PROGRAM

KOOPERATIVNI UZGOJ FAZANA

1. UVOD
Od svih vrsta divljači najmasovnije se u svetu, pa i kod nas, gaji fazan.
Gajenje fazana na veštački način se vrši sa dvojakom svrhom:
a) proizvodnje fazana za naseljavanje lovišta i
b) proizvodnje fazana radi korišćenja mesa.
Primarna i osnovna proizvodnja je ona kojoj je cilj da obezbedi dovoljan broj
fazana za naseljavanje lovišta i na taj način poveća brojnost populacije. Do kog broja
treba povećavati brojnost populacije određuje potražnja odstrela u lovnom turizmu,
odnosno mogućnost plasmana fazana po lovištima. Prema podacima i procenama
Lovačkog saveza Srbije, mogućnost prijema fazanskih pilića u lovita na teritoriji
Republike je preko 1.200.000 komada.
Proizvodnja fazana za korišćenje mesa čini jedan manji deo ukupne proizvodnje fazana, ali mogla bi da nađe primenu u individualnoj kooperativnoj
proizvodnji u blizini većih turističkih mesta i poznatijih ugostiteljskih objekata.
Fazansko meso, a naročito supa od fazana, spada u ekskluzivna jela.
Cilj je da ovim programom damo potrebne elemente za osnivanje manjih
odgajivačnica fazan. Ove odgajivačnice bi se osnivale u individualnim seoskim
domaćinstvima, kao dopunsko zanimanje kojim bi se povećala ekonomska snaga
domaćinstva i doprinelo revitalizaciji sela.
Koncepcija proizvodnje
Po svojim odlikama i karakteru proizvodnje postoje dva načina gajenja fazana:
a) klasičan način gajenja uz korišćenje domaćih kokošaka ‡ kvočki, za
potrebe inkubacije jaja i odgoja podmlatka
b) inkubatorski način leženja uz korišćenje inkubatora za leženje, a izleženi
mladunci se odgajaju pomoću veštačkih kvočki ili, kada se radi o većoj
proizvodnji sistemom toplih podova.
1.1. Proizvodnja fazana uz korišćenje domaćih kokošaka ‡ kvočki
Ovaj način proizvodnje može se primenjivati u slučajevima kad se radi o
manjem broju fazančića i tamo gde uslovi proizvodnje (nedostatak električne energije
i sl.) nameću potrebu takvog načina proizvodnje. Ovaj nažin proizvodnje ima
idređene specifičnosti od kojih su najvažnije:
− Potrebno je nabaviti određeni broj kokošaka ‡ kvočki, a pritom se mora voditi
računa o njihovom zdravstvenom stanju. Najbolje je da se nabave izne-šene

2

kokoške nosilice, koje se raskvocaju, i to iz zapata koji su sa stanovišta
zdravstvenog stanja potpuno sigurni i nezareženi.
− Treba podići potrebni broj gnezda za ležanje kvočki i polaganje jaja.
− Pravilno izabrati lokaciju za postavljanje gnezda. Prostor gde se podižu gnezda
treba izabrati tako da mesto bude tiho, udaljeno od mesta kretanja vozila i ljudi, a
da istovremeno ne bude udaljeno od ekonomskih zgrada u kojima je smeštena
hrana za kokoške, pa kasnije za ishranu fazančića.
Zemljište na kome se gnezda postavljaju mora biti ocedito, a okolina gnezda
mora biti pokošena i čista. Ono mora da se održava tako tokom čitave godine,
odnosno tokom perioda korišćenja.
Raspored gnezda mora biti u jednom ili više redova u zavisnosti od broja
gnezda i dužine ograđenog prostora. Prostor mora biti ograđen da bi se sprečio
ulazak štetočina i zaštitila kvočka i nasadi. Prostor na kome se prave gnezda treba
prekopati za širinu koju će zahvatiti sanduci sa gnezdima. To je u proseku 60‡70 cm.
Pravljenje gnezda se vrši na taj način što se postavi postolje svakog sanduka
busenima iskopanim na ledini u kojima se načini malo udubljenje i ono se obloži sa
malo livadskog sena.
Drvene kućice u koje se postavljaju gnezda mogu biti odvojene ili u seriji od
5‡6 gnezda, odvojene pregradama. Dimenzije jedne pregrade u kojoj je gnezdo su:
dužina u proseku 60 cm, širina 40 cm, visina sa prednje strane oko 50 cm, a sa
zadnje 30 cm.
Tehnologija proizvodnje predviđa da se kokoši ‡ kvočke hrane po pravilu
jednom dnevno ili jednom u dva dana. Da bi se omogućilo hranjenje, ispred svakog
gnezda treba obezbediti hranilicu i pojilicu, kao i drveni kolac za koji se kvočka veže
za jednu nogu dok se hrani.
Prilikom ove proizvodnje neke od kvočki neće da leže na gnezdu; njih treba
zameniti drugim, da jaja ne bi propala. Iz tog razloga pri nabavci kvočki treba nabaviti
15‡20% više kokošaka.
Izvaljivanje fazančića se ne odvija istovremeno, već to traje 2‡3 dana, a da bi
se sprečilo gaženje fazančića i povređivanje, izleženi i suvi fazančići se kupe ispod
kvočke i čuvaju na suvom i toplom mestu.
Izleženi podmladak, zajedno sa kvočkom, gaji se u uzgojnim kućicama, koje
treba blagovremeno pripremiti za sezonu proizvodnje.
Fazančići se po pravilu gaje na otvorenom prostoru. Jedina zaštita su uzgojne
kućice ‡ najčešće drveni sanduci. Kao i kod postavljanja sanduka za gnezda i kućice
za gajenje fazana treba postaviti na odgovarajući teren. Najpogodnije mesto su
ocediti tereni na južnim ekspozicijama gde se obezbeđuje nejviše sunca. Teren gde
se kućice postvljaju najbolje je ako je obrastao travnim pokrivačem, a najpogodnija
su lucerišta. Raspored kućica je u redovima, pri čemu rastojanja treba da budu 8 do
10 m. Teren je najbolje menjati svake godine, jer se tako izbegava množenje
parazita.

3

Dno kućice mora biti postavljeno žičanim podom kako bi se sprečilo prodiranje
štetočina u kućice. Neposrednu okolinu kućice treba pokositi nekoliko dana pred
dolazak fazančića. Prvih nekoliko dana fazančići se drže u ograđenom prostoru
ispred kućice. Kada malo ojačaju (5‡6 dana) ograda se uklanja i oni se kreću
slobodno oko kućice. Kvočka je za sve vreme vezna ispred kućice. Ona ih zove na
hranu, štiti od nevremena i greje noću toplotom svoga tela. Ovako se fazani gaje 6
do 8 nedelja. Za svo vreme kućice se svake nedelje pomeraju. Ovo se radi iz potrebe
održavanja higijenskih uslova. Kada dostignu određenu starost fazančići se
isporučuju u lovišta ili, ako je u pitanju proizvodnja mesa, zatvaraju u ograđene
žičane i pokrivene (žicom) volijere, gde se vrši njihova dohrana. Normativi ishrane
fazančića su isti kao i kod sledećeg načina proizvodnje.
1.2. Proizvodnja
proizvodnja

fazana

na

intenzivniji

način

inkubatorska

Organizacija prozvodnje u ovom sistemu je takva da obezbeđuje znatno veći
stepen intenzivnosti.
Tehnologija proizvodnje provodi se u nekoliko faza.
1.2.1.

Formiranje matičnog jata

Pri formiranju matičnog jata ‡ izdvajanje koka i petlova ‡ potrebno je osigurati
dobre mlade fazane, uvek se nato formira od jednogodišnjih fazana. Za formiranje
matičnog jata najbolje je uzimati piliće iz prve i druge partije leženja. Pri izdvajanju se
biraju najbolji primerci. Koke i petlovi se izdvajaju početkom marta (između 5. i 15.
marta), zavisno od vremenskih uslova. Odnos polova u matičnom jetu je 1:7 u korist
koka. Petlovi i koke se izdvajaju u volijere kojima će se obaviti proces parenja i
nošenja jaja. Iz praktičnih razloga bolje je formirati grupna jata u volijerama, da bi
svaka koka bila oparena od fazana koji nije sterilan.
Površine volijera su različite, od nekoliko stotina do 2.000 m2. Važno je
obezbediti po jedinki 3,5 m2 prostora da ne bi došlo do hanibalizma među fazanima.
Na volijeru se naslanja zidani objekat čija dužina zavisi od veličine volijere (za
volijeru od 2.000 m2 dužina zidanog objekta je 32 m, a širina 6 metara). Sama zgrada
je podeljena na dva dela; u sredini zgrade treba da bude spremište za hranu i vodu,
a svaki ovih delova treba da bude iz 4 poluboksa sa ispustima za ulaz i izlaz iz istih.
Osvetljenje u boksovima je veštačko. U volijeri fazani ostaju do kraja procesa
nošenja, a potom se ispuštaju ili u neko lovište, ili se malo dohrane pa idu na klanje.
Po završetku sezone nošenja i ispuštanja fazana iz volijera (misli se na
matično jato) vrši se pranje i dezinfekcija zgrade natrijum-hidroksidom, okreče se
zidovi i isprskaju podovi krečnim mlekom. Zemljište u volijeri se preore i posipa
krečom u prahu u količini od 0,3 kg po 1 m2.

4

1.2.2.

Ishrana matičnog jata i kontrola

Odlučujući faktor pri uzgoju fazana je pravilna ishrana. Dobri rezultati se mogu
postići, uz ostale uslove, ako je dobar i sastav hrane.
Van sezone nošenja jaja fazanima u matičnom jatu je potrebno davati hranu
koja ima sledeće iznose u hranljivim materijama:






‡ metabolička energija (MJ)............................ 10,46‡12,13
‡ sirovi proteini (%)............................................... 13‡16
‡ lizin (%)........................................................... 0,60‡0,70
‡ metiolin + cistin............................................... 0,46‡0,54
‡ kalcijum (%).................................................... 0,80‡0,90
‡ fosfor ‡ ukupni................................................ 0,55‡0,65
‡ fosfor ‡ iskoristivi............................................ 0,34‡0,40

Ishrani matičnog jata van sezone nošenja mora se posvetiti posebna pažnja
jer upravo od toga će zavisiti kasnija ukupna proizvodnja. Potrebve u preiodu van
sezone nošenja su daleko manje nego u sezoni nošenja.
Ishrana matičnog jata u sezoni nošenja jaja je takođe veoma važna, jer od
ishrane u najvećoj meri zavisi produkcija i kvalitet jaja za nasad (B e u k o v i ć, 1995).
Potrebe fazana u hranljivim materijama tokom perioda nosivosti su sledeće:






‡ metabolička energija (MJ)............................ 10,46‡12,13
‡ sirovi proteini (%).......................................... 12,50‡19,00
‡ lizin (%)........................................................... 0,62‡0,90
‡ metiolin + cistin............................................... 0,47‡0,68
‡ kalcijum (%).................................................... 2,40‡2,80
‡ fosfor ‡ ukupni................................................ 0,54‡0,60
‡ fosfor ‡ iskoristivi............................................ 0,30‡0,34

Tokom perioda ishrane upotrebljavamo hranu u obliku trošne smeše, a
najčešće u granulama ∅4‡6 mm, briketirani ili lomljeni briket. Matično jato se hrani
svako jutro. Dnevni obrok se kreće od 85‡90 g po fazanu. Hrana se čuva u suvim i
provetrenim spremištima za hranu. Fazanima se svakodnevno dodaje zelena masa ‡
najčešće lucerka, razne trave ili uljana repica. U volijerama u kojima su smešteni
fazani mora imati dovoljno peska i čiste vode za piće, u koju se dodaju vitamini i
drugi preparagi za stimulisanje nošenja, a sve po uputstvima i uz kontrolu veterinara.
Kontrola procesa rada se vrši svakodnevno od strane rukovodioca fazanerija,
koji organizuje i vodi poslove. Svakodnevno se vrši vizuelna kontrola matičnog jata i
u slučaju registrovanih promena u ponašanju signalizira se veterinaru koji preduzima
potrebne mere. Kod matičnog jata se vodi evidencija o svim promenama: nosivost,
uginuće i sve drugo što je bitno za kontrolu i unapređenje uzgoja fazana.

5

1.2.3. Nosivost i postupak sa jajima
Nosivost se planira na osnovu podataka iz prethodnih godina. U ovim
programom predviđenoj fazaneriji nosivost se planira na oko 42 jaja po koki. Takođe
se planira vreme početka i vreme prestanka nošenja.
Na osnovu plana nošenja pravi se plan ulaganja jaja u inkubatore, plan
leženja i odgoja pilića. Pre početka sezone nošenja vrši se priprema objekata za ovu
namenu, i to dezinfekcija prostorije za smeštaj jaj i dezinfekcija inkubatora i pribora
koji se upotrebljava u procesu inkubacije.
Krajem marta počinje sezona nošenja jaja i traje oko 90 dana. Postupak sa
jajima je takođe važan momenat u uzgoju fazana. Sakupljanje jaja vrši se redovno u
toku dana i to više puta, češće ako su loše vremenske prilike, pa je u volijerama
blato, što dovodi do prljanja ljuske jajeta. Jaja se moraju sakupljati češće ako je jako
sunce, jer se jaja izložena jakom suncu pregreju, a to dovodi do propadanja
oplođene jajne ćelije i smanjenja procenta izvođenja fazančića. Sakupljanje jaja vrši
radnik koji radi na ishrani fazana. Jaja se prenose u prostorije za odlaganje jaja, gde
se vrši klasiranje i odstranjivanje nepravilnih ili oštećenih jaja. Jaja se slažu u
šablone. U prostoriji za smeštaj jaja temperatura mora biti između 12‡14  C, a
vlažnost vazduha oko 80%. U ovoj prostoriji jaja se čuvaju najviše 7 dana, izuzetno
do 10 dana, jer posle toga dolazi do znatnog smanjenja procenta izvođenja pilića.
Pre ulaganja mora se izvršiti izbor jaja za nasad, jer sva jaja nisu podesna za to.
Potrebno je da se izdvoje jaja neravilnog oblika, suviše sitna i suviše krupna, isto
tako jaja sa izuzetno belom (krečnom) bojom ljuske. Jaja prljave ljuske pre ulaganja
moraju se posebno sanitarno obraditi. Najbolje je takva jaja obrisati vlažnom krpom,
a za vlaženje krpa potrebno je pripremiti temperiranu vodu (između 35 i 40  C) u
koju treba dodati neki dezinfekcijens na bazi hlornih preparata. Pre ulaganja ili
neposredno po ulaganju jaja treba izvršiti fumigaciju istih, parama aldehida. Svaka
kaseta se pre ulaganja obeleži, stavlja se datum ulaganja i podaci se unose u
evidencionu knjigu.
1.2.4.

Proizvodnja fazanskih prilića

Proizvodnja fazanskih pilića zavisi od nekoliko faktora:



osobina matičnog jata,
temperature i vlažnosti vazduha u inkubatoru,
količine kiseonika u inkubatoru,
temperature i količine kiseonika u prostoriji u kojoj su smešteni inkubatori.

Treba obezbediti sledeće uslove, jer su fazanska jaja velo osetljiva na
promene.
Temperatura u inkubatorskoj hali se mora kretati od 18‡22ºC, a vlažnost
vazduha oko 65%. Temperatura u inkubatorima treba da bude 37,8‡38ºC, rela-tivna
vlažnost 86%.

6

Jaja u inkubatorima ostaju 21 dan, a zatim se prenose u valjaonike.
Temperatura u valjaonicima je 38ºC, a vlažnost 86‡88%. U valjaonicima jaja ostaju 4
dana; u njima se vrši leženje i sušenje pilića.
Izleženi pilići se vizuelno pregledaju svako ponaosob, i oni sa uočljivim
nedostacime se odstranjuju. Po izvršenom predvajanju ‡ odabiru, nor-malno razvijeni
pilići se prenose u tople baterije. Temperatura u prosto-rijama sa toplim baterijama je
32‡35ºC.
Fazanski pilići se hrane smešom koncentrata sa 28% proteina.
Potrebe u hranljivim materijama za fazanske piliće u prvoj fazi uzgoja su
sledeće:





‡ metabolička energija (MJ)............................ 10,46‡12,97
‡ sirovi proteini (%).......................................... 23,10‡30,00
‡ lizin (%)........................................................... 1,30‡1,75
‡ amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,83‡1,10
‡ kalcijum (%).................................................... 1,00‡1,30
‡ fosfor ‡ ukupni................................................ 0,78‡0,95

Mineralne materije u smeši za ishranu pilića u I fazi uzgoja obezbeđuju se
dodatkom premiksa koji treba da obezbeđuju njihov nivo u 1 kg smeše u sledeći
količinama: cinka 50,70 mg, mangana 80‡100 mg, bakra 4‡8 mg, gvožđa 30‡50 mg,
kobalta 0,2‡0,75 mg, joda 0,15‡1 mg i selena 0,15‡0,2 mg. Potrebe u vitaminima se
obezbeđuju dodavanjem sintetičkih vitamina premiksa, tako da 1 kg smeše sadrži
sledeće količine vitamina: A ‡ 8.000‡10.000 IJ, D3 ‡ 1.200‡2.000 IJ, E ‡ 15‡20 mg,
K3 ‡ 2‡3 mg, B1 ‡ 1‡2 mg, B2 ‡ 4‡5 mg, B6 ‡ 3 mg, B12 ‡ 0,01 mg, pntotenske
kiseline 5‡12 mg, niacina 30‡50 mg, holina 500‡800 mg, folne kiseline 0,7‡1 mg i
biotina 0,05‡0,01 mg. Pored ovih materija u emešama takođe treba obezbediti i 100
mg zntioksidanta, kao i dodatak kokcidiostatika (B e u k o v i ć, 1995).
Fazanski pilići ostaju u toplim baterijama do 14 dana. U tom periodu se izvrši
prva vakcinacija protiv kokošje kuge. Tokom ovog perioda uzgoja vodi se evidencija
uginuća pilića. Jedan broj uginulih pilića se povremeno šalje na analizu, radi
ustanovljenja uzroka uginuća i preduzimanja potrebnih mera za otklanjanje tih
uzroka.
Nakon 14 dana fazanski pilići se prenose u podne odgajivačnice ‡ boksove
gde se zagrevaju preko veštačkih kvočki. Svaki od bokseva ima izgrađene i
natkrivene ispuste gde se, kada je lepo vreme, pilići ispuštaju na sunce. Kao
prostirka u boksovima se koristi slama ili piljevina, a u ispustima pesak.
Do 21 dan starosti fazanskim pilićima se dodaje koncentrat sa 28% proteina, a
preko 21 dan dodaje se takozvani finišer sa 23‡24% proteina.
Potrebe u hranljivim materijama u drugoj fazi uzgoja fazanskih pilića iznose:
♣ ‡ metabolička energija (MJ)............................ 10,46‡12,66
♣ ‡ sirovi proteini (%)........................................ 18,80‡24,00,
energ.
♣ ‡ lizin (%)........................................................... 0,79‡0,99

zav. od nivoa

7

♣ ‡ amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,40‡0,64
♣ ‡ kalcijum (%)..................................................... 0,9‡1,00
♣ ‡ fosfor.............................................................. 0,65‡0,75.
Mineralne materije u ovoj fazi uzgoja obezbeđuju se dodatkom premiksa u
smeši, a takođe se dodaju i sintetički vitamini. Takođe se i u ovoj fazi dodaju
kokcidiostatici.
Po izvršenoj revakcinaciji u uzrastu od oko mesec dana pilići su dobro operjali,
vitalni i zdravi; tada se vrši priprema za prebacivanje u volijere. U volijerama je treća
faza uzgoja, gde se vrši podivljavanje fazančića, a u starosti od 6 do 8 nedelja
fazančići se isporučuju kupcima.
Volijera je prostor koji je ograđen i pokriven žičanom mrežom. Površina
volijera je 1.800 m2 (60 x 30 m). Na volijeru se naslanja zidani objekat površine od
oko 200 m2, koji služi za sklanjanje pilića u slučaju većih hladnoća ili elementarnih
nepogoda. U ovim objektima se nalaze veštačke kvočke i one su osvetljene 24 časa.
Pilići koji su iz I i II partije, ostaju u volijerama sve vreme i oni se koriste za
matično jato, kako bi se za iduću godinu obezbedio materijal za dobar proces
reprodukcije.
1.2.5.

Obim proizvodnje

Obim proizvodnje se planira u zavisnosti od mogućnosti realizacije fazančića.
Za proizvodnju 17.500 fazanskih pilića i fazanskih jaja formirati matično jato od 1.000
fazančića iz prvog i drugog legla.
1.2.6.
Normativi utroška hrane, sirovina i energenata u proizvodnji
fazana
U uzgoju fazana neophodan je utrošak hrane, sirovina i energenata po
sledešim normativima. Ovi normativi su provereni u praksi u dosadašnjem uzgoju
fazana u fazanerijama.

1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina
u prvoj fazi uzgoja do 21 dan starosti................................................ 0,400 kg/kom.
2. Koncentrovano hranivo finišer sa 23‡24% proteina
‡ u fazi uzgoja od 3 do 6 nedelja starosti...........................................0,845 kg/kom.
‡ u fazi uzgoja do 12 nedelja starosti.................................................1,680 kg/kom.
3. Zrnasta hraniva (kukuruz, lomljeno zrno pšenice i sl.)
od 12-te nedelje pa nadalje do sezone nošenja..................................... 70 kg/kom.
4. Mešana hrana u obliku granula za ishranu matičnog jata
u sezoni nošenja 90 g dnevno............................................................. 8,10 kg/kom.
5. Zelena masa (lucerka, uljana repica ili košena zelena
trava) za matično jato u periodu nošenja............................................. 5,00 kg/kom.

8

6. Piljevina za prostirku i pesak.................................................................... po potrebi
7. Dezinfekciona sredstva (NaOH, etiol, peral)............................................ po potrebi
8. Voda za napajanje za pojilice iz vlastitog vodovoda.................................0,4 l/kom.
9. Električna energija....................................................................... 0,0035 kNJh/kom.
10. Dizel-gorivo za mehanizaciju.............................................................. 0,0002 l/kom.
11. Lekovi, vitamini ........................................................................................ po potrebi
1.2.7.
Rekapitulacija godišnjih utrošaka hrane, sirovine i
energenata
1.2.7.1. Varijanta proizvodnje fazana uz korišćenje
domaćih kokošaka ‡ kvočki
Za planirano gajenje 1.000 fazančića do 6 nedelja starosti potrebno je nabaviti
80 kokošaka (računato 20% više).
Za ishranu kokošaka 80 dana potrebno je:
Zrnasta hrane (kukuruz, lomljeno zrno pšenice i dr.).................................... 640 kg
Za ishranu fazančića:
1.
2.
3.
4.
5.

Koncentrovano hranivo sa 28% proteina....................................................... 400 kg
Koncentrovano hranivo s 23‡24% proteina...................................................845 kg
Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paušalno
Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paušalno
Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
1.2.7.2. Varijanta proizvodnje fazana na intenzivniji
način ‡ inkubatorska proizvodnja

Za planirano gajenje 1.000 fazana u matičnom jatu i odgoj fazančića do 6
nedelja starosti 12.500 komada, a do 8 nedelja 5.000 komada, potrebno je:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Koncentrovano hranivo sa 28% proteina............................................7.000 kg/god.
Koncentrovano hranivo s 23‡24% proteina......................................30.600 kg/god.
Zrnasta hrana....................................................................................19.100 kg/god.
Mešana hrana ‡ granule za ishranu matičnog jata.............................8.100 kg/god.
Zelena masa za ishranu matičnog jata............................................... 5.000 kg/god.
Prostirka.............................................................................................. 1.500 kg/god.
Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paušalno
Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paušalno
Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
Električna energija...............................................................................1.800 kg/god.
Dizel gorivo................................................................................................200 l/god.

9

1.2.7.3. Plan radne snage
Na fazaneriji ovog kapaciteta potrebno je planirati 2 stalna radnika i 1 čuvara.
U izvesnim periodima tokom sezonskih špiceva u proizvodnji može se
angažovati 2‡3 pomoćna sezonska radnika.
1.2.7.4.

Specifikacija tehnološke opreme

Za planiranu proizvodnju od 17.500 pilića neophodna je sledeća oprema:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
11.

Inkubator "Viktorija" I-36.................................................................................1 kom.
Valjaonik "Viktorija" H-36............................................................................... 1 kom.
Agregat za struju............................................................................................ 1 kom.
Hranilice....................................................................................................... 70 kom.
Pojilice.......................................................................................................... 70 kom.
Veštačke kvočke.......................................................................................... 15 kom.
Termometar....................................................................................................8 kom.
Higrometar......................................................................................................2 kom.
1.2.7.5.

*1.
*2.
*3.
4.

Građevinski objekti

Inkubatorska zgrada........................................................................................ 56 m2
Zgrada za podno gajenje................................................................................. 60 m2
Zgrada za agregat............................................................................................ 30 m2
Volijere............................................................................................................. 70 ari
Napomena: Objekte obeležene(*) previđeno je da ima kooperant.

2. EKONOMSKI ASPEKTI PROGRAMA
2.1. Varijanta proizvodnje fazana uz korišćenje domaćih kokošaka ‡
kvočki
Proizvodnja fazančića starosti 6 nedelja............................................ 1.000 kom.
2.1.1.

Investiciona ulaganja

‡ Volijere za dohranu fazančića na površini od 20 ari....................................... 5400 Eu
‡ Kućice za leženje fazana pod kvočkama 65 kom. x 45 Eu ........................2950 Eu
‡ Nabavka kokošaka ‡ kvočki 80 kom. x15 Eu.............................................. 1200 Eu
Ukupno:............................ 9550 Eu
2.1.2.

Proizvodni troškova za jedan ciklus

‡ Jaja fazanska za nasađivanje kokošaka 1.300 kom. x1.8 Eu..................... 2340 Eu
‡ Zrnasta hrana za ishranu kokošaka 640kg. x 0.45 Eu. ................................ 288 Eu
10

‡ Koncentrovano hranivo za ishranu pilića sa 28% proteina
400 kg x 1.2 Eu.................................................................................480 Eu
‡ Koncentrovano hranivo za ishranu pilića sa 23‡24% proteina
845 kg x 0.9 Eu.................................................................................765 Eu
‡ Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu
Ukupno:.............................. 877 Eu
2.1.3.

Očekivani godišnji prihod

1. Fazančići starosti 6 nedelja 1.000 kom. x 18 Eu /kom...........................18000 Eu
2. Prodaja kokošaka i kvočki posle odgoja fazana
80 kom. x 15 Eu /kom. ........................................................................... 1200 Eu
Ukupno:......................... 19200 Eu.
2.2. Varijanta prizvodnje na intenzivniji način ‡ inkubatorska proizvodnja
‡ Investicije ‡
2.2.1........................................Instalacije vodovoda i kanalizacije
300000 Eu
2.2.2............................................Elektoinstalacije za podni uzgoj
270000 Eu
2.2.3......................................................Izgradnja volijera 70 ari
90000 Eu
2.2.4.............................................Tehnološka oprema fazanerije
‡ Inkubator "Viktorija" I-36............................................................................... 45000 Eu
‡ Valjaonik "Viktorija" H-12.............................................................................. 30000 Eu
‡ Agregat za struju.........................................................................................240000 Eu
‡ Hranilice 70 kom. x 3000 Eu......................................................................210000 Eu
‡ Pojilice 70 kom. x 30 Eu.......................................................................... 21000 Eu
‡ Veštačke kvočke 15 kom. x 450 Eu.........................................................67500 Eu
‡ Termometri 8 kom. x 15 Eu.......................................................................... 120 Eu
‡ Higrometri 2 kom. x 45 Eu ............................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
2.2.5.

Rekapitulacija investicionih ulaganja

‡ Građevinski radovi...................................................................................... 960000 Eu
‡ Vodovod i kanalizacija................................................................................ 300000 Eu
‡ Elektroinstalacije......................................................................................... 270000 Eu
‡ Izgradnja volijera...........................................................................................90000 Eu
‡ Tehnološka oprema fazanerije ................................................................ 1292400 Eu
Ukupno:....................17490600 Eu

11

2.2.6.

Proizvodni troškovi za godinu

‡ Koncentrat 28%
7.000 kg x 1.2 Eu.................................
8400 Eu
‡ Koncentrat 23‡24%
30.600 kg x0.9 Eu............................... 27540 Eu
‡ Zrnasta hrana
19.100 kg x0.45 Eu...................................... 8595 Eu
‡ Mešana hrana
8.100 kg x 0,6 Eu...................................... 4860 Eu
‡ Zelena masa
5.000 kg x0,15 Eu........................................ 750 Eu
‡ Prostirka
1.500 kg x 0,1 Eu........................................ 150 Eu
‡ Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 750 Eu
‡ Voda za napajanje
125 m3 x0.18 Eu........................................ 225 Eu
‡ Električna energija
1.800 kNJh x 0,2 Eu...................................... 1080 Eu
‡ Dizel gorivo
200 l x0,5....................................... 100 Eu
Usluge dovoza hrane i odvoza smeća:.................................... 2595 Eu
‡ Plate

3 radnika x 5000 din................................... 15000 Eu.
Ukupno godišnji trošak proizvodnje:................................. 69509 Eura

2.3. Očekivana godišnja proizvodnja
‡ Fazančići od 6 nedelja starosti
12.500 kom. x 18 Eu........................225000 Eu
‡ Fazančići od 8 nedelja starosti
5.000 kom. x 21 Eu...................... 100050 Eu.
Ukupno:................................................................................... 330000 Eu

3. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 1. ‡ PROIZVODNJA FAZANA U
VOLIJERAMA (PRIRODNI USLOVI
3.1. Rekapitulacija ulaganja u program
a) Građevinski objekti:
‡ Volijere 20 ari............................................................................................5400 Eu
‡ Kućice....................................................................................................... 2925 Eu
b) Osnovno jato:
‡ Nabavka kokošaka ‡ kvočki 80 kom. x 15 Eu....................................... 1200 Eu
Ukupno:........................... 9525 Eu.
3.2. Troškovi proizvodnog i pomoćnog materijala
‡ Nabavna vrednost jaja 1.300 kom. x 0.6 Eu.................................................780 Eu
‡ Hrana za kokošake
640 kom. x0.45 Eu ..................................................288 Eu
‡ Koncentrat 28%
400 kg x 1.2 Eu........................................................ 480 Eu
‡ Koncentrat 23‡24%
845 kg x 0.9 Eu........................................................ 760 Eu
‡ Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu
Ukupno:.........................24.210din.

12

3.2.1.

Troškovi energije (gorivo):..........600 Eu

3.2.2.
od prihoda):

Usluge sa kar. materijalnih usluga (1%
192

3.2.3.
Amortizacija:
Građ. obj. 180.000 + 9.750 = 27.750 xgod.

kam. stopa 10% =.......277 Ey
Nematerijalni troškovi

........................................................... 64 Ey

Bruto zarade

...................................................... 2120 Eu

3.2.4. Kamate na kredite za osnovna sredstva

3.3.

Prinos i prihodi

3.3.1.
Prihod od prodaje fazančića (6 nedelja)
1.000 kom. x18........................................................................... 18000 Eu
3.3.2.

3.4.

Prihod od prodaje kokošaka
80 kom. x 15............................................................................ 1200 Eu
Ukupno:.......................... 19200 Eu

Bilans uspeha

3.4.1.
3.4.2.

Ukupni prihodi: 19200 Eu
Materijalni troškovi i finansijski rashodi:

‡ Osnovni i pomoćni materijal............................................................................2421 Eu
‡ Energija............................................................................................................. 600 Eu
‡ Troškovi usluga............................................................................................... 192 Eu
‡ Amortizacija.......................................................................................................277 Eu
‡ Nemarterijalni troškovi........................................................................................ 64 Eu
‡ Bruto zarade....................................................................................................2120 Eu
3.4.3.
3.4.4.
3.4.5.

Bruto dobit: ...................................................... 13525 Eu
Porez na dobit: ........................................2705 Eu
Neto dobit ........................................................ 10810 Eu.

3.5. Pokazatelji efikasnosti investicije
‡ Broj zaposlenih
‡ Ukupnan prihod
‡ Neto dobit
‡ Ukupan prihod po radniku

2 radnika
19200 Eu
4576 Eu
9600 Eu

13

‡ Neto dobit po radniku
‡ Ukupni troškovi
‡ Ekonomičnost (2 : 7)

2283 Eu
13110 Eu
1,46

3.6. Grafik granične tačke

MPS

24 .846
= 0,39
64 .000

=

100
90

9.690
= 24 .846
0,39

39 .085
K =
= 0,61
64 .000

Potrebno je proizvesti i plasirati 400
komada fazančića kako bi se
obezbedio prag rentabilnosti.

Dobit
Dobitak

80

Troškovi
(%)

GTR =

70
60
50 Varijabilni troškovi
40
30
20

Gubitak

10

Fiksni troškovi
39%

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Obim (%)

4. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 2. ‡ INKUBATORSKA
PROIZVODNJA FAZANA
a) Instalacije:
‡ Vodovod i kanalizacija.......................................................................... 300000 Eu
‡ Elektroinstalacije...................................................................................270000 Eu
‡ Volijere 70 kom. ..................................................................................... 90000 Eu
Ukupno:........................ 660000 Eu
b) Oprema
b1. Inkubator "Viktorija I-36" ..................................................................... 45000 Eu
b2. Valjaonik "Viktorija H-12".....................................................................30000 Eu
b3. Agregat................................................................................................ 24000 Eu
b4. Hranilica 70 x3.00............................................................................21000 Eu
b5. Pojilica
70 x 30............................................................................... 2100 Eu
b6. Veštačke kvočke 15 x450..................................................................6350 Eu

14

100

b7. Termometri 8 x 15............................................................................... 120 Eu
b8. Higrometri 2 x 45 .................................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
.
4.1.

Planirani troškovi proizvodnje

4.1.1. Hrana:
‡ Koncentrat 28%
7.000 kg x1,2 Eu...................................... 7800 Eu
‡ Koncentrat 23%
30.600 kg x0,9 Eu.................................... 27540 Eu
‡ Mešana hrana
8.100 kg x0,6 Eu...................................... 4860 Eu
‡ Zelena masa
5.000 kg x0,15 Eu........................................ 750 Eu
‡ Prostirka
1.500 kg x 0.1 Eu........................................ 150 Eu
‡ Lekovi
....................................... 750 Eu
Ukupno:...................................................................................... 41850 Eu

4.1.2. Energija:
‡ Voda
‡ Električna energija
‡ Gorivo

125 m3 x 0,6 Eu...........................................75 Eu
1.500 kNJh x 0,2 Eu........................................ 360 Eu
3.600 l x 0,5 Eu ..................................... 1800 Eu
Ukupno:......................2235 Eu

Usluge (prevoz hrane:

125 m3 x 0,6 Eu

750 Eu
4.1.3.

Amortizacija:

‡ Instalacije
‡ Oprema

6.600.000 x 2,5%................................... 16500 Eu
1.290.000 x 10%................................... 12900 Eu
Ukupno:...................... 29400 Eu

Bruto zarade (3 radnika):
Kamate na kredit:

4.2.

.................................................... 72000 Eu
.................................................... 26300 Eu

Bilans uspeha

4.2.1.
4.2.2.

Prihodi: ..................................... 72000 Eu
Troškovi i finansijski rashodi:

‡ Osnovni i pomoćni materijal..........................................................................19365 Eu
‡ Energija........................................................................................................... 1230 Eu

15

‡ Usluge sa karakterom materijalnih troškova.................................................20000 Eu
‡ Amortizacija.....................................................................................................9800 Eu
‡ Nemarterijalni troškovi...................................................................................... 300 Eu
‡ Bruto zarade....................................................................................................7200 Eu
‡ Kamate na kredite.........................................................................................26300 Eu
4.2.3.
4.2.4.
4.2.5.

Bruto dobit: .............................. 25805 Eu
Porez na dobit: ...........................6451 Eu
Neto dobit: ................................19353 Eu

4.3. Pokazatelji efikasnosti investicije
‡ Broj zaposlenih
‡ Ukupnan prihod
‡ Neto dobit
‡ Ukupan prihod po radniku
‡ Neto dobit po radniku
‡ Ukupni troškovi
‡ Ekonomičnost

3 radnika
1100000 Eu
193538 Eu
366666 Eu
64512 Eu
841950 Eu
1,30

4.4. Proračun rentabilnosti
Opis
- osnovni i pomoćni materijal
- troškovi energije
- usluge
- amortizacija
- nematerijalni troškovi
- bruto zarade
- kamate na kredite
- porez na dobit
- neto dobit
Ukupno:
% učešća

Ukupni troškovi
193.650
12.300
200.000

62.000

Fiksni troškovi

Neto dobit

98.000
3.000
10.000
263.000

64.512
532.462
48%

374.000
34%

193.538
193.538
18%

4.5. Grafik granične tačke
GTR =

719 .230
= 65 %
1.100 .000

MPS

=

K =

374 .000
= 719 .230
0,52

65% obima proizvodnje i plasmana
fazanskih pilića realizacije obezbeđuje
donju granicu rentabiliteta.

532 .462
= 48 %
1.100 .000

16

100
90

Dobit
Dobitak

Troškovi
(%)

80
70
60 Varijabilni troškovi
50
40
30

Gubitak

20

Fiksni troškovi

10
65%

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Obim (%)

17

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful