Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafike umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomou raunara, ili na neki drugi elektronski nain. To je bogato prezentiran oseaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije oaravajue slike i animacije, zanimljive zvukove, privlane video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, moete naelektrisati misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada oveku date interaktivnu kontrolu procesa, bie oaran. Multimedija uzbuuje oi, ui, vrhove prstiju i najvanije glavu. Implementacija multimedijalnih mogunosti u raunarima je samo najnovija epizoda u dugakom nizu: crtei u peinama, rukom pravljeni rukopisi, tamparska presa, radio i TVOva napredovanja odraavaju uroenu elju oveka da obezbeuje mogunosti za stvaralako izraavanje, da koristi tehnologiju i matu da bi osnaio i oslobodio ideje. Kada omoguite krajnjem korisniku gledaocu multimedijalnog projekta da odluuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik moe da se eta interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog raunara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliu pretapaju multimediju u osmiljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadraj prikazan na raunarskom, ili TV ekranu zajedno ine multimedijalni projekat. Va projekt moe biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao to su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao to su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao to gledaju film i TV. U takvim sluajevima projekat je linearan, startue se na poetku i izvrava na kraju. Kada korisnici imaju mogunost navigacije kontrole i idu po sadraju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika panja poruci, izradi scenarija ili prii, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obino uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Veina alata omoguava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafiki korisniki interfejs GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne koliine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se moe samo oitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Moe da sadri 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti tampani na polikarbonskoj plastici kao kolaii na pekarskoj proizvodnoj traci. Najvei deo linih raunara danas u prodaji sadri ita za CD ROM. Softver koji pokree ove raunare esto se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na vie nivoa, uveali su kapacitet i multimedijalne mogunosti. CD pisai se koriste za itanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje oveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem seditu, moda se neete seati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ete se za 20% bolje seati neega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angaovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mree komunikacije. Tu su svakako i glasovna pota i video konferencije na lokalnim i irim mreama (LAN i WAN). Najvei broj programa za prezentacije omoguava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se nairoko koristi za obuku. Stjuarti pomou simulacije ue kako da se brane od meunarodnog terorizma. Mehaniari ue da opravljaju motore. Piloti lovakih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego to im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobiajena. Multimedija u kolama U kolama je multimedija moda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kua je izazvala telekomunikacionu industriju da povee svaku uionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni autoput u narednih pet godina. Tehnoloka pismenost mora postati standard u naoj zemlji. Pripremati decu da ceo ivot koriste raunare danas je isto tako bitno kao i uiti ih osnovama uenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivi predsednik SAD. Multimedija e provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledeim decenijama. U nekim sluajevima nastavnici mogu postati vie vodii i mentori tokom uenja. Multimedija za uenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Vetina itanja raste kroz prepoznavanje rei: - aci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, poev od pomoi u izradi domaih zadataka. Multimedija u kui Od ureivanja bate, preko kuvanja, do dizajnirana kue, remodeliranja, popravki i genealokog softvera (omoguava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk dok prave svoja porodina stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno to donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, eleznikim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija e biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pruanje pomoi. Mo multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; ve dugo je poznato da mistina zapevanja monaha, kantora i amana, uz mone vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U taki stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu raunarsku snagu da bi bio realistian. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: to je vie objekata i to je vie taaka koje opisuju objekte, to je vea rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produetak multimedije koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristei veoma brze raunare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, ime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 proli su mnoge letove na suvo pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo multimedije. VR se bavi naoarima i rukavicama i jo uvek je polje istraivanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam avolski jak raunar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent raunarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najvei broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izraunavanje trokova: projekat uvek poinje idejom, koju razraujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvrite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. ta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i vetina. Morate ostati organizovani. Bie vam potrebni vreme i novac (za potrone resurse kao to su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, potarinu ). Moda e vam biti potrebna pomo drugih ljudi. Multimedija je esto timski rad: slikovni umetniki deo prave grafiki umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati e za komunikacijom, jer multimedija je u sutini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da anticipirate modane talase svih potencijalnih krajnjih korisnika. ta oni oekuju od programa? ta ele da sada urade sa programom? Kako moete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moan nain? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montae multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver nareuje hardveru ta da radi: prikai crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego to ponete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadraj. Pustite da se projekat uoblii vaoj glavi dok razmiljate o razliitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaa poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje moete doneti u multimedijalnu radionicu je vaa kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je oigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta uraenih na raunaru i uporedite ih sa dananjim naslovima. 4. Multimedijalne vetine. Raunarski naunici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveu poast kao najpotovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije raunarski naunici? Ili su oni programeri, 3

grafiki umetnici, muziari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije? Kako god da ih definiete niu iz svih delova raunarskog, umetnikog, knjievnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za raunarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montanim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D kroz objekte. Klasini slikari ue elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastinu umetnost na raunaru. Stvaralac multimedije moe biti bilo koji od nabrojanih i, tipino ne uklapa se u tradicionalni upravljaki informacioni sistem (MIS) ili kalupe raunarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su ukljuili IBM 3090. U najirem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinija, renesansnog oveka koji je bio naunik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je slian razgranat raspon vetina detaljno poznavanje raunara, teksta, grafike umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup vetina za multimediju moe postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata esto se poverava timovima umentika i raunarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najvetijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagoavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teko e moi da se takmii sa timovima eksperata i mnoge moe iznenaditi koliina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeruno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipian tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju razliite sposobnosti. esto e se pojedini lanovi proizvodnog tima pojavljivati u razliitim ulogama: grafiki dizajner, upravnik projekta, ili producent, moe biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadraja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u dravi Ohajo, proizvodni tim za multimediju moe zahtevati ak 18 razliitih uloga: Izvrni producent Producent/upravnik projekta Kreativni direktor/dizajner multimedije Umetniki direktor/vizuelni dizajner Grafiki umetnik Dizanjer interfejsa Dizajner igara Ekspert za konkretnu materiju Dizajner obuke/specijalista za obuku Scenarista Animator (2D/3D) Producent zvuka Kompozitor muzike Video producent Programer multimedije Strunjak za kodiranje u HTML-u Pravno/medijski akvizitor Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan oseaj, da poziva i angauje, ekrani da predstavljau privlanu meavinu boje, oblika i slova. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagoeni potrebama i stilu uenika. Da bude jasno i ispravno prikazana. Dizajner interfejsa: najbolje uraeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi providan je. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. Omoguava pristup medijima iz multimedije (tekstu, grafici, animaciji, zvuku i videu), a da na sebe ne privlai panju. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije, lakoa sa kojom se korisnik moe kretati unutar projekta, efikasna upotreba prozora, pozadine, ikona, panela Pisac: multimedijalni pisci prave likove, akciju i taku gledita, ali kreiraju i interaktivnost. Piu predloge, razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu moe biti samo jedna osoba. Video-specijalista je odgovoran za itav tim videografa, tehniara za zvuk, dizjnera svetla, scenografa, glumaca itd. Moe biti iskusan profesionalac, vet u voenju svih faza projekta. Timska proizvodnja videa moe biti veoma skupa, ak skuplja od celog projekta. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata moe popraviti, ili pokvariti multimedijalni projekat. Audio specijalisti su arobnjaci koji naprave ivi multimedijalni program, dizajnirajui i proizvodei muziku, naracije i zvune efekte. Odgovni za izbor muzike i izvoaa, digitalizovanje i montau snimljenog materijala. Programer multimedije: ili softverski inenjer integrie sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. Najvanija osobina koju programer moe uneti u tim je sposobnost da brzo naui i razume sisteme ne samo da razume pojedine pozive, ve da zna zato su ti pozivi potrebno. Multimedijalni sistemi se prikazuju na razliitm sistemima i ureajima.Multimedijalni sistemi se stalno poboljavaju. Mnogi lanovi multimedijalnog tima su u raunarstvo doli zahvaljujui poznavanjju neke druge discipline (urnalizam, grafika umetnost). Producent, multimedija za Web: je novo zanimanje, ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces, skupove vetina, a esto i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Web sajt nikad nije zavren, treba da ostane dinamian, iv. Uspeni multimedijalni projekti poinju izborom timskih igraa, ali selekcija je samo poetak izgradnje tima. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomau grupi i njenim lanovima da funkcioniu. 6. Umreavanje raunara. U multimedijalnom razvojnom okruenju koje se sastoji od meavine Macintosh i Windows raunara, potrebno je da oni komuniciraju meusobno. Treba da delite i neke druge resurse, kao to su tampai. Lokalne mree (LAN) i mree za ira podruja (WAN) mogu da spoje lanove u radnu grupu. U LAN-u radne stanice obino su na malom rastojanju jedna od druge npr. na istom spratu zgrade. WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih ica. WAN-ovi su skupi da se instalraju i odravaju, ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske ice i beinog umreavanja: pozivne konekcije na Internet pomou provajdera (ISP), firmi CompuServe, America Online, MSN, Prodigy, ili MCI Mail omoguavaju da se poruke i datoteke alju na privatne elektronske adrese (e-mail). Ako pravite multimediju za razliite platforme, treba da instalirate Ethernet sistem tako PC raunari mogu da priaju sa Macintoshima, a i sa mrenim tampaima. Macintoshima je ethernet odmah ugraen, a PC raunarima je potrebna jeftina kartica. 5

Ethernet je samo metod za oiavanje raunara, pa e vam i dalje trebati klijent/server softver koji omoguava da raunari govore meusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. Oprema zavisi od sadraja projekta i od dizajna. Potreban je najbri raunar, sa mnogo RAM-a i prostora na disku. Ako imate sadraj, kao to su zvuni efekti, muzika, animacije, spotovi, AVI filmove za svoj projekat, nee biti potrebno da sami pravite dodatne alate. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka, ili mikrofona, skeniranje fotografija ili drugog tampanog materijala itd. SCSI: Skazi (SCSI skraenica od Small Computer System Interface), interfejs za male raunarske sisteme bio je ugraen za sve modele MAcintosha, pre nego to se Apply okrenuo ugraivanju jeftinije IDE magistrale, poev sa G3 Mekovima i iMekovima. SCSI omoguava da dodate periferijsku opremu kao to su diskovi, skeneri, itai CD ROM-a i ostali periferali koji podleu SCSI standardu. Kada se SCSI povee interfejs karticom na PC, sistem ga vodi pod jo jednim slovom diska. Tako moete imati flopi drajvove A: i B:, tvrdi disk kao disk C:, CD ROM kao disk D:, a SCSI ureaje kao E:, F:, i G: i tako dalje. Sa Ultra SCSI, moete povezati do 32 ureaja na raunar. Moete da poveete ukupno osam ureaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali, ali jedan od njih mora biti sam raunar ID 7, a jedan je obino interni disk sa ID 0. SCSI kartice se mogu instalirati u PC raunare, a spoljni periferijski ureaji, kao to su tvrdi diskovi, itai CD ROM-a, traka itd., mogu se povezati na instaliranu karticu. SCSI ureaji mogu biti instalirani (i meusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC nee itati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridima, ali e Mek (obino) itati medije formatizovanje na PC-u. Matina ploa PC-a moe podrati dva IDE kontrolera, a svaki kontroler za sebe moe podrati dva ureaja (master i slejv). Zbog toga sa IDE-om moete instalirati kombinaciju etiri tvrda diska, itaa CD ROM-a ili drugih ureaja (flopi ureaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). SCSI veze mogu povezivati i interne ureaje, koji su u kuitu raunara i iz njega koriste elektrino napajanje, i eksterne ureaje, koji su van kuita, koriste sopstveni pogon i na raunar se povezuje kablom. Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics), poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment), tipino su samo interne, i povezuju tvrde diskove, CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a. Elektronika za IDE je obino jeftinija nego za SCSI. Kao i kod SCSI-a, postoje varijacije na temu: isti IDE, koji moe da prenese podatke 2,5 MB u sekundi, EIDE (Enhance IDE proireni IDE), koji prenose podatke sa 16,6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33), koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. Postoje i veze sa brim prenosom UltraATA/66, Ultra ATA/100 itd. 7. Ureaji za skladitenje podataka. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije, ili prostora na disku. Kada je 1945. godine John von Neuman, otac raunara, dizajnirao raunar ENIAC, bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi raunar treba da ima. Kolege su ga molile za vie od 2K. On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K, uz komentar: To je vie memorije nego to e ikad biti potrebno. Sa dovoljno RAM-a moete izvriti mnogo aplikacija odjednom. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB; ali ak 64 MB ili 256MB postaju esti (za Photoshop minimum 16 MB) Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna koliina RAM-a. 6

ROM memorija se samo oitava i nije promenljiva. Za razliku od RAM memorije, kada iskljuite struju ROM ipu on nee zaboraviti ili izgubiti memoriju. Sadri mali BIOS program koji inicijalno butuje raunar i koristi se u tampaima da dri ugraene fontove. Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje nee biti zaboravljene. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su ureaji za masovno smetanje binarnih podataka podataka koji se lako mogu itati u raunaru. Tvrdi diskovi mnogo vie sadre podataka od flopija. Flopiji nisu vie ureaji za masovnu memoriju. Prave se diskovi manjeg profila, veeg kapaciteta, bri i jeftniji. Uklonjivi mediji (flopi diskovi, kompakt, ili optiki diskovi i kertridi) obino staju u kovertu za prenos. Jedna ili vie disketa ili diskova mogu biti potrebni za smetaj i arhiviranje svakog projekta. Tvrdi diskovi su najei ureaji za masovno skladitenje. Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili vie tvrdih diskova velikog kapaciteta. Syquestovi izmenjivi kertridi od 44 MB bili su najraireniji prenosni medij meu stvaraocima multimedije i profesionalcima. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridima od 100MB su u znaajnoj meri prodrli u Syquestov deo trita izmenjivih medija. Lomenini Jaz kertridi daju gigabajt prenosnog medija, a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. Pinnacle Micro, Yamaha, Sony Philips i drugi nude CD-R spaljivae za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. Magnetno optiki (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju siune takice na presvlaci diska od metalnog oksida. Dok je taka vrela, magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0, ili 1 (ukljueno ili iskljuno). U decembru 1995. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba, Matsushita, Sony, Philips, Time Warner, Pionner, JVC, Hitach i Mitcubishi Electric) su se sloile da promoviu novu tehnologiju optikih diskova za distribuciju multimedije i dugometranih filmova pod imenom DVD. Sa ovim medijem, velikog kapaciteta, sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2), visokokvalitetnim audiom i okruujuem zvuku. Postoje dva tipa za DVD DVD video i DVD-ROM (re je o marketinkim kanalima, a ne o tehnologiji). DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji, dok sadanja televizija (NTSC) ima 240 TV slike e biti otrije i detaljnije. Audio numere mogu biti programirane ak u osam razliitih jezika, sa grafikim subtitlovima na 32 jezika. itai kompakt diskova sa memorijom samo za oitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i vano sredstvo za isporuku velikih, masovno proizvedenih projekata. itai CD ROM- su obino bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi). Razvoj je doveo do ubrzanja od dva, tri, etiri, 24, 48, i 56 puta. Ovi bri ureaji se uju slino mainama za pranje vea kad ispiraju i mogu biti buni. Sa snimaem kompakt diska, moete napraviti soptsveni CD korienjem naroith praznih optikih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najveem broju formata za CD ROM i audio CD. Softver poput, Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows, omoguava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u virtualnu strukturu, a zatim ih pie na CD u tom redosledu. CD-R diskovi se ne prave kao obini CD-ovi, ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio, ili CD ROM itau. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata, naslova. Poto su jeftini koriste se za niskotirane distribucije zavrenih multimedijalnih projekata. 7

8. Ulazni ureaji. Veoma razliiti ulazni ureaja mogu biti korieni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. U ulazne ureaje se ubrajaju: tastature, mievi, trekbol, ekrani na dodir, enkoderi i itai magnetskih kartica, grafiki tableti, ravni skeneri, ureaji za prepoznavanje teksta (OCR), infracrveni daljinski upravlja, sistemi za prepoznavanje govora, digitalne kamere. 9. Izlazni hardver. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji moe, ali i ne mora biti ukljuen u osnovnu konfiguraciju raunara zvunike, pojaivae, monitore to je bolja oprema bolja je i prezentacija. Audio ureaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvunikom i ugraenim zvunim ipom i sposobni su za audio izlaz. Da bi najbolje iskoristio ugraeni stereo zvuk, treba imati spoljne zvunike. Pojaivai i zvunici: esto zvunici i pojaivai koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. Zvunici sa ugraenim pojaivaima, ili povezani na spoljne pojaivae su vani ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bunom okruenju. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite, kao i od raunara koji koristite. Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. Vrhusnki monitori, sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. Ozbiljni stvaraoci multimedije esto privezuju vie monitora na svoje raunare. Video ureaji: nijedan drugi savremeni medij za prenoenje poruka nema vizuelni uticaj kao video. Sa kartice za video-digitalizovanje moete na monitoru da prikaete TV sliku. Projektori: kada treba da prikaete materijal veem broju gledalaca nego to moe da stane oko raunarskog monitora, moraete da ga projektujete na veliki ekran, ili ak na beli zid. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT), paneli sa tenim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor, samostalni LCD projektori i svetlosni projektori. CRT se dugo koriste oni su originalna TV velikog ekrana. Koristi tri odvojene projektujue cevi i soiva (crveno, zeleno i plavo). LCD paneli su prenosni ureaji koji mogu da stanu u tanu. Panel se stavi na staklenu povrinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim kolama, salama za konferenciju i sastanke. tampai: sa pojavom kolornih tampaa prihvatljive cene, tampani izlaz je uao na multimedijalnu scenu. 10. Komunikacioni ureaji. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku, pisaca, crtaa, programera i muziara smetenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. Raunar klijenta moe biti udaljen hiljadama kilometara to zahteva druge metode za dobro komuniciranje. Ako ste povezani na Internet, kombinacija komunikacijom preko elektronske pote i FTP (File Transfer Protocol- protokol za prenos datoteka). Modemi: mogu se povezati na raunar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. Brzina modema, merena u baudima, je najvaniji parametar. Za vee brzine prenosa, bie vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network), Switched-56, T1, T3, DSL, ATM ili neki drugi servis za mreno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps - etri ili 5 puta bre od znatno eih modema na 28.8 Kbps. 8

ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrina digitalna pretplatnika petlja, Instalacije kablovske televizije (CATV Cable TV), Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta brim od telefonskog modema, primajui podatke do 10 Mbps i aljui ih brzinama od 2 do 10 Mbps. 11. Osnovni softverski alati. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili vie autorskih sistema i razliitih editorskih aplikacija za tekst , slike zvukove i pokretni video. Softver u multimedijalnoj zbirci alata i vetina da ga iskoristimo odreuju vrstu multimedije koju moemo da uradimo i koliko fino i matovito je moemo predstaviti. Pravljenje dobre multimedije znai biranje dobrog puta kroz softversku movaru, iz koje aligatori iz tekoe u uenju diu svoje glave i grickaju nas za noge. Alati treba da budu naotreni stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba, detaljnim studiranjem i prouavanjem svakog alata, praenjem Interneta, posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu, slue za preradu i izmenu slika, bojenje i crtanje, illustrovanje, 3D i CAD, OCR i izmene teksta i izmene zvuka, pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. 12. ta treba da sadri alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadri sledee osobine: Viestruke prozore koji omoguavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije, iz perspektive kamere i iz izraunatog pregleda; Sposobnost da se primitivni oblici prevlae po sceni; Sposobnost da se od poetka prave i uobliavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova; Naredbe Lathe i Extrude; Preslikavanje boja i tekstura; Sposobnost da se dodaju realistini efekti, kao to su prozirnost, senenje i magla; Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto, lokalno i globalno, da se postave bilo gde i manipulie njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd. 13. Alati za izmenu slika. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moni alati za poboljanje i retuiranje postojeih bitmapiranih slika. Ove aplikacije pruaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule, ali i za slike digitralizovane skenerima, uhvaene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama Neke od osobina tipinih za aplikacije za izmenu slike, od interesa za multimedijalne stvaraoce: Viestruki prozori koji omoguavaju pogled na vie od jedne slike u jednom trenutku, Konverzija glavnih formata slika i odgovarajuih datoteka, Direktan unos slika iz skenera i video resursa, Upotreba virtualne memorijske eme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike koliine memorije, Kvalitetni alati za biranje delova bitmape, kao to su pravougaonik, laso i magini tapi, Podeavanje osvetljenosti, kontrasta i balansa boja, 9

 Alati za retuiranje, zamagljivanje, izotravanje, osvetljavanje, zatamljivanje, prskanje i tinting, Geometrijske transformacije, kao to su obrtanje, ukoavanje, rotiranje, distorzija i izmena perspektive, Mogunost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veliina, Mogunost da se slike prave od nule, koristei alate za liniju, pravougaonik, kvadrat, krug elipsu, poligon, erbra, etkicu za bojenje, olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima etkice, Viestruki fontovi, stilovi i veliine, tipografske manipulacije i maskiranje, Filteri za specijlane efekte, kao to su kristalizacija, suva etkica, graviranje, freska, grafika olovka, vodene boje, talasi i vetar, Mogunost dizajna u slojevima, koji mogu biti kombinovani, skriveni i sortirani. Aplikacije za izmenu slika obino podravaju dodatne module, koje proizvode nezavisni stvaraoci, a omoguavaju istezanja, senenja, isecanja, difuziju, ili neki drugi filter, radi specijalnih efekata. hotTEXT firme Vertigo omoguava da se tekst pretvori u 3D objekte. photoTools firme Extensis omoguava brzo dodavanje senki, reljefa, sjaja i graviranja. Specijalni efekti iz dodatnih modula ine sliku zabavnom. 14. Alati za animaciju, video i digitalni film. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafikih scena (frejmovi), reprodukovani ubrzano. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema, brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. Alati za pravljenje filmova obino koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI Audio Video Interleaved) i omoguavaju stvaranje, izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa, obino u malom prozoru u okviru projekta. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. audio, ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao to su Premiere, VideoShop i mediaStudio Pro, omoguavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom, sa trake, iz digitalizovanih segmenata, iz animacija, sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smetanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau koliinom informacija po video frejmu koji se alje na ekran, kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. Oba daju metodologiju za preplitanje, ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. Obe tehnologije omoguavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. DVD je hardverski format koji definie vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u sluaju usnimljenih diskova, zagreva da bi se digitalna informacija snimila i oitala. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obino multipleksirani audio, slika, video, tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. Format QuickTime podrava digitalni video, digitalizovani zvuk, raunarske animacije, MIDI podaci, spoljni ureaji kao to su CD ROM-ovi, tvrdi diskovi. Srce QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za beavnu integraciju zvuka, testa, animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. QuickTime se koristi za isporuivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. 10

QuickTime ine tri elementa: QuickTime filmski format datoteke QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija) QuickTime medijske usluge. Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa, audija, pa ak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako raunar treba da pristupa mediju koji je ukljuen u QuickTime film. Deo za medijske usluge ne samo to ima ugraenu podrku za vie od 35 medijskih formata, ukljuujui najvei broj glavnih formata za video, nepokretne slike, audio, animaciju i MIDI, ve isto tako dozvoljava stvaraocima da prikljue svoje nove ili prilagoene formate medija. QuickTime sadri ugraenu podrku za 10 razliitih tipova medija (video, audio, tekst, vremenski kod, muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija, tween, MPEG, VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga, kao to su: Vremenska kontrola i sinhronizacija Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka Spajanje slika, konverzije formata, sklalranje, Meanje audio signala, Audio i video efekti i pretapanja Snimanje medija, Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma, bez specijalnog hardvera. AVI format datoteke nije proiriva, otvorena sredina; nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. Da bi se situacija poboljala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI uinio korisnijim za profesionalno trite. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows, stono video izdavatvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces. Poboljanje tehnike kompresije i dekompresije omoguavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko etvrtine, polovine ili celog ekrana. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead omoguavaju meanje video spotova, snimanje zvuka, animaciju, nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. 15. Povezivanje multimedijalnih objekata. Elementi multimedije esto se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike, ili svojstva. DDE (Dynamic Data Exhange dinamika izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding povezivanje i ugraivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka izmeu aplikacija pod Windowsom Na primer, elite da nove miolovke reklamirate blistavom grafikom, uz neki tekst, koji opisuje njene izuzetne osobine. Prvo napravite ivopisnu sliku grafikoj aplikaciji, zatim, napravite histogram za poreenje broja mieva u dinamikoj tabeli, kao to je Excel, i sve premestite u procesor teksta, kao to je Microsoft Word. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premetene u druge direktorijume, ili e linkovi pui, Najbolje je da objekat ugradite u datoteku. 11

16. Kancelarijski paketi programa. Kancelarijski paketi programa integriu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti, koji su bitni za voenje biznisa. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajednikog interfejsa sa slinim menijima, naredbama i paletama ikona. Primer, Microsoft Office sadri Word za obradu rei, Excel, dinamiku tabelu, Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored asova. Svaki program je zasebna aplikacija, ali svi su meusobno povezani kroz OLE i DDE. Mnogi dokumenti obraeni na raunaru na kraju se tampaju na papir, isporueni na server, ili CD, u elektronski potanski fah, ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. Dokumentu je znaajno prikljuivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika, ili animiranih ilustracija, da neto naglasite ili da objasnite neto to je teko izraziti reima. Word nudi posebne multimedijalne osobine. Moete praviti i uvoziti razliite formate slika: PIC, TIFF, BMP i EPS. Moete staviti QuickTime filmove u dokument, upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. Moete uvesti digitalizovan zvuk, da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sauvate u cilju reprodukcije. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4.2. WordPerfect - alat koji omoguava crtanje, pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. Koristei DDE, WordPerfect za Windows moe da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. Ako se podaci menjaju u povezanom programu, automatski se vri auriranje u dokumentu WordPerfecta. Editor slika omoguava lako dodavanje grafike u dokumente. WordPro poto ima naredbe za Windows DDE i OLE, Lotus Word Pro moe da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugraenim objektima, kao to su zvukovi i AVI filmovi. Dinamike tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. organizuju podatke po kolonama i redovima. Veina aplikacija prua odline mogunosti za dijagrame i tabele, multimedijalnu reprodukciju zvukova, animacija i video spotova. Lotus 1-2-3 omoguava preraspodelu grafikih elemenata klikom i prevlaenjem i korienjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljanjem svetu. Excel i u njega moete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija, slike iz Photoshopa, zvuk Baze podataka program za bazu podataka moe da uva, sortira, oitava i organizuje mnoge vrste informacija. Poput dinamikih tabela, baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu tampane na papir. Slike, zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti, oitavati i reprodukovati. FileMakePro, relaciona baza podataka, kotira se visoko zbog lakoe korienja i meuplatformskih mogunosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. Access je relaciona baza podataka raspoloiva zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite. Omoguava da se podaci mogu uneti samo jednom, ali da se mogu razgledati na razliite naine. Obrauje slike i druge multimedijalne sadraje. Prezentacioni softver je na poetku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije, zahvaljujui raznim projektorima, Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm. Ti alati imaju i multimedijalne mogunosti. 12

PowerPoint firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili runim prikazivanjem slajdova. Moete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha, animirane GIF datoteke itd. Omoguava multimedijalno povezivanje i ugraivanje. Autorski alati za multimediju daju vaan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta, ukljuujui grafiku, zvukove, animaciju i video spotove. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisnikog interfejsa, za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadraja i funkcija projekta. Pomou multimedijalnog autorskog softvera moete napraviti: Video produkcije Animacije Igre Interaktivne web sajtove, Demo diskove i ture za razgledanje Prezentacije Aplikacije za kioske Interaktivnu obuku Simulacije, prototipove i tehnike vizuelizacije. 17. Vrste autorskih alata. Autoriski alati mogu biti: Alati zasnovani na karticama, ili stranicama Alati zasnovani na ikonama i dogaajima Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama, ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi, ili kao pilovi karata. Alati zasnovani na ikonama i dogaajima - u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (dogaaji), organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obino prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i dogaaji se organizuju po vremenskom redosledu, sa rezolucijom visokom, ili viom od 1/30 sekunde. Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imae sopstvenu strukturu i cilj i zahtevae razliite osobine i funkcije. U najboljem sluaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu, a u najgorem sluaju morate znati koji alat e bar omoguiti da se posao obavi. Elementi multimedije (slike, animacije, tekst, digitalni audio i MIDI muzika, video spotovi) moraju biti napravljeni, menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. Organizacioni, dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili vie pristupa, koje emo objasniti u sledeim pasusima: Vizuelno programiranje sa naznakama, ikonama i objektima Programiranje skript jezikom Programiranje tradicionalnim jezicima, kao to su Basic i C Alati za razvoj dokumenata 13

Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlaki autorski proces. Ako elite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju, ili je odvucite izvan da bi je obrisali. Primer ovih alata su Macromedia Direktor, Macromedia Flash Interaktivnost ini krajnjeg korisnika vaeg projekta monijim, jer mu dozvoljava da upravlja sadrajem i tokom informacija. Autorski alati bi trebalo da omogue jedan ili vie nivoa interaktivnosti: Jednostavno grananje, koje nudi mogunost da se pree na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnou kao to je pritisak tastera na tastaturi, klikom mia itd), Uslovno grananje koje podrava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili dogaaja Strukturirani jezik, koji podrava kompletnu programsku logiku, kao to su IF-THEN naredbe jedna u drugoj, potprogrami, praenje dogaaja i prenos poruka izmeu objekta i elemenata. Mogunost za fino podeavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tanu sinhronizaciju dogaaja na primer, animacija balona koji eksplodira, uz pratei zvuni efekat. Mogunost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat, stalno ete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvrava. Mogunost isporuke projekta. Ispruivanje projekta moe zahtevati pravljenje izvrne verzije projekta korienjem multimedijalnog softvera. Izvrna verzija omoguava da se projekta reprodukuje, a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz izmeu platformi lak. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom. Reprodukcja na Internetu Poto je web postao znaajan isporuioni medij za multimediju, autorksi sistemi obino daju naina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a, pomou posebnih dodatnih modula, ili ugraivanjem Jave, JavaScripta ili neke druge kodne strukture. Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadre medijske objekte: dugmad, tekstualna polja, grafike objekte, pozadine, stranice ili kartice. Alati zasnovani na ikonama voeni dogaajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. Prvo izgradite strukturu, ili dijagram toka dogaaja, zadataka i odluka, tako to ete prevui odgovarajue ikone iz biblioteke. Ikone mogu ukljuivati izbor iz menija, slike, zvuke i proraune. Kada se izgradi struktura moete dodati sadraj: tekst, grafiku, animaciju, zvuk video filmove. Moete tampati navigacionu mapu, ili dijagram. Alati zasnovani na vremenu - Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. Svaki alat koristi svoj razliit pristup za upravljanje dogaajima u vremenu. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje dogaaja multimedijalne prezentacije. Director 14

Director firme Macromedia je moan i kompleksan autorski alat sa irokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija, animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. 18. ta se pomou autorskog alata moe uraditi. Pomou multimedijalnog autorskog softvera moete napraviti: Video produkcije Animacije Igre Interaktivne web sajtove, Demo diskove i ture za razgledanje Prezentacije Aplikacije za kioske Interaktivnu obuku Simulacije, prototipove i tehnike vizuelizacije. 19. Gradivni elementi multimedije. 20. Korienje teksta u multimediji Korienje teksta i simbola za komuniciranje je zapoelo pre otprilike 6.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji, Egiptu, Sumeru i Vavilonu), kada su prvi simboli ispisivani na glinene ploice i ostavljani da se sue na suncu. Samo su lanovima vladajue klase i svetenstva bilo dozvoljeno da itaju i piu piktografske znake i oznake na glinenim ploicama. Najranije poruke pisanim reima su obino predstavljale informacije od vitalnog znaaja za upravljanje ljudima, politikom i porezima. Pisane poruke su bile popularne meu elitom. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije, volje Boje, ili amnezije. Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazreiva za sve, osim za one koji su stekli vetinu itanja. U nekim ranijim dobima najvei prekraj jednog oveka je bilo znanje itanja, ako nije pripadao vioj drutvenoj klasi, ili ako vladaoci za to nisu dali odobrenje. Danas su tekst i sposobnost itanja vrata ka moi i znanju. itanje i pisanje su oekivane i neophodne vetine u veini modernih drutava. Nakon nedavne eksplozije Interneta i WWW, tekst je postao vaniji nego ikad. Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language), prvobitno dizajniran da prikae jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku. Akademski lanci, novinski lanci, kompleksni prirunici i sadraji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. Dodajte ugraene funkcije koje na klik miem povezuju izabrane rei i fraze sa drugim slinim i detaljnijim materijalom. Vie nego TV koja sa svojih 5, 10 ili 100 kanala, Web nudi istraivaki raj od nekoliko miliona HTML dokumenta Mo znaenja ak i obina re ima vie znaenja, pa kad poinjete da radite u nekom mediju vano je da kultiviete preciznost i svest o konkretnim reima koje koristite. U multimediji to su rei koje e se pojaviti u naslovima, menijima i navigacionim pomagalima. Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentriu tekst, destiliui prozu u svega nekoliko rei. 15

Kovai rei u oglasnim agencijama ocrtavaju znaenje itavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu re, logotip ili potapajuu reenicu. Pojmovi Barbi, zeleno i lako, svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih znaenja. Samo vi znate rei koje e Vas zaustaviti usred ljutine. To su rei koje imaju znaenje. Svi ovi primeri demonstriraju sledei princip multimedije: vano je dizajnirati oznake za naslove ekrana, menije i dugmad, koristei rei sa najpreciznijim i najmonijim znaenjem da bi ste izrazili ta ima da kaete. Shvatite suptilna znaenja: GO BACK je jae nego Previous; Quit je jae nego Close. FANTASTINO - moe biti bolje nego taj odgovor je ispravan? Eksperimentiite sa reima koje planirate da koristite, tako to ete ih iskuati na drugima. Ako vam budet dozvoljava, uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doivljavaju rei. Posmatrajte ih kako rade. Rei ili simboli u ma kakvom obliku izreeni, ili zapisani, najei su sistem komunikacije. Predoavaju najira znaenja najveem broju ljudi precizno i do u detalje. Zato su to elementi od vitalne vanosti za multimedijalne menije, navigacione sisteme i sadraj. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafikih znakova, koja obino sadri mnoge tipove veliina i stilova. Font je zbirka znakova jedne veliine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. Tipini stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). Druge stilove (podvlaenje) moe dodati va softver za raunar. Veliine pisma obino se izraavaju u pointima. 1 point je 0,138 ina, ili oko 1/72 ina. Veliina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao to su g i y). Helvetica, Times i Courier su pisma; Times 12 pointa italic je font. U raunarstvu se koristi termin font, mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma, ili lik fonta. U vremenu kada se slagalo runo slova za pojedinani font su uvek bila uvana u dva posluavnika, ili kutije (case); gornja kutija je sadrala velika slova a donja mala slova. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase, a malo lowercase, a kod nas je odomaeno verzal i kurent. Studije su pokazale da je lake itati rei i reenice sa izmeanim malim i velikim slovima, nego rei i reenice samo napisanim velikim slovima. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika izmeu malih i velikih slova. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini rei: FileMaker, WebStar, AirWorks. Pisma mogu bit oglaavana na vie naina, ba kao kua koju oglaava agencija za nekretnine, vino ili platforma politikog kandidata. Pisma su bila opisivana kao enska, muka, delikatna, formalna, kapriciozna, duhovita, komina, srena, tehnika, novinska Serif je mali ukras ( na francuskom sans znai bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. Pismo ili ima serife ili nema. Times, New Century Schoolbook, Palatino su primeri serifnih fontova. Helvetica, Arial su sans serif. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst, a sans serif se koristi za naslove i vane ciljeve. Korienje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. Njegov sadraj ne bi nikako mogao biti kompleksan, a bilo bi vam potrebno mnotvo slika i simbola da obuite publiku da se kree kroz projekat. Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku, ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. 16

Jedan jedini lan tekstualnog menija propraen jednom akcijom (klik miem, pritisak na taster na tastaturi) zahteva malo obuke, a jednostavan je i neposredan. Koristite tekst za naslove i podnaslove, za menije, za navigaciju i za sadraj. Raunarski ekrani pruaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. U odreenim trenucima, moraete da isporuite probojne, ili vrlo koncizne tekstualne poruke. Ako su vae poruke deo interaktivnog projekta, ili web sajta, gde znate da korisnik trai informaciju, moete upakovati ogromnu koliinu tekstualne informacije na ekran, pre nego to to sve postane napadno. Ne treba ni mnogo ni malo. Mora se nai mera. Ako dajete javnu podrku glasom, tekst e se ukljuiti u ivu prezentaciju i podcrtavae glavnu poruku. U takvom sluaju koristite velike fontove i malo rei sa mnotvom praznog prostora. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). Za tampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. Lake je itati tampan dokument nego skrolovati po ekranu. Moe ponekad biti teko zbog dizajna. I ovde morate biti pesnik, reklamni psihologi grafiki dizajner. Za mala slova koristite najitljiviji raspoloivi font. Korisitte to manji broj razliitih pisama u istom radu, ali menjajte veliinu lika fonta stilovima tipa bold, italic. U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak izmeu redova bude prijatan. Menjajte veliinu fonta srazmerno vanosti poruke koju isporuujete Istraite efekte primene razliitih boja i postavljanja teksta na razliite pozadine. Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz izmeu slova i pozadine. Pokuajte da upotrebite inicijale za pause (kao P na poetku ove reenice) i poetna velika slova da biste reima dali dodatnu teinu (slika 5.1). Grafikom izmenite izobliite tekst, da biste privukli panju. Eksperimentiite sa sputenim senkama. Oiviite naslove sa mnogo praznog prostora. Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vae poruke. Smislite smislene rei i izraze za linkove i elemente menija. Naglasite tekst da istaknete ideje, ili koncepte, ali ne pravite tekst da izgleda kao link. Na web strani stavite najvanije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraivanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). Interaktivi multimedijalni projekta se obino sastoji od tela informacije ili sadraja kroz koji se korisnik kree pritiskom na taster, klikom mia, ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira. Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema, gde korisnici odaberu temu i kliknu miem. Izbegavati vie nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu. Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata, eventualno osvetljeno). U viespratnici moe biti 50 takvih dugmadi, neka imena su navrljana U multimediji dugmad su objekti, kao to su i blokovi teksta, lep plavi trougao, ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju poto kliknu. Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. Za dugmad birajte fontove koji su itljivi, prilagodite veliinu teksta. Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. U veini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. Dugmad za web moete praviti od GIF i JPEG bitmapa, koje kad kliknete vode ka drugim stranama. Ako 17

cilj vaeg multimedijalnog projekta, ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta, pokuajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. Upotrebite font koji se lako ita, umesto lepeg fonta koji je neitljiv. Pokuajte da prikaete cele pasusue na ekranu. Uspravno i poloeno Tradicionalno odtampani dokumenti su vii nego iri, ali nisu itljiv na obinom monitoru. Orijentacija tipa vii nego iri se oznaava kao portrait. Orijentacija tipa iri nego vii je tipina za monitore i zove se landscape. Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). U HTML dokumentu moete zadati likove slova, veliine, boje, i ostale osobine, tako to ete ih na tekst oznaiti na poseban nain pomou tagova. Gde elite da tekst bude polucrn (bold) okruite ga tagovima <B> i </B>, a tekst izmeu tagova e biti prikazan u browseru u bold stilu. Gde je naslov okruite <H1> i </H1>, a gde je ureena lista (1, 2, 3 ili a, b, c ) okruite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi, ali moete da pravite zadovoljavajue dokumente koristei uvlaenje blokova, tabele, okvir i hrizontalne lenjire. Lep tekst u HTML dokumentima se obino pravi u vidu grafikih bitmapa, koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. Treba voditi rauna u kom e fontu korisnik itati va dokument. Dinamiki HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definiu parametre od visine linije preko irine margine do lika fonta. Pomou CSS moete definisati: teinu fonta, veliinu, porodicu fonta, prilagoavanje veliine, promenljivost fonta, transformacije teksta itd. Simboli prenose smislene poruke. Simboli kao to su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone, to su simbolike reprezentacije objekata i procesa koji su zajedniki za korisnike interfejse mnogih OS. Tekst je efikasniji od slika i crtea kada treba preneti korisniku preciznu poruku. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i priseaju se slika, ikona, i zvuka. U multimediji imate mo da stopite i tekst i ikone (boje, zvukove, slike) da biste uveali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. Ima mnogo naina da se zadri panja kada se prikazuje tekst. Na primer moete da animirate odreene pasuse i naterate ih da uleu u ekran, da poveate naslov znak po znak, moete kljune rei staviti na gomilu i fleovati ih po odreenom redosledu (kao u bilbordima) Vrlo rano u razvoju monitora za raunar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inu. To se uporeuje sa standardnom merom u tamparskoj industriji (72 pointa po inu) i omoguava stonom izdavau i dizajneru da vide na monitoru na ta e odtampano liiti (zove se ta vidi to dobije What You Si Is What You Get, skraeno WYSIWYG izgovara se vizivig). Dodatno, Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika, to daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proirio VGA standard za PC raunare (96 piskela po inu), pikseli su obino bili vii nego iri. Na primer, na starim EGA monitorima bio je 1.33:1, vii nego iri. 18

VGA rezolucija je 640 piksela po irini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). Apple i raunar Macintosh su 1985. godine predvodili revoluciju u stonom izdavatvu, u kombinaciji sa obradom rei i softverom za slaganje teksta po strani, to je omoguilo da laserski tampa visoke rezolucije 300x300 dpi pomou specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu siunih kvadratnih piksela sraunatih iz geometrije znaka. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove. Apple ga je licencirao i ukljuio u svaki svoj laserskii tampa tipa LaserWriter. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematikih konstrukcija (Bezijerove krive), tako da se koristi ne samo da opie pojedinane znakove u fontu, nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. Poto je svaki znak u PostScriptu matematika formula, moe se lako skalirati da bude manji ili vei tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veliini 24 pointa, ili 96 pointa, bilo da je tampa LaserWriter od 300 dpi, ili tamparska maina (image setter) rezolucije 1200, 2400, ili, ak, 3600 dpi, podesna za najfinije tamparske poslove. PostScript je brzo postao standard za fontove i tampanje u svetu stonog izdavatva i odigrao je znaajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog raunara Macintosh. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na tampa; stvaraoci multimedije ga retko koriste. Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. Fontovi Type 1 sadre natuknice (hint), a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane, kojima se poboljava rezolucija. U maju 1989. godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju brih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove, nazvanu TrueType. Osim to tampa glatke znakove na tampau, TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi, ili 96 dpi). Danas se TrueType isporuuju sa raunarima sa Windowsom. Iako rat izmeu PostScript i TrueType fontova nastavlja da se iri kroz raunarsku i izdavaku industriju, stvaraoce multimedije treba da interesuje kako e skalirani fontovi izgledati na monitorima, ne kako e izgledati na papiru. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omoguavaju da se tekst u bilo kojoj veliini ispie na raunarskom ekranu bez reckavosti. Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova, pravei ih glatkijim za oko. Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veliinama bez reckavosti. Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku, a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba jo 40K. PostScript fontovi su obino u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajuem meniju File ovog direktorijuma. Na slici 6.1 prikazani TrueType fontovi. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vaem i korisnikovom raunaru. Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu verni. Ako se va rad distribuira na sajtove, koji mogu i da nemaju fontove, koje vi koristite, napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove, podnaslove, dugmad, itd. Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows, ili Macintosh, jer su oni univerzalno raspoloivi na svojoj platformi. 19

Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vaom aplikacijom kada isporuujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. Skraenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (ameriki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najeoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova, ukljuujui i mala i velika slova, znake interpunkcje, arapske cifre i matematike simbole. Takoe su ukljuena 32 upravljaka znaka za prenos poruka ureajima (nov red, kraj reda, tabulator i nova strana). Bajt koj se sastoji od 8 bitova, predstavlja najee korieni gradivni blok u raunarskoj obradi. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova, pre nego se bajt potpuno iscrpi. Osmi bit bajta je neiskorien. On omoguava da se enkodira jo 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi, a danas raunarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za proireni skup znakova. Proireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute), ukljuujui i esto koriene simbole. Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova; koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. Slika 6.2 predstavlja simbole iz menija Insert. Pravila za enkodiranje znakova iz proirenog skupa nisu standardizovana. Tako ASCI vrednost 165 moe bit na primer, grafika oznaka uvuenog pasusa (*) itd. Poto je raunarsko trite postalo internacionalno u poslednjoj deceniji, jedan od problema je bio rukovanje razliitim meunarodnim alfabetima. Bilo je teko prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. Unicode organizacija podrava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. Od 1989. godine koncentrisan napor lingvista, inenjera i informatikih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih raunarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje viejezikog teksta i znakova. Nazvan Unicode, originalan standard sadri 65.000 znakova da bi bili ukljueni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. Dok je 65.000 znakova dovoljno za enkodiranje veine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvanijim svetskim jezicima. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podravaju tri oblika enkodiranja, kojim se koristi uobiajen repertoar znakova, ali se omoguava enkodiranje do ak 1000.000 dodatnih znakova. Kada nekoliko jezika ima zajedniki skup simbola sa istorijski povezanom podlogom, zajedniki simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript). Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer, Latin skript koji se koristi za engleski i veinu evropskih jezika). Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta, tako da moete da tano prenesete ideju ili grafiki oseaj. Sa ovim alatima, profesionalni tipografi mogu da prave upeatljive likove teksta i prikaza. Grafiki dizajneri, izdavai i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojeih likova fontova. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim sluajevima sudski je zatien patentima. ResEdit je editor resursa. Isporuuje ga Apple, a koristan je pravljenje i izmenu grafikih resursa, kao to su kursori, ikone, dijalozi, oblici, preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. Moe da se koristi za editovanje, ili pravljenje novih Font resursa za pamenje bitmapa ekranskih fontova. 20

Da tekst izgleda lepo, potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafikih aplikacija koje mogu da proire, osene, rafiraju, oboje i analiziraju rei u prave crtee. Lep tekst se obino nalazi u bitmapiranim crteima u kojim su znakovi prepravljeni, manipulisani i spojeni u grafiku sliku. Prosto biranje fonta je prvi korak. Za najvei broj dizajnera lake je da prave lep tekst pomou pripremljenih fontova, ali neki e praviti sopstvene prilagoene fontove, koristei alate za editovanje fonta. Multimedija (kombinacija teksta, slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju, ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kree i interaguje. Kada tekst ivi u raunaru, umesto na tampanim stranama, mo raunara da obrauje moe se upotrebiti tako da tekst postane pristupaniji i smisleniji. Tekst se onda moe zvati hipertekst, poto su rei, sekcije i misli povezane, korisnik moe da se kree kroz tekst na nelinearan nain, brzo i intuitivno. Re moe biti vrua (kao i dugme), tako to vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. Poto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja rei ne samo sa drugim reima, nego i na srodne slike, video spotove, zvukove i ostale vrste prikaza, hipertekst esto postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. Izraz hiper znai nad. Dve esto pominjane rei u hipertekstualnim vezama su veza (link) i vor (node). Veze povezuju konceptualne elemente, tj. vorove koji sadre tekst, grafiku, zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom, ili groe sa vinom, kao i ljubav sa mrnjom. Umetnost hipermedijalnog dizajna lei u vizuelizaciji tih vorova i njihovih veza. Veze su navigacione staze i meniji; vorovi su teme kojima se moe pristupiti, dokumenti, poruke i elementi sadraja. Najjednostavniji nain da se eta kroz hipermedijalnu strukturu je pomou dugmadi koja omoguavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu, grafici i zvukovima) u vorovima. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavatvo i referentne radove, tehniku dokumentaciju, edukativne kurseve, interaktivne kioske, elektronske kataloge, interaktivnu literaturu, tekstualne i slikovne baze podataka.

21

21. Pojam zvuka, sistemski zvuci. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. To je univerzalan govor na bilo kom jeziku, od najtieg apata do zagluujue buke mlaznog aviona u poletanju. Prua zadovoljstvo sluanja muzike, utie na nae raspoloenje Kada neto vibrira u vazduhu, pokreu se napred-nazad (primer konus zvunika), stvaraju se talasi pritiska. Ovi talasi ire se kao nabori vode od kamika baenog u nepokretni bazen, a kada dosegnu vae bubne opne, oseate promene pritiska, ili vibracije, kao zvuk. Akustika je grana fizike koja prouava zvuk. Nivoi zvunog pritiska mere se (glasnoa ili obim) mere se u decibelima (db). im instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloivi. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke, a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. Na raspolaganju su sledei sistemski zvuci: Start.wav, chord.wav, chimes.wav, itd. Moete dodeliti zvukove sistemskim dogaajima kao to su startovanje Windowsa, upozorenja, itd. Moete dodati svoje zvune datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog dogaaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. 22. Midi i digitalni audio. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard, razvijen ranih 80-tih prolog veka za elektronske muzike instrumente i raunare. Dozvoljava da muzika i zvuni sintisajzeri komuniciraju meusobno du kablova kojima su ureaji povezani. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzike notacije, kao to su note, nizovi nota i koji instrumenti e svirati te note. Digitalni audio je snimak, MIDI su note prvo zavisi od vaeg zvunog sistema, a drugo od kvaliteta vaeg muzikog instrumenta i mogunosti vaeg zvunog sistema. Nasuprot MIDI podacima, digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvunost) u diskretnim vremenskim intervalima. Digitalni zvuk se koristi za muzike CD-ove. MIDI podaci su za digitalni audio ono to je vektorska, ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. MIDI zavisi od ureaja, a digitalni podaci ne zavise. Kao to se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od tampaa, ili prikazanog ekrana, tako zvukovi koje prave MIDI muzike datoteke zavise od konkretnog MIDI ureaja za reprodukciju. Digitalni podaci, s druge strane, proizvode zvukove koji su manje, ili vie identini, bez obzira na reprodukcioni sistem. MIDI standard je kao PostScript, jer omoguava instrumentima da komuniciraju na standardan nain. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije. MIDI datoteke e biti 200 do 1.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta.Poto su male, MIDI datoteke ugraene u Web strane uitavaju se i izvode bre, nego njihovi digitalni ekvivalenti.Ako se koriste kvalitetni ureaji, ponekad MIDI datoteke mogu zvuati bolje od digitalnog audia.Moete menjati duinu MIDI datoteke (promenom tempa), bez promene visine tona, ili gubljenja audio kvaliteta. Moete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije, to je nemogue sa digitalnim audiom.Digitalni audio nee raditi jer nema dovoljno RAM-a, prostora na tvrdom disku, snage centralnog procesora, ili irine za prenos. Mane MIDI: Poto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk, nego instrumente, moete biti sigurni da e reprodukcija biti precizna, samo ako je reprodukcioni ureaj identian proizvodnom. 22

MIDI se ne moe lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga. Uopteno, najvanija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka, a MIDI je tu najmanje pouzdan. Sa digitalnim audiom moete imati vie samopouzdanja, da e snimak zvuati isto tako dobro i na kraju kao i na poetku kada ste ga pravili. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji, iri izbor aplikacionog softvera i sistemske podrke za digitalni audio. Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzike teorije, klavijature, partiture, note Generalno moete koristitit MIDI u sledeim sluajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta. Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. Nije vam potreban govorni dijalog. Digitalni audio koristite u sledeim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. Imate raunarske resurse i prenosnu irinu, dovoljnu za digitalne datoteke. Potrebna vam je izgovorena re. Digitalni audio Moete da digitalizujete zvuk iz mikrofona, sintisajzera, postojeih snimaka na traci, ivih radi TV prenosa, sa popularnih CD i LP ploa.Moete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora, prirodnog ili snimljenog.Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima.Priprema digitalnih audio datoteka je prilino jednostavna. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvune efekte koje ste snimili na analognom medijumu, poput kasete), prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji raunar moe da proita. Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows, firme Sonic Foundry. Ovim alatom moete praviti profesionalne zvune snimke i vriti digitalne miklseve. Odsecanje uklanjanje mrtvog vazduha, ili praznog prostora sa poetka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka.Odsecanja ak i malog broja sekundi moe napraviti tu i tamo ogromne razlike u veliini datoteke.Odsecanje se obino postie prevlaenjem kursora mia preko grafike prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut, Clear, Erase ili Silence). Korienjem istih alata kao i za odsecanje mogue je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek.Osim toga moda e biti potrebno da sastavite dui snimak isecanjem, upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. Ako pokuate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan, male su anse da e svi biti iste jaine. Da biste dobili konzistentan nivo jaine, oznaite sve podatke u datoteci i povisite, ili snizite ukupnu jainu za izvestan iznos.Najbolje je upotrebiti zvuni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na odreeni nivo recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja), ili na oko 16 db. Konverzija formata. U nekim sluajevima softver za digitalno editovanje moe itati format razliit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. Pod Windowsom skoro svi programi piu WAV datoteke. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike moe biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta, a MIDI je najbri i najfleksibilniji alat za to.Pravljenje originalne MIDI partiture je teak posao, zahteva poznavanje elemenata muzike, sposobnost da se svira klavir i pregrt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture.Uvek moete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. Ima puno mladih kompozitora koji ele da uu u multimediju.Da biste napravili MIDI ompozicije, potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obino ugraen u zvunu karticu PC raunara).pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu moe vie biti kao proizvodni alat, umesto medija za distribuciju. MIDI je najbolji nain da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. 23

23. Formati za audio datoteke. Kada pravite multimediju verovatno ete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst, zvuk, slike, animacije i digitalne video spotove. Format zvune datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smeteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najee pamte kao WAV datoteke.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke.Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog, bilo MIDI zvuka na Webu.Prvo moete ekati da se cela zvuna datoteka prenese na raunar i da je onda odsvirate pomonom aplikacijom.Program Flash firme Macromedia omoguava integraciju zvunih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu, ukljuujui zvukove dogaaja, kao to su klikovi na dugmad, i protone zvukove, kao to je muzika u pozadini. 24. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat, morate proi izvesne korake: 1. Odredite koja vrsta zvuka se trai, i gde treba da se odigraju zvuni dogaaji. 2. Odluite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. 3. Dobavite izvorni materijal, pravei ga od nule ili kupovinom. 4. Menjajte zvukove da odgovaraju vaem projektu. 5. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. Skript jezici kao to su OpenScript (ToolBook), Lingo (Director) i ActionScript (Flash), daju vei nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. 25. Audio snimanje. Audio snimanje. Moete snimiti zvuni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. Sa trakom moete snimiti isti zvuk, presluati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju. Snimanje na jeftini medij, umesto direktno na disk, izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. Ako va projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44.1 KHz i 16 bitova, trebalo bi da unajmite studio.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat, vetina koja se ui metodom probe i pogreke, sasvim slino fotografiji.Ako odluite sami da radite, a kvalite da bude na nivou CD, spremite se da investirate u gluvu sobu, vrhunske pojaivae i opremu za snimanje i skupe mikrofone. Ponekad vam moe i obian kasetofon obaviti posao.Video-rikorderi imaju odlinu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korienjem audio zapisa na video traci.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tritu.Omoguavaju zapis na traci sa 44.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom.Sastavljanje svega moe biti teko, ali testiranje i procena onog to ste uradili jo tee, naroito ako projekat sadri komplikovane ive prezentacije ili ako isporuujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na dogaajima, ali najvei deo animacija i videa zasnovanog na rauaru e se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor raunara moe obraditi. S druge strane animacija na brzoj maini moe se izvravati 5 do 10 minuta bre nego na sporoj maini. 26. Slika, alati, prasvljenje nepokretnih slika. Ono to vidite na ekranu multimedijalnog raunara u bilo kom trenutku je meavina elemenata: tekst, simboli, fotografske bitmape, vektorska grafika, 3D prikazi, razliita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa.Moe biti vrlo raznobojan ekran sa nenim pastelnim prikazima crvenkasto ljubiaste boje, ili moe biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene, plave, ute i zelene boje. 24

Moe biti jako crno i belo, puno otrih uglova ili umekano stapanjima sivih nijansi i antializinga.Moe biti elegantno ili ne, sa namerom.Raunarski ekran je akcija: sadri mnogo vie od poruke.Grafiki elementi se obino mogu skalirati na razliite veliine, obojiti, prearatiNa poetku projekta ekran je prazno platno, spremno da vi, multimedijalni dizajner, izrazite svoj zanat. Planirajte pristup. Bilo da koristite ablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema, bilo da koristite crtee i objekte koje je pravio neko drugi, ili klonirate izgled i oseaj nekog drugog projekta.Razradite grafiki pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima, ili kolegama.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predvianja i pripreme.Da biste uli u multimedijalni projekat, ponite sa olovkom gumicom i papirom. Prvo skicirajte projekat i grafike ideje: napravite dijagram toka, napravite scenario projekta i numeriite ga, koristite indeksne kartice i premetajte ga dok sve ne bude dobro.Veina autorskih sistema daje alate kojima moete da pravite objekte multimedije (tekst, dugmad, vektorske crtee i bitmape). Viestruki monitori. Kada pravite multimediju korisno je da imate vie monitora, ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora, povezane na raunar.Tako moete prikazati prezentaciju na celoj radnoj povrini ekrana, a da i dalje imate prostora za alate i druge menije.Ovo je bitno za autorski sistem kao to je Macromedia Director. Macromedia Director predstavlja vodei alat interaktivnog multimedijalnog sadraja za web. Alat je pogodan za izradu modela, svetala, kamera, omotaa, filmova, animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni. Nepokretne slike mogu biti male ili velike, i preko celog ekrana.Mogu biti obojene, udnih geometrrijskih oblika, ravnomernihNepokretna slika moe biti stablo na zimskoj padini, okviri teksta, jedan preko drugog, naspram pozadine, novi BMW Nepokretne slike se na raunaru prave na dva naina: Kao bitmape (grafika za bojenje), I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. Bitmape se koriste za fotorealistine i za kompleksne crtee koji zahtevaju fine detalje. Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije, okvire, krugove, poligone i druge matematike oblike.. Iscrtan objekat moe biti ispunjen bojom i oblicima i moete ga izabrati kao jedinstven objekat. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogunosti grafikog hardvera i monitora raunara.Nepokretne slike mogu biti najvaniji delovi multimedijalnog projekta. 27. Pojam bitmape i softver za bitmape. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinane take koji su najmanji elementi rezolucije raunarskog ekrana, ili nekog drugog prikaza, ili ureaja za tampanje. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo); vea dubina (vie bitova informacije) zahteva se za opis vie od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . Bitmape moete napraviti od nule programom za crtanje, ili bojenje. Hvatanjem bitmape sa fotografije, crtea, ili TV slike korienjem skenera ili videa itd. Jednom napravljena bitmapa moe se kopirati, menjati, poslati elektronskom potom. Ako ne elite da pravite sopstvene, moete da dobijete bitmape od isporuilaca ve pripremljenih slika i od dobavljaa fotografija koji su ve digitalizovali slike za vas. Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike, fotografija, zvuka i videa koji se odnose na jednu temu. Primer, Corel, neki programi sadre gotove 3D modele, omoguavajui da prevuete gotove objekte na scenu.Mogunost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih. Paint, Director, Photoshop, Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsreuje za stvaranje, izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. Za fotorealizam,skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru, pa editujte slike u Photoshopu, Fireworksu ili nekom drugom programu. 25

28. Hvatanje i editovanje slika, skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smetena u video memoriji, osveavan svakih 1/60 sekunde, ili bre, zavisno od frekvencije skeniranja monitora. Najjednostavniji nain da uhvatite ono to vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajue tastere. Kada pritisnete PrintScreen (Windows), primerak slike ekrana ide u Clipboard, odatle moete preneto uhvaenu bitmapu u aplikaciju (kao to je Paint u Windowsu). Pomoni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. Nain da uradite dobre slike, da manipuliete bitmapama je da koristite program za editovanje slika. To su vrhunski programi koji omoguavaju retuirane mrlja i ostalih detalja foto slika, da postavljate vae lice u neki ambijent itd. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika, i niste nali pravu sliku za neobinu pozadinu koju elite za ekran na primer, o batovanstvu. Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno).Uz pomo filtera i raznim specijalnim efektima moete napraviti ono to elite. Druga alternativa je da umetniki rad tradicionalnim metodama: Akvarelom pastelom ili Olovkama. Tu sliku moete skenirati, vriti neophodne izmene i na raunaru podeavaju piksele. 29. Vektorsko crtanje. Veina multimedijalnih autorskih sistema omoguava korienje vektorski nacrtanih objekata, kao to su linije, pravougaonici, ovali, poligoni i tekst. Programi za dizajn pomou raunara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inenjerima. Grafiki umetnici koji dizajniraju za tampane medije koriste vektorski prikazane objekte. Programi za 3D animaciju takoe koriste vektorski nacrtanu grafiku. Na primer, razliite promene u poloaju, rotaciji i senenju svetlosti. Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po raunarskom ekranu korienjem delia memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opie isti objekat u bitmap obliku. Vektor je linija opisana poloajem svoja dva kraja. Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH), uitavaju se bre i, kada se koriste za animaciju, iscrtavaju se bre od bitmapa. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Veina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada, i ako elite moete konvertovati crte koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu, kada snimate crte. Moete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je tee. Postoje programi koji e izraunati granice bitmapirane slike, ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje, kao to su Illustrator, ili Freehand. 30. 3D crtanje i prikazivanje, panorame. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj povrini zahteva posebnu vetinu. Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena.3D grafika i tekst daju ivotnost multimedijalnim projektima.3D aplikacije daju x, y, i z ose i prilagodljive perspektivne poglede .QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okruujue slike kao da ste unutar slike i da moete da 26

gledate dole, da se okreete i zumirate.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz razliitih uglova po krugu.Programi Ulead360 ili Panorama Factory (erver) rade tako to uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno poveete u jedinsvenu bitmapu. Boje su sutinska komponenta multimedije.Zeleno, plavo, uto, narandasto, ljubiasto, roze, smee, crno, sivo, i belo su 10 najeih rei kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. 31. Boje, modeli, palete, formati. Crvene, zelene i plave take svetle kada ih udari svetlosni zrak, a oko vidi kombinaciju crvenog, zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB meavine, percipira se subtraktivna primarna boja. Boja piksela se na monitoru raunara izraava kao koliina crvene, zelene i plave. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u raunarskim terminima su RGB, HSB, HSL, CMYK, CIE i druge. Koristei 24-bitni RGB model, zadajete postavljanjem iznosa svake crvene, zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogunosti. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogunosti; stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opie tana boja, jedna od miliona (256x256x256=16.722.216). Palete boja. Palete boja su matematike tabele koje definiu boju piksela prikazanu na ekranu. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti, samo jedna kombinacija 256 boja moe biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP, PCX (MS-DOS), i TIFF (Target Interchange File Format), PSD (Adobe Photoshop), a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj. Na Webu su JPEG i GIF najei bitmapirani formati, mogu se smatrati da su unakrsne platforme, jer ih svi browseri mogu da prikau. 32. Pojam animacije. Koreni dananjih crtanih stripova se mogu nai u Egiptu slika 1a, na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvaa.Od poetka vremena, ljudi su pokuavali da zabelee sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. Od osmonogog bika iz Altamara peina u severnoj paniji slika 8b, do crtea ponaanja odavno mrtvih faraona uvek se eznulo u svetu umetnika da opiu pokrete. Meutim, prava animacija se ne moe ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka pojma vida. Ovo je prvi put demonstrirano 1828. godine od francuza Paul Roget, koji je izumeo tzv. thaumatrope. To je bio disk sa rukama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptiice na drugoj. Kada bi zavrteo disk, izgledalo bi da je ptiica u kavezu. Oko spaja slike kad je izloeno seriji slika koje se brzo menjaju. Tokom dvadesetog veka, animacija se koristi za zabavu, reklame, umetnost, video i film. Re animacija potie od latinske rei animare to doslovno znai oiveti, dati ivot. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinanih slika tj. film. Pojedinane slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji, mogu biti crtane, izraunate od strane raunara, ili mogu biti fotografski snimci. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatraa. Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate.Mogue je animirati ceo projekat, ili pojedine njegove delove.Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisnike interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i drite celu prezentaciju stalno u pokretu. 27

Za podrku govorniku moete animirati oznaeni tekst, ili ga napraviti da ulee, ili moete praviti histograme sa koliinama koje rastu i smanjuju se; zatim, dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlae panju.Vizuelni efekti kao to su brisanje, nestajanje, zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u veini autorskih paketa.Meutim animacija je vie od brisanja, nestajanja i zumiranja. Animacija je kada se objekat kree preko ekrana, ili u ekranu ili van ekrana, kola koja se voze du nacrtanog autoputa. Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji, animacije su bile glavni izvor dinamike akcije u multimedijalnim prezentacijama. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle vienja. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovrava percipiranu akciju, omoguava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo, jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta. Sledea slika prikazuje nekoliko elija ili okvira u rotirajuem logotipu. Kada se slike progresivno i brzo menjaju, strelica kompasa se percipira kao da se vrti. TV video gradi 30 okvira, ili slika svake sekunde; brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledeim omoguava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret. Film se obino snima brzinom blende 24 okvira u sekundi. Korienjem projekcionih trikova, treptanje se alje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. 33. Tehnike animacije. Danas su raunari oduzeli veliki deo runog rada iz procesa animacije i renderovanja, pa je za komercijalne filmove kao to su Lepotica i zver ili Pria o igrakama, koriena njihova mo. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvrenje u niz logikih koraka. Prvo grupiite u svom umu sve aktivnosti za koje elite da napravite animaciju, ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata.Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao. Izgradite i sredite sekvence, eksperimentiite sa svetlosnim efektima itd. Dodajte i zvune efekte. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje slika po slika (engl. frame by frame animation) i o animiranje pomou meuslika (engl. tweened animation). Prvom tehnikom menja se sadraj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika, iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne. Kada se animira pomou slika pravi se samo poetna i zavrna slika, a Flash crta slike izmeu njih. Ima interaktivne sposobnosti, Flash moe da napravi i dinaminu animaciju koju kontrolie ActionScript. klasina animacija .Posluie primer sa niz crtea na papiru. Elementi tih crtea ili ceo crte, moraju se menjati tokom vremena. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne. Kada su crtei zavreni, oni se fotografiu odreenim redosledom, uz pomo specijalne kamere koja moe da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. Kada se snimljeni crtei puste u okviru videa ili filma, oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oiveli. U stvari niz statinih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se re oiveti i koristi za znaenje rei animacija. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno razliitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi).Minut animacija onda zahteva ak 1440 zasebnih okvira. Izraz celuloidna animacija izvedena je iz rei celuloid, tj. od celuloidnih listova koji su korieni za crtanje svakog okvira, to je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom.Celuloidna animacija poinje kljunim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije).Na primer, kada animirana figura oveka koraa preko ekrana, ona balansira teinu celog tela na jednu nogu, pa na drugu, u nizu padova i oporavljanja, sa suprotnim stopalom i nogom kojom podravaju telo.Tako bi prvi kljuni okvir za prikaz mogao biti ovek koji upuuje teinu unapred sa levog stopala i noge, dok mu se centar gravitacije pokree unapred, stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da ovek pada.Poslednji kljuni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28

noga hvataju telo kako pada, sa centrom gravitacije u sredini izmeu ispruenog koraka, a stopala su iroko rastavljena. Niz okvira izmeu kljunih okvira crta se u procesu zvanom tweening.Tako obraditi akciju znai izraunati broj okvira izmeu kljunih okvira i putanja akcije. Klasina i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije. Prava promena i osveenje je bilo uvoenje 3D animacije, odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion). Raunarska animacija Programi za raunarsku animaciju obino koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija, sa slojevima, kljunim okvirima i metodom tweeninga.Na raunaru boja se obino puni, ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing. Sprajt animacija Animacije na raunarima, koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. sprite) animacije. Sloen pokret moe se dobiti dodeljivajem vie slika jednom sprajtu. Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika ,Sprajt animacija se najee koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proraunava raunar. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije moe da kontrolie sam korisnik. Sprajt animacija moe biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. Animacija pomou kljunih kadrova U klasinoj animaciji, kljune (key) kadrove crtaju glavni animatori. Oni obezbeuju poze i detalje na akterima. Uglavnom se kljuni kadrovi rade za karakteristine poze, tzv. ekstreme poetak ili kraj hodanja, krajnji gornji ili donji poloaj kod pada itd. Kod kompjuterske izrade animacija, crtanje se naziva interpolacija proraun vrednosti funkcije koja se nalazi izmeu zadatih taaka. Raunarski program su veoma dobri u interpolaciji, omoguavaju numeriki proraun vrednosti. Numeriki proraun vektorskih slika je dosta jednostavnija od prorauna bitmapiranih slika. Na vektorske oblike mogu biti primenjene razliite transformacije koje mogu biti interpolarisane rotacija, skaliranje, refleksija itd.Obino moete postaviti sopstvenu brzinu okvira na raunaru, ali brzine s kojom se promene sraunavaju i ekran stvarno osveava zavisie od brzine i moi prikazane platforme i hardvera.to je manji objekat, to e se bre kretati. Kretanje teniske lopte prenika 10 piksela e na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plau prenika od 150 piksela. Kinematika je prouavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove, kao to je ovek koji hoda.Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izraunate poloaj, rotaciju, brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova kolena se savijaju, kukovi pomeraju, ramena zamajuhuju i glava klima. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (mukarac, ena, itd). Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo izmeu nepokretnih nego esto i pokretnih slika. 3D a 3D , .. 3D . , , , , , . . , , , , . 3D 2D , . , . 3D e , , , . 3D 29

 . . , . 3D . 12 30 . , . 34. Formati animacionih datoteka. Neki formati datoteka se dizajniraju specifino za sadraj animacija i mogu se prenositi izmeu aplikacija i platformi pomou pogodnih translatora. Ti formati su Director (.dir i .dcr), AnimatorPro (.fli korienjem slika od 320 piksela i .flc), 3D studio Max (.max), Windows Audio video Interleaved Format (.avi), Motion Video (.mpeg ili .mpg) i Flash (.swf). Veliina datoteke kljuan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama, kompresija datoteka je od sutinske vanosti, za pripremu animacionih datoteka za Web. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %, ili i vie, pretvarajui datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i znaajno ubrzavajui vremena prenosa/prikaza na Internetu. Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu, mnogo koristi vektorsku grafiku. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlai panju oka i ini stvari primetnim. Ali, kao i zvuk, ona brzo postaje otrcana ako se nepravilno upotrebe. Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku, koristite animaciju paljivo i suzdrano da biste postigli najvei efekat. Inae e vai ekrani postati rastrzani i buni.Multimedijalni autorski sistemi obino daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema.esto imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korienjem Photoshopa (slika 9.1). Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere. Rotirajte sliku u priratajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika, rotirajui pun krug od 360 stepeni. Kada se prikae sekvencijalno na istom poloaju sfera se vrti. Za realistian efekat kotrljanaja obim (izraunava se kao pi puta 100, ili oko 314 piksela) deli se na 8 (to daje oko 40 piksela). Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom, tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji. Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vaeg vida. 35. Video Pokretni video je elemenat multimedije koji moe da izazove uenje gomile na sajmu, ili da vrsto interes studenata za uenje pomou raunara. Digitalni video najvie angauje od svih multimedijalnih mogunosti, to je vrlo mono sredstvo da se korisnici raunara priblie realnom svetu.To je takoe efikasan metod da se isporui multimedija publici odgojenoj na televiziji.Sa video elementima u projektu moete efikasno predstaviti svoje poruke i pojaati priu.Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najvie izvoake zahteve pred raunar i njegovu memoriju.Setite se da nepokretna slika najvieg kvaliteta na raunarskom ekranu moe da zahteva ak megabajt memorije. Pomnoite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video, ili 1,8 gigabajta memorije u minutu, ili 108 GB na sat.Hardver za video kompresiju e obezbediti da radite sa videom na celom ekranu, u punom pokretu. Razvijene audio kartice e omoguiti da koristite zvuk CD kvaliteta.Moete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji e podravati velike brzine transfera, a u autorskom sistemu moete zadati da se video po delovima unosi u RAM, radi bre reprodukcije.Korienje videa Paljivo isplaniran, dobro izveden video spot moe napraviti dramatinu razliku u multimedijalnom projektu.Spot mnogo vie privlai nego polje u kome se skroluje isti taj tekst. 30

Pre nego to se odluite da u svoj projekat stavite video, od sutinske vanosti je da razumete medij, njegova ogranienja i trokove.Poto multimedija prua mogunost da prikaete informaciju na mnotvo naina, neka sadraj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara, dodajte animaciju kada mrtva priroda nee preneti poruku, dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objanjeneja; pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu. Oprema za digitalni video daje izvrsne zavrne proizvode za deli cene analognog videa. Ako va projekat ukljuuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal, ili da uzmete ve postojei sadraj za video spotove.Ima mnogo izvora za filmske i video spotove, domaa radinost nekog vaeg prijatelja moe biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio. Dobavljanje prava korienja i licence moe biti skupo. Npr.svaka sekunda videa moe kotati 50 ili 100 i vie dolara, ili viza za licenciranje.Mnoge kompanije prodaju CD-ove, sa materijalom za multimedijalnu produkciju, za ije se korienje ne plaa, ali je to re o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje.U nekim sluajevima moraete platiti za prava da biste koristili materijal. Pre nego to odete na snimanje sa kamkorderom u ruci, vano je da razumete osnove video snimanja i ogranienja za korienje videa u multimedijalnom projektu.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere, pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device CCD.Vrhunske kamere mogu imati ak po tri CCD (po jedan za crvenu, zelenu i plavu) da bi se poveala rezoluciju kamere.Izlaz i CCD-a obrauje kamera u signal koji sadri tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync). Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika, signalni izlaz se zove RGB, to je najomiljeniji metod za vii i profesionalni nivo video rada. U analognim sistemima video signal iz kamere se isporuuje na Video In konektor video-rikordera, gde se snima na magnetsku videotraku. Kamkorder moe kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom ureaju.Jedan ili dva kanala zvuka se takoe mogu snimiti na traku (mono, ili stereo). Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine povrine trake u nizu dugakih dijagonalnih pruga. Poto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje. U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinani okvir i podaci se kompresuju pre nego to se upiu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV, DVCPRO ili DVCAM.Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno, zeleno, ili plavo, kada je pobuen elektronskim zrakom.Poto se jaina zraka menja dok se on kree ekranom, neke boje su sjanije od drugih. Fino podeeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran, dok jaina zraka varira u skladu sa video signalom. Zato treba drati zvunike (koji sadre jake magnete) daleko od TV ekrana.Jako spoljanje magnetno polje moe da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije mogue razmagnetisati.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklaeno da bi dale TV sliku. 36. Standardi za video emitovanje U svetu se najvie koriste za emitovanje videa i formata za snimanje etiri standarda: - NTSC, - PAL, - SECAM i - HDTV. Video kaseta snimljena u SAD nee se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji, uprkos tome to je nain snimanja i stil kasete VHS.Slino, trake snimljene u evropskim formatima PAL, ili SECAM nee se prikazivati na NTSC video rikorderu.Svaki sistem se zasniva na razliitom standardu koji definie kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31

sliku.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda, ali obino ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi; zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema. NTSC-SAD, Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952. godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee NTSC).Ti standardi definiu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku. PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. Britaniji, Evropi, Australiji i Junoj Africi.PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal, koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj, Rusiji i nekoliko drugih zemalja. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz, mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja. Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV, tj. televizija visoke definicije. To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24, 30, i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike . Integrisanje raunara i televiziije Prisetite se da je tekui TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim meunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika.Raunarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proirivim standardima za prikazivanje slika.U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i raunarski video) se stapaju sa uvoenjem DVD itaa i HDTV televizora. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera, ali raunar moe to uiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: - Fontovi za naslove treba da budu prosti, bez serifa i dovoljno jaki da se lako itaju; - Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu, koristite belu, ili svetlu boju za tekst; - Sputenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike; - Nikada ne koristite crni, ili obojeni tekst na beloj pozadini; - Izbegavajte boje koje su isuvie tople; - Susedne boje treba da budu znaajno razliitih jaina. 37. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje. Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje. Klasini simbol amaterskih kunih snimaka je kamera koja se trese u ruci. Postavljanje kamere na stabilnu osnovu moete poboljati snimak. Bitno je osvetljenje. Voditi rauna o trakama Premotajte nove trake na kraj, pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od poetka do kraja.Da biste spreili brisanje uklonite jeziak na pozadini originalne video kasete da biste spreili sluajno brisanje, ili prepisivanje preko postojeeg materijala.Editovanje video trake zahteva mnogo skakanja unapred i nazad, to moe deformisati traku. 38. Formati za snimanje S-VHS video. U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se dre na dva odvojena zapisa. Rezultat je definitivno poboljanje kvaliteta slike. Komponentni format (YUV) Pre dve decenije, Sony je poeo da eksperimentie sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu. Nazvan, Betacam, zahtevao je znaajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32

iskoriena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala, jedan za crvenu boju, jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam, poeo je istraivanje digitalnog videa, gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego to snimi u bitove i bajtove.Bilo je mnogo prednosti ukljuujui bolju boju, bolju rezoluciju boja, i mogunost pravljenja gotovo neogranienog broja kopija bez gubitka kvaliteta.Rezultat ovog istraivanja je bi D-1, ili Component Digital. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoan sistem za snimanje, njegova visoka cena je uplaila emitere, sto za snimanje kota 110.000 dolara i vie.Da bi se smanjili hardverski trokovi razvijeni su drugi, jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1, i D-3 (Panasonic). Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na raunarima eliminie analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju e se isporuiti video.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk, CD ROM ili neki drugi ureaj masovne memorije, taj spot moe biti reprodukovan na monitoru raunara, bez kartica za preklapanje video signala, itaa video diskova ili drugog monitora. Reprodukcija digitalnog videa postie se softverskim arhitekturama, kao to su QuickTime ili AVI. 39. Digitalni video Video kompresija- Digitalizacija i pamenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na raunaru zahteva prenos ogromnih koliina podataka u vrlo kratkom vremenu.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB raunarskih podataka; 30 sekundi videa e ispuniti Gb tvrdog diska.Video u punoj brzini, sa punim pokretom, trai da raunar isporuuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi.Ovo veoma izraeno tehnoloko usko grlo prevazilazi se korienjem digitalnih video kompresionih ema ili kodeka (koderi/dekoderi). Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu, radi brzog prikaza. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu, kao to su MPEG, JPEG, Sorenson , na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije. MPEG. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group, radna grupa koju su sastavile Organizacija za meunarodne standarde (ISO) i meunarodna elektrotehnika komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika, povezanog zvuka i ostalih podataka.Tekui standardi su MPEG 1, MPEG 2, MPEG4. Korienjem MPEG1 moete isporuiti 1,2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia, korienjem CD ROM tehnologije. MPEG-2 predstavlja proirenje i unapreenje MPEG-1 standarda po svim stavkama, pri emi je jo dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti, pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija, najvie odstupio od prvobitne zamisli. Ciljevi ovog standarda su znatno proireni, Dobro je uoiti razliku izmeu dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen. Ove grupe oznaavamo kao simetrine i asimetrine aplikacije u smislu toga koliko je esto potrebno vriti kompresiju u odnosu na dekompresiju. U simetrine aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije, jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika, ovaj signal se zajedno sa prateim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje. Dakle, kompresija se vri podjednak broj puta sa dekompresijom. Asimetrine aplikacije, kod kojih se kompresija vri jednom, a dekompresija vei broj puta. Tipian primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima, gde proizvoa jednom smesti film na disk, a korisnik onda po elji iznova puta film. Ovde se, za razliku od simetrinih 33

aplikacija, moe dozvoliti da kompresija traje znatno due sa ciljem da se postigne to bolji iznos kompresije uz odranje visokog stepena vernosti originalu. 40. Multimedija i Internet Ako ste ve povezani na Internet, dobar deo potrebne dokumentacije moete pronai surfovanjem po samoj mrei. Koristite servise za pretraivanje: - http://www.yahoo.com - http://www.altavista.digital.com - http://www.excite.com - http://www.go.com - http://www.google.com itd. Internet je poeo kao istraivaka mrea koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA), agencija za napredne istraivake projekte, Ministrastva odbrane SAD, kada je prvi vor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anelesu u septembru 1969. godine. Do sredine 70-tih godina prolog veka meumrea ARPANET je obuhvatila vie od 30 univerziteta, vojnih lokacija i dravnih liferanata, a korisnika baza se proirila na iru zajednicu raunarskih istraivaa. Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989. godine zvanino prela iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa NSF) i istraivake organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti), postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastueg Interneta. Mrea je skup raunara, pri emu jedan raunar radi kao server da bi omoguio mrene usluge, kao to su prenos podataka, elektronska pota i tampanje dokumenata za klijentske raunare te mree. Korienjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivaa (router), lokalna mrea (LAN), moe se povezati na ostale LAN-ove i formirati iru mreu (wide area network - WAN). Kada su 1983.godine originalni protokoli za komuniciranje izmeu raunara prepravljeni u tekuu emu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol), napravljen je DNS Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa raunarima povezanim na Internet.Domeni najvieg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com - komercijalni entiteti Edu - univerzitetski i etvorogodinji koledi koji daju diplome Gov - federalne dravne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima drava) Int - organizacije ustanovljene meunarodnim ugovorima i meunarodne BP Mil - vojska SAD Net - raunari koji pripadaju mrenim provajderima Org - razne i nedravne organizacije Krajem 1998.godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers ICANN) da nadgleda tehniku koordinaciju DNS-a, koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima, umesto 4,3 milijarde pjedinanih IP brojeva. Krajem 2000. godine ICANN je odobrio jo sedam TLD-ova: Aero - vazduhoplovna i prevozna industrija Biz - biznis Coop - udruenja Info - neogranieno korienje Museum - muzeji Name - za registraciju po pojedincima Pro-raunovoe, advokati i lekari. 34

Kada se tok podataka alje preko Interneta na raunar, protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete.Svaki paket sadri adresu primajueg raunara, redni broj (ovo je broj #5), informacije za ispravljanje greaka i deli podataka.Poto je TCP napravio paket, preuzima ga protokol za Internet (TP) i alje paket na destinaciju po putanji koja moe ukljuivati mnoge druge raunare koji to prebacuju dalje ka cilju. TCP/IP su dva Internet protokola koji slono rade. 41. Veze Ako je va raunar povezan na postojeu mreu u kancelariji, ili koli, mogue je da ste ve povezani na Internet.Ako ste pojedinac koji radi od kue, poreban vam je pozivni nalog do mree na poslu, ili do isporuioca usluga za Internet (provajder, ISP) ili on-lajn servis. Takoe su vam potrebni modem, telefonska linija i softver. 42. Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znai World Wide Web. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloiva na Internetu. Elektronska pota, prenos podataka, diskusione grupe i grupe sa vestima, konverzacije u realnom vremenu tekstom, glasom i videom i mogunost da se prijavite na udaljeni raunar, su takoe este usluge. Internet servisi sadre sledee: - http - za postavljanje i itanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) - https - za postavljanje i itanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) - Pop - za primanje elektronske pote (od Post Office Protocol) - ftp - za prenos datoteka izmeu raunara; moe biti anonimna ili zatiena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher - za menjanje materijala koji je raspoloiv na Internetu Usenet - za uee diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet - za ulaenje i rad sa udaljenog raunara Irc - za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp - za slanje pote (Simple mail Transport Protocol) Mud - za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension). 43. WWW i HTML, multimedija na webu WWW je zapoeo sa radom 1989. godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku estica (CERN), kao distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem. Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee, kao protokol za vezivanje mnotva dokumenata lociranih na raunaru bilo gde na Internetu. WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language). HTML omoguuje, putem linkova koje nudi, prelaz sa jednog na drugi dokument, koji moe biti lociran na istom ili udaljenom raunaru. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster mia prelazi se na drugi sajt, pomou HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). Pretraga je omoguena softverom zvanim veb brauzer. Klijent postavlja zahtev, alje ga veb serveru koji pomou CGI-a (Common Gateway Interface), preuzima razliite aplikacije. Arhitekturu WWW-a ine tri velika segmenta: web klijent web browser, tj. aplikacija instalirana na raunaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer, Mozzila, Opera, Safari, i dr.) web server softver instaliran na serverskom raunaru (Apache, Microsoft Internet Information Services, i dr.) skup dostupnih servisa. 35

browser klijenta je u interakciji sa serverom, koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima. Novi protokol HTTP Hipertext Transfer Protokol sadri pravila: 1. Uspostavljanje veze 2. Zahteva da dokument bude poslat 3. Slanja dokumenta i 4. Zatvaranja veze. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statikih Web strana. Ali e vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporuili dinamike stranice koje se formiraju u letu od teksta, grafike, animacija i informacija koje su sadrane u bazi podataka ili u dokumentima. XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML, to je sledei evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomou stilova. Za razliku od HTML moete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tano ta podaci znae i moete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba. U sledeim godinama najvie multimedijalnog iskustva na Internetu e se poveavati kroz World Wide Web, programirano kroz ogranienja HTML-a, i proireno uveanim mogunostima koje daju XML, Java, JavaScript i specijalni dodaci, kao to su Flash i QuickTime, da bi se omogulo browserima da preskoe svoje granice. 44. Alati za WWW, web serveri, browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posveeni softver poznat kao daemon. Daemoni su programi agenti, koji rade u pozadini, ekajui da deluju na zahtev iz spoljneg sveta. U sluaju Interneta daemoni podravaju protokole kao to su HTTP (Hypertext Transfer Protocol), Post Office Protocol (POP) za elektronsku potu, ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka. Od nastanka veba, odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su gladni za proirenja na zabavne sajtove.Stvaraocima veba bili su potrebni alati.Surferima potrebni browseri i itai kako bi fenomenalna multimedijska proirenja proradila. Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer..., sadre mnoga proirenja u odnosu na u odnosu na zvanini HTML. Navigator i Explorer podravaju jezike Java i javaScript, kojima programeri piu svoje aplete ili programski kod koji proiruje i prilagoava osnovne HTML mogunosti. Multimedija stie do krajnjih korisnika.Mnogi programi su dostupni, besplatni. Web serveri.Delovanje Weba obuhvata komunikaciju izmeu dva raunara; servera i klijenta. Server isporuuje datoteku kad klijent zamoli za nju. Web browseri su aplikacije koje se izvravaju na korisnikovom linom raunaru (na klijentskoj strani Interneta), i daju interaktivni grafiki interfejs za pretraivanje, nalaenje i gledane tekstulanih dokumenata, zvukova, animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu.Netscape i Microsoft, Mozilla Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog poveanja. Pronalaenje potrebne informacije na vebu je teak zadatak. Posao donekle olakavaju veb pretraivai (search engine). Pretraivau se zadaju kljune rei za pretragu, softver trai veb stranice koje sadre zadate kljune rei, a zatim se saoptava lista pronaenih lokacija. Ta lista nekada sadri i preko milion adresa, pa se korisnik esto pita koju adresu da izabere. Postoje inteligentniji pretraivai koji mogu nekada korisniku da pomognu u odluivanju. Google je najpopularniji alat za pretraivanje. Oko 60% svih pretraga se vri u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage. Oni koji ele satima da surfuju kroz veb prostor do eljenih informacija mogu doi upotrebom push tehnologije. Ova tehnologija korisniku alje one informacije za koje je on zainteresovan. To mogu biti vesti, sportski rezultati, stanje kursne liste, finansijski podaci i mnogi drugi. 36

45. Prikljuni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporuili multimediju na web, moramo znati kako funkcionie HTML,postaviti odgovarajue tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom. HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova, podvuenih..).HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi). HTML prevodioci su ugraeni u mnoge procesore, moe se izvesti obraeni dokument sa stilovima teksta (masna slova, podvlaenje,..). MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (to vidi, to dobije). FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podrku za upravljanje web sajtom,snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat. Java aplet, JavaScript, Acrobat, Shockwave, Flash, RealAudio, WebFX i dr. Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova. </K>... </A> Uporini tag. Prikazuje tekst koji se nalazi izmeu delimitera. <B> ... </B> Boldiranje. <body> ... </body> Ograniava telo HTML dokumenta. <br> Prekid linije. Umee prekid linije na Web stranici. <center>... </center> Centrira tekst smeten izmedu delimitera. <head>... </head> Ograniava zaglavlje HTML dokumenta. <HR> Prikazuje horizontalnu liniju, koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadraja Web stranice. <input> Koristi se sa tagom za formu, a omoguava korisniku da unese informacije <title> ... </title> Definie naslov HTML dokumenta. Prikljuni programi dodaju snagu multimedije Web browserima, tako to omoguavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugraeni MIME tip (zvukovi, filmovi, tekst, slike), veina browsera e startovati pomonu aplikaciju.. Kod nekih nee uitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao).Videe se ikona polomljenog programa.Problem se reava tako to se ukljuuju hiperlinkovi, instaliraju se nedostajui prikljuni programi.Da bi se reio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript, koji su ugraeni u dananje browsere. Predoiti provajederu koje MIME tipove elite da koristite: Tekst (Acrobat Reader, prevazilazi ogranienja browsera za HTML i Web); Slike (veina browsera e itati bitmapirane datoteke JPEG, GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko naina: Digitalizovane zvune datoteke, raznih formata (wav, aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protona reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korienjem itaa. MIDI se mogu reprodukovati, datoteke kompaktnije, kvalitet reprodukcije zavisi od mogunosti lokalnog raunara. Zvukovi se mogu ugraivati u filmske datoteke tipa: QuickTime, AVI i MPEG 46. Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver- Popularan alat za dizajn web sajtova. Upravljanje i odravanje web sajta je ozbiljan posao.Alati koji se koriste stalno napreduju, integriu sve elemente multimedije. Prikljuni programi dodaju snagu multimedije Web browserima, tako to omoguavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugraeni MIME tip (zvukovi, filmovi, tekst, slike), veina browsera e startovati pomonu aplikaciju.. Kod nekih nee uitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao).Videe se 37

ikona polomljenog programa.Problem se reava tako to se ukljuuju hiperlinkovi, instaliraju se nedostajui prikljuni programi.Da bi se reio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript, koji su ugraeni u dananje browsere. Predoiti provajederu koje MIME tipove elite da koristite: Tekst (Acrobat Reader, prevazilazi ogranienja browsera za HTML i Web); Slike (veina browsera e itati bitmapirane datoteke JPEG, GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko naina: Digitalizovane zvune datoteke, raznih formata (wav, aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protona reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korienjem itaa. MIDI se mogu reprodukovati, datoteke kompaktnije, kvalitet reprodukcije zavisi od mogunosti lokalnog raunara. Zvukovi se mogu ugraivati u filmske datoteke tipa: QuickTime, AVI i MPEG Lansiran 1989.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije, ve vie kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u. Radni prostor. U zavisnosti od ciljne publike, napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru, rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kue i u osnovnim kolama sa starijim hardverom. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web. Dokumenti kodirani u HTML su objanjeni u prethodnim predavanjima. HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente; tag <img> za ugraene slike; Tag<INSERT> za multimedijalne objekte, ukljuujui audio, video i programske alate kao to su Java apleti. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. Posetioci naeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman, da bi izbegli neizvesnost. Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>. Primer:<FONT FACE=Verdana, Arial, Helvetica>, browseri mogu koristiti zadati font, ako je instaliran na raunaru krajnjeg korisnika. Fleksibilnost se postie korienjem kaskadnih stilova (CSS), raspoloivih u dinamikom HTML (DHTML), za postavljanje stilova teksta. Najmonija osobina HTML se moe nai u tagu <TABLE> Tekst tee oko slike korienjem atributa Align taga<Img>. To je brz i jednostavan metod za meanje teksta i slika. Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>, da tekst ispuni celu vertikalnu sliku. 47. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. Sadre slike i sinhronizovani zvuk. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI), ili kao MPEG. Prezentacione aplikacije Shockwave, MS PowerPoint. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlaniji, dopadljiviji. 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce. Na tritu postoje brojni alati za 3D. Adobe Director, raspolaze itaem Shockwave. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language), kao nezavisna okolina, napravljena da radi sa 3D svetovima. 3D alati sadre 3D sliku, text, teksture, animacije, zvuk itd. Browseri obino prepoznaju dva formata slike GIF i JPEG, bez pribegavanja prikljunim programima. Gif slike ograniene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). PNG format slobodan. JPEG slike mogu 38

sadrati 24 bita kolorne dubine (milioni boja). Koristi moan kompresioni algoritam, slike kompresuje 10 puta vie nego GIF. Korienje Photoshopa. Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa, mora se postaviti reim slike na Indexed Color, pretvarajui je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja e biti prikazana u browserima (slika na sledeem slajdu). Gif je samo za 8-bitne slike. Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike. Kolor paletu, gde e slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern), Pretvaranje jpg slike u GIF - Providnost - Pozadine - Bojenje pozadine - Slike u pozadini - Dugmad na koja se mo`e kliknuti - Slikovne mape - Zvuk za Web - Animacija za Web - Prikljuni programi i itai 48. Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vae viziije zvuka i muzike, lepe slike itd.). Analiza ideje Ideja e biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledee elemente: - Koja je sutina toga to radite? Koji su va cilj i namera? - Kako moete organizovati projekat? - Koji multimedijalni element e najbolje preneti vau poruku? - Da li ve imate materijal za sadraj kojim moete da napravite projekat. - Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? - Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? - Koliko vremena imate i koliko novca? 49. Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoloive vetine i softver Papirna salveta, izgradnja tima 50. Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Odravati seanse za kreativne ideje Odrediti isporuionu platformu, odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloiv sadraj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39

Istraiti/prikupiti sadraj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku, animacije, audio, video, digitalizovati audio i video, Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greke Umnoavati Pripremiti paket Isporuiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu. Trokovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadraja Komunikacije Putovanja Istraivanje Priprema ponuda i ugovora Reija Proizvodni trokovi Menadment Plate Komunikacije Putovanja Potroni materijal Prikupljanje sadraja - Plate - Usluge pretraivanja - Licence Grafika proizvodnja - Plate - Hardver i softver - Animacija - Honorari za korienje sadraja - Potroni materijal Audio proizvodnja - Plate - Hardver i softver - Troak studija - licence 40

Ideo proizvodnja - Plate - Hardver i softver - Iznajmljivanje opreme - Honorari izvo|a~ima - Potro{ni materijal itd. Autorski rad - Plate - Fokusne grupe - Editovanje Trokovi distribucije - Plate - Dokumentacija - Pakovanje - Proizvodnja - Marketing - Reklama - Isporuka - Zahtevi za ponudu i ponude. 51. Dizajniranje i produkcija, strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu ruku pod ruku. Dizajniranje nikad nije gotovo, sve dok se proizvod stvarno ne zamrzne i ne isporui. Dizajneri moraju blisko saraivati sa proizvoaima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati. Dizajn je razmiljanje, biranje, pravljenje i izrada. To je oblikovanje, glaanje, ponavljanje, poliranje, testiranje i editovanje. Multimedijalni projekat nije nita drugo nego araniranje teksta, grafike, zvuka i video elemenata. Navigacija Navigacione mape skiciraju veze, ili linkove izmeu razliitih oblasti sadraja i pomau u organizaciji sadraja i poruka. Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadraj i dijagram logikog toka interaktivnog interfejsa. Organizacione strukture: - Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna, od jednog okvira ka nekom drugom. - Hijerarhijska: korisnici se kreu po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadraja. - Nelinearna: korisnici se slobodno kreu kroz sadraj projekta. - Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreu (nelinearno), ali su povremeno ogranieni na linearno predstavljanje filmova

41