P. 1
ČASOPIS STOMATOLOG 76

ČASOPIS STOMATOLOG 76

|Views: 2,834|Likes:
Tema broja
Komora?
Donošenje Statuta stomatološke komore Srbije SADRŽAJ

3

Stručni radovi
Cirkularni karijes – etiologija, prevencija, terapija 7
Dr Verica Stefanov, prof. dr Mirjana Ivanović, prof. dr Dejan Marković

Efikasnost i kontaminacija cetkica za zube
Asist. dr Tihana Divnić, dr Bojana Vučetić, Doc. dr Zoran Aleksić

13

Aktuelnosti
Retencija donje totalne proteze
dr Darko Stamatović

16

Izvod iz knjige “Povrede zuba”
Prof. dr Dragan Beloica

19

IDS 2007 - Keln
Najveći Sajam stomatolo
Tema broja
Komora?
Donošenje Statuta stomatološke komore Srbije SADRŽAJ

3

Stručni radovi
Cirkularni karijes – etiologija, prevencija, terapija 7
Dr Verica Stefanov, prof. dr Mirjana Ivanović, prof. dr Dejan Marković

Efikasnost i kontaminacija cetkica za zube
Asist. dr Tihana Divnić, dr Bojana Vučetić, Doc. dr Zoran Aleksić

13

Aktuelnosti
Retencija donje totalne proteze
dr Darko Stamatović

16

Izvod iz knjige “Povrede zuba”
Prof. dr Dragan Beloica

19

IDS 2007 - Keln
Najveći Sajam stomatolo

More info:

Published by: Dragana Šarović Pufahl on Sep 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/20/2013

pdf

text

original

AKTUELNOSTI

16Stomatolog

Gubitak svih zuba u gornjoj i donjoj vilici, totalna

bezubost, predstavlja teško narušenu funckiju
orofacijalnog sistema. Pacijenti se tada obraćaju
za pomoć sa željom da im se povrati funkcija žvakanja,
govora i naravno normalan fizički izgled lica. Pristupamo
izradi gornje i donje totalne
proteze, koja mora da zadovolji
sve faze u postupku i kvalitetni
zubno-tehnički rad kako bi bili
postigniti maksimalni rezultati.
Međutim, iako smo sve korektno
obavili i bili zadovoljni ishodom,
pogotovo stabilnošću gornje
totalne proteze, estetikom i
fonacijom, onda nam se pacijent
požali na donju protezu!
Pokušavamo u više navrata
da je stabilizujemo reokluzijom i
eventualnim podlaganjem u tehnici, ali i onda ne dobijamo
pravi rezultat. Površina sluzokožnog tegmenta, na koji
naleže donja totalna proteza, duplo je manja od gornje.
U zavisnosti od resorpcije kosti, zraženost grebena donje
vilice često varira, i mogu se naći različiti nivoi rezidualnog
alveolarnog grebna koji mogu biti veoma nepovoljni sa
aspekta stabilizacije i retencije proteze. Gubitak alveolarnog
grebena može biti toliki da čak i mentalni živac možemo
naći na vrhu preostalog grebena. Nedređena je i granica
pokretne i nepokretne sluzokože, i to čini veliki problem
potpunom uspehu naše terapije.
Zahvaljujući brzom razvoju implantologije i njenoj
velikoj primenljivosti u stomatologiji, u stanju smo da

brzo i jednostavno retiniramo donju totalnu protezu.
Mini implantni sistemi razvijeni su za ovaj segment
stomatologije. Mi smo se odlučili za SENDAX mini
implante, američkog proizvođača IMTEC. Njihovom lakom
transmukoznom ugradnjom i pozicioniranjem ženskih
analoga u protezi dobijamo potpuni terapeutski uspeh.
Pre same intervencije moramo pogledati ortopanski Rö
snimak vilice kako bi smo proverili sledeće:
- visina koštanog grebena ( dovoljna za ugradnju
implanta )
- eventualnu razvijenost icizalnog kanala
- postojanje koštanih tumora
- nedovoljne koštane reintegracije

dr Darko Stamatović, TiM stomatologija

Slika 1. Izgled nepovoljnog alveolarnog grebena

Slika 2. Markirane pozicije za implantaciju

- pojave osteoporoze
- pozicija mentalnih otvora
Naravno, pre toga smo obavili klinički pregled
pacijenta kako bi ustanovili eventualno postojanje nekih
kontraindikacija na mekim tkivima kroz koja treba ugraditi
sam implant.

AKTUELNOSTI

17

Stomatolog

Slika 3. Preparacija ležišta borerom

Slika 4. Mini implant sa prenosnikom

Slika 5. Ručno ušrafljavanje

Slika 6. Završena implantacija

Slika 7. Izgled analoga

Slika 8. Napravljen prostor za analoge

AKTUELNOSTI

18Stomatolog

Ovde je važno napomenuti da prednji zubi u donjoj
totalnoj protezi moraju da budu blago vestibularno
postavljeni van sredine grebena i ligvalno akrilatno krilo
zadebljano kako bi bilo mesta za retinere koji idu u protezu.
Implantološka faza počinje planiranjem mesta za
implantaciju. Mastiljavom olovkom označavamo mesto na
donjoj strani proteze (obično biramo pozicije 44, 42, 32 i
34 zuba ) i prenosimo na sluzokožu donje vilice planirajući
da razmak između dva centra bude oko 7mm. Kada su
nam tačke dobro odmerene, malim borerom prodjemo
kroz mukozu i označimo. Dalje nastavljamo pilot borerom
koji spuštamo do 5mm dubine, uz stalno hlađenje kosti
fiziološkim rastvorom, kojim smo naznačili pravac budućih
implantata. Kada smo to završili vadimo implant iz
pakovanja i početno ga ušrafljujemo do otpora. Orginalni
plastični prenosnik onda skidamo, a dalje ušrafljavanje
nastavljamo takodje ručno, ali leptir ključem. Vodeći
računa o aksijalnom pravcu i budućem paralitetu, implant
usađujemo do samog četvrtastog ramena koji ostaje iznad
nivoa sluzokože. Finalno ih doterujemo i postavljamo na
željene pozicije. Onda se pripremamo za sledeću fazu.
U ovoj, protetskoj fazi, pozicioniramo mesta na
donjoj strani proteze gde će se nalaziti analozi uz pomoć
kondenzacionog silikona manje viskoznosti (tečniji).
Pogodnim frezama uklanjamo akrilat i pravimo prostor
za ženske delove (analoge), koje postavljamo na same
implante, proveravajući stalno da li proteza pasivno
nailazi, ne kačeći za njih. Kada pacijent može da zagrize
u centaralnoj okluziji a da ništa ne odbija i ne smeta
protezama u zagrižaju, onda se može pristupiti njenoj
fiksaciji. Strpljivo i bez žurbe, nalivamo kap po kap tečnijeg
hladnopolimerizujećeg akrilata u rupice na protezi,
sačekamo da dobijemo gustinu testa i unosimo je u usta
na analoge koji su prethodno postavljeni na glavame
implantata, ispod kojih smo predhodno postavili tanke
gumene prstenove kako nam se akrilat ne bi eventualno
slio. Pacijent tada zagrize u cenralnoj okluziji i miruje do
očvšćivanja akrilata. Ovo se ponavlja dok se sva četiri jahača
ne fiksiraju. Onda se zaliju među-prostori između analoga
i oslobođenog prostora u protezi. Nakon detaljne obrade
i eventualne reokludacije, proteza se predaje pacijentu uz
savete o održavanju higijene.

Prednosti :
Transmukozna implantacija
Trenutno opterećenje
Cena kao jedan intraosealni implantat
Laka adaptacija proteze
Reparatura gumenog prstena lako izvodljiva
Kasnije jednostavna zamena cele proteze
Nedostaci:
Ne može baš svaka stara proteza da se adaptira
Postoji mogućnost periimplantita
Teško se podlaže
Proces starenja za posledicu ima narušeno oralno
zdravlje, međutim, u današnje vreme život u trećem dobu
može biti sa mnogo više komfora. Prosečni životni vek
produžen je korišćenjem savremene medicine, podizanjem
svesti o kvalitetnoj ishrani i zdravom životu, i takva grupa
pacijenata traži viši kvalitet življenja. Uz sve principe izrade
totalne proteze i uz pomoć retencije na implantatima,
naša rehabilitacija može da bude potpuna, i na obostrano
zadovoljstvo. Iz svega ovog se vidi da su mini implanti
jednostavano, dugotrajno i finansijski prihvatljivijo rešenje
za pacijenta kod kojih postoji nepovoljan rezidualni greben
ali i kod onih koji zahtevaju više od totalne poteze.

Slika 9. Otisak radi utvrđivanja tačne pozicije

Slika 10. Izgled završenog rada

ETIOLOGIJA, EPIDEMIOLOGIJA
I KLASIFIKACIJA POVREDA ZUBA

POSTUPAK U LEČENJU
PACIJENATA SA POVREDAMA ZUBA

POVREDE TVRDIH
TKIVA ZUBA

POVREDE
PARODONTALNIH TKIVA

KOMPLIKACIJE
POVREDA ZUBA

PROTOKOL ZA ZBRINJAVANJE
POVREDA U DECE

PREVENCIJA
POVREDA ZUBA

SUDSKO-MEDICINSKI
POGLED NA POVREDE ZUBA

stampanje.com

AKTUELNOSTI

19

Stomatolog

Traumatsko izbijanje ili traumat ska ekstrakcija zuba

(Extrusio completa, Exarticulatio completa, Avulsio
completa, Luxatio completa) ređa je povreda stalnih i

mlečnih zuba.

Traumatske ekstrakcije češće se događaju kod mlečnih
nego kod stalnih zuba. Nedovoljan broj nepravilno
raspoređenih parodontalnih ligamenata, plitka i slabo
spongiozna alveola kao i početna ili uznapredovala
resorpcija korenova osnovni su uzroci što je traumatska
ekstra kcija zuba češća u mlečnoj denticiji.
Osnovni uzrok traumatske ekst rakcije zuba u mlečne
denticije je ste pad dok je kod zuba stalne den ticije direktni
udarac, najčešće dobijen u tuči, dominantan uzrok izbijanja
zuba.

Prema podacima stranih autora traumatska ekstrakcija
događa se u rasponu od 1 do 16% za zube stalne denticije
i od 7 do 13% za zube mlečne denticije. Podaci Klinike za
dečju i preventivnu stomatologiju Stomato loškog fakulteta
u Beogradu priku pljeni u periodu od 1968. do 2005.
godine ukazuju da se traumatske ekstrakcije mlečnih zuba
događaju na zubima mlečne denticije u 1,8% a stalne 0,6%
u odnosu na sve po vrede.

Najčešće se traumatski izbijaju centralni incizivi gornje
vilice, bilo da se radi o zubima mlečne ili stal ne denticije,
pri čemu se najčešće izbija jedan, ređe više zuba. Stalni zubi
se najčešće izbijaju u periodu erupcije kada koren nije u
potpuno sti završio razvitak, a alveolarna čašica nije do kraja
formirana.

Klinički traumatska ekstrakcija zuba uočava se
odsustvom zuba iz zubnog niza. Pošto diferencijalno
dijagnostički u obzir dolazi intruzija i prelom korena s
gubitkom kruničnog dela, konačna dijagnoza se po stavlja
samo na osnovu rendgen snimka (Sl. IV - 27a, b, 28a, b).

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->