P. 1
bankar.

bankar.

|Views: 334|Likes:
Published by Dusan Misic

More info:

Published by: Dusan Misic on Sep 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/16/2013

pdf

text

original

1.1.

Razvoj bankarskih poslova  reditni, menjački i založni poslovi - najstariji bankarski poslovi K Sumerci, Asirci, Vavilon, Grčka, Egipat, Rim Rani srednji vek – menjački poslovi , “kvarenje” novca Kreditni posao - naturalni kredit,državni zajmovi i medjunarodni kredit Pojava prvih banaka – Banca di Genova 1320. –poslovna, Sverigen Riksbank 1668.emisiona Osnove savremenog bankarstva – XIX vek

1.2. Predmet nauke o bankarstvu Banka – novčano preduzeće i kreditna ustanova – depozitni, kreditni, novčani poslovi Primenjena ekonomska disciplina Makroekonomski i mikroekonomski aspekt Specifičnost nacionalnog predznaka Banka se definiše: 1) ekonomska funkcija 2) usluge klijentima i 3) pravne osnove postojanja Nauka o bankarstvu: 1)Funkcija, uloga i organizacija 2)Bankarski poslovi i načela poslovanja 3)Monetarna, devizna i kamatna politika 4)Privredni i monetarni uticaj

1

1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke Sadržaj bankarskog sistema - odredjen vrstom i sadržinom poslova i institucija Oblici i specifičnosti proizvodnje opredeljuju organizaciju i funkciju banaka Osnovni bankarski poslovi: –Prikupljanje depozita –Kreiranje (sekundarnog) novca i odobravanje kredita –Poslovi platnog prometa Organizacija banke –Funkcionalno: direkcije, sektori, odeljenja –Teritorijalno – hijerarhijski: centrala, filijale, ekspoziture, šalteri

1.4. Banka kao novčano preduzeće Banke - akcionarska društva – tržišno okruženje Ciljna funkcija banaka ad – maksimiranje dobiti i uvećanje kapitala Mere državne intervencije – ograničavaju stihijnost inicijative Liberlaizacija poslovanja, globalizacija, kontrola Načela (principi) poslovanja banaka: –Likvidnosti –Poslovnosti i efikasnosti –Sigurnosti plasmana –Rentabilnosti i ekonomičnosti poslovanja –Solventnosti –Ažurnosti

2

1.5. Finansijski sistem i institucije Finansijski sistem:monetarni i fiskalni sistem – institucije i instrumenti Koreliranost razvijenosti finansijskog sistema i realnog sektora Tokovi kreiranja i povlačenja novca: 1) tekuće finansiranje 2) razvojno finansiranje a) samofinasiranje b) direktno finansiranje c) indirektno Osnovni modeli finansijskg sistema: a) nemačko - japanski b) anglosaksonski Finansijske institucije: –1) kreditne institucije (finansijske kompanije i depozitne – banke, štedionice,) –2) institucionani investitori (penzioni fondovi, osiguravajuća društva i investicioni fondovi) –3) berzanski posrednici

1.6. Klasifikacija banaka i bankarskih institucija Klasifikacija: sadržaj poslova, ročnost, pravna forma, regionalni raspored Sadržinski: –centralne ili emisione banke –depozitne –univerzalne –poslovne –specijalizovane i granske –ŠKO –konzorcijumi –ustanove za podršku izvoza

3

–Ostale: osiguranje, reosiguranje, fondovi socijalnog i penzionog osiguranja, novčane i robne berze, faktoring i forfeting institucije, lizing institucije, finansijske holding kompanije i konglomerati

1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi Osnovno odredjenje banke: posrednička, monetarna, kreditna funkcija i PP Razlike banaka i drugih fin institucija:kredit, sekundarna emisija, raspored Ak i Š, ročna transformacija, utiče na razvojnu i ekonomsku politiku, utiče na brzinu opticaja novca Konkurencija nebankarskih finansijskih institucija, liberalizacija finansijskog sektora Kreditna funkcija – kreiranje novca i posredovanje izmedju sektora preusmeravajući viškove novca Povratno delovanje na realnu ekonomiju Kredit donekle prekida vlasnički odnos Specifičnosti banaka u ZUT pre i tokom tranzicije

1.8. Istorijat i struktura domaćeg bankarstva Zavisnost bankarstva od društvenih promena Prvi novčani zavod - Uprava fondova 1862. – poprimila karakter banke 1898. Emisiona banka – Prva privilegovana banka Kraljevine Srbije - 1883. Periodizacija razvoja domaćeg bankarstva : 1) Od osnivanja prve banke do 1945. – tržišna ek. 2) Nakon II svetskog rata – plansko - tržišna 3) Tranzicioni period

4

Dominantnost društveno - političkog i ekononomskog ambijenta nad finansijskim sistemom Sruktura bankarskog sistema: Narodna banaka Srbije, banke opšteg tipa – univerzalne, banke i posebni oblici (JUBMES, EXIM banka, Agro banka)

Rezime poglavlja Preteče bankarskih poslova – depozitnog i kreditnog -javile su se u starom veku Osnove savremenog tržišnog bankarstva položene su u XIX veku Bankarstvo je primenjena ekonomska nauka Bankarstvo se bavi funkcijom, ulogom banaka, organizacijom, poslovima i načelima poslovanja, monetarno – kreditnom politikom i uticajem banaka na realni sektor Paralelno sa procesom industrijalizacije Srbije nakon sticanja nezavisnosti, krajem XIX veka, stvoreni su temelji srpskog bankarstva

Cilj poglavlja

♦ Ukazivanje na najvažnije savremene tendencije u bankarstvu ♦ Bankarski sistem se ubrzano transformiše, naročito sa stanovišta upravljanja i korišćenja IT ♦ Posebno je važna tendenciji globalizacije bankarskog poslovanja koja neposredno vodi formiranju banaka koje posluju bez prostornog ograničenja ♦ Upoznavanje sa procesom deregulacije bankarskog zakonodavstva, koja se mahom odvija u anglosaksonskim državama ♦ Upoznavanje sa procesom uvodjenja medjunarodnih standarda bankarskog poslovanja kroz sporazume Bazel I i II ♦ Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama investicionog bankarstva ♦ Ukazivanje na uzroke i posledice svetske ekonomske krize, kao i mere koje se preduzimaju za izlazak

5

2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

2.1. Transformacija bankarskog sistema 2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu 2.3. Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 2.4. Transnacionalna banka 2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 2.6. Medjunarodna standardizacija 2.7. Elektronsko bankarstvo 2.8. Investiciono bankarstvo 2.9. Svetska ekonomska kriza

2.1. Trasformacija bankarskog sistema

♦ Faze razvoja bankarstva: 1) 1860-1960 tradicionalno – konzervativno 2) 196090 – industrijsko 3) 1990- medjunarodno ♦ Usmerenje: 1) rast kapitala 2) rast efikasnosti 3) struktura izvora i plasmana 4) bez stroge podele 5) poboljšanje solventnosti 6) čišćenje od neprofitnosnih oblika 7) sužavanje prava po osnovu osiguranja 8) jača kontrola CB 9) čišćenje bilansa ♦ Razvijeni (SAD) – konkurencija nebankarskih institucija, disperzija proizvoda banaka, zaobilaženje banaka od realnog sektora, gradjani se okreću HOV ♦ Modeli banaka u SAD 1) korporativno finansiranje 2) banka okrenuta fin. trž. ♦ Transformacija anglosaksonskih banaka u pravcu kontinentalnih – univerzalizacija ♦ Koncentracija banaka – omogućena deregulacijom i globalizacijom – 40 internacionalnih igrača ♦ Globalizacija tržišta – razudjena bankarska mreža – bankarska industrija ♦ Tendencija stvaranja bankarskih holdinga (investicione banke kupuju gradjevinsku operativu, a komercijalne fin. institucije) ♦ Rast stepena konkurencije medju bankama i izmedju banaka i drugih fin. inst.rast značaja marketinga ♦ Tendecija univerzalizacije banaka (nove usluge: konsalting, upravljanje gotovinom, lizing, start – up, venture, osiguranje, PNZ) ♦ Evolucija državne intervencije – deregulacija na nacionalnom nivou uz medjunarodnu standardizaciju ♦ ZUT – transformacija fin. sistema: mon. restrikcija, samostalnost CB, čvrsto budžetsko ograničenje, sanacija, otvaranje 6

Globalizacija i medjunarodno bankarstvo ♦ ♦ ♦ ♦ Globalizacija započela 1960tih. a maximum dostignut 1990tih godina Globalizacija – tendecija širenja poslova na čitav svet Bankarski poslovi bez vremenskog i prostornog ograničenja Interni faktori razvoja medj. nivou – harmonizacija.2.2. Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu ♦ Promene: 1) deregulacija bankarskog poslovanja 2) razvoj informacione tehnologije 3) globalizacija fin tržišta 4) rast vrednosti pojedinačnih transakcija 5) nestabilnost i rizik 6) porast zahteva klijenata ♦ Promene u bankarskom menadžmentu: 1) marketing 2) promenljiva kamata 3) projektno finansiranje 4) sekjuritizacija 5) e – bankarstvo 6) supervizija i monitoring ♦ Efiakasnost upravljanja bankama – meandžment ♦ Menadžment tim ♦ Liderstvo: 1) unapredjenje performansi zaposlenih 2) razvoj proizvoda i usluga 3) razvoj organizacije 4) produktivnost 5) kvalitet 6) razvoj prodajne kulture ♦ Liderstvo – menadžer ♦ Osobine lidera: 1) jasna vizija razvoja i poslovanja 2) jasno ekspliciranje 3) preduzetnički duh 4) perfekcionizam ♦ Poznavanje procesa bankarske tehnike i tehnologije ♦ Dodatna znanja iz menadžmenta ♦ Povećanje stepena rizika i ubrzanje promena ♦ Problemi na nivou top menadžmenta: 1) sposobnost upravljanja promenama 2) strateško planiranje 3) fleksibilna organizacija 4) snažan marketing 2.3.bankarstva: – Koncentracija banaka – praćenje privrednog rasta. smanjenje rizika 2) Globalizacija fin trž – Intelektualni rad – Digitalni oblik komunikacije – Minimalizacija posredovanja 7 . stvaranje EMU – Formiranje univerzalnih banaka – širenje na SAD – Deregulacija – transfer kapitala bez ograničenja – Informatizacija bankarskih aktivnosti ♦ Eksterni faktori internacionalizacije: 1)Regulacija na medj.

medjunarodni Trgovina bez granica vremena i prostora Obrazovanje eksperata – medjunarodno Dominacija etike Organizacija i funkcionalnost globalnog tržišta Megafuzije banaka Krajem 1990tih Azija . 2) regionalna tržišta. kreacija serijskih proizvoda. strategije.4.ZUT 2. dilersko – brokerske službe . sopstveno bankarstvo. kontrolabilnost rizika. internacionalna tržišta. pozadinske službe 8 . oslonac na tražnju ♦ Inostrani nastup: 1) korespodentski odnosi 2) osnivanje filijala i ogranaka 3) osnovanje medjunarodne banke ♦ Funkcije medj banke: ♦ Finansiranje spoljne trgovine ♦ Trgovina devizama ♦ Finansiranje dugova i akcijskog akpitala ♦ Menadžment internacionalne trgovine ♦ Finansijski inženjering ♦ Konsalting ♦ Bazelski komitet – nadziranje najvećih medjunarodnih igrača + harmonizacija ♦ Statut multinacionalne banke – deo statuta banke osnivača. komparativne prednosti ponuda i cena. Transnacionalna banka ♦ Transacionalna – medjunarodna banka ♦ Savremeno bankarstvo od 1960tih ♦ Medjunarodna banka – osnovno – medjunarodni kapital i medjunarodni menadžment ♦ Elektronsko automatizovan proces i sofisticirana celovita delatnost na globalnom nivou – predjen dug put ♦ Karakteristike: bankarstvo na daljinu.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ – Premanentno obrazovanje Karakteristike svetskog fin tržišta Kapital i eksperti . nacionalni + internacionalni sadržaj ♦ Organizacija medj banke: 1) menadžment. poslovne strategije. 3) disponibiltet. tržišna logistika. medj bankarstvo.

dilersko – brokerske službe .♦ Funkcije medj banke: – Finansiranje spoljne trgovine – Trgovina devizama – Finansiranje dugova i akcijskog akpitala – Menadžment internacionalne trgovine – Finansijski inženjering – Konsalting ♦ Bazelski komitet – nadziranje najvećih medjunarodnih igrača + harmonizacija ♦ Statut multinacionalne banke – deo statuta banke osnivača. pozadinske službe 2. nacionalni + internacionalni sadržaj ♦ Organizacija medj banke: 1) menadžment. ukinuto plafoniranje kamatnih stopa Deregulacija kao politika Postupno uvodjenje deregulacije Otvorena pitanja deregulacije: 1) dozvola za nove usluge 2) bezbednost 3) jedno umesto više regulatornih tela 4) kontrola medjunarodnih konglomerata 9 .5. tržišna logistika. internacionalna tržišta. 3) disponibiltet. poslovne strategije. 2) regionalna tržišta.Zakon o deregulaciji depozitnih institucija u SAD – brisanje podele komercijalne i investicione banke. Deregulacija bankarskog poslovanja ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Deregulacija – postupna liberalizacija na nacionalnom i globalnom nivou 1980tih Do 1980-tih neformalna deregulacija – mahom vezana za anglosaksonsko bankarstvo Formalna dergulacija 1980. .

20%. – Primarni . sa primenom 2006. 2) očuvanje poverenja u banku. 3) limitiranje gubitaka države ♦ Bazelski sporazum o kapitalu – Bazel I 1988. godine i dalje: – Veća osetljivost na arbitražne poslove – Prepoznavane različite izloženosti riziku – Proširenje vrsta rizika – Zahtev za razvojem sopstvenih modela – Zahtev za sopstvenom merom adekvatnosti kapitala – Uvodjenje javnosti – Bazel II je proces otvara pitanja: – Tehnologija merenja rizika nije definisana – Pitanje rizika kupovine HOV – Poslovni ciklus – Kompetencija kontrole nadležnih institucija 10 .2.6. umanjenje aktive – Modifikacija pravila – Bazel II – 2002.osnovni kapitala (tier 1) – Sekundarni – dodatni kapital (tier 2) – Vanbilansne stavke – Fokus kreditni rizik – Isti standard za sve banke – Minimalni nivoi kapila: min kofeicijent 4% primarnog kapitala / rizična aktiva – Minimalni koeficijent 8% prim + sek kapitala / ukupno ponderisana rizična aktiva – Razvrstavanje aktive u 4 kategorije: 0%. 50% i 100% pokrića rezervom – Promene u poslovnim bankama: uvodjenje menadžmenta rizika. Medjunarodna standardizacija ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Bazelski komitet Prvo pitanje stnadardizacije – adekvatnost kapitala Ko treba da postavi standarde? Kapitalni cenzus – minimalni iznos novčanog dela kapitala Svrha kontrole veličine kapitala: 1) ograničavanje rizika neuspeha.

telefonsko bankarstvo – (Ne)sigurnost poslovanja na mreži: – neovlašćeni ulazak . – veći broj korisnika .6. – fleksibilnost i – interaktivan rad ♦ Prednosti e –bankinga: – manje zaposlenih. – jačanje konkurentnosti – Tipični savremeni poslovi e .bankinga: upravljanje gotovinom. prenos sredstava. izveštavanje o stanju računa. – smanjenje troškova. – mogućnost identifikacije i autorizacije – Elektronsko plaćanje malih vrednosti – problem velikih fiksnih troškova i malih vrednosti palaćanja (pos terminali) – Elektronske platne kartice – nastanak 1960-tih (hoteli i naftne kompanije).2. – mobilnost. kućno bankarstvo. – problem interneta bez globalne i nacionalne kontrole. – nezavisnost vremena i mesta. – debitne i kreditne kartice. – Kartice sa unetim podacima i smart kartice – Bankomati umesto šaltera – Kućno bankarstvo i bankarstvo iz kancelarije – Internet bankarstvo – Elektronska gotovina. – dostupnost 24 časa. digitalni čekovi 11 . internet bankarstvo.ozbiljne posledice. Elektronsko bankarstvo ♦ Sredina 1960-tih – prvo uvodjenj IT u banke ♦ Automatizacija transakcija – automatske klirinške banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi ♦ SWIFT 1970-tih – medjubankarski platni sitem na veliko ♦ Karakteristike e-bankinga: – individualnost. – bolji kvalitet.

latino američka 1982. bankrot Leeman Brothers ♦ Svetska finansijska kriza je usled nepoverenja.. odobravanje hipotekarnih kredita kreditno nesposobnim dužnicima. nelikvidnosti bankarskog sektora i propasti banaka prerasla u ekonomsku krizu ♦ Preduzete mere na globalnom nivou: 12 . – krah svetskih berzi i obustava medjubankarskog kreditiranja. Svetska ekonomska kriza ♦ Pojavni oblici kriza su se menjali: recesija 1929-32.dilerke aktivnosti Počeci inv bankarstva XIX vek Evropa. Investiciono bankarstvo ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Tradicionalno shvatanje: bavljenje HOV Preuzimanje i plasiraje HOV na primarnom tržištu Pružanje posredničkih finansijskih usluga na sek fin trž Investicione banke i univerzalne banke Ključni učesnici na trž kapitala 1) pomažu emitentima 2) brokersko .com slom 2000. azijska 1997/98. Nagli rast nakon liberalizacije propisa od 1980-tih Izazivači SEKE Od velikih 5 opstale Morgan Stanley i Goldman Sachs 2. dot. kontrolne i regulatorne institucije ♦ Okidač finansijske krize: jeftin novac. SAD do 1929. pritisak na rast po svaku cenu (patriotska potrošnja). ♦ Globalizacija je povećala učestalost i disperziju kriza ♦ Zajedničko je ostalo da je glavni motiv i okidač bila neograničena pohlepa aktera ♦ Svaki put su podbacile nadzorne. uključivanje institucionalnih investitora iz sveta u kupovinu ovih HOV dalo je krizi globalnu dimenziju i uticalo na brzo širenje krize ♦ Kulminacija krize oktobar 2008.2.8. sekjuritizacija kredita kroz plasman HOV sa visokim kamatnim stopama..9.

Japan -6. rast nezaposlenosti. Nemačka -5. blagi oporavak tokom 2010. organizacije i menadžmenta ♦ Uvodjenje informatičkih tehnologija najviše je uticalo na izmene bankarskog poslovanja i bankarskog menadžmenta. Ukrajina i zapadni Balkan ♦ Sredinom 2009. Francuska i SAD Rezime poglavlja: ♦ Poslednjih decenija došlo je do velikih promena koje se odvijaju sa stanovišta bankarskog poslovanja. Francuska -3%.(procena MMF): ♦ Svet -1. ali je istovremeno stvoren nukleus aktuelne svetske ekonomske krize 13 .implementacije internacionalnih standarda u nacionalnu bankarsku regulativu ♦ Nakon liberalizacije propisa došlo je do nagle ekspanzije investicionog bankarstva koje je dobilo ogromne razmere.2%.6%. došlo je do procesa medjunarodne standardizacije .♦ Povećanje likvidnosti bankarskog sektora ♦ Spašavanje pojedinih banaka (upumpavanjem svežeg novca i nacionalizacija) ♦ Mere stimulisanja rasta ponude i tražnje ♦ Mere pojačavanja kontrole fin institucija i izmene nadzorne funkcije ♦ Usporavanje i pad u 2009. opadanje SDI. Madjarska. SAD i Velikoj Britaniji. kao odgovor na jačanje konkurencije nebankarskih finansijskih organizacija i potiskivanja banaka država je preduzela deregulaciju zakonodavstva ♦ Da bi se obezbedilo i kontrolisalo medjunarodno poslovanje banaka. svetska trgovina -11%.8%.2% ♦ ZUT nakon visokih stopa rasta duboki pad. Evrozona -4.4%. (1% globalnog rasta) ♦ SAD-2. zapaženo je zaustavjanje pada konjunkture i blagi oporavak prvenstveno Nemačka.3%GDP.Britanija -1%. Italija -4. naročito pogodjene Baltičke zemlje.V. koji podrazumeva stvaranje medjunarodnih – transacionalnih banaka koje posluju bez prostornog ograničenja ♦ U anglosaksonskim privredema. ♦ Medju najvažnije tokove spada proces globalizacije.

Praksa i komparacija bankarskih sistema ♦ Razvijenost finansijskog sistema i povezanost sa realnom ekonomijom ♦ Razvijena privreda.2. a sekundarni značaj organizacija 3. Praksa i komparacija bankarskih sistema 3.1. inokosna ili akcionarska ♦ Za period industrijskog bankarstva 1960-80te karakteritsični su modeli: – Anglosaksonski – investiciono – komercijalne banke sa ritejl i korporativnom bankom – Kontinetalni – evropski model – univerzalne banke i štedionice. bez striktnog razgraničenja komercijalne i investicione banke ♦ U periodu 1990tih – deregulacija. Bankarstvo zemalja u tranziciji 3. nedovoljna disperzija bankarskih proizvoda i prisustvo e . nepotpuno restruktuiran bankarski sektor. uloga.1.2. banka sa ili bez mreže. bogata struktura bankarskog sistema i disperzirana ponuda usluga sa elementima E – bankinga ♦ Privreda u razvoju. tranziciji. Bankarstvo razvijenih zemalja 3.5.KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI 3.3. plitak i nedovoljno produbljen finansijski sistem.kreditne politike ♦ Karakteristike poslovnih banaka 14 .4.3. medjunarodni stanadardi i IT ♦ Primarni značaj u medjunarodnom bankarstvu imaju poslovi. Modeli savremenog organizovanja banaka 3. funkcije.bankinga ♦ Centralna banka: način organizovanja. stepen autonomnosti u vodjenju monetarno . srednja ili mala banaka. Modeli savremenog organizovanja banaka ♦ Kriterijumi: univerzalna ili specijalizovana. Islamsko bankarstvo 3. razvijen finansijski sistem.

Drezdner Deutche Discont (Kommerz) 2) državne regionalne i lokalne 3) privatne – stare. ima ogranke. dugoročne plasmane  Efektne banke – prikupljaju sredstva emisijom HOV. žiro centrala i nacionalna centrala)  Kreditne zadruge – sve vrste usluga za SME. nacionalne i državne  Udružene štedne banke – mobilizacija oročenih depozita. plasmani u privredu  Trust banke. veliki stepen autonomije.. ima ogranke  Poslovne banke:  Privatne i javne 1) 3 “D”Deutche. kapital 45% privatni. deklarativno veliki stepen autonomije ♦ Poslovno bankarstvo:  Komercijalne banke – 13.. zamenik i Odbor od 7 članova. sistem do 1957.000. privatna do 1966..  EXIM banka  Bankarski sistem V.. 3 nivoa organizovanja  Instituti za imobilisani kredit – zajmovi za nekretnine. finansiranje privrede  Bankarski sistem Nemačke  Bundesbank 1875. kapital kapitala članica.čuvanje i upravljanje tudjom imovinom.. trgovina devizama i investiono posredovanje  Korporacije za dugoročno finansiranje – potencijal sopstveni i državni. tri nivoa (štedionica.1913. guverner.. ulaganje u obveznice. monopol 1884. jedinstvena. sistem 12 banaka. guverner i zamenik – mandata 8 godina. nacionalizovana.5. hipotekarne fondove i dr. jedinstvena. od nacionalizacije  Poslovno bankarstvo:  Komercijalne banke – ne mogu biti članovi berze niti špekulisati na berzi  Eskontne banke – emituju uglavnom menice i državne vrednosne papire  Efektne banke – specijalizovane za spekulativne poslove sa HOV  Akceptne banke – medjunarodni PP.3. jedinstvena do 1948.. guverner i zamenik na 5 godina.oko 200  Štedionice – na nivou komuna i udruženja komuna. u vidu štedionica i zadruga za stambenu izgradnju  Bankarski sistem Japana  Centralna banka Japana 1882. Odbor 15 . guvernera i zamenika postavlja Ministarstvo finansija. Bankarstvo razvijenih zemalja ♦ Bankarski sistem SAD ♦ FED . 1945. Odbor direktora 21 član..Britanije  Bank of England 1694. Komitet za OOT 12 članova guvernera centralnih banaka. autonomija umanjena od 1966. Odbor 16 članova.

. od 6 privatnih banaka. a monopol od 1848. autonomija je velika polazeći od vlasništva i načina izbora. pridružila se ECB Poslovno bankarstvo: Banke javnog prava – univerzalne i specijalizovane za privredne grane Banke nacionanog interesa – velike depozitne banke orijentisane na pojedine privredne grane Banke običnog kredita – privatne banke Narodne banke . kreditiranjem i emisijom HOV Kreditne banke – srednjeročno i dugoročno kreditiranje.4.                    direktora 7 članova. jer su od posebnog javnog interesa Bankarski sistem Italije Centralna banka 1893.. nacionalizovana. socijalni fondovi i osiguranje.. Bankarstvo ZUT ♦ Proces tranzicije i izgradnje snažnog bankarskog sistema je dugoročan i težak zadatak ♦ Tri linije aktivnosti u traziciji : 1) konsolidacija postojećih banaka 2) otvaranje za ino banke 3) razvoj finansijskog tržišta ♦ Nezavisna CB 16 . guverner i zamenik na 5-7 godina. monopol od 1926. ali je u praksi ima.kao zadruge Štedionice – na celoj teritoriji Italije Banke za kreditiranje . nacionalne i privatne Poslovne banke – finansiranje privrede direktnim učešćem. vlasnici kreditne institucije. postala deo ECB Poslovno bankarstvo: Depozitne banke – potencijal depoziti. jedinstvena. preko 30 ogranaka Poslovno bankarstvo: City banke – potencijal štednja gradjana. jedinstvena institucija. plasmani u HOV Bankarski sistem Francuske Centralna banka 1800. PTT. Odbor direktora. Odbor direktora. mešovito vlasništvo do 1945.. normativno bez velike autonomije.srednjeročno i dugoročno 3. guverner i zamenik bez ograničenja mandata. zavisna od vladine politike. specijalan status. kratkoročno kreditiranje.plasman krupnim korporacijama Regionalne banke – finansiraju SME Banke za dugoročni kredit Trust banke – brzorazvijajuće.

visokoprofitabilne ♦ Banke su deo islamskog ekonomskog modela ♦ Osnovna karakteristika . jer je tržište malog obima i plitko Nisko učešće plasmana banaka u GDP oko 13%. Slovačka) Ključni elementi nove finansijske arhitekture: 1) jačanje transparentnosti i uloge MRS 2) primena medj standarda za bankarsko poslovanje 3) jačanje domaćeg finansijskog sistema Bankarski sektor ima primat u finansiranju realnog sektora u odnosu na finansijsko tržište.kamata kao cena novca zabranjena kao kategorija ♦ “Resursi. Madjarska 58-52% 5.c. oko 3. a plasmani p. Islamsko bankarstvo ♦ Relativno skorijeg datuma 1975. Madjarskas 42-39.5. ali i podelu rizika u slučaju gubitka ♦ Gramen banka. Poljska 82-77 Smanjenje stepena koncentracije – prve tri Češka 72-70%. kapital preko 10 mlrd $. bilansna suma preko 100 mlrd $. Poljska 53-44%. uključujići i finansijske su dati od Boga i moraju se koristiti za dobro čovečanstva. – Medjudržavna islamska banka – finansiranje socijalnih i privrednih projekata ♦ Prva komericijalna banka u Dubaiu ♦ Finansijski potencijal petrodolari nakon prvog naftnog šoka ♦ Brzi razvoj – preko 200 banaka. a ne u svrhu sopstvenog bogaćenja” ♦ Tehnički umesto kamate se koristi termin “efikasnost kapitala” ♦ Direktno učešće u kapitalu kompanija obezbedjuje učešće u profitu. dok je u EU 90%. šema mikrokreditiranja najsiromašnijih za samozapošljavanje – osnivač nobelovac Muhamed Junus 17 . Bangladeš. a dve u EMU (Slovenija.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Dilema rehabilitacija postojećih banaka ili otvoriti prostor za ino banke Privatizacija banaka Razvoj finansijskog tržišta zahteva veliko nagažovanje i kontrolu države ZUT su napravile veliki korak u integraciji u medj privredu: deset je primljeno u EU maja 2005.000Eur dok je u EU 17.000 Eur Preveliki broj banaka na tržištu Češka 55-42.

1. od 1990-tih godina. dok je kod evropskog prisutan model univerzalne banke ♦ U periodu internacionalnog bankarstva. Re . TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ 4. karakteristično je približavanje anlosaksonskog bankarstva modelu univerzalne banke ♦ Za bankarstvo razvijenih evropskih zemalja najbitnija skorija promena vezana je za stvaranje Evropske monetarne unije i Evropske centralne banke. Iskustvo ZUT ♦ Razvojna strategija ZUT: a) Tranzicija – zakoodavstvo i institucije. Rezultati tranzicije i dalji koraci 4. industrijskog bankarstva (1960-1980-te) karakteristični su bili modeli anglosaksonskog i evropskog bankarstva ♦ U anglosaksonskom bankarstvu je bilo naglašeno razlikovanje komercijalnih i investicionih banaka. Iskustvo ZUT 4.2. 4.1.Rezime poglavlja: ♦ U periodu razvoja tzv. koje se snažno razvija od 1960-tih godina. pri čemu nacionalne centralne banke gube najveći deo autonomije ♦ U zemljama istočne i centralne Evrope na delu je proces tržišne transformacije poslovnog bankarstva i povećavanja stepena samostalnosti centralnih baanaka ♦ Za islamsko bankarstvo. osnovna karakteristika je nepoznavanje kamate kao cene novca. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 4.4. b) Strukturno prilagodjavanje – makro nivo 18 .4.privatizacija banaka 4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 4.

6 C. pa ni tranzicije bankarstva – Selekcija banaka – rehabilitacija ili likvidacija – Nalaz E&Y.4 mlrd $ uz 2/3 otpisa – Stara štednja 3.2. Investbanke i Jugobanke 19 . veliki troškovi. 20 ispunjava 5 mil Eur.nezavisna CB 4. KPMG: potencijalni gubici velikih 50% aktive. Beobanke.uslov razvoja realnog sektora ♦ Tranzicija bankarstva dugoročni zadatak: teškoće. ♦ Dualna struktura banaka: a) velike državne i b) male privatne ♦ Najčešće jednostrana dijagnoza stanja ♦ Generalno – stanje krajnje nepovoljno ♦ ”Golgota srpskog bankarstva ”(Boško Živković): – Krediti 14% vrednosti iz 1980-tih – Ino dugovi 3. slabosti kontrole .Dijagnoza stanja i pristup tranziciji ♦ Početna godina tranzicije srpskog bankarstva Srbije 2000. 36 B. 22 D – Rehabilitacija zahteva 21 mlrd $ ili 92% BDP – Gašenje 4 najveće početkom 2002.8-10 mlrd$ – Pojačani problemima S-CG i stagnacijom realnog sektora – Slaba pozicija NBS – bez samostalnosti – Neophodno hitno delovanje – Iskustvo ZUT: težak zadatak koji se ostvaruje na dugi rok i korak po korak – Mere: – a) rehabilitacija – b) otvaranje – c) razvoj fin trž – Problem: nepostojanje strategije razvoja zemlje. niti strategije tranzicije. godine: Beogradske. korak po korak ♦ Zadaci: a) konsolidacija postojećih banaka b) otvaranje prema inostranstvu c) razvoj finansijskog tržišta ♦ Početni korak .9A.3 mlrd $ – Gubitak aktive 92/93 .i restrukturiranje – mikro nivo c) Otvaranje prema svetskoj privredi ♦ Razvoj bankarstva .

8.6 mlrd 2008.6mlrdEUR u 2008. 4.5.3. Rezultati tranzicije ♦ Smanjenje broja banaka 108 – 34 (2009.. rast 20%) ♦ Ukupna aktiva (EUR 21. 21. rast 38%. rast 31%. 11. 21% privatno i 4% ino. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema ♦ Mere konsolidacije: – Selekcija – Prinudno pripajanje – Sanacija velikih banaka – Otvaranje za ino banke – Jačanje kontrole NB – Rešavanje stare štednje – Rešavanje problema spoljnog duga – PP se prebacuje u banke – Uvodjenje medj. ne postoji adekvatna tajming i koordinacija sa drugim razvojnim i ekonomskim politikama 4.– 4. EUR 12.4 mlrd u 2007.1mlrd u 2007 rast 44%. računovodstvenih standarda (MRS) ♦ Nedostac tranzicije: neki koraci i mere nedostaju.9mlrd u 200.1 mlrd u 2007. ♦ Jačanje prudencijalnih normi i medj standarda ♦ Sprovedeno restrukturiranje ♦ Obnova kreditne funkcije (EUR 10. (pad 10%).) ♦ Izmena svojinske strukture: početak 65% državno. 3/4 inostrano ♦ Vraćeno poverenje u bankarski sistem ♦ Obnova depozita EUR 12.6 mlrd u 2008. 20011.4 mlrd u 2007 rast 52%. rast 10%) 20 . rast 2%) ♦ Kapital banaka (EUR 4.

3 hiljade u 2007. koja se svela na gašenje 4 najveće i nekoliko desetina drugih banaka ♦ Drugi korak je bilo rešavanje problema spoljnog i unutrašnjeg duga i treći proces (re)privatizacije domaćih banaka i otvaranje prema inostranstvu ♦ Postignuti su respektabilni rezultati u pogledu vraćanja poverenja u banke. 31. ali ima još dosta posla na unapredjenju poslovanja 21 .rast 8. uvodjenje striktne finansijske discipline i kontrole bankarskog poslovanja ♦ Prvi korak tranzicije poslovnog bankarstva predstavljala je konsolidacija postojećih banaka.4 hilj u 2008 rast 7. kao i da se mora sprovoditi korak po korak.♦ Broj zaposlenih (29. velika sredstva. rast 34%. EUR 396 mil u 2008.. aktive i kredita. jer je skopčan sa ne malim teškoćama i otporima ♦ Srbija je uoči procesa tranzicije bila suočena sa veoma teškim polažajem bankarstva ♦ Sam proces transformacije bankarstva u tržišno uključio je kao pretpostavke uvodjenje samostalnije uloge NBS. donošenje preostalih zakona ♦ Mere korišćene u drugim ZUT se moraju kombinovati sa specifičnim merama adekvatnim domaćoj situaciji i problemima ♦ Nema jedinstvenog puta u tranziciji Rezime poglavlja: ♦ Iskustvo zemalja centralne i istočne Evrope pokazuje da proces tranzicije finansijskog sistema i bankarstva zahteva dug rok.3%) ♦ Unapredjenje efikasnosti poslovanja (EUR 280 mil Pf u 2007.5%. rasta depozita. rast 41% ) Dalji koraci ♦ Restrukturiranje postojećih banaka – merdžovanje ♦ Otvaranje – jasna pravila igre i redosled poteza ♦ Razvoj finansijskih tržišta – ubrzanje dovršetka privatizacije.

servisi i podrška) ♦ Bord guvernera – 1 predstavnik svake zemlje. stabilnost dev kursa.organizavanje svetske privrede kroz medjunarodnu monetarnu aktivnost ♦ Ciljevi MMF: – unapredjenje mon saradnje.5. odlučili za povećanje budžeta od 500 mil USD i raspodelu oko 250 mil USD SPV članicama ♦ Upravljačka struktura: Bord guvernera.. Medjunarodni monetarni fond MMF ♦ Medjunarodna konferencija u Breton Vudsu 1944. – osnove budućeg medjunarodnog finansijskog sistema ♦ Osnovan MMF (IMF) i MBOR (IBRD) ♦ Zadatak . IT.4. ♦ Za pomoć u svetskoj ek krizi deficit od 400 mil USD do 2011.1. Svetska banka – SB (WB) 5. 2. – podsticanje spoljne trg. MEDJUNARODNE BANKE I FINANSIJSKE INSTITUCIJE 5. 1 godišnje 22 .2. funkcionalna odeljenja.700 zaposlenih. Medjunarodni monetarni fond – MMF (IMF) 5. Evropska banka za obnovu i razvoj -EBRD 6. EMU i ECB 5. Izvršni bord i direktori (regiolana odeljenja. – stand by rezerve i pomoć u prevazilaženju PB teškoća ♦ Nadzor nad medj monetarnim sistemom ♦ 184 zemalja članica. vrednost kvota 327 mlrd $. pozajmice 90 mlrd $ (82 zemlje) i tehnička pomoć 367 eksperta u 2004.5.1.EIB 5. uz smanjene troškova od 100 mil USD i otkaz za 380 zaposlenih ♦ G20 u 2009. – eliminisanje dev restrikcija. – uspostavljanje multirataralnog sistema plaćanja.3. Evropska investiciona banka . – promocija dev stabilnosti.

od kojih 5 zemlje sa najvećim kvotama Izvršni direktor rukovodi poslovima preko godine Dominik Štros Kan . obezbedjuje koncesiono finansiranje za najsiromašnije.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Izvršni odbor – 24 člana. ♦ iznos garancija 13. članstvo 165 zemalja. ♦ cilj – unapredjenje razvoja kroz pomoć privatnom sektoru.Svetska banaka SB ♦ Grupa Svetske banke: 1) Medjunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj IBRD 2) Medjunarodno udruženje za razvoj IDA 3) Medjunarodna finansijska korporacija IFC 4) Agencija za medjunarodne finansijske garancije MIGA ♦ Zemlje članice imaju isključivo pravo upravljanja ♦ Robert Zelik . ♦ 164 člana. unapredjenje strategije smanjenja zaduženosti.. za finansiranje tampon zaliha. pozajmice 349 mlrd $ ( 11 mlrd$ u 2004 za 87 projekata u 33 zemlje)...000spv Specijalna prva vučenja – obračunska jedinica Kratkoročni i srednjeročni krediti Direktno viučenje ili stand . podsticanje održivog razvoja kroz pozajmice. unapredjenje investicione klime ♦ IFC – Medjunarodna finansijska korporacija ♦ Osnovana 1956. za 158 projekta u 62 zemlje). ♦ pozajmice 23. pomoć za povećanje produktivnosti. ♦ pomoć stranim direktnim investicijama kroz garancije 23 .Izvršni direktor Broj glasova je usaglašen sa kvotom zemlje – 250+1 glas na 100.. za kompenzaciono finansiranje.5 mlrd USD ♦ MIGA – Agencija za medjunarodne finansijske garancije ♦ Osnovana 1988.predsednik Borda ♦ IBRD: osnovana 1945.5 mlrd USD. članstvo 184 zemlje. 176 članica. garancije i savetodavne usluge ♦ IDA: osnovana 1960. dodatne finansijske olakšice koje su zamenjenen politikom uvećanog pristupa 5. pozajmice ukupno 151 mlrd $ (9 mlrd$ u 2004.by aranžman (uslovi) Povlačenje sredstava: olakšice za strukturno prilagodjavanje. kroz lakši pristup kreditorima.2.

– EU+EMU ♦ Uslovi konvergencije: 1) stabinost cena 1.5% 2) budž def 3% GDP 3) javni dug 60% GDP 4) K' 2 procentna poena 5) stabilnost kursa ♦ Etape EMU I 1990 jedinstveno fin trž II 97/99 EMI III EVRO ♦ EVRO 1) 1998. uslovi konvergencije 2) 1999 fiksiranje kurseva i žiralni novac 3) 2002 kovanice i banknote ♦ Članice EMU: 1)Belgija 2)Španija 3)Nemačka 4)Francuska 5)Grčka 6)Irska 7)Italija 8)Luksemburg 9)Holandija 10)Austrija 11)Portugal 12)Finska 13)Slovenija 14) Malta 15) Kipar 16) Slovačka ♦ Članovi EU kandidati za EMU:1) Danska 2) Švedska 3) V. dovršavanje regulative jedinstvenog tržišta ♦ Sporazum iz Mastrihta 1992.Britanija. ESCB ♦ Zadaci ESCB ♦ 1) mon pol ♦ 2) devizni poslovi ♦ 3) dev rezereve ♦ 4) PP ♦ 5) prudencijalna kontrola ♦ ECB neazvisna u izvršavanju zadataka ♦ Organi: ♦ Savet guvernera (članovi IO + 16 nacionalnih guvernera) i ♦ Izvršni odbor (P. PP i 4 člana) ♦ Generalni savet ♦ Uloga nacionalnih CB ♦ Početni kapital 5 mlrd EVRA 24 . otvaranja biznisa i pružanja usluga ♦ Bela knjiga 1985. 4) Češka 5)Estonija 6) Litvanija 7) Latvija 8)Madjarska 9) Poljska 10) Bugarska 11) Rumunija ♦ ECB 1998.5..zajedničko tržište: sloboda kretanja kapitala.3. EMU i Sistem ECB ♦ Geneza EU i EMU ♦ EU dobija sve više politički karakter ♦ Začetak Rimski ugovor 1957.

5. energetika. – jačanje pravne države 25 . ekologija.Evropska investiciona banka -EIB ♦ EIB – Luksemburg.5. Obuhvata 60 članova: članice EU. ♦ Finansiranje investicija za jačanje integracije – uravnotežen i skladan razvoj EU ♦ Autonomna institucija za podršku ekonomskim politikama ♦ Autonomnost se obezbedjuje finansiranjem koje se oslanja pretežno na pozajmice na fin. SMEs. saobraćaj. Evropska banka za obnovu i razvoj . Osnovana Rimskim ugovorom 1957. – privatni sektor. – razvoj infrastrukture. institucija. telekomunikacije. zajednički projekti 5. – jačanje fin.4.trž. zemlje u tranziciji i druge zemlje Početni kapital: 10 mlrd ECU Cilj: jačanje procesa tranzicije i promocija privatne i prduzetničke inicijative ♦ Projekti: – strukturne reforme. ♦ Cilj: finansiranje investicija za jačanje integracije – uravnotežen i skladan razvoj EU ♦ Pretežno finansiranje infrastrukture i manje razvijenih područja ♦ Projekti: manje razvijeni.EBRD ♦ ♦ ♦ ♦ EBRD – London 1991.

kamatne i devizne politike je zadatak Evropske centralne banke.Centralne banke razvijenih zemalja 6.Osnovne funkcije centralne banke 6.Rezime poglavlja: ♦ Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka nastali su na temelju medjunarodnog dogovora koji je postignut krajem Drugog svetskog rata u cilju uspostavljanja novog medjunarodnog monetarnog poretka i obnove ratom razrušene privrede ♦ Najveći broj zemalja medjunarodne zajednice učlanjene su u ove finansijske institucije čiji su ciljevi postali kompleksni. kao i pomoć koju pružaju zemljama članicama ♦ Posebno važan za Srbiju i ostale zemlje u razvoju je sistem Svetske banke.4. CENTRALNA BANKA 6. Organizacija centralne banke 6.Koncept. status i delokrug NBS 26 . 6.2. koja u novije vreme predstavlja primer nezavisne centralne banke. čiji je cilj unapredjenje potencijala razvoja ovih zemalja ♦ Evropska monetarna unija koja je nastala u više koraka u veoma složenom procesu predstavlja vrhunac koordinacije i harmonizacije evropskih ekonomskih integracija ♦ Kreiranje i sprovodjenje jedinstvene monetarne.3.Karakter i uloga centralne banke 6.Centralne banke ZUT 6.6.1.5.

usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja ♦ Monetaristička kritika monopola CB 6.Vrste poslova NBS 6.9.7. valutni i devizni sistem Nadnacionalni nivo – CB EU Nezavisnost CB: a) zavisne b) nezavisne Ciljna funkcija CB: stabilnost valute Istorijski razvoj CB – centralizacija emisije novca Centralna banka Švedske 1668.2.1.8. Osnovne funkcije CB ♦ Privilegovan. BIS ♦ Specifična (razvojna) uloga ♦ Neprofitni karakter CB 27 . monopolski status (novčana emisija) ♦ Osnovne funkcije CB: 1) Emisiona funkcija 2) Funkcija monetarnog regulisanja 3) Bankar države 4) Regulisanje likvidnosti banaka i privrede 5) Kontrolna funkcija 6) Spoljno . Karakter i uloga CB ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Ekonomska i monetarna suverenost Monetarna: monetarni.Kontrola NB 6.6.ekonomska funkcija 7) Organizovanje funkcije PP ♦ Poslovna saradnja IMF.Monetarna funkcija i intervencija NBS 6.10. Nema jedinstvenog koncepta CB Glavna uloga u organizovanju. WB.Organi i organizacija NBS 6. EBRD.

nezavisna) ♦ CB Japana – jedinstvena. Odbor 16.♦ (Ne)zavisnost CB 6. nema veliku autonomiju normativno ♦ CB Francuske – jedinstvena. MF. privatna (45%).nezavisna Bank of England -jedinstvena. zavisna od MF Bundesbank . razvijenosti i strukture ekonomskog i finansijskog sistema ♦ Vlasništvo:a) državno b) privatno c) mešovito ♦ Modeli: a) Jedinstvena CB b) Sistem CB – FED c) Nadnacionalna CB – CB EU ♦ Pitanje kriterijuma za izbor optimalnog rešenja ♦ Uspešnost – organizacija (izbor cilja) ♦ Primeri transformacije: Nemačka. državna.. SFRJ ♦ Nezavisnost CB – stepen autonomije se meri stepenom slobode odlučivanja o kreditno – monetranoj politici ♦ Visok stepen korelacije izmedju nezavisnosti i uspešnosti 6.Centralne banke razvijenih ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Upravljanje CB – faktor uspešnosti Guverner.Veće 21. administrativnog. odbor direktora – menadžment tim FED – sistem 12 banaka. zavisna od politike Vlade ♦ CB Italije – Jedinstvena. menjala model 194557.banka NY OOT. Organizacija centralne banke ♦ Uticaj političkog.4. mandat guvernera neograničen 28 . nacionalaizovana 45.3.bez monopola. nacionalizovana. vlasništvo fondova i kompanija.

KG. jedna CB. ostala emisiona za ZND. kontrola.7..NBS Jedinstvena CB – jedan novac. likvidnost.5. status i delokrug NBS ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Značaj sopstvenog i tudjeg iskustva Loše iskutvo sistema banaka 1971-92. RS . UŽ i Zavod za izradu novčanica 6. Koncept.pol. SFRJ-NBJ..6.6. jedinstveno finansijsko tržište – jedinstveno tržište Osnovni ciljevi: stabilnost. razvoj i zaposlenost Funkcije (emisiona. Organi i organizacija NBS 29 . novčanice. NI. liberalizacija bankarskog sistema 6. jedinstvena monetarna i devizna politika. BG. SRJ – NBJ. Centralne banke ZUT ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Problem uspostavljanja i organizovanja Nedostatak mehanizama. mon-kr i dev. instrumenata i stručnih kadrova Osnivanje sopstvene CB članica ZND Valute vezane za rublju – bez emisije CB Rusije -1990. banka savezne države) Instrumenti mon-kr regulisanja Predlaganje zakona Filijale: NS. preuzete funkcije Gosbanke.

5)istraživanje. 6)zakonodavno-pravni. 7)računovodstveni. papirni. M3. 8)trezor. devize.mon. M5 ♦ Instrumenti: a)kvantitativni b) kvalitativni 6. filijale i specijalizovane organizacije ♦ Poslovi: 1)monetarnog sistema i politike.9. Devalvacija.) – Guverner – Viceguverneri – Savet guvernera ♦ Ograničenja ♦ Statut NBS . 3)kontrola. 10)PP. 11)opšti 12) osiguranje 6. kreditni ♦ Potreban količina novca u opticaju ♦ Monetaristički i Kenzijanski koncept ♦ Faktori Kn=Src-(k)+dp-Pr(k)/BrO ♦ Inflacija. M4. izuzetno krediti budžetu. Deflacija.8. tokovi kreiranja (krediti. 4)unutrašnja kontrola i revizija. M1. Monetarna funkcija intervencija ♦ Funkcije novca: 1)mera vrednosti 2)merilo cena 3)prometno sredstvo 4) platežno sredstvo 5)blago 6) svetski novac ♦ Oblici novca: metalni. M2. 2)devizni. Revalvacija ♦ M1xV=PxT ♦ Monetarna politika.osnovi organizacije i poslovanja ♦ Sektori.pol. Vrste poslova NBS ♦ Vrste poslova NBS: 1) Stvaranje i poništavanje novca – M u pravilu raste.♦ Organi NBS: – Monetarni odbor (guverner i viceguverneri . ciljevi ♦ Monetarni agregati: M0. promena strukture depozita) 30 .9)novčanice.

2) OOT – izdavanje HOV. mešovito i privatno. kontrola boniteta i zakonitosti. diferencirana stopa.10. praćenje rada i preduzimanje mera ♦ Pravo uvida u knjige banaka i drugih preduzeća ♦ Dnevno praćenje poslovanja ♦ Obaveza oditovanja finansijskih izveštaja ♦ Bazelski standardi 1)Kontrola boniteta i zakonitosti 2)Neposredni uvid u poslovne knjige 3) Pokazatelji poslovanja u skladu sa bazelskim standardima Rezime poglavlja: ♦ Centralne banke su nastajale najčešće udruživanjem nekoliko poslovnih banaka kojima je država dodeljivala monopol na izdavanje novca ♦ Centralne banke se razlikuju po tipu vlasništva. superioran mehanizam 3) Diskontni poslovi – kupovina HOV i prodaja pre roka 4) Odobravanje kredita – do 1 god uz 30-70% reeskonta za posebne namene 5) Regulisanje OR – stope OR. koji je u velikoj meri transformisan u sklopu tranzicije finansijskog i bankarskog sistema Srbije. kao što su FED kao sistem centralne banke. a 31 . rigidan i netržišni mehanizam regulisanja 6. a potom po organizacionim karakteristikama ♦ Organizacija CB je u velikoj meri slična. istorijiskih. Kontrola NBS ♦ Izdavanje i oduzimanje dozvole. ECB kao sistem centralne banke zemalja Evropske monetarne unije. kulturoloških i drugih karateristika ♦ Kod centralnog bankarstva razvijenih zemalja pružaju se karakteristični primeri centralnih banaka. vrste depozita. sa njihovim karaklteristiklama u pogledu uloge. organizacije i ciljeva ♦ Kod zemalja u tranziciji se najviše naglašava transformacija centralnih banaka u pravcu nezavisne uloge u vodjenju monetarne politike ♦ Narodna banka Srbije je vrhovni monetarni autoritet. a razlike potiču od stepena razvijenosti finansijskog sistema. koje može biti državno.

Propisi o bankama ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Banka se osniva kao a.Osnivanje banke i statusna pitanja 7.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 7.Spajanje i pripajanje banaka 7.Organizacija banke 7.6.9.1.Vrste i obim bankarskih poslova 7.2.3.4.5. sredstva) Zakon o bankama Zakon o PP Zakon o trgovanju HOV Zakon o deviznom poslovanju Zakon o vraćanju obaveza po osnovu stare devizne štednje Zakon o NBS Banka – pravno lice.7.1.2.(ugovor.Propisi o bankama 7.8.Utvrdjivanje prihoda.d.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 32 .Harmonizacija sa zakonodavstvom EU 7.naročito u pogledu stepena nezavisnosti u vodjenju monetrno kreditne politike. osnivanje banke Bankarski poslovi Akcionari banke 7. uvodjenja čvrste finansijke duiscipline u banaksrki sistrem i jačanja kontrolne funkcije 7. dobiti i likvidnost 7. Akcionarski kapital banke 7.Osiguranje depozita i revizija banke 7.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Osnivačka akta banke Podnošenje zahteva za osnivanje NBS – dvofazni postupak Osnivanje banke kao a.3. prodato više domaćih banaka Pozitivni rezultati pripajanja Dozvola NB za rad pripojenim bankama 7.Akcionarski kapital banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Kapitalni cenzus 10 miliona EUR Funkcije kapitala banke Bazelski sporazum – standardi adekvatnosti Nivo jedan kapitala – jezgro Nivo dva kapitala – dodatni kapital Nivo kapitala tri 33 . 4.d. – ukinuta odrednica o min 2 osnivača Dvofazni postupak osnivanja: I preliminarno odobrenje. II izdavanje dozvole za rad Osnivačka skupština Prijava za upis u regostar privrednih subjekata Ugovor o osnivanju banke Statut banke Razlozi za oduzimanje dozvole za rad 7.fuzije banaka Ciljevi mega fuzija Ograničenja mega fuzija Restrukturiranje domaćeg bankarstva Merdžovanje domaćih banaka – prevazilaženje problema cenzusa Prvih godina izostalo je pripajanje od strane inostranih Nakon podržavljenja 2005. Spajanje i pripajanje banaka ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Globalizacija i mega .

a akcionari akcija Klauzula saglasnosti na sticanje 5% kapitala (ranije 15%) Povećanje akcionarskog kapitala Smanjenje akcionarskog kapitala 7. Vrste i obim bankarskih poslova ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Domaće banke – univerzalnog opšteg tipa Tradicionalni bankarski poslovi: depozitni. devizno valutne. Osiguranje depozita i revizija banke ♦ Obaveza . uz pravo na dopunske informacije i objašenjenje Uvodjenje prava prigovora klijenta Ozakonjena je prakasa objavljivanja obračuna ukupnih troškova klijenta 7. podaci i promet na računima Podaci o urednosti izmirivanja obaveza nisu poslovna tajna – dostavljaju se telima koja prikupljaju podatke o urednosti servisiranja obaveza – Udruženje banaka – bonitet Obaveze banke prema klijentu: opšti uslovi poslovnja i promene.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Osnivački kapitala banke Vlasnik kapitala banka. i posredoanje u osiguranju Ovlašćenje za poslove sa inostranstvom: PP. finansijsko stanje i transakcije. 6. kreditni i drugi Netradicionalni bankarski poslovi Poslovi koje obavlja banka – nabrajanje + saglasnost NBS – novi poslovi: prodaja i naplata potraživanja.5.osiguranje depozita i plaćanje premije osiguranja ♦ Agencija za osiguranje depozita i sanaciju i likvidaciju banaka garantuje naknadu do 3000 EUR u dinarskoj protivrednosti ili valuti ♦ Osiguranje kod osiguravajućih kuća ♦ Nemogućnost osiguranja kod osiguravača povezanog lica 34 . kreditne. poslovne veze klijenta. menjačke Poslovna tajna – podaci o depozitima Uskladjivanje obima bankarskih poslova Bankarska tajna – podaci o klijentu. vlasništvo.

Organizacija i organi banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Statut banke – organizacija banke Delovi banke ovlašćenja u PP – poseban račun u okviru žiro računa banke Pravila upravljanja = pravila a. supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji Obavezni odbori banke: Odbor za praćenje poslovanja banke. dobiti i likvidnost banke ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Dobit = Prihodi – (rashodi+zakonske obaveze) Dobit – rezerve. a ne i druge usluge .8.min 2 člana. ne iz kapitala Gubitak – pokrivanje iz rezerve. Upravni odbor. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom 7. UO i direktor) Prvi put je na celovit i potpun način defnisana organizacija prilagodjena korporativnon načinu upravljnja uskaldjenom sa principima OECD i preporukama EU Organi upravljanja bankom: skupština. – max tri puta uzastopno. novina izvršini odbor. rashoda. Upravljanje srazmerno učešću u kapitalu Udruživanje akcionara – ugovor Poverioci banke – upravljanje Organi banke: skupština.♦ Osiguravač – posebni fond min 20% depozita ♦ Revizija godišnjeg obračuna – obaveza ♦ Novi Zakon o banakama spoljna revizija – celovito rešena – pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS – ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko ½ godišnjih prihoda). upravni odbor. izvršni odbor (ranije NO. kapital Posebna rezerva – za obezbedjenje gubitaka 35 .Kreditni odbor.d. – samo reviziju. ostalo Dividende – samo iz dobiti. 7. osnivači. – skraćeni izvod u jednim dnevnim novinama Dostavljanje UO ♦ Obaveza objavljivanja izveštaja revizora 7. Utvrdjivanje prihoda. a nema NO i direktora Skupština – akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja – novina strategija banke i izmene i dopune osnivačkog akta UO – formuisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima Izvršni odbor – novo – kolektivni organ upravljanja .

9. opremu i ljudske resurse i izvršiti postupak odobravanja osnivanja kod NBS ♦ Kapital banke se sastoji od akcionarskog kapitala i rezervi. sanaciju i likvidaciju banaka i kod osiguravajućih kuća 36 . depozitni i poslovi platnog prometa. Domaći bankarski sistem = pravni okvir EU Uslovi za dobijanje dozvole u EU Kod osiguranja u EU zaštita. lizing ♦ Izmenama Zakona o bankama omogućeno je zastupanje osiguravajućih kuća i kupoprodaja potraživanja ♦ Osiguranje depozita kod nas se vrši kod Agencije za osiguranje depozita. Harmonizacija sa EU ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Zaostajanje u periodu 1990-2000. pri čemu je novčani deo kapitala najmanje 10 miliona evra u dinarskoj vrednosti svo vreme bančinog funkcionisanja ♦ U tradicionalne bankarske poslove spadaju kreditni. Zakon o bankama ♦ Pri osnivanju banke neophodno je obezbediti novčani i nenovčani deo kapitala. a kod nas osiguranje depozita Harmonizacija nadzora A) upravni nadzor B) nadzor nad savesnošću poslovanja Medjunarodni standardi Obaveza revizije Rezime poglavlja: ♦ U sklopu procesa harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa propisima EU brojni zakoni koji su relevatni za poslovanje banaka pretrpeli su izmene u pravcu liberalizacije poslovanja.♦ Nelikvidnost – nedovoljnost sredstava za izmirenje dospelih obaveza u utvrdjenim rokovima 7. dok u nove bankarske poslove spada poslovanje sa hartijama od vrednosti. forfeting. faktoring. uključujući i matični.

hijerarhiji 8.  Za upravljanje aktivom i pasivom ♦ Rastući značaj samoregulišućih organizacija – udruženja banaka. a banaka je u obnavezi da osnuije najmanje odbore za praćenje poslovanja. udruženja dilera – konsenzus i koordinacija + jačanje konkurencije ♦ Kriza poverenja 1970-tih – Slom Bretonvudskog sistema.♦ Izmenama zakona kao najvažniji upravljački organi poslovne banke definisani su skupština akcionara.4.  Za upravljanje rizicima.1. Organizovanje i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima 8. Organizovanje banke po funkcijama .poslovima 8. dužnička kriza ♦ Kriza poverenja 2000.2.5. propast Herstat banke. upravni i izvršni odbor.  Za reviziju.Korporativno upravljanje bankom 8. kreditni odbor i odbor za reviziju 8. Korporativno upravljanje bankom ♦ Konkurencija nebankarskih institucija ♦ Reforme bankarskih sistema – veća fleksibilnost u upravljanju resursima ♦ CB – težište kontrole se prebacuje sa mikro na makro nivo i uvode se prudencijalni standardi ♦ Upravljanje – Bord direktora ♦ Komiteti:  Za upravljanje.1.3. Upravljačka struktura banke 8. – Enron ♦ Poverenje u kontrolu banaka i reviziju ♦ Neravnoteža u informacijama akcionara i menadžmenta 37 . ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM 8. Organizaovanje banke po teritoriji .

jakom prudencijalnom regulativom i efektivnom tržišnom disciplinom 8.3. Upravljačka struktura banke ♦ Novi Zakon . Organizovanje banke po funkcijama . a nema NO i direktora ♦ Skupština – akcionari sa preko 1% neposredno pravo upravljanja – novina strategija banke i izmene i dopune osnivačkog akta ♦ Upravni odbor – formulisanje strategije i poslovne politike + sistem upravljanja rizicima ♦ Izvršni odbor – novo – kolektivni organ upravljanja .min 2 člana.♦ Veza bankarskog i realnog sektora ♦ Pariranje rastu rizika – zakonski+regulatorni okviri + statistika + eksterna kontrola + monitoring ♦ Transparentnost vodjenja poslovanja + medjunarodni računovodstveni standardi + posebne mere zabrane kreditiranja ♦ Stabilnost se obezbedjuje: zdravim upravljanjem bankom. supotpisivanje za preduzimanje pravnih radnji ♦ Obavezni odbori banke: Odbor za praćenje poslovanja banke(odbor za reviziju).prvi put je na celovit i potpun način definisana organizacija prilagodjena korporativnon načinu upravljanja i uskladjena sa principima OECD i preporukama EU ♦ Organi upravljanja bankom: skupština. upravni odbor.2. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom 8. Kreditni odbor. univerzalnog tipa ♦ Zakon o bankama definiše poslove ♦ Tradicionalni bankarski poslovi: 38 .poslovima ♦ Domaće banke su pretežno opšteg. novina izvršni odbor.

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦  Depozitni poslovi  Kreditni poslovi  Devizni. platne kartice. ekspedicija. trezor Na čelu direktor ili izvršni direktor Direkcije – org jednice u okviru sektora Najčešće: krediti. izvršni aparat se deli na sektore Nema istovetne organizacije banke Sektori – org jedinice po najvažnijim poslovnim grupama Najčešće sektori: stanovništvo. statistika 8. privreda. devizno – valutni i menjački  Emisioni – HOV i kartice  Depo poslovi  Garancijski poslovi Netradicionalni poslovi:  Brokerski i brokersko – dilerski poslovi  Kupovina i naplata potraživanja  Pružanje drugih finansijskih usluga Ovlašćenje za poslovanje sa inostranstvom: Organizacija banke – unutrašnja organizacija banke ili ustrojstvo – org šema. arhiva.  vrste klijenata. poslovna i administrativna Centralna – za banku kao celinu – pravni poslovi. ino. orga rada i način upravljanja Organizaciju banke definišu Zakon i Statut banke Faktori organizacije:  obim i vrsta poslova.hijerarhiji ♦ Velike banke sa raznovrsnom delatnosti ili aktivne na široj teritoriji imaju poslovne jedinice 39 . HS Poslovna – dolaze u direktan dodir sa klijentom Administrativna – ekonomat.  bankarski običaji. istraživanja. devizno valutni poslovi.  razvijenost mreže i stepen racionalizacije. organizacija. e banking Kod nas se direkcije pojavljuju sa dolaskom ino banaka Odeljenja – glavne org jednice formiraju se po užoj specijalnosti Odeljenja: centralna. Organizacija banke po teritoriji .4. stepen razvijenosti fin trž Zajedničke karakteritsike: odvajanje izvršnog od upravnog aparata.

Osnivanje i organizacija banke po ISO standardima ♦ ISO .Srpski standardi – prevodjenje + specifični ♦ Nadležna institucija – Institut za standardizaciju Srbije ♦ ISO 9000 za sve bankarske poslove i ISO 15000 za HOV ♦ Uvodjenje standarda u skladu sa težnjom za pružanjem vrhunskog kvaliteta usluga i marketinškom orijentacijom ♦ Poseban projekat za uvodjenje ISO standarda u banku Rezime poglavlja: ♦ Upravljanje bankom zasnovano je na pravilima korporatvnog upravljanja prema direktivama EU i preporukama OECD 40 .♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Delovi banke . svrha je širenje poslova na nova područja – Afilijacija – posebna org jedinica banke u inostranstvu – Ekspozitura – poslovna jednica bez većeg potencijala – Platna ispostava – poslovna jedinica koja služi samo za uplatu i isplatu u većem mestu – Depozitna kasa – poslovna jedinica radi stalno i ima stalno osoblje 8. Glavne filijale. Šalteri – Glavna centrala – na najvišem mestu.5. pokrajina.teritorijalno : – Centrala.International Organization for Standardization ♦ ISO 9000 standardi o upravljanju i obezbedjenju kvaliteta – obezbedjuju medjunarodno jedinstven standard ♦ ISS . uprava banke.manje poslovno područje – Filijala – osnovni oblik poslovne jedinice. Filijale.podračun u okviru žiro računa banke Delovi banke nisu pravna lica Delovi banke ne izdaju garancije i ne odobravaju kredite Sve poslovne jedinice čine mrežu poslovnih jedinica Smisao organizacije je specijalizacija poslovnih jedinica za vrste delatnosti i neposredniji kontakt sa klijentima ♦ Organizacioni delovi. priprema i odobrava plan poslovanja – Centrala – obim samostalnosti i odnos prema glavnoj centrali je različit. Ekspoziture. grad – Glavna filijala – slična centrali . region.

do odeljenja ♦ U hijerarhijskom pogledu. filijala.1. odnosno teritorijalno organizacione jedinice banke su centrala.3. KAPITAL BANKE 9. glavna filijala. eskpozitura.pravno ogranizovane kao akcionarska društva i matični Zakon o bankama ♦ Upravljačka struktura banke se sastoji od ključnih upravljačkih tela: skupštine.) ♦ Nenovčani deo kapitala procenjuje ovlašćeni procenjivač ♦ Novčani deo kapitala – min (cenzus) 10 mil Eur u dinarskoj protvrednosti na dan uplate – u svakom trenutku 41 . Akcionarski kapital banke ♦ Korporativne finansije su teško primenjive na banke. Adekvatnost kapitala 9. jer pasiva predstavlja aktivnost banke ♦ Osnivački kapitala banke – novčani i nenovčani ♦ Nenovčani deo osnivačkog kapitala se procenjuje i služi za poslovanje banke (oprema.♦ Zemlje u tranziciji postupno prilagodjavaju svoje zakonodavstvo i praksu upravljanja bankama ovim zahtevima ♦ Zakonski osnov za upravljanje bankama predstavljaju Zakon o privrednim društvima..1. šalter ♦ Niže organizacione jedinice nemaju svojstvo pravnog lica niti sopstveni žiro račun ♦ Uskladjivanje sa zahtevima ISO standarda ima za cilj uvodjenje najviših standarda u pravila i procedure poslovanja kako bi se maksimiziralo zadovoljstvo kupaca uslugama banke 9.4. preko direkcija..2. nekretnine.5. Fondovi i rezerve 9 . Funkcije kapitala 9. upravnog i izvršnog odbora i većeg broja obaveznih odbora ♦ Banke se po poslovima organizuje u organizacione jedinice počev od sektora. jer su banke formalno .Struktura kapitala 9. Akcionarski kapital 9.

ali ih mora otudjiti u roku do najduže 1 godine ♦ Za sticanje 5% i više akcija mora se tražiti saglasnost NBS ♦ NBS procenjuje bonitet kupca (težnja NBS da na tržištu budu samo prvoklasne ino banke) ♦ Povećanje akcionarskog kapitala: ♦ Izdavanje akcija novih emsija ♦ Rasporedom nerasporedjene dobiti ♦ Konverzijom duga u akcije banke ♦ Revalorizacija – prioritetne akcije do 30% ♦ Smanjenje akcionarskig kapitala: ♦ Povlačenje i poništavanje akcija ♦ Amortuiztacija akcija usled oštećenja ili uništenja ♦ Pokriće gubitka (iz rezervi) i na teret kapitala 9.I Bazelski sporazum Standard adekvatnosti kapitala . Struktura kapitala ♦ ♦ ♦ ♦ Bazelski sporazum iz 1988. učešće u subsidijarima ♦ Nivo dva kapitala – dodatni kapital: konvertibilne prioritetne akcije.3. . rezervacije za pokriće gubitaka. konvertibilni zajam. nerasporedjeni profit. ne i imovine banke ♦ Banka može sticati sopstvene akcije. drugi instrumenti duga ♦ Nivo tri kapitala – fiksni rok min 2 godine.jezgro: obične akcije.min 12% kapitala u odnosu na aktivu Nivo jedan kapitala . klauzula o uslovnom zadržavanju do isplate – max 250% kapitala 1 9. trajne priopritetne akcije.min 8% kapitala u odnosu na aktivu banke Zakon o bankama RS . višak iznad nominalne vrednosti akcija. Funkcije kapitala banke 42 .2.♦ 1)Potkapitalizovana banka 2) znatno potkapitalizovana –za 1/3 manji kapital 3) Kritično potkapitalizovana – za ½ manji kapital od cenzusa ♦ Kapital = Ukupna aktiva – obaveze ♦ Banka je vlasnik kapitala ♦ Osnivači su vlasnici akcija. kumulativne trajne prioritetne akcije. subordinirani zajam.

Fondovi i rezerve 43 .5.ostalo Ponderi vanbilansnih stavki: 0% neiskorišćeni okvirni krediti 20% dokumentarni akreditivi 50% činidbene garancije 100% plative garancije. avali i akcepti menica 9. Adekvatnost kapitala ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Pokazatelj adekvatnosti na zahtevanom nivou Pokazatelj adekvatnosti – odnos izmedju kapitala i rizične aktive Zakon o bankama – min 12% Prvi bazelski sporazum – min 8% Ukoliko je banka sklonija rizičnim plasmanima NBS može propisati i viši pokazatetlj Rizična aktiva – rizična aktiva+vanbilansne stavke-rezerve Ponderi rizika bilansne aktive: 0% gotovina.1) Štiti od rizika apsorpcijom gubitaka 2) Kroz uplaćen novčani kapital obezbedjuje se dozvola i organizovanje pre obezbedjenja depozita 3) Doprinosi ostvarivanj poverenja deponenata i kreditora 4) Predstavlja izvor obezbedjenja rasta banke 5) Regulator rasta banke 9. 20%potraživanja od medjunarodnih banaka 50%sredstva na računima banaka i potraživanja obezbedjena hipotekom 100% .4...

♦ Rezerve služe za pokrivanje gubitakla i kao zaštita od fluktuacija na tržištu ili udara od promena monetarne politike ♦ Vrste rezervi: – Iz dobiti. koji predstavlja odnos veličine kapitala banke i ukupne aktive. konverzijom duga u ulog poverilaca i revalorizacijoim ♦ Bazelskim sporazumom o adekvatnosti kapitala uveden je medjunarodni standard za banke koji je ugradjen u bankarsko zakonodavstvo. – Revalorizacione rezerve – Nerasporedjena dobit iz ranijih godina – Rezerevisanja za potencijalne gubitke ♦ Gubici se pokrivaju iz tekućih prihoda.1. koji je u našim uslovima postavljen na 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti novčanog dela kapitala. a ako nisu dovoljni na teret kapitala ♦ Ključno je preduzimanje mera za sanaciju ♦ Jedini garant da banka neće doći u zonu gubitaka je stalno poboljšanje performansi poslovanja Rezime poglavlja: ♦ Banke se osnivaju kao specifična. a najvažniji su: iz profita. izdavanjem akcija nove emisije. Pojam i vrste depozita 44 . novčarska akcionarska društva pa za njih važe opšta i posebna pravila u pogledu kapitala ♦ Za osnivanje banke zahteva se kapitalni cenzus. kojim banka mora raspolagati u svakom trenutku postojanja ♦ Osim novčanog dela kapitala prilikom osnivanja banka mora raspolagati i nenovčanim delom kapitala koji se ulaže u opremu. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 10. ljude i nekretnine ♦ Banka može povećati kapital na nekoliko načina. ponderisane odgovarajućim koeficijentom rizičnosti plasmana ♦ Za naše uslove Zakon propisuje 12% kao minimum adekvatnosti kapitala ♦ Rezerve bankama služe za pokrivanje gubitaka i kao zaštita od fluktuacija na tržištu 10.

10. Oročeni depoziti 10. oročeni do 1 god. Depoziti po vidjenju 10. ♦ Dugoročni: u dinarima.5.3.8.7..4. Depoziti HOV 10. i preko 1 god. Pojam i vrste depozita ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Depozitum – nešto što je dato na čuvanje Prikupljanje depozita – osnovni bankarski posao Pasivan bankarski posao – sa stanovišta bilansa Ugovor o novčanom depozitu Obaveze deponenta i depozitara Po ročnosti: kratkoročni i dugoročni Kratkoročni: depoziti novac. Štedni i specijalni depoziti 10. D po vidjenju. žiralni.2. Poslovi štednje i namenske štednje 10. Kreiranje depozitnog potencijala 10. dnevni ili novac po pozivu) ♦ Direktno učestvuju u procesu multiplikacije 45 . u devizama. ograničeni D.1.2 Depoziti po vidjenju ♦ Instrument bezgotovinskog plaćanja(knjig. Zaštita depozita 10.6. za stambenu izgradnju 10. dev.

4. transakcioni trošak banke ♦ Strategija banke mora da počiva ne na a vista D.3. Sektora od banaka Nose znatno veću K od a . stopa spec. ročna transformacija ♦ Kamata na depozite po vidjenju ♦ Kamatna marža ♦ Faktori nivoa K: K na kr. depozitni certifikati i D na otvorenom računu Značaj u formiranju kreditnog potencijala banke + realna K i limitirana K – rast oročenih D 10. limit kr.♦ Značaj a . Štedni depoziti ♦ Srednjeročni D . manja stopa OR Rast oročenih D – rast sigurnosti banke Oblici: štedni D. prinos na plasmane u HOV. stopa OR.vista D za banke ♦ Nezainteresovanost nebankarskog sektora ♦ Kontrola banaka: stopa OR.kr. već sopstvenim dugoročnim izvorima 10. Oročeni depoziti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Dugoročna potraživanja nebank.polažu se na odredjeni rok ♦ Transakcioni i oročeni ♦ Mogu se povući bez ograničenja 46 . rezervi.vista D Uslov interesa realno pozitivna kamatana stopa Interes banaka – sigurnost.1..

u EU ograničenja u raspolaganju 10.4.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Tipovi: a) Š knjižica b ) štedni račun Bez gubitka se ne mogu transformisati u gotovinu Stabilan izvor sredstava za banku Posebna strategija banke u privlačenju štednje U SAD max 150. potencijal banke i za garancije Ukoliko se koriste za EOI vode se kod CB Ne kamate se Mogu biti devizni 10.2. vraćanje. upravljanje HOV 47 .000USD. zemlje Promenljiva stopa obračuna i namena korišćenja Ne mogu se koristiti za kr. pol.5. Specijalni depoziti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Specijalni D – D po vidjenju uz razliku formiranja i korišćenja Formiraju se zakonskim putem – ek. Depoziti HOV ♦ D otvorenog tipa ♦ Specijalna vrsta nenovčanog D ♦ Čuvanje.

pol. Poslovi štednje i nameske štednje ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Štednja – odložena potrošnja Štednja uslov stvaranja kr.kr.6. 2) ostvarivanje prava 3) raspolaganje naplaćenim 4) povraćaj HOV ili plaćanje 5) izveštavanje o zahtevu trećih lica ♦ Račun novčanog tržišta MMDA .neograničeno plaćanje ♦ Izuzeti iz osnovice za OR 10.SAD 1982.♦ ♦ ♦ ♦ Očuvanje individualnosti Na t. potencijla banke Premijska Š – polaganje D u obrocima Rentna Š – jednokratno ili višekratno polaganje D radi ipslate rente Š za školovanje 48 . ♦ Max 6 transfera mesečno . račun bez očuvanja individualnosti Ugovorom se može utvrditii prenos HOV na banku – cesijom Obaveze banke: 1) čuvanje. 4) inflacija 5) EOI ♦ Faktori potencijal banke:1) snaga 2) Pf 3)lokacija 4)startna pozicija 5) kadrovi ♦ Zavsinost depozita od faze privrednog ciklusa ♦ Prosperitetna faza privrednog ciklusa – rast kredita – rast D ♦ Diversifikacija usluga i prozvoda banke ♦ Strategija – strateška poruka klijentima ♦ Celovito posmatranje depozitnog potencijala 10. Kreiranje depozitnog potecijla ♦ A) poslovno bankarstvo b) poslovna banka ♦ Faktori potencijala bankarstva: 1) agregatna Š 2) razvijenost BS3) mon.7.

♦ Osiguranje života ♦ Zlatni štedni račun 10. godine – Rokovi isplate garantovang uloga 3 meseca nakon prijave Rezime poglavlja: 49 . Zaštita depozita ♦ Obezbedjenje isplate naknade za slučaj bankrota banke – depozitara ♦ EU zaštita D. Srbija osiguranje D ♦ Evropska unija – osnovno kontrola poslovanja banaka – Zaštita D – Posredna i neposredna zaštita D – Osporavanje zaštite D – odustajanje od tržiišta i moralni hazard – Odbrana zaštite D: 1) zaštita interesa štediša2) stabilnost B sistema – ograničenje zaštite – Raznosvrsnost sistema zaštite D – Kategorija zaštite D – Obaveznost zaštite D – Pravna priroda institucija zaštite D – Kreditne ustanove sa obaveznom zaštitom – Domašaj zaštite D – garantovani ulog 100 hilj € – Rokovi isplate naknade – 3 meseca – Srbija – Osiguranje depozita – obavezno – Agencija za osiguranje depozita – Osiguravajuće kuće – fakultativno – Garantovani ulog 50 hilj € od 2009.♦ Š za penziju.8.

5.4. Formiranje finansijskog potencijala 50 .1. Krediti drugih banaka i drugih finansijskih institucija 11. fakultativno. Formiranje finansijskog potencijala 11.3. njena mreža.Nedepozitna bankarska sredstva 11.4. razvijenosti bankarskog sistema. Struktura finansijskog potencijala 11.1. monetarno .3. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE 11. lokacija. dok se kod nas štite obaveznim osiguranjem kod Agencije za osiguranje depozita i kod osiguravajućih kuća. 11.2. startna pozicija i kadrovi ♦ Depozitni potencijal nacionalnog bankarstva zavisi od agregatne štednje. Nedepozitni izvori sredstava 11.kreditne politike koju vodi centralna banka i inflacije ♦ Depoziti se u EU štite prvenstveno prudencionom kontrolom banaka. Krediti Centralne banke 11.1.2.♦ Depoziti i depozitni posao predstavljajuu najstarije poslove kojima se banke bave i ujedno spadaju u osnovne bankarske poslove ♦ Depozit je zapravo ulog klijenta u banku i istovremeno obaveza banke prema klijentu ♦ Dok depoziti po vidjenju u pravilu ne nose kamatu dotle oročeni depoziti predstavljaju osnovu kreditnog potenciajala banke i klijentu donose kamatu ♦ Različite su vrste depozita i sličnih proizvoda koje banke nude da bi privukla klijente ♦ Depozitni potencijal banke zavisi od niza faktora medju kojima su najvažniji: snaga banke. Investicioni potencijal 11. Transformacija ročne strukture 11.4.4.

Struktura finansijskog potencijala ♦ Finansijski potencijal izražava izvore sredstava ♦ Struktura pasive:kapital banke.kreditni potencijal. nedepozitni izvori sredstava.2.♦ Finansijski potencijal: depozitna sredstva. – Ip . promene tokova CB – poslovne. kreditna zaduženja ♦ Kapital banke ♦ Depozitna sredstva ♦ Depoziti po vidjenju ♦ Oročeni ograničeni depoziti ♦ Nedepozitna sredstva ♦ Sredstva iz kreditnih izvora ♦ Sredstva pribavljena od parabankarskih institucija 11. promene OR. promene odnosa depoziti: gotovina) ♦ Promene izdvojenih sredstava obavezne rezerve ♦ Struktura investicionog potencijala: 51 .potencijal. depozitna sredstva.3. kreditna sredstva i sopstveni kapital ♦ Zbir izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa ♦ Plasmani su vezani za izvore ♦ Investicioni potencijal – rasploživi deo finansijskog potencijala .rezerve likvidnosti 11. promene depozita EOI.fin. – R2 .Investicioni potencijal ♦ Raspoloživi deo finansijskog potencijala za plasmane ♦ Faktori formiranja investicionog potencijala: ♦ Promene pasive bilansa (promene stanja kapitala i rezervi. promene nivoa kredita CB. – Ro . a da banka nije ugrožena ♦ Ip=Fp-(Ro+R2) – Fp.max iznos plasmana. multiplikovana sopstvena sredstva.obavezna rezerva.

4. kamatne stope.. odnos priliv:odliv.4. rizik zaduživanja.-kr.1. izdavanje HOV Tržišna kamatna stopa Fleksibilnost nedepozitnih izvora Faktori: tražnje nebankarskog sektora.Nedepozitni izvori sredstava ♦ Nedepozitna bankarska sredstva – dopunska sredstva formirana institucionalnim putem ♦ Trend rasta nedepozitnih u strukturi – dostižu 10-20% finansijskog potencijala ♦ Vrste: – Kreditni bankarski izvori – Ostali tržišni izvori – Fondovi banaka 11. 52 . odnos depozita: nedepozitnih izvora. privredna situacija i mon. pozajmice na fin. pol.trž.– Kratkoročni ili obrtni potencijal – Dugoročni ili investiocni potencijal ♦ Strukturna neravnoteža – ročna transformacija: – Kratkoročni izvori → dugoročni plasmani – Dugoročni izvori → kratkoročni plasmani 11. Nedepozitna bankarska sredstva ♦ ♦ ♦ ♦ Izvori: krediti CB.

ograničeno 11. novca i HOV ♦ Faktori za plasman slobodnih sredstava banke: obim raspoloživih sredstava. finansijsko tržište.11. Krediti banaka i drugih finansijskih institucija ♦ Kratkoročni i dugoročni ♦ Izvori: domaće i ino banke.2.5. Krediti centralne banke ♦ Osnova – primarna emisija novca – kreditna multiplikacija – sekundarna novčna emisija ♦ CB kreditira isključivo poslovne banke ♦ Krediti poslovnim bankama ♦ Pristup: linearan i selektivan ♦ Namene kredita CB: – Krediti za likvidnost – Krediti na osnovu raspoloživih HOV – Selektivni krediti iz primarne emisije. namensko kreditiranje radi namirenja obaveza klijenata.3. usmeravanje kreditiranja odredjene delatnosti.4. dinamika priliva i odliva. sigurnost ♦ Zaduživanje u inostranstvu ♦ Razvoj SMEs 11. krediti CB ♦ Faktori medjubankarskih kredita:zajedničko finansiranje.prevazidjeno – Krediti CB državi .Ročna transformacija strukture sredstava banaka 53 . davanje radi prevazilaženja teškoća. plasman preko trž.4.

pogotovo ako je reč o dugoročnom plasiranju kratkorčnih izvora sredstava 12.1. oročeni i drugi depoziti ♦ U nedepozitne izvore finansijskog potencijala spadaju: kreditni bankarski izvori. finansijska snaga banke i sopstveni kapital Rezime poglavlja: ♦ Finansijski potencijal banke sačinjavaju: depoziti. – Slobodnija politika kredita – Operativnija kreditna politika – Veća elastičnost u poslovnoj politici ♦ Operativnija i efikasnija politika kamata i troškova poslovanja ♦ Dugoročna sredstva u kratkoročne plasmane – bez ograničenja ♦ Kratkoročna sredstva u dugoročne plasmane – problem -Preporuka do 20% ♦ Ne može se vršiti ročna transformacija pozajmica CB. struktura korisnika kredita. krediti crentralne banke i ostali tržišni izvori ♦ Ukoliko banka pribegava dugoročnom plasiranju kratkoročih izvora sredstava ili kratkoročnom plasiranju dugoročnih izvora finansiranja reč je o ročnoj transformaciji ♦ Ročna transformacija pruža fleksibilnost banci u poslovanju. banaka i ino banaka ♦ Faktori transformacije: struktura deponenata. spadaju: depoziti po vidjenju.♦ Jedna od osnovnih funkcija poslovnih banka ♦ Ciljevi ročne transformacije: – Veća elastičnost sredstava i plasmana. Pravna regulativa unutrašnjeg platnog prometa 54 . kao izvor investionog potencijala. UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET 12. multiplikovana sopstvena sredstva i kreditna sredstva ♦ Investicioni potencijal poslovne banke predstavlja raspoloživi deo finansijskog potencijala – maksimalni iznos plasmana koji ne ugrožava solventnost i likvidnost banke ♦ U prikupljena depozitna sredstva. ali ima ograničenja.

Glasnik RS 3/02 i 3/03 Poslovi platnog prometa su 2003.12.2. ZOP. Jedinstveni instrumenti PP 12. PP u sistemu SDK.2. prava. Sistem velikih plaćanja RTGS 12. godine prebačeni u banke Razlozi: objedinjavanje usluga.5.6.4. efikasnost i ekonomičnost PP – osnovni. Pravna regulativa unutrašnjeg PP ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Do 2003.3. uskadjivanje sa uprednom bankarskom pravnom regulativom Poslovi PP. SPP Sistem je bio veoma efikasan.Računi za obavljanje PP i transakcija plaćanja 12. obaveze banaka i klijenta Dinari i strana valuta PP – sva plaćanja koja se vrše u novcu izmedju domaćih i domaćih i inostranih lica Plaćanja – posredno i neoposredno Osnovne karakteristike PP: dobra organizacija. 1.Organizacija platnog prometa 55 . ali u neskladu sa tržišnim principima Zakon o PP Sl. Agent i izvršavanje plaćanja 12. dodatni prihod. Organizacija poslova unutrašnjeg platnog prometa 12. neutralni bankarski posao 12.

ovlašćeni agenti i preduzeće PTT ♦ Poslovi PP: – Otvaranje i zatvaranje računa. 3. elektronski. – Plaćanja sa jednog na drugi račun – Evidentiranje prometa na računima – Praćenje likvidnosti učesnika i nosilaca PP 12. sada za sve ♦ Nosioci PP: NBS. banke.♦ Posebno odeljenje u okviru sektora za poslove sa privredom/stanovništvom. sa NB i drugim bankama ♦ Mogućnost e-bankinga – ranije za veće klijente. posebna služba ili sektor ♦ Uslov: tehnička i personalana osposobljenost ♦ Tehnička pretpostavka – elektronska povezanost poslovnih jedinica banke. usmeno ♦ Redosled izvršenja naloga za plaćanje: po redosledu dospelosti.inicira ga dužnik ♦ Transfer zaduženja – inicira ga poverilac ♦ Interni transfer – trasfer sa računa na račun u okviru iste banke ♦ Medjubankarski transfer – transfer sa računa na račun u različitim bankama ♦ Transakcija plaćanja ♦ Nalog za plaćanje – pismeno. po zakonu ♦ Otkazivanje i povlačenje naloga za plaćanje ♦ Medjubankarski obračun 12. Računi za obavljanje PP i transakcija plaćanja ♦ Ugovor o otvaranju i vodjenju računa ♦ Svako fizičko i pravno lice može imati više računa. u više banaka. Agent i izvršavanje plaćanja 56 . dinarski i devizni račun ♦ Transfer odobrenja .4.

mreža. uplate. kliring. Jedinsveni instrumenti PP ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Nalog za uplatu Nalog za isplatu Nalog za prenos Nalog za naplatu Ček Platna kartica Akreditiv 12. usluge bankama. razvoj PP. gotovina. platne kartice 11. SMP ili KLIRING SVP ili RTGS – sva plaćanje preko 250 hilj RSD pojedinačno U Srbiji zajedno pod kontrolom NB Principi i preporuke Bazelskog komiteta plaćanja RTGS – bazna infrastruktura i info podrška 57 . nalog za plaćanje. propisi o PP. kašnjenje i izvršenje Plaćanje sa računa PP – uslov da na računu ima pokriće. ako nema koriste se drugi računi. dnevni promet. gotovinska plaćanja.6. 4. naplata čekova. kontrola PP ♦ Uloga banaka u PP: računi. kliring. sistemi kliringa. Sistem velikih plaćanja ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ SVP ili RTGS.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Agent – procesor – treća strana Transfer odobrenja i zaduženja Plaćanje primaocu i nalogodavcu Odgovornost za gubitak. blagajničko – trezorski poslovi. računi članica. odbračun čekova. objedinjuje podatke. likvidnost. devizni i oročeni ♦ Uloga NB u PP: vodi račune.

da bi od 2003. odnosno službe. a klijentima se nudi veći broj usluga vezanih za platni promet ♦ Ukoliko na nekoj teritoriji nema organizacionih jedinica banka klijentima za obavljanje poslova platnog prometa nudi uslugu agenta ili se kroz elektronsko poslovanje omogućavaju ove vrste usluga ♦ Kao jedinstveni instrumenti platnog prometa se koriste: nalog za uplatu. koji je neposredno organizovan od strane NBS. poruka MT 910 odobrenje Poruka MT 900 Nb banci A izveštaj o zaduženju i odobrenju banci B MT 910 Rezime poglavlja: ♦ Platni promet u zemlji se odvijao više decenija kroz Službu društvenog knjigovodstva. koristi se za sva plaćanaj koja pojedinačno prelaze iznos od 200 hiljada dinara ♦ Sistem malih plaćanja je organizovan od strane samih poslovnih banaka. godine bio prebačen u poslovne banke. kao što je to uobičajeno u tržišnim privredama ♦ Platni promet spada u osnovne bankarske poslove. 58 . za isplatu.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Mreža NB ili SWIFT mreža alternativno Uloga NB dvostruka – banka S sender – NB – banka R receiver SMP ili KLIRING – mala plaćanja su do 250 hiljada pojedinačno Poruka MT 103 zaduženje. pri čemu je reč o neutralnom poslu ♦ Uobičajeno je da se poslovi platnog prometa u zemlji u bankama organizuju u okviru posebnog sektora. za prenos i za naplatu ♦ Sistem velikih plaćanja. a NBS je uključena posredno.

a danas isključivo finansijski ♦ Funkcije kredita: mobilizatorska.Kreditni posao. Politika kamatnih stopa banke 13. likvidnost i stabilnost.1. značaj i funkcije ♦ Osnovni zadatak banaka . credere ♦ Geneza kredita – robni.8.2.poverilački posao u kojem se odredjena suma stavlja na raspolaganje klijentu.depozitne organizacije ♦ Kredit – najvažniji bankarski posao .13. značaj i funkcije 13.1.6. Procedure u postupku kreditiranja 13. uz obavezu da je vrati uz kamatu ♦ Uslovi: kamata.10. vreme naplate. Organizacija kreditnih poslova 13. Principi kreditne politike 13. Vrste bankarskih kredita 13.Kreditni posao.2. Vrste kredita ♦ Kredit je opstao kao osnovni bankarski posao ♦ Masovan proizvod. kontrola kroz selekciju 13. Pojam. Uslovi odobravanja kredita 13.kontinuitet reprodukcije.3. visokostandardizovan. Faktori i vrste kamatnih stopa 13. regulisanje ponude i tražnje.povratnost ♦ Medjusobno poverenje banaka i klijenta – credo. stimulisanje EOI.prukupljanje viškova i plasiranje transaktorima kojima su sredstva neophodna ♦ Banke – kreditno . poreklo i opravdanost kamate 13. garancija ♦ Karakteristika kredita . sa velikim brojem namena 59 . Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost 13.9.aktivan bankarski posao ♦ Kredit – dužničko .7. relativizacija regionalnih razlika.osnovni bankarski posao .5. način otplate. KREDIT I KAMATA 13.4.

sirovine. potraživanja ♦ Trajna obrtna sredstva . srednjeročni. priprema proizvodnje. sezona. povremenih problema ♦ Za proizvodnju.uslov dinamike rasta 60 .novčani. proizvodjački – Prema ročnosti: kratkoročni. zalihe. novčani – Prema nameni: potrošački.stalno vezana za prozvodnju i promet i obrtna sredstva u užem smislu ♦ Krediti za trajna obrtna sredstva – dugoročni investicioni krediti (na početku proizvodnje ili ako su obrtna utrošena za investicije) ♦ Krediti za obrtna sredstva dopunski izvori za prevazilaženje tekućih. komunalni. proizvodnja u toku. javni.2. državni – Prema obezbedjenju: lični. Krediti za investicije ♦ Investicije . zanatski. obim zaliha. sezonskih. bankarski. beskamatni – Prema povlačenju kredita: jednokratni.2.1. domaći.2. dugoročni – Prema poveriocu: privatni.♦ Razvrstavanje: – Prema obliku: naturalni. sukcesivni 13. pokriveni – Prema kamaćenju: kamatni. Krediti za obrtna sredstva ♦ Obrtna sredstva – sredstva koja menjaju oblik i ponovo se vraćaju na kraju ciklusa u novčani ♦ Obrtna sredstva: novac. materijal. inostrani – Prema korisniku: industrijski. robno . za zalihe ili za robni promet ♦ Faktori: sigurnost plasmana.izvoz 13.

energija.3. Ostali krediti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Eskontni Hipotekarniu Lombardni Rambursni Kredit po tekućem računu Kredit po osnovi akcepta.isplativost poduhvata – rentabilnost ♦ Odluka organa banke ♦ Ugovor o kreditiranju ♦ Jemstvo 13. overa podataka žiranta. trasport. rentabilnost ♦ Najvažnije . obezbedjenje trajnih obrtnih sredstava ♦ Bankarska procedura rigoroznija i komplikovanija – uslov investicioni program ♦ Investicioni program : projekat. faktura. zahtev.krediti 13. avala i garancije Kreditiranje izvoza 61 . založnica. Potrošački krediti ♦ Rasprostranjen je oblik – trajna potrošna dobra: auta. menica. tehnološki razvoj. obrtna sredstva. bela tenika. radna snaga. sirovine. nameštaj ♦ U tranzicionom periodu najtraženiji su bili gotovinski krediti ♦ Tehnlogija odobrenja: uslovi. ugovor. ekonomska opravdanost. admnistrativna zabrana ♦ U vreme razvoja e –bankinga javljaju se i e . cene.2. asortiman.kredita moraju biti trajnog karaktera ♦ Namena: početno investiranje.4.♦ Izvori: sopstvena sredstva i bankarska sredstva ♦ Izvori invest.2.

uslovi poslovanja. razmatranje i obrada zahteva. uslovi obezbedjenja. sposobnost plaćanja. Uslovi odobravanja kredita ♦ Kredit . Procedura ♦ Pravne i ekonomske radnje koje vrše tražilac i banka prilikom pripreme. namene. restriktivnost za dugorčne kredite. odobravanja i vraćanja ♦ Visoko standardizovan postupak naročito kod banaka sa usvojenim ISO standardima ♦ Razlikovanje od banke do banke zavisno od organizacije i kreditne politike ♦ Postupak zavisi od ročnosti. rešenje banke o zahtevu.4. analiza prihoda i troškova ♦ Posebni uslovi: namena sredstava. do 1 godine.visoskostandardizovan proizvod ♦ Opštih uslovi: pravna sposobnost. ♦ Faze postupka: podnošenje zahteva.5. vraćanje kredita. instrumenti obezbedjenja. korišćenje kredita. Principi kreditne politike ♦ A) Osnovni principi bankarskog poslovanja ♦ B) Osnovna pravila kreditne politike: – Izbegavanja visoke koncentracije – Sopstveno učešće – Formalizovana procedura – Finansijski izveštaj – Amortizacioni izveštaj ♦ Krediti za likvidnost ♦ Nadzor i kontrola korišćenja ♦ Specifična pravila: do 90 dana. polaganje depozita. monitoring kredita 62 . veličina kapitala.13. posebna ograničenja 13. sopstveno učešće. kreditna sposobnost (karakteristike zajmotražioca.3. zaključivanje ugovora. vraćanje kredita 13. max vrednost.

8. Pojam.Teorije kamate u robnoj privredi ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Brojne teorije Teorija raspodele dohotka – K' kao naknada za upotrebu kapitala Teorija produktivnosti kapitala Teorija apstinencije – naknada za odricanje Teorija K' kao ažije – procena budućnosti i sadašnjih interesa Teorija o tendenciji pada K‘ – uzrok je porast ponude kapitala Klasična teorija K' – osnovni faktor povećanja Š Kejnzijanska teorija K‘ Monetraistička teorija K' – K je cena novca 13. Faktori i vrste K' ♦ K‘ .ekonomskog sistema je od značaja za funkcije i oblik kamate Zajam je medju najstarijim transakcijama Rodovska zajednica je razlikovala kamatni i beskamatni zajam Naturalna privreda antikamatni stav Srednji vek . poreklo i opravdanost kamate Najsloženije i najspornije pitanje u monetarnoj teoriji Karakter društveno .cena pozajmljenog kapitala ♦ Faktori koji opredeljuju K‘: – Visina Pf‘ – Ponuda/tražnja zajmovnog kapitala – Rizik kapitala 63 .7.13.negativan stav prema novčanim transakcijama i prema kamati Kapitalizam kamata legitimna –oportunitetni trošak kapitala – cena upotrebe zajmovnog kapitala ♦ Realna k'=nominalna k' -stopa inflacije 13.6.

10. uspešnog funkcionisanja fin. kratokoročne. ukupna ponuda kapitala) ♦ K‘ je zapravo sistem K‘ (aktivne.-kr. Politika K‘ poslovnih banaka ♦ Razlika tržišta roba i usluga i kredita – racionisanje kredita zbog moralnog hazarda i negativne selekcije i Višak T ♦ K‘jedan od parametara ugovora ♦ Karakter ugovora o kreditu 64 . rok otplate. distributivna. kretanja ♦ Najznačajnije fje: mobilizatorska.. prema vrsti poslova. efikasne alokacije. funcionisanja bank. alokativna i racionalnost ♦ Makro nivo . formiranja Tr.mikro nivo ♦ Dejstvo K‘ na proizvodnju ♦ Dejstvo K‘ na akumulaciju ♦ Uticaj K‘ na I ♦ Desjtvo na Pr ♦ Dejstvo na C i infl.9.trž. dugoročne.. mon. regulacije. racionalne upotrebe sr. očekiani Pf) P(stepen rizika. pasivne. realna i nominalna) 13. 13. regulativa ♦ Specifični fakori T(ulaganje. medj. Funkcije kamate i uticaj na privrednu aktivnost ♦ Funkcije K‘ u savremenoj privredi: faktor formiranja Š.– Troškovi zajmodavca – Ekonomska politika – mon. sistema. politika ♦ Netržišni faktori: uticaj države.-kr.

SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI . Poslovi faktoringa 14.6.♦ ♦ ♦ ♦ Moralni hazard Opt K‘ Klasifikacija korisnika prema stepenu rizičnosti Prima rate K‘ Rezime poglavlja: ♦ Kredit spada u grupu najstarijih i osnovnih bankarskih poslova. Plasmani u HOV 14. vraćanje i monitoring ♦ Kamata predstavlja cenu kapitala. namene. ponuda kapitala.PROIZVODI 14. a faze su: podnošenje zahteva.2. koji još uvek donosi najviše prihoda bankama ♦ U kreditnom poslu banka je poverilac klijenata i otuda zaračuvana i naplaćuje aktivnu kamatu na pozajmice ♦ Medju brojnim funkcijama kredita najvažnije su: mobilizatorska. načina kamaćenja i ročnosti ♦ Najvažnije vrste kredita koje poslovne banke odobravaju prema vrsti su: za obrtne i investicione potrebe i potrošački krediti ♦ Medju najvažnije principe kreditne politike spadaju: izbegavanje koncentracije. Konsalting poslovi 65 . Poslovi akceptiranja i avaliranja 14. nadzor i kontrola trošenja ♦ Poštovanje procedure odobravanja i korišćenja kredita veoma je važno. sopstveno učešće klijenta. troškovi zajmodavca ♦ U principu kamata je za pojedinačnu poslovnu banku data veličina i na nju minimalno može uticati. formalna procedura. poverilaca. ali je dugo bilo dilema i različitih teorija o njenoj prirodi i opravdanosti kamate ♦ U faktore koji opredeljujuće utiču na kamatu spadaju: visina profitne stope. povlačenje kredita. uskladjivanje regionalnog razvoja ♦ Krediti se razvrstavaju prema različitim kriterijumima od oblika. rizik.5. 14. korisnika.3.1. davanje predloga i odlučivanje o kreditu. stabilnost i likvidnosti. inflacija. obezbedjenje kontinuiteta reprodukcije. Poslovi forfetinga 14. regulisanje ponude i tražnje.Poslovi finansijskog lizinga 14. razmatranje.4.

3. dužničke.7.banke 14.8.Poslovi faktoringa 66 . depozitne potvrde ♦ Javna ponuda HOV ♦ Prospekt ♦ Brokerski poslovi – za tudji račun ♦ Dilerski poslovi – za svoj račun ♦ Alternativno dilersko brokerski poslovi se obavljaju preko dilersko brokerske kuće koja je firma ćerka .ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angažovana sredstva Korist banci – naplata komsiona za uloženi rad i mogući rizik Sekundarno tržište HOV (akceptirane menice od strane uvoznika) Reč je o dugoročnim poslovima veće vrednosti u odnosu na poslove faktoringa Češće ga obavljaju banke Problem – nije doneta zakonska regulativa u Srbiji 14. tehnika i kadrovi. Hedžing i inovativni bankarski poslovi 14.2. Plasmani u HOV ♦ Dilersko – brokerski poslovi banka obavlja uz saglasnost Komisije za HOV i NBS ♦ Uslovi: poseban organzacioni deo.14. Poslovi forfetinga ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Sporedni bankarski poslovi – oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji Obavezan je dokaz o garanciji otplate duga od strane uvoznika Sličan je eskontu Korist korisniku .1. Franšizing poslovi 14. evidencija ♦ Zahtev Komisiji i NBS ♦ Posebna pravila poslovanja ♦ Centralni registar HOV ♦ Vrste HOV: akcije. varanti.

Poslovi akceptiranja i avaliranja ♦ Vrsta plasmana gde se banka pojavljuje kao poverilac 67 . – rizik prebacije na agenciju ♦ Korist za za korisnika: – promptno korišćenje. – otplata zakupom – Mogućnost povremenog korišćenja – angažovanja opreme 14. Poslovi lizinga ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Banke direktno obavljaju ili indirektno preko lizing kuća Češći je slučaj osnivanja lizing kompanija koje su ćerke banke Obezbedjuje plasman proizvoda velike vrednosti kroz zakup Oprema ili trasportna sredstva. – priodaja na kredit.5. odnosno cesija potraživanja izvoznika na posrednika Ubrzava obrt kapitala Pogodan za manje kompanije Problem – nije doneta zakonska regulativa u Srbiji 14. – naplaćuje potraživanje odmah. a iznosi manji u odnosu na poslove foreftinga Prenos. trajna dobra U roku otplate vlasnik proizvoda je lizing kuća Zakonska regulativa o finansijskom lizingu je doneta u Srbiji Kredit ili lizing: kredit je jeftiniji ali komplikovaniji Korist za proizvodjača: – finansijska podrška.4.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Sporedni bankarski poslovi – oblik finansiranja izvoznih kredita Prodaja izvoznog potraživanja banci ili specijalizovanoj instituciji Banke direktno ili specijalizovane institucije (češće) Slični poslovima forfetinga Rokovi su kraći.

– carinski. nezavisnim preduzećima Franšizing je kao metod prenet iz realnog sektora Naknada ili poseban angažman Davalac franšize: – obezbedjuje obuku.1990-tih u bankarstvu SAD ♦ Primer najšireg korišćenja franšize u finansijskom sektoru – platne i kreditne kartice 68 . – kontrolu. – Proviziju/učešće u Pf ♦ Korisnik ostaje samostalna kompanija i ne menja vlasništvo ♦ Početak korišćenja franšize u banakrstvu . – opremu. jer je banka dužna da plati na prvi poziv ♦ Kod avala obavezu plaćanaj ima izdavalac 14.Franšizing poslovi ♦ ♦ ♦ ♦ Banka prodaje ime i poslovne metode malim.6.♦ Oblici jemstva koje banka daje kao garant po osnovi izdatih menica koje je emitovao klijent banke ♦ Akcept ima jaču obavezu za banku. – reklamu. – marketing.7. Konsalting poslovi ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Osnov – visokoprofesionalni kadrovi Veliki broj savetodavnih usluga se mogu obavljati samostalno Kompletiraju paletu ponude usluga banke Značajan izvor prihoda banke Najširi obuhvat: – spoljnotrgovinski poslovi. – registracija 14.

kurseva ♦ Instrumenti hedžinga: – terminski ugovori.brokerskih kuća mogu da obavljaju banke uz dozvolu centralne banke i Komisije za hartije od vrednosti ♦ Poslovi forfetinga i faktoringa predstavljaju savremene bankarske poslove kod kojih banka.8. vrši otkup potraživanja. a banke ga i same koriste radi zaštite stavki u bilansu koje su osetljive na oscilacije K' i kurs ♦ Hedžing – alat za upravljanje rizikom ♦ Cilj je neutralisanje ili minimiziranje rizika od gubitka ♦ Odgovor na oscilacije K. – opcije. odnosno posebna finansijska institucija. a kod nas se nisu u tolikoj meri razvili.14. a važni su i korisni u poslovanju kompanija sa inostranstvom. uglavnom vezanih za poslovne banke. jer nisu definisani zakonskom regulativom ♦ Poslovi lizinga su poslednjih godina imali trend naglog razvoja kod nas i veći broj kompanija nastupio je na domaćem tržištu. zaštitnog znaka. varanti i – svopovi Rezime poglavlja: ♦ Sporedni ili savremeni bankarski poslovi poslednjih decenija zauzimaju sve važnije mesto u ukupnim bankarskim poslovima i prihodima ♦ Ovi poslovi su nastali kao odgovor banaka na konkurenciju nebankarskih finansijskih institucija ♦ Poslove sa hartijama od vrednosti pored dilersko . cena roba. koje zadržavaju samostalnost i vlasništvo u bankarskim poslovima 69 . tehnologije i znanja manjim firmama. – fjučersi. tako i korisnicima ♦ Konsalting poslovi kao sporedni poslovi razvili su se kod banaka da bi popunili česte potrebe klijenata za dodatnim savetima ♦ Franšizing poslovi su prekopirani iz realnog sektora i predstavljaju ustupanje imena. a lizing predstavlja dugoročni zakup opreme ili transportnih sredstava veće vrednosti koje pružaju višestruke koristi kako proizvodjačima.vrsta bankarskih prozvoda koji se pružaju klijentima. Hedžing i inovativni bankarski poslovi ♦ Hedžing poslovi .

Pariz ♦ Definicija garancije. Bankarske garancije 15. Hipoteka 15. Bankarske garancije ♦ Pojam garancije – vrsta ugovornog obezbedjenja .2. 15. Jemstvo 15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA 15. Zaloga 15. ako treće lice – dužnik .2.1. koji omogućavaju bankama smanjivanje rizika.3.Stvarnopravna obezbedjenja 15.3.već se izjednačava sa obezbedjenjem ♦ Naše zakonodavstvo je superiornije u odnosu na druge.1. pod odredjenim uslovima ♦ Značaj garancije u 2/2 XX veka u spoljnoj trgovini u cilju zaštite od rizika 70 .to ne učini.3. Zakon o obligacionim odnosima – obaveza banke da ispuni obavezu. jer u Zakonu o obligacionim odnosima definiše garanciju ♦ Za ugovaranje garancija koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore.najčešće se izjednačava sa jemstvom gradjanskog prava ♦ Nema oformljeno značenje u uporednom pravu. a mogu se ponuditi i klijentima.1.♦ Hedžing poslovi su inovativni bankarski poslovi vezani za HOV.

novčani iznos.odredjeni prirodom posla: obavezna pismena forma.banka ♦ Ugovori: ♦ a) Osnovni ugovor ♦ b) ugovor dužnika sa bankom o davanju garancije ♦ c) banka daje garanciju trećem licu ♦ Bitni elementi garancije . ovlašćenje ♦ Nebitni elementi : klauzula o vraćanju garancije po isteku roka ♦ Prenos prava iz garancije . datum i mesto. kao kod učešća u privatizaciji) Kontragarancija – garancija u slučaju da propisi nalažu da banka garant ima sedište u zemlji korisnika Akcesorna garancija – obezbedjenje kod kojeg banka može da ističe sve prigovore koje može da ističe jemac prema glavnom dužniku Pokrivena i nepokrivena – garancije kod kojih nalogodavca polaže (ili ne polaže) pokriće kod banke iz kojeg se isplaćuje garantni iznos (razlika u naknadi) Posredna i neposredna – uz učešće i drugih banaka ili bez toga 71 . firma.prenos prava iz garancije je moguć (cediranje) trećem licu samo u slučaju ustupanja potraživanja koje je obezbedjeno garancijom ♦ Vrste garancija: ♦ Licitaciona – garancija kojom se banka obavezuje da isplati korisniku za slučaj neispunjenja obaveza ♦ Za dobro izvršenje posla – obaveza banke da isplati garantovani iznos za slučaj da dužnik osnovnog posla ne ispuni svoje obeveze valjano ♦ Za vraćanje avansa – banka preuzima obavezu da isplati garantovani iznos da isporučilac radova – prodavac ne ispuni obaveze za koje je položen avans ♦ Uslovna garancija –garancija gde je naveden uslov koji mora biti ispunjen da bi se korisnik obratio banci ♦ Bezuslovna garancija – kod ove garancije se ne traži podnošenje dokaza – – – – – Supergarancija – poverilac iz osnovnog ugovora može da traži supergaranciju od neke treće banke –obično prvoklasne banke (nekad je kao garant obavezna domaća ili ino banka. rok. sedište primaoca. posao. sedište davaoca. dužnik i banka (banke) ♦ 3 pravna odnosa ♦ 1) Poverilac – dužnik ♦ 2) banka – nalogodavac (dužnik) ♦ 3) banka .♦ Garancije je istovremeno instrument naplate i obezbedjenja ♦ Prednosti: 1) zaštita od rizika 2) trgovina sa nepoznatim partnerom 3) sredstvo obezbedjenja 4) mogućnost realizacije brzo i bez spora ♦ Učesnici 3 lica: poverilac. firma.

zavisni ili sporedni pravni posao Vremenski ograničeno dejstvo Jemstvo je supsidijarno obezbedjenje Obično jemstvo. gde je predmet obezbedjenja pokretna stvar ♦ U pravilu obezbedjuju se dugovanja manjeg obima i kraćih rokova ♦ Poverilac ima pravo da unovči predmet zaloge i da se naplati pre ostalih poverilaca ♦ Založno pravo je stvarno pravo ♦ Ručna zaloga – pravo da se iz stvari namiri ♦ Predmet zaloge: svaka pokretna stvar ♦ Dejstvo ♦ Ugovor o zalozi dvostrano obavezan ugovor ♦ Zakon o založnom pravu ♦ Upis u registar zaloge (pri Agenciji za privredne registre) ♦ Posebni registri za vazduhoplove i brodove ♦ Namirenje (javnom prodajom) 15. za naknadu štete Nadležno pravo – ugovorom ili sedište glavnog dužnika 15.1. Stvarnopravna obezbedjenja 15.15. zakonsko.3. Jemstvo ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Jemstvo – vrsta ličnog obezbedjenja Sredstvo obezbedjenja plaćanja Jemstvo daju banke. sajemstvo.org. pravna i fizička lica Lično obezbedjenje – kod njega treće lice odgovara poveriocu celom imovinom Izjavom o jemstvu jemac pristupa dugu Akcesorni. Hipoteka 72 . fin.2. Zaloga ♦ Zaloga je stvarnopravno obezbedjenje.2.3. za gubitke.3. solidarno.

a kod hipoteke nepokretnost ♦ U oba slučaja neophodan je upis u odgovarajuće državne knjige . za dobro izvršenje posla. kao što su: licitaciona.registre nepokretnosti. posredna i neposredna ♦ Jemstvo spada u grupu ličnih obezbedjenja kod kojeg jemac svojom imovinom odgovara poveriocu ♦ Stvarno .♦ Stvarnopravno obezbedjenje kod koga je predmet obezbedjenja nepoketnost ♦ U pravilu reč je o većoj vrednosti dugovanja i dužim rokovima ♦ Stvarno pravo koje ovlašćuje titulara da se može naplatiti iz opterećene nepokretnosti ♦ Upis u javne knjige (zemljišne knjige – katastar) uz ostanak u državini dužnika ♦ Identitet poverioca i hipotekara ♦ Predmet hipoteke – nepokretnost sa svim pravima i plodovima ♦ Obično je reč o srednjem ili dugom roku ♦ Praksa uključuje vinkuliranje polise osiguranja koja štiti od propasti predmeta hipoteke Rezime poglavlja: ♦ Sredstva obezbedjenja služe poslovnim bankama za pojačanje obaveze dužnika u slučaju pozajmica i kao osiguranje za slučaj da dužnik delimično ili u celosti ne vrati pozajmicu i to putem prodaje založene robe ili nepokretnosti. 73 . uslovna. odnosno nepokretnosti ♦ Kod zaloge je reč o obezbedjenju kod kojeg je predmet zaloge pokretna stvar.pravna obezbedjenja služe za pojačanje obaveze. odnosno od drugog lica koje jemči za dužnika ♦ Bankarska garancija je pri tom sredstvo obezbedjenja u kojem se banka obavezuje da ispuni obavezu dužnika ukoliko on to ne učini ♦ Pri tom je garancija posao od sekundarnog značaja koji prati osnovni posao – pozajmicu ♦ Različite vrste garancija se koriste za razne svrhe. kontragarancija. supergarancija. odnosno obezbedjenje banci (ili drugom poveriocu) za slučaj nevraćanja duga i to putem prodaje založene robe.

16.4. HOV i strana sredstva plaćanja (devize. Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV 74 . Kurs dinara. valutna klauzula 16. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja 16.2.7.6. naplate i prenos 16.5. Fizički prenos sredstava plaćanja i sprečavanje pranja novca 16. Obavljanje menjačkih poslova 16.2. efektivni strani novac i strane HOV) ♦ Instrumenti plaćanja – akreditivi. doznake. čija namena nije prenos kapitala ♦ Obuhvataju bez ograničenja: 1) plaćanje po osnovu spoljnotrgovinskih poslova uključujući usluge.1.3. čekovi ♦ Devizno tržište – elektronski organizovano – neposredno ili MDT ♦ Kurs dinara – srednji. DEVIZNO POSLOVANJE ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ 16. Tekuće devizno poslovanje 16. platne kartice. menice. Tekuće devizno poslovanje ♦ Tekući devizni poslovi su poslovi zaključeni izmedju rezidenata i nerezidenata.1. kupovni i prodajni 16. Kapitalni poslovi i poslovanje sa HOV 16. Plaćanje. 2) plaćanja na ime kamate na kredite 3) plaćanje dela glavnice kredita i neto dobiti 4) plaćanje i prenos na ime troškova izdržavanja porodice ♦ Plaćanje na ime dobiti i dela glavnice kredite vrši se slobodno i bez odlaganja ♦ Direktne investicije se slobodno unose bez ograničenja ♦ Sredstva plaćanja – dinar.

renta. Plaćanje. tržištu kapitala i poslovi sa investicionim fondovima. a nije ih upotrebi dužan je da ih unese u zemlju ♦ Rok za unos deviza u zemlju – po osnovu izvoza i dobiti 8 radnih dana od završetka roka ili investicionih radova ♦ Posao sa rokom naplate dužim od 180 dana je kreditni posao ♦ Po kapitalnim poslovima – posebna kontrola NB ♦ Banka može devize držati kod banke. sem izuzetaka ♦ Izuzetno i u devizama: 1) prodaja i zakup nepokretnosti 2) otplata deviznog kredita 3) naplata premija i prenos osiguranja 4) kupoprodaja HOV koje glase na stranu valutu 5) uplate u garantni fond CR ♦ U efektivi: 1) isplata s devizne knjižice 2) kuporodaja s konsignacije ili u slobodnim carinskim prodavnicama ♦ Plaćanje. naplata i prenos se vrše preko ovlašćene banke. otplata duga ♦ Fizički prenos – svaki prenos iz zemje i u zemlju 16. nasledstvo.♦ Direktne investicije – sva ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u zemlji uz nameru uspostavljanja trajnih ekonomskih odnosa i ostvarivanja znatnog uticaja na upravljanje privrednim subjektom ♦ Poslovi sa HOV – poslovi na tržištu novca.3. državne organe i organizacije ♦ Slobodno plaćanje po tekućim poslovima ♦ Rezident koji je ostvario devize u inostranstvu i onaj koji je devize preneo u inostranstvo. gde je jedan od subjekata sa predznakom inostranosti ♦ Jednosmerni prenos sredstava – lični ili fizički prenos sredstava plaćanja u inostranstvo ili obratno ♦ Lični prenos – pokloni. a preko NB za državu. naplata i prenos ♦ U zemlji plaćanje isključivo u dinarima. NB ili ino banke 75 . koji nisu direktna ulaganja ♦ Kreditni poslovi sa inostranstvom – pravni poslovi zaključeni u devizama. pomoć.

a za efektivu do 10. Kurs dinara. a ograničenje u pogledu transfera u inostranstvo je prethodno plaćanje poreskih. valutna kaluzula ♦ Vrste kurseva: – Fiksni – odredjuje se administrativno. nerezidenta ili banke ♦ Obaveza prijave iznosa efektive. kartica i čekova koji glase na stranu valutu ♦ Iznošenje je slobodno za platne kartice. carinskih i drugih obaveza 16. a preko banke i pod posebnim uslovima i preko 10.♦ Nerezident . prema vrednosti valuta ili korpi ♦ Kurs dinara – na MDT – formira se slobodno. na trećeg ili osiguranjem putem deviznih terminskih poslova 16. godine – deo procesa harmonizacije propisa xsa medjunarodnim ♦ Pranje novca – poreklo novca nezakonite radnje ♦ Nezakonite delatnosti: ♦ Siva ekonomija ♦ Trgovina oružjem 76 .odobravanje kredita u devizama. Fizički prenos i sprečavanje pranja novca ♦ Slobodno unošenje efektive. – Plivajući – odredjuje se na osnovu P-T deviza – Ograničeno fluktuirajući – odstupanja u zonama 1-3% ♦ Prema statutu MMF aranžmani za odredjivanje kurseva mogu biti prema SDR. carinske i statističke svrhe ♦ Dozvoljeno je ugovaranje u devizama. kada je reč o kreditiranju uvoza ♦ Zaštita od valutnog rizika – valutna klauzula ♦ Rizik se može prevaliti na nekog od partnera.4. čekova ili HOV preko limita ♦ Zakon o sprečavanju pranja novca donet je 2001.5.račun u banci u devizama ili dinarima.000 EUR ♦ NB propisuje iznos dinara koji se može izneti i uneti u zemlju od strane rezidenta.000 EUR. pri čemu NB interveniše u cilju stabilizovanja ♦ Srednji kurs je za knjigovodstvene. ali je plaćanje u dinarima ♦ Izuzetak .

kupoprodaji. Dev. prenosu. kao i uslovima i načinu izveštavanja od strane rezidenata nerezidenata ♦ Dužnost obezbedjenja uvida u poslovne knjige i druge dokumentacije i čuvanje iste najmanje 5 godina ♦ NB projekcija PB zemlje kao analitička podloga za utvrdjivanje monetarno – kreditne i devizne politike i njeno sprovodjenje ♦ Deviznu kontrolu vrše: NB. naplati. Prikrivanje namene Zamena i prenos imovine i Prikrivanej kod privatizacije Podizanje gotovine sa računa i knjižice se ne smatra nezakonitim sa stanovišta Zakona ♦ Obavezna evidencija svih transakcija preko 15 hiljada EUR ili dinarska portivvrednost 16. od ministarstva kopiju rešenja. od banaka dokumente o naplati 77 . Inspektorat. Carina i nadležna ministarstva ♦ Kontrola spoljnotrrgovinskog posla – rešenje o upisu u registar i nastale promene.♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Trgovina opijatima Trgovina belim robljem Postupci koji omogućavaju pranje novca Prikrivanje i utaja porekla novca Prikrivanje mesta ulaganja. za investicione radove tromesečni pregled ♦ Po kompenzacionim poslovima – obračun o izvršenom poslu i dokumentacija obračuna ♦ Po poslovima posredovanja – obračun i dokumentacija ♦ Za usluge u spoljnotrgovinskom prometu – overene fakture o usluzi ♦ Kontrola unošenja dobiti po poslovima – dokaz da je dobit uneta u zemlju uz dokumentaciju ♦ NB obezbedjuje u cilju devizne kontrole: carinske isprave od uprave carina.6. izvod iz registra preduzeća. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja ♦ Obaveza izveštavanja o plaćanju.

– ograničit ili zabranti terminsku kupoprodaju deviza ♦ Kaznene mere: krivične i prekršajne 16.. menjača. 3) Ovlašćenji menjači . drugih finansijskih organizacija. – propisati uslove držanja deviza kod banaka. – uvesti obavezu prodaje deviza sa računa. iznošenje dinara. 2) NB .7.♦ NB vrši deviznu kontrolu banaka. – ograničiti ili zabraniti unošenje. ♦ Odlukom su propisani uslovi i način obavljanja menjačkih poslova ♦ Menjački posao: poslovi kupoprodaje efektive i čekova koji glase na stranu valutu ♦ Subjekti menjačkog posla: 1) ovlašćene banke – u svoje ime i za svoj račun. uz uslov konsultacija sa MMF: – ograničiti tekuća ili kapitalna plaćanja. – ograničiti ili zabraniti kupoprodaju deviza..u svoje ime i za svoj račun. Propisi o menjačkim poslovima ♦ Odluka o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova i postupku kontrole ♦ Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji NB kupuje i prodaje na deviznom tržištu ♦ Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koji se prodaju i kupuju na deviznom tržištu ♦ Odluka o otkupu efektivnog stranog novca zemalja članica EMU ♦ Odluka o merama koje se privremeno primenjuju u postupku kontrole obavljanja menjačkih poslova ♦ Uputstvo o sprovodjenju Odluke. – uvesti polaganje deviznog depozita kod NB.rezidenti (pravna lica i preduzetnici) koji imaju ovlašćenje NB – u svoje ime a za račun banke ♦ Ovlašćenje – pismeno ovlašćenje za obavljanje menjačkog posla 78 . HOV.1. rezidenata i nerezidenata ♦ Kontrola carine i deviznog inspektorata ♦ NB može doneti zaštitne mere ukoliko se ne ostvaruju ciljevi monetarno – kreditne i devizne politike. deviza.

ako sumnja zadržava klijenta. datum i mesto. šifra. u kasi drži efektivu i dinare namenjene isključivo menjaču ♦ Izveštavanje NB – elektronski. kopija rešenja. kopija ugovora. medjusobni odnosi ♦ Oprema za detekciju falsifikata i druga oprema ♦ Rukovanje gotovinom i džeparac menjača (ne veći od 100 EUR) ♦ Dostavljanje kursnih lista ♦ Dokumentacija menjača: kopija ovlašćenja. mesto. potvrda o plaćenom postupku ♦ Obaveze menjača: odvajanje knjigovodstva. predaja banci efektive i dinara. potvrda. ime i prezime. provizija. svakodnevno i dekadno ♦ Postupak kontrole – Devizni inspektorat NB 16. račun. samo sa jednom bankom ♦ Zahtev za ovlašćenje: nacrt ugovora. potpis ♦ Dnevnik blagajne 79 . oštećena ili da joj nedostaje deo) ♦ Postupanje sa falsifikatima – ako menjač nije siguran upućuje na banku ili NB.7. oznaka valute. isticanje visine provizije. rešenje iz registra. način pakovanja i predaje.1 godina rok. ♦ Opis novčanica – Zbirka novčanica (novčanica ne sme biti falsifikat. vrste poslova. sačinjava zapisnik i zove policiju ♦ Postupanje s čekovima – drugi potpis pred menjačem ♦ Primena kursa ♦ Izdavanje potvrde – obavezno ♦ Sadržaj potvrde: naziv.♦ Menjačko mesto – prostorna ili organizaciona jedinica u kojoj se obavljaju menjački poslovi sa blagajničkim mestom i/ili bankomatom ♦ Blagajničko mesto – deo menjačkog mesta za menjač ♦ Privremeno menjačko mesto ♦ Putujući menjač u prevoznom sredstvu ♦ Kurs koji se koristi – kursnu listu formira menajč u okviru kursne liste banaka i šalje je NB – Kupovni – za otkup efektive i čekova – Prodajni – za za prodaju efektive i čekova ♦ Ugovor o menjačkim poslovima . osiguranje od štete. izdavanje potvrde. oznaka posla. Uputstvo o menjačkim poslovima ♦ Sadržina ugovora: naziv i sedište.2. potvrde o otkupu 6 mes. isticanje kursne liste i primena.

plaćanja po osnovu kredita i osiguranja i po osnovu poslova sa HoV ♦ U skladu sa statutom MMF Srbija vodi politiku slobodnog formiranja kursa dinara sa dozvoljenim ugovaranjem u devizama. kao i plaćanja na ime izdržavanaj porodice ♦ U zemlji se plaćanja vrše u dinarima.3. 17. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 17.5.♦ Kontrola: podataka.SWIFT 80 . izveštaja. neposredna kontrola. Instrumenti bezgotovinskog plaćanja 17. nalog o otklanjanju nepravilnosti Rezime poglavlja: ♦ Poslednjih godina izvršena je značajna liberaizacija poslovanja sa inostranstvom. dokumentacije. zapisnik. Jednoobrazna pravila za tumačenje trgovinskih termina 17. pri čemu su pod kontrolom zadržani samo kapitalni poslovi ♦ Tekući devizni poslovi su poslovi izmedju rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala i obuhvataju plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih psolova. Elektronsko plaćanje . izuzev u devizama prodaja i zakup nepokretnosti. uz mogućnost korišćenja devizne klauzule ♦ Iznošenje deviza je slobodno za platne kartice.SWIFT 17. a ograničenja postoje kod iznošenja efektive ♦ Banke su u obavezi da prate devizna plaćanja vezano za mogućnost pranja novca i to sve transakcije koje prevazilaze vrednost od 15 hiljada evra ♦ Menjačkim posloviima kojima se vrši zamena valute i drugih sredstava plaćanja mogu se baviti NBS. Platni promet sa inostranstvom 17.4. poslovne banke i preduzetnici sa ovlašćenjem i ugovorom sa nekom od poslovnih banaka.2.1. naplatu i plaćanje kredita i kamata i dobiti. Elektronska plaćanja . Medjunarodni dokumentarni inkaso 17.1.

izveštaji o radu.u cilju izbegavanja problema i snižavanja rizika ♦ Kretanje robe: proizvođač – izvoznik – uvoznik . iznos. banka korisnika. doznake. banku primaoca. SWIFT ♦ Korespodentski odnosi banaka .licence.banka – banka – izvoznik ♦ Komunikacija medju bankama: poštom. banka. kombinacijom ♦ Kretanje plaćanja uvoznik . korisnik plaćanja. ♦ Pravila za sve kategorije poruka ♦ Razmena ključeva je obavezna ♦ Razmena poruka ne znači i razmenu ključeva ♦ Ključevi se koriste za identifikaciju poruka ♦ Ključevi moraju biti isti i kod banke sendera i kod banke primaoca 81 . drugi sloj i treći sloj ♦ Nalog kupca – kontrola naloga – obrada – autorizacija – SWIFT poruka ♦ Uskladjenost sa zahtevima standarda – u suprotnom plaćanje penala ♦ Referenciranje poruka – mehanizam kontrole ♦ Redosled koraka: ♦ 1) porudžbina 2) faktura 3) nalog banci 4) odgovor banke 5) slanje SWIFT poruke 6) pokrivanje preko banke korespodenta 7) instrukcija za plaćanje 8) zaduženje kupčevog računa 9) odobrenje prodavčevog računa 10) obaveštenje o prilivu 11) izvod kupcu 12) izvod prodavcu ♦ Elementi: nalogodavac. čeka. spisak korespodenta i kontokorenata.♦ Komercijalni ugovor koji sklapaju uvoznik – izvoznik sadrži finansijsku klauzulu – uslove i način plaćanja i instrument likvidacije – plaćanje ♦ Neophodno je prethodno konsultovanje sa bankom . korespodentske oznake i sl. instrument plaćanja.potrošač ♦ Plaćanje – preko banaka putem: bezgotovinskog plaćanja. liste specimena potpisa ovlašćenih lica. razmenjene SWIFT i telefaks ključeve) ♦ Kontokorentni odnosi banaka – uz ostala razmenjena dokumenta imaju otvorene račune preko kojih se mogu vršiti plaćanja ♦ SWIFT – Medjunarodna organizacija za elektronsko plaćanje ♦ Visoko standardizovane i zaštićene poruke u elektronskom formatu ♦ Organizacija mreže: prvi sloj. valuta i datum valute ♦ Svi elementi su neophodni u realizaciji naloga ♦ Sadržaj SWIFT poruke mora da odgovara sadržaju naloga ♦ Zaštita u prenosu podataka SWIFT je elektronska ♦ Uključuje takodje banku sendera. dokumentarnog inkasa/akreditiva. tarife naknada.saradnja (razmenjeni . telex.

banka. da dokumenta dostavi kupcu.. da otvori tačno.1933.g.) ♦ Inovirana Pravila MTK 600 uz korišćenje Procedura za ramburs po dokumentarnom akreditivu ♦ Učesnici u akreditivnom poslu: prodavac. da ispita dokumenta. banka..naplata ako prodavac podnese sva predvidjena dokumenta ♦ Vrste Dokumentarnog akreditiva DA: ♦ 1)Uvozni(nostro) i izvozni (loro) DA ♦ 2)Opozivi i neopozivi – mogućnost opoziva ili čvrsta obaveza ♦ 3)Nepotrvrdjeni i potvrdjeni – posrednička banka saopštava uslove bez daljih obaveza/potvrdjivanje akreditivne banke posredničkoj banci ♦ 4)Pokriveni – pokriće se doznačuje u ino u momentu otvaranja DA ♦ 5) Prenosivi – samo ako je izričito označen kao takav ♦ 6)Rotativni (revolving ) – po iskorišćenju prvog iznosa se ne gasi.2. '93.Medjunarodni dokumentarni akreditiv ♦ Dokumentarni akreditiv DA – uslovna obaveza banke da plati – pismena obaveza data prodavcu na zahtev i prema instrukcijama kupca da plati po vidjenju ili na utvrdjeni rok iznos koji ne prelazi iznos akreditiva uz dokumenta ♦ Najčešći i najsigurniji platni instrument MT ♦ Akreditivu prethodi kupoprodajni ugovor sa finansijskom klauzulom – plaćanjem dokumentarnim akreditivom ♦ Jednoobrazna pravila i običaji MTK . da se pridržava samo predvidjenih uslova) ♦ Avizirajuća – banka koja obaveštava korisnika o otvaranju akreditiva ♦ Isplatna – banka navedena u akreditivu ♦ Konfirmirajuća – banka koja otkupljuje menicu korisnika ♦ Rambursna banka – banka ovlašćena da izvrši ramburs ♦ Kupac preferira plaćanje posle otpreme – plaćanje je osigurano posle podnošenja svih dokumenata ♦ Prodavac preferira plaćanje unapred . ' 74..banka – korisnik ♦ Akreditivna – kupčeva banka (obaveze prema kupcu – da blagovremeno otvori DA./ '62. već se iznos vraća na prvobitni 82 . obaveze prema prodavcu – da izvrši plaćanje. i 2007. kupac ♦ Sigurnost prodavca – garancija banke ♦ Sigurnost kupca – podnošenje svih dokumenata ♦ DA – uslovna obaveza banke da plati ♦ Učesnici: Nalogodavac. (revizije 1951.17. ' 83.

način otvaranja.3. pregled robe i reklamacija može odložiti plaćanje ♦ Obično se koristi plaćanje uz predaju dokumenata ♦ Prednosti MDI: – jeftiniji. iznos. korisnik. a za uzvrat naplaćuje proviziju i troškove ♦ Jednoobrazna pravila za MDI MTK iz 1956. nalogodavca uplati potraživanje koje ovaj ima prema trećem licu.♦ 7) Stand by – nastao u SAD zbog nepoznavanja izdavanja garancija.. 83 . banka.Medjunarodni dokumentarni inkaso-MDI ♦ MDI – bankarski posao gde se banka obavezuje da po nalogu i za račun prodavca. sličan je garanciji za dobro izvršenje posla – banka se obavezuje da će isplatiti novac korisniku pod uslovom da korisnik podnese izjavu da dužnik nije izvršio svoju obavezu ♦ 8)Sa avansnim plaćanjem – avans sa obezbedjenejm i avans bez obezbedjenja ♦ Podaci u akreditivu: vrsta. a ukoliko rok nije naznačen 21 dan nakon datuma otpreme banka će dobiti dokumenta ♦ Isplatne klauzule – zavisno gde banka ima račun ♦ Nedostaci akreditiva: – nema mogućnosti pregleda robe pre plaćanja. rok za utovar. revizija 1996. delimične isporuke i dr. ♦ Najčešće korišćen instrument (sa DA i bankarskom doznakom) ♦ Rok plaćanja cene – ♦ 1) unapred – priliko zaključenja ugovora ili pre isporuke robe ♦ 2) istovremeno uz isporuku robe i predaju dokumenata. ♦ Rok važenja akreditiva – rok teče od datuma otvaranja. plaćanje. uz predaju odredjenih dokumenata. a podrazumeva se pregled robe pre plaćanja ♦ 3) posle isporuke – plćanje u ugovorenom roku. valuta. datum i mesto isteka. – plaćanje moguće samo ako je kupac unapred poznat i – plaćanje je povezano sa formalnostima 17.

mogućnost više banaka ili jednostavno ista banka ♦ Ugovor o MDI – nalogodavac izdaje nalog dostavnoj banci. predaja dokumenata uz akcept. dostavna banka (remitent. cirkularno. naplata može sukcesivno ♦ Elementi: izdavalac. suma.prezentacija dokumenata ♦ Plaćanje:predaja dokumenata uz plaćanje. kod plaćanja avansa i kod robnog plaćanja gde je izraženo poverenje ♦ Vrste doznaka: – Nostro – doznaka u inostranstvo (uvozni posao) – Loro – doznaka iz inostranstva u korist domaćeg lica (izvozni posao) ♦ Medjunarodno kreditno pismo – nalog banke ino banci da izvrši isplatu korisniku isprave ♦ Učesnici: banka izdavalac.licu na odredjeni iznos na odredjeni datum ♦ Učesnici u poslu: nalogodavac. nalogodavac – trasat ♦ Trasat nije neposredan učesnik u poslu – on je u pravnom poslu sa poveriocem po osnovu ugovora o kupoprodaji robe ♦ Inkaso banaka . kao i naplaata robnih dokumenta – loro – naplata strranog potraživanja u domaćoj zemlčji od domećeg dužnika – nostro – naplata domaćeg potraživanja od strane dužnika preko domaće banke ♦ Učesnici MDI: nalogodavac. banka upućenik.banka nalogodavca daje nalog korespodentu u inostranstvu za isplatu pravnom ili fiz. potpis. neprenosivo. najstariji instrument . Instrumenti bezgotovinskog plaćanja ♦ Bankarska doznaka – klasičan. korisnik ♦ Poseban oblik MDA. a ova ga prihvata ćutanjem ♦ Nalogodavac – dostavna banka. predaja dokumenata uz druge uslove 17. inkaso banka (banka koja je dužna da prezentira dokumenta i da od trasata traži napaltu potraživanja). banka.– – kupac nije unapred poznat. ček) – dokumentarni(robni) – naplata HOV zajedno sa robnim dokumentima. poslovna banka. datum. korisnik. rok. banka korespodent i korisnik ♦ Naročito prisutna kod nerobnih plaćanja. trgovačko k.pismo 84 . banka kojoj je nalogodavac poverio naplatu potraživanja).4. kada se proizvodi za tržište pored funkcije sredstva plaćanja predstavlja sredstvo obezbedjenja ♦ Vrste – prema vrsti dokumenta uz koju se dokazuje potraživanje: – čisti(nerobni) – naplata potraživanja u obliku HOV (menica. dostavna – inkaso banka. pečat ♦ Način izdavanja: izdaje banka na osnovu ranije položenog pokrića ♦ Vrste: obično.

DAF. CIF.važeća pravila za tumačenje termina u MT – definicije mesta. CPT. osnovana 1919. u Parizu status savetodavnog organa UN A kategorije ♦ Osnovna delatnost – razvoj medjunarodne trgovine proizvoda. mogućnost sukcesivne isplate 17. smanjuje rizik gubitka novca. tehnologije ♦ MTK je kreirala veliki broj normativnih modela i pravila medj. CFR. DDU. DEQ. mesto i način prelaska svojine.5. FOB. koji definiše vreme. trroškove rizika na robi sa prodavca na kupca ♦ INCOTERMS 2000 . vremena i načina prelaska svojine sa prodavca na kupca ♦ RAFTD 1941 . FCA. Jednoobrazna pravila za tumačenje trgovinskih termina ♦ Medjunarodna trgovinska komora (MTK ili ICC).zbirka medjunarodnih trgovinskih pravila u cilju što preciznijeg tumačenja prava i obaveza prodavaca i kupaca u medjunarodnim trgovinskim transakcijama ♦ Trasportna klauzula – trgovački termin.♦ Značaj: vrše se gotovinska i bezgotovinska plaćanja.definicijeTrgovinske komore SAD ♦ EXW. DES. FAS. CIP. usluga. DDP Rezime poglavlja: 85 . trgovinskog prava koja se široko primenjuju ♦ INCOTERM – jednoobrazna pravila .

odnosno akreditiva ♦ Elektronsko plaćanje se razvilo tokom 1960-tih godina.3.♦ Plaćanja prema instranstvu i iz inostranstva se obavljaju putem bezgotovisnskih instrumenta plaćanja. Subjekti kreditnih poslova 18. Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu 18. Kreditni poslovi sa inostranstvom 18.1.Kreditni poslovi sa inostranstvom 86 . Registrovanje i otplata kredita 18.2. a razvio se u drugoj polovini prošlog veka sa naglim razvojem spoljnotrgovinske razmene i koriste se pravila Medjunarodne trgovinske komore sa sedištem u Parizu ♦ Takodje veoma rasprostranjen instrument je medjunarodni dokumentarni inkaso ♦ Bankarska doznaka predstavlja klasičan isntrument kod kojeg banka daje svojoj korespodentskoj banci nalog za isplatu pravnom ili fizičkom licu ♦ Medjunarodno kreditno pismo je nalog banci u inostranstvu da izvrši isplatu korisniku isprave.1. kada su obim i broj transakcija u medjunarodnom plaćanju prevazišli mogućnosti manuelne obrade ♦ Uskoro se razvio i SWIFT kao medjunarodna asocijacija za medjubankarska elektronska plaćanja ♦ SWIFT ima posebnu tehnologiju i zahteva tehniku i obučenost kadrova da bi se banka mogla služiti ovim sistemom za plaćanja sa inostratsvom. 18.5. doznakom.4. čekom i korišćenjem inkasa. Kapitalne transakcije sa inostranstvom 18. Strana ulaganja 18. pri čemu medju najvažnije podsisteme spadaju i sistem zaštite prenosa podataka ♦ Medjunarodni dokumentarni akreditiv je najstariji i najsigurniji platni instrument u medjunarodnim plaćanjima i predstavlja uslovnu obavezu banke da plati prema instrukcijama kupca.

ovlašćenje) ♦ Država se može zadužii u inostranstvu uz donošenje posebnog zakona za svaki kredit ♦ Preduzeće se zadužuje u inostranstvu. lični i fizički prenos sredstava plaćanja ♦ Kreditni poslovi a) kreditni poslovi u RS (rezidentima u devizama i nerezidentima u dinarima) b) kreditni poslovi sa ino (zaključeni u devizama izmedju rezidenata i nerezidenata) ♦ Komercijalni kredit – prodavac = kreditor ♦ Robni kredit – korišćenje isključivo za nabavku robe ♦ Finansijski kredit – bez ulaženja u svrhu kredita ♦ Kratk.za registrovanu delatnost) i banke (uslov .♦ Zakon o deviznom poslovanju (Sl.glasnik 62/06) ♦ Kapitalni poslovi sa ino: direktne investicije. oročeni bankarski depozit . fin. Subjekti kreditnih poslova ♦ Kreditne poslove mogu zaključiti lica koja ispunjavaju zakonske uslove ♦ NB zaključuje kreditne poslove u okvirima svojih prava i dužnosti ♦ Okvir za zaključivanje kreditnih poslova predstavlja projekcija Platnog bilansa (PB) zemlje ♦ Kreditni posao se zaključuje pismenim ugovorom ♦ Pravna lica (uslov . odobrava kredite i garancije u okviru delatnosti kojom se bavi ♦ Fizičko lice – preduzetnik – se može zaduživati u svoje ime i za svoj račun 87 .do 12 m ♦ Krediti medj. organizacija – garancija države 18. poslovi sa HOV. kr. depozitni poslovi. poslovi osiguranja.2. kreditni poslovi. ulaganje u nekretnine. poslovi sa investicionim i dobrovoljnim pnz fondovima.

prodati i naplatiti ♦ Kad država preuzme obavezu kao garant i supergarant po refinansiranom kr. Registrovanje i otplata kredita ♦ Krediti i garancije se obavezno registruju kod NBS ♦ Registracija: – namera (KZ1). Strana ulaganja ♦ Čl. već se obaveza može izmiriti u dinarima u zemlji ♦ Izuzetno refinansirani kredit se može otplatiti prevremeno konverzijom u ulog: ♦ u preduzeće.VIII Statuta MMF – članice ne smeju uvoditi ograničenja za tekuća plaćanja 88 . korišćenje i – otplata kredita (KZ3) ♦ Obaveštavanja NB pre zaključenja ugovora ♦ Mogućnost otplate pre roka ♦ Potraživanje se može založiti. ne može se vršiti prevremena otplata.3. banku ♦ za ustupanje prava korišćenja turističkog objekta ♦ u nove obaveze prema inostranstvu ♦ za potraživanje u inostranstvu ♦ Konverzija se obavlja preko banke ♦ NB propisuje način i daje saglasnost (20dana) ♦ NB može konvertovati svoje dugove u svoje ime i za svoj račun prema projekciji PB ♦ NB to može i za račun države 18. – promene i raskid (KZ3-5).4.18. – ugovor (KZ2).

5. imovinu nakon gašenja preduzeća. ♦ Poreska oslobadjanja: ♦ Koncesiona ulaganja ♦ Zapošljavanje delično sposobnih i ♦ Neprofitne organizacije ♦ Poreske olakšice (1-50% poreza na pf i na plate): ♦ Ubrzana amortizacija. Zakon o koncesijama i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ♦ Uredjuju se strana ulaganja u preduzeća i dr.♦ Članice MMF vode samostalno politiku obavljanja kapitalnih transakcija ♦ Zakon o stranim ulaganjima Sl. prava intelektualne svojine.green field ♦ Postojeće preduzeće ♦ Koncesija ♦ Ulog: valuta.prava u trenutku upisa u registar ne mogu biti sužena ♦ Prava ne mogu biti predmet eksproprijacije ♦ Slobodno je konvertovanje dinara u valutu ♦ Slobodno je držanje i korišćenje deviza ♦ Vodjenje knjiga i finansijskih izveštaja ♦ Pravo na transfer dobiti i imovine: dobit. od prodaje akcija.list 3/02. HOV. 5/03. oblike radi sticanja dobiti ♦ Ulaganje u banke i osiguranje . Obavljanje privredne delatnosti u inostranstvu 89 . Zakon o deviznom poslovanju.prava i obaveze kao i domaća ♦ Uživa pravnu sigurnost i pravnu zaštitu . smanjenja kapitala.matični zakoni ♦ Strani ulagač – strano pravno i fizičko lice i naš državljanin sa boravkom dužim od 1 god u ino ♦ Strano ulaganje – ulaganje kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije i 2) sticanje svakog drugog imovinskog prava ♦ Posebni oblici – koncesija i BOT ♦ Vrste stranih ulaganja ♦ Novo preduzeće . dopunske uplate. naknade ♦ Medjunarodni ili bilateranalni sporazum ♦ Uvoz stvari za ulog je slobodan ♦ Izuzeci: motorna vozila i automati za kocku ♦ Carinsko oslobadjanje uvoza stvari 2 god. ♦ Ulaganje u nerazvijena područja i ♦ Ulaganja u mala preduzeća 18. stvari. imovinska prava i dinari ♦ Jednak položaj .

– dokapitalizacija ♦ Investicioni radovi u ino ♦ Osnivanje preduzeća ćerke u inostranstvu ♦ Obaveza izveštavanja o upisu u sudski registar ♦ Osnivanje holding preduzeća ♦ Korišćenje dobiti ostvarene u ino ♦ Mirovanje preduzeća u ino ♦ Ulaganje u strana preduzeća Rezime poglavlja: ♦ Uslov za obavljanje kapitalnih poslova sa inostranstvom od strane banke je ovlašćenje NBS za obavljanje poslova sa inostranstvom. pri čemu strani ulagači imaju zakonske stimulanse u cilju postizanja 90 . predstavništva ili subsidijara. kao i NBS ♦ Pod kreditnim poslovima sa inostranstvom podrazumevaju se poslovi kreditiranja kod kojih je jedan od učesnika sa elementom inostranosti ili je ugovaranje u devizama ♦ Procedura realizacije kredita sa elementom inostranosti je veoma formalna i rigorozn. – kupovina udela ili akcija. za šta je banci neophodna tehnika i ljudi obučeni za ove poslove ♦ Subjekti kreditnih poslova sa inostranstvom mogu biti domaća pravna lica i preduzetnici.♦ Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ♦ Direktno ulaganje u ino: – osnivanje preduzeća. a što u prvom redu znači da se sve faze kreditiranja moraju prijaviti NBS koja je zadužena za platno .bilansnu poziciju zemlje ♦ Strana ulganja su regulisana osnovnim zakonom i Zakonom o deviznom poslovanju. banke.

Princip ažurnosti 19.5.2. Princip rentabilnosti 19. Princip likvidnosti ♦ Likvidnost .računi/kratkoročni izvori sredstava 91 .6. Princip likvidnosti 19.1.žiro račun  Sekundarna likvidnost – gotovina. mogu obavljati poslovanje u inostranstvu. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA 19.4.Obaveza banke da u svakom trenutku odgovori blagovremeno obavezama ♦ Ključni princip uspešnog poslovanja banaka ♦ Zavisi od poverenja u banku na tržištu ♦ Poštovanje principa likvidnosti vezano je za iskustvo u velikim finasijskim krizama ♦ Likvidnost se obezbedjuje uskladjivanjem priliva i odliva sredstava po dinamici i ročnoj strukturi ♦ Diferenciranje likvidnosti:  Primarna likvidnost – gotovina.1. Princip poslovnosti 19. Princip solventnosti 19.većeg priliva deviza iz inostranstva i otuda ubrzanja razvoja. Princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja 19. To su poreska oslobadjanja i poreske olakšice ♦ Domaća pravna lica. pri čemu je neophodno da o tome izveste nadležne organe. uključujući banke. račun i žiralni novac  Tercijarna likvidnost – oročeni plasmani ♦ Stopa likvidnosti – gotovina+ž. blagajna. 19.3.

Princip poslovnosti i efikasnosti ♦ Efiklasnost . prvenstveno za sunmnjiva i nenaplativa potraživanja 92 .19.2.3. Princip sigurnosti ♦ Sigurnost .načelo koje označva neophodnost obezbedjenja da klijenti u odredjenom roku uredno izvršavaju obaveze ♦ Posebno je važan za obezbedjenje urednog izvršavanja plasmana ♦ Neophodnost praćenja klijenta sa obavezama vraćanja plasmana i reagovanja na prve znake nesigurnosti ♦ Nepoštovanje principa ugrožava najppre rast plasmana i u krajnjem slučaju likvidnost banke ♦ Obezbedjenje banke predstavljaju rezerve. već je univerzalnog karaktera za sve privredne subjekte na tržištu ♦ Pravila: samostalnost i objektivnost u donošenju odluka.načelo da se max rezultati postižu sa min korišćenjem sredstava ♦ Efikasnost poslovanja nije vezana isključivo za banke. stalna cirkulacija novca i poslovno predvidjanje ♦ Razboritost i objektivnost u donošenju odluka ♦ Dinamičnost sredstava kojima banka raspolaže ♦ Banka mora predvidjati dogadjanja i unapred reagovati ♦ Jedinstvo sa principom likvidnosti 19.

likvidnost kratkoročna Solventnost se obezbedjuje uskladjivanjem aktive i pasive Primat dugoročnoj uskladjenosti aktive i pasive Nesolventnost kada obaveze prevazidju nivo aktive Sposobnost banke da podnese rizik Sigurnost deponentima Realizuje se makroekonomska funkcija banaka da mobilišu i koncentrišu nacionalnu štednju ♦ Obezbedjuje dugoročnu održivost bančinog poslovanja i razvoja 93 .sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u celini – Solventnost je dugoročna sposobnost. Princip solventnosti ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Solventnost .5.19. Princip rentabilnosti ♦ Rentabilnost (profitabilnost) .4.osnovni motiv poslovanja banke kao novčarskog preduzeća ♦ Ciljna funkcija banke kao preduzeća – max Pf ♦ max Pf = naplaćena aktivna k – plaćena pasivna k ♦ Prvenstveno motiviše vlasnike da oplode svoj kapital kroz bančino poslovanje ♦ Ekonomičnost podrazumeva da se sredstva pribavljaju po što nižim stopama i na taj način utiču na snižavanje opštih k` 19.

a delom su specifični za poslovne banke ♦ Specifični su prvenstveno principi likvidnosti i solventnosti. koje se moraju poštovati ukoliko se želi uspešno poslovanje ♦ Principi bankarskog poslovanja delom su generalni principi poslovanja privrednih subjekata u tržišnim uslovima privredjivanja.19.6.knjigovodstveno ♦ Prvi nivo ažurnosti odnosi se na poslovanje s klijentima i poštovanje rokova koje je banka preuzela na sebe ♦ Ažurnost utiče na reputaciju banke ♦ Drugi nivo ažurnosti se odnosi na obaveze prema NBS. pri čemu je ova obaveza stepenovana prema prirodi sredstava na koja se odnosi ♦ U praktičnom smislu jedina odbrana likvidnosti banke je raspoloživost novca na računima banke i u blagajni 94 . Princip ažurnosti ♦ Ažurnost .obaveza banke da 1) u odredjenom roku obavlja poslove i 2) ažurno vodi poslovne promene . prvensvteno izveštavanja – može uticati na preduzeimanje mera prema banci ♦ Banka svakodnevno dostavlja NBS preko deset izveštaja u elektronskoj formi Rezime poglavlja: ♦ U oblasti ekonomije deluju zakonitosti. koji se ujedno smatraju i osnovnim principima ♦ Princip likvidnosti znači obavezu banke da u svakom trenutku može odgovoriti obavezama.

2.2. 3. Vrste rizika 20. Operacionalizacija upravljanja rizicima 95 . Upravljanje rizicima 20.2.2.4. Rizik likvidnosti 20. Upravljanje rizicima u bankama 20. što u slučaju banke znači maksimiranje razlike izmedju aktivne i pasivne kamate ♦ Princip solventnosti je pandan principu likvidnosti i znači da banka mora biti sposobna da odgovori svim svojim obavezama u celini ♦ Princip ažurnosti znači obavljanje poslova o roku i ažurno vodjenje poslovnih promena ♦ Treba imati u vidu da postoji uzajamna povezenost svih principa bankarskog poslovanja.1.3.2.4. Kreditni rizik 20.Kamatni rizik 20. Devizni (valutni) rizik 20. Pojam bankarskog rizika 20.2. 20.♦ Princip poslovnosti ukazuje na načelo da se maksimalni rezultati postižu minimalno korišćenim sredstvima ♦ Princip sigurnosti se prvenstveno odnosi na kreditne poslove banke i znači da je neophodno obezbediti maksimalno povraćaj pozajmljenih sredstava ♦ Princip rentabilnosti govori o maksimizaciji profita.1.

1. koji dovode u pitanje poslove. K-rizik adekvatnosti kapitala 20. naplatu ili promenu Rizik se povećava sa globalizacijom i razvojem investicionog bankarstva Materijalni rizik – mogućnost gubitka na transakciji. R-rizik promene propisa. Pojam rizika ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Sve više su prisutni rizici.3. I-rizik kamatnih stopa.Vrste rizika ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦ Rizik plaćanja Rizik zemlje Operativni rizik Garancijski rizik Terminski rizik Tržišni rizik Zakonski rizik Fiskalni rizik 96 .20. klijentu ili poslu Nematerijalni rizik – mogućnost da može doći do narušavanja ugleda banke Različite definicije rizika Faktori od uticaja na rizik poslovanja(TRICK): T-rizik tehnologije. C-rizik korisnika.

koeficijent izmedju stavki bilansa osetljivih na kretanja K‘ ♦ U slučaju ugovaranja varijabilnih K‘ – manja osetljivost banke na oscijlacije K‘.3.1. kvalitetno obezbedjenje 20. Kreditni rizik ♦ Kreditni rizik – rizik da otplata odobrenog kredita i pripadajuće kamata bude dovedena u pitanje ♦ Kreditni rizik je najvažniji ♦ Pokazatelji povećanja kreditnog rizika klijenta: pad cena akcija. povećanje K‘ pod kojima je klijent spreman da se zaduži i smanjenje rejtinga kod rejting agencije ♦ Monitoring kreditnog rizika: selekcija pri odobrenju klredita.pravilo ♦ Upravljanje K‘rizikom – smanjenje učešća stavki osetljivih na oscilacije K‘. diversifikacija plasmana.3. limit zaduživanja. Kamatni rizik ♦ Kamatni rizik – rizik smanjenja Pf zbog promena u visini K‘ ♦ Bazični kamatonosni rizik. uravnoteženje stavki bilansa osetljivih na oscilacije K‘ ♦ Inidirektni kamatni rizik – implicitan izbor klijenta za odredjene akcije 97 .20.2.

Rizik likvidnosti ♦ Likvidnosi rizik – rizik da banka ne poseduje dovoljno sredstava za izmirenje dospelih obaveza u odredjenom trenutku ♦ Uži i širi pojam rizika likvidnosti – ♦ Uži pojam nedostatak sopstvenih sredstava ♦ Širi pojam .3.3.nemogućnost zaduženja na finansijskom tržištu ♦ Mere i aktivnosti za upravljanje rizikom likvidnosti – raspolaganje adekvatnim iznosom sredstava u svakom trenutku i uskladjivanje ročne strukture izvora i plasmana 20.4.3.3. Upravljanje rizicima 98 . Devizni (valutni ) rizik ♦ Devizni rizik – rizik smanjenja Pf ili gubitka po osnovu negativnih promena u deviznim kursevima ♦ Osetljivost banke zavisi od stavki u bilansu u različitim valutama osetljivih na kretanje kursa ♦ Kratka devizna pozicija u odredjenoj valuti – obaveze veće u odnosu na deviznu aktivu ♦ Duga devizna pozicija – devizna aktiva veća u odnosu na devizne obaveze ♦ Upravljanje deviznim rizikom – uravnotežavanje aktive i pasive po valutama ♦ Efikasna je i politika kompenziranja 20.20.

8 jedan dan max ♦ Kreditni rizik – procena kreditne sposobnosti dužnika. D ♦ Upravljanje kamatnim i deviznim rizikom – efikasno upravljanje tržišnim rizicima. merenje i procenu. ♦ povezanom licu do 5% kapitala. 2) zaštita potencijalnog profita ♦ Proces upravljanja rizikom: – Procena i identifikacija izloženosti riziku – Merenje i vrednovanja identifikovane izloženosti – Kontrola izloženosti – Finansiranje ostataka izloženosti 20. G. kontrola i neutralisanje rizika ♦ Relativno nova funkcija koja se razvila iz poslova osiguranja ♦ Cilj upravljanja rizikom: 1) očuvanje sredstava i fondova. ♦ do 60% ulaganje u OS i lica van finansijskog sektora 99 . a 0. ukupna do 20% kapitala i ♦ zbir svih velikih izloženosti 400-800% kapitala ♦ Rizici ulaganja ♦ učešće do 10% u licu van finansijskog sektora. B. procedure izveštavanja i nosioce ♦ Rizik likvidosti – da se održava na proseku. Operacionalizacija upravljanja rizicima ♦ Posebna organizaciona jedinica za upravljanje rizicima – Novi Zakono o bankama ♦ Banka propisuje akte koji definišu: odvajanje funkcije upravljanja rizicima od redovnih aktivinosti.♦ U savremenim uslovima stepen neizvesnosti je povećan. a 0. procedure kontrole.9 tri uzastopna dana max. urednost i obezbedjenje. a promene ekstremno ubrzane – rizik se vremenom povećava ♦ Rizik se ne može izbeći ♦ Rizici moraju biti procenjeni.4. procedure za identifikaciju. posebne politike i procedure za identifikaciju loše aktive i upravljanje ♦ Klasifikacija aktive i vanbilasnih stavki: kategorije A. V. politike u procedure za identifikaciju i upravljanje. izdvajanje rezervi . uravnoteženost deviznih pozicija (do 20% razlike) ♦ Rizici izloženosti banke – ♦ 1 lice 25 % kapitala. procedure za upravljanje. kontrolisani i neutralisani ♦ Upravljanje rizikom – bančina fja kupovine osiguranja – procena.

21. brzinom promena i povećanom stepenu medjuzavisnosti ♦ Faktori koji utiču na rizike su: tehnologija. merenjem i vrednovanjem izloženosti. klijentu ili poslu. promena kamatnih stopa. promene u poslovanju klijenata ♦ Generalno.Pristup merenju prinosa 100 .1. kontrolom izloženosti i finansiranjem ostatka izloženosti ♦ Zakon o bankama nalaže bankama da organizuju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi upravljanjem rizicima. promena propisa. promena kurseva. kao i rizik da banka naruši ugled koji ima na tržištu ♦ Rizik i mogućnost njegovog javljanja se poslednjih decenija povećava uslovljeno procesom globalizacije. pa banka u procesu upravljanja nastoji da očuva sredstva i profit putem procene i identifikacije izloženosti riziku.♦ ♦ ♦ ♦ Rizici zemlje porekla – Upravljanje operativnim rizikom – fin rezultat i kapital Odgovornost UO i IO Odgovornost Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i Odbora za praćenje poslovanja banke – odbor za reviziju Rezime poglavlja: ♦ Rizici predstavljauju mogućnost gubitka na transakciji. rizik se sastoji u izostanku profita ili u materijalnom gubitku ♦ Kreditni rizik kao najvažniji predstavlja rizik od izostanka povraćaja pozajmljenih sredstava ♦ Rizik se ne može izbeći. a sama banka propisuje procedure upravljanja rizicima i izveštavanja ♦ Upravljanje predstavlja funkciju u kojoj je odgovornost upravnog odbora. Analiza uspešnosti poslovanja 21. kao i odbora za upravljanje aktivom i pasivom i odbora za reviziju banke od centralnog značaja. već samo minimizirati.

Ključni pokazatelji prinosa 21.2.21.zatvorena AD kod razvijenih ♦ Kod analiziranja koeficijenta profitabilnosti do izražaja dolazi ekspertska procena 21. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja 20. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 20. Ključni pokazatelji prinosa ♦ Medjunarodna bankarska praksa koristi najčešće sledeće pokazatelje prinosa – profitabinosti: 1) ROE (Return on Equity) . prvenstveno za akcionare  Pokazuje koliko akcionari mogu očekivati prinos u odnosu na uloženo u vrednost akcija  Poredjenje sa ostalim bankama ukazuje kolika se može očekivati atraktivnost kod novih emisija akcija 2) ROA (Return on Assets) – prinos na aktivu ROA=neto Pf posle oporezivanja/ukupna aktiva  Pokazuje efikasnost upravljanja aktivom banke 101 . Unutrašnja i spoljna revizija 21.5.2.4.prinos na akcionarski kapital ROE=neto Pf posle oporezivanja/akcionarski kapital  Najvažniji pokazatelj. 3.1. Pristup merenju prinosa ♦ Merenje uspešnosti poslovanja banke polazi od istih pokazatelja kao i kod svakog drugog preduzeća ♦ Specifičnosti pokazatelja su vezane za banku kao novčarsko preduzeće ♦ Osnovni pokazatelj je ROE – prinos na akcionarski kapital ♦ Najbolji pokazatelj uspešnosti poslovanja bi bila tržišna cena koja se postiže na finansijkom tržištu ♦ Problemi vezani za tržišnu cenu banaka – Nerazvijeno tržište kod zemalja u razvoju i – Kotiranje na berzi manjih banaka kod razvjenih privreda – Banke .

operativnu efikasnost banke. jer se time izbegavaju sezonske oscilacije 3) Kamatna marža (razlika prihoda od aktivnih i rashoda pasivnih kamatnih stopa) Kamatna marža=Prihodi-rashodi po osnovu kamata/ukupna aktiva  Merenje prihoda i rashoda po osnovu kamata  Sklonost min spredu – koriste se plasmani u HOV 4) Nekamatna proviziona marža Nekamatna marža=Prihodi nekamatni -rashodi nekamatni/ukupna aktiva  Marža=Nekamatni prihodi – nekamatni rashodi  (Provizije i prihodi) – (plate i drugi troškovi)  Tendencija rasta učešća ovih prihoda.3. zaduženost banke. ali su još uvek sa negativnim predznakom 5) Operativni profit = ukupni operativni prihod – rashodi / ukupna aktiva  Ukazuje na uspešnost menadžmenta da prihodi rastu brže od rashoda 6) EPS (Earnings per share) . planiranje ♦ ROE = ROA x Ukupna aktiva/ukupni akcionarski kapital ♦ Ako se dalje raščlani pokazuje da je visina profita koju akcionari prisvajaju u visokoj meri osetljiva na kompoziciju izvora banke na strani aktive – veza ROA i ROE izražava odnos prinosa i rizika 102 . odnosno CB  Preporučuje se korišćenje prosečnog iznosa aktive tokom godine. Najviše poverenje od strane regulatornih tela. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika ♦ Konflikt izmedju pojedinih principa banaksrkog poslovanja ♦ Za menadžment banke je uvek važno sameravanje prinosa i rizika ♦ Za to sagledavanje neophodno je dekomponovanje pokazatelja prinosa banke – analiza pojedinih poslova ♦ ROE prikazuje: sposobnost da se stvori prihod.Prihodi po običnoj akciji EPS=neto Pf posle oporezivanja /broj akcija  Analitičari koji se bave akcijama favorizuju ovaj pokazatelj ♦ Dopunski pokazatelji: ♦ Odnos prinosne aktive i ukupne aktive ♦ Profit po zaposlenom ♦ Odnos nekamatnih prihoda i prosečnog iznosa aktive ♦ Odnos rezervi i operativnih prihoda ♦ Odnos izdataka za zaposlene i operativnog prihoda ♦ Odnos profita pre oporezivanja i neto profita nakon oporezivanja 21.

♦ Ukoliko opada efikasnost poslovanja u pogledu generisanja prihoda na plasirana sredstva banka mora da preduzme veći rizik zaduživanja

21. 4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja

♦ Novi Zakon o bankama - celovito unutrašnja kontrola, kontrola uskladjenosti poslovanja i unutrašnja i spoljna revizija ♦ IO je odgovoran za vršenje unutrašnje kontrole ♦ Banka je u obavezi da formira Odbor za praćenje poslovanja banke, Organizacionu jedinicu za uskladjenost poslovanja banke i Organizacionu jedinicu za unutrašnju reviziju ♦ Org. jedinica za uskladjenost poslovanja banke -complain unit ♦ Rizik uskladjenosti poslovanja uključuje naročito: – Rizik od sankcija regulatornog tela – Rizik od finansijskog gubitka i – Reputacioni rizik

21.5. Unutrašnja i spoljna revizija

♦ IO banke odgovoran je za unutrašnju kontrolu ♦ Uskladjenost poslovanja banke sa regulativom – obaveze Odbora za poslovanje banke(Odbora za reviziju) i Odeljenja unutrašnje revizije ♦ Unutrašnja revizija – nezavisno i objektivno mišljenje UO – Zaposleni mogu obavljati jedino ove poslove – Ostali zaposleni moraju im izaći u susret sa informacijama i dokumentima – Dužni su da informišu UO i IO, naročito o slabostima 103

♦ Spoljna revizija – Spoljni revizor banke – revizorksa kuća – Pravilo obezbedjenja saglasnosti NBS – lista NBS (4 strane i 1 domaća) – Rrevizor ne sme umnogome zavisiti od revizije jedne banke (preko ½ godišnjih prihoda), – Max tri puta uzastopno, – Samo reviziju, a ne i druge usluge , – Objavljivanje skraćenog izvoda u jednim dnevnim novinama

Rezime poglavlja:

♦ Merenje uspešnosti poslovanja banke vezano za banku kao novčarsko preduzeće i otuda specifičnosti merenja rezultata poslovanja ♦ Prinos na akcionarski kapital se smatra najboljim pokazateljem uspešnosti poslovanja ♦ Tržišna cena koja bi se postigla prilikom prodaje banke je takodje važan pokazatelj, ali je više teorijskog karaktera, jer do prodaje retko dolazi ♦ Najvažniji pokazatelj prinosa za banke su: prinos na akcionarski kapital, prinos na aktviu, kamatna marža, kao razlika naplaćene aktivne kamate i plaćene pasivne kamate, nekamatna proviziona marža, operativni profit i na kraju prihodi po običnoj akciji. Pri tom centralne banke preferiraju prinos na aktivu, a brokeri prinos po akciji kao pokazetelje uspešnosti poslovanja banaka ♦ Izmedju prinosa i rizika postoji veza u tom smislu da u principu veći rizik podrazumeva i veći prinos, pri čemu banka mora voditi računa o principima bankarskog poslovanja i ne sme ulaziti neograničeno u rizične poduhvate, kao i zakonskoj reguluitivi koja ograničava sklonost rizičnom poslovanju ♦ Zakon o bankama nametnuo je obavezu formiranja posebne organizacione jedinice kaoja se bavi unutrašnjom kontrolom, koja ima velika ovlašćenja i istovremeno odgovornost za uskladjenost poslovanja banke sa zakonom i principima bankarskog psolovanja i medjunarodnim standardima ♦ Spoljna revizija banke je obavezna i vrši je revizor sa liste NBS. Revizija godišnjih izveštaja je obavezna i mora biti dostupna javnosti.

104

22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE

22.1. Merenje veličine kapitala 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 22.3. Planiranje kapitala u bankama 22.3.1. Interno povećanje kapitala 22.3.2. Eksterno povećanje kapitala

22.1. Merenje veličine kapitala

♦ Načini merenja kapitala: ♦ Knjigovodstvena vrednost – nominalna vrednost GAAP general accounting principle (primedba-tržišno kolebanje HOV ili kredita) ♦ Regulatorni način – regulatorni kapital RAP regulatory accounting principle (primedba – mala odstupanja od knjihgovodstvene vrednosti) ♦ Tržišna vrednost – tržišni kapital MVC market value capital – najrealniji – cena po kojoj su investitori spremni da banku kupe (primedba – relevantna je samo u slučaju trgovanja na berzi, što nije slučaj kod srednjih i malih banaka kao i u emerging markets) 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom

♦ ♦ ♦ ♦ ♦ ♦

Adekvatnost kapitala – koeficijent CAR = raspoloživi kapital / rizična aktiva x 100 Bazelski sporazum – kapital min 8% rizične aktive Zakon o bankama zahteva min 12% koeficijent adekvatnosti kapitala Rejting agencije 6% min za dužnički rejting “A+” ili “Aa” Ponderi rizika - 0% bez rizika - gotovina, potraživanja od Vlada ili banaka iz OECD zemalja ♦ Ponder rizika -100% - standardni rizik – zajmovi privatnom nebankarskom sektoru, potraživanja od banaka iz OECD zemalja preko 1 godine i stalna sredstva

105

1.5%) 3) odredjivanje kapitala koji može biti generisan iz profita – raspodela izmedju dividendi i dela Pf za razvoj i rezerve 4) ocena izbora izvora povećanja kapitala – zavisno od interesa akcionara i stanja na tržištu – eksterni i/ili interni izvori 22. diversifikacija. Nivo 1 kapitala 6-6. Planiranje kapitala u bankama ♦ Faze planiranja kapitala: 1) izrada opšteg finansijskog plana banke (obim poslovanja. Interno povećanje kapitala ♦ Oslanja se na rast profita i deobu Pf ♦ Retencioni koeficijent – koeficijent sopstvenih rezervi ♦ Optimalni koeficijent je teško i složeno pitanje – onaj koji maksimizira vrednost investicija akcionara ♦ Ključno pitanje je tempo rasta banke interno generisanog 22. Eksterno povećanje kapitala 106 . interes akcionara.3.3.♦ Izmenama Bazela uneti su dopunski zahtevi ♦ NBS 22. Pf) 2) odredjivanje iznosa kapitala adekvatnog za banku (interes CB VS.2.

obligacije. uticaj na vlasničku strukturu. kada banka izlazi na finansijsko tržište. zajam sa varijabilnom kamatom.♦ Veliki broj eksternih izvora u zemljama sa razvijenim fin. obične akcije ♦ Osnovni faktor – uticaj forme na prinose akcionara ♦ Pokazatelj EPS . dinamika cena.earnig per share ♦ Sekundanog značaja: relativni trošak. koji je najbolji. ali je teško primenljiv ♦ Regulatorni pristup merenju veličine kapitala zapravo poziva na medjunarodne strandarde bankarskog poslovanja uspostavljene Bazelskim sporazmom koji je banke uputio da moraju imati najmanje 8% kapitala u odnosu na aktivu ponderisanu odgovarajućim koeficijentima rizika ♦ Naša zemlja je u zakon unela čak oštriju odredbu od 12% ♦ Veličina kapitala u bankama se planira na osnovu izrade opšteg finansijskog plana čija osnova je strategija razvoja banke i njen biznis plana za naredni period ♦ Na osnovu toga se izradjuje plan aktivnosti banke u cilju povećanja kapitala ♦ Na raspolaganju su dva pristupa za povećanje kapitala interni. koji se u prvom redu oslanja na profit koji je banka ostvarila i njegovo adekvatno rasporedjivanje ♦ Eksterni izvori povećanja kapitala. konvertibilni zajam. koji zapravo predstavlja korigovanu knjigovodstvenu vrednost i tržišnog pristupa. dejstvo regulative Rezime poglavlja: ♦ Merenje veličine kapitala moguće je korišćenjem knjighovodstvene vrednosti. 107 . zajam sa pravom na izbor kamatne stope. izloženost banke riziku. su mnogobrojni. prioritetne akcije sa prilagodljivom kamatnom stopom. tržištem: obveznice. konvertibilne prioritetne akcije. regulatornog načina. prioritetne akcije. a banka ocenjuje koji je najadekvatniji.

108 .

109 .

110 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->