PROGRAM

KOOPERATIVNI UZGOJ FAZANA

1. UVOD
Od svih vrsta divljai najmasovnije se u svetu, pa i kod nas, gaji fazan.
Gajenje fazana na vetaki nain se vri sa dvojakom svrhom:
a) proizvodnje fazana za naseljavanje lovita i
b) proizvodnje fazana radi korienja mesa.
Primarna i osnovna proizvodnja je ona kojoj je cilj da obezbedi dovoljan broj
fazana za naseljavanje lovita i na taj nain povea brojnost populacije. Do kog broja
treba poveavati brojnost populacije odreuje potranja odstrela u lovnom turizmu,
odnosno mogunost plasmana fazana po lovitima. Prema podacima i procenama
Lovakog saveza Srbije, mogunost prijema fazanskih pilia u lovita na teritoriji
Republike je preko 1.200.000 komada.
Proizvodnja fazana za korienje mesa ini jedan manji deo ukupne proizvodnje fazana, ali mogla bi da nae primenu u individualnoj kooperativnoj
proizvodnji u blizini veih turistikih mesta i poznatijih ugostiteljskih objekata.
Fazansko meso, a naroito supa od fazana, spada u ekskluzivna jela.
Cilj je da ovim programom damo potrebne elemente za osnivanje manjih
odgajivanica fazan. Ove odgajivanice bi se osnivale u individualnim seoskim
domainstvima, kao dopunsko zanimanje kojim bi se poveala ekonomska snaga
domainstva i doprinelo revitalizaciji sela.
Koncepcija proizvodnje
Po svojim odlikama i karakteru proizvodnje postoje dva naina gajenja fazana:
a) klasian nain gajenja uz korienje domaih kokoaka kvoki, za
potrebe inkubacije jaja i odgoja podmlatka
b) inkubatorski nain leenja uz korienje inkubatora za leenje, a izleeni
mladunci se odgajaju pomou vetakih kvoki ili, kada se radi o veoj
proizvodnji sistemom toplih podova.
1.1. Proizvodnja fazana uz korienje domaih kokoaka kvoki
Ovaj nain proizvodnje moe se primenjivati u sluajevima kad se radi o
manjem broju fazania i tamo gde uslovi proizvodnje (nedostatak elektrine energije
i sl.) nameu potrebu takvog naina proizvodnje. Ovaj nain proizvodnje ima
idreene specifinosti od kojih su najvanije:
Potrebno je nabaviti odreeni broj kokoaka kvoki, a pritom se mora voditi
rauna o njihovom zdravstvenom stanju. Najbolje je da se nabave izne-ene

kokoke nosilice, koje se raskvocaju, i to iz zapata koji su sa stanovita

zdravstvenog stanja potpuno sigurni i nezareeni.
Treba podii potrebni broj gnezda za leanje kvoki i polaganje jaja.
Pravilno izabrati lokaciju za postavljanje gnezda. Prostor gde se podiu gnezda
treba izabrati tako da mesto bude tiho, udaljeno od mesta kretanja vozila i ljudi, a
da istovremeno ne bude udaljeno od ekonomskih zgrada u kojima je smetena
hrana za kokoke, pa kasnije za ishranu fazania.
Zemljite na kome se gnezda postavljaju mora biti ocedito, a okolina gnezda
mora biti pokoena i ista. Ono mora da se odrava tako tokom itave godine,
odnosno tokom perioda korienja.
Raspored gnezda mora biti u jednom ili vie redova u zavisnosti od broja
gnezda i duine ograenog prostora. Prostor mora biti ograen da bi se spreio
ulazak tetoina i zatitila kvoka i nasadi. Prostor na kome se prave gnezda treba
prekopati za irinu koju e zahvatiti sanduci sa gnezdima. To je u proseku 6070 cm.
Pravljenje gnezda se vri na taj nain to se postavi postolje svakog sanduka
busenima iskopanim na ledini u kojima se naini malo udubljenje i ono se obloi sa
malo livadskog sena.
Drvene kuice u koje se postavljaju gnezda mogu biti odvojene ili u seriji od
56 gnezda, odvojene pregradama. Dimenzije jedne pregrade u kojoj je gnezdo su:
duina u proseku 60 cm, irina 40 cm, visina sa prednje strane oko 50 cm, a sa
zadnje 30 cm.
Tehnologija proizvodnje predvia da se kokoi kvoke hrane po pravilu
jednom dnevno ili jednom u dva dana. Da bi se omoguilo hranjenje, ispred svakog
gnezda treba obezbediti hranilicu i pojilicu, kao i drveni kolac za koji se kvoka vee
za jednu nogu dok se hrani.
Prilikom ove proizvodnje neke od kvoki nee da lee na gnezdu; njih treba
zameniti drugim, da jaja ne bi propala. Iz tog razloga pri nabavci kvoki treba nabaviti
1520% vie kokoaka.
Izvaljivanje fazania se ne odvija istovremeno, ve to traje 23 dana, a da bi
se spreilo gaenje fazania i povreivanje, izleeni i suvi fazanii se kupe ispod
kvoke i uvaju na suvom i toplom mestu.
Izleeni podmladak, zajedno sa kvokom, gaji se u uzgojnim kuicama, koje
treba blagovremeno pripremiti za sezonu proizvodnje.
Fazanii se po pravilu gaje na otvorenom prostoru. Jedina zatita su uzgojne
kuice najee drveni sanduci. Kao i kod postavljanja sanduka za gnezda i kuice
za gajenje fazana treba postaviti na odgovarajui teren. Najpogodnije mesto su
ocediti tereni na junim ekspozicijama gde se obezbeuje nejvie sunca. Teren gde
se kuice postvljaju najbolje je ako je obrastao travnim pokrivaem, a najpogodnija
su lucerita. Raspored kuica je u redovima, pri emu rastojanja treba da budu 8 do
10 m. Teren je najbolje menjati svake godine, jer se tako izbegava mnoenje
parazita.

Dno kuice mora biti postavljeno ianim podom kako bi se spreilo prodiranje
tetoina u kuice. Neposrednu okolinu kuice treba pokositi nekoliko dana pred
dolazak fazania. Prvih nekoliko dana fazanii se dre u ograenom prostoru
ispred kuice. Kada malo ojaaju (56 dana) ograda se uklanja i oni se kreu
slobodno oko kuice. Kvoka je za sve vreme vezna ispred kuice. Ona ih zove na
hranu, titi od nevremena i greje nou toplotom svoga tela. Ovako se fazani gaje 6
do 8 nedelja. Za svo vreme kuice se svake nedelje pomeraju. Ovo se radi iz potrebe
odravanja higijenskih uslova. Kada dostignu odreenu starost fazanii se
isporuuju u lovita ili, ako je u pitanju proizvodnja mesa, zatvaraju u ograene
iane i pokrivene (icom) volijere, gde se vri njihova dohrana. Normativi ishrane
fazania su isti kao i kod sledeeg naina proizvodnje.
1.2. Proizvodnja
proizvodnja

fazana

na

intenzivniji

nain

inkubatorska

Organizacija prozvodnje u ovom sistemu je takva da obezbeuje znatno vei

stepen intenzivnosti.
Tehnologija proizvodnje provodi se u nekoliko faza.
1.2.1.

Formiranje matinog jata

Pri formiranju matinog jata izdvajanje koka i petlova potrebno je osigurati

dobre mlade fazane, uvek se nato formira od jednogodinjih fazana. Za formiranje
matinog jata najbolje je uzimati pilie iz prve i druge partije leenja. Pri izdvajanju se
biraju najbolji primerci. Koke i petlovi se izdvajaju poetkom marta (izmeu 5. i 15.
marta), zavisno od vremenskih uslova. Odnos polova u matinom jetu je 1:7 u korist
koka. Petlovi i koke se izdvajaju u volijere kojima e se obaviti proces parenja i
noenja jaja. Iz praktinih razloga bolje je formirati grupna jata u volijerama, da bi
svaka koka bila oparena od fazana koji nije sterilan.
Povrine volijera su razliite, od nekoliko stotina do 2.000 m2. Vano je
obezbediti po jedinki 3,5 m2 prostora da ne bi dolo do hanibalizma meu fazanima.
Na volijeru se naslanja zidani objekat ija duina zavisi od veliine volijere (za
volijeru od 2.000 m2 duina zidanog objekta je 32 m, a irina 6 metara). Sama zgrada
je podeljena na dva dela; u sredini zgrade treba da bude spremite za hranu i vodu,
a svaki ovih delova treba da bude iz 4 poluboksa sa ispustima za ulaz i izlaz iz istih.
Osvetljenje u boksovima je vetako. U volijeri fazani ostaju do kraja procesa
noenja, a potom se isputaju ili u neko lovite, ili se malo dohrane pa idu na klanje.
Po zavretku sezone noenja i isputanja fazana iz volijera (misli se na
matino jato) vri se pranje i dezinfekcija zgrade natrijum-hidroksidom, okree se
zidovi i isprskaju podovi krenim mlekom. Zemljite u volijeri se preore i posipa
kreom u prahu u koliini od 0,3 kg po 1 m2.

1.2.2.

Ishrana matinog jata i kontrola

Odluujui faktor pri uzgoju fazana je pravilna ishrana. Dobri rezultati se mogu
postii, uz ostale uslove, ako je dobar i sastav hrane.
Van sezone noenja jaja fazanima u matinom jatu je potrebno davati hranu
koja ima sledee iznose u hranljivim materijama:

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,13

sirovi proteini (%)............................................... 1316
lizin (%)........................................................... 0,600,70
metiolin + cistin............................................... 0,460,54
kalcijum (%).................................................... 0,800,90
fosfor ukupni................................................ 0,550,65
fosfor iskoristivi............................................ 0,340,40

Ishrani matinog jata van sezone noenja mora se posvetiti posebna panja
jer upravo od toga e zavisiti kasnija ukupna proizvodnja. Potrebve u preiodu van
sezone noenja su daleko manje nego u sezoni noenja.
Ishrana matinog jata u sezoni noenja jaja je takoe veoma vana, jer od
ishrane u najveoj meri zavisi produkcija i kvalitet jaja za nasad (B e u k o v i , 1995).
Potrebe fazana u hranljivim materijama tokom perioda nosivosti su sledee:

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,13

sirovi proteini (%).......................................... 12,5019,00
lizin (%)........................................................... 0,620,90
metiolin + cistin............................................... 0,470,68
kalcijum (%).................................................... 2,402,80
fosfor ukupni................................................ 0,540,60
fosfor iskoristivi............................................ 0,300,34

Tokom perioda ishrane upotrebljavamo hranu u obliku trone smee, a

najee u granulama 46 mm, briketirani ili lomljeni briket. Matino jato se hrani
svako jutro. Dnevni obrok se kree od 8590 g po fazanu. Hrana se uva u suvim i
provetrenim spremitima za hranu. Fazanima se svakodnevno dodaje zelena masa
najee lucerka, razne trave ili uljana repica. U volijerama u kojima su smeteni
fazani mora imati dovoljno peska i iste vode za pie, u koju se dodaju vitamini i
drugi preparagi za stimulisanje noenja, a sve po uputstvima i uz kontrolu veterinara.
Kontrola procesa rada se vri svakodnevno od strane rukovodioca fazanerija,
koji organizuje i vodi poslove. Svakodnevno se vri vizuelna kontrola matinog jata i
u sluaju registrovanih promena u ponaanju signalizira se veterinaru koji preduzima
potrebne mere. Kod matinog jata se vodi evidencija o svim promenama: nosivost,
uginue i sve drugo to je bitno za kontrolu i unapreenje uzgoja fazana.

1.2.3. Nosivost i postupak sa jajima

Nosivost se planira na osnovu podataka iz prethodnih godina. U ovim
programom predvienoj fazaneriji nosivost se planira na oko 42 jaja po koki. Takoe
se planira vreme poetka i vreme prestanka noenja.
Na osnovu plana noenja pravi se plan ulaganja jaja u inkubatore, plan
leenja i odgoja pilia. Pre poetka sezone noenja vri se priprema objekata za ovu
namenu, i to dezinfekcija prostorije za smetaj jaj i dezinfekcija inkubatora i pribora
koji se upotrebljava u procesu inkubacije.
Krajem marta poinje sezona noenja jaja i traje oko 90 dana. Postupak sa
jajima je takoe vaan momenat u uzgoju fazana. Sakupljanje jaja vri se redovno u
toku dana i to vie puta, ee ako su loe vremenske prilike, pa je u volijerama
blato, to dovodi do prljanja ljuske jajeta. Jaja se moraju sakupljati ee ako je jako
sunce, jer se jaja izloena jakom suncu pregreju, a to dovodi do propadanja
oploene jajne elije i smanjenja procenta izvoenja fazania. Sakupljanje jaja vri
radnik koji radi na ishrani fazana. Jaja se prenose u prostorije za odlaganje jaja, gde
se vri klasiranje i odstranjivanje nepravilnih ili oteenih jaja. Jaja se slau u
ablone. U prostoriji za smetaj jaja temperatura mora biti izmeu 1214 C, a
vlanost vazduha oko 80%. U ovoj prostoriji jaja se uvaju najvie 7 dana, izuzetno
do 10 dana, jer posle toga dolazi do znatnog smanjenja procenta izvoenja pilia.
Pre ulaganja mora se izvriti izbor jaja za nasad, jer sva jaja nisu podesna za to.
Potrebno je da se izdvoje jaja neravilnog oblika, suvie sitna i suvie krupna, isto
tako jaja sa izuzetno belom (krenom) bojom ljuske. Jaja prljave ljuske pre ulaganja
moraju se posebno sanitarno obraditi. Najbolje je takva jaja obrisati vlanom krpom,
a za vlaenje krpa potrebno je pripremiti temperiranu vodu (izmeu 35 i 40 C) u
koju treba dodati neki dezinfekcijens na bazi hlornih preparata. Pre ulaganja ili
neposredno po ulaganju jaja treba izvriti fumigaciju istih, parama aldehida. Svaka
kaseta se pre ulaganja obelei, stavlja se datum ulaganja i podaci se unose u
evidencionu knjigu.
1.2.4.

Proizvodnja fazanskih prilia

Proizvodnja fazanskih pilia zavisi od nekoliko faktora:

osobina matinog jata,

temperature i vlanosti vazduha u inkubatoru,
koliine kiseonika u inkubatoru,
temperature i koliine kiseonika u prostoriji u kojoj su smeteni inkubatori.

Treba obezbediti sledee uslove, jer su fazanska jaja velo osetljiva na

promene.
Temperatura u inkubatorskoj hali se mora kretati od 1822C, a vlanost
vazduha oko 65%. Temperatura u inkubatorima treba da bude 37,838C, rela-tivna
vlanost 86%.

Jaja u inkubatorima ostaju 21 dan, a zatim se prenose u valjaonike.

Temperatura u valjaonicima je 38C, a vlanost 8688%. U valjaonicima jaja ostaju 4
dana; u njima se vri leenje i suenje pilia.
Izleeni pilii se vizuelno pregledaju svako ponaosob, i oni sa uoljivim
nedostacime se odstranjuju. Po izvrenom predvajanju odabiru, nor-malno razvijeni
pilii se prenose u tople baterije. Temperatura u prosto-rijama sa toplim baterijama je
3235C.
Fazanski pilii se hrane smeom koncentrata sa 28% proteina.
Potrebe u hranljivim materijama za fazanske pilie u prvoj fazi uzgoja su
sledee:

metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,97

sirovi proteini (%).......................................... 23,1030,00
lizin (%)........................................................... 1,301,75
amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,831,10
kalcijum (%).................................................... 1,001,30
fosfor ukupni................................................ 0,780,95

Mineralne materije u smei za ishranu pilia u I fazi uzgoja obezbeuju se

dodatkom premiksa koji treba da obezbeuju njihov nivo u 1 kg smee u sledei
koliinama: cinka 50,70 mg, mangana 80100 mg, bakra 48 mg, gvoa 3050 mg,
kobalta 0,20,75 mg, joda 0,151 mg i selena 0,150,2 mg. Potrebe u vitaminima se
obezbeuju dodavanjem sintetikih vitamina premiksa, tako da 1 kg smee sadri
sledee koliine vitamina: A 8.00010.000 IJ, D3 1.2002.000 IJ, E 1520 mg,
K3 23 mg, B1 12 mg, B2 45 mg, B6 3 mg, B12 0,01 mg, pntotenske
kiseline 512 mg, niacina 3050 mg, holina 500800 mg, folne kiseline 0,71 mg i
biotina 0,050,01 mg. Pored ovih materija u emeama takoe treba obezbediti i 100
mg zntioksidanta, kao i dodatak kokcidiostatika (B e u k o v i , 1995).
Fazanski pilii ostaju u toplim baterijama do 14 dana. U tom periodu se izvri
prva vakcinacija protiv kokoje kuge. Tokom ovog perioda uzgoja vodi se evidencija
uginua pilia. Jedan broj uginulih pilia se povremeno alje na analizu, radi
ustanovljenja uzroka uginua i preduzimanja potrebnih mera za otklanjanje tih
uzroka.
Nakon 14 dana fazanski pilii se prenose u podne odgajivanice boksove
gde se zagrevaju preko vetakih kvoki. Svaki od bokseva ima izgraene i
natkrivene ispuste gde se, kada je lepo vreme, pilii isputaju na sunce. Kao
prostirka u boksovima se koristi slama ili piljevina, a u ispustima pesak.
Do 21 dan starosti fazanskim piliima se dodaje koncentrat sa 28% proteina, a
preko 21 dan dodaje se takozvani finier sa 2324% proteina.
Potrebe u hranljivim materijama u drugoj fazi uzgoja fazanskih pilia iznose:
metabolika energija (MJ)............................ 10,4612,66
sirovi proteini (%)........................................ 18,8024,00,
energ.
lizin (%)........................................................... 0,790,99

zav. od nivoa

 amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,400,64

kalcijum (%)..................................................... 0,91,00
fosfor.............................................................. 0,650,75.
Mineralne materije u ovoj fazi uzgoja obezbeuju se dodatkom premiksa u
smei, a takoe se dodaju i sintetiki vitamini. Takoe se i u ovoj fazi dodaju
kokcidiostatici.
Po izvrenoj revakcinaciji u uzrastu od oko mesec dana pilii su dobro operjali,
vitalni i zdravi; tada se vri priprema za prebacivanje u volijere. U volijerama je trea
faza uzgoja, gde se vri podivljavanje fazania, a u starosti od 6 do 8 nedelja
fazanii se isporuuju kupcima.
Volijera je prostor koji je ograen i pokriven ianom mreom. Povrina
volijera je 1.800 m2 (60 x 30 m). Na volijeru se naslanja zidani objekat povrine od
oko 200 m2, koji slui za sklanjanje pilia u sluaju veih hladnoa ili elementarnih
nepogoda. U ovim objektima se nalaze vetake kvoke i one su osvetljene 24 asa.
Pilii koji su iz I i II partije, ostaju u volijerama sve vreme i oni se koriste za
matino jato, kako bi se za iduu godinu obezbedio materijal za dobar proces
reprodukcije.
1.2.5.

Obim proizvodnje

Obim proizvodnje se planira u zavisnosti od mogunosti realizacije fazania.

Za proizvodnju 17.500 fazanskih pilia i fazanskih jaja formirati matino jato od 1.000
fazania iz prvog i drugog legla.
1.2.6.
Normativi utroka hrane, sirovina i energenata u proizvodnji
fazana
U uzgoju fazana neophodan je utroak hrane, sirovina i energenata po
sledeim normativima. Ovi normativi su provereni u praksi u dosadanjem uzgoju
fazana u fazanerijama.

1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina

u prvoj fazi uzgoja do 21 dan starosti................................................ 0,400 kg/kom.
2. Koncentrovano hranivo finier sa 2324% proteina
u fazi uzgoja od 3 do 6 nedelja starosti...........................................0,845 kg/kom.
u fazi uzgoja do 12 nedelja starosti.................................................1,680 kg/kom.
3. Zrnasta hraniva (kukuruz, lomljeno zrno penice i sl.)
od 12-te nedelje pa nadalje do sezone noenja..................................... 70 kg/kom.
4. Meana hrana u obliku granula za ishranu matinog jata
u sezoni noenja 90 g dnevno............................................................. 8,10 kg/kom.
5. Zelena masa (lucerka, uljana repica ili koena zelena
trava) za matino jato u periodu noenja............................................. 5,00 kg/kom.

6. Piljevina za prostirku i pesak.................................................................... po potrebi

7. Dezinfekciona sredstva (NaOH, etiol, peral)............................................ po potrebi
8. Voda za napajanje za pojilice iz vlastitog vodovoda.................................0,4 l/kom.
9. Elektrina energija....................................................................... 0,0035 kNJh/kom.
10. Dizel-gorivo za mehanizaciju.............................................................. 0,0002 l/kom.
11. Lekovi, vitamini ........................................................................................ po potrebi
1.2.7.
Rekapitulacija godinjih utroaka hrane, sirovine i
energenata
1.2.7.1. Varijanta proizvodnje fazana uz korienje
domaih kokoaka kvoki
Za planirano gajenje 1.000 fazania do 6 nedelja starosti potrebno je nabaviti
80 kokoaka (raunato 20% vie).
Za ishranu kokoaka 80 dana potrebno je:
Zrnasta hrane (kukuruz, lomljeno zrno penice i dr.).................................... 640 kg
Za ishranu fazania:
1.
2.
3.
4.
5.

Koncentrovano hranivo sa 28% proteina....................................................... 400 kg

Koncentrovano hranivo s 2324% proteina...................................................845 kg
Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paualno
Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paualno
Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
1.2.7.2. Varijanta proizvodnje fazana na intenzivniji
nain inkubatorska proizvodnja

Za planirano gajenje 1.000 fazana u matinom jatu i odgoj fazania do 6

nedelja starosti 12.500 komada, a do 8 nedelja 5.000 komada, potrebno je:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Koncentrovano hranivo sa 28% proteina............................................7.000 kg/god.

Koncentrovano hranivo s 2324% proteina......................................30.600 kg/god.
Zrnasta hrana....................................................................................19.100 kg/god.
Meana hrana granule za ishranu matinog jata.............................8.100 kg/god.
Zelena masa za ishranu matinog jata............................................... 5.000 kg/god.
Prostirka.............................................................................................. 1.500 kg/god.
Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paualno
Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paualno
Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
Elektrina energija...............................................................................1.800 kg/god.
Dizel gorivo................................................................................................200 l/god.

1.2.7.3. Plan radne snage

Na fazaneriji ovog kapaciteta potrebno je planirati 2 stalna radnika i 1 uvara.
U izvesnim periodima tokom sezonskih piceva u proizvodnji moe se
angaovati 23 pomona sezonska radnika.
1.2.7.4.

Specifikacija tehnoloke opreme

Za planiranu proizvodnju od 17.500 pilia neophodna je sledea oprema:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
11.

Inkubator "Viktorija" I-36.................................................................................1 kom.

Valjaonik "Viktorija" H-36............................................................................... 1 kom.
Agregat za struju............................................................................................ 1 kom.
Hranilice....................................................................................................... 70 kom.
Pojilice.......................................................................................................... 70 kom.
Vetake kvoke.......................................................................................... 15 kom.
Termometar....................................................................................................8 kom.
Higrometar......................................................................................................2 kom.
1.2.7.5.

*1.
*2.
*3.
4.

Graevinski objekti

Inkubatorska zgrada........................................................................................ 56 m2
Zgrada za podno gajenje................................................................................. 60 m2
Zgrada za agregat............................................................................................ 30 m2
Volijere............................................................................................................. 70 ari
Napomena: Objekte obeleene(*) previeno je da ima kooperant.

2. EKONOMSKI ASPEKTI PROGRAMA

2.1. Varijanta proizvodnje fazana uz korienje domaih kokoaka
kvoki
Proizvodnja fazania starosti 6 nedelja............................................ 1.000 kom.
2.1.1.

Investiciona ulaganja

Volijere za dohranu fazania na povrini od 20 ari....................................... 5400 Eu

Kuice za leenje fazana pod kvokama 65 kom. x 45 Eu ........................2950 Eu
Nabavka kokoaka kvoki 80 kom. x15 Eu.............................................. 1200 Eu
Ukupno:............................ 9550 Eu
2.1.2.

Proizvodni trokova za jedan ciklus

Jaja fazanska za nasaivanje kokoaka 1.300 kom. x1.8 Eu..................... 2340 Eu

Zrnasta hrana za ishranu kokoaka 640kg. x 0.45 Eu. ................................ 288 Eu
10

 Koncentrovano hranivo za ishranu pilia sa 28% proteina

400 kg x 1.2 Eu.................................................................................480 Eu
Koncentrovano hranivo za ishranu pilia sa 2324% proteina
845 kg x 0.9 Eu.................................................................................765 Eu
Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu
Ukupno:.............................. 877 Eu
2.1.3.

Oekivani godinji prihod

1. Fazanii starosti 6 nedelja 1.000 kom. x 18 Eu /kom...........................18000 Eu

2. Prodaja kokoaka i kvoki posle odgoja fazana
80 kom. x 15 Eu /kom. ........................................................................... 1200 Eu
Ukupno:......................... 19200 Eu.
2.2. Varijanta prizvodnje na intenzivniji nain inkubatorska proizvodnja
Investicije
2.2.1........................................Instalacije vodovoda i kanalizacije
300000 Eu
2.2.2............................................Elektoinstalacije za podni uzgoj
270000 Eu
2.2.3......................................................Izgradnja volijera 70 ari
90000 Eu
2.2.4.............................................Tehnoloka oprema fazanerije
Inkubator "Viktorija" I-36............................................................................... 45000 Eu
Valjaonik "Viktorija" H-12.............................................................................. 30000 Eu
Agregat za struju.........................................................................................240000 Eu
Hranilice 70 kom. x 3000 Eu......................................................................210000 Eu
Pojilice 70 kom. x 30 Eu.......................................................................... 21000 Eu
Vetake kvoke 15 kom. x 450 Eu.........................................................67500 Eu
Termometri 8 kom. x 15 Eu.......................................................................... 120 Eu
Higrometri 2 kom. x 45 Eu ............................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
2.2.5.

Rekapitulacija investicionih ulaganja

Graevinski radovi...................................................................................... 960000 Eu

Vodovod i kanalizacija................................................................................ 300000 Eu
Elektroinstalacije......................................................................................... 270000 Eu
Izgradnja volijera...........................................................................................90000 Eu
Tehnoloka oprema fazanerije ................................................................ 1292400 Eu
Ukupno:....................17490600 Eu

11

2.2.6.

Proizvodni trokovi za godinu

Koncentrat 28%
7.000 kg x 1.2 Eu.................................
8400 Eu
Koncentrat 2324%
30.600 kg x0.9 Eu............................... 27540 Eu
Zrnasta hrana
19.100 kg x0.45 Eu...................................... 8595 Eu
Meana hrana
8.100 kg x 0,6 Eu...................................... 4860 Eu
Zelena masa
5.000 kg x0,15 Eu........................................ 750 Eu
Prostirka
1.500 kg x 0,1 Eu........................................ 150 Eu
Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 750 Eu
Voda za napajanje
125 m3 x0.18 Eu........................................ 225 Eu
Elektrina energija
1.800 kNJh x 0,2 Eu...................................... 1080 Eu
Dizel gorivo
200 l x0,5....................................... 100 Eu
Usluge dovoza hrane i odvoza smea:.................................... 2595 Eu
Plate

3 radnika x 5000 din................................... 15000 Eu.

Ukupno godinji troak proizvodnje:................................. 69509 Eura

2.3. Oekivana godinja proizvodnja

Fazanii od 6 nedelja starosti
12.500 kom. x 18 Eu........................225000 Eu
Fazanii od 8 nedelja starosti
5.000 kom. x 21 Eu...................... 100050 Eu.
Ukupno:................................................................................... 330000 Eu

3. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 1. PROIZVODNJA FAZANA U

VOLIJERAMA (PRIRODNI USLOVI
3.1. Rekapitulacija ulaganja u program
a) Graevinski objekti:
Volijere 20 ari............................................................................................5400 Eu
Kuice....................................................................................................... 2925 Eu
b) Osnovno jato:
Nabavka kokoaka kvoki 80 kom. x 15 Eu....................................... 1200 Eu
Ukupno:........................... 9525 Eu.
3.2. Trokovi proizvodnog i pomonog materijala
Nabavna vrednost jaja 1.300 kom. x 0.6 Eu.................................................780 Eu
Hrana za kokoake
640 kom. x0.45 Eu ..................................................288 Eu
Koncentrat 28%
400 kg x 1.2 Eu........................................................ 480 Eu
Koncentrat 2324%
845 kg x 0.9 Eu........................................................ 760 Eu
Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 112 Eu
Ukupno:.........................24.210din.

12

3.2.1.

Trokovi energije (gorivo):..........600 Eu

3.2.2.
od prihoda):

Usluge sa kar. materijalnih usluga (1%

192

3.2.3.
Amortizacija:
Gra. obj. 180.000 + 9.750 = 27.750 xgod.

kam. stopa 10% =.......277 Ey

Nematerijalni trokovi

........................................................... 64 Ey

Bruto zarade

...................................................... 2120 Eu

3.2.4. Kamate na kredite za osnovna sredstva

3.3.

Prinos i prihodi

3.3.1.
Prihod od prodaje fazania (6 nedelja)
1.000 kom. x18........................................................................... 18000 Eu
3.3.2.

3.4.

Prihod od prodaje kokoaka

80 kom. x 15............................................................................ 1200 Eu
Ukupno:.......................... 19200 Eu

Bilans uspeha

3.4.1.
3.4.2.

Ukupni prihodi: 19200 Eu

Materijalni trokovi i finansijski rashodi:

Osnovni i pomoni materijal............................................................................2421 Eu

Energija............................................................................................................. 600 Eu
Trokovi usluga............................................................................................... 192 Eu
Amortizacija.......................................................................................................277 Eu
Nemarterijalni trokovi........................................................................................ 64 Eu
Bruto zarade....................................................................................................2120 Eu
3.4.3.
3.4.4.
3.4.5.

Bruto dobit: ...................................................... 13525 Eu

Porez na dobit: ........................................2705 Eu
Neto dobit ........................................................ 10810 Eu.

3.5. Pokazatelji efikasnosti investicije

Broj zaposlenih
Ukupnan prihod
Neto dobit
Ukupan prihod po radniku

2 radnika
19200 Eu
4576 Eu
9600 Eu

13

 Neto dobit po radniku

Ukupni trokovi
Ekonominost (2 : 7)

2283 Eu
13110 Eu
1,46

3.6. Grafik granine take

MPS

24 .846
= 0,39
64 .000

100
90

9.690
= 24 .846
0,39

39 .085
K =
= 0,61
64 .000

Potrebno je proizvesti i plasirati 400

komada fazania kako bi se
obezbedio prag rentabilnosti.

Dobit
Dobitak

80

Trokovi
(%)

GTR =

70
60
50 Varijabilni trokovi
40
30
20

Gubitak

10

Fiksni trokovi
39%

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Obim (%)

4. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 2. INKUBATORSKA

PROIZVODNJA FAZANA
a) Instalacije:
Vodovod i kanalizacija.......................................................................... 300000 Eu
Elektroinstalacije...................................................................................270000 Eu
Volijere 70 kom. ..................................................................................... 90000 Eu
Ukupno:........................ 660000 Eu
b) Oprema
b1. Inkubator "Viktorija I-36" ..................................................................... 45000 Eu
b2. Valjaonik "Viktorija H-12".....................................................................30000 Eu
b3. Agregat................................................................................................ 24000 Eu
b4. Hranilica 70 x3.00............................................................................21000 Eu
b5. Pojilica
70 x 30............................................................................... 2100 Eu
b6. Vetake kvoke 15 x450..................................................................6350 Eu

14

100

b7. Termometri 8 x 15............................................................................... 120 Eu

b8. Higrometri 2 x 45 .................................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
.
4.1.

Planirani trokovi proizvodnje

4.1.1. Hrana:
Koncentrat 28%
7.000 kg x1,2 Eu...................................... 7800 Eu
Koncentrat 23%
30.600 kg x0,9 Eu.................................... 27540 Eu
Meana hrana
8.100 kg x0,6 Eu...................................... 4860 Eu
Zelena masa
5.000 kg x0,15 Eu........................................ 750 Eu
Prostirka
1.500 kg x 0.1 Eu........................................ 150 Eu
Lekovi
....................................... 750 Eu
Ukupno:...................................................................................... 41850 Eu

4.1.2. Energija:
Voda
Elektrina energija
Gorivo

125 m3 x 0,6 Eu...........................................75 Eu

1.500 kNJh x 0,2 Eu........................................ 360 Eu
3.600 l x 0,5 Eu ..................................... 1800 Eu
Ukupno:......................2235 Eu

Usluge (prevoz hrane:

125 m3 x 0,6 Eu

750 Eu
4.1.3.

Amortizacija:

Instalacije
Oprema

6.600.000 x 2,5%................................... 16500 Eu

1.290.000 x 10%................................... 12900 Eu
Ukupno:...................... 29400 Eu

Bruto zarade (3 radnika):

Kamate na kredit:

4.2.

.................................................... 72000 Eu
.................................................... 26300 Eu

Bilans uspeha

4.2.1.
4.2.2.

Prihodi: ..................................... 72000 Eu

Trokovi i finansijski rashodi:

Osnovni i pomoni materijal..........................................................................19365 Eu

Energija........................................................................................................... 1230 Eu

15

 Usluge sa karakterom materijalnih trokova.................................................20000 Eu

Amortizacija.....................................................................................................9800 Eu
Nemarterijalni trokovi...................................................................................... 300 Eu
Bruto zarade....................................................................................................7200 Eu
Kamate na kredite.........................................................................................26300 Eu
4.2.3.
4.2.4.
4.2.5.

Bruto dobit: .............................. 25805 Eu

Porez na dobit: ...........................6451 Eu
Neto dobit: ................................19353 Eu

4.3. Pokazatelji efikasnosti investicije

Broj zaposlenih
Ukupnan prihod
Neto dobit
Ukupan prihod po radniku
Neto dobit po radniku
Ukupni trokovi
Ekonominost

3 radnika
1100000 Eu
193538 Eu
366666 Eu
64512 Eu
841950 Eu
1,30

4.4. Proraun rentabilnosti

Opis
- osnovni i pomoni materijal
- trokovi energije
- usluge
- amortizacija
- nematerijalni trokovi
- bruto zarade
- kamate na kredite
- porez na dobit
- neto dobit
Ukupno:
% uea

Ukupni trokovi
193.650
12.300
200.000

62.000

Fiksni trokovi

Neto dobit

98.000
3.000
10.000
263.000

64.512
532.462
48%

374.000
34%

193.538
193.538
18%

4.5. Grafik granine take

GTR =

719 .230
= 65 %
1.100 .000

MPS

K =

374 .000
= 719 .230
0,52

65% obima proizvodnje i plasmana

fazanskih pilia realizacije obezbeuje
donju granicu rentabiliteta.

532 .462
= 48 %
1.100 .000

16

100
90

Dobit
Dobitak

Trokovi
(%)

80
70
60 Varijabilni trokovi
50
40
30

Gubitak

20

Fiksni trokovi

10
65%

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Obim (%)

17