Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomoću računara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive zvukove, privlačne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati” misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće očaran. Multimedija uzbuđuje oči, uši, vrhove prstiju i najvažnije glavu. Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u dugačkom nizu: crteži u pećinama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…Ova napredovanja odražavaju urođenu želju čoveka da obezbeđuje mogućnosti za stvaralačko izražavanje, da koristi tehnologiju i maštu da bi osnažio i oslobodio ideje. Kada omogućite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik može da se “šeta” interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog računara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadržaj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine multimedijalni projekat. Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao što su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na kraju. Kada korisnici imaju mogućnost navigacije kontrole i idu po sadržaju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika pažnja poruci, izradi scenarija ili priči, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obično uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Većina alata omogućava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafički korisnički interfejs – GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne količine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se može samo očitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Može da sadrži 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti štampani na polikarbonskoj plastici kao kolačići na pekarskoj proizvodnoj traci. Najveći deo ličnih računara danas u prodaji sadrži čitač za CD ROM. Softver koji pokreće ove računare često se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na više nivoa, uvećali su kapacitet i multimedijalne mogućnosti. CD pisači se koriste za čitanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje čoveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem sedištu, možda se nećete sećati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ćete se za 20% bolje sećati nečega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angažovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mreže komunikacije. Tu su svakako i glasovna pošta i video konferencije na lokalnim i širim mrežama (LAN i WAN). Najveći broj programa za prezentacije omogućava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se naširoko koristi za obuku. Stjuarti pomoću simulacije uče kako da se brane od međunarodnog terorizma. Mehaničari uče da opravljaju motore. Piloti lovačkih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego što im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobičajena. Multimedija u školama U školama je multimedija možda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kuća je izazvala telekomunikacionu industriju da poveže svaku učionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina. Tehnološka pismenost mora postati standard u našoj zemlji. Pripremati decu da ceo život koriste računare danas je isto tako bitno kao i učiti ih osnovama učenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivši predsednik SAD. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledećim decenijama. U nekim slučajevima nastavnici mogu postati više vodiči i mentori tokom učenja. Multimedija za učenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Veština čitanja raste kroz prepoznavanje reči: - đaci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, počev od pomoći u izradi domaćih zadataka. Multimedija u kući Od uređivanja bašte, preko kuvanja, do dizajnirana kuće, remodeliranja, popravki i genealoškog softvera (omogućava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodična stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno što donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, železničkim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija će biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pružanje pomoći. Moć multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; već dugo je poznato da mistična zapevanja monaha, kantora i šamana, uz moćne vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U tački stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu računarsku snagu da bi bio realističan. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: što je više objekata i što je više tačaka koje opisuju objekte, to je veća rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristeći veoma brze računare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, čime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 prošli su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi naočarima i rukavicama i još uvek je polje istraživanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam đavolski jak računar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent računarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najveći broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izračunavanje troškova: projekat uvek počinje idejom, koju razrađujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budžet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvršite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Šta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i veština. Morate ostati organizovani. Biće vam potrebni vreme i novac (za potrošne resurse kao što su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, poštarinu …). Možda će vam biti potrebna pomoć drugih ljudi. Multimedija je često timski rad: slikovni umetnički deo prave grafički umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati “žeđ” za komunikacijom, jer multimedija je u suštini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate moždane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. Šta oni očekuju od programa? Šta žele da sada urade sa programom? Kako možete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moćan način? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montaže multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver naređuje hardveru šta da radi: prikaži crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego što počnete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadržaj. Pustite da se projekat uobliči vašoj glavi dok razmišljate o različitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaša poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje možete doneti u multimedijalnu radionicu je vaša kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je očigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta urađenih na računaru i uporedite ih sa današnjim naslovima. 4. Multimedijalne veštine. Računarski naučnici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveću počast kao najpoštovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije računarski naučnici? Ili su oni programeri, 3

grafički umetnici, muzičari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije…? Kako god da ih definišete “niču” iz svih delova računarskog, umetničkog, književnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za računarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montažnim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D “kroz” objekte. Klasični slikari uče elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastičnu umetnost na računaru. Stvaralac multimedije može biti bilo koji od nabrojanih i, tipično ne uklapa se u tradicionalni upravljački informacioni sistem (MIS) ili kalupe računarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uključili IBM 3090. U najširem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinčija, renesansnog čoveka koji je bio naučnik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sličan razgranat raspon veština –detaljno poznavanje računara, teksta, grafičke umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup veština za multimediju može postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata često se poverava timovima umentika i računarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najveštijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagođavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teško će moći da se takmiči sa timovima eksperata i mnoge može iznenaditi količina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeručno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipičan tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju različite sposobnosti. Često će se pojedini članovi proizvodnog tima pojavljivati u različitim ulogama: grafički dizajner, upravnik projekta, ili producent, može biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadržaja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u državi Ohajo, proizvodni tim za multimediju može zahtevati čak 18 različitih uloga: – Izvršni producent – Producent/upravnik projekta – Kreativni direktor/dizajner multimedije – Umetnički direktor/vizuelni dizajner – Grafički umetnik – Dizanjer interfejsa – Dizajner igara – Ekspert za konkretnu materiju – Dizajner obuke/specijalista za obuku – Scenarista – Animator (2D/3D) – Producent zvuka – Kompozitor muzike – Video producent – Programer multimedije – Stručnjak za kodiranje u HTML-u – Pravno/medijski akvizitor – Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

akciju i tačku gledišta. MSN. da poziva i angažuje. ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske žice i bežičnog umrežavanja: pozivne konekcije na Internet pomoću provajdera (ISP). “živ”. 6. ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces. lakoća sa kojom se korisnik može kretati unutar projekta. ali selekcija je samo početak izgradnje tima. Omogućava pristup medijima iz multimedije (tekstu. potrebno je da oni komuniciraju međusobno. Producent. scenografa. a i sa mrežnim štampačima. U multimedijalnom razvojnom okruženju koje se sastoji od mešavine Macintosh i Windows računara. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. oblika i slova. glumaca itd. ili pokvariti multimedijalni projekat. čak skuplja od celog projekta. kao što su štampači. Prodigy. grafici. Da bude jasno i ispravno prikazana. treba da ostane dinamičan. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata može popraviti. Macintoshima je ethernet odmah ugrađen. Audio specijalisti su čarobnjaci koji naprave “živi” multimedijalni program. zvuku i videu). Web sajt nikad nije završen. WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. treba da instalirate Ethernet sistem tako PC računari mogu da “pričaju” sa Macintoshima.Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan osećaj. firmi CompuServe. Video-specijalista je odgovoran za čitav tim videografa. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagođeni potrebama i stilu učenika. ili MCI Mail omogućavaju da se poruke i datoteke šalju na privatne elektronske adrese (e-mail). a da na sebe ne privlači pažnju. dizjnera svetla. ikona. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). a PC računarima je potrebna jeftina kartica. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih žica. digitalizovanje i montažu snimljenog materijala. dizajnirajući i proizvodeći muziku. U LAN-u radne stanice obično su na malom rastojanju jedna od druge – npr. već da zna zašto su ti pozivi potrebno. Dizajner interfejsa: najbolje urađeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi – “providan je”. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomažu grupi i njenim članovima da funkcionišu. ali kreiraju i interaktivnost. tehničara za zvuk. Multimedijalni sistemi se prikazuju na različitm sistemima i uređajima. vešt u vođenju svih faza projekta. Uspešni multimedijalni projekti počinju izborom “timskih igrača”. pozadine. efikasna upotreba prozora. razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. Umrežavanje računara. Lokalne mreže (LAN) i mreže za šira područja (WAN) mogu da spoje članove u radnu grupu. Odgovni za izbor muzike i izvođača. Mnogi članovi multimedijalnog tima su u računarstvo došli zahvaljujući poznavanjju neke druge discipline (žurnalizam. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije. multimedija za Web: je novo zanimanje. ekrani da predstavljau privlačnu mešavinu boje. grafička umetnost…). a često i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Pišu predloge. Treba da delite i neke druge resurse. Timska proizvodnja videa može biti veoma skupa. animaciji. Ako pravite multimediju za različite platforme. skupove veština. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske.Multimedijalni sistemi se stalno poboljšavaju. naracije i zvučne efekte. panela… Pisac: multimedijalni pisci prave likove. na istom spratu zgrade. Može biti iskusan profesionalac. Programer multimedije: ili softverski inženjer integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. WAN-ovi su skupi da se instalraju i održavaju. Najvažnija osobina koju programer može uneti u tim je sposobnost da brzo nauči i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive. America Online. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu može biti samo jedna osoba. 5 .

pa će vam i dalje trebati klijent/server softver koji omogućava da računari govore međusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K. 6 . interfejs za male računarske sisteme bio je ugrađen za sve modele MAcintosha. ali jedan od njih mora biti sam računar ID 7. Tako možete imati flopi drajvove A: i B:. Možete da povežete ukupno osam uređaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali. CD ROM kao disk D:. a jedan je obično interni disk sa ID 0. čitača CD ROM-a ili drugih uređaja (flopi uređaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). spotovi. pre nego što se Apply okrenuo ugrađivanju jeftinije IDE magistrale.Ethernet je samo metod za ožičavanje računara. ili mikrofona. kao što su zvučni efekti. čitači CD ROM-a i ostali periferali koji podležu SCSI standardu. koji može da prenese podatke 2. SCSI: Skazi (SCSI – skraćenica od Small Computer System Interface).5 MB u sekundi. koji prenose podatke sa 16. i G: i tako dalje. SCSI uređaji mogu biti instalirani (i međusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC neće čitati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridžima. koji su u kućištu računara i iz njega koriste električno napajanje. Matična ploča PC-a može podržati dva IDE kontrolera. CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a. i eksterne uređaje.. dizajnirao računar ENIAC. mogu se povezati na instaliranu karticu. koriste sopstveni pogon i na računar se povezuje kablom. Oprema zavisi od sadržaja projekta i od dizajna. Kao i kod SCSI-a. F:. možete povezati do 32 uređaja na računar. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka. postoje varijacije na temu: čisti IDE. ali čak 64 MB ili 256MB postaju česti (za Photoshop minimum 16 MB)… Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna količina RAM-a. Kada je 1945. Ako imate sadržaj. Kada se SCSI poveže interfejs karticom na PC. a spoljni periferijski uređaji. Uređaji za skladištenje podataka. tipično su samo interne. bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi računar treba da ima. animacije.6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33). i povezuju tvrde diskove. godine John von Neuman. čitači CD ROM-a. neće biti potrebno da sami pravite dodatne alate. kao što su tvrdi diskovi. AVI filmove za svoj projekat. Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics). koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. Sa Ultra SCSI. Kolege su ga molile za više od 2K. poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment). a svaki kontroler za sebe može podržati dva uređaja (master i slejv). Elektronika za IDE je obično jeftinija nego za SCSI. muzika. traka itd. a SCSI uređaje kao E:. Ultra ATA/100 itd. SCSI kartice se mogu instalirati u PC računare. tvrdi disk kao disk C:. skeniranje fotografija ili drugog štampanog materijala itd. ili prostora na disku. koji su van kućišta. skeneri. Zbog toga sa IDE-om možete instalirati kombinaciju četiri tvrda diska. Postoje i veze sa bržim prenosom UltraATA/66. SCSI veze mogu povezivati i interne uređaje. ali će Mek (obično) čitati medije formatizovanje na PC-u. počev sa G3 Mekovima i iMekovima. uz komentar: “To je više memorije nego što će ikad biti potrebno”. Potreban je najbrži računar. Sa dovoljno RAM-a možete izvršiti mnogo aplikacija odjednom. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije. sa mnogo RAM-a i prostora na disku. SCSI omogućava da dodate periferijsku opremu kao što su diskovi. sistem ga vodi pod još jednim slovom diska. 7. EIDE (Enhance IDE – prošireni IDE). “otac računara”.

Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili više tvrdih diskova velikog kapaciteta. Audio numere mogu biti programirane čak u osam različitih jezika. ili 1 (uključeno ili isključno). Hitach i Mitcubishi Electric) su se složile da promovišu novu tehnologiju optičkih diskova za distribuciju multimedije i dugometražnih filmova pod imenom DVD. Sony. brži i jeftniji. a ne o tehnologiji). DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji. sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2). Lomenini Jaz kertridži daju gigabajt prenosnog medija. Dok je tačka vrela. Razvoj je doveo do ubrzanja od dva. Sadrži mali BIOS program koji inicijalno butuje računar i koristi se u štampačima da drži ugrađene fontove. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata.su obično bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi). magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0. U decembru 1995. Time Warner. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su uređaji za masovno smeštanje binarnih podataka – podataka koji se lako mogu čitati u računaru. Tvrdi diskovi su najčešći uređaji za masovno skladištenje. Sa snimačem kompakt diska. Prave se diskovi manjeg profila. visokokvalitetnim audiom i okružujućem zvuku. CD-R diskovi se ne prave kao obični CD-ovi. Syquestovi izmenjivi kertridži od 44 MB bili su najrašireniji prenosni medij među stvaraocima multimedije i profesionalcima. 24. Softver poput. Pošto su jeftini koriste se za niskotiražne distribucije završenih multimedijalnih projekata. Sony Philips i drugi nude CD-R “spaljivače” za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. a zatim ih piše na CD u tom redosledu. 48. dok sadašnja televizija (NTSC) ima 240 – TV slike će biti oštrije i detaljnije. Pionner. Matsushita. Ovi brži uređaji se čuju slično mašinama za pranje veša kad ispiraju i mogu biti bučni. Flopiji nisu više uređaji za “masovnu memoriju”. i 56 puta. masovno proizvedenih projekata. Sa ovim medijem. Philips. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridžima od 100MB su u značajnoj meri prodrli u Syquestov deo tržišta izmenjivih medija. omogućava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u “virtualnu” strukturu. ili optički diskovi i kertridži) obično staju u kovertu za prenos. kompakt. velikog kapaciteta. Čitači kompakt diskova sa memorijom samo za očitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i važno sredstvo za isporuku velikih. možete napraviti soptsveni CD korišćenjem naročith praznih optičkih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najvećem broju formata za CD ROM i audio CD. JVC. sa grafičkim subtitlovima na 32 jezika. Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje neće biti zaboravljene. Pinnacle Micro. Jedna ili više disketa ili diskova mogu biti potrebni za smeštaj i arhiviranje svakog projekta. Čitači CD ROM. Tvrdi diskovi mnogo više sadrže podataka od flopija. Za razliku od RAM memorije. ili CD ROM čitaču. tri. Magnetno optički (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju sićušne tačkice na presvlaci diska od metalnog oksida. Yamaha. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba. Uklonjivi mediji (flopi diskovi. Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows. Postoje dva tipa za DVD – DVD video i DVD-ROM (reč je o marketinškim kanalima.ROM memorija se samo očitava i nije promenljiva. kada isključite struju ROM čipu on neće zaboraviti ili izgubiti memoriju. četiri. naslova. a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. većeg kapaciteta. 7 . ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio.

paneli sa tečnim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor. sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. Ozbiljni stvaraoci multimedije često privezuju više monitora na svoje računare. zeleno i plavo). ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps . Projektori: kada treba da prikažete materijal većem broju gledalaca nego što može da stane oko računarskog monitora. ATM ili neki drugi servis za mrežno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. salama za konferenciju i sastanke. miševi. kao i od računara koji koristite. digitalne kamere.četri ili 5 puta brže od znatno češćih modema na 28. Modemi: mogu se povezati na računar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. ekrani na dodir. programera i muzičara smeštenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. Audio uređaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvučnikom i ugrađenim zvučnim čipom i sposobni su za audio izlaz. Ulazni uređaji. monitore… Što je bolja oprema bolja je i prezentacija. ili čak na beli zid. U ulazne uređaje se ubrajaju: tastature. Ako ste povezani na Internet. 10. Sa kartice za video-digitalizovanje možete na monitoru da prikažete TV sliku. ili povezani na spoljne pojačivače su važni ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bučnom okruženju. trekbol. infracrveni daljinski upravljač. LCD paneli su prenosni uređaji koji mogu da stanu u tašnu. uređaji za prepoznavanje teksta (OCR). Zvučnici sa ugrađenim pojačivačima. Switched-56. Računar klijenta može biti udaljen hiljadama kilometara što zahteva druge metode za dobro komuniciranje. štampani izlaz je ušao na multimedijalnu scenu. merena u baudima.protokol za prenos datoteka). pisaca. Pojačivači i zvučnici: često zvučnici i pojačivači koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. DSL. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku. samostalni LCD projektori i svetlosni projektori.8. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT). treba imati spoljne zvučnike. ali i ne mora biti uključen u osnovnu konfiguraciju računara – zvučnike. grafički tableti. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji može. Za veće brzine prenosa. ravni skeneri. enkoderi i čitači magnetskih kartica. kombinacija komunikacijom preko elektronske pošte i FTP (File Transfer Protocol. biće vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network). je najvažniji parametar. sistemi za prepoznavanje govora. Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. Štampači: sa pojavom kolornih štampača prihvatljive cene. 8 . crtača. Veoma različiti ulazni uređaja mogu biti korišćeni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. CRT se dugo koriste – oni su originalna TV “velikog ekrana”. moraćete da ga projektujete na veliki ekran. Panel se stavi na staklenu površinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim školama. Vrhusnki monitori. pojačivače. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite. Komunikacioni uređaji. T3. Video uređaji: nijedan drugi savremeni medij za prenošenje poruka nema vizuelni uticaj kao video. Koristi tri odvojene projektujuće cevi i sočiva (crveno. Brzina modema. T1. Izlazni hardver. 9. Da bi najbolje iskoristio ugrađeni stereo zvuk.8 Kbps.

Šta treba da sadrži alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadrži sledeće osobine:  Višestruke prozore koji omogućavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu. senčenje i magla. Softver u multimedijalnoj zbirci alata i veština da ga iskoristimo određuju vrstu multimedije koju možemo da uradimo i koliko fino i maštovito je možemo predstaviti.  Podešavanje osvetljenosti.  Konverzija glavnih formata slika i odgovarajućih datoteka. slike zvukove i pokretni video. 12. kao što su prozirnost. laso i magični štapić. da se postave bilo gde i manipuliše njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd. Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta bržim od telefonskog modema. Pravljenje dobre multimedije znači biranje dobrog puta kroz softversku “močvaru”.  Sposobnost da se od početka prave i uobličavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova.ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrična digitalna pretplatnička petlja. primajući podatke do 10 Mbps i šaljući ih brzinama od 2 do 10 Mbps. Instalacije kablovske televizije (CATV – Cable TV). detaljnim studiranjem i proučavanjem svakog alata. bojenje i crtanje. 9 .  Preslikavanje boja i tekstura. OCR i izmene teksta i izmene zvuka.  Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto. kao što su pravougaonik.  Sposobnost da se primitivni oblici prevlače po sceni. ali i za slike digitralizovane skenerima. praćenjem Interneta.  Kvalitetni alati za biranje delova bitmape.  Upotreba virtualne memorijske šeme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike količine memorije. od interesa za multimedijalne stvaraoce:  Višestruki prozori koji omogućavaju pogled na više od jedne slike u jednom trenutku. Osnovni softverski alati. lokalno i globalno. iz koje “aligatori” iz teškoće u učenju dižu svoje glave i “grickaju” nas za noge. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moćni alati za poboljšanje i retuširanje postojećih bitmapiranih slika. posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. kontrasta i balansa boja.  Direktan unos slika iz skenera i video resursa. uhvaćene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama… Neke od osobina tipičnih za aplikacije za izmenu slike. Ove aplikacije pružaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule. 11. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili više autorskih sistema i različitih editorskih aplikacija za tekst . 3D i CAD. pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. služe za preradu i izmenu slika.  Naredbe Lathe i Extrude.  Sposobnost da se dodaju realistični efekti. iz perspektive kamere i iz izračunatog pregleda. Alati treba da budu “naoštreni” stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba. Alati za izmenu slika. illustrovanje. 13.

četkicu za bojenje. rotiranje. video i digitalni film. sa trake. 14. tvrdi diskovi.  Mogućnost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veličina. iz digitalizovanih segmenata. Alati za retuširanje. računarske animacije.  Višestruki fontovi. prskanje i tinting. a omogućavaju istezanja. radi specijalnih efekata. kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. ukošavanje. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafičkih scena (frejmovi). kao što su kristalizacija. freska. Obe tehnologije omogućavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. Alati za pravljenje filmova obično koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI – Audio Video Interleaved) i omogućavaju stvaranje. ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao što su Premiere. ili neki drugi filter.  Geometrijske transformacije. koje proizvode nezavisni stvaraoci. iz animacija. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau količinom informacija po video frejmu koji se šalje na ekran. animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. Specijalni efekti iz dodatnih modula čine sliku zabavnom. omogućavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom. Aplikacije za izmenu slika obično podržavaju dodatne module. distorzija i izmena perspektive. VideoShop i mediaStudio Pro. kvadrat. senčenja. vodene boje. digitalizovani zvuk. difuziju. slika. sjaja i graviranja. 10 . pravougaonik. Oba daju metodologiju za preplitanje. koji mogu biti kombinovani. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema.  Mogućnost da se slike prave od nule. olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima četkice. grafička olovka. zatamljivanje. video. suva četkica. zamagljivanje. MIDI podaci. koristeći alate za liniju. tipografske manipulacije i maskiranje. sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smeštanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. Alati za animaciju. hotTEXT firme Vertigo omogućava da se tekst pretvori u 3D objekte. zagreva da bi se digitalna informacija snimila i očitala. kao što su obrtanje. graviranje. DVD je hardverski format koji definiše vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u slučaju usnimljenih diskova. ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. stilovi i veličine. poligon. testa. osvetljavanje. audio.  Filteri za specijlane efekte. izoštravanje. izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa. QuickTime se koristi za isporučivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. photoTools firme Extensis omogućava brzo dodavanje senki. erbraš. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obično multipleksirani audio. skriveni i sortirani. “Srce” QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za bešavnu integraciju zvuka. reprodukovani ubrzano. reljefa. krug elipsu. isecanja. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. obično u malom prozoru u okviru projekta. brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. Format QuickTime podržava digitalni video.  Mogućnost dizajna u slojevima. talasi i vetar. spoljni uređaji kao što su CD ROM-ovi.

animaciju. AVI format datoteke nije proširiva. QuickTime sadrži ugrađenu podršku za 10 različitih tipova medija (video. vremenski kod. i sve premestite u procesor teksta. snimanje zvuka. “otvorena” sredina. kao što su:  Vremenska kontrola i sinhronizacija  Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka  Spajanje slika. sklalranje. VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga.QuickTime čine tri elementa:  QuickTime filmski format datoteke  QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija)  QuickTime medijske usluge. želite da nove mišolovke reklamirate blistavom grafikom. Deo za medijske usluge ne samo što ima ugrađenu podršku za više od 35 medijskih formata.  Mešanje audio signala. animaciju i MIDI. ili će linkovi pući. nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. zatim. audija. već isto tako dozvoljava stvaraocima da priključe svoje nove ili prilagođene formate medija. Poboljšanje tehnike kompresije i dekompresije omogućavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko četvrtine. napravite histogram za poređenje broja miševa u dinamičkoj tabeli. stono video izdavaštvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces. bez specijalnog hardvera. tween. 11 . Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa. nepokretne slike. Da bi se situacija poboljšala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI učinio korisnijim za profesionalno tržište. koji opisuje njene izuzetne osobine. konverzije formata.  Audio i video efekti i pretapanja  Snimanje medija. tekst. Elementi multimedije često se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike. kao što je Microsoft Word. polovine ili celog ekrana. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead – omogućavaju mešanje video spotova. uključujući najveći broj glavnih formata za video. MPEG. audio. 15. muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija. audio. DDE (Dynamic Data Exhange – dinamička izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding – povezivanje i ugrađivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka između aplikacija pod Windowsom Na primer.  Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma. pa čak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako računar treba da pristupa mediju koji je uključen u QuickTime film. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows. ili svojstva. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premeštene u druge direktorijume. Povezivanje multimedijalnih objekata. nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. uz neki tekst. kao što je Excel. Prvo napravite živopisnu sliku grafičkoj aplikaciji. Najbolje je da objekat ugradite u datoteku.

očitavati i reprodukovati. Ako se podaci menjaju u povezanom programu. sortira. relaciona baza podataka. Mnogi dokumenti obrađeni na računaru na kraju se štampaju na papir. ali da se mogu razgledati na različite načine. koji su bitni za vođenje biznisa. Lotus 1-2-3 omogućava preraspodelu grafičkih elemenata klikom i prevlačenjem i korišćenjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljašnjem svetu. baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu štampane na papir. organizuju podatke po kolonama i redovima. WordPro – pošto ima naredbe za Windows DDE i OLE. Poput dinamičkih tabela. Možete praviti i uvoziti različite formate slika: PIC. Kancelarijski paketi programa. Možete uvesti digitalizovan zvuk. BMP i EPS.2. Ti alati imaju i multimedijalne mogućnosti. Microsoft Office sadrži Word za obradu reči. animacija i video spotova. Prezentacioni softver je na početku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije.alat koji omogućava crtanje. Omogućava da se podaci mogu uneti samo jednom. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajedničkog interfejsa sa sličnim menijima. zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti. Možete staviti QuickTime filmove u dokument. Svaki program je zasebna aplikacija. ili animiranih ilustracija. Obrađuje slike i druge multimedijalne sadržaje. Lotus Word Pro može da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugrađenim objektima. Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm.16. u elektronski poštanski fah. Excel – i u njega možete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija. Kancelarijski paketi programa integrišu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti. očitava i organizuje mnoge vrste informacija. ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. naredbama i paletama ikona. pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. Koristeći DDE. U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. zahvaljujući raznim projektorima. isporučeni na server. zvuk… Baze podataka – program za bazu podataka može da čuva. 12 . FileMakePro. ili CD. Dinamičke tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored časova. multimedijalnu reprodukciju zvukova. Slike. Većina aplikacija pruža odlične mogućnosti za dijagrame i tabele. ali svi su međusobno povezani kroz OLE i DDE. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4. da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sačuvate u cilju reprodukcije. Dokumentu je značajno priključivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika. WordPerfect za Windows može da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. WordPerfect . kao što su zvukovi i AVI filmovi. Primer. dinamičku tabelu. Excel. Word – nudi posebne multimedijalne osobine. slike iz Photoshopa. TIFF. kotira se visoko zbog lakoće korišćenja i međuplatformskih mogućnosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. Editor slika omogućava lako dodavanje grafike u dokumente. da nešto naglasite ili da objasnite nešto što je teško izraziti režima. automatski se vrši ažuriranje u dokumentu WordPerfecta. Access je relaciona baza podataka raspoloživa zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite.

Autoriski alati mogu biti:  Alati zasnovani na karticama. Organizacioni. Vrste autorskih alata. animacije. organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. sa rezolucijom visokom. Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obično prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. ili višom od 1/30 sekunde. koje ćemo objasniti u sledećim pasusima:  Vizuelno programiranje sa naznakama. prototipove i tehničke vizuelizacije. Alati zasnovani na ikonama i događajima . digitalni audio i MIDI muzika. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. ili kao špilovi karata. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisničkog interfejsa. uključujući grafiku. Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadržaja i funkcija projekta. tekst. ikonama i objektima  Programiranje skript jezikom  Programiranje tradicionalnim jezicima. animaciju i video spotove.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i događaji se organizuju po vremenskom redosledu. Elementi multimedije (slike. Omogućava multimedijalno povezivanje i ugrađivanje. dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka.PowerPoint – firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili ručnim prikazivanjem slajdova. zvukove. ili stranicama  Alati zasnovani na ikonama i događajima  Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama. menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. Autorski alati za multimediju daju važan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta. a u najgorem slučaju morate znati koji alat će bar omogućiti da se posao obavi. animirane GIF datoteke itd. video spotovi) moraju biti napravljeni. kao što su Basic i C  Alati za razvoj dokumenata 13 . Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imaće sopstvenu strukturu i cilj i zahtevaće različite osobine i funkcije. za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. Možete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha.u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (događaji). Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili više pristupa. U najboljem slučaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu. ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi. 17.

koje nudi mogućnost da se pređe na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnošću kao što je pritisak tastera na tastaturi. animaciju. potprogrami. ili dijagram. Ako želite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju. Primer ovih alata su Macromedia Direktor. a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. Mogućnost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat. tekstualna polja. kao što su IF-THEN naredbe jedna u drugoj. animacija balona koji eksplodira. Izvršna verzija omogućava da se projekta reprodukuje. zadataka i odluka. Director 14 . praćenje događaja i prenos poruka između objekta i elemenata. stranice ili kartice. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom. Ikone mogu uključivati izbor iz menija. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz između platformi lak. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje događaja multimedijalne prezentacije. grafiku. pomoću posebnih dodatnih modula. uz prateći zvučni efekat. Ispručivanje projekta može zahtevati pravljenje izvršne verzije projekta korišćenjem multimedijalnog softvera. slike. Alati zasnovani na ikonama vođeni događajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. ili je odvucite izvan da bi je obrisali. ili ugrađivanjem Jave. Reprodukcja na Internetu Pošto je web postao značajan isporučioni medij za multimediju. Macromedia Flash… Interaktivnost čini krajnjeg korisnika vašeg projekta moćnijim. Možete štampati navigacionu mapu. autorksi sistemi obično daju načina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a. Prvo izgradite strukturu. Mogućnost isporuke projekta. grafičke objekte. JavaScripta ili neke druge kodne strukture. zvuk video filmove.Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlakši autorski proces. Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. Alati zasnovani na vremenu .  Uslovno grananje koje podržava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili događaja  Strukturirani jezik. zvuke i proračune. pozadine. Autorski alati bi trebalo da omoguće jedan ili više nivoa interaktivnosti:  Jednostavno grananje. stalno ćete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvršava. Mogućnost za fino podešavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tačnu sinhronizaciju događaja – na primer. Svaki alat koristi svoj različit pristup za upravljanje događajima u vremenu. klikom miša itd). jer mu dozvoljava da upravlja sadržajem i tokom informacija. Kada se izgradi struktura možete dodati sadržaj: tekst. ili dijagram toka događaja. koji podržava kompletnu programsku logiku.Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. tako što ćete prevući odgovarajuće ikone iz biblioteke. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadrže medijske objekte: dugmad.

10 ili 100 kanala. Gradivni elementi multimedije. Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language). 20. Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentrišu tekst. Najranije poruke pisanim rečima su obično predstavljale informacije od vitalnog značaja za upravljanje ljudima. tekst je postao važniji nego ikad.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. U multimediji to su reči koje će se pojaviti u naslovima. Samo su članovima vladajuće klase i sveštenstva bilo dozvoljeno da čitaju i pišu piktografske znake i oznake na glinenim pločicama. Više nego TV koja sa svojih 5. Šta se pomoću autorskog alata može uraditi. ili ako vladaoci za to nisu dali “odobrenje”. novinski članci. Web nudi “istraživački raj” od nekoliko miliona HTML dokumenta Moć značenja Čak i obična reč ima više značenja. Akademski članci. 15 . Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. ili amnezije. prvobitno dizajniran da prikaže jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku. Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazrešiva za sve. prototipove i tehničke vizuelizacije. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije. menijima i navigacionim pomagalima. Pisane poruke su bile popularne među elitom. Egiptu. 19. U nekim ranijim dobima najveći prekršaj jednog čoveka je bilo znanje čitanja. animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. Korišćenje teksta u multimediji Korišćenje teksta i simbola za komuniciranje je započelo pre otprilike 6. kada su prvi simboli ispisivani na glinene pločice i ostavljani da se suše na suncu. Dodajte ugrađene funkcije koje na klik mišem povezuju izabrane reči i fraze sa drugim sličnim i detaljnijim materijalom. Čitanje i pisanje su očekivane i neophodne veštine u većini modernih društava. kompleksni priručnici i sadržaji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. politikom i porezima. ako nije pripadao višoj društvenoj klasi. osim za one koji su stekli veštinu čitanja. Sumeru i Vavilonu). volje Božje. 18.Director firme Macromedia je moćan i kompleksan autorski alat sa širokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija. Danas su tekst i sposobnost čitanja “vrata” ka moći i znanju. destilišući prozu u svega nekoliko reči. pa kad počinjete da radite u nekom mediju važno je da kultivićete preciznost i svest o konkretnim rečima koje koristite. Nakon nedavne “eksplozije” Interneta i WWW.

Njegov sadržaj ne bi nikako mogao biti kompleksan. U računarstvu se koristi termin font. tehnička. muška. Druge stilove (podvlačenje) može dodati vaš softver za računar. vino ili platforma političkog kandidata. najčešći su sistem komunikacije. koja obično sadrži mnoge tipove veličina i stilova. Posmatrajte ih kako rade. AirWorks. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafičkih znakova. Predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do u detalje. 16 . menije i dugmad. 1 point je 0. Ako vam budžet dozvoljava. a sans serif se koristi za naslove i važne ciljeve. Palatino su primeri serifnih fontova. Samo vi znate reči koje će Vas zaustaviti usred ljutine. a kod nas je odomaćeno verzal i kurent. ili kutije (case). ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. delikatna. Quit je jače nego Close. Tipični stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). WebStar. Pisma mogu bit oglašavana na više načina. Times i Courier su pisma. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini reči: FileMaker. baš kao kuća koju oglašava agencija za nekretnine. Times 12 pointa italic je font. Reči ili simboli u ma kakvom obliku izrečeni. Studije su pokazale da je lakše čitati reči i rečenice sa izmešanim malim i velikim slovima. mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma. koristeći reči sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjem da bi ste izrazili šta ima da kažete. Korišćenje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. Pojmovi “Barbi”. formalna. Arial su sans serif. Times. komična. U vremenu kada se slagalo ručno slova za pojedinačni font su uvek bila čuvana u dva poslužavnika. nego reči i rečenice samo napisanim velikim slovima. duhovita. uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doživljavaju reči. svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih značenja.“Kovači” reči u oglasnim agencijama ocrtavaju značenje čitavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu reč. tako što ćete ih “iskušati” na drugima. Shvatite suptilna značenja: GO BACK je jače nego Previous. gornja kutija je sadržala velika slova a donja mala slova. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika između malih i velikih slova. Pisma su bila opisivana kao ženska. Veličine pisma obično se izražavaju u pointima. ili oko 1/72 inča. Pismo ili ima serife ili nema. a malo lowercase. Zato su to elementi od vitalne važnosti za multimedijalne menije. Helvetica. “zeleno’ i “lako”. Veličina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao što su g i y). ili zapisani. Helvetica. srećna. To su reči koje imaju značenje. Font je zbirka znakova jedne veličine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. FANTASTIČNO . Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku. kapriciozna.138 inča.može biti bolje nego “taj odgovor je ispravan”? Eksperimentišite sa rečima koje planirate da koristite. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst. ili lik fonta. a bilo bi vam potrebno mnoštvo slika i simbola da obučite publiku da se kreće kroz projekat. navigacione sisteme i sadržaj. logotip ili poštapajuću rečenicu. novinska… Serif je mali ukras ( na francuskom sans znači bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. New Century Schoolbook. Svi ovi primeri demonstriraju sledeći princip multimedije: važno je dizajnirati oznake za naslove ekrana.

Izbegavati više nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu. U višespratnici može biti 50 takvih dugmadi. za navigaciju i za sadržaj. koje kad kliknete vode ka drugim stranama. ali ne pravite tekst da izgleda kao link. Menjajte veličinu fonta srazmerno važnosti poruke koju isporučujete Istražite efekte primene različitih boja i postavljanja teksta na različite pozadine. prilagodite veličinu teksta. lep plavi trougao. Ako 17 . pritisak na taster na tastaturi…) zahteva malo obuke. gde korisnici odaberu temu i kliknu mišem. Lakše je čitati štampan dokument nego skrolovati po ekranu. Ako dajete javnu podršku glasom. tekst će se uključiti u živu prezentaciju i podcrtavaće glavnu poruku. Eksperimentišite sa spuštenim senkama. Računarski ekrani pružaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. da biste privukli pažnju. Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz između slova i pozadine. Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vaše poruke. Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. U određenim trenucima. pre nego što to sve postane napadno. U takvom slučaju koristite velike fontove i malo reči sa mnoštvom praznog prostora. Ne treba ni mnogo ni malo. Za štampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. kao što su i blokovi teksta. Mora se naći mera.Jedan jedini član tekstualnog menija propraćen jednom akcijom (klik mišem. Korisitte što manji broj različitih pisama u istom radu. Pokušajte da upotrebite inicijale za pause (kao “P” na početku ove rečenice) i početna velika slova da biste rečima dali dodatnu težinu (slika 5. Može ponekad biti teško zbog dizajna. Za dugmad birajte fontove koji su čitljivi. ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira. Grafikom izmenite izobličite tekst. gde znate da korisnik traži informaciju. možete upakovati ogromnu količinu tekstualne informacije na ekran. moraćete da isporučite probojne.1). U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak između redova bude prijatan. I ovde morate biti pesnik. ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju pošto kliknu. Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. za menije. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). Koristite tekst za naslove i podnaslove. ili koncepte. Smislite smislene reči i izraze za linkove i elemente menija. klikom miša. eventualno osvetljeno). Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema. ili web sajta. Za mala slova koristite najčitljiviji raspoloživi font. Naglasite tekst da istaknete ideje. Na web strani stavite najvažnije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraživanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). a jednostavan je i neposredan. ali menjajte veličinu lika fonta stilovima tipa bold. Interaktivi multimedijalni projekta se obično sastoji od tela informacije ili sadržaja kroz koji se korisnik kreće pritiskom na taster. Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. Ako su vaše poruke deo interaktivnog projekta. italic. ili vrlo koncizne tekstualne poruke. reklamni psihologi grafički dizajner. Dugmad za web možete praviti od GIF i JPEG bitmapa. neka imena su nažvrljana… U multimediji dugmad su objekti. U većini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata. Oivičite naslove sa mnogo praznog prostora.

Ima mnogo načina da se zadrži pažnja kada se prikazuje tekst. Na primer. 2. ali možete da pravite zadovoljavajuće dokumente koristeći uvlačenje blokova. ikona. a tekst između tagova će biti prikazan u browseru u bold stilu. Pokušajte da prikažete cele pasusue na ekranu. što daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proširio VGA standard za PC računare (96 piskela po inču). U multimediji imate moć da “stopite” i tekst i ikone (boje. umesto lepšeg fonta koji je nečitljiv. Gde želite da tekst bude polucrn (bold) okružite ga tagovima <B> i </B>. Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika. da povećate naslov znak po znak. Upotrebite font koji se lako čita. Dodatno. tako što ćete ih na tekst označiti na poseban način pomoću tagova. U HTML dokumentu možete zadati likove slova. Gde je naslov okružite <H1> i </H1>. 3… ili a. Na primer možete da animirate određene pasuse i naterate ih da uleću u ekran. ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta. c …) okružite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi. Orijentacija tipa “širi nego viši” je tipična za monitore i zove se landscape. porodicu fonta. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i prisećaju se slika. na starim EGA monitorima bio je 1. Treba voditi računa u kom će fontu korisnik čitati vaš dokument. Pomoću CSS možete definisati: težinu fonta.cilj vašeg multimedijalnog projekta. prilagođavanje veličine. Orijentacija tipa viši nego širi se označava kao portrait. Simboli prenose smislene poruke. Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. viši nego širi. boje. to su simboličke reprezentacije objekata i procesa koji su zajednički za korisničke interfejse mnogih OS. Dinamički HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definišu parametre od visine linije preko širine margine do lika fonta. pikseli su obično bili viši nego širi. Simboli kao što su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone. koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). tabele. Tekst je efikasniji od slika i crteža kada treba preneti korisniku preciznu poruku. ali nisu čitljiv na običnom monitoru. zvukove. skraćeno WYSIWYG – izgovara se “vizivig”). veličine. pokušajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. Lep tekst u HTML dokumentima se obično pravi u vidu grafičkih bitmapa. transformacije teksta itd.33:1. okvir i hrizontalne lenjire. i zvuka. možete ključne reči staviti na gomilu i flešovati ih po određenom redosledu (kao u bilbordima)… Vrlo rano u razvoju monitora za računar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inču. slike) da biste uvećali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. b. a gde je uređena lista (1. To se upoređuje sa standardnom merom u štamparskoj industriji (72 pointa po inču) i omogućava stonom izdavaču i dizajneru da vide na monitoru na šta će odštampano ličiti (zove se “šta vidiš to dobiješ“ – What You Si Is What You Get. Uspravno i položeno Tradicionalno odštampani dokumenti su viši nego širi. veličinu. 18 . i ostale osobine. promenljivost fonta.

Apple i računar Macintosh su 1985.1 prikazani TrueType fontovi. Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku. a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane. čak. Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu “verni”. u kombinaciji sa obradom reči i softverom za slaganje teksta po strani. PostScript je brzo postao standard za fontove i štampanje u svetu stonog izdavaštva i odigrao je značajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog računara Macintosh. PostScript fontovi su obično u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. što je omogućilo da laserski štampač visoke rezolucije 300x300 dpi pomoću specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu sićušnih kvadratnih piksela sračunatih iz geometrije znaka. koji mogu i da nemaju fontove. ili 96 pointa.ž Apple ga je licencirao i uključio u svaki svoj laserskii štampač tipa LaserWriter. godine predvodili revoluciju u stonom izdavaštvu. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajućem meniju File ovog direktorijuma. ili Macintosh. stvaraoci multimedije ga retko koriste. napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove. Na slici 6. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematičkih konstrukcija (Bezijerove krive). Ako se vaš rad distribuira na sajtove. može se lako skalirati da bude manji ili veći tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veličini 24 pointa. praveći ih glatkijim za oko. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. tako da se koristi ne samo da opiše pojedinačne znakove u fontu. podesna za najfinije štamparske poslove. a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba još 40K. Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. jer su oni univerzalno raspoloživi na svojoj platformi. nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. bilo da je štampač LaserWriter od 300 dpi. kojima se poboljšava rezolucija. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove.VGA rezolucija je 640 piksela po širini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). Iako “rat’ između PostScript i TrueType fontova nastavlja da se širi kroz računarsku i izdavačku industriju. Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veličinama bez reckavosti. 2400. stvaraoce multimedije treba da interesuje kako će skalirani fontovi izgledati na monitorima. dugmad. ili 96 dpi). Fontovi Type 1 sadrže natuknice (hint). Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova. ili štamparska mašina (image setter) rezolucije 1200. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omogućavaju da se tekst u bilo kojoj veličini ispiše na računarskom ekranu bez reckavosti. Osim što štampa glatke znakove na štampaču. 3600 dpi. ne kako će izgledati na papiru. itd. 19 . TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi. Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na štampač. U maju 1989. koje vi koristite. ili. Pošto je svaki znak u PostScriptu matematička formula. nazvanu TrueType. godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju bržih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove. Danas se TrueType isporučuju sa računarima sa Windowsom. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vašem i korisnikovom računaru. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. podnaslove. Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows.

ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova. ali se omogućava enkodiranje do čak 1000. Prošireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute). Može da se koristi za editovanje. Osmi bit bajta je neiskorišćen. On omogućava da se enkodira još 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi. kojim se koristi uobičajen repertoar znakova. a danas računarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za prošireni skup znakova. Isporučuje ga Apple. a koristan je pravljenje i izmenu grafičkih resursa. preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. grafička oznaka uvučenog pasusa (*) itd. izdavači i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojećih likova fontova. originalan standard sadrži 65. Latin skript koji se koristi za engleski i većinu evropskih jezika). arapske cifre i matematičke simbole. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova. ResEdit je editor resursa. Kada nekoliko jezika ima zajednički skup simbola sa istorijski povezanom podlogom. Bajt koj se sastoji od 8 bitova. kraj reda. Dok je 65. predstavlja najčešće korišćeni gradivni blok u računarskoj obradi. tabulator i nova strana). Slika 6. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podržavaju tri oblika enkodiranja. Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova. Unicode organizacija podržava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. znake interpunkcje. uključujući i mala i velika slova.000 znakova da bi bili uključeni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. Grafički dizajneri. jedan od problema je bio rukovanje različitim međunarodnim alfabetima. Takođe su uključena 32 upravljačka znaka za prenos poruka uređajima (nov red. oblici.000 dodatnih znakova. ili pravljenje novih Font resursa za pamćenje bitmapa ekranskih fontova. dijalozi. kao što su kursori.Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vašom aplikacijom kada isporučujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer. Tako ASCI vrednost 165 može bit na primer.000 znakova dovoljno za enkodiranje većine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvažnijim svetskim jezicima. 20 . Pravila za enkodiranje znakova iz proširenog skupa nisu standardizovana. Skraćenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (američki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najčešćoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. zajednički simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript). Pošto je računarsko tržište postalo internacionalno u poslednjoj deceniji. Nazvan Unicode. godine koncentrisan napor lingvista. Sa ovim alatima. ikone. profesionalni tipografi mogu da prave upečatljive likove teksta i prikaza. koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. inženjera i informatičkih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih računarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje višejezičkog teksta i znakova. Bilo je teško prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. Od 1989. pre nego se bajt potpuno iscrpi. uključujući i često korišćene simbole. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim slučajevima sudski je zaštićen patentima.2 predstavlja simbole iz menija Insert. tako da možete da tačno prenesete ideju ili grafički osećaj. Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta.

tj. Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kreće i interaguje. Umetnost hipermedijalnog dizajna leži u vizuelizaciji tih čvorova i njihovih veza. poruke i elementi sadržaja. 21 . video spotove. manipulisani i spojeni u grafičku sliku. ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. zvukove i ostale vrste prikaza.Da tekst izgleda lepo. potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafičkih aplikacija koje mogu da prošire. Reč može biti “vruća” (kao i dugme). sekcije i misli povezane. dokumenti. Kada tekst “živi” u računaru. čvorovi su teme kojima se može pristupiti. grafici i zvukovima) u čvorovima. interaktivne kioske. Veze su navigacione staze i meniji. Pošto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja reči ne samo sa drugim rečima. kao i ljubav sa mržnjom. Za najveći broj dizajnera lakše je da prave lep tekst pomoću pripremljenih fontova. pošto su reči. elektronske kataloge. brzo i intuitivno. Izraz hiper – znači nad. ali neki će praviti sopstvene prilagođene fontove. Lep tekst se obično nalazi u bitmapiranim crtežima u kojim su znakovi prepravljeni. čvorove koji sadrže tekst. Veze povezuju konceptualne elemente. tehničku dokumentaciju. interaktivnu literaturu. osenče. moć računara da obrađuje može se upotrebiti tako da tekst postane pristupačniji i smisleniji. šrafiraju. ili grožđe sa vinom. edukativne kurseve. Prosto biranje fonta je prvi korak. korisnik može da se kreće kroz tekst na nelinearan način. grafiku. zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. Najjednostavniji način da se šeta kroz hipermedijalnu strukturu je pomoću dugmadi koja omogućavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu. Multimedija (kombinacija teksta. tako što vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. Dve često pominjane reči u hipertekstualnim vezama su veza (link) i čvor (node). umesto na štampanim stranama. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavaštvo i referentne radove. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom. oboje i analiziraju reči u prave crteže. tekstualne i slikovne baze podataka. slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju. nego i na srodne slike. hipertekst često postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. koristeći alate za editovanje fonta. Tekst se onda može zvati hipertekst.

Možete dodati svoje zvučne datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog događaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. osećate promene pritiska. Akustika je grana fizike koja proučava zvuk. chord. možete biti sigurni da će reprodukcija biti precizna. 22.wav. ili prikazanog ekrana. s druge strane. Možete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije. samo ako je reprodukcioni uređaj identičan proizvodnom. ponekad MIDI datoteke mogu zvučati bolje od digitalnog audia. Pojam zvuka. kao što su note. MIDI zavisi od uređaja. a kada dosegnu vaše bubne opne. tako zvukovi koje prave MIDI muzičke datoteke zavise od konkretnog MIDI uređaja za reprodukciju. ili vibracije. kao zvuk. Možete dodeliti zvukove sistemskim događajima kao što su startovanje Windowsa. 22 .wav. Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvučnost) u diskretnim vremenskim intervalima. Digitalni audio je snimak. nizovi nota i koji instrumenti će svirati te note. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzičke notacije. Kao što se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od štampača. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke.Digitalni audio neće raditi jer nema dovoljno RAM-a. Na raspolaganju su sledeći sistemski zvuci: Start. a drugo od kvaliteta vašeg muzičkog instrumenta i mogućnosti vašeg zvučnog sistema. ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. Nivoi zvučnog pritiska mere se (glasnoća ili obim) mere se u decibelima (db). MIDI su note – prvo zavisi od vašeg zvučnog sistema. Dozvoljava da muzika i zvučni sintisajzeri komuniciraju međusobno duž kablova kojima su uređaji povezani. jer omogućava instrumentima da komuniciraju na standardan način. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. Digitalni zvuk se koristi za muzičke CD-ove. a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. što je nemoguće sa digitalnim audiom. itd. bez promene visine tona. snage centralnog procesora. a digitalni podaci ne zavise. MIDI datoteke ugrađene u Web strane učitavaju se i izvode brže. ili gubljenja audio kvaliteta. Mane MIDI: Pošto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk.21. sistemski zvuci. digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. Digitalni podaci. bez obzira na reprodukcioni sistem. Čim instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloživi. prostora na tvrdom disku.Ako se koriste kvalitetni uređaji. MIDI datoteke će biti 200 do 1. Nasuprot MIDI podacima. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije. stvaraju se talasi pritiska. ili širine za prenos. To je univerzalan “govor” na bilo kom jeziku. MIDI standard je kao PostScript. pokreću se napred-nazad (primer konus zvučnika). upozorenja. utiče na naše raspoloženje… Kada nešto vibrira u vazduhu. ili više identični. Pruža zadovoljstvo slušanja muzike.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta. proizvode zvukove koji su manje. nego njihovi digitalni ekvivalenti. MIDI podaci su za digitalni audio ono što je vektorska. nego instrumente. itd. Midi i digitalni audio. od najtišeg šapata do zaglušujuće buke mlaznog aviona u poletanju.Možete menjati dužinu MIDI datoteke (promenom tempa). MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard.Pošto su male. chimes. Ovi talasi šire se kao nabori vode od kamička bačenog u nepokretni bazen.wav. razvijen ranih 80-tih prošlog veka za elektronske muzičke instrumente i računare.

Clear. sa popularnih CD i LP ploča. Ako pokušate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan. partiture. Nije vam potreban govorni dijalog. umesto medija za distribuciju. “živih” radi TV prenosa.Uvek možete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati.Možete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora. postojećih snimaka na traci.MIDI se ne može lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga. Sa digitalnim audiom možete imati više samopouzdanja.Odsecanje se obično postiže prevlačenjem kursora miša preko grafičke prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut. ili na oko 16 db. male su šanse da će svi biti iste jačine. Uopšteno. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvučne efekte koje ste snimili na analognom medijumu. firme Sonic Foundry. najvažnija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike može biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta. da će snimak zvučati isto tako dobro i na kraju kao i na početku kada ste ga pravili. zahteva poznavanje elemenata muzike. Korišćenjem istih alata kao i za odsecanje moguće je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak. označite sve podatke u datoteci i povisite. a MIDI je najbrži i najfleksibilniji alat za to. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji.Da biste napravili MIDI ompozicije. ili snizite ukupnu jačinu za izvestan iznos.Priprema digitalnih audio datoteka je prilično jednostavna. Konverzija formata. Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. U nekim slučajevima softver za digitalno editovanje može čitati format različit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows. Odsecanje uklanjanje “mrtvog vazduha”. MIDI je najbolji način da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. 23 . dovoljnu za digitalne datoteke.Odsecanja čak i malog broja sekundi može napraviti tu i tamo ogromne razlike u veličini datoteke. upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. Da biste dobili konzistentan nivo jačine.Osim toga možda će biti potrebno da sastavite duži snimak isecanjem.pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu može više biti kao proizvodni alat. Digitalni audio koristite u sledećim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. Ima puno mladih kompozitora koji žele da uđu u multimediju. Digitalni audio Možete da digitalizujete zvuk iz mikrofona. prirodnog ili snimljenog.Pravljenje originalne MIDI partiture je težak posao. sposobnost da se svira klavir i pregršt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture.Najbolje je upotrebiti zvučni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na određeni nivo – recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja). širi izbor aplikacionog softvera i sistemske podrške za digitalni audio. a MIDI je tu najmanje pouzdan. Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzičke teorije. klavijature. ili praznog prostora sa početka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka. Erase ili Silence). prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji računar može da pročita. poput kasete). Potrebna vam je izgovorena reč. Pod Windowsom skoro svi programi pišu WAV datoteke. Imate računarske resurse i prenosnu širinu. sintisajzera. potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obižno ugrađen u zvučnu karticu PC računara). Ovim alatom možete praviti profesionalne zvučne snimke i vršiti digitalne miklseve.Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima. note… Generalno možete koristitit MIDI u sledećim slučajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek.

fotografske bitmape. Audio snimanje. Skript jezici kao što su OpenScript (ToolBook). slike. izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. plave. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. 26. morate proći izvesne korake: 1. ali najveći deo animacija i videa zasnovanog na račuaru će se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor računara može obraditi. Formati za audio datoteke. Lingo (Director) i ActionScript (Flash). 3D prikazi. Ono što vidite na ekranu multimedijalnog računara u bilo kom trenutku je mešavina elemenata: tekst.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke. bilo MIDI zvuka na Webu. praveći ga od nule ili kupovinom.Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog. Možete snimiti zvučni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. veština koja se uči metodom probe i pogreške. Ako vaš projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44. ili može biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene. različita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa. 4.Može biti vrlo raznobojan ekran sa nežnim pastelnim prikazima crvenkasto ljubičaste boje. Snimanje na jeftini medij. uključujući zvukove događaja.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat. Dobavite izvorni materijal. Kada pravite multimediju verovatno ćete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst. vrhunske pojačivače i opremu za snimanje i skupe mikrofone. Odlučite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. i gde treba da se odigraju zvučni događaji. Menjajte zvukove da odgovaraju vašem projektu. Audio snimanje. spremite se da investirate u “gluvu” sobu. daju veći nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka.Ako odlučite sami da radite. Format zvučne datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka.Prvo možete čekati da se cela zvučna datoteka prenese na računar i da je onda odsvirate pomoćnom aplikacijom. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom. Ponekad vam može i običan kasetofon obaviti posao. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu.23.Sastavljanje svega može biti teško. simboli. 24 . preslušati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju. žute i zelene boje. zvuk. vektorska grafika. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smešteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova. naročito ako projekat sadrži komplikovane “žive” prezentacije ili ako isporučujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju.1 KHz i 16 bitova. kao što je muzika u pozadini.Video-rikorderi imaju odličnu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korišćenjem audio zapisa na video traci. Sa trakom možete snimiti isti zvuk. a kvalite da bude na nivou CD. 3. ali testiranje i procena onog što ste uradili još teže.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najčešće pamte kao WAV datoteke. sasvim slično fotografiji. trebalo bi da unajmite studio. kao što su klikovi na dugmad. prasvljenje nepokretnih slika. i protočne zvukove.Omogućavaju zapis na traci sa 44. alati.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tržištu. umesto direktno na disk. 5. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na događajima. Odredite koja vrsta zvuka se traži. animacije i digitalne video spotove. 2. 25.Program Flash firme Macromedia omogućava integraciju zvučnih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu. S druge strane animacija na brzoj mašini može se izvršavati 5 do 10 minuta brže nego na sporoj mašini. Slika. 24.

Višestruki monitori. filmova. pa editujte slike u Photoshopu. okvire.Računarski ekran je akcija: sadrži mnogo više od poruke. Macromedia Director predstavlja vodeći alat interaktivnog multimedijalnog sadržaja za web. animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni. ili uređaja za štampanje. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike.Tako možete prikazati prezentaciju na celoj radnoj površini ekrana. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo). poligone i druge matematičke oblike. naspram pozadine. Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsređuje za stvaranje. Ako ne želite da pravite sopstvene. ili klonirate izgled i osećaj nekog drugog projekta. ili nekog drugog prikaza. okviri teksta. 25 . Iscrtan objekat može biti ispunjen bojom i oblicima i možete ga izabrati kao jedinstven objekat. ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora. ili TV slike korišćenjem skenera ili videa itd.. i preko celog ekrana. Kada pravite multimediju korisno je da imate više monitora. vektorske crteže i bitmape). kamera. omotača. Nepokretne slike mogu biti male ili velike. izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima. čudnih geometrrijskih oblika. Bitmape se koriste za fotorealistične i za kompleksne crteže koji zahtevaju fine detalje. ili bojenje. Za fotorealizam. Hvatanjem bitmape sa fotografije. Bitmape možete napraviti od nule programom za crtanje. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogućnosti grafičkog hardvera i monitora računara. ili kolegama. Director. napravite scenario projekta i numerišite ga. bilo da koristite crteže i objekte koje je pravio neko drugi. obojiti. novi BMW… Nepokretne slike se na računaru prave na dva načina: • Kao bitmape (grafika za bojenje). jedan preko drugog. Alat je pogodan za izradu modela.Nepokretne slike mogu biti najvažniji delovi multimedijalnog projekta. multimedijalni dizajner. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinačne tačke koji su najmanji elementi rezolucije računarskog ekrana. veća dubina (više bitova informacije) zahteva se za opis više od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . možete da dobijete bitmape od isporučilaca već pripremljenih slika i od dobavljača fotografija koji su već digitalizovali slike za vas. • I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. spremno da vi. Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije.Može biti elegantno ili ne. koristite indeksne kartice i premeštajte ga dok sve ne bude dobro. poslati elektronskom poštom.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predviđanja i pripreme. počnite sa olovkom gumicom i papirom. ravnomernih…Nepokretna slika može biti stablo na zimskoj padini.Ovo je bitno za autorski sistem kao što je Macromedia Director. Photoshop. povezane na računar. prešarati…Na početku projekta ekran je prazno platno. omogućavajući da prevučete gotove objekte na scenu.Mogućnost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. izrazite svoj zanat.Mogu biti obojene. crteža.Grafički elementi se obično mogu skalirati na različite veličine. svetala. 27. menjati. Prvo skicirajte projekat i grafičke ideje: napravite dijagram toka. krugove.Većina autorskih sistema daje alate kojima možete da pravite objekte multimedije (tekst. puno oštrih uglova ili umekšano stapanjima sivih nijansi i antializinga. dugmad. zvuka i videa koji se odnose na jednu temu. a da i dalje imate prostora za alate i druge menije. Planirajte pristup.Razradite grafički pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima. Corel.Da biste ušli u multimedijalni projekat.skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru. Primer. Bilo da koristite šablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema. fotografija.Može biti jako crno i belo. neki programi sadrže gotove 3D modele. Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. Fireworksu ili nekom drugom programu. Pojam bitmape i softver za bitmape. Jednom napravljena bitmapa može se kopirati. Paint. sa namerom.

ili Freehand. o baštovanstvu. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika. ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku. Hvatanje i editovanje slika. panorame. “osvežavan” svakih 1/60 sekunde. Programi za 3D animaciju takođe koriste vektorski nacrtanu grafiku. Vektor je linija opisana položajem svoja dva kraja.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je teže.QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okružujuće slike kao da ste “unutar” slike i da možete da 26 . Vektorsko crtanje.3D aplikacije daju x. kada se koriste za animaciju. iscrtavaju se brže od bitmapa. Pomoćni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj površini zahteva posebnu veštinu. Druga alternativa je da umetnički rad tradicionalnim metodama: • Akvarelom • pastelom ili • Olovkama. Kada pritisnete PrintScreen (Windows). kao što su Illustrator. ili brže. 30. poligoni i tekst. Tu sliku možete skenirati. Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena.Uz pomoć filtera i raznim specijalnim efektima možete napraviti ono što želite. ovali. Na primer. vršiti neophodne izmene i na računaru podešavaju piksele. Grafički umetnici koji dizajniraju za štampane medije koriste vektorski prikazane objekte. i niste našli pravu sliku za neobičnu pozadinu koju želite za ekran na primer. skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smeštena u video memoriji. različite promene u položaju. da manipulišete bitmapama je da koristite program za editovanje slika. To su vrhunski programi koji omogućavaju retuširane mrlja i ostalih detalja foto slika. kao što su linije.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje. Možete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana. Većina multimedijalnih autorskih sistema omogućava korišćenje vektorski nacrtanih objekata. i ako želite možete konvertovati crtež koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu. pravougaonici. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Većina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada. Postoje programi koji će izračunati granice bitmapirane slike.3D grafika i tekst daju životnost multimedijalnim projektima. odatle možete preneto uhvaćenu bitmapu u aplikaciju (kao što je Paint u Windowsu). Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno). Najjednostavniji način da uhvatite ono što vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajuće tastere. zavisno od frekvencije skeniranja monitora. Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po računarskom ekranu korišćenjem delića memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opiše isti objekat u bitmap obliku. primerak slike ekrana ide u Clipboard. y. Način da uradite dobre slike. 29. Programi za dizajn pomoću računara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inženjerima. kada snimate crtež. da postavljate vaše lice u neki ambijent itd. 3D crtanje i prikazivanje. rotaciji i senčenju svetlosti.28. i z ose i prilagodljive perspektivne poglede . učitavaju se brže i. Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH).

animacija se koristi za zabavu.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz različitih uglova po krugu. a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF. i TIFF (Target Interchange File Format). stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opiše tačna boja. U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvača. CMYK.216).Programi Ulead360 ili Panorama Factory (šerver) rade tako što uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno povežete u jedinsvenu bitmapu. Tokom dvadesetog veka. izračunate od strane računara. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u računarskim terminima su RGB. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format – format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj. ljudi su pokušavali da zabeleže sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. prava animacija se ne može ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka – pojma vida. zadajete postavljanjem iznosa svake crvene. film. 31. palete. To je bio disk sa ručkama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptičice na drugoj.Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisničke interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i držite celu prezentaciju stalno u pokretu.Zeleno. Reč animacija potiče od latinske reči animare što doslovno znači oživeti. Ovo je prvi put demonstrirano 1828. jer ih svi browseri mogu da prikažu. Boja piksela se na monitoru računara izražava kao količina crvene. mogu biti crtane. zelene i plave. i belo su 10 najčešćih reči kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. mogu se smatrati da su unakrsne platforme.gledate dole.Od početka vremena. Oko spaja slike kad je izloženo seriji slika koje se brzo menjaju. thaumatrope.Moguće je animirati ceo projekat. ljubičasto. 27 . 32. Boje su suštinska komponenta multimedije. zelene i plave tačke svetle kada ih udari svetlosni zrak. Koristeći 24-bitni RGB model. Crvene. Pojam animacije. jedna od “miliona” (256x256x256=16. Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB mešavine. do crteža ponašanja odavno mrtvih faraona – uvek se čeznulo u svetu umetnika da opišu pokrete. zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. narandžasto. CIE i druge. crno. sivo. PCX (MS-DOS). percipira se subtraktivna primarna boja. Od osmonogog bika iz Altamara pećina u severnoj Španiji – slika 8b. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatrača. roze. ili pojedine njegove delove. Na Webu su JPEG i GIF najčešći bitmapirani formati. Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama. HSB. PSD (Adobe Photoshop). zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogućnosti. žuto. HSL. umetnost. Kada bi zavrteo disk. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogućnosti. dati život. Palete boja su matematičke tabele koje definišu boju piksela prikazanu na ekranu. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinačnih slika tj. video i film. samo jedna kombinacija 256 boja može biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. smeđe. Boje.722. formati. Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP. Palete boja. na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. plavo. izgledalo bi da je ptičica u kavezu. koji je izumeo tzv. Pojedinačne slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji. modeli. Međutim. a oko vidi kombinaciju crvenog. Koreni današnjih crtanih stripova se mogu naći u Egiptu – slika 1a. reklame. godine od francuza Paul Roget. ili mogu biti fotografski snimci. da se okrećete i zumirate.

Tehnike animacije. 33. od celuloidnih listova koji su korišćeni za crtanje svakog okvira. ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata. animacije su bile glavni izvor dinamičke akcije u multimedijalnim prezentacijama. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne. dok mu se centar gravitacije pokreće unapred. što je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom. iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne. stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da čovek pada. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovršava percipiranu akciju. zatim.Poslednji ključni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28 . ili u ekranu ili van ekrana.Minut animacija onda zahteva čak 1440 zasebnih okvira. Kada se animira pomoću slika pravi se samo početna i završna slika. frame by frame animation) i o animiranje pomoću međuslika (engl. nestajanje.Celuloidna animacija počinje ključnim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije). strelica kompasa se percipira kao da se vrti. Flash može da napravi i dinamičnu animaciju koju kontroliše ActionScript.Na primer. Kada se slike progresivno i brzo menjaju. zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u većini autorskih paketa. Izgradite i sredite sekvence. Film se obično snima brzinom blende 24 okvira u sekundi. ili ga napraviti da uleće. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle viđenja. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvršenje u niz logičkih koraka.Međutim animacija je više od brisanja. jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta. Animacija je kada se objekat kreće preko ekrana. a Flash crta slike između njih.Tako bi prvi ključni okvir za prikaz mogao biti čovek koji upućuje težinu unapred sa levog stopala i noge. ili možete praviti histograme sa količinama koje rastu i smanjuju se. kola koja se voze duž nacrtanog autoputa. pa je za komercijalne filmove kao što su “Lepotica i zver” ili “Priča o igračkama”…. Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji. oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oživeli. kada animirana figura čoveka korača preko ekrana.Poslužiće primer sa niz crteža na papiru. Elementi tih crteža ili ceo crtež. eksperimentišite sa svetlosnim efektima itd. u nizu padova i oporavljanja. TV video gradi 30 okvira.Vizuelni efekti kao što su brisanje. tj. treptanje se šalje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. nestajanja i zumiranja. oni se fotografišu određenim redosledom. moraju se menjati tokom vremena. Prvom tehnikom menja se sadržaj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika. Sledeća slika prikazuje nekoliko ćelija ili okvira u rotirajućem logotipu. omogućava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo. Dodajte i zvučne efekte. uz pomoć specijalne kamere koja može da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledećim omogućava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret. tweened animation). Ima interaktivne sposobnosti. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje “slika po slika” (engl. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno različitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi). pa na drugu. Kada se snimljeni crteži puste u okviru videa ili filma. korišćena njihova moć. Prvo grupišite u svom umu sve aktivnosti za koje želite da napravite animaciju. sa suprotnim stopalom i nogom kojom podržavaju telo. dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlače pažnju. ona balansira težinu celog tela na jednu nogu. Danas su računari oduzeli veliki deo ručnog rada iz procesa animacije i renderovanja. Kada su crteži završeni.Za podršku govorniku možete animirati označeni tekst. ili slika svake sekunde. Izraz “celuloidna animacija” izvedena je iz reči “celuloid”.Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao. U stvari niz statičnih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se reč oživeti i koristi za značenje reči “animacija”. Korišćenjem projekcionih trikova. klasična animacija .

kao što je čovek koji hoda. Да би се анимирала тродимензионална сцена.Sprajt animacija se najčešće koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica. ključnim okvirima i metodom tweeninga. krajnji gornji ili donji položaj kod pada itd. Kinematika je proučavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove.Tako obraditi akciju znači izračunati broj okvira između ključnih okvira i putanja akcije.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo između nepokretnih nego često i pokretnih slika. a stopala su široko rastavljena. Računarska animacija Programi za računarsku animaciju obično koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija. Uglavnom se ključni kadrovi rade za karakteristične poze. Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika . Делови 3D модела су дефинисани нумеричким величинама. итд. итд. брз процесор и велику количину меморије. kukovi pomeraju.Na računaru boja se obično puni. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije može da kontroliše sam korisnik.Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izračunate položaj. koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. Složen pokret može se dobiti dodeljivajem više slika jednom sprajtu. tzv.Постоји неколико фактора који 3D 29 . Animacija pomoću ključnih kadrova U klasičnoj animaciji. Klasična i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije. ramena zamajuhuju i glava klima. ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing. његову ротацију. Јачина и правац светлосних извора као и позиција и орјентација камере су такође нумерички дефинисани. рендеровати следећи кадар. sprite) animacije. ključne (key) kadrove crtaju glavni animatori. Prava promena i osveženje je bilo uvođenje 3D animacije. Računarski program su veoma dobri u interpolaciji. Numerički proračun vektorskih slika je dosta jednostavnija od proračuna bitmapiranih slika. Sprajt animacija može biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. refleksija itd. to će se brže kretati.Obično možete postaviti sopstvenu brzinu okvira na računaru. omogućavaju numerički proračun vrednosti. ali brzine s kojom se promene sračunavaju i ekran stvarno osvežava zavisiće od brzine i moći prikazane platforme i hardvera. које се користе за рекламе и музичке спотове захтевају огромне ресурсе као што су време. затим променити неке параметре. потребно је прво поставити почетну сцену и рендеровати је као први кадар анимације. Niz okvira između ključnih okvira crta se u procesu zvanom tweening. као што су положај објекта у простору. Kod kompjuterske izrade animacija. ekstreme – početak ili kraj hodanja.Što je manji objekat. rotaciju. crtanje se naziva interpolacija – proračun vrednosti funkcije koja se nalazi između zadatih tačaka. али је много теже урадити. облик. brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova – kolena se savijaju.. itd). Као што можемо померати објекте кроз сцену. Kretanje teniske lopte prečnika 10 piksela će na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plažu prečnika od 150 piksela. Једноставне 3D анимације могу бити направљенe веома лако и брзо. Oni obezbeđuju poze i detalje na akterima. тако можемо померати и камеру кроз простор. sa centrom gravitacije u sredini između ispruženog koraka. висококвалитетне анимације реалног изгледа. 3D модели морају бити представљени као 2D слика. 3D анимацијa 3D анимацију можемо лако описати. žena. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proračunava računar.noga hvataju telo kako pada. Sprajt animacija Animacije na računarima. неопходно је присуство камере. Мењање бројева мења особине. sa slojevima. Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu. skaliranje. odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion). Na vektorske oblike mogu biti primenjene različite transformacije koje mogu biti interpolarisane – rotacija. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (muškarac. карактеристике површина.

ili oko 314 piksela) deli se na 8 (što daje oko 40 piksela). kompresija datoteka je od suštinske važnosti.dir i .Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najviše izvođačke zahteve pred računar i njegovu memoriju. 34. Video Pokretni video je elemenat multimedije koji može da izazove čuđenje gomile na sajmu. ili da čvrsto interes studenata za učenje pomoću računara. Razvijene audio kartice će omogućiti da koristite zvuk CD kvaliteta.mpeg ili .avi). Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku. Други проблем је велика снага процесора потребна за рендеровање 3D анимације.To je takođe efikasan metod da se isporuči multimedija publici odgojenoj na televiziji. Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu. Rotirajte sliku u priraštajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika. a u autorskom sistemu možete zadati da se video po delovima unosi u RAM. radi brže reprodukcije. 35. Windows Audio video Interleaved Format (. Pomnožite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video.flc). ona brzo postaje “otrcana” ako se nepravilno upotrebe. mnogo koristi vektorsku grafiku. u punom pokretu. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %. koristite animaciju pažljivo i suzdržano da biste postigli najveći efekat.анимацију чине тежом него што нам се чини. Ако додамо и време. kao i zvuk. Ti formati su Director (. dobro izveden video spot može napraviti dramatičnu razliku u multimedijalnom projektu. Потребно нам је од 12 до 30 слика за сваку секунду анимације.Sa video elementima u projektu možete efikasno predstaviti svoje poruke i pojačati priču. Digitalni video najviše angažuje od svih multimedijalnih mogućnosti.Korišćenje videa Pažljivo isplaniran. Kada se prikaže sekvencijalno na istom položaju sfera se vrti. za pripremu animacionih datoteka za Web. AnimatorPro (. Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vašeg vida. време потребно за рендеровање једне слике се значајно продужава. tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji.fli korišćenjem slika od 320 piksela i .dcr).Hardver za video kompresiju će obezbediti da radite sa videom na celom ekranu. Први је то што већина људи има проблем да замишља објекте у три димензије. Formati animacionih datoteka. Ali. Za realističan efekat kotrljanaja obim (izračunava se kao pi puta 100.Multimedijalni autorski sistemi obično daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korišćenjem Photoshopa (slika 9.swf).8 gigabajta memorije u minutu. ili i više.1).Često imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver.Možete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji će podržavati velike brzine transfera. 30 . Motion Video (. то су четири димензије које треба представити на дводимензионалном екрану. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlači pažnju oka i čini stvari primetnim.Spot mnogo više privlači nego polje u kome se skroluje isti taj tekst. Ако се користе и неки специјални ефекти или специјалне сенке. Inače će vaši ekrani postati rastrzani i “bučni”. rotirajući pun krug od 360 stepeni. ili 108 GB na sat. Neki formati datoteka se dizajniraju specifično za sadržaj animacija i mogu se prenositi između aplikacija i platformi pomoću pogodnih translatora.mpg) i Flash (. to je vrlo moćno sredstvo da se korisnici računara približe realnom svetu. ili 1.Setite se da nepokretna slika najvišeg kvaliteta na računarskom ekranu može da zahteva čak megabajt memorije. pretvarajući datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i značajno ubrzavajući vremena prenosa/prikaza na Internetu. 3D studio Max (.max). Veličina datoteke ključan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama. Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom. Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere.

neke boje su sjanije od drugih.Mnoge kompanije prodaju CD-ove. ili viza za licenciranje. neka sadržaj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati. Npr.HDTV.Vrhunske kamere mogu imati čak po tri CCD (po jedan za crvenu. Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika. Video kaseta snimljena u SAD neće se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji.Pre nego što se odlučite da u svoj projekat stavite video.PAL. dok jačina zraka varira u skladu sa video signalom.NTSC. Fino podešeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran. ili da uzmete već postojeći sadržaj za video spotove.Slično. pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. njegova ograničenja i troškove. signalni izlaz se zove RGB. U analognim sistemima video signal iz kamere se isporučuje na Video In konektor video-rikordera. Dobavljanje prava korišćenja i licence može biti skupo.Jako spoljašnje magnetno polje može da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije moguće razmagnetisati. Kamkorder može kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom uređaju. što je najomiljeniji metod za viši i profesionalni nivo video rada. kada je pobuđen elektronskim zrakom.Pošto multimedija pruža mogućnost da prikažete informaciju na mnoštvo načina. ili plavo. Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu. ali je to reč o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklađeno da bi dale TV sliku. gde se snima na magnetsku videotraku.U nekim slučajevima moraćete platiti za prava da biste koristili materijal. dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objašnjeneja. Standardi za video emitovanje U svetu se najviše koriste za emitovanje videa i formata za snimanje četiri standarda: .Jedan ili dva kanala zvuka se takođe mogu snimiti na traku (mono. dodajte animaciju kada “mrtva priroda” neće preneti poruku. važno je da razumete osnove video snimanja i ograničenja za korišćenje videa u multimedijalnom projektu. 36. Zato treba držati zvučnike (koji sadrže jake magnete) daleko od TV ekrana. . trake snimljene u evropskim formatima PAL. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara. zeleno. sa materijalom za multimedijalnu produkciju.SECAM i . domaća radinost nekog vašeg prijatelja može biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio. Pre nego što odete na snimanje sa kamkorderom u ruci. za čije se korišćenje ne plaća. DVCPRO ili DVCAM. zelenu i plavu) da bi se povećala rezoluciju kamere. Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine površine trake u nizu dugačkih dijagonalnih pruga. Ako vaš projekat uključuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal. ili SECAM neće se prikazivati na NTSC video rikorderu. ili stereo). U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinačni okvir i podaci se kompresuju pre nego što se upišu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere. Pošto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje.Svaki sistem se zasniva na različitom standardu koji definiše kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31 .Ima mnogo izvora za filmske i video spotove. pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device – CCD. uprkos tome što je način snimanja i stil kasete VHS.Izlaz i CCD-a obrađuje kamera u signal koji sadrži tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync).Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno.svaka sekunda videa može koštati 50 ili 100 i više dolara.Pošto se jačina zraka menja dok se on kreće ekranom. od suštinske važnosti je da razumete medij. . Oprema za digitalni video daje izvrsne završne proizvode za delić cene analognog videa.

Klasični simbol amaterskih kućnih snimaka je kamera koja se trese u ruci. zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema. Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV. .Nikada ne koristite crni. tj. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje. Betacam. Bitno je osvetljenje. godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee – NTSC). Sony je počeo da eksperimentiše sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu. “televizija visoke definicije”.PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal.Da biste sprečili brisanje uklonite jezičak na pozadini originalne video kasete da biste sprečili slučajno brisanje. 30. Formati za snimanje S-VHS video.U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i računarski video) se stapaju sa uvođenjem DVD čitača i HDTV televizora. Nazvan.Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu. .Izbegavajte boje koje su isuviše tople. Rusiji i nekoliko drugih zemalja. ali obično ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi. Britaniji. NTSC-SAD. koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se drže na dva odvojena zapisa.Spuštenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike.Editovanje video trake zahteva mnogo “skakanja” unapred i nazad. što može deformisati traku. 37. pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od početka do kraja. Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje. mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja.Računarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proširivim standardima za prikazivanje slika. Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952.sliku. ili obojeni tekst na beloj pozadini. Integrisanje računara i televiziije Prisetite se da je tekući TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim međunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika.Fontovi za naslove treba da budu prosti. . PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. Komponentni format (YUV) Pre dve decenije. Evropi. To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24. . koristite belu. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz. bez serifa i dovoljno jaki da se lako čitaju. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: . ili svetlu boju za tekst. i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike . zahtevao je značajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32 . Postavljanje kamere na stabilnu osnovu možete poboljšati snimak.Ti standardi definišu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku. ili prepisivanje preko postojećeg materijala.Susedne boje treba da budu značajno različitih jačina. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda. Australiji i Južnoj Africi. Voditi računa o trakama Premotajte nove trake na kraj. . SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj. ali računar može to učiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika. Rezultat je definitivno poboljšanje kvaliteta slike. 38.

njegova visoka cena je uplašila emitere. MPEG 2. bolju rezoluciju boja. ili Component Digital.Bilo je mnogo prednosti uključujući bolju boju. Sorenson …. jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. Ciljevi ovog standarda su znatno prošireni. na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije. JPEG. kod kojih se kompresija vrši jednom. 39. Korišćenjem MPEG1 možete isporučiti 1. Dobro je uočiti razliku između dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen. kompresija se vrši podjednak broj puta sa dekompresijom. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu. ovaj signal se zajedno sa pratećim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje.Video u punoj brzini. sa punim pokretom. pri čemi je još dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda.Digitalizacija i pamćenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na računaru zahteva prenos ogromnih količina podataka u vrlo kratkom vremenu. MPEG-2 predstavlja proširenje i unapređenje MPEG-1 standarda po svim stavkama. počeo je istraživanje digitalnog videa. Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu.000 dolara i više. Digitalni video Video kompresija. jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk. i D-3 (Panasonic). Dakle. jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na računarima eliminiše analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju će se isporučiti video. jedan za crvenu boju. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika. Ove grupe označavamo kao simetrične i asimetrične aplikacije u smislu toga koliko je često potrebno vršiti kompresiju u odnosu na dekompresiju. a korisnik onda po želji iznova pušta film. povezanog zvuka i ostalih podataka. najviše odstupio od prvobitne zamisli. Reprodukcija digitalnog videa postiže se softverskim arhitekturama. Ovde se. korišćenjem CD ROM tehnologije.2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia. Asimetrične aplikacije. kao što su QuickTime ili AVI. kao što su MPEG. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti. pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija. U simetrične aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB računarskih podataka. i mogućnost pravljenja gotovo neograničenog broja kopija bez gubitka kvaliteta. gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego što snimi u bitove i bajtove. radna grupa koju su sastavile Organizacija za međunarodne standarde (ISO) i međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika. gde proizvođač jednom smesti film na disk. traži da računar isporučuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi. a dekompresija veći broj puta. taj spot može biti reprodukovan na monitoru računara. MPEG. radi brzog prikaza. MPEG4. Tipičan primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima. za razliku od simetričnih 33 .Da bi se smanjili hardverski troškovi razvijeni su drugi.iskorišćena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoćan sistem za snimanje. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam. CD ROM ili neki drugi uređaj masovne memorije.Rezultat ovog istraživanja je bi D-1.Tekući standardi su MPEG 1. 30 sekundi videa će ispuniti Gb tvrdog diska. sto za snimanje košta 110. bez kartica za preklapanje video signala. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group. čitača video diskova ili drugog monitora.Ovo veoma izraženo tehnološko “usko grlo” prevazilazi se korišćenjem digitalnih video kompresionih šema ili kodeka (koderi/dekoderi).

računari koji pripadaju mrežnim provajderima Org .udruženja Info .altavista.godine originalni protokoli za komuniciranje između računara prepravljeni u tekuću čemu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol). Krajem 2000. Ministrastva odbrane SAD.Domeni najvišeg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com .vojska SAD Net .organizacije ustanovljene međunarodnim ugovorima i međunarodne BP Mil . Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989.WAN). postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastućeg “Interneta”. godine zvanično prešla iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa – NSF) i istraživačke organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti).neograničeno korišćenje Museum . elektronska pošta i štampanje dokumenata za klijentske računare te mreže.univerzitetski i četvorogodišnji koledži koji daju diplome Gov .com .http://www. umesto 4.http://www.com .google. godine ICANN je odobrio još sedam TLD-ova: Aero .za registraciju po pojedincima Pro-računovođe.godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN) da nadgleda tehničku koordinaciju DNS-a.excite.aplikacija.http://www. može se povezati na ostale LAN-ove i formirati širu mrežu (wide area network .biznis Coop . Kada su 1983.komercijalni entiteti Edu . godine.3 milijarde pjedinačnih IP brojeva. Koristite servise za pretraživanje: . a korisnička baza se proširila na širu zajednicu računarskih istraživača.http://www.yahoo. agencija za napredne istračivačke projekte. Do sredine 70-tih godina prošlog veka “međumreža” ARPANET je obuhvatila više od 30 univerziteta. koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima.digital.vazduhoplovna i prevozna industrija Biz .razne i nedržavne organizacije Krajem 1998.com . Multimedija i Internet Ako ste već povezani na Internet. kao što su prenos podataka.com itd.http://www. pri čemu jedan računar radi kao server da bi omogućio mrežne usluge. advokati i lekari. može dozvoliti da kompresija traje znatno duže sa ciljem da se postigne što bolji iznos kompresije uz održanje visokog stepena vernosti originalu. Korišćenjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivača (router). dobar deo potrebne dokumentacije možete pronaći surfovanjem po samoj mreži. kada je prvi čvor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu u septembru 1969.com . 34 . Internet je počeo kao istraživačka mreža koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA). napravljen je DNS – Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa računarima povezanim na Internet.go.muzeji Name .federalne državne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima država) Int . 40. Mreža je skup računara. vojnih lokacija i državnih liferanata. lokalna mreža (LAN).

telefonska linija i softver. godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN). multimedija na webu WWW je započeo sa radom 1989. protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete. Pretraga je omogućena softverom zvanim veb brauzer. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloživa na Internetu.Svaki paket sadrži adresu primajućeg računara. kao “distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem”. tj. HTML omogućuje.Pošto je TCP napravio paket. moguće je da ste već povezani na Internet. Klijent postavlja zahtev. WWW i HTML. Mozzila.za slanje pošte (Simple mail Transport Protocol) Mud .za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension).https . Elektronska pošta. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt. 41. ISP) ili on-lajn servis. 35 . prelaz sa jednog na drugi dokument. i dr.za postavljanje i čitanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) . ili školi. Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee.http . Opera. pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). preuzima različite aplikacije.ftp . konverzacije u realnom vremenu tekstom. Arhitekturu WWW-a čine tri velika segmenta: • web klijent – web browser.Ako ste pojedinac koji radi od kuće.za postavljanje i čitanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) . ili do isporučioca usluga za Internet (provajder. koji može biti lociran na istom ili udaljenom računaru. glasom i videom i mogućnost da se prijavite na udaljeni računar. informacije za ispravljanje grešaka i delić podataka. Safari. šalje ga veb serveru koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface). WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language). redni broj (“ovo je broj #5”).za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp . kao protokol za vezivanje mnoštva dokumenata lociranih na računaru bilo gde na Internetu. Internet servisi sadrže sledeće: .Kada se tok podataka šalje preko Interneta na računar. Takođe su vam potrebni modem.za ulaženje i rad sa udaljenog računara Irc .Pop . diskusione grupe i grupe sa vestima. Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znači World Wide Web.za primanje elektronske pošte (od Post Office Protocol) . aplikacija instalirana na računaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer.) • web server – softver instaliran na serverskom računaru (Apache.za menjanje materijala koji je raspoloživ na Internetu Usenet . Veze Ako je vaš računar povezan na postojeću mrežu u kancelariji. Microsoft Internet Information Services.za prenos datoteka između računara. poreban vam je pozivni nalog do mreže na poslu. i dr. putem linkova koje nudi. 42. može biti anonimna ili zaštićena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher . preuzima ga protokol za Internet (TP) i šalje paket na destinaciju po putanji koja može uključivati mnoge druge računare koji to prebacuju dalje ka cilju.) • skup dostupnih servisa. prenos podataka.za učešće diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet . su takođe česte usluge. TCP/IP su dva Internet protokola koji složno rade. 43.

Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer. Pronalaženje potrebne informacije na vebu je težak zadatak.. Ali će vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporučili dinamičke stranice koje se formiraju “u letu” od teksta. to je sledeći evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomoću stilova. finansijski podaci i mnogi drugi. Od nastanka veba. Multimedija stiže do krajnjih korisnika. odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su “gladni” za proširenja na zabavne sajtove. U sledećim godinama najviše multimedijalnog iskustva na Internetu će se povećavati kroz World Wide Web.Surferima potrebni browseri i čitači kako bi fenomenalna multimedijska proširenja proradila. Postoje inteligentniji pretraţivači koji mogu nekada korisniku da pomognu u odlučivanju. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statičkih Web strana. Pretraživaču se zadaju ključne reči za pretragu. softver traţi veb stranice koje sadrţe zadate ključne reči. Navigator i Explorer podržavaju jezike Java i javaScript. Daemoni su programi –agenti. koji rade u pozadini. XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML. Oko 60% svih pretraga se vrši u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage. Mozilla… Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog povećanja. Ova tehnologija korisniku šalje one informacije za koje je on zainteresovan. kojima programeri pišu svoje aplete ili programski kod koji proširuje i prilagođava osnovne HTML mogućnosti. JavaScript i specijalni dodaci. sadrže mnoga proširenja u odnosu na u odnosu na zvanični HTML. Alati za WWW.browser klijenta je u interakciji sa serverom. besplatni. zvukova.Mnogi programi su dostupni. Zatvaranja veze. animacija i informacija koje su sadržane u bazi podataka ili u dokumentima. Ta lista nekada sadrţi i preko milion adresa.Delovanje Weba obuhvata komunikaciju između dva računara. Web browseri su aplikacije koje se izvršavaju na korisnikovom ličnom računaru (na klijentskoj strani Interneta). animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu. browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posvećeni softver poznat kao daemon. 36 . a zatim se saopštava lista pronađenih lokacija. nalaženje i gledane tekstulanih dokumenata. Posao donekle olakšavaju veb pretraţivači (search engine). kao što su Flash i QuickTime. Uspostavljanje veze 2.Netscape i Microsoft. servera i klijenta. Google je najpopularniji alat za pretraživanje. To mogu biti vesti. čekajući da deluju na zahtev iz spoljneg sveta. grafike. Server isporučuje datoteku kad klijent zamoli za nju. Slanja dokumenta i 4. stanje kursne liste. Java. pa se korisnik često pita koju adresu da izabere. Zahteva da dokument bude poslat 3. da bi se omogućlo browserima da preskoče svoje granice.Stvaraocima veba bili su potrebni alati. koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima. Web serveri. Novi protokol – HTTP Hipertext Transfer Protokol sadrži pravila: 1. sportski rezultati. 44. web serveri. U slučaju Interneta daemoni podržavaju protokole kao što su HTTP (Hypertext Transfer Protocol).. i daju interaktivni grafički interfejs za pretraživanje. Za razliku od HTML možete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tačno šta podaci znače i možete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba. Post Office Protocol (POP) za elektronsku poštu. programirano kroz ograničenja HTML-a. Oni koji žele satima da surfuju kroz veb prostor do željenih informacija mogu doći upotrebom „push― tehnologije. i prošireno uvećanim mogućnostima koje daju XML. ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka..

Acrobat. Umeće prekid linije na Web stranici.  <input> Koristi se sa tagom za formu. može se izvesti obrađeni dokument sa stilovima teksta (masna slova.  MIDI se mogu reprodukovati. MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (“što vidiš. moramo znati kako funkcioniše HTML.  <center>. Java aplet.. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader.. HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova. HTML prevodioci su ugrađeni u mnoge procesore. Flash. slike). Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao).Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi... integrišu sve elemente multimedije. </body> Ograničava telo HTML dokumenta. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. </B> Boldiranje.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. koji su ugrađeni u današnje browsere.  <br> Prekid linije.  <HR> Prikazuje horizontalnu liniju. </title> Definiše naslov HTML dokumenta. WebFX i dr. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web).. Shockwave. AVI i MPEG 46. podvlačenje. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. filmovi. </A> Uporišni tag...Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika.  <body> . Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova. raznih formata (wav.snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat.)..  <B> . tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika..Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. tekst.Alati koji se koriste stalno napreduju. Prikazuje tekst koji se nalazi između delimitera.). to dobiješ”). podvučenih.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript.  <head>.Videće se ikona “polomljenog” programa.. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime... GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke.  </K>.Popularan alat za dizajn web sajtova.. instaliraju se nedostajući priključni programi. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. tekst. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao).HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi). Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. datoteke kompaktnije. slike). Upravljanje i održavanje web sajta je ozbiljan posao.. </center> Centrira tekst smešten izmedu delimitera. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju.. FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podršku za upravljanje web sajtom. Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver. koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadržaja Web stranice.45. Priključni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporučili multimediju na web. </head> Ograničava zaglavlje HTML dokumenta.postaviti odgovarajuće tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom.. a omogućava korisniku da unese informacije  <title> ..Videće se 37 . JavaScript. filmovi. RealAudio.

Browseri obično prepoznaju dva formata slike – GIF i JPEG. rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kuće i u osnovnim školama sa starijim hardverom. zvuk itd. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>. Fleksibilnost se postiže korišćenjem kaskadnih stilova (CSS). Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader. To je brz i jednostavan metod za mešanje teksta i slika. 47. raznih formata (wav.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript.  MIDI se mogu reprodukovati. datoteke kompaktnije. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language). Primer:<FONT FACE=“Verdana. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI). JPEG slike mogu 38 . HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. AVI i MPEG Lansiran 1989. raspolaze čitačem Shockwave.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. napravljena da radi sa 3D svetovima. browseri mogu koristiti zadati font. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web. bez pribegavanja priključnim programima. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlačniji. Helvetica”>. da bi izbegli neizvesnost. već više kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u. Adobe Director. Najmoćnija osobina HTML se može naći u tagu <TABLE> Tekst teče oko slike korišćenjem atributa Align taga<Img>. MS PowerPoint. U zavisnosti od ciljne publike. Tag<INSERT> za multimedijalne objekte. Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama. za postavljanje stilova teksta. teksture. Gif slike ograničene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). Na tržištu postoje brojni alati za 3D. Posetioci našeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. tag <img> za ugrađene slike. ili kao MPEG. dopadljiviji. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>. 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce.ikona “polomljenog” programa. uključujući audio. napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru. koji su ugrađeni u današnje browsere. instaliraju se nedostajući priključni programi. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. PNG format slobodan. Sadrže slike i sinhronizovani zvuk. Dokumenti kodirani u HTML su objašnjeni u prethodnim predavanjima. Prezentacione aplikacije Shockwave. Arial. ako je instaliran na računaru krajnjeg korisnika. animacije.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. 3D alati sadrže 3D sliku. video i programske alate kao što su Java apleti. kao nezavisna okolina. raspoloživih u dinamičkom HTML (DHTML). Radni prostor. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. da tekst ispuni celu vertikalnu sliku.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije. text.

izgradnja tima 50.Bojenje pozadine . Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa.Kako možete organizovati projekat? .Animacija za Web . .sadržati 24 bita kolorne dubine (milioni boja).Koji multimedijalni element će najbolje preneti vašu poruku? .Providnost .Koja je suština toga što radite? Koji su vaš cilj i namera? . pretvarajući je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja će biti prikazana u browserima (slika na sledećem slajdu).Koliko vremena imate i koliko novca? 49. gde će slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern). Gif je samo za 8-bitne slike. Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vaše viziije zvuka i muzike.Slike u pozadini . Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike.Pozadine .Zvuk za Web .Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? . Kolor paletu.Da li već imate materijal za sadržaj kojim možete da napravite projekat. odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloživ sadržaj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39 . Pretvaranje jpg slike u GIF .Slikovne mape . slike kompresuje 10 puta više nego GIF. Analiza ideje Ideja će biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledeće elemente: . lepe slike itd. Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Održavati seanse za kreativne ideje Odrediti isporučionu platformu.Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? .Dugmad na koja se mo`e kliknuti .).Priključni programi i čitači 48. Koristi moćan kompresioni algoritam. mora se postaviti režim slike na Indexed Color. Korišćenje Photoshopa. Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoložive veštine i softver Papirna salveta.

Hardver i softver . Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greške Umnožavati Pripremiti paket Isporučiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu. video. Troškovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadržaja Komunikacije Putovanja Istraživanje Priprema ponuda i ugovora Režija Proizvodni troškovi Menadžment Plate Komunikacije Putovanja Potrošni materijal Prikupljanje sadržaja . digitalizovati audio i video.Istražiti/prikupiti sadržaj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku.Usluge pretraživanja .Plate .Animacija .Potrošni materijal Audio proizvodnja .Plate .Honorari za korišćenje sadržaja . animacije. audio.licence 40 .Licence Grafička proizvodnja .Hardver i softver .Plate .Trošak studija .

Dizajniranje nikad nije gotovo. Multimedijalni projekat nije ništa drugo nego aranžiranje teksta.Pakovanje .Nelinearna: korisnici se slobodno kreću kroz sadržaj projekta.Isporuka . ali su povremeno ograničeni na linearno predstavljanje filmova 41 .Reklama . Dizajneri moraju blisko sarađivati sa proizvođačima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati. zvuka i video elemenata.Potro{ni materijal itd.Hardver i softver . Organizacione strukture: . .Editovanje Troškovi distribucije . 51.Plate . biranje. grafike. ponavljanje.Hijerarhijska: korisnici se kreću po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadržaja. To je oblikovanje. .Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreću (nelinearno). Dizajn je razmišljanje.Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna.Plate .Zahtevi za ponudu i ponude.Honorari izvo|a~ima . glačanje. od jednog okvira ka nekom drugom. ili linkove između različitih oblasti sadržaja i pomažu u organizaciji sadržaja i poruka.Iznajmljivanje opreme . sve dok se proizvod stvarno ne “zamrzne” i ne isporuči.Proizvodnja .Ideo proizvodnja .Dokumentacija .Plate . pravljenje i izrada.Marketing . Autorski rad .Fokusne grupe . Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadržaj i dijagram logičkog toka interaktivnog interfejsa. Navigacija Navigacione mape skiciraju veze. . poliranje. testiranje i editovanje. Dizajniranje i produkcija. strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu “ruku pod ruku”.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful