P. 1
Fazan

Fazan

|Views: 1,972|Likes:
Published by Boban Dekic

More info:

Published by: Boban Dekic on Sep 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/19/2013

pdf

text

original

PROGRAM

KOOPERATIVNI UZGOJ FAZANA
1. UVOD
Od svih vrsta divlja i najmasovnije se u svetu, pa i kod nas, gaji fazan. č
Gajenje fazana na vešta ki na in se vrši sa dvojakom svrhom: č č
a) proizvodnje fazana za naseljavanje lovišta i
b) proizvodnje fazana radi koriš enja mesa. ć
Primarna i osnovna proizvodnja je ona kojoj je cilj da obezbedi dovoljan broj
fazana za naseljavanje lovišta i na taj na in pove a brojnost populacije. Do kog broja č ć
treba pove avati brojnost populacije odre uje potražnja odstrela u lovnom turizmu, ć đ
odnosno mogu nost plasmana fazana po lovištima. Prema podacima i procenama ć
Lova kog saveza Srbije, mogu nost prijema fazanskih pili a u lovita na teritoriji č ć ć
Republike je preko 1.200.000 komada.
Proizvodnja fazana za koriš enje mesa ini jedan manji deo ukupne pro ć č -
izvodnje fazana, ali mogla bi da na e primenu u individualnoj kooperativnoj đ
proizvodnji u blizini ve ih turisti kih mesta i poznatijih ugostiteljskih objekata. ć č
Fazansko meso, a naro ito supa od fazana, spada u ekskluzivna jela. č
Cilj je da ovim programom damo potrebne elemente za osnivanje manjih
odgajiva nica fazan. Ove odgajiva nice bi se osnivale u individualnim seoskim č č
doma instvima, kao dopunsko zanimanje kojim bi se pove ala ekonomska snaga ć ć
doma instva i doprinelo revitalizaciji sela. ć
Koncepcija proizvodnje
Po svojim odlikama i karakteru proizvodnje postoje dva na ina gajenja fazana: č
a) klasi an na in gajenja uz koriš enje doma ih kokošaka ‡ kvo ki, za č č ć ć č
potrebe inkubacije jaja i odgoja podmlatka
b) inkubatorski na in leženja uz koriš enje inkubatora za leženje, a izleženi č ć
mladunci se odgajaju pomo u vešta kih kvo ki ili, kada se radi o ve oj ć č č ć
proizvodnji sistemom toplih podova.
1.1. Proizvodnja fazana uz koriš enje doma ih kokošaka ‡ kvo ki ć ć č
Ovaj na in proizvodnje može se primenjivati u slu ajevima kad se radi o č č
manjem broju fazan i a i tamo gde uslovi proizvodnje (nedostatak elektri ne energije č ć č
i sl.) name u potrebu takvog na ina proizvodnje. Ovaj nažin proizvodnje ima ć č
idre ene specifi nosti od kojih su najvažnije: đ č
− Potrebno je nabaviti odre eni broj kokošaka ‡ kvo ki, a pritom se mora voditi đ č
ra una o njihovom zdravstvenom stanju. Najbolje je da se nabave izne-šene č
2
kokoške nosilice, koje se raskvocaju, i to iz zapata koji su sa stanovišta
zdravstvenog stanja potpuno sigurni i nezareženi.
− Treba podi i potrebni broj gnezda za ležanje kvo ki i polaganje jaja. ć č
− Pravilno izabrati lokaciju za postavljanje gnezda. Prostor gde se podižu gnezda
treba izabrati tako da mesto bude tiho, udaljeno od mesta kretanja vozila i ljudi, a
da istovremeno ne bude udaljeno od ekonomskih zgrada u kojima je smeštena
hrana za kokoške, pa kasnije za ishranu fazan i a. č ć
Zemljište na kome se gnezda postavljaju mora biti ocedito, a okolina gnezda
mora biti pokošena i ista. Ono mora da se održava tako tokom itave godine, č č
odnosno tokom perioda koriš enja. ć
Raspored gnezda mora biti u jednom ili više redova u zavisnosti od broja
gnezda i dužine ogra enog prostora. Prostor mora biti ogra en da bi se spre io đ đ č
ulazak šteto ina i zaštitila kvo ka i nasadi. Prostor na kome se prave gnezda treba č č
prekopati za širinu koju e zahvatiti sanduci sa gnezdima. To je u proseku 60‡70 cm. ć
Pravljenje gnezda se vrši na taj na in što se postavi postolje svakog sanduka č
busenima iskopanim na ledini u kojima se na ini malo udubljenje i ono se obloži sa č
malo livadskog sena.
Drvene ku ice u koje se postavljaju gnezda mogu biti odvojene ili u seriji od ć
5‡6 gnezda, odvojene pregradama. Dimenzije jedne pregrade u kojoj je gnezdo su:
dužina u proseku 60 cm, širina 40 cm, visina sa prednje strane oko 50 cm, a sa
zadnje 30 cm.
Tehnologija proizvodnje predvi a da se kokoši ‡ kvo ke hrane po pravilu đ č
jednom dnevno ili jednom u dva dana. Da bi se omogu ilo hranjenje, ispred svakog ć
gnezda treba obezbediti hranilicu i pojilicu, kao i drveni kolac za koji se kvo ka veže č
za jednu nogu dok se hrani.
Prilikom ove proizvodnje neke od kvo ki ne e da leže na gnezdu; njih treba č ć
zameniti drugim, da jaja ne bi propala. Iz tog razloga pri nabavci kvo ki treba nabaviti č
15‡20% više kokošaka.
Izvaljivanje fazan i a se ne odvija istovremeno, ve to traje 2‡3 dana, a da bi č ć ć
se spre ilo gaženje fazan i a i povre ivanje, izleženi i suvi fazan i i se kupe ispod č č ć đ č ć
kvo ke i uvaju na suvom i toplom mestu. č č
Izleženi podmladak, zajedno sa kvo kom, gaji se u uzgojnim ku icama, koje č ć
treba blagovremeno pripremiti za sezonu proizvodnje.
Fazan i i se po pravilu gaje na otvorenom prostoru. Jedina zaštita su uzgojne č ć
ku ice ‡ naj eš e drveni sanduci. Kao i kod postavljanja sanduka za gnezda i ku ice ć č ć ć
za gajenje fazana treba postaviti na odgovaraju i teren. Najpogodnije mesto su ć
ocediti tereni na južnim ekspozicijama gde se obezbe uje nejviše sunca. Teren gde đ
se ku ice postvljaju najbolje je ako je obrastao travnim pokriva em, a najpogodnija ć č
su lucerišta. Raspored ku ica je u redovima, pri emu rastojanja treba da budu 8 do ć č
10 m. Teren je najbolje menjati svake godine, jer se tako izbegava množenje
parazita.
3
Dno ku ice mora biti postavljeno ži anim podom kako bi se spre ilo prodiranje ć č č
šteto ina u ku ice. Neposrednu okolinu ku ice treba pokositi nekoliko dana pred č ć ć
dolazak fazan i a. Prvih nekoliko dana fazan i i se drže u ogra enom prostoru č ć č ć đ
ispred ku ice. Kada malo oja aju (5‡6 dana) ograda se uklanja i oni se kre u ć č ć
slobodno oko ku ice. Kvo ka je za sve vreme vezna ispred ku ice. Ona ih zove na ć č ć
hranu, štiti od nevremena i greje no u toplotom svoga tela. Ovako se fazani gaje 6 ć
do 8 nedelja. Za svo vreme ku ice se svake nedelje pomeraju. Ovo se radi iz potrebe ć
održavanja higijenskih uslova. Kada dostignu odre enu starost fazan i i se đ č ć
isporu uju u lovišta ili, ako je u pitanju proizvodnja mesa, zatvaraju u ogra ene č đ
ži ane i pokrivene (žicom) volijere, gde se vrši njihova dohrana. Normativi ishrane č
fazan i a su isti kao i kod slede eg na ina proizvodnje. č ć ć č
1.2. Proizvodnja fazana na intenzivniji na in ‡ inkubatorska č
proizvodnja
Organizacija prozvodnje u ovom sistemu je takva da obezbe uje znatno ve i đ ć
stepen intenzivnosti.
Tehnologija proizvodnje provodi se u nekoliko faza.
1.2.1. Formiranje mati nog jata č
Pri formiranju mati nog jata ‡ izdvajanje koka i petlova ‡ potrebno je osigurati č
dobre mlade fazane, uvek se nato formira od jednogodišnjih fazana. Za formiranje
mati nog jata najbolje je uzimati pili e iz prve i druge partije leženja. Pri izdvajanju se č ć
biraju najbolji primerci. Koke i petlovi se izdvajaju po etkom marta (izme u 5. i 15. č đ
marta), zavisno od vremenskih uslova. Odnos polova u mati nom jetu je 1:7 u korist č
koka. Petlovi i koke se izdvajaju u volijere kojima e se obaviti proces parenja i ć
nošenja jaja. Iz prakti nih razloga bolje je formirati grupna jata u volijerama, da bi č
svaka koka bila oparena od fazana koji nije sterilan.
Površine volijera su razli ite, od nekoliko stotina do 2.000 m č
2
. Važno je
obezbediti po jedinki 3,5 m
2
prostora da ne bi došlo do hanibalizma me u fazanima. đ
Na volijeru se naslanja zidani objekat ija dužina zavisi od veli ine volijere (za č č
volijeru od 2.000 m
2
dužina zidanog objekta je 32 m, a širina 6 metara). Sama zgrada
je podeljena na dva dela; u sredini zgrade treba da bude spremište za hranu i vodu,
a svaki ovih delova treba da bude iz 4 poluboksa sa ispustima za ulaz i izlaz iz istih.
Osvetljenje u boksovima je vešta ko. U volijeri fazani ostaju do kraja procesa č
nošenja, a potom se ispuštaju ili u neko lovište, ili se malo dohrane pa idu na klanje.
Po završetku sezone nošenja i ispuštanja fazana iz volijera (misli se na
mati no jato) vrši se pranje i dezinfekcija zgrade natrijum-hidroksidom, okre e se č č
zidovi i isprskaju podovi kre nim mlekom. Zemljište u volijeri se preore i posipa č
kre om u prahu u koli ini od 0,3 kg po 1 m č č
2
.
4
1.2.2. Ishrana mati nog jata i kontrola č
Odlu uju i faktor pri uzgoju fazana je pravilna ishrana. Dobri rezultati se mogu č ć
posti i, uz ostale uslove, ako je dobar i sastav hrane. ć
Van sezone nošenja jaja fazanima u mati nom jatu je potrebno davati hranu č
koja ima slede e iznose u hranljivim materijama: ć
♣ ‡ metaboli ka energija (MJ) č ............................ 10,46‡12,13
♣ ‡ sirovi proteini (%)............................................... 13‡16
♣ ‡ lizin (%)........................................................... 0,60‡0,70
♣ ‡ metiolin + cistin............................................... 0,46‡0,54
♣ ‡ kalcijum (%).................................................... 0,80‡0,90
♣ ‡ fosfor ‡ ukupni................................................ 0,55‡0,65
♣ ‡ fosfor ‡ iskoristivi............................................ 0,34‡0,40
Ishrani mati nog jata van sezone nošenja mora se posvetiti posebna pažnja č
jer upravo od toga e zavisiti kasnija ukupna proizvodnja. Potrebve u preiodu van ć
sezone nošenja su daleko manje nego u sezoni nošenja.
Ishrana mati nog jata u sezoni nošenja jaja je tako e veoma važna, jer od č đ
ishrane u najve oj meri zavisi produkcija i kvalitet jaja za nasad ( ć Beu k o v i , 1995). ć
Potrebe fazana u hranljivim materijama tokom perioda nosivosti su slede e: ć
♣ ‡ metaboli ka energija (MJ) č ............................ 10,46‡12,13
♣ ‡ sirovi proteini (%).......................................... 12,50‡19,00
♣ ‡ lizin (%)........................................................... 0,62‡0,90
♣ ‡ metiolin + cistin............................................... 0,47‡0,68
♣ ‡ kalcijum (%).................................................... 2,40‡2,80
♣ ‡ fosfor ‡ ukupni................................................ 0,54‡0,60
♣ ‡ fosfor ‡ iskoristivi............................................ 0,30‡0,34
Tokom perioda ishrane upotrebljavamo hranu u obliku trošne smeše, a
naj eš e u granulama č ć ∅4‡6 mm, briketirani ili lomljeni briket. Mati no jato se hrani č
svako jutro. Dnevni obrok se kre e od 85‡90 g po fazanu. Hrana se uva u suvim i ć č
provetrenim spremištima za hranu. Fazanima se svakodnevno dodaje zelena masa ‡
naj eš e lucerka, razne trave ili uljana repica. U volijerama u kojima su smešteni č ć
fazani mora imati dovoljno peska i iste vode za pi e, u koju se dodaju vitamini i č ć
drugi preparagi za stimulisanje nošenja, a sve po uputstvima i uz kontrolu veterinara.
Kontrola procesa rada se vrši svakodnevno od strane rukovodioca fazanerija,
koji organizuje i vodi poslove. Svakodnevno se vrši vizuelna kontrola mati nog jata i č
u slu aju registrovanih promena u ponašanju signalizira se veterinaru koji preduzima č
potrebne mere. Kod mati nog jata se vodi evidencija o svim promenama: nosivost, č
uginu e i sve drugo što je bitno za kontrolu i unapre enje uzgoja fazana. ć đ
5
1.2.3. Nosivost i postupak sa jajima
Nosivost se planira na osnovu podataka iz prethodnih godina. U ovim
programom predvi enoj fazaneriji nosivost se planira na oko 42 jaja po koki. Tako e đ đ
se planira vreme po etka i vreme prestanka nošenja. č
Na osnovu plana nošenja pravi se plan ulaganja jaja u inkubatore, plan
leženja i odgoja pili a. Pre po etka sezone nošenja vrši se priprema objekata za ovu ć č
namenu, i to dezinfekcija prostorije za smeštaj jaj i dezinfekcija inkubatora i pribora
koji se upotrebljava u procesu inkubacije.
Krajem marta po inje sezona nošenja jaja i traje oko 90 dana. Postupak sa č
jajima je tako e važan momenat u uzgoju fazana. Sakupljanje jaja vrši se redovno u đ
toku dana i to više puta, eš e ako su loše vremenske prilike, pa je u volijerama č ć
blato, što dovodi do prljanja ljuske jajeta. Jaja se moraju sakupljati eš e ako je jako č ć
sunce, jer se jaja izložena jakom suncu pregreju, a to dovodi do propadanja
oplo ene jajne elije i smanjenja procenta izvo enja fazan i a. Sakupljanje jaja vrši đ ć đ č ć
radnik koji radi na ishrani fazana. Jaja se prenose u prostorije za odlaganje jaja, gde
se vrši klasiranje i odstranjivanje nepravilnih ili ošte enih jaja. Jaja se slažu u ć
šablone. U prostoriji za smeštaj jaja temperatura mora biti izme u 12‡14 C, a đ
vlažnost vazduha oko 80%. U ovoj prostoriji jaja se uvaju najviše 7 dana, izuzetno č
do 10 dana, jer posle toga dolazi do znatnog smanjenja procenta izvo enja pili a. đ ć
Pre ulaganja mora se izvršiti izbor jaja za nasad, jer sva jaja nisu podesna za to.
Potrebno je da se izdvoje jaja neravilnog oblika, suviše sitna i suviše krupna, isto
tako jaja sa izuzetno belom (kre nom) bojom ljuske. Jaja prljave ljuske pre ulaganja č
moraju se posebno sanitarno obraditi. Najbolje je takva jaja obrisati vlažnom krpom,
a za vlaženje krpa potrebno je pripremiti temperiranu vodu (izme u 35 i 40 C) u đ
koju treba dodati neki dezinfekcijens na bazi hlornih preparata. Pre ulaganja ili
neposredno po ulaganju jaja treba izvršiti fumigaciju istih, parama aldehida. Svaka
kaseta se pre ulaganja obeleži, stavlja se datum ulaganja i podaci se unose u
evidencionu knjigu.
1.2.4. Proizvodnja fazanskih prili a ć
Proizvodnja fazanskih pili a zavisi od nekoliko faktora: ć
− osobina mati nog jata, č
− temperature i vlažnosti vazduha u inkubatoru,
− koli ine kiseonika u inkubatoru, č
− temperature i koli ine kiseonika u prostoriji u kojoj su smešteni inkubatori. č
Treba obezbediti slede e uslove, jer su fazanska jaja velo osetljiva na ć
promene.
Temperatura u inkubatorskoj hali se mora kretati od 18‡22ºC, a vlažnost
vazduha oko 65%. Temperatura u inkubatorima treba da bude 37,8‡38ºC, rela-tivna
vlažnost 86%.
6
Jaja u inkubatorima ostaju 21 dan, a zatim se prenose u valjaonike.
Temperatura u valjaonicima je 38ºC, a vlažnost 86‡88%. U valjaonicima jaja ostaju 4
dana; u njima se vrši leženje i sušenje pili a. ć
Izleženi pili i se vizuelno pregledaju svako ponaosob, i oni sa uo ljivim ć č
nedostacime se odstranjuju. Po izvršenom predvajanju ‡ odabiru, nor-malno razvijeni
pili i se prenose u tople baterije. Temperatura u prosto-rijama sa toplim baterijama je ć
32‡35ºC.
Fazanski pili i se hrane smešom koncentrata sa 28% proteina. ć
Potrebe u hranljivim materijama za fazanske pili e u prvoj fazi uzgoja su ć
slede e: ć
♣ ‡ metaboli ka energija (MJ) č ............................ 10,46‡12,97
♣ ‡ sirovi proteini (%).......................................... 23,10‡30,00
♣ ‡ lizin (%)........................................................... 1,30‡1,75
♣ ‡ amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,83‡1,10
♣ ‡ kalcijum (%).................................................... 1,00‡1,30
♣ ‡ fosfor ‡ ukupni................................................ 0,78‡0,95
Mineralne materije u smeši za ishranu pili a u I fazi uzgoja obezbe uju se ć đ
dodatkom premiksa koji treba da obezbe uju njihov nivo u 1 kg smeše u slede i đ ć
koli inama: cinka 50,70 mg, mangana 80‡100 mg, bakra 4‡8 mg, gvož a 30‡50 mg, č đ
kobalta 0,2‡0,75 mg, joda 0,15‡1 mg i selena 0,15‡0,2 mg. Potrebe u vitaminima se
obezbe uju dodavanjem sinteti kih vitamina premiksa, tako da 1 kg smeše sadrži đ č
slede e koli ine vitamina: A ‡ 8.000‡10.000 IJ, D ć č
3
‡ 1.200‡2.000 IJ, E ‡ 15‡20 mg,
K
3
‡ 2‡3 mg, B
1
‡ 1‡2 mg, B
2
‡ 4‡5 mg, B
6
‡ 3 mg, B
12
‡ 0,01 mg, pntotenske
kiseline 5‡12 mg, niacina 30‡50 mg, holina 500‡800 mg, folne kiseline 0,7‡1 mg i
biotina 0,05‡0,01 mg. Pored ovih materija u emešama tako e treba obezbediti i 100 đ
mg zntioksidanta, kao i dodatak kokcidiostatika (Be uk o v i , 1995). ć
Fazanski pili i ostaju u toplim baterijama do 14 dana. U tom periodu se izvrši ć
prva vakcinacija protiv kokošje kuge. Tokom ovog perioda uzgoja vodi se evidencija
uginu a pili a. Jedan broj uginulih pili a se povremeno šalje na analizu, radi ć ć ć
ustanovljenja uzroka uginu a i preduzimanja potrebnih mera za otklanjanje tih ć
uzroka.
Nakon 14 dana fazanski pili i se prenose u podne odgajiva nice ‡ boksove ć č
gde se zagrevaju preko vešta kih kvo ki. Svaki od bokseva ima izgra ene i č č đ
natkrivene ispuste gde se, kada je lepo vreme, pili i ispuštaju na sunce. Kao ć
prostirka u boksovima se koristi slama ili piljevina, a u ispustima pesak.
Do 21 dan starosti fazanskim pili ima se dodaje koncentrat sa 28% proteina, a ć
preko 21 dan dodaje se takozvani finišer sa 23‡24% proteina.
Potrebe u hranljivim materijama u drugoj fazi uzgoja fazanskih pili a iznose: ć
♣ ‡ metaboli ka energija (MJ) č ............................ 10,46‡12,66
♣ ‡ sirovi proteini (%)........................................ 18,80‡24,00, zav. od nivoa
energ.
♣ ‡ lizin (%)........................................................... 0,79‡0,99
7
♣ ‡ amino-kiseline /metiolin + cistin/ (%)..............0,40‡0,64
♣ ‡ kalcijum (%)..................................................... 0,9‡1,00
♣ ‡ fosfor.............................................................. 0,65‡0,75.
Mineralne materije u ovoj fazi uzgoja obezbe uju se dodatkom premiksa u đ
smeši, a tako e se dodaju i sinteti ki vitamini. Tako e se i u ovoj fazi dodaju đ č đ
kokcidiostatici.
Po izvršenoj revakcinaciji u uzrastu od oko mesec dana pili i su dobro operjali, ć
vitalni i zdravi; tada se vrši priprema za prebacivanje u volijere. U volijerama je tre a ć
faza uzgoja, gde se vrši podivljavanje fazan i a, a u starosti od 6 do 8 nedelja č ć
fazan i i se isporu uju kupcima. č ć č
Volijera je prostor koji je ogra en i pokriven ži anom mrežom. Površina đ č
volijera je 1.800 m
2
(60 x 30 m). Na volijeru se naslanja zidani objekat površine od
oko 200 m
2
, koji služi za sklanjanje pili a u slu aju ve ih hladno a ili elementarnih ć č ć ć
nepogoda. U ovim objektima se nalaze vešta ke kvo ke i one su osvetljene 24 asa. č č č
Pili i koji su iz I i II partije, ostaju u volijerama sve vreme i oni se koriste za ć
mati no jato, kako bi se za idu u godinu obezbedio materijal za dobar proces č ć
reprodukcije.
1.2.5. Obim proizvodnje
Obim proizvodnje se planira u zavisnosti od mogu nosti realizacije fazan i a. ć č ć
Za proizvodnju 17.500 fazanskih pili a i fazanskih jaja formirati mati no jato od 1.000 ć č
fazan i a iz prvog i drugog legla. č ć
1.2.6. Normativi utroška hrane, sirovina i energenata u proizvodnji
fazana
U uzgoju fazana neophodan je utrošak hrane, sirovina i energenata po
sledešim normativima. Ovi normativi su provereni u praksi u dosadašnjem uzgoju
fazana u fazanerijama.
1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina
u prvoj fazi uzgoja do 21 dan starosti................................................ 0,400 kg/kom.
2. Koncentrovano hranivo finišer sa 23‡24% proteina
‡ u fazi uzgoja od 3 do 6 nedelja starosti...........................................0,845 kg/kom.
‡ u fazi uzgoja do 12 nedelja starosti.................................................1,680 kg/kom.
3. Zrnasta hraniva (kukuruz, lomljeno zrno pšenice i sl.)
od 12-te nedelje pa nadalje do sezone nošenja..................................... 70 kg/kom.
4. Mešana hrana u obliku granula za ishranu mati nog jata č
u sezoni nošenja 90 g dnevno............................................................. 8,10 kg/kom.
5. Zelena masa (lucerka, uljana repica ili košena zelena
trava) za mati no jato u periodu nošenja č ............................................. 5,00 kg/kom.
8
6. Piljevina za prostirku i pesak.................................................................... po potrebi
7. Dezinfekciona sredstva (NaOH, etiol, peral)............................................ po potrebi
8. Voda za napajanje za pojilice iz vlastitog vodovoda................................. 0,4 l/kom.
9. Elektri na energija č ....................................................................... 0,0035 kNJh/kom.
10. Dizel-gorivo za mehanizaciju.............................................................. 0,0002 l/kom.
11. Lekovi, vitamini ........................................................................................ po potrebi
1.2.7. Rekapitulacija godišnjih utrošaka hrane, sirovine i
energenata
1. 2. 7. 1. Var i j an t a p r oi z v o dn j e f a z a na uz k o r i š e nj e ć
d oma i h k o k o š a k a ‡ k v o k i ć č
Za planirano gajenje 1.000 fazan i a do 6 nedelja starosti potrebno je nabaviti č ć
80 kokošaka (ra unato 20% više). č
Za ishranu kokošaka 80 dana potrebno je:
Zrnasta hrane (kukuruz, lomljeno zrno pšenice i dr.).................................... 640 kg
Za ishranu fazan i a: č ć
1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina....................................................... 400 kg
2. Koncentrovano hranivo s 23‡24% proteina................................................... 845 kg
3. Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paušalno
4. Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paušalno
5. Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
1. 2. 7. 2. Var i j an t a p r oi z v o dn j e f a z a na n a i n t e nz i v n i j i
n a i n ‡ i n k u b at or s k a p r o i z v o d n j a č
Za planirano gajenje 1.000 fazana u mati nom jatu i odgoj fazan i a do 6 č č ć
nedelja starosti 12.500 komada, a do 8 nedelja 5.000 komada, potrebno je:
1. Koncentrovano hranivo sa 28% proteina............................................7.000 kg/god.
2. Koncentrovano hranivo s 23‡24% proteina......................................30.600 kg/god.
3. Zrnasta hrana....................................................................................19.100 kg/god.
4. Mešana hrana ‡ granule za ishranu mati nog jata č .............................8.100 kg/god.
5. Zelena masa za ishranu mati nog jata č ............................................... 5.000 kg/god.
6. Prostirka.............................................................................................. 1.500 kg/god.
7. Lekovi i vakcinacija.....................................................................................paušalno
8. Dezinfekciona sredstva.............................................................................. paušalno
9. Voda za napajanje............................................................................................ 400 l
10. Elektri na energija č ...............................................................................1.800 kg/god.
11. Dizel gorivo................................................................................................200 l/god.
9
1 . 2 . 7 . 3 . Pl an r a dn e s n a ge
Na fazaneriji ovog kapaciteta potrebno je planirati 2 stalna radnika i 1 uvara. č
U izvesnim periodima tokom sezonskih špiceva u proizvodnji može se
angažovati 2‡3 pomo na sezonska radnika. ć
1. 2. 7. 4. Spe c i f i k ac i j a t eh no l oš k e o pr e me
Za planiranu proizvodnju od 17.500 pili a neophodna je slede a oprema: ć ć
1. Inkubator "Viktorija" I-36.................................................................................1 kom.
2. Valjaonik "Viktorija" H-36............................................................................... 1 kom.
3. Agregat za struju............................................................................................ 1 kom.
4. Hranilice....................................................................................................... 70 kom.
5. Pojilice.......................................................................................................... 70 kom.
6. Vešta ke kvo ke č č .......................................................................................... 15 kom.
7. Termometar....................................................................................................8 kom.
11. Higrometar......................................................................................................2 kom.
1. 2. 7. 5. Gr a ev i n s k i ob j ek t i đ
*1. Inkubatorska zgrada........................................................................................ 56 m
2
*2. Zgrada za podno gajenje................................................................................. 60 m
2
*3. Zgrada za agregat............................................................................................ 30 m
2
4. Volijere............................................................................................................. 70 ari
Napomena: Objekte obeležene(*) previ eno je da ima kooperant. đ
2. EKONOMSKI ASPEKTI PROGRAMA
2.1. Varijanta proizvodnje fazana uz koriš enje doma ih kokošaka ‡ ć ć
kvo ki č
Proizvodnja fazan i a starosti 6 nedelja č ć ............................................ 1.000 kom.
2.1.1. Investiciona ulaganja
‡ Volijere za dohranu fazan i a na površini od 20 ari č ć ....................................... 5400 Eu
‡ Ku ice za leženje fazana pod kvo kama 65 kom. x 45 Eu ć č ........................2950 Eu
‡ Nabavka kokošaka ‡ kvo ki 80 kom. x15 Eu č .............................................. 1200 Eu
Ukupno:............................ 9550 Eu
2.1.2. Proizvodni troškova za jedan ciklus
‡ Jaja fazanska za nasa ivanje kokošaka 1.300 kom. x1.8 Eu. đ .................... 2340 Eu
‡ Zrnasta hrana za ishranu kokošaka 640kg. x 0.45 Eu. ................................ 288 Eu
10
‡ Koncentrovano hranivo za ishranu pili a sa 28% proteina ć
400 kg x 1.2 Eu.................................................................................480 Eu
‡ Koncentrovano hranivo za ishranu pili a sa 23‡24% proteina ć
845 kg x 0.9 Eu.................................................................................765 Eu
‡ Lekovi i dezinfekciona sredstva. ....................................................................... 112 Eu
Ukupno:.............................. 877 Eu
2.1.3. O ekivani godišnji prihod č
1. Fazan i i starosti 6 nedelja 1.000 kom. x 18 Eu /kom. č ć ..........................18000 Eu
2. Prodaja kokošaka i kvo ki posle odgoja fazana č
80 kom. x 15 Eu /kom. ........................................................................... 1200 Eu
Ukupno:......................... 19200 Eu.
2.2. Varijanta prizvodnje na intenzivniji na in ‡ inkubatorska proizvodnja č
‡ Investicije ‡
2.2.1........................................Instalacije vodovoda i kanalizacije
300000 Eu
2.2.2............................................Elektoinstalacije za podni uzgoj
270000 Eu
2.2.3......................................................Izgradnja volijera 70 ari
90000 Eu
2.2.4.............................................Tehnološka oprema fazanerije
‡ Inkubator "Viktorija" I-36............................................................................... 45000 Eu
‡ Valjaonik "Viktorija" H-12.............................................................................. 30000 Eu
‡ Agregat za struju......................................................................................... 240000 Eu
‡ Hranilice 70 kom. x 3000 Eu...................................................................... 210000 Eu
‡ Pojilice 70 kom. x 30 Eu.......................................................................... 21000 Eu
‡ Vešta ke kvo ke 15 kom. x 450 Eu. č č ........................................................67500 Eu
‡ Termometri 8 kom. x 15 Eu.......................................................................... 120 Eu
‡ Higrometri 2 kom. x 45 Eu ............................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
2.2.5. Rekapitulacija investicionih ulaganja
‡ Gra evinski radovi đ ...................................................................................... 960000 Eu
‡ Vodovod i kanalizacija................................................................................ 300000 Eu
‡ Elektroinstalacije......................................................................................... 270000 Eu
‡ Izgradnja volijera........................................................................................... 90000 Eu
‡ Tehnološka oprema fazanerije ................................................................ 1292400 Eu
Ukupno:....................17490600 Eu
11
2.2.6. Proizvodni troškovi za godinu
‡ Koncentrat 28% 7.000 kg x 1.2 Eu................................. 8400 Eu
‡ Koncentrat 23‡24% 30.600 kg x0.9 Eu............................... 27540 Eu
‡ Zrnasta hrana 19.100 kg x0.45 Eu...................................... 8595 Eu
‡ Mešana hrana 8.100 kg x 0,6 Eu...................................... 4860 Eu
‡ Zelena masa 5.000 kg x0,15 Eu........................................ 750 Eu
‡ Prostirka 1.500 kg x 0,1 Eu........................................ 150 Eu
‡ Lekovi i dezinfekciona sredstva........................................................................ 750 Eu
‡ Voda za napajanje 125 m
3
x0.18 Eu........................................ 225 Eu
‡ Elektri na energija č 1.800 kNJh x 0,2 Eu...................................... 1080 Eu
‡ Dizel gorivo 200 l x0,5 ....................................... 100 Eu
Usluge dovoza hrane i odvoza sme a: ć .................................... 2595 Eu
‡ Plate 3 radnika x 5000 din. .................................. 15000 Eu.
Ukupno godišnji trošak proizvodnje:................................. 69509 Eura
2.3. O ekivana godišnja proizvodnja č
‡ Fazan i i od 6 nedelja starosti č ć 12.500 kom. x 18 Eu........................225000 Eu
‡ Fazan i i od 8 nedelja staro č ć sti 5.000 kom. x 21 Eu ...................... 100050 Eu.
Ukupno:................................................................................... 330000 Eu
3. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 1. ‡ PROIZVODNJA FAZANA U
VOLIJERAMA (PRIRODNI USLOVI
3.1. Rekapitulacija ulaganja u program
a) Gra evinski objekti: đ
‡ Volijere 20 ari............................................................................................5400 Eu
‡ Ku ice ć ....................................................................................................... 2925 Eu
b) Osnovno jato:
‡ Nabavka kokošaka ‡ kvo ki 80 kom. x 15 Eu č . ...................................... 1200 Eu
Ukupno:........................... 9525 Eu.
3.2. Troškovi proizvodnog i pomo nog materijala ć
‡ Nabavna vrednost jaja 1.300 kom. x 0.6 Eu.................................................780 Eu
‡ Hrana za kokošake 640 kom. x0.45 Eu ..................................................288 Eu
‡ Koncentrat 28% 400 kg x 1.2 Eu........................................................ 480 Eu
‡ Koncentrat 23‡24% 845 kg x 0.9 Eu........................................................ 760 Eu
‡ Lekovi i dezinfekciona sredstva. ....................................................................... 112 Eu
Ukupno:.........................24.210din.
12
3.2.1. Troškovi energije (gorivo):..........600 Eu
3.2.2. Usluge sa kar. materijalnih usluga (1%
od prihoda): 192
3.2.3. Amortizacija:
Gra . obj. 180.000 + 9.750 = 27.750 xgod. kam. stopa 10% = đ  .......277 Ey
Nematerijalni troškovi ........................................................... 64 Ey
Bruto zarade ...................................................... 2120 Eu
3.2.4. Kamate na kredite za osnovna sredstva
3.3. Prinos i prihodi
3.3.1. Prihod od prodaje fazan i a (6 nedelja) č ć
1.000 kom. x18........................................................................... 18000 Eu
3.3.2. Prihod od prodaje kokošaka
80 kom. x 15 ............................................................................ 1200 Eu
Ukupno:.......................... 19200 Eu
3.4. Bilans uspeha
3.4.1. Ukupni prihodi: 19200 Eu
3.4.2. Materijalni troškovi i finansijski rashodi:
‡ Osnovni i pomo ni materijal ć ............................................................................2421 Eu
‡ Energija............................................................................................................. 600 Eu
‡ Troškovi usluga............................................................................................... 192 Eu
‡ Amortizacija.......................................................................................................277 Eu
‡ Nemarterijalni troškovi........................................................................................ 64 Eu
‡ Bruto zarade....................................................................................................2120 Eu
3.4.3. Bruto dobit: ...................................................... 13525 Eu
3.4.4. Porez na dobit: ........................................2705 Eu
3.4.5. Neto dobit ........................................................ 10810 Eu.
3.5. Pokazatelji efikasnosti investicije
‡ Broj zaposlenih 2 radnika
‡ Ukupnan prihod 19200 Eu
‡ Neto dobit 4576 Eu
‡ Ukupan prihod po radniku 9600 Eu
13
‡ Neto dobit po radniku 2283 Eu
‡ Ukupni troškovi 13110 Eu
‡ Ekonomi nost (2 : 7) č 1,46
3.6. Grafik grani ne ta ke č č
39 0
000 64
846 24
,
.
.
GTR = =
846 24
39 0
690 9
.
,
.
MPS = =
61 0
000 64
085 39
,
.
.
K = =
Potrebno je proizvesti i plasirati 400
komada fazan i a kako bi se č ć
obezbedio prag rentabilnosti.

100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
10 20 30 40 50 60 80 90 100
T
r
o
š
k
o
v
i

(
%
)

Obim (%)
Varijabilni troškovi
Dobitak
Dobit
Fiksni troškovi
Gubitak
70
39%
4. FINANSIJSKA ANALIZA ZA VARIJANTU 2. ‡ INKUBATORSKA
PROIZVODNJA FAZANA
a) Instalacije:
‡ Vodovod i kanalizacija.......................................................................... 300000 Eu
‡ Elektroinstalacije...................................................................................270000 Eu
‡ Volijere 70 kom. ..................................................................................... 90000 Eu
Ukupno:........................ 660000 Eu
b) Oprema
b1. Inkubator "Viktorija I-36" ..................................................................... 45000 Eu
b2. Valjaonik "Viktorija H-12".....................................................................30000 Eu
b3. Agregat................................................................................................ 24000 Eu
b4. Hranilica 70 x3.00............................................................................21000 Eu
b5. Pojilica 70 x 30............................................................................... 2100 Eu
b6. Vešta ke kvo ke 15 č č x450..................................................................6350 Eu
14
b7. Termometri 8 x 15............................................................................... 120 Eu
b8. Higrometri 2 x 45 .................................................................................. 90 Eu
Ukupno:........................ 129000 Eu
.
4.1. Planirani troškovi proizvodnje
4.1.1. Hrana:
‡ Koncentrat 28% 7.000 kg x1,2 Eu...................................... 7800 Eu
‡ Koncentrat 23% 30.600 kg x0,9 Eu.................................... 27540 Eu
‡ Mešana hrana 8.100 kg x0,6 Eu...................................... 4860 Eu
‡ Zelena masa 5.000 kg x0,15 Eu........................................ 750 Eu
‡ Prostirka 1.500 kg x 0.1 Eu........................................ 150 Eu
‡ Lekovi ....................................... 750 Eu
Ukupno:...................................................................................... 41850 Eu
4.1.2. Energija:
‡ Voda 125 m
3
x 0,6 Eu...........................................75 Eu
‡ Elektri na energija č 1.500 kNJh x 0,2 Eu........................................ 360 Eu
‡ Gorivo 3.600 l x 0,5 Eu ..................................... 1800 Eu
Ukupno:......................2235 Eu
Usluge (prevoz hrane: 125 m
3
x 0,6 Eu
750 Eu
4.1.3. Amortizacija:
‡ Instalacije 6.600.000 x 2,5%................................... 16500 Eu
‡ Oprema 1.290.000 x 10% ................................... 12900 Eu
Ukupno:...................... 29400 Eu
Bruto zarade (3 radnika): .................................................... 72000 Eu
Kamate na kredit: .................................................... 26300 Eu
4.2. Bilans uspeha
4.2.1. Prihodi: ..................................... 72000 Eu
4.2.2. Troškovi i finansijski rashodi:
‡ Osnovni i pomo ni materijal ć ..........................................................................19365 Eu
‡ Energija........................................................................................................... 1230 Eu
15
‡ Usluge sa karakterom materijalnih troškova.................................................20000 Eu
‡ Amortizacija.....................................................................................................9800 Eu
‡ Nemarterijalni troškovi...................................................................................... 300 Eu
‡ Bruto zarade....................................................................................................7200 Eu
‡ Kamate na kredite......................................................................................... 26300 Eu
4.2.3. Bruto dobit: .............................. 25805 Eu
4.2.4. Porez na dobit: ...........................6451 Eu
4.2.5. Neto dobit: ................................ 19353 Eu
4.3. Pokazatelji efikasnosti investicije
‡ Broj zaposlenih 3 radnika
‡ Ukupnan prihod 1100000 Eu
‡ Neto dobit 193538 Eu
‡ Ukupan prihod po radniku 366666 Eu
‡ Neto dobit po radniku 64512 Eu
‡ Ukupni troškovi 841950 Eu
‡ Ekonomi nost č 1,30
4.4. Prora un rentabilnosti č
Opis Ukupni troškovi Fiksni troškovi Neto dobit
- osnovni i pomo ni materijal ć 193.650
- troškovi energije 12.300
- usluge 200.000
- amortizacija 98.000
- nematerijalni troškovi 3.000
- bruto zarade 62.000 10.000
- kamate na kredite 263.000
- porez na dobit 64.512
- neto dobit 193.538
Ukupno: 532.462 374.000 193.538
% u eš a č ć 48% 34% 18%
4.5. Grafik grani ne ta ke č č
%
. .
.
GTR 65
000 100 1
230 719
= =
230 719
52 0
000 374
.
,
.
MPS = =
%
. .
.
K 48
000 100 1
462 532
= =
65% obima proizvodnje i plasmana
fazanskih pili a realizacije obezbe uje ć đ
donju granicu rentabiliteta.
16

100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
10 20 30 40 50 60 80 90 100
T
r
o
š
k
o
v
i

(
%
)

Obim (%)
Varijabilni troškovi
Dobitak
Dobit
Fiksni troškovi
Gubitak
70
65%
17

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->