P. 1
METODOLOGIJA KLINICKOG ISPITIVANJA

METODOLOGIJA KLINICKOG ISPITIVANJA

|Views: 379|Likes:
interna medicina
interna medicina

More info:

Published by: Dragana Šarović Pufahl on Sep 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF or read online from Scribd
See more
See less

09/17/2013

pdf

Interna medicina

METODOLOGIJA KLINICKOG ISPITIVANJA
• ANAMNEZA

FIZICKI PREGLED (fizikalni, klinicki ili objektivni pregled) o Inspekcija (Inspectio) o Pipanje (palpatio) o Kucanje (percusio) o Slusanje (auskultatio) o Dopunska ispitivanja (laboratorijski testovi I vizualizacione
tehnike-ultra zvuk, rendgen, CT, scintigrafija, MR, endoskopija, keteterizacija)

• KLINICKA DIJAGNOZA (diagnosis, dg.)

DECURSUS MORBI (pracenje toka bolesti) – hronoloski pratiti I
zapisati u medicinskoj dokumentaciji (istorija bolesti) sve promene, poboljsanja ili pogorsanja, koje nastaju tokom ispitivanja I lecenja bolesnika. Treba takodje registrovati sve promene u nacinu lecenja.

• TERAPIJA (therapia, th.)

EPIKRIZA (epicrisis) jeste zakljucak po zavrsenom procesu klinickog
ispitivanja, pri otpustu iz bolnicke ustanove ili posto je lecenje zavrseno.

OTPUSNO PISMO izdaje se bolesniku po zavrsenom bolnickom
lecenju. Otpusno pismo namenjeno je nadleznom lekaru, ali predstavlja I dragocenu medicinsku dokumentaciju za bolesnika koji je I cuva

ISTORIJA BOLESTI - unose se svi podaci I svi delovi klinickog
ispitivanja

ZNAK je objektivni nalaz na bolesniku, dakle ono sto mozemo da proverimo SIMPTOM znaci subjektivnu tegobu koju ne mozemo da objektivizujemo.

Dragana Šarović 1

Interna medicina

• U svakodnevnoj medicinskoj komunikaciji I jedna I druga kategorija oznacavaju se kao simptom. OPSTI SIMPTOMI:
 Telesna temperatura: porast telesne temperature  Malaksalost: symptom sa mnogo uzroka, ispoljava se prvenstveno kroz

opadanje snage misica.  Umor: razlicit fenomen od malaksalosti. To je normalna pojava posle zamornog rada, duzeg stresa ili teze povrede.  Znojenje: cest pratilac bakterijskih I virusnih infekcija, zatim bolesti organskog porekla, nervoze, psihicke napetosti.  Telesna tezina: moze da se menja iz dva razloga: ili se menja volumen telesne tecnosti ili su promene u telesnim tkivima. RESPIRATORNI SISTEM:  Kasalj (Tussis)  Ispljuvak (Sputum): sadrzaj koji bolesnik iskasljava. Potrebno je utvrditi kolicinu, izgled, miris  Hemoptizija (Haemoptysis): sukrvicav ispljuvak  Hemoptoa (Haemoptoe): Iskasljavanje same krvi  Rhinorrhea: curenje iz nosa, cesto udruzeno sa osecajem zapusenog nosa.  Epistaxis: krvavljenje iz nosa KARDIOVASKULARNI SISTEM:
 Palpitacije (Palpitatio): neprijatan osecaj srcanog rada (bockanje u predelu

    

srcanog vrha, preskakanje, podrhtavanje, udaranje, ili kao “da srce hoce da stane” Dispneja (Dyspnoe): subjektivan osecaj otezanog disanja Ortopneja (Orthopnoe): otezano je disanje pri niskom uzglavlju, a olaksano u polusedecem ili sedecem polozaju. Paroksizmalna nocna dispneja ili kardijalna astma: episode iznenadnog gusenja za vreme spavanja, obicno sat ili dva posle odlaska u krevet. Otoci, edemi (Oedema): znace nakupljanje vece kolicine tecnosti u intersticijskim prostorima, zbog cega tkiva dobijaju ozgled otekline. Bol iza grudne kosti: retrosternalni ili substernalni bol najcesce je vezan za srce, izazvan fizickim aktivnostima ili stresom. Siri se u levo rame, lakat ili cak do malog I domalog prsta leve ruke. Nekada se siri u pravcu epigastrijuma ili u donju vilicu. Bolesnici vrlo razlicito opisuju ovaj bol, kao stezanje, zarenje, cepanje.

GASTROINTESTINALNI SISTEM:
Dragana Šarović 2

Interna medicina

 Disfagija (Dysphagia): otezano gutanje bilo cvrste ili tecne hrane  Odinofagija: bol pri gutanju I moze da se javi u dve forme-kao ostar bol

 

koji ukazuje na zapaljenje sluzokoze, ili tup bol koji obicno potice od okolnih misica koji ucestvuju u aktu gutanja Indigestija: ovaj izraz upotrebljava se za mnoge razlicite simptome, a najcesce za gorusicu, flatulenciju (nagomilavanje vazduha u crevima, neprijatnu punocu u zelucu posle jela, bol u trbuhu, muku I gadjenje. Gorusica (Pyrosis):osecaj pecenja ili paljenja iza donjeg dela sternuma ili vsoko u epigastrijumu. Javlja se u osba sa hiperacdnim zeludacnim sokom, cesto udruzen sa peptickim ulkusom. Stucanje (Singultus): obicno je bezazlna pojava nastala kontrakcijom misica dijafragme I nadrazaa n.recurensa. Podrigivanje (Eructation): nastaje u organskim bolestima jednjaka, zeluca I pankreasa, a nekad I kod funkcionalnih poremecaja, npr kod gutanja vazduha. Bol u trbuhu: potice od razlicitih abdominalnih organa. Suplji trbusni organi, kao sto su creva I zucni kanali, mogu da bole kada su njihove kontrakcije neprirodno snazne, kada su zidovi distendiraniili stegnuti. Solidni organi kao sto je jetra bole samo kada im je kapsula nategnuta. Trbusni bol, po pravilu nije strogo lokalizovan. Nekada bol u trbuhu nije porekla iz trbusnih organa, vec iz grudnog kosa, kicmenog stuba,, male karlice-sto komplikuje dijagnostiku abdominalnog bola. Crevna kolika: spasticna periodicna kontrakcija zida creva. Bol je vrlo karakteristican-pocinje naglo i jacina bola raste, dostize maksimum i zatim postepeno popusta ili naglo prestaje. Posle kraceg ili duzeg vremena bol se ponavlja sa istim karakteristikama. Zucna kolika (bilijarna kolika): nastaje obicno posle obroka bogatom u mastima i zacinima. Pocinje ispod samog ksifoidnog nastavka i siri se pod desnim rebarnim lukom, i cesto pozadi u ledja u predelu lopatice. Intenzitet bola sve vise raste, maksimum bola traje oko desetak minuta, redje satima, prestaje spontano. Bol je najcesce vezan za postojanje zucnog kamenca u zucnim putevima (holelitijaza) Renalna kolika (bubrezna kolika): jak grcevit bol koji obicno pocinje u lumbalnoj regiji, iz bubrezne loze, i siri se vrlo karakteristicno prema spoljnim genitalijama i unutrasnjoj strani butine. Najcesce je rezultat kamenca u mokracnim putevima. Ulkusna bol: kada je ulkus lokalizovan u duodenumu javlja se u epigastrijumu odmah ispod ksifoidnog nastavka i nesto udesno od sredisne trbusne linije. Po intenzitetu je vrlo raznolik, od blagog do vrlo jakog a bolesnici ga opisuju kao pecenje, grizenje („grizlica“) ili tistanje. Najcesce se javlja na prazan stomak (ujutru ili kasno nocu) i ublazava se ili prestaje posle unosenja hrane. Bol se javlja u jesen ili prolece. Kada je lokalizacija
Dragana Šarović 3

Interna medicina

 

 

peptickog ulkusa u zelucu, bol se javlja odmah posle jela, najcesce levo od srednje abdominalne linije. Pankreasni bol: javlja se kod zapaljenskih ili neoplasticnih bolesti pankreasa. Kod pankreatitisa bol moze da bude blag ili vrlo snazan, razarajuci. U teskim oblicima akutnog pankreatitisa nastaje iznenadan epigastricni bol sa sirenjem u levo, cak pozadi do kicmenog stuba ili kao obruc oko trbuha (pojasni bol) uz uporno povracanje i stanje soka. Regurgitacija: je vracanje manje kolicine hrane iz jednjaka ili zeluca bez gadjenja sto bitno razlikuje ovu pojavu od povracanja. Vomitus (povracanje): opisuje se kolicina, konzistencija, boja. Primese malih kolicina zuckaste ili zelenkaste bojezuci nema posebnog znacaja. Braon ili crni povracan sadrzaj sa gromuljicama slicnim kafi ukazuje na krv u zeludacnom sadrzaju (Haematemesis) i uvek predstavlja ozbiljan znak. Ikterus ili zutica: je zuckasto prebojavanje koze i beonjaca zbog povecane kolicine bilirubina u krvi. Do povecane kolicine bilirubina dolazi zbog povecanog stvaranja (hemoliticna anemija), zbog smanjenog preuzimanja bilirubina od strane celija jetre, ili zbog smanjenog izlucivanjabilirubina u vidu zuci (zapaljenja jetre, zastoj protoka zuci) ili zbog opstrukcije ekstrahepaticnih bilijarnih puteva (zucni kamenac, neoplazme) Stolica: postavlja se pitanje o redovnosti, kolicini, cvrstini, boji. Crna stolica, kasasta I posebno smrdjivog mirisa ukazuje na krvavljenje iz gornjih partija digestivnog trakta (partija koje su u kontaktu sa zeludacnim sokom. Tu pojavu nazivamo melena I ona predstavlja veoma opasan znak. Konstipacija: zatvor Dijareja: cesta I retka stolica

UROGENITALNI SISTEM:
 Bol: od strane bubrega nastaje samo kod naglog rastezanja bubrezne

capsule I tada je bol lokalizovan u predelu samih bubrega. Bitno se razlikuje bol od mokracnog kanala (uretera) koji nazivamo uretralnom ili bubreznom kolikom, a siri se od predela bubrega prema spoljnim genitalijama. Bubrezne kolike nastaju zbog nagle distenzije uretera ili bubreznih casica, a daleko najcesce uzrok je opstrukcija uretera kamencem ili krvnim ugruskom. Bol je cesto pracen nagonom za mokrenjem, mukom, povracanjem I hladnim znojem. Karakteristika bola kod bubrezne kolike je talasasto povecanje intenziteta bola I popustanje. Bol porekla iz mokracne besike lokalizovan je u suprapubicnom predelu. Bol od prostate uglavnom je lokalizovan u perineumu ili redje u rektumu. Bol pri mokrenju najcesci je znak zapaljenja mokracnog kanala.  Dizurija: bol ili uopste teskoce pri mokrenju.  Poliurija: je znacajno uvecanje volumena (preko 3 litra) mokrace za 24 sata.
Dragana Šarović 4

Interna medicina    

       

Oligurija: je smanjen volumen mokrace ispod 400 ml. Nokturija: je ucestalo mokrenje nocu Hematurija: je pojava krvi u mokraci Bubrezni otoci: javljaju se kod nekih bolesnika. Lokalizovani su najcesce na licu(podbulost ocnih kapaka) ili po citavom telu. Boja koze se takodje menja u bledozuckastu. Inkontinencija mokrace: je nesposobnost da se voljno zadrzi mokraca, a moze da bude rezultat mnogih urinarnih, neuroloskih i psihijatrijskih oboljenja. Menstruacioni ciklus: redovne menstruacije javljaju se na 24-32 dana, normalno traju od 3-7 dana Menarha: prva menstruacija koja se javlja izmedju 9-16 godine Amenoreja: je odsustvo menstrualnog ciklusa. Fizioloska anemoreja je u toku trudnoce, laktacije i menopauze. Oligomenoreja: je proredjen ciklus i smanjeno menstrualno krvavljenje Polimenoreja: je nenormalno cesto menstrualno krvavljenje. Menoragija: je povecana i kolicina krvi i produzeno vreme krvavljenja. Menopauza: je prestanak normalnih menstrualnih ciklusa i javlja se obicno izmedju 45. i 52. godine. Dismenoreja: su bolne menstruacije, a PMS su neprijatne senzacije koje se javljaju 7-10 dana pre menstruacije.

LOKOMOTORNI SISTEM:  Tegobe u kostima, misicima, i tkivima oko zglobova. CULA I NERVNI SISTEM:  Vid  Sluh  Tinitus: je zujanje u usima, javlja se spontano bez spoljnih stimulusa  Glavobolja  Vertigo: je osecaj vrtoglavice pri cemu bolesnik ima osecaj ili da se on okrece ili da se okrece njegova okolina.  Sinkopa: je iznenadni ali prolazni gubitak svesti, kada protok krvi kroz CNS postane nedovoljan.  Kolaps: je najcesce rezultat kratkotrajnog pada krvnog pritiska, sto vodi slabosti u celoj telesnoj muskulaturi do tog stepena da se bolesnik srusi, uz pomucenje svesti, ali retko nastaje potpuni gubitak svesti. Cim bolesnik zauzme horizontalni polozaj, krvni pritisak se popravlja, kao i opste stanje bolesnika.  Tremor: je podrhtavanje ruku, redje nogu, jos redje celog tela.

Dragana Šarović 5

Interna medicina

INSPEKCIJA:
STANJE SVESTI, ORIJENTACIJA PREMA LICNOSTIMA, VREMENU I PROSTORU Postoje razliciti stepeni poremecaja svesti:
 Koma: oznacava stanje kada bolesnik ne reaguje ni na kakve spoljne drazi  Stupor: oznacava stanje svesti kada bolesnik reaguje na snazne spoljne 

 

drazi, ali verbalni kontakt je veoma usporen ili ne postoji. Konfuzija: oznacava stanje svesti kada bolesnik ne moze koherentno da misli i kada nema sposobnost koncentracije. Konfuzne osobe su manje fizicki aktivne i nisu voljne da razgovaraju. Delirijum: oznacava stanjeagitirane osobe, hipersimpatotone sa cestim halucinacijama, i posledica je povecanog unosa alkohola ili apstinencije od droge. Afazija: je nesposobnost razumevanja i govora a posledica je ostecenja CNS-a. Dizartrija: je defekt u artikulaciji (izgovoru), narocito suglasnika kao posledica bolesti (spasticne i flakcidne paralize, rigideta, ponovnih spazama ili ataksije orofaringealnog i respiratornog aparata.

PRAVILA PRI PERKUSIJI:
 Dodirna povrsina prsta po kom se kuca, i tela treba da bude mala. Najbolje

je upotrebiti samo poslednju falangu srednjeg prsta leve ruke, dok su ostali prsti i saka uzdignuti. Prst po kome se kuca priljubiti uz telo bez pritiska. Jaci pritisak prigusuje zvucni odgovor. Perkutorni udarci moraju biti jednake velicine, sa visine od 10-15cm od povrsine tela. U tom cilju perkusiju treba izvoditi iz zgloba rucja ili cak iz falango-karpalnog zgloba, a nikako iz lakta ili ramena. Prstom kojim se kuca treba perkutovati okomito, udarac mora da bude kratak, I ne sme se zadrzavati na prstu po kome se kuca jer se u tom slucaju prigusuje zvucni odgovor. Pri odredjivanju granica organa prst po kome se kuca mora da bude paralelno sa granicom koja se trazi.

Dragana Šarović 6

Interna medicina  Potrebno je uciniti dva perkutorna udarca, jedan za drugim u kratkom

razmaku. Kod odredjivanja granice organa moze se primeniti kontinuirano perkutovanje, kucajuci uzastopce po prstu koji se polako pokrece prema ocekivanoj granici.

Dragana Šarović 7

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->