P. 1
klinicka anamneza

klinicka anamneza

|Views: 4,825|Likes:
interna medicina
interna medicina

More info:

Published by: Dragana Šarović Pufahl on Sep 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF or read online from Scribd
See more
See less

11/24/2013

pdf

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________1

KLINIČKA ANAMNEZA
U prvom delu anamneze do statusa praesensa (objektivnog nalaza) se doslovce notiraju sve izjave pacijenta bez korišćenja medicinskih termina.

GENERALIJE
Ime I prezime, godina rodjenja, mesto odakle dolazi, zanimanje, bračno stanje (koliko dece), kod muskarca isto pitati da li je služio vojni rok I ako nije u okviru anamnesis vitae notirati iz kojih razloga; datum prijema u bolnicu.

GLAVNE TEGOBE
Tegobe koje su se javile tokom bolesti I zbog kojih pacijent trazi lekarsku pomoć.

ANAMNESIS MORBI
 U okviru anamnesis morbi ukoliko je pacijent vise puta hospitalizovanzbog istih tegoba napraviti vremenski prikaz od početka I javljanja primarnih tegoba pa do trenutka hospitalizacije I trenutnih tegoba.  Kada je bolest počela – ako je moguce navesti tačan datum početka bolesti.  Kako je bolest počela, naglo ili postepeno, I redosled javljanja tegoba.  Da li su tegobe izraženije I jače ujutru, u toku dana ili uveče  Intenzitet I tok.  Koje je lekove uzimao I kakav je njihov efekat. Notirati da li se pojavila alergija na korišćene lekove I na koji lek.

OPŠTE POJAVE
   

Temperatura- kada se javlja u koje doba dana I noći Znojenje – ako je povećano navesti kada se javlja Malaksalost – ako se oseća zgog čega I u kojim slučajevima/ pri naporu Gubitak ili dobitak u težini – za koje vreme I koliko kg

PREGLED PO SISTEMIMA
RESPIRATORNI 1. Da li ima smetnje pri disanju, ako ima pitati kakve, u kojim slu čajevima I da li se manifestuju bolom 2. Da li ima sekreciju iz nosa, ako ima opisati kakva je učestalost 3. Da li ima krvarenje iz nosa 4. Da li ima otežano disanje I kada 5. Da li dobija napade gušenja I u kojim situacijama, vremenskom periodu I godišnjoj sezoni
______________________________________________________________________1
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________2 6. Da li kašlje I da li je kašalj praćen temperaturom 7. Da li iskašljava, ako iskašljava koliko (da li na puna usta) I kakve je

konzistencije I boje ispljuvak 8. Da li ima bolove u grudnom košu (opisati propagaciju bola ukoliko postoji) 9. Da li se bolovi pojačavaju pri disanju ili kašlju ORGANI ZA KRVOTOK 1. Da li se zamara pri naporu, ako se zamara pri kakvom naporu, lakom, srednjem ili jakom 2. Da li dobija napade gušenja I kada 3. Da li oseća pojačano lupanje srca, kada I u kojim situacijama 4. Da li se javlja otok nogu/trbuha 5. Da li se javlja bol iza grudne kosti I u kojim situacijama (pri naporu, u miru ili pri uzbudjenju) 6. Trajanje, intenzitet I prostiranje bola 7. Da li dobija bol u nogama pri hodu GASTROINTESTINALNI TRAKT 1. Da li ima dobar apetit 2. Da li žedni često (češće danju ili noću/koju kolicinu vode popije) 3. Da li ima smetnje pri gutanju čvrste/tečne hrane 4. Da li ima bol u želucu (naste ili posle uzimanja hrane) 5. Karakter, intenzitet i ritmika javljanja bola 6. Da li ima muku, gadjenje, povraćanje 7. Da li ima nadimanje u stomaku 8. Da li je stolica redovna, kakve je konzistencije (tečna, čvrsta, sluzava) i koje je boje (bleda, crvena, zelena i sl.) 9. Da li ima bol u predelu slezine i jetre UROGENITALNI TRAKT 1. Da li ima smetnje pri mokrenju 2. Da li mokri cesto i u kojim kolicinama (puno, malo) 3. Da li jecijent primetio promenu boje i izgleda mokrace (bleda, zuta, crvena, boja tamnog piva sa zelenom penom) 4. Da li dobija napade bolova/peckanja i da li bol ide sa ucestalim mokrenjem 5. Da li oseca bol u predelu bubrega i kakav (probadanje, ostar, tup) Za zene 6. Kada je dobila prvu menstruaciju 7. Da li je menstruacija uredna 8. Da li je pracena ili nije obilnim krvarenjem 9. Kada je menstruacija prestala (opisati manifestacije, ako su se javile, koje su usledile po prestanku menstruacije)
______________________________________________________________________2
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________3

10. Da li u toku ciklusa oseca promene/bolove u bilo kom delu tela 11. Koliko porodjaja, pobacaja (spontanih, vestackih), mrtvorodjene dece 12. Gde je radjen porodjaj LOKOMOTORNI SISTEM 1. Da li ima bolove pri kretanju i u kojim zglobovima 2. Da li su bolovi praceni crvenilom, otokom i temperaturom zglobova 3. Da li ima bolove u misicima i kako se oni manifestuju CNS 1. Da li ima dobar san (ako san nije dobar koji momenti uticu na nemiran san) 2. Da li ima glavobolje, vrtoglavice i nesvestice (ako je gubio svest opisati u kojim prilikama, koliko puta, u miru ili pri naporu) 3. Da li dobro vidi/cuje 4. Da li oseca slano, slatko, kiselo i da li ima ocuvan oset dodira (vruce, hladno)

ANAMNESIS VITAE
1. Koje je dete po redu u primarnoj porodici 2. Da li se seca oboljenja u ranom detinjstvu (decje infektivne bolesti, TBC, druge bolesti, reumatska groznica i sl) 3. Da li seca oboljenja u kasnijem skolskom dobu, do i posle vojnog roka (za muskarce)

ANAMNESIS FAMILIAE
1. Zdravstveno stanje roditelja i brace i sestara/ ako su roditelji preminuli notirati od cega. 2. Da li neko u familiji boluje/bolovao od kakvih hronicnih, dusevnih ili malignih bolesti

SOCIALNO-EPIDEMIOLOSKI PODACI
1. 2. 3. 4. 5. Zanimanje Uslovi rada Uslovi zivota/stanovana (koliko soba na koliko clanova) Kakvu vodu koristi (iz vodovoda, bunara, sa izvora) U slucaju sumnje na infektivna oboljenja pitati da li je bilo slicnih oboljenja u okolini 6. Da li pusi, i koliko dugo, koliko cigareta dnevno 7. Da li pije alkohol-koju vrstu i koliko
______________________________________________________________________3
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________4

OBJEKTIVNI NALAZ- STATUS PRAESENS
1. Pacijent je svestan/nesvestan, orjentisan/nije u prostoru, vremenu i prema licima 2. Da li je febrilan/afebrilan, apnoican/dispnoican/eupnoican 3. Simetricno gradjen/nije, kakve osteomuskularne gradje (dobra, srednja, slaba) 4. U postelji zauzima (aktivan, pasivan, prinudan) stav 5. Kakva je boja koze (bleda, zuta, cijanoticka...) i kakav je turgor koze (dobar/ocuvan/los-zbogdehidratacije) 6. Opisati vidljive tumefakcije ako postoje 7. Pacijent daje utisak kakvog bolesnika

PREGLED GLAVE I VRATA
1. Opisati oblik i simetricnost glave, da li je normalne velicine ili nije i kakva je kosmatost (muskog ili zenskog tipa), da li je ocuvana ili nije 2. Opisati da li postoji simetricnost lica i promene na mekim delovima (npr.parotitis, edem, herpes zoster i sl.), kakva je boja koze, da li na licu ima osipnih elemenata i njihova lokalizacija, da li je lice masno/suvo sa perutanjem i da li je prisutna mimika. 3. Ispitati osetljivost Valejevih tacaka na palpaciju i notirati da li postoji i u kojim tackama. OČI 1. Opisati da li su normalne velicine (notirati da li postoji egzofalmus/enoftalmus), normalno usadjene u ocnim jamama, i da li su rime oculi u istoj ravni. 2. Opisati da li su bulbusi u primarnom polozaju medioponirani i da li su pokretni u svim fizioloskim pravcima (pri ispitivanjima pokretljivosti moze doci do pojave nistagmusa, tj.nevoljnih pokreta ocnih jabucica koji moze biti horinzotalan i vertikalan. Opisati) Pri normalnom nalazu moze se reci da su bulbusi u primarnom polozaju medioponirani i pokretni u svim fizioloskim pravcima ili neuroloski da su bulbusi u primarnom polozaju medioponirani i konjugovano pokretni. Takodje opisati da li su osovine ocnih jabucica paralelne. 3. Opisati da li su zenice kruzne i jednake (mogu biti izokoricne tj.jednake, anizokoricne tj.nejednake, a po velicini mogu biti mioticne i midriaticne) i da li reaguju na svetlost izdasno i promptno. Takodje ispitati refleks zenica na akomodaciju i konvergenciju.
______________________________________________________________________4
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________5

4. Opisati da li su konjuktive normalno prebojene, vlazne, da li ima petehijalnih krvarenja, ili su krvarenje obilnija i da li postoje subkonjuktivalnifolikuli koji su narocito izrazeni kod tularemije. 5. Opisati prebojenost sklera (da li su zute, normalno prebojene i da li postoje kataraktne promene) NOS 1. Opisati da li je nos normalno usadjen i normalnog oblika i velicine i notirati promene na mekim tkivima (ulceracije, kruste i sl.) ako postoje 2. Opisati da li je septum ocuvan i da li je prisutna vidljiva devijacija, takodje ispitati prohodnost nosnih kanala. 3. Notirati da li su nazolabijalne brazde simetricne ili ne USNA DUPLJA 1. Opisati boju i vlaznost usana (usne mogu biti normalno prebojene, ruzicaste, vlazne, ispucale, uz prisustvo zvala-perlehija, cijanoticne, blede itd.) 2. Opisati da li su uglovi usana u istoj ravni (zbog pareze n.facijalisa) 3. Opisati da li je polozaj zuba normalan, da li su zubi negovani ili postoji karijes, takodje da li postoji isturenost vilice. 4. Opisati kakvog su stanja sluznice u ustima (bukalana sluznica, gingive) i notirati promene ukoliko postoje 5. Opisati da li je jezik normalnog oblika, boje i velicine, da li je pokretan u svim fizioloskim pravcima, da li je vlazan ili suv, ispucao i hrapav, da li je oblozen (kakve je obojenosti oblozen jezik) ili gladak i da li su jezicne papile prisutne i normalno rasporedjene. 6. Opisati da li su nepcani lukovi dobro prebojeni i registrovati bilo kakve promene, da li se pri fonaciji simetricno izdizu, isto tako kakav je polozaj uvule pri fonaciji. 7. Opisati da li su tonzile normalne velicine ili uvecane odnosno atroficne pa se ne vide, da li su hiperemicne ili normalno prebojene i da li se na njima primecuje prisustvo nekog sadrzaja (opisati kakav je to sadrzaj ukoliko postoji) 8. Opisati stanje zadnjeg zida orofarinksa. UŠI 1. pisati da li su usi normalno usadjene, simetricne; kakvog su stanja i prohodnosti spoljasnji usni kanali 2. Notirati da li su tragusi bolno osetljivi na palpaciju i da li su mastoidni nastavci perkutorno bolno osetljivi

______________________________________________________________________5
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________6

VRAT 1. Opisati kakvog je oblika vrat (cilindrican ili ne) i normalno pokretan u svim fizioloskim pravcima, da li postoje patoloske pulzacije vema i/ili arterija. 2. Notirati da li je tireoidea normalne velicine (moze biti nodusno ili difuzno uvecana), konzistencije i da li prati akt gutanja 3. Opisati da li su limfne zlezde (submandibularne, retroaurikularne, suboccipitalne, karotidne, jugularne) uvecane pojedinacno ili u paketu, takodje opisati stanje jugularnih jama i notirati da li su one udubljene, zaravnjene ili izbocene.

PREGLED GRUDNOG KOŠA
INSPEKCIJA 1. Opisati da li je grudni kos pravilnog oblika (moze biti cilindrican 90', astenican ugao manji od 90', bacvasti ugao veci od 90') i simetrican. 2. Notirati da li je obostrano respiratorno pokretljiv odnosno da li prati akt disanja 3. Opisati deformitete grudnog kosa (Pectus indundibularis-levkaste grudi, Pectus incarnatus, Pectus carnatus-kokosije grudi i sl.) ukoliko postoje da li je grudna kost normalno postavljena i da li postoje vidljive tumefakcije. 4. Opisati da li su medjurebarni prostori normalne velicine ili prosireni, da li abdomen prati akt gutanja i da li su fizioloske kifoze kicmenog stuba prisutne. PALPACIJA 1. Opisati da li je fremitus pectoralis jasan, pojacan, oslabljen ili necujan pri izgovaranju reci truba/taraba. PERKUSIJA 1. Perkusija prema jacini proizvedenog zvuka moze biti jaka, srednje jaka i tiha perkusija 2. Perkutorni zvuk moze biti sonoran, hipersonoran, timpanican, potmuo i tmuo. Jasan ili sonoran perkutorni zvuk dobija se iznad organa koji sadrzi vazduh (pluca, zeludac, crevo). Tmuo ili tup perkutorni zvuk dobija se nad tkivima koja ne sadrze vazduh (misici, jetra, srce, kondenzovano plucno tkivo) 3. Uporednom direktnom perkusijom grubo odrediti stanje vazdusnosti plucnog parenhima 4. Uporednom indirektnom perkusijom ispitati simetricnost zvuka pluca i notirati promene zvuka ukoliko se jave 5. Granicnom perkusijom odrediti respiratornu pokretljivost pluca, tj.donju granicu pluca, i granicu pri dubokom inspirijumu odnosno ekspirijumu.
______________________________________________________________________6
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________7

6. Granicnom perkusijom odrediti Krönigova polja tj.vrhove pluca perkusijom niz gornju ivicu m.trapesiusa. AUSKULTACIJA 1. Odredjuje se kvalitet disajnog suma koji moze biti normalan, pojacan, oslabljen i necujan. 2. Pojacan disajni sum se cuje iznad pleuralnih izliva (infiltracija) 3. Poostreno disanje se cuje kod bronhopneumonije 4. Oslabljen disajni sum se cuje kod hipertrofije muskulature, prisustva masnog tkiva, kod emfizema, pneumotoraksa i sl. 5. Necujni disajni sum se cuje kod opstrukcije (papila, strano telo, i sl.) 6. Chain-Stoksovo disanje – kada pacijent na periode prestaje da dise 7. Stepenasto disanje se javlja kod pleuritisa 8. Postoje i propratni patoloski fenomeni kao: a. Zvizduci (krkori) i. Niskotonski – kod opstrukcije glavnog ili srednjeg bronha, zvuci su monofoni svuda jednake jacine ii. Visokotonski (cuje se piskanje) – kod opstrukcije manjih disajnih puteva cuju se polifoni zvuci npr. kod bronhijalne astme. b. Pukoti (vlazni susnjevi) i. Rani inspirijumski pukoti – cuju se na pocetku inspirijuma i na kraju ekspirijuma (emfizem, edem, transudacija) ii. Kasni inspirijumski pukoti – cuju se kao pucketanje soli na plotni c. Pleuralni sumovi mogu biti i. Pleuralni tarez ii. Pleuralno skripanje iii. Pleuralno struganje 9. Bronchopneumonia je auskultatorna pojava. Slusamo li grudnu duplju, tada tiho saputanje brojke 99 normalno jedva razabiremo , ali u onim slucajevima gde u plucima nema vazduha (infiltracije, atelektaze) cujemo to saputanje vrlo dobro i jasno. U takvim slucajevima govorimo da da je bronhopneumonija pojacana. Ako u plucima ima nesto vazduha, ali je kolicina njegova smanjena kao npr. u slucaju nepotpune kompresijepluca iznad eksudata, mozemo cuti bronhopneumoniju kao neko meketanje, a to je uglavnom zbog kompresije bronhiola. To nazivamo aegophonia. Kod normalnog nalaza se moze reci da su disajni sumovi normalni bez propratnih patoloskih fenomena.

______________________________________________________________________7
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________8

SRCE PALPACIJA Intimnim kontaktom ruke sa grudnim kosem se locira ictus cordis tj. vrh srca, isto tako se moze u patoloskim slucajevima osetiti fremis-man ili tril-vibracije koje mogu biti:  Sistolne – kod aortne stenoze i mitralne insuficijencije  Dijastolne – kod aortne insuficijencije i mitralne stenoze  Sistolno-dijastolne – u slucaju ductus arteriousus persistens ili kod arteriovenskih fistula. PERKUSIJA Ovom metodom se odredjuju granice srca projektovane na grudni kos i to na sledeci nacin:  Leva granica se nalazi u V medjurebarnom prostoru 1 do 2 cm od medioklavikularne linije. Perkusijski zvuk na prednjoj pazusnoj liniji je sonoran. Sonornost se odrzava sve dok ne dodje do leve ivice srca. Tada perkusijski zvuk postaje potmuo (leva granica). Perkusija leve granice srca izvodi se od prednje pazusne linije preko VI, V, IV, III i II medjurebarnog prostora. Prst plesimetra se uvek postavlja paralelno ocekivanoj granici srca, a moze i u medjurebarne prostore.  Desna granica – Najpre se odredi gornja granica jetre, perkusijom kroz desnu parasternalnu liniju. Zatim se perkutuje IV, II i II medjurebarni prostor sa desne strane polazeci nekoliko cm spolja od desne ivice grudne kosti. Desna granica srca se nalazi oko 4 cm udaljena udesno od srednje prednje linije.  Gornja granica – perkusija se izvodi preko II medjurebarnog prostorasa leve i desne strane parasternalnog prostora. Zatim se perkutuje preko manubriuma sterni i gornjeg dela tela grudne kosti  Donja granica – srce lezi na jetri AUSKULTACIJA Registruju se prvi i drugi srcani ton. Prvi srcani ton predstavlja sistolni i cuje se pri zatvaranju AV zalistaka, drugi srcani ton je dijastolni i cuje se pri zatvaranju semilunarnih zalistaka. Pri auskultaciji prvi ton se cuje kao jasan, duzi i nesto dublji ton. On se najbolje cuje na vrhu srca i poklapa se sa raradialnim odnosno karotidnim pulsom. Drugi ton je u odnosu na prvi ton kraci, viseg tonaliteta i najbolje se cuje na bazi srca. Jacina drugog tona je u neposrednoj zavisnosti od visine pritiskakoji vlada u aorti odnosno u plucnoj arteriji. Drugi ton je normalno jaci nad plucnom arterijom u dece, a u odraslih nad aortom. Interval izmedju prvog i drugog srcanog tona oznacava sistolu komora, a interval izmedju drugog do sledeceg prvog tona oznacava dijastolu komora.
______________________________________________________________________8
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________9

Auskultatorne tacke na kojima se slusaju srcani tonovi su sledece:  Mitralno usce – V levi medjurebarni prostor blizu bradavice dojke ili 1-2 cm unutar medioklavikularne linije  Trikuspidalno usce – IV desni medjurebarni prostor uz sternum  Pulmonalno usce – II levi medjureberni prostor uz levu ivicu grudne kosti  Aortno usce – II desni medjurebarni prostor uz desnu ivicu grudne kosti  Erbova tacka – spoj III rebra sa sternumom levo. Ova tacka se nalazi u neposrednoj blizini aortnog i pulmonalnog usca i znacajna je pri analizi sistolnih i dijastolnih sumova baze srca. Mogu se javiti i srcani sumovi organskog i fizioloskog porekla i mogu biti sistolni i dijastolni:  Sistolni sum (cuju se od kraja sistole do pocetka dijastole) o Ejekcioni – stenoza aortnog ili pulmonalnog usca o Regurgitacioni – insuficijencija trikuspidalnog i mitralnog usca  Dijastolni sum – Posledice stenoza mitralnog, trikuspidalnog usca i insuficijencije semilunarnih zalistaka. To su blagi sumovi koji se cuju na ogranicenom prostoru. Cuju se od kraja dijastole do pocetka sistole.  Kod izliva u perikardnoj duplji cuje se perikardno trenje koje se najbolje cuje na bazi srca. Uvek postoji kratka pauza izmedju trenja i tonova, tako da citav ritam deluje muzikalno poput suma lokomotive. Trenje se jasnije cuje ako stetoskop pritisnemo jace na prekordij i pacijenta koji sedi nagnemo napred. Kod normalnog nalaza se moze reci da je srcana akcija ritmicna, tonovi jasni i nema srcanih sumova Srcane akcije ritmicne, frekvencija srca iznosi______, srcani rad sinhron sa periferijom, nad srcanim uscima cuju se srcani tonovi, sumova nema i pritisak iznosi______

PREGLED ABDOMENA
INSPEKCIJA 1. Opisati da li je abdomen u nivou grudnog kosa, promene na kozi i njihova lokalizacija i karakter, isto tako notirati postojanje strija ili oziljaka ukoliko postoje 2. Inspekcijom uociti da li su vidljivi i prosireni potkozni vaskularni sudovi (Caput medusae) PALPACIJA Primenjuje se povrsna i duboka palpacija sa savijenim nogama u kolenima i blago rasirenim. Palpacija se obicno pocinje suprotno mestu javljanja bola.
______________________________________________________________________9
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________1 0 1. Palpacija jetre – obema rukama odnosno jagodicama prstiju palpiramo

2.

3.

4.

5.

jetru tako sto bolesnik duboko dise i ako jetra nije uvecana, mi je normalno ne palpiramo. Ukoliko se pak jetra palpira onda opisujemo polozaj donje ivice (kod hepatitisa jetra je uvecana i mogu se ispod donje ivice desnog rebarnog luka palpirati 1-4cm glatke povrsine) u odnosu na desni rebarni luk, osetljivost, njenu konzistenciju, stanje ivica i postojanje izraslina ukoliko su prisutne. Perkusija jetre – Jetru perkutujemo tako sto perkusiju pocnemo ispod klavikule desne strane medioklavikularnom linijom nadole do desnog rebarnog luka. Normalna granica jetre je gore u visini V ili VI rebra, a donja u visini rebarnog luka. Palpacija zucne kese – Zucnu kesu normalno ne palpiramo. Postoje 3 osnovna nacina za palpaciju zucne kese: a. Pacijent je u lezecem polozaju, palpiranje se vrsi u predelu fundusa pritiskivanjem vrhova sastavljenih palceva u Merfijevoj taccki u momentu duboke inspiracije bolesnika. b. Palpacija zucne kese se vrsi u polozaju bolesnika na levoj strani sa nogama nesto savijenim u kolenima i kukovima i priblizenom trbuhu. U ovom polozaju zucna kesa se priblizuje srednjoj liniji i trbusnom zidu. Tacka pritiska odgovara sredini linije izmedju ksifoidnog nastavka i umbilikusa. Pravac pritiska je od strane linije medijane u desno i navise u uglu izmedju rebara i ksifoidnog nastavka. c. Isti efekat se dobije i u sedecem polozaju. Palpacija slezine – Slezinu takodje normalno ne palpiramo. Postoje tri pravila za palpaciju slezine: a. Pacijent zauzima desni bocni polozaj, lekar je sa njegove desne strane i levom rukom pritiska lumbalni predeo dok desnom vrsi palpaciju. b. Pacijent lezi ; jednom se rukom pritiska levi lumbalni predeo dok se drugom palpira c. Pacijent zauzima desni bocni polozaj, lekar je sa njegove leve strane, desnom rukom pritiska lumbalni predeo dok levom vrsi palpaciju. Za vreme dubokog inspirijuma slezina se spusta nanize i postaje pristupacnija palpaciji. Palpacija bubrega – obicno se izvodi bimanuelno; vrsimo pritisak obostrano, i to jednu ruku polozimo na lumbalni predeo, a drugu na trbuh ispod rebarnog luka. Palpacija se izvodi posle duboke inspiracije, u pocetku ekspiracije. Palpacijom bubrega mozemo utvrditi prisustvo povecanog ili spustenog bubrega. Tada procenjujemo velicinu, konzistenciju, mobilnost i

______________________________________________________________________1 0
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________1 1

njegovu osetljivost. U slucajevima kada se bubrezi ne palpiraju i nismo u stanju da procenimo njihovu osetljivost, mi odredjujemo osetljivost bubrezne oblasti. To se postize lakim udarima na lumbalni predeo, odnosno tzv. Veterinarnom perkusijom. Osetljivost postoji obicno kod pijelonefritisa, bubrezne tuberkuloze, nefrolitijaze i paranefriticnih apscesa. U nekim slucajevima mozemo pokusati da izazovemo osecaj bola, pritiskom na odredjene tacke. Tako razlikujemo sledece bubrezne tacke bola: a. Kostno-vertebralna tacka nalazi se u uglu koji formira XII rebro sa kicmenim stubom b. Kostno-muskularna tacka u uglu koji formira XII rebro sa spoljasnjom ivicom sakro-lumbalne misicne mase. c. Podrebarna tacka nalazi se nesto lateralno od mesta gde se spaja m.rectus abrominis sa rebrima. Paralelno sa bubreznim obicno se izucavaju i uretralne tacke bola, koje se odredjuju dubokom palpacijom: a. Gornja uretralna tacka nalazi se na preseku horizontalne linije koja ide preko pupka sa vertikalnom koja prolazi kroz Mac-Burneovu tacku. b. Srednja uretralna tacka nalazi se na preseku dveju linija: horizontale, koja spaja obe spinae iliacae anterior i vertikalne koja ide kroz tacku koja se nalazi na spoju izmedju unutrasnje i srednje trecine linije koja spaja spinu iliacu anterior sa pubicnom simfizom. c. Donja uretralna tacka odgovara mestu gde su ureteri priljubljeni uz mokracnu besiku, a odredjuje se rektalnom ili vaginalnom palpacijom. PERKUSIJA Perkusijom se odredjuje stepen naduvenosti trbuha. U slucaju da palpacijom odredimo tumor u trbusnoj duplji, perkusijom mozemo da resimo pitanje da li se tumor nalazi ispod creva tj.pozadi creva, ili u samom crevnom zidu. Tumori trbusnog zida i omentuma priljubljeni su neposredno uz trbusni zid i zato daju pri perkusiji tmuli zvuk, dok se tumori bubrega, pankreasa, mezenterijuma ne daju odrediti perkusijom. Takodje se perkusijom odredjuje da li postoji skupljanje tecnosti u trbusnoj duplji. Nivo tecnosti i oblik linije ovog nivoa odredjuje se u uspravnom tj.stojecem polozaju. Nivo slobodne tecnosti ima oblik luka sa ispupcenjem skrenutim dole. U sumnjivim slucajevima moramo okretati bolesnika s jedne strane na drugu, a zatim odrediti perkusijom da li se tecnost premesta u deo trbuha koji lezi najnize. Prisustvo slobodne tecnosti u abdomenu mozemo odrediti i metodom odredjivanja talasanja tecnosti «fluktuacije» (fenomen sante leda,
______________________________________________________________________1 1
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________1 2

buckanje). Bolesnik je u lezecem polozaju, leva ruka onog koji palpira, povrsinom dlana bez narocitog pritiska namesta se na bocnu levu stranu bolesnika na nivou umbilikalne linije. Istovremeno prsti desne ruke vrse nekoliko lakih udaraca po suprotnoj bocnoj strani trbuha. U slucaju prisustva ascita udarci u desnoj polovini trbuha stvaraju talasanje koje se prenosi na levu bocnu polovinu. AUSKULTACIJA Auskultatorno se u abdomenu mogu cuti zvuci koji nestaju usled crevne pasaze, u slucaju da se ovi zvuci ne cuju znaci da je doslo do prekida crevne pasaze (ileusa). Isto tako auskultacijom se moze cuti i sum a.renalis kod renalne hipertenzije.

PREGLED LOKOMOTORNOG SISTEMA
1. Ekstremiteti – da li postoji bolnost misica pri aktivnim-pasivnim

pokretima, da li postoji bolna osetljivost misica pri palpaciji. Takodje opisati i pokretljivost ekstremiteta i da li postoje pretibijalni edemi koji se javljaju kod srcane i bubrezne insuficijencije. 2. Ispituje se takodje prisustvo pulsacija a.femoralis, a.popliteae, a.dorsalis pedis (u predelu drugog intertarzalnog prostora) i a.tibialis posterior (nesto iza malleolusa medialisa). Opisujemo da li su pulsacije slabe, dobro obostrano/jednostrano palpatorne. 3. Isto tako odredjujemo kakva su stopala (npr.mogu biti ravna) i notiramo promene. 4. Glavne direktive kod ispitivanja zglobova su bol, otok, osetljivost, rigidnost-ukrucenost, ogranicenost pokreta, krepitacije-skripanje, atrofije misica, edem, deformacije zgloba, subkutani cvorici-reumaticki kod Noduli rheumatici.

PREGLED CNS-a
Ispitati fizioloske reflekse i opisati nalaz patoloskih refleksa ukoliko oni postoje.

ZAKLJUCAK ILI EPICRISIS
U ovom delu opisati tok bolesti od pregleda do otpusta, evoluciju simptoma i znakova, sprovedene metode ispitivanja i lecenja, postignuti efekat lecenja, predlog za dalje lecenje, rehabilitacija, ocena radne sposobnosti, nacin ishrane i dalju aktivnost bolesnika.
______________________________________________________________________1 2
Dragana Šarović

Klinička anamneza Interna medicina ______________________________________________________________________1 3

KRAJ

______________________________________________________________________1 3
Dragana Šarović

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->