Pitanja iz Tehnologije multimedija 1. Pojam multimedije, definicije.

Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafičke umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomoću računara, ili na neki drugi elektronski način. To je bogato prezentiran osećaj. Kada isprepletete senzualne elemente multimedije – očaravajuće slike i animacije, zanimljive zvukove, privlačne video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, možete “naelektrisati” misaone i akcione centre ljudskog uma. Kada čoveku date interaktivnu kontrolu procesa, biće očaran. Multimedija uzbuđuje oči, uši, vrhove prstiju i najvažnije glavu. Implementacija multimedijalnih mogućnosti u računarima je samo najnovija epizoda u dugačkom nizu: crteži u pećinama, rukom pravljeni rukopisi, štamparska presa, radio i TV…Ova napredovanja odražavaju urođenu želju čoveka da obezbeđuje mogućnosti za stvaralačko izražavanje, da koristi tehnologiju i maštu da bi osnažio i oslobodio ideje. Kada omogućite krajnjem korisniku – gledaocu multimedijalnog projekta da odlučuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. Kada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik može da se “šeta” interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog računara da ih isprepletete. Ljudi koji prepliću pretapaju multimediju u osmišljene slike su multimedijalni stvaraoci. Softverska sredstva, poruke i sadržaj prikazan na računarskom, ili TV ekranu zajedno čine multimedijalni projekat. Vaš projekt može biti i stranica ili sajt na Worl Wide Webu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa HTML (Hypertext Markup Language), ili DHTML (Dynamic Hypertext Markup Language) i koriste dopunske programe, kao što su Flash firme Macromedia, LiveMotion firme Adobe i QuickTime firme Apple, da bi prikazali multimedijalni rad u browseru, kao što su Intenet Explorer, ili Netscape Navigator. Projekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim: korisnici ga gledaju kao što gledaju film i TV. U takvim slučajevima projekat je linearan, startue se na početku i izvršava na kraju. Kada korisnici imaju mogućnost navigacije kontrole i idu po sadržaju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika pažnja poruci, izradi scenarija ili priči, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obično uvezuju u celini projekta autorskim alatima. Većina alata omogućava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido-diskova, videorikordera i ostalih hardverskih periferala. Zvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Zbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafički korisnički interfejs – GUI (Graphical User Interface).

CD ROM i multimedija Multimedija zahteva ogromne količine digitalne memorije. CD ROM (kompakt disk sa koga se može samo očitavati) u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Može da sadrži 84 minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. Diskovi mogu biti štampani na polikarbonskoj plastici kao kolačići na pekarskoj proizvodnoj traci. Najveći deo ličnih računara danas u prodaji sadrži čitač za CD ROM. Softver koji pokreće ove računare često se nalazi na CD ROM-u. DVD diskovi (Digital Versatile Disc), sa tehnologijom upisa na više nivoa, uvećali su kapacitet i multimedijalne mogućnosti. CD pisači se koriste za čitanje CD-a. 1

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje čoveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju. Ako vas neko vozi na zadnem sedištu, možda se nećete sećati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. Studije pokazuju da ćete se za 20% bolje sećati nečega ako ste bili stimulisani zvukom, za 30% ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do 60% posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angažovani. Jay Sandom, Einstein & Sandom Multimedija u biznisu Poslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mreže komunikacije. Tu su svakako i glasovna pošta i video konferencije na lokalnim i širim mrežama (LAN i WAN). Najveći broj programa za prezentacije omogućava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se naširoko koristi za obuku. Stjuarti pomoću simulacije uče kako da se brane od međunarodnog terorizma. Mehaničari uče da opravljaju motore. Piloti lovačkih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego što im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobičajena. Multimedija u školama U školama je multimedija možda i najpotrebnija. U martu 1995. godine Bela kuća je izazvala telekomunikacionu industriju da poveže svaku učionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni “autoput” u narednih pet godina. Tehnološka pismenost mora postati standard u našoj zemlji. Pripremati decu da ceo život koriste računare danas je isto tako bitno kao i učiti ih osnovama učenja, pisanja i aritmetike. Bill Clinton, bivši predsednik SAD. Multimedija će provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledećim decenijama. U nekim slučajevima nastavnici mogu postati više vodiči i mentori tokom učenja. Multimedija za učenje se pojavljuje u mnogim oblicima. Veština čitanja raste kroz prepoznavanje reči: - đaci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - Obrazovane nalazi svoje mesto na World Wide Webu, počev od pomoći u izradi domaćih zadataka. Multimedija u kući Od uređivanja bašte, preko kuvanja, do dizajnirana kuće, remodeliranja, popravki i genealoškog softvera (omogućava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk …dok prave svoja porodična stabla). Igranje Internet igara postalo je popularno što donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, železničkim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija će biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pružanje pomoći. Moć multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; već dugo je poznato da mistična zapevanja monaha, kantora i šamana, uz moćne vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. Virtuelna stvarnost U tački stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili VR. VR zahteva strahovitu računarsku snagu da bi bio realističan. 2

U VR kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 3D svetu: što je više objekata i što je više tačaka koje opisuju objekte, to je veća rezolucija i prikaz biva realniji.VR je produžetak multimedije – koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. VR je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. Koristeći veoma brze računare firme Singer, RediFusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, čime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni VR. Piloti aviona F-16 i Boeing 777 prošli su mnoge letove “na suvo” pre leta u stvarnosti. Ljudi koji rade u VR ne vide sebe kao deo “multimedije”. VR se bavi naočarima i rukavicama i još uvek je polje istraživanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam đavolski jak računar da razvijemo 3D grafiku u realnom vremenu. Takis Metaxis, asistent računarstva, Wellesley College. 3. Faze multimedijalnog projekta. Najveći broj multimedijalnih i web projekata mora se izvesti po fazama. 1. Planiranje i izračunavanje troškova: projekat uvek počinje idejom, koju razrađujete skicama poruka i ciljeva. Napravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budžet itd. 2. Dizajniranje i proizvodnja: izvršite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 3. Testiranje: uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. 4. Isporuka: Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Šta vam treba? Da biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. Da biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i veština. Morate ostati organizovani. Biće vam potrebni vreme i novac (za potrošne resurse kao što su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, poštarinu …). Možda će vam biti potrebna pomoć drugih ljudi. Multimedija je često timski rad: slikovni umetnički deo prave grafički umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati “žeđ” za komunikacijom, jer multimedija je u suštini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da “anticipirate moždane talase” svih potencijalnih krajnjih korisnika. Šta oni očekuju od programa? Šta žele da sada urade sa programom? Kako možete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moćan način? Hardver. Osnovni principi pravljenja i montaže multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i PC. Softver. Multimedijalni softver naređuje hardveru šta da radi: prikaži crvenu boju! Pomeri tigra tri skoka nalevo! Kreativnost. Pre nego što počnete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadržaj. Pustite da se projekat uobliči vašoj glavi dok razmišljate o različitim metodama koje stoje na raspolaganju da se vaša poruka prenese gledaocima. Najdragocenije dobro koje možete doneti u multimedijalnu radionicu je vaša kreativnost. Evolucija multimedijalnih projekata je očigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta urađenih na računaru i uporedite ih sa današnjim naslovima. 4. Multimedijalne veštine. Računarski naučnici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveću počast kao najpoštovanije profesije u SAD. Da li su stvaraoci multimedije računarski naučnici? Ili su oni programeri, 3

grafički umetnici, muzičari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije…? Kako god da ih definišete “niču” iz svih delova računarskog, umetničkog, književnog, filmskog i audio sveta. Video-producenti postaju eksperti za računarski generisane animacije i MIDI kontrole u svojim montažnim programskim paketima. Arhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 3D “kroz” objekte. Klasični slikari uče elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastičnu umetnost na računaru. Stvaralac multimedije može biti bilo koji od nabrojanih i, tipično ne uklapa se u tradicionalni upravljački informacioni sistem (MIS) ili kalupe računarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u COBOL-u, niti su uključili IBM 3090. U najširem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. Primer Leonarde da Vinčija, renesansnog čoveka koji je bio naučnik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. Da napravite dobru multimediju potreban vam je sličan razgranat raspon veština –detaljno poznavanje računara, teksta, grafičke umetnosti, zvuka i videa. Ovaj skup veština za multimediju može postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. Realizacija kompleksnih multimedijalnih projekata često se poverava timovima umentika i računarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najveštijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. Nazivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilagođavaju se po uzoru na TV ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam teško će moći da se takmiči sa timovima eksperata i mnoge može iznenaditi količina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeručno napravi. 5. Tim za stvaranje multimedije. Tipičan tim za stvaranje multimedije za CD ROM ili web sastoji se od ljudi koji poseduju različite sposobnosti. Često će se pojedini članovi proizvodnog tima pojavljivati u različitim ulogama: grafički dizajner, upravnik projekta, ili producent, može biti i video-producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadržaja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Wesa Bakera, prof.univerziteta Cedarville, u državi Ohajo, proizvodni tim za multimediju može zahtevati čak 18 različitih uloga: – Izvršni producent – Producent/upravnik projekta – Kreativni direktor/dizajner multimedije – Umetnički direktor/vizuelni dizajner – Grafički umetnik – Dizanjer interfejsa – Dizajner igara – Ekspert za konkretnu materiju – Dizajner obuke/specijalista za obuku – Scenarista – Animator (2D/3D) – Producent zvuka – Kompozitor muzike – Video producent – Programer multimedije – Stručnjak za kodiranje u HTML-u – Pravno/medijski akvizitor – Direktor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. Odgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. 4

Odgovni za izbor muzike i izvođača. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih žica. oblika i slova. Specijalista za audio: kvalitet audio elemenata može popraviti. naracije i zvučne efekte. Može biti iskusan profesionalac. scenografa. America Online. Programer multimedije: ili softverski inženjer integriše sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. Multimedijalni sistemi se prikazuju na različitm sistemima i uređajima. U multimedijalnom razvojnom okruženju koje se sastoji od mešavine Macintosh i Windows računara. Ako pravite multimediju za različite platforme. Intervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. Producent. Pišu predloge. ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za World Wide Web zahteva isti kreativni proces. akciju i tačku gledišta. ikona. ali kreiraju i interaktivnost. WAN su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. grafici. zvuku i videu). Dizajner interfejsa: najbolje urađeni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi – “providan je”. a i sa mrežnim štampačima. digitalizovanje i montažu snimljenog materijala. ekrani da predstavljau privlačnu mešavinu boje. ili MCI Mail omogućavaju da se poruke i datoteke šalju na privatne elektronske adrese (e-mail). panela… Pisac: multimedijalni pisci prave likove. skupove veština. ali selekcija je samo početak izgradnje tima. ili pokvariti multimedijalni projekat. Prodigy. Naznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske.Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan osećaj. 6. pozadine. potrebno je da oni komuniciraju međusobno. Treba da delite i neke druge resurse. a PC računarima je potrebna jeftina kartica. vešt u vođenju svih faza projekta. lakoća sa kojom se korisnik može kretati unutar projekta. glumaca itd. Za povezivanje koriste sopstvene tehnologije (Ethernet i TokenRing). treba da instalirate Ethernet sistem tako PC računari mogu da “pričaju” sa Macintoshima. grafička umetnost…). efikasna upotreba prozora. Specijalista za video: u multimedijalnom projektu može biti samo jedna osoba. na istom spratu zgrade. Timska proizvodnja videa može biti veoma skupa. Umrežavanje računara. dizajnirajući i proizvodeći muziku. a da na sebe ne privlači pažnju. 5 . Najvažnija osobina koju programer može uneti u tim je sposobnost da brzo nauči i razume sisteme – ne samo da razume pojedine pozive. “živ”. treba da ostane dinamičan. WAN-ovi su skupi da se instalraju i održavaju. Macintoshima je ethernet odmah ugrađen. tehničara za zvuk. multimedija za Web: je novo zanimanje. da poziva i angažuje. Audio specijalisti su čarobnjaci koji naprave “živi” multimedijalni program. razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. MSN. Dizajn za edukativne programe moraju biti prilagođeni potrebama i stilu učenika. čak skuplja od celog projekta. Video-specijalista je odgovoran za čitav tim videografa. animaciji. ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske žice i bežičnog umrežavanja: pozivne konekcije na Internet pomoću provajdera (ISP). Uspešni multimedijalni projekti počinju izborom “timskih igrača”. dizjnera svetla. U LAN-u radne stanice obično su na malom rastojanju jedna od druge – npr. Izgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomažu grupi i njenim članovima da funkcionišu. Web sajt nikad nije završen. Da bude jasno i ispravno prikazana. Mnogi članovi multimedijalnog tima su u računarstvo došli zahvaljujući poznavanjju neke druge discipline (žurnalizam. Omogućava pristup medijima iz multimedije (tekstu. a često i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Elegantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije.Multimedijalni sistemi se stalno poboljšavaju. firmi CompuServe. kao što su štampači. Lokalne mreže (LAN) i mreže za šira područja (WAN) mogu da spoje članove u radnu grupu. već da zna zašto su ti pozivi potrebno.

tipično su samo interne. Kada se SCSI poveže interfejs karticom na PC.. bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi računar treba da ima. ili mikrofona. SCSI kartice se mogu instalirati u PC računare. animacije. neće biti potrebno da sami pravite dodatne alate. i G: i tako dalje. a spoljni periferijski uređaji. EIDE (Enhance IDE – prošireni IDE). SCSI uređaji mogu biti instalirani (i međusobno zamenjinavani) i na PC i na Macintoshu: PC neće čitati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridžima. traka itd. 6 . Ultra ATA/100 itd. postoje varijacije na temu: čisti IDE. AVI filmove za svoj projekat. koji su van kućišta. Elektronika za IDE je obično jeftinija nego za SCSI. ali će Mek (obično) čitati medije formatizovanje na PC-u. “otac računara”. mogu se povezati na instaliranu karticu. Oprema zavisi od sadržaja projekta i od dizajna. Možete da povežete ukupno osam uređaja (ID brojevi od 0 do 7) na SCSI magistrali. a svaki kontroler za sebe može podržati dva uređaja (master i slejv). pre nego što se Apply okrenuo ugrađivanju jeftinije IDE magistrale. godine John von Neuman. F:. skeniranje fotografija ili drugog štampanog materijala itd. sistem ga vodi pod još jednim slovom diska. čitači CD ROM-a i ostali periferali koji podležu SCSI standardu. SCSI: Skazi (SCSI – skraćenica od Small Computer System Interface). sa mnogo RAM-a i prostora na disku. Uređaji za skladištenje podataka. Postoje i veze sa bržim prenosom UltraATA/66. čitača CD ROM-a ili drugih uređaja (flopi uređaj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler). možete povezati do 32 uređaja na računar. počev sa G3 Mekovima i iMekovima. spotovi. tvrdi disk kao disk C:. koji može da prenese podatke 2. čitači CD ROM-a. poznate i kao ATA (Advanced Tehnology Attachment). kao što su tvrdi diskovi. i povezuju tvrde diskove. koriste sopstveni pogon i na računar se povezuje kablom. Sa Ultra SCSI.Ethernet je samo metod za ožičavanje računara. Na Macintoshu minimalna RAM konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 32 MB. Zbog toga sa IDE-om možete instalirati kombinaciju četiri tvrda diska. dizajnirao računar ENIAC. 7. CD ROM-ove i druge periferale koji su montirani unutar PC-a. Potreban je najbrži računar. koji prenose podatke sa 16.5 MB u sekundi. Kada je 1945. Kolege su ga molile za više od 2K. Tako možete imati flopi drajvove A: i B:. CD ROM kao disk D:. On se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira 4K. SCSI veze mogu povezivati i interne uređaje. ali čak 64 MB ili 256MB postaju česti (za Photoshop minimum 16 MB)… Brzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna količina RAM-a. kao što su zvučni efekti. ili prostora na disku. Ako imate sadržaj. muzika. a SCSI uređaje kao E:.6 MB u sekundi i Ultra IDE (poznat i kao Ultra DMA33). skeneri. koji prenosi podatke 33 MB u sekundi. Matična ploča PC-a može podržati dva IDE kontrolera. i eksterne uređaje. Stvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka. pa će vam i dalje trebati klijent/server softver koji omogućava da računari govore međusobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. SCSI omogućava da dodate periferijsku opremu kao što su diskovi. Kao i kod SCSI-a. Veze tipa IDE (Integrated Drive Electronics). Sa dovoljno RAM-a možete izvršiti mnogo aplikacija odjednom. uz komentar: “To je više memorije nego što će ikad biti potrebno”. interfejs za male računarske sisteme bio je ugrađen za sve modele MAcintosha. ali jedan od njih mora biti sam računar ID 7. Vonov Zakon kapaciteta: Nikada nemate dovoljno memorije. a jedan je obično interni disk sa ID 0. koji su u kućištu računara i iz njega koriste električno napajanje.

Hitach i Mitcubishi Electric) su se složile da promovišu novu tehnologiju optičkih diskova za distribuciju multimedije i dugometražnih filmova pod imenom DVD. a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. naslova. ili 1 (uključeno ili isključno). Programibilni ROM-vi (nazvani EPROM) dozvoljavaju da se izvedu promene koje neće biti zaboravljene. Philips. Pionner. U decembru 1995. Pinnacle Micro. ili CD ROM čitaču. Softver poput. kompakt. Magnetno optički (MO) drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju sićušne tačkice na presvlaci diska od metalnog oksida. godine devet glavnih elektronskih kompanija (Toshiba. Čitači kompakt diskova sa memorijom samo za očitavanje (CD ROM) postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i važno sredstvo za isporuku velikih. Za razliku od RAM memorije. Flopiji nisu više uređaji za “masovnu memoriju”. JVC. brži i jeftniji. Pošto su jeftini koriste se za niskotiražne distribucije završenih multimedijalnih projekata. Dok je tačka vrela. i 56 puta. Tvrdi diskovi mnogo više sadrže podataka od flopija. sposobnim za video u punom pokretu (MPEG2). masovno proizvedenih projekata. Syquestovi izmenjivi kertridži od 44 MB bili su najrašireniji prenosni medij među stvaraocima multimedije i profesionalcima. četiri.su obično bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka (150K u sekundi). Jedna ili više disketa ili diskova mogu biti potrebni za smeštaj i arhiviranje svakog projekta. Adaptecovog Toast za Macintosh i Easy CD Creator for Windows. CD-R diskovi se ne prave kao obični CD-ovi. Matsushita. Razvoj je doveo do ubrzanja od dva. Uklonjivi mediji (flopi diskovi. 24. visokokvalitetnim audiom i okružujućem zvuku. a ne o tehnologiji). Postoje dva tipa za DVD – DVD video i DVD-ROM (reč je o marketinškim kanalima. ali se mogu izvoditi bilo kom CD Audio. Yamaha. Sadrži mali BIOS program koji inicijalno butuje računar i koristi se u štampačima da drži ugrađene fontove. Čitači CD ROM. Sony Philips i drugi nude CD-R “spaljivače” za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. možete napraviti soptsveni CD korišćenjem naročith praznih optičkih diskova (CD-R) kojima se prave Cd-ovi u najvećem broju formata za CD ROM i audio CD. Audio numere mogu biti programirane čak u osam različitih jezika. 7 . Tvrdi diskovi su najčešći uređaji za masovno skladištenje. DVD daje 720 piksela po horizontalnoj liniji. većeg kapaciteta. Sony. Lomenini Jaz kertridži daju gigabajt prenosnog medija. Time Warner. sa grafičkim subtitlovima na 32 jezika. Ovi CD-ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata. omogućava da se datoteke na disku (ili diskovima) organizuju u “virtualnu” strukturu. ili optički diskovi i kertridži) obično staju u kovertu za prenos. Za pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili više tvrdih diskova velikog kapaciteta. magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od 0. Flopi diskovi i tvrdi diskovi su uređaji za masovno smeštanje binarnih podataka – podataka koji se lako mogu čitati u računaru. Sa snimačem kompakt diska. velikog kapaciteta. 48. Sa ovim medijem.ROM memorija se samo očitava i nije promenljiva. Ovi brži uređaji se čuju slično mašinama za pranje veša kad ispiraju i mogu biti bučni. a zatim ih piše na CD u tom redosledu. dok sadašnja televizija (NTSC) ima 240 – TV slike će biti oštrije i detaljnije. kada isključite struju ROM čipu on neće zaboraviti ili izgubiti memoriju. Zip drajvovi isto tako jeftinim kertridžima od 100MB su u značajnoj meri prodrli u Syquestov deo tržišta izmenjivih medija. Prave se diskovi manjeg profila. tri.

10. Koristi tri odvojene projektujuće cevi i sočiva (crveno. kao i od računara koji koristite. ravni skeneri. treba imati spoljne zvučnike. ili čak na beli zid. monitore… Što je bolja oprema bolja je i prezentacija. LCD paneli su prenosni uređaji koji mogu da stanu u tašnu. Ozbiljni stvaraoci multimedije često privezuju više monitora na svoje računare. Monitori: koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite. Brzina modema. moraćete da ga projektujete na veliki ekran. kombinacija komunikacijom preko elektronske pošte i FTP (File Transfer Protocol. biće vam potreban ISDN (Integrated Services Digital Network). trekbol. Switched-56. Panel se stavi na staklenu površinu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim školama. Najraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za PC. Na raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi (CRT). ali i ne mora biti uključen u osnovnu konfiguraciju računara – zvučnike.8 Kbps. samostalni LCD projektori i svetlosni projektori. enkoderi i čitači magnetskih kartica. 8 . grafički tableti. je najvažniji parametar. ATM ili neki drugi servis za mrežno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. uređaji za prepoznavanje teksta (OCR). CRT se dugo koriste – oni su originalna TV “velikog ekrana”. Zvučnici sa ugrađenim pojačivačima. Ako ste povezani na Internet. crtača. ili povezani na spoljne pojačivače su važni ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bučnom okruženju. paneli sa tečnim kristalom (LED) koji su povezani na dijaprojektor. Računar klijenta može biti udaljen hiljadama kilometara što zahteva druge metode za dobro komuniciranje. Audio uređaji: svi Macintoshi su opremljeni internim zvučnikom i ugrađenim zvučnim čipom i sposobni su za audio izlaz. Štampači: sa pojavom kolornih štampača prihvatljive cene. zeleno i plavo). salama za konferenciju i sastanke. sistemi za prepoznavanje govora. sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su.8. Vrhusnki monitori. Komunikacioni uređaji. Projektori: kada treba da prikažete materijal većem broju gledalaca nego što može da stane oko računarskog monitora. Veoma različiti ulazni uređaja mogu biti korišćeni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. T3.četri ili 5 puta brže od znatno češćih modema na 28. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku. Za veće brzine prenosa. U ulazne uređaje se ubrajaju: tastature. Da bi najbolje iskoristio ugrađeni stereo zvuk. merena u baudima. digitalne kamere. ekrani na dodir. pisaca. infracrveni daljinski upravljač. Sa kartice za video-digitalizovanje možete na monitoru da prikažete TV sliku. miševi. Prikazivanje audio i video-komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji može. Pojačivači i zvučnici: često zvučnici i pojačivači koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. ISDN linije su popularne zbog velike brzine prenosa od 128 Kbps . Ulazni uređaji. programera i muzičara smeštenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. Izlazni hardver.protokol za prenos datoteka). pojačivače. T1. DSL. štampani izlaz je ušao na multimedijalnu scenu. Modemi: mogu se povezati na računar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. Video uređaji: nijedan drugi savremeni medij za prenošenje poruka nema vizuelni uticaj kao video. 9.

uhvaćene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama… Neke od osobina tipičnih za aplikacije za izmenu slike.  Sposobnost da se dodaju realistični efekti.  Podešavanje osvetljenosti. Softver u multimedijalnoj zbirci alata i veština da ga iskoristimo određuju vrstu multimedije koju možemo da uradimo i koliko fino i maštovito je možemo predstaviti. kao što su pravougaonik. senčenje i magla. 3D i CAD. Osnovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili više autorskih sistema i različitih editorskih aplikacija za tekst .  Naredbe Lathe i Extrude. OCR i izmene teksta i izmene zvuka. slike zvukove i pokretni video. Osnovni softverski alati. da se postave bilo gde i manipuliše njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd.  Upotreba virtualne memorijske šeme koja koristi prostor na disku kao RAM za slike koje zahtevaju velike količine memorije. laso i magični štapić. služe za preradu i izmenu slika.  Preslikavanje boja i tekstura. iz koje “aligatori” iz teškoće u učenju dižu svoje glave i “grickaju” nas za noge. 11. 12. kontrasta i balansa boja. lokalno i globalno. Alati treba da budu “naoštreni” stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba. Aplikacije za izmenu slika su specijalozovani moćni alati za poboljšanje i retuširanje postojećih bitmapiranih slika. od interesa za multimedijalne stvaraoce:  Višestruki prozori koji omogućavaju pogled na više od jedne slike u jednom trenutku. detaljnim studiranjem i proučavanjem svakog alata. illustrovanje.  Sposobnost da se primitivni oblici prevlače po sceni. Alati za izmenu slika. iz perspektive kamere i iz izračunatog pregleda. bojenje i crtanje. praćenjem Interneta. 9 .  Konverzija glavnih formata slika i odgovarajućih datoteka.ADSL (Asymetric Digital Subscriber Line) asimetrična digitalna pretplatnička petlja.  Sposobnost da se dodaju izvori svetla za mesto.  Sposobnost da se od početka prave i uobličavaju organski objekti alatima za crtanje Bezijerovih splajnova. posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. Pravljenje dobre multimedije znači biranje dobrog puta kroz softversku “močvaru”. Ove aplikacije pružaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule.  Kvalitetni alati za biranje delova bitmape. 13. kao što su prozirnost. primajući podatke do 10 Mbps i šaljući ih brzinama od 2 do 10 Mbps. Instalacije kablovske televizije (CATV – Cable TV). Kablovski modemi: rade na brzinama od 100 do 1000 puta bržim od telefonskog modema. Alati koji se koriste u Windowsu i na Macintoshu. ali i za slike digitralizovane skenerima. pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove.  Direktan unos slika iz skenera i video resursa. Šta treba da sadrži alat za 3D modelovanje? Dobar alat za 3D modelovanje bi trebalo da sadrži sledeće osobine:  Višestruke prozore koji omogućavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije.

 Geometrijske transformacije. omogućavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom. grafička olovka. izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa. kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. ili MIDI datoteka Alati za pravljenje filmova kao što su Premiere. rotiranje. prskanje i tinting. Digitalna informacija ili softver na DVD disku je obično multipleksirani audio. MIDI podaci. ukošavanje. Alati za animaciju. difuziju. sa trake. spoljni uređaji kao što su CD ROM-ovi. tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. suva četkica. audio. Alati za pravljenje filmova obično koriste formate QuickTime za Macinthos i Windows i Microsoft za Windows (poznat kao AVI – Audio Video Interleaved) i omogućavaju stvaranje. graviranje.  Mogućnost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veličina. Oba daju metodologiju za preplitanje. reljefa. koristeći alate za liniju. brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. senčenja. računarske animacije. zamagljivanje. VideoShop i mediaStudio Pro. koje proizvode nezavisni stvaraoci. Animacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafičkih scena (frejmovi). ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. Da biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. talasi i vetar. 10 . erbraš.  Mogućnost da se slike prave od nule. DVD je hardverski format koji definiše vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u slučaju usnimljenih diskova.  Filteri za specijlane efekte. slika. sjaja i graviranja. photoTools firme Extensis omogućava brzo dodavanje senki. osvetljavanje. video. iz animacija. animacije i videa (podaci koji se menjaju u vremenu) na Windows platformama. Oba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau količinom informacija po video frejmu koji se šalje na ekran. tipografske manipulacije i maskiranje. iz digitalizovanih segmenata. freska. vodene boje. kao što su kristalizacija. četkicu za bojenje. Aplikacije za izmenu slika obično podržavaju dodatne module. sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Formati i sistemi za smeštanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za QuickTime i AVI. obično u malom prozoru u okviru projekta. video i digitalni film. testa. ili neki drugi filter. radi specijalnih efekata. olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima četkice. isecanja. krug elipsu. 14. pravougaonik. skriveni i sortirani. Obe tehnologije omogućavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. distorzija i izmena perspektive. kvadrat. stilovi i veličine. zagreva da bi se digitalna informacija snimila i očitala. koji mogu biti kombinovani. “Srce” QuickTimea je softverski zasnovana arhitektura za bešavnu integraciju zvuka. poligon. Alati za retuširanje. izoštravanje. Format QuickTime podržava digitalni video.  Višestruki fontovi. hotTEXT firme Vertigo omogućava da se tekst pretvori u 3D objekte. digitalizovani zvuk. Specijalni efekti iz dodatnih modula čine sliku zabavnom.  Mogućnost dizajna u slojevima. QuickTime se koristi za isporučivanje multimedije na World Wide Web kao dodatni modul za Netscape i Iternet Explorer. kao što su obrtanje. zatamljivanje. tvrdi diskovi. a omogućavaju istezanja. Animacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema. reprodukovani ubrzano.

kao što je Microsoft Word. 11 . “otvorena” sredina. animaciju i MIDI. Elementi multimedije često se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike. Najbolje je da objekat ugradite u datoteku. stono video izdavaštvo (DVP) na PC-u je postalo digitalni proces.  Uvoz i izvoz medija Microsoft Video for Windows Audio Video Interleaved (AVI) je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma. MPEG. Da bi se situacija poboljšala kompanije su napravile OpenDML za datoteke da bi se AVI učinio korisnijim za profesionalno tržište.  Audio i video efekti i pretapanja  Snimanje medija. uključujući najveći broj glavnih formata za video. pa čak tekstualnih recepata o sastavu medija Nivo Media Abstraction Layer opisuje kako računar treba da pristupa mediju koji je uključen u QuickTime film. audio. bez specijalnog hardvera. ili će linkovi pući. Sa pronalaskom QuickTime i Videa za Windows. snimanje zvuka. nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u QuickTime ili AVI formatu. Prvo napravite živopisnu sliku grafičkoj aplikaciji. kao što je Excel. ili svojstva. audio. konverzije formata. kao što su:  Vremenska kontrola i sinhronizacija  Kompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka  Spajanje slika.  Mešanje audio signala. sklalranje. Kada koristite OLE obezbedite da povezane datoteke ne budu premeštene u druge direktorijume. napravite histogram za poređenje broja miševa u dinamičkoj tabeli. koji opisuje njene izuzetne osobine.QuickTime čine tri elementa:  QuickTime filmski format datoteke  QuickTime Media Abstraction Layer (sloj za apstrakciju medija)  QuickTime medijske usluge. zatim. nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. uz neki tekst. Filmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa. AVI format datoteke nije proširiva. već isto tako dozvoljava stvaraocima da priključe svoje nove ili prilagođene formate medija. QuickTime sadrži ugrađenu podršku za 10 različitih tipova medija (video. Povezivanje multimedijalnih objekata. želite da nove mišolovke reklamirate blistavom grafikom. nepokretne slike. Deo za medijske usluge ne samo što ima ugrađenu podršku za više od 35 medijskih formata. polovine ili celog ekrana. vremenski kod. tekst. VR i 3D) i nudi sveukupan skup usluga. 15. muzika/MIDI/ sprajtovi/animacija. Tehnologije za video editore Premiere firme Adobe i Media studio Pro firme Ulead – omogućavaju mešanje video spotova. Poboljšanje tehnike kompresije i dekompresije omogućavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko četvrtine. DDE (Dynamic Data Exhange – dinamička izmena podataka) i OLE (Object Linking and Embedding – povezivanje i ugrađivanje objekata) su dva metoda za povezivanje podataka između aplikacija pod Windowsom Na primer. audija. i sve premestite u procesor teksta. animaciju. tween.

U Windowsu se mogu reprodukovati AVI filmovi u okviru Word dokumenta. Excel.2. Primer. multimedijalnu reprodukciju zvukova. kao što su zvukovi i AVI filmovi. Lotus Word Pro može da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugrađenim objektima. Omogućava da se podaci mogu uneti samo jednom. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste OLE slika 4. Word – nudi posebne multimedijalne osobine. Možete uvesti digitalizovan zvuk. FileMakePro. zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti. Editor slika omogućava lako dodavanje grafike u dokumente. WordPerfect . relaciona baza podataka. Prezentacioni softver je na početku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije. koji su bitni za vođenje biznisa. ili animiranih ilustracija. TIFF. Dokumentu je značajno priključivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika. u elektronski poštanski fah. 12 . BMP i EPS. Možete praviti i uvoziti različite formate slika: PIC. kotira se visoko zbog lakoće korišćenja i međuplatformskih mogućnosti i u Windowsu i u Macintosh verziji. pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. Ili digitalno praviti na slajdovima u boji od 35 mm. Lotus 1-2-3 omogućava preraspodelu grafičkih elemenata klikom i prevlačenjem i korišćenjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spoljašnjem svetu. da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sačuvate u cilju reprodukcije. baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu štampane na papir. naredbama i paletama ikona. animacija i video spotova. dinamičku tabelu.16. ali svi su međusobno povezani kroz OLE i DDE. da nešto naglasite ili da objasnite nešto što je teško izraziti režima. WordPro – pošto ima naredbe za Windows DDE i OLE. očitava i organizuje mnoge vrste informacija. upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. ili kao HTML dokumenti na Word Wide Web. WordPerfect za Windows može da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi DDE kompatibili programi koji koriste DDE veze. Obrađuje slike i druge multimedijalne sadržaje. Ti alati imaju i multimedijalne mogućnosti. Kancelarijski paketi nude pogodnost zajedničkog interfejsa sa sličnim menijima. organizuju podatke po kolonama i redovima.alat koji omogućava crtanje. Koristeći DDE. očitavati i reprodukovati. Mnogi dokumenti obrađeni na računaru na kraju se štampaju na papir. Access je relaciona baza podataka raspoloživa zasebno ili kao deo Microsoftove Office svite. Slike. Možete staviti QuickTime filmove u dokument. Dinamičke tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. zvuk… Baze podataka – program za bazu podataka može da čuva. Microsoft Office sadrži Word za obradu reči. isporučeni na server. sortira. ili CD. Kancelarijski paketi programa. automatski se vrši ažuriranje u dokumentu WordPerfecta. Svaki program je zasebna aplikacija. Većina aplikacija pruža odlične mogućnosti za dijagrame i tabele. Ako se podaci menjaju u povezanom programu. Power Point za prezentacije i za Windows bazu podataka (Access) i raspored časova. zahvaljujući raznim projektorima. Kancelarijski paketi programa integrišu u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti. Excel – i u njega možete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija. ali da se mogu razgledati na različite načine. slike iz Photoshopa. Poput dinamičkih tabela.

Autorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadržaja i funkcija projekta.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. Organizacioni. koje ćemo objasniti u sledećim pasusima:  Vizuelno programiranje sa naznakama. Koriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisničkog interfejsa. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. ili kao špilovi karata. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili više pristupa. Pravi alat za posao Svaki multimedijalni projekat kojeg se latite imaće sopstvenu strukturu i cilj i zahtevaće različite osobine i funkcije. zvukove. U najboljem slučaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu. kao što su Basic i C  Alati za razvoj dokumenata 13 . Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji: elementi i događaji se organizuju po vremenskom redosledu. organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. ili stranicama: u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi. sa rezolucijom visokom. menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. ili stranicama  Alati zasnovani na ikonama i događajima  Alati zasnovani na vremenu i prezentaciji Alati zasnovani na karticama. Omogućava multimedijalno povezivanje i ugrađivanje. Autoriski alati mogu biti:  Alati zasnovani na karticama. Autorski alati za multimediju daju važan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta. Možete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte: datoteke iz Flasha. dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. animaciju i video spotove. ili višom od 1/30 sekunde. prototipove i tehničke vizuelizacije. digitalni audio i MIDI muzika. tekst. uključujući grafiku. animacije. Vrste autorskih alata. ikonama i objektima  Programiranje skript jezikom  Programiranje tradicionalnim jezicima.u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake (događaji). Alati zasnovani na ikonama i događajima . video spotovi) moraju biti napravljeni. a u najgorem slučaju morate znati koji alat će bar omogućiti da se posao obavi. Ovi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obično prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. Elementi multimedije (slike. animirane GIF datoteke itd. 17.PowerPoint – firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili ručnim prikazivanjem slajdova.

tako što ćete prevući odgovarajuće ikone iz biblioteke. animaciju. Alati zasnovani na vremenu . pomoću posebnih dodatnih modula. koje nudi mogućnost da se pređe na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivnošću kao što je pritisak tastera na tastaturi. Director 14 . a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. klikom miša itd). uz prateći zvučni efekat. Kada se izgradi struktura možete dodati sadržaj: tekst. stranice ili kartice.Sistemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. Danas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Windowsom. praćenje događaja i prenos poruka između objekta i elemenata. zadataka i odluka. stalno ćete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvršava. pozadine. Svaki alat koristi svoj različit pristup za upravljanje događajima u vremenu. Unakrsne platforme Treba koristiti alate kojima je prelaz između platformi lak. ili dijagram toka događaja. slike.  Uslovno grananje koje podržava direktan prelazak na rezultate IF-THEN odluka ili događaja  Strukturirani jezik. zvuke i proračune. Možete štampati navigacionu mapu. grafičke objekte. Izvršna verzija omogućava da se projekta reprodukuje. ili je odvucite izvan da bi je obrisali. Autorski alati bi trebalo da omoguće jedan ili više nivoa interaktivnosti:  Jednostavno grananje. Mogućnost za fino podešavanje performansi Kompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tačnu sinhronizaciju događaja – na primer. potprogrami. JavaScripta ili neke druge kodne strukture. Ikone mogu uključivati izbor iz menija. Autorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. jer mu dozvoljava da upravlja sadržajem i tokom informacija. grafiku. Reprodukcja na Internetu Pošto je web postao značajan isporučioni medij za multimediju. Ispručivanje projekta može zahtevati pravljenje izvršne verzije projekta korišćenjem multimedijalnog softvera.Programiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlakši autorski proces. Autorski sistemi zasnovani na stranicama sadrže medijske objekte: dugmad. tekstualna polja. koji podržava kompletnu programsku logiku. kao što su IF-THEN naredbe jedna u drugoj. Mnogi koriste vizuelni raspored (Timeline) za sekvenciranje događaja multimedijalne prezentacije. Mogućnost reprodukcije Da pravite multimedijalni projekat. Alati zasnovani na ikonama vođeni događajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. Ako želite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju. autorksi sistemi obično daju načina da se njihovi konvertuje u kontekst HTML-a. ili ugrađivanjem Jave. Mogućnost isporuke projekta. Macromedia Flash… Interaktivnost čini krajnjeg korisnika vašeg projekta moćnijim. animacija balona koji eksplodira. ili dijagram. Prvo izgradite strukturu. zvuk video filmove. Primer ovih alata su Macromedia Direktor.

destilišući prozu u svega nekoliko reči. Čitanje i pisanje su očekivane i neophodne veštine u većini modernih društava. Danas su tekst i sposobnost čitanja “vrata” ka moći i znanju. Nakon nedavne “eksplozije” Interneta i WWW. ili ako vladaoci za to nisu dali “odobrenje”. Pisane poruke su bile popularne među elitom. 15 . Maternji jezik Weba je HTML (Hypertext Markup Language). kada su prvi simboli ispisivani na glinene pločice i ostavljani da se suše na suncu. Danas mnogi pesnici i tekstopisci koncentrišu tekst. Nove poruke nisu bile u opasnosti da nestanu od dizenterije.000 godina u zemljama Mediterana (u Mesopotaniji. politikom i porezima. Ako bi poruku presreli neprijatelji ona bi bila i dalje nerazrešiva za sve. Korišćenje teksta u multimediji Korišćenje teksta i simbola za komuniciranje je započelo pre otprilike 6. tekst je postao važniji nego ikad. 10 ili 100 kanala. U multimediji to su reči koje će se pojaviti u naslovima. prototipove i tehničke vizuelizacije. kompleksni priručnici i sadržaji kompletnih knjiga su dostupni na Internetu. volje Božje. Samo su članovima vladajuće klase i sveštenstva bilo dozvoljeno da čitaju i pišu piktografske znake i oznake na glinenim pločicama. U nekim ranijim dobima najveći prekršaj jednog čoveka je bilo znanje čitanja. Pomoću multimedijalnog autorskog softvera možete napraviti:  Video produkcije  Animacije  Igre  Interaktivne web sajtove. Najranije poruke pisanim rečima su obično predstavljale informacije od vitalnog značaja za upravljanje ljudima.  Demo diskove i ture za razgledanje  Prezentacije  Aplikacije za kioske  Interaktivnu obuku  Simulacije. novinski članci. Više nego TV koja sa svojih 5. Web nudi “istraživački raj” od nekoliko miliona HTML dokumenta Moć značenja Čak i obična reč ima više značenja. 18. animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. 19. Egiptu. Dodajte ugrađene funkcije koje na klik mišem povezuju izabrane reči i fraze sa drugim sličnim i detaljnijim materijalom. Akademski članci. prvobitno dizajniran da prikaže jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku.Director firme Macromedia je moćan i kompleksan autorski alat sa širokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija. Šta se pomoću autorskog alata može uraditi. osim za one koji su stekli veštinu čitanja. ili amnezije. pa kad počinjete da radite u nekom mediju važno je da kultivićete preciznost i svest o konkretnim rečima koje koristite. Gradivni elementi multimedije. Sumeru i Vavilonu). 20. menijima i navigacionim pomagalima. ako nije pripadao višoj društvenoj klasi.

Predočavaju najšira značenja najvećem broju ljudi – precizno i do u detalje. Postali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini reči: FileMaker. Svi ovi primeri demonstriraju sledeći princip multimedije: važno je dizajnirati oznake za naslove ekrana. tako što ćete ih “iskušati” na drugima. 1 point je 0. Times i Courier su pisma. Helvetica. Ako vam budžet dozvoljava. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u URL adresama na Internetu pravi se razlika između malih i velikih slova. Danas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase. Tipični stilovi fontova su polucrno (boldface) i kurziv (italic). najčešći su sistem komunikacije. Shvatite suptilna značenja: GO BACK je jače nego Previous. uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doživljavaju reči. Pojmovi “Barbi”. Arial su sans serif. ili lik fonta. Times 12 pointa italic je font. vino ili platforma političkog kandidata. koja obično sadrži mnoge tipove veličina i stilova. Veličina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova ( u slovima kao što su g i y). Posmatrajte ih kako rade. U računarstvu se koristi termin font. O fontovima i likovima Pismo (typeface) je porodica grafičkih znakova. nego reči i rečenice samo napisanim velikim slovima. komična. Zato su to elementi od vitalne važnosti za multimedijalne menije. delikatna. srećna. navigacione sisteme i sadržaj. Studije su pokazale da je lakše čitati reči i rečenice sa izmešanim malim i velikim slovima. mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma. tehnička. formalna. FANTASTIČNO . Palatino su primeri serifnih fontova. a sans serif se koristi za naslove i važne ciljeve. Serifni fontovi se koriste za osnovni tekst. koristeći reči sa najpreciznijim i najmoćnijim značenjem da bi ste izrazili šta ima da kažete. novinska… Serif je mali ukras ( na francuskom sans znači bez) na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih značenja.“Kovači” reči u oglasnim agencijama ocrtavaju značenje čitavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu reč. Reči ili simboli u ma kakvom obliku izrečeni. U vremenu kada se slagalo ručno slova za pojedinačni font su uvek bila čuvana u dva poslužavnika. ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. menije i dugmad. “zeleno’ i “lako”. ili zapisani. a bilo bi vam potrebno mnoštvo slika i simbola da obučite publiku da se kreće kroz projekat. Pismo ili ima serife ili nema. Pisma mogu bit oglašavana na više načina. Font je zbirka znakova jedne veličine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. a kod nas je odomaćeno verzal i kurent. a malo lowercase. Times.138 inča. Samo vi znate reči koje će Vas zaustaviti usred ljutine. Pisma su bila opisivana kao ženska. Svakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku. Njegov sadržaj ne bi nikako mogao biti kompleksan. duhovita. Helvetica. ili oko 1/72 inča. Druge stilove (podvlačenje) može dodati vaš softver za računar.može biti bolje nego “taj odgovor je ispravan”? Eksperimentišite sa rečima koje planirate da koristite. gornja kutija je sadržala velika slova a donja mala slova. Korišćenje teksta u multimediji Zamislite projekat bez ikakvog teksta. New Century Schoolbook. muška. kapriciozna. Quit je jače nego Close. AirWorks. Veličine pisma obično se izražavaju u pointima. To su reči koje imaju značenje. ili kutije (case). baš kao kuća koju oglašava agencija za nekretnine. WebStar. logotip ili poštapajuću rečenicu. 16 .

Anti-aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz između slova i pozadine. Naglasite tekst da istaknete ideje. Najjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema. Lakše je čitati štampan dokument nego skrolovati po ekranu. I ovde morate biti pesnik. Menjajte veličinu fonta srazmerno važnosti poruke koju isporučujete Istražite efekte primene različitih boja i postavljanja teksta na različite pozadine. za navigaciju i za sadržaj. Mora se naći mera. gde korisnici odaberu temu i kliknu mišem. klikom miša. U određenim trenucima. reklamni psihologi grafički dizajner. kao što su i blokovi teksta. Koristite tekst za naslove i podnaslove. Ako 17 . Može ponekad biti teško zbog dizajna. tekst će se uključiti u živu prezentaciju i podcrtavaće glavnu poruku. U pasusima prilagodite prored (leading) da razmak između redova bude prijatan. Dugmad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu (do samih vrata. italic. ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju pošto kliknu. Ako su vaše poruke deo interaktivnog projekta. ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira. lep plavi trougao. pritisak na taster na tastaturi…) zahteva malo obuke. eventualno osvetljeno). ali ne pravite tekst da izgleda kao link. Izabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos vaše poruke. Dugmad za web možete praviti od GIF i JPEG bitmapa. Na webu tekst i grafika mogu biti dugmad. Računarski ekrani pružaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. pre nego što to sve postane napadno. neka imena su nažvrljana… U multimediji dugmad su objekti. Interaktivi multimedijalni projekta se obično sastoji od tela informacije ili sadržaja kroz koji se korisnik kreće pritiskom na taster. ili koncepte. Pokušajte da upotrebite inicijale za pause (kao “P” na početku ove rečenice) i početna velika slova da biste rečima dali dodatnu težinu (slika 5. Oivičite naslove sa mnogo praznog prostora. ili vrlo koncizne tekstualne poruke. Za dugmad birajte fontove koji su čitljivi. za menije. Grafikom izmenite izobličite tekst. prilagodite veličinu teksta. ili web sajta. Mnoge standardne stranice su visine 600 piksela (oko jedan ipo ekran na VGA monitoru). Izbegavati više nivoa naredaba GO BACK (natrag) i RETURN (povratak) ako ne dajete i mapu.1). moraćete da isporučite probojne. Na web strani stavite najvažnije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 320 piksela (pokazalo je istraživanje da samo 10-15 posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole). a jednostavan je i neposredan. Za mala slova koristite najčitljiviji raspoloživi font.Jedan jedini član tekstualnog menija propraćen jednom akcijom (klik mišem. da biste privukli pažnju. koje kad kliknete vode ka drugim stranama. možete upakovati ogromnu količinu tekstualne informacije na ekran. U višespratnici može biti 50 takvih dugmadi. Za štampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. Ne treba ni mnogo ni malo. Koristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. Eksperimentišite sa spuštenim senkama. U takvom slučaju koristite velike fontove i malo reči sa mnoštvom praznog prostora. Smislite smislene reči i izraze za linkove i elemente menija. Korisitte što manji broj različitih pisama u istom radu. ali menjajte veličinu lika fonta stilovima tipa bold. Ako dajete javnu podršku glasom. gde znate da korisnik traži informaciju. Napravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. U većini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata.

Simboli kao što su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone. Apple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika.33:1. ili Web sajta nije da prikazujete velike blokove teksta. Simboli prenose smislene poruke. U HTML dokumentu možete zadati likove slova. a gde je uređena lista (1. Gde je naslov okružite <H1> i </H1>. možete ključne reči staviti na gomilu i flešovati ih po određenom redosledu (kao u bilbordima)… Vrlo rano u razvoju monitora za računar Macintosh Apple je odabrao rezoluciju od 72 slikovna elementa (piksela) po inču. Standardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Webu zove se Hypertext Markup Language (HTML). što daje ravnomernost u svim pravcima Dok se nije proširio VGA standard za PC računare (96 piskela po inču). ali možete da pravite zadovoljavajuće dokumente koristeći uvlačenje blokova. Pomoću CSS možete definisati: težinu fonta. promenljivost fonta. ali nisu čitljiv na običnom monitoru. Lep tekst u HTML dokumentima se obično pravi u vidu grafičkih bitmapa. boje. To se upoređuje sa standardnom merom u štamparskoj industriji (72 pointa po inču) i omogućava stonom izdavaču i dizajneru da vide na monitoru na šta će odštampano ličiti (zove se “šta vidiš to dobiješ“ – What You Si Is What You Get. ikona. da povećate naslov znak po znak. Upotrebite font koji se lako čita. porodicu fonta. 18 . Treba voditi računa u kom će fontu korisnik čitati vaš dokument. tako što ćete ih na tekst označiti na poseban način pomoću tagova. zvukove. 2. Ima mnogo načina da se zadrži pažnja kada se prikazuje tekst. b. prilagođavanje veličine. Uspravno i položeno Tradicionalno odštampani dokumenti su viši nego širi. Na primer. Orijentacija tipa viši nego širi se označava kao portrait. transformacije teksta itd. to su simboličke reprezentacije objekata i procesa koji su zajednički za korisničke interfejse mnogih OS. koje se u HTML dokument stavljaju u slikovni tag <IMG>. veličinu.cilj vašeg multimedijalnog projekta. i ostale osobine. tabele. a tekst između tagova će biti prikazan u browseru u bold stilu. c …) okružite je sa <OL> i </OL> HTML ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi. veličine. Gde želite da tekst bude polucrn (bold) okružite ga tagovima <B> i </B>. i zvuka. S druge strane gledaoci veoma lako pamte i prisećaju se slika. Pokušajte da prikažete cele pasusue na ekranu. okvir i hrizontalne lenjire. Dinamički HTML koristi kaskadne stilove (CSS) da definišu parametre od visine linije preko širine margine do lika fonta. Tekst je efikasniji od slika i crteža kada treba preneti korisniku preciznu poruku. umesto lepšeg fonta koji je nečitljiv. na starim EGA monitorima bio je 1. Dodatno. skraćeno WYSIWYG – izgovara se “vizivig”). Na primer možete da animirate određene pasuse i naterate ih da uleću u ekran. 3… ili a. Neki od simbola dati su u prilogu: Animiranje teksta. pokušajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. pikseli su obično bili viši nego širi. Orijentacija tipa “širi nego viši” je tipična za monitore i zove se landscape. U multimediji imate moć da “stopite” i tekst i ikone (boje. slike) da biste uvećali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. viši nego širi.

praveći ih glatkijim za oko. podesna za najfinije štamparske poslove. ne kako će izgledati na papiru. Pod Windowsom ATM softver zahteva oko 450K prostora na disku. PostScript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematičkih konstrukcija (Bezijerove krive). Osim što štampa glatke znakove na štampaču. koje vi koristite. može se lako skalirati da bude manji ili veći tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veličini 24 pointa. a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane.VGA rezolucija je 640 piksela po širini i 480 piksela niz ekran ( to se zove rezolucija 640x480) a sami pikseli imaju razmeru 1:1 (kvadrat). podnaslove. jer su oni univerzalno raspoloživi na svojoj platformi. Danas se TrueType isporučuju sa računarima sa Windowsom. stvaraoce multimedije treba da interesuje kako će skalirani fontovi izgledati na monitorima. Adobe Type Manager (ATM) mora biti prisutan da bi se prikazali PostScript fontovi Type 1 u svim veličinama bez reckavosti. tako da se koristi ne samo da opiše pojedinačne znakove u fontu. 19 . godine Apple i Microsoft razvili tehnologiju bržih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove. bilo da je štampač LaserWriter od 300 dpi. u kombinaciji sa obradom reči i softverom za slaganje teksta po strani. ili štamparska mašina (image setter) rezolucije 1200. čak. Apple i računar Macintosh su 1985.ž Apple ga je licencirao i uključio u svaki svoj laserskii štampač tipa LaserWriter. Fontovi Type 1 sadrže natuknice (hint). TrueType crta znakove i na monitoru niske rezolucije (72 dpi. Za tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Windows. a za svaki konturni PostScript font tipa Type 1 treba još 40K. kojima se poboljšava rezolucija. PostScript je brzo postao standard za fontove i štampanje u svetu stonog izdavaštva i odigrao je značajnu ulogu u prvobitnom uspehu Appleovog računara Macintosh. dugmad. PostScript fontovi su obično u direktorijumu PSFONTS u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. Iako “rat’ između PostScript i TrueType fontova nastavlja da se širi kroz računarsku i izdavačku industriju. Dodavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajućem meniju File ovog direktorijuma. ili 96 dpi). Type 3 je font tehnologija starija od Type 1 i napravljen je na izlaz na štampač. koji mogu i da nemaju fontove. Ako se vaš rad distribuira na sajtove. Nikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na vašem i korisnikovom računaru. 3600 dpi. Postoje dve vrste fontova u PostScriptu: Type 3 i Type 1. Na slici 6. nazvanu TrueType. Ovaj softver bio je Adobeov jezik PostScript za opis strane i konturne fontove. stvaraoci multimedije ga retko koriste. godine predvodili revoluciju u stonom izdavaštvu. 2400. nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta.1 prikazani TrueType fontovi. ili. Pošto je svaki znak u PostScriptu matematička formula. TrueType fontovi se snimaju u direktorijum C:\Windows\Fonts. ili 96 pointa. Odaberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu “verni”. Reckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova. napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove. itd. U maju 1989. Sada je na raspolaganju oko 6000 Type 1 likova fontova. TrueType i PostScript (sa ATM-Adobe Type Manager) konturni fontovi omogućavaju da se tekst u bilo kojoj veličini ispiše na računarskom ekranu bez reckavosti. što je omogućilo da laserski štampač visoke rezolucije 300x300 dpi pomoću specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu sićušnih kvadratnih piksela sračunatih iz geometrije znaka. ili Macintosh.

kao što su kursori. originalan standard sadrži 65. Takođe su uključena 32 upravljačka znaka za prenos poruka uređajima (nov red. Nazvan Unicode. Tako ASCI vrednost 165 može bit na primer.Uvek osigurajte da fontovi putuju sa vašom aplikacijom kada isporučujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. izdavači i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojećih likova fontova. pre nego se bajt potpuno iscrpi. uključujući i mala i velika slova. jedan od problema je bio rukovanje različitim međunarodnim alfabetima. Unicode organizacija podržava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. predstavlja najčešće korišćeni gradivni blok u računarskoj obradi. Kada nekoliko jezika ima zajednički skup simbola sa istorijski povezanom podlogom. Pošto je računarsko tržište postalo internacionalno u poslednjoj deceniji. 20 .2 predstavlja simbole iz menija Insert. Prošireni skup znakova se puni standardnim ANSI znakovima (American Nacional Standard Institute). ikone. Od 1989. Može da se koristi za editovanje. preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. Skraćenica ASCII od American Standard Code for Information Interchange (američki standardni kod za razmenu informacija) je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u najčešćoj upotrebi u SAD i u inostranstvu. Dizajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim slučajevima sudski je zaštićen patentima. Bajt koj se sastoji od 8 bitova.000 dodatnih znakova. kraj reda. uključujući i često korišćene simbole. a danas računarski sistemi koriste tih 128 dodatnih vrednosti za prošireni skup znakova. ASCII pridodeljuje broj ili vrednost za 128 znakova. znake interpunkcje. grafička oznaka uvučenog pasusa (*) itd. arapske cifre i matematičke simbole. ili pravljenje novih Font resursa za pamćenje bitmapa ekranskih fontova. Slika 6. koristi se za programiranje teksta HTML Web strana. Pravila za enkodiranje znakova iz proširenog skupa nisu standardizovana. Latin skript koji se koristi za engleski i većinu evropskih jezika). zajednički simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola (nazvanu skript). ali se omogućava enkodiranje do čak 1000. profesionalni tipografi mogu da prave upečatljive likove teksta i prikaza. Grafički dizajneri. Posebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta. Unicode standard i ISO/IEC 10646 sada podržavaju tri oblika enkodiranja.000 znakova da bi bili uključeni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. tabulator i nova strana).000 znakova dovoljno za enkodiranje većine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvažnijim svetskim jezicima. inženjera i informatičkih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih računarskih firmi usmeren je na 16-bitnu arhitekturu za enkodiranje višejezičkog teksta i znakova. oblici. Osmi bit bajta je neiskorišćen. Dok je 65. Sa ovim alatima. Ovaj puniji skup od 255 znakova je poznat i kao ISO-Latin-1 skup znakova. ASCII koristi samo 7 bitova za kodiraje svojih 128 znakova. kojim se koristi uobičajen repertoar znakova. tako da možete da tačno prenesete ideju ili grafički osećaj. Pojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika (primer. ResEdit je editor resursa. godine koncentrisan napor lingvista. On omogućava da se enkodira još 128 znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi. dijalozi. Isporučuje ga Apple. Bilo je teško prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. a koristan je pravljenje i izmenu grafičkih resursa.

nego i na srodne slike. Pošto je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja reči ne samo sa drugim rečima. umesto na štampanim stranama. Prosto biranje fonta je prvi korak. interaktivnu literaturu. tekstualne i slikovne baze podataka. tj. dokumenti. Umetnost hipermedijalnog dizajna leži u vizuelizaciji tih čvorova i njihovih veza. šrafiraju. pošto su reči. manipulisani i spojeni u grafičku sliku. tako što vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. kao i ljubav sa mržnjom. moć računara da obrađuje može se upotrebiti tako da tekst postane pristupačniji i smisleniji. zvukove i ostale vrste prikaza. video spotove. grafiku. grafici i zvukovima) u čvorovima. koristeći alate za editovanje fonta. Multimedija (kombinacija teksta. ili prezentaciju) postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafičkih aplikacija koje mogu da prošire. oboje i analiziraju reči u prave crteže. Veze povezuju Cezara Augustusa sa Rimom. Kada tekst “živi” u računaru. Dve često pominjane reči u hipertekstualnim vezama su veza (link) i čvor (node). poruke i elementi sadržaja. Interaktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kreće i interaguje. Veze su navigacione staze i meniji. čvorove koji sadrže tekst. 21 . ali neki će praviti sopstvene prilagođene fontove. slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju. elektronske kataloge. interaktivne kioske. ili grožđe sa vinom. hipertekst često postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. Lep tekst se obično nalazi u bitmapiranim crtežima u kojim su znakovi prepravljeni. Izraz hiper – znači nad. Hipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdavaštvo i referentne radove. edukativne kurseve. Reč može biti “vruća” (kao i dugme). tehničku dokumentaciju. osenče. Najjednostavniji način da se šeta kroz hipermedijalnu strukturu je pomoću dugmadi koja omogućavaju pristup povezanoj informaciji (tekstu. Tekst se onda može zvati hipertekst. brzo i intuitivno. Za najveći broj dizajnera lakše je da prave lep tekst pomoću pripremljenih fontova. čvorovi su teme kojima se može pristupiti. korisnik može da se kreće kroz tekst na nelinearan način. sekcije i misli povezane.Da tekst izgleda lepo. Veze povezuju konceptualne elemente.

Možete dodeliti zvukove sistemskim događajima kao što su startovanje Windowsa. sistemski zvuci.wav. Pruža zadovoljstvo slušanja muzike. kao zvuk. a drugo od kvaliteta vašeg muzičkog instrumenta i mogućnosti vašeg zvučnog sistema.wav. Pojam zvuka. Digitalni podaci. ili prikazanog ekrana. kao što su note. stvaraju se talasi pritiska.000 puta manje od datoteka digitalnog audia CD kvaliteta. Možete manipulisati najmanjim delom MIDI kompozicije. snage centralnog procesora. bez promene visine tona. ili širine za prenos. MIDI datoteke će biti 200 do 1. Digitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka (ili zvučnost) u diskretnim vremenskim intervalima. Pod Windowsom sistemski zvukovi su WAV datoteke.21. MIDI ima nekoliko prednosti nad digitalnim audiom: MIDI datoteke su mnogo kompaktnije. MIDI zavisi od uređaja. samo ako je reprodukcioni uređaj identičan proizvodnom. MIDI su note – prvo zavisi od vašeg zvučnog sistema. Na raspolaganju su sledeći sistemski zvuci: Start. Kao što se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od štampača. Akustika je grana fizike koja proučava zvuk.Ako se koriste kvalitetni uređaji. Možete dodati svoje zvučne datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog događaja: stavite wav datoteku u direktorijum WindowsMedia i sa Sound Control Panel ih odaberete. Digitalni audio je snimak. Čim instalirate OS bipovi i zvuci upozorenja su raspoloživi. nego instrumente. tako zvukovi koje prave MIDI muzičke datoteke zavise od konkretnog MIDI uređaja za reprodukciju. upozorenja. itd.wav. itd. proizvode zvukove koji su manje. MIDI podaci su za digitalni audio ono što je vektorska. možete biti sigurni da će reprodukcija biti precizna. ili gubljenja audio kvaliteta. MIDI daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzičke notacije. Mane MIDI: Pošto MIDI podaci ne predstavljaju zvuk. jer omogućava instrumentima da komuniciraju na standardan način. pokreću se napred-nazad (primer konus zvučnika). ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. To je univerzalan “govor” na bilo kom jeziku. od najtišeg šapata do zaglušujuće buke mlaznog aviona u poletanju. a kada dosegnu vaše bubne opne. digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. chord. Nasuprot MIDI podacima. s druge strane. prostora na tvrdom disku.Pošto su male. a digitalni podaci ne zavise. nego njihovi digitalni ekvivalenti. razvijen ranih 80-tih prošlog veka za elektronske muzičke instrumente i računare. Nivoi zvučnog pritiska mere se (glasnoća ili obim) mere se u decibelima (db). ili vibracije. 22 .Digitalni audio neće raditi jer nema dovoljno RAM-a. chimes. nizovi nota i koji instrumenti će svirati te note. a nalaze se u direktorijumu WindowsDMedia. Zvuk je verovatno najuzbudljiviji deo multimedije. osećate promene pritiska. MIDI datoteke ugrađene u Web strane učitavaju se i izvode brže. utiče na naše raspoloženje… Kada nešto vibrira u vazduhu. 22. MIDI standard je kao PostScript.Možete menjati dužinu MIDI datoteke (promenom tempa). bez obzira na reprodukcioni sistem. Ovi talasi šire se kao nabori vode od kamička bačenog u nepokretni bazen. Digitalni zvuk se koristi za muzičke CD-ove. Midi i digitalni audio. što je nemoguće sa digitalnim audiom. ponekad MIDI datoteke mogu zvučati bolje od digitalnog audia. ili više identični. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) je komunikacioni standard. Dozvoljava da muzika i zvučni sintisajzeri komuniciraju međusobno duž kablova kojima su uređaji povezani.

Digitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima. note… Generalno možete koristitit MIDI u sledećim slučajevima: Imate MIDI izvor visokog kvaliteta. da će snimak zvučati isto tako dobro i na kraju kao i na početku kada ste ga pravili. sposobnost da se svira klavir i pregršt dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture.Da biste napravili MIDI ompozicije. Pod Windowsom skoro svi programi pišu WAV datoteke. prirodnog ili snimljenog. potrebanvam je program i sintetizator zvuka (obižno ugrađen u zvučnu karticu PC računara). Priprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzičke teorije. Nije vam potreban govorni dijalog. postojećih snimaka na traci. Imate računarske resurse i prenosnu širinu. Ima puno mladih kompozitora koji žele da uđu u multimediju.pravo mesto za MIDI u multimedijalnom radu može više biti kao proizvodni alat.Možete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora. Da biste dobili konzistentan nivo jačine. upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. klavijature. umesto medija za distribuciju. Odsecanje uklanjanje “mrtvog vazduha”.Priprema digitalnih audio datoteka je prilično jednostavna. Erase ili Silence). Imate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. dovoljnu za digitalne datoteke. ili na oko 16 db. poput kasete). ili snizite ukupnu jačinu za izvestan iznos.Osim toga možda će biti potrebno da sastavite duži snimak isecanjem. Korišćenjem istih alata kao i za odsecanje moguće je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak. MIDI je najbolji način da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. Konverzija formata. male su šanse da će svi biti iste jačine. Ovim alatom možete praviti profesionalne zvučne snimke i vršiti digitalne miklseve. Pravljenje MIDI audia Komponovanje originalne muzike može biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta. sintisajzera. Ozbiljniji editor zvuka je program Sound Forge for Windows. Razlozi za rad sa digitalnim audiom: Postoji. Potrebna vam je izgovorena reč.Pravljenje originalne MIDI partiture je težak posao. zahteva poznavanje elemenata muzike. Sa digitalnim audiom možete imati više samopouzdanja.Odsecanja čak i malog broja sekundi može napraviti tu i tamo ogromne razlike u veličini datoteke. Clear. Uopšteno. Digitalni audio koristite u sledećim situacijama: Nemate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. a MIDI je najbrži i najfleksibilniji alat za to.MIDI se ne može lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga.Uvek možete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. širi izbor aplikacionog softvera i sistemske podrške za digitalni audio. U nekim slučajevima softver za digitalno editovanje može čitati format različit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. sa popularnih CD i LP ploča.Ovakva intervencija je potrebna skoro uvek. “živih” radi TV prenosa.Odsecanje se obično postiže prevlačenjem kursora miša preko grafičke prezentacije snimka i izborom komandi iz menija (Cut. najvažnija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka. a MIDI je tu najmanje pouzdan.Najbolje je upotrebiti zvučni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na određeni nivo – recimo 80 do 90 procenata maksimuma (bez odsecanja). ili praznog prostora sa početka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka. Ako imate analogne izvore materijala (muziku ili zvučne efekte koje ste snimili na analognom medijumu. označite sve podatke u datoteci i povisite. Digitalni audio Možete da digitalizujete zvuk iz mikrofona. partiture. 23 . firme Sonic Foundry. Ako pokušate da sastavite 10 raznih snimaka u jedan. prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji računar može da pročita.

Sa trakom možete snimiti isti zvuk. i gde treba da se odigraju zvučni događaji. alati.1 KHz i 16 bitnim snimanjem i reprodukcijom. S druge strane animacija na brzoj mašini može se izvršavati 5 do 10 minuta brže nego na sporoj mašini. Ono što vidite na ekranu multimedijalnog računara u bilo kom trenutku je mešavina elemenata: tekst. uključujući zvukove događaja. simboli. I digitalni audio i MIDI su zasnovani na događajima.Ako odlučite sami da radite. Audio snimanje. Format zvučne datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka. animacije i digitalne video spotove.Sastavljanje svega može biti teško.Program Flash firme Macromedia omogućava integraciju zvučnih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Webu. kao što su klikovi na dugmad. morate proći izvesne korake: 1. ili može biti brutalno jednostavnim sa premazima Crayola crvene.23. plave. Formati za audio datoteke. naročito ako projekat sadrži komplikovane “žive” prezentacije ili ako isporučujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. 3D prikazi. 5. Snimanje na jeftini medij. 24.Prvo možete čekati da se cela zvučna datoteka prenese na računar i da je onda odsvirate pomoćnom aplikacijom. prasvljenje nepokretnih slika. 25. vektorska grafika. Kada pravite multimediju verovatno ćete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu. fotografske bitmape. umesto direktno na disk. vrhunske pojačivače i opremu za snimanje i skupe mikrofone. ali najveći deo animacija i videa zasnovanog na račuaru će se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor računara može obraditi. slike. Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu Da biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat. kao što je muzika u pozadini.Snimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat. praveći ga od nule ili kupovinom. Skript jezici kao što su OpenScript (ToolBook). 4. preslušati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju. Na Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka (AIF ili SDII) li mogu biti smešteni u sistemskoj kolekciji u obliku SND-ova. izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. a kvalite da bude na nivou CD. veština koja se uči metodom probe i pogreške. Testirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. žute i zelene boje. sasvim slično fotografiji. daju veći nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. 2. trebalo bi da unajmite studio. 24 . različita dugmad koju treba kliknuti i prozori pokretnog videa. spremite se da investirate u “gluvu” sobu. Možete snimiti zvučni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije.Omogućavaju zapis na traci sa 44. Ponekad vam može i običan kasetofon obaviti posao.Može biti vrlo raznobojan ekran sa nežnim pastelnim prikazima crvenkasto ljubičaste boje. zvuk. i protočne zvukove.1 KHz i 16 bitova. Lingo (Director) i ActionScript (Flash). Slika.Pod Windowsom digitalizovani zvuci se najčešće pamte kao WAV datoteke. 3.Sistemi sa digitalnom audio trakom (DAT) su sada na komercijalnom tržištu. Odredite koja vrsta zvuka se traži. bilo MIDI zvuka na Webu. Dobavite izvorni materijal.Dva su metoda za reprodukciju bilo digitalnog.Video-rikorderi imaju odličnu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii korišćenjem audio zapisa na video traci. Odlučite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili MIDI datoteke. Ako vaš projekat zahteva digitalizovani zvuk CD kvaliteta 44. 26. ali testiranje i procena onog što ste uradili još teže. Audio snimanje. Menjajte zvukove da odgovaraju vašem projektu.I MIDI i Macintosh mogu da koriste MIDI datoteke.

animacija i tekstura koje se kombinuju u 3D sceni.Da biste ušli u multimedijalni projekat. okvire. menjati.Nepokretne slike mogu biti najvažniji delovi multimedijalnog projekta.Tako možete prikazati prezentaciju na celoj radnoj površini ekrana. jedan preko drugog. poslati elektronskom poštom. i preko celog ekrana. Alat je pogodan za izradu modela. sa namerom. Kada pravite multimediju korisno je da imate više monitora. Corel. dugmad. možete da dobijete bitmape od isporučilaca već pripremljenih slika i od dobavljača fotografija koji su već digitalizovali slike za vas. Kolekcija gotovih slika mogu biti nizovi grafike. povezane na računar. Planirajte pristup. ili bojenje. Bitmape se koriste za fotorealistične i za kompleksne crteže koji zahtevaju fine detalje. Paint. Jednom napravljena bitmapa može se kopirati.Mogu biti obojene. okviri teksta. puno oštrih uglova ili umekšano stapanjima sivih nijansi i antializinga. filmova. Bilo da koristite šablone i pripremljene ekrane iz autorskog sistema. poligone i druge matematičke oblike. Izgledi obeju vrsta slika zavisi od rezolucije prikaza i mogućnosti grafičkog hardvera i monitora računara. Photoshop. a da i dalje imate prostora za alate i druge menije. Ako ne želite da pravite sopstvene. Višestruki monitori. pa editujte slike u Photoshopu. Jednodimenziona matrica se zahteva za monohrom (crno i belo). izrazite svoj zanat.Ovo je bitno za autorski sistem kao što je Macromedia Director. spremno da vi. Prvo skicirajte projekat i grafičke ideje: napravite dijagram toka.Jaki su argumenti protiv crtanja po praznom ekranu bez takvog predviđanja i pripreme. kamera. novi BMW… Nepokretne slike se na računaru prave na dva načina: • Kao bitmape (grafika za bojenje). bilo da koristite crteže i objekte koje je pravio neko drugi.Grafički elementi se obično mogu skalirati na različite veličine. neki programi sadrže gotove 3D modele. • I vektorski iscrtana (ili samo iscrtana) grafika. obojiti. fotografija. krugove.Većina autorskih sistema daje alate kojima možete da pravite objekte multimedije (tekst. multimedijalni dizajner. 27. crteža. Primer.Može biti elegantno ili ne. čudnih geometrrijskih oblika. Pojam bitmape i softver za bitmape. ili nekog drugog prikaza. Macromedijin Fireworks Fireworks se usredsređuje za stvaranje. Gotove slike se nalaze na CD ROM-ovima i na onlajn servisima. Bitmape možete napraviti od nule programom za crtanje. počnite sa olovkom gumicom i papirom. ili uređaja za štampanje.Mogućnost i sposobnost programa za editovanje slika i za Macintosh i za Windows su u rasponu od jednostavnih do kompleksnih. Iscrtan objekat može biti ispunjen bojom i oblicima i možete ga izabrati kao jedinstven objekat. omogućavajući da prevučete gotove objekte na scenu. zvuka i videa koji se odnose na jednu temu.Računarski ekran je akcija: sadrži mnogo više od poruke. ili klonirate izgled i osećaj nekog drugog projekta. napravite scenario projekta i numerišite ga. Macromedia Director predstavlja vodeći alat interaktivnog multimedijalnog sadržaja za web. svetala. veća dubina (više bitova informacije) zahteva se za opis više od 16 miliona boja koje elementi slike mogu imati . ili jedan monitor visoke rezolucije sa mnogo ekranskog prostora.Može biti jako crno i belo. vektorske crteže i bitmape). omotača.Razradite grafički pristup ili u glavi ili tokom kreativnih seansi sa klijentima.. Fireworksu ili nekom drugom programu. naspram pozadine.Slike se mogu izvesti u Dremweaver i druge HTML editore. koristite indeksne kartice i premeštajte ga dok sve ne bude dobro. ili TV slike korišćenjem skenera ili videa itd. Nepokretne slike mogu biti male ili velike. Vektorski iscrtani objekti se koriste za linije. izmenu i animiranje Web grafike sa bitmapama i vektorskim alatima. Director. prešarati…Na početku projekta ekran je prazno platno. ili kolegama. ravnomernih…Nepokretna slika može biti stablo na zimskoj padini. Bitmapa je jednostavna informaciona matrica koja opisuje pojedinačne tačke koji su najmanji elementi rezolucije računarskog ekrana. Za fotorealizam.skenirajte fotografiju ili upotrebitie digitalnu kameru. 25 . Hvatanjem bitmape sa fotografije.

Druga alternativa je da umetnički rad tradicionalnim metodama: • Akvarelom • pastelom ili • Olovkama.QuickTime VR (QTVR) daje metod za razgledanje jedne okružujuće slike kao da ste “unutar” slike i da možete da 26 . Vektorsko crtanje. Svakodnevni objekti mogu biti skenirani i manipulisani alatima za editovanje slika (koje smo opisali prethodno). i z ose i prilagodljive perspektivne poglede . Postoji i specijalizovan softver za prikazivanje 3D scena. Možete uhvatiti bitmapiranu sliku sa programom za hvatanje ekrana. ili Freehand.28. primerak slike ekrana ide u Clipboard. ovali.Pretvaranje bitmapa u iscrtane objekte je teže. “osvežavan” svakih 1/60 sekunde. da postavljate vaše lice u neki ambijent itd.Ova procedura se zove autotracing i na raspolaganju je aplikacijama za vektorsko crtanje. kada snimate crtež. panorame. Postoje programi koji će izračunati granice bitmapirane slike. učitavaju se brže i. odatle možete preneto uhvaćenu bitmapu u aplikaciju (kao što je Paint u Windowsu). i ako želite možete konvertovati crtež koji se sastoji od nekoliko vektorskih nacrtanih objektat u bitmapu. poligoni i tekst. Hvatanje i editovanje slika. Vektorski nacrtani objekti se opisuju i crtaju po računarskom ekranu korišćenjem delića memorijskog prostora potrebnog da se upamti i opiše isti objekat u bitmap obliku. kao što su linije. To su vrhunski programi koji omogućavaju retuširane mrlja i ostalih detalja foto slika. 29. 30. pravougaonici. Većina multimedijalnih autorskih sistema omogućava korišćenje vektorski nacrtanih objekata.3D aplikacije daju x. Tu sliku možete skenirati. da manipulišete bitmapama je da koristite program za editovanje slika. Pomoćni programi za hvatanje su neizostavni za multimedijalne umetnike. različite promene u položaju. Za Web stranice koje koriste vektorsku grafiku u dodatnim programima (FLASH). o baštovanstvu. Kada pritisnete PrintScreen (Windows). kada se koriste za animaciju. Vektor je linija opisana položajem svoja dva kraja. y. Na primer. Programi za 3D animaciju takođe koriste vektorski nacrtanu grafiku. zavisno od frekvencije skeniranja monitora. Vektorski objekti se lako skaliraju bez gubljenja rezolucije ili kvaliteta slike Većina programa za crtanje nudi nekoliko formata datoteka za snimanje rada. Grafički umetnici koji dizajniraju za štampane medije koriste vektorski prikazane objekte. Najjednostavniji način da uhvatite ono što vidite na ekranu jeste da pritisnete odgovarajuće tastere. i niste našli pravu sliku za neobičnu pozadinu koju želite za ekran na primer. vršiti neophodne izmene i na računaru podešavaju piksele. Ukoliko niste zadovoljni kolekcijom gotovih slika. rotaciji i senčenju svetlosti. skeniranje Slika koju vidite na monitoru je digitalna bitmapa smeštena u video memoriji. Programi za dizajn pomoću računara (CAD) tradicionalno koriste vektorski nacrtane objektne sisteme da se naprave veoma kompleksni geometrijski prikazi potrebni arhitektama i inženjerima. ili obojenih oblika u slici i onda izvesti poligonski objekat koji opisuje sliku. Crtanje u perspektivi ili u 3D na dvodimenzionalnoj površini zahteva posebnu veštinu.Uz pomoć filtera i raznim specijalnim efektima možete napraviti ono što želite.3D grafika i tekst daju životnost multimedijalnim projektima. kao što su Illustrator. Način da uradite dobre slike. iscrtavaju se brže od bitmapa. ili brže. 3D crtanje i prikazivanje.

HSL.gledate dole. Formati datoteka sa slikama Pod Windowsom: BMP. Kada se jedna od primarnih boja oduzme od RGB mešavine. izračunate od strane računara. žuto. Boje. jedna od “miliona” (256x256x256=16. umetnost.Da bi to funkcionisalo treba da slepite puno slika snimljenih iz različitih uglova po krugu. Palete boja su matematičke tabele koje definišu boju piksela prikazanu na ekranu. Koreni današnjih crtanih stripova se mogu naći u Egiptu – slika 1a. zelenog i plavog (RGB) i to interpolira. zadajete postavljanjem iznosa svake crvene. CMYK. animacija se koristi za zabavu. do crteža ponašanja odavno mrtvih faraona – uvek se čeznulo u svetu umetnika da opišu pokrete. PSD (Adobe Photoshop). jer ih svi browseri mogu da prikažu. mogu se smatrati da su unakrsne platforme. Tehnika sa kojom se stvara kretanje pojedinačnih slika tj. 27 . U redovima ona opisuje mnoge pokrete dva rvača. 8 bitova memorije se zahteva za definisanje 256 mogućnosti. i belo su 10 najčešćih reči kojima se opisuju boje u svim ljudskim jezicima i kulturama. Tokom dvadesetog veka. Kada bi zavrteo disk. dati život.Programi Ulead360 ili Panorama Factory (šerver) rade tako što uvoze nizove fotografija i dozvoljavaju da ih precizno povežete u jedinsvenu bitmapu.216). Od osmonogog bika iz Altamara pećina u severnoj Španiji – slika 8b. reklame. Posao animatora zahteva smisao za umetnost kao i smisao za tehniku Animacija dodaje vizuelni uticaj multimedijalnim projektima i Web stranama. 31. palete. sivo. koji je izumeo tzv. formati. PCX (MS-DOS). Ovo je prvi put demonstrirano 1828.Moguće je animirati ceo projekat. izgledalo bi da je ptičica u kavezu. Modeli ili metodologije koje se koriste da se zadaju boje u računarskim terminima su RGB. Boja piksela se na monitoru računara izražava kao količina crvene. roze. Pri reprodukciji od 24 slike u sekundi nastaje iluzija kretanja za posmatrača. ili mogu biti fotografski snimci. Koristeći 24-bitni RGB model. na zidnoj dekoraciji staroj otprilike 2000 godina pre Hrista. Pojedinačne slike (kadrove) iz koji se animacija sastoji. godine od francuza Paul Roget. i TIFF (Target Interchange File Format). mogu biti crtane. a aplikacije firme Picture Publisher koriste datoteke tipa DSF i PPF. video i film. Kada radite sa 256 boja na 8-bitnoj paleti. HSB.722.Za kratku demonstraciju proizvoda sa malo korisničke interakcije ima smisla da dizajnirate ceo projekat kao film i držite celu prezentaciju stalno u pokretu. Crvene. ljudi su pokušavali da zabeleže sve vrste pokreta u svojoj umetnosti. CIE i druge. plavo. prava animacija se ne može ostvariti bez prethodnog razumevanja ljudskog oka – pojma vida. samo jedna kombinacija 256 boja može biti prikazana na monitoru u jednom trenutku. thaumatrope. Međutim. Reč animacija potiče od latinske reči animare što doslovno znači oživeti. stoga je ukupno 24 bita memorije potrebno da se opiše tačna boja. zelene i plave. zelene i plave tačke svetle kada ih udari svetlosni zrak. narandžasto. To je bio disk sa ručkama koji je imao sliku kaveza na jednoj strani i sliku ptičice na drugoj. film. percipira se subtraktivna primarna boja.Zeleno. smeđe. Mnoge multimedijalne aplikacije daju i multimedijalne alate. zelene i plave vrednsoti u rasponu od 256 mogućnosti. Pojam animacije. crno. ljubičasto.Od početka vremena. Pod Windowsom su najbolje RIFF (Resource Interchange File Format – format datoteke za razmenu resursa) datoteke za sav multimedijalni razvoj. a oko vidi kombinaciju crvenog. 32. Oko spaja slike kad je izloženo seriji slika koje se brzo menjaju. modeli. Palete boja. ili pojedine njegove delove. Boje su suštinska komponenta multimedije. Na Webu su JPEG i GIF najčešći bitmapirani formati. da se okrećete i zumirate.

Poslužiće primer sa niz crteža na papiru. Film se obično snima brzinom blende 24 okvira u sekundi. oni se fotografišu određenim redosledom. omogućava se da se niz slika koje se menjaju vrlo malo i vrlo brzo. iako razlike od slike do slike mogu biti jedva primetne.Međutim animacija je više od brisanja. ili napravite pisani scenario sa spiskom aktivnosti ili zahtevanih objekata. eksperimentišite sa svetlosnim efektima itd. 33. ona balansira težinu celog tela na jednu nogu. kola koja se voze duž nacrtanog autoputa. U kombinaciji sa potrebom ljudskog uma da konceptualno dovršava percipiranu akciju. Kada se animira pomoću slika pravi se samo početna i završna slika. što je kasnije zamenjeno acetatom ili plastikom.Celuloidna animacija počinje ključnim okvirima (prvi i poslednji okvir akcije). Izgradite i sredite sekvence. pa na drugu. u nizu padova i oporavljanja.Minut animacija onda zahteva čak 1440 zasebnih okvira. tweened animation). korišćena njihova moć. strelica kompasa se percipira kao da se vrti. Danas su računari oduzeli veliki deo ručnog rada iz procesa animacije i renderovanja. ili u ekranu ili van ekrana. Prvom tehnikom menja se sadržaj slika koje slede jedna za drugom: pravi se posebno svaka slika. TV video gradi 30 okvira. ili slika svake sekunde. Ima interaktivne sposobnosti. sa suprotnim stopalom i nogom kojom podržavaju telo.Tako bi prvi ključni okvir za prikaz mogao biti čovek koji upućuje težinu unapred sa levog stopala i noge. ili ga napraviti da uleće. nestajanja i zumiranja.Odaberite animacioni alat koji je najbolji za taj posao. nestajanje. Prvo grupišite u svom umu sve aktivnosti za koje želite da napravite animaciju. zumiranje i rastapanje su na raspolaganju u većini autorskih paketa. Kada se slike progresivno i brzo menjaju. dajte govorniku kontrolu nad ovim elementima koji privlače pažnju. uz pomoć specijalne kamere koja može da snimi samo jedan frejm u jednom trenutku. Tehnike animacije. Sledeća slika prikazuje nekoliko ćelija ili okvira u rotirajućem logotipu. od celuloidnih listova koji su korišćeni za crtanje svakog okvira. Kada su crteži završeni. U stvari niz statičnih slika sa promenjenim oblicima stvaraju iluziju kretanja pa se reč oživeti i koristi za značenje reči “animacija”. stopala su blizu jedno drugom i izgleda kao da čovek pada.Na primer. kada animirana figura čoveka korača preko ekrana. tj. animacije su bile glavni izvor dinamičke akcije u multimedijalnim prezentacijama. Celuloidna animacija Animacione tehnike koje je proslavio Volt Dizni koriste niz progresivno različitih slika u svakom okviru filma (koji se prikazuje 24 okvira u sekundi). dok mu se centar gravitacije pokreće unapred. Dok QuickTime i AVI standardi za pokretni video nisu postali rasprostranjeniji. Dodajte i zvučne efekte. Kada pravite animaciju organizujte njeno izvršenje u niz logičkih koraka. pa je za komercijalne filmove kao što su “Lepotica i zver” ili “Priča o igračkama”…. Flash može da napravi i dinamičnu animaciju koju kontroliše ActionScript. ili možete praviti histograme sa količinama koje rastu i smanjuju se.Poslednji ključni okvir bi mogao biti da desno stopalo i 28 . treptanje se šalje na 48 puta u sekundi i ljudsko oko to vidi kao pokretnu sliku. klasična animacija . a Flash crta slike između njih. Korišćenjem projekcionih trikova. Objekat koje ljudsko oko vidi ostaje hemijski preslikan na onoj retini jedan kratak period posle viđenja. Kada se snimljeni crteži puste u okviru videa ili filma. Izraz “celuloidna animacija” izvedena je iz reči “celuloid”. Elementi tih crteža ili ceo crtež. oblici koji su promenjeni u nizu slika izgledaju kao da su oživeli. moraju se menjati tokom vremena. Animacija je kada se objekat kreće preko ekrana. Animiranje u flashu-tehnike U Flashu dve tehnike animiranja na vremenskoj osi: o animiranje “slika po slika” (engl. brzinom kojom se svaki okvir zamenjuje sledećim omogućava da izgleda kao da se slike glatko spajaju u pokret. jedna za drugom stopi u vizuelnu iluziju pokreta.Za podršku govorniku možete animirati označeni tekst. frame by frame animation) i o animiranje pomoću međuslika (engl. zatim.Vizuelni efekti kao što su brisanje. Promene moraju biti suptilne ili malo primetne.

висококвалитетне анимације реалног изгледа. Računarska animacija Programi za računarsku animaciju obično koriste istu logiku i proceduralne koncepte kao celuloidna animacija. skaliranje. Složen pokret može se dobiti dodeljivajem više slika jednom sprajtu. Једноставне 3D анимације могу бити направљенe веома лако и брзо. omogućavaju numerički proračun vrednosti. ključne (key) kadrove crtaju glavni animatori. Niz okvira između ključnih okvira crta se u procesu zvanom tweening.Постоји неколико фактора који 3D 29 . žena. sa slojevima. неопходно је присуство камере.Alati za morfing i za modeliranje mogu da prelaze ne samo između nepokretnih nego često i pokretnih slika. које се користе за рекламе и музичке спотове захтевају огромне ресурсе као што су време. Sprajt animacija Animacije na računarima. brzinu i ubrzanje svih zglobova i povezanih artikulisanih delova – kolena se savijaju. sa centrom gravitacije u sredini između ispruženog koraka. ramena zamajuhuju i glava klima. Као што можемо померати објекте кроз сцену. sprite) animacije. Animacija pomoću ključnih kadrova U klasičnoj animaciji. Да би се анимирала тродимензионална сцена. krajnji gornji ili donji položaj kod pada itd. Morfing je popularan efekat u kome se jedna slika pretvara u drugu. Uglavnom se ključni kadrovi rade za karakteristične poze.Tako obraditi akciju znači izračunati broj okvira između ključnih okvira i putanja akcije. itd). затим променити неке параметре. to će se brže kretati. 3D модели морају бити представљени као 2D слика. tzv. Prava promena i osveženje je bilo uvođenje 3D animacije. Јачина и правац светлосних извора као и позиција и орјентација камере су такође нумерички дефинисани. Sprajt animacija može biti korisna i za razne tipove simulacija kao i za same prezentacije na Internetu. потребно је прво поставити почетну сцену и рендеровати је као први кадар анимације. 3D анимацијa 3D анимацију можемо лако описати.Obično možete postaviti sopstvenu brzinu okvira na računaru. Pomeranje i izgled animiranog objekta u ovoj vrsti animacije može da kontroliše sam korisnik. Делови 3D модела су дефинисани нумеричким величинама.Što je manji objekat. карактеристике површина. refleksija itd. Мењање бројева мења особине. итд. Kod kompjuterske izrade animacija. Oni obezbeđuju poze i detalje na akterima. a stopala su široko rastavljena.Sprajt animacija se najčešće koristi za kreiranje dvodimenzionalnih video igrica. crtanje se naziva interpolacija – proračun vrednosti funkcije koja se nalazi između zadatih tačaka. koje se zasnivaju na objektima koji se pomeraju zovu se sprajt (engl. Računarski program su veoma dobri u interpolaciji.noga hvataju telo kako pada. rotaciju.. тако можемо померати и камеру кроз простор. odnosno animacija zaustavljanja pokreta (stopmotion). Numerički proračun vektorskih slika je dosta jednostavnija od proračuna bitmapiranih slika. брз процесор и велику количину меморије. ključnim okvirima i metodom tweeninga. Klasična i cel animacija predstavljaju tehnike za izradu dvodimenzionalne animacije. ali brzine s kojom se promene sračunavaju i ekran stvarno osvežava zavisiće od brzine i moći prikazane platforme i hardvera. као што су положај објекта у простору. али је много теже урадити. Program Poser firme Fractal Designer je 3D program za modeliranje i daje unapred sastavljene prilagodljive modele ljudi (muškarac. kukovi pomeraju. рендеровати следећи кадар. Kretanje teniske lopte prečnika 10 piksela će na ekranu izgledati bolje nego kretanje lopte za plažu prečnika od 150 piksela.Animiranje koraka u hodu je puno problema: treba da izračunate položaj. Na vektorske oblike mogu biti primenjene različite transformacije koje mogu biti interpolarisane – rotacija. облик. Kinematika je proučavanje pokreta i kretanja struktura koje imaju zglobove. kao što je čovek koji hoda. ili crta alatima koji se koriste gradijente ili antializing. итд.Na računaru boja se obično puni. Vrednosti koje se menjau pri pomeranju objekta proračunava računar. Ova vrsta animacije je pogodna za simulaciju hodanja kod ljudskih slika . ekstreme – početak ili kraj hodanja. његову ротацију.

35. mnogo koristi vektorsku grafiku. Kako se svaka slika prikazuje jedna za drugom.Multimedijalni autorski sistemi obično daju alate da se pojednostavi pravljenje animacija u okviru tog autorskog sistema. 30 . 3D studio Max (. Razvijene audio kartice će omogućiti da koristite zvuk CD kvaliteta. ili i više. Ova matematika se primenjuje kad god kotrljate neki objekat po pravoj liniji upravno na liniju vašeg vida. Neki formati datoteka se dizajniraju specifično za sadržaj animacija i mogu se prenositi između aplikacija i platformi pomoću pogodnih translatora. ili oko 314 piksela) deli se na 8 (što daje oko 40 piksela). Ali.Često imaju i mehanizam za reprodukovanje posebnih animacaionih datoteka koje prave specijalizovani animacioni softver. Kompresija za filmove u Directoru ovim alatom ide i do 75 %. време потребно за рендеровање једне слике се значајно продужава. Digitalni video najviše angažuje od svih multimedijalnih mogućnosti. ona brzo postaje “otrcana” ako se nepravilno upotrebe. AnimatorPro (. pretvarajući datoteke od 100 K u datoteke od 25 K i značajno ubrzavajući vremena prenosa/prikaza na Internetu. Da biste zakotrljali sferu morate da napravite izvestan broj rotiranih slika sfere. a u autorskom sistemu možete zadati da se video po delovima unosi u RAM. to je vrlo moćno sredstvo da se korisnici računara približe realnom svetu. Flash koji se mnogo koristi za animacije zasnovane na Webu. Inače će vaši ekrani postati rastrzani i “bučni”.Sa video elementima u projektu možete efikasno predstaviti svoje poruke i pojačati priču.Korišćenje videa Pažljivo isplaniran.fli korišćenjem slika od 320 piksela i . rotirajući pun krug od 360 stepeni. Zakotrljana lopta -Sfere po ugledu na bilijarsku loptu mogu se napraviti korišćenjem Photoshopa (slika 9. Za realističan efekat kotrljanaja obim (izračunava se kao pi puta 100. u punom pokretu. Други проблем је велика снага процесора потребна за рендеровање 3D анимације. ili da čvrsto interes studenata za učenje pomoću računara.Možete instalirati superbrze RAID (Redundand Array of Independent Disks) diskove koji će podržavati velike brzine transfera. tako se lopta pomera za 40 piksela po liniji.анимацију чине тежом него што нам се чини. Kada se prikaže sekvencijalno na istom položaju sfera se vrti.Setite se da nepokretna slika najvišeg kvaliteta na računarskom ekranu može da zahteva čak megabajt memorije.avi).mpg) i Flash (. ili 1. za pripremu animacionih datoteka za Web. 34. Kako praviti animacije koje rade Animacija privlači pažnju oka i čini stvari primetnim. Pomnožite to sa 30 (toliko puta se slika menja da bi se dobio privid pokreta i potrebno vam je 30 MB memorije po sekundi da reprodukujete video. dobro izveden video spot može napraviti dramatičnu razliku u multimedijalnom projektu. Први је то што већина људи има проблем да замишља објекте у три димензије. Video Pokretni video je elemenat multimedije koji može da izazove čuđenje gomile na sajmu. radi brže reprodukcije.dcr).mpeg ili . kompresija datoteka je od suštinske važnosti. koristite animaciju pažljivo i suzdržano da biste postigli najveći efekat. Ако се користе и неки специјални ефекти или специјалне сенке. ili 108 GB na sat.1). Formati animacionih datoteka.swf). то су четири димензије које треба представити на дводимензионалном екрану.flc).dir i .Hardver za video kompresiju će obezbediti da radite sa videom na celom ekranu. Windows Audio video Interleaved Format (.Od svih multimedijalnih elemenata video postavlja najviše izvođačke zahteve pred računar i njegovu memoriju. Ti formati su Director (.8 gigabajta memorije u minutu.max). Ako projekat nema za okosnicu filmsku animairanu sliku. Rotirajte sliku u priraštajima od po 45 stepeni i napravite ukupno osam slika.To je takođe efikasan metod da se isporuči multimedija publici odgojenoj na televiziji. Потребно нам је од 12 до 30 слика за сваку секунду анимације.Spot mnogo više privlači nego polje u kome se skroluje isti taj tekst. Motion Video (. Ако додамо и време. Veličina datoteke ključan faktor kada se prenose animacije za reprodukciju na Web stranama. kao i zvuk.

Oprema za digitalni video daje izvrsne završne proizvode za delić cene analognog videa. ili plavo. kada je pobuđen elektronskim zrakom. 36. Pre nego što odete na snimanje sa kamkorderom u ruci. dodajte animaciju kada “mrtva priroda” neće preneti poruku. zeleno. ili stereo). pretvara se u elektronski signal specijalnim senzorom koji se na engleskom zove charge-coupled device – CCD. važno je da razumete osnove video snimanja i ograničenja za korišćenje videa u multimedijalnom projektu.NTSC. Digitalni video je zamenio analogni kao metod izbora za pravljenje videa za multimedijalnu upotrebu. Ako se svaki kanal kolorne informacije prenese preko sopstvenog provodnika.SECAM i .Pre nego što se odlučite da u svoj projekat stavite video.Jako spoljašnje magnetno polje može da iskrivi elektronski zrak u jedan deo ekrana i ponekad napravi permanentu mrlju koju nije moguće razmagnetisati. U analognim sistemima video signal iz kamere se isporučuje na Video In konektor video-rikordera.Slično.Pošto se jačina zraka menja dok se on kreće ekranom. ili da uzmete već postojeći sadržaj za video spotove. DVCPRO ili DVCAM. od suštinske važnosti je da razumete medij. Pošto traka sledi helikalnu putanju to se zove prolazno helikalno snimanje. za čije se korišćenje ne plaća. gde se snima na magnetsku videotraku.HDTV. . domaća radinost nekog vašeg prijatelja može biti dovoljna ili u radnju sa spotovima tv studio ili u filmski studio.Obojeni fosfor na ekranu sjaji crveno. uprkos tome što je način snimanja i stil kasete VHS. Video signal se snima na traku obrtnajem glave za snimanje koja menja lokalne magnetske osobine površine trake u nizu dugačkih dijagonalnih pruga. Zato treba držati zvučnike (koji sadrže jake magnete) daleko od TV ekrana. neka sadržaj rukovodi izborom medija za svaki deo informacije koji treba prikazati. neke boje su sjanije od drugih. dok jačina zraka varira u skladu sa video signalom. ili viza za licenciranje. trake snimljene u evropskim formatima PAL. Video kaseta snimljena u SAD neće se reprodukovati na TV aparatu ni u jednoj evropskoj zemlji.U nekim slučajevima moraćete platiti za prava da biste koristili materijal. Standardi za video emitovanje U svetu se najviše koriste za emitovanje videa i formata za snimanje četiri standarda: .Svaki sistem se zasniva na različitom standardu koji definiše kako se informacija enkodira da bi se napravio elektronski signal koji na kraju stvara elektronsku 31 .Pošto multimedija pruža mogućnost da prikažete informaciju na mnoštvo načina.Izlaz i CCD-a obrađuje kamera u signal koji sadrži tri kanala informacija o boji i sinhronizacionim pulsevima (sync). zelenu i plavu) da bi se povećala rezoluciju kamere.Mnoge kompanije prodaju CD-ove. Ako vaš projekat uključuje video razmotrite da li treba da snimite nov materijal. Kamkorder može kombinovati i kameru i snimanje na traku u jednom uređaju.Ima mnogo izvora za filmske i video spotove. signalni izlaz se zove RGB.Sve ove elektronske aktivnosti rade usklađeno da bi dale TV sliku. Fino podešeni magneti oko cevi za sliku navode precizno elektrone na fosforni ekran. ili SECAM neće se prikazivati na NTSC video rikorderu. njegova ograničenja i troškove. Dobavljanje prava korišćenja i licence može biti skupo. dodajte audiokada se zahtevaju dodatna objašnjeneja. Koristite tradicionalni tekst i grafiku gde to odgovara.PAL. U digitalnim sistemima video signal iz kamere prvo digitalizuje kao pojedinačni okvir i podaci se kompresuju pre nego što se upišu na traku u jednom od nekoliko sopstvenih i konkurentskih formata: DV. Npr.Vrhunske kamere mogu imati čak po tri CCD (po jedan za crvenu.svaka sekunda videa može koštati 50 ili 100 i više dolara. što je najomiljeniji metod za viši i profesionalni nivo video rada. ali je to reč o smanjenim rezolucijama u odnosu na TV emitovanje.Jedan ili dva kanala zvuka se takođe mogu snimiti na traku (mono.Kako video radi? Kada svetlo odbijeno od projekta prolazi kroz objektiv video kamere. . pribegite videu samo kada sva ostala sredstva ne mogu ni da se porede. sa materijalom za multimedijalnu produkciju.

. pa ih premotajte unatrag (tehnika pakovanja) da bi bila tenzija trake ista od početka do kraja. ili obojeni tekst na beloj pozadini. .Spuštenom senkom razdvojite tekst od pozadinske slike. tj. To su format 1080 linija puta 1920 piksela u svim frekvencijama slike (24. Komponentni format (YUV) Pre dve decenije. Betacam. ili svetlu boju za tekst. “televizija visoke definicije”. Postavljanje kamere na stabilnu osnovu možete poboljšati snimak. 30. mnogo se razlikuje i od NSTC i od PAL sistema po osnovama svoje tehnologije i metodu emitovanja. Voditi računa o trakama Premotajte nove trake na kraj. i 60 slika u sekundi) i 720 linija puta 1280 piksela u svim frekvencijama slike . . Klasični simbol amaterskih kućnih snimaka je kamera koja se trese u ruci. Nikada ne potcenjujte vrednost postojane platforme za snimanje. SECAM-Sistem Sequential Color and Memory (SECAM) koristi se u Francuskoj. što može deformisati traku.Računarski video je zasnovan na digitalnoj tehnologiji i drugim proširivim standardima za prikazivanje slika. Evropi. ali obično ne mogu da konvertuju sa jednog standarda na drugi. Britaniji. Rad sa tekstom i naslovima Naslovi za video produkcije mogu se napraviti analognim generatorom karaktera. Rusiji i nekoliko drugih zemalja.Ti standardi definišu metod za enkodiranje informacije u elektronski signal koji na kraju stvara TV sliku. Rezultat je definitivno poboljšanje kvaliteta slike. Sony je počeo da eksperimentiše sa novim prenosnim profesionalnimvideo formatom koji je zasnovan na Betamaxu. koji crta 625 linija frekvencijom od 25 okvira u sekundi. Postoji 6 video formata u ATSC DTV standardu koji su HDTV. zahtevao je značajno ubrzanje trake (traka od dva sata bila je 32 .Fontovi za naslove treba da budu prosti. Bitno je osvetljenje. . koristite belu. Integrisanje računara i televiziije Prisetite se da je tekući TV video zasnovan na analognoj tehnologiji i fiksnim međunarodnim standardima za emitovanje i prikazivanje slika. 38. ali računar može to učiniti digitalno upotrebom softvera za editovanje videa i slika.Susedne boje treba da budu značajno različitih jačina. Iako SECAM ima 625 linija na 50Hz. NTSC-SAD.Multiformatni video-rikorderi mogu da reprodukuju sva tri standarda.PAL je integralni metod dodavanja boje na crno-beli TV signal. U S-VHS videu informacije o boji i sjaju se drže na dva odvojena zapisa. zato se i dalje zahteva vrhunska specijalizovana oprema. Evo nekoliko sugestija za pravljenje dobrih naslova: . bez serifa i dovoljno jaki da se lako čitaju. Snimanje i editovanje videa Platforme za snimanje.Izbegavajte boje koje su isuviše tople.Kada stavljate tekst na tamnu pozadinu. Nazvan.Da biste sprečili brisanje uklonite jezičak na pozadini originalne video kasete da biste sprečili slučajno brisanje. 37. Australiji i Južnoj Africi.Editovanje video trake zahteva mnogo “skakanja” unapred i nazad. Formati za snimanje S-VHS video.sliku.U prvim godinama ovog ovog veka te dve tehnologije (TV i računarski video) se stapaju sa uvođenjem DVD čitača i HDTV televizora. PAL-Sistem Phase Alternate Line (PAL) koristi se u V. . godine postavio Nacionalni komitet za TV standarde (National Television Standards Commitee – NTSC). ili prepisivanje preko postojećeg materijala.Nikada ne koristite crni. Japan i mnoge druge zemlje koriste sistem za emitovanje i prikaz videa koji se zasniva na specifikacijama koje je 1952.

Dobro je uočiti razliku između dve grupe aplikacija kojima je MPEG algoritam namenjen. jedan za plavu i jedan za informaciju o sjajnosti. pri čemi je još dodat i alternativni algoritam za kodiranje zvuka koji nije kompatibilan sa algoritmom primenjenim kod MPEG-1 standarda. Sorenson …. na raspolaganju su za kompresiju digitalne video informacije. Ove grupe označavamo kao simetrične i asimetrične aplikacije u smislu toga koliko je često potrebno vršiti kompresiju u odnosu na dekompresiju. Kodek je algoritam za kompresovanje videa za isporuku i njegovo dekodiranje u realnom vremenu. taj spot može biti reprodukovan na monitoru računara. Dakle. Digitalni video Puna integracija pokretnog videa na računarima eliminiše analognu televizijsku formu videa sa platforme na koju će se isporučiti video.Digitalizacija i pamćenje desetosekundnog spota sa punim pokretom na računaru zahteva prenos ogromnih količina podataka u vrlo kratkom vremenu. pre svega zbog prave lavine multimedijalnih aplikacija. gde se signal konvertuje u digitalnu informaciju pre nego što snimi u bitove i bajtove. jeftiniji formati da se NTSC signal snimi u digitalnoj formi: D-1.Rezultat ovog istraživanja je bi D-1. sto za snimanje košta 110. 30 sekundi videa će ispuniti Gb tvrdog diska. čitača video diskova ili drugog monitora.Video u punoj brzini.000 dolara i više. JPEG. Asimetrične aplikacije. a dekompresija veći broj puta. ovaj signal se zajedno sa pratećim audio signalom komprimuje i prenosi i na dragom kraju veze odmah dekomprimuje i prikazuje.Ovo veoma izraženo tehnološko “usko grlo” prevazilazi se korišćenjem digitalnih video kompresionih šema ili kodeka (koderi/dekoderi). bolju rezoluciju boja. MPEG. bez kartica za preklapanje video signala. sa punim pokretom. Komponentni digitalni format Otprilike u isto vreme kada je Sony razvijao Betacam.iskorišćena u 20 minuta) i raspored signala u traci u tri signala. počeo je istraživanje digitalnog videa. najviše odstupio od prvobitne zamisli. i mogućnost pravljenja gotovo neograničenog broja kopija bez gubitka kvaliteta. njegova visoka cena je uplašila emitere. korišćenjem CD ROM tehnologije. radi brzog prikaza. a korisnik onda po želji iznova pušta film. Algoritmi za video kompresiju u realnom vremenu.Reprodukcija samo jednog okvira digitalnog komponentog video na 24 bita zahteva skoro 1 MB računarskih podataka.Bilo je mnogo prednosti uključujući bolju boju. ili Component Digital. Ciljevi ovog standarda su znatno prošireni. CD ROM ili neki drugi uređaj masovne memorije.2 MBps (megabita u sekundi)videa i 250 Kbps dvokanalnog stereo audia. jer kod ovih aplikacija imamo stalni izvor video-signala koji se "jednokratno" koristi. kod kojih se kompresija vrši jednom. Kamera na svakom kraju veze snima sagovornika. MPEG-2 predstavlja proširenje i unapređenje MPEG-1 standarda po svim stavkama. kao što su QuickTime ili AVI. MPEG 2. Korišćenjem MPEG1 možete isporučiti 1. Rad MPEG-4 grupe je sticajem okolnosti. povezanog zvuka i ostalih podataka. U simetrične aplikacije ubrajamo videotelefoniju i videokonferencije. Standard MPEG je razvila Moving Picture Experts Group. Tipičan primer ovakve aplikacije jeste izdavanje filmskih naslova na video-diskovima.Da bi se smanjili hardverski troškovi razvijeni su drugi.Tekući standardi su MPEG 1. 39. kompresija se vrši podjednak broj puta sa dekompresijom. gde proizvođač jednom smesti film na disk. traži da računar isporučuje podatke brzinom od 30 MB u sekundi. i D-3 (Panasonic). Reprodukcija digitalnog videa postiže se softverskim arhitekturama. Digitalni video Video kompresija. Kompozitni digitalni format Iako je D-1 bio ubedljivo nadmoćan sistem za snimanje. radna grupa koju su sastavile Organizacija za međunarodne standarde (ISO) i međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) da napravi standarde za digitalnu prezentaciju pokretnih slika. jedan za crvenu boju. za razliku od simetričnih 33 . kao što su MPEG. MPEG4. Ovde se.Ako je video spot snimljen kao podatak na tvrdi disk.

aplikacija.Domeni najvišeg nivoa (TLD) su ustanovljeni kao kategorije za zadovoljenje zahteva svih korisnika Interneta: Com . Odgovornost i upravljanje ARPANET-om je 1989.godine napravljena je Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN) da nadgleda tehničku koordinaciju DNS-a. Mreža je skup računara.komercijalni entiteti Edu . Ministrastva odbrane SAD.yahoo. vojnih lokacija i državnih liferanata. Internet je počeo kao istraživačka mreža koju je osnovala Advanced Research Projects Agency (ARPA).http://www. Korišćenjem prelaznog hardvera (gateway) i usmerivača (router). kao što su prenos podataka.neograničeno korišćenje Museum . kada je prvi čvor ARPANET-a instaliran na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu u septembru 1969. advokati i lekari.udruženja Info . lokalna mreža (LAN).za registraciju po pojedincima Pro-računovođe.digital.google. Koristite servise za pretraživanje: . agencija za napredne istračivačke projekte.com .WAN).3 milijarde pjedinačnih IP brojeva.com .godine originalni protokoli za komuniciranje između računara prepravljeni u tekuću čemu TCP/IP (protokoli za upravljanje prenosom/Internet protokol).go. pri čemu jedan računar radi kao server da bi omogućio mrežne usluge.razne i nedržavne organizacije Krajem 1998. napravljen je DNS – Domain Name System (sistem za davanje naziva domenima) za racionalno dodeljivanje naziva i adresa računarima povezanim na Internet. Multimedija i Internet Ako ste već povezani na Internet. 40. može dozvoliti da kompresija traje znatno duže sa ciljem da se postigne što bolji iznos kompresije uz održanje visokog stepena vernosti originalu.http://www. postali su intenzivni korisnici ovog stalno rastućeg “Interneta”. 34 . Kada su 1983.http://www.vazduhoplovna i prevozna industrija Biz . Krajem 2000. koja dozvoljava da se Internet adrese nalaze po lako pamtljivim imenima.federalne državne agencije SAD (agencije po republikama i lokalne agencije registruju se u domenima država) Int .biznis Coop .računari koji pripadaju mrežnim provajderima Org .univerzitetski i četvorogodišnji koledži koji daju diplome Gov . elektronska pošta i štampanje dokumenata za klijentske računare te mreže.http://www. Do sredine 70-tih godina prošlog veka “međumreža” ARPANET je obuhvatila više od 30 univerziteta. a korisnička baza se proširila na širu zajednicu računarskih istraživača.com . godine ICANN je odobrio još sedam TLD-ova: Aero . umesto 4.excite.vojska SAD Net . može se povezati na ostale LAN-ove i formirati širu mrežu (wide area network .com itd.muzeji Name . godine.com . godine zvanično prešla iz vojnih ruku u akademski orijentisanu NSF (National Science Foundationa – NSF) i istraživačke organizacije i univerziteti ( i profesori i studenti).altavista. dobar deo potrebne dokumentacije možete pronaći surfovanjem po samoj mreži.http://www.organizacije ustanovljene međunarodnim ugovorima i međunarodne BP Mil .

ftp .za postavljanje i čitanje enkriptovanih dokumenta (bezbednost) . godine u Evropskoj laboratoriji za fiziku čestica (CERN). Takođe su vam potrebni modem. glasom i videom i mogućnost da se prijavite na udaljeni računar. šalje ga veb serveru koji pomoću CGI-a (Common Gateway Interface). WWW koristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML-a (Hyper Text Markup Language). Opera. kao protokol za vezivanje mnoštva dokumenata lociranih na računaru bilo gde na Internetu.https . Arhitekturu WWW-a čine tri velika segmenta: • web klijent – web browser. ili do isporučioca usluga za Internet (provajder. Veze Ako je vaš računar povezan na postojeću mrežu u kancelariji. ISP) ili on-lajn servis.za prenos datoteka između računara. kao “distribuirani kolaborativni hipermedijski informacioni sistem”.za menjanje materijala koji je raspoloživ na Internetu Usenet . HTML omogućuje. 35 . 43.Kada se tok podataka šalje preko Interneta na računar. telefonska linija i softver.za postavljanje i čitanje dokumenata (Hypertext Transfer Protocol) . redni broj (“ovo je broj #5”).Ako ste pojedinac koji radi od kuće.za slanje pošte (Simple mail Transport Protocol) Mud . putem linkova koje nudi. Internet servisi Za mnoge korisnike Internet znači World Wide Web.) • web server – softver instaliran na serverskom računaru (Apache. Dizajnirao ga je Tim Berners-Lee.za učešće diskusionim grupama (od USErs NETwork) telnet .za slanje poruka u realnom vremenu (Internet Relay Chat) Smtp .) • skup dostupnih servisa.za igranje igara u realnom vremenu (od MultiUser Dimension). i dr. multimedija na webu WWW je započeo sa radom 1989. TCP/IP su dva Internet protokola koji složno rade. WWW i HTML. Microsoft Internet Information Services. su takođe česte usluge. Web je samo najnovija i najpopularnija usluga danas raspoloživa na Internetu.Pošto je TCP napravio paket. moguće je da ste već povezani na Internet. protokol za upravljanje prenosom (TCP) ga prvo rastavlja na pakete. Elektronska pošta. Safari. ili školi.Svaki paket sadrži adresu primajućeg računara. i dr. 41. Pretraga je omogućena softverom zvanim veb brauzer. poreban vam je pozivni nalog do mreže na poslu.za primanje elektronske pošte (od Post Office Protocol) .http . diskusione grupe i grupe sa vestima. tj. može biti anonimna ili zaštićena lozinkom (od File Transfer Protocol) Gopher . konverzacije u realnom vremenu tekstom. pomoću HTTP-a (Hyper Text Transfer Protocol). Klijent postavlja zahtev.za ulaženje i rad sa udaljenog računara Irc . Internet servisi sadrže sledeće: . preuzima različite aplikacije. aplikacija instalirana na računaru-klijentu koja se koristi za pristup stranicama na webu (Internet explorer. informacije za ispravljanje grešaka i delić podataka. preuzima ga protokol za Internet (TP) i šalje paket na destinaciju po putanji koja može uključivati mnoge druge računare koji to prebacuju dalje ka cilju.Pop . prenos podataka. koji može biti lociran na istom ili udaljenom računaru. 42. Mozzila. prelaz sa jednog na drugi dokument. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnim pritiskom na taster miša prelazi se na drugi sajt.

Post Office Protocol (POP) za elektronsku poštu. Zahteva da dokument bude poslat 3. Postoje inteligentniji pretraţivači koji mogu nekada korisniku da pomognu u odlučivanju. Netscapeov navigator i Microsoft Internet Explorer. Web browseri su aplikacije koje se izvršavaju na korisnikovom ličnom računaru (na klijentskoj strani Interneta). XML (eXtensible Markup Language) prevazilazi HTML. koji u stvari predstavlja posrednika u interakciji klijenta sa dostupnim servisima. U slučaju Interneta daemoni podržavaju protokole kao što su HTTP (Hypertext Transfer Protocol). Pronalaženje potrebne informacije na vebu je težak zadatak. Java. JavaScript i specijalni dodaci.Surferima potrebni browseri i čitači kako bi fenomenalna multimedijska proširenja proradila. Ova tehnologija korisniku šalje one informacije za koje je on zainteresovan.. a zatim se saopštava lista pronađenih lokacija. Za razliku od HTML možete kreirati sopstvene tagove u XML-u da biste opisali tačno šta podaci znače i možete dobiti sve te podatke bilo gde sa Weba. Mozilla… Danas na Internet prostoru ima na milijarde veb stranica sa tendencijom stalnog povećanja. Pretraživaču se zadaju ključne reči za pretragu. Alati za WWW.Mnogi programi su dostupni. da bi se omogućlo browserima da preskoče svoje granice. web serveri. Zatvaranja veze. Novi protokol – HTTP Hipertext Transfer Protokol sadrži pravila: 1. finansijski podaci i mnogi drugi..Delovanje Weba obuhvata komunikaciju između dva računara.Stvaraocima veba bili su potrebni alati. Google je najpopularniji alat za pretraživanje. čekajući da deluju na zahtev iz spoljneg sveta. Multimedija stiže do krajnjih korisnika. Navigator i Explorer podržavaju jezike Java i javaScript. Server isporučuje datoteku kad klijent zamoli za nju. Uspostavljanje veze 2. Oni koji žele satima da surfuju kroz veb prostor do željenih informacija mogu doći upotrebom „push― tehnologije. Ta lista nekada sadrţi i preko milion adresa. i daju interaktivni grafički interfejs za pretraživanje. Od nastanka veba.browser klijenta je u interakciji sa serverom. 36 . sportski rezultati. pa se korisnik često pita koju adresu da izabere. kojima programeri pišu svoje aplete ili programski kod koji proširuje i prilagođava osnovne HTML mogućnosti. U sledećim godinama najviše multimedijalnog iskustva na Internetu će se povećavati kroz World Wide Web. Web serveri. Ali će vam biti neophodni i drugi alati i znanje programiranja da biste isporučili dinamičke stranice koje se formiraju “u letu” od teksta. animacija i drugih multimedijalnih resursa na Webu. grafike. koji rade u pozadini. Posao donekle olakšavaju veb pretraţivači (search engine). Daemoni su programi –agenti. 44. odnosno HTTP daemona milioni veb surfera postali su “gladni” za proširenja na zabavne sajtove. Slanja dokumenta i 4.. animacija i informacija koje su sadržane u bazi podataka ili u dokumentima. i prošireno uvećanim mogućnostima koje daju XML. servera i klijenta. besplatni. ili File Transfer Protocol (FTP) za razmenu datoteka. to je sledeći evolutivni korak u razvoju Interneta za formatizovanje i isporuku Web strana pomoću stilova. Oko 60% svih pretraga se vrši u njemu zbog izuzetne efikasnosti u brzini pretrage. sadrže mnoga proširenja u odnosu na u odnosu na zvanični HTML. nalaženje i gledane tekstulanih dokumenata. To mogu biti vesti. HTML je dobar za izgradnju i isporuku nekomplikovanih statičkih Web strana. stanje kursne liste.Netscape i Microsoft. browseri Svaka usluga Interneta se na Internet serveru implementira kroz posvećeni softver poznat kao daemon. softver traţi veb stranice koje sadrţe zadate ključne reči. programirano kroz ograničenja HTML-a. zvukova. kao što su Flash i QuickTime.

Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima.snima stranice kao PDF datoteke programa Acrobat..postaviti odgovarajuće tagove i reference u dokumente da bi upravljali multimedijom. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). instaliraju se nedostajući priključni programi..45... HTML dokumenti su jednostavne datoteke (nema masnih slova. koji su ugrađeni u današnje browsere. </body> Ograničava telo HTML dokumenta. moramo znati kako funkcioniše HTML.. Kod nekih neće učitati slike (nije instaliran program koji bi ih dekompresovao). tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika. Java aplet. </title> Definiše naslov HTML dokumenta. tekst.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi.Videće se ikona “polomljenog” programa.). većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. AVI i MPEG 46. većina browsera će startovati pomoćnu aplikaciju. Shockwave. GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. slike). Flash. MS Word otvara Web strane u WYSIWYG (“što vidiš..Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript.  Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG.  <HR> Prikazuje horizontalnu liniju.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. Priključni programi dodaju snagu multimedije Web browserima. Macromedia je popularan alat za dizajn Web sajtova.. podvučenih.HTML ima preko 50 tagova (vidi slajdove tagovi). tako što omogućavaju korisnicima da razgledaju i intereaguju sa novim tipovima dokumenta i slika.  <center>. </B> Boldiranje.. JavaScript. HTML prevodioci su ugrađeni u mnoge procesore. a omogućava korisniku da unese informacije  <title> . filmovi.). Dizajniranje za Web Adobe (macromedia) dreamweaver. to dobiješ”)..  <input> Koristi se sa tagom za formu. slike).Alati koji se koriste stalno napreduju.  <body> . Upravljanje i održavanje web sajta je ozbiljan posao. može se izvesti obrađeni dokument sa stilovima teksta (masna slova.. </A> Uporišni tag.. koja se koristi za vizuelno razdvajanje sadržaja Web stranice..  <B> . kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara.. Acrobat.  <br> Prekid linije.. integrišu sve elemente multimedije. RealAudio. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader.Ako se iz HTML dokumenta pozove nepoznati ugrađeni MIME tip (zvukovi. tekst. WebFX i dr.  <head>. datoteke kompaktnije. podvlačenje. Priključni programi za pravljenje web strana i sajtova Da bi isporučili multimediju na web. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime.  MIDI se mogu reprodukovati.  </K>. Umeće prekid linije na Web stranici. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web).. Prikazuje tekst koji se nalazi između delimitera. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača.. filmovi.Popularan alat za dizajn web sajtova.. FrontPage firme Microsoft povezuje Microsoft Office i daje podršku za upravljanje web sajtom. </head> Ograničava zaglavlje HTML dokumenta. raznih formata (wav.Videće se 37 . </center> Centrira tekst smešten izmedu delimitera.

 Slike (većina browsera će čitati bitmapirane datoteke JPEG. animacije. MS PowerPoint. Tag<app> i <applet> firme sun za programski kod. zvuk itd. Na tržištu postoje brojni alati za 3D. raznih formata (wav. Primer:<FONT FACE=“Verdana. browseri mogu koristiti zadati font. za postavljanje stilova teksta. Arial. Treba imati u vidu osnovno razumevanje HTML-a pre izrade multimedija za web. 3D je izazov za multimedijalne stvaraoce. Slike za Web Najintenzivniji multimedijalni elementi koji putuju Internetom su tokovi videa. Najmoćnija osobina HTML se može naći u tagu <TABLE> Tekst teče oko slike korišćenjem atributa Align taga<Img>. Adobe Director. Zapakovani u Microsofts video for Windows (AVI). rezolucije 640x480 sa 256 boja (8-bitna grafika) za gledaoce kod kuće i u osnovnim školama sa starijim hardverom. prevazilazi ograničenja browsera za HTML i Web). GIF i PING) Zvukom se upravlja na nekoliko načina:  Digitalizovane zvučne datoteke. datoteke kompaktnije. ako je instaliran na računaru krajnjeg korisnika. Dokumenti kodirani u HTML su objašnjeni u prethodnim predavanjima. Zvukovi se mogu ugrađivati u filmske datoteke tipa: QuickTime. aif ili au) mogu se reprodukovati onako kako se primaju (protočna reprodukcija) ili kada su potpuno prenete korišćenjem čitača. text. AVI i MPEG Lansiran 1989. Predočiti provajederu koje MIME tipove želite da koristite:  Tekst (Acrobat Reader.ikona “polomljenog” programa. koji su ugrađeni u današnje browsere. napravite Web strane da izgledaju dobro na VGA monitoru. Helvetica”>.Problem se rešava tako što se uključuju hiperlinkovi. već više kao jednostavan metod za isporuku tekstualnih dokumenta formatizovanih u HTML-u. Mnogi stvaraoci mogu koristiti Times New Roman. JPEG slike mogu 38 . Koristiti fontove koji se koriste na svim platformama. teksture. video i programske alate kao što su Java apleti. Sadrže slike i sinhronizovani zvuk. Prezentacione aplikacije Shockwave. da tekst ispuni celu vertikalnu sliku. ili kao MPEG. To je brz i jednostavan metod za mešanje teksta i slika. Browseri obično prepoznaju dva formata slike – GIF i JPEG. raspolaze čitačem Shockwave. Dodat mu je VRML (Virtual Reality Modeling Language). 3D alati sadrže 3D sliku. Tag<INSERT> za multimedijalne objekte. tag <img> za ugrađene slike. raspoloživih u dinamičkom HTML (DHTML).Da bi se rešio problem mnogi koriste Javu ili JavaScript.  MIDI se mogu reprodukovati. 47. 3D okolina i svetovi na webu postaju privlačniji. PNG format slobodan. instaliraju se nedostajući priključni programi.godine World Wide Web prvobitno nije bio dizajniran radi multimedije. HTML daje tagove za umetanje u HTML dokumente. kao nezavisna okolina. dopadljiviji. Radni prostor. kvalitet reprodukcije zavisi od mogućnosti lokalnog računara. Ako zadamo font i njegove zamene tagom <FONT>. U zavisnosti od ciljne publike. bez pribegavanja priključnim programima. Gif slike ograničene su na 8 bitova kolorne dubine (256 boja). da bi izbegli neizvesnost. Fleksibilnost se postiže korišćenjem kaskadnih stilova (CSS). napravljena da radi sa 3D svetovima. uključujući audio. Posetioci našeg sajta mogu i ne prikazivati font koji smo koristili za dizajniranje strane. Ako dodamo tag <BR CLEAR=left>.

gde će slika da se diteruje (Diffusion ili Pattern). odrediti autorsku platformu Dobaviti raspoloživ sadržaj Crtati navigacione mape Praviti scenarija Dizajnirati interfejs 39 .Zvuk za Web .Animacija za Web .Koji hardver je na raspolaganju za razvoj projekta? . izgradnja tima 50.Koji multimedijalni softver vam stoji na raspolaganju? . Korišćenje Photoshopa. Analiza ideje Ideja će biti balansirana ako ste razmotrili i odvagali sledeće elemente: .Koja je suština toga što radite? Koji su vaš cilj i namera? .).Koji multimedijalni element će najbolje preneti vašu poruku? . mora se postaviti režim slike na Indexed Color.Providnost .Priključni programi i čitači 48. . slike kompresuje 10 puta više nego GIF. Treba zadati kolornu dubinu konvertovane slike.Slikovne mape .Slike u pozadini .Kako možete organizovati projekat? . pretvarajući je u najbolju 8-bitnu (256 boja) paletu koja će biti prikazana u browserima (slika na sledećem slajdu).Bojenje pozadine .Da li već imate materijal za sadržaj kojim možete da napravite projekat. Planiranje zadataka Planiranje zadataka Dizajnirati obuku Održavati seanse za kreativne ideje Odrediti isporučionu platformu. Proces pravljenja multimedije Prethodno testiranje Razvoj prototipa Isporuka Hardver Raspoložive veštine i softver Papirna salveta. Snimanje kao JPEG datoteka Da bi se snimila slika u GIF iz Photoshoa. Koristi moćan kompresioni algoritam. Planiranje projekta Proces pravljenja multimedije (vaše viziije zvuka i muzike. Gif je samo za 8-bitne slike. lepe slike itd. Kolor paletu.Koliko vremena imate i koliko novca? 49.sadržati 24 bita kolorne dubine (milioni boja).Dugmad na koja se mo`e kliknuti .Pozadine . Pretvaranje jpg slike u GIF .

Hardver i softver .Plate .Animacija .Potrošni materijal Audio proizvodnja . video. digitalizovati audio i video.Plate .licence 40 . audio.Licence Grafička proizvodnja .Istražiti/prikupiti sadržaj Sastaviti tim Izgraditi prototip Sprovoditi testiranje korisnika Praviti grafiku. animacije.Trošak studija .Plate .Honorari za korišćenje sadržaja .Hardver i softver . Snimiti nepokretne fotografije Programirati i sastavljati autorskim alatom Testirati funkcionalnost Ispravit greške Umnožavati Pripremiti paket Isporučiti ili instalirati na Web Isplatiti premije Napraviti zabavu. Troškovi razvoja projekta Plate Sastanci sa klijentima Dobavljanje sadržaja Komunikacije Putovanja Istraživanje Priprema ponuda i ugovora Režija Proizvodni troškovi Menadžment Plate Komunikacije Putovanja Potrošni materijal Prikupljanje sadržaja .Usluge pretraživanja .

Pakovanje .Editovanje Troškovi distribucije . od jednog okvira ka nekom drugom.Marketing . Autorski rad . . Organizacione strukture: .Fokusne grupe .Hijerarhijska: korisnici se kreću po granama stabla oblikovanog prirodnom logikom sadržaja. ponavljanje. . pravljenje i izrada. Dizajneri moraju blisko sarađivati sa proizvođačima da osiguraju da se njihove ideje mogu valjano realizovati.Isporuka .Nelinearna: korisnici se slobodno kreću kroz sadržaj projekta. biranje. grafike.Plate . sve dok se proizvod stvarno ne “zamrzne” i ne isporuči. Dizajn je razmišljanje.Dokumentacija . ili linkove između različitih oblasti sadržaja i pomažu u organizaciji sadržaja i poruka. . poliranje. Multimedijalni projekat nije ništa drugo nego aranžiranje teksta.Plate . Dizajniranje i produkcija. 51. ali su povremeno ograničeni na linearno predstavljanje filmova 41 .Kompozitna: korisnici smeju da se slobodno kreću (nelinearno).Zahtevi za ponudu i ponude.Ideo proizvodnja .Iznajmljivanje opreme .Hardver i softver . zvuka i video elemenata. glačanje.Linearna: navigacija za korisnika je sekvencijalna.Plate . Navigaciona mapa (ili mapa sajta) daje sadržaj i dijagram logičkog toka interaktivnog interfejsa. Dizajniranje nikad nije gotovo. testiranje i editovanje. To je oblikovanje.Reklama .Honorari izvo|a~ima .Proizvodnja . strukture Dizjaniranje i izgradnja multimedijalnih projekata idu “ruku pod ruku”.Potro{ni materijal itd. Navigacija Navigacione mape skiciraju veze.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful