Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomoću računara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive zvukove, privlačne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati” misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće očaran. Multimedija uzbuđuje oči, uši, vrhove prstiju i najvažnije glavu. Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u dugačkom nizu: crteži u pećinama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…Ova napredovanja odražavaju urođenu želju čoveka da obezbeđuje mogućnosti za stvaralačko izražavanje, da koristi tehnologiju i maštu da bi osnažio i oslobodio ideje. Kada omogućite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik može da se “šeta” interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog računara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadržaj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine multimedijalni projekat. Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao što su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na kraju. Kada korisnici imaju mogućnost navigacije kontrole i idu po sadržaju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika pažnja poruci, izradi scenarija ili priči, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obično uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Većina alata omogućava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafički korisnički interfejs – GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne količine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se može samo očitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Može da sadrži 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti štampani na polikarbonskoj plastici kao kolačići na pekarskoj proizvodnoj traci. Najveći deo ličnih računara danas u prodaji sadrži čitač za CD ROM. Softver koji pokreće ove računare često se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na više nivoa, uvećali su kapacitet i multimedijalne mogućnosti. CD pisači se koriste za čitanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje čoveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem sedištu, možda se nećete sećati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ćete se za 20% bolje sećati nečega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angažovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mreže komunikacije. Tu su svakako i glasovna pošta i video konferencije na lokalnim i širim mrežama (LAN i WAN). Najveći broj programa za prezentacije omogućava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se naširoko koristi za obuku. Stjuarti pomoću simulacije uče kako da se brane od međunarodnog terorizma. Mehaničari uče da opravljaju motore. Piloti lovačkih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego što im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobičajena. Multimedija u školama U školama je multimedija možda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kuća je izazvala telekomunikacionu industriju da poveže svaku učionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina. Tehnološka pismenost mora postati standard u našoj zemlji. Pripremati decu da ceo život koriste računare danas je isto tako bitno kao i učiti ih osnovama učenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivši predsednik SAD. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledećim decenijama. U nekim slučajevima nastavnici mogu postati više vodiči i mentori tokom učenja. Multimedija za učenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Veština čitanja raste kroz prepoznavanje reči: - đaci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, počev od pomoći u izradi domaćih zadataka. Multimedija u kući Od uređivanja bašte, preko kuvanja, do dizajnirana kuće, remodeliranja, popravki i genealoškog softvera (omogućava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodična stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno što donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, železničkim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija će biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pružanje pomoći. Moć multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; već dugo je poznato da mistična zapevanja monaha, kantora i šamana, uz moćne vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U tački stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu računarsku snagu da bi bio realističan. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: što je više objekata i što je više tačaka koje opisuju objekte, to je veća rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristeći veoma brze računare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, čime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 prošli su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi naočarima i rukavicama i još uvek je polje istraživanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam đavolski jak računar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent računarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najveći broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izračunavanje troškova: projekat uvek počinje idejom, koju razrađujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budžet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvršite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Šta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i veština. Morate ostati organizovani. Biće vam potrebni vreme i novac (za potrošne resurse kao što su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, poštarinu …). Možda će vam biti potrebna pomoć drugih ljudi. Multimedija je često timski rad: slikovni umetnički deo prave grafički umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati “žeđ” za komunikacijom, jer multimedija je u suštini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate moždane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. Šta oni očekuju od programa? Šta žele da sada urade sa programom? Kako možete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moćan način? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montaže multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver naređuje hardveru šta da radi: prikaži crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego što počnete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadržaj. Pustite da se projekat uobliči vašoj glavi dok razmišljate o različitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaša poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje možete doneti u multimedijalnu radionicu je vaša kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je očigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta urađenih na računaru i uporedite ih sa današnjim naslovima. 4. Multimedijalne veštine. Računarski naučnici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveću počast kao najpoštovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije računarski naučnici? Ili su oni programeri, 3

grafički umetnici, muzičari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije…? Kako god da ih definišete “niču” iz svih delova računarskog, umetničkog, književnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za računarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montažnim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D “kroz” objekte. Klasični slikari uče elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastičnu umetnost na računaru. Stvaralac multimedije može biti bilo koji od nabrojanih i, tipično ne uklapa se u tradicionalni upravljački informacioni sistem (MIS) ili kalupe računarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uključili IBM 3090. U najširem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinčija, renesansnog čoveka koji je bio naučnik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sličan razgranat raspon veština –detaljno poznavanje računara, teksta, grafičke umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup veština za multimediju može postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata često se poverava timovima umentika i računarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najveštijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagođavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teško će moći da se takmiči sa timovima eksperata i mnoge može iznenaditi količina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeručno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipičan tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju različite sposobnosti. Često će se pojedini članovi proizvodnog tima pojavljivati u različitim ulogama: grafički dizajner, upravnik projekta, ili producent, može biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadržaja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u državi Ohajo, proizvodni tim za multimediju može zahtevati čak 18 različitih uloga: – Izvršni producent – Producent/upravnik projekta – Kreativni direktor/dizajner multimedije – Umetnički direktor/vizuelni dizajner – Grafički umetnik – Dizanjer interfejsa – Dizajner igara – Ekspert za konkretnu materiju – Dizajner obuke/specijalista za obuku – Scenarista – Animator (2D/3D) – Producent zvuka – Kompozitor muzike – Video producent – Programer multimedije – Stručnjak za kodiranje u HTML-u – Pravno/medijski akvizitor – Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

grafici. ikona. Da bude jasno i ispravno prikazana. 6. ali selekcija je samo početak izgradnje tima. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). WAN-ovi su skupi da se instalraju i održavaju. America Online. efikasna upotreba prozora. Audio specijalisti su čarobnjaci koji naprave “živi” multimedijalni program. animaciji. treba da ostane dinamičan. razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. na istom spratu zgrade. a PC računarima je potrebna jeftina kartica. dizjnera svetla. ali kreiraju i interaktivnost. čak skuplja od celog projekta. Pišu predloge. multimedija za Web: je novo zanimanje. vešt u vođenju svih faza projekta. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagođeni potrebama i stilu učenika. zvuku i videu). a da na sebe ne privlači pažnju. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata može popraviti. oblika i slova. firmi CompuServe. tehničara za zvuk. Omogućava pristup medijima iz multimedije (tekstu. naracije i zvučne efekte. Može biti iskusan profesionalac. Najvažnija osobina koju programer može uneti u tim je sposobnost da brzo nauči i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive. Timska proizvodnja videa može biti veoma skupa. ili pokvariti multimedijalni projekat. kao što su štampači. ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske žice i bežičnog umrežavanja: pozivne konekcije na Internet pomoću provajdera (ISP). a i sa mrežnim štampačima. Umrežavanje računara. Uspešni multimedijalni projekti počinju izborom “timskih igrača”. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomažu grupi i njenim članovima da funkcionišu. U multimedijalnom razvojnom okruženju koje se sastoji od mešavine Macintosh i Windows računara. Treba da delite i neke druge resurse. ekrani da predstavljau privlačnu mešavinu boje. Video-specijalista je odgovoran za čitav tim videografa. pozadine. Programer multimedije: ili softverski inženjer integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. ili MCI Mail omogućavaju da se poruke i datoteke šalju na privatne elektronske adrese (e-mail). dizajnirajući i proizvodeći muziku.Multimedijalni sistemi se stalno poboljšavaju. scenografa. glumaca itd. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih žica. U LAN-u radne stanice obično su na malom rastojanju jedna od druge – npr. Ako pravite multimediju za različite platforme. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu može biti samo jedna osoba. skupove veština. Multimedijalni sistemi se prikazuju na različitm sistemima i uređajima. potrebno je da oni komuniciraju međusobno. lakoća sa kojom se korisnik može kretati unutar projekta. Lokalne mreže (LAN) i mreže za šira područja (WAN) mogu da spoje članove u radnu grupu. da poziva i angažuje. već da zna zašto su ti pozivi potrebno. Web sajt nikad nije završen. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. a često i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Macintoshima je ethernet odmah ugrađen. “živ”. treba da instalirate Ethernet sistem tako PC računari mogu da “pričaju” sa Macintoshima. MSN. digitalizovanje i montažu snimljenog materijala. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije. akciju i tačku gledišta.Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan osećaj. WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. Mnogi članovi multimedijalnog tima su u računarstvo došli zahvaljujući poznavanjju neke druge discipline (žurnalizam. 5 . Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. Prodigy. Odgovni za izbor muzike i izvođača. ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces. Producent. grafička umetnost…). Dizajner interfejsa: najbolje urađeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi – “providan je”. panela… Pisac: multimedijalni pisci prave likove.

Uređaji za skladištenje podataka. Ultra ATA/100 itd. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije. pre nego što se Apply okrenuo ugrađivanju jeftinije IDE magistrale. poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment).Ethernet je samo metod za ožičavanje računara. CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a. ali će Mek (obično) čitati medije formatizovanje na PC-u. ali čak 64 MB ili 256MB postaju česti (za Photoshop minimum 16 MB)… Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna količina RAM-a. sa mnogo RAM-a i prostora na disku. čitači CD ROM-a. SCSI veze mogu povezivati i interne uređaje. koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. Kada se SCSI poveže interfejs karticom na PC. muzika. postoje varijacije na temu: čisti IDE. skeniranje fotografija ili drugog štampanog materijala itd. i G: i tako dalje. Kada je 1945.6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33). a spoljni periferijski uređaji. EIDE (Enhance IDE – prošireni IDE). a jedan je obično interni disk sa ID 0. SCSI: Skazi (SCSI – skraćenica od Small Computer System Interface). 7. spotovi. tipično su samo interne. Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics). AVI filmove za svoj projekat. F:. Sa dovoljno RAM-a možete izvršiti mnogo aplikacija odjednom. ili mikrofona. koji su van kućišta. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka. Oprema zavisi od sadržaja projekta i od dizajna. SCSI omogućava da dodate periferijsku opremu kao što su diskovi. pa će vam i dalje trebati klijent/server softver koji omogućava da računari govore međusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. Kolege su ga molile za više od 2K. bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi računar treba da ima. 6 . On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K. i eksterne uređaje. SCSI kartice se mogu instalirati u PC računare. mogu se povezati na instaliranu karticu. ili prostora na disku. Možete da povežete ukupno osam uređaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali. interfejs za male računarske sisteme bio je ugrađen za sve modele MAcintosha. skeneri. ali jedan od njih mora biti sam računar ID 7. koriste sopstveni pogon i na računar se povezuje kablom. uz komentar: “To je više memorije nego što će ikad biti potrebno”. Tako možete imati flopi drajvove A: i B:. tvrdi disk kao disk C:. Sa Ultra SCSI. i povezuju tvrde diskove. a SCSI uređaje kao E:. koji su u kućištu računara i iz njega koriste električno napajanje. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB. neće biti potrebno da sami pravite dodatne alate. Postoje i veze sa bržim prenosom UltraATA/66. SCSI uređaji mogu biti instalirani (i međusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC neće čitati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridžima. Potreban je najbrži računar. Elektronika za IDE je obično jeftinija nego za SCSI. možete povezati do 32 uređaja na računar.5 MB u sekundi. Kao i kod SCSI-a. traka itd. kao što su zvučni efekti. Matična ploča PC-a može podržati dva IDE kontrolera. a svaki kontroler za sebe može podržati dva uređaja (master i slejv).. koji može da prenese podatke 2. Zbog toga sa IDE-om možete instalirati kombinaciju četiri tvrda diska. počev sa G3 Mekovima i iMekovima. kao što su tvrdi diskovi. sistem ga vodi pod još jednim slovom diska. godine John von Neuman. čitača CD ROM-a ili drugih uređaja (flopi uređaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). dizajnirao računar ENIAC. animacije. Ako imate sadržaj. čitači CD ROM-a i ostali periferali koji podležu SCSI standardu. CD ROM kao disk D:. “otac računara”. koji prenose podatke sa 16.

sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2). Softver poput. Jedna ili više disketa ili diskova mogu biti potrebni za smeštaj i arhiviranje svakog projekta. Pinnacle Micro. Pionner. Uklonjivi mediji (flopi diskovi. 24. Hitach i Mitcubishi Electric) su se složile da promovišu novu tehnologiju optičkih diskova za distribuciju multimedije i dugometražnih filmova pod imenom DVD. 48. masovno proizvedenih projekata. Sony Philips i drugi nude CD-R “spaljivače” za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. visokokvalitetnim audiom i okružujućem zvuku. a zatim ih piše na CD u tom redosledu. ili CD ROM čitaču.su obično bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi). naslova. omogućava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u “virtualnu” strukturu. sa grafičkim subtitlovima na 32 jezika. Za razliku od RAM memorije. Pošto su jeftini koriste se za niskotiražne distribucije završenih multimedijalnih projekata. tri. Yamaha. Flopiji nisu više uređaji za “masovnu memoriju”. Magnetno optički (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju sićušne tačkice na presvlaci diska od metalnog oksida. ili optički diskovi i kertridži) obično staju u kovertu za prenos. Sa snimačem kompakt diska. Sony. Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili više tvrdih diskova velikog kapaciteta. a ne o tehnologiji). a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. Čitači CD ROM. magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0. Audio numere mogu biti programirane čak u osam različitih jezika. možete napraviti soptsveni CD korišćenjem naročith praznih optičkih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najvećem broju formata za CD ROM i audio CD. Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje neće biti zaboravljene. četiri. brži i jeftniji. Čitači kompakt diskova sa memorijom samo za očitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i važno sredstvo za isporuku velikih. Time Warner. CD-R diskovi se ne prave kao obični CD-ovi. Lomenini Jaz kertridži daju gigabajt prenosnog medija. ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio. Postoje dva tipa za DVD – DVD video i DVD-ROM (reč je o marketinškim kanalima. U decembru 1995. Ovi brži uređaji se čuju slično mašinama za pranje veša kad ispiraju i mogu biti bučni. Philips. Sa ovim medijem. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba. Tvrdi diskovi su najčešći uređaji za masovno skladištenje. i 56 puta. većeg kapaciteta. Dok je tačka vrela.ROM memorija se samo očitava i nije promenljiva. Tvrdi diskovi mnogo više sadrže podataka od flopija. velikog kapaciteta. kada isključite struju ROM čipu on neće zaboraviti ili izgubiti memoriju. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su uređaji za masovno smeštanje binarnih podataka – podataka koji se lako mogu čitati u računaru. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridžima od 100MB su u značajnoj meri prodrli u Syquestov deo tržišta izmenjivih medija. Matsushita. JVC. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata. kompakt. Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows. DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji. ili 1 (uključeno ili isključno). Syquestovi izmenjivi kertridži od 44 MB bili su najrašireniji prenosni medij među stvaraocima multimedije i profesionalcima. dok sadašnja televizija (NTSC) ima 240 – TV slike će biti oštrije i detaljnije. Razvoj je doveo do ubrzanja od dva. 7 . Sadrži mali BIOS program koji inicijalno butuje računar i koristi se u štampačima da drži ugrađene fontove. Prave se diskovi manjeg profila.

CRT se dugo koriste – oni su originalna TV “velikog ekrana”. crtača. Štampači: sa pojavom kolornih štampača prihvatljive cene. ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps . sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. grafički tableti. Veoma različiti ulazni uređaja mogu biti korišćeni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. T3. treba imati spoljne zvučnike. Zvučnici sa ugrađenim pojačivačima. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji može. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT). kao i od računara koji koristite. Audio uređaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvučnikom i ugrađenim zvučnim čipom i sposobni su za audio izlaz. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku.8. moraćete da ga projektujete na veliki ekran. DSL. infracrveni daljinski upravljač. U ulazne uređaje se ubrajaju: tastature.četri ili 5 puta brže od znatno češćih modema na 28. Ako ste povezani na Internet. 8 . Sa kartice za video-digitalizovanje možete na monitoru da prikažete TV sliku. Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. zeleno i plavo). Ozbiljni stvaraoci multimedije često privezuju više monitora na svoje računare. Da bi najbolje iskoristio ugrađeni stereo zvuk. monitore… Što je bolja oprema bolja je i prezentacija. biće vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network). Projektori: kada treba da prikažete materijal većem broju gledalaca nego što može da stane oko računarskog monitora. pisaca. ATM ili neki drugi servis za mrežno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. Za veće brzine prenosa. miševi. kombinacija komunikacijom preko elektronske pošte i FTP (File Transfer Protocol. pojačivače. programera i muzičara smeštenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. Modemi: mogu se povezati na računar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. digitalne kamere. ravni skeneri. trekbol. je najvažniji parametar. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite. sistemi za prepoznavanje govora. Panel se stavi na staklenu površinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim školama.8 Kbps. Koristi tri odvojene projektujuće cevi i sočiva (crveno. T1. paneli sa tečnim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor. samostalni LCD projektori i svetlosni projektori. LCD paneli su prenosni uređaji koji mogu da stanu u tašnu. štampani izlaz je ušao na multimedijalnu scenu. uređaji za prepoznavanje teksta (OCR). 9. Komunikacioni uređaji. ekrani na dodir. Switched-56. merena u baudima. Ulazni uređaji. salama za konferenciju i sastanke. Pojačivači i zvučnici: često zvučnici i pojačivači koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. ili povezani na spoljne pojačivače su važni ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bučnom okruženju. Brzina modema. Izlazni hardver. ali i ne mora biti uključen u osnovnu konfiguraciju računara – zvučnike. ili čak na beli zid. Računar klijenta može biti udaljen hiljadama kilometara što zahteva druge metode za dobro komuniciranje. enkoderi i čitači magnetskih kartica. 10.protokol za prenos datoteka). Vrhusnki monitori. Video uređaji: nijedan drugi savremeni medij za prenošenje poruka nema vizuelni uticaj kao video.

Softver u multimedijalnoj zbirci alata i veština da ga iskoristimo određuju vrstu multimedije koju možemo da uradimo i koliko fino i maštovito je možemo predstaviti.ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrična digitalna pretplatnička petlja. lokalno i globalno.  Sposobnost da se primitivni oblici prevlače po sceni. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili više autorskih sistema i različitih editorskih aplikacija za tekst . senčenje i magla.  Direktan unos slika iz skenera i video resursa. da se postave bilo gde i manipuliše njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd. 11. illustrovanje. 12. ali i za slike digitralizovane skenerima. Šta treba da sadrži alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadrži sledeće osobine:  Višestruke prozore koji omogućavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije. laso i magični štapić. 13. iz perspektive kamere i iz izračunatog pregleda.  Preslikavanje boja i tekstura. kao što su prozirnost.  Konverzija glavnih formata slika i odgovarajućih datoteka. posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. Osnovni softverski alati. Pravljenje dobre multimedije znači biranje dobrog puta kroz softversku “močvaru”.  Sposobnost da se od početka prave i uobličavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova. 3D i CAD. praćenjem Interneta.  Kvalitetni alati za biranje delova bitmape. služe za preradu i izmenu slika.  Podešavanje osvetljenosti.  Upotreba virtualne memorijske šeme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike količine memorije.  Naredbe Lathe i Extrude. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moćni alati za poboljšanje i retuširanje postojećih bitmapiranih slika. Alati za izmenu slika. Alati treba da budu “naoštreni” stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba. iz koje “aligatori” iz teškoće u učenju dižu svoje glave i “grickaju” nas za noge. pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. uhvaćene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama… Neke od osobina tipičnih za aplikacije za izmenu slike. Ove aplikacije pružaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule. kontrasta i balansa boja. Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta bržim od telefonskog modema. primajući podatke do 10 Mbps i šaljući ih brzinama od 2 do 10 Mbps. 9 .  Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu. slike zvukove i pokretni video.  Sposobnost da se dodaju realistični efekti. detaljnim studiranjem i proučavanjem svakog alata. OCR i izmene teksta i izmene zvuka. od interesa za multimedijalne stvaraoce:  Višestruki prozori koji omogućavaju pogled na više od jedne slike u jednom trenutku. bojenje i crtanje. kao što su pravougaonik. Instalacije kablovske televizije (CATV – Cable TV).

koji mogu biti kombinovani. kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. reljefa. osvetljavanje. a omogućavaju istezanja. animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. distorzija i izmena perspektive. sjaja i graviranja. koje proizvode nezavisni stvaraoci. iz digitalizovanih segmenata. DVD je hardverski format koji definiše vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u slučaju usnimljenih diskova. krug elipsu. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obično multipleksirani audio. “Srce” QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za bešavnu integraciju zvuka. sa trake.  Mogućnost da se slike prave od nule. koristeći alate za liniju. poligon. slika. skriveni i sortirani. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafičkih scena (frejmovi). obično u malom prozoru u okviru projekta. četkicu za bojenje.  Geometrijske transformacije. freska. prskanje i tinting. 14. photoTools firme Extensis omogućava brzo dodavanje senki. brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta.  Mogućnost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veličina. QuickTime se koristi za isporučivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema.  Filteri za specijlane efekte. tipografske manipulacije i maskiranje. Alati za animaciju. 10 . Oba daju metodologiju za preplitanje. tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. Specijalni efekti iz dodatnih modula čine sliku zabavnom. talasi i vetar. grafička olovka. Format QuickTime podržava digitalni video. reprodukovani ubrzano. VideoShop i mediaStudio Pro. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau količinom informacija po video frejmu koji se šalje na ekran. izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa. Obe tehnologije omogućavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. iz animacija. hotTEXT firme Vertigo omogućava da se tekst pretvori u 3D objekte. difuziju. tvrdi diskovi. audio. erbraš. pravougaonik. računarske animacije.  Mogućnost dizajna u slojevima. ili neki drugi filter. sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smeštanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. kao što su obrtanje. graviranje. stilovi i veličine. zatamljivanje.  Višestruki fontovi. Alati za pravljenje filmova obično koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI – Audio Video Interleaved) i omogućavaju stvaranje. video i digitalni film. Alati za retuširanje. zamagljivanje. ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao što su Premiere. digitalizovani zvuk. kvadrat. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. vodene boje. izoštravanje. spoljni uređaji kao što su CD ROM-ovi. ukošavanje. video. zagreva da bi se digitalna informacija snimila i očitala. olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima četkice. radi specijalnih efekata. ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. senčenja. rotiranje. kao što su kristalizacija. testa. Aplikacije za izmenu slika obično podržavaju dodatne module. omogućavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom. MIDI podaci. isecanja. suva četkica.

koji opisuje njene izuzetne osobine. stono video izdavaštvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces. Deo za medijske usluge ne samo što ima ugrađenu podršku za više od 35 medijskih formata. kao što je Microsoft Word. kao što je Excel. tekst. animaciju. audio. QuickTime sadrži ugrađenu podršku za 10 različitih tipova medija (video. napravite histogram za poređenje broja miševa u dinamičkoj tabeli. VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga. AVI format datoteke nije proširiva. Najbolje je da objekat ugradite u datoteku. 11 . Povezivanje multimedijalnih objekata. Da bi se situacija poboljšala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI učinio korisnijim za profesionalno tržište. već isto tako dozvoljava stvaraocima da priključe svoje nove ili prilagođene formate medija.QuickTime čine tri elementa:  QuickTime filmski format datoteke  QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija)  QuickTime medijske usluge. audio.  Audio i video efekti i pretapanja  Snimanje medija. uključujući najveći broj glavnih formata za video. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premeštene u druge direktorijume. muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija. kao što su:  Vremenska kontrola i sinhronizacija  Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka  Spajanje slika. “otvorena” sredina. ili svojstva.  Mešanje audio signala. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows. nepokretne slike. nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. sklalranje. nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. DDE (Dynamic Data Exhange – dinamička izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding – povezivanje i ugrađivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka između aplikacija pod Windowsom Na primer. animaciju i MIDI. Poboljšanje tehnike kompresije i dekompresije omogućavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko četvrtine. ili će linkovi pući. Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa. snimanje zvuka. želite da nove mišolovke reklamirate blistavom grafikom. audija. bez specijalnog hardvera. i sve premestite u procesor teksta. MPEG. polovine ili celog ekrana. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead – omogućavaju mešanje video spotova. uz neki tekst. Elementi multimedije često se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike. vremenski kod.  Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma. 15. tween. Prvo napravite živopisnu sliku grafičkoj aplikaciji. konverzije formata. pa čak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako računar treba da pristupa mediju koji je uključen u QuickTime film. zatim.

Lotus Word Pro može da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugrađenim objektima. zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti. animacija i video spotova. Primer. Kancelarijski paketi programa integrišu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti. multimedijalnu reprodukciju zvukova. Omogućava da se podaci mogu uneti samo jednom. Mnogi dokumenti obrađeni na računaru na kraju se štampaju na papir. Možete uvesti digitalizovan zvuk. Slike. WordPerfect . ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. dinamičku tabelu. da nešto naglasite ili da objasnite nešto što je teško izraziti režima. pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. isporučeni na server. Dinamičke tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. Microsoft Office sadrži Word za obradu reči. Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm. Kancelarijski paketi programa. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajedničkog interfejsa sa sličnim menijima. TIFF. zvuk… Baze podataka – program za bazu podataka može da čuva. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4. Ti alati imaju i multimedijalne mogućnosti. Možete staviti QuickTime filmove u dokument. koji su bitni za vođenje biznisa. Excel – i u njega možete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija. Većina aplikacija pruža odlične mogućnosti za dijagrame i tabele. da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sačuvate u cilju reprodukcije. Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored časova. automatski se vrši ažuriranje u dokumentu WordPerfecta.2. očitava i organizuje mnoge vrste informacija. očitavati i reprodukovati. Poput dinamičkih tabela. Access je relaciona baza podataka raspoloživa zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite. Prezentacioni softver je na početku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije. sortira. naredbama i paletama ikona. Lotus 1-2-3 omogućava preraspodelu grafičkih elemenata klikom i prevlačenjem i korišćenjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljašnjem svetu. Ako se podaci menjaju u povezanom programu. Dokumentu je značajno priključivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika. ili animiranih ilustracija. Možete praviti i uvoziti različite formate slika: PIC. ili CD. organizuju podatke po kolonama i redovima.alat koji omogućava crtanje. Svaki program je zasebna aplikacija.16. ali svi su međusobno povezani kroz OLE i DDE. upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. zahvaljujući raznim projektorima. WordPro – pošto ima naredbe za Windows DDE i OLE. ali da se mogu razgledati na različite načine. Word – nudi posebne multimedijalne osobine. relaciona baza podataka. baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu štampane na papir. slike iz Photoshopa. u elektronski poštanski fah. U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. Koristeći DDE. kotira se visoko zbog lakoće korišćenja i međuplatformskih mogućnosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. Excel. Editor slika omogućava lako dodavanje grafike u dokumente. WordPerfect za Windows može da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. Obrađuje slike i druge multimedijalne sadržaje. kao što su zvukovi i AVI filmovi. BMP i EPS. 12 . FileMakePro.

menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. digitalni audio i MIDI muzika. Autoriski alati mogu biti:  Alati zasnovani na karticama. prototipove i tehničke vizuelizacije. sa rezolucijom visokom. U najboljem slučaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu. ili kao špilovi karata. animirane GIF datoteke itd. Organizacioni.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. Alati zasnovani na ikonama i događajima . video spotovi) moraju biti napravljeni. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. ili stranicama  Alati zasnovani na ikonama i događajima  Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama. zvukove. Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imaće sopstvenu strukturu i cilj i zahtevaće različite osobine i funkcije. kao što su Basic i C  Alati za razvoj dokumenata 13 . animaciju i video spotove.PowerPoint – firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili ručnim prikazivanjem slajdova. uključujući grafiku. ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi. za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. Možete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha. tekst. animacije. 17. Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i događaji se organizuju po vremenskom redosledu. ikonama i objektima  Programiranje skript jezikom  Programiranje tradicionalnim jezicima. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisničkog interfejsa. Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obično prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadržaja i funkcija projekta. a u najgorem slučaju morate znati koji alat će bar omogućiti da se posao obavi.u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (događaji). koje ćemo objasniti u sledećim pasusima:  Vizuelno programiranje sa naznakama. Elementi multimedije (slike. ili višom od 1/30 sekunde. Vrste autorskih alata. Autorski alati za multimediju daju važan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili više pristupa. Omogućava multimedijalno povezivanje i ugrađivanje.

jer mu dozvoljava da upravlja sadržajem i tokom informacija. a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadrže medijske objekte: dugmad. Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. Macromedia Flash… Interaktivnost čini krajnjeg korisnika vašeg projekta moćnijim. zvuk video filmove. ili dijagram toka događaja. Mogućnost za fino podešavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tačnu sinhronizaciju događaja – na primer. pomoću posebnih dodatnih modula. ili je odvucite izvan da bi je obrisali. tako što ćete prevući odgovarajuće ikone iz biblioteke. ili ugrađivanjem Jave. Kada se izgradi struktura možete dodati sadržaj: tekst. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom. grafiku.Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlakši autorski proces. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje događaja multimedijalne prezentacije. praćenje događaja i prenos poruka između objekta i elemenata. stranice ili kartice. Ako želite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju. Prvo izgradite strukturu. autorksi sistemi obično daju načina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a. potprogrami. Ispručivanje projekta može zahtevati pravljenje izvršne verzije projekta korišćenjem multimedijalnog softvera. tekstualna polja. animaciju. Director 14 . Izvršna verzija omogućava da se projekta reprodukuje. JavaScripta ili neke druge kodne strukture. koji podržava kompletnu programsku logiku. zvuke i proračune. uz prateći zvučni efekat.Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. Mogućnost isporuke projekta. Reprodukcja na Internetu Pošto je web postao značajan isporučioni medij za multimediju. ili dijagram. koje nudi mogućnost da se pređe na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnošću kao što je pritisak tastera na tastaturi. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz između platformi lak. Autorski alati bi trebalo da omoguće jedan ili više nivoa interaktivnosti:  Jednostavno grananje. Možete štampati navigacionu mapu. klikom miša itd). Ikone mogu uključivati izbor iz menija. Mogućnost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat. stalno ćete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvršava. pozadine. slike. Primer ovih alata su Macromedia Direktor. grafičke objekte. animacija balona koji eksplodira.  Uslovno grananje koje podržava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili događaja  Strukturirani jezik. Alati zasnovani na vremenu . zadataka i odluka. Svaki alat koristi svoj različit pristup za upravljanje događajima u vremenu. kao što su IF-THEN naredbe jedna u drugoj. Alati zasnovani na ikonama vođeni događajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije.

18. 15 . prvobitno dizajniran da prikaže jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije. Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazrešiva za sve. Korišćenje teksta u multimediji Korišćenje teksta i simbola za komuniciranje je započelo pre otprilike 6. Sumeru i Vavilonu). menijima i navigacionim pomagalima. Egiptu. politikom i porezima.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. Nakon nedavne “eksplozije” Interneta i WWW. tekst je postao važniji nego ikad.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji. Samo su članovima vladajuće klase i sveštenstva bilo dozvoljeno da čitaju i pišu piktografske znake i oznake na glinenim pločicama. destilišući prozu u svega nekoliko reči. Danas su tekst i sposobnost čitanja “vrata” ka moći i znanju. U nekim ranijim dobima najveći prekršaj jednog čoveka je bilo znanje čitanja. kompleksni priručnici i sadržaji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. pa kad počinjete da radite u nekom mediju važno je da kultivićete preciznost i svest o konkretnim rečima koje koristite. Dodajte ugrađene funkcije koje na klik mišem povezuju izabrane reči i fraze sa drugim sličnim i detaljnijim materijalom. Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentrišu tekst. Šta se pomoću autorskog alata može uraditi. Čitanje i pisanje su očekivane i neophodne veštine u većini modernih društava. U multimediji to su reči koje će se pojaviti u naslovima. Više nego TV koja sa svojih 5. osim za one koji su stekli veštinu čitanja. 19. prototipove i tehničke vizuelizacije.Director firme Macromedia je moćan i kompleksan autorski alat sa širokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija. animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. Akademski članci. 10 ili 100 kanala. Pisane poruke su bile popularne među elitom. volje Božje. ako nije pripadao višoj društvenoj klasi. Gradivni elementi multimedije. 20. ili ako vladaoci za to nisu dali “odobrenje”. ili amnezije. kada su prvi simboli ispisivani na glinene pločice i ostavljani da se suše na suncu. novinski članci. Najranije poruke pisanim rečima su obično predstavljale informacije od vitalnog značaja za upravljanje ljudima. Web nudi “istraživački raj” od nekoliko miliona HTML dokumenta Moć značenja Čak i obična reč ima više značenja. Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language).

FANTASTIČNO .može biti bolje nego “taj odgovor je ispravan”? Eksperimentišite sa rečima koje planirate da koristite. delikatna. Samo vi znate reči koje će Vas zaustaviti usred ljutine. srećna. Tipični stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). Studije su pokazale da je lakše čitati reči i rečenice sa izmešanim malim i velikim slovima. svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih značenja.138 inča. Times 12 pointa italic je font. gornja kutija je sadržala velika slova a donja mala slova. ili lik fonta. Posmatrajte ih kako rade. To su reči koje imaju značenje. Predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do u detalje. Times i Courier su pisma. ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. 16 . Korišćenje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. Druge stilove (podvlačenje) može dodati vaš softver za računar. navigacione sisteme i sadržaj. Njegov sadržaj ne bi nikako mogao biti kompleksan. uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doživljavaju reči. Veličine pisma obično se izražavaju u pointima. mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma. 1 point je 0. ili zapisani. AirWorks. tehnička. tako što ćete ih “iskušati” na drugima. a bilo bi vam potrebno mnoštvo slika i simbola da obučite publiku da se kreće kroz projekat. a sans serif se koristi za naslove i važne ciljeve. “zeleno’ i “lako”. Font je zbirka znakova jedne veličine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. Pisma su bila opisivana kao ženska. Arial su sans serif. Zato su to elementi od vitalne važnosti za multimedijalne menije. a malo lowercase. Reči ili simboli u ma kakvom obliku izrečeni. Svi ovi primeri demonstriraju sledeći princip multimedije: važno je dizajnirati oznake za naslove ekrana. Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku. ili kutije (case). muška. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafičkih znakova. vino ili platforma političkog kandidata. Palatino su primeri serifnih fontova. koja obično sadrži mnoge tipove veličina i stilova. duhovita. najčešći su sistem komunikacije. Veličina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao što su g i y). Helvetica. Pismo ili ima serife ili nema. Pojmovi “Barbi”. New Century Schoolbook. logotip ili poštapajuću rečenicu. Pisma mogu bit oglašavana na više načina. U vremenu kada se slagalo ručno slova za pojedinačni font su uvek bila čuvana u dva poslužavnika. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase. a kod nas je odomaćeno verzal i kurent. kapriciozna. komična. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst. novinska… Serif je mali ukras ( na francuskom sans znači bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. nego reči i rečenice samo napisanim velikim slovima. menije i dugmad. ili oko 1/72 inča. Ako vam budžet dozvoljava. U računarstvu se koristi termin font. Helvetica. formalna. WebStar. Times. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini reči: FileMaker.“Kovači” reči u oglasnim agencijama ocrtavaju značenje čitavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu reč. Shvatite suptilna značenja: GO BACK je jače nego Previous. baš kao kuća koju oglašava agencija za nekretnine. koristeći reči sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjem da bi ste izrazili šta ima da kažete. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika između malih i velikih slova. Quit je jače nego Close.

ili web sajta. U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak između redova bude prijatan. U takvom slučaju koristite velike fontove i malo reči sa mnoštvom praznog prostora. I ovde morate biti pesnik. Na web strani stavite najvažnije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraživanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz između slova i pozadine.Jedan jedini član tekstualnog menija propraćen jednom akcijom (klik mišem. Smislite smislene reči i izraze za linkove i elemente menija. Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema. Lakše je čitati štampan dokument nego skrolovati po ekranu. Mora se naći mera. ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju pošto kliknu. Ako 17 . ali ne pravite tekst da izgleda kao link. Oivičite naslove sa mnogo praznog prostora. Može ponekad biti teško zbog dizajna. gde znate da korisnik traži informaciju. tekst će se uključiti u živu prezentaciju i podcrtavaće glavnu poruku. Menjajte veličinu fonta srazmerno važnosti poruke koju isporučujete Istražite efekte primene različitih boja i postavljanja teksta na različite pozadine. kao što su i blokovi teksta. Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vaše poruke. Ne treba ni mnogo ni malo. ili koncepte. Računarski ekrani pružaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. Korisitte što manji broj različitih pisama u istom radu. koje kad kliknete vode ka drugim stranama. ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira. za navigaciju i za sadržaj. ali menjajte veličinu lika fonta stilovima tipa bold. Pokušajte da upotrebite inicijale za pause (kao “P” na početku ove rečenice) i početna velika slova da biste rečima dali dodatnu težinu (slika 5. Za štampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. možete upakovati ogromnu količinu tekstualne informacije na ekran. Eksperimentišite sa spuštenim senkama. pre nego što to sve postane napadno. Dugmad za web možete praviti od GIF i JPEG bitmapa. Ako dajete javnu podršku glasom. U višespratnici može biti 50 takvih dugmadi. Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata. Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. Za mala slova koristite najčitljiviji raspoloživi font. pritisak na taster na tastaturi…) zahteva malo obuke. klikom miša. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). italic. ili vrlo koncizne tekstualne poruke. Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. reklamni psihologi grafički dizajner. prilagodite veličinu teksta. U većini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. moraćete da isporučite probojne. gde korisnici odaberu temu i kliknu mišem. za menije. U određenim trenucima. Izbegavati više nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu. lep plavi trougao.1). a jednostavan je i neposredan. Grafikom izmenite izobličite tekst. Ako su vaše poruke deo interaktivnog projekta. Naglasite tekst da istaknete ideje. da biste privukli pažnju. eventualno osvetljeno). neka imena su nažvrljana… U multimediji dugmad su objekti. Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. Koristite tekst za naslove i podnaslove. Za dugmad birajte fontove koji su čitljivi. Interaktivi multimedijalni projekta se obično sastoji od tela informacije ili sadržaja kroz koji se korisnik kreće pritiskom na taster.

slike) da biste uvećali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke.33:1. umesto lepšeg fonta koji je nečitljiv. tabele. i ostale osobine. Ima mnogo načina da se zadrži pažnja kada se prikazuje tekst. Dodatno. Upotrebite font koji se lako čita. Treba voditi računa u kom će fontu korisnik čitati vaš dokument. a tekst između tagova će biti prikazan u browseru u bold stilu. što daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proširio VGA standard za PC računare (96 piskela po inču). Uspravno i položeno Tradicionalno odštampani dokumenti su viši nego širi. pikseli su obično bili viši nego širi. Pomoću CSS možete definisati: težinu fonta. skraćeno WYSIWYG – izgovara se “vizivig”). tako što ćete ih na tekst označiti na poseban način pomoću tagova. Gde je naslov okružite <H1> i </H1>. viši nego širi. promenljivost fonta. transformacije teksta itd. Dinamički HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definišu parametre od visine linije preko širine margine do lika fonta. b. na starim EGA monitorima bio je 1. koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. ali nisu čitljiv na običnom monitoru. Gde želite da tekst bude polucrn (bold) okružite ga tagovima <B> i </B>. Orijentacija tipa “širi nego viši” je tipična za monitore i zove se landscape. boje. ali možete da pravite zadovoljavajuće dokumente koristeći uvlačenje blokova. Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika. okvir i hrizontalne lenjire. i zvuka. To se upoređuje sa standardnom merom u štamparskoj industriji (72 pointa po inču) i omogućava stonom izdavaču i dizajneru da vide na monitoru na šta će odštampano ličiti (zove se “šta vidiš to dobiješ“ – What You Si Is What You Get. 2. veličinu. U HTML dokumentu možete zadati likove slova. da povećate naslov znak po znak. Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). U multimediji imate moć da “stopite” i tekst i ikone (boje. 3… ili a. Tekst je efikasniji od slika i crteža kada treba preneti korisniku preciznu poruku. pokušajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani.cilj vašeg multimedijalnog projekta. prilagođavanje veličine. porodicu fonta. Orijentacija tipa viši nego širi se označava kao portrait. ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta. Na primer. 18 . Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. veličine. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i prisećaju se slika. Simboli kao što su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone. Na primer možete da animirate određene pasuse i naterate ih da uleću u ekran. Lep tekst u HTML dokumentima se obično pravi u vidu grafičkih bitmapa. c …) okružite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi. to su simboličke reprezentacije objekata i procesa koji su zajednički za korisničke interfejse mnogih OS. Simboli prenose smislene poruke. ikona. možete ključne reči staviti na gomilu i flešovati ih po određenom redosledu (kao u bilbordima)… Vrlo rano u razvoju monitora za računar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inču. Pokušajte da prikažete cele pasusue na ekranu. zvukove. a gde je uređena lista (1.

U maju 1989. ili 96 pointa. itd. ili Macintosh. Pošto je svaki znak u PostScriptu matematička formula. ili štamparska mašina (image setter) rezolucije 1200. nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. podesna za najfinije štamparske poslove. dugmad. PostScript je brzo postao standard za fontove i štampanje u svetu stonog izdavaštva i odigrao je značajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog računara Macintosh. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove.1 prikazani TrueType fontovi. Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veličinama bez reckavosti. stvaraoce multimedije treba da interesuje kako će skalirani fontovi izgledati na monitorima. godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju bržih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove. podnaslove. Na slici 6. 19 . što je omogućilo da laserski štampač visoke rezolucije 300x300 dpi pomoću specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu sićušnih kvadratnih piksela sračunatih iz geometrije znaka. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajućem meniju File ovog direktorijuma. nazvanu TrueType. napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove. u kombinaciji sa obradom reči i softverom za slaganje teksta po strani. bilo da je štampač LaserWriter od 300 dpi. Iako “rat’ između PostScript i TrueType fontova nastavlja da se širi kroz računarsku i izdavačku industriju. Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na štampač. TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi. Danas se TrueType isporučuju sa računarima sa Windowsom.ž Apple ga je licencirao i uključio u svaki svoj laserskii štampač tipa LaserWriter. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omogućavaju da se tekst u bilo kojoj veličini ispiše na računarskom ekranu bez reckavosti. Osim što štampa glatke znakove na štampaču. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vašem i korisnikovom računaru. Ako se vaš rad distribuira na sajtove. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. godine predvodili revoluciju u stonom izdavaštvu. ili 96 dpi). Apple i računar Macintosh su 1985. 3600 dpi. Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku. Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows. jer su oni univerzalno raspoloživi na svojoj platformi. ne kako će izgledati na papiru. praveći ih glatkijim za oko.VGA rezolucija je 640 piksela po širini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. ili. čak. a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba još 40K. a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane. PostScript fontovi su obično u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. stvaraoci multimedije ga retko koriste. Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu “verni”. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematičkih konstrukcija (Bezijerove krive). kojima se poboljšava rezolucija. 2400. Fontovi Type 1 sadrže natuknice (hint). koji mogu i da nemaju fontove. koje vi koristite. tako da se koristi ne samo da opiše pojedinačne znakove u fontu. može se lako skalirati da bude manji ili veći tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veličini 24 pointa.

pre nego se bajt potpuno iscrpi. uključujući i mala i velika slova. Takođe su uključena 32 upravljačka znaka za prenos poruka uređajima (nov red. ili pravljenje novih Font resursa za pamćenje bitmapa ekranskih fontova. Prošireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute). Nazvan Unicode. arapske cifre i matematičke simbole. Tako ASCI vrednost 165 može bit na primer.2 predstavlja simbole iz menija Insert. kao što su kursori. 20 . On omogućava da se enkodira još 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi. oblici. Grafički dizajneri. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim slučajevima sudski je zaštićen patentima. Latin skript koji se koristi za engleski i većinu evropskih jezika). Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova. a danas računarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za prošireni skup znakova. godine koncentrisan napor lingvista. Skraćenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (američki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najčešćoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podržavaju tri oblika enkodiranja. ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova. Od 1989.000 dodatnih znakova. tabulator i nova strana). Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer. izdavači i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojećih likova fontova. Pravila za enkodiranje znakova iz proširenog skupa nisu standardizovana. Kada nekoliko jezika ima zajednički skup simbola sa istorijski povezanom podlogom. originalan standard sadrži 65.000 znakova dovoljno za enkodiranje većine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvažnijim svetskim jezicima. profesionalni tipografi mogu da prave upečatljive likove teksta i prikaza. Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta. inženjera i informatičkih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih računarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje višejezičkog teksta i znakova. ali se omogućava enkodiranje do čak 1000. grafička oznaka uvučenog pasusa (*) itd. Unicode organizacija podržava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. ResEdit je editor resursa. koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. Dok je 65. uključujući i često korišćene simbole. ikone. Bilo je teško prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. kojim se koristi uobičajen repertoar znakova. Sa ovim alatima. Može da se koristi za editovanje. preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. tako da možete da tačno prenesete ideju ili grafički osećaj. Bajt koj se sastoji od 8 bitova. Isporučuje ga Apple. kraj reda. Pošto je računarsko tržište postalo internacionalno u poslednjoj deceniji. a koristan je pravljenje i izmenu grafičkih resursa. dijalozi.000 znakova da bi bili uključeni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. predstavlja najčešće korišćeni gradivni blok u računarskoj obradi. znake interpunkcje. Slika 6. jedan od problema je bio rukovanje različitim međunarodnim alfabetima. Osmi bit bajta je neiskorišćen. zajednički simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript).Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vašom aplikacijom kada isporučujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju.

potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafičkih aplikacija koje mogu da prošire. 21 . Tekst se onda može zvati hipertekst. Prosto biranje fonta je prvi korak. umesto na štampanim stranama. pošto su reči. Pošto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja reči ne samo sa drugim rečima. grafici i zvukovima) u čvorovima. interaktivne kioske. Izraz hiper – znači nad. osenče. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavaštvo i referentne radove. Veze su navigacione staze i meniji. čvorove koji sadrže tekst. hipertekst često postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kreće i interaguje.Da tekst izgleda lepo. poruke i elementi sadržaja. edukativne kurseve. sekcije i misli povezane. brzo i intuitivno. tehničku dokumentaciju. Umetnost hipermedijalnog dizajna leži u vizuelizaciji tih čvorova i njihovih veza. tako što vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. kao i ljubav sa mržnjom. manipulisani i spojeni u grafičku sliku. nego i na srodne slike. Dve često pominjane reči u hipertekstualnim vezama su veza (link) i čvor (node). grafiku. Kada tekst “živi” u računaru. slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju. Za najveći broj dizajnera lakše je da prave lep tekst pomoću pripremljenih fontova. video spotove. Lep tekst se obično nalazi u bitmapiranim crtežima u kojim su znakovi prepravljeni. tj. čvorovi su teme kojima se može pristupiti. moć računara da obrađuje može se upotrebiti tako da tekst postane pristupačniji i smisleniji. šrafiraju. tekstualne i slikovne baze podataka. Najjednostavniji način da se šeta kroz hipermedijalnu strukturu je pomoću dugmadi koja omogućavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu. elektronske kataloge. oboje i analiziraju reči u prave crteže. Multimedija (kombinacija teksta. Veze povezuju konceptualne elemente. Reč može biti “vruća” (kao i dugme). dokumenti. korisnik može da se kreće kroz tekst na nelinearan način. interaktivnu literaturu. zvukove i ostale vrste prikaza. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom. ali neki će praviti sopstvene prilagođene fontove. koristeći alate za editovanje fonta. ili grožđe sa vinom.

sistemski zvuci. Čim instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloživi. chimes. MIDI zavisi od uređaja. To je univerzalan “govor” na bilo kom jeziku.Pošto su male. kao zvuk. 22 . Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvučnost) u diskretnim vremenskim intervalima. od najtišeg šapata do zaglušujuće buke mlaznog aviona u poletanju.Ako se koriste kvalitetni uređaji. nego njihovi digitalni ekvivalenti. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije. Možete dodeliti zvukove sistemskim događajima kao što su startovanje Windowsa. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke. razvijen ranih 80-tih prošlog veka za elektronske muzičke instrumente i računare. jer omogućava instrumentima da komuniciraju na standardan način.21. MIDI su note – prvo zavisi od vašeg zvučnog sistema. ili više identični.wav. ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. 22. Mane MIDI: Pošto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk. proizvode zvukove koji su manje. Možete dodati svoje zvučne datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog događaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. ili širine za prenos. digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. bez promene visine tona.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta. Digitalni podaci. ili vibracije. pokreću se napred-nazad (primer konus zvučnika). Nasuprot MIDI podacima. prostora na tvrdom disku. Midi i digitalni audio. Pojam zvuka. nego instrumente. upozorenja. Nivoi zvučnog pritiska mere se (glasnoća ili obim) mere se u decibelima (db).Možete menjati dužinu MIDI datoteke (promenom tempa). a drugo od kvaliteta vašeg muzičkog instrumenta i mogućnosti vašeg zvučnog sistema.wav. s druge strane. utiče na naše raspoloženje… Kada nešto vibrira u vazduhu. a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. Akustika je grana fizike koja proučava zvuk. Ovi talasi šire se kao nabori vode od kamička bačenog u nepokretni bazen. chord. MIDI datoteke ugrađene u Web strane učitavaju se i izvode brže. a kada dosegnu vaše bubne opne. itd. MIDI standard je kao PostScript. bez obzira na reprodukcioni sistem. stvaraju se talasi pritiska. osećate promene pritiska. samo ako je reprodukcioni uređaj identičan proizvodnom. ili prikazanog ekrana. možete biti sigurni da će reprodukcija biti precizna. Dozvoljava da muzika i zvučni sintisajzeri komuniciraju međusobno duž kablova kojima su uređaji povezani. ponekad MIDI datoteke mogu zvučati bolje od digitalnog audia.Digitalni audio neće raditi jer nema dovoljno RAM-a. Digitalni zvuk se koristi za muzičke CD-ove.wav. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard. itd. a digitalni podaci ne zavise. nizovi nota i koji instrumenti će svirati te note. Kao što se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od štampača. MIDI datoteke će biti 200 do 1. tako zvukovi koje prave MIDI muzičke datoteke zavise od konkretnog MIDI uređaja za reprodukciju. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. Na raspolaganju su sledeći sistemski zvuci: Start. MIDI podaci su za digitalni audio ono što je vektorska. ili gubljenja audio kvaliteta. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzičke notacije. što je nemoguće sa digitalnim audiom. snage centralnog procesora. Pruža zadovoljstvo slušanja muzike. kao što su note. Možete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije. Digitalni audio je snimak.

a MIDI je tu najmanje pouzdan.Uvek možete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. Da biste dobili konzistentan nivo jačine.Da biste napravili MIDI ompozicije. označite sve podatke u datoteci i povisite. note… Generalno možete koristitit MIDI u sledećim slučajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta. Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzičke teorije. Digitalni audio koristite u sledećim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. 23 . Clear. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike može biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta. male su šanse da će svi biti iste jačine. da će snimak zvučati isto tako dobro i na kraju kao i na početku kada ste ga pravili.Odsecanja čak i malog broja sekundi može napraviti tu i tamo ogromne razlike u veličini datoteke. Korišćenjem istih alata kao i za odsecanje moguće je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak. širi izbor aplikacionog softvera i sistemske podrške za digitalni audio. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji. “živih” radi TV prenosa.MIDI se ne može lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga.Osim toga možda će biti potrebno da sastavite duži snimak isecanjem. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvučne efekte koje ste snimili na analognom medijumu. dovoljnu za digitalne datoteke.Pravljenje originalne MIDI partiture je težak posao. firme Sonic Foundry. sa popularnih CD i LP ploča. Imate računarske resurse i prenosnu širinu. Erase ili Silence). Ovim alatom možete praviti profesionalne zvučne snimke i vršiti digitalne miklseve.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek. najvažnija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka. sintisajzera. Pod Windowsom skoro svi programi pišu WAV datoteke. Ako pokušate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan. klavijature.Priprema digitalnih audio datoteka je prilično jednostavna.Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima.Najbolje je upotrebiti zvučni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na određeni nivo – recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja). ili snizite ukupnu jačinu za izvestan iznos. Potrebna vam je izgovorena reč. zahteva poznavanje elemenata muzike. Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. Sa digitalnim audiom možete imati više samopouzdanja.pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu može više biti kao proizvodni alat. potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obižno ugrađen u zvučnu karticu PC računara). Odsecanje uklanjanje “mrtvog vazduha”. ili na oko 16 db. umesto medija za distribuciju. a MIDI je najbrži i najfleksibilniji alat za to. Uopšteno. sposobnost da se svira klavir i pregršt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture. partiture.Možete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora. MIDI je najbolji način da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. poput kasete). Digitalni audio Možete da digitalizujete zvuk iz mikrofona. prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji računar može da pročita. Konverzija formata. Ima puno mladih kompozitora koji žele da uđu u multimediju. U nekim slučajevima softver za digitalno editovanje može čitati format različit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows. ili praznog prostora sa početka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka. Nije vam potreban govorni dijalog. postojećih snimaka na traci.Odsecanje se obično postiže prevlačenjem kursora miša preko grafičke prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut. upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. prirodnog ili snimljenog.

plave. naročito ako projekat sadrži komplikovane “žive” prezentacije ili ako isporučujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. 3. a kvalite da bude na nivou CD. 4. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat. Snimanje na jeftini medij. Možete snimiti zvučni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. prasvljenje nepokretnih slika. 24 . Sa trakom možete snimiti isti zvuk. izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. Kada pravite multimediju verovatno ćete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst. morate proći izvesne korake: 1.23. 25. 3D prikazi. bilo MIDI zvuka na Webu. uključujući zvukove događaja. 26. zvuk.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom.Sastavljanje svega može biti teško.Video-rikorderi imaju odličnu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korišćenjem audio zapisa na video traci.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat. umesto direktno na disk. sasvim slično fotografiji.Ako odlučite sami da radite. Audio snimanje. Menjajte zvukove da odgovaraju vašem projektu. žute i zelene boje. daju veći nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. 24. alati. trebalo bi da unajmite studio. Formati za audio datoteke. 2. ali testiranje i procena onog što ste uradili još teže. Lingo (Director) i ActionScript (Flash). 5. i gde treba da se odigraju zvučni događaji. kao što je muzika u pozadini.1 KHz i 16 bitova. Dobavite izvorni materijal.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tržištu. vrhunske pojačivače i opremu za snimanje i skupe mikrofone.Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog.Program Flash firme Macromedia omogućava integraciju zvučnih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu. praveći ga od nule ili kupovinom. Audio snimanje. različita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa. fotografske bitmape.Prvo možete čekati da se cela zvučna datoteka prenese na računar i da je onda odsvirate pomoćnom aplikacijom. Skript jezici kao što su OpenScript (ToolBook). Odlučite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. Ponekad vam može i običan kasetofon obaviti posao. Odredite koja vrsta zvuka se traži. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smešteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu. Format zvučne datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka. ili može biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene. spremite se da investirate u “gluvu” sobu.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najčešće pamte kao WAV datoteke. preslušati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke.Omogućavaju zapis na traci sa 44. slike. Ako vaš projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44. vektorska grafika. animacije i digitalne video spotove. ali najveći deo animacija i videa zasnovanog na račuaru će se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor računara može obraditi. simboli. kao što su klikovi na dugmad. S druge strane animacija na brzoj mašini može se izvršavati 5 do 10 minuta brže nego na sporoj mašini. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. i protočne zvukove. veština koja se uči metodom probe i pogreške. Ono što vidite na ekranu multimedijalnog računara u bilo kom trenutku je mešavina elemenata: tekst.Može biti vrlo raznobojan ekran sa nežnim pastelnim prikazima crvenkasto ljubičaste boje. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na događajima. Slika.

dugmad. filmova. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo).Mogućnost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih. koristite indeksne kartice i premeštajte ga dok sve ne bude dobro. Bitmape se koriste za fotorealistične i za kompleksne crteže koji zahtevaju fine detalje. ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora. 25 . izrazite svoj zanat. ili klonirate izgled i osećaj nekog drugog projekta. ili TV slike korišćenjem skenera ili videa itd. zvuka i videa koji se odnose na jednu temu. Pojam bitmape i softver za bitmape.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predviđanja i pripreme. pa editujte slike u Photoshopu. Prvo skicirajte projekat i grafičke ideje: napravite dijagram toka. neki programi sadrže gotove 3D modele. crteža. jedan preko drugog.Tako možete prikazati prezentaciju na celoj radnoj površini ekrana. Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsređuje za stvaranje. napravite scenario projekta i numerišite ga. čudnih geometrrijskih oblika. Fireworksu ili nekom drugom programu. Za fotorealizam. i preko celog ekrana. bilo da koristite crteže i objekte koje je pravio neko drugi.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima.Grafički elementi se obično mogu skalirati na različite veličine. Kada pravite multimediju korisno je da imate više monitora. svetala.Nepokretne slike mogu biti najvažniji delovi multimedijalnog projekta.. naspram pozadine. novi BMW… Nepokretne slike se na računaru prave na dva načina: • Kao bitmape (grafika za bojenje). Director. Corel. Planirajte pristup. fotografija.Ovo je bitno za autorski sistem kao što je Macromedia Director.Mogu biti obojene.Razradite grafički pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima. Iscrtan objekat može biti ispunjen bojom i oblicima i možete ga izabrati kao jedinstven objekat. okvire. Jednom napravljena bitmapa može se kopirati. Paint. možete da dobijete bitmape od isporučilaca već pripremljenih slika i od dobavljača fotografija koji su već digitalizovali slike za vas. animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni. omotača. Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. ravnomernih…Nepokretna slika može biti stablo na zimskoj padini. Višestruki monitori. Ako ne želite da pravite sopstvene. a da i dalje imate prostora za alate i druge menije.skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru. prešarati…Na početku projekta ekran je prazno platno. sa namerom. vektorske crteže i bitmape).Da biste ušli u multimedijalni projekat. okviri teksta.Može biti jako crno i belo. počnite sa olovkom gumicom i papirom. veća dubina (više bitova informacije) zahteva se za opis više od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . Bilo da koristite šablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema. ili nekog drugog prikaza.Većina autorskih sistema daje alate kojima možete da pravite objekte multimedije (tekst.Računarski ekran je akcija: sadrži mnogo više od poruke. ili uređaja za štampanje. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike. povezane na računar. 27. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogućnosti grafičkog hardvera i monitora računara. omogućavajući da prevučete gotove objekte na scenu. • I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. menjati. Hvatanjem bitmape sa fotografije. Nepokretne slike mogu biti male ili velike. Macromedia Director predstavlja vodeći alat interaktivnog multimedijalnog sadržaja za web. Alat je pogodan za izradu modela. puno oštrih uglova ili umekšano stapanjima sivih nijansi i antializinga. Primer. ili bojenje. kamera.Može biti elegantno ili ne. Bitmape možete napraviti od nule programom za crtanje. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinačne tačke koji su najmanji elementi rezolucije računarskog ekrana. spremno da vi. poslati elektronskom poštom. poligone i druge matematičke oblike. obojiti. Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije. Photoshop. krugove. ili kolegama. multimedijalni dizajner.

Možete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana.3D aplikacije daju x. Tu sliku možete skenirati. da postavljate vaše lice u neki ambijent itd. Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po računarskom ekranu korišćenjem delića memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opiše isti objekat u bitmap obliku. i niste našli pravu sliku za neobičnu pozadinu koju želite za ekran na primer.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je teže. kada se koriste za animaciju. Najjednostavniji način da uhvatite ono što vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajuće tastere.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje. različite promene u položaju. skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smeštena u video memoriji. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj površini zahteva posebnu veštinu. kao što su Illustrator. Programi za 3D animaciju takođe koriste vektorski nacrtanu grafiku. i z ose i prilagodljive perspektivne poglede . Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno). o baštovanstvu. Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena. pravougaonici. da manipulišete bitmapama je da koristite program za editovanje slika. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika. Na primer. Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH). panorame.Uz pomoć filtera i raznim specijalnim efektima možete napraviti ono što želite.3D grafika i tekst daju životnost multimedijalnim projektima. y. Pomoćni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. 29. ili brže. Većina multimedijalnih autorskih sistema omogućava korišćenje vektorski nacrtanih objekata. i ako želite možete konvertovati crtež koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu. vršiti neophodne izmene i na računaru podešavaju piksele. Grafički umetnici koji dizajniraju za štampane medije koriste vektorski prikazane objekte. Kada pritisnete PrintScreen (Windows). odatle možete preneto uhvaćenu bitmapu u aplikaciju (kao što je Paint u Windowsu). ovali. To su vrhunski programi koji omogućavaju retuširane mrlja i ostalih detalja foto slika. Postoje programi koji će izračunati granice bitmapirane slike. rotaciji i senčenju svetlosti. Hvatanje i editovanje slika. 3D crtanje i prikazivanje. ili Freehand. “osvežavan” svakih 1/60 sekunde. zavisno od frekvencije skeniranja monitora. iscrtavaju se brže od bitmapa. ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku. kada snimate crtež.QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okružujuće slike kao da ste “unutar” slike i da možete da 26 . Druga alternativa je da umetnički rad tradicionalnim metodama: • Akvarelom • pastelom ili • Olovkama. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Većina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada. Vektorsko crtanje. učitavaju se brže i. kao što su linije. Programi za dizajn pomoću računara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inženjerima. Vektor je linija opisana položajem svoja dva kraja. 30. poligoni i tekst.28. Način da uradite dobre slike. primerak slike ekrana ide u Clipboard.

dati život. Koreni današnjih crtanih stripova se mogu naći u Egiptu – slika 1a. ljudi su pokušavali da zabeleže sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. palete. HSB. ili pojedine njegove delove. narandžasto. formati. izgledalo bi da je ptičica u kavezu. Palete boja. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatrača. reklame. Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama. Kada bi zavrteo disk. video i film. jedna od “miliona” (256x256x256=16. PSD (Adobe Photoshop). žuto. film. jer ih svi browseri mogu da prikažu. 32. godine od francuza Paul Roget. izračunate od strane računara.Zeleno. Reč animacija potiče od latinske reči animare što doslovno znači oživeti. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u računarskim terminima su RGB. stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opiše tačna boja. Od osmonogog bika iz Altamara pećina u severnoj Španiji – slika 8b. roze. mogu se smatrati da su unakrsne platforme. Boja piksela se na monitoru računara izražava kao količina crvene. modeli.Od početka vremena. prava animacija se ne može ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka – pojma vida. zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogućnosti. a oko vidi kombinaciju crvenog. Ovo je prvi put demonstrirano 1828. zadajete postavljanjem iznosa svake crvene. animacija se koristi za zabavu. CIE i druge. Boje su suštinska komponenta multimedije. Međutim.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz različitih uglova po krugu. Palete boja su matematičke tabele koje definišu boju piksela prikazanu na ekranu. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinačnih slika tj. ljubičasto.Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisničke interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i držite celu prezentaciju stalno u pokretu. do crteža ponašanja odavno mrtvih faraona – uvek se čeznulo u svetu umetnika da opišu pokrete. Tokom dvadesetog veka. HSL. PCX (MS-DOS). plavo. Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB mešavine. koji je izumeo tzv. Boje. U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvača. na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate. a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF.Moguće je animirati ceo projekat. Pojam animacije.216). ili mogu biti fotografski snimci. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format – format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj.722. Koristeći 24-bitni RGB model. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogućnosti. 31. Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP. To je bio disk sa ručkama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptičice na drugoj. i belo su 10 najčešćih reči kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. sivo.Programi Ulead360 ili Panorama Factory (šerver) rade tako što uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno povežete u jedinsvenu bitmapu.gledate dole. thaumatrope. zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. i TIFF (Target Interchange File Format). da se okrećete i zumirate. mogu biti crtane. smeđe. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti. 27 . Pojedinačne slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji. Oko spaja slike kad je izloženo seriji slika koje se brzo menjaju. samo jedna kombinacija 256 boja može biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. Na Webu su JPEG i GIF najčešći bitmapirani formati. Crvene. CMYK. percipira se subtraktivna primarna boja. crno. zelene i plave tačke svetle kada ih udari svetlosni zrak. umetnost. zelene i plave.

Kada su crteži završeni. Kada se animira pomoću slika pravi se samo početna i završna slika. pa je za komercijalne filmove kao što su “Lepotica i zver” ili “Priča o igračkama”…. frame by frame animation) i o animiranje pomoću međuslika (engl.Poslužiće primer sa niz crteža na papiru. klasična animacija . Kada se slike progresivno i brzo menjaju. dok mu se centar gravitacije pokreće unapred. uz pomoć specijalne kamere koja može da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. korišćena njihova moć.Vizuelni efekti kao što su brisanje. Prvom tehnikom menja se sadržaj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle viđenja. stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da čovek pada. Film se obično snima brzinom blende 24 okvira u sekundi.Minut animacija onda zahteva čak 1440 zasebnih okvira. zatim. ili u ekranu ili van ekrana. Izgradite i sredite sekvence. jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovršava percipiranu akciju. Danas su računari oduzeli veliki deo ručnog rada iz procesa animacije i renderovanja. U stvari niz statičnih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se reč oživeti i koristi za značenje reči “animacija”. tj. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno različitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi).Celuloidna animacija počinje ključnim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije). TV video gradi 30 okvira. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvršenje u niz logičkih koraka. Animacija je kada se objekat kreće preko ekrana. u nizu padova i oporavljanja. Flash može da napravi i dinamičnu animaciju koju kontroliše ActionScript. treptanje se šalje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje “slika po slika” (engl. Ima interaktivne sposobnosti. omogućava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo. kada animirana figura čoveka korača preko ekrana. ili slika svake sekunde. a Flash crta slike između njih. eksperimentišite sa svetlosnim efektima itd. nestajanja i zumiranja. animacije su bile glavni izvor dinamičke akcije u multimedijalnim prezentacijama. moraju se menjati tokom vremena. što je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom. pa na drugu. strelica kompasa se percipira kao da se vrti. brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledećim omogućava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret.Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao.Poslednji ključni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28 . 33. ona balansira težinu celog tela na jednu nogu. Dodajte i zvučne efekte. Prvo grupišite u svom umu sve aktivnosti za koje želite da napravite animaciju. sa suprotnim stopalom i nogom kojom podržavaju telo. ili ga napraviti da uleće. Kada se snimljeni crteži puste u okviru videa ili filma. nestajanje. Tehnike animacije.Tako bi prvi ključni okvir za prikaz mogao biti čovek koji upućuje težinu unapred sa levog stopala i noge. dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlače pažnju. od celuloidnih listova koji su korišćeni za crtanje svakog okvira. Korišćenjem projekcionih trikova. Sledeća slika prikazuje nekoliko ćelija ili okvira u rotirajućem logotipu.Za podršku govorniku možete animirati označeni tekst.Međutim animacija je više od brisanja. Izraz “celuloidna animacija” izvedena je iz reči “celuloid”. ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata.Na primer. ili možete praviti histograme sa količinama koje rastu i smanjuju se. kola koja se voze duž nacrtanog autoputa. zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u većini autorskih paketa. oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oživeli. iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne. tweened animation). Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji. Elementi tih crteža ili ceo crtež. oni se fotografišu određenim redosledom.

итд. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije može da kontroliše sam korisnik. koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. skaliranje.Na računaru boja se obično puni. Као што можемо померати објекте кроз сцену. kao što je čovek koji hoda. Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika .Što je manji objekat. Složen pokret može se dobiti dodeljivajem više slika jednom sprajtu.noga hvataju telo kako pada. sa slojevima. карактеристике површина.Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izračunate položaj. облик. Sprajt animacija Animacije na računarima.Tako obraditi akciju znači izračunati broj okvira između ključnih okvira i putanja akcije. Animacija pomoću ključnih kadrova U klasičnoj animaciji. refleksija itd. Uglavnom se ključni kadrovi rade za karakteristične poze. итд. Na vektorske oblike mogu biti primenjene različite transformacije koje mogu biti interpolarisane – rotacija. затим променити неке параметре. Računarski program su veoma dobri u interpolaciji.Постоји неколико фактора који 3D 29 . Мењање бројева мења особине. 3D анимацијa 3D анимацију можемо лако описати. потребно је прво поставити почетну сцену и рендеровати је као први кадар анимације. Oni obezbeđuju poze i detalje na akterima. висококвалитетне анимације реалног изгледа. itd). 3D модели морају бити представљени као 2D слика. Kinematika je proučavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove. Numerički proračun vektorskih slika je dosta jednostavnija od proračuna bitmapiranih slika. ali brzine s kojom se promene sračunavaju i ekran stvarno osvežava zavisiće od brzine i moći prikazane platforme i hardvera. Kod kompjuterske izrade animacija. Niz okvira između ključnih okvira crta se u procesu zvanom tweening. omogućavaju numerički proračun vrednosti. tzv. brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova – kolena se savijaju. to će se brže kretati. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proračunava računar. a stopala su široko rastavljena. рендеровати следећи кадар.Obično možete postaviti sopstvenu brzinu okvira na računaru. Једноставне 3D анимације могу бити направљенe веома лако и брзо. rotaciju. које се користе за рекламе и музичке спотове захтевају огромне ресурсе као што су време. kukovi pomeraju. Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu. sa centrom gravitacije u sredini između ispruženog koraka. Јачина и правац светлосних извора као и позиција и орјентација камере су такође нумерички дефинисани. Klasična i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije. sprite) animacije. Делови 3D модела су дефинисани нумеричким величинама. odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion). његову ротацију.. Да би се анимирала тродимензионална сцена. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (muškarac. ključne (key) kadrove crtaju glavni animatori. Računarska animacija Programi za računarsku animaciju obično koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija. ključnim okvirima i metodom tweeninga. Kretanje teniske lopte prečnika 10 piksela će na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plažu prečnika od 150 piksela. crtanje se naziva interpolacija – proračun vrednosti funkcije koja se nalazi između zadatih tačaka. ekstreme – početak ili kraj hodanja. тако можемо померати и камеру кроз простор. неопходно је присуство камере. брз процесор и велику количину меморије. као што су положај објекта у простору.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo između nepokretnih nego često i pokretnih slika. али је много теже урадити. Prava promena i osveženje je bilo uvođenje 3D animacije. Sprajt animacija može biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. ramena zamajuhuju i glava klima. žena. krajnji gornji ili donji položaj kod pada itd. ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing.Sprajt animacija se najčešće koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica.

mpg) i Flash (. Motion Video (.fli korišćenjem slika od 320 piksela i . pretvarajući datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i značajno ubrzavajući vremena prenosa/prikaza na Internetu. Други проблем је велика снага процесора потребна за рендеровање 3D анимације. Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom. u punom pokretu.Hardver za video kompresiju će obezbediti da radite sa videom na celom ekranu. Za realističan efekat kotrljanaja obim (izračunava se kao pi puta 100. za pripremu animacionih datoteka za Web. AnimatorPro (. Ако додамо и време. dobro izveden video spot može napraviti dramatičnu razliku u multimedijalnom projektu.Multimedijalni autorski sistemi obično daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema.анимацију чине тежом него што нам се чини.Možete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji će podržavati velike brzine transfera.swf). a u autorskom sistemu možete zadati da se video po delovima unosi u RAM. kao i zvuk. Windows Audio video Interleaved Format (. Veličina datoteke ključan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korišćenjem Photoshopa (slika 9. ili 1. ili i više. Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vašeg vida.Spot mnogo više privlači nego polje u kome se skroluje isti taj tekst.Setite se da nepokretna slika najvišeg kvaliteta na računarskom ekranu može da zahteva čak megabajt memorije. Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku. tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji. време потребно за рендеровање једне слике се значајно продужава. 3D studio Max (. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlači pažnju oka i čini stvari primetnim. Digitalni video najviše angažuje od svih multimedijalnih mogućnosti.max). 34.avi). Video Pokretni video je elemenat multimedije koji može da izazove čuđenje gomile na sajmu. kompresija datoteka je od suštinske važnosti. Потребно нам је од 12 до 30 слика за сваку секунду анимације.flc). Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere.Sa video elementima u projektu možete efikasno predstaviti svoje poruke i pojačati priču. ona brzo postaje “otrcana” ako se nepravilno upotrebe. Ако се користе и неки специјални ефекти или специјалне сенке. to je vrlo moćno sredstvo da se korisnici računara približe realnom svetu.To je takođe efikasan metod da se isporuči multimedija publici odgojenoj na televiziji. Inače će vaši ekrani postati rastrzani i “bučni”. radi brže reprodukcije.8 gigabajta memorije u minutu.dir i . Neki formati datoteka se dizajniraju specifično za sadržaj animacija i mogu se prenositi između aplikacija i platformi pomoću pogodnih translatora. ili oko 314 piksela) deli se na 8 (što daje oko 40 piksela).mpeg ili .1).Korišćenje videa Pažljivo isplaniran. то су четири димензије које треба представити на дводимензионалном екрану. Razvijene audio kartice će omogućiti da koristite zvuk CD kvaliteta. mnogo koristi vektorsku grafiku.Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najviše izvođačke zahteve pred računar i njegovu memoriju. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %. Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu. koristite animaciju pažljivo i suzdržano da biste postigli najveći efekat. 30 . Ali. Kada se prikaže sekvencijalno na istom položaju sfera se vrti. ili 108 GB na sat.Često imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver. Formati animacionih datoteka.dcr). Ti formati su Director (. ili da čvrsto interes studenata za učenje pomoću računara. Pomnožite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video. Први је то што већина људи има проблем да замишља објекте у три димензије. 35. Rotirajte sliku u priraštajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika. rotirajući pun krug od 360 stepeni.

Vrhunske kamere mogu imati čak po tri CCD (po jedan za crvenu. njegova ograničenja i troškove. Fino podešeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran. . Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu.Pre nego što se odlučite da u svoj projekat stavite video. Kamkorder može kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom uređaju.Jako spoljašnje magnetno polje može da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije moguće razmagnetisati.Izlaz i CCD-a obrađuje kamera u signal koji sadrži tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync). zelenu i plavu) da bi se povećala rezoluciju kamere. pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device – CCD.U nekim slučajevima moraćete platiti za prava da biste koristili materijal. Pošto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje.Pošto multimedija pruža mogućnost da prikažete informaciju na mnoštvo načina. signalni izlaz se zove RGB. od suštinske važnosti je da razumete medij.Pošto se jačina zraka menja dok se on kreće ekranom.SECAM i . uprkos tome što je način snimanja i stil kasete VHS.Jedan ili dva kanala zvuka se takođe mogu snimiti na traku (mono. dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objašnjeneja. dodajte animaciju kada “mrtva priroda” neće preneti poruku.svaka sekunda videa može koštati 50 ili 100 i više dolara. . ali je to reč o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje. ili stereo). dok jačina zraka varira u skladu sa video signalom. ili plavo. Standardi za video emitovanje U svetu se najviše koriste za emitovanje videa i formata za snimanje četiri standarda: . Ako vaš projekat uključuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal. Pre nego što odete na snimanje sa kamkorderom u ruci. Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine površine trake u nizu dugačkih dijagonalnih pruga.Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno. trake snimljene u evropskim formatima PAL.Ima mnogo izvora za filmske i video spotove.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklađeno da bi dale TV sliku.PAL.Svaki sistem se zasniva na različitom standardu koji definiše kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31 . U analognim sistemima video signal iz kamere se isporučuje na Video In konektor video-rikordera. Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika. domaća radinost nekog vašeg prijatelja može biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio.NTSC.Slično. DVCPRO ili DVCAM. gde se snima na magnetsku videotraku. Video kaseta snimljena u SAD neće se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara. ili da uzmete već postojeći sadržaj za video spotove. sa materijalom za multimedijalnu produkciju. zeleno. Npr. neka sadržaj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati.Mnoge kompanije prodaju CD-ove. Zato treba držati zvučnike (koji sadrže jake magnete) daleko od TV ekrana. što je najomiljeniji metod za viši i profesionalni nivo video rada. Dobavljanje prava korišćenja i licence može biti skupo. neke boje su sjanije od drugih. 36. ili SECAM neće se prikazivati na NTSC video rikorderu. važno je da razumete osnove video snimanja i ograničenja za korišćenje videa u multimedijalnom projektu.HDTV. kada je pobuđen elektronskim zrakom. pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. ili viza za licenciranje. za čije se korišćenje ne plaća.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere. U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinačni okvir i podaci se kompresuju pre nego što se upišu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV. Oprema za digitalni video daje izvrsne završne proizvode za delić cene analognog videa.

Fontovi za naslove treba da budu prosti. . Voditi računa o trakama Premotajte nove trake na kraj.Ti standardi definišu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: .Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu.Računarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proširivim standardima za prikazivanje slika. ili svetlu boju za tekst. Rezultat je definitivno poboljšanje kvaliteta slike. Nazvan. koristite belu. Klasični simbol amaterskih kućnih snimaka je kamera koja se trese u ruci. 37. bez serifa i dovoljno jaki da se lako čitaju.Nikada ne koristite crni. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz. Formati za snimanje S-VHS video.Susedne boje treba da budu značajno različitih jačina. . godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee – NTSC). To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24. zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema. Bitno je osvetljenje. NTSC-SAD. U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se drže na dva odvojena zapisa.Da biste sprečili brisanje uklonite jezičak na pozadini originalne video kasete da biste sprečili slučajno brisanje.Izbegavajte boje koje su isuviše tople. mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja. ili obojeni tekst na beloj pozadini. .sliku. 38. ali računar može to učiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika. Sony je počeo da eksperimentiše sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu. .U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i računarski video) se stapaju sa uvođenjem DVD čitača i HDTV televizora.Editovanje video trake zahteva mnogo “skakanja” unapred i nazad. koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. Evropi. što može deformisati traku. Betacam. Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje. Postavljanje kamere na stabilnu osnovu možete poboljšati snimak. Integrisanje računara i televiziije Prisetite se da je tekući TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim međunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera. ali obično ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi. PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. Komponentni format (YUV) Pre dve decenije. 30. zahtevao je značajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32 . Rusiji i nekoliko drugih zemalja. ili prepisivanje preko postojećeg materijala. tj. “televizija visoke definicije”. Britaniji. Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952.PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal.Spuštenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike. SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj. . Australiji i Južnoj Africi. i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike . Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV. pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od početka do kraja.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda.

jedan za crvenu boju. kod kojih se kompresija vrši jednom. Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu.Bilo je mnogo prednosti uključujući bolju boju. JPEG. i mogućnost pravljenja gotovo neograničenog broja kopija bez gubitka kvaliteta. i D-3 (Panasonic). jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. povezanog zvuka i ostalih podataka. na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB računarskih podataka. Sorenson …. MPEG4.iskorišćena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala. kompresija se vrši podjednak broj puta sa dekompresijom. taj spot može biti reprodukovan na monitoru računara. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam. gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego što snimi u bitove i bajtove. korišćenjem CD ROM tehnologije. njegova visoka cena je uplašila emitere. MPEG-2 predstavlja proširenje i unapređenje MPEG-1 standarda po svim stavkama. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu. 30 sekundi videa će ispuniti Gb tvrdog diska. ovaj signal se zajedno sa pratećim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje.Video u punoj brzini. Reprodukcija digitalnog videa postiže se softverskim arhitekturama. jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1. MPEG.Tekući standardi su MPEG 1. Digitalni video Video kompresija. Ovde se. pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija. kao što su QuickTime ili AVI. a korisnik onda po želji iznova pušta film. sa punim pokretom. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group. gde proizvođač jednom smesti film na disk. Dobro je uočiti razliku između dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen.Digitalizacija i pamćenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na računaru zahteva prenos ogromnih količina podataka u vrlo kratkom vremenu.Rezultat ovog istraživanja je bi D-1. Ciljevi ovog standarda su znatno prošireni. MPEG 2.2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika. a dekompresija veći broj puta.000 dolara i više.Ovo veoma izraženo tehnološko “usko grlo” prevazilazi se korišćenjem digitalnih video kompresionih šema ili kodeka (koderi/dekoderi). pri čemi je još dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda. ili Component Digital. Asimetrične aplikacije. Korišćenjem MPEG1 možete isporučiti 1. sto za snimanje košta 110. Ove grupe označavamo kao simetrične i asimetrične aplikacije u smislu toga koliko je često potrebno vršiti kompresiju u odnosu na dekompresiju. Dakle. najviše odstupio od prvobitne zamisli. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoćan sistem za snimanje. bez kartica za preklapanje video signala. jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. U simetrične aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk. za razliku od simetričnih 33 . bolju rezoluciju boja. Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na računarima eliminiše analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju će se isporučiti video. Tipičan primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima. radi brzog prikaza. čitača video diskova ili drugog monitora. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti. kao što su MPEG. traži da računar isporučuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi. CD ROM ili neki drugi uređaj masovne memorije. radna grupa koju su sastavile Organizacija za međunarodne standarde (ISO) i međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika.Da bi se smanjili hardverski troškovi razvijeni su drugi. 39. počeo je istraživanje digitalnog videa.

Do sredine 70-tih godina prošlog veka “međumreža” ARPANET je obuhvatila više od 30 univerziteta.godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN) da nadgleda tehničku koordinaciju DNS-a. može se povezati na ostale LAN-ove i formirati širu mrežu (wide area network . lokalna mreža (LAN).digital. Krajem 2000.federalne državne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima država) Int .http://www. umesto 4. Internet je počeo kao istraživačka mreža koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA). 40.komercijalni entiteti Edu . Korišćenjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivača (router). a korisnička baza se proširila na širu zajednicu računarskih istraživača. godine ICANN je odobrio još sedam TLD-ova: Aero . godine.razne i nedržavne organizacije Krajem 1998.univerzitetski i četvorogodišnji koledži koji daju diplome Gov .google.excite. godine zvanično prešla iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa – NSF) i istraživačke organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti).http://www.com . koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima. Kada su 1983.udruženja Info .biznis Coop .com .računari koji pripadaju mrežnim provajderima Org .vazduhoplovna i prevozna industrija Biz . agencija za napredne istračivačke projekte. kada je prvi čvor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu u septembru 1969. elektronska pošta i štampanje dokumenata za klijentske računare te mreže. vojnih lokacija i državnih liferanata.altavista. Koristite servise za pretraživanje: .muzeji Name .za registraciju po pojedincima Pro-računovođe. Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989. Mreža je skup računara.http://www.vojska SAD Net .Domeni najvišeg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com .organizacije ustanovljene međunarodnim ugovorima i međunarodne BP Mil .http://www.http://www. advokati i lekari.3 milijarde pjedinačnih IP brojeva.godine originalni protokoli za komuniciranje između računara prepravljeni u tekuću čemu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol).com itd.com . Ministrastva odbrane SAD. pri čemu jedan računar radi kao server da bi omogućio mrežne usluge. može dozvoliti da kompresija traje znatno duže sa ciljem da se postigne što bolji iznos kompresije uz održanje visokog stepena vernosti originalu. napravljen je DNS – Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa računarima povezanim na Internet. dobar deo potrebne dokumentacije možete pronaći surfovanjem po samoj mreži.aplikacija. 34 . Multimedija i Internet Ako ste već povezani na Internet.yahoo.WAN).neograničeno korišćenje Museum .com . kao što su prenos podataka. postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastućeg “Interneta”.go.

konverzacije u realnom vremenu tekstom.Svaki paket sadrži adresu primajućeg računara. Klijent postavlja zahtev.za prenos datoteka između računara. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt.za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension). prenos podataka.) • skup dostupnih servisa.Kada se tok podataka šalje preko Interneta na računar. Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znači World Wide Web. 42. preuzima ga protokol za Internet (TP) i šalje paket na destinaciju po putanji koja može uključivati mnoge druge računare koji to prebacuju dalje ka cilju. aplikacija instalirana na računaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer.http . pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee. 43. telefonska linija i softver. Microsoft Internet Information Services. multimedija na webu WWW je započeo sa radom 1989. glasom i videom i mogućnost da se prijavite na udaljeni računar. WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language). moguće je da ste već povezani na Internet. putem linkova koje nudi.za slanje pošte (Simple mail Transport Protocol) Mud .za menjanje materijala koji je raspoloživ na Internetu Usenet . 41. šalje ga veb serveru koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface). Takođe su vam potrebni modem.ftp .za primanje elektronske pošte (od Post Office Protocol) . 35 .Ako ste pojedinac koji radi od kuće. ISP) ili on-lajn servis. WWW i HTML.za postavljanje i čitanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) . prelaz sa jednog na drugi dokument. diskusione grupe i grupe sa vestima. i dr. kao “distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem”. Arhitekturu WWW-a čine tri velika segmenta: • web klijent – web browser. Mozzila. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloživa na Internetu. TCP/IP su dva Internet protokola koji složno rade. HTML omogućuje. redni broj (“ovo je broj #5”).za ulaženje i rad sa udaljenog računara Irc .za učešće diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet .Pošto je TCP napravio paket. godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN).za postavljanje i čitanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) . ili školi. i dr. preuzima različite aplikacije. kao protokol za vezivanje mnoštva dokumenata lociranih na računaru bilo gde na Internetu. ili do isporučioca usluga za Internet (provajder.Pop . Pretraga je omogućena softverom zvanim veb brauzer. Opera. Elektronska pošta.https . može biti anonimna ili zaštićena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher . Safari. poreban vam je pozivni nalog do mreže na poslu. Veze Ako je vaš računar povezan na postojeću mrežu u kancelariji. protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete. koji može biti lociran na istom ili udaljenom računaru.) • web server – softver instaliran na serverskom računaru (Apache. su takođe česte usluge. tj.za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp . informacije za ispravljanje grešaka i delić podataka. Internet servisi sadrže sledeće: .

.browser klijenta je u interakciji sa serverom. koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima. Java. Ali će vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporučili dinamičke stranice koje se formiraju “u letu” od teksta.Delovanje Weba obuhvata komunikaciju između dva računara. Web browseri su aplikacije koje se izvršavaju na korisnikovom ličnom računaru (na klijentskoj strani Interneta). Alati za WWW.. Za razliku od HTML možete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tačno šta podaci znače i možete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba.Stvaraocima veba bili su potrebni alati. Oni koji žele satima da surfuju kroz veb prostor do željenih informacija mogu doći upotrebom „push― tehnologije. XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML. koji rade u pozadini. stanje kursne liste.Surferima potrebni browseri i čitači kako bi fenomenalna multimedijska proširenja proradila. web serveri. ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka. JavaScript i specijalni dodaci. sadrže mnoga proširenja u odnosu na u odnosu na zvanični HTML. softver traţi veb stranice koje sadrţe zadate ključne reči. sportski rezultati. Google je najpopularniji alat za pretraživanje. Pronalaženje potrebne informacije na vebu je težak zadatak. Web serveri.Netscape i Microsoft. Ova tehnologija korisniku šalje one informacije za koje je on zainteresovan. besplatni. U sledećim godinama najviše multimedijalnog iskustva na Internetu će se povećavati kroz World Wide Web. Ta lista nekada sadrţi i preko milion adresa. Mozilla… Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog povećanja. animacija i informacija koje su sadržane u bazi podataka ili u dokumentima. Zatvaranja veze. i daju interaktivni grafički interfejs za pretraživanje. Daemoni su programi –agenti. servera i klijenta. U slučaju Interneta daemoni podržavaju protokole kao što su HTTP (Hypertext Transfer Protocol). To mogu biti vesti. nalaženje i gledane tekstulanih dokumenata. programirano kroz ograničenja HTML-a. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statičkih Web strana. browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posvećeni softver poznat kao daemon. finansijski podaci i mnogi drugi.. Pretraživaču se zadaju ključne reči za pretragu. odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su “gladni” za proširenja na zabavne sajtove. animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu. Novi protokol – HTTP Hipertext Transfer Protokol sadrži pravila: 1. 36 . Slanja dokumenta i 4. i prošireno uvećanim mogućnostima koje daju XML. 44. pa se korisnik često pita koju adresu da izabere. Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer. Multimedija stiže do krajnjih korisnika. zvukova. to je sledeći evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomoću stilova. da bi se omogućlo browserima da preskoče svoje granice. Post Office Protocol (POP) za elektronsku poštu. Posao donekle olakšavaju veb pretraţivači (search engine). kojima programeri pišu svoje aplete ili programski kod koji proširuje i prilagođava osnovne HTML mogućnosti. grafike. a zatim se saopštava lista pronađenih lokacija. Zahteva da dokument bude poslat 3. Oko 60% svih pretraga se vrši u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage. Od nastanka veba. Navigator i Explorer podržavaju jezike Java i javaScript. Server isporučuje datoteku kad klijent zamoli za nju. Postoje inteligentniji pretraţivači koji mogu nekada korisniku da pomognu u odlučivanju. kao što su Flash i QuickTime. čekajući da deluju na zahtev iz spoljneg sveta.Mnogi programi su dostupni. Uspostavljanje veze 2.

Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova. Acrobat. </body> Ograničava telo HTML dokumenta. RealAudio.. a omogućava korisniku da unese informacije  <title> . </center> Centrira tekst smešten izmedu delimitera.)....Videće se 37 . </B> Boldiranje. Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. podvučenih.  <body> . HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova....  <HR> Prikazuje horizontalnu liniju. slike).snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat. Umeće prekid linije na Web stranici.. filmovi. WebFX i dr. MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (“što vidiš. Upravljanje i održavanje web sajta je ozbiljan posao.  </K>. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao).  <B> . Java aplet. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke.Alati koji se koriste stalno napreduju.. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. tekst.. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader.. koji su ugrađeni u današnje browsere. JavaScript. Priključni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporučili multimediju na web.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript. raznih formata (wav.  <br> Prekid linije. moramo znati kako funkcioniše HTML..). tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. može se izvesti obrađeni dokument sa stilovima teksta (masna slova. FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podršku za upravljanje web sajtom. Shockwave. Prikazuje tekst koji se nalazi između delimitera. </A> Uporišni tag.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. instaliraju se nedostajući priključni programi. datoteke kompaktnije.postaviti odgovarajuće tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. podvlačenje. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime.  <head>..  MIDI se mogu reprodukovati.Popularan alat za dizajn web sajtova. to dobiješ”). prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. </head> Ograničava zaglavlje HTML dokumenta.Videće se ikona “polomljenog” programa. integrišu sve elemente multimedije.. Flash. filmovi.HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi). HTML prevodioci su ugrađeni u mnoge procesore..  <input> Koristi se sa tagom za formu.  <center>. tekst. slike).. </title> Definiše naslov HTML dokumenta. koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadržaja Web stranice. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju.. AVI i MPEG 46.45.

kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. raspolaze čitačem Shockwave. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web.Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript. MS PowerPoint. U zavisnosti od ciljne publike. browseri mogu koristiti zadati font. raspoloživih u dinamičkom HTML (DHTML). Arial.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. datoteke kompaktnije. Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama. PNG format slobodan. napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije. instaliraju se nedostajući priključni programi.ikona “polomljenog” programa. text. Najmoćnija osobina HTML se može naći u tagu <TABLE> Tekst teče oko slike korišćenjem atributa Align taga<Img>.  MIDI se mogu reprodukovati. HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente. 47. Browseri obično prepoznaju dva formata slike – GIF i JPEG. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). bez pribegavanja priključnim programima. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. Primer:<FONT FACE=“Verdana. raznih formata (wav. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlačniji. AVI i MPEG Lansiran 1989. animacije. ako je instaliran na računaru krajnjeg korisnika. Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>. ili kao MPEG. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI). Posetioci našeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. za postavljanje stilova teksta. video i programske alate kao što su Java apleti. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. tag <img> za ugrađene slike. da tekst ispuni celu vertikalnu sliku. Helvetica”>. već više kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. Gif slike ograničene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce. Adobe Director. rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kuće i u osnovnim školama sa starijim hardverom. JPEG slike mogu 38 . zvuk itd. teksture. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. Fleksibilnost se postiže korišćenjem kaskadnih stilova (CSS). To je brz i jednostavan metod za mešanje teksta i slika. koji su ugrađeni u današnje browsere. Radni prostor. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader. Prezentacione aplikacije Shockwave. da bi izbegli neizvesnost. Sadrže slike i sinhronizovani zvuk. Dokumenti kodirani u HTML su objašnjeni u prethodnim predavanjima. Na tržištu postoje brojni alati za 3D. dopadljiviji. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman. uključujući audio. Tag<INSERT> za multimedijalne objekte. napravljena da radi sa 3D svetovima. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. 3D alati sadrže 3D sliku. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language). kao nezavisna okolina.

Korišćenje Photoshopa. Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoložive veštine i softver Papirna salveta. gde će slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern).sadržati 24 bita kolorne dubine (milioni boja).Zvuk za Web . Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa.Pozadine . Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vaše viziije zvuka i muzike.Slikovne mape .Slike u pozadini . Koristi moćan kompresioni algoritam.Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? . mora se postaviti režim slike na Indexed Color.Koja je suština toga što radite? Koji su vaš cilj i namera? . Analiza ideje Ideja će biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledeće elemente: .Koliko vremena imate i koliko novca? 49.Da li već imate materijal za sadržaj kojim možete da napravite projekat.Koji multimedijalni element će najbolje preneti vašu poruku? . pretvarajući je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja će biti prikazana u browserima (slika na sledećem slajdu).Priključni programi i čitači 48. Kolor paletu.Dugmad na koja se mo`e kliknuti .Providnost . Pretvaranje jpg slike u GIF . . odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloživ sadržaj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39 .Animacija za Web .Bojenje pozadine . Gif je samo za 8-bitne slike.Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? . Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Održavati seanse za kreativne ideje Odrediti isporučionu platformu. Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike. lepe slike itd. izgradnja tima 50. slike kompresuje 10 puta više nego GIF.).Kako možete organizovati projekat? .

Hardver i softver . Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greške Umnožavati Pripremiti paket Isporučiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu.Potrošni materijal Audio proizvodnja .Trošak studija .Animacija .Hardver i softver . animacije.Plate .Istražiti/prikupiti sadržaj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku.Honorari za korišćenje sadržaja .licence 40 . video. audio. Troškovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadržaja Komunikacije Putovanja Istraživanje Priprema ponuda i ugovora Režija Proizvodni troškovi Menadžment Plate Komunikacije Putovanja Potrošni materijal Prikupljanje sadržaja .Usluge pretraživanja .Plate .Licence Grafička proizvodnja . digitalizovati audio i video.Plate .

Dizajn je razmišljanje. Organizacione strukture: .Zahtevi za ponudu i ponude. zvuka i video elemenata. 51. sve dok se proizvod stvarno ne “zamrzne” i ne isporuči. grafike.Plate . od jednog okvira ka nekom drugom.Iznajmljivanje opreme . Navigacija Navigacione mape skiciraju veze. strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu “ruku pod ruku”.Potro{ni materijal itd. .Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreću (nelinearno). glačanje. .Nelinearna: korisnici se slobodno kreću kroz sadržaj projekta. ili linkove između različitih oblasti sadržaja i pomažu u organizaciji sadržaja i poruka. To je oblikovanje.Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna. ali su povremeno ograničeni na linearno predstavljanje filmova 41 .Pakovanje .Fokusne grupe .Proizvodnja .Dokumentacija .Marketing . .Plate .Hardver i softver . Dizajniranje i produkcija.Ideo proizvodnja . Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadržaj i dijagram logičkog toka interaktivnog interfejsa.Editovanje Troškovi distribucije . poliranje. pravljenje i izrada.Honorari izvo|a~ima . Dizajneri moraju blisko sarađivati sa proizvođačima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati. Multimedijalni projekat nije ništa drugo nego aranžiranje teksta. Autorski rad .Hijerarhijska: korisnici se kreću po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadržaja.Reklama . ponavljanje. biranje. Dizajniranje nikad nije gotovo.Isporuka . testiranje i editovanje.Plate .