Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomoću računara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive zvukove, privlačne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati” misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće očaran. Multimedija uzbuđuje oči, uši, vrhove prstiju i najvažnije glavu. Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u dugačkom nizu: crteži u pećinama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…Ova napredovanja odražavaju urođenu želju čoveka da obezbeđuje mogućnosti za stvaralačko izražavanje, da koristi tehnologiju i maštu da bi osnažio i oslobodio ideje. Kada omogućite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik može da se “šeta” interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog računara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadržaj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine multimedijalni projekat. Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao što su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na kraju. Kada korisnici imaju mogućnost navigacije kontrole i idu po sadržaju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika pažnja poruci, izradi scenarija ili priči, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obično uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Većina alata omogućava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafički korisnički interfejs – GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne količine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se može samo očitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Može da sadrži 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti štampani na polikarbonskoj plastici kao kolačići na pekarskoj proizvodnoj traci. Najveći deo ličnih računara danas u prodaji sadrži čitač za CD ROM. Softver koji pokreće ove računare često se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na više nivoa, uvećali su kapacitet i multimedijalne mogućnosti. CD pisači se koriste za čitanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje čoveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem sedištu, možda se nećete sećati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ćete se za 20% bolje sećati nečega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angažovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mreže komunikacije. Tu su svakako i glasovna pošta i video konferencije na lokalnim i širim mrežama (LAN i WAN). Najveći broj programa za prezentacije omogućava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se naširoko koristi za obuku. Stjuarti pomoću simulacije uče kako da se brane od međunarodnog terorizma. Mehaničari uče da opravljaju motore. Piloti lovačkih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego što im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobičajena. Multimedija u školama U školama je multimedija možda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kuća je izazvala telekomunikacionu industriju da poveže svaku učionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina. Tehnološka pismenost mora postati standard u našoj zemlji. Pripremati decu da ceo život koriste računare danas je isto tako bitno kao i učiti ih osnovama učenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivši predsednik SAD. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledećim decenijama. U nekim slučajevima nastavnici mogu postati više vodiči i mentori tokom učenja. Multimedija za učenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Veština čitanja raste kroz prepoznavanje reči: - đaci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, počev od pomoći u izradi domaćih zadataka. Multimedija u kući Od uređivanja bašte, preko kuvanja, do dizajnirana kuće, remodeliranja, popravki i genealoškog softvera (omogućava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodična stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno što donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, železničkim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija će biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pružanje pomoći. Moć multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; već dugo je poznato da mistična zapevanja monaha, kantora i šamana, uz moćne vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U tački stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu računarsku snagu da bi bio realističan. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: što je više objekata i što je više tačaka koje opisuju objekte, to je veća rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristeći veoma brze računare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, čime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 prošli su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi naočarima i rukavicama i još uvek je polje istraživanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam đavolski jak računar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent računarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najveći broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izračunavanje troškova: projekat uvek počinje idejom, koju razrađujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budžet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvršite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Šta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i veština. Morate ostati organizovani. Biće vam potrebni vreme i novac (za potrošne resurse kao što su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, poštarinu …). Možda će vam biti potrebna pomoć drugih ljudi. Multimedija je često timski rad: slikovni umetnički deo prave grafički umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati “žeđ” za komunikacijom, jer multimedija je u suštini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate moždane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. Šta oni očekuju od programa? Šta žele da sada urade sa programom? Kako možete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moćan način? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montaže multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver naređuje hardveru šta da radi: prikaži crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego što počnete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadržaj. Pustite da se projekat uobliči vašoj glavi dok razmišljate o različitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaša poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje možete doneti u multimedijalnu radionicu je vaša kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je očigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta urađenih na računaru i uporedite ih sa današnjim naslovima. 4. Multimedijalne veštine. Računarski naučnici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveću počast kao najpoštovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije računarski naučnici? Ili su oni programeri, 3

grafički umetnici, muzičari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije…? Kako god da ih definišete “niču” iz svih delova računarskog, umetničkog, književnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za računarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montažnim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D “kroz” objekte. Klasični slikari uče elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastičnu umetnost na računaru. Stvaralac multimedije može biti bilo koji od nabrojanih i, tipično ne uklapa se u tradicionalni upravljački informacioni sistem (MIS) ili kalupe računarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uključili IBM 3090. U najširem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinčija, renesansnog čoveka koji je bio naučnik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sličan razgranat raspon veština –detaljno poznavanje računara, teksta, grafičke umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup veština za multimediju može postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata često se poverava timovima umentika i računarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najveštijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagođavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teško će moći da se takmiči sa timovima eksperata i mnoge može iznenaditi količina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeručno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipičan tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju različite sposobnosti. Često će se pojedini članovi proizvodnog tima pojavljivati u različitim ulogama: grafički dizajner, upravnik projekta, ili producent, može biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadržaja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u državi Ohajo, proizvodni tim za multimediju može zahtevati čak 18 različitih uloga: – Izvršni producent – Producent/upravnik projekta – Kreativni direktor/dizajner multimedije – Umetnički direktor/vizuelni dizajner – Grafički umetnik – Dizanjer interfejsa – Dizajner igara – Ekspert za konkretnu materiju – Dizajner obuke/specijalista za obuku – Scenarista – Animator (2D/3D) – Producent zvuka – Kompozitor muzike – Video producent – Programer multimedije – Stručnjak za kodiranje u HTML-u – Pravno/medijski akvizitor – Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. Odgovni za izbor muzike i izvođača. 5 . ili pokvariti multimedijalni projekat. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomažu grupi i njenim članovima da funkcionišu. grafička umetnost…). na istom spratu zgrade. treba da instalirate Ethernet sistem tako PC računari mogu da “pričaju” sa Macintoshima. ili MCI Mail omogućavaju da se poruke i datoteke šalju na privatne elektronske adrese (e-mail).Multimedijalni sistemi se stalno poboljšavaju. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu može biti samo jedna osoba. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagođeni potrebama i stilu učenika. Web sajt nikad nije završen. Programer multimedije: ili softverski inženjer integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. Da bude jasno i ispravno prikazana. potrebno je da oni komuniciraju međusobno. naracije i zvučne efekte. Video-specijalista je odgovoran za čitav tim videografa. U multimedijalnom razvojnom okruženju koje se sastoji od mešavine Macintosh i Windows računara. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata može popraviti. zvuku i videu). ikona. Najvažnija osobina koju programer može uneti u tim je sposobnost da brzo nauči i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih žica. Treba da delite i neke druge resurse. Umrežavanje računara. America Online. akciju i tačku gledišta. digitalizovanje i montažu snimljenog materijala. oblika i slova. Dizajner interfejsa: najbolje urađeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi – “providan je”. tehničara za zvuk. pozadine. scenografa. Multimedijalni sistemi se prikazuju na različitm sistemima i uređajima. MSN. Pišu predloge. već da zna zašto su ti pozivi potrebno. razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske žice i bežičnog umrežavanja: pozivne konekcije na Internet pomoću provajdera (ISP). Timska proizvodnja videa može biti veoma skupa. grafici. skupove veština. a PC računarima je potrebna jeftina kartica. multimedija za Web: je novo zanimanje. 6. čak skuplja od celog projekta. Uspešni multimedijalni projekti počinju izborom “timskih igrača”. “živ”. Može biti iskusan profesionalac. vešt u vođenju svih faza projekta. panela… Pisac: multimedijalni pisci prave likove. Audio specijalisti su čarobnjaci koji naprave “živi” multimedijalni program. treba da ostane dinamičan. WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. U LAN-u radne stanice obično su na malom rastojanju jedna od druge – npr. kao što su štampači. WAN-ovi su skupi da se instalraju i održavaju. Omogućava pristup medijima iz multimedije (tekstu. ali kreiraju i interaktivnost. da poziva i angažuje. Prodigy. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. firmi CompuServe. ekrani da predstavljau privlačnu mešavinu boje. ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces. Ako pravite multimediju za različite platforme. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije. a da na sebe ne privlači pažnju. dizajnirajući i proizvodeći muziku. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). efikasna upotreba prozora. glumaca itd. Macintoshima je ethernet odmah ugrađen. dizjnera svetla. Mnogi članovi multimedijalnog tima su u računarstvo došli zahvaljujući poznavanjju neke druge discipline (žurnalizam. a često i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. ali selekcija je samo početak izgradnje tima. Lokalne mreže (LAN) i mreže za šira područja (WAN) mogu da spoje članove u radnu grupu. Producent. a i sa mrežnim štampačima. lakoća sa kojom se korisnik može kretati unutar projekta. animaciji.Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan osećaj.

čitača CD ROM-a ili drugih uređaja (flopi uređaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). AVI filmove za svoj projekat. koji prenose podatke sa 16. Postoje i veze sa bržim prenosom UltraATA/66. a SCSI uređaje kao E:. a spoljni periferijski uređaji. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije. Oprema zavisi od sadržaja projekta i od dizajna. 7. SCSI uređaji mogu biti instalirani (i međusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC neće čitati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridžima. i eksterne uređaje. možete povezati do 32 uređaja na računar.5 MB u sekundi. poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment). pa će vam i dalje trebati klijent/server softver koji omogućava da računari govore međusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. Ultra ATA/100 itd. Kolege su ga molile za više od 2K.. sistem ga vodi pod još jednim slovom diska.Ethernet je samo metod za ožičavanje računara. ili mikrofona. bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi računar treba da ima. EIDE (Enhance IDE – prošireni IDE). Možete da povežete ukupno osam uređaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali. interfejs za male računarske sisteme bio je ugrađen za sve modele MAcintosha. počev sa G3 Mekovima i iMekovima. SCSI veze mogu povezivati i interne uređaje. Elektronika za IDE je obično jeftinija nego za SCSI. tvrdi disk kao disk C:. SCSI omogućava da dodate periferijsku opremu kao što su diskovi. ali čak 64 MB ili 256MB postaju česti (za Photoshop minimum 16 MB)… Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna količina RAM-a. dizajnirao računar ENIAC. traka itd. uz komentar: “To je više memorije nego što će ikad biti potrebno”. kao što su tvrdi diskovi. i G: i tako dalje. Sa Ultra SCSI. postoje varijacije na temu: čisti IDE. Tako možete imati flopi drajvove A: i B:. Sa dovoljno RAM-a možete izvršiti mnogo aplikacija odjednom. 6 . On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K. sa mnogo RAM-a i prostora na disku. neće biti potrebno da sami pravite dodatne alate. CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a. Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics). kao što su zvučni efekti. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka. Kada je 1945. koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. čitači CD ROM-a i ostali periferali koji podležu SCSI standardu. skeneri. SCSI: Skazi (SCSI – skraćenica od Small Computer System Interface). ali će Mek (obično) čitati medije formatizovanje na PC-u. mogu se povezati na instaliranu karticu. Uređaji za skladištenje podataka. CD ROM kao disk D:. SCSI kartice se mogu instalirati u PC računare. Ako imate sadržaj. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB. koriste sopstveni pogon i na računar se povezuje kablom. koji može da prenese podatke 2. čitači CD ROM-a. tipično su samo interne. muzika. skeniranje fotografija ili drugog štampanog materijala itd. koji su van kućišta. koji su u kućištu računara i iz njega koriste električno napajanje.6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33). F:. animacije. i povezuju tvrde diskove. Kada se SCSI poveže interfejs karticom na PC. Kao i kod SCSI-a. spotovi. Potreban je najbrži računar. a svaki kontroler za sebe može podržati dva uređaja (master i slejv). pre nego što se Apply okrenuo ugrađivanju jeftinije IDE magistrale. “otac računara”. a jedan je obično interni disk sa ID 0. Matična ploča PC-a može podržati dva IDE kontrolera. Zbog toga sa IDE-om možete instalirati kombinaciju četiri tvrda diska. ili prostora na disku. ali jedan od njih mora biti sam računar ID 7. godine John von Neuman.

Za razliku od RAM memorije. Postoje dva tipa za DVD – DVD video i DVD-ROM (reč je o marketinškim kanalima. Sony. Pošto su jeftini koriste se za niskotiražne distribucije završenih multimedijalnih projekata. sa grafičkim subtitlovima na 32 jezika. Tvrdi diskovi su najčešći uređaji za masovno skladištenje. ili CD ROM čitaču. Softver poput. Philips. Uklonjivi mediji (flopi diskovi. 7 . 48. JVC. a zatim ih piše na CD u tom redosledu. Čitači kompakt diskova sa memorijom samo za očitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i važno sredstvo za isporuku velikih. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su uređaji za masovno smeštanje binarnih podataka – podataka koji se lako mogu čitati u računaru. Dok je tačka vrela. Hitach i Mitcubishi Electric) su se složile da promovišu novu tehnologiju optičkih diskova za distribuciju multimedije i dugometražnih filmova pod imenom DVD. masovno proizvedenih projekata. Sadrži mali BIOS program koji inicijalno butuje računar i koristi se u štampačima da drži ugrađene fontove. brži i jeftniji.ROM memorija se samo očitava i nije promenljiva. Čitači CD ROM. Lomenini Jaz kertridži daju gigabajt prenosnog medija. Audio numere mogu biti programirane čak u osam različitih jezika. velikog kapaciteta. Jedna ili više disketa ili diskova mogu biti potrebni za smeštaj i arhiviranje svakog projekta. naslova. i 56 puta. DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji. većeg kapaciteta. U decembru 1995. omogućava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u “virtualnu” strukturu. četiri. visokokvalitetnim audiom i okružujućem zvuku. ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio. a ne o tehnologiji). CD-R diskovi se ne prave kao obični CD-ovi. Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili više tvrdih diskova velikog kapaciteta. možete napraviti soptsveni CD korišćenjem naročith praznih optičkih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najvećem broju formata za CD ROM i audio CD. 24. Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje neće biti zaboravljene. Ovi brži uređaji se čuju slično mašinama za pranje veša kad ispiraju i mogu biti bučni. dok sadašnja televizija (NTSC) ima 240 – TV slike će biti oštrije i detaljnije. a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. Magnetno optički (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju sićušne tačkice na presvlaci diska od metalnog oksida. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata. Yamaha. Sa ovim medijem. ili optički diskovi i kertridži) obično staju u kovertu za prenos. Pinnacle Micro. Flopiji nisu više uređaji za “masovnu memoriju”. kada isključite struju ROM čipu on neće zaboraviti ili izgubiti memoriju. Matsushita. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridžima od 100MB su u značajnoj meri prodrli u Syquestov deo tržišta izmenjivih medija. Time Warner. Tvrdi diskovi mnogo više sadrže podataka od flopija. sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2). ili 1 (uključeno ili isključno). kompakt. Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows. magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0. Sony Philips i drugi nude CD-R “spaljivače” za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba. Razvoj je doveo do ubrzanja od dva. tri. Syquestovi izmenjivi kertridži od 44 MB bili su najrašireniji prenosni medij među stvaraocima multimedije i profesionalcima. Pionner. Sa snimačem kompakt diska. Prave se diskovi manjeg profila.su obično bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi).

biće vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network). sistemi za prepoznavanje govora. ATM ili neki drugi servis za mrežno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. monitore… Što je bolja oprema bolja je i prezentacija. Audio uređaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvučnikom i ugrađenim zvučnim čipom i sposobni su za audio izlaz. merena u baudima. Video uređaji: nijedan drugi savremeni medij za prenošenje poruka nema vizuelni uticaj kao video. pojačivače. moraćete da ga projektujete na veliki ekran. Izlazni hardver. 9. 8 . paneli sa tečnim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite.četri ili 5 puta brže od znatno češćih modema na 28. Pojačivači i zvučnici: često zvučnici i pojačivači koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. U ulazne uređaje se ubrajaju: tastature.8 Kbps. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji može. pisaca. samostalni LCD projektori i svetlosni projektori. Ulazni uređaji. ali i ne mora biti uključen u osnovnu konfiguraciju računara – zvučnike. Za veće brzine prenosa. uređaji za prepoznavanje teksta (OCR). Da bi najbolje iskoristio ugrađeni stereo zvuk. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT). Koristi tri odvojene projektujuće cevi i sočiva (crveno. je najvažniji parametar. miševi. Veoma različiti ulazni uređaja mogu biti korišćeni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. Ako ste povezani na Internet. ekrani na dodir. štampani izlaz je ušao na multimedijalnu scenu. Računar klijenta može biti udaljen hiljadama kilometara što zahteva druge metode za dobro komuniciranje. ili povezani na spoljne pojačivače su važni ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bučnom okruženju. programera i muzičara smeštenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. Switched-56. kao i od računara koji koristite. Sa kartice za video-digitalizovanje možete na monitoru da prikažete TV sliku. Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. infracrveni daljinski upravljač. 10. treba imati spoljne zvučnike. DSL. ravni skeneri.8. sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku. digitalne kamere.protokol za prenos datoteka). trekbol. Modemi: mogu se povezati na računar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. zeleno i plavo). Vrhusnki monitori. Zvučnici sa ugrađenim pojačivačima. LCD paneli su prenosni uređaji koji mogu da stanu u tašnu. grafički tableti. T3. Projektori: kada treba da prikažete materijal većem broju gledalaca nego što može da stane oko računarskog monitora. Brzina modema. Štampači: sa pojavom kolornih štampača prihvatljive cene. CRT se dugo koriste – oni su originalna TV “velikog ekrana”. T1. kombinacija komunikacijom preko elektronske pošte i FTP (File Transfer Protocol. enkoderi i čitači magnetskih kartica. Panel se stavi na staklenu površinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim školama. salama za konferenciju i sastanke. ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps . Komunikacioni uređaji. ili čak na beli zid. crtača. Ozbiljni stvaraoci multimedije često privezuju više monitora na svoje računare.

od interesa za multimedijalne stvaraoce:  Višestruki prozori koji omogućavaju pogled na više od jedne slike u jednom trenutku. iz koje “aligatori” iz teškoće u učenju dižu svoje glave i “grickaju” nas za noge. Alati za izmenu slika. Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta bržim od telefonskog modema. slike zvukove i pokretni video. uhvaćene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama… Neke od osobina tipičnih za aplikacije za izmenu slike. 12. Pravljenje dobre multimedije znači biranje dobrog puta kroz softversku “močvaru”. Instalacije kablovske televizije (CATV – Cable TV). illustrovanje.  Konverzija glavnih formata slika i odgovarajućih datoteka. 3D i CAD. bojenje i crtanje. 11.  Sposobnost da se od početka prave i uobličavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova. laso i magični štapić. pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. kao što su prozirnost. kontrasta i balansa boja. iz perspektive kamere i iz izračunatog pregleda. OCR i izmene teksta i izmene zvuka. da se postave bilo gde i manipuliše njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd.  Kvalitetni alati za biranje delova bitmape. detaljnim studiranjem i proučavanjem svakog alata.  Podešavanje osvetljenosti.  Upotreba virtualne memorijske šeme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike količine memorije.  Sposobnost da se primitivni oblici prevlače po sceni. Alati treba da budu “naoštreni” stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba. Ove aplikacije pružaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule. služe za preradu i izmenu slika.ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrična digitalna pretplatnička petlja.  Preslikavanje boja i tekstura. Osnovni softverski alati.  Naredbe Lathe i Extrude. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili više autorskih sistema i različitih editorskih aplikacija za tekst .  Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto. senčenje i magla. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moćni alati za poboljšanje i retuširanje postojećih bitmapiranih slika. Šta treba da sadrži alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadrži sledeće osobine:  Višestruke prozore koji omogućavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije. lokalno i globalno. primajući podatke do 10 Mbps i šaljući ih brzinama od 2 do 10 Mbps. 9 .  Sposobnost da se dodaju realistični efekti. ali i za slike digitralizovane skenerima. praćenjem Interneta. posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. 13. Softver u multimedijalnoj zbirci alata i veština da ga iskoristimo određuju vrstu multimedije koju možemo da uradimo i koliko fino i maštovito je možemo predstaviti.  Direktan unos slika iz skenera i video resursa. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu. kao što su pravougaonik.

iz digitalizovanih segmenata. MIDI podaci. ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao što su Premiere. osvetljavanje. senčenja. Alati za retuširanje. kao što su obrtanje. radi specijalnih efekata. difuziju. audio. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau količinom informacija po video frejmu koji se šalje na ekran. Oba daju metodologiju za preplitanje. Specijalni efekti iz dodatnih modula čine sliku zabavnom. tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. poligon. stilovi i veličine.  Višestruki fontovi. koristeći alate za liniju. računarske animacije. suva četkica. ukošavanje. zatamljivanje. slika.  Mogućnost da se slike prave od nule. “Srce” QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za bešavnu integraciju zvuka. erbraš. distorzija i izmena perspektive. vodene boje. Format QuickTime podržava digitalni video. reprodukovani ubrzano. krug elipsu. hotTEXT firme Vertigo omogućava da se tekst pretvori u 3D objekte. Alati za pravljenje filmova obično koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI – Audio Video Interleaved) i omogućavaju stvaranje. testa. sa trake. zagreva da bi se digitalna informacija snimila i očitala. animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obično multipleksirani audio. obično u malom prozoru u okviru projekta. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. rotiranje.  Mogućnost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veličina. sjaja i graviranja. video i digitalni film. Alati za animaciju. koji mogu biti kombinovani. freska. video. graviranje. izoštravanje. kvadrat. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafičkih scena (frejmovi). 10 . digitalizovani zvuk. talasi i vetar. četkicu za bojenje.  Geometrijske transformacije. koje proizvode nezavisni stvaraoci. tvrdi diskovi. prskanje i tinting. kao što su kristalizacija. Aplikacije za izmenu slika obično podržavaju dodatne module. VideoShop i mediaStudio Pro. sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smeštanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. pravougaonik. ili neki drugi filter. reljefa. iz animacija. omogućavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom. Obe tehnologije omogućavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. photoTools firme Extensis omogućava brzo dodavanje senki. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema. isecanja. a omogućavaju istezanja. olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima četkice. QuickTime se koristi za isporučivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa. 14. tipografske manipulacije i maskiranje. zamagljivanje.  Filteri za specijlane efekte. grafička olovka. spoljni uređaji kao što su CD ROM-ovi. ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. DVD je hardverski format koji definiše vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u slučaju usnimljenih diskova. skriveni i sortirani.  Mogućnost dizajna u slojevima.

“otvorena” sredina. VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga. stono video izdavaštvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces. pa čak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako računar treba da pristupa mediju koji je uključen u QuickTime film. uključujući najveći broj glavnih formata za video. sklalranje. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead – omogućavaju mešanje video spotova. audio. snimanje zvuka. Da bi se situacija poboljšala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI učinio korisnijim za profesionalno tržište. već isto tako dozvoljava stvaraocima da priključe svoje nove ili prilagođene formate medija. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows. 11 .QuickTime čine tri elementa:  QuickTime filmski format datoteke  QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija)  QuickTime medijske usluge. konverzije formata. vremenski kod. koji opisuje njene izuzetne osobine. audio. želite da nove mišolovke reklamirate blistavom grafikom. kao što su:  Vremenska kontrola i sinhronizacija  Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka  Spajanje slika. Prvo napravite živopisnu sliku grafičkoj aplikaciji. animaciju. napravite histogram za poređenje broja miševa u dinamičkoj tabeli. nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. kao što je Microsoft Word. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premeštene u druge direktorijume. zatim. animaciju i MIDI. nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. MPEG. 15. tween.  Audio i video efekti i pretapanja  Snimanje medija. tekst. Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa. Povezivanje multimedijalnih objekata. polovine ili celog ekrana. muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija. AVI format datoteke nije proširiva. ili će linkovi pući.  Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma.  Mešanje audio signala. bez specijalnog hardvera. kao što je Excel. nepokretne slike. uz neki tekst. QuickTime sadrži ugrađenu podršku za 10 različitih tipova medija (video. Deo za medijske usluge ne samo što ima ugrađenu podršku za više od 35 medijskih formata. Najbolje je da objekat ugradite u datoteku. Elementi multimedije često se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike. ili svojstva. DDE (Dynamic Data Exhange – dinamička izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding – povezivanje i ugrađivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka između aplikacija pod Windowsom Na primer. i sve premestite u procesor teksta. audija. Poboljšanje tehnike kompresije i dekompresije omogućavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko četvrtine.

očitava i organizuje mnoge vrste informacija. da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sačuvate u cilju reprodukcije. Microsoft Office sadrži Word za obradu reči. Editor slika omogućava lako dodavanje grafike u dokumente. ili animiranih ilustracija. Ti alati imaju i multimedijalne mogućnosti. Koristeći DDE. multimedijalnu reprodukciju zvukova. Word – nudi posebne multimedijalne osobine. Slike. FileMakePro. Kancelarijski paketi programa. BMP i EPS. da nešto naglasite ili da objasnite nešto što je teško izraziti režima. koji su bitni za vođenje biznisa. Access je relaciona baza podataka raspoloživa zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite. WordPro – pošto ima naredbe za Windows DDE i OLE. automatski se vrši ažuriranje u dokumentu WordPerfecta.alat koji omogućava crtanje. kao što su zvukovi i AVI filmovi. zvuk… Baze podataka – program za bazu podataka može da čuva. slike iz Photoshopa. Poput dinamičkih tabela. 12 . Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored časova. baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu štampane na papir. očitavati i reprodukovati. WordPerfect . zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti. naredbama i paletama ikona. zahvaljujući raznim projektorima. Ako se podaci menjaju u povezanom programu. isporučeni na server. U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. ali svi su međusobno povezani kroz OLE i DDE. Dinamičke tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. Dokumentu je značajno priključivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika. Lotus Word Pro može da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugrađenim objektima. relaciona baza podataka. Lotus 1-2-3 omogućava preraspodelu grafičkih elemenata klikom i prevlačenjem i korišćenjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljašnjem svetu. Obrađuje slike i druge multimedijalne sadržaje. WordPerfect za Windows može da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. Excel – i u njega možete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajedničkog interfejsa sa sličnim menijima.16. ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. Prezentacioni softver je na početku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije. Većina aplikacija pruža odlične mogućnosti za dijagrame i tabele. Mnogi dokumenti obrađeni na računaru na kraju se štampaju na papir. Primer. kotira se visoko zbog lakoće korišćenja i međuplatformskih mogućnosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. TIFF. pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. sortira. Svaki program je zasebna aplikacija. Excel. Možete uvesti digitalizovan zvuk. ili CD. Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm. Omogućava da se podaci mogu uneti samo jednom. Možete praviti i uvoziti različite formate slika: PIC. organizuju podatke po kolonama i redovima. animacija i video spotova. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4. dinamičku tabelu. Kancelarijski paketi programa integrišu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti. upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. u elektronski poštanski fah.2. ali da se mogu razgledati na različite načine. Možete staviti QuickTime filmove u dokument.

a u najgorem slučaju morate znati koji alat će bar omogućiti da se posao obavi. prototipove i tehničke vizuelizacije.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. Vrste autorskih alata. ikonama i objektima  Programiranje skript jezikom  Programiranje tradicionalnim jezicima. dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. kao što su Basic i C  Alati za razvoj dokumenata 13 . Omogućava multimedijalno povezivanje i ugrađivanje. Autoriski alati mogu biti:  Alati zasnovani na karticama. 17. animirane GIF datoteke itd. ili stranicama  Alati zasnovani na ikonama i događajima  Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama. ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi.u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (događaji). Alati zasnovani na ikonama i događajima . ili kao špilovi karata. digitalni audio i MIDI muzika. uključujući grafiku. zvukove.PowerPoint – firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili ručnim prikazivanjem slajdova. Autorski alati za multimediju daju važan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta. Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i događaji se organizuju po vremenskom redosledu. U najboljem slučaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu. Elementi multimedije (slike. Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imaće sopstvenu strukturu i cilj i zahtevaće različite osobine i funkcije. Organizacioni. animacije. animaciju i video spotove. ili višom od 1/30 sekunde. organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. Možete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha. koje ćemo objasniti u sledećim pasusima:  Vizuelno programiranje sa naznakama. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisničkog interfejsa. Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obično prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. video spotovi) moraju biti napravljeni. za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadržaja i funkcija projekta. sa rezolucijom visokom. tekst. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili više pristupa.

stranice ili kartice. ili je odvucite izvan da bi je obrisali. JavaScripta ili neke druge kodne strukture. Ako želite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadrže medijske objekte: dugmad.  Uslovno grananje koje podržava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili događaja  Strukturirani jezik. Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. Director 14 . Mogućnost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat. Primer ovih alata su Macromedia Direktor. autorksi sistemi obično daju načina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a. potprogrami. Mogućnost za fino podešavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tačnu sinhronizaciju događaja – na primer. Ikone mogu uključivati izbor iz menija. kao što su IF-THEN naredbe jedna u drugoj. Ispručivanje projekta može zahtevati pravljenje izvršne verzije projekta korišćenjem multimedijalnog softvera. Alati zasnovani na vremenu . koji podržava kompletnu programsku logiku. Možete štampati navigacionu mapu. animaciju. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz između platformi lak. Reprodukcja na Internetu Pošto je web postao značajan isporučioni medij za multimediju. praćenje događaja i prenos poruka između objekta i elemenata. Alati zasnovani na ikonama vođeni događajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora.Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. animacija balona koji eksplodira. ili ugrađivanjem Jave. pomoću posebnih dodatnih modula. stalno ćete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvršava. ili dijagram. Mogućnost isporuke projekta. Kada se izgradi struktura možete dodati sadržaj: tekst. Autorski alati bi trebalo da omoguće jedan ili više nivoa interaktivnosti:  Jednostavno grananje. zvuke i proračune. tekstualna polja. grafiku. tako što ćete prevući odgovarajuće ikone iz biblioteke. Prvo izgradite strukturu. Svaki alat koristi svoj različit pristup za upravljanje događajima u vremenu. ili dijagram toka događaja.Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlakši autorski proces. zvuk video filmove. jer mu dozvoljava da upravlja sadržajem i tokom informacija. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje događaja multimedijalne prezentacije. Izvršna verzija omogućava da se projekta reprodukuje. klikom miša itd). uz prateći zvučni efekat. grafičke objekte. pozadine. slike. Macromedia Flash… Interaktivnost čini krajnjeg korisnika vašeg projekta moćnijim. koje nudi mogućnost da se pređe na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnošću kao što je pritisak tastera na tastaturi. zadataka i odluka.

kada su prvi simboli ispisivani na glinene pločice i ostavljani da se suše na suncu. ako nije pripadao višoj društvenoj klasi. Dodajte ugrađene funkcije koje na klik mišem povezuju izabrane reči i fraze sa drugim sličnim i detaljnijim materijalom. animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. 20. Akademski članci. ili ako vladaoci za to nisu dali “odobrenje”. Sumeru i Vavilonu). Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language). Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentrišu tekst. Danas su tekst i sposobnost čitanja “vrata” ka moći i znanju.Director firme Macromedia je moćan i kompleksan autorski alat sa širokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. 19. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije. Gradivni elementi multimedije. osim za one koji su stekli veštinu čitanja. Čitanje i pisanje su očekivane i neophodne veštine u većini modernih društava. Pisane poruke su bile popularne među elitom. politikom i porezima. Korišćenje teksta u multimediji Korišćenje teksta i simbola za komuniciranje je započelo pre otprilike 6. Egiptu. Šta se pomoću autorskog alata može uraditi. Najranije poruke pisanim rečima su obično predstavljale informacije od vitalnog značaja za upravljanje ljudima.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji. 18. Nakon nedavne “eksplozije” Interneta i WWW. Više nego TV koja sa svojih 5. Web nudi “istraživački raj” od nekoliko miliona HTML dokumenta Moć značenja Čak i obična reč ima više značenja. 10 ili 100 kanala. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. prvobitno dizajniran da prikaže jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku. volje Božje. U nekim ranijim dobima najveći prekršaj jednog čoveka je bilo znanje čitanja. novinski članci. kompleksni priručnici i sadržaji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. menijima i navigacionim pomagalima. Samo su članovima vladajuće klase i sveštenstva bilo dozvoljeno da čitaju i pišu piktografske znake i oznake na glinenim pločicama. ili amnezije. U multimediji to su reči koje će se pojaviti u naslovima. pa kad počinjete da radite u nekom mediju važno je da kultivićete preciznost i svest o konkretnim rečima koje koristite. destilišući prozu u svega nekoliko reči. Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazrešiva za sve. 15 . tekst je postao važniji nego ikad. prototipove i tehničke vizuelizacije.

može biti bolje nego “taj odgovor je ispravan”? Eksperimentišite sa rečima koje planirate da koristite. ili kutije (case). ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. Palatino su primeri serifnih fontova. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini reči: FileMaker. tehnička. Pismo ili ima serife ili nema. Veličine pisma obično se izražavaju u pointima.“Kovači” reči u oglasnim agencijama ocrtavaju značenje čitavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu reč. Samo vi znate reči koje će Vas zaustaviti usred ljutine. a kod nas je odomaćeno verzal i kurent. ili zapisani. novinska… Serif je mali ukras ( na francuskom sans znači bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. koja obično sadrži mnoge tipove veličina i stilova. ili lik fonta. FANTASTIČNO . baš kao kuća koju oglašava agencija za nekretnine.138 inča. Zato su to elementi od vitalne važnosti za multimedijalne menije. svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih značenja. nego reči i rečenice samo napisanim velikim slovima. mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma. a malo lowercase. Times 12 pointa italic je font. menije i dugmad. tako što ćete ih “iskušati” na drugima. U vremenu kada se slagalo ručno slova za pojedinačni font su uvek bila čuvana u dva poslužavnika. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika između malih i velikih slova. najčešći su sistem komunikacije. Svi ovi primeri demonstriraju sledeći princip multimedije: važno je dizajnirati oznake za naslove ekrana. vino ili platforma političkog kandidata. navigacione sisteme i sadržaj. Quit je jače nego Close. delikatna. ili oko 1/72 inča. Pisma mogu bit oglašavana na više načina. koristeći reči sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjem da bi ste izrazili šta ima da kažete. Font je zbirka znakova jedne veličine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. logotip ili poštapajuću rečenicu. Reči ili simboli u ma kakvom obliku izrečeni. Posmatrajte ih kako rade. Pisma su bila opisivana kao ženska. Times. WebStar. Njegov sadržaj ne bi nikako mogao biti kompleksan. duhovita. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafičkih znakova. Times i Courier su pisma. To su reči koje imaju značenje. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase. Helvetica. Ako vam budžet dozvoljava. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst. muška. Helvetica. Arial su sans serif. AirWorks. Pojmovi “Barbi”. 16 . Druge stilove (podvlačenje) može dodati vaš softver za računar. Shvatite suptilna značenja: GO BACK je jače nego Previous. Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku. kapriciozna. Predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do u detalje. 1 point je 0. New Century Schoolbook. formalna. Veličina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao što su g i y). Studije su pokazale da je lakše čitati reči i rečenice sa izmešanim malim i velikim slovima. Tipični stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). U računarstvu se koristi termin font. uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doživljavaju reči. a sans serif se koristi za naslove i važne ciljeve. Korišćenje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. gornja kutija je sadržala velika slova a donja mala slova. komična. a bilo bi vam potrebno mnoštvo slika i simbola da obučite publiku da se kreće kroz projekat. “zeleno’ i “lako”. srećna.

tekst će se uključiti u živu prezentaciju i podcrtavaće glavnu poruku. Smislite smislene reči i izraze za linkove i elemente menija. Oivičite naslove sa mnogo praznog prostora. Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vaše poruke. možete upakovati ogromnu količinu tekstualne informacije na ekran. ali menjajte veličinu lika fonta stilovima tipa bold. italic. Ne treba ni mnogo ni malo. U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak između redova bude prijatan. I ovde morate biti pesnik. ili koncepte. Naglasite tekst da istaknete ideje. Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. neka imena su nažvrljana… U multimediji dugmad su objekti. U takvom slučaju koristite velike fontove i malo reči sa mnoštvom praznog prostora. ili vrlo koncizne tekstualne poruke. Ako su vaše poruke deo interaktivnog projekta. a jednostavan je i neposredan. Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. koje kad kliknete vode ka drugim stranama. pritisak na taster na tastaturi…) zahteva malo obuke. Grafikom izmenite izobličite tekst. kao što su i blokovi teksta. za navigaciju i za sadržaj. Može ponekad biti teško zbog dizajna. U određenim trenucima. Izbegavati više nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu. U višespratnici može biti 50 takvih dugmadi. ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira. Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz između slova i pozadine. Ako 17 . Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata.1). ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju pošto kliknu. U većini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. pre nego što to sve postane napadno. Lakše je čitati štampan dokument nego skrolovati po ekranu. Eksperimentišite sa spuštenim senkama. lep plavi trougao. za menije. ali ne pravite tekst da izgleda kao link. Menjajte veličinu fonta srazmerno važnosti poruke koju isporučujete Istražite efekte primene različitih boja i postavljanja teksta na različite pozadine.Jedan jedini član tekstualnog menija propraćen jednom akcijom (klik mišem. prilagodite veličinu teksta. ili web sajta. Računarski ekrani pružaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. Na web strani stavite najvažnije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraživanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). Za štampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. Za dugmad birajte fontove koji su čitljivi. klikom miša. da biste privukli pažnju. Za mala slova koristite najčitljiviji raspoloživi font. Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema. gde korisnici odaberu temu i kliknu mišem. Koristite tekst za naslove i podnaslove. eventualno osvetljeno). Ako dajete javnu podršku glasom. Mora se naći mera. Interaktivi multimedijalni projekta se obično sastoji od tela informacije ili sadržaja kroz koji se korisnik kreće pritiskom na taster. Dugmad za web možete praviti od GIF i JPEG bitmapa. Pokušajte da upotrebite inicijale za pause (kao “P” na početku ove rečenice) i početna velika slova da biste rečima dali dodatnu težinu (slika 5. Korisitte što manji broj različitih pisama u istom radu. reklamni psihologi grafički dizajner. moraćete da isporučite probojne. gde znate da korisnik traži informaciju.

Simboli prenose smislene poruke. okvir i hrizontalne lenjire. pikseli su obično bili viši nego širi. i zvuka. slike) da biste uvećali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. Gde je naslov okružite <H1> i </H1>. Dinamički HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definišu parametre od visine linije preko širine margine do lika fonta. da povećate naslov znak po znak. tabele. Treba voditi računa u kom će fontu korisnik čitati vaš dokument.cilj vašeg multimedijalnog projekta. Orijentacija tipa “širi nego viši” je tipična za monitore i zove se landscape. transformacije teksta itd.33:1. U multimediji imate moć da “stopite” i tekst i ikone (boje. U HTML dokumentu možete zadati likove slova. a gde je uređena lista (1. promenljivost fonta. zvukove. Tekst je efikasniji od slika i crteža kada treba preneti korisniku preciznu poruku. 18 . ikona. prilagođavanje veličine. Dodatno. ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta. Upotrebite font koji se lako čita. 3… ili a. Na primer. 2. Pomoću CSS možete definisati: težinu fonta. koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. i ostale osobine. Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika. a tekst između tagova će biti prikazan u browseru u bold stilu. Orijentacija tipa viši nego širi se označava kao portrait. porodicu fonta. c …) okružite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi. Ima mnogo načina da se zadrži pažnja kada se prikazuje tekst. to su simboličke reprezentacije objekata i procesa koji su zajednički za korisničke interfejse mnogih OS. umesto lepšeg fonta koji je nečitljiv. tako što ćete ih na tekst označiti na poseban način pomoću tagova. Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. veličinu. možete ključne reči staviti na gomilu i flešovati ih po određenom redosledu (kao u bilbordima)… Vrlo rano u razvoju monitora za računar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inču. veličine. Na primer možete da animirate određene pasuse i naterate ih da uleću u ekran. boje. b. ali nisu čitljiv na običnom monitoru. Simboli kao što su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i prisećaju se slika. viši nego širi. skraćeno WYSIWYG – izgovara se “vizivig”). pokušajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. Gde želite da tekst bude polucrn (bold) okružite ga tagovima <B> i </B>. ali možete da pravite zadovoljavajuće dokumente koristeći uvlačenje blokova. što daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proširio VGA standard za PC računare (96 piskela po inču). na starim EGA monitorima bio je 1. Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). To se upoređuje sa standardnom merom u štamparskoj industriji (72 pointa po inču) i omogućava stonom izdavaču i dizajneru da vide na monitoru na šta će odštampano ličiti (zove se “šta vidiš to dobiješ“ – What You Si Is What You Get. Uspravno i položeno Tradicionalno odštampani dokumenti su viši nego širi. Lep tekst u HTML dokumentima se obično pravi u vidu grafičkih bitmapa. Pokušajte da prikažete cele pasusue na ekranu.

ž Apple ga je licencirao i uključio u svaki svoj laserskii štampač tipa LaserWriter. U maju 1989. Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu “verni”. PostScript je brzo postao standard za fontove i štampanje u svetu stonog izdavaštva i odigrao je značajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog računara Macintosh. Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veličinama bez reckavosti. 19 . Osim što štampa glatke znakove na štampaču. Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. stvaraoce multimedije treba da interesuje kako će skalirani fontovi izgledati na monitorima. što je omogućilo da laserski štampač visoke rezolucije 300x300 dpi pomoću specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu sićušnih kvadratnih piksela sračunatih iz geometrije znaka. može se lako skalirati da bude manji ili veći tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veličini 24 pointa. koji mogu i da nemaju fontove. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. ne kako će izgledati na papiru. Pošto je svaki znak u PostScriptu matematička formula. 3600 dpi. Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova. kojima se poboljšava rezolucija. Fontovi Type 1 sadrže natuknice (hint). nazvanu TrueType. Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na štampač. ili štamparska mašina (image setter) rezolucije 1200. itd. ili 96 pointa. Apple i računar Macintosh su 1985. čak. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omogućavaju da se tekst u bilo kojoj veličini ispiše na računarskom ekranu bez reckavosti. PostScript fontovi su obično u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. Na slici 6. Danas se TrueType isporučuju sa računarima sa Windowsom. Iako “rat’ između PostScript i TrueType fontova nastavlja da se širi kroz računarsku i izdavačku industriju. a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane.1 prikazani TrueType fontovi.VGA rezolucija je 640 piksela po širini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows. praveći ih glatkijim za oko. TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi. stvaraoci multimedije ga retko koriste. nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba još 40K. 2400. podnaslove. dugmad. godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju bržih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. bilo da je štampač LaserWriter od 300 dpi. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove. godine predvodili revoluciju u stonom izdavaštvu. koje vi koristite. jer su oni univerzalno raspoloživi na svojoj platformi. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vašem i korisnikovom računaru. Ako se vaš rad distribuira na sajtove. ili 96 dpi). tako da se koristi ne samo da opiše pojedinačne znakove u fontu. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajućem meniju File ovog direktorijuma. ili Macintosh. napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove. podesna za najfinije štamparske poslove. ili. u kombinaciji sa obradom reči i softverom za slaganje teksta po strani. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematičkih konstrukcija (Bezijerove krive). Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku.

Grafički dizajneri. Može da se koristi za editovanje. ikone. uključujući i često korišćene simbole. dijalozi. a danas računarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za prošireni skup znakova. 20 . Od 1989. Bilo je teško prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. kojim se koristi uobičajen repertoar znakova. godine koncentrisan napor lingvista. Latin skript koji se koristi za engleski i većinu evropskih jezika). inženjera i informatičkih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih računarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje višejezičkog teksta i znakova. ili pravljenje novih Font resursa za pamćenje bitmapa ekranskih fontova. profesionalni tipografi mogu da prave upečatljive likove teksta i prikaza. tako da možete da tačno prenesete ideju ili grafički osećaj. Pošto je računarsko tržište postalo internacionalno u poslednjoj deceniji. Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer. Bajt koj se sastoji od 8 bitova.Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vašom aplikacijom kada isporučujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim slučajevima sudski je zaštićen patentima. On omogućava da se enkodira još 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi.2 predstavlja simbole iz menija Insert. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podržavaju tri oblika enkodiranja. Takođe su uključena 32 upravljačka znaka za prenos poruka uređajima (nov red. znake interpunkcje. ali se omogućava enkodiranje do čak 1000. ResEdit je editor resursa. oblici. Prošireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute). Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova. Dok je 65. uključujući i mala i velika slova. Pravila za enkodiranje znakova iz proširenog skupa nisu standardizovana. predstavlja najčešće korišćeni gradivni blok u računarskoj obradi. Osmi bit bajta je neiskorišćen. Unicode organizacija podržava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. Isporučuje ga Apple. kraj reda. koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. pre nego se bajt potpuno iscrpi. Tako ASCI vrednost 165 može bit na primer. Skraćenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (američki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najčešćoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. Nazvan Unicode.000 znakova da bi bili uključeni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. tabulator i nova strana). a koristan je pravljenje i izmenu grafičkih resursa. zajednički simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript). kao što su kursori. Slika 6. ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova. Kada nekoliko jezika ima zajednički skup simbola sa istorijski povezanom podlogom.000 znakova dovoljno za enkodiranje većine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvažnijim svetskim jezicima.000 dodatnih znakova. originalan standard sadrži 65. arapske cifre i matematičke simbole. jedan od problema je bio rukovanje različitim međunarodnim alfabetima. izdavači i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojećih likova fontova. grafička oznaka uvučenog pasusa (*) itd. Sa ovim alatima. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova. Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta. preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu.

Da tekst izgleda lepo. potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafičkih aplikacija koje mogu da prošire. ali neki će praviti sopstvene prilagođene fontove. moć računara da obrađuje može se upotrebiti tako da tekst postane pristupačniji i smisleniji. tj. Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kreće i interaguje. korisnik može da se kreće kroz tekst na nelinearan način. zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. sekcije i misli povezane. tekstualne i slikovne baze podataka. Veze povezuju konceptualne elemente. 21 . pošto su reči. brzo i intuitivno. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavaštvo i referentne radove. nego i na srodne slike. oboje i analiziraju reči u prave crteže. Za najveći broj dizajnera lakše je da prave lep tekst pomoću pripremljenih fontova. dokumenti. Kada tekst “živi” u računaru. elektronske kataloge. ili grožđe sa vinom. video spotove. tehničku dokumentaciju. edukativne kurseve. Izraz hiper – znači nad. osenče. zvukove i ostale vrste prikaza. Umetnost hipermedijalnog dizajna leži u vizuelizaciji tih čvorova i njihovih veza. Prosto biranje fonta je prvi korak. ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. poruke i elementi sadržaja. šrafiraju. tako što vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. hipertekst često postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. manipulisani i spojeni u grafičku sliku. Pošto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja reči ne samo sa drugim rečima. čvorovi su teme kojima se može pristupiti. interaktivnu literaturu. Reč može biti “vruća” (kao i dugme). Lep tekst se obično nalazi u bitmapiranim crtežima u kojim su znakovi prepravljeni. grafici i zvukovima) u čvorovima. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom. Tekst se onda može zvati hipertekst. čvorove koji sadrže tekst. umesto na štampanim stranama. Najjednostavniji način da se šeta kroz hipermedijalnu strukturu je pomoću dugmadi koja omogućavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu. Multimedija (kombinacija teksta. Veze su navigacione staze i meniji. koristeći alate za editovanje fonta. grafiku. Dve često pominjane reči u hipertekstualnim vezama su veza (link) i čvor (node). interaktivne kioske. slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju. kao i ljubav sa mržnjom.

a kada dosegnu vaše bubne opne. ili gubljenja audio kvaliteta. Možete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije. što je nemoguće sa digitalnim audiom. digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. Mane MIDI: Pošto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk.Ako se koriste kvalitetni uređaji. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. 22. samo ako je reprodukcioni uređaj identičan proizvodnom.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta. MIDI podaci su za digitalni audio ono što je vektorska. Digitalni zvuk se koristi za muzičke CD-ove. ponekad MIDI datoteke mogu zvučati bolje od digitalnog audia. a digitalni podaci ne zavise. Digitalni podaci. s druge strane. Možete dodati svoje zvučne datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog događaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. To je univerzalan “govor” na bilo kom jeziku.wav. chord. upozorenja. stvaraju se talasi pritiska. Možete dodeliti zvukove sistemskim događajima kao što su startovanje Windowsa. Dozvoljava da muzika i zvučni sintisajzeri komuniciraju međusobno duž kablova kojima su uređaji povezani. Čim instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloživi. a drugo od kvaliteta vašeg muzičkog instrumenta i mogućnosti vašeg zvučnog sistema.Možete menjati dužinu MIDI datoteke (promenom tempa). ili širine za prenos. od najtišeg šapata do zaglušujuće buke mlaznog aviona u poletanju. Nivoi zvučnog pritiska mere se (glasnoća ili obim) mere se u decibelima (db). utiče na naše raspoloženje… Kada nešto vibrira u vazduhu. tako zvukovi koje prave MIDI muzičke datoteke zavise od konkretnog MIDI uređaja za reprodukciju. možete biti sigurni da će reprodukcija biti precizna. 22 . MIDI standard je kao PostScript. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard. bez promene visine tona. itd. prostora na tvrdom disku. ili prikazanog ekrana. razvijen ranih 80-tih prošlog veka za elektronske muzičke instrumente i računare. ili više identični. Midi i digitalni audio.Digitalni audio neće raditi jer nema dovoljno RAM-a. Pruža zadovoljstvo slušanja muzike. pokreću se napred-nazad (primer konus zvučnika). Nasuprot MIDI podacima. Ovi talasi šire se kao nabori vode od kamička bačenog u nepokretni bazen. MIDI zavisi od uređaja. MIDI datoteke će biti 200 do 1. a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. Na raspolaganju su sledeći sistemski zvuci: Start. Digitalni audio je snimak. Pojam zvuka. kao što su note. proizvode zvukove koji su manje. ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. ili vibracije. MIDI su note – prvo zavisi od vašeg zvučnog sistema. nizovi nota i koji instrumenti će svirati te note. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzičke notacije.21. Kao što se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od štampača. snage centralnog procesora. Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvučnost) u diskretnim vremenskim intervalima.wav.Pošto su male. nego instrumente. jer omogućava instrumentima da komuniciraju na standardan način. chimes. kao zvuk. sistemski zvuci. osećate promene pritiska. Akustika je grana fizike koja proučava zvuk. itd. MIDI datoteke ugrađene u Web strane učitavaju se i izvode brže. nego njihovi digitalni ekvivalenti. bez obzira na reprodukcioni sistem. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke.wav.

Uvek možete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. note… Generalno možete koristitit MIDI u sledećim slučajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta.Priprema digitalnih audio datoteka je prilično jednostavna. Clear. označite sve podatke u datoteci i povisite.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek.Najbolje je upotrebiti zvučni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na određeni nivo – recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja). MIDI je najbolji način da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. Nije vam potreban govorni dijalog. Digitalni audio koristite u sledećim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu.Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima.Možete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora.Odsecanja čak i malog broja sekundi može napraviti tu i tamo ogromne razlike u veličini datoteke. postojećih snimaka na traci. sintisajzera. da će snimak zvučati isto tako dobro i na kraju kao i na početku kada ste ga pravili. ili snizite ukupnu jačinu za izvestan iznos. upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. sa popularnih CD i LP ploča.pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu može više biti kao proizvodni alat.MIDI se ne može lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga.Odsecanje se obično postiže prevlačenjem kursora miša preko grafičke prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut. 23 . Digitalni audio Možete da digitalizujete zvuk iz mikrofona. potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obižno ugrađen u zvučnu karticu PC računara). Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzičke teorije. Ima puno mladih kompozitora koji žele da uđu u multimediju. Ako pokušate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan. Ovim alatom možete praviti profesionalne zvučne snimke i vršiti digitalne miklseve. sposobnost da se svira klavir i pregršt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture. Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows. male su šanse da će svi biti iste jačine. Da biste dobili konzistentan nivo jačine. partiture. poput kasete). dovoljnu za digitalne datoteke. “živih” radi TV prenosa. Korišćenjem istih alata kao i za odsecanje moguće je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak. Sa digitalnim audiom možete imati više samopouzdanja. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike može biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvučne efekte koje ste snimili na analognom medijumu. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji. Erase ili Silence). Pod Windowsom skoro svi programi pišu WAV datoteke. a MIDI je tu najmanje pouzdan. ili praznog prostora sa početka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka. Imate računarske resurse i prenosnu širinu. Uopšteno. ili na oko 16 db. zahteva poznavanje elemenata muzike.Osim toga možda će biti potrebno da sastavite duži snimak isecanjem.Da biste napravili MIDI ompozicije. Potrebna vam je izgovorena reč. najvažnija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka. prirodnog ili snimljenog. Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju.Pravljenje originalne MIDI partiture je težak posao. umesto medija za distribuciju. prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji računar može da pročita. U nekim slučajevima softver za digitalno editovanje može čitati format različit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. firme Sonic Foundry. širi izbor aplikacionog softvera i sistemske podrške za digitalni audio. a MIDI je najbrži i najfleksibilniji alat za to. Konverzija formata. Odsecanje uklanjanje “mrtvog vazduha”. klavijature.

ali najveći deo animacija i videa zasnovanog na račuaru će se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor računara može obraditi. 5. veština koja se uči metodom probe i pogreške. Sa trakom možete snimiti isti zvuk.Može biti vrlo raznobojan ekran sa nežnim pastelnim prikazima crvenkasto ljubičaste boje. 3.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke. Audio snimanje. Snimanje na jeftini medij. ili može biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene. 26. Formati za audio datoteke. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na događajima.Omogućavaju zapis na traci sa 44. kao što su klikovi na dugmad. Slika. zvuk. 2. Skript jezici kao što su OpenScript (ToolBook). Menjajte zvukove da odgovaraju vašem projektu. 25. slike.1 KHz i 16 bitova. animacije i digitalne video spotove. različita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa. plave.Ako odlučite sami da radite. kao što je muzika u pozadini. prasvljenje nepokretnih slika.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat. umesto direktno na disk.Video-rikorderi imaju odličnu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korišćenjem audio zapisa na video traci. trebalo bi da unajmite studio. simboli. 24. i protočne zvukove. Odredite koja vrsta zvuka se traži. ali testiranje i procena onog što ste uradili još teže. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smešteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova. morate proći izvesne korake: 1. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat. Možete snimiti zvučni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. preslušati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju. spremite se da investirate u “gluvu” sobu. uključujući zvukove događaja. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. Ono što vidite na ekranu multimedijalnog računara u bilo kom trenutku je mešavina elemenata: tekst. fotografske bitmape. 3D prikazi. žute i zelene boje.Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog. S druge strane animacija na brzoj mašini može se izvršavati 5 do 10 minuta brže nego na sporoj mašini. 4. praveći ga od nule ili kupovinom.23. izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom.Sastavljanje svega može biti teško. Ponekad vam može i običan kasetofon obaviti posao. Kada pravite multimediju verovatno ćete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst. Dobavite izvorni materijal.Prvo možete čekati da se cela zvučna datoteka prenese na računar i da je onda odsvirate pomoćnom aplikacijom.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tržištu. Ako vaš projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44. i gde treba da se odigraju zvučni događaji. Odlučite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. alati. 24 . Lingo (Director) i ActionScript (Flash). vektorska grafika. a kvalite da bude na nivou CD. naročito ako projekat sadrži komplikovane “žive” prezentacije ili ako isporučujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. sasvim slično fotografiji. Audio snimanje.Program Flash firme Macromedia omogućava integraciju zvučnih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu. vrhunske pojačivače i opremu za snimanje i skupe mikrofone.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najčešće pamte kao WAV datoteke. bilo MIDI zvuka na Webu. daju veći nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. Format zvučne datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka.

crteža. možete da dobijete bitmape od isporučilaca već pripremljenih slika i od dobavljača fotografija koji su već digitalizovali slike za vas. animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni.Računarski ekran je akcija: sadrži mnogo više od poruke. Višestruki monitori. Kada pravite multimediju korisno je da imate više monitora. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike. pa editujte slike u Photoshopu.Ovo je bitno za autorski sistem kao što je Macromedia Director. Primer. Jednom napravljena bitmapa može se kopirati. vektorske crteže i bitmape). Photoshop. Bitmape se koriste za fotorealistične i za kompleksne crteže koji zahtevaju fine detalje. Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. ili TV slike korišćenjem skenera ili videa itd. i preko celog ekrana. ili bojenje. prešarati…Na početku projekta ekran je prazno platno. ravnomernih…Nepokretna slika može biti stablo na zimskoj padini.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predviđanja i pripreme. spremno da vi. svetala. fotografija. ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora. Corel.. 25 . omogućavajući da prevučete gotove objekte na scenu.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. neki programi sadrže gotove 3D modele. ili klonirate izgled i osećaj nekog drugog projekta. Paint.Nepokretne slike mogu biti najvažniji delovi multimedijalnog projekta. kamera. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinačne tačke koji su najmanji elementi rezolucije računarskog ekrana. Ako ne želite da pravite sopstvene.Grafički elementi se obično mogu skalirati na različite veličine. puno oštrih uglova ili umekšano stapanjima sivih nijansi i antializinga. Planirajte pristup. ili uređaja za štampanje. okviri teksta. veća dubina (više bitova informacije) zahteva se za opis više od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . filmova. dugmad. napravite scenario projekta i numerišite ga. zvuka i videa koji se odnose na jednu temu.Mogućnost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih. ili nekog drugog prikaza. Iscrtan objekat može biti ispunjen bojom i oblicima i možete ga izabrati kao jedinstven objekat.Da biste ušli u multimedijalni projekat. Macromedia Director predstavlja vodeći alat interaktivnog multimedijalnog sadržaja za web. omotača. čudnih geometrrijskih oblika. Pojam bitmape i softver za bitmape. povezane na računar. Hvatanjem bitmape sa fotografije. krugove. izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima. poligone i druge matematičke oblike. Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije. Za fotorealizam. koristite indeksne kartice i premeštajte ga dok sve ne bude dobro. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogućnosti grafičkog hardvera i monitora računara.Većina autorskih sistema daje alate kojima možete da pravite objekte multimedije (tekst.Razradite grafički pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima. menjati.skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru. Bilo da koristite šablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema. Fireworksu ili nekom drugom programu.Može biti jako crno i belo. • I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. obojiti. Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsređuje za stvaranje. Bitmape možete napraviti od nule programom za crtanje. Prvo skicirajte projekat i grafičke ideje: napravite dijagram toka.Može biti elegantno ili ne. 27. izrazite svoj zanat. Nepokretne slike mogu biti male ili velike. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo). bilo da koristite crteže i objekte koje je pravio neko drugi. ili kolegama. Alat je pogodan za izradu modela. multimedijalni dizajner. naspram pozadine.Tako možete prikazati prezentaciju na celoj radnoj površini ekrana. novi BMW… Nepokretne slike se na računaru prave na dva načina: • Kao bitmape (grafika za bojenje).Mogu biti obojene. okvire. sa namerom. jedan preko drugog. a da i dalje imate prostora za alate i druge menije. Director. poslati elektronskom poštom. počnite sa olovkom gumicom i papirom.

pravougaonici. odatle možete preneto uhvaćenu bitmapu u aplikaciju (kao što je Paint u Windowsu). Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH). Postoje programi koji će izračunati granice bitmapirane slike. Pomoćni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. vršiti neophodne izmene i na računaru podešavaju piksele. Možete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana. kao što su Illustrator. 30. kada se koriste za animaciju. zavisno od frekvencije skeniranja monitora. Grafički umetnici koji dizajniraju za štampane medije koriste vektorski prikazane objekte. da postavljate vaše lice u neki ambijent itd. “osvežavan” svakih 1/60 sekunde. Hvatanje i editovanje slika. y. Tu sliku možete skenirati. rotaciji i senčenju svetlosti. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Većina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada. i niste našli pravu sliku za neobičnu pozadinu koju želite za ekran na primer. Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno). 29.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je teže.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje. kada snimate crtež. Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena. Na primer. Kada pritisnete PrintScreen (Windows). i z ose i prilagodljive perspektivne poglede . panorame. Većina multimedijalnih autorskih sistema omogućava korišćenje vektorski nacrtanih objekata. To su vrhunski programi koji omogućavaju retuširane mrlja i ostalih detalja foto slika. Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po računarskom ekranu korišćenjem delića memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opiše isti objekat u bitmap obliku. ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku.Uz pomoć filtera i raznim specijalnim efektima možete napraviti ono što želite. ili Freehand. o baštovanstvu. da manipulišete bitmapama je da koristite program za editovanje slika. poligoni i tekst. različite promene u položaju. skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smeštena u video memoriji. Programi za 3D animaciju takođe koriste vektorski nacrtanu grafiku. ili brže. primerak slike ekrana ide u Clipboard.28. Vektor je linija opisana položajem svoja dva kraja. iscrtavaju se brže od bitmapa. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj površini zahteva posebnu veštinu.3D aplikacije daju x. kao što su linije. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika.QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okružujuće slike kao da ste “unutar” slike i da možete da 26 . Vektorsko crtanje. Druga alternativa je da umetnički rad tradicionalnim metodama: • Akvarelom • pastelom ili • Olovkama. 3D crtanje i prikazivanje. Način da uradite dobre slike. i ako želite možete konvertovati crtež koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu. Programi za dizajn pomoću računara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inženjerima. Najjednostavniji način da uhvatite ono što vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajuće tastere. učitavaju se brže i.3D grafika i tekst daju životnost multimedijalnim projektima. ovali.

Koreni današnjih crtanih stripova se mogu naći u Egiptu – slika 1a. Palete boja su matematičke tabele koje definišu boju piksela prikazanu na ekranu. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format – format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj. Međutim. do crteža ponašanja odavno mrtvih faraona – uvek se čeznulo u svetu umetnika da opišu pokrete. HSL. animacija se koristi za zabavu. thaumatrope. HSB. a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF. smeđe.Zeleno. crno. Koristeći 24-bitni RGB model. izračunate od strane računara. žuto. formati. PCX (MS-DOS). Kada bi zavrteo disk. Boje. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate. na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. Boje su suštinska komponenta multimedije. da se okrećete i zumirate. stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opiše tačna boja. ljudi su pokušavali da zabeleže sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. Pojam animacije. To je bio disk sa ručkama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptičice na drugoj. CMYK. ili pojedine njegove delove. mogu biti crtane.Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisničke interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i držite celu prezentaciju stalno u pokretu. percipira se subtraktivna primarna boja. Na Webu su JPEG i GIF najčešći bitmapirani formati. godine od francuza Paul Roget.Moguće je animirati ceo projekat. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti. 31. modeli. prava animacija se ne može ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka – pojma vida.gledate dole. zadajete postavljanjem iznosa svake crvene. video i film. U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvača. 32. Tokom dvadesetog veka. palete. izgledalo bi da je ptičica u kavezu. a oko vidi kombinaciju crvenog.722. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogućnosti. koji je izumeo tzv. ljubičasto. Pojedinačne slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji. Ovo je prvi put demonstrirano 1828. narandžasto.Programi Ulead360 ili Panorama Factory (šerver) rade tako što uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno povežete u jedinsvenu bitmapu. Oko spaja slike kad je izloženo seriji slika koje se brzo menjaju. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u računarskim terminima su RGB. zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogućnosti. Boja piksela se na monitoru računara izražava kao količina crvene.216). Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB mešavine. zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. roze. ili mogu biti fotografski snimci. film. zelene i plave. Od osmonogog bika iz Altamara pećina u severnoj Španiji – slika 8b. mogu se smatrati da su unakrsne platforme. 27 .Od početka vremena. reklame. dati život. jer ih svi browseri mogu da prikažu. samo jedna kombinacija 256 boja može biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. Reč animacija potiče od latinske reči animare što doslovno znači oživeti. CIE i druge. PSD (Adobe Photoshop). Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama. umetnost. jedna od “miliona” (256x256x256=16. i TIFF (Target Interchange File Format). Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz različitih uglova po krugu. Crvene. zelene i plave tačke svetle kada ih udari svetlosni zrak. sivo. i belo su 10 najčešćih reči kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. plavo. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinačnih slika tj. Palete boja. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatrača.

Ima interaktivne sposobnosti. ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata.Poslednji ključni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28 . Kada su crteži završeni. moraju se menjati tokom vremena.Tako bi prvi ključni okvir za prikaz mogao biti čovek koji upućuje težinu unapred sa levog stopala i noge. tweened animation). Izraz “celuloidna animacija” izvedena je iz reči “celuloid”.Vizuelni efekti kao što su brisanje. zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u većini autorskih paketa. nestajanja i zumiranja. pa na drugu. Kada se snimljeni crteži puste u okviru videa ili filma. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje “slika po slika” (engl. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne. Kada se slike progresivno i brzo menjaju. nestajanje. u nizu padova i oporavljanja. uz pomoć specijalne kamere koja može da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. eksperimentišite sa svetlosnim efektima itd. pa je za komercijalne filmove kao što su “Lepotica i zver” ili “Priča o igračkama”…. Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji. iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne. TV video gradi 30 okvira. Prvom tehnikom menja se sadržaj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika. brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledećim omogućava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret.Na primer. jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta.Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao. Flash može da napravi i dinamičnu animaciju koju kontroliše ActionScript. omogućava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovršava percipiranu akciju. ili možete praviti histograme sa količinama koje rastu i smanjuju se. Prvo grupišite u svom umu sve aktivnosti za koje želite da napravite animaciju. zatim. treptanje se šalje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. kola koja se voze duž nacrtanog autoputa. što je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom. frame by frame animation) i o animiranje pomoću međuslika (engl. ili slika svake sekunde. oni se fotografišu određenim redosledom.Minut animacija onda zahteva čak 1440 zasebnih okvira. Tehnike animacije. stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da čovek pada. Danas su računari oduzeli veliki deo ručnog rada iz procesa animacije i renderovanja. oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oživeli. dok mu se centar gravitacije pokreće unapred. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle viđenja. animacije su bile glavni izvor dinamičke akcije u multimedijalnim prezentacijama. dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlače pažnju. klasična animacija . a Flash crta slike između njih.Celuloidna animacija počinje ključnim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije). Animacija je kada se objekat kreće preko ekrana. ili ga napraviti da uleće. U stvari niz statičnih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se reč oživeti i koristi za značenje reči “animacija”. Sledeća slika prikazuje nekoliko ćelija ili okvira u rotirajućem logotipu. Dodajte i zvučne efekte. od celuloidnih listova koji su korišćeni za crtanje svakog okvira. Korišćenjem projekcionih trikova. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvršenje u niz logičkih koraka.Međutim animacija je više od brisanja.Za podršku govorniku možete animirati označeni tekst. Elementi tih crteža ili ceo crtež.Poslužiće primer sa niz crteža na papiru. strelica kompasa se percipira kao da se vrti. Kada se animira pomoću slika pravi se samo početna i završna slika. Izgradite i sredite sekvence. ona balansira težinu celog tela na jednu nogu. korišćena njihova moć. sa suprotnim stopalom i nogom kojom podržavaju telo. ili u ekranu ili van ekrana. 33. kada animirana figura čoveka korača preko ekrana. Film se obično snima brzinom blende 24 okvira u sekundi. tj. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno različitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi).

Oni obezbeđuju poze i detalje na akterima. Animacija pomoću ključnih kadrova U klasičnoj animaciji.Obično možete postaviti sopstvenu brzinu okvira na računaru. Kretanje teniske lopte prečnika 10 piksela će na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plažu prečnika od 150 piksela. Да би се анимирала тродимензионална сцена. Kod kompjuterske izrade animacija. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (muškarac. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proračunava računar. skaliranje.. krajnji gornji ili donji položaj kod pada itd. Јачина и правац светлосних извора као и позиција и орјентација камере су такође нумерички дефинисани. Na vektorske oblike mogu biti primenjene različite transformacije koje mogu biti interpolarisane – rotacija. sa slojevima. висококвалитетне анимације реалног изгледа.Постоји неколико фактора који 3D 29 . као што су положај објекта у простору. неопходно је присуство камере. a stopala su široko rastavljena. 3D анимацијa 3D анимацију можемо лако описати. итд. које се користе за рекламе и музичке спотове захтевају огромне ресурсе као што су време. ekstreme – početak ili kraj hodanja. брз процесор и велику количину меморије. рендеровати следећи кадар. ključnim okvirima i metodom tweeninga. потребно је прво поставити почетну сцену и рендеровати је као први кадар анимације. облик. rotaciju. Numerički proračun vektorskih slika je dosta jednostavnija od proračuna bitmapiranih slika. sa centrom gravitacije u sredini između ispruženog koraka. kao što je čovek koji hoda. koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. затим променити неке параметре. refleksija itd. itd). Као што можемо померати објекте кроз сцену. итд.Što je manji objekat. Računarska animacija Programi za računarsku animaciju obično koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija. Prava promena i osveženje je bilo uvođenje 3D animacije. crtanje se naziva interpolacija – proračun vrednosti funkcije koja se nalazi između zadatih tačaka. tzv. ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing. to će se brže kretati. Мењање бројева мења особине. žena. Делови 3D модела су дефинисани нумеричким величинама. 3D модели морају бити представљени као 2D слика.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo između nepokretnih nego često i pokretnih slika. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije može da kontroliše sam korisnik. али је много теже урадити. odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion). ali brzine s kojom se promene sračunavaju i ekran stvarno osvežava zavisiće od brzine i moći prikazane platforme i hardvera. Uglavnom se ključni kadrovi rade za karakteristične poze. Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika .Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izračunate položaj. omogućavaju numerički proračun vrednosti. ključne (key) kadrove crtaju glavni animatori. његову ротацију. kukovi pomeraju. Klasična i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije. ramena zamajuhuju i glava klima. Računarski program su veoma dobri u interpolaciji. Једноставне 3D анимације могу бити направљенe веома лако и брзо. Sprajt animacija Animacije na računarima. Niz okvira između ključnih okvira crta se u procesu zvanom tweening. Kinematika je proučavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove. brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova – kolena se savijaju. карактеристике површина. sprite) animacije.Tako obraditi akciju znači izračunati broj okvira između ključnih okvira i putanja akcije. тако можемо померати и камеру кроз простор. Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu.noga hvataju telo kako pada. Sprajt animacija može biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. Složen pokret može se dobiti dodeljivajem više slika jednom sprajtu.Sprajt animacija se najčešće koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica.Na računaru boja se obično puni.

Hardver za video kompresiju će obezbediti da radite sa videom na celom ekranu. Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom. 35.Sa video elementima u projektu možete efikasno predstaviti svoje poruke i pojačati priču. ona brzo postaje “otrcana” ako se nepravilno upotrebe.анимацију чине тежом него што нам се чини. za pripremu animacionih datoteka za Web. Потребно нам је од 12 до 30 слика за сваку секунду анимације. Kada se prikaže sekvencijalno na istom položaju sfera se vrti. Ti formati su Director (. Digitalni video najviše angažuje od svih multimedijalnih mogućnosti. Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vašeg vida. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %. Ali.Multimedijalni autorski sistemi obično daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema. ili da čvrsto interes studenata za učenje pomoću računara. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlači pažnju oka i čini stvari primetnim. Ако се користе и неки специјални ефекти или специјалне сенке.dcr). mnogo koristi vektorsku grafiku.Spot mnogo više privlači nego polje u kome se skroluje isti taj tekst.Setite se da nepokretna slika najvišeg kvaliteta na računarskom ekranu može da zahteva čak megabajt memorije. Други проблем је велика снага процесора потребна за рендеровање 3D анимације. Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu. Formati animacionih datoteka. 34. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korišćenjem Photoshopa (slika 9. pretvarajući datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i značajno ubrzavajući vremena prenosa/prikaza na Internetu. Neki formati datoteka se dizajniraju specifično za sadržaj animacija i mogu se prenositi između aplikacija i platformi pomoću pogodnih translatora. време потребно за рендеровање једне слике се значајно продужава.Korišćenje videa Pažljivo isplaniran. u punom pokretu.mpeg ili .8 gigabajta memorije u minutu. Za realističan efekat kotrljanaja obim (izračunava se kao pi puta 100.swf). Ако додамо и време. ili i više.max). kao i zvuk.fli korišćenjem slika od 320 piksela i . то су четири димензије које треба представити на дводимензионалном екрану. kompresija datoteka je od suštinske važnosti. tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji. Rotirajte sliku u priraštajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika.avi). Први је то што већина људи има проблем да замишља објекте у три димензије. AnimatorPro (. ili oko 314 piksela) deli se na 8 (što daje oko 40 piksela).Možete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji će podržavati velike brzine transfera.1). Pomnožite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video. 3D studio Max (.To je takođe efikasan metod da se isporuči multimedija publici odgojenoj na televiziji. Video Pokretni video je elemenat multimedije koji može da izazove čuđenje gomile na sajmu.Često imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver. Windows Audio video Interleaved Format (. 30 . a u autorskom sistemu možete zadati da se video po delovima unosi u RAM. Razvijene audio kartice će omogućiti da koristite zvuk CD kvaliteta. ili 1. to je vrlo moćno sredstvo da se korisnici računara približe realnom svetu. rotirajući pun krug od 360 stepeni. Veličina datoteke ključan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama.mpg) i Flash (. radi brže reprodukcije. koristite animaciju pažljivo i suzdržano da biste postigli najveći efekat.flc). ili 108 GB na sat. Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku. Inače će vaši ekrani postati rastrzani i “bučni”. Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere. dobro izveden video spot može napraviti dramatičnu razliku u multimedijalnom projektu.Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najviše izvođačke zahteve pred računar i njegovu memoriju.dir i . Motion Video (.

Dobavljanje prava korišćenja i licence može biti skupo.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklađeno da bi dale TV sliku.Ima mnogo izvora za filmske i video spotove.Svaki sistem se zasniva na različitom standardu koji definiše kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31 . Pošto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje. pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. ili SECAM neće se prikazivati na NTSC video rikorderu. kada je pobuđen elektronskim zrakom. važno je da razumete osnove video snimanja i ograničenja za korišćenje videa u multimedijalnom projektu. signalni izlaz se zove RGB. ili viza za licenciranje. Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu. Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine površine trake u nizu dugačkih dijagonalnih pruga. dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objašnjeneja. trake snimljene u evropskim formatima PAL. Fino podešeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran. U analognim sistemima video signal iz kamere se isporučuje na Video In konektor video-rikordera. . sa materijalom za multimedijalnu produkciju.Pre nego što se odlučite da u svoj projekat stavite video. pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device – CCD.PAL.Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno. Pre nego što odete na snimanje sa kamkorderom u ruci.Mnoge kompanije prodaju CD-ove. od suštinske važnosti je da razumete medij. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara. Oprema za digitalni video daje izvrsne završne proizvode za delić cene analognog videa. 36. za čije se korišćenje ne plaća.Jako spoljašnje magnetno polje može da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije moguće razmagnetisati. Standardi za video emitovanje U svetu se najviše koriste za emitovanje videa i formata za snimanje četiri standarda: .HDTV.SECAM i . gde se snima na magnetsku videotraku. zelenu i plavu) da bi se povećala rezoluciju kamere.U nekim slučajevima moraćete platiti za prava da biste koristili materijal.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere.Pošto se jačina zraka menja dok se on kreće ekranom. Ako vaš projekat uključuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal. ili stereo). Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika.svaka sekunda videa može koštati 50 ili 100 i više dolara. dok jačina zraka varira u skladu sa video signalom. dodajte animaciju kada “mrtva priroda” neće preneti poruku. neke boje su sjanije od drugih. njegova ograničenja i troškove.Vrhunske kamere mogu imati čak po tri CCD (po jedan za crvenu. . ili da uzmete već postojeći sadržaj za video spotove. Npr. U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinačni okvir i podaci se kompresuju pre nego što se upišu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV. zeleno. ili plavo. DVCPRO ili DVCAM. ali je to reč o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje. Zato treba držati zvučnike (koji sadrže jake magnete) daleko od TV ekrana. Video kaseta snimljena u SAD neće se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji.Jedan ili dva kanala zvuka se takođe mogu snimiti na traku (mono.Slično. što je najomiljeniji metod za viši i profesionalni nivo video rada. uprkos tome što je način snimanja i stil kasete VHS.Izlaz i CCD-a obrađuje kamera u signal koji sadrži tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync). neka sadržaj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati.Pošto multimedija pruža mogućnost da prikažete informaciju na mnoštvo načina. Kamkorder može kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom uređaju. domaća radinost nekog vašeg prijatelja može biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio.NTSC.

.Fontovi za naslove treba da budu prosti. bez serifa i dovoljno jaki da se lako čitaju. Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV. Bitno je osvetljenje. NTSC-SAD. PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. ali računar može to učiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika. 38. . U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se drže na dva odvojena zapisa. Postavljanje kamere na stabilnu osnovu možete poboljšati snimak. Australiji i Južnoj Africi. ili prepisivanje preko postojećeg materijala.sliku.Ti standardi definišu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku. i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike . ili obojeni tekst na beloj pozadini.Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu. Nazvan. ili svetlu boju za tekst.Nikada ne koristite crni. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz. Rezultat je definitivno poboljšanje kvaliteta slike.U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i računarski video) se stapaju sa uvođenjem DVD čitača i HDTV televizora. tj. Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952. “televizija visoke definicije”. godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee – NTSC). 37. Komponentni format (YUV) Pre dve decenije. Voditi računa o trakama Premotajte nove trake na kraj. Klasični simbol amaterskih kućnih snimaka je kamera koja se trese u ruci. što može deformisati traku. Integrisanje računara i televiziije Prisetite se da je tekući TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim međunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika. Formati za snimanje S-VHS video. 30.Da biste sprečili brisanje uklonite jezičak na pozadini originalne video kasete da biste sprečili slučajno brisanje. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera. .Spuštenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike. ali obično ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi. Evropi. SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj. Rusiji i nekoliko drugih zemalja.Izbegavajte boje koje su isuviše tople. zahtevao je značajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32 .Susedne boje treba da budu značajno različitih jačina. zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje. Britaniji. koristite belu. pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od početka do kraja. . Sony je počeo da eksperimentiše sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu.PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal. Betacam. . Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda.Računarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proširivim standardima za prikazivanje slika. mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja. To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: .Editovanje video trake zahteva mnogo “skakanja” unapred i nazad.

traži da računar isporučuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi. njegova visoka cena je uplašila emitere.Tekući standardi su MPEG 1. jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1. i D-3 (Panasonic). Digitalni video Video kompresija.Rezultat ovog istraživanja je bi D-1. a korisnik onda po želji iznova pušta film. korišćenjem CD ROM tehnologije. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoćan sistem za snimanje. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu. Asimetrične aplikacije. sto za snimanje košta 110. pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija. gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego što snimi u bitove i bajtove.Video u punoj brzini. jedan za crvenu boju. čitača video diskova ili drugog monitora. Dakle. Ove grupe označavamo kao simetrične i asimetrične aplikacije u smislu toga koliko je često potrebno vršiti kompresiju u odnosu na dekompresiju. Sorenson …. kod kojih se kompresija vrši jednom. najviše odstupio od prvobitne zamisli. jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. JPEG. a dekompresija veći broj puta.Ovo veoma izraženo tehnološko “usko grlo” prevazilazi se korišćenjem digitalnih video kompresionih šema ili kodeka (koderi/dekoderi). radna grupa koju su sastavile Organizacija za međunarodne standarde (ISO) i međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika. ovaj signal se zajedno sa pratećim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje. radi brzog prikaza.Digitalizacija i pamćenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na računaru zahteva prenos ogromnih količina podataka u vrlo kratkom vremenu. Reprodukcija digitalnog videa postiže se softverskim arhitekturama. MPEG 2. sa punim pokretom. Ovde se. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group. MPEG-2 predstavlja proširenje i unapređenje MPEG-1 standarda po svim stavkama. taj spot može biti reprodukovan na monitoru računara. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika. kompresija se vrši podjednak broj puta sa dekompresijom. na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije. 30 sekundi videa će ispuniti Gb tvrdog diska. gde proizvođač jednom smesti film na disk.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk.Da bi se smanjili hardverski troškovi razvijeni su drugi. U simetrične aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije.2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia. CD ROM ili neki drugi uređaj masovne memorije. MPEG. počeo je istraživanje digitalnog videa. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam. bolju rezoluciju boja. povezanog zvuka i ostalih podataka. Dobro je uočiti razliku između dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen. Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu. Tipičan primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima. pri čemi je još dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda. Ciljevi ovog standarda su znatno prošireni.000 dolara i više.Bilo je mnogo prednosti uključujući bolju boju. MPEG4. Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na računarima eliminiše analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju će se isporučiti video.iskorišćena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala. kao što su MPEG. i mogućnost pravljenja gotovo neograničenog broja kopija bez gubitka kvaliteta. bez kartica za preklapanje video signala. za razliku od simetričnih 33 . jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. kao što su QuickTime ili AVI. Korišćenjem MPEG1 možete isporučiti 1. 39.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB računarskih podataka. ili Component Digital. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti.

http://www.http://www. Ministrastva odbrane SAD. Krajem 2000.organizacije ustanovljene međunarodnim ugovorima i međunarodne BP Mil .neograničeno korišćenje Museum .muzeji Name .http://www.com itd. umesto 4.com . kada je prvi čvor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu u septembru 1969.http://www.komercijalni entiteti Edu . Koristite servise za pretraživanje: .altavista.excite.biznis Coop . lokalna mreža (LAN). Multimedija i Internet Ako ste već povezani na Internet.http://www.univerzitetski i četvorogodišnji koledži koji daju diplome Gov . elektronska pošta i štampanje dokumenata za klijentske računare te mreže.WAN). pri čemu jedan računar radi kao server da bi omogućio mrežne usluge.vazduhoplovna i prevozna industrija Biz . Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989. može se povezati na ostale LAN-ove i formirati širu mrežu (wide area network . advokati i lekari.com .com .go. godine zvanično prešla iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa – NSF) i istraživačke organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti).digital. Mreža je skup računara.3 milijarde pjedinačnih IP brojeva. Kada su 1983.aplikacija. vojnih lokacija i državnih liferanata.računari koji pripadaju mrežnim provajderima Org .za registraciju po pojedincima Pro-računovođe. godine ICANN je odobrio još sedam TLD-ova: Aero . postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastućeg “Interneta”. dobar deo potrebne dokumentacije možete pronaći surfovanjem po samoj mreži. 40. može dozvoliti da kompresija traje znatno duže sa ciljem da se postigne što bolji iznos kompresije uz održanje visokog stepena vernosti originalu. napravljen je DNS – Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa računarima povezanim na Internet.google.com .godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN) da nadgleda tehničku koordinaciju DNS-a. Korišćenjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivača (router). 34 . koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima. kao što su prenos podataka. agencija za napredne istračivačke projekte.Domeni najvišeg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com . a korisnička baza se proširila na širu zajednicu računarskih istraživača.razne i nedržavne organizacije Krajem 1998.federalne državne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima država) Int . Do sredine 70-tih godina prošlog veka “međumreža” ARPANET je obuhvatila više od 30 univerziteta. godine.vojska SAD Net . Internet je počeo kao istraživačka mreža koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA).godine originalni protokoli za komuniciranje između računara prepravljeni u tekuću čemu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol).udruženja Info .yahoo.

Veze Ako je vaš računar povezan na postojeću mrežu u kancelariji. kao protokol za vezivanje mnoštva dokumenata lociranih na računaru bilo gde na Internetu. može biti anonimna ili zaštićena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher . godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN).Ako ste pojedinac koji radi od kuće. i dr. kao “distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem”. preuzima različite aplikacije. Arhitekturu WWW-a čine tri velika segmenta: • web klijent – web browser.Pošto je TCP napravio paket. glasom i videom i mogućnost da se prijavite na udaljeni računar. ili školi. konverzacije u realnom vremenu tekstom.za učešće diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet . Elektronska pošta. WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language).za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension). Klijent postavlja zahtev.https . šalje ga veb serveru koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface). informacije za ispravljanje grešaka i delić podataka. prenos podataka. redni broj (“ovo je broj #5”). Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znači World Wide Web. multimedija na webu WWW je započeo sa radom 1989.za prenos datoteka između računara. TCP/IP su dva Internet protokola koji složno rade. aplikacija instalirana na računaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer. putem linkova koje nudi.http .za primanje elektronske pošte (od Post Office Protocol) . 43. ISP) ili on-lajn servis. Safari. Pretraga je omogućena softverom zvanim veb brauzer. Internet servisi sadrže sledeće: .ftp . Takođe su vam potrebni modem.za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp .Svaki paket sadrži adresu primajućeg računara.Kada se tok podataka šalje preko Interneta na računar. poreban vam je pozivni nalog do mreže na poslu.za ulaženje i rad sa udaljenog računara Irc . Mozzila.) • skup dostupnih servisa.) • web server – softver instaliran na serverskom računaru (Apache. tj. Microsoft Internet Information Services. prelaz sa jednog na drugi dokument. telefonska linija i softver. 35 .za menjanje materijala koji je raspoloživ na Internetu Usenet .za postavljanje i čitanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) . preuzima ga protokol za Internet (TP) i šalje paket na destinaciju po putanji koja može uključivati mnoge druge računare koji to prebacuju dalje ka cilju. ili do isporučioca usluga za Internet (provajder. Opera. koji može biti lociran na istom ili udaljenom računaru. WWW i HTML. HTML omogućuje.za slanje pošte (Simple mail Transport Protocol) Mud . 41. i dr. su takođe česte usluge.za postavljanje i čitanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) . pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete.Pop . Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt. 42. diskusione grupe i grupe sa vestima. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloživa na Internetu. moguće je da ste već povezani na Internet. Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee.

da bi se omogućlo browserima da preskoče svoje granice. Oni koji žele satima da surfuju kroz veb prostor do željenih informacija mogu doći upotrebom „push― tehnologije.. zvukova. kojima programeri pišu svoje aplete ili programski kod koji proširuje i prilagođava osnovne HTML mogućnosti. Od nastanka veba. 36 . Slanja dokumenta i 4. Mozilla… Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog povećanja. finansijski podaci i mnogi drugi. Pretraživaču se zadaju ključne reči za pretragu. i daju interaktivni grafički interfejs za pretraživanje. Zatvaranja veze. animacija i informacija koje su sadržane u bazi podataka ili u dokumentima. kao što su Flash i QuickTime.Mnogi programi su dostupni. softver traţi veb stranice koje sadrţe zadate ključne reči. Java. browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posvećeni softver poznat kao daemon. U slučaju Interneta daemoni podržavaju protokole kao što su HTTP (Hypertext Transfer Protocol).. Postoje inteligentniji pretraţivači koji mogu nekada korisniku da pomognu u odlučivanju. koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima.Netscape i Microsoft. Ta lista nekada sadrţi i preko milion adresa. Posao donekle olakšavaju veb pretraţivači (search engine). Novi protokol – HTTP Hipertext Transfer Protokol sadrži pravila: 1. besplatni. Ali će vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporučili dinamičke stranice koje se formiraju “u letu” od teksta. a zatim se saopštava lista pronađenih lokacija. Alati za WWW. Ova tehnologija korisniku šalje one informacije za koje je on zainteresovan. Web browseri su aplikacije koje se izvršavaju na korisnikovom ličnom računaru (na klijentskoj strani Interneta). animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu. Post Office Protocol (POP) za elektronsku poštu. 44. i prošireno uvećanim mogućnostima koje daju XML. koji rade u pozadini. Google je najpopularniji alat za pretraživanje. servera i klijenta. sadrže mnoga proširenja u odnosu na u odnosu na zvanični HTML. To mogu biti vesti.. Uspostavljanje veze 2.Delovanje Weba obuhvata komunikaciju između dva računara. to je sledeći evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomoću stilova. odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su “gladni” za proširenja na zabavne sajtove. JavaScript i specijalni dodaci. Web serveri.browser klijenta je u interakciji sa serverom. web serveri. pa se korisnik često pita koju adresu da izabere.Surferima potrebni browseri i čitači kako bi fenomenalna multimedijska proširenja proradila. Pronalaženje potrebne informacije na vebu je težak zadatak. sportski rezultati. U sledećim godinama najviše multimedijalnog iskustva na Internetu će se povećavati kroz World Wide Web. nalaženje i gledane tekstulanih dokumenata. Server isporučuje datoteku kad klijent zamoli za nju. ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka. grafike. Navigator i Explorer podržavaju jezike Java i javaScript. čekajući da deluju na zahtev iz spoljneg sveta. stanje kursne liste. Multimedija stiže do krajnjih korisnika. programirano kroz ograničenja HTML-a.Stvaraocima veba bili su potrebni alati. XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML. Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer. Za razliku od HTML možete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tačno šta podaci znače i možete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statičkih Web strana. Zahteva da dokument bude poslat 3. Daemoni su programi –agenti. Oko 60% svih pretraga se vrši u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage.

podvlačenje. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. filmovi. Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver. može se izvesti obrađeni dokument sa stilovima teksta (masna slova. HTML prevodioci su ugrađeni u mnoge procesore. MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (“što vidiš. </body> Ograničava telo HTML dokumenta. podvučenih.postaviti odgovarajuće tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom.. Acrobat. Flash.Popularan alat za dizajn web sajtova. JavaScript.Alati koji se koriste stalno napreduju. filmovi. koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadržaja Web stranice. Priključni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporučili multimediju na web. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju.45... a omogućava korisniku da unese informacije  <title> . Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). Umeće prekid linije na Web stranici.Videće se 37 .. integrišu sve elemente multimedije.snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat..Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. koji su ugrađeni u današnje browsere. Upravljanje i održavanje web sajta je ozbiljan posao.  <body> .).  </K>..  <head>..  <br> Prekid linije. datoteke kompaktnije. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web).. slike). WebFX i dr.  <B> . to dobiješ”). </center> Centrira tekst smešten izmedu delimitera.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi... moramo znati kako funkcioniše HTML. </B> Boldiranje. Shockwave.. RealAudio.HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi). </head> Ograničava zaglavlje HTML dokumenta.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. Java aplet. tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika..). Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima.. instaliraju se nedostajući priključni programi. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke.. </title> Definiše naslov HTML dokumenta. slike). Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova.Videće se ikona “polomljenog” programa. raznih formata (wav. tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika. AVI i MPEG 46. </A> Uporišni tag. HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. tekst. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima..  <center>. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript.  MIDI se mogu reprodukovati. FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podršku za upravljanje web sajtom.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). Prikazuje tekst koji se nalazi između delimitera..  <HR> Prikazuje horizontalnu liniju.  <input> Koristi se sa tagom za formu.. tekst.

Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama. Gif slike ograničene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). za postavljanje stilova teksta. uključujući audio. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language). Posetioci našeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. raspoloživih u dinamičkom HTML (DHTML). Fleksibilnost se postiže korišćenjem kaskadnih stilova (CSS).  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. zvuk itd. To je brz i jednostavan metod za mešanje teksta i slika. animacije. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman. da bi izbegli neizvesnost. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI). Tag<INSERT> za multimedijalne objekte. rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kuće i u osnovnim školama sa starijim hardverom.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript. koji su ugrađeni u današnje browsere. Helvetica”>. raspolaze čitačem Shockwave. video i programske alate kao što su Java apleti. instaliraju se nedostajući priključni programi. ako je instaliran na računaru krajnjeg korisnika.ikona “polomljenog” programa. kao nezavisna okolina. bez pribegavanja priključnim programima. raznih formata (wav. PNG format slobodan. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. AVI i MPEG Lansiran 1989. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader. Primer:<FONT FACE=“Verdana. Na tržištu postoje brojni alati za 3D. teksture. 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce. ili kao MPEG.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. napravljena da radi sa 3D svetovima. Dokumenti kodirani u HTML su objašnjeni u prethodnim predavanjima. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. MS PowerPoint. U zavisnosti od ciljne publike. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlačniji. text. Adobe Director. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web. HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>. Browseri obično prepoznaju dva formata slike – GIF i JPEG. datoteke kompaktnije. Sadrže slike i sinhronizovani zvuk. da tekst ispuni celu vertikalnu sliku. JPEG slike mogu 38 . tag <img> za ugrađene slike. 47. Arial. Prezentacione aplikacije Shockwave. 3D alati sadrže 3D sliku. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru. Najmoćnija osobina HTML se može naći u tagu <TABLE> Tekst teče oko slike korišćenjem atributa Align taga<Img>. Radni prostor.  MIDI se mogu reprodukovati. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. browseri mogu koristiti zadati font. već više kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u. Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>. dopadljiviji.

Pozadine . odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloživ sadržaj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39 . slike kompresuje 10 puta više nego GIF. Koristi moćan kompresioni algoritam.sadržati 24 bita kolorne dubine (milioni boja).Bojenje pozadine . Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoložive veštine i softver Papirna salveta. . Analiza ideje Ideja će biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledeće elemente: .Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? .Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? .Koliko vremena imate i koliko novca? 49.Providnost . gde će slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern). Pretvaranje jpg slike u GIF .Slike u pozadini .Priključni programi i čitači 48.Animacija za Web . Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa.). izgradnja tima 50. pretvarajući je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja će biti prikazana u browserima (slika na sledećem slajdu). Kolor paletu.Koji multimedijalni element će najbolje preneti vašu poruku? . mora se postaviti režim slike na Indexed Color.Da li već imate materijal za sadržaj kojim možete da napravite projekat. Gif je samo za 8-bitne slike. Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vaše viziije zvuka i muzike.Slikovne mape .Dugmad na koja se mo`e kliknuti . Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Održavati seanse za kreativne ideje Odrediti isporučionu platformu. Korišćenje Photoshopa.Zvuk za Web .Kako možete organizovati projekat? . Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike. lepe slike itd.Koja je suština toga što radite? Koji su vaš cilj i namera? .

Plate .Licence Grafička proizvodnja .Plate .licence 40 . video. audio.Trošak studija .Honorari za korišćenje sadržaja . animacije. Troškovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadržaja Komunikacije Putovanja Istraživanje Priprema ponuda i ugovora Režija Proizvodni troškovi Menadžment Plate Komunikacije Putovanja Potrošni materijal Prikupljanje sadržaja .Istražiti/prikupiti sadržaj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku. Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greške Umnožavati Pripremiti paket Isporučiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu.Usluge pretraživanja . digitalizovati audio i video.Animacija .Hardver i softver .Plate .Potrošni materijal Audio proizvodnja .Hardver i softver .

Pakovanje . Autorski rad .Hardver i softver . To je oblikovanje.Reklama .Ideo proizvodnja .Plate .Dokumentacija .Editovanje Troškovi distribucije .Fokusne grupe . Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadržaj i dijagram logičkog toka interaktivnog interfejsa. zvuka i video elemenata. Organizacione strukture: . biranje. ili linkove između različitih oblasti sadržaja i pomažu u organizaciji sadržaja i poruka.Hijerarhijska: korisnici se kreću po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadržaja.Iznajmljivanje opreme . Dizajn je razmišljanje. . ponavljanje. .Marketing .Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreću (nelinearno).Zahtevi za ponudu i ponude. 51. Dizajneri moraju blisko sarađivati sa proizvođačima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati. Dizajniranje nikad nije gotovo. . Multimedijalni projekat nije ništa drugo nego aranžiranje teksta.Honorari izvo|a~ima .Plate . Dizajniranje i produkcija. glačanje. poliranje.Isporuka . grafike. sve dok se proizvod stvarno ne “zamrzne” i ne isporuči.Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna. od jednog okvira ka nekom drugom.Nelinearna: korisnici se slobodno kreću kroz sadržaj projekta.Plate . strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu “ruku pod ruku”. testiranje i editovanje.Potro{ni materijal itd. pravljenje i izrada. Navigacija Navigacione mape skiciraju veze. ali su povremeno ograničeni na linearno predstavljanje filmova 41 .Proizvodnja .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful