P. 1
Pitanja Iz Tehnologije Multimedije II Kolokvijum

Pitanja Iz Tehnologije Multimedije II Kolokvijum

|Views: 205|Likes:

More info:

Published by: Младен Сссс on Sep 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/01/2015

pdf

text

original

Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomoću računara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive zvukove, privlačne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati” misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće očaran. Multimedija uzbuđuje oči, uši, vrhove prstiju i najvažnije glavu. Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u dugačkom nizu: crteži u pećinama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…Ova napredovanja odražavaju urođenu želju čoveka da obezbeđuje mogućnosti za stvaralačko izražavanje, da koristi tehnologiju i maštu da bi osnažio i oslobodio ideje. Kada omogućite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik može da se “šeta” interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog računara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadržaj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine multimedijalni projekat. Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao što su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na kraju. Kada korisnici imaju mogućnost navigacije kontrole i idu po sadržaju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika pažnja poruci, izradi scenarija ili priči, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obično uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Većina alata omogućava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafički korisnički interfejs – GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne količine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se može samo očitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Može da sadrži 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti štampani na polikarbonskoj plastici kao kolačići na pekarskoj proizvodnoj traci. Najveći deo ličnih računara danas u prodaji sadrži čitač za CD ROM. Softver koji pokreće ove računare često se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na više nivoa, uvećali su kapacitet i multimedijalne mogućnosti. CD pisači se koriste za čitanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje čoveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem sedištu, možda se nećete sećati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ćete se za 20% bolje sećati nečega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angažovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mreže komunikacije. Tu su svakako i glasovna pošta i video konferencije na lokalnim i širim mrežama (LAN i WAN). Najveći broj programa za prezentacije omogućava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se naširoko koristi za obuku. Stjuarti pomoću simulacije uče kako da se brane od međunarodnog terorizma. Mehaničari uče da opravljaju motore. Piloti lovačkih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego što im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobičajena. Multimedija u školama U školama je multimedija možda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kuća je izazvala telekomunikacionu industriju da poveže svaku učionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina. Tehnološka pismenost mora postati standard u našoj zemlji. Pripremati decu da ceo život koriste računare danas je isto tako bitno kao i učiti ih osnovama učenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivši predsednik SAD. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledećim decenijama. U nekim slučajevima nastavnici mogu postati više vodiči i mentori tokom učenja. Multimedija za učenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Veština čitanja raste kroz prepoznavanje reči: - đaci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, počev od pomoći u izradi domaćih zadataka. Multimedija u kući Od uređivanja bašte, preko kuvanja, do dizajnirana kuće, remodeliranja, popravki i genealoškog softvera (omogućava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodična stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno što donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, železničkim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija će biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pružanje pomoći. Moć multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; već dugo je poznato da mistična zapevanja monaha, kantora i šamana, uz moćne vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U tački stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu računarsku snagu da bi bio realističan. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: što je više objekata i što je više tačaka koje opisuju objekte, to je veća rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristeći veoma brze računare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, čime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 prošli su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi naočarima i rukavicama i još uvek je polje istraživanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam đavolski jak računar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent računarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najveći broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izračunavanje troškova: projekat uvek počinje idejom, koju razrađujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budžet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvršite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Šta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i veština. Morate ostati organizovani. Biće vam potrebni vreme i novac (za potrošne resurse kao što su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, poštarinu …). Možda će vam biti potrebna pomoć drugih ljudi. Multimedija je često timski rad: slikovni umetnički deo prave grafički umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati “žeđ” za komunikacijom, jer multimedija je u suštini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate moždane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. Šta oni očekuju od programa? Šta žele da sada urade sa programom? Kako možete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moćan način? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montaže multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver naređuje hardveru šta da radi: prikaži crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego što počnete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadržaj. Pustite da se projekat uobliči vašoj glavi dok razmišljate o različitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaša poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje možete doneti u multimedijalnu radionicu je vaša kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je očigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta urađenih na računaru i uporedite ih sa današnjim naslovima. 4. Multimedijalne veštine. Računarski naučnici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveću počast kao najpoštovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije računarski naučnici? Ili su oni programeri, 3

grafički umetnici, muzičari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije…? Kako god da ih definišete “niču” iz svih delova računarskog, umetničkog, književnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za računarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montažnim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D “kroz” objekte. Klasični slikari uče elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastičnu umetnost na računaru. Stvaralac multimedije može biti bilo koji od nabrojanih i, tipično ne uklapa se u tradicionalni upravljački informacioni sistem (MIS) ili kalupe računarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uključili IBM 3090. U najširem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinčija, renesansnog čoveka koji je bio naučnik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sličan razgranat raspon veština –detaljno poznavanje računara, teksta, grafičke umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup veština za multimediju može postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata često se poverava timovima umentika i računarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najveštijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagođavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teško će moći da se takmiči sa timovima eksperata i mnoge može iznenaditi količina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeručno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipičan tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju različite sposobnosti. Često će se pojedini članovi proizvodnog tima pojavljivati u različitim ulogama: grafički dizajner, upravnik projekta, ili producent, može biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadržaja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u državi Ohajo, proizvodni tim za multimediju može zahtevati čak 18 različitih uloga: – Izvršni producent – Producent/upravnik projekta – Kreativni direktor/dizajner multimedije – Umetnički direktor/vizuelni dizajner – Grafički umetnik – Dizanjer interfejsa – Dizajner igara – Ekspert za konkretnu materiju – Dizajner obuke/specijalista za obuku – Scenarista – Animator (2D/3D) – Producent zvuka – Kompozitor muzike – Video producent – Programer multimedije – Stručnjak za kodiranje u HTML-u – Pravno/medijski akvizitor – Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

Mnogi članovi multimedijalnog tima su u računarstvo došli zahvaljujući poznavanjju neke druge discipline (žurnalizam. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih žica. Macintoshima je ethernet odmah ugrađen. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). 6. lakoća sa kojom se korisnik može kretati unutar projekta. Programer multimedije: ili softverski inženjer integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. animaciji. WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. ikona. U multimedijalnom razvojnom okruženju koje se sastoji od mešavine Macintosh i Windows računara. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata može popraviti. a i sa mrežnim štampačima. digitalizovanje i montažu snimljenog materijala. Video-specijalista je odgovoran za čitav tim videografa. treba da instalirate Ethernet sistem tako PC računari mogu da “pričaju” sa Macintoshima. ali kreiraju i interaktivnost. oblika i slova. scenografa. Ako pravite multimediju za različite platforme. da poziva i angažuje. U LAN-u radne stanice obično su na malom rastojanju jedna od druge – npr. glumaca itd. a da na sebe ne privlači pažnju. ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces. dizajnirajući i proizvodeći muziku. Odgovni za izbor muzike i izvođača. ili MCI Mail omogućavaju da se poruke i datoteke šalju na privatne elektronske adrese (e-mail). kao što su štampači. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. Producent. efikasna upotreba prozora. multimedija za Web: je novo zanimanje. Treba da delite i neke druge resurse.Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan osećaj. “živ”. 5 . treba da ostane dinamičan. razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu može biti samo jedna osoba. WAN-ovi su skupi da se instalraju i održavaju. a često i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Dizajner interfejsa: najbolje urađeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi – “providan je”. Omogućava pristup medijima iz multimedije (tekstu. ali selekcija je samo početak izgradnje tima. MSN. America Online. naracije i zvučne efekte. na istom spratu zgrade. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomažu grupi i njenim članovima da funkcionišu. zvuku i videu). već da zna zašto su ti pozivi potrebno. Uspešni multimedijalni projekti počinju izborom “timskih igrača”. Pišu predloge.Multimedijalni sistemi se stalno poboljšavaju. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije. potrebno je da oni komuniciraju međusobno. firmi CompuServe. panela… Pisac: multimedijalni pisci prave likove. Web sajt nikad nije završen. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagođeni potrebama i stilu učenika. Audio specijalisti su čarobnjaci koji naprave “živi” multimedijalni program. skupove veština. akciju i tačku gledišta. Umrežavanje računara. čak skuplja od celog projekta. a PC računarima je potrebna jeftina kartica. Timska proizvodnja videa može biti veoma skupa. ekrani da predstavljau privlačnu mešavinu boje. grafici. Lokalne mreže (LAN) i mreže za šira područja (WAN) mogu da spoje članove u radnu grupu. pozadine. Da bude jasno i ispravno prikazana. grafička umetnost…). Prodigy. Multimedijalni sistemi se prikazuju na različitm sistemima i uređajima. Može biti iskusan profesionalac. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. Najvažnija osobina koju programer može uneti u tim je sposobnost da brzo nauči i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive. dizjnera svetla. ili pokvariti multimedijalni projekat. tehničara za zvuk. ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske žice i bežičnog umrežavanja: pozivne konekcije na Internet pomoću provajdera (ISP). vešt u vođenju svih faza projekta.

Možete da povežete ukupno osam uređaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali. tipično su samo interne. Kada je 1945. Kao i kod SCSI-a. mogu se povezati na instaliranu karticu. ili prostora na disku. koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. Kada se SCSI poveže interfejs karticom na PC. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB. a SCSI uređaje kao E:. Potreban je najbrži računar. 7. Tako možete imati flopi drajvove A: i B:.Ethernet je samo metod za ožičavanje računara. počev sa G3 Mekovima i iMekovima. traka itd. a jedan je obično interni disk sa ID 0. čitači CD ROM-a. EIDE (Enhance IDE – prošireni IDE). 6 . SCSI kartice se mogu instalirati u PC računare. čitača CD ROM-a ili drugih uređaja (flopi uređaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi računar treba da ima. “otac računara”. Sa Ultra SCSI. ali jedan od njih mora biti sam računar ID 7. godine John von Neuman. postoje varijacije na temu: čisti IDE. Uređaji za skladištenje podataka. koji može da prenese podatke 2. sistem ga vodi pod još jednim slovom diska. tvrdi disk kao disk C:. pa će vam i dalje trebati klijent/server softver koji omogućava da računari govore međusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a. Zbog toga sa IDE-om možete instalirati kombinaciju četiri tvrda diska. interfejs za male računarske sisteme bio je ugrađen za sve modele MAcintosha. možete povezati do 32 uređaja na računar.. muzika. čitači CD ROM-a i ostali periferali koji podležu SCSI standardu. sa mnogo RAM-a i prostora na disku. koriste sopstveni pogon i na računar se povezuje kablom. CD ROM kao disk D:. ali čak 64 MB ili 256MB postaju česti (za Photoshop minimum 16 MB)… Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna količina RAM-a. Matična ploča PC-a može podržati dva IDE kontrolera. uz komentar: “To je više memorije nego što će ikad biti potrebno”. kao što su tvrdi diskovi. neće biti potrebno da sami pravite dodatne alate. Sa dovoljno RAM-a možete izvršiti mnogo aplikacija odjednom. SCSI uređaji mogu biti instalirani (i međusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC neće čitati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridžima. koji prenose podatke sa 16. Elektronika za IDE je obično jeftinija nego za SCSI. On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K. i G: i tako dalje. a svaki kontroler za sebe može podržati dva uređaja (master i slejv). poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment). Kolege su ga molile za više od 2K.5 MB u sekundi. skeniranje fotografija ili drugog štampanog materijala itd. ali će Mek (obično) čitati medije formatizovanje na PC-u. Ultra ATA/100 itd. koji su u kućištu računara i iz njega koriste električno napajanje. dizajnirao računar ENIAC. i eksterne uređaje. AVI filmove za svoj projekat. F:.6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33). SCSI omogućava da dodate periferijsku opremu kao što su diskovi. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije. i povezuju tvrde diskove. Ako imate sadržaj. kao što su zvučni efekti. koji su van kućišta. SCSI veze mogu povezivati i interne uređaje. SCSI: Skazi (SCSI – skraćenica od Small Computer System Interface). Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics). a spoljni periferijski uređaji. Postoje i veze sa bržim prenosom UltraATA/66. spotovi. pre nego što se Apply okrenuo ugrađivanju jeftinije IDE magistrale. ili mikrofona. animacije. skeneri. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka. Oprema zavisi od sadržaja projekta i od dizajna.

48. naslova. Yamaha. četiri. Flopiji nisu više uređaji za “masovnu memoriju”. a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. Matsushita. Dok je tačka vrela. 24. Sony Philips i drugi nude CD-R “spaljivače” za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio. Softver poput. Za razliku od RAM memorije. tri. a ne o tehnologiji). Pošto su jeftini koriste se za niskotiražne distribucije završenih multimedijalnih projekata. visokokvalitetnim audiom i okružujućem zvuku.su obično bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi). U decembru 1995. Postoje dva tipa za DVD – DVD video i DVD-ROM (reč je o marketinškim kanalima. i 56 puta. 7 . kompakt. Čitači CD ROM. Hitach i Mitcubishi Electric) su se složile da promovišu novu tehnologiju optičkih diskova za distribuciju multimedije i dugometražnih filmova pod imenom DVD. Philips. većeg kapaciteta. Sony. kada isključite struju ROM čipu on neće zaboraviti ili izgubiti memoriju. a zatim ih piše na CD u tom redosledu. Syquestovi izmenjivi kertridži od 44 MB bili su najrašireniji prenosni medij među stvaraocima multimedije i profesionalcima. Sadrži mali BIOS program koji inicijalno butuje računar i koristi se u štampačima da drži ugrađene fontove. Čitači kompakt diskova sa memorijom samo za očitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i važno sredstvo za isporuku velikih. Tvrdi diskovi su najčešći uređaji za masovno skladištenje. Ovi brži uređaji se čuju slično mašinama za pranje veša kad ispiraju i mogu biti bučni. Prave se diskovi manjeg profila. Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje neće biti zaboravljene. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su uređaji za masovno smeštanje binarnih podataka – podataka koji se lako mogu čitati u računaru. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba. Audio numere mogu biti programirane čak u osam različitih jezika. dok sadašnja televizija (NTSC) ima 240 – TV slike će biti oštrije i detaljnije. ili CD ROM čitaču. omogućava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u “virtualnu” strukturu. Pinnacle Micro. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridžima od 100MB su u značajnoj meri prodrli u Syquestov deo tržišta izmenjivih medija. JVC. ili optički diskovi i kertridži) obično staju u kovertu za prenos. Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili više tvrdih diskova velikog kapaciteta. Razvoj je doveo do ubrzanja od dva.ROM memorija se samo očitava i nije promenljiva. možete napraviti soptsveni CD korišćenjem naročith praznih optičkih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najvećem broju formata za CD ROM i audio CD. Sa ovim medijem. Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows. Pionner. Magnetno optički (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju sićušne tačkice na presvlaci diska od metalnog oksida. Jedna ili više disketa ili diskova mogu biti potrebni za smeštaj i arhiviranje svakog projekta. Tvrdi diskovi mnogo više sadrže podataka od flopija. Time Warner. sa grafičkim subtitlovima na 32 jezika. brži i jeftniji. sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2). magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0. masovno proizvedenih projekata. ili 1 (uključeno ili isključno). Uklonjivi mediji (flopi diskovi. Sa snimačem kompakt diska. DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji. CD-R diskovi se ne prave kao obični CD-ovi. velikog kapaciteta. Lomenini Jaz kertridži daju gigabajt prenosnog medija.

salama za konferenciju i sastanke. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji može. ali i ne mora biti uključen u osnovnu konfiguraciju računara – zvučnike. ATM ili neki drugi servis za mrežno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije.četri ili 5 puta brže od znatno češćih modema na 28. Izlazni hardver. Veoma različiti ulazni uređaja mogu biti korišćeni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. Da bi najbolje iskoristio ugrađeni stereo zvuk. Video uređaji: nijedan drugi savremeni medij za prenošenje poruka nema vizuelni uticaj kao video. paneli sa tečnim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor. grafički tableti. kombinacija komunikacijom preko elektronske pošte i FTP (File Transfer Protocol. enkoderi i čitači magnetskih kartica.protokol za prenos datoteka). 10. uređaji za prepoznavanje teksta (OCR). kao i od računara koji koristite. sistemi za prepoznavanje govora. Komunikacioni uređaji. Zvučnici sa ugrađenim pojačivačima. U ulazne uređaje se ubrajaju: tastature. ili čak na beli zid. Switched-56. T3. Modemi: mogu se povezati na računar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. Vrhusnki monitori. crtača. moraćete da ga projektujete na veliki ekran. Za veće brzine prenosa. je najvažniji parametar. Panel se stavi na staklenu površinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim školama. T1. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku. miševi.8. monitore… Što je bolja oprema bolja je i prezentacija. biće vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network). DSL. treba imati spoljne zvučnike. pojačivače. CRT se dugo koriste – oni su originalna TV “velikog ekrana”. digitalne kamere. ekrani na dodir. trekbol. LCD paneli su prenosni uređaji koji mogu da stanu u tašnu. Računar klijenta može biti udaljen hiljadama kilometara što zahteva druge metode za dobro komuniciranje. Ulazni uređaji. Ako ste povezani na Internet.8 Kbps. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT). ravni skeneri. 9. ili povezani na spoljne pojačivače su važni ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bučnom okruženju. infracrveni daljinski upravljač. štampani izlaz je ušao na multimedijalnu scenu. samostalni LCD projektori i svetlosni projektori. merena u baudima. zeleno i plavo). Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. 8 . Ozbiljni stvaraoci multimedije često privezuju više monitora na svoje računare. Sa kartice za video-digitalizovanje možete na monitoru da prikažete TV sliku. Štampači: sa pojavom kolornih štampača prihvatljive cene. ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps . Pojačivači i zvučnici: često zvučnici i pojačivači koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite. pisaca. Koristi tri odvojene projektujuće cevi i sočiva (crveno. programera i muzičara smeštenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. Brzina modema. sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. Audio uređaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvučnikom i ugrađenim zvučnim čipom i sposobni su za audio izlaz. Projektori: kada treba da prikažete materijal većem broju gledalaca nego što može da stane oko računarskog monitora.

 Direktan unos slika iz skenera i video resursa. lokalno i globalno.  Konverzija glavnih formata slika i odgovarajućih datoteka. 11. da se postave bilo gde i manipuliše njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd. kao što su prozirnost. detaljnim studiranjem i proučavanjem svakog alata. kao što su pravougaonik. primajući podatke do 10 Mbps i šaljući ih brzinama od 2 do 10 Mbps. Pravljenje dobre multimedije znači biranje dobrog puta kroz softversku “močvaru”.  Naredbe Lathe i Extrude. posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. Alati za izmenu slika. Osnovni softverski alati.  Sposobnost da se dodaju realistični efekti.  Upotreba virtualne memorijske šeme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike količine memorije. Alati treba da budu “naoštreni” stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili više autorskih sistema i različitih editorskih aplikacija za tekst . iz koje “aligatori” iz teškoće u učenju dižu svoje glave i “grickaju” nas za noge. Softver u multimedijalnoj zbirci alata i veština da ga iskoristimo određuju vrstu multimedije koju možemo da uradimo i koliko fino i maštovito je možemo predstaviti. Ove aplikacije pružaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule.ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrična digitalna pretplatnička petlja. bojenje i crtanje.  Preslikavanje boja i tekstura. 9 . Instalacije kablovske televizije (CATV – Cable TV). laso i magični štapić. praćenjem Interneta.  Kvalitetni alati za biranje delova bitmape. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moćni alati za poboljšanje i retuširanje postojećih bitmapiranih slika.  Podešavanje osvetljenosti.  Sposobnost da se od početka prave i uobličavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova. pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. 12. ali i za slike digitralizovane skenerima. slike zvukove i pokretni video. Šta treba da sadrži alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadrži sledeće osobine:  Višestruke prozore koji omogućavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije. služe za preradu i izmenu slika. illustrovanje. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu. iz perspektive kamere i iz izračunatog pregleda. senčenje i magla. kontrasta i balansa boja.  Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto.  Sposobnost da se primitivni oblici prevlače po sceni. 13. Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta bržim od telefonskog modema. OCR i izmene teksta i izmene zvuka. od interesa za multimedijalne stvaraoce:  Višestruki prozori koji omogućavaju pogled na više od jedne slike u jednom trenutku. uhvaćene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama… Neke od osobina tipičnih za aplikacije za izmenu slike. 3D i CAD.

izoštravanje. olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima četkice. photoTools firme Extensis omogućava brzo dodavanje senki. sa trake. senčenja. Format QuickTime podržava digitalni video. Obe tehnologije omogućavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. reprodukovani ubrzano. digitalizovani zvuk. difuziju. ili neki drugi filter. kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. freska. 10 . obično u malom prozoru u okviru projekta. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obično multipleksirani audio. isecanja. Oba daju metodologiju za preplitanje. slika. MIDI podaci. ukošavanje. omogućavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom. audio. hotTEXT firme Vertigo omogućava da se tekst pretvori u 3D objekte. graviranje. video. tvrdi diskovi. tipografske manipulacije i maskiranje. reljefa.  Mogućnost da se slike prave od nule. spoljni uređaji kao što su CD ROM-ovi.  Mogućnost dizajna u slojevima. tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. distorzija i izmena perspektive. animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau količinom informacija po video frejmu koji se šalje na ekran. koji mogu biti kombinovani. video i digitalni film.  Višestruki fontovi. Aplikacije za izmenu slika obično podržavaju dodatne module. VideoShop i mediaStudio Pro.  Filteri za specijlane efekte. poligon. Alati za animaciju. DVD je hardverski format koji definiše vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u slučaju usnimljenih diskova.  Mogućnost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veličina. Alati za pravljenje filmova obično koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI – Audio Video Interleaved) i omogućavaju stvaranje. a omogućavaju istezanja. zamagljivanje. rotiranje. testa. 14. računarske animacije. talasi i vetar. ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao što su Premiere. prskanje i tinting. “Srce” QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za bešavnu integraciju zvuka. erbraš. četkicu za bojenje. QuickTime se koristi za isporučivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. stilovi i veličine. Alati za retuširanje. skriveni i sortirani. radi specijalnih efekata. iz animacija.  Geometrijske transformacije. koje proizvode nezavisni stvaraoci. kvadrat. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema. suva četkica. zatamljivanje. pravougaonik. kao što su obrtanje. zagreva da bi se digitalna informacija snimila i očitala. iz digitalizovanih segmenata. osvetljavanje. grafička olovka. koristeći alate za liniju. krug elipsu. izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa. sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smeštanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. sjaja i graviranja. ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. Specijalni efekti iz dodatnih modula čine sliku zabavnom. kao što su kristalizacija. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafičkih scena (frejmovi). vodene boje.

pa čak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako računar treba da pristupa mediju koji je uključen u QuickTime film. AVI format datoteke nije proširiva. DDE (Dynamic Data Exhange – dinamička izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding – povezivanje i ugrađivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka između aplikacija pod Windowsom Na primer. animaciju i MIDI. vremenski kod. animaciju. i sve premestite u procesor teksta. polovine ili celog ekrana. Elementi multimedije često se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike. nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. napravite histogram za poređenje broja miševa u dinamičkoj tabeli. audija. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows. ili će linkovi pući. tekst. Prvo napravite živopisnu sliku grafičkoj aplikaciji. bez specijalnog hardvera. Najbolje je da objekat ugradite u datoteku. audio. koji opisuje njene izuzetne osobine.  Mešanje audio signala. sklalranje.  Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma. VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga. “otvorena” sredina. uključujući najveći broj glavnih formata za video. stono video izdavaštvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces. nepokretne slike. 15. Poboljšanje tehnike kompresije i dekompresije omogućavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko četvrtine. audio. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premeštene u druge direktorijume. kao što je Microsoft Word. Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa. Povezivanje multimedijalnih objekata. MPEG. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead – omogućavaju mešanje video spotova. već isto tako dozvoljava stvaraocima da priključe svoje nove ili prilagođene formate medija. kao što je Excel. uz neki tekst. Da bi se situacija poboljšala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI učinio korisnijim za profesionalno tržište. snimanje zvuka. 11 . zatim. ili svojstva. tween. konverzije formata. nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. kao što su:  Vremenska kontrola i sinhronizacija  Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka  Spajanje slika.  Audio i video efekti i pretapanja  Snimanje medija. želite da nove mišolovke reklamirate blistavom grafikom. muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija. QuickTime sadrži ugrađenu podršku za 10 različitih tipova medija (video.QuickTime čine tri elementa:  QuickTime filmski format datoteke  QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija)  QuickTime medijske usluge. Deo za medijske usluge ne samo što ima ugrađenu podršku za više od 35 medijskih formata.

FileMakePro. Excel – i u njega možete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija. animacija i video spotova. upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4. ali svi su međusobno povezani kroz OLE i DDE. multimedijalnu reprodukciju zvukova. Primer. Lotus Word Pro može da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugrađenim objektima. Ti alati imaju i multimedijalne mogućnosti. Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored časova. zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti. organizuju podatke po kolonama i redovima. U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. očitava i organizuje mnoge vrste informacija. Omogućava da se podaci mogu uneti samo jednom. zahvaljujući raznim projektorima. pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. dinamičku tabelu. kotira se visoko zbog lakoće korišćenja i međuplatformskih mogućnosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. u elektronski poštanski fah. očitavati i reprodukovati. Poput dinamičkih tabela. Možete staviti QuickTime filmove u dokument. da nešto naglasite ili da objasnite nešto što je teško izraziti režima. sortira. Mnogi dokumenti obrađeni na računaru na kraju se štampaju na papir. kao što su zvukovi i AVI filmovi. Dokumentu je značajno priključivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika. zvuk… Baze podataka – program za bazu podataka može da čuva. Dinamičke tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. TIFF. ali da se mogu razgledati na različite načine. koji su bitni za vođenje biznisa. da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sačuvate u cilju reprodukcije. Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm. Slike. Prezentacioni softver je na početku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije. isporučeni na server. Svaki program je zasebna aplikacija. Microsoft Office sadrži Word za obradu reči. ili CD. WordPro – pošto ima naredbe za Windows DDE i OLE. Kancelarijski paketi programa. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajedničkog interfejsa sa sličnim menijima. Možete uvesti digitalizovan zvuk. Obrađuje slike i druge multimedijalne sadržaje. Excel. WordPerfect za Windows može da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu štampane na papir. Word – nudi posebne multimedijalne osobine. Koristeći DDE. ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. ili animiranih ilustracija. Kancelarijski paketi programa integrišu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti. Većina aplikacija pruža odlične mogućnosti za dijagrame i tabele. WordPerfect . 12 . Access je relaciona baza podataka raspoloživa zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite. slike iz Photoshopa. Ako se podaci menjaju u povezanom programu.16. automatski se vrši ažuriranje u dokumentu WordPerfecta. Editor slika omogućava lako dodavanje grafike u dokumente. BMP i EPS. Lotus 1-2-3 omogućava preraspodelu grafičkih elemenata klikom i prevlačenjem i korišćenjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljašnjem svetu.alat koji omogućava crtanje. naredbama i paletama ikona.2. Možete praviti i uvoziti različite formate slika: PIC. relaciona baza podataka.

Omogućava multimedijalno povezivanje i ugrađivanje. tekst. kao što su Basic i C  Alati za razvoj dokumenata 13 . Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obično prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisničkog interfejsa. ili višom od 1/30 sekunde. sa rezolucijom visokom. ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi. koje ćemo objasniti u sledećim pasusima:  Vizuelno programiranje sa naznakama. Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadržaja i funkcija projekta. Organizacioni. ili kao špilovi karata.PowerPoint – firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili ručnim prikazivanjem slajdova.u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (događaji). dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. Elementi multimedije (slike. zvukove. U najboljem slučaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu. Autoriski alati mogu biti:  Alati zasnovani na karticama. uključujući grafiku.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. a u najgorem slučaju morate znati koji alat će bar omogućiti da se posao obavi. animacije. digitalni audio i MIDI muzika. za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imaće sopstvenu strukturu i cilj i zahtevaće različite osobine i funkcije. ili stranicama  Alati zasnovani na ikonama i događajima  Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama. video spotovi) moraju biti napravljeni. animaciju i video spotove. organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. Možete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha. animirane GIF datoteke itd. 17. prototipove i tehničke vizuelizacije. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i događaji se organizuju po vremenskom redosledu. ikonama i objektima  Programiranje skript jezikom  Programiranje tradicionalnim jezicima. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili više pristupa. Alati zasnovani na ikonama i događajima . Autorski alati za multimediju daju važan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta. Vrste autorskih alata.

uz prateći zvučni efekat. autorksi sistemi obično daju načina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a. zvuk video filmove. Mogućnost isporuke projekta. stalno ćete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvršava. ili ugrađivanjem Jave. Mogućnost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat. Kada se izgradi struktura možete dodati sadržaj: tekst. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje događaja multimedijalne prezentacije. Autorski alati bi trebalo da omoguće jedan ili više nivoa interaktivnosti:  Jednostavno grananje. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz između platformi lak. Ispručivanje projekta može zahtevati pravljenje izvršne verzije projekta korišćenjem multimedijalnog softvera. Izvršna verzija omogućava da se projekta reprodukuje.Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. animaciju. animacija balona koji eksplodira. grafičke objekte. klikom miša itd). ili dijagram. JavaScripta ili neke druge kodne strukture. tako što ćete prevući odgovarajuće ikone iz biblioteke. tekstualna polja. a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. zvuke i proračune. slike. Primer ovih alata su Macromedia Direktor. Macromedia Flash… Interaktivnost čini krajnjeg korisnika vašeg projekta moćnijim. Mogućnost za fino podešavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tačnu sinhronizaciju događaja – na primer. ili dijagram toka događaja. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom. zadataka i odluka. Ikone mogu uključivati izbor iz menija. grafiku. Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. pomoću posebnih dodatnih modula.Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlakši autorski proces. Prvo izgradite strukturu. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadrže medijske objekte: dugmad. potprogrami. Alati zasnovani na ikonama vođeni događajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. Ako želite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju. kao što su IF-THEN naredbe jedna u drugoj. ili je odvucite izvan da bi je obrisali. jer mu dozvoljava da upravlja sadržajem i tokom informacija. Alati zasnovani na vremenu . Director 14 . Svaki alat koristi svoj različit pristup za upravljanje događajima u vremenu. praćenje događaja i prenos poruka između objekta i elemenata. koje nudi mogućnost da se pređe na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnošću kao što je pritisak tastera na tastaturi. stranice ili kartice. pozadine. Reprodukcja na Internetu Pošto je web postao značajan isporučioni medij za multimediju. Možete štampati navigacionu mapu.  Uslovno grananje koje podržava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili događaja  Strukturirani jezik. koji podržava kompletnu programsku logiku.

Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentrišu tekst. osim za one koji su stekli veštinu čitanja. kompleksni priručnici i sadržaji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language). U multimediji to su reči koje će se pojaviti u naslovima. tekst je postao važniji nego ikad. Najranije poruke pisanim rečima su obično predstavljale informacije od vitalnog značaja za upravljanje ljudima. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije. Korišćenje teksta u multimediji Korišćenje teksta i simbola za komuniciranje je započelo pre otprilike 6. 19. ili amnezije. ili ako vladaoci za to nisu dali “odobrenje”. Danas su tekst i sposobnost čitanja “vrata” ka moći i znanju. Čitanje i pisanje su očekivane i neophodne veštine u većini modernih društava. animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. Više nego TV koja sa svojih 5. Akademski članci. menijima i navigacionim pomagalima. Pisane poruke su bile popularne među elitom. Samo su članovima vladajuće klase i sveštenstva bilo dozvoljeno da čitaju i pišu piktografske znake i oznake na glinenim pločicama. destilišući prozu u svega nekoliko reči.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. politikom i porezima.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji. 10 ili 100 kanala. volje Božje. 15 . Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazrešiva za sve. Sumeru i Vavilonu). novinski članci. Web nudi “istraživački raj” od nekoliko miliona HTML dokumenta Moć značenja Čak i obična reč ima više značenja. U nekim ranijim dobima najveći prekršaj jednog čoveka je bilo znanje čitanja. prvobitno dizajniran da prikaže jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku. Nakon nedavne “eksplozije” Interneta i WWW.Director firme Macromedia je moćan i kompleksan autorski alat sa širokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija. 20. 18. Gradivni elementi multimedije. Dodajte ugrađene funkcije koje na klik mišem povezuju izabrane reči i fraze sa drugim sličnim i detaljnijim materijalom. Šta se pomoću autorskog alata može uraditi. pa kad počinjete da radite u nekom mediju važno je da kultivićete preciznost i svest o konkretnim rečima koje koristite. kada su prvi simboli ispisivani na glinene pločice i ostavljani da se suše na suncu. Egiptu. ako nije pripadao višoj društvenoj klasi. prototipove i tehničke vizuelizacije.

Ako vam budžet dozvoljava. Svi ovi primeri demonstriraju sledeći princip multimedije: važno je dizajnirati oznake za naslove ekrana. gornja kutija je sadržala velika slova a donja mala slova. novinska… Serif je mali ukras ( na francuskom sans znači bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. srećna. AirWorks. ili oko 1/72 inča. Times 12 pointa italic je font. baš kao kuća koju oglašava agencija za nekretnine. svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih značenja. delikatna. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafičkih znakova. muška. Veličine pisma obično se izražavaju u pointima. logotip ili poštapajuću rečenicu. Veličina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao što su g i y). Studije su pokazale da je lakše čitati reči i rečenice sa izmešanim malim i velikim slovima. WebStar. Pismo ili ima serife ili nema. 1 point je 0. Njegov sadržaj ne bi nikako mogao biti kompleksan. “zeleno’ i “lako”. Zato su to elementi od vitalne važnosti za multimedijalne menije. ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. a kod nas je odomaćeno verzal i kurent. Helvetica. ili lik fonta. 16 .138 inča. Posmatrajte ih kako rade. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini reči: FileMaker. Samo vi znate reči koje će Vas zaustaviti usred ljutine. koristeći reči sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjem da bi ste izrazili šta ima da kažete.može biti bolje nego “taj odgovor je ispravan”? Eksperimentišite sa rečima koje planirate da koristite. Font je zbirka znakova jedne veličine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. U vremenu kada se slagalo ručno slova za pojedinačni font su uvek bila čuvana u dva poslužavnika. komična. a sans serif se koristi za naslove i važne ciljeve. FANTASTIČNO . ili kutije (case). vino ili platforma političkog kandidata. New Century Schoolbook. Korišćenje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. Quit je jače nego Close. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst. Shvatite suptilna značenja: GO BACK je jače nego Previous. najčešći su sistem komunikacije. uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doživljavaju reči. Pisma su bila opisivana kao ženska.“Kovači” reči u oglasnim agencijama ocrtavaju značenje čitavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu reč. Palatino su primeri serifnih fontova. ili zapisani. Helvetica. Druge stilove (podvlačenje) može dodati vaš softver za računar. formalna. Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku. tako što ćete ih “iskušati” na drugima. duhovita. mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma. Times. Tipični stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). Pisma mogu bit oglašavana na više načina. kapriciozna. a malo lowercase. a bilo bi vam potrebno mnoštvo slika i simbola da obučite publiku da se kreće kroz projekat. navigacione sisteme i sadržaj. koja obično sadrži mnoge tipove veličina i stilova. nego reči i rečenice samo napisanim velikim slovima. tehnička. Times i Courier su pisma. To su reči koje imaju značenje. Arial su sans serif. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika između malih i velikih slova. U računarstvu se koristi termin font. menije i dugmad. Pojmovi “Barbi”. Predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do u detalje. Reči ili simboli u ma kakvom obliku izrečeni.

Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata. Za mala slova koristite najčitljiviji raspoloživi font. Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema. Lakše je čitati štampan dokument nego skrolovati po ekranu. Na web strani stavite najvažnije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraživanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). možete upakovati ogromnu količinu tekstualne informacije na ekran. italic. Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. Dugmad za web možete praviti od GIF i JPEG bitmapa. Korisitte što manji broj različitih pisama u istom radu. moraćete da isporučite probojne. gde korisnici odaberu temu i kliknu mišem. ili web sajta. pritisak na taster na tastaturi…) zahteva malo obuke. lep plavi trougao. Oivičite naslove sa mnogo praznog prostora. Mora se naći mera. ali menjajte veličinu lika fonta stilovima tipa bold. Eksperimentišite sa spuštenim senkama. U višespratnici može biti 50 takvih dugmadi. kao što su i blokovi teksta. prilagodite veličinu teksta. reklamni psihologi grafički dizajner. ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju pošto kliknu. Pokušajte da upotrebite inicijale za pause (kao “P” na početku ove rečenice) i početna velika slova da biste rečima dali dodatnu težinu (slika 5. ali ne pravite tekst da izgleda kao link. Smislite smislene reči i izraze za linkove i elemente menija. Ako dajete javnu podršku glasom. Interaktivi multimedijalni projekta se obično sastoji od tela informacije ili sadržaja kroz koji se korisnik kreće pritiskom na taster. U takvom slučaju koristite velike fontove i malo reči sa mnoštvom praznog prostora.1). koje kad kliknete vode ka drugim stranama.Jedan jedini član tekstualnog menija propraćen jednom akcijom (klik mišem. neka imena su nažvrljana… U multimediji dugmad su objekti. Ne treba ni mnogo ni malo. U većini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. Ako su vaše poruke deo interaktivnog projekta. Koristite tekst za naslove i podnaslove. U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak između redova bude prijatan. eventualno osvetljeno). Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz između slova i pozadine. gde znate da korisnik traži informaciju. Naglasite tekst da istaknete ideje. Grafikom izmenite izobličite tekst. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vaše poruke. Ako 17 . za navigaciju i za sadržaj. U određenim trenucima. Izbegavati više nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu. Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. ili koncepte. tekst će se uključiti u živu prezentaciju i podcrtavaće glavnu poruku. ili vrlo koncizne tekstualne poruke. pre nego što to sve postane napadno. a jednostavan je i neposredan. za menije. da biste privukli pažnju. Menjajte veličinu fonta srazmerno važnosti poruke koju isporučujete Istražite efekte primene različitih boja i postavljanja teksta na različite pozadine. Računarski ekrani pružaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. klikom miša. Za dugmad birajte fontove koji su čitljivi. I ovde morate biti pesnik. Za štampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. Može ponekad biti teško zbog dizajna. ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira.

Na primer možete da animirate određene pasuse i naterate ih da uleću u ekran. Simboli prenose smislene poruke. viši nego širi. Tekst je efikasniji od slika i crteža kada treba preneti korisniku preciznu poruku. To se upoređuje sa standardnom merom u štamparskoj industriji (72 pointa po inču) i omogućava stonom izdavaču i dizajneru da vide na monitoru na šta će odštampano ličiti (zove se “šta vidiš to dobiješ“ – What You Si Is What You Get. Pomoću CSS možete definisati: težinu fonta. slike) da biste uvećali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. Ima mnogo načina da se zadrži pažnja kada se prikazuje tekst. Uspravno i položeno Tradicionalno odštampani dokumenti su viši nego širi. veličinu. zvukove. veličine. ali možete da pravite zadovoljavajuće dokumente koristeći uvlačenje blokova. Upotrebite font koji se lako čita. skraćeno WYSIWYG – izgovara se “vizivig”). porodicu fonta. i ostale osobine. Gde je naslov okružite <H1> i </H1>. Dodatno. Dinamički HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definišu parametre od visine linije preko širine margine do lika fonta. pikseli su obično bili viši nego širi. Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). a tekst između tagova će biti prikazan u browseru u bold stilu. 18 . Na primer. Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika. Lep tekst u HTML dokumentima se obično pravi u vidu grafičkih bitmapa. c …) okružite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi. Orijentacija tipa viši nego širi se označava kao portrait. U multimediji imate moć da “stopite” i tekst i ikone (boje. U HTML dokumentu možete zadati likove slova. Treba voditi računa u kom će fontu korisnik čitati vaš dokument. ikona. prilagođavanje veličine. Pokušajte da prikažete cele pasusue na ekranu. što daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proširio VGA standard za PC računare (96 piskela po inču). transformacije teksta itd. pokušajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. 2. možete ključne reči staviti na gomilu i flešovati ih po određenom redosledu (kao u bilbordima)… Vrlo rano u razvoju monitora za računar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inču. umesto lepšeg fonta koji je nečitljiv.cilj vašeg multimedijalnog projekta. ali nisu čitljiv na običnom monitoru. tabele. a gde je uređena lista (1. koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. i zvuka. Gde želite da tekst bude polucrn (bold) okružite ga tagovima <B> i </B>. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i prisećaju se slika. ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta. okvir i hrizontalne lenjire. boje. 3… ili a. Orijentacija tipa “širi nego viši” je tipična za monitore i zove se landscape.33:1. da povećate naslov znak po znak. tako što ćete ih na tekst označiti na poseban način pomoću tagova. b. na starim EGA monitorima bio je 1. promenljivost fonta. to su simboličke reprezentacije objekata i procesa koji su zajednički za korisničke interfejse mnogih OS. Simboli kao što su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone.

Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu “verni”. stvaraoci multimedije ga retko koriste. koje vi koristite. Apple i računar Macintosh su 1985. može se lako skalirati da bude manji ili veći tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veličini 24 pointa. ili 96 dpi). jer su oni univerzalno raspoloživi na svojoj platformi. podnaslove. godine predvodili revoluciju u stonom izdavaštvu. PostScript je brzo postao standard za fontove i štampanje u svetu stonog izdavaštva i odigrao je značajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog računara Macintosh. a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane. Pošto je svaki znak u PostScriptu matematička formula. a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba još 40K. dugmad. Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na štampač. Fontovi Type 1 sadrže natuknice (hint). PostScript fontovi su obično u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku. Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veličinama bez reckavosti. 2400. napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove. koji mogu i da nemaju fontove. Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. Na slici 6. TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi.ž Apple ga je licencirao i uključio u svaki svoj laserskii štampač tipa LaserWriter. U maju 1989. ili Macintosh. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omogućavaju da se tekst u bilo kojoj veličini ispiše na računarskom ekranu bez reckavosti. praveći ih glatkijim za oko. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajućem meniju File ovog direktorijuma. ili. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematičkih konstrukcija (Bezijerove krive). u kombinaciji sa obradom reči i softverom za slaganje teksta po strani. stvaraoce multimedije treba da interesuje kako će skalirani fontovi izgledati na monitorima. bilo da je štampač LaserWriter od 300 dpi. ili 96 pointa. nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. Danas se TrueType isporučuju sa računarima sa Windowsom. Osim što štampa glatke znakove na štampaču. itd. Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova. Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows. ne kako će izgledati na papiru. ili štamparska mašina (image setter) rezolucije 1200. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove. što je omogućilo da laserski štampač visoke rezolucije 300x300 dpi pomoću specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu sićušnih kvadratnih piksela sračunatih iz geometrije znaka. Iako “rat’ između PostScript i TrueType fontova nastavlja da se širi kroz računarsku i izdavačku industriju. tako da se koristi ne samo da opiše pojedinačne znakove u fontu.1 prikazani TrueType fontovi. podesna za najfinije štamparske poslove. nazvanu TrueType. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vašem i korisnikovom računaru. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju bržih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. kojima se poboljšava rezolucija. čak. 19 .VGA rezolucija je 640 piksela po širini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). 3600 dpi. Ako se vaš rad distribuira na sajtove.

ResEdit je editor resursa. tabulator i nova strana). Kada nekoliko jezika ima zajednički skup simbola sa istorijski povezanom podlogom. uključujući i često korišćene simbole. Prošireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute). uključujući i mala i velika slova. Pošto je računarsko tržište postalo internacionalno u poslednjoj deceniji. predstavlja najčešće korišćeni gradivni blok u računarskoj obradi. izdavači i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojećih likova fontova. profesionalni tipografi mogu da prave upečatljive likove teksta i prikaza. ikone. Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova.Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vašom aplikacijom kada isporučujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. Nazvan Unicode. Bilo je teško prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. Unicode organizacija podržava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. Isporučuje ga Apple. godine koncentrisan napor lingvista. Grafički dizajneri. Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer. ali se omogućava enkodiranje do čak 1000. Osmi bit bajta je neiskorišćen. oblici. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podržavaju tri oblika enkodiranja. Pravila za enkodiranje znakova iz proširenog skupa nisu standardizovana. Latin skript koji se koristi za engleski i većinu evropskih jezika). pre nego se bajt potpuno iscrpi. Tako ASCI vrednost 165 može bit na primer. 20 . a danas računarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za prošireni skup znakova. kraj reda. ili pravljenje novih Font resursa za pamćenje bitmapa ekranskih fontova. zajednički simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript).000 dodatnih znakova. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim slučajevima sudski je zaštićen patentima. kojim se koristi uobičajen repertoar znakova. Slika 6. Bajt koj se sastoji od 8 bitova. koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. Takođe su uključena 32 upravljačka znaka za prenos poruka uređajima (nov red. Skraćenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (američki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najčešćoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. dijalozi.2 predstavlja simbole iz menija Insert. Može da se koristi za editovanje. a koristan je pravljenje i izmenu grafičkih resursa. znake interpunkcje. originalan standard sadrži 65. kao što su kursori. tako da možete da tačno prenesete ideju ili grafički osećaj. On omogućava da se enkodira još 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi. arapske cifre i matematičke simbole.000 znakova da bi bili uključeni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. Dok je 65. preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. Sa ovim alatima. jedan od problema je bio rukovanje različitim međunarodnim alfabetima. ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova.000 znakova dovoljno za enkodiranje većine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvažnijim svetskim jezicima. Od 1989. Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta. inženjera i informatičkih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih računarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje višejezičkog teksta i znakova. grafička oznaka uvučenog pasusa (*) itd.

Izraz hiper – znači nad. grafici i zvukovima) u čvorovima. Lep tekst se obično nalazi u bitmapiranim crtežima u kojim su znakovi prepravljeni. zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. šrafiraju. Reč može biti “vruća” (kao i dugme). hipertekst često postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna.Da tekst izgleda lepo. grafiku. Kada tekst “živi” u računaru. ali neki će praviti sopstvene prilagođene fontove. čvorove koji sadrže tekst. brzo i intuitivno. tekstualne i slikovne baze podataka. poruke i elementi sadržaja. tehničku dokumentaciju. korisnik može da se kreće kroz tekst na nelinearan način. osenče. Tekst se onda može zvati hipertekst. tj. čvorovi su teme kojima se može pristupiti. interaktivnu literaturu. interaktivne kioske. edukativne kurseve. Veze su navigacione staze i meniji. pošto su reči. Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kreće i interaguje. manipulisani i spojeni u grafičku sliku. koristeći alate za editovanje fonta. elektronske kataloge. sekcije i misli povezane. Multimedija (kombinacija teksta. Pošto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja reči ne samo sa drugim rečima. Prosto biranje fonta je prvi korak. zvukove i ostale vrste prikaza. Dve često pominjane reči u hipertekstualnim vezama su veza (link) i čvor (node). Za najveći broj dizajnera lakše je da prave lep tekst pomoću pripremljenih fontova. Umetnost hipermedijalnog dizajna leži u vizuelizaciji tih čvorova i njihovih veza. moć računara da obrađuje može se upotrebiti tako da tekst postane pristupačniji i smisleniji. tako što vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. dokumenti. umesto na štampanim stranama. nego i na srodne slike. video spotove. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom. Najjednostavniji način da se šeta kroz hipermedijalnu strukturu je pomoću dugmadi koja omogućavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu. 21 . potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafičkih aplikacija koje mogu da prošire. kao i ljubav sa mržnjom. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavaštvo i referentne radove. ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. oboje i analiziraju reči u prave crteže. slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju. Veze povezuju konceptualne elemente. ili grožđe sa vinom.

Digitalni podaci. proizvode zvukove koji su manje.wav. a digitalni podaci ne zavise. jer omogućava instrumentima da komuniciraju na standardan način. digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. MIDI standard je kao PostScript. prostora na tvrdom disku. Ovi talasi šire se kao nabori vode od kamička bačenog u nepokretni bazen. chord. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta. MIDI zavisi od uređaja. 22. snage centralnog procesora. itd. upozorenja. MIDI datoteke će biti 200 do 1. ili gubljenja audio kvaliteta. a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. s druge strane. MIDI su note – prvo zavisi od vašeg zvučnog sistema. Možete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije. Mane MIDI: Pošto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk. pokreću se napred-nazad (primer konus zvučnika). ili prikazanog ekrana. Pojam zvuka.wav. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. Čim instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloživi. a drugo od kvaliteta vašeg muzičkog instrumenta i mogućnosti vašeg zvučnog sistema. Možete dodati svoje zvučne datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog događaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. što je nemoguće sa digitalnim audiom. ili više identični. Akustika je grana fizike koja proučava zvuk. MIDI podaci su za digitalni audio ono što je vektorska. bez promene visine tona. osećate promene pritiska. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzičke notacije.Pošto su male. Možete dodeliti zvukove sistemskim događajima kao što su startovanje Windowsa. samo ako je reprodukcioni uređaj identičan proizvodnom. nego instrumente. To je univerzalan “govor” na bilo kom jeziku. Na raspolaganju su sledeći sistemski zvuci: Start. ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku.21. tako zvukovi koje prave MIDI muzičke datoteke zavise od konkretnog MIDI uređaja za reprodukciju. Midi i digitalni audio. MIDI datoteke ugrađene u Web strane učitavaju se i izvode brže. nego njihovi digitalni ekvivalenti. ponekad MIDI datoteke mogu zvučati bolje od digitalnog audia. Digitalni audio je snimak. utiče na naše raspoloženje… Kada nešto vibrira u vazduhu. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije.wav. ili vibracije. Kao što se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od štampača. kao što su note. ili širine za prenos. Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvučnost) u diskretnim vremenskim intervalima. 22 . razvijen ranih 80-tih prošlog veka za elektronske muzičke instrumente i računare. kao zvuk. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke. Nasuprot MIDI podacima. možete biti sigurni da će reprodukcija biti precizna. Digitalni zvuk se koristi za muzičke CD-ove. nizovi nota i koji instrumenti će svirati te note. a kada dosegnu vaše bubne opne. od najtišeg šapata do zaglušujuće buke mlaznog aviona u poletanju. chimes. stvaraju se talasi pritiska.Ako se koriste kvalitetni uređaji. Dozvoljava da muzika i zvučni sintisajzeri komuniciraju međusobno duž kablova kojima su uređaji povezani. Pruža zadovoljstvo slušanja muzike. bez obzira na reprodukcioni sistem. Nivoi zvučnog pritiska mere se (glasnoća ili obim) mere se u decibelima (db). sistemski zvuci. itd.Možete menjati dužinu MIDI datoteke (promenom tempa).Digitalni audio neće raditi jer nema dovoljno RAM-a.

širi izbor aplikacionog softvera i sistemske podrške za digitalni audio. MIDI je najbolji način da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. prirodnog ili snimljenog. Korišćenjem istih alata kao i za odsecanje moguće je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak. ili snizite ukupnu jačinu za izvestan iznos. sposobnost da se svira klavir i pregršt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture. Sa digitalnim audiom možete imati više samopouzdanja. potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obižno ugrađen u zvučnu karticu PC računara). prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji računar može da pročita. partiture. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvučne efekte koje ste snimili na analognom medijumu. postojećih snimaka na traci.Uvek možete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. Da biste dobili konzistentan nivo jačine.Osim toga možda će biti potrebno da sastavite duži snimak isecanjem. Nije vam potreban govorni dijalog. sintisajzera. Pod Windowsom skoro svi programi pišu WAV datoteke. dovoljnu za digitalne datoteke. ili na oko 16 db. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike može biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta. Konverzija formata. male su šanse da će svi biti iste jačine.Pravljenje originalne MIDI partiture je težak posao. 23 . ili praznog prostora sa početka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka. Potrebna vam je izgovorena reč. Digitalni audio Možete da digitalizujete zvuk iz mikrofona.Priprema digitalnih audio datoteka je prilično jednostavna. Imate računarske resurse i prenosnu širinu. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji. U nekim slučajevima softver za digitalno editovanje može čitati format različit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. Uopšteno. a MIDI je najbrži i najfleksibilniji alat za to. a MIDI je tu najmanje pouzdan.Možete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora. sa popularnih CD i LP ploča. Ako pokušate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan. Ovim alatom možete praviti profesionalne zvučne snimke i vršiti digitalne miklseve.Najbolje je upotrebiti zvučni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na određeni nivo – recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja). Erase ili Silence). note… Generalno možete koristitit MIDI u sledećim slučajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta.Odsecanje se obično postiže prevlačenjem kursora miša preko grafičke prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut.Odsecanja čak i malog broja sekundi može napraviti tu i tamo ogromne razlike u veličini datoteke.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek. Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows. umesto medija za distribuciju. označite sve podatke u datoteci i povisite. poput kasete). Ima puno mladih kompozitora koji žele da uđu u multimediju.Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima. “živih” radi TV prenosa. najvažnija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka. da će snimak zvučati isto tako dobro i na kraju kao i na početku kada ste ga pravili. Odsecanje uklanjanje “mrtvog vazduha”.Da biste napravili MIDI ompozicije.pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu može više biti kao proizvodni alat. klavijature.MIDI se ne može lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga. Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzičke teorije. firme Sonic Foundry. zahteva poznavanje elemenata muzike. Digitalni audio koristite u sledećim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. Clear.

Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog. Skript jezici kao što su OpenScript (ToolBook). alati. Ponekad vam može i običan kasetofon obaviti posao. animacije i digitalne video spotove. slike. Sa trakom možete snimiti isti zvuk.Omogućavaju zapis na traci sa 44. ili može biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene. veština koja se uči metodom probe i pogreške. praveći ga od nule ili kupovinom. uključujući zvukove događaja. daju veći nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. umesto direktno na disk. Audio snimanje. simboli.Program Flash firme Macromedia omogućava integraciju zvučnih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu. ali najveći deo animacija i videa zasnovanog na račuaru će se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor računara može obraditi. 24 . i protočne zvukove. kao što su klikovi na dugmad. i gde treba da se odigraju zvučni događaji. Dobavite izvorni materijal. 25. 2.1 KHz i 16 bitova. Lingo (Director) i ActionScript (Flash). spremite se da investirate u “gluvu” sobu. Menjajte zvukove da odgovaraju vašem projektu. plave. trebalo bi da unajmite studio. vektorska grafika.Video-rikorderi imaju odličnu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korišćenjem audio zapisa na video traci.Ako odlučite sami da radite. 24.23. Ono što vidite na ekranu multimedijalnog računara u bilo kom trenutku je mešavina elemenata: tekst.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tržištu. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu. morate proći izvesne korake: 1. Formati za audio datoteke. kao što je muzika u pozadini. sasvim slično fotografiji. Slika. fotografske bitmape.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najčešće pamte kao WAV datoteke.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke. različita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa. Audio snimanje.Može biti vrlo raznobojan ekran sa nežnim pastelnim prikazima crvenkasto ljubičaste boje. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smešteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova. zvuk.Prvo možete čekati da se cela zvučna datoteka prenese na računar i da je onda odsvirate pomoćnom aplikacijom. Odlučite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat. Format zvučne datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka. prasvljenje nepokretnih slika.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat. Možete snimiti zvučni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. naročito ako projekat sadrži komplikovane “žive” prezentacije ili ako isporučujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. 5. Snimanje na jeftini medij. Ako vaš projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom. žute i zelene boje. 4. bilo MIDI zvuka na Webu. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na događajima. Kada pravite multimediju verovatno ćete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst. 26. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. vrhunske pojačivače i opremu za snimanje i skupe mikrofone.Sastavljanje svega može biti teško. a kvalite da bude na nivou CD. 3D prikazi. Odredite koja vrsta zvuka se traži. ali testiranje i procena onog što ste uradili još teže. S druge strane animacija na brzoj mašini može se izvršavati 5 do 10 minuta brže nego na sporoj mašini. 3. izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. preslušati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju.

Alat je pogodan za izradu modela. Bitmape možete napraviti od nule programom za crtanje. čudnih geometrrijskih oblika. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinačne tačke koji su najmanji elementi rezolucije računarskog ekrana. sa namerom. • I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. Za fotorealizam. Iscrtan objekat može biti ispunjen bojom i oblicima i možete ga izabrati kao jedinstven objekat. Corel. Hvatanjem bitmape sa fotografije. Planirajte pristup. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogućnosti grafičkog hardvera i monitora računara. pa editujte slike u Photoshopu. okvire. koristite indeksne kartice i premeštajte ga dok sve ne bude dobro. omogućavajući da prevučete gotove objekte na scenu. napravite scenario projekta i numerišite ga. menjati.Može biti elegantno ili ne. spremno da vi. ili nekog drugog prikaza. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo). kamera. Bitmape se koriste za fotorealistične i za kompleksne crteže koji zahtevaju fine detalje.Nepokretne slike mogu biti najvažniji delovi multimedijalnog projekta. jedan preko drugog. Pojam bitmape i softver za bitmape. 25 . Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije. okviri teksta. vektorske crteže i bitmape). Višestruki monitori. ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora. krugove.Razradite grafički pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima. puno oštrih uglova ili umekšano stapanjima sivih nijansi i antializinga. animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni.Većina autorskih sistema daje alate kojima možete da pravite objekte multimedije (tekst. fotografija.. Director. zvuka i videa koji se odnose na jednu temu.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predviđanja i pripreme. dugmad.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike.Može biti jako crno i belo. naspram pozadine. ili klonirate izgled i osećaj nekog drugog projekta. neki programi sadrže gotove 3D modele.Grafički elementi se obično mogu skalirati na različite veličine.Mogu biti obojene. prešarati…Na početku projekta ekran je prazno platno. Primer. ili TV slike korišćenjem skenera ili videa itd. Jednom napravljena bitmapa može se kopirati. Macromedia Director predstavlja vodeći alat interaktivnog multimedijalnog sadržaja za web.Tako možete prikazati prezentaciju na celoj radnoj površini ekrana. Fireworksu ili nekom drugom programu. izrazite svoj zanat. Paint. bilo da koristite crteže i objekte koje je pravio neko drugi. Bilo da koristite šablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema. Ako ne želite da pravite sopstvene. možete da dobijete bitmape od isporučilaca već pripremljenih slika i od dobavljača fotografija koji su već digitalizovali slike za vas. počnite sa olovkom gumicom i papirom. Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsređuje za stvaranje. ili bojenje.skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru. ili kolegama. filmova. Prvo skicirajte projekat i grafičke ideje: napravite dijagram toka. multimedijalni dizajner. novi BMW… Nepokretne slike se na računaru prave na dva načina: • Kao bitmape (grafika za bojenje).Da biste ušli u multimedijalni projekat.Ovo je bitno za autorski sistem kao što je Macromedia Director. ili uređaja za štampanje. omotača. svetala. povezane na računar. veća dubina (više bitova informacije) zahteva se za opis više od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . a da i dalje imate prostora za alate i druge menije. crteža. ravnomernih…Nepokretna slika može biti stablo na zimskoj padini. Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. Kada pravite multimediju korisno je da imate više monitora. i preko celog ekrana.Računarski ekran je akcija: sadrži mnogo više od poruke.Mogućnost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih. izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima. 27. Nepokretne slike mogu biti male ili velike. Photoshop. poslati elektronskom poštom. poligone i druge matematičke oblike. obojiti.

Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena. da postavljate vaše lice u neki ambijent itd. ili Freehand. iscrtavaju se brže od bitmapa. 3D crtanje i prikazivanje. zavisno od frekvencije skeniranja monitora. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Većina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada. Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH). Grafički umetnici koji dizajniraju za štampane medije koriste vektorski prikazane objekte. Hvatanje i editovanje slika. Na primer. poligoni i tekst. Pomoćni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. Vektor je linija opisana položajem svoja dva kraja. Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno). i ako želite možete konvertovati crtež koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu. vršiti neophodne izmene i na računaru podešavaju piksele. kada se koriste za animaciju. Postoje programi koji će izračunati granice bitmapirane slike. Možete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana. panorame. “osvežavan” svakih 1/60 sekunde. Većina multimedijalnih autorskih sistema omogućava korišćenje vektorski nacrtanih objekata. učitavaju se brže i.Uz pomoć filtera i raznim specijalnim efektima možete napraviti ono što želite. 29. ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku. o baštovanstvu. pravougaonici. Programi za dizajn pomoću računara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inženjerima. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj površini zahteva posebnu veštinu. Tu sliku možete skenirati. kao što su Illustrator. Vektorsko crtanje. Druga alternativa je da umetnički rad tradicionalnim metodama: • Akvarelom • pastelom ili • Olovkama.3D aplikacije daju x. Kada pritisnete PrintScreen (Windows). 30. Programi za 3D animaciju takođe koriste vektorski nacrtanu grafiku. ovali.28. odatle možete preneto uhvaćenu bitmapu u aplikaciju (kao što je Paint u Windowsu). Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po računarskom ekranu korišćenjem delića memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opiše isti objekat u bitmap obliku. da manipulišete bitmapama je da koristite program za editovanje slika.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je teže. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika. Način da uradite dobre slike. ili brže. Najjednostavniji način da uhvatite ono što vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajuće tastere. rotaciji i senčenju svetlosti. primerak slike ekrana ide u Clipboard. skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smeštena u video memoriji.3D grafika i tekst daju životnost multimedijalnim projektima. y. kao što su linije.QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okružujuće slike kao da ste “unutar” slike i da možete da 26 . i z ose i prilagodljive perspektivne poglede . kada snimate crtež. različite promene u položaju.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje. i niste našli pravu sliku za neobičnu pozadinu koju želite za ekran na primer. To su vrhunski programi koji omogućavaju retuširane mrlja i ostalih detalja foto slika.

ljudi su pokušavali da zabeleže sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. 27 .Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisničke interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i držite celu prezentaciju stalno u pokretu. umetnost. zelene i plave tačke svetle kada ih udari svetlosni zrak. PCX (MS-DOS). Međutim. Reč animacija potiče od latinske reči animare što doslovno znači oživeti. Palete boja su matematičke tabele koje definišu boju piksela prikazanu na ekranu.Moguće je animirati ceo projekat. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format – format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj. Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB mešavine.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz različitih uglova po krugu. Palete boja. Boja piksela se na monitoru računara izražava kao količina crvene. 32. godine od francuza Paul Roget. film. mogu biti crtane. Oko spaja slike kad je izloženo seriji slika koje se brzo menjaju. Koreni današnjih crtanih stripova se mogu naći u Egiptu – slika 1a. percipira se subtraktivna primarna boja. U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvača. Boje su suštinska komponenta multimedije. mogu se smatrati da su unakrsne platforme.Od početka vremena. Kada bi zavrteo disk. palete. formati. animacija se koristi za zabavu. ili mogu biti fotografski snimci. izračunate od strane računara. Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP.Zeleno. crno. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u računarskim terminima su RGB. Tokom dvadesetog veka. Pojam animacije. a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF. smeđe. HSB. To je bio disk sa ručkama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptičice na drugoj. zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogućnosti. a oko vidi kombinaciju crvenog. Crvene.722. sivo. dati život. CIE i druge. Od osmonogog bika iz Altamara pećina u severnoj Španiji – slika 8b. da se okrećete i zumirate. samo jedna kombinacija 256 boja može biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. video i film. HSL. Boje. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinačnih slika tj. zelene i plave. ili pojedine njegove delove. 31. i belo su 10 najčešćih reči kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate. Pojedinačne slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji. narandžasto. zadajete postavljanjem iznosa svake crvene. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogućnosti. na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. do crteža ponašanja odavno mrtvih faraona – uvek se čeznulo u svetu umetnika da opišu pokrete. CMYK. Ovo je prvi put demonstrirano 1828. PSD (Adobe Photoshop). reklame. ljubičasto. i TIFF (Target Interchange File Format). žuto. koji je izumeo tzv. roze. prava animacija se ne može ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka – pojma vida. Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama.216). jedna od “miliona” (256x256x256=16. modeli. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti.gledate dole. jer ih svi browseri mogu da prikažu. izgledalo bi da je ptičica u kavezu. thaumatrope. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatrača. Na Webu su JPEG i GIF najčešći bitmapirani formati. stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opiše tačna boja. plavo.Programi Ulead360 ili Panorama Factory (šerver) rade tako što uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno povežete u jedinsvenu bitmapu. Koristeći 24-bitni RGB model.

oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oživeli. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje “slika po slika” (engl. klasična animacija . Animacija je kada se objekat kreće preko ekrana.Vizuelni efekti kao što su brisanje. animacije su bile glavni izvor dinamičke akcije u multimedijalnim prezentacijama.Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao.Poslednji ključni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28 . jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta. Film se obično snima brzinom blende 24 okvira u sekundi. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovršava percipiranu akciju. zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u većini autorskih paketa. Izgradite i sredite sekvence. kada animirana figura čoveka korača preko ekrana. 33.Na primer.Tako bi prvi ključni okvir za prikaz mogao biti čovek koji upućuje težinu unapred sa levog stopala i noge. frame by frame animation) i o animiranje pomoću međuslika (engl. nestajanja i zumiranja. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle viđenja. omogućava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo. uz pomoć specijalne kamere koja može da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. Prvo grupišite u svom umu sve aktivnosti za koje želite da napravite animaciju. Elementi tih crteža ili ceo crtež. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvršenje u niz logičkih koraka. u nizu padova i oporavljanja. od celuloidnih listova koji su korišćeni za crtanje svakog okvira. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne. dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlače pažnju. što je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom. Kada se slike progresivno i brzo menjaju. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno različitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi). iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne. stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da čovek pada. korišćena njihova moć. nestajanje. ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata. ili možete praviti histograme sa količinama koje rastu i smanjuju se. strelica kompasa se percipira kao da se vrti. a Flash crta slike između njih.Poslužiće primer sa niz crteža na papiru. oni se fotografišu određenim redosledom.Za podršku govorniku možete animirati označeni tekst.Minut animacija onda zahteva čak 1440 zasebnih okvira. treptanje se šalje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. ona balansira težinu celog tela na jednu nogu. Korišćenjem projekcionih trikova. Kada se animira pomoću slika pravi se samo početna i završna slika. Sledeća slika prikazuje nekoliko ćelija ili okvira u rotirajućem logotipu. brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledećim omogućava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret. sa suprotnim stopalom i nogom kojom podržavaju telo. TV video gradi 30 okvira. Tehnike animacije. U stvari niz statičnih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se reč oživeti i koristi za značenje reči “animacija”. Prvom tehnikom menja se sadržaj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika. tweened animation). Dodajte i zvučne efekte. pa je za komercijalne filmove kao što su “Lepotica i zver” ili “Priča o igračkama”…. zatim. ili u ekranu ili van ekrana. eksperimentišite sa svetlosnim efektima itd. pa na drugu. Kada su crteži završeni.Celuloidna animacija počinje ključnim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije). kola koja se voze duž nacrtanog autoputa. tj. Flash može da napravi i dinamičnu animaciju koju kontroliše ActionScript. dok mu se centar gravitacije pokreće unapred. ili slika svake sekunde. Kada se snimljeni crteži puste u okviru videa ili filma. moraju se menjati tokom vremena. Danas su računari oduzeli veliki deo ručnog rada iz procesa animacije i renderovanja.Međutim animacija je više od brisanja. Izraz “celuloidna animacija” izvedena je iz reči “celuloid”. ili ga napraviti da uleće. Ima interaktivne sposobnosti. Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji.

Sprajt animacija Animacije na računarima. брз процесор и велику количину меморије. Делови 3D модела су дефинисани нумеричким величинама. Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu. koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion). Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika .Na računaru boja se obično puni. тако можемо померати и камеру кроз простор. refleksija itd. Да би се анимирала тродимензионална сцена.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo između nepokretnih nego često i pokretnih slika. a stopala su široko rastavljena. карактеристике површина. Prava promena i osveženje je bilo uvođenje 3D animacije. Složen pokret može se dobiti dodeljivajem više slika jednom sprajtu. Oni obezbeđuju poze i detalje na akterima. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (muškarac. crtanje se naziva interpolacija – proračun vrednosti funkcije koja se nalazi između zadatih tačaka. ključne (key) kadrove crtaju glavni animatori. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proračunava računar. итд. које се користе за рекламе и музичке спотове захтевају огромне ресурсе као што су време.Постоји неколико фактора који 3D 29 . рендеровати следећи кадар.. itd).Što je manji objekat. Klasična i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije. skaliranje. kukovi pomeraju.Obično možete postaviti sopstvenu brzinu okvira na računaru. висококвалитетне анимације реалног изгледа. to će se brže kretati. brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova – kolena se savijaju.Tako obraditi akciju znači izračunati broj okvira između ključnih okvira i putanja akcije. Као што можемо померати објекте кроз сцену.Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izračunate položaj. Animacija pomoću ključnih kadrova U klasičnoj animaciji. Uglavnom se ključni kadrovi rade za karakteristične poze. Sprajt animacija može biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. потребно је прво поставити почетну сцену и рендеровати је као први кадар анимације. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije može da kontroliše sam korisnik. затим променити неке параметре. omogućavaju numerički proračun vrednosti. Niz okvira između ključnih okvira crta se u procesu zvanom tweening. sa centrom gravitacije u sredini između ispruženog koraka. 3D анимацијa 3D анимацију можемо лако описати. облик. Računarski program su veoma dobri u interpolaciji. kao što je čovek koji hoda. 3D модели морају бити представљени као 2D слика.noga hvataju telo kako pada. Kretanje teniske lopte prečnika 10 piksela će na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plažu prečnika od 150 piksela. Računarska animacija Programi za računarsku animaciju obično koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija. Kod kompjuterske izrade animacija. žena. sprite) animacije. Na vektorske oblike mogu biti primenjene različite transformacije koje mogu biti interpolarisane – rotacija. ramena zamajuhuju i glava klima. rotaciju. али је много теже урадити. Мењање бројева мења особине. ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing.Sprajt animacija se najčešće koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica. Kinematika je proučavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove. ekstreme – početak ili kraj hodanja. tzv. Једноставне 3D анимације могу бити направљенe веома лако и брзо. sa slojevima. итд. Јачина и правац светлосних извора као и позиција и орјентација камере су такође нумерички дефинисани. неопходно је присуство камере. krajnji gornji ili donji položaj kod pada itd. ali brzine s kojom se promene sračunavaju i ekran stvarno osvežava zavisiće od brzine i moći prikazane platforme i hardvera. ključnim okvirima i metodom tweeninga. његову ротацију. Numerički proračun vektorskih slika je dosta jednostavnija od proračuna bitmapiranih slika. као што су положај објекта у простору.

ili 108 GB na sat.fli korišćenjem slika od 320 piksela i .flc). Formati animacionih datoteka. 35. Ако се користе и неки специјални ефекти или специјалне сенке. Ali.Sa video elementima u projektu možete efikasno predstaviti svoje poruke i pojačati priču. Motion Video (. pretvarajući datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i značajno ubrzavajući vremena prenosa/prikaza na Internetu. ili 1. Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom.Možete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji će podržavati velike brzine transfera.Spot mnogo više privlači nego polje u kome se skroluje isti taj tekst. za pripremu animacionih datoteka za Web.mpeg ili . време потребно за рендеровање једне слике се значајно продужава.Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najviše izvođačke zahteve pred računar i njegovu memoriju. a u autorskom sistemu možete zadati da se video po delovima unosi u RAM.Korišćenje videa Pažljivo isplaniran. Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere. Video Pokretni video je elemenat multimedije koji može da izazove čuđenje gomile na sajmu. Za realističan efekat kotrljanaja obim (izračunava se kao pi puta 100. kao i zvuk. koristite animaciju pažljivo i suzdržano da biste postigli najveći efekat. 3D studio Max (. to je vrlo moćno sredstvo da se korisnici računara približe realnom svetu. AnimatorPro (.Hardver za video kompresiju će obezbediti da radite sa videom na celom ekranu.max).To je takođe efikasan metod da se isporuči multimedija publici odgojenoj na televiziji. Razvijene audio kartice će omogućiti da koristite zvuk CD kvaliteta.dir i . Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlači pažnju oka i čini stvari primetnim. Pomnožite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video. kompresija datoteka je od suštinske važnosti. Neki formati datoteka se dizajniraju specifično za sadržaj animacija i mogu se prenositi između aplikacija i platformi pomoću pogodnih translatora. Windows Audio video Interleaved Format (. Digitalni video najviše angažuje od svih multimedijalnih mogućnosti. то су четири димензије које треба представити на дводимензионалном екрану. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korišćenjem Photoshopa (slika 9.Često imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver. ili da čvrsto interes studenata za učenje pomoću računara. ili oko 314 piksela) deli se na 8 (što daje oko 40 piksela).1). Други проблем је велика снага процесора потребна за рендеровање 3D анимације. rotirajući pun krug od 360 stepeni.swf). 34. Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku. 30 .анимацију чине тежом него што нам се чини. Ако додамо и време. Inače će vaši ekrani postati rastrzani i “bučni”. ili i više. dobro izveden video spot može napraviti dramatičnu razliku u multimedijalnom projektu.dcr). u punom pokretu. radi brže reprodukcije. Veličina datoteke ključan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama.avi). Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vašeg vida. tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji.8 gigabajta memorije u minutu. mnogo koristi vektorsku grafiku.Multimedijalni autorski sistemi obično daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema.mpg) i Flash (. Потребно нам је од 12 до 30 слика за сваку секунду анимације. Ti formati su Director (. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %. Rotirajte sliku u priraštajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika.Setite se da nepokretna slika najvišeg kvaliteta na računarskom ekranu može da zahteva čak megabajt memorije. Први је то што већина људи има проблем да замишља објекте у три димензије. ona brzo postaje “otrcana” ako se nepravilno upotrebe. Kada se prikaže sekvencijalno na istom položaju sfera se vrti.

Vrhunske kamere mogu imati čak po tri CCD (po jedan za crvenu. gde se snima na magnetsku videotraku. sa materijalom za multimedijalnu produkciju. važno je da razumete osnove video snimanja i ograničenja za korišćenje videa u multimedijalnom projektu. ili stereo). Ako vaš projekat uključuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal. DVCPRO ili DVCAM.Mnoge kompanije prodaju CD-ove.Ima mnogo izvora za filmske i video spotove. signalni izlaz se zove RGB. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara. njegova ograničenja i troškove.HDTV. trake snimljene u evropskim formatima PAL. 36. Standardi za video emitovanje U svetu se najviše koriste za emitovanje videa i formata za snimanje četiri standarda: . Zato treba držati zvučnike (koji sadrže jake magnete) daleko od TV ekrana. ili SECAM neće se prikazivati na NTSC video rikorderu. zeleno.Jako spoljašnje magnetno polje može da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije moguće razmagnetisati. domaća radinost nekog vašeg prijatelja može biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio. što je najomiljeniji metod za viši i profesionalni nivo video rada.Jedan ili dva kanala zvuka se takođe mogu snimiti na traku (mono. Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu.Slično. pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device – CCD. od suštinske važnosti je da razumete medij. pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. Pre nego što odete na snimanje sa kamkorderom u ruci. neke boje su sjanije od drugih.NTSC. Fino podešeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran. Npr. U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinačni okvir i podaci se kompresuju pre nego što se upišu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV. . Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine površine trake u nizu dugačkih dijagonalnih pruga. neka sadržaj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati. .PAL. dok jačina zraka varira u skladu sa video signalom. Pošto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje. kada je pobuđen elektronskim zrakom. uprkos tome što je način snimanja i stil kasete VHS. Kamkorder može kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom uređaju. ili da uzmete već postojeći sadržaj za video spotove.Svaki sistem se zasniva na različitom standardu koji definiše kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31 . za čije se korišćenje ne plaća. dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objašnjeneja.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklađeno da bi dale TV sliku. Video kaseta snimljena u SAD neće se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji.Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno. U analognim sistemima video signal iz kamere se isporučuje na Video In konektor video-rikordera. ili plavo. ali je to reč o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje.SECAM i . zelenu i plavu) da bi se povećala rezoluciju kamere. Dobavljanje prava korišćenja i licence može biti skupo.Pošto se jačina zraka menja dok se on kreće ekranom. Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika.Pošto multimedija pruža mogućnost da prikažete informaciju na mnoštvo načina. ili viza za licenciranje.Pre nego što se odlučite da u svoj projekat stavite video. Oprema za digitalni video daje izvrsne završne proizvode za delić cene analognog videa.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere.Izlaz i CCD-a obrađuje kamera u signal koji sadrži tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync). dodajte animaciju kada “mrtva priroda” neće preneti poruku.U nekim slučajevima moraćete platiti za prava da biste koristili materijal.svaka sekunda videa može koštati 50 ili 100 i više dolara.

NTSC-SAD. Postavljanje kamere na stabilnu osnovu možete poboljšati snimak. Rusiji i nekoliko drugih zemalja. Rezultat je definitivno poboljšanje kvaliteta slike. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz. “televizija visoke definicije”. Voditi računa o trakama Premotajte nove trake na kraj.Računarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proširivim standardima za prikazivanje slika.Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu. zahtevao je značajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32 . zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema.PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal. Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje. 37. ili svetlu boju za tekst. U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se drže na dva odvojena zapisa.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda.Da biste sprečili brisanje uklonite jezičak na pozadini originalne video kasete da biste sprečili slučajno brisanje. tj. 30.sliku.Fontovi za naslove treba da budu prosti. ali obično ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi. Bitno je osvetljenje. SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj.Susedne boje treba da budu značajno različitih jačina. ili obojeni tekst na beloj pozadini. . pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od početka do kraja. Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952.Izbegavajte boje koje su isuviše tople. koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. Australiji i Južnoj Africi. Evropi.Ti standardi definišu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku.Nikada ne koristite crni. PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. Formati za snimanje S-VHS video. Nazvan. .Editovanje video trake zahteva mnogo “skakanja” unapred i nazad. Sony je počeo da eksperimentiše sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu. . godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee – NTSC). Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV. Britaniji. To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24. što može deformisati traku. 38. Klasični simbol amaterskih kućnih snimaka je kamera koja se trese u ruci. i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike .Spuštenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike. Integrisanje računara i televiziije Prisetite se da je tekući TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim međunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika. koristite belu. ali računar može to učiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera. Komponentni format (YUV) Pre dve decenije. Betacam. . .U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i računarski video) se stapaju sa uvođenjem DVD čitača i HDTV televizora. ili prepisivanje preko postojećeg materijala. bez serifa i dovoljno jaki da se lako čitaju. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: . mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje.

39. Asimetrične aplikacije. sto za snimanje košta 110. i mogućnost pravljenja gotovo neograničenog broja kopija bez gubitka kvaliteta. MPEG4.iskorišćena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala. Sorenson …. pri čemi je još dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda. MPEG. i D-3 (Panasonic).Da bi se smanjili hardverski troškovi razvijeni su drugi. Ovde se. kompresija se vrši podjednak broj puta sa dekompresijom. MPEG 2. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group. jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu.2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia.000 dolara i više. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam. pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija. za razliku od simetričnih 33 . jedan za crvenu boju. gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego što snimi u bitove i bajtove.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB računarskih podataka. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoćan sistem za snimanje. gde proizvođač jednom smesti film na disk. sa punim pokretom. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti. kao što su QuickTime ili AVI. bez kartica za preklapanje video signala. traži da računar isporučuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi.Rezultat ovog istraživanja je bi D-1.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk. CD ROM ili neki drugi uređaj masovne memorije. Ove grupe označavamo kao simetrične i asimetrične aplikacije u smislu toga koliko je često potrebno vršiti kompresiju u odnosu na dekompresiju. jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1. kod kojih se kompresija vrši jednom. a korisnik onda po želji iznova pušta film. bolju rezoluciju boja. JPEG. povezanog zvuka i ostalih podataka.Bilo je mnogo prednosti uključujući bolju boju. počeo je istraživanje digitalnog videa. 30 sekundi videa će ispuniti Gb tvrdog diska. a dekompresija veći broj puta. Digitalni video Video kompresija.Tekući standardi su MPEG 1. ovaj signal se zajedno sa pratećim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika. njegova visoka cena je uplašila emitere.Video u punoj brzini. čitača video diskova ili drugog monitora.Ovo veoma izraženo tehnološko “usko grlo” prevazilazi se korišćenjem digitalnih video kompresionih šema ili kodeka (koderi/dekoderi). najviše odstupio od prvobitne zamisli. radi brzog prikaza. Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu. kao što su MPEG. Dobro je uočiti razliku između dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen. Reprodukcija digitalnog videa postiže se softverskim arhitekturama.Digitalizacija i pamćenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na računaru zahteva prenos ogromnih količina podataka u vrlo kratkom vremenu. jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na računarima eliminiše analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju će se isporučiti video. Dakle. korišćenjem CD ROM tehnologije. na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije. Ciljevi ovog standarda su znatno prošireni. U simetrične aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije. taj spot može biti reprodukovan na monitoru računara. MPEG-2 predstavlja proširenje i unapređenje MPEG-1 standarda po svim stavkama. Korišćenjem MPEG1 možete isporučiti 1. Tipičan primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima. ili Component Digital. radna grupa koju su sastavile Organizacija za međunarodne standarde (ISO) i međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika.

go.vazduhoplovna i prevozna industrija Biz . advokati i lekari. agencija za napredne istračivačke projekte. umesto 4. postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastućeg “Interneta”.neograničeno korišćenje Museum . Internet je počeo kao istraživačka mreža koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA).3 milijarde pjedinačnih IP brojeva.računari koji pripadaju mrežnim provajderima Org . kao što su prenos podataka.http://www.Domeni najvišeg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com .http://www. dobar deo potrebne dokumentacije možete pronaći surfovanjem po samoj mreži. 40.razne i nedržavne organizacije Krajem 1998.federalne državne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima država) Int . Koristite servise za pretraživanje: . Kada su 1983.muzeji Name .http://www.aplikacija. lokalna mreža (LAN).za registraciju po pojedincima Pro-računovođe. Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989. Mreža je skup računara.biznis Coop .excite.altavista. Korišćenjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivača (router). a korisnička baza se proširila na širu zajednicu računarskih istraživača. može se povezati na ostale LAN-ove i formirati širu mrežu (wide area network . Multimedija i Internet Ako ste već povezani na Internet.http://www. može dozvoliti da kompresija traje znatno duže sa ciljem da se postigne što bolji iznos kompresije uz održanje visokog stepena vernosti originalu.yahoo. napravljen je DNS – Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa računarima povezanim na Internet.digital. Krajem 2000.com . vojnih lokacija i državnih liferanata.organizacije ustanovljene međunarodnim ugovorima i međunarodne BP Mil .google.WAN).godine originalni protokoli za komuniciranje između računara prepravljeni u tekuću čemu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol).udruženja Info . Ministrastva odbrane SAD.com .godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN) da nadgleda tehničku koordinaciju DNS-a. pri čemu jedan računar radi kao server da bi omogućio mrežne usluge. kada je prvi čvor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu u septembru 1969. godine.komercijalni entiteti Edu .vojska SAD Net . koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima.univerzitetski i četvorogodišnji koledži koji daju diplome Gov . godine zvanično prešla iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa – NSF) i istraživačke organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti). elektronska pošta i štampanje dokumenata za klijentske računare te mreže.http://www. Do sredine 70-tih godina prošlog veka “međumreža” ARPANET je obuhvatila više od 30 univerziteta. godine ICANN je odobrio još sedam TLD-ova: Aero .com itd.com .com . 34 .

za slanje pošte (Simple mail Transport Protocol) Mud .za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp . šalje ga veb serveru koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface). WWW i HTML. WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language). Elektronska pošta. Pretraga je omogućena softverom zvanim veb brauzer. tj. Takođe su vam potrebni modem. multimedija na webu WWW je započeo sa radom 1989. poreban vam je pozivni nalog do mreže na poslu. su takođe česte usluge. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloživa na Internetu.) • web server – softver instaliran na serverskom računaru (Apache. Opera. preuzima različite aplikacije.za postavljanje i čitanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) . i dr. 41. ISP) ili on-lajn servis. i dr. Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee.Svaki paket sadrži adresu primajućeg računara. Microsoft Internet Information Services. 42. diskusione grupe i grupe sa vestima. Internet servisi sadrže sledeće: .za primanje elektronske pošte (od Post Office Protocol) . godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN). telefonska linija i softver. Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znači World Wide Web.) • skup dostupnih servisa. protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete. preuzima ga protokol za Internet (TP) i šalje paket na destinaciju po putanji koja može uključivati mnoge druge računare koji to prebacuju dalje ka cilju.https .za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension).za ulaženje i rad sa udaljenog računara Irc .za učešće diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet . 35 . Mozzila. prenos podataka.Kada se tok podataka šalje preko Interneta na računar. prelaz sa jednog na drugi dokument.http . pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). Safari. ili školi. kao protokol za vezivanje mnoštva dokumenata lociranih na računaru bilo gde na Internetu. kao “distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem”. konverzacije u realnom vremenu tekstom. HTML omogućuje. 43. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt.Pošto je TCP napravio paket. moguće je da ste već povezani na Internet. redni broj (“ovo je broj #5”). Arhitekturu WWW-a čine tri velika segmenta: • web klijent – web browser.za prenos datoteka između računara. informacije za ispravljanje grešaka i delić podataka. putem linkova koje nudi. glasom i videom i mogućnost da se prijavite na udaljeni računar.Ako ste pojedinac koji radi od kuće. može biti anonimna ili zaštićena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher . ili do isporučioca usluga za Internet (provajder. Klijent postavlja zahtev. aplikacija instalirana na računaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer. Veze Ako je vaš računar povezan na postojeću mrežu u kancelariji.Pop .ftp .za menjanje materijala koji je raspoloživ na Internetu Usenet . koji može biti lociran na istom ili udaljenom računaru.za postavljanje i čitanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) . TCP/IP su dva Internet protokola koji složno rade.

Posao donekle olakšavaju veb pretraţivači (search engine). Slanja dokumenta i 4. Google je najpopularniji alat za pretraživanje. to je sledeći evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomoću stilova. finansijski podaci i mnogi drugi.browser klijenta je u interakciji sa serverom. koji rade u pozadini. Zatvaranja veze. 36 . Ta lista nekada sadrţi i preko milion adresa. Za razliku od HTML možete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tačno šta podaci znače i možete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba. a zatim se saopštava lista pronađenih lokacija. besplatni.. U slučaju Interneta daemoni podržavaju protokole kao što su HTTP (Hypertext Transfer Protocol).Netscape i Microsoft.. Alati za WWW. kao što su Flash i QuickTime. JavaScript i specijalni dodaci. kojima programeri pišu svoje aplete ili programski kod koji proširuje i prilagođava osnovne HTML mogućnosti. Pronalaženje potrebne informacije na vebu je težak zadatak. sportski rezultati. Uspostavljanje veze 2. Pretraživaču se zadaju ključne reči za pretragu. Navigator i Explorer podržavaju jezike Java i javaScript. Ali će vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporučili dinamičke stranice koje se formiraju “u letu” od teksta. animacija i informacija koje su sadržane u bazi podataka ili u dokumentima. Daemoni su programi –agenti. ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka. Post Office Protocol (POP) za elektronsku poštu. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statičkih Web strana. XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML. stanje kursne liste. Java. Web browseri su aplikacije koje se izvršavaju na korisnikovom ličnom računaru (na klijentskoj strani Interneta).Stvaraocima veba bili su potrebni alati. Zahteva da dokument bude poslat 3.Surferima potrebni browseri i čitači kako bi fenomenalna multimedijska proširenja proradila. 44. koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima. zvukova. da bi se omogućlo browserima da preskoče svoje granice. nalaženje i gledane tekstulanih dokumenata. odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su “gladni” za proširenja na zabavne sajtove. Server isporučuje datoteku kad klijent zamoli za nju. U sledećim godinama najviše multimedijalnog iskustva na Internetu će se povećavati kroz World Wide Web. čekajući da deluju na zahtev iz spoljneg sveta. animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu. i daju interaktivni grafički interfejs za pretraživanje.. Novi protokol – HTTP Hipertext Transfer Protokol sadrži pravila: 1. programirano kroz ograničenja HTML-a. Mozilla… Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog povećanja. Web serveri. Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer. Multimedija stiže do krajnjih korisnika. browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posvećeni softver poznat kao daemon. sadrže mnoga proširenja u odnosu na u odnosu na zvanični HTML. Oni koji žele satima da surfuju kroz veb prostor do željenih informacija mogu doći upotrebom „push― tehnologije. Od nastanka veba.Delovanje Weba obuhvata komunikaciju između dva računara. softver traţi veb stranice koje sadrţe zadate ključne reči. pa se korisnik često pita koju adresu da izabere. grafike.Mnogi programi su dostupni. Ova tehnologija korisniku šalje one informacije za koje je on zainteresovan. To mogu biti vesti. Postoje inteligentniji pretraţivači koji mogu nekada korisniku da pomognu u odlučivanju. web serveri. Oko 60% svih pretraga se vrši u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage. i prošireno uvećanim mogućnostima koje daju XML. servera i klijenta.

podvučenih. FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podršku za upravljanje web sajtom.Videće se ikona “polomljenog” programa. koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadržaja Web stranice. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao).Alati koji se koriste stalno napreduju. Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver. WebFX i dr. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. Priključni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporučili multimediju na web. </body> Ograničava telo HTML dokumenta. raznih formata (wav. Java aplet.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi.. Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova. RealAudio. HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova.  <br> Prekid linije. filmovi.  <B> . tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke.Videće se 37 .. Acrobat. AVI i MPEG 46. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao)..  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. Flash. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. a omogućava korisniku da unese informacije  <title> . HTML prevodioci su ugrađeni u mnoge procesore.  <center>. Upravljanje i održavanje web sajta je ozbiljan posao. </B> Boldiranje.postaviti odgovarajuće tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom. tekst. slike).. </A> Uporišni tag.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. Umeće prekid linije na Web stranici.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. datoteke kompaktnije. tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika..Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript. filmovi..).. JavaScript.snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat. </center> Centrira tekst smešten izmedu delimitera. integrišu sve elemente multimedije. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. to dobiješ”). Prikazuje tekst koji se nalazi između delimitera. </head> Ograničava zaglavlje HTML dokumenta.Popularan alat za dizajn web sajtova. MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (“što vidiš.  </K>.. </title> Definiše naslov HTML dokumenta. podvlačenje. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader...  <input> Koristi se sa tagom za formu.45. slike).). prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web).....  MIDI se mogu reprodukovati. instaliraju se nedostajući priključni programi. moramo znati kako funkcioniše HTML. koji su ugrađeni u današnje browsere. može se izvesti obrađeni dokument sa stilovima teksta (masna slova..  <body> .HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi). Shockwave... tekst.  <head>.  <HR> Prikazuje horizontalnu liniju.

 Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. uključujući audio. dopadljiviji. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language). Na tržištu postoje brojni alati za 3D. instaliraju se nedostajući priključni programi. video i programske alate kao što su Java apleti. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader. Helvetica”>. Gif slike ograničene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). Sadrže slike i sinhronizovani zvuk.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript. koji su ugrađeni u današnje browsere. kao nezavisna okolina. To je brz i jednostavan metod za mešanje teksta i slika. raznih formata (wav. raspolaze čitačem Shockwave. 47. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlačniji.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije. Primer:<FONT FACE=“Verdana. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI). Najmoćnija osobina HTML se može naći u tagu <TABLE> Tekst teče oko slike korišćenjem atributa Align taga<Img>. Browseri obično prepoznaju dva formata slike – GIF i JPEG. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. za postavljanje stilova teksta. Tag<INSERT> za multimedijalne objekte. rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kuće i u osnovnim školama sa starijim hardverom. text. Posetioci našeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. da bi izbegli neizvesnost. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman. Arial. da tekst ispuni celu vertikalnu sliku.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce. Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama. Prezentacione aplikacije Shockwave. Dokumenti kodirani u HTML su objašnjeni u prethodnim predavanjima. Adobe Director. JPEG slike mogu 38 . tag <img> za ugrađene slike. Fleksibilnost se postiže korišćenjem kaskadnih stilova (CSS). HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web. 3D alati sadrže 3D sliku. teksture. browseri mogu koristiti zadati font.  MIDI se mogu reprodukovati.ikona “polomljenog” programa. Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>. napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru. raspoloživih u dinamičkom HTML (DHTML). AVI i MPEG Lansiran 1989. ako je instaliran na računaru krajnjeg korisnika. U zavisnosti od ciljne publike. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>. animacije. napravljena da radi sa 3D svetovima. zvuk itd. ili kao MPEG. datoteke kompaktnije. Radni prostor. PNG format slobodan. bez pribegavanja priključnim programima. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). MS PowerPoint. već više kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u.

Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa.Slike u pozadini .Slikovne mape .Kako možete organizovati projekat? .Dugmad na koja se mo`e kliknuti .Koliko vremena imate i koliko novca? 49. Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vaše viziije zvuka i muzike.Bojenje pozadine .Koja je suština toga što radite? Koji su vaš cilj i namera? .Koji multimedijalni element će najbolje preneti vašu poruku? .). Kolor paletu. Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike. gde će slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern).Da li već imate materijal za sadržaj kojim možete da napravite projekat.Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? . Analiza ideje Ideja će biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledeće elemente: . Koristi moćan kompresioni algoritam. izgradnja tima 50. Korišćenje Photoshopa. Gif je samo za 8-bitne slike. Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoložive veštine i softver Papirna salveta. pretvarajući je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja će biti prikazana u browserima (slika na sledećem slajdu). .Priključni programi i čitači 48.Zvuk za Web . lepe slike itd.sadržati 24 bita kolorne dubine (milioni boja).Animacija za Web .Pozadine . Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Održavati seanse za kreativne ideje Odrediti isporučionu platformu. odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloživ sadržaj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39 . slike kompresuje 10 puta više nego GIF.Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? . mora se postaviti režim slike na Indexed Color.Providnost . Pretvaranje jpg slike u GIF .

Plate . audio.Trošak studija .Hardver i softver .Licence Grafička proizvodnja .Potrošni materijal Audio proizvodnja . digitalizovati audio i video. Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greške Umnožavati Pripremiti paket Isporučiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu. video. Troškovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadržaja Komunikacije Putovanja Istraživanje Priprema ponuda i ugovora Režija Proizvodni troškovi Menadžment Plate Komunikacije Putovanja Potrošni materijal Prikupljanje sadržaja .Honorari za korišćenje sadržaja .licence 40 .Istražiti/prikupiti sadržaj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku.Plate . animacije.Usluge pretraživanja .Animacija .Plate .Hardver i softver .

ponavljanje.Fokusne grupe . ili linkove između različitih oblasti sadržaja i pomažu u organizaciji sadržaja i poruka.Honorari izvo|a~ima . zvuka i video elemenata. Organizacione strukture: .Plate . pravljenje i izrada.Plate . Navigacija Navigacione mape skiciraju veze. Autorski rad .Marketing . . testiranje i editovanje.Editovanje Troškovi distribucije . To je oblikovanje.Isporuka .Hijerarhijska: korisnici se kreću po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadržaja. .Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreću (nelinearno). ali su povremeno ograničeni na linearno predstavljanje filmova 41 . strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu “ruku pod ruku”. biranje.Hardver i softver .Proizvodnja . Dizajneri moraju blisko sarađivati sa proizvođačima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati.Plate . glačanje. poliranje.Pakovanje .Dokumentacija . Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadržaj i dijagram logičkog toka interaktivnog interfejsa. od jednog okvira ka nekom drugom. Dizajn je razmišljanje. Dizajniranje nikad nije gotovo. 51. grafike.Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna.Zahtevi za ponudu i ponude. Dizajniranje i produkcija.Iznajmljivanje opreme . .Nelinearna: korisnici se slobodno kreću kroz sadržaj projekta. sve dok se proizvod stvarno ne “zamrzne” i ne isporuči.Reklama .Ideo proizvodnja . Multimedijalni projekat nije ništa drugo nego aranžiranje teksta.Potro{ni materijal itd.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->