Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomoću računara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive zvukove, privlačne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati” misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće očaran. Multimedija uzbuđuje oči, uši, vrhove prstiju i najvažnije glavu. Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u dugačkom nizu: crteži u pećinama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…Ova napredovanja odražavaju urođenu želju čoveka da obezbeđuje mogućnosti za stvaralačko izražavanje, da koristi tehnologiju i maštu da bi osnažio i oslobodio ideje. Kada omogućite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik može da se “šeta” interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog računara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadržaj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine multimedijalni projekat. Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao što su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na kraju. Kada korisnici imaju mogućnost navigacije kontrole i idu po sadržaju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika pažnja poruci, izradi scenarija ili priči, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obično uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Većina alata omogućava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafički korisnički interfejs – GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne količine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se može samo očitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Može da sadrži 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti štampani na polikarbonskoj plastici kao kolačići na pekarskoj proizvodnoj traci. Najveći deo ličnih računara danas u prodaji sadrži čitač za CD ROM. Softver koji pokreće ove računare često se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na više nivoa, uvećali su kapacitet i multimedijalne mogućnosti. CD pisači se koriste za čitanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje čoveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem sedištu, možda se nećete sećati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ćete se za 20% bolje sećati nečega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angažovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mreže komunikacije. Tu su svakako i glasovna pošta i video konferencije na lokalnim i širim mrežama (LAN i WAN). Najveći broj programa za prezentacije omogućava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se naširoko koristi za obuku. Stjuarti pomoću simulacije uče kako da se brane od međunarodnog terorizma. Mehaničari uče da opravljaju motore. Piloti lovačkih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego što im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobičajena. Multimedija u školama U školama je multimedija možda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kuća je izazvala telekomunikacionu industriju da poveže svaku učionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina. Tehnološka pismenost mora postati standard u našoj zemlji. Pripremati decu da ceo život koriste računare danas je isto tako bitno kao i učiti ih osnovama učenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivši predsednik SAD. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledećim decenijama. U nekim slučajevima nastavnici mogu postati više vodiči i mentori tokom učenja. Multimedija za učenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Veština čitanja raste kroz prepoznavanje reči: - đaci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, počev od pomoći u izradi domaćih zadataka. Multimedija u kući Od uređivanja bašte, preko kuvanja, do dizajnirana kuće, remodeliranja, popravki i genealoškog softvera (omogućava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodična stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno što donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, železničkim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija će biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pružanje pomoći. Moć multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; već dugo je poznato da mistična zapevanja monaha, kantora i šamana, uz moćne vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U tački stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu računarsku snagu da bi bio realističan. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: što je više objekata i što je više tačaka koje opisuju objekte, to je veća rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristeći veoma brze računare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, čime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 prošli su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi naočarima i rukavicama i još uvek je polje istraživanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam đavolski jak računar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent računarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najveći broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izračunavanje troškova: projekat uvek počinje idejom, koju razrađujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budžet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvršite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Šta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i veština. Morate ostati organizovani. Biće vam potrebni vreme i novac (za potrošne resurse kao što su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, poštarinu …). Možda će vam biti potrebna pomoć drugih ljudi. Multimedija je često timski rad: slikovni umetnički deo prave grafički umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati “žeđ” za komunikacijom, jer multimedija je u suštini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate moždane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. Šta oni očekuju od programa? Šta žele da sada urade sa programom? Kako možete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moćan način? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montaže multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver naređuje hardveru šta da radi: prikaži crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego što počnete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadržaj. Pustite da se projekat uobliči vašoj glavi dok razmišljate o različitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaša poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje možete doneti u multimedijalnu radionicu je vaša kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je očigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta urađenih na računaru i uporedite ih sa današnjim naslovima. 4. Multimedijalne veštine. Računarski naučnici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveću počast kao najpoštovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije računarski naučnici? Ili su oni programeri, 3

grafički umetnici, muzičari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije…? Kako god da ih definišete “niču” iz svih delova računarskog, umetničkog, književnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za računarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montažnim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D “kroz” objekte. Klasični slikari uče elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastičnu umetnost na računaru. Stvaralac multimedije može biti bilo koji od nabrojanih i, tipično ne uklapa se u tradicionalni upravljački informacioni sistem (MIS) ili kalupe računarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uključili IBM 3090. U najširem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinčija, renesansnog čoveka koji je bio naučnik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sličan razgranat raspon veština –detaljno poznavanje računara, teksta, grafičke umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup veština za multimediju može postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata često se poverava timovima umentika i računarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najveštijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagođavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teško će moći da se takmiči sa timovima eksperata i mnoge može iznenaditi količina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeručno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipičan tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju različite sposobnosti. Često će se pojedini članovi proizvodnog tima pojavljivati u različitim ulogama: grafički dizajner, upravnik projekta, ili producent, može biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadržaja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u državi Ohajo, proizvodni tim za multimediju može zahtevati čak 18 različitih uloga: – Izvršni producent – Producent/upravnik projekta – Kreativni direktor/dizajner multimedije – Umetnički direktor/vizuelni dizajner – Grafički umetnik – Dizanjer interfejsa – Dizajner igara – Ekspert za konkretnu materiju – Dizajner obuke/specijalista za obuku – Scenarista – Animator (2D/3D) – Producent zvuka – Kompozitor muzike – Video producent – Programer multimedije – Stručnjak za kodiranje u HTML-u – Pravno/medijski akvizitor – Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. U multimedijalnom razvojnom okruženju koje se sastoji od mešavine Macintosh i Windows računara.Multimedijalni sistemi se stalno poboljšavaju. a i sa mrežnim štampačima. Umrežavanje računara. “živ”. vešt u vođenju svih faza projekta. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu može biti samo jedna osoba. U LAN-u radne stanice obično su na malom rastojanju jedna od druge – npr. oblika i slova. a PC računarima je potrebna jeftina kartica. America Online. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije. Macintoshima je ethernet odmah ugrađen. tehničara za zvuk. multimedija za Web: je novo zanimanje. Prodigy. ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces. ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske žice i bežičnog umrežavanja: pozivne konekcije na Internet pomoću provajdera (ISP). treba da ostane dinamičan. pozadine. Da bude jasno i ispravno prikazana. Ako pravite multimediju za različite platforme. Multimedijalni sistemi se prikazuju na različitm sistemima i uređajima. Timska proizvodnja videa može biti veoma skupa. scenografa. Može biti iskusan profesionalac. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagođeni potrebama i stilu učenika. naracije i zvučne efekte. Audio specijalisti su čarobnjaci koji naprave “živi” multimedijalni program. čak skuplja od celog projekta. skupove veština. Programer multimedije: ili softverski inženjer integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. Video-specijalista je odgovoran za čitav tim videografa.Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan osećaj. potrebno je da oni komuniciraju međusobno. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. grafici. Pišu predloge. dizajnirajući i proizvodeći muziku. Odgovni za izbor muzike i izvođača. panela… Pisac: multimedijalni pisci prave likove. 6. Lokalne mreže (LAN) i mreže za šira područja (WAN) mogu da spoje članove u radnu grupu. Omogućava pristup medijima iz multimedije (tekstu. efikasna upotreba prozora. Treba da delite i neke druge resurse. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). Najvažnija osobina koju programer može uneti u tim je sposobnost da brzo nauči i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive. a često i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. akciju i tačku gledišta. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata može popraviti. već da zna zašto su ti pozivi potrebno. kao što su štampači. Producent. ili pokvariti multimedijalni projekat. ili MCI Mail omogućavaju da se poruke i datoteke šalju na privatne elektronske adrese (e-mail). Mnogi članovi multimedijalnog tima su u računarstvo došli zahvaljujući poznavanjju neke druge discipline (žurnalizam. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomažu grupi i njenim članovima da funkcionišu. ekrani da predstavljau privlačnu mešavinu boje. ali selekcija je samo početak izgradnje tima. MSN. animaciji. Dizajner interfejsa: najbolje urađeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi – “providan je”. Web sajt nikad nije završen. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih žica. 5 . digitalizovanje i montažu snimljenog materijala. lakoća sa kojom se korisnik može kretati unutar projekta. zvuku i videu). ali kreiraju i interaktivnost. a da na sebe ne privlači pažnju. treba da instalirate Ethernet sistem tako PC računari mogu da “pričaju” sa Macintoshima. grafička umetnost…). razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. dizjnera svetla. WAN-ovi su skupi da se instalraju i održavaju. ikona. Uspešni multimedijalni projekti počinju izborom “timskih igrača”. na istom spratu zgrade. glumaca itd. firmi CompuServe. da poziva i angažuje.

postoje varijacije na temu: čisti IDE. Uređaji za skladištenje podataka. neće biti potrebno da sami pravite dodatne alate. ali jedan od njih mora biti sam računar ID 7. SCSI omogućava da dodate periferijsku opremu kao što su diskovi. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije. bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi računar treba da ima. sa mnogo RAM-a i prostora na disku. skeniranje fotografija ili drugog štampanog materijala itd. mogu se povezati na instaliranu karticu. čitači CD ROM-a i ostali periferali koji podležu SCSI standardu. i G: i tako dalje. ili mikrofona. muzika. kao što su tvrdi diskovi. CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a.6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33). Kada se SCSI poveže interfejs karticom na PC. CD ROM kao disk D:. koriste sopstveni pogon i na računar se povezuje kablom. 7. dizajnirao računar ENIAC. Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics). Potreban je najbrži računar. Ako imate sadržaj. SCSI: Skazi (SCSI – skraćenica od Small Computer System Interface). Kao i kod SCSI-a. i povezuju tvrde diskove. SCSI kartice se mogu instalirati u PC računare. Sa dovoljno RAM-a možete izvršiti mnogo aplikacija odjednom. skeneri. Kada je 1945. i eksterne uređaje. Oprema zavisi od sadržaja projekta i od dizajna. uz komentar: “To je više memorije nego što će ikad biti potrebno”. Tako možete imati flopi drajvove A: i B:. koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. interfejs za male računarske sisteme bio je ugrađen za sve modele MAcintosha. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB. tipično su samo interne. traka itd. a SCSI uređaje kao E:. ili prostora na disku. Ultra ATA/100 itd. čitači CD ROM-a. “otac računara”. SCSI veze mogu povezivati i interne uređaje. Možete da povežete ukupno osam uređaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali. počev sa G3 Mekovima i iMekovima. Matična ploča PC-a može podržati dva IDE kontrolera. čitača CD ROM-a ili drugih uređaja (flopi uređaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K. godine John von Neuman. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka. Sa Ultra SCSI. koji prenose podatke sa 16.5 MB u sekundi. Kolege su ga molile za više od 2K. pre nego što se Apply okrenuo ugrađivanju jeftinije IDE magistrale. animacije. koji može da prenese podatke 2. Elektronika za IDE je obično jeftinija nego za SCSI. koji su van kućišta. a jedan je obično interni disk sa ID 0. F:. Postoje i veze sa bržim prenosom UltraATA/66. kao što su zvučni efekti. EIDE (Enhance IDE – prošireni IDE). pa će vam i dalje trebati klijent/server softver koji omogućava da računari govore međusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. AVI filmove za svoj projekat. Zbog toga sa IDE-om možete instalirati kombinaciju četiri tvrda diska. poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment). 6 . koji su u kućištu računara i iz njega koriste električno napajanje. SCSI uređaji mogu biti instalirani (i međusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC neće čitati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridžima. možete povezati do 32 uređaja na računar. a spoljni periferijski uređaji. ali će Mek (obično) čitati medije formatizovanje na PC-u. ali čak 64 MB ili 256MB postaju česti (za Photoshop minimum 16 MB)… Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna količina RAM-a. spotovi. sistem ga vodi pod još jednim slovom diska.. tvrdi disk kao disk C:.Ethernet je samo metod za ožičavanje računara. a svaki kontroler za sebe može podržati dva uređaja (master i slejv).

Syquestovi izmenjivi kertridži od 44 MB bili su najrašireniji prenosni medij među stvaraocima multimedije i profesionalcima. možete napraviti soptsveni CD korišćenjem naročith praznih optičkih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najvećem broju formata za CD ROM i audio CD. ili optički diskovi i kertridži) obično staju u kovertu za prenos. Magnetno optički (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju sićušne tačkice na presvlaci diska od metalnog oksida. Ovi brži uređaji se čuju slično mašinama za pranje veša kad ispiraju i mogu biti bučni. JVC. Yamaha. kompakt. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata. U decembru 1995. a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. a zatim ih piše na CD u tom redosledu. Jedna ili više disketa ili diskova mogu biti potrebni za smeštaj i arhiviranje svakog projekta.ROM memorija se samo očitava i nije promenljiva. kada isključite struju ROM čipu on neće zaboraviti ili izgubiti memoriju. omogućava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u “virtualnu” strukturu. Sa snimačem kompakt diska. Razvoj je doveo do ubrzanja od dva. Sa ovim medijem. ili 1 (uključeno ili isključno). Dok je tačka vrela. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su uređaji za masovno smeštanje binarnih podataka – podataka koji se lako mogu čitati u računaru. Za razliku od RAM memorije. i 56 puta. Tvrdi diskovi mnogo više sadrže podataka od flopija. Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje neće biti zaboravljene. magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0. dok sadašnja televizija (NTSC) ima 240 – TV slike će biti oštrije i detaljnije. Pionner. sa grafičkim subtitlovima na 32 jezika. tri. Softver poput. Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows. Čitači CD ROM. Time Warner. Matsushita. Pošto su jeftini koriste se za niskotiražne distribucije završenih multimedijalnih projekata. Postoje dva tipa za DVD – DVD video i DVD-ROM (reč je o marketinškim kanalima. visokokvalitetnim audiom i okružujućem zvuku. masovno proizvedenih projekata. Uklonjivi mediji (flopi diskovi. Prave se diskovi manjeg profila. 7 . DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji. Flopiji nisu više uređaji za “masovnu memoriju”. sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2).su obično bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi). Audio numere mogu biti programirane čak u osam različitih jezika. CD-R diskovi se ne prave kao obični CD-ovi. a ne o tehnologiji). Sony Philips i drugi nude CD-R “spaljivače” za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. Philips. naslova. četiri. 24. 48. velikog kapaciteta. Čitači kompakt diskova sa memorijom samo za očitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i važno sredstvo za isporuku velikih. većeg kapaciteta. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba. ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio. Sony. Lomenini Jaz kertridži daju gigabajt prenosnog medija. Hitach i Mitcubishi Electric) su se složile da promovišu novu tehnologiju optičkih diskova za distribuciju multimedije i dugometražnih filmova pod imenom DVD. ili CD ROM čitaču. Tvrdi diskovi su najčešći uređaji za masovno skladištenje. Sadrži mali BIOS program koji inicijalno butuje računar i koristi se u štampačima da drži ugrađene fontove. Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili više tvrdih diskova velikog kapaciteta. Pinnacle Micro. brži i jeftniji. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridžima od 100MB su u značajnoj meri prodrli u Syquestov deo tržišta izmenjivih medija.

8 Kbps.8. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite. 9. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji može. pojačivače. Pojačivači i zvučnici: često zvučnici i pojačivači koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. crtača.protokol za prenos datoteka). Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. T1. zeleno i plavo). ali i ne mora biti uključen u osnovnu konfiguraciju računara – zvučnike. Ozbiljni stvaraoci multimedije često privezuju više monitora na svoje računare. ekrani na dodir. kombinacija komunikacijom preko elektronske pošte i FTP (File Transfer Protocol. ravni skeneri. enkoderi i čitači magnetskih kartica. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT). Projektori: kada treba da prikažete materijal većem broju gledalaca nego što može da stane oko računarskog monitora. moraćete da ga projektujete na veliki ekran. uređaji za prepoznavanje teksta (OCR). treba imati spoljne zvučnike. Modemi: mogu se povezati na računar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. grafički tableti. merena u baudima. Veoma različiti ulazni uređaja mogu biti korišćeni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta.četri ili 5 puta brže od znatno češćih modema na 28. Switched-56. sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. programera i muzičara smeštenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. ili povezani na spoljne pojačivače su važni ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bučnom okruženju. 10. Računar klijenta može biti udaljen hiljadama kilometara što zahteva druge metode za dobro komuniciranje. pisaca. U ulazne uređaje se ubrajaju: tastature. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku. salama za konferenciju i sastanke. Da bi najbolje iskoristio ugrađeni stereo zvuk. 8 . Vrhusnki monitori. trekbol. Koristi tri odvojene projektujuće cevi i sočiva (crveno. ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps . Brzina modema. Video uređaji: nijedan drugi savremeni medij za prenošenje poruka nema vizuelni uticaj kao video. Panel se stavi na staklenu površinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim školama. Komunikacioni uređaji. ili čak na beli zid. LCD paneli su prenosni uređaji koji mogu da stanu u tašnu. miševi. je najvažniji parametar. štampani izlaz je ušao na multimedijalnu scenu. Izlazni hardver. Sa kartice za video-digitalizovanje možete na monitoru da prikažete TV sliku. Zvučnici sa ugrađenim pojačivačima. samostalni LCD projektori i svetlosni projektori. digitalne kamere. CRT se dugo koriste – oni su originalna TV “velikog ekrana”. monitore… Što je bolja oprema bolja je i prezentacija. Audio uređaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvučnikom i ugrađenim zvučnim čipom i sposobni su za audio izlaz. infracrveni daljinski upravljač. paneli sa tečnim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor. T3. sistemi za prepoznavanje govora. Ako ste povezani na Internet. Ulazni uređaji. ATM ili neki drugi servis za mrežno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. DSL. biće vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network). Za veće brzine prenosa. Štampači: sa pojavom kolornih štampača prihvatljive cene. kao i od računara koji koristite.

kontrasta i balansa boja. 13.  Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto. Pravljenje dobre multimedije znači biranje dobrog puta kroz softversku “močvaru”. illustrovanje. Osnovni softverski alati. praćenjem Interneta. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moćni alati za poboljšanje i retuširanje postojećih bitmapiranih slika. slike zvukove i pokretni video. Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta bržim od telefonskog modema. iz perspektive kamere i iz izračunatog pregleda.  Preslikavanje boja i tekstura. 9 . lokalno i globalno. laso i magični štapić.  Konverzija glavnih formata slika i odgovarajućih datoteka.  Upotreba virtualne memorijske šeme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike količine memorije. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu.  Naredbe Lathe i Extrude. 11. 12.ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrična digitalna pretplatnička petlja.  Sposobnost da se primitivni oblici prevlače po sceni. Softver u multimedijalnoj zbirci alata i veština da ga iskoristimo određuju vrstu multimedije koju možemo da uradimo i koliko fino i maštovito je možemo predstaviti. Alati za izmenu slika.  Podešavanje osvetljenosti. služe za preradu i izmenu slika. da se postave bilo gde i manipuliše njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd.  Sposobnost da se od početka prave i uobličavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova. Šta treba da sadrži alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadrži sledeće osobine:  Višestruke prozore koji omogućavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije. Alati treba da budu “naoštreni” stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba.  Direktan unos slika iz skenera i video resursa. OCR i izmene teksta i izmene zvuka. uhvaćene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama… Neke od osobina tipičnih za aplikacije za izmenu slike. detaljnim studiranjem i proučavanjem svakog alata. 3D i CAD. Ove aplikacije pružaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule. ali i za slike digitralizovane skenerima. od interesa za multimedijalne stvaraoce:  Višestruki prozori koji omogućavaju pogled na više od jedne slike u jednom trenutku. kao što su prozirnost. iz koje “aligatori” iz teškoće u učenju dižu svoje glave i “grickaju” nas za noge. senčenje i magla. kao što su pravougaonik. primajući podatke do 10 Mbps i šaljući ih brzinama od 2 do 10 Mbps. posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije.  Kvalitetni alati za biranje delova bitmape. pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. Instalacije kablovske televizije (CATV – Cable TV).  Sposobnost da se dodaju realistični efekti. bojenje i crtanje. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili više autorskih sistema i različitih editorskih aplikacija za tekst .

Format QuickTime podržava digitalni video. obično u malom prozoru u okviru projekta. Alati za pravljenje filmova obično koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI – Audio Video Interleaved) i omogućavaju stvaranje.  Višestruki fontovi. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. iz animacija. osvetljavanje. Aplikacije za izmenu slika obično podržavaju dodatne module. suva četkica. Obe tehnologije omogućavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. difuziju. krug elipsu. Specijalni efekti iz dodatnih modula čine sliku zabavnom. sa trake. spoljni uređaji kao što su CD ROM-ovi. slika. pravougaonik. freska.  Filteri za specijlane efekte. Alati za animaciju. a omogućavaju istezanja. photoTools firme Extensis omogućava brzo dodavanje senki. VideoShop i mediaStudio Pro. iz digitalizovanih segmenata. ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao što su Premiere. zatamljivanje. ukošavanje. rotiranje. QuickTime se koristi za isporučivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. isecanja. reljefa.  Mogućnost da se slike prave od nule. kao što su obrtanje.  Geometrijske transformacije. video. Oba daju metodologiju za preplitanje. 10 . audio. grafička olovka. izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa. Alati za retuširanje. omogućavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom. brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema. stilovi i veličine. izoštravanje.  Mogućnost dizajna u slojevima. koristeći alate za liniju. zamagljivanje. DVD je hardverski format koji definiše vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u slučaju usnimljenih diskova. kvadrat. digitalizovani zvuk. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau količinom informacija po video frejmu koji se šalje na ekran. vodene boje. računarske animacije. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafičkih scena (frejmovi). olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima četkice. senčenja. kao što su kristalizacija. erbraš. sjaja i graviranja. animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. skriveni i sortirani. 14. tipografske manipulacije i maskiranje. reprodukovani ubrzano. ili neki drugi filter.  Mogućnost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veličina. prskanje i tinting. “Srce” QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za bešavnu integraciju zvuka. sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smeštanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. radi specijalnih efekata. MIDI podaci. četkicu za bojenje. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obično multipleksirani audio. graviranje. zagreva da bi se digitalna informacija snimila i očitala. testa. poligon. tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. hotTEXT firme Vertigo omogućava da se tekst pretvori u 3D objekte. koje proizvode nezavisni stvaraoci. koji mogu biti kombinovani. video i digitalni film. distorzija i izmena perspektive. tvrdi diskovi. talasi i vetar.

Najbolje je da objekat ugradite u datoteku. DDE (Dynamic Data Exhange – dinamička izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding – povezivanje i ugrađivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka između aplikacija pod Windowsom Na primer. pa čak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako računar treba da pristupa mediju koji je uključen u QuickTime film. koji opisuje njene izuzetne osobine. nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. uključujući najveći broj glavnih formata za video. i sve premestite u procesor teksta. nepokretne slike. tekst. tween. Da bi se situacija poboljšala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI učinio korisnijim za profesionalno tržište. konverzije formata. kao što je Excel. ili svojstva. Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa. vremenski kod.  Audio i video efekti i pretapanja  Snimanje medija. AVI format datoteke nije proširiva. nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. bez specijalnog hardvera. animaciju. audio. QuickTime sadrži ugrađenu podršku za 10 različitih tipova medija (video. stono video izdavaštvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces. želite da nove mišolovke reklamirate blistavom grafikom. napravite histogram za poređenje broja miševa u dinamičkoj tabeli. kao što je Microsoft Word. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premeštene u druge direktorijume. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows. 15. audio.  Mešanje audio signala. ili će linkovi pući. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead – omogućavaju mešanje video spotova. Poboljšanje tehnike kompresije i dekompresije omogućavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko četvrtine. Elementi multimedije često se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike. Prvo napravite živopisnu sliku grafičkoj aplikaciji. snimanje zvuka.  Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma. Povezivanje multimedijalnih objekata. uz neki tekst. kao što su:  Vremenska kontrola i sinhronizacija  Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka  Spajanje slika. već isto tako dozvoljava stvaraocima da priključe svoje nove ili prilagođene formate medija.QuickTime čine tri elementa:  QuickTime filmski format datoteke  QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija)  QuickTime medijske usluge. VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga. “otvorena” sredina. Deo za medijske usluge ne samo što ima ugrađenu podršku za više od 35 medijskih formata. animaciju i MIDI. zatim. sklalranje. MPEG. 11 . audija. muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija. polovine ili celog ekrana.

TIFF. Možete staviti QuickTime filmove u dokument. slike iz Photoshopa. FileMakePro. Word – nudi posebne multimedijalne osobine. Ako se podaci menjaju u povezanom programu. zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti. Kancelarijski paketi programa. WordPerfect . upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. zahvaljujući raznim projektorima. baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu štampane na papir. ili CD. isporučeni na server. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajedničkog interfejsa sa sličnim menijima. Dokumentu je značajno priključivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika. koji su bitni za vođenje biznisa. u elektronski poštanski fah. WordPerfect za Windows može da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored časova. organizuju podatke po kolonama i redovima. Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm. pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. ali svi su međusobno povezani kroz OLE i DDE. Svaki program je zasebna aplikacija. WordPro – pošto ima naredbe za Windows DDE i OLE. ali da se mogu razgledati na različite načine. Dinamičke tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4.2. naredbama i paletama ikona. Poput dinamičkih tabela. ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. Omogućava da se podaci mogu uneti samo jednom. Lotus Word Pro može da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugrađenim objektima. Slike. da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sačuvate u cilju reprodukcije. Možete uvesti digitalizovan zvuk. U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. kao što su zvukovi i AVI filmovi. Excel. Primer. Editor slika omogućava lako dodavanje grafike u dokumente. dinamičku tabelu. animacija i video spotova. Mnogi dokumenti obrađeni na računaru na kraju se štampaju na papir. kotira se visoko zbog lakoće korišćenja i međuplatformskih mogućnosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. Koristeći DDE. Microsoft Office sadrži Word za obradu reči. Obrađuje slike i druge multimedijalne sadržaje. automatski se vrši ažuriranje u dokumentu WordPerfecta. zvuk… Baze podataka – program za bazu podataka može da čuva. da nešto naglasite ili da objasnite nešto što je teško izraziti režima. Excel – i u njega možete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija. Lotus 1-2-3 omogućava preraspodelu grafičkih elemenata klikom i prevlačenjem i korišćenjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljašnjem svetu. BMP i EPS.alat koji omogućava crtanje. očitava i organizuje mnoge vrste informacija. Kancelarijski paketi programa integrišu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti. očitavati i reprodukovati. Access je relaciona baza podataka raspoloživa zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite. Možete praviti i uvoziti različite formate slika: PIC. ili animiranih ilustracija. relaciona baza podataka. Većina aplikacija pruža odlične mogućnosti za dijagrame i tabele. Ti alati imaju i multimedijalne mogućnosti. sortira. 12 . Prezentacioni softver je na početku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije. multimedijalnu reprodukciju zvukova.16.

ikonama i objektima  Programiranje skript jezikom  Programiranje tradicionalnim jezicima. animaciju i video spotove. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili više pristupa.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. Organizacioni. Omogućava multimedijalno povezivanje i ugrađivanje. menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. a u najgorem slučaju morate znati koji alat će bar omogućiti da se posao obavi. ili višom od 1/30 sekunde. Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i događaji se organizuju po vremenskom redosledu. Autoriski alati mogu biti:  Alati zasnovani na karticama. Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadržaja i funkcija projekta. animirane GIF datoteke itd. zvukove. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. 17. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisničkog interfejsa.PowerPoint – firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili ručnim prikazivanjem slajdova. prototipove i tehničke vizuelizacije. Možete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha. U najboljem slučaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu. animacije. Autorski alati za multimediju daju važan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta. Vrste autorskih alata. Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obično prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. uključujući grafiku. Elementi multimedije (slike. sa rezolucijom visokom. Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imaće sopstvenu strukturu i cilj i zahtevaće različite osobine i funkcije. tekst. ili stranicama  Alati zasnovani na ikonama i događajima  Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama. video spotovi) moraju biti napravljeni. Alati zasnovani na ikonama i događajima . za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata.u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (događaji). dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. digitalni audio i MIDI muzika. ili kao špilovi karata. koje ćemo objasniti u sledećim pasusima:  Vizuelno programiranje sa naznakama. ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi. kao što su Basic i C  Alati za razvoj dokumenata 13 .

kao što su IF-THEN naredbe jedna u drugoj.Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. Alati zasnovani na ikonama vođeni događajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. Ispručivanje projekta može zahtevati pravljenje izvršne verzije projekta korišćenjem multimedijalnog softvera. klikom miša itd). Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. potprogrami.  Uslovno grananje koje podržava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili događaja  Strukturirani jezik. ili dijagram. Alati zasnovani na vremenu . Mogućnost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat. tekstualna polja. grafiku. tako što ćete prevući odgovarajuće ikone iz biblioteke. Reprodukcja na Internetu Pošto je web postao značajan isporučioni medij za multimediju. stranice ili kartice. uz prateći zvučni efekat. JavaScripta ili neke druge kodne strukture. Autorski alati bi trebalo da omoguće jedan ili više nivoa interaktivnosti:  Jednostavno grananje. zadataka i odluka. Mogućnost za fino podešavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tačnu sinhronizaciju događaja – na primer. pomoću posebnih dodatnih modula. koji podržava kompletnu programsku logiku. grafičke objekte. autorksi sistemi obično daju načina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a. slike. Primer ovih alata su Macromedia Direktor. zvuke i proračune. Kada se izgradi struktura možete dodati sadržaj: tekst. ili ugrađivanjem Jave. a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. Ako želite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju. koje nudi mogućnost da se pređe na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnošću kao što je pritisak tastera na tastaturi. zvuk video filmove. praćenje događaja i prenos poruka između objekta i elemenata. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom.Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlakši autorski proces. Prvo izgradite strukturu. Možete štampati navigacionu mapu. animaciju. ili je odvucite izvan da bi je obrisali. Director 14 . animacija balona koji eksplodira. Svaki alat koristi svoj različit pristup za upravljanje događajima u vremenu. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje događaja multimedijalne prezentacije. jer mu dozvoljava da upravlja sadržajem i tokom informacija. Mogućnost isporuke projekta. Ikone mogu uključivati izbor iz menija. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz između platformi lak. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadrže medijske objekte: dugmad. Macromedia Flash… Interaktivnost čini krajnjeg korisnika vašeg projekta moćnijim. Izvršna verzija omogućava da se projekta reprodukuje. stalno ćete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvršava. pozadine. ili dijagram toka događaja.

Egiptu.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. ako nije pripadao višoj društvenoj klasi. prvobitno dizajniran da prikaže jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku.Director firme Macromedia je moćan i kompleksan autorski alat sa širokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija. 15 . Korišćenje teksta u multimediji Korišćenje teksta i simbola za komuniciranje je započelo pre otprilike 6. kada su prvi simboli ispisivani na glinene pločice i ostavljani da se suše na suncu. volje Božje. Šta se pomoću autorskog alata može uraditi. Danas su tekst i sposobnost čitanja “vrata” ka moći i znanju. novinski članci. ili amnezije. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji. Akademski članci. animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. U multimediji to su reči koje će se pojaviti u naslovima. kompleksni priručnici i sadržaji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. Dodajte ugrađene funkcije koje na klik mišem povezuju izabrane reči i fraze sa drugim sličnim i detaljnijim materijalom. 20. pa kad počinjete da radite u nekom mediju važno je da kultivićete preciznost i svest o konkretnim rečima koje koristite. politikom i porezima. ili ako vladaoci za to nisu dali “odobrenje”. U nekim ranijim dobima najveći prekršaj jednog čoveka je bilo znanje čitanja. 19. Samo su članovima vladajuće klase i sveštenstva bilo dozvoljeno da čitaju i pišu piktografske znake i oznake na glinenim pločicama. osim za one koji su stekli veštinu čitanja. 10 ili 100 kanala. Najranije poruke pisanim rečima su obično predstavljale informacije od vitalnog značaja za upravljanje ljudima. Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language). Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentrišu tekst. Web nudi “istraživački raj” od nekoliko miliona HTML dokumenta Moć značenja Čak i obična reč ima više značenja. Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazrešiva za sve. destilišući prozu u svega nekoliko reči. prototipove i tehničke vizuelizacije. Sumeru i Vavilonu). tekst je postao važniji nego ikad. Čitanje i pisanje su očekivane i neophodne veštine u većini modernih društava. 18. Nakon nedavne “eksplozije” Interneta i WWW. Više nego TV koja sa svojih 5. Pisane poruke su bile popularne među elitom. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije. menijima i navigacionim pomagalima. Gradivni elementi multimedije.

Veličina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao što su g i y). Studije su pokazale da je lakše čitati reči i rečenice sa izmešanim malim i velikim slovima. a malo lowercase. a sans serif se koristi za naslove i važne ciljeve. srećna. tehnička. Njegov sadržaj ne bi nikako mogao biti kompleksan. To su reči koje imaju značenje. vino ili platforma političkog kandidata. Samo vi znate reči koje će Vas zaustaviti usred ljutine. tako što ćete ih “iskušati” na drugima. U računarstvu se koristi termin font. gornja kutija je sadržala velika slova a donja mala slova. navigacione sisteme i sadržaj. New Century Schoolbook. Korišćenje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. 16 . U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika između malih i velikih slova. Pojmovi “Barbi”. koristeći reči sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjem da bi ste izrazili šta ima da kažete. delikatna. formalna. Pisma mogu bit oglašavana na više načina. a bilo bi vam potrebno mnoštvo slika i simbola da obučite publiku da se kreće kroz projekat. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase. ili kutije (case). “zeleno’ i “lako”. FANTASTIČNO . muška. mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma. Tipični stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). Pisma su bila opisivana kao ženska. a kod nas je odomaćeno verzal i kurent. Veličine pisma obično se izražavaju u pointima. Font je zbirka znakova jedne veličine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. duhovita. nego reči i rečenice samo napisanim velikim slovima. Zato su to elementi od vitalne važnosti za multimedijalne menije. U vremenu kada se slagalo ručno slova za pojedinačni font su uvek bila čuvana u dva poslužavnika. Times 12 pointa italic je font. novinska… Serif je mali ukras ( na francuskom sans znači bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. Predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do u detalje.“Kovači” reči u oglasnim agencijama ocrtavaju značenje čitavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu reč. Posmatrajte ih kako rade. ili zapisani. Shvatite suptilna značenja: GO BACK je jače nego Previous. Quit je jače nego Close. Palatino su primeri serifnih fontova. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini reči: FileMaker. Ako vam budžet dozvoljava. Reči ili simboli u ma kakvom obliku izrečeni. Pismo ili ima serife ili nema. komična. menije i dugmad. kapriciozna. logotip ili poštapajuću rečenicu. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafičkih znakova. Helvetica. Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku. koja obično sadrži mnoge tipove veličina i stilova. ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. Times i Courier su pisma. Svi ovi primeri demonstriraju sledeći princip multimedije: važno je dizajnirati oznake za naslove ekrana. baš kao kuća koju oglašava agencija za nekretnine. Helvetica. AirWorks. uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doživljavaju reči. ili lik fonta. 1 point je 0. Times. Arial su sans serif. WebStar. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst. Druge stilove (podvlačenje) može dodati vaš softver za računar. ili oko 1/72 inča.138 inča. najčešći su sistem komunikacije. svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih značenja.može biti bolje nego “taj odgovor je ispravan”? Eksperimentišite sa rečima koje planirate da koristite.

Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. eventualno osvetljeno). Smislite smislene reči i izraze za linkove i elemente menija. Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vaše poruke. Oivičite naslove sa mnogo praznog prostora. Pokušajte da upotrebite inicijale za pause (kao “P” na početku ove rečenice) i početna velika slova da biste rečima dali dodatnu težinu (slika 5. Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira.1). Ako dajete javnu podršku glasom. I ovde morate biti pesnik. da biste privukli pažnju. za navigaciju i za sadržaj. U takvom slučaju koristite velike fontove i malo reči sa mnoštvom praznog prostora. Koristite tekst za naslove i podnaslove. Dugmad za web možete praviti od GIF i JPEG bitmapa. Interaktivi multimedijalni projekta se obično sastoji od tela informacije ili sadržaja kroz koji se korisnik kreće pritiskom na taster. Za mala slova koristite najčitljiviji raspoloživi font. U većini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. možete upakovati ogromnu količinu tekstualne informacije na ekran. neka imena su nažvrljana… U multimediji dugmad su objekti. koje kad kliknete vode ka drugim stranama. Ako su vaše poruke deo interaktivnog projekta. Eksperimentišite sa spuštenim senkama. Naglasite tekst da istaknete ideje. gde znate da korisnik traži informaciju. kao što su i blokovi teksta. U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak između redova bude prijatan. Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema. ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju pošto kliknu. Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata. Ne treba ni mnogo ni malo. Lakše je čitati štampan dokument nego skrolovati po ekranu. Za dugmad birajte fontove koji su čitljivi. Može ponekad biti teško zbog dizajna. a jednostavan je i neposredan. pritisak na taster na tastaturi…) zahteva malo obuke. Na web strani stavite najvažnije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraživanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). Korisitte što manji broj različitih pisama u istom radu. Izbegavati više nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu.Jedan jedini član tekstualnog menija propraćen jednom akcijom (klik mišem. za menije. U određenim trenucima. moraćete da isporučite probojne. Ako 17 . gde korisnici odaberu temu i kliknu mišem. ili koncepte. ali menjajte veličinu lika fonta stilovima tipa bold. Računarski ekrani pružaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. ili web sajta. prilagodite veličinu teksta. ili vrlo koncizne tekstualne poruke. Menjajte veličinu fonta srazmerno važnosti poruke koju isporučujete Istražite efekte primene različitih boja i postavljanja teksta na različite pozadine. klikom miša. Mora se naći mera. tekst će se uključiti u živu prezentaciju i podcrtavaće glavnu poruku. Za štampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. pre nego što to sve postane napadno. italic. ali ne pravite tekst da izgleda kao link. U višespratnici može biti 50 takvih dugmadi. lep plavi trougao. Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz između slova i pozadine. reklamni psihologi grafički dizajner. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. Grafikom izmenite izobličite tekst.

Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). Ima mnogo načina da se zadrži pažnja kada se prikazuje tekst. Pokušajte da prikažete cele pasusue na ekranu. slike) da biste uvećali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. boje. porodicu fonta. viši nego širi. da povećate naslov znak po znak. i ostale osobine. pokušajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. zvukove. tako što ćete ih na tekst označiti na poseban način pomoću tagova. to su simboličke reprezentacije objekata i procesa koji su zajednički za korisničke interfejse mnogih OS. 2. tabele. prilagođavanje veličine. promenljivost fonta. Na primer. Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. Uspravno i položeno Tradicionalno odštampani dokumenti su viši nego širi. Treba voditi računa u kom će fontu korisnik čitati vaš dokument. umesto lepšeg fonta koji je nečitljiv. Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika. a gde je uređena lista (1. Gde je naslov okružite <H1> i </H1>. To se upoređuje sa standardnom merom u štamparskoj industriji (72 pointa po inču) i omogućava stonom izdavaču i dizajneru da vide na monitoru na šta će odštampano ličiti (zove se “šta vidiš to dobiješ“ – What You Si Is What You Get. Orijentacija tipa viši nego širi se označava kao portrait. 18 . transformacije teksta itd. ikona. a tekst između tagova će biti prikazan u browseru u bold stilu. b. Dinamički HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definišu parametre od visine linije preko širine margine do lika fonta. i zvuka. pikseli su obično bili viši nego širi. možete ključne reči staviti na gomilu i flešovati ih po određenom redosledu (kao u bilbordima)… Vrlo rano u razvoju monitora za računar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inču.33:1. Gde želite da tekst bude polucrn (bold) okružite ga tagovima <B> i </B>. Tekst je efikasniji od slika i crteža kada treba preneti korisniku preciznu poruku. skraćeno WYSIWYG – izgovara se “vizivig”). ali nisu čitljiv na običnom monitoru. Dodatno. što daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proširio VGA standard za PC računare (96 piskela po inču). c …) okružite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi. Simboli kao što su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i prisećaju se slika. koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. U multimediji imate moć da “stopite” i tekst i ikone (boje. ali možete da pravite zadovoljavajuće dokumente koristeći uvlačenje blokova. Na primer možete da animirate određene pasuse i naterate ih da uleću u ekran. 3… ili a. veličine. veličinu. Lep tekst u HTML dokumentima se obično pravi u vidu grafičkih bitmapa. Orijentacija tipa “širi nego viši” je tipična za monitore i zove se landscape.cilj vašeg multimedijalnog projekta. na starim EGA monitorima bio je 1. Simboli prenose smislene poruke. U HTML dokumentu možete zadati likove slova. Upotrebite font koji se lako čita. okvir i hrizontalne lenjire. ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta. Pomoću CSS možete definisati: težinu fonta.

Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu “verni”. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematičkih konstrukcija (Bezijerove krive). Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veličinama bez reckavosti. koje vi koristite. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. 19 . podesna za najfinije štamparske poslove. nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. Ako se vaš rad distribuira na sajtove. Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova. koji mogu i da nemaju fontove. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajućem meniju File ovog direktorijuma. praveći ih glatkijim za oko. U maju 1989. jer su oni univerzalno raspoloživi na svojoj platformi. stvaraoci multimedije ga retko koriste. u kombinaciji sa obradom reči i softverom za slaganje teksta po strani. tako da se koristi ne samo da opiše pojedinačne znakove u fontu. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omogućavaju da se tekst u bilo kojoj veličini ispiše na računarskom ekranu bez reckavosti. napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove. čak. Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. ne kako će izgledati na papiru. Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku. Danas se TrueType isporučuju sa računarima sa Windowsom. ili Macintosh. dugmad. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vašem i korisnikovom računaru. Fontovi Type 1 sadrže natuknice (hint). što je omogućilo da laserski štampač visoke rezolucije 300x300 dpi pomoću specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu sićušnih kvadratnih piksela sračunatih iz geometrije znaka. a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba još 40K. PostScript fontovi su obično u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi. 3600 dpi.1 prikazani TrueType fontovi. ili 96 pointa. podnaslove. Apple i računar Macintosh su 1985. godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju bržih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove. Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na štampač. bilo da je štampač LaserWriter od 300 dpi. stvaraoce multimedije treba da interesuje kako će skalirani fontovi izgledati na monitorima. Pošto je svaki znak u PostScriptu matematička formula. Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows. a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane. nazvanu TrueType.VGA rezolucija je 640 piksela po širini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). ili. itd. kojima se poboljšava rezolucija. ili 96 dpi). Na slici 6. Iako “rat’ između PostScript i TrueType fontova nastavlja da se širi kroz računarsku i izdavačku industriju. Osim što štampa glatke znakove na štampaču. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove.ž Apple ga je licencirao i uključio u svaki svoj laserskii štampač tipa LaserWriter. 2400. može se lako skalirati da bude manji ili veći tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veličini 24 pointa. godine predvodili revoluciju u stonom izdavaštvu. ili štamparska mašina (image setter) rezolucije 1200. PostScript je brzo postao standard za fontove i štampanje u svetu stonog izdavaštva i odigrao je značajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog računara Macintosh.

profesionalni tipografi mogu da prave upečatljive likove teksta i prikaza. Pošto je računarsko tržište postalo internacionalno u poslednjoj deceniji. ikone. Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova. ali se omogućava enkodiranje do čak 1000. originalan standard sadrži 65. ili pravljenje novih Font resursa za pamćenje bitmapa ekranskih fontova.2 predstavlja simbole iz menija Insert. a koristan je pravljenje i izmenu grafičkih resursa. grafička oznaka uvučenog pasusa (*) itd. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova. a danas računarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za prošireni skup znakova. dijalozi. Bilo je teško prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. predstavlja najčešće korišćeni gradivni blok u računarskoj obradi. izdavači i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojećih likova fontova. tabulator i nova strana). Od 1989. pre nego se bajt potpuno iscrpi. arapske cifre i matematičke simbole. 20 . Osmi bit bajta je neiskorišćen. Sa ovim alatima.Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vašom aplikacijom kada isporučujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. Slika 6. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim slučajevima sudski je zaštićen patentima. znake interpunkcje.000 znakova dovoljno za enkodiranje većine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvažnijim svetskim jezicima. Dok je 65. Grafički dizajneri. Prošireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute). Može da se koristi za editovanje. kao što su kursori. oblici. Tako ASCI vrednost 165 može bit na primer.000 dodatnih znakova. Bajt koj se sastoji od 8 bitova. kraj reda.000 znakova da bi bili uključeni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. Kada nekoliko jezika ima zajednički skup simbola sa istorijski povezanom podlogom. Takođe su uključena 32 upravljačka znaka za prenos poruka uređajima (nov red. uključujući i često korišćene simbole. zajednički simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript). Skraćenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (američki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najčešćoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer. Unicode organizacija podržava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. godine koncentrisan napor lingvista. preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. Latin skript koji se koristi za engleski i većinu evropskih jezika). kojim se koristi uobičajen repertoar znakova. tako da možete da tačno prenesete ideju ili grafički osećaj. uključujući i mala i velika slova. ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova. Pravila za enkodiranje znakova iz proširenog skupa nisu standardizovana. Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta. koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. Nazvan Unicode. inženjera i informatičkih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih računarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje višejezičkog teksta i znakova. On omogućava da se enkodira još 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi. ResEdit je editor resursa. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podržavaju tri oblika enkodiranja. Isporučuje ga Apple. jedan od problema je bio rukovanje različitim međunarodnim alfabetima.

moć računara da obrađuje može se upotrebiti tako da tekst postane pristupačniji i smisleniji. grafici i zvukovima) u čvorovima. Za najveći broj dizajnera lakše je da prave lep tekst pomoću pripremljenih fontova. pošto su reči. ali neki će praviti sopstvene prilagođene fontove. koristeći alate za editovanje fonta. oboje i analiziraju reči u prave crteže. Tekst se onda može zvati hipertekst. Prosto biranje fonta je prvi korak. poruke i elementi sadržaja. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavaštvo i referentne radove. Multimedija (kombinacija teksta. brzo i intuitivno. Reč može biti “vruća” (kao i dugme). tako što vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. interaktivnu literaturu. slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju. hipertekst često postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. umesto na štampanim stranama. Najjednostavniji način da se šeta kroz hipermedijalnu strukturu je pomoću dugmadi koja omogućavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu. sekcije i misli povezane. šrafiraju. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom. Umetnost hipermedijalnog dizajna leži u vizuelizaciji tih čvorova i njihovih veza. potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafičkih aplikacija koje mogu da prošire. tehničku dokumentaciju. čvorovi su teme kojima se može pristupiti. elektronske kataloge. Pošto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja reči ne samo sa drugim rečima. zvukove i ostale vrste prikaza. Lep tekst se obično nalazi u bitmapiranim crtežima u kojim su znakovi prepravljeni. čvorove koji sadrže tekst. korisnik može da se kreće kroz tekst na nelinearan način. Izraz hiper – znači nad. 21 . tj. edukativne kurseve. Veze su navigacione staze i meniji. nego i na srodne slike. zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. kao i ljubav sa mržnjom. osenče. Kada tekst “živi” u računaru. tekstualne i slikovne baze podataka. ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. manipulisani i spojeni u grafičku sliku. Dve često pominjane reči u hipertekstualnim vezama su veza (link) i čvor (node). Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kreće i interaguje. dokumenti. video spotove. interaktivne kioske. Veze povezuju konceptualne elemente. grafiku.Da tekst izgleda lepo. ili grožđe sa vinom.

digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. ili vibracije. chimes. MIDI datoteke će biti 200 do 1.Digitalni audio neće raditi jer nema dovoljno RAM-a.wav.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta. Čim instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloživi. pokreću se napred-nazad (primer konus zvučnika).wav. Kao što se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od štampača. Nivoi zvučnog pritiska mere se (glasnoća ili obim) mere se u decibelima (db). razvijen ranih 80-tih prošlog veka za elektronske muzičke instrumente i računare. a kada dosegnu vaše bubne opne.21.wav. Ovi talasi šire se kao nabori vode od kamička bačenog u nepokretni bazen. a digitalni podaci ne zavise. bez promene visine tona. MIDI podaci su za digitalni audio ono što je vektorska. od najtišeg šapata do zaglušujuće buke mlaznog aviona u poletanju. što je nemoguće sa digitalnim audiom. samo ako je reprodukcioni uređaj identičan proizvodnom. 22 . kao zvuk. utiče na naše raspoloženje… Kada nešto vibrira u vazduhu. Digitalni audio je snimak. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije. To je univerzalan “govor” na bilo kom jeziku. Midi i digitalni audio. Mane MIDI: Pošto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk. MIDI su note – prvo zavisi od vašeg zvučnog sistema. tako zvukovi koje prave MIDI muzičke datoteke zavise od konkretnog MIDI uređaja za reprodukciju. chord. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. nizovi nota i koji instrumenti će svirati te note. prostora na tvrdom disku. Akustika je grana fizike koja proučava zvuk. proizvode zvukove koji su manje. ili gubljenja audio kvaliteta.Možete menjati dužinu MIDI datoteke (promenom tempa). nego instrumente. ili prikazanog ekrana. MIDI zavisi od uređaja. sistemski zvuci. 22. Dozvoljava da muzika i zvučni sintisajzeri komuniciraju međusobno duž kablova kojima su uređaji povezani. itd. s druge strane. Pruža zadovoljstvo slušanja muzike. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke. Digitalni zvuk se koristi za muzičke CD-ove. Na raspolaganju su sledeći sistemski zvuci: Start. snage centralnog procesora. osećate promene pritiska.Pošto su male. Možete dodati svoje zvučne datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog događaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. Digitalni podaci.Ako se koriste kvalitetni uređaji. ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvučnost) u diskretnim vremenskim intervalima. nego njihovi digitalni ekvivalenti. možete biti sigurni da će reprodukcija biti precizna. itd. stvaraju se talasi pritiska. kao što su note. Možete dodeliti zvukove sistemskim događajima kao što su startovanje Windowsa. bez obzira na reprodukcioni sistem. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzičke notacije. upozorenja. ili više identični. ili širine za prenos. jer omogućava instrumentima da komuniciraju na standardan način. MIDI standard je kao PostScript. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard. Nasuprot MIDI podacima. Pojam zvuka. MIDI datoteke ugrađene u Web strane učitavaju se i izvode brže. a drugo od kvaliteta vašeg muzičkog instrumenta i mogućnosti vašeg zvučnog sistema. a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. Možete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije. ponekad MIDI datoteke mogu zvučati bolje od digitalnog audia.

najvažnija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka. “živih” radi TV prenosa.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek.Pravljenje originalne MIDI partiture je težak posao. male su šanse da će svi biti iste jačine. dovoljnu za digitalne datoteke. poput kasete). U nekim slučajevima softver za digitalno editovanje može čitati format različit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program.Najbolje je upotrebiti zvučni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na određeni nivo – recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja). note… Generalno možete koristitit MIDI u sledećim slučajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta. Sa digitalnim audiom možete imati više samopouzdanja. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike može biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta.MIDI se ne može lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga. Ima puno mladih kompozitora koji žele da uđu u multimediju. Digitalni audio koristite u sledećim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. širi izbor aplikacionog softvera i sistemske podrške za digitalni audio. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvučne efekte koje ste snimili na analognom medijumu.Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima. sintisajzera. Da biste dobili konzistentan nivo jačine.Možete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora. potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obižno ugrađen u zvučnu karticu PC računara). Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows. označite sve podatke u datoteci i povisite. Clear. partiture. Odsecanje uklanjanje “mrtvog vazduha”. Potrebna vam je izgovorena reč. Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzičke teorije. a MIDI je tu najmanje pouzdan. Korišćenjem istih alata kao i za odsecanje moguće je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak. sa popularnih CD i LP ploča. postojećih snimaka na traci. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji. ili na oko 16 db.Odsecanja čak i malog broja sekundi može napraviti tu i tamo ogromne razlike u veličini datoteke.Uvek možete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. Ako pokušate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan. Nije vam potreban govorni dijalog. zahteva poznavanje elemenata muzike.pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu može više biti kao proizvodni alat. umesto medija za distribuciju. upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. Konverzija formata. Uopšteno. da će snimak zvučati isto tako dobro i na kraju kao i na početku kada ste ga pravili. Erase ili Silence). prirodnog ili snimljenog.Osim toga možda će biti potrebno da sastavite duži snimak isecanjem. Imate računarske resurse i prenosnu širinu. 23 . Pod Windowsom skoro svi programi pišu WAV datoteke.Odsecanje se obično postiže prevlačenjem kursora miša preko grafičke prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut.Da biste napravili MIDI ompozicije.Priprema digitalnih audio datoteka je prilično jednostavna. Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. firme Sonic Foundry. ili praznog prostora sa početka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka. prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji računar može da pročita. a MIDI je najbrži i najfleksibilniji alat za to. MIDI je najbolji način da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. klavijature. Digitalni audio Možete da digitalizujete zvuk iz mikrofona. ili snizite ukupnu jačinu za izvestan iznos. sposobnost da se svira klavir i pregršt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture. Ovim alatom možete praviti profesionalne zvučne snimke i vršiti digitalne miklseve.

animacije i digitalne video spotove. ali najveći deo animacija i videa zasnovanog na račuaru će se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor računara može obraditi. daju veći nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. Odredite koja vrsta zvuka se traži. preslušati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju.Video-rikorderi imaju odličnu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korišćenjem audio zapisa na video traci. žute i zelene boje. Odlučite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. Ponekad vam može i običan kasetofon obaviti posao. Dobavite izvorni materijal. i gde treba da se odigraju zvučni događaji. S druge strane animacija na brzoj mašini može se izvršavati 5 do 10 minuta brže nego na sporoj mašini. 25. kao što je muzika u pozadini. spremite se da investirate u “gluvu” sobu. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smešteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova.Ako odlučite sami da radite. Skript jezici kao što su OpenScript (ToolBook).1 KHz i 16 bitova. Ako vaš projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najčešće pamte kao WAV datoteke. vrhunske pojačivače i opremu za snimanje i skupe mikrofone. i protočne zvukove.Može biti vrlo raznobojan ekran sa nežnim pastelnim prikazima crvenkasto ljubičaste boje.Prvo možete čekati da se cela zvučna datoteka prenese na računar i da je onda odsvirate pomoćnom aplikacijom. sasvim slično fotografiji. umesto direktno na disk.Sastavljanje svega može biti teško. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na događajima. fotografske bitmape. različita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa. 4.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tržištu. ili može biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene. bilo MIDI zvuka na Webu.Program Flash firme Macromedia omogućava integraciju zvučnih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu. Menjajte zvukove da odgovaraju vašem projektu.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat. Formati za audio datoteke.Omogućavaju zapis na traci sa 44. Audio snimanje. Snimanje na jeftini medij. slike. naročito ako projekat sadrži komplikovane “žive” prezentacije ili ako isporučujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. 2. 3D prikazi. zvuk. Audio snimanje. Slika. ali testiranje i procena onog što ste uradili još teže. morate proći izvesne korake: 1. Lingo (Director) i ActionScript (Flash). Ono što vidite na ekranu multimedijalnog računara u bilo kom trenutku je mešavina elemenata: tekst. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat. a kvalite da bude na nivou CD. kao što su klikovi na dugmad. praveći ga od nule ili kupovinom. 3. izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. Format zvučne datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu.Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog. uključujući zvukove događaja. vektorska grafika. Možete snimiti zvučni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. plave.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke. trebalo bi da unajmite studio.23. simboli. 24. 5. alati. Sa trakom možete snimiti isti zvuk. veština koja se uči metodom probe i pogreške. 26. prasvljenje nepokretnih slika. 24 . Kada pravite multimediju verovatno ćete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst.

Grafički elementi se obično mogu skalirati na različite veličine. ili TV slike korišćenjem skenera ili videa itd. Macromedia Director predstavlja vodeći alat interaktivnog multimedijalnog sadržaja za web. Director.Mogućnost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih. izrazite svoj zanat. počnite sa olovkom gumicom i papirom. ili nekog drugog prikaza. ravnomernih…Nepokretna slika može biti stablo na zimskoj padini. • I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. Alat je pogodan za izradu modela.Može biti jako crno i belo. Hvatanjem bitmape sa fotografije. Corel. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike. animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni. veća dubina (više bitova informacije) zahteva se za opis više od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora. fotografija.Većina autorskih sistema daje alate kojima možete da pravite objekte multimedije (tekst. prešarati…Na početku projekta ekran je prazno platno. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo). ili bojenje. Planirajte pristup. 25 . menjati. jedan preko drugog.. kamera. puno oštrih uglova ili umekšano stapanjima sivih nijansi i antializinga. Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije. Fireworksu ili nekom drugom programu.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predviđanja i pripreme. Kada pravite multimediju korisno je da imate više monitora. Višestruki monitori. neki programi sadrže gotove 3D modele. okviri teksta. omogućavajući da prevučete gotove objekte na scenu. Nepokretne slike mogu biti male ili velike. koristite indeksne kartice i premeštajte ga dok sve ne bude dobro.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. svetala. okvire. Ako ne želite da pravite sopstvene. a da i dalje imate prostora za alate i druge menije. napravite scenario projekta i numerišite ga. omotača. dugmad.skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogućnosti grafičkog hardvera i monitora računara.Ovo je bitno za autorski sistem kao što je Macromedia Director. novi BMW… Nepokretne slike se na računaru prave na dva načina: • Kao bitmape (grafika za bojenje). filmova. Bitmape možete napraviti od nule programom za crtanje. crteža. ili kolegama. ili klonirate izgled i osećaj nekog drugog projekta. Prvo skicirajte projekat i grafičke ideje: napravite dijagram toka. Bilo da koristite šablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema. Photoshop. poslati elektronskom poštom. izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima. povezane na računar. bilo da koristite crteže i objekte koje je pravio neko drugi.Razradite grafički pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima. Za fotorealizam. Bitmape se koriste za fotorealistične i za kompleksne crteže koji zahtevaju fine detalje. Primer. ili uređaja za štampanje.Nepokretne slike mogu biti najvažniji delovi multimedijalnog projekta. multimedijalni dizajner. i preko celog ekrana.Računarski ekran je akcija: sadrži mnogo više od poruke. možete da dobijete bitmape od isporučilaca već pripremljenih slika i od dobavljača fotografija koji su već digitalizovali slike za vas. Paint. krugove. Jednom napravljena bitmapa može se kopirati. poligone i druge matematičke oblike. Iscrtan objekat može biti ispunjen bojom i oblicima i možete ga izabrati kao jedinstven objekat.Mogu biti obojene. naspram pozadine. zvuka i videa koji se odnose na jednu temu. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinačne tačke koji su najmanji elementi rezolucije računarskog ekrana. sa namerom.Tako možete prikazati prezentaciju na celoj radnoj površini ekrana.Može biti elegantno ili ne. pa editujte slike u Photoshopu. obojiti. vektorske crteže i bitmape). Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsređuje za stvaranje. čudnih geometrrijskih oblika.Da biste ušli u multimedijalni projekat. Pojam bitmape i softver za bitmape. 27. spremno da vi.

Način da uradite dobre slike. i ako želite možete konvertovati crtež koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu. da manipulišete bitmapama je da koristite program za editovanje slika. Možete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana. o baštovanstvu. y. Programi za dizajn pomoću računara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inženjerima. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj površini zahteva posebnu veštinu. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika. zavisno od frekvencije skeniranja monitora. kao što su Illustrator.28. učitavaju se brže i. Vektor je linija opisana položajem svoja dva kraja. ili brže. i niste našli pravu sliku za neobičnu pozadinu koju želite za ekran na primer. panorame. rotaciji i senčenju svetlosti. Pomoćni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. ili Freehand. Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH). 29. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Većina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada. Hvatanje i editovanje slika. Većina multimedijalnih autorskih sistema omogućava korišćenje vektorski nacrtanih objekata. primerak slike ekrana ide u Clipboard.QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okružujuće slike kao da ste “unutar” slike i da možete da 26 . Tu sliku možete skenirati. 3D crtanje i prikazivanje. kada se koriste za animaciju. skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smeštena u video memoriji. kada snimate crtež.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje. Kada pritisnete PrintScreen (Windows). Najjednostavniji način da uhvatite ono što vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajuće tastere. kao što su linije. Druga alternativa je da umetnički rad tradicionalnim metodama: • Akvarelom • pastelom ili • Olovkama. različite promene u položaju. 30. Na primer. To su vrhunski programi koji omogućavaju retuširane mrlja i ostalih detalja foto slika. odatle možete preneto uhvaćenu bitmapu u aplikaciju (kao što je Paint u Windowsu). iscrtavaju se brže od bitmapa. Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena. Programi za 3D animaciju takođe koriste vektorski nacrtanu grafiku.3D aplikacije daju x. Vektorsko crtanje. da postavljate vaše lice u neki ambijent itd. ovali.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je teže. ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku. Grafički umetnici koji dizajniraju za štampane medije koriste vektorski prikazane objekte.3D grafika i tekst daju životnost multimedijalnim projektima. i z ose i prilagodljive perspektivne poglede . “osvežavan” svakih 1/60 sekunde. vršiti neophodne izmene i na računaru podešavaju piksele. poligoni i tekst.Uz pomoć filtera i raznim specijalnim efektima možete napraviti ono što želite. Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno). Postoje programi koji će izračunati granice bitmapirane slike. pravougaonici. Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po računarskom ekranu korišćenjem delića memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opiše isti objekat u bitmap obliku.

Palete boja.Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisničke interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i držite celu prezentaciju stalno u pokretu. Pojam animacije. Boja piksela se na monitoru računara izražava kao količina crvene. koji je izumeo tzv. dati život. Koreni današnjih crtanih stripova se mogu naći u Egiptu – slika 1a. film. a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF. Tokom dvadesetog veka. animacija se koristi za zabavu. zelene i plave. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatrača.Programi Ulead360 ili Panorama Factory (šerver) rade tako što uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno povežete u jedinsvenu bitmapu. PSD (Adobe Photoshop). mogu se smatrati da su unakrsne platforme. U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvača. samo jedna kombinacija 256 boja može biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. Boje. i TIFF (Target Interchange File Format). zelene i plave tačke svetle kada ih udari svetlosni zrak. reklame. jer ih svi browseri mogu da prikažu. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u računarskim terminima su RGB. roze. Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP.722.Zeleno. Pojedinačne slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji. PCX (MS-DOS).Od početka vremena. a oko vidi kombinaciju crvenog. umetnost. Međutim. ili pojedine njegove delove. Kada bi zavrteo disk. plavo. godine od francuza Paul Roget. palete. 27 .216). percipira se subtraktivna primarna boja. zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogućnosti. mogu biti crtane. do crteža ponašanja odavno mrtvih faraona – uvek se čeznulo u svetu umetnika da opišu pokrete. smeđe. 32. Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB mešavine. izgledalo bi da je ptičica u kavezu. žuto.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz različitih uglova po krugu. narandžasto. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate. sivo. na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. Ovo je prvi put demonstrirano 1828. formati. Na Webu su JPEG i GIF najčešći bitmapirani formati. CIE i druge. Oko spaja slike kad je izloženo seriji slika koje se brzo menjaju. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogućnosti. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinačnih slika tj. Boje su suštinska komponenta multimedije. HSB. zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. Od osmonogog bika iz Altamara pećina u severnoj Španiji – slika 8b. To je bio disk sa ručkama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptičice na drugoj. Palete boja su matematičke tabele koje definišu boju piksela prikazanu na ekranu. Crvene. modeli. izračunate od strane računara. Reč animacija potiče od latinske reči animare što doslovno znači oživeti. 31. ili mogu biti fotografski snimci. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format – format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj. jedna od “miliona” (256x256x256=16. prava animacija se ne može ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka – pojma vida. ljudi su pokušavali da zabeleže sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. CMYK. HSL.gledate dole.Moguće je animirati ceo projekat. da se okrećete i zumirate. Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama. thaumatrope. zadajete postavljanjem iznosa svake crvene. Koristeći 24-bitni RGB model. video i film. stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opiše tačna boja. i belo su 10 najčešćih reči kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. crno. ljubičasto. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti.

ili ga napraviti da uleće. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno različitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi). Kada se snimljeni crteži puste u okviru videa ili filma. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne. Ima interaktivne sposobnosti.Međutim animacija je više od brisanja. iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne. Sledeća slika prikazuje nekoliko ćelija ili okvira u rotirajućem logotipu. Animacija je kada se objekat kreće preko ekrana. dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlače pažnju. Dodajte i zvučne efekte. zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u većini autorskih paketa. Flash može da napravi i dinamičnu animaciju koju kontroliše ActionScript. Kada se slike progresivno i brzo menjaju.Na primer. kola koja se voze duž nacrtanog autoputa. ili u ekranu ili van ekrana. u nizu padova i oporavljanja. oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oživeli. eksperimentišite sa svetlosnim efektima itd.Tako bi prvi ključni okvir za prikaz mogao biti čovek koji upućuje težinu unapred sa levog stopala i noge. klasična animacija .Poslednji ključni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28 . Izraz “celuloidna animacija” izvedena je iz reči “celuloid”. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle viđenja. stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da čovek pada. frame by frame animation) i o animiranje pomoću međuslika (engl. brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledećim omogućava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret. ili možete praviti histograme sa količinama koje rastu i smanjuju se.Za podršku govorniku možete animirati označeni tekst. Korišćenjem projekcionih trikova. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvršenje u niz logičkih koraka. Prvom tehnikom menja se sadržaj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika.Minut animacija onda zahteva čak 1440 zasebnih okvira. ili slika svake sekunde. TV video gradi 30 okvira. tj. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje “slika po slika” (engl. 33. što je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom. strelica kompasa se percipira kao da se vrti. Izgradite i sredite sekvence. a Flash crta slike između njih. Tehnike animacije. tweened animation).Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao. Danas su računari oduzeli veliki deo ručnog rada iz procesa animacije i renderovanja. U stvari niz statičnih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se reč oživeti i koristi za značenje reči “animacija”. Elementi tih crteža ili ceo crtež.Celuloidna animacija počinje ključnim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije).Poslužiće primer sa niz crteža na papiru. kada animirana figura čoveka korača preko ekrana. sa suprotnim stopalom i nogom kojom podržavaju telo. nestajanja i zumiranja. jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta. nestajanje. treptanje se šalje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. oni se fotografišu određenim redosledom. Prvo grupišite u svom umu sve aktivnosti za koje želite da napravite animaciju. korišćena njihova moć.Vizuelni efekti kao što su brisanje. Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji. ona balansira težinu celog tela na jednu nogu. omogućava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo. pa je za komercijalne filmove kao što su “Lepotica i zver” ili “Priča o igračkama”…. zatim. dok mu se centar gravitacije pokreće unapred. ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovršava percipiranu akciju. Kada se animira pomoću slika pravi se samo početna i završna slika. animacije su bile glavni izvor dinamičke akcije u multimedijalnim prezentacijama. uz pomoć specijalne kamere koja može da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. moraju se menjati tokom vremena. Kada su crteži završeni. od celuloidnih listova koji su korišćeni za crtanje svakog okvira. Film se obično snima brzinom blende 24 okvira u sekundi. pa na drugu.

ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing. Numerički proračun vektorskih slika je dosta jednostavnija od proračuna bitmapiranih slika. Мењање бројева мења особине. итд. Prava promena i osveženje je bilo uvođenje 3D animacije. Kretanje teniske lopte prečnika 10 piksela će na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plažu prečnika od 150 piksela. рендеровати следећи кадар. ali brzine s kojom se promene sračunavaju i ekran stvarno osvežava zavisiće od brzine i moći prikazane platforme i hardvera. crtanje se naziva interpolacija – proračun vrednosti funkcije koja se nalazi između zadatih tačaka.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo između nepokretnih nego često i pokretnih slika. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proračunava računar. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (muškarac. Uglavnom se ključni kadrovi rade za karakteristične poze. брз процесор и велику количину меморије. карактеристике површина. његову ротацију. Једноставне 3D анимације могу бити направљенe веома лако и брзо. tzv. затим променити неке параметре. Računarska animacija Programi za računarsku animaciju obično koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija. sprite) animacije. Niz okvira između ključnih okvira crta se u procesu zvanom tweening. itd). потребно је прво поставити почетну сцену и рендеровати је као први кадар анимације.Tako obraditi akciju znači izračunati broj okvira između ključnih okvira i putanja akcije. Делови 3D модела су дефинисани нумеричким величинама.Što je manji objekat. 3D анимацијa 3D анимацију можемо лако описати. Računarski program su veoma dobri u interpolaciji. облик.. Јачина и правац светлосних извора као и позиција и орјентација камере су такође нумерички дефинисани. али је много теже урадити. Да би се анимирала тродимензионална сцена. skaliranje.Obično možete postaviti sopstvenu brzinu okvira na računaru. Oni obezbeđuju poze i detalje na akterima. као што су положај објекта у простору. sa centrom gravitacije u sredini između ispruženog koraka. Sprajt animacija Animacije na računarima. žena. Animacija pomoću ključnih kadrova U klasičnoj animaciji. тако можемо померати и камеру кроз простор. sa slojevima. Sprajt animacija može biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. Složen pokret može se dobiti dodeljivajem više slika jednom sprajtu. итд. ekstreme – početak ili kraj hodanja. omogućavaju numerički proračun vrednosti. koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova – kolena se savijaju.Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izračunate položaj. kukovi pomeraju. висококвалитетне анимације реалног изгледа. rotaciju. 3D модели морају бити представљени као 2D слика. ramena zamajuhuju i glava klima. refleksija itd.Na računaru boja se obično puni. Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika . Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu. ključne (key) kadrove crtaju glavni animatori.noga hvataju telo kako pada. Kinematika je proučavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove. kao što je čovek koji hoda. које се користе за рекламе и музичке спотове захтевају огромне ресурсе као што су време. to će se brže kretati. Као што можемо померати објекте кроз сцену. неопходно је присуство камере. krajnji gornji ili donji položaj kod pada itd. Na vektorske oblike mogu biti primenjene različite transformacije koje mogu biti interpolarisane – rotacija. odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion).Постоји неколико фактора који 3D 29 . Kod kompjuterske izrade animacija. Klasična i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije.Sprajt animacija se najčešće koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica. a stopala su široko rastavljena. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije može da kontroliše sam korisnik. ključnim okvirima i metodom tweeninga.

AnimatorPro (. Ti formati su Director (. ili 108 GB na sat. Pomnožite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video.max). ili oko 314 piksela) deli se na 8 (što daje oko 40 piksela).Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najviše izvođačke zahteve pred računar i njegovu memoriju. Први је то што већина људи има проблем да замишља објекте у три димензије. kao i zvuk. Digitalni video najviše angažuje od svih multimedijalnih mogućnosti. u punom pokretu.Sa video elementima u projektu možete efikasno predstaviti svoje poruke i pojačati priču. 35. Ако се користе и неки специјални ефекти или специјалне сенке.dcr). Inače će vaši ekrani postati rastrzani i “bučni”. Ако додамо и време.1).flc).Spot mnogo više privlači nego polje u kome se skroluje isti taj tekst.dir i .8 gigabajta memorije u minutu.swf). Kada se prikaže sekvencijalno na istom položaju sfera se vrti. Neki formati datoteka se dizajniraju specifično za sadržaj animacija i mogu se prenositi između aplikacija i platformi pomoću pogodnih translatora. radi brže reprodukcije. Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu. Потребно нам је од 12 до 30 слика за сваку секунду анимације. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korišćenjem Photoshopa (slika 9. to je vrlo moćno sredstvo da se korisnici računara približe realnom svetu. pretvarajući datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i značajno ubrzavajući vremena prenosa/prikaza na Internetu.avi). Rotirajte sliku u priraštajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika.Multimedijalni autorski sistemi obično daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema. dobro izveden video spot može napraviti dramatičnu razliku u multimedijalnom projektu. то су четири димензије које треба представити на дводимензионалном екрану. Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere. ili i više. tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji. Formati animacionih datoteka. 30 . mnogo koristi vektorsku grafiku.mpeg ili . 3D studio Max (. za pripremu animacionih datoteka za Web. a u autorskom sistemu možete zadati da se video po delovima unosi u RAM.mpg) i Flash (. Za realističan efekat kotrljanaja obim (izračunava se kao pi puta 100.Hardver za video kompresiju će obezbediti da radite sa videom na celom ekranu.Često imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver. Veličina datoteke ključan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama.To je takođe efikasan metod da se isporuči multimedija publici odgojenoj na televiziji. Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vašeg vida. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %. ona brzo postaje “otrcana” ako se nepravilno upotrebe. Други проблем је велика снага процесора потребна за рендеровање 3D анимације.fli korišćenjem slika od 320 piksela i . Video Pokretni video je elemenat multimedije koji može da izazove čuđenje gomile na sajmu. rotirajući pun krug od 360 stepeni. време потребно за рендеровање једне слике се значајно продужава. Ali. Windows Audio video Interleaved Format (. ili 1. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlači pažnju oka i čini stvari primetnim. Motion Video (. ili da čvrsto interes studenata za učenje pomoću računara. Razvijene audio kartice će omogućiti da koristite zvuk CD kvaliteta. Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom.Korišćenje videa Pažljivo isplaniran. 34. kompresija datoteka je od suštinske važnosti. koristite animaciju pažljivo i suzdržano da biste postigli najveći efekat.Možete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji će podržavati velike brzine transfera. Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku.анимацију чине тежом него што нам се чини.Setite se da nepokretna slika najvišeg kvaliteta na računarskom ekranu može da zahteva čak megabajt memorije.

trake snimljene u evropskim formatima PAL. U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinačni okvir i podaci se kompresuju pre nego što se upišu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV. ili da uzmete već postojeći sadržaj za video spotove. Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu. Zato treba držati zvučnike (koji sadrže jake magnete) daleko od TV ekrana.Jako spoljašnje magnetno polje može da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije moguće razmagnetisati. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara. U analognim sistemima video signal iz kamere se isporučuje na Video In konektor video-rikordera. za čije se korišćenje ne plaća.Pošto multimedija pruža mogućnost da prikažete informaciju na mnoštvo načina.PAL. .Pre nego što se odlučite da u svoj projekat stavite video.SECAM i . . dok jačina zraka varira u skladu sa video signalom. 36.HDTV. Standardi za video emitovanje U svetu se najviše koriste za emitovanje videa i formata za snimanje četiri standarda: . dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objašnjeneja. Fino podešeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran. ili SECAM neće se prikazivati na NTSC video rikorderu. važno je da razumete osnove video snimanja i ograničenja za korišćenje videa u multimedijalnom projektu.Pošto se jačina zraka menja dok se on kreće ekranom. neka sadržaj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati. dodajte animaciju kada “mrtva priroda” neće preneti poruku.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere. njegova ograničenja i troškove. sa materijalom za multimedijalnu produkciju.Izlaz i CCD-a obrađuje kamera u signal koji sadrži tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync).Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno. Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine površine trake u nizu dugačkih dijagonalnih pruga. zeleno. Ako vaš projekat uključuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal.Ima mnogo izvora za filmske i video spotove.U nekim slučajevima moraćete platiti za prava da biste koristili materijal. zelenu i plavu) da bi se povećala rezoluciju kamere. što je najomiljeniji metod za viši i profesionalni nivo video rada. gde se snima na magnetsku videotraku.Svaki sistem se zasniva na različitom standardu koji definiše kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31 .Slično.NTSC. pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device – CCD. od suštinske važnosti je da razumete medij. domaća radinost nekog vašeg prijatelja može biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio. Pre nego što odete na snimanje sa kamkorderom u ruci. Pošto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje. ili plavo.Vrhunske kamere mogu imati čak po tri CCD (po jedan za crvenu.svaka sekunda videa može koštati 50 ili 100 i više dolara. Video kaseta snimljena u SAD neće se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji. signalni izlaz se zove RGB.Mnoge kompanije prodaju CD-ove. Npr. neke boje su sjanije od drugih. Oprema za digitalni video daje izvrsne završne proizvode za delić cene analognog videa. uprkos tome što je način snimanja i stil kasete VHS.Jedan ili dva kanala zvuka se takođe mogu snimiti na traku (mono. ili stereo). kada je pobuđen elektronskim zrakom. ali je to reč o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje. ili viza za licenciranje.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklađeno da bi dale TV sliku. Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika. Kamkorder može kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom uređaju. Dobavljanje prava korišćenja i licence može biti skupo. pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. DVCPRO ili DVCAM.

ili prepisivanje preko postojećeg materijala. bez serifa i dovoljno jaki da se lako čitaju. zahtevao je značajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32 . Bitno je osvetljenje.Računarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proširivim standardima za prikazivanje slika. i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike . Integrisanje računara i televiziije Prisetite se da je tekući TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim međunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika. ili obojeni tekst na beloj pozadini. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera. . Postavljanje kamere na stabilnu osnovu možete poboljšati snimak.Editovanje video trake zahteva mnogo “skakanja” unapred i nazad. ali računar može to učiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika. što može deformisati traku. Voditi računa o trakama Premotajte nove trake na kraj. . “televizija visoke definicije”. Betacam. Rezultat je definitivno poboljšanje kvaliteta slike. Evropi. Formati za snimanje S-VHS video. ali obično ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi. PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. ili svetlu boju za tekst.Spuštenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike.Da biste sprečili brisanje uklonite jezičak na pozadini originalne video kasete da biste sprečili slučajno brisanje.U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i računarski video) se stapaju sa uvođenjem DVD čitača i HDTV televizora. Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: .Nikada ne koristite crni. Klasični simbol amaterskih kućnih snimaka je kamera koja se trese u ruci. NTSC-SAD. .PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal. Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV.sliku.Fontovi za naslove treba da budu prosti.Izbegavajte boje koje su isuviše tople.Susedne boje treba da budu značajno različitih jačina. Nazvan. Rusiji i nekoliko drugih zemalja. Britaniji. zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema. Australiji i Južnoj Africi. koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje. SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj. U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se drže na dva odvojena zapisa. . 38. 30.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda. . tj. To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24. Sony je počeo da eksperimentiše sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu.Ti standardi definišu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku. Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952. pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od početka do kraja. godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee – NTSC). Komponentni format (YUV) Pre dve decenije. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz. koristite belu. mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja. 37.Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu.

Korišćenjem MPEG1 možete isporučiti 1. najviše odstupio od prvobitne zamisli. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoćan sistem za snimanje. radi brzog prikaza. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam. U simetrične aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije. Digitalni video Video kompresija. MPEG. Ove grupe označavamo kao simetrične i asimetrične aplikacije u smislu toga koliko je često potrebno vršiti kompresiju u odnosu na dekompresiju. kao što su QuickTime ili AVI. jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. Dobro je uočiti razliku između dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen. gde proizvođač jednom smesti film na disk. 39.Bilo je mnogo prednosti uključujući bolju boju. počeo je istraživanje digitalnog videa. traži da računar isporučuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group. ovaj signal se zajedno sa pratećim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu. 30 sekundi videa će ispuniti Gb tvrdog diska.Video u punoj brzini. MPEG-2 predstavlja proširenje i unapređenje MPEG-1 standarda po svim stavkama. Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na računarima eliminiše analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju će se isporučiti video. i D-3 (Panasonic).iskorišćena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala. sa punim pokretom. Tipičan primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima. radna grupa koju su sastavile Organizacija za međunarodne standarde (ISO) i međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika. jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1. jedan za crvenu boju.Tekući standardi su MPEG 1. Ciljevi ovog standarda su znatno prošireni. Reprodukcija digitalnog videa postiže se softverskim arhitekturama. Ovde se. na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije. CD ROM ili neki drugi uređaj masovne memorije. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti. jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu. kao što su MPEG. MPEG4. Dakle. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika. kod kojih se kompresija vrši jednom.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB računarskih podataka. čitača video diskova ili drugog monitora. korišćenjem CD ROM tehnologije. sto za snimanje košta 110. a korisnik onda po želji iznova pušta film. pri čemi je još dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda.Da bi se smanjili hardverski troškovi razvijeni su drugi.000 dolara i više. ili Component Digital. bolju rezoluciju boja. pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija. bez kartica za preklapanje video signala. MPEG 2.Rezultat ovog istraživanja je bi D-1. a dekompresija veći broj puta. njegova visoka cena je uplašila emitere.Digitalizacija i pamćenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na računaru zahteva prenos ogromnih količina podataka u vrlo kratkom vremenu. JPEG.Ovo veoma izraženo tehnološko “usko grlo” prevazilazi se korišćenjem digitalnih video kompresionih šema ili kodeka (koderi/dekoderi). kompresija se vrši podjednak broj puta sa dekompresijom. za razliku od simetričnih 33 . i mogućnost pravljenja gotovo neograničenog broja kopija bez gubitka kvaliteta. gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego što snimi u bitove i bajtove. taj spot može biti reprodukovan na monitoru računara. Sorenson ….2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia. povezanog zvuka i ostalih podataka.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk. Asimetrične aplikacije.

http://www.com itd.vojska SAD Net .aplikacija. napravljen je DNS – Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa računarima povezanim na Internet.yahoo.WAN). dobar deo potrebne dokumentacije možete pronaći surfovanjem po samoj mreži. 34 . Mreža je skup računara.http://www.excite. Internet je počeo kao istraživačka mreža koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA).razne i nedržavne organizacije Krajem 1998.za registraciju po pojedincima Pro-računovođe.3 milijarde pjedinačnih IP brojeva.com . pri čemu jedan računar radi kao server da bi omogućio mrežne usluge. umesto 4.muzeji Name .http://www. Korišćenjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivača (router).univerzitetski i četvorogodišnji koledži koji daju diplome Gov . može se povezati na ostale LAN-ove i formirati širu mrežu (wide area network .komercijalni entiteti Edu . može dozvoliti da kompresija traje znatno duže sa ciljem da se postigne što bolji iznos kompresije uz održanje visokog stepena vernosti originalu.http://www.federalne državne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima država) Int .vazduhoplovna i prevozna industrija Biz . Multimedija i Internet Ako ste već povezani na Internet.altavista. godine zvanično prešla iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa – NSF) i istraživačke organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti). agencija za napredne istračivačke projekte. a korisnička baza se proširila na širu zajednicu računarskih istraživača. postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastućeg “Interneta”.google.digital. kao što su prenos podataka.Domeni najvišeg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com . koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima. Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989. kada je prvi čvor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu u septembru 1969. Ministrastva odbrane SAD. godine ICANN je odobrio još sedam TLD-ova: Aero . Do sredine 70-tih godina prošlog veka “međumreža” ARPANET je obuhvatila više od 30 univerziteta.com .računari koji pripadaju mrežnim provajderima Org . elektronska pošta i štampanje dokumenata za klijentske računare te mreže. advokati i lekari.http://www.godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN) da nadgleda tehničku koordinaciju DNS-a. Krajem 2000. Kada su 1983.udruženja Info . lokalna mreža (LAN). vojnih lokacija i državnih liferanata.com .godine originalni protokoli za komuniciranje između računara prepravljeni u tekuću čemu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol).biznis Coop .neograničeno korišćenje Museum .organizacije ustanovljene međunarodnim ugovorima i međunarodne BP Mil . 40. Koristite servise za pretraživanje: .com . godine.go.

može biti anonimna ili zaštićena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher . Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee.za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension). moguće je da ste već povezani na Internet. 41. prenos podataka.ftp . multimedija na webu WWW je započeo sa radom 1989. glasom i videom i mogućnost da se prijavite na udaljeni računar. i dr. WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language). Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znači World Wide Web.za ulaženje i rad sa udaljenog računara Irc . ili do isporučioca usluga za Internet (provajder. Pretraga je omogućena softverom zvanim veb brauzer. HTML omogućuje. tj. i dr.za učešće diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet . Safari. WWW i HTML. prelaz sa jednog na drugi dokument. kao “distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem”. telefonska linija i softver. su takođe česte usluge.) • skup dostupnih servisa. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt.za prenos datoteka između računara.Kada se tok podataka šalje preko Interneta na računar. protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete.http . preuzima ga protokol za Internet (TP) i šalje paket na destinaciju po putanji koja može uključivati mnoge druge računare koji to prebacuju dalje ka cilju. 42. konverzacije u realnom vremenu tekstom. pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). TCP/IP su dva Internet protokola koji složno rade. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloživa na Internetu. Microsoft Internet Information Services.Svaki paket sadrži adresu primajućeg računara.za postavljanje i čitanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) .Pošto je TCP napravio paket.za primanje elektronske pošte (od Post Office Protocol) . ili školi. preuzima različite aplikacije. šalje ga veb serveru koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface). Takođe su vam potrebni modem. koji može biti lociran na istom ili udaljenom računaru. Klijent postavlja zahtev. Opera. kao protokol za vezivanje mnoštva dokumenata lociranih na računaru bilo gde na Internetu.https . Mozzila. Arhitekturu WWW-a čine tri velika segmenta: • web klijent – web browser.za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp . aplikacija instalirana na računaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer.Ako ste pojedinac koji radi od kuće. 43.) • web server – softver instaliran na serverskom računaru (Apache.Pop .za menjanje materijala koji je raspoloživ na Internetu Usenet . 35 . informacije za ispravljanje grešaka i delić podataka. diskusione grupe i grupe sa vestima. redni broj (“ovo je broj #5”). Veze Ako je vaš računar povezan na postojeću mrežu u kancelariji. Elektronska pošta. poreban vam je pozivni nalog do mreže na poslu. ISP) ili on-lajn servis. putem linkova koje nudi. godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN).za slanje pošte (Simple mail Transport Protocol) Mud .za postavljanje i čitanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) . Internet servisi sadrže sledeće: .

U slučaju Interneta daemoni podržavaju protokole kao što su HTTP (Hypertext Transfer Protocol).. 36 . pa se korisnik često pita koju adresu da izabere. zvukova. animacija i informacija koje su sadržane u bazi podataka ili u dokumentima. nalaženje i gledane tekstulanih dokumenata. browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posvećeni softver poznat kao daemon. besplatni. web serveri. Post Office Protocol (POP) za elektronsku poštu.Netscape i Microsoft. Server isporučuje datoteku kad klijent zamoli za nju. Java. Multimedija stiže do krajnjih korisnika. Pretraživaču se zadaju ključne reči za pretragu. Od nastanka veba. Zahteva da dokument bude poslat 3. U sledećim godinama najviše multimedijalnog iskustva na Internetu će se povećavati kroz World Wide Web.. Zatvaranja veze.Mnogi programi su dostupni. Web serveri. i daju interaktivni grafički interfejs za pretraživanje. Ta lista nekada sadrţi i preko milion adresa.Surferima potrebni browseri i čitači kako bi fenomenalna multimedijska proširenja proradila. Ova tehnologija korisniku šalje one informacije za koje je on zainteresovan. softver traţi veb stranice koje sadrţe zadate ključne reči. To mogu biti vesti. Google je najpopularniji alat za pretraživanje. da bi se omogućlo browserima da preskoče svoje granice. XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML. koji rade u pozadini. i prošireno uvećanim mogućnostima koje daju XML. Pronalaženje potrebne informacije na vebu je težak zadatak. programirano kroz ograničenja HTML-a. JavaScript i specijalni dodaci. Uspostavljanje veze 2. sadrže mnoga proširenja u odnosu na u odnosu na zvanični HTML. grafike. 44. Za razliku od HTML možete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tačno šta podaci znače i možete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba. servera i klijenta. Posao donekle olakšavaju veb pretraţivači (search engine). animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu. Alati za WWW. Oni koji žele satima da surfuju kroz veb prostor do željenih informacija mogu doći upotrebom „push― tehnologije. Mozilla… Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog povećanja. čekajući da deluju na zahtev iz spoljneg sveta. koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima. Web browseri su aplikacije koje se izvršavaju na korisnikovom ličnom računaru (na klijentskoj strani Interneta). Oko 60% svih pretraga se vrši u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage.Stvaraocima veba bili su potrebni alati.. kao što su Flash i QuickTime. Novi protokol – HTTP Hipertext Transfer Protokol sadrži pravila: 1. Daemoni su programi –agenti. stanje kursne liste. finansijski podaci i mnogi drugi.Delovanje Weba obuhvata komunikaciju između dva računara. Postoje inteligentniji pretraţivači koji mogu nekada korisniku da pomognu u odlučivanju.browser klijenta je u interakciji sa serverom. kojima programeri pišu svoje aplete ili programski kod koji proširuje i prilagođava osnovne HTML mogućnosti. Navigator i Explorer podržavaju jezike Java i javaScript. sportski rezultati. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statičkih Web strana. a zatim se saopštava lista pronađenih lokacija. to je sledeći evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomoću stilova. Slanja dokumenta i 4. Ali će vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporučili dinamičke stranice koje se formiraju “u letu” od teksta. odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su “gladni” za proširenja na zabavne sajtove. ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka. Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer.

Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke.  <input> Koristi se sa tagom za formu. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača.. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript..  <head>. MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (“što vidiš. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju.).Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika.  MIDI se mogu reprodukovati.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. Acrobat..Videće se ikona “polomljenog” programa. </B> Boldiranje. HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova.. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. AVI i MPEG 46. Prikazuje tekst koji se nalazi između delimitera.. integrišu sve elemente multimedije.  <br> Prekid linije. </body> Ograničava telo HTML dokumenta. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader...  <B> . HTML prevodioci su ugrađeni u mnoge procesore.Alati koji se koriste stalno napreduju. slike)..snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat. tekst. Upravljanje i održavanje web sajta je ozbiljan posao. a omogućava korisniku da unese informacije  <title> . Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver.. Shockwave. može se izvesti obrađeni dokument sa stilovima teksta (masna slova. Umeće prekid linije na Web stranici.. filmovi. slike).  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. to dobiješ”).Popularan alat za dizajn web sajtova. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika. koji su ugrađeni u današnje browsere. Java aplet.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. </center> Centrira tekst smešten izmedu delimitera.. </A> Uporišni tag.. raznih formata (wav. koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadržaja Web stranice. datoteke kompaktnije. Flash.  <center>..45. Priključni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporučili multimediju na web. WebFX i dr. podvlačenje. instaliraju se nedostajući priključni programi. JavaScript.  <body> . tekst.. FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podršku za upravljanje web sajtom.). </head> Ograničava zaglavlje HTML dokumenta.. moramo znati kako funkcioniše HTML.HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi).. podvučenih.Videće se 37 .  </K>.postaviti odgovarajuće tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom. </title> Definiše naslov HTML dokumenta. RealAudio.  <HR> Prikazuje horizontalnu liniju. filmovi.. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara.

bez pribegavanja priključnim programima.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. da bi izbegli neizvesnost. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). raspolaze čitačem Shockwave. To je brz i jednostavan metod za mešanje teksta i slika. napravljena da radi sa 3D svetovima. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI). Primer:<FONT FACE=“Verdana. Radni prostor. dopadljiviji. za postavljanje stilova teksta. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlačniji. Na tržištu postoje brojni alati za 3D. Prezentacione aplikacije Shockwave. Gif slike ograničene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). Tag<INSERT> za multimedijalne objekte. Sadrže slike i sinhronizovani zvuk. Helvetica”>. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. teksture. zvuk itd. Najmoćnija osobina HTML se može naći u tagu <TABLE> Tekst teče oko slike korišćenjem atributa Align taga<Img>. JPEG slike mogu 38 . GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. Browseri obično prepoznaju dva formata slike – GIF i JPEG. Fleksibilnost se postiže korišćenjem kaskadnih stilova (CSS). kao nezavisna okolina. AVI i MPEG Lansiran 1989.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman. browseri mogu koristiti zadati font. HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente. instaliraju se nedostajući priključni programi.  MIDI se mogu reprodukovati. Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama.ikona “polomljenog” programa. ili kao MPEG. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language). Posetioci našeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web. MS PowerPoint. text. PNG format slobodan. 47. raspoloživih u dinamičkom HTML (DHTML). Dokumenti kodirani u HTML su objašnjeni u prethodnim predavanjima. uključujući audio. Arial. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kuće i u osnovnim školama sa starijim hardverom. animacije. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. ako je instaliran na računaru krajnjeg korisnika. već više kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u. da tekst ispuni celu vertikalnu sliku. Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>. datoteke kompaktnije. 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce. 3D alati sadrže 3D sliku. koji su ugrađeni u današnje browsere. tag <img> za ugrađene slike. U zavisnosti od ciljne publike. Adobe Director.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. raznih formata (wav. video i programske alate kao što su Java apleti.

Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Održavati seanse za kreativne ideje Odrediti isporučionu platformu. Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vaše viziije zvuka i muzike. izgradnja tima 50. Gif je samo za 8-bitne slike. Pretvaranje jpg slike u GIF . lepe slike itd.Dugmad na koja se mo`e kliknuti .Animacija za Web .Zvuk za Web .Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? . Korišćenje Photoshopa.Koji multimedijalni element će najbolje preneti vašu poruku? .Priključni programi i čitači 48. Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoložive veštine i softver Papirna salveta.sadržati 24 bita kolorne dubine (milioni boja).Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? . pretvarajući je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja će biti prikazana u browserima (slika na sledećem slajdu).Providnost .Bojenje pozadine .Koja je suština toga što radite? Koji su vaš cilj i namera? .Slike u pozadini . Koristi moćan kompresioni algoritam.Da li već imate materijal za sadržaj kojim možete da napravite projekat. mora se postaviti režim slike na Indexed Color.). odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloživ sadržaj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39 .Pozadine .Kako možete organizovati projekat? . gde će slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern).Koliko vremena imate i koliko novca? 49. Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike. . Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa.Slikovne mape . slike kompresuje 10 puta više nego GIF. Kolor paletu. Analiza ideje Ideja će biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledeće elemente: .

Licence Grafička proizvodnja . digitalizovati audio i video.Potrošni materijal Audio proizvodnja . video.Usluge pretraživanja . Troškovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadržaja Komunikacije Putovanja Istraživanje Priprema ponuda i ugovora Režija Proizvodni troškovi Menadžment Plate Komunikacije Putovanja Potrošni materijal Prikupljanje sadržaja .Plate . animacije.Honorari za korišćenje sadržaja . Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greške Umnožavati Pripremiti paket Isporučiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu.Plate .Plate .Istražiti/prikupiti sadržaj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku.Hardver i softver .Animacija .licence 40 .Trošak studija .Hardver i softver . audio.

. glačanje. Multimedijalni projekat nije ništa drugo nego aranžiranje teksta.Potro{ni materijal itd. Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadržaj i dijagram logičkog toka interaktivnog interfejsa. Navigacija Navigacione mape skiciraju veze. ponavljanje.Marketing .Plate . 51. sve dok se proizvod stvarno ne “zamrzne” i ne isporuči.Plate . ali su povremeno ograničeni na linearno predstavljanje filmova 41 . testiranje i editovanje.Hardver i softver . pravljenje i izrada. strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu “ruku pod ruku”. . biranje. zvuka i video elemenata.Zahtevi za ponudu i ponude.Iznajmljivanje opreme . Organizacione strukture: . grafike.Isporuka . Autorski rad . Dizajneri moraju blisko sarađivati sa proizvođačima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati.Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreću (nelinearno).Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna.Reklama .Proizvodnja . od jednog okvira ka nekom drugom.Editovanje Troškovi distribucije .Hijerarhijska: korisnici se kreću po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadržaja. Dizajniranje i produkcija.Fokusne grupe .Ideo proizvodnja .Nelinearna: korisnici se slobodno kreću kroz sadržaj projekta. To je oblikovanje. .Plate .Pakovanje .Dokumentacija . poliranje. Dizajn je razmišljanje. Dizajniranje nikad nije gotovo. ili linkove između različitih oblasti sadržaja i pomažu u organizaciji sadržaja i poruka.Honorari izvo|a~ima .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful