mrVENE T.

BOGOSLAVOV
ZBIRKA
RESEN1H ZADATA1<A
1Z MATEMATlI<E 4
TRIDESET DRUGO rZDANJE
ZAVOJ) ZA UDZBENIKE J NASTAVN,\ SREDSTVA
BEOGRAD
20UO
PREDGOVOR DVADESET SESTOM,
PRERADENOM IZDANJU
Prvo izdanje ove zbirke je iz januara 1968. godi-
nc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za
IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera.
U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva ele-
mentarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih lini-
ja u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti
- Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni
maturski pismeni zadaci, se panova na maturi uvodi is pit iz
matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi
su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene
su da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom
matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni
savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja.
1991. godine.
Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pe-
te beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa
i sugeslijama za njegovo
Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe:
lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni
zvezdicama.
Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i
sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc AUTOR
PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU
U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je
novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u
Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijern-
mil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn
AUTOR
NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE
U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas-
!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge
izdanja i koje su postale nezaobilazan deo kulture i obrazo-
vanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr
Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tride-
scto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora
Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti
srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim oboga-
civanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbir-
ke su svaki put nove.
Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklo-
pilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcd-
nog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjiga-
rna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama
rcsenih zadataka iz matematikc.
Urednik
iarko Jovie
U Bcogradu, 19. decembra 1997.
Glavni i odgovomi urednik
dr Petar Pijanovic
ZADACI
I GLAVA
1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikava-
nje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova
dva svojstva:
1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA.
2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2'
Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a),
kaze se da j e:
parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ;
neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) .
Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je
tacna implikacija
Xl <X
2
=> f(x
l
) <f(X2) '
a monotono opadajuea ako vazi
Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .
Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x)
(w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox.
Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije.
Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj.
f(a) = ° zoveserealnanula funkcijef(x).
Inverznajunkcija. Neka je (preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
. .
*) SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.
7
lnverzno preslikavanje, II oznaci 1-
1
, jeste preslikavanje skupa
f(A), odredeno jednakoscuf-
1
(f(x))=x
1,
3.
4.
5.
6.
8
Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei
nacin:
a) f(x) = V 4 _x
2
;
b) g(x) = V 4x _x
2
;
c) 1/J (x) = In(x2 - 6x).
Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je:
1 2
a) f(x) = -2:x - 1;
b) f(x) =x
2
- 9;
c) f(;c) = + 2. OdreditiskupA.
Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom:
a) f(x) = V log (3x
2
- 2x);
b) f(x) =
1
c) y=(2x+8-x
2
)-2+log
o
.,(x-·I);
d) y = y10g 8) -log o.s(x
2
::;:'4);
3
e) y=--'2+ log(x2-·x);
4-x
J
-.... ----.....

I) y= log
1o
'
4
--"
Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0, 1].
(
x2 - 1 \
Odrediti oblast dellnisanosti funkcije f x + £) .
Aka je f (x) = x
3
- :>x
2
+ 1, tada je f (2) + 2f (0) = f (1). Dokazati.
2x + 1 .
Ako je f (;c) = x _ 2 ' tada je f if (x)) = x. Dokazatl.
7.
8.
9.
ltl.
iI.
12.
13.
x-I
Ako]'er(x) = -- lada]'c
. J x+l'
f(xl - fry) _ x -y
1 + f(;c)f(y) - 1 +xy .
Dokazati.
Ako je f (;c) = sinx, dokazati <ia je
(
X + v) lr:-:;rl'X -v\
J(x) +J(y) =2J 2
Neka je f (x) = =2 + bx + c. Tada je
f(x + 3) - 3J(x + 2) + 3f(x + I) - f(x) = O. Dokazati.
funkcionalne jednacine:
a) f(x + 1) =x
2
- 3x + 2;
b) [(x +x-
I
) =x
2
+x-
2
;
c) J(x-
I
) =x + Vi+2';
d) f (x : 1) = x
2
, g<ie je f nepoznata funkcija.
Ako je f (r - 1) = 2x - 3, odrediti f if (x
2
- X + 1)).
D
. f k" I f() sinx
ata]e un Cl]a [ormu om . x = 1 .
+ cosx
Dokazatidajef . f (23
n
) = 1.
Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama:
x
3
_ 8 X4 - 17x
2
+ 16
a) f(;c) = --; b) J(x) =

c) f(x) = sinx - 1.;
2
e) f(xl = tgx - V3;
d) f (x) = log (x - 1) ;
t) f(;c) = Vsinx + 1.
9
14.
15.
16.
17.
18.
19.
10
Ispitati pamost sledecih funkcija:
a) f(x) =x2_1_ 3cosx;
b) f(x) =x
2
+ 1 + sinx
2
;
c) f(x) =x
3
+ 2 + sinx;
x
d) f (x) = -. - + 1 .
Slnx '
sinx + tgx - x
3
e) f (x) = 2
COS X
f(
sin2 x + cos 3x
1) x) = --.,,--
2'"-1
g) f (x) = 2'" + 1 ;
1
h) f(x) = 2'" + 2'; i) f (x) = 2'" - rx.
D
. f k" f (1 + ay
ata Jeun C1JU ormulom f (x) = .
a'
Dokazati da je data funkcija pama.
Data je funkcija f (x) = log (x + V 1 + x
2
). Dokazati da je data fun-
kcija nepama.
Ak
. f() 1-x .
o Je x = log 1 + x ' tada Je
f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati.
Data je funkcija f (x) = ax
2
+ bx. Odrediti rcalne parametre a i b
tako da je f (x) - f (x - 1) = x. Zatim, dokazati da je zbir prvih n
prirodnih brojeva jednak fen).
Polinom f (x) treceg stepena, ciji je slobodni clan jednak nuli,
zadovoljava jednakost
f(x) - f(x - 1) =x
2
.
Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata
prvih n prirodnih brojeva.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
Odrediti osnovni period funkcije:
x
a) y=asinbx; b) y=tg2:;
c) y = cos
2
x; d) y = sin
2
"'-.
. 2'
c) y = sinxcosx; 1) Y = tg (x + a).
Funkcija y = sinx + sin 2x + sin 3x ima osnovni period w = 2n.
Dokazati.
Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije
y = a cospx +b sinpx.
Odrediti osnovni period funkcije:
a) y = cos
4
x + sin
4
x; b) y = cos
6
x + sin
6
x.
Data jc funkcijaf (x) = x
2
• Odrediti njenu inverznu funkciju i skici-
rati grafike funkcijaf (x) i rl (x).
Data je funkcijaf(x) = log 2 (x - 1). Odrediti njenu inverznu fun-
kcijujl i skicirati grafike za obe funkcije.
Data je funkcija f (x) = 3
x
- L Odrediti njenu inverznu funkciju i
nacrtati odgovarajuci grafik.
Dokazati da je inverzna funkcija funkcije
x+l
t(x)=--
x-I
sarna ta funkcija i skicirati njen grafik.
Data je funkcijaj(x)=iogz OdreditiF
1
a1: _ a-x
Data je funkcija f (x) = --:2::---
Odrediti rl (a>l).
"
31.*
32.*
33,
34,
35.
Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' - a -x
, 'd' + a-x
a) Pokazati da je funkcija[neparnu,
I+x
bl Pokazati da jej-l (xl=log, -'-,
I-x
NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x), koja je implicitno
definisana jednacinom
?
In (x- - 1) + 3 In (v + 2) = 3,
Odrediti oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu
funkciju 1'", za x > L
Odredili inverznu funkciju 1'1 funkcije
, 'r--;r===;;
f(x) = Vx+VI+x2 + Vx -VI+x
2
Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije:
2
a) f (x) = 2 sin 3x ; b) [( )
x = 1- 2 cos x ;
I ,
c) f(x) = 2(1 + cos X) ; d) fIx) = t sin
2
x,
Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija:
x-2
a) f(x) =
b) fi" J/3=X ,3 - 2x
\X) = - x + arc SIn 5 ;
c) [(x) = V 4 - x
2
+ arc sin ;" : \ ;
d) [(x) = arccos-
x
- +
1 +x
jednacinu:
a) 4 arc tg (x
2
- 3x - 3) =:n:;
b) 6 arc sin (x
2
- 6x + 8,5) = :n: .
36.
1
1] _ x
2
Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-;:-. -.
Odredili ,va resenja fJ E [0, n J jednacine
V3
f(sinfJ) = 3'
37. * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for,
x2+x+1 3 .. 1
mu]omy = + 1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2'
38. Skicirati grafike sJedeCih funkcija:
a) y= Ixl + IX+21;
,-,,---
b) y = V (x - 1)2 + V x
2
+ 4x + 4;
c) Y = Ix
2
- 11; dl y = Ix - x"i - x;
4 1
e) y = --' f) y =-.-;
- 4' SlUX
1
g) Y = Icosxl '
h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n).
39. * Dokazali da je P (x) = A (x
3
- x) (A = const) jedini polinom
koji zadovoIjava jednakost
(x - 1) P (x + 1) = (x + 2) P (x).
40. * Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednaci-
nU f (;,,:2
1
) =5x+3.
41.* Data je funkcija x ...,. f (x) = a + be'. Odredili realne brojevea, b, c,
ako je [(0) = 5, fell = 14, f(2) = 50.
x-I
42. Datajefunkcijaf(x) = x + 1 (x;: -1). Odrediti:
a) f(f(x»;
b) f(f(x» = 0,5;
c) resenjajednacine f(x) - f(f(x» = 0,5.
13
3.* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X
2
)-O,5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))),
4. * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija f" (x) na sledeci nacin:
5.


18.
fl (x) = f(x), f"+I(X) = f(f"(x» (n = 1,2",\
Ako jeJ(x)=x(l +X
2
)-O,5
dokazati da jeJn(x)=x(l +nx
2
)-O,5
Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1)
x+2
a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[
b) f(x) = 1.
c) nejednacinu f(x) > 0,
d) Za koje vrednosti parametara a jednacina
f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina
D
'f k" f ( 16 - x
2
ata]e un cI]a . x) = . . .
1 - smxsm 7x
a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije.
b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna.
Odrediti oblast definisanosti funkcije
f (x) = V (x
2
- 3x - 10) log2 (x - 3) .
. 'x
2
+ 2x - 1
Ako]e f (x) = , tada je
3
(1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x
2
+4x+4.
Dokazati. Da Ii vazi obmuto?
19. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = V 16 - x
2
log2 (x
2
- 5x + 6).
;0. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = arcsin (4x2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-)
x
2
4
,
!
51. Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx
2

Odrediti realne brojeve a, b i c tako da je
f(g (x» = g (f(x)),
52. Datajefunkcija f(x) = 2x
2
+ 2x-
2
+ 5x + 5x-
l
,
Dokazati da je f (x) = f (x-I) .
53.
54,
55.
Akoje
d'
-x
-a
f(x) = d' x'
+a
2
g (x) = d' -x'
+a
tada je
x+ _ f(x)+f(y)
f( y) - 1 +f(x) 'f(y)'
g (x + y) = g (x) + g (y)
l+f(x)'f(y)'
Dokazati.
=x,
odreditif
Date su realne funkcije fl (x) = (x - 1)2, h (x) = Ix - 112,
_1)5
hex) = x-I ' f4 (x) = Ix - 11 V x
2
- 2x + 1 i
f5 (x) = (x - 1) V (x - Ii. Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja
tacna:
a) sve funkcije su medusobno razlicite;
b) h ;cf, =f2 =f4 ;cf5;
c) f, = fz = h = f4 ;c f5 ;
d) h ;c f, = fz ;c f4 i f5 ;c f, ;
e) sve date funkcije su jednake,
56,* Ako je niz funkcija fn (x) , n EN, definisan na sledeci nacin:
x 1
f, (x) = x-I' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +, (fn (x», n EN,
izracunatif,992 (1992).
15
57.
58.
59.
Ako je f = (x - 1)2, izracunati f(3).
x + 1
DatesufunkcijefJ(x) = I,h(x) = ctg"'2,/3(X) = V Isin x
l
2
'
1 - cos x
Vl+cos2x
f4(X) = I ''2 I' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna:
v L COSX
1
a) sve funkcije su mcdusobno jednake;
b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih;
c) fl '" fz = f3 '" f 4;
d) fl '" f2 = f3 = f
4
;
e) fl "'h =f4 "'fz "'fl'
2
f4(X) = log, 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni:
a) sve funkcije su medusobno jednakc;
b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih;
c) fl = fz = h '" f
4
;
d) II = f4 '" fz '" f3;
e) f l "'/2=h"'f
4
"'f
l
.
60. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x, izracunatif (x) + f (;).
61. Ako je f (x - 2) = x
3
- 2x - 1, izracunatif (1).
62. Funkcija f (x) = 2x - 1 definisana je u skupu realnih brojeva. Za
koje vrednosti x suo f (0), f (f (x» i f (x
2
) uzastopni clanovi arit-
metickog niza?
63. Data je funkcija x .... f (x) = x
2
+ ax + 3, (a, x, y E R).
a) Izracunati f (6), ako je Ie -1) = 4.
b) Resitijednacinuf(f(x» = 52, akojef(-l) = 4.
t6
1.2. Granicna vrednost funkcije
1. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u ta-
ck; a, ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0, takav da je
I (f (x) - A I < t za svako x za kOje je Ix - a I < {\ .
limf (x) = A ilif (X) .... A. x .... "
Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii
x-a
a) lim [(x)±g(x)] = A ± B b) lim [((t) ·g(x)] = A . B i
x-a
'0) lim iJ!l = A ,3 ",0
.t-'a g(x) B
x-a
64. Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati:
65.
a) lim2x = 4; h) limx
2
= 4;
x-2 x-2
x+2
c) lim-- = 1;
x .... 1 3
d) lim (3x + 2) = 5.
x-I
Po tlefiniciji granitne vrcdnosti, pokazati da je lim (2t - 1) = 3.
Koliko mora bili {\ da bi za sve
xE(2-o,2+0) bilo J(2t-l)-31 <0,01'1

66. Odrediti sledecc granicne vrcdnosti:
67.
68.
3x+1 .5x
2
-3x+2
a) lim ,; b) hm ?2 j "
x-<>w4x x .... ()OLX+'-!X,l
Odrediti granicnc vrednosti (67 -- 691:
x
2
- 4
II) lim --;
x .... 2 X - 2
x
2
+6x-7
h) lim -,;------
X"'" 1 -5x+4
2 + 1
) I
, x
C lIn --0-
x ..... oo .x-
x
2
_ 7x + 10 . .:u-
4
_ 4x
2
+ ]
b) lIm 3 .2 ,,; a) lim 2 ;
x - 9x + 20
x __ IX -x -X,I
x' - 6x
2
- 27
c) lim 3' 2 .
x ..... -3 X +3x +x+3
17
69.
70.
71.
18
a) lim

x
2
+3x-1O
3x
2
-5x-2'
Odredit' sledete granicne vrednosti (70 - 73):
a) lim (x -- .j;:2:::10;:);
c) lim
x ..... 1 - 1
4
Vx-VA
e) lim 8 Itc::-
X x-l Vx- v,x.
Vx-Va
d) lim -,_ .... --.-, -
x .... a Vx - va
a) lim
V b
2
+ 411c - V b
2
- 4ac
/l-'O 2ll
8 Vx _x
2
b) lim 8 _ 4 Vx;
x-4
4 (2 - VX=3)
x2 _ 49 ;
x-3
f) lim r:x+T _ 2 .
x-3 I x
3
Vx-J
Vx -1 '
Vl='X - 3.
3 ,
2+ Vx
c) lim
x- -8
. ';-;:2:;1 -- 1 .
g) lim .j.... . ... ,
, x
2
+ 16--4
V'"'37:x'+-1' V4
: lim '
x-I
c) lim (x (V x
2
+ 1 - x» .
x- 00
73.* a) (V
x
+ V x + Vx - Vx) ;
74.
75.
76.
Vx-Va+Vx a
b) lim V 2 2
x-a X - a
c) lim (Vx2+ax+c + Vx
2
+b.:+d -2x);
d) lim (V(x+a)(x+b) -xl
(a, b, c i d realni parametri).
Odrediti sledece granicne vrednosti (74 - 79):
sin 4x
a) lilll ---. ;
':,70 x
I_cos 2x
c) lim ... -";_ .. ;
XSlnx
. tg x
b) hm·-· ;
\/" x-+O X
I-cos x
d) lim --:2-
,\,/ ....... 0 x
· sin (a+x)--sin (a-x) .
e) --.....
x_D-.. X
,
a) lim -. -'--.--- ;
x,Q/ sln
2
x
· tgx--sinx
c) lim.·--,-- ;
X'->,o' X
· sin 4x
e) lim.
.jx+1-1
:J
x
cos-
I
. 2
a) 1m --;
x_n x - n
sin
2
x - sin
2
a
c) lim 2 2
x - a
sin 3x
bYlim·:- -;
, x->O sm 2x
2x-sinx
d) lim ----;-;
x->O 3x + SIn x
x
3
+ 1
1) lim . \'--'- .
: sm(x+ 1)
sin (1 - x)
b»)im ,=- 1 ;
\ i/X-oo
t
vx-
d) ( - x) tgx);
x-"2
cos ax cos hx
e}lim ... -------2--------· ;
1) lim
V' ..:--0 X
77.
r,
---- ...--- r---
" I +xsinx-ycos2x
a) lim ---.--------.--
x"'" 0 2 X
to' -
'" 2
, .
Vb) lim------C--T--- ; r'.:·
,x-+O SID X
Y' . sin(a+x)-sin(a--x)'
78 *a) lim ---.. -----. ;
. ,. x-.o tg(a+x)-·tg(a-x)
· tg x-- sin;
b) Iim------ -----;
x"'" 0 x
3
x-I
2;
· 2
79. * a) lim --. ---------- "------.

· l--c08(1--cos x)
bYlim --- "---'---.
x-o X4
80. Izraziti povrsinu P
n
i obim On pravilnog mnogougla, upisanog u
kruznicu poluprecnikar, u funkciji broja stranica n, a zatim odrediti
lim P" i lim 0" . (Jedinica za merenje ugla - radijan.)
81.*
82.*
83.*
20
n _00 11 ..... 00
Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81- 83):
2" + 2
3
-x - 6
lim 1 •
2
X_'7 .t
x ..... 2 '""
x" - 1
lim ---
x_lx"-l
(m in prirodni brojevi).
84.
I
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
\,
Znajuci da je
(
I)X (1)" 1
1 + =, 1 + (1 ,
odrediti sledece granicne vrednosli (84 - 90):
x+l
a) lim --I
(
X
x_+oo x-1;
. mx +n
( )
x
a) hm ;
X_+CXl mx + p
2
(
? )"
.. r- + 1
a) lim -2-- ;
x ..... +oo X - 2
ill.,Ilm x(ln(x+l)--lnx);
x_oo ___
. J A+x
b)/lim In ----.
\/ x ...... o x
(
5 )X
a) lim 1 - 4x ;
x_+oo
(
X2+X+l)"
a) lim ----
x_+oo x
2
-x-1
(
x2 + 5x + 4)"
b) lim -0;;-----
x_+oo - 3x + 7
a) lim (I + 3tg
2
x) <,,' x ;

1
b) lim (cos xl""" ;
x ...... o
Dokazati da je:
eX-l
a) lim
X""" 0 x
. x+m
b) hm (--
, )X
x ..... +oo \x - nl
(
3)"
1 +:;:-
. log (I + lOx)
b)hm ---------- .
I ,,·/'·X--+O X '
V
5
b) lim (1 + .
X"'" 0
Q"-l
bl lim----- In a ;
..., .... 0 x
21
. In(I·I·x)
c) hm
X"'" 0 X
Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 - 99):
92.*
"
e--
2X
_l
,yJlim ---
/ x-tO X
eX-l
93. * a) lim ... :--... ;
'j/'x ..... 0 sIn?C
sin
2
x
+';;" - cos x -
94.
95. ) I
. 2cosx - 13
a 1m .
sin ,
exl_cosx
96.* '}) lim ;
t..,,:C x ..... O x
1
/.' r. -
{/v.* lim (1 +tg
2
V x) 2x .
uP X"'" 0
eox_e
bx
b) lim
I 'x""'O X
b) lim x(y1;-I) (a>O) .
x ...... w
e
xl
-1
b) lim -.- .. '---.
J"
sin ax
98.* lim
x-n sin bx
( a i b celi brojcvi).
99.*
100.* Odrediti realne brojeve a i b tako da je:
(
2 + 1 )
a) lim - b = 0;
x_oo x+l
b) lim (yx
2
-x+l-ax+b)=O.
x--oo
22
Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105):
. sin (sin x)
101. a) lim--···· ;
b) lim 2 arcsin x .
X-'-'O 3x
102.
103.
.>;->0 x
) li
arc tg x
a
x---oO X
) li
arc sin (1 - 2x)
a m --... ..
X"'" 0 4x
2
-1 '
b) lim x - - arctg--
(
n x )
4 x+l
b) lim 'lrc tg 2:" .
x""" 0 SID 3x
. x
104. a)
1 _x
2
lim -.--;
x .... 1 SIn.7lX
sm"2 + cosx
b) lim
1 + sin
2
x + cos x .
. x-a l[X
105. lim sm -2- . tg 2a'
x ..... a
x + Vx"+7
106.* Data je funkcijaf(x) = V." 2' gdc su a i b rcalni brojevi.
x+ x-+b
Izracunati:
a) lim f(x);
x-+oo
b) limf(x).
x .... -oo
107.* Data je funkcijaf (x) = 3x + ,4 .Odrediti:
2x+Vx-+4
a) lim f (x); b) lim f(x).
x_+oo
x __ oo
1.3. Asimptote krivih Iinija u ravni
1°. Ako postoji realan broj a takav da je
limf(x) = ± 00,
x-a
onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije
Y =f\x).
2°. Ako postoje granicne vrednosti
23
... f(x)
k = llm --
x--±"" X
j n = lim ([(x) - kxJ,
X_Ion
onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. Ako jek = 0, funkcija ima
horizontalnu asiruptotu y = n.
Odrediti aSiruptOle krivih (108 - 116):
x
2
- 5x +
W8. a) f(x) = x-2
V,'}. a) y = ----x.-. +-2'---:
x
3
no. a) y = ?;
2 (x + 1)-
x
2
- 2x - 3
Hi. a) y = 2
2x-x
1
H2. a) y - -_.
- cosx'
1
c) y=-
sinx·
1
Y
113. a) y=xe ;
. 1
U4. f ~ x ) =:;: + 2 arc 19X.
_ ~ 150
Ll6.
:24
x+l
[(x) = 1 ~ '
V x'-4
. 1
b)· f (x) =4x + 1 + -;
x
x
3
b)y=-?--.
r-l
1
v
b) Y = e .
b) Y = ctgx;
x-I
b)Y=Vx2 +1
117.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. Prirastaj funkcije
Obrasci i dejinicije
1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom Xo je
(1) L1y = f(x
o
+ L1x) - f(x
o
).
2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu
[xo. Xo + L1x] je
(2) .LlY f(x o.-1:: L1x) - f(x o)
L1x L1x
3" Neprekidnost funkeije.
Difinicija 1. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apsei-
som x = a, aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka
vrednosti funkeije za x = a, tj.
(3) limf(x) = f(a).
x-a
Definicija 2. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a, ako
je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju
argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije:
(4) limL1y=O.
.dx ..... O
Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0,002, funkeija
x-.f(x) =x
2
+ x-I dobija prirastaj Lfy= 0,006004. Odrediti pocet-
nu vrednost nezavisno promenljive.
25
118. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCev-
iii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = - x
2
+ 2x + 3 poras!a za
dy=0,0199? Za dX dobice se dye vrednosti. Objasniti ovaj slucaj
na grafiku funkcije.
119. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole
y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i
x
2
=6.
120. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x
3
- x
2
+ 1 za
Xo = I i dX = 0,1.
121. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy
funkcije x->y=f(x), pri promeni nezavisno promenljive od vred-
nosti Xl na vrednost Xl:
a) x->f(x) = log lOX, Xl = 1, x
2
= 1000;
b) x->f(x)=log
l0
2x, xl=0,5, x
2
=5.
122. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-.f(x)=sinx ako je
x=5" a dx=20'.
123. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t
3
+ lOt,
gde je t vreme u sekundama, a s put n metrima. Odrediti srednju
brzinu kretanja u intervalu t E [20, 20 + dt] i rezultat primeniti na
brojnom primeru za:
a) dt= I; b) dt=O,I; c) dt = 0,01. Izracunati trenutnu br-
zinu kretanja za t = 20 s.
124. Data je funkcija i poeetna vrednost argumenta
a --
Xl =a-b. Odrediti krajnju vrednost argumenta x
2
ako je
I
dV=·-.
. a-b
125. Ispitati neprekidnost funkcije:
a) f(x) = x
2
+ x -I u tacki sa apscisom x = 2;
b) f(x)=x
3
-4x
2
+3x+5 u tacki sa apscisom x=l.
26
126. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x:
x-I
a) f(x)=ax
2
+bx+c; b) Y=:;'2+1;
c) f(x) = sin x; d) f(x) = xlf' .

127. Prosiriti oblast definisanosti funkcije:
.JlO-'>:-3
,xED,
y2-x-1
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1.

128. Prosiriti oblast definisanosti funkcije
.Ix2+ I-I
f(X)=---:;'-2 _... (x#O),
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o.
*
129. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za sva-
ko x:
a) f(x)={X+I. .
3-ax
2
, x>l'
{
X
2
-4, x<O
b) f(x)= a+2. x=O
x-4, x>O
{
x2-4
c) f(x)= x-2'
a,
130. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x):
x I
a) f(x)=.>:_3; b) f(x) =
x
e) f(x)=-.-;
SIn x
d) f(x)=tg x;
I
f) f(x)=- -"
1+5"
x#2
x=2.
131. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ima prekid prve vrste.
x
132. Data je funkcija f(x)
Ixl
Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste.
133. Odrediti vrstu prekida funkcije
1
y=arctg(l
28
x
2.2. Izvod funkcije
Definicija 1. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se
konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirasta-
ja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad
x->a, tj.
(I) f
'() def l' f(x)- f(a) (. odf'() Ok' .
a = Im--···,-- lZV a u tac 1 sa apsclSom x = a
X""" a x-a
predstavlja broj);
(2) f'(x) = lim f(x±.:1
x
)-.tI2 .
&->0 .dx
Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki
u kojoj je ona definisana.
I" Tablica izvoda elementarnih funkcija:
1. (C)' = 0 (C = const.), 2. (x)' = 1.
3. (xll)'=nx
n
-
1
, 4.
__ 1
2y1x
(x>O),
5. (sin x)' = cos x, 6. (cos x)' = -sinx
7.
(tgx)' =_1-
cos
2
x
n
(x#-+kn)
2
8.
( , I
ctgx) = ---.-
sm
2
x
(x#kn)
9. (ax)' = a-"ln Q, 10. (ex)' ="x,
11.
' log ae
(x>O, a>O) 12.
I
(x>O), (log x) =.-
, x
x
13.
( .)' I
(Ixl < I), 14. (arc tg x)' = arc SID x =
l-x
2 1 +X2
15.
(arc cos x)'= - 16.
(arc ctu x)' = __ 1_ ..
e 1 +x
2
2" Osnovna pravila izvoda:
1. (Cf(x))' = C fIx),
2. (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x),
3. (f(x). g(x))'=f'(x) . g(x)+g'(x) . f(x},
(
[(Xl)' j(x) g . g'(x)
4. g (x) - g2(X)
(g(x}#O).
Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama:
134. a} b) f(x)=_lo.
,,/4 x + 5
135. a) b)
136. a) f(x}=xsinx; b) f(x)=xcosx.
137: a) f(x)=x
2
sin 2x b) f(x)=x
2
cos3x.
Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvo-
de funkcija definisanih formulama
138-
a) ,
b)
139. a) y= 5x
6
_3xs +4x-8; b) y=4x
3
-2x
2
+x-5.
140. a) ; b)
y=.if;-7x+
141- a} y = (x
2
+ a
2
)(x
2
_ a
2
) ; b)
y=(x3-I)(x2+x+l) .
142. a) f(x)=(2x+l)(x
2
+3x-l) ; b) f(x)=(3x
2
+ 1)(2x
2
+3) .
143. a) f(x) = x
2
cos X ; b) f(x)=x
3
sinx.
144. a) f(x)=tgx-ctgx; b) f(x)=x-sinxcosx.
x
2
+ 1
x-a x
2
145. a)
;
b) f(x) = .. -; c)
f(x) =
x+a
x
2
_x+ 1 x2-x+1
146. a) f(x)=-,----- ; b) f(x) =
X--j-X+ I x
2
+1
29
sin x -x cos x
[47. a) f(x) =
b) f(x) = eX arc sin x .
148. a)
cosx

" l-sinx
149.
tso.
lSI.
(1 +t
2
)arctgt-t
f(t)=-' ""-2---'
Data je funkcija f(x) = - x
3
+ 9x
2
+ X - L
Odrediti 1'( -l).
Data je funkcija f(x) = - + - 1 ,
Odredili!, (3), 4 3 2
152. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x
2
, Izracunati!'(1),
153. Dataje funkcijaf(t)=t
3
-3 In t. Izracunatif'(3),
l54.
l55.
156.
, " ) cos x + 1
Data Je funkclJa f(x = ...... _.,
cosx-l
Izracunati f' CD,
, f() tgx " 'f,(n) Ako Je x = ______ n. __ ' lZracunatl ._-"
I-tg x 3
Ako je f(x) = 5 arcsin x- 3 arc cos x, izracunatif'( ¥).
157. Ako je f(x) = e"+l, izracllnatiJ'(-l),
e"-1
158. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2),
159. f()
I-sin x, • 'f,(n)
Ako je x lzracunatl -,
1 +cosx 4
Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) (160-·168) ako je:
1 +ctgx
160. f(x)=-- "",
ctgx
tg x
161. f(x)='1--'
-tgx
162. f(x) = cos x (1 +sinx),
\0
"1
163. f(x) = sin x (1- cosx).
5-e"
164. f(x) = 2 .
rr_e-
X
165. f(x) = e"+e--:<'
Inx
166. f(x) = I-In x'
Inx-2
167. f(x)=j;:;;-'
Inx+1
168. f(x)=-in---;--'
P k
'd f k" 1 + In x d I' 'd"
169. 0 azatl a un CIJa y za ovo Java Je naClnu
x-xlnx
2x'y' = x
2
y2 + 1.
170. Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = jednak izvodu
funkcije y = 2X2 + 5x + 3,
171. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb
koja pripada grafiku
a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2, y);
b) y=X
4
_x
2
+3 u tacki A(l, y);
c) y = In xu tacki A(l, y):
d) y=sinx u tacb A(n, y),
172. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x
3
+3x
2
_5 kojaje nor-
malna na pravu 2x-6y+l =0,
173. U kojoj je tacb para bole y = x' - 7x + 3 tangenta paralelna sa
pravom y = 5x + 2?
174. Data je fllnkcija fix) = x
3
- 3x
2
+ 1. Odrediti tacke u kojima su
tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill.
175. Odrediti jednacine tangenti hive y=x
3
-2x
2
+x-2, koje su pa·
ralelne sa pravom 7x-4y+28=O,
176. Dve krive definisane su jednacinama:
Dokazatida ove krive imaju za-
jednicku langentu u tacki M (2, 9) i odredit; jednaCinu zajednicke
tangente.
'.77. Odredit; jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = X4 x
2
+ 3 u
tacki M (1, y) koja pripada grafiku date funkcije.
178. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 x
2
u lacka-
rna prese"ka sa osom Ox. l<-onstruisati parabolu, tangentu i OOf-
malu.
179. Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x uta-
YA(n '\
C1 -2'Yr
\ /
180. Odrediti jednaCine tangente ; normale funkcije f(x) = cosz..,h u
tacki M(O, y).
lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k, n, i p da pra-
va y = k..x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx.
182. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a, kin da pra-
va y=kx+n bude tangent a para bole y=ax
z
.
i1l3. Dokazati da je povrSina trougla, koji je odreden biIo kojom
tangentom hiperbole 2xy = a
2
i koordinatnim osama. konstantna
i jednaka a
2

134. Data je kvadralna funkcija y= ax
2
+ bx + c. Odrediti koeticijente
a, hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak, da za x=2
ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa
apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg
kvadranta koordinatnog sistetna.
185. Data je funkcija f(x) = ax
Z
+ bx + c. Odrediti realne brojeve a, b i e
tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O, 2), N(l, 0) i da u
tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k=
186. U funkeijif(x)=x
2
+bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen
grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom
x=2.
187.
ax x
3
Data jc funkcija x-+
f
(x)=-'4'- . Odrediti rca Ian broj a tako da
gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45".
32
188. Odrediti jednacine tangent; hive y= x
3
+ X
Z
Ciji je koeticijent
pravca B.
189. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x
2
-- x, Ciji je koetiei-
jent pravea 0,5.
190. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' x' + 2x + 3, koje
suparalelne pravoj
191. Odrediti jednacinu rangente, para bole y= x
2
-I' 7, koja je nor-
maIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom da-
te para bole.
192.
2.3. Izvod "lu".en. funkcije
Ako je y=f(u) a u=g(x), i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode,
tada je )I'=f'(u) . g'(x). (Funkeija y=j(",(x» naziva se slozena
funkeija.)
Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju:
3. (sin u)' = cos u . u';
u'
5. (tgul'
, cos
2
u'
9. (Jon u)'
, au )
11.
U
(
. ,,'
arcsin u) = .
v'
u'
13. (aretg U)=-2;
. 1+u
r 1
2. (,,/ u)' = -" . u' ;

4. (cos u)'= -sin u' u';
u'
6. (etg u) =
sm
2
u
8. (e")' = ell . u';
10. (in u)' = "';
u
12.
u'
14. (arcctg u) =
1 +u-
U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija
(192-229):
a) y=ax
2
+bx+c; b)
33
93. a) y=2 sin 6x;
95. a) y=e"'-X+2;
98. _ a) y= sin
4
x;
_99;- y=tg
3
x-3tg x+3x.
/
1
lOO. y=2: In tg x+1n cos x.
1 -- 1
!o2. Y = 4: tg
4
x - 2: tg
2
x -In cos x.
1 2
W3. Y = 2: tg x + 10 cos x.
11' 1. 2
Z04. y=2: n sm x-2: sm x.
205.

a) y=1o .-;
1 +sm x
206. y=.J:X+ 1-ln(1+Jx+l).
)
. x
207. a y= arcsm2:;
//
, b) y=tg ax.
b) y=e-X(sin x+cos x).
.---'--.., 1 + x
l
b)y= In -----.
/ I-x
. 1. 3
b) y=sm x-
3
sm x.

sin2x
b)y=In---.- .
l-sm2x
1
b).y = arccos -- .
x
x'
210. a) y= arcctg- ;
a
// l+x
211. a)/y = arctg -----;
I-x
x
2
_a
2
212. a) y=arcsin---;
x
2
+a
2
x
213. a) y=arcctg---=;
/ .Jl-x'
x+a a x
/';!14. a) arctg-;
V yY+b' b b
x
215. y=arctg------.
1+.Jl-x'
b) y=arcsin 2x.

x-I
(I_b) J=arcctg--.
""'- x+l
p'- a-2x
);>1- y = arcctg-- .
(W 2 -J'ax-x
2
*
216.
i (x+1)' l' 2x-l
y=- In ---- + --- arctg------
6 x'-x+I.J3 .J3 .
* 1
217. Y=6 In
(x-I)' I 2x+ I
--------- arctg--
1.J3 .J3 .
. 1 l+x 1
2-18. y=- 10 -- - - arctg x .
J 4 I-x 2
219.
220. y=a In(Jx+a+.J>:\-.Jx2+ax.
221. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + Jx'-=4;: .
* 1
222. f(x)=1o --+310----+- arctg x.
x+l x'-l 2
224.
225.
v
x.
1
/1+ x
y = arctg x +In VI:::::;: .
226. y = cr.}1 e
2x
+ arcsin e!.

227.
1 2
2211. f(x)=s tg
5
X+
3
tg
3
x+tg x.
229. y=in (sin x+ .
230. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x .
2n 22n)
a) y=cos
2
X+COS
2
(3+x)+cos ('3-
x
;
. . . 2n . 2 2n ).
b) y=sm
2
x+sm
2
(3+x)+sm (3'-x ,
c) y= sin
6
x+cos
6
x + 3 sin
2
xcos
2
x;
d) y=2(sin
6
x+cos
6
x)--3(sin4 x+cos
4
x).
231. Dokazati tacnost tvrdenja:
a) (sinn X cos nxy=n
b) (sin"x sin nx)'=n sln,,-lx sin(n+1)x;
c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x;
d) (cos "x cos nxl' = - n COS,-lX sin (n + l)x.
232. Polazeci od identiteta:
..
cos x+cos 3x+cos 5x+ ... +cos(2n-l)x
sin 2nx
2 sin x
odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ ... +(2n-l) sin (2n-1)x.
36
233. PolazeCi od identiteta:
234.
235 •
236.
237.
238.
239.
. 3
.. .( ) smnx
sm X+Sln 3x+sin 5x+ . .. +81n 2n-1 X="--.--'---'
SID X
odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x.
Pokazati da funkcija y = In __.L_ zadoyoljava jednaCinu
l+x
xy'+1=e
Y

Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama
(235-238) :
a)
x2+ y2 =rl; b) y2=2px.
a) b
2
x
2
+ a
2
y2 = a
2
b
2
; b) h
2
x
2
_ a
2
y2 = a
2
b
1
,
a) X2+xy+y2=6; b) X
3
+y3_3axy =O.
a) y+arctgy-x=O; b)
x
xy-arctg-=O.
y
Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x, koja gradi ugao
od 45" sa osom Ox.
240. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x
2
- 2y2 = 14, koja je nor-
malna na pravu 2x+4y-3=O.
241. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jedna-
cinom X2+xy+y2=12.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jed-
nacinama (242-251):
x
2
+ y2-4x = 1 x
2
+ y2_2y=9.
x
2
_y2=5 4x
2
+ 9y2 = 72.
y2=4x 2x
2
+ y2=6.
x2=4(y+ 1) x
2
= -16(y-4).
x2_ y2 = a2
x
2
+ y2=2a
2

y2 =4(x+ 1) x
2
+ y2= 16.
37
!48.
(X_I')2 + y2 =pz
2
!49.
(X_I')2 + yZ =4p2
2
yZ=2px.
!50. y2=ax
!51. x
2
+ y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x
3

*
!52. Dokazati da familije krivih:
a) y2=4a(x+a)
b) xy=b
2
a
c) y2=2(p+a)(x+··)
2
togonalnu mreiu.
y2 =4b (b -x);
x
Z
_y2=a
2
;
b .
y2=2(p+b)(2-x); obrazuJu or-
253. Date su funkcije f(x)=4-15x
2
-2x
3
g(x)=2x
3
+18x+1. Za
koje vrednosti x je tacna nejednakost
f'(x) > O?
g' (x)
254. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole
y=x
2
+4x-17, konstruisana u tacki
5
M(2' y).
Napisati jednaCinu te tangente.
255. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije
x-+y= -x
2
+2x-l u tacki sa apscisom x=2. Zatim odrediti
ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -- x + 1 = O.
256. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). Izracunatif'(l).
x
257. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa
os om Ox ostar ugao.
2
258. Data je funkcija x-+f(x) = 1-X
z
. U presecnim tackaroa grafika
a
38
date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti, a zatim nji-
hovu presecnu tacku.
Z
259. Odrediti jednacinu tangente krive y = - ~ - + 2, koja sadrii tacku
1 [A--
A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 - x'.
Odrediti drugi izvod funkcije (260-263):
260. a) y=.j!+x
2
; b) y=e-
x
'.
261. a) y = ~ s i n x;
b) y=ln(x+l).
263. a) y=ln sin x;
264. Odrediti treci izvod funkcije:
a) y=x
2
In x;
265. Data je funkcija f(x) = e" sin x.
b) y= arctg x.
b) y=cos
2
x.
a) Dokazati da je tacna jednakost
f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0.
b) Izracunati 1'(0) ,j"(0) i /",(0).
266. Odrediti n-ti izvod funkcije
a) y=sin x;
267. Odrediti n-ti izvod funkcije:
b) y=cosx.
1
a) y=e-'x; b) y=l+x; c) y=lnx.
268. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom
x
2
+ y' = 1.
269. Dokazati da funkcija y = C, cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jedna-
Ginu y" + 9y = O.
270. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu
y(4)+4y=0.
271. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu
y"-2y'+2y=0.
39
x'
272. Date su funkcije fix) =:3 - x
2
+ 3x
x'
g(x)=:3 -2x
2
+3x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost
f' (x) ,
--- ;;> - 3.
g' (x)
X4 x
3
63x
2
Z73. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 --2--
. . In ed . k .. • . d k tf"(x) > 7
OdroortJ. sve rea e vr Basil x za oJe Je tacna neJe na "OS g'7;;) .
274. Data je funkcija x->y=2x sin x-(x
2
-2) cos x. Dokazati da je
data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.
Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277):
275. a) y=-Jl+x2; h) f(x)=2x-sin2x.
276. a) b) f(rp) = cos (a-brp).
. 1
177. a) fIx) = arCSll-;
. x
a x
b) f(x)=-+arctg .....
x a
278. Data je funkcija x->f(x) = 5x
3
+4x
2
+ 6x -8.
ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O.
"f 23
1
2 3
279. Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x -"7 x
g (x) = 2x' -4,5x
2
-2x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je
7f'(x) + g '(x) 1.
... x
3
a + 2 2 3 ( I . .)
:mo. Data Je funkcIJa x->f(x)=:i---2-x + ax+a a rea an bro].
Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a.
231. Dataje funkcija
Resiti jednacinu 2y_y'x=xearcSinX po x.
40
282. Dataje funkcija x->f(x)=x
3
+ax
2
+bx __ l (a, b realni brojeyi).
a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc
f(l) = -12 Af( -1)=4.
b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl
x--+3x-3
e) Resiti sistell nejednaCina
o <f'(x) <f"(x).
283. Data je funkeija (a rea-
Ian broj). Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost
1
flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0,125.
2°' D f k" ax
"... ate su un CI]e x-.f(x)=---
x---->g (x) = ax
3
-(a-l)x
2
285.
286.
Resiti jednacinu po x
2
f'(x) = g'(x) + ._a___
(a +X)2
a+x
Data je funkcija x--->y=x
3
-3ax
2
+3a
2
x_3x_l (x, a E R).
Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y . +y = 2a
3
+ a
2
+ 3
min max •
Data je funkcija x---->y=<1 x
3
_bx
2
+! (a b celi brojevi). Celi
6 3
brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju
3a
2
+ 5b
2
= 17 A a + b = 3.
Dokazati da je Ymin = f(ymin).
287. Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x
2
+(k+3)x-5 (kje realan broj).
Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15,f'(1) if"(x), uzeti ovim
red om obrazuju geometrijsku progresiju.
2.4. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti
Lopitalovo pravilo
Primedba 1. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x)
x-'a g (x)
.. d cd ' blik 0 il' co
Jav! neo r em 0 }) - « I)} -« tada se koristi veoma efektiv-
o co
no pravilo LopitaJa.
41
Primedba 2. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki
x=a i njenoj okolini, pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O, tada je
(I) lim j(:>:),=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo).
x-a g (x) x-a g '(x)
Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti
(288-303):
288. a) lim 3x. b) lim 8" -=l. .
x-a 2x ' ,/ x .... a sin 2x
289. a) lim xn --::.1.
b) lim 8"- .
X""" I x-I' ! 7'-+0 sin x
290. a) lim
b) lim x
3
.
X""" a x-sm x '
;C-"OO
)
'li x3_8
291. a m
x-2 x-2'
b) .lim __ xc-
3
_
x ..... a x-sin x
292. a) lim In, sin x.
x_'l! (rr - 2x)"
2
b) lim cr_b
x

tt ..... o X
293. a) lim x' In x; b) lim x ctg 2x.
X"'" 0 X"'" 0
)li x b') lim (,1,.) "X
294. a m x ;
x-a x-o x "
295. a) lim __ I .).
x-I x-1 In x '
b. ) lim .
\ .' x-1 In x In x
lim ___ I_).
x-I x
2
-1 x-I'
b) lim (.! __ 1_).
\. x-+O x e,X-l"
1
297.* a) lim (cos xlX';
/'." 1
x-o
b) lim ( ctg x) T.;"x
x-o
298.*. a) lim 4-:; ;
. / ;c-+oo
b) lim x >in x.
x_o
42
299.
300.
302.
) li
28"-2-2x-x2
a m _" _"
x ..... a 2x3 '
b) lim
x-2 x3-2x2-4x+8
. e'+sin t-l
a) lim .... __ .. ___ .
, .
b) lim e 8m t-t
<-0 In (I +t) , ' ..... 0 3t
2
+ t5
)
. "
303.* a lim (cos
;c .... !f
b)' sin x ..'.
lim ( __ )x'.
2
x-Q X
2.5. Primena izvoda u prirodnim naukama
304. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t
3
+t
2
-4. Odrediti
brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4.
305. Telo se kreee pravolinijski po zakonu Odrediti
br7inu i ubrzanje kretanja. U kom trenutku telo menja smer kre-
tanja.
306.
Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i
Kojom se brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog
susreta?
307. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu U kom
trenutku je brzina tacke jednaka O?
308. Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je
s = 3t
3
- 2t' + t. U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6?
43
309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat
je jednacinom T=0,2t
2
Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut·
ku t= 10.
,no. Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu
T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.
311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom
brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi?
Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?
312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao fJ za koji se tocak
okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom
,
fJ = t + . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me·
nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t
2
(q u Kuioni·
rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi.
314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom
J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi.
315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t
2
+7t+4.
1
Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka
kretanja.
316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t
2
- 2.
Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost
prevojoe tacke funkcije
Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije
pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako
je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada.
Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre·
muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc
staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine
(1) f' (x) = O'.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323"
324.
Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u
kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u
tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u
tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u
kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma.
Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je
!"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x
o
funkcija J(x) ima
maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa
apscisorn x = Xo minimum.
Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija
J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne
tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy.
FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje
tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy.
Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale kon-
veksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x
o
» se naziva
prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i
prevojne tacke funkcija "f--->y ako je:
a) y=x
3
-3x; b) y=x'-4x
2
+4x.
a) y=lnx; b) y= tg X.
x
a) fix) =
b) y=sin x (O',;;x,;;2n).
Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:
1
a) y=x3-3x+l;
b)
Y=_X
3
_x
2
_3x.
3
a) y=x
2
+
1 x
2
b) y=

y=sin x+ cos x (0'';; x"; 2n).
y=sin
2
x-2 sin x (0,;; X,,; 2n).
a) y=xln2x; 0) y = x
2
e-".
45
25. Pokazati da funkcija y =x
3
- 3x
2
+6x + 10 nema ekstremnih vred-
nosti.
,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne
povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u
elipsi b
2
x
2
+ a'y' = a'b'.
128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine,
upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y' = 2px i pravom x = a. Odrediti
dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u
dati lik (sl. 9).
130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju
maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu
zapreminu.
331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em
napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksi-
malou zapreminu.
332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca
osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU
trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna.
333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremi-
ne, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i
visine H.
334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne
zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadrat-
nu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.
336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R,
odrediti onu Cija je zapremina minimalna.
337. U loptu poluprecnika R upisati valjak:
a) maksimalne zapremine;
b) maksimalne povrSine omotaca.
46
338. U tacki M(x
o
, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangen-
tao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa
koordinatnim osama trougao minimalne povrsine.
339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj
koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsi-
ne. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu
povrsinu.
340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksi-
maIne povrsine. Odrediti stranice trougla.
341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je
zapremina maksimalna.
342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide
date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu.
343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini
valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka.
344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da
njena povrSina bude minimalna.
. x2 y2
345. Data je ehpsa iii + 9 = 1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa
velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimal-
na, a tacka 0 koordinatni pocetak.
346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata
prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna.
347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave
y=2x-4.
348. U jednacini y=x
3
-1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive
defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox.
349. Funkcija x-> y = a,x
3
+ a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koor-
dinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangen-
ta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne
brojeve Q3. Q2. Q
1
i ao·
350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x
3
+ ax' + bx + c tako
da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za
A'1
x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki
vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao fl. Za koju
. ..
vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F
1
F, cos fJ ima maksimal-
nu vrednost.
:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
I h
· In' . d' . il F kG
ug om fJ prema onzonta OJ raVill, cJstvuJc S a
cos{3 + ksrn{3
gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna
najrnanju vrednost.
,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax
2
+x+Blnx.
Od-rediti:
a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4.
b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima
ekstremne vrednosti.
c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn
Citavoj oblasti definisanosti.
:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) =
=2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje
vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y =
= -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti
a tako da .Ie tacna jednakost Xl
2
= X
z
-
Dataje funkeija Odrediti inter-
vale monotoDosti i ekstremne vrednosti date
357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3-
rastuca za svako x iz svog domena?
48
Data je funkcija x-ty = x
2
+ bx + 2. U tackama Cije su apsc1se
XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.ln-
kcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga
obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'?
Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c
realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude
rastuca za svako x.
360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a
2
x + 3.
Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3
funkeija ima minimalnu vrednost.
361. Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija:
a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6];
b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu [0, il
362, Dokazati da grafik hive y=x
4
+ 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka
sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja
pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.
363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I].
3 x
*
364. Data je funkcija x->y=x
3
+px+Q, gde su p i q realni brojevi.
a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da
• ? 4p3
Je 27
b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date
funkeije i M - m = 4.
*
365. Data je funkcija x-+f(x)=x
3
-3x+2.
a) Odrediti fuukcijn ax
2
+ bx+ c tako da, u tacki M(2. y)
koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a
sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy.
b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena
pod a).
,. 7
366. Data je funkeija x-+y =x
2
-(m-;lx'-mx-l-1.
Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti.
2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba
ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije:
1 oblast defiDisanosti;
2" pamost;
49
3" periodicnost;
4" nule (i presek sa os om Oy);
5" znak funkcije;
6° prvi i drugi izvod;
T intervale rascenja i opadanja;
8" ekstremne vrednosti;
9° konkavnost i konveksnost;
10° pre' ojne tacke;
11 ° asiLlptote kose vertikalne, horizontalne;
12" ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u koji-
rna nije definisana i tacke X-4 ± co).
Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama
(367-429):
368. a) y=x
3
-3x;
I 3 2
370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1 3 ,
371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x
3
+3x-l;
373. a) y=x4_2x2;
I
374. a) y=4X4+X3;
375. a) y=6x
4
-x'_9x
3
;
376. y=x(x-I) (x+ 1)3.
377. Y= -x
6
+6x'-12x
4
+8x
3
.
x-2
378. a) y=---2-;
x+
b) Y= x
2
(3 -x).
b) y=x
3
-3x+2.
b) y=(x+1)(x-l)2.
b) Y= -x
4
+2x
2
+3.
b) y=x
4
-4x'+3.
b) y=x'-4x
4
+4x
3
.
2x
b) y=---.
1 +x
2
4x
379. a) y=-4 -2;
-x
x
380. a) y = '----1 ;
x -
a)

381. y (3-x)(3+x)'
x
2
-4x
382 a) y= ---'
. (x-l)(x-3)'
3x-x
2
a) y=-;'-4-;
x
2
385. a) y=-'--;
x-2
,
-"' a) y= x2-4x+4,.
386. x-I
6
387;- a) y=x-2---;
x-I
_ x3
390. a) Y=-Z-I;
x -
391. a)
392. a) y2 = 2x - 3.J xi;
x2-2x+l
h) y=------
x
2
+ I .
x
2
_4
b) y=-1--
2

-x
-A x2-2x-3
b) y=----
2x-x
2
4x-x
2
-4
b) y=----.
x-I
x
2
+3x-3
b) y=-----.
x-I
- 10
b) Y = ------.---
4x
3
-9x' + 6x .
1
b) y=X2+,.
x
6-x
3
b) Y=-2-'
X
b) y2=x
2
(8_x
2
).
b) (y_X)2=X
3
.
1
394. a) y = ex;
1
396.* a) y=x eX;
397. a) y=xIn x;
39S. a) y=ln(xZ-I);
Inx
399. a) y=-z ;
x
400. a) y=coszx-cos x;
b) y=xe";
)
. . ")
401. a y=sm x sm (x+
3
;
402. a) y=sinzx-sin x;
*
403. a) y= 2 cos
z
x + 6 cos x;
* I-sin x
404. a) y=--. ----;
I+sm x
a) Iyl =2 sin (x + Ixl);
*
406. y = sin x leas xl + cos x Isin xl-
*
407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;
52
b) y=x e-
x
'.
c) xy = eX.
b) y=(3-x
Z
) e".
1
b) y=x ",,-2.
b) y=xInzx.
x-2
b) y=In--.
x+1
I-lnx
b) y=--z--.
x
b) y=sin x-.,j3 cos x.
" b) y= -4 cos x cos(x-
3
).
b) y=sin
3
x+cos
3
x.
b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
sin x
b) y=----.
i-cos x
b) y=sin (.x;-yrxi ).
(x-I)3 Ix'i
b) y=---+-- .
x-I x
*
410. a) y=x
3
-ax
2
+ax;
* a
411. a) y=x+-;
x
413.
x-3
a) f(x)=-;====;
v'l +x
z
x+1
414. a) f(x) = 7":2--=;
yx
2
_4
X3+ X
416. a) f(x) =-1 - 2:;
-x
* 1
41S. a) f(x)=xex=T;
* 1
419. a) f(x)=(5x-l)ex;
*
420. a) f(x) = (xZ - 2) e
lx
;
* X
Z
422. a) y=-z -;
In x-2
b) y= ax' - 3x
2
(a realan broj).
x
2
+a
b) y=----
x-a
(a realan broj).
,,;J+x
2
b) y=----.
I-x
.,jl+X
Z
b) f(x)=------.
I+x
x+I
b) f(x)=------ .
#+2
b)
(X+1)3
b) f(x)=-----
(x-I)2 .
x
3
b) f(x)=---
(x-W'
1
b) f(x)=(x+2)ex.
2
b)f(x)=xe
x
.
1 1
b) f(x} = 16(16x-3)ex .
b) V=
.
1
b) f(x) = xe-i,x .
53
* 1
424. a) y= +2arctgx;
x
* 1
425. a) y = arccos - ;
x
* 1
426. a) y=x arctg-;
x
* 1
429. a) y= arctg (1 +-);
x
<A
. 2x
b) Y = arCSlD --'-' .
1 +X2
. 1
b) y= arCSlD·-.
x
2 1
b) y=X3-(x
2
-1)3.
b)
b) y=x-arctg x.
1
b) y=(x+ Y·
x
III GLAVA
3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je
jednaka:
(1) a= ILly-dyl.
Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odredu-
je se obrascem:
(2) " = .
Lly
Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac:
(3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.
Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije.
430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x
2
- x za x = 1 i
Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom.
431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i
Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gres-
ku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D.
Izraeunati za x=3 i Llx=0,001:
a) prirastaj i diferencijal funkcija;
b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji
prirastaja diferencijalom.
55
433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsi-
na ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine
ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji priras-
taja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi
100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist
poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal
povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri
aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni
ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea
b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksi-
maciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x
2
+ 1. Odrediti prirastaj i difereneijal
funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri
zarneni prirastaja diferencijalDrn.
437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t
2
, gde je t vrerne u sekunda-
rna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1;
b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni
prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):
438. x->y=x3-4x2+7x+3 za x=I,03.
439. x->y=3x2+2x-l za x=2,03.
440. x-+y=x
3
+ x
2
- 2x za x= 2,01.
1
441. x->y= x
3
-5x
2
+x-l za x=2.1.
2
<.42. x->y=x3-4x2+ 1 za X= -2,03.
443. za x=4,2.
56
Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne
vrednosti izraza (444-447) :
444. a) sin 46"; b) sin 60"3'.
445. a) sin 31"; b) CDS lSI".
446.
447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za
IDgJO 200,2.
448. a) IDglo 11; b) tg61".
449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule:
1 ,;;-;- 1
a) yl+h""l+
Z
h; h.
450. pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izra-
cunatI:
a) -JDl4;
451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
l+h
a)e
h
""l+h; b)ln(l+h)""h; e)1n h",,2h.Dokazati.
1-
452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati
x
1
1,004
453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.
Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):
454. f(x) = x
3
- 3x + 2, u blizini tacke Xo = 2.
455. f(x) = 3x
2
- 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x
2
-2x, u blizini tacke xo=O.
457. f(x)=x
2
+4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7,
f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu fun-
kciju aproksimira na odsecku [0, 2].
57
159.* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x), sto je moguCe
veceg stepena, koji zadovoljava uslove f( -1)=0,f(0)= 2 if(2)= 7.
160.* Funkeija je data tabelom
x \-2 4
f(x) 25 1-8 -15 1-23
Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom, a zatim izraeunati
vrednost polinoma za x =0.
* Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji gra-
fik sadrZi tacke sa apseisama
co
n 3n
X =0 x =-, x =n X3=-" x,=2n
o ) I 2 2, 2 .
3.2. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl *
Primedba 1. PribliZno odredivanje korena date jednaCine
(1) f (x)=O sastoji se od dva koraka:
1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno
jedan koren jednacine (1);
2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom
tacnosti.
Primedba 2. Metoda seClce (metoda tetive). Ako je funkcija f(x)
neprekidna u intervalu [a, b J i f(a) I(b) < 0, pri cemu je f' (x) # 0 za
xE(a, b), tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren , u
intervalu (a, b). Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke
(a, f(a)) i (b, f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena
. f(a)(b--- a)
(2) Xl =a-j('b)-f(a)'
Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a, Xl) ili (Xl. b), u
zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x
l
) < 0 iii f(xl) f(b) <0, dobija se
druga priblizna vrednost X" i td.
b-Xn_,
xn=xn-l-f(xn-l)
Primedba 3. Niz brojeva Xn (n = 1,2, ... ) konvergira ka korenu, tj.
lim xn=!;.
n .... <X)
Primedba 4. Njutnova metoda (metoda tangente); Ako je f' (x) #0 i
f"(x)#O u intervalu [a, bJ i f(a)f"(a) >0, onda se postupna aprok'
* Ova nastavna nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju.
simacija Xn (n=O,1, ... ) korena jednaCine (1) odreduje formulama
(3) xo=a, X
n
=X
n
_l-
f
(x'2.J.
f' (Xn-l)
5. Iz date pretpostavke niz xn (n=I,2,. . . )je monoton i
Xn-l..:..
n-oo
6. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transfor-
na oblik x = <p (x), i ako se pode od poeetne vrednosti Xo
prp-ada lltervalu [a, bJ, dobija se niz brojeva Xl, X", ... Na
ovaJ naell Xl = <P (Xo), x, = <P (Xl), ... Xn = <P (X
n
_ d, ...
Ako Je (n= 1.2, ... ), onda je lim x
n
=!;.
n-oo
462. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-
-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3, 4J, sa tacnoscu 0,01.
463. Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x
3
+
+6x-l=0.
464. Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X -4 = 0 uz
poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2,5. '
465.
466.
467.
468.
469.
470.
471.
472.
473.
Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu
do 0,01 realne korene jednacine (465-486);
x
3
-3x+l=0.
x4+2x'-6x+2=0.
x
3
-2x
2
+ 3x-5 =0.
x4+x'-2x-2=0.
5x
5
-5x-l =0.
xlogx= 1.
2x-4x=0.
2x
3
-x2-7x+5=0.
sin x+x-l =0.
59
1. d >:- =x"dx=> x"dx=-"-'+C
(
"-') f x"+'
n+l n+l
(n'" -1).
Za n=O imamo Sdx=x+C.
1 fl
2. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c.
x x
3. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c.
Ina na
4. d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C.
5. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c.
6. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C.
dx f dx
7. d(tg _··-·=tgx+c.
cos
2
x cos
2
x
dx f dx
8. d(-ctg x)=-;--= -.-.'= -ctg x+C.
sln
2
x sln
2
x
dx fdX .
9. d (arc sin x) r arCSill x+c.
v1-x2 v 1-
x2
dx f dx
10. d( -arc cosx) = "jl'-x
2
= . ./t:...x'= -arccos x+c.
dx f dx
11. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c.
l+x2 l+x2
12. d(-arctgx)=..E.::-=f dx -=arcctgx+C.
l+x2 l+x2
Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee.,
integrale (488-518):
488. a) S2x dx; b) Sx
2
dx; c) f( - 4t
3
) dt.
489. a) dx;
b)
c) f4:r
62
490. a) dx;
f
X - 2
--·dx
./ 3 •
X
491. a) f(X
2
+2X+ b) f(5X
3
-4x
2
-3X+5)dX.
492. a) dx;
494.
f
l0x8+3
a) ----dx·
x' ,
b) f(X+l)(X
2
-3) d
3X2 X.
498. a) dt;
re
t
+ 1
b) J ---;;to dt.
499. a) fe
Z
(I- dz;
502.
f
COS2X I
a) "C" •• _-- dx
sm
2
x cos
2
x t
63
503. a) Jctg
2
x dx;
504.
505.
506.
a) dx;
cos
2
x
a) y;
a) Je-
z
(1 + _e,-) dz;
cos
2
z
507. a) Ja
U
(1+ii) du;
508. a) J-=:xCZ) dx;
509. a) J( 4 cos z-Ji9Z
Z
) dz;
510. Je lxz - dx.
511. a) dx;
514.
5i5.
516.
b) JtgZy dy.
r. x
b) Jsm
z
2: dx.
x
b) JCOSZ2:dx.
b)
b) ··-.---dx.
J
1
sm
2
x
J
a dx
b) j, + bx
z
'
J
X4
b) --- dx.
l+xz
.._ 1
.y-;z --
JX- x --x 2
b) --; dx.
b)
J2COS
2y
+! dy.
cos
2
y
Z Z
517. a) Ha'-x')' dx;
518. a) dx;
519.
520.
521.
522.
523.
524.
525.
526.
Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka
M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene
funkcije (519-526):
y'=3xz-l, M(I,O).
y'=2x-4x
3
, M(l, 0).
Y'=2(x--\).
x
M(l, 2).
y'=e
x
+2x, M(O, -1).
, 1 1 n
y =_ ...... _--_.
M(4'
2).
cos
2
x sin
2
x'
, 1 n
Y = l+x2'
M(I,
4) .
1 x x
Y'=:2(e'-e-'), M(O, a).
y' =sin x+cos x,
n
M(l'
2).
527. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t
2
+4t)mjs. Za t=2s telo
prede put $ = 16 ill. Odrediti zakon kretanja tela.
528. Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. Za t=" $ telo prede
put $= 10 m. Odrediti zakon kretanja tela. 4
Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod
funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. Zatim
konstruisati odgovarajuce grafike (529-531):
529. y" = e", M (0, -I)
530. y"= -sin x, M(O, I)
2
531. a) y" = -" M (1. 2)
x
b) y"=6x-4, M(I,O)
N(2, e').
3"
N (---,0).
2
N(-l, -2).
N(2,2).
532. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t
2
+ I) mls2. U !renut-
ku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. Odrediti zakon kretanja
tela.
4.2. Integracija metodom smena
Neka je x = 'P (t), gde je t nova promenljiva
funkcija ('I" (t) 7"0). Tada je
(1) Jf(x)dx= Jf(,p(t)) . 'P'(t)dt.
'I' diferencijalna
Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije
oblik pogodan za integraciju.
Metodom smene naci sledeee integrale (533-599):
1
533. a) J(5-2x)9dx; b) J(4x+3)3 dx.
534.
( dy
a) J3y+;;
535.
536.
537.
66
b)
1 +x
2
b) .
Jx' + 1
b) . xdx.
I-x
:)t
-
b) J --- dx.
l+x
539.
540.
541.
f
COSXdX
a) ------.
4 + sin
2
x'
542. )
f
e"dx
a - .
../- 1+ 'x,
,/' e
543.
f
dx
a) .
)25-9x
2
'
544.
a)
545. a)
546. a) r dz;
Jz 1-ln
2
z
548. a) Je-x'x dx;
549. a) Je-
x
'x
2
dx;
550. a) J35x'xdx;
551. a) Ja
x
'. x'dx;
b)
f
dx
x
2
+ 3
b) f dx
25+4x
2
'
b) r dx
Jx (I + In'x)"
b) r 7dx
J)3-5x
2
'
b) r e"dx
1/
b)
b>{;,x: 1 dx.
f
e2xdx
b)/ 1-3;'; x.
b) Ja
2x
. b
2x
dx.
67
552.
a) Ie sin x cos x dx;
f'
b) xzexdx.
566.
a) fCOSXdX .
1+2sinx'
"-0-1
P-2COSX
b) -"-. -- dx.
sm
2
x
c-
a)
flnY a) f dx_;
(-
553.
b) ........ dv.
567.
b)
""
Y . SIn x
., cos x
f dt
b)
568. a) Jcos
5
x dx; b) Isinixdx.
554.
a) t(1+-lnt);
569.
.) fCOSX dx.
b)
555.
V.
x In x In (In x)
l.-
tn -.rx
570.
a)
bye=xsinxdx.
556. a) Scos(ax+b)dx; b) - -.rx .. dx.
\ .... ,/ 571. a) J5"'" . cos dx;
b) J..ji +4 sin xcos x dx.
557. a) Jctg x dx;
b) Stgxdx.
*
572. a) Scos
4
x dx; b) Ssin
4
x dx.
558. a) St sin (t
2
-1)dt;
b) Jx cos (xz+ I) dx.
e
*
573. a) Jtg
4
x dx; b) Jctg
4
x dx.
559.

b) dx. *
a) Jcos'x dx;
cos
2
2x
2
574.
b) Jsin
5
x dx.
*
a) Jsin5xsin3x dx;
a) f __ dX __ =; b) f2 d-=
575.
b) Jcos 4x cos x dx.
560.
-.rx cos'.J x
COS
2
X
3
·
*
a) Ssin 3x cos 5x dx; b) fSin:': cos 2x dx 576.

b)
3 3 .
561. a)
*
Ssin x . sin2x . sin 3x dx;
sin
z

577.
578.
a) f;;:x';
V-·-
a) {-.<Ix I;
f dx
b) f-J:1U:X dx.
562.
b) ._--.
x
1
sin
2
-
x sin
2
1nx'
x
579. a) x
2
dx; b) J..yI=6x' x
4
dx.
563. a) Jsin2xcosxdx;
b) Scos' x sin x dx.
580.
f x dx
b) .
a) ,J3=- 4;
564. a) Scos
2
x dx;
b) Ssin
2
X dx.
3·-x 4+x
6
f cos2x
b) J
t
X
-
5
b) V
4
d:'"..
565.
a) --;-- .- dx;
581.
a) --- .. dx-
SlllXCOSX
x
2
+5 ' x
2
+2'
LO
'"
582.
583.
584.
585.
a)
a) dx;
586.
*
587.
*
588.
*
589.
*
590.
*
591.
592.
*
593.
(arctg y
a) Jl+YZ dy;
a)
a)
J dx.
*
594.
70
J
x dx
b
) x
4
+0,2S'
Rarcsin X)2 d
b) X.
b) Lfi-2'
b) Sa"e"dx.
b) SJa2-xi dx.
*
595.
SxJa-x dx.
*
59ya)
f;
Sin
5
x

cos
2
x '
b) dx.
8m
2
x
*
598. a)
(sin2x dx'
Jctg
4
x '
b) Ssin2x·ctg
4
x dx.
*
599.
600.
6(}1.
602.
603.
604.
4.3. Parcijalna integracija
Primedba 1. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda
(1) d(uv)=u dv+vdu.
dobija se obrazac za parcijalnu integraciju
(2) Su dv=uv- Sv du.
Primedba 2. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podin-
tegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije.
Npr. SPn(x)e"Xdx. SPn(x) sin (ax)dx. SPn(x) lox dx. Se"x sinbx dx
itd .• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena.
Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee
integrale (600-623):
a) Ix cos x dx; b) Sx"ln x dx (n#-I).
a) Sxe"dx; lJ)/SX2 cos x dx.
a) Jarctg x dx; b) Jxlnx dx.
a) S(1- x) sin x dx; b) Sx Iolx-lldx.
a) Jx ·rxdx; b) dx
e" .
71
606. a) J(x
2
+ 5x + 6) cos 2x dx;
607. a) dx;
608. a) Je"sin x dx;
609. a) Jx
3
cos 3x dx;
6),6: a) dx;
/
611. farCj/;: dx.
612. a) Jx arc tg x dx;
613. a) Jx
3
e-x'dx;
614. a) JYcos x dx;
615: a) Jx
3
·5
x
'dx;
*
617. a) Jsin(lnx)dx;
*
618.
*
619.
a) Je" 'sin
2
x dx;
/-
---z-
a) Ixln(x2-l) dx;
*
620. a) I(x
2
+x)ln(x+ I) dx;
*
621. a) I e'''cos bx dx;
77
J
x dx
b)
_ , ____'_ 2 x .
....
'. cos
2
x_
\ -
b) Iln
2
xdx.
b) lex cos x dx.
b) Ix
3
e'xdx.
+ a
2
dx.
b) Ix arcsin x dx.
!lU:,,3Inx dx.
t
o.
x cos x',;
b) f--:---- dx. /
sm
2
x '
()
b) Ix sinx cos x dx.
b) Icos(lnx)dx.
b) Iexcos
2
x dx.
l-x
b) Ix2 In --- dx.
l+x
b) Ie'" sin bx dx.
I
I
-j
I
I
,
I
;d
I
I
I
I
!
--t
I
*
622. a) Ix (arctg X)2 dx;
*
623. J(3x
2
+ 6x + 5) arctg x dx.
*
624. Dokazati da je:
625.
626.
627.
628.
629.
630.
631.
632.
*
633.
a) f 2
dx

x _a
2
2a x+a
b)
. P_x
2
2k k-x
Izracunati (625-634):
f
dx
a) x
2
-6x+13;
f
dx
a .
) x
2
-6x+5'
a) f- dx ----
Jx
2
+4x'
a) J dx
J2-3x-x
2
'
f
eXdx
a)
b) Ix
2
arctg 3x dx _
b) f dx
x
2
-4x+ 3'
b) f -- dx .
3X2-2x+4'
b) J_dZ
2z2_2z+l'
b) f--·- ..-. . ..-...
J"l5+2x-x
2
f
dx
b)- r;'--'
",2X_X2
f
dx
b)-----···.
J2x
2
-6x+5
b) f-······_C()s:"- ---- dx
sin
2
x-:-6sinx+12 .
73
*
634.
b)
4.4. lotegracija racionaloih fuokcija *
635.
636.
637.
638.
74
Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog
dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka:
(1)
!,.(x) .
Q(x)
gde su P (x) i Q (x) polinomi, pri eemu je izloiilac brojioca P (x)
manji od izloiioca imenioca Q (x).
Ako je:
Q (x)= (x- a)k(x2 + px + qt.
gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x), a cx± Pi visestruki
kompleksni koreni, onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne
razlomke:
(2)
Nepoznati koeficijenti A" A" ... A
k
, M" M2 ... M" N, se
odreduju metodom neodredenih koeficijenata.
lzracunati sledece integrale (635-653):
dx.
x -4x+3
S
X3
a) dx;
x-2
S
2X2
b) ;-:'::1 dx.
b) LSa2 dx.
nijc prcdvi.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna.zijc.
639.
1
I'
640.
641.
642.
643.
644.
645.
646.
647.
*
948.
649.
650.
651:
) f x dx
a (x-1)(':2+1);
b) dx.
f
X
-
3

f dx
a) (x-l)2(x-2);
f x-S
b) ----dx
x
3
-4x
2
+4x .
a)
X4+X2'
b) f _.x.'.. dx
x
3
-1 ..
a dx'
) f3x2+2X-3
x
3
-x ' b) f liN}"! i) dx.
a) -'- dx'
sex + 1)'
x
2
_x '
b) dx.
f 3x-2a
x
4
-ax
3
f dx
a) (x2 :'::3)(X2 + 2);
b)

f x-I
a) x3 + x'-=6'; dx; b) dx.
a) f
b)
fx:11'
f 2x-3
a)
x
2
-5x+9 '
b) dx.
x2+3x+6
a)
f
XS
+
2
x
3
_1 '
b)
f .!.2dx
l-x
4
'
a) f-3X=!,. dx'
x
2
-x+l '
b) f _.7x+ 1._ dx.
6x
2
+x-1
a)
f x
3
-6
x
4
+6x
2
+S '
b)
f dx.
f dx a "
) x4+1'
f
X3
+
X
-
I
b)i';i'';' 2)2 dx.
75
*
652. a)
*
653.
3.5. Odredeni integral
Primedba 1. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu
[a, b]. Segment [a, bJ podeli se na n delova tackama:
a=x
O
<x\<x
2
< ... <xn=b. Na svakom segmentu Xi)
"
mamo proizvoljnu tacku i uoCimo zbir L: gde je Llx,=
n
i= 1
=X'-X
i
_l, Ako postoji lim L: Llx, i ako je konacan za rna
n-'co j=l
kakvu podelu segmenta [a, bJ, naziva se odredeni integral funkcije
f(x) u granicama od a do b u oznaci
b
(1 )
f
def.
f(x) dx = lim f..., Llx,
maxAxc"o i= 1
"
n
Primedba 2, Suma CT"= L: naziva se Rimanova integrabil-
j"", 1
na suma funkcije y=f(x) (B. Riemann, 1826-1866).
Primedba 3. Ako za funkciju f(x) vaZi (1), kaze se da je integrabil-
na na segmentu [a, b]. Da bi funkcija bila integrabilna na
segmentu [a, b], dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan
broj prekida prvog reda.
Primedba 4. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a, bJ,
tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jedna-
kost:
b
(2) Jf(x) dx=F(b)-F(a).
"
Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu
izmedu odredenog i neodredenog integrala, Formula (2) je osnov-
na formula integralnog racuna (1. Newton 1643-1727, G. W.
Lai bniz 1646-1716).
654.
655.
Primenom definicije odredenog integrala izracunati
grale (654--656):
b
a) fkdx;
"
"
b
b) f xdx,
"
b
b) f e"dx.
"
b
sledc6e inte-
656. a) f sin x dx;
b) f cosx dx (a<b),
"
!,rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene
mtegrale (657--673):
657. a)
3
f x
3
dx;
1
3
658. a) f (1-2x + 3x
2
) dx;
-1
4
659. a) f(-rx- dx;
1
1
660. a) f eX dx;
-1

661. a)

2
662. a) f cos x dx;
"
3
663. a)
664.
n
4
4
a) f ( _____ 1 -sin X)dX
cos
2
x
n
4
2
b) J(X2+ __
X4 ,
8
b) f$2 dx;
1
9
b) f7x
1
dx.
1
3
b) S e
2X
dx;
1
1
b) J3.".;
X-I- 2
o
2
b) S (cosx-sinx)dx.
n
"
3
b) f dx.
n
" n
2
b) f(cos x -/---;1 ___ ) dx,
sm
2
x
6
4
c)S-rxdx.
27
f
dx
c) ..y;;'
8
1
c) S e
3x
dx.
o
3

x-I
2
77
1
665.
a)
0
3
666.
a) j(2x-l)3dx
2
1
667.
a) ;
0
'"2
*
a) f dx; 668.
0
" '2
* a) Ssin
3
x -
cos
2
x dx
669.
0
1
*
f x
2
dx
670.
a) 1 + xci
0
2
a) S(3x+2)lnx dx
1
"
2
672: a)

4
* 1
673. a) Sx In (1 +X2) dx
o
1
b) J(2X 3 + 1)4x
2
dx.
o
" ,
c) fSin3x dx.
o
o
"
1:
b) Ssin
2
x - cos
2
x dx.
o
1
f
x2dx
b) 1+x6 -
o
2
b) S In (x + #+T ) dx_
-2
" 2
b) Sx cos dx.
o
.j3
3
b)
1
3
674: Za koje vrednosti c vazi jednakost:
b
Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b),
a
ako je
3
a) f(x)=2x- 4 x
2
, a=O, b=2;
b)f(x)=lnx, a=l, b=e
2
?
78
a
*
675. Odrediti sva resenja po a jednaCine S cos (x + a
2
) dx = sin a na
segmentu [2, 3]. 0
*
676. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0, 2n], koje
zadovoljavaju jednaCinu:
a
S sin x dx = sin 2a.
"
2
*
677. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovo-
*
ljavaju jednacinu:
a
S (3x
Z
+4x -5) dx = a
3
-2.
o
678. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost:
a
:ra i) dx<4'1
* 1
679. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A, B, CER). Odrediti
brajeve A, B i C tako da je
1 7
/,(I)=8/\f(2)+/,,(2)=33/\ Sf(x) dx=.
o 3
*
680. Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz
jednaCine:
2"
a)
o
log2_a x
b) 4 f (t
3
-2at) dt=5a
z
.
o
681. lzracunati: (681-683):
1
a) f"rc tg_.x dx'
1+x2 '
o
"
Z
682. a) Sx
2
cos x dx;
o
,
b) Sx
3
ln x dx.
1
1
b) S(x2-2x+2) e"dx.
o
79
1
683. Jln (1 + x') dx.
o
Resiti jednaCine po x (684-{)88):
x •
685. * I ar7r-: /1 = 2-ix + 1 arcsin x + 4.J2 .
-1
x
6
* It aretg t dt (-2 . '
68. 71+t2-·=y1+x arctgx.
o
x
687.* I __ ~ t ~ = " - .
P-=-4 4
In 4
2 1 n
688.* f (t
4
- t
2
) -2 dt ="3'
x
. '" .' ovrsina ra vnih
4.6. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P
fignra
Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a, b] i
'k . f(x);;, 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramce-
a 0 Je "', b· d 'kom x-ose za
nog lukom krive, pravama x = Q, X = 1 0 sec
x E [a, bJ data obraseern (sL 1):
b
(1) P,b= fj(x)dx,
"
x
a 0 b
SI.l
Primedba 2. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. bJ i
ako je f(x) ~ O. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data
obrascem:
y= f(X)
SI. 2
Primedba 3. Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se
grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je
ispunjena nejednakost f(x) ~ g (x) za svako x iz segmenta [a. bl
Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu
[a. bJ (sL 3) data je formulorn:
b h b
(3) p,b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx.
"
y
x
SI. 3
Primedba 4. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. b]
menja mak, ti. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d
(a < c<d < b). tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije
y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem:
RI
(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx \1 + Sf(X) dx.
" , d
y
x
SI. 4
689. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i
pravom y=O.
690. lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole
7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0.
691. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i para-
bolom y=2-x
2

692. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1
i pravom x-y-1=O.
693. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i
osom Oy.
694. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2,
Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma.
695. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga;
b) elipse.
696. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i
x
2
=2py.
697. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive:
1 . )
Y=-1 pravama x=l x=a (a>l i y=O.
X2 '
lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734):
698. Y = 2x
2
+ 1 y=x2+10.
82
701.
Y= -x
2
+lOx-16
i y=x+2.
702. y=x2+4x
y=x+4.
703. y=6x-x
2
y=x2-2x.
704. x
2
+ y2= 16
y2 =4(x+ 1)

705. x
2
+ y2= 16
y2=6x

706. X2+y2=4
y2=3x

707. x
2
+4y2=4
4y2= 3x

1
709. y=----
1+x
2
xy=3.
710. y=e", y=e-
x
i x=2.
1
711. y=T+x
i
' x=O X=Q (a>O).
712. Y=2-·x
2
I
Y=lxl·
713.
Y=lx'l
y=2 __ X2
714. y=sin x
1
Y=-
2
2
715. y=tgx, y=3cOSX y=O.
716. y=sin
2
X i y=O
717. y = tg x
y=O
n
).
4
83
y=2+4x-x' .
719. y=4x-
2
y=7-3x.
720. y=x
3
y=8.
721.
3
y=x. 1'=2x
y=X.
722.
y=5", y=r
x
x=2.
3
x+y=4.
723. y=
x
In
2
x
x=e.
724.

x
725. y'=x, 1'=1
i x=8.
726.
y=2x-x
2
y= -x.
727. y=x
2
y=3-2x.
x
2
2
728. y=X, Y=2
y=2x.
x=2a.
2· 3a y=O (a>O).
730. xy=nI, x=a, x=
731
2 4 2 8 i 4y2=X+2 (-2,;;x,;;2j2).
. x + Y =
732.
x
2
+4y2 = 16,
4y2=3x+6
(-2,;;x,;;4).
733.
x=2-y-y
2
X=O.
734.
y=2_x
2 y3 = x2 .
. r 2 + 4y2 - 20 i
735.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x -
hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu.
* . povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2)
736: lzracunatl
osom Ox.
737. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x
2
- y2 = 9, osom
Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S, 4).
*
738. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug
x
2
+ y2=8.
*
739. Izracunati oba dela na koje parabola x
2
=12(y-l) deli
krug x
2
+ l' = 16.
*
740.
*
Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive
2x
y 1+
, ordinatom maksimuma i osom Ox.
741. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne
krive
.
Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748):
742. y2=8x 2x-3y+8=O.
743. x
2
=9y x-3y+6=O.
744. 4x
2
-8x-1'+5=O i 2x-y+l=O.
745. x
2
-6x-4y+13=O i x-2y-l=0.
746. 6y 2_25x-50=O 5x-6y+1D=O.
747. 4x2-9y+18=O 2x2-9y+36=O.
748. 3y=x
2
i X2+y2+6x=O.
Data je funkcija x--+y=f(x)
a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju;
b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive
osom Ox (749-752).
x
2
-5x+4
749. y=-x--S-
750.
751.
x2-11x+28
y = --.-..
x-8
x
2
-5x+4
y= x+ 1
752.
*
753.
754*
755*
x'+7x+ 10

x+l
. ( >-1) za ko]'e povrs lika
Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 •
"' pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1
ograD!cenog
y=!ax2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost.
2 'B
. , _ 2 seee kruwicu Xl + y' - 2rx = ° u tackarna A. I .
p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena
parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna.
. .' d .. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat·
Nap,sat' Je naCillU ".. 9
ni poeetak i od date para bole odseca odsecak povrsllle .
4.7. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine
rotaciooih tela
P
· db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll
nme a . i( ) 0 pravama x-a I
tra eza omedenog krivom y =. X. OSOll X, -
x!b (a<b) oko ose Ox (st. 5) izracnnava se obrascem
b
(1)
V
x
=1C Sy' dx.
y
x=g(y)
b
x o
-
51.5
51. 6
Primedba 2. Zapremina tela rot:=.cijom =okO
omedenog knvom x=g(y), pravama x-O, y c, Y (
(s1. 6) izracunava se obrascem
d
(2) Y,.= n S x
2
dy.
x
Primed!:;::: 3. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog
krivarna Y, =fl(X) i y,=f,(x) (f,(x)c;fz(x)) i pravama x=a i x=b
(a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem
b
(3) V =n
x J ...." ,".
a
756. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela
povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x
2
i osam Ox.
757. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
krivom y=sinx i pravom y=O, u intervalu [0, n] oko ose Ox.
758. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
lukom krive Y= til xi pravorn y=O,ko ose Ox u intervalu [°,1 J
759. Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog
lukom krive y = aX i y = ° oko ose Ox u intervalu [0, 1].
760. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog
lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0,1].
761. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu:
a) pravog kruwog valjka; b) prave kruine kupe; c) prave kruine
zarubljene kupe.
762. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu:
a) lopte poluprccnika R; b) lopte odsecka visine h; c) loptinog
sloja visine h.
763. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom
lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka
ose Ox.
764. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi·
ne ogranicene elipsom b
2
x'+a
2
y2=a
2
b
2
oko: a) ose Ox; b) osc Oy.
765. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b
'
x-a
2
y' =
a
2
b
2
i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox.
b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' - a
Z
y2 =
a'b
'
i pravama y= -b i y= b oko osc Oy.
*
766. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga
x'+(y-b)z=r
z
oko ose Ox (b>r).
87
lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji
je ogranicen krivama (767 -790):
767. 3y=x
2
x'+y'+6x=0, oko ose Ox.
768.
y=_x
2
+2
y=lxl. oko ose Ox.
769.
x2 + y2=4
y2 _ 3x = 0, aka ose Ox.
770. x'-y'=4
y' - 3x = 0, oko ose Ox.
771. y=x'
y' = x, aka ose Ox.
772. x'+4y'=4 4y'-3x=0, oka ose Ox.
773. y = Ix'i y = - x' + 2, ako ose Ox.
774. x'+y'=8 x'·-2y=O, oka ase Ox.
775. Y=1+ xi ,X= ± 1
y = 0, oko ase Oy.
776. y' =4x
x=o, oko ase Oy.
777. Xl +ay= a
2
778. y=x', y=8
779. y=x'(I-x')
x+ y=a, oko ase Oy.
x=O, oko ase Oy.
y =0, aka ase Ox.
7811. y' = X4 (I + x), ako ase Ox.
781. y=5', y=r'
2
y=x+1
782. v="
. x
x = 2, ako osc Ox.
x = 3, aka osc Ox.
3
783. Y =.
x
x+y=4, aka ase Ox.
784. x'+y2=16 y'=4(x+l),akaaseOx.
785. y = x' y = J ' ~ , aka ase Ox.
786. y=e', x=O y=O ako: a) ose Ox; b) ose Oy.
787. y=sin' x, x=O x=7t, ako ase Ox.
788. y' =4ax x = a, ako ase Oy.
7t
789. Y = cas (x- 3)' y= 0, x = ° (x>O), aka ose Ox.
7t
790. y=casx+cos2x, x=O, X=-
3
y=o, oko ase Ox.
791. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5, adseckam ase Ox
izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. lzracunati
zapreminu nastalog rotacioDog tela.
792. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2:
a) odrediti jednaCine tangenti kruz.nlce u presecnim ta6kama sa
datom pravom;
b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama;
e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka
ose Ox.
793. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag
krivam ay2 = x' i pravama x =0, x = a (a >0) aka ase Ox.
794. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag
krivom ay2=x
3
i pravom y=x oka ose Ox.
795. Data je parabala y2 = 8 (x - 2) i tacka P (4, y) para bale:
796.
a) adrediti jednacinu tangente u tacki P;
b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure
ogranicene tangentoID, lukom krive i os om Ox.
Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3, y>O). Izra-
cunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure
ogranicene pravom i paraboloID.
797. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4, y>O) kaja pripada
krivaj:
a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M;
b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox
figure agranicene tangentom, krivam i asam Ox.
798. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6, V). lzracunati
zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene
pravom, parabalam i asam Ox.
R9
*
799. Data je tacka M(9, 0), parabola y2=8x i tacka N(x<9, y) koja
pripada paraboli. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole, OSOID
parabole i duii MN rotira oko ose Ox. Odrediti koordinate tacke
N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna, kao i odnos
zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
800. U tacki P(3, y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangen-
tao Izracunati:
a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom, parabolom
i osom Ox;
b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox.
SOl. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi
ogranicenog lukovima krivih y2 = x
3
i y2 = 4x oka ose Ox.
S02. lzracunati zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem kruga
x
2
+(y- 2j2 = 1 oko ose Ox.
*
S03. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox. figure
omedene linijama: y = arc sin x, y = 0 i x = 1.
*
804. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
k
. x+ 1 , 3 4 . 0
omedene '"nvom Y= 1 pravama X= ,X= 1 Y= .
yx2-4
*
805. Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
90
ogranicene grafikom krive fix) = '-7=-;}'- i pravama x = 0, x = 1 i
yx
2
+4
y=O.
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
lulm krive
Primedba 1. Duzina sluka glatke krive y = fix), izmedu dye tacke
sa apscisama x=a i x=b (a <b), iznosi
b
(1) dx.
a
Primedba 2. Ako je kriva data jednacinama u parametarskom
obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne
funkcije), onda je duZina luka s krive
t2
(2) s= S P2 + y'2 dt,
"
gde su t, i t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka
(t , <t
2

S06. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume
linije x
2
+ y2 = r2
807. Izracunati duZinu luka para bole
x
2
izmedu tacaka 0 (0,0) i M(
SOS. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 - x
2
izmedu presecnih taca-
ka sa osom Ox.
S09. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x
3
izmedu njenih tacaka 0 (0, 0)
i A(3,
2 2 2
S10. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3.
811. Izracunati duZinu luka para bole y = od x = 0 do x = 1.
S12. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od do x=..j8.
S13. Odrediti duZinu lancanice izmedu tacaka sa apsci-
sarna x=O i x=l.
*
S14. Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint), y=a(l-cost).
S15. Data je kriva linija y=ln(l-x
2
). Izracunati duZinu luka krive
linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa
apscisom 0,5.
S16. Izracunati duZinu luka hive
1 r.
y =:3 (3 - x) y x izmedu njenih nula.
*
S17. Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod
ase Ox.
*
S18. lzracunati duzinu luka parabole y = x
2
- 2x -1 izmedu tacaka
A ( - 1, 2) i B (2, -1).
91
Izracunati duZinu krive linije -J-; + .JY = 1.
*
820.
*
821.
822.
823.
Izracunati duZinu luka krive y = arcsin --- -J;;=- x
2
ad tacke
A (0,f(0» da tacke B (1,f(I)).
1 1
lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i
y=e.
.". . e"+e-
x
Aka Je , duzlDa luka knve y = --2--- ad tacke A (0,1) da tacke
B (x,y) dakazati da je y2 - ,2 = 1.
4.9. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi
Primedba 1. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox
luka glatke krive y = f(x), izmedu tacaka Cije su apseise x = a i
x=b (a <b), izracunava se abraseem
b
(1) P
x
=2nfy-J1.+fi dx.
Primedba 2. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy, lmama
analogni obrazac
d
(2) P
y
= 21< f x-JT.+;;--;z dy.
,
Primenom odredenog integrala izvesti
paluprecnika R.
obrazac za povrsinu sfere
824. 1
0
lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive
b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy.
2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu:
a) amataca valjka; b) amataca kupe; c) amotaca zarubljene kupe.
825. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x,
ako ose Ox, na segmentu [0, n].
826. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x,
1t
aka ase Ox, nn segmentu [0, 4].
827. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide
2 2 2
xii + y> = a
3
oko "se Oy.
00
828. Izracunati povrsinu povriii nastale t" k
krive fa aCIJom, 0 0 ase Ox, luka
829.
830.

*
832.
*
833.
834.

1 3
y=3
X
,od X= -2 do x=2.
povrsinu povrsi nastalc rotacijom, oko osc Ox, luka krivc:
a) r = 4 + x koji odseca prava x = 2; b) Y 1 = 4 _ x: -2 "X " 4.
Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4
oko ase Oy.
Odrediti povrsinu povrs"l' nastal t" k
. e ro aCIJom, 0 Dose Ox, petlje
krive 9y2 = x (3 _ x) 2.
Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive
1 r
y=6v x (12-x), oko x-ase, izmedu njenih nula.
Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox,
luka parabole y2 =2px, na segmentu [0, a]. ,
lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc
y2 = 4x, ako ase Ox, na segmentu [0, 3].
a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice
x
2
+(Y_2)2=1 oko ose Ox.
b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse
x2+4y2=4 oko ose Ox.
4.10. Primena integrala u prirodnim naukama
1. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po
sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) 0, u intervalu [t" t,],
lzracunava se po fannulI:
"
(1 )
s= U(t) dt.
"
Primed .. ba 2. Rad ko;i vdi promenlJ'I'va '1 f()' "
J SI a x, pn premestllllju
matenJala tacke duz ose Ox, od X=a do x=b, odreduje se po
formu!i
b
(2)
A= ff(x) dx.
Primedba 3. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile
koristi se Hukov zakon
(3) F=kx.
gde je F - sila (u N), x - apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom
F, a k - koeficijent proporcionalnosti (u N/m).
.36. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t
2
+2t-l)m/s.
Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja.
37. Brzina kretanja tacke je v=(6t
2
+4)m/s. Odrediti put koji prolazi
racka za 5 sekundi od poeetka kretanja .
.lS. Brzina kretanja tacke je ,,= (9t
2
- 8t) m/s. Izracunati predeni put u
toku 4 sekunde.
:3'), Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s. Odrediti prcdeni put u
IOku 2 sckunde.
;4U. Tacka se krece brzinom v=(12t-3t
2
)m/s. Odrediti predeni put
tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka .
. 41. Tacka se krece brzinom v=(24t-6t
2
)m/s. Odrediti:
a) predeni put u toku prve 3. sekunde;
b) predeni put u toku 3. sekunde;
c) predeni put tacke od poeetka kretanja
pa do njegoyog prestanka.
:42. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke, u istom smeru jedne
praye. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t
2
+ 2t) mis, a drugo
brzinom V, =(4t + 5)m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze, jedno
od drugog, kroz 5 sekundi?
Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke, u istom smeru jedne
prave. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t
2
mis, a drugo brzinom
v2=(6t
2
-10) m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze. jedno od
drugog, kroz 10 sekundi?
Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39,2-9.8t) m/s.
Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo.
Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. Odrediti rad sile F pri
sabijanju opruge na 0,04 m, ako je za sabijanje na 0,01 m
potrebna sila od ION.
*
846. Za sabii,anje spiralne opruge oa 0,05 m utrosen je rad 25 J.
Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0,1 m.
*
847. Spiralna opru!la je na 0,02 ill, pod dejstvom sile od
60 N. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na
0,12 m. b
I
I
f

VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1*
DRUGOG REDA
5.1. Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
Primedba L U diferencijalnoj jednaCini
(1) y'=.f(x) 9 (x)
promenljive se mogu razdvojiti.
Primedba 2. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je
najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein:
dy
(2) 9 (y) = .f(x) dx.
Primedba 3. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se
integracijom leve i desne strane jednaCine (2):
(3) f = ff(X) dx + C.
Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853):
848. a) x (l + y2) = yy';
849. a) dy=JY dx;
850. a) (1+y) dx=(x-l) dy;
851. a) y
2
dx+(x-2) dy=O;
852. a) (1 + y2) dx-'/-; dy=O;
dy 3dx
b)
b) xydx=(1+x2) dy.
b) (x
2
_ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0.
b) dy-x,/l=? dx=O.
b) y'tgx-y=a.
96
• Ova tema nije prcdviden:l pJanom i programom za gimnazije.
Odrediti partikll,,,m,, resenja koja zadovoljavaju date pocetne
uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859):
854. ydy=xdx, ),=4 " •. X= -2.
1t
855. s tg t dt+ds=O, s=4 za t=}.
856. s'=3t
2
-2t, s=4 za t=2.
dy dx
857, -._._=---, y=4 za x=O.
x-I y-2
858. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O, y=1 za x=l.
859.
dx . d n
2 ctgxsmy y, y=nzax=-3-'
cos xcosy
860. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M
brzinom v:
a) M(4, 0). v=2t+ 3t
2
; b) M(O, 6), v=4t-6t
2

861. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat
koeficijent pravca tangente:
a) M(2,-3), k=4x-3;
1
b) M(2,-I), k=
2y
862. Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih
x
In y=Ctg 2'
*
863. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih
(1 + x
2
) (1 + y2) = Cy2.
Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax
2
Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice X
Z
+ y2 = 2ax
takode kruinice.
* 866. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse .
97
8 6 7 ~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x
2
- y2 = a
2
.
* 868. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktiv-
ne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj
kolicini urana. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro
grama urana. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u
rna kom trenutku vremena t.
5.2. Homogene diferencijalne jednacine prvog reda
Primedba 1. JednaCina oblika
(I) f(x.y)dx =g(x,y) dy.
gde su f(x,y) i g(x,y) homo gene funkcije istih izloZilaca, naziva se
homogena diferencijalna jednacina prvog reda.
Primedba 2. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik
(2) Y'='PG)'
Primedba 3. Homogena jednaCina, smenom y = ux. svodi se na
jednacinu koja razdvaja promenljive.
Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876):
869. a) (x+y) dx-xdy=O; b) x+y+(y-x)y'=O.
b) (x- y)+ xy' = O. 870. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O;
871. a) (2.jxy-x) dy+ydx=O;
b) y,-,l'=tg i.
x x
872. a) (t-s) dt+tds=O; b) xy
2
dY=(X
3
+y3)dx.
873. a) xdy = (2x + y) dx; b) (x-2y) dy=(x-y) dx.
874. x(x+2y) dX+(X2- y2) dy=O.
875. (x
2
- 2y2) dx+ 2xydy= O.
98
Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina
(877--880):
, 2x+ Y k . I
877. y =2:;;--:-' a 0 Je y,=O za X= .
, xy+ y2 k' 1 I
878. Y = --2 --- ,a 0 Je y = za x = .
x
879. (Y+P-+yz) dx-xdy=O, ako je y=O za x= 1.
880. y' =}' In ,l' , ako je y = 1 za x = 1.
x x
881.
882.
883.
884.
885.
88G.
5.3. Linearna diferencijalna jednacina
Primedba 1. Jednacina oblika
(I) y'+yp(x)+q(x)=O,
gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x, naziva se linearna
diferencijalna jednaCina prvog reda.
Primedba 2. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v
funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne
jednacine (I) u obliku
(2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx).
Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890):
a) y'-2y-3=0; b) Y=y+1.
a) xy'-x
2
+2y=0; b) y'+xy=x.
' 2y ( 3
Y ----- x+l) =0.
x+1
2xy 4x
y'+-------=O.
l-x
2
l-x
2
y'-y etg x- sin x=O.
s' cas t+s sin t-I=O.
99
* ,1+2x 1+2x
887. y -;'-:;:-:;:2 y= x+xz .
*
888. y' + 2xy= 2x e-
x
' .
* 889. y' -2xy=(x-x
3
) eX'.
*
890. y'+ycm x=O,5 sin2x.
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove u sledecim zadacima (891-896):
, 1
891. y' + Y tgx=-- ako je y= I za x=O,
cosx
893. y,_3
Y
=x
3
e< akojey=ezax=l,
x
894. akojey=lzax=2_
895. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O.
,3 2 k - 1
896. y +- y=-2 a oJe y=1 za x= .
x x_
5.4, Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda
Primedba 1. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal
drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda,
Primedba 2. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog re-
da ima oblik
y" =/(x),
a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom.
897. Odrediti opste rescnje jednacine
y" = 1-2x.
100
898. Odrediti opsti integral jednacine:
a) y"=O; b) y"=4; c) y" =cos x,
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove (899-904):
899. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4,
900. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2.
d's • d,
901. --=12t
dt
Z
dt'
dze dO
Z k ' eo'
902. dmz=m a a Je = 1 dm =12 za m=O,
903. y"=2y' ako je y=I,5 i y'=1 za x=l.
904. y"= -12x
z
+8, ako je y=O za x=O i y=1 za x=2.
Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja
(905-907):
905. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2.
906. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1.
907. y"= -12x
2
+4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1.
Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja,
908. Odrediti opsti integral jednacine
y" +aZy=O,
Odrediti opsti integral jednacine (909-916):
909. a) y"+4y=0; b) y"+9y=O,
910. a) y"+5y=0; b) y"-9y'=0.
911. a) y"+3y'=O; b) y"-y'=O.
*
912. a) y"-9y=O; b) y"+16y=O; c) y"-y=O.
*
913. a) y"-6y'+9y=0; b) y"-3y'+2y=0,
b) y"+4y'+7y=0,
*
914. a) y"-2y'+5y=0;
*
915. a) y"-6y'+13y=0; b) y"-y'-6y=0.
*
916. a) y"-4y'+3y=0; b) y"-2y'+2y=0.
102
VIGLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijacije
Varijacije bez ponavljanja
Primedha 1. Neka je dat skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
} od n eleme-
nata.
Definicija 1. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?- k)
elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih
elemenata skupa E. Ekvivalentna definicija ovoj je:
Definicija 2. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a
2
, a
3
, .. .,
an su sva biunivoka preslikavanja skupa E,={1, 2, 3, ... , k} u
skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 1. Broj varijacija od n elemenata klase k (k";; n) iznosi
(1) V. =n(n-1)(n-2) ... (n-k+1)=-( ~ - " .
n-k).
Varijacije sa ponavljanjem
Primedba 2. Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a
2
,
a
3
, ••. , an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju.
Definicija 3. Varijacije sa ponavljanjem klase k, od n elemenata
(n?-k) a" a
2
, a
3
, ... , an su uredene k-atorke sastavljene od eleme-
nata skupa {a
1
, a
2
• a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 2. Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat
je formulom:
(2) V k=n'
917. Dat je skup A={1, 2,3, 4}. Formirati sve varijacije druge i treee
klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov
broj.
918. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10
cifara a cia se cifre ne ponavljaju?
919. Datje skup E={1, 2, 3, ... , n}. Prikazati sve varijacije druge klase
sknpa E grafom.
920. Dat je skup E={l, 2, 3, 4}. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad
elemenata datog skupa i odrediti njihov broj.
921. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri
razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l
922. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. Oni su medusobno
razmenili fotografije. Koliko je ukupno podeljeno fotografija?
923. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0,
1, 2, ... 7, ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju?
924. Izracunati VI + V ~ + V ~ + n.
925. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija
druge klase?
926. Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M,
koji cine svi prosti cinioci broja 2310, ako trazeni brojevi sadrie
po dva razliCita prosta Cinioca'l
927. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M,
koji Cine prosti cinioci broja 3570, ako trazeni brojevi sadde po
tri prosta cini?ca?
928. Odrediti broj reCi, od 5 slova, koje se mogu napisati pomocu
azbuke od 30 slova, bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva
slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja.
929. Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0, 1, 3,
5, 7, 9, ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i
ako se nijedna cifra ne ponavlja?
930. Dat je skup A= {3, 4, 5, 6, 7}. Odrediti broj trocifrenib brojeva
koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A.
103
*
931.
*
932.
933.
934.
935.
936.
Dat je skup E = {O, 1, 2, 3, 4, 5}. Odrediti sve razliCite prirodne
brojeve vece od 1000, koji se mogu formirati od elemenata skupa E,
tako da cifre bud u razlicite.
Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva, manjih od 100 000 koji
se mogu formirati od cifara 0, 1,2, 3,4, 5.
. . 5 db'
Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je 12 0 roJa
varijacija treee klase od n + 2 elemenata. Odrediti broj elemenata.
Resiti jednaCine (934-936):
a) n=380;
b)
a)
b)

a) Vi : = 1 : 3 ; b) 7Vj=6· V'3+
1

937. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemena-
ta 1680, odrediti broj elemenata x.
938. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata
iznosi 50625. Odrediti broj elemenata x.
939.
940.
941.
942.
943.
Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. klase bez
ponavljanja kao 1: 20. Odrediti broj elemenata.
Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata je
za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg
broja elemenata. Odrediti broj elemenata x.
Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna
znaka . i - , ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementar-
nih znakova?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Koliko razliCito
popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta:
a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati
pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka;
b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee
biti nereseno ,da bismo irnali 12 pogodaka?
944. Dokazati da je v"n_l = v"n = n!
945. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formira-
ti od elemenata skupa E = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, tako da se cifre ne
ponavljaju a da krajnje cifre budu pame.
946. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od eleme-
nata skupa E={I, 2,3,4,5,6, 7}, tako da se cifre ne ponavljaju i
da je zbir krajnjih cifara paran broj?
6.2. PerlIDltacije
Permutacije bez ponavijanja
Definicija 1. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n
elemenata.
Definicija 2. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u
samog sebe.
Stav 1. Broj permutacija od n
(1) P(n)=n(n-l) (n-2) ... 3. 2. l=n!
Permutacije sa ponavljanjem
Primedba 1. Neka je dat skup od n elemenata, od kojih irna: kl
jednakih jedne vrste, k, jednakih druge vrste itd; k
m
jednakih
m-te vrste; pri remu je i kl +k2 + .. _ n.
Definicija 3. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih eleme-
nata zove se permutacija sa ponavljanjem.
Stav 2. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemena-
ta, gde je kl medusobno jednakih, k2 medusobno jednakih, ... , k
m
medusobno jednakih, jednak je
n
l
P (n)=-----..:.---·--
k,. k,'" krn k 1 k 1 k I'
1" 2···· m'
947. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su
postavljene cetiri stolice?
948. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu
cifara 0, 2, 4, 5, 7 aka se cifre ne ponavljaju?
949. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa
A = {a. b. c. d}. a zatim resenje prikazati grafom.
950. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. 2. 3}, a zatim ih prika-
zati kao preslikavanje skupa E u samog sebe.
951. Oat je skup E= {I. 2.3 ..... 8}. Koliko permutacija. koje se mogu
obrazovati od elemenata skupa E poCinje:
952.
a) sa 5; b) sa 123; c) sa 8642?
Oat je skup E={l. 2. 3 ..... 8}. U koliko Sil permutacija. koje se
mogu formirati od elemenata skupa E. elemenata 2, 4, 5. 6, jedan
pored drugog, ito:
a) u datom poretku; b) u proizvoljnom poretku?
953. Oat je skup S= {I. 2. 3. 4. 5. 6}:
a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih
od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S. tako da se u
njima cifre ne ponavljaju;
b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
954. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jed-
nak 5?
955. Oat je skup S={O, 1,2.3. 4}:
a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze
formirati od elemenata skupa S. tako da se u njima cifre ne
ponavljaju; .
b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
956. Oatje skup S={O. 1.2.3.4.5):
a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji
se mogu formirati od clemen at a skupa S;
b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadat-
ku pod a)?
957. Oatje skup E={O. 1. 2.3.4. 5}. Koliko se razliCitih petocifrenih
brojeva, deljivih sa 6, moze formirati od elemenata skupa E?
958. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati
od cifara 0, 1,2,3.4 i 5, i koji su deljivi sa 15, a da se cifre u njima
ne ponavljaju.
106
959. Odrediti vrednost izraza:
a) 8!+9!;
960. U prostiti izraze:
961.
a) J._,.!.,.
n! (n+l)!'
b)
102 !
100! '
6!-5!
c) 120'
Ookazati sledeee identitete:
(m + 3)!
a) m! (m+l)(m+2)(m+3);
n!
b) (n-k)! n{n-l)(n-2) ... {n-k+l)
(n>k) .
Skratiti razlomke (962-963):
962. a)
0.::::.2),!
(n-4)!
963. a) (n..::::3)!
n1
Resiti jednaCine (964-965):
964. a) (n + 2)! 72;
n!
965. a ).53.>:)!.
(2x-3)!
20x!
(x-2) !
n!
b)
(n-2)! .
b) (n "..1l.l
(n-3)!'
b) £':.+:.D! = 30
(n-l)! .
b) 1'. .I2y
(y-4)! (y-2)!'
Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967):
966. a)
967. a)
(n-l)!
(n_3)!<72;
(y + 2)!
(y+ 1)(y+2) <100;
(2x-l)!
b)
(m - 2)(m·· 3)
b) >0.00002.
968.
Koliko elemenata sadrzi
njegovih elemenata:
a) nije veei od 1000 .
,
skup kada broj svih permutacija od
b) nije manji od 500 ?
107
969. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234?
970. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617
971. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku,
nacinjena ad elemenata a, b, d, g, e, 0, r?
972. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne
drina.
973. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata
a, i, 1, ill, n, aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn.
974. Kako glasi 119. permutacija od osnovne permutacije ehpsu.
975. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc.
976. Odrediti broj permutacija od elemenata a, a, a, b, b, c.
977. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0, 0, 0, 0,
1, 2, 3, ne uzimajuci u obzir, razume se, one koji poCinju nulom (iii
nulama)?
978. Koliko permutacija ad elemenata a, a, a, a, a, b, b, b, c poCinje:
a) sa a; b) sa b; c) sa c?
979. Koliko permutacija od elemenata 1, 2, 2, 2, 3, 3, 3, 3, 4, 4, 4,
poCinje: a) sa 22; b) sa 313; c) sa 1234?
*
980. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski ura-
denim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a, a, a, e,
i, k, ill, ill, t, t.
* 981. Formirati 58293. permutaciju medu leksikografski uradenim per-
mutacijama poectne permutacije vdeeemors.
982. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca
proizvoda as. b
3
.
983. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a
3
b
2
c
3
kao proizvod
od os am Cinilaca a, a, a, b, b, c, c, c? Kako glasi 30. raspored?
984. Formirati 232. permutaciju medu leksikografski urudenim permu-
tacijama ako je osnovna aaaiikm.
108
985. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski ura-
denim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a, a, a, ~ i, n, n,
r, r, C, c.
986. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permuta-
cija od n + 2 elemenata kao 0,1:3. Odrediti n.
987. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja
permutacija od n elemenata. Odrediti Il.
*
988. Dokazati da je
1!.1 + 21.2 + 31.3 + ... + nLn = (n + I)! - 1, gde je n ma koji prirodan
broj.
6.3. Kombioacije
Kombinacije bez ponavljanja
Definicija 1. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one
varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake
ako su sastavljene od istih elemenata.
Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna:
Defioicija 2. Kombinacija klase k od n (n ~ k ) elemenata skupa E
je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata.
Stav 1. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je
(1)
(
n) nl
C;:= k =kl(n=-kJ!
Kombinacije sa ponavljanjem
Defioicija 3. Kombinacija k-te klase od n elemenata, kod kojih se
jedan element moze do f..:m puta ponavljati, nazivaju se kombina-
cije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata.
Stav 2. Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je
(2) C"-
- (n+k-l)
k - k .
1 no
989. Datje skup A={aJ' a,. a3, Q,. as}. Formirati sve troelane pocsku.
pove skupa A.
990. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12
kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmice-
nju?
991. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. Svaki
treba da odigra partiju sa svakim. Koliko Co biti odigrano partija
na turniru?
992. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konvek-
snog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima
dvanaestougla?
993. Odrediti broj dijagonala:
a) konveksnog petougla;
b) konveksnog dvanaestougla;
c) konveksnog dvadesetougla;
d) konveksnog n·tougla.
994. Dokazati taenost jednakosti:
a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2
6
;
b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C;+Cl+C:j.
995. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih
tacaka. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka?
996. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. Za odeljensku zaje l1CU
treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . Na
koliko naCina se moze naciniti izbor?
997. Dat je skup A= {aJ. a,. a3. a,. as. a,}. Odrediti sve podskupove
skupa A koji:
a) ne sadrze clemente Q4, as, i Q6;
b) ne sadrze elemente as i a6;
c) ne sadrie elemenat a
6
;
d) sadrie sve elemente skupa A.
998. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata.
110
999. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije
kolinearna. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim
taekama.
1000. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne
pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. Odrediti
broj krufuica koje su odredene datim taekama.
1001. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i tri
elana predsednistva. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor?
1002. Za delegaciju skole treba izabrati, od 10 ucenika koji govore ruski
i 15 koji govore engleski jezik, pet ueenika od kojih bar jedan
govori ruski. Na koliko naeina se moze obaviti izbor?
1003. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. Odrediti
broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa
svakiro.
1004. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko
naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da
igraju bar 2 beka i bar jed an centar?
Resiti jednaeine (1005-10 11) :
1005. a) 5Cj=Q+2;
1006. +2q-l =7(n-l).
1007. 23V4'=24
1008. a)
1009.
1010.
b) P (x + 2) = 210 . T'<x_-.' P (3).
1 1 1
1011. Cx=Cx+Cx.
, 6 5
1012. Resiti sistem jednacina:
a) Ci=66 " C:=C;+2;
c) V2
m
=20 A C'k=C!:'+l;
+ + 1023.
b) Cl=1820 " C:=C:+4 ;
d)
= 126 " P(k+ 1)=720.
*
1013. ReS;t; u skupu prirodnih brojeva nejednaCine:
a) C
3
; b) C
2
'>C
2
'.
7 5,
111
1014. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija
(V::v,.n_
1
=10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)?
1015. Kako glasi 197. kombinacija 5. klase od prvih 12 slova abecede
uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku?
1016. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos
medu kombinacijama 4. klase od elemenata ill, ll, 0) p, q, r, s?
1017. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem
iznosi 276. Odrediti broj elemcnata x.
1018. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata
odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja
elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. Odrediti broj elemenata.
1019. Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je
70. Odrediti n.
1020. Ako je q = C
'2
izracllnati c".
Odrediti n i k ako je (1021-1024):
1021. Vk=24 /\ q=4.
1022. /\ CZ=10.
1023. P(k)=24 /\ Ck=15.
1024. y""=120 /\ P(k)=6.
Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k
vazi (1025-1029):
(
n) ( n ) (n -+ 1)
1026. k -+ k-l = k .
11?
1028. cn-2-+cn-2.L2cn··2=cn
k k-2 r- k-l k'
* 1029 C
n
+
2
-+2cn+2 -t. C
n
+> = C
n
+
4
• m+l m+2 m+3 m+3 •
bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033):
* n+1. n , rn ..
1030. C
k

1031. cr:+
2
: crt?: crti=O,6: 1: 1.
1032. crt t: cr+ 1 : t = 5: 5: 3.
6.4. BiRomni obrazac
Stav 1. Za svaki prirodan broj " vaZi formula
(1) an-+G) r ' b+(;) r
2
b
2
+ . ..
. .. +G)rkb
k
+ ... -+(:)b
n
.
Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom
(2) T. =(")an-kb
k
k+ 1 k .
1034. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1).
Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037):
1035. a) (3+2x)'; b) (2x+ 5)4.
1036. a)

b) (x
2
+X-3)4.
1037. a) (1 + i)3 -(1 + i)'; b)
(eX-e-
X
)'.
1038. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimal-
nib mesta: '
a) 0,98
6
; b) 2,1
6
; c) 1,005
6
.
113
1039. Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma
1 2
(X2+X3)'2.
H140. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
(X+X-2)'2.
1 1
h II. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle
sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet.
IY ,kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma

1044. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma (9X - )3;')"'
aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105.
./i()45: U razvijenom obliku binoma

trinaestog Glana su jednaki.
Odrediti clan koji ne saddi x.
(X2 koeficijenti eetvrtog
prvog, drugog i treeeg u obliku
binoma (X2 +;:) Jednak Je 46. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x.
;ro4'7. U razvijenom obliku binoma
L (4
3
..j;;)"
114
x x +-
X2
binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki. Odrediti
Clan koji ne sadrii x.
clan u razvijenom obliku iznosi 56a
s
,s.
1049. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom
obliku binoma
3 2
(X- 2 +X3 )"
jednak je 136, Odrediti clan koji sadrii x',s ,
1050. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma
(x.Jx +x-
s
)"
jednak je 78. Odrediti clan koji ne sadrii x.
1051. Dokazati da je:
lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240,
treci 720, a cetvrti 1080, odrediti x, yin.
Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C, x+ C
2
X
2
+ ... + C"x",
odrediti zbirove (1053-1060):
*
1053. C, +2C
2
+3C
3
+
+nC" '
*
1054. C
O
+2C, +3C
2
+
+(n+ l)C".
*
1055. C
2
+2C
3
+3C
4
+
+(n-l)C" '
*
1056. Co+3C! +5C
2
+7C
3
+ ... +(2n+l)C" ,
*
1057. 3C
,
+7C
2
+11C
3
+ ... +(4n-l)C".
C,+ ... +. C"
1 2 3 n+l
CO-2C, +3C
2
-4C
3
+ ... +(-I)"(n+l)C".
+ (-1)" . ..5:", ..
11+1
115
1061. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu
(a ;fi- ;a3)"
jednak 2048, odrediti Clan koji sadrii a
3

1062. lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog. Odrediti
ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena
binoma, po binomnoj formuli, 144.
1063. Odrediti x u izrazu {;y2 ako je odnos sedmog clana od
\ .y3
pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 .
1064. Tree; clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o,X)' jednak je
1 000 000. Odrediti x.
1065. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma (;;:)10,;+1 + y
jednak je 200. Odrediti x.
1066. Dat je binom i:=)".
y2
x
-
1
a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja
tri clana 22.
b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana
datog binoma jednak 135.
1067. Sesti Clan u razvijenom.. obliku binoma
//
,
jednak je 5600. Odrediti x.
1068/Koeficijenti petog, sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju
. aritmeticku progresiju. Odrediti izloiliac n.
1069. Dat je bin om (;;: + ___ 1 -)"
2$:
a) Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku
datog binoma obrazuju aritmeticki niz.
b) ;1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u
razvIJenom obliku datog binoma.
/
107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma
/"
1
(IC log,ix + lO-jogx l'
jednak je 3 500 000. Odrediti x.
f07.t. Koeficijenti petog i tre6eg clana, u razvijenom obliku hinoma
"--../ ( 1 )"
..;;; + p ,odnose se kao 7 : 2,Odrediti clan koji sadrii x.
1072. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma
G+"/;)"
odnose se kao 5: 18. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z.
koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku
( ,/1)"
bmoma + jednak je 28. Odrediti clan koji sadrii a'.
".""",
"1074.Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije-
'. nom obliku binorna

jednaka je 5. Odrediti clan koji sadrli a
2

*
1075. Odrediti koeficijent uz x
B
u razvijenom obliku stepena
(1 +X
2
_X
3
)9 .
*
1076. Odrediti koeficijent uz x
7
u razvijenom obliku stepena
(x
2
_x+ 1)7.
1077. Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma:
a) (;;: -42 r b) (.,/i +./3)'"; c) (
1

1078. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma
(V +.rxyo.
117
Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena
.J2 +,;/3 ?
( )
'00
Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma
(
1 )'2
.,/x +<h .
bin om 'X)
a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog, treceg i
cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi, treCi i peti
clan aritmeticke progresije.
b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21.
1082.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma (J3 +.J2)" ako je
T.+2: T.+1 : T.=28: 8,/6: 9.
U razvijenom obliku binoma (,er,: + razlika uzastopnih
elanova 7J. + 1 i T. je 30.
Izracunau x, aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu 1 ima
dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u
elanu T..
1084. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi. Na
koliko mogucih naeina, s obzirom na vreme dolaska, mogu da
stignu na stanicu?
1085. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njut-
novog binoma.
*
1086. Ako su a
"
a
2
, a" a
4
uzastopni koeficijenti nekog binoma,
dokazati da je
a
l
+ .. =
a
1
+a
2
Q3+ a4 Qz+a
3
Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43
'
7
sa 6.
Elementi PaskaIoyog trougla
118
1
1
1
1
1
1
1
2 1
331
464
5 10 10
1
5 1
irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna
broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani polu-
erno) kub jednog prirodnog broja. Dokazati.
*
1089. Dokazati da je broj 11
'0
-1 deljiy sa 100.
*
1090. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) .
*
1091. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost
G)+(;) + ... + < 2".
* .
1092. Dokazatl da za syaki prirodan brr,; n vazi jednakost
(
2n) (2n \ (2n) (2n) (2n) (2n)
a + 2 ) + ... + 2n = 1 + 3 + ... + 2n-l .
119
120
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VerovatnoCa
Primedba 1. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani
eksperiment.
Definicija 2. Verovatnoea je funkcija P, definisana na polju doga-
daja S, koja zadovoljava aksiome:
Aksioma 1. VA E S van 0 P(A) 1.
Aksioma 2. Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1, tj.
P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja).
Aksioma 3. Ako je A, BES i tada je
(1) P(A+B)=P(A)+P(B).
Primedba 2. Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogada-
ja: AI> A
z
, ... , An> tj.
(2) P(Ad Az + ... + A")=P(AI )+ P(Az)+· .. + P(A").
Primedha 3. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B
jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a, tj.
(3) P(AB)=P(A)·P(B).
Primedha 4. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B
jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne
verovatnoce drugog, pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao:
(4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A).
Primedha 5. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" ... , H",
koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja.
Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa
jednim od dogadaja HI, Hz, ... , H". Tada je:
(5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H,)· PH (A) + ... + P(H")' PEl (A).
I , "
Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce.
Primedba 6. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI, H" .... II" koji
Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju. Verovat-
noca realizacije jednog ad dogadaja III, II" ... II", ako znamo da
se realizovao dogadaj A, data je obrascem:
Plf(A)P(II,)
P A(II,)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=,) (A) +- .. -. (Al'
, z "
(6)
Ova formula se zove Bajesova formula.
Primedha 7. Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne
vrednosti XI, X2, ••• , X
n
• koje ana maze da uzme i sve verovatnoce
Pi> Pl> ... , Pn sa kojima uzima te vrednosti, sto se sematski
prikazuje:
(7) X=(XI x, x"); (PI+P,+" .+p"=I)
PI p, p"
i naziva se zakon raspodele verovatnoce.
Primedha 8. Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je
raspodela data u obliku (7), onda je matematicko ocekivanje dato
obrascem: .
"
(8) M(X)=x,p,+xzP,+" .+x"p"= I x,p,.
i= 1
Primedha 9. Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X,
tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom:
D(X)=(x, _M(X»2pI +(x,-M(X»Zp,+ . .. +(x"-M(X))'p".
1093, Baci se dinar jedanpul. Odrediti prost or elementarnih dogadaja.
1094. Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke. Odrediti prostor
elementarnih dogadaja ovog ogleda.
1095. U kutiji se nalazi 5 kuglica, od kojih su 2 bele (kl> k,), 2 crvene (k3'
k
4
) i 1 zuta (k,). Izvlace se odjednom tri kuglice. Odrediti:
a) broj mogucih ishoda;
b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja,
c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene.
171
1096. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. Odrediti:
a) skup elementaruih dogadaja, ..' . .. .
b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St!
broj tacaka; . .,. ,
c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka.
1097. Bacaju se dYe kocke odjednom. Neka je A do¥adaj da
pokafu brojeve <:iji je. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je
prOlzvod 12. Odredlt! dogadaJ!"
a) AUB; b) AnB; c)A.
1098. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ.-
gadaj A pojava paruog broja tacaka, odrediti suprotan dogadaj A.
1099. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) A!il=!il; b) AA=A; c) AQ=A;
d) AA
Dokazati.
1100. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) b) A+A=A; c) A+A =Q;
d) A+Q=Q.
Dokazati.
1101. Ako su A, B i C proizvoljni dogadaji, tada je:
a) A+B=B+A; b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C;
c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC;
d) A(B+C)=AB+AC. Dokazati.
1102. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. Neka je A do-
gadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6,. a B do-
gadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. Odredltl razliku
dogadaja A i B.
1103. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila:
a)A+B=A.B; b) A·B=A+B. Dokazati.
1104. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju?
1105. Dokazati da dogadaji: a) A i A;
potpun sistem dogadaja.
b) A, A B i A+B, obrazuju
1106. Data su tri dogadaja A, B i C. Pomoeu simbolickih operacija sa
datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje:
a) realizovan je dogadaj A, a nisu realizovani dogadaji B i C;
122
b) realizovana su sva tri dogadaja;
c) nije realizovan nijedan dogadaj;
d) realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja;
e) realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja'
f) realizovano je ne vise od dva dogadaja. '
1107. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X + A + X+ A = B.
1108. Uprostiti slozene dogadaje:
a) (B+C)(B+C)(B+C);
b) (A+B)(A+B);
c) (A+B)B+A(AB).
1109. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede:
a) bacanje jednog dinara;
b) bacanje dva dinara;
c) bacanje kocke i dinara;
d) bacanje dye kocke;
I) bacanje tri kocke.
1110. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je
Zblf 8.
1111. U posu?i se nalazi 3 bele, 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. U
¥eometflJskom . i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno
Jednake. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlace-
nju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica.
1112. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj.
Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja.
1113. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. Odrediti verovat-
noeu radanja muskog deteta.
1114. Odrediti da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj
stranl paran broJ.
1115. U posudi se nalazi 12 belih, 23 crvene i 27 cruih kuglica. Odrediti
verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu, pod uslovom da su sve
moguenosti podjednako verovatne.
1116. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a a a e i Ie m
Od d
" ' , , , , , ,
m, t, 1. re 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«.
123
1117. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta, medu kojima je
bilo 8 neispravnib. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neisprav-
nib proizvoda.
1118. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. Odrediti verovatnocu da ce
nasumice otkucani znak biti broj 9.
1119. U posudi se nalazi 80 oedulja. Na ceduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlaeimo oedulju:
a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je
napisan broj koji nije manji od 45;
b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3.
1120. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. Na svakoj strani svake k o c ~ e
nalazi se jedDo od sledecib slova: 0, p, f, S, t. Kocke se pOJcdlllac-
no izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji, jedna pored druge:
Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl
ispisana rec sport.
1121. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. Ako se pretpostavlja da
postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999, koja je
verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu
razlicite?
1122. Na deset cedulja ispisana su slova a, b, e, i, I, 0, p, r, h. Cedulje se
slucajno poredaju jedna za drug om. Odrediti verovatnocu da na
tuj nuein napisana ree bude hiperbola.
1123. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. lzvlai':imo dye loptice
odjednom. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu
erne.
1124. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. Kandi-
dat zna odgovore na sarno 45 pitanja. Koja je verovatnoca da ce
na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on
zna da odgovori?
1125. Sest strelaca gada u 10 predmeta. Ako svaki strelac nasumice bira
cilj, koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve?
1126. Bacamo dve kocke. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem
dobiti dva broja ciji je zbir 7, a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva
broja ciji je zbir 9. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce?
124
1127. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. Od-
rediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da
su sve mogucnosti podjednako verovatne.
1128.. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i
50 novcanih zgoditaka. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka
dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani).
1129. Radovan, I van, Petar, Milka, Dragana i Miljana su kupili ulaznice
za bioskopsku predstavu. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom
redu i aka su one nasurnice podeljenc, koja je verovatnoCa da ce
oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu:
Petar, Mirjana, Radovan, Milka, Dragana i I van?
1130. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odrede-
nog tipa. Kontrolor nasumice odabira m predmeta, koje podvrga-
va proveri. Ako je medu njima bar jedan neispravan, celokupna
partija se podvrgava dopunskoj kontroli. Koja je verovatnoca da
dnevna proizvodnja bude prihvaeena, ako je tog dana bilo k
neispravnih proizvoda?
1131. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo
nasumice m elemenata. Odrediti verovatnocu da je od izabranib
elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa, pod
uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne.
1132. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Odrediti verovatnocu da
dobije 2 pika, 4 trefa, 3 karoa i 1 sroe.
1133. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. Nasumice se izvlaci
8 kuglica. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih
kuglica.
1134. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i
jedino se seea da su te dye cifre razliCite. Odrediti verovatnoeu da
to lice pogodi potrebne cifre.
1135. Dogadaji A, B, C i D obrazuju potpun sistem. Ako je P(A)=O,2,
P(B)=0,3, P(C)=O,4, odrediti verovatnoeu dogadaja D.
1136. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa,
pei (;emu je 5 standardnih. Radnik nasumice bira tri proizvoda.
Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni.
1137. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja, tada je:
(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). Dokazati.
1138. Ako sU A, B i C tri proizvoljna dogadaja, tada je P (A + B + C) =
P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC).
Dokazati.
1139. 1z skupa dvocifrenih brojeva biramo )edan br,?j: Odredi-
ti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba
istovremeno.
1140. Bacamo dye kocke. Kada je verovatnoca da ee one pOk.azat!. ili
dva jednaka broja, iii dva broja ciji je zbir 7, iii dva broJa ClJI Je
zbir 9'1
1141. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili.. sa 70% hitaca.
Drugi je sl,,'>iji, te pogada cilj samo sa,40%. ,OboJlca Istovremeno
opale prema cilju. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden.
1142. Tri strelea opale prema cilju. VerovatnoCa da prvi strelac
cilj i7.11osi 0,8, da ga pogodi drugi iznosi 0,3, a da ga pogodl treC!
0,2. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden.
1 . ' d
1143. Data je verovatnoca dogadaja A, P(A)="3 I verovatnoca oga-
daja B, Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi:
a) A i B se iskljucuju;
b) A s B;
1
c) P(AB)=-.
. 8
1144. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucu-
ju: PtA) =0,33 i P(B)=O,55. Odrediti sledeee verovatn0C:= _
a) PtA); b) P(A+B); c) P(AB); d) P(AB).
1145. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU
P(A)=P, i P(B)=P2'
126
Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da ce se dogoditi oba dogadaja;
b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja;
c) da ce se dogoditi A, a ne B;
b) da ee se dogoditi B, a ne A;
e) da ee se dogoditi bar jedan od njih;
f) da se bar jedan od njih nece dogoditi.
1146. Dat je proizvoljan dogadaj A. Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta;
b) da dogadaj A ne nastupi n puta;
c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja.
1147. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar
. d . 2
Je anput sa verovatnocom - ?
3
1148. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput
sa verovatnocom 0,5.
1149. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe
koeke pojavi isti broj 4, sa verovatnoeom 0,5'1
1150. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili
asa.
1151. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi
od 1 do 60. Vucemo eedulju. Odrediti verovatnocu da broj koji
smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL
1152. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili
asa ili figuru is pod 10'1
1153. U kutiji se nalazi 80 eedulja. Na eeduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlacimo eedulju. Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi
eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv
sa 3 .
1154. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4
erne kugliee. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva
jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5, ili da iz posude odjednom
izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee?
1155. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea, a u drugoj 3 bele
i 9 emih. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu. Odrediti
verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea.
1156. U kontejneru se nalazi 12 proizvoda, od kojih je 8 standardnih.
Radnik bira nasumice dva proizvoda, prvo jed an, zatim drugi.
Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna.
1157. Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi-
127
ti zbir tacaka 9 ili, ako se to ne dogodi, da se pri ponovljenom
bacanju dobije zbir tacaka 7?
1158. Radnik opsluzuje dye automatske masine. Verovatnoca da u toku
jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika
iznosi 0,8, za drugu masinu 0,7. Odrediti verovatnocu da u toku
jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika.
1159. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno
jedna ad druge. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne
zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0,9, a za drngu masinu
0,8 i za trecu 0,85. lzracunati verovatnocu:
a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva
intervenciju radnika;
b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u
toku sata.
1160. Bacamo dinar deset puta. Koja je verovatnoca da se 10 puta
pojavi grb?
1161. Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0,85. Koja je verovatno-
ca da ne pogodi cilj ako gada tri puta?
1162. Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike, fizike i hemije.
Verovatnoca da osvoji prvu nagradu, za svaki predmet, iznosi 0,4.
Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog
predmeta.
1163. U televizijskom studiju su 3 kamere. Verovatnoca da je kamera
ukljucena iznosi za svaku kameru 0,6. Odrediti verovatnocu da je
u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera.
1164. Bacene su tri kocke za igru. Koja je verovatnoca da se pojavi
sestica bar na jednoj kocki?
1165. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion
iznosi kod svakog hica 0,04. Top opali prema avionu sto puta.
Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden; b) da
avion bude pogoden.
1166. Radnik upravlja sa deset jednakih masina. Verovatnoca da kod
neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi
za sve masine 0,12. lzracunati sledcee verovatnoce:
128
a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne
masine;
b) da biti potrebno opravljati bar jednu masinu'
c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. '
1I67. U posudi se nalaze 4 bele, 5 crvenih i 6 zelenih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l' .
dye ku j' , .. 1 b I . IZV acenJu
g .1ZVUCl e all crvena kuglica;
b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1
kuglice; lZVUCl Ve ze cnc
c) verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1
zelenu I 1 crvenu kughcu'
d) odrediti. da cemo c'etl'rl' puta
1 k uzastopce izvuci
ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu.
1168. U posudi se nalaze 4 bele, 3 crvene i 5 futih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . I' . d
kuglic d' dn . , m 12vacenJu ve
e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica'
b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom iz ,. d >
kughce; vuel ve zute
odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1
zutu I 1 crvenu kuglIcU;
d) ?drediti verovatnocu da cemo tri pula uzastopno 12' vu" " t
kugllcu
' . ... , CI ZU U
ne vracaJucl lZVucenu kuglicu.
1169. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . k" ..
veO' d 100 b d fOJ, OJ' nIJe
.1 0 ,u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d
pnrodnog broja. rugog
1170. Data je kvadratna jednaCina x
2
--4x+ -0 B" , . k .
b '. b'" o. a -. acena Je ocka I za
uzet ,roJ k,OJ' se na gornjoj strani bacenc kocke.
. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed 0'-
IIDatl realna resenja. J naClna
1171. 1z spila od,52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte. Od d't'
verovatnocu da to budu tri razliCite slike. re I I
1172. U jed:,oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t .
porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji.,
na slucajan nacin se biraju tri porodice.
verovatnocu da:
a) makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce'
b) sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece.
1173. Kocka, cije su sve strane obojene, rasecena je na 1000 kockica
,
'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. Dobijene kock,ice sn stav ljene u
d I aJno izvucena . 'ane Odrediti verovatnocu a s uc lZIDes .
ima:
a) tri obojene strane;
b) dye obojene strane;
c) jednu obojenu stranu.
kutiju i
kockica
.... . dva mesta (A i B) udaljena medu-
1174. Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatno-
sobno 2 km, prekrnuta Je na A nije viSe od 500 Ill.
eu da je prekrnula na mestu oJe
d t·· a spajanjem daju po novo
1175. Sredine stranica kva rata I' rameeac",'n', 'zabrana Odrediti vero-
T 'k M' na s ucaJan n .
kvadr:,t. ae a b Je, ,"k' Ai iz drugog (manjeg) kvadrata.
vatnocu da Je lza [aDa tae d
Od d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug.. re. I I V
. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu,
. I ",', acin izabrana u kvadratn Cije tacke
Odrediti vero-
M(x ) zadovolpvaJu us ove . 'd' .. od-
. ,'! da ce' slueaJ'no izabrana tacka M(x, y) pnpa atl I p
vatnocu .
skupn odredenim sledeCim uslovlma:
a) (x-W+(y-l)2=1;
b) 1<x+y<3;
c) y=x.
1178. U datu kocku upisana lopta. ?drediti verovatnoen da slucajno
izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte.
. d <" ta na odrede- Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Je oa ,
nOm mestu, uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata).
. . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba
Odredltl . l' momentu naznacenog vremena.
jednako moguc u prOlZVO'Jnom
1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnocu da se
. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao.
. . . d . k t, ", n trougao. Slucajno biramo
1181. U krug JC uplsaOndJednta. as ran:t,:o"u da tacka bude izabrana
tacku u krugu, re I 1 ver ov ....
unutar trougla.
1182. U krugu poluprecnika r, dat je kruz,ni isecak sa centralnim uglom
130
'" = 150°. Slucajno biramo tacku u krugu. Odrediti verovatnocu da
izabrana tacka bude unutar isecka.
Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude
veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu
krufuicu.
1184. Dve kocke su bacene. Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib
brojeva bude 7, ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5?
1185. Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. Odrediti
verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3.
1186. U ;;esiru se naiazi 5 belib, 4 emib i 6 crvenih kuglica. Ako so
siucajno izvuku 3 kuglice, kolika je verovatnoca da sve bUdu bele?
1187. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P, i 70% iz
pogona P 2' Pagon P, proizvodi 10% neispravnib lampi, a pogon
P 2 15% neispravnih. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. Odre-
diti verovatnocu, ako je Iampa neispravna, da jc proizvedena u
pogonu P"
Dat je dogadaj A i dogadaji II l' II 2' II 3' ...• II", kaji se medusob-
no iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. Pretpostavljamo da
se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja
H" H
2
• II
3
•• .. , H". Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje
obrascem:
(F) P(A)=P(II
,
J'Pll ,(A)+P(II
2
)·P
ll
,(A)+ ... +P(II")'PuJA).
Dokazati.
*
1189. Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri
razliCita pagona, ito:
20% iz I pogona, 40% iz II pogona i 40% iz III pogona.
Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0,01 za I pagan, 0,02
za 11 pagan i 0,04 Za III pogan. Odrediti verovatnacu da slucajno
izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan.
1190. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizve-
deni u 4 razliCite fabrike, ito:
SOO akumuiatora iz I fabrike,
1050 akumulatora iz II fabrike,
550 akurnulatora iz III [abrike,
1900 akumulatora iz IV iabrike.
Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku
131
iznosi 0,20, za II 0,25, za III 0,30 i za IV fabriku 0,10, Slucajno
biramo akumulator.
Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina.
*
1191. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda. U I odeljenju ima
20%, u II 30% odlicnib, u HI 30%, i u IV 20% odlicnih ucenika.
Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0,03 za prvo,
0,08 za drugo, 0,06 za treee i 0,05 za cetvrto odeljenje. Kolika je
verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden?
1192. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabri-
ke II l' II 2' II 3 iII", ito: iz fabrike II 1 250 , iz fabrike II 2 525 , iz
fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica. Verovatnoea da sijalica
gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0,15, za H 2 0,30, za II 3 0,20
i za H" 0,10. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana. Odrediti
verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova.
1193. Dva razliCita proizvoda, jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike
nalaze se u razlicitim kontejnerima. Aka je verovatnoca da su
proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,90, a verovatnoea da su
ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0,80, odrediti verovatno·
ell da sc, nasumice birajuci kontejnere, izvllce ispravan proizvod.
1194. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate, od kojih je 18
standard nih, a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je
9 standardnih. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i
prebaeuje u prvu kutiju. Odrediti verovatnoeu da je nasumice
izvllcena radio-lampa, iz prve kutije, standardna.
1195. U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda, od njih je 15 standardnih;
u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda, od njib je 24 standardnih;
i u treeoj 10 proizvoda, od kojib je 6 standardnih. Odrediti
verovatnocu, aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on
bude standardan.
1196. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine.
*
Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine, druga
masina 35% a treca 25%. Na prvoj masini ad proizvedenih
delova je 90% prve klase, na drugoj 80% i na treeoj 70%.
Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase.
1197. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' ..• , H", koji se
medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. Verovatnoca
realizacije jednog od dogaduJ'a H H H If 'k .
d' l' 2' 3"'" , a 0 mama
a se reahzovao dogadaj A, data je obrascem: "
(B) P,,(H)=---,-___ " PII(A)'P(H;) ,_
D k
.' P(H1)·Pu,(A)+P{H
2
)·PIl,(A)+ ... +P'(H f:p (A)
o aza t1. n "11
1198. U l'rv:>j posudi na!,azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica, a u drugoj 10
belih 4 crne. SlucaJll". Je 1zabrana kug!ica i posuda. Izvucena
kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva
posuda, b) da Je lzabrana drug a posuda.
1199. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner.
PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje
drugog,automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predme-
ta odlIe.':lOg kvahte!a, a drugi 84%, takode odlicnog kvaliteta.
OdredllJ da je lZabrani predmet proizveden u prvom
automatu 1 da je odlicnog kvaliteta. '
*
1200. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna:
a) , verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu
pusku lZnOS1 0,75, drugu 0,85 i treeu 0,05;
b) ako je cilj pogoden, odrediti verovatnoeu da je pogoden
prvom, odnosno drugom, odnosno trccorn puskom.
*
1201. Fabrika proizvodl' auto h'l k T . .
. ° ° 1 S e gume. n pagan a pro1zvode
respektlvno 25 )10, 35 % I 40% celokupne proizvodnje. Pogoni
redom, daju 5%, 4% I 2% skartova. Slucajno izabrana guma iz
se defektnom. Koja je verovatnocu da je
defektna guma prolZvedena u prvom, drugom iii trecem pogonu?
1202. Imamo dye posude. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna
kughea, a u dr,:,goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. Premestimo
1Z prve posud: u drugu. Zatim izvucimo jednu
kughcu druge posude: Ako je ona bela, odrediti verovatnoeu da
Je premestena kughca blla erna. '
1203. Imamo tri posude. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3
crve,:,e kughee. drugoj posudi nalaze se 2 bele, 1 erda i 1 Crvena
kughca, a u treeoJ 4 bele, 5 crnih i 3 ervene kuglice. Jedna
posuda Je slucaJno,l lZvucene su dye kllglice, i to bela i
crvena. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude
odnosno druge, odnosno treec posude. .. ,
111
1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odre-
diti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka.
1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u
toku dana, ne prelazi postavljenu normu je .. Kolika je verovat-
noea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi
normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?
*
1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta?
1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb
pojavi 47 iii 48 puta?
1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene
dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima
petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice
budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice.
1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine
broja pojave grba.
1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja
A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja
u svakom ogledu 0,6.
1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja
pojave ;;estice na gornjoj strani kocke.
1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promen-
Ijive pojave grbova na novCiCima.
1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x
2
= 5,
x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovat-
Doeu P3'
1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih
iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promen-
Ijive x.
1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134
utrosi metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x
Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je
pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.
1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . .
zakon raspodele: ' 0 je njen
(
3 5
x-
0,1 0,6
o.D·
1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je
poznal zakon rasp odele
(
6 3 I'
X= 0,2 0,3 0,5)'
1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A
jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u
1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ',
M(C)=C. Dokazau. '
1220. ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed-
JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-
DIve: .
M(CX)= c· M(X). Dokazati.
1221. oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina
jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja:
M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati.
1222. oeekivanje ,:lve nczavisne slucajne velicine
jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka:
M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati.
1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina'
Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane
mule.
bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X + Y na dva naeina:
1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X + y. 2", ',' .
dokazane formule. ) KonscenJem
135
1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promen-
Ijive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko
ocekivanje slucajne veliCine x.
1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle
bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele ve-
rovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje.
1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:
'2 3 5'
X=(O.1 0,6 0,3)'
1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.
1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke
posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X).
1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspo-
dele:
X_fO,1 2 10
- \0.4 0,2 0,15
20)
0,25 .
1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X),
D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z,
a) D(C)=O; b) D(CX)=C
2
D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y);
d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); e) D(C+X)=D (X) ;
f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) .
1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije
sledecih veliCioa:
a) X-I; b) 2X; c) -3X+6.
1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele
X = ( C -C) . Odrediti disperziju D (X).
0,5 a,s
*
1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoos-
ti, Xl i Xl' pri cemu je X
2
>X
1
. Verovatnoca da X uzme vrednost
X, je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je
M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
*
1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t'
P
-03' re nos 1: Xl sa verovatnocom
. 1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > Od d"
Ix
2
akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix,
*
1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' d' .
. . ce vre nosu- x x 1
PflOcemu JC Xl <XZ <X
3
' Verovatnoca da X uzme
je P, = ,1, a vredoost X p -0 6 Od d't' 'k I
me I
.. ak' 2 2 - ,. re I I za 00 raspodele pro-
ojlve.d, oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika
Obrasci:
Aritmeticka sredina A = X, bro;eva X X . .
J 1- 2.··· Xn Je.
(I) X=::L+
X
2+ ' .. +Xn
n
Geometrijska sredina G broieva X x ..
J 1. 2.· .. ,X"je.
(2) G=y'x, 'x
2

liarmoDijsi<a sredina H broieva x X ..
..J 1- 2,···. XnJe.
(3)
H
n
Srednja vrednost E (Ai = X. obelezja X je:
(5) X=E(X)=[,XI +!2
X
2+" .+J,.xn ,
. N (j, +!2+" .+f.=N),
gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6) «X
,
-X)2!, +(X2-X)2!z+ ... +(xn-xff.),
Standardno odstupanje, s = (xl: je:
(7) s=
Koeficijent varijacije Kv je
(8)
s

x
Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9) r = ___ ,
-j([X?) (I Y?)
gde je 1';= y.
1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika
procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U
odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,
3,5.
Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom
raspodele.
1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz zadatka
i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa.
1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4.
1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12.
1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3.
1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10.
1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14;
b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19.
1243. Odrediti modu za sledece podatke:
a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14.
1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku,
harmonijskn i kvadratnu sredinn.
1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela
ucestanosti:
138
a)
Broj Ucestanost
b)
1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje
brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h):
71 92 103 111 105 93 74 83 76 51
30 65 78 86 94 106 95 82 55 66
113 108 96 83 68 84 75 69 42 54
85 89 98 121 99 88 72 58 60 78
77 79 83 100 73 97 130 45 78 89
a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine
20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija.
1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja
izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku
statistickog niza:

L_._ .. _. ____ . __ .. _ .. _ ... ___ ._ .._. ___ ......__ .. _
139
Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.
1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu:
cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su pnJem?l
ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih
poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala
Broj kandidata
9
[ 0,10 )
[10,20 )
[20, 30 )
[30,40 )
[40,50 )
[50, 60 )
[60, 70 )
[70, 80 )
[80, 90 )
[90, 1(0)
Ukupno
5
15
25
35
45
55
65
75
85
95
7
10
16
14
24
12
5
2
1
100
lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligo-
ne za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije 1971. godine,
u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
•. -
.. --.•. ...-
Starost
Broj nepismenih
..._-_.---_ ..----- ----_ .._-------
1. 10--14
34512
2. 15-19
20783
3. 20-24
20090
4. 25-29
25044
5. 30-34
48797
6. 35-39
101097
7. 40-44
117775
8. 45-49
105608
9. 50--54
87672
10. 55-59
121008
11. 60--64
168706
12. 65-69
140622
13. 70--74
100534
14. 75- i vise
103733
15. nepoznato
22375
Ukupno
1218353
Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne
frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk
relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije;
i) histogram i poligon relativne frekvencije.
1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histo-
gram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom
os om i poligonom raspodele frekvencije.
1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U
svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena.
Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je
tabelom:
-"--
Klase 0--20 20--40 40--60 60--80 90--10 o Ukupno
... _.
Sredine
10 30 50 70 90
klase Xi
- -...
Broj tak-
4 25 50 15 6
micaraf,
n-l00
... _.
a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije;
h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati nji-
hoy poligon raspodele;
c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstu-
panje i koefIcijent varijacije .
1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je
ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema
broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
.. -.---...
Klase 15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-
-----.1----i---
75 Ukupno
Sredine
20 30 40 50 60 70
klase Xi
..._ .•
Broj
8 12 20 10 6 4
ueenikaf,
n=60
.._-
Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti
kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele
kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu.
1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini,
popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju
dece data je tabelom:
141
I 0 3
3 [is] 5
Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini.
1254. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci
broj poena:
Poeni x 15-25

45-55 55-65 65-75 Ukupno
1----
Sredina
20 30 40 50 60 70 -
klase Xi

I
Broj
8 12
I
20 10 6 4 n=60
uCenika f,
.... .. _.
Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku.
1255. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih )e
5800 dinara, a proseena .zarada, 40 a::Jmm,strat,vmh
sluzbenika je 3600 dinara. Odredll1 prosecan licm dohodak u
celom prednzecu.
1256. Dati su statisticki nizovi:
a»){ -- 5 1 3 4
f 1 1 4 2'
b) X 1 2 5
f 6 3 2.
Odrediti srcdnje vrednosti, standardna odstupanja i kocficijent
varijacije.
1257. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole, od 30 ucenika, na
kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p ed-
meta na naein kako pokazuje sledeea tabela:
- Vrlo
____ ni voljni:
1--····----- -I
Geografija 12 13 6 I 1
Matematika 4 8 12 6 2
IliI!tta I 1 1
Biologija 9 8 12 1 3
15 12 5 i
a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta;
b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta;
142
c) izraeunati .odstupanje svakog predmeta i grupe
predmeta, zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada
su im srednje ocene jednake. I
1258. Dat je statistieki niz
)( 1 235
f 20 15 10 4.
Odrediti srednju vrednost, disperziju, standardno odstupanje
koeficijent varijacije.
1259. Dati su statistieki nizovi:
a»){ 2 4
f 1 7
5

k
b) )(
f
3
2
8
3.
Odrediti srednje vrednosti, disperziju, standardna odstupanja 1
koeficijent varijacije.
1260. Data su dva uzorka: 1" 2, 5, 1l, 11, 14 i 2" 2, 8, 14.
Odrediti: a) aritmetieke sredine X, i x
2
oba uzorka; b) D (x,) i D (xv
dlsperZlJe oba uzorka; c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih
kombmovanlem data dva uzorka; d) disperziju uzoraka dobijenih
kombmovanJem data dva uzorka.
1261. proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole
lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih
kartona ucenika sastavljene su sledece tabele:
Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72
B,oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1
Visina u em
Broj ucenica
154 156 158 165 166 167 168 170 175 178
1232655311
Tezina u kg
Broj llcenika
60 61
1 2
62 fl4 65 68 71
1 3 8 6 2
76 77 78 80 82
2 1 1 1 2
Visll1a u ern
Broj ucenika
171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185
21138633111
Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn;
b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini
disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica;
c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija.
1262. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. Rezultati u metrima
po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli:
143
l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
1235,6
1237,5
1232,9
1236,2
1238,5
1234,2
1235,9
1233,3
1234,5
1236,8
1237,6
1233,1
1234,3
1237,5
1235,4
1234,7
lzvrsiti procene: a) srednje brzine; b) disperzije i standardnog
odstupanja brzine.
1263. Neka su pri 40 bacanja kocke, cije su strane obeleiene brojevima
od 1 do 6, dobijeni sledeei rezultati:
145 3 6 5 1 3
524 3 145 3
3 561 6 2 1 6
3 124 5 4 5 3
663 526 1 4
lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee
nacine:
1
0
uzeti. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima
1, 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, 33, 37;
2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja;
3
0
uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja.
Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka, kao i srednju vrednost
OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak
bolje reprezentuje osnovnu populaciju.
1264. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu
disperzije navedenib slucajnih uzoraka.
1265. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su
vrednosti date tabelom:
1266. tu kordelacije izdm1eo,:, ocene iz matematike (x) i
Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d'
aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me,

1267. U sedam opstioa SR S b" • .
stanovnistva (x . " r uocen Je procenut industrijskog
d
. ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () h'I'.
ama dmara: Y U 1 Ja-
[t=&i 1912ff
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja.
1268. godine (x) i maksimalni arterijski krvni
. ..
42 68

m pri- 147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152
1__ L_J
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez,ia. -
60
155
VIII GLAVA
8. RAZN1 ZADACI*)
Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih
x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu.
Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e-
x

a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki
A(O, 1) ima lokalni minimum.
b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti
a i b.
c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije,
ordinatama maksimuma i minimuma, i osom Ox.
127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom
(x-5)' 1'2
i hiperbolom x
2
_y2=16 (x?4).
25 9
je funkcija x-+y=.Ix In
2
x.
a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti.
b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad
tacke maksimuma do tacke minimuma, ordinata u tacki mak-
simuma i osa Ox.
D
." k" f(' (x - 3)2
1273, ata JC runcI]a X-> xJ = -.----.
x-·j
146
a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju.
b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x), prave
x=2 i ose Ox.
*} Ovi zadaci sluze za ponavljanje, utvrdivanje, produbljivanje, ;;istematizaciju
celokupnog nastavnog grad iva., pripremu pismenog i usmenog Ol.'ltufskog ispita
bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet. Uglavnom su korisCeni
on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima, maturskim
pismenim ispitima, prijemnim ispitima i raznim takmieenjima.
1274. Data je funkcija x-.!(x)= . ...>::'--
(X-1)2'
i datu funkciju.
) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del k .
y-f(x) d . k ' om five
d' -: ,0 nJenog "prese s,a os om Ox do kose asimptote, i
or Ina tom pr-;secne tacke knve 1 kose asimptote.
Izracunati (1275-1278):
2
127 1 x.J4+:X2 arctg dx .
0,5
S xyT+4:X-" arctg 2x dx.
o
2
*f 1+1nx
1278. --'-- dx.
x(1-lnx)
I
*
1279. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna
a) hm-----+x-2 = -1'
. (px
2
+ 1 )
x-oo qx+2 '
(
2x
2
-1 )
b) lim =1.
x-co x+l
1280. Za koje vrednosti x je tacna jednakost
x2-3x+2
ako]'e 0<0'<45°'1
x2-2x+ 1 . ..
1281. Resiti nejeduacinu
.Jx .; i + .,;;=--2/x=--1 > i .
tvnlenja:
1282. Data je jednacina sin
4
x+cos' (" a Od "t' .
4 -..... =. real -1 fealan
tako da data jednacina ima realna resenja.
broj a
147
1283. Resiti nejednacinu
4 log 16 cos 2x+210g, sin x+log,cos x+3<0,
n
ako je 0<x<4'
Resiti jednaCine (1284-1291):
* (X_2)2 (X+2)2 (X
2
-4)
1284.20 -- -5 -:=- +48 2 "::1 =0.
x·j·1 x 1 x
2(x' + x + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).
1286. 2rx+1-;;f x "::1 =.:/ x' "::1.
1287. 4" = 2 . 14
X
+ 3 ·49-'.
1288. 6rx::':3 +,;;Ix=2 = 5.:/ (x::': 2)(;::': 3) .
27 W + rX)+ 81 (3
3
+ 3 = 1000.
(x-lOg iY,'2X-IOgX,-1 = 1.
1291. log: (2"+ 1 + tg
2
+ log i (2" + ctg
2
+ 310g :1
5
.
1292. Ako su ai, a" ... , a" pozitivni brojevi i ako je al·a, . .. Q,,= 1,
onda je
(1 +all(1 +a,) .. . (1 Dokazati.
1293. Ako je al + Q, + ... + Q" = 1
1
a> --, i= 1,2, ... n. tad a je
, 4
+ :;·1 + ... + < n + 2 Dokazati.
1294. Ako je n prirodan broj, tada je
,r n+1 .
,,/ n! ------- . Dokazall.
2
1295. Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti:
x
2
-4x-4 . n n
ako Je · .. ';::cx';::··'
x
2
+ l' 6 '" 2 '
a) sin"
2X2_2x . n n
b) ctao:= -- ako Je -,;::",;::-?
e x
2
_ 8x + 16' 4 2 .
fJ
n. , .
1296. Akoje tg"=3', tgfJ=3"x i cx- ='6' lZracunatl x.
1297. Date su funkcije y=a'2
x
+b i y=b·2-
x
+a, gde su a i b realni
brojevi. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da:
a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti
koorainate tacke);
b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te
tacke)?
1298. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x g(x)=sin x cos x.
a) Aka je oareditif(t) i g(t).
h) Resiti jednaCinuf(t)+2..j2 g(t)=O.
c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) iz-
medu dye uzastopne nule.
1299. Date su krive x
2
+ y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).
a) Odrediti ugao preseka datih krivih.
b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u
intervalu [ -1, 4].
1300. Dokazati relacije:
1 1 1 k(k+1)
a) --_.+---+ ... +----.-.= 10gNQ
10g"N log,,' N log,,' N 2
(kEN; n, aER+\{1}).
1 1 1 n-l 2
b) .. + + ... + ---',',---'--= --log 2 x.
logx2 log,4 log,4 log,8 log,2 - log
x
2" n
(nEN, xER+\{l}).
1301. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju arit-
meticki ni7, sa diferencijom gde je r poluprecnik upisane
kruznice u trouglu.
149
1302. Ako su a, b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6,
tada je a' + b' + c
2
;" 12. Dokazati.
1303. Ako je a+ b +c = k, tada je 3 (a
2
+ b
2
+c
2
);" k'. Dokazati.
1304. Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja, a, b, C, i d
nije rnanja od njihove geornetrijske sredine, tj.
4!-b d
Q C •
4
1305. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a, b i c
nije manja od njegove geometrijske sredine, tj.
a+h+c 3/--
abc.
3
1306. Ako su a, b i c merni brojevi straniea trougla, tad a je
abc ;"(a + b-c) (a + c- b)(b+ c- a). Dokazati.
1307. Ako je a' + b' = 1, onda je - -Ii < a + b <.j2. Dokazati.
1308. Ako je a
2
+b
2
=1 i c'+d'=I, tada je Dokazati.
1309. Akoje a
2
+b
2
+c
2
=1 i m
2
+n
2
+p'=1. tadaje lam+bn+cpl<l.
Dokazati.
Dokazati nejednakosti (1310-1314):

13ll·lal-lbl<la+bl·
1312.la-bl;"lal-lbl·
1313. la + bl;" lal-Ibl·
1314. tal + a2+· .. + a"1 <lad + la21 + ... + la"l.
150
Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za
sve rcalne vrednosti x:
1316.
3x
2
+ax-6
1317. -9<--·_·- <6.
x
2
-x+l
I
x
2
-ax+ 11
1318. ---0 --- < 3 .
x-+x+l
. eSltl neJc naclilu .. ----,, ___ <.:
1320
R
," . d . /X
2
-3X_4!
x2+x+l I
1321. Odrediti polinorn. P (x) treceg stepena, sa realnirn koeficijentima,
tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l
(;2=-1).
1322. Odrediti interval za x u kome funkcija
x -+ y = 1 + Jx+ 24=.10'];;.:..:'"1
ima konstantnu vrednost.
*
1323. Dalaje jednacina x
2
-6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER). Odrediti
relaclJu, 1Z1TIedu resenja date jednacine, koja je nezavisna od
realnog para metra m.
*
1324, Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadrat-
ill tnnom
y = (sin IX + 0,5) x
2
- 2 (sin rx - 3) x + 1
pozitivan za svako x.
*
1325. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom
m-1 2 m-1 m-J
Y=(log.1-----
1
-2)x -2(2+log ,. -lx+2+1o".I··"·
3
m
+ jm+l' °jm+l
negativan za svako rcalno x. .
1326. Dokazati da se vrednost proizvoda
(
4 3 2 1 2. 4 .. - 2
x +x +x +x+ _____ ,,)
x-J' x+I
151
'k fk" zl' 2 ' 2
ne menJa a '0 se u a tofIma lzostave nl ornc! 1
x-I x+ 1
1327. Resenja x, i X
z
kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije
X
,
+X2-\-2x
, X
2
=0 i m(x
,
+x
2
)-x, x
Z
=3m+4, gdeje m realan
parametar:
a) odredili kvadratnu jednacinu;
b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina
ima realna resenja;
c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCi-
ne negativna?
1328. Resiti jednacinu
31+sin.x:+mnlx+'" +sinrtx+ ,'- .
1329. Resiti jednacinu
2_1+oo5x-oos2x+ , .. +(_l)"+lcosnx+ ." =..;./(j-,25.
1330. Dokazati jednakost
tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 ,
* 1331. Resiti jednaCinu
Ilog2(1- 9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log
2
(1-9x) ,
133{ Odrediti realna resenja jednacine
(X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6,
1333. Dat je kompleksan broj
z = log z (mz -13m + 44) - 2 +
Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni
broj z ne mo7..e biti Cisto imaginaran.
Resiti jednacine (1334-1336):
1335. 3 + J;;:;:-S- 6Tx.::::j = 1 '
1336. + Jx::" 47;-'::::4 = 1 '
1337. Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13, Odrediti cifre x i y,
1338. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak •
njegovih cifara, Dokazati J'ed' t J , cetvrtom stepenu zbira
Ins venast resellJu.
1339. ,osnovu brojnog sistema t t u kome se broj »hil]' adu tr1'
some tndeset i tri« piSe sa 10101.
1340. Neki trocifreni broj napisan u bro' ,
iste eifre, ali u obrnutom par tk
Jno
;; ,S1stemu osnovom 7 ima
brojnom sistemu sa osnovom ;, broj napisan u
1341. Postoje Ii celi b ' " .. roJeV1 mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu
m
2
+1956=n
Z
?
1342. Odrediti dv ' , b'
.. , a pOZ!, llvna ,roJa delJ'iva sa 4, takva
nJlh h k b da je razlika
OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91.
*
1343. Dokazati implikaeiju
log1218=a 1\ log2454=b=ab+5(a--b)=1.
*
1344. Dokazati implikaciju
log1224=m 1\ log,.54=n=5(m+n)-3mn=8,
Resiti jedoacine (1345--1347):
* ,
1345. Sl01988X+COSlOOOx=1 .
sinx-J3 eosx=2 sin1999x,
*
1348, Odrediti a, b i c tako da funkcija
x-.. f(x)=a+ b cosx+ csiox ima = 1.
Zatun od d" " , 12
, re III IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.
* '
1349, Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t..3ti,
1 '
1350.*
1351.
1352.*
1353,*
1354.
b) Z = 1 + Ii ,ako jc z kompleksni broj
l-U
zalim konslruisati njen grafik.
a t reaian parametar j
_ _ 3 = x + i y, lada je
Akosux,y,aER lakoJc 2+cosa+isina
x2 + l- 4x + 3 = 0_ Dokazali-
be' ako je f (0) = 15 ,
Odrediti funkcijux f = a + ,
f(2) = 30, f(4) = 90,
2 Ii -Ii ako je z kompleksni
= e + e ,
broj a t realan broi?
__ .' _ _ 1-- 2 t
2
, v = gde je t
Data jefunkcljay = [(x) . x-I + (2 - 1 + r _-
I b
- U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau
rea an roJ-
- =

X
1355.
1356.*
,r» - (:rt ) -cos ('.':.-x) ='(3,
Restli jednaCinu v 3 sm '3 - x 3
Funkcijay = f (x) data je u obliku
" 1
1357.*
1358.
1359.
154
_c __
C + 1
e" + 1 k - - tervalua <x < b.
Izracunati duzinu luka oye nye u m - -
:rt
-'. 10<x<-,
Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u - - 4
- I' (- 1) u intcrvalu
Odrediti duzinu luka knve y = n sm x - .
:rt 2:rr
1+- sxS -3 .
3 -
Resiti jednaCinu _ '_
sin ax sin bx = SIn ex SIn tb.
1360,
1361.
1362.
1363.
1364.
1365.
1366.
1367.
1368.
L369.
pox, ako su a, b, c, d uzaslopni "ozilivni clanovi
aritrnelickog niza.
Dokazati da je
ctg 7,5" + 19 67,5° - ctg 67,5° - tg 7,so =2 (3 + 1-'3),
Resiti pox jednaCinu
2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + ... = 3
x
+ 3 + :)Y + 2 + 3x + 1 + ...
Dat jc beskonacni red
log8x + + logh + _ , __
Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio
konvergentan, zalim odreditix tako da zbir reda bude 0,5,
Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2, Odrediti
stranice trougla ako je jedan ugao 12Cf_
Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz, Njihov zbir je BO, a zbir
kvadrata 5044. Odrediti niz.
Ako brojevi (11, ti2, tl3, ... ,all i:ine geornetrijski niz, dokazatj
tacnost jednakosti
"
(
a1 + a2 + (13 + ... + an ) 2
-1 -1 -1 :;;:(l1(l2{l3 .. ·11t/.
(11 + tl2 + tl3 + ... + an
Dat je beskonacan gcometrijski red je prvi clan al = k (k > 1) ,

a = -;:-' Ako je S zbir reda, a S" zbir prvih n clanova.
za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" - S I < 10-
2
?
Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a, a zbir kYadrala
njegovih clallova b, Odrediti prvi clan i kolicnik reda_
Da t
VT, V2+VT, VZ+V2+VT, ....
Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu
granicnu vrednost.
D a t je,n",i_z--:-r=
-ro, Va + -ro, Va + Va + -ro , , . ,_ (a > 0).
155
1371l.
1371.*
1372.*
1373.*
1374.
1375.*
1376.
1377.
Dokazati da je nil. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu
vrednost.
Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom
an +2 = 5an +1 - 6an , III = :< , G2 = 1. Odrediti opsti clan niza.
Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom
an +2 =a" + an +1, a1 = {J2 = 1 . Odrediti clan niza
(Fibonacijev niz).
Data jc funkcija dcfinisana formulom
((x) = -log(1 +x), (x> -1).
Dokazati nejednakost .
(Xl + X2) < ((xl) + Hyc)
{\ 2 2'
gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz definisanosti funkeijc
(Xl> -1, X2 > -1) .
Ako su a, (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako
tg i, tg tg cine aritmeticki niz, tada cos ex, cos (3, cos y
takodc cine aritmeticki nil,. Dokazati.
. a - b 1 .
Ako JC log -2- = 2' (log a + log b - log 2), gde su alb katete
pravouglog trougla, odrediti uglovc trougla.
Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz, onda i kva·
drati strunica cine aritmeticki niz. Dol,azati.
Ako uglovi trougla a, (3, y cine aritmcticki niz u datom porctku,
dokazati da izmedu stranica trougla a, b, c postoji relacija
a
2
- ac + (2 = b
2
i obratno.
Dva ugla trougla odredena su jednacinama:
2 2
4
1gx
+ t)!,y = 8, 16
1g
x - tg Y = 8.
a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla.
0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice, odrediti
stranice trouglao
1378.
1379.
1380.
1.381.
1382.
1383.
1384.
1385.
1386.
1387.
1388.
1389.
Stranice trougla cine aritmetii'ki niz, cijaje raz!ika d Od d"
st. . . . relb
ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . .
.. c sa - 14,ako!e a naj.
manp ugao (roug!a. .
grafik funkcijcx ...,. y, kOja je data iormulom
- 9 = 0, limJll dve prave Od 'ct· ,
dye prave i ugao kOji obrazuju, . rc It! presek ove
U trougluABC uglovi a (3 '" , ,....
kom 2. Dokazati da Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni·
a-
l
= b-l + c-l roug a zadovolJavaju jcdnakosl
Resiti jednacine (1381 -1385):
5
log, ('2" + 1 + tgC 1E.) (
s ' 4 + log, 2" + ctg
2
1E.)
8 6
= 3' + 3Iog!.5.
8
. 77 ""
Sm x + cos""X = 1.
sinx + cosx = nco, 99x.
clg .,x 2'
.., = tg + 2 tg 2>: + J _
1 / X
ogz (COS 2>: + cos -) + log (. x
2 0,5 smx + cos 2) = O.
Odrediti skup lacaka D k .
sin (n (" + y) ) > O. u e anovoJ ravni za koje je
Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d . .
uSlovef(n) =f(n-l) ... ,; fP P 0 mhbroJevazadovoljava
, a, (1) = 1. Odreditif(n).
c Cine geomelrijski niz, tada J'e
c a + b + c .) _ 3 b3 3
- a + + c . DokazalL
Akol'ea -A' C .
- cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a
h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' '
c - A . 2 _ - Sin a cos a
- >.. SIn a - B sm a COS a + C .2
T' ') - COS ex
taoa Je lr - 4ac = B2 - 4AC D .'
" okazatl.
1390.
1391.
1392.
1393.
1394.
158
Ako za uglove trougla va,i jednakosl
3
cos a + cos!:! - cos (a + fJ) = 2'
tada je trougao jednakostranican. Dokazati.
Izracunati zbir
sin 1 sin 1
------+.+ ...
cosO cosl cosl cos2
sin 1
+------------ .
cos (n-I) cos n
I grnpa *)
Data su dva trinoma
II (x) =x' - (a + b)x -I- ab
h (x) = / - (a - b)x - ab. . ,.. ..
a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl
> znak za sve realne vrednosti argumentax.
b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi
trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih
vrednosli.
Data jc funkcija
y = V3sinx + cosx.
a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr, +Jr).
b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m
ima realna resenja?
c) Za m = 1 reWi jednacinu.
Data je parabola l = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole
i poluprecnikom r = 2p.
a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive. .. .
b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure .
ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm
deox-ose.
*) Grupe zadataka I, II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike
u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971. gOd.
1395.
1396.
1397.
1398.
1399.
II gmpa
Prava 3 X - 5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse
')2 2
b" X + a'y = a
L
b' i paraboley = 2 px, koja sa dips om ima
zajednicku ziiu. Dokazati da je trougao cija su wmena
dodira i iiia pravougli trougao.
Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma
(
ff +_1_)"

zbir treceg i petog clana je 135, ako je zbir binomnih
kocficijenata poslednja tri elana 22.
Data je funkcija
y =x
2
- 2xcosa + 1 - sino:,
gde je a E [0,
a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive, i skiciraj grafik tih
krIVlh.
b) Akosuxi - 2xcosa +] - sin a = 0,
odrediti a iz rclacijexj + xi = 2.
c) NaCi vew izmedu
x" - 2x cos a + 1 - sin a = 0 koja ne zavisi od a.
IIIgrupa
Data je funkcija[(x) =x
3
+ ax
2
+ 9x + 4.
a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za
x = -1.
b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati
promene funkcije.
c) Izracunati ogranicenu krivom, osom OXi OY.
d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1,0)
a sa osom OX obrazuje ugao a = .
Pravax - 2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse
- 2? 2 Z 2 b? . . k f k I b I ?
D X- + a y = a 'I sa nJom on 0 a ne para 0 e y- = 2px.
a) Napisati jednacine ovih krivih.
b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i
159
1400.
1401.
1402.
1403,
Cije srediste pripada datoj pa pokazati da ova kruz-
nica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole. ko osex
e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om .. ,
figure ogranirene elipsom, parabo]om I (Jatom tangenLOm.
Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju
ex - f3 = 2 y.
a) Dokazalidajcugaoatup. .'. D' BA
b Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > •
) . = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD.
I L • . . _.. .' . C4 na pravoJAB,
c) Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I
. BC CA - b i AB = c troug a
pa dokazati da stramee = a , -
zadovoljavaju relaciju c
2
= {/ (II - b).
*\
IVgmpa '
NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6,5 em,
/) = 7 em i c = 7,5 em.
x2-2x+l
Data je funkcijay = x2 + 1
a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. .' ,,' a
b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm
koordinatnih osa.
1
. ( logx+l..l-
Odreditix u IZrazu (VX) .
12 )6 . XI
Vx , ako je eetvrtl \. an
razvijcnog binoma 200,

4
.+'7X
Dat jc izraz cos x - SlIl X SlIl . '.
a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . .
b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . . . ,.
cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu
zam=n
P 5
J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse
rava y - - .... J •
.. 1 d c· oku
*) Maturski pismeni za.Jac! JUl1il 197 . go " U ,1 .
I
I
I
i
I
i
I
'j
I
I
I,
I
I
I
I
I

I
1406.
1407.
1408.
1409.
1410.
1411.
22 '>2 22· 2·.
b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px. Odredltl
ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira
iz zajednickog fokusa.
V gl1lpa *)
Stranice trougla su tri uzastopna parna broja, a povrsina mu jc
24. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik
maksimalne povrsine i naei njegov obim. U kom oduosu je po-
vrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga
opisanog oko trougla.
Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana
glasc: l1_x
1ogx
; x
10gx
_ 5; 35 _x
Iogx

Tacka M (9,0) spojena je sa tackom N (x < 9,y) na paraboli
l = 8x . POVTsina ogranicena lukom paraboie, delom njene oso-
vine i duzinom MN obrre se okox- ose. Odrediti koordinatc
tacke N, tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i na-
e; oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) =
Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma
x
2
+ 1
-x+l
(V zl°
g
(10 3
x
) + V 2tx 2) log 3 ) n jednak 21, ako su binomni
Koefieijenti drugog, trereg i cetvrtog clana razvoja redorn, prvi,
treCi i peti clan aritmeticke progresije.
VJgmpa **)
Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane
oko njcga, dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspram-
nih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jed-
nake.
*) Pismeni maturski, Jagodina,juna 1971. godine.
**) Maturski pismeni zadaci,juna 1971. godine U Valjevu.
1 1': 1
1412,
1413,
1414.
1415.
1416,
1417.
1418.
1419.
162
• 210 J:; _ \0<> v7
Resltljctinacmux g b = 10 i izvrSiti proveru.
Pravax - 2v + 6 = 0 je tangenta para bole 1 = 2 px "Odredili
jednacine (;nih tangenata iSle parabole, kole su normalne na ..
-datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl
paraboic.
Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja, a
jedan ugao ~ . Izracunati stranice i uglove,
. .,
, . 23 2 4x
lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x - x - ,
x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka.
VIJgrupa *)
U iednaCinix
2
- 2 (m - 3)x + 11 - 5m = 0, odrediti parame-
ra; m tako da: a) koreni budu realni;
1 1
bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ + - = 1.
, Xl X2
Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme
na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. Izracunati P i V obrt-
nog tela, ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12, a = 15),
U racki P (3,yo > 0) parabolel = 2 (, - 1) povucenaje tan-
geula. '_lracunati: .
a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom, parabolom I
x-osom;
b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko
oseOt.
VIII grupa .*)
Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida,
nastalog rotacijom cJipse 3x
2
+ 41 = 36 oko ose Ox, isece va·
*) Pismeni malurski, I gimnazija Zren)anin,)una 1971. godine. .
**) Maturski pisll1cni, II beogradske glronal.!je, avgusla 1971. godme.
1420.
1421.
1422.
1423.
1424.
1425.
1427.
1 4 2 ~ ,
ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox).
Resiti jednaCillu jx
2
+ 2<' j - ! 3 - x I = x
2

Stranice trougla obrazuju geometrijski niz.
a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov
i. 1
~ (V) - 1) < q < '2 (v:> + 1).
b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli.
Odrediti os tala wmena trouglaABC, ako je dalO tcmeA (4, -1)
kan i jednacina yisine 2x - 3y + 12 = 0 i teziSna linija
2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C
Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom.
a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona?
bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca?
(Smatrati da je Zemlja oblika lopte,J
IX glIlpa *)
NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc
lukovima krivih
'I ::;" ')
y ~ = x" 1 y ~ = 4.1 okox-ose.
Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26.
Ako se prvom doda I, drugom 6 i tretem 3, dobijaju se tri broja
koji obrazuju arilmeticki niz. NaCi zbir prvih 20 clanova aritme-
tickog niza.
Kruznica prolazi kroz tackuA (-3,4) i obc iiie hiperhole Cije
su asimptotcy = ::t: % x i tangenta 5x - 41' = 16 (hiperbole).
Odrediti .iednacinu l(ruznice,
Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em, a
zapremina 152 em'- Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9. Odrediti
povrsinu omotaca zarubljene piramide.
Resiti trougao kome jt: data povrsina, zbir dveju stranicCi i ugao
medunjima
[P = 80 V3, b -;- c = 42, a = 12()Oj.
") Marurski pismeni, Gimnazija ,.Jovan Jovanovic" Novi Sad,junfl 1971. gOdinc.
163
1429.
X grupa *J
Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina
sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu
iZl10si 4. lzracunati troughl (bez upotrcbc
skill la\)lica i digitrona).
1430. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m
2

lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dija-
gonalnih preseka 3 m
2
i 6 m
2

143L Resiti jednaCinu 4
10g
16 x _ 3
10g
16 x-O,5 = 310816 x+ n.s _ 2 210g 16 x-1.
1432. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma
(J";;;:'s x+.Jsin X)8 jednak je 7.
1433.
1434.
1435.
1436.
1437.
Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije
x
2
-5x+7
(I)
x-2 .
zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom
kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6.
XI grupa *)
a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x
2
+ 5y2 = 25, cija je
.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz.a; .
b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0, .j30).
Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata
je 280. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko
najvece stranice.
ResitijednaCinu I log 1 (l+sin2x)I+llog, (l-sin2x)I+=1.
- -
3 3
*) Grupe X. XI i XII, Maturski pismeni, u Treeoj beogradskoj gimnaziji, juna 1994.
godine
1438.
1439.
1440.
1441.
1442.
Dato je (I) Funkcija y=x
2
-2xcosa+l-sinCl(
(2) jednacina x
2
- 2x cosa + 1 - sin", = O.
a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7..avisnosti od Cl(;
b) Ako su x, i x
2
resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije
Xl +x
2
=2;
c) Ako su x, i x
2
rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu
Xl i X
2
koja ne zavisi od 0:;
d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna;
e) Odrediti tf. tako da Ox osa bude tangenta krivih, skicirati
graflke tib krivib.
XII grupa
clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti, a treci manji
clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina
X
3
+y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. Odredi sumu tog
beskonacnog reda.
Osnova prizme je jednakok.raki trapez osnovica a = 8 em i
b = 2 cm. U prizmi je upisan valjak. Koji procenat zapremine
prizme Cini zapremina valjka, ako je vis ina tela jednaka kraku
trapeza?
Data je funkcija
(I) y=.J':lsinx+cosx
a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda, ispitaj tok;
b) Za koju vrednost parametra m jednaCina .J3 sinx +cosx =m
ima reaIna resenja;
c) Za m = 1 resi jednaCinu;
d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinij-
skog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose

Od d
'I' 1-cosx
re 1 lID ..- _.
x-o x(y 1+x-1J
165
1443.
1444.
1445.
1446.
1447.
1448.
1449.
166
XIII grupa 0)
Data je kvadratna jednacin
a
4x'=(3-a)(2x-l), a realan broj.
Odrediti vrednost realnog broja ? da, jednacina. ima
realna i razlicita resenja Xl i x
2
• kOJa zauovol.lavaJu relaclJU
.l:J+ x
2
0;3.
X
2
Xl
Resiti jednaCinu
n
(sin2x+../3 cos 2X)2-5=cos (i5-
2X
),
Ak su S S S
sume m n m + n prvih clanova aritmeticke
o ffl' n' m+n ' ,
S -S m-n .
progresije tada je ................. = -'-, Dokazau.
, Sm+n m+n
Aka su x, y, " EO R i ako je
_ ... (i2= .. ·1),
2 +COS (1;+ I SlD Cl
tada skup tacaka M(x,y) u Dekartovoj ravni pripadaju
nom prescku. Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl
ga u ravni xOy.
lzracunati povrsinu povrSi u prvom, kvadrantu jc
cena elipsom b'x' + a
2
y' = a'b
2
, kOjOJ pr:padaju A(4,l) I
B( - 2, .:. 2) i hiperbolom xy = m, kOjoj pnpada tacka C(2,2).
XIV grupa 0)
Resiti jednaCinu
/x-2" (X+2V x
2
-4
20 \' ._) - 5 -'jl + 48 ' = 0 .
,x+l x-·l x -
Data je funkcija x-+y=2 cos
2
x+../3 sin 2x.
a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije;
b)
'lzracunati Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive
• t I . t
pravama x = 0 i y = 0, koja pripada prvom cvadran u.
1450.
1451.
1452.
1453.
1454.
\
1455.
!
,
1456.
1457.
I
I
Zajednicke tangente parabole y2 = 4x ; krufuice.
X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao, oko kog je opisana
krufuica. Odrediti jcdnacinu te krufuice.
I
• '. /2z- 3 uk' 1 R" , I b
zracunau :..; -;;+'1' 0 Je z = +;, esenja sves!! na a ge ar-
ski oblik kompleksnog broja a + hi, a, b EO R.
U jednacini x
3
- 30x
2
+ mx - 780 = O. Odrediti realan broj m,
aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla
XV grupa 0)
Nk
. a"'du" 2x10Dk'
era su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x +-+-=. 0 azati
p q
da je
cos
2
(O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1.
p q
Resiti jednacinu 4x
2
+ 9
1
+ios4x = 15x
1
+
108
4
3
.
D . k k b' .,/3 i d ed,' uk d "
at je 'omple san roJ Z ='2" + '2 . 0 r I!! x t· 0 da sre njl
1
clan u razvijenom obliku binoma ( 3;= + 3
1
/' yn
bude jednak binomnom koeficijentu.
Date su elipsa x
2
+ 2y2 = 2k
2
, gde je k> 0, i kru:7Bica Ciji je
precnik fokalno rastojanje date elipse. lzraziti u funkciji od k
koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod
uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za
koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi,
U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni
ugao < MaN = ct. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik
ABeD L."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripa-
daju pollipreeniku OM, zatim Ierne C luku MN i teme D
poiuprecniku ON. lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog
pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.
167
1458.
1459.
1460.
1461.
1462.
1463.
1464.
1465.
XVI grupa *)
Data je jednacina x
2
+(3a-l)x+a=0, a E R. ..
a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. .
b) NaCi intervaJ. kome se mora naJaziti jedan koren da bl
drugi bio pOZluvan. . ..
c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme
budu pOZltIvna.
Resiti po xjednaCinu: 32cos
6
x-eos6x=1
Data je hiperbola: 3x
2
_4y2 = 72 i prava t:. 3x+2y+ 1 =0. .
a) Nac; tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe
od prave I. .
..' I dred og x·osom tangentom I
b) IzracunatI povrsillu troug. a .0 en ,
normalom hiperbole u tackl P.
Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko
nje opisane kupe.

Resiti nejednacinu: ,,;log2 1-';;' < 1.
:A'VII gnlpa *)
Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo
2
x.
Straniee a, b, c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa
difereneijom d gde je p poluprecnik upisanog kruga u
traugao ABC. Odrediti odnos a : b : c.
Odrediti domen funkeije
a) y=log CO.l x sin x
b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2
1466. Izracunati vrednost izraza:
1
-/; 2
: -0c.
*) Grupe XlII, XIV, XV, i XVI. Maturski pismeni, u Petoj beogradskoj gimnaziji,
juna 1994. godine.
1467.
1468.
1469.
1470.
1471.
1472.
1473.
1474.
Data je parabola y2 =4x i tacka M(4, y>O). U tacki M
posta viti tangentu para bole. Naci zapreminu rotacionog tela
koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom, lukom
krive i x-osom, rotacijom aka x-ase.
XVIII grupa
Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x
2
)
a) resiti jednacinu sin (x - #) = -1.
Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz, ako najveCi
braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza.
Odrediti te brojeve.
R
." . d" I (2x + I 1) 1
eSltl neJe nacmu: og025 ---+- >-
, x+3 2 2
U razlaganju binoma: (a
2
;y;,_ nati clan koji ne
sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg
clana 1:2.
Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug po-
luprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve-
ca.
XIX grupa
Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l 2x i naci povrsinu
+x
?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima
1 x-osom.
Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine arit-
meticki niz, obim prvog je 32 em, a povrsina drugog 70 em
2
a
peti pravougaonik je kvadrat. Odredi dimenzije tib pravouga-
onika.
1475. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija
J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti
promenljive x.
1476.
1477.
1478.
1479.
1480.
1481.
1482.
1483.
1484.
170
sin
2
4x .,
Dokazati da je: .. = 2sm x sm 2x.
2cos x + cos 3x + cos 5x
1
U binomu (.J"x 10,x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan
jednak 200.
XX grupa
5-x
lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ x2 .
. 2'
Resiti nejednaCiuu 2 2.
Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je
pod uglom alfa u odnosu na ravan Za koju vredoost
ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca?
NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos
3
x---cosxsin
3

Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava
(a +2)x + 9)y + 3a
2
8a + 5 = 0
a) paralelna b) paralelna y-osi; c) prolazi kroz kord.
pocetak.
XXI grupa
lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' - 3x) e".
Data je + ._1_ = 1 gde je m realan broj i
x-2m
(x'''m) . (x-2m)#0
a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER
b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija
1 1

Xl Xl
*') Grupe XVII, XVIII, XX XXI, XXII, Maturski pismeni, u Jedanaestoj
beogradskoj gintnaziji, juni 1994. godillu
1485.
1486.
1487.
1488.
1489.
1490.
1491.
1492.
Romb stranice a i. ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja
prolaZl.kroz t.eme ,ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagona-
lu. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela.
Resiti jednaCinu 0,5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x
Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju
binoma: - 2 jednak je 153. NaCi clan koji ne sadrZi x.
XXII grupa
3
Ispitati i nacrtati graflk funkcije y =
(x- 2]2 .
Data.i7 (4x-:;:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm,
mER 1 m""1. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar
m tako da resenje date jednacine bude pozitivno.
Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4,y>0)
a) napisati tangentu parabole u tacki A.
b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose
figure ogranieene tangentom para bole, lukom pambole i
X-OSOll.
Dokazati da je za svako 3 . 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N.
Resiti nejednacinu:
log, (log. x)+ log. (log, -4.
171
Univerzitet 0 Beogradu
K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakulte-
te, matematicki, f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet, svaki test ima
20 zada taka.
Zadaci 1-5 vrede po 3 poena. zadaci 6--10 po 4 poena, zadaci 11-14 po 5
poena,. zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. PogreSan odgovor
donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. Zaokruiivanje N ne donosi ni
pozitivne oi negativne poenc. U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora,
k.ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora, dahija se -1 poen.
25. juDi 1990.
1. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne
katete. Ostri uglovi tog trougla suo
2.
3.
4.
5.
172
A) 45", 45", B) 30", 60", C) 26"35'32", 63"24'28",
D) 18", 72", E) 15",75".
Dati su iskazi: I log « - 2)( - 3» = log (- 2) + log (- 3),
II log(-3)2=2Iog(-3), III log(-2)4=2Iog(-2)2,
IV log =log2-log 3. Tacni suo
A) Nijedan, B) svi, C) I i IV D) II i III, E) III i IV.
V rednost izraza . 12) -2 je
5 7 5
A) 1 B) 0 49 C) (16 D)
, " Y7' 348, '
400
E) 361 .
a
3
_b
3
Ako su a, b E R i a
2
"o b
2
, vrednost izraza z-b' je:
a -
A) a-b,
a
2
+b
2
B)---
a+b '
a
2
+ab+b
2
E)----.
a+b
a'+ab+b
2
C)----,
a-b
a
2
_ab+b
2
D)-a+b-'
ima vrednost: All, B) 0, D) 1 +0, E) 2.
6,
7.
8.
9.
10.
11.

13.
Ako je povrSina lopte 324n, njena zapremina je-
A) 18
3
n, B) 18
3
n
2
, C) 972", D) 291611:, E)
Koliko resenja u intervalu (02n)' .. dn' V'
sm2x+cosx+ 1 =07 ,una Je aClna
A) Nijedno, B) jedno, C) dva, D) tri, E)
beskonacno muogo.
Date su funkcijej, =(x)=x, f,(x)=#,
f 4 (x) = (,y':;Y Tacan je iskaz: x
A) Medu datim iunkcijama nema med b' .
B) fu" uso no JednakIh
sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f '
D)f
,
=f,,,of4' E)f,,,of,=f4' ' 1-.2"0,,
Proizvod svih resenja jednacine
A) 3, B) -3, C) -1, D)-9,
X
2
-2!x!-3=0 je:
E) 9.
Ako je log3
7
= a, log32 = b, tada je (log 7 + I 2)-1',
a2 b2 2 2 og7 Jcanako:
A) -=-- a +b' ab 2
B)·-.. ·--- C)- a+7b
ab' ab' D) -3ab-'
JednaCina
E) 0.+ 21>
ah '
A), 't;'-a dva realna pozitivna re'senj'a )
res d k "h B ima dva rcalna
enja 0, "Ojl je samo jedno C
realno D) ima cetiri realna ' .) ima samo jedno
nema realnlh resenja. pOZlhvna E)
U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . .
Je pravougaonik taka da su mu Y - 6 1 osom Ox Uplsan
Maksimalna povrsina takvog , d;a na osi Ox.
A) 8 pravougaomka Jeste'
, B) 8,5, C) 9, D) 9,5, E) 10. .
Prava aX+)'-5=O d d' .
a lru]e elipsu
samo ako je: A) a= ±2, B) a=
-4'
6
D) a= +-
-S'
E) a= ± 1.
9x
2
+ 16y2 = 144 aka
C)a=+"
-4'
IA.
15.
16.
17.

19.
174
Izraz sin
4
x + COS
4
X indenticki je jednak izrazu:

A) 1, B) sin4x+ cos4x, C) 1+cos
2
2x,
3 +cos4x

Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da
jednaCina 2iogx = log(x ·1- m) + 210g2 ima dva realna razliCita
resenja. Skup M je:
A) Skup R, Bl prazan skup, C) {m: m> n,
D) {m: E) {m:m;;oO}.
Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine strani-
cama trougla. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije
su povrsine 1, 4, i 9. Povrsina trougla ABC je:
A) 36, Bl 64, C) 48, D) 24, E) 27.
jednaCine x
2
- X + a -- 2 = 0 zadovoljavaju usia v:
Xl x
2
1
.--+ + 4 =0.
X
2
1
Tada je: A) 1 ,;:a';:l, Bl a= ± 1, C) a= ±v0,
D) iIi E) O<a<l.
PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x
2
+ x
3
+ X4
(
'j' k' d ' ") '" 27f , 47f 7b'
11 na ne rugl naCln mogu se lZracunatl cos -- I cos ---.... -' If
5 5
2n 4n . . 0 1 '. 1 _ .. ,is
-5' Jednak le: A) -4' B)- 2' C)
1
D) --,,-, E)
Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l)
sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi, U grupama ekipe igraju
svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u
finalnu grupu. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom, s
tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju
medusobno novu utakmicu. Aka je na turniru odigrana ukup-
DO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan.
odrediti m i 2k.
20.
1.
4.
50
A10 m= 6, 2 k = 4 je jedino resenje, Bl m = 3, 2 k = 6 je jedino
C) postoJe tacno dva r"senja, D) postoji ad dva
resenJa, E) zadatak nema resenja.
Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti
2
x2 X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x?
A) B) C)
D) E) nizajedno m.
25. juni 1991.
Ako je a realan broj i I a I #2, tada je vrednost izraza
(
a+l 1
+ a' +8 : 1)" +-3 jednaka
a+1
A) ;;-:;:-1; B) C) a; D) 1;
___ {l':+L __
(a' + 8)(a
2
--2a + 4)'
Ako je 10
2Iog
lO'=8x+5, tada je x jednako
A) 0; C)
2'
D) 2.
8'
Tetiva je za 2 manja od precnika, a odstojanje centra
kr,:,ga nd za 2 manJe ad polupfeenika kruga. DuZina ove
,ellve .Iednaka Je
A) 6; Bl S', C) 10', D) 5,,17·, )
j 1. E zadalak nema r"senja.
Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od
bra.la x-: 1, lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'a-
vaJu ovaJ uslov
A) 0; B) 1; C) 1; D) E) ne postoji nijedno takvo x.
V redDost izraza
(
__ 1 _ 1 )-2 ( 1 )-z ( 1 )-2
1 + v0 + v1 + \J:;:"J7. + 1 ..,fi jednaka je
A) 25; B) (1 + ,/if; D) 17; E) 20;
175
6.
7.
8.
9.
10.
11.
u.
13.
Ako tada jef(3) jednako
x+l
A) 6,25; B) 7,35; q 4; D) 9; E) 5,15.
Ako je f(x) = log6x+ 31og
3
9x, onda je jednako
A) 0; B) 12; C) 18; D) log3x+2; E) 31og
3
9
.
Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva,
njegov se ugao poveea za 9°. Broj stranica mnogougla jednak je
A) 8; B) 9; q 10; D) 12; E) zadatak nema resenja.
Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz
tacke A(-2, -1) i B(2,2)jednakje
3 3 4 4
A) -1' B) -' C) --' Dj _.' E) --.
, 4' 4' 3' 3
Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi
A) 33660; B) 40733; C) 41624; D) 44550 E) 53031.
Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse
b2x2 + a2y2 = a
2
b
2
, onda je a+ b jednako
A) B) 20; C) 18; D) 24; E) 14-/2.
Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika
R jednaka je
2 2 16 4 1
A) _ R3
n
· B) oo-- R3
n
· C) _. R'n' D) R'n' E) .. -. R3
n
.
27'
.. x x I sinx I .
Date su funkelJe f,(X) = 1, f2(X) = tg-
2
etg-ry, f3(X) = r=== I
.... -y l-cos
2
x
r,-:--
y 1 +cos2x .' ...
f.(x) =- Tacan Je sledeci lskaz:
\v 2cosxl
A) Sve su funkcije medusobno jednake; B) Medu datim fun·
keijama nema medusobno jednakih; C) f, "" f2 = f3 ""f. "" f,;
D) f, ""f2 = f3 = f.; E) f, "" f3 =f. "" f2 ""f"
\
\
1
I
\
I
I
\
I
14.
15.
16.
18.
19.
20.
V rednost realnog parametra m k" .
jednacine x, _ mx + m _ 3 _ 0 ,zr: JC had rata korena
- naJmanJl, pnpada mtervalu
A)(-co,-5]; B)(-5,-2]; q(-2,2]; D)(2,5]; E)(5,+co).
dvadaP':t veei ugla
Jednaka ' -, ta Je stranlca Be
A) 3; q 2j2; D) '10' E) 10
Y.lU, 3'
Dat je 1990-eifren broj 1234512345 ... 12345 U b' ...
sleva na desno, redom precrt " '. roJu se, IduCI
mestima N . avaJu sve eifre na neparnim
broj u postoje6em poretku cine novi
postupak ponavlja sve Jok ne preertavanJa. Ovaj se
cifra poslednja precrtana? u U precrtane sve cifre. Koja je
A) 1; B) 2; C) 3; D) 4; E) 5.
Data je jednacina +V = 1.
lj Bim) Ja d
tri
r:.senj.a koja pripadaju skupu (- co -IJ
, , e naClna lll1a sarno jedno " . k· '.
da intervalu (_ co -1]' q J d .' . resenJe oJe pnpa-
koje pripada b + co
e
. lfia3am? jedno resenje
negativna resenJ'a' E) J d' ,)., ) lfia dva realna
, e oaClna nema reseoJa.
svih reSenja nejednacine logJ(x
2
-4);;' log ,(2Ixl-l) 'ednak
Je 9" J
A) [-1,3]; B) (-co,-2)u(2,+co); q [3,+00);
D) (-4,-3] u [3,4); i E)[ -3,-2)u(2,3].
Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 . 300 " . .
9
00dopyodl' ,:ozjat vidi t?ranj koji stoina
. sma ornJa Je: .)
A) 100 m. B) 90 m. C) 95 m. D) 64,,/2 Ill. E) 56J'3 m.
Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je:
1. 1 1 1·
A) 2' B) 4; q - r'; D) E)! '3
3
v
2 4 SV
J
·
3.
4.
6.
7.
178
5. sepiemoor 1991.
Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?
Ai oesetougao; il) jedanaeslougao; C) dvanaestougao;
D) 'Tiuaestougao; E) cetrnaestougao.
Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. P(2,3) i normalna je
nu P' IVU
Ai ,,+2)'+2=0; il) C)
til =0; E) 1 =0.
U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice.
o cr
Ako je ()( ugao izmedu krakova, onda je sin 2 jednako:
indenticki jednak:
X
2
+y2
AI I' il)
J . , x2_ y2'
./15
E) 15
D) 2_;
x+y
'[ (1\-3J '1°.
2
' .
V rcdnost izraza t 2 -1: . 8 S jednaka Je:
. 1
A) 4; il) DJ 2; E) 2'
Ako je !og,8=a i log,9=b tada je log,6 jednak:
6 6 2a + 3b 3a + 2b.
A) -----. B) ---; C) 6 ; D) --(;-,
. 3a+2b' 2a+3b
5
E) ----c·
2a + 3/J
Jednacina
A) nema rescnja; B) ima jed!,o reSen)e;. C) im.a
dva resenja; D) ima tacno cetlfl reseoJa; E) Iffill besKonacno
mnogo resenja.
9.
10.
11 .
14.
}acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju
Jednacmu precistavija:
A) krufuicU; Bl e/ipsu; C) hiperbolu; DJ parabolu;
E) dve prave koje se seku.
Ako je i(x 2) = x
3
2x 1, tada je I( 1) jednako:
A) ill 5; C) 10; DJ 20; E) 25.
. I 2 3 15);-
Vrednost lZraza ( ;; (,,3+5)-1 je:
..
A) .J3 + 1; ill.J3; C) 1; E)

Zbir kvadrata resenja jednacine x
2
+3cxx+cx
2
=O je : aka
4
sarno ako je:
111
A)ot=l; B1JotJ=1; qcc=4 D) Jrxl=3; E) Jrx J=2'
nizu, sa razliCitim clanovima, prvi, peti i
]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. Ako je prvi clan 24
odrediti deseti clan aritmetickog niza: '
A) 48; B) 50; C) 51; Dj 54; E) 72.
cos
3
x + sin
3
x
Izraz indenticki je jednak:

1 / n\
A):)2 cos \ B) cosx+sinx;
1 ( IT \
C) x+-"
.j2 \ 4}'
1 ,( n\
DJ ,,,/2sm \ E) 1.
Date su funkcijei,(x)=2Iog2x, !,(x) = log2x2,
f3(x)=2Iog2IxJ, f.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz:
ogx'"
A) Sve su funkcije medusobno jednake. B) Medu datim fun-
kcijama nema medusobno jednakih. ClI, =i2 =13 ¥-i.·
D)!, =14 ¥-!2 =13' E) I, ¥-I2 =i3 ""/4 "'f"
179
15.
16.
17.
18.
19.
20.
1.
2.
Relienje jednacine log,(3-2' 3
x
+
1
)=2+2x pripada intervalu
A) [-8,-4]; B) [-4,OJ; q [O,4J; D) [4,8]; E) [8,12].
Sk
'h" 'd" x-2 1 ,
up SVI reseoJa neJe naClne JC:
x
2
+ 3x-4 3
A) (-4,1); B) (2,+w); q[O,2); D) (-5,0];
E) Skup realnih brojeva.
Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na
koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj
moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar.
A) 540; B) 1440; C) 792; D) 243; E) 125.
Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka
M tako da je AB = 3 . AM. Ako je N tacka preseka pravih AC i
DM, tada je povrsina trougla AM N jednaka:
1 1 1 1 1
A) d B) is; C) is; D) 24; E) 27'
1
Sva resenja jednacine su:
cosx
A) x=(2k+l)n. k E Z;
IT
D) x= 2: +2krr. k E Z;
B) x=kn. k E Z; C) x=2krr. k E Z;
rr
E) x= 4 +2krr. k E Z,
Visina prave kupe najrnanje zapremine, opisanc aka sfere
datog poluprecnika R je:
A) 2R; B) Rv2; C) 3R; D) 2.jR; E) 4R.
26. juni 1992.
SVcZe peeUfke sadrie 90% vode, a suve 12%, Koliko se
kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih?
A) 2,464; B)2,5; q 2,64; D) 4,576; E) 4,84,
Ako je f(x) = ax
2
+ hx+ c, tada je fix + 3)·- 3f(x+ 2) + 3f(x+ 1)
za svako realno x jednako:
A) f(x); B) f( - x); C) 0; D) - fix); E) 7/(x) - 2e.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Ako a E R / {-to.1}, vrednost izraza ( __ 1 __ a
3
+ 1) 'e
a-I a
4
-a 'a-a
3
)
A) I' B) l-a-a
2
, C) l-a-a
2
a
2
+a-l
, l+a+a
2
' (a
3
_a
2
) (a
3
-1); D) ;}2+a+'1;
E) a+l
1 +a+a
2
'
Vrednost izraza 27-3+02-4. 25- 2 (64-,,)-3. .
3 ' + 9 IZnOSl
3 5
B) l' C) _.' D) 3' E) 8
25 ' 3' , ,
Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je:
A) -18; B) -9; C) -6; D) 3; E) 9,
mesto tacaka (x. y) temena parabola
y-x +kx+k+l.kER,odredenojesa
B)Y=X2+2x; C)y=3x; D)y=(1-3x)';
E) y=4'
Date su realne.!unkcije f, (x)=(x-l)2J
2
(x) = I x-112.
{(x-l)S
f3(x)=,,rX_l J4(x)=lx- 11#-2x+l i
15 (x) =(x-l)y(x_l)2.
Tacno je tvrdenje
A) Sve date funkcije su medusobno razliCite'
B)/,#/,=/2=/
4
#ls; ,
c)/, =/2 =1,=14#15;
D)f3 #/, =/2 #1. i f5 #[,;
E) Sve date funkcije su jednake.
Tacka simetricna tacki M
5' 5 u odnosu na pravu
x-3y-4=0 je:
A)(2,-3); qG,-;5) D)(2,-4); E)G,-3)
9.
HI.
n.
II.
14.
15,
182
Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od
30". Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao
BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je
AE=AD. Ugao EDC jednak je:
A) 10°; B) 12°; C) 15"; D) 18°; E) 30·.
Na segmentu [0, 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje
A) 2; B) 3; C) 4; D) 5; E) 7.
SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni
kvadratne jednacine (m - 2)x2 - 2mx + 2m + 2 = 0 realni i razli-
Citog znaka jeste
A)(-1,2); B)(l-yS, -l)u(2, 1-!-yS); q(l-yS,l+J5);
D) (2, 00); E)
Ako su G, b, c, d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1, vrednost
izraza 10g
b
a . log, b . log, C • log. d je
ad
A) abed; B) log .. " (a+b+c+d); C) ad; D) be; E) 1.
Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse
b
2
x
2
+ a
2
yZ = a
2
b
2
, ureden par (a, b) jednak je
A) (6, 5); B) (6, 2.j6); q (2.J"10, 5); D)(2JlO,2J6);
E) (4j2, 3j2).
Ako su stranice troug!a ABC, AB=5, BC=6, AC=9, tada je
poiuprecnik opisane krufuice tog trougla
)
5J3 . 22 27.,/2 ,7 r;:; Ji"
A --' B)-' D)- 12'E)2 6
2) 5} 8' 2" 0
Oko polulopte poluprecnika , opisana je prava kupa minimal-
ne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte. Zapre-
mina te kupe iznosi
4, 2J2
3
ft.) 5 rn; B) 3 r n; E) ,3n.
I
I
I
t
I
I
f
I
I
16.
,.,
A,.
18.
19.
20.
Jednacma sin
4
x + cos
4
X = . "
sarno ako je a, a E R, una bar .ledno reSenje ako i
A)-l<a<l; BjOS;aS;l;
E)
1
C) OS;a<-·

""
1
D) -:$;a<1'
.., -,

2"
Na tcniskom turuiru ucestvu' p ..,n tak "
kup sistemu, tJ·. u naredno k .1
1
- la
IDlcara
. Turuir se igra po
o Q se p , Sir' b d 'k
poraieni ispada iz daljeg tal' a e ill u mecu, a
dobijena seta odnos
no
' P b ':,ucenJa .. SvakI mee se igra do tri
, , 0 eo ana] 1 "k"
seta. Poznato je da jP·.. .'." 'OJI prvi dobije tri
2n+l+4n2+184 ukupno
J .. meara na turnlru Je
A) 32; B) 64; q 128; D) 256; E) 512.
Tetive AB i AC kruna k .. ' .
lacld E. Ako je AC =e
12
: suo Jcdnake, a tetlVa AD seCe Be u
• 1 AE = 8, tada Je AD jednako
A) 16; B) C) 17; D) 18; E) 12j'j .
Ako je niz funkcija J;( ) .
" x > n E N, definisan na sledeci naein:
_ x.. 1
fl(x)--- ,;,(x)= -- r' .
x-I 1-x 'In+2(X)=!.+1(!.(X)), n E N, ondaje
;; 9oz(1992) jednako
A) -1991; B) _-::1...
1991'
rn 1 lQ9,
'-. J --.- . D) ---=-. .::. !OJ 1992
1992' 1992' 1991'
Sistemjednacina 3X+v- t . __
..... 8
1
+...jXJ' ',}"1x+y-l
3 Y , .... , =
=a -3a
2
+3a R'
. . a E ,una baC'"' j'.>d v. I
I sarno ako je ' - no reseDJe IX, )I), x. )I E R ako
ft.) B) 1 +'\1'2 :$;aS; 1 +2j2;
D) a>l; E) j2S;aS;2j2.
183
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
4. septembar 1992.
Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1, - 2) i paralelna
je pravoj p: 3x+2y-l=Oje:
A) 3x+2y-3=0; B) 2x+3y-l=0; C) x+y+2=0;
D) 3x+2y+l=0; A) 2x-3y-8=0.
Vrednost izraza (0,536
2
-0,464
2
) : (3,6
2
-7,2 . 2,4 +2,4
2
) je:
1 1 1
A) 1; B) 20; C) 1,25; D) 4; E) 2'
x
2
-2x-l . r;; 1)'ed k
ondaJef(",2+ J na 0:
x
2
+2x-l
4 4+4-/2
A) 2' B) -' C) Ne D) - j;'; E) O.
, 5' 5+4",2
Ostatak deljenja polinoma 4x
5
+ 9x
3
+ 19x + 92 binomom x + 1
je:
A) 80; B) 60; C) 40; D) 124; E) 96.
Resenje jednacine log2 (log4 (log
3
x» = -1 pripada intervalu:
A) (6,8); B) (8,10); C) (1O,24J; D)(O,I); E)(I,6).
Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + ... + j4n-" gde je n E 1'1, a i
irnaginama jedinica, je:
A)O; B)i; C)-i; D)-I; E)1.
Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30", a stranice
BC=-/2 i AC=2, onda je ugao ABC jednak:
A) 45"; B) 60"; C) D) E) 30".
Stranica romba je a=9, a zbir dijagonala dl +d
,
=24. povrSina
romba je:
A) 72:, Bl 64; C) 63; D) 108; El 81.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Ako je a . b;6 0 i a;6 b, vrednost izraza
[Ca;:f -4) . 1)]: a
3
:
b
b
3
je:
A)'!" B) a-b' C) a-b. D) a+b. E)
ab' 'ab' ab' ab
Data je jednacina J"i6x
'
-48x + 36=4x + 11. Tacan je iskaz:
A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje; B) lednaCina
irna tacna dva resenja; Cl lednaCina irna beskonacno mnogo
resenja; D) lednacina nema resenje; E) lednaCina ima sarno
jedno negativno resenje.
Oko kruga polupreenika r=J" .12+ 1 opisan je pravilan os-
mongao. PovrSina osmougla je:
A)6y0.; B)9; C)4(y0.+1; D) 5.12; E)8.
lednaCina x
2
+ ax + 1 = 0, a E R, ima rcaine korene xli xz, koji
d I
·· Xl X,
za ovo JavaJu uslov - +-. < 7 ako i sarno ako je:
Xl Xl
A) 1 a I> 3; B) 2,s;1 a 1<3; C) 2,s;a< 3; D) 1 a 1?:2;
E) 2,s;a<-!7.
sm 160"
Vrednost izraza -_ .. _. Je:
sm loo"(cos
4
40" _. sin
4
40")
A) 2sin 20"; B)2; C) -2.;3; D) -2; E) -2J"2.
Najkrace rastojanje izmedu krive X2 + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra-
ve x-y+ 3=0 je:
A)y0.; Bl{j;
4
C) 5; D) 2(J"2-1); E) 1.
Najveca zapremina uspravnog valjka, Cija je povrSina jednaka
P, iznosi:

B)
P fp
C)
pJ"P
D) i/;;;
pl
E)·- .
2n
1 R'i
16.
18.
19.
20.
1.
186
.' In 30 n d"( )
AkoJetgx=--' <x<n.tgy= .. <y<-2,ta aJcsrnx+y
2 2
jednako:
1 7 0. ..Ji ../2 ..Ji
A) -6; B)· 70; C) --i'; D) 10; E) 2'
U kosarkaskom timu igra 5 bekova, 4 centra i 3 lerila. Na
koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb., aka u njoj
moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar.
A) 480; B) 540; C)792; D) 120; E) 360.
Ako je tada je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b
.. x
jednak:
. b b b
A) (-00, O)uh 1); B) (-, +00); C) (0, ,. Ju(!, +00);
a a a
b b
OJ (-,1); E) (-00, - JU(l, +00).
a a
Skup resenja nejednacine log. x-'; > 1 jednak je:
A) G, l)U(I, 2); B) G, I} C) G, DU(I, 2);
D) G, + 00): E)(I,2).
Proizvod resenja jednacine (../3+ 2.jil
X
+ (../3-2 ../2),,= 34 je:
A) 12 ../2-34; B) -12; C) -16; D) -4; E) -8.
25. ,lUG 1993.
(
/ 7 3) \
10,5: 1,25+.: q-- . 3\
d . \ ) 11 )'d k .
Vre nos! IZraza \ : --.Ie na'a Je:
\ \ I
,-
2 13 1
A)-3; B)2; C)'/-; D)3; E):;.
'V 2 .,
2.
3.
4.
5.
6.
"I
,.
8.
9.
Ako je A (x
o
. Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza
tacki B (2, 3). lada je Xo + Yo jednako:
19 24 ,. 14 43 17
A) '4-; B)S; C):j; D)-'.); E) '6"
Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92, a zbir prvib
devet clanova je 342. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi
se dobio zbir 840?
A) 11; B) 13; C) 15; D) 17; E) 21.
Neka je P(x)= ax
2
+bx + c. Ako .ie P(0)=4, P(1)= 5, P( -1)=9,
tada jo skup {a. h. c I jednak:
AliI. 2. 4!; B)l4. 5, 9!; C) {-2. 4. 3!; D){O. -1, --2};
E) {8, 9, -1l.
Prava kx- 3y -24= 0 je tangenta hiperbole x
2
- y2 = 36 ako i
samo ako k irna vrednost:
A)5ili-5; B)lili-1; C)1ili--2; O)2ili-2;
E) 3 iii -1 .
Nejednakost x + 1 > ../5-:':'-; je tacna ako i sarno aka:
A) 1 < x OS; 5; B) x < .- 2 iIi x> 1; C) - 2 < x < 1 ;
D) -1<xos;5; E)x<-2.
Ako su a + ib. c + id (a, h. c, d realni br()jevi, i = ";-:"1) rescnja
jednaCine Z2 = - j 5·- 8i, tada jo a . h . c . d jednako:
A) 15; B) -12; C) 12; OJ 16; E) -16.
Broj resenja jednaCine 2 sin
4
x -" 2 cos4- 1 = 0 na intervalu
[ - n, IT] jednak je:
A) 6; B) 3; C) 5; D) 2; E) 4.
J 87
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Akoje a>O,b>O i a'+b'=14ab, tadaje
log, a+ log, b) jednako:
1
A) I ab
o B) 0,' C) -2" D) 1; E)2.
og2 '
U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1, b = 2 i povrsina
p = 12 . Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je:
13
134 352 1868 28 88
A) 65; B) 169; C) 84'S; D) 13; E) 39 .
Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je:
A) 2ns
3
B) ns
3
{:; C) 3ns
3
1; D) 2ns
3
";; ;
,../2
E) ns 6'
Zbir svih vrednosti parametra a, za koje je razlika korena
jednaCine (a 2)x' -, (a 4)x 2 = 0 jednaka 3, je:
9 11
A)2; C)2; D)4; E)'X'
Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine
(x 3)(x = 15 je:
44
A) 18; B) 25; C) 36; D) 25; E) 23.
J d
" 2 12 r:x'i a'i maksimalan broi resonja
e oaeiDa y..\ - liU J
ako i sarno ako je:
1
A) a<O iii a>2; B) iii a2;'-5.; C)
1
D) lal:O;l; E)
16.
17.
18.
19.
Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. Neka je N tacka
na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta
manja od povrsine trapeza. Ako je M tacka preseka pravih AN
i CD, tada je CM jednako:
A) 13;
64
B)-'
5 '
C) "-0.
3 '
D) 14;
49
E)4'
1 1 1
Ako je ax
3
=by3=cz
3
-+-+-=1 (x, y, z, a, b, c realni
x y z
r
y_3"a"x
2
+ by' + cz
2
brojevi, +..yb + "" 0), tada je lZfaz

jednak:
)
a+b+c
E 3f •
3,,;'tabc
Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea. Svako igra sa svakim
po jednu partiju. U svkoj partiji, pobednik dobija 1 poen,
porazeni dobija 0 poena, a pri neresenom ishodu, aba igraca
dobijaju po 0,5 poena. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili
razlicit broj poena. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2,5 poena,
ako postoji igrac koji je osovojio 3,5 poena i ako drugoplasirani
iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog, sedmog i osmog, tada
je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak:
A) 7 i 6; B) 6,5 i 6; C) 7 i 5,5; D) 6,5 i 5,5; E) 7 i 5.
V d . d n 4n 5n . d k .
re nost prOlzva a cas '7 cos 'i cos 7 Je na a Je:
.j2
D)X6;
20.
3.
4.
5.
190
Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi
62x
2
-35x+6 . In' . , b
jog --, > 3. Tada Je, za neke rea e oroJeve G, ,c,
x 35-,6x
d, e,f, g (a<b<c<d<e<!<g), skup S oblika:
A) (a, b]u[c, d)u(d, e)u[f, gJ; B) [a, b]u(c, d]u[e,j);
C) (a, b]u[c, d]u[e,j); D) [a, bJu[c, d]u[e, + 00);
E) (a, b]u[c, d).
2. septembar 1993.
Vminos! izraza (.JC:'2)2 + ..Ji'=-lY )-2 , (1
jeduaka .le:
A)-16; B) 54; C)6; D) 16; E)48.
3+4,20 : 0,1
3 1\
. --2,) . 03125
. 10 3 '
1
Za 0 < a < b, vrednost izraza
Hwrl-wrJ)}
jednaka je:
b-a
A) 1; B) -'b';
, a
(
a+b
V
. a+b.
C) a-b}' D) a-b'
a+b
E) '----.
b-a
Zbir svih vrednosti parametra p za ko je je zbir kvadrata
korena jednacine 2x
2
- px - 2p + 3 = 0 jednak 2 .ie:
A) 2; B) -11; C) 26; D) -8; E) 3.
U pravouglom trouglu tacka d.?dira ,:pisane krufuice i bipote-
nuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em. Zblf
duZina kateta je:
A) 23 em; B) 24 em; C) 25 em; D) 16.j2 em; E) 22 em.
Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em, njena povrsir;a se
pove6a za En cm
2
. Pri tome se zapremina svere (u cm
3
) poveca za.:
9.
10.
12.
Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3,4) i normala je na
pravoj 2x+3y-7=Oje:
A) 3x-2y-l=O; B) 3x-2Y-H=O; C) 2x-3y+6=O;
DJ 3x+2y-17=0; E) 2x+3Y-18=O.
Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu:
A) (-2,0)u(1,2); B) (-3,-1)u(2,7); C) (0,5);
D) (-3,0)u(3,5); E) (1,4)u(5,9).
Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0,2"J jednak je:
A)O; B)l; C)2; D)3; E)veciod3 .
Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7
A) nema re"cnja; B) irna tacna jedno reSenje; C) irna tacno
dva reiienja; DJ irna tacno tri resenja; E) irna beskonacno
mnogo resenja.
" , ~ 2 ~ 6
Skup resenja nejednacine . , ~ -. x_.=--:;_ ~ 1 je;
x -2x-..J
A) (-00,-1]u(3,+00); B) (-1,3)u(3,+00); C) (-1,+00);
D) [3,+00); E)(-1,3).
Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u
odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je:
A) 13x+8y+26=0; B) 4x+3y+6=O; C) 26x+23y+26=0;
D) 13x+15y=O; E) 4x+3y+7=0.
Skup svih resenja nejednacine 10g;2' log
2
.2 . log216x> 1 je:
191
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
• . . do yo 4
x
3x-1/2_3x+1/2_22x-1 nalazi se u inter-
Resen]e ]e aeme - -
vaJu:
A) (-4,-2); B) (-2,0); C) (0,2); D) (2,4); E) (4,6).
1 1 d'
Ako su IX i fJ ostri uglovi za koje je tgcx=,/ i tgfJ=3' ta a]e
rx + 2 fJ jednako:
A) 30"; B) 45°; C) 60°; D) 90°; E) 135°.
Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja
clana razvoja binoma (--i3 + .,,0/4)" (n je prirod.an. broj),
je 2450. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e.
A)7; B)6; C)5; D)4; E)3.
Broj 1993! se zavrsava sa N nula, gde je N jednako:
A) 420; B) 495; C)450; D) 440; E) 409.
Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara
jednak 14 iroa:
A)7; B)5; C)3; D) 1; E)O.
Skup prirodnih brojeva razbijen je u. grope na sledeci
{1}, {2,3}. {4,5,6}, {7,8,9,10}, ... Zbir brojeva 99. grupe]ednak]e:
A) 501509; B) 490901; C) 511932; D) 471981; E) 485199.
Ako su m •. m b, m, duZine linija trougla, tada je zbir
kvadrata duZina straniea trougla ]ednak:
4 4)2.
A) B) (j(mo+m.+m, ,
C)
3
D)
+m.mb+m.,m, +m.mol.
20 .
3.
4.
5.
Skup svih resenja nejednacine 1 je:
! '; ,
A) prazan skup; B) C) J
D) E) +2kn; +2kn) (k je ceo broj).
1. jtd 1994.
Ako je f(2x-·l)=x, tada je f(f(x» jednako:
x-3 x+.3
A)x
2
; C)2x-l; D)' 4 ; E)(2x-l)2; N)Neznam.
Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C.
Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka i duiina
odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice
oko trougla ABC jednak:
B).Y}' C).Y}. E)I' N)Neznam
3' 2' 3' 2" .
Da la je jednacina (k
2
- 1) x + k - 1 = 0 (k realan broj) i iskazi:
I Za k = 1, data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja
II Za k = -1, data jednacina ima vise od jednog resenja.
III Za krl'{ -1.1), data jednacina iroa jedinstveno reSenje.
Tacni suo
A) Sarno I i II; B) Svi iskazi; C) Sarno II; D) Sarno I;
E) Sarno I i III; N) Ne mam.
Rastojanje centra krufuice x
2
+)"+2x-4y+4=O od tacke
M( -1,2) je:
A) -1; B) 1; C) .,/2; D) 2; £) 0; N) Ne znam.
!zraz (81-
2
-'}(81(-W') ima vrednost:
A)3-8; B)3-'; qr2; D)1; £)3
8
; N)Nemam
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
194
Ako je !og,05=a, log,03=b, tada je log308 jednako:
2-a
l+b ' l-b ' b-l ' D) l+b; _
N) Ne znam.
'ed k 5-2x l' . k' ak "
Ne] na ost , ? tacna Je a 0 1 sarno' 0 x pnpaaa
x -6x+8
skupu:
A) <-OO,2)UD,4} B) [l,2)u[3,4); C) (O,2)u(3,4];
D) [l,2)u[3,5); E) [1,3]; N) Ne znam.
Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2, a IVlca
manje piramide je a =../6, PovrSina veCe piramide jednaka je:
A) 30J3; B) 12J3; C) 16J3; D)20J3; E) 24J3;
N) Ne znam.
Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. =ik+ j-\ gde
je k prirodan broj a j2 = -1. Akup Sirna:
A) 4 elementa; B) Vise od 4 elementa; q 2 elementa;
D) 3 elementa; E) 1 element; N) Ne znam.
Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje:
A)-,3; B)O; q-I; D)-2; NlNeznam.
Date su tacke A{O,a) i B(O,b), O<a<b. Ako se iz tacke C(x,O),
x>O, duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom, tada je x jednako:
A)..r,;b; B) ab; q a ;b; D) .J,;(b-a); E) Jb(b-a);
Nl Ne znam.
Ako su x" x
2
i X3 resenja jednacine 125x
3
- 64 = 0, tada je
X,X
2
X
3
-(x, +x
2
+x
3
) jednako:
A) B) 0; q D) E) 28
s
; Nl Ne znam.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Broj resenja (x,y) sistemajednacina x+y=3, Ixl x'-"'-6=1 ie:
All; B)3; C)O; D) 2; E) 4; NlNeznam. .
Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma
(../6 + 0)'994 je :
A) 334; B) 330; C) 331; D) 332; E) 333; N) Ne znam.
Dat pOlinom.p(x) stepena n(n:2:3). Ako je ostatak deren',
Pix) sa x- Jednak I, a ostatak deljenja Pix) sa x' + 1
2 onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x2 + 1) ject'nak:
A)x +x; B) -x2+x+1; q3+x; D)X2_X+2;
E) 2+x; Nl Ne znam.
Neka je p ceo bro; i (1.E(O 1I:J Ak "
" v. J '4' 0 SU Xl =COsa I X
2
=Slla
resenJa 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b . ed 'h
parova (p, (1.) Je: ' roJ ur em
A)veCiod3; B)O; C)1; D)2; E)3; NlNeznam.
Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak ..
C Je.
A)-3; B)l; C)4; D)3.J'3; NlNeznam.
Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi
log slllx-iog co"x>3 . 0 2 .
ctgx - 1 n. Tada ]e, za neke realne
broJeve a, b, c, (a < b < c), skup S oblika:
A) (a,b); B) (a,b)u(b,c); q [a,b]; D) [a,b)u(b,c];
E) [a,b); Nl Ne znam.
Broj resenja jednacine 2COS2X2;JC=3x+3-x je:
A) veCi od 3; B) O' C)' l' D) 2' E) 3· Nl N
'l , , , e znam.
U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela, Na kolik ,__,
lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b '
Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama
A) 2100; B) 3360; q 1485; D) 1530; E) 1440;
N) Ne zuam.
195
RESENJA
I GLAVA
L FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
1. a) D = {x I x E [-2,2]J, D = {y lyE [-2, 2j};
b) D = {x I x E [0,4) }, D = {y lyE [-2,2]};
c) D = {x I x E (-00,0) U (6, +oo)},
D = {y lyE (-00, +oo)}.
2. C)A={YI-oo<y<2}.
3. c) 1 < x < 4;
4.
10.
8
d) x>"3;
f) l:sx:S4.
lskoristiti da je 0 :s x
2
-2
1
:s 1.
x+
Rezultat je
D = {x I x E [1 -r
IT
, -lJ U [1, I +2
V1T
J}.
Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f, treba zamenili.
argumente;
x+ 1;x+X-
l
;X-
1
i x ~ 1 sanovompromenljivom,
recimo sa t ild.
a) f(x) =x
2
- 5x + 6;
b)f(x)=x
2
-2;
c) f(x) =
1 + V'lC""+-x"'-2
x
d) f(x) = (_x )2
1 -x
199
11.
14.
18.
19.
200
Ncka jex - 1 = 1 • tada je
[(t) =2(1 + 1) - 3 = 21- 1. Akostavimodaje
t = x
2
- X + 1, imamo da je
f(x
2
-x + 1) = 2x
2
- 2x + l,a
[if(x
2
-x + 1» = 4x
2
- 4x + 1.
a) pama; b) pama; c) ni pama ni nepama;
d) pama; e) nepama.
Na osnovu pretpostavke, imamo jednakost
ax
2
+ bx - a(x - 1)2 - b(x - 1) =x,ili
2a.x-a+b=x.
Da bi poslednja jednakost bila identitet, neophodno je da su
zadovoljene jednakosti
2a = 1, -a + b = O. Odavde nalazimo da je
1
a=b='2'
Trazena funkcija ima oblik
x
2
x x(x+1)
[(x) = - + - =
222
Kakoje
n (n + 1)
1+2+3+ ... +n= 2 '
sledi da je
[(n)=1+2+3+ ... +n.
Neka jef (x) = ax
3
+ bx
2
+ ex trazeni polinom. Na osnovu
pretpostavke, imamo jednakost
ax
3
+bx
2
+cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x
2
1z ovog identiteta sledi 3a = 1, - 3a + 2b = 0 ,
a - b + c =0.
Odavde nalazimo da je
1 1 1
a·; - b = - c =-
3' 2' 6'
Dakle, trazeni polinom
x
3
x
2
x x(x+l)(2x+l)
f(x) = 3' + '2 + (; = 6 .
Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih
brojeva, imamo:
20.
22.
23.
24.
I
I
I
25.
26.
[(1) - [CO) = 12,
f(2) - [(1) = 22,
[(3) - [(2) = 3
2
,
f(n) -fen -1) =n
2

Sumiranjem nalazimo da je
fen) = 12 + 22 + 32 + ... + n2 = n (n + 1 ~ (2n + 1) .
2:rc
a) OJ = b; b) OJ = 2:rc; c) OJ = :rc ; d) OJ = 2:rc .
Amplituda jeA = V a
2
+ b
2
, a period OJ = 2:rc .
P
Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza
smpx I <oospx.
)
3 1 2:rc :rc
a Y=4+4<OOs4x "" w=4='2;
b)
5 3 :rc
Y=g+gcos4x "" w='2'
Da bismo odredili inverznu funkciju, uocimo njene monOlOnc
grane. Data funkcija ima dYe monotone grane, ito:
1° [(x) =x
2
II x < 0;
2° f (x) = x
2
II x 20 O.
Iskoristimo Ii poznalu jednakost./
I
if (x» = x , imamo
inverznu granu za
1° ./1 (x) = -VX II Y < 0, a za granu
2° ./1 (x) = +VX lIy 20 O.
Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x ,
imamo
f-
I
(log2 (x - 1» = x. Neka je
\og2 (x - 1) = 1 , tada jex - 1 = 2' "" x = 2' + 1,
pa jef-1 (1) = 2' + 1. Dakle, inverzna funkcija dalOj je
r
l
(x) = 2" + 1 .
Analogno prethodnom zadatku imamo:
201
28,
29.
31.
32.
33.
202
rl (Y - 1) =x.
Smcnom 3' - 1 = I • nalazimo da je
x = lOg3 (I + 1) , paje
rl(l) = log3 (T + 1), ilir\x) = log3 (x + 1).
e
f(r) = - 2 ;
V x
2
-1
D={xlx E (-oo,-l)U(l.+oo)};
(x: 2)'
Na osnovu definicije inverzne funkcijc, imamo funkcionalnu
jednacinu
r I ( 17
r
' x-+-;{Y=l=+=x
T
) + p x - V 1 + x
2
) = x .
Neka je p x + V 1 + x
2
+ P x - VT+7 = t.
Primenom identileta
(a + b/ = a
3
+ I? V 3ab(a + b) ,imamo
x + Y 1 + x
2
+x - 1 + x
2
+
+ 3 P (';' + V 1 + x
2
) (x - V 1 + x
2
) 1 = (3 ,odavde
3 1
3
+ 31
2x - 31 = t => x = --::-'"
2
Zamenom u funkcionalnoj vezi
f
-'( 13 + 31
t)=--,
2
nalazimo da je
f
-') x3+3x
(x =
2
a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija
ima dYe monotone grane, tada je inverzna funkcija za datu:
34.
35.
36.
38.
f
-l( 1 x
x) :.= - arc sin -
.. 3 2
-1 1 x
f (x) = - arc sin -
3 2
:rr :rr
1\ -'6 <y < '6'
:rr :rr
"-6<Y<2"
a) x E
(-00 u 00)' ,- 3' ,
b) x E [-1,3];
c) x E
U [0,2J; d) x E [-0,5; 1].
a) Xl = -1; X2 = 4; b) Xl = 2; X2 = 4.
b) Na osnovu definicije kvadratnog korena, imamo
y = Ix - 11 + I x + 21 . Odavde dObijamo:
1° za x <-2,y = -2< - 1;
2° -2:$:x<1, v=3;
3° za x '" 1, Y 2< + 1.
Grafik je prikazan na slici 6.1.
y
3
, ,
\ I
, I
, I
\
\ I
1
T
o
Sf. 6.1
g) Za X E [0, ] U [3;, 2.n;] y = sin 2, • i za
x E (%' y= - sin 2x.
Graftk JC pnLzan na slid 6.2.
203
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
204
y'
SI. 6.2
x+7
[(x) = 2x + 1 .
[(x) = 2 + 3 . 4".
1
a) [([(x)) = --;
x
x (1 + 5x
2
) -0,5 .
b)x=-2;
Iskoristiti resenje prethodnog zadatka.
x
c) nema resenja.
1 ± 1117
a) (-2. -1) U (0. +00); b) x = 2
c) -1) U d) a E (-1.0) U (1, +00).
a) Ixl,,;4 (Dokazati da je sin x . sin 7x¥ 1.)
b) Parna.
[5,00) U {4}.
Jednakost je tacna, Sto se 1ako dokazuje. Za dokaz suprotnog
tvrdenja stavimo u (1) umestox, -x -3 , tada (1) postaje
(2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 - 4 (x + 3) + 4 .
Iz (1) i (2) nalazimo da je
(3) 2[(x + 2) =x
2
+ 6x + 7.
Zamenom u (3), x-2 umesto x imamo:
1 x
2
+2x-l
[(x)=3 «X-2)2+ 6(X-2)+7)=---:j--'
[ -4,2) U (3, 4J .
.. 1
-1 :s x :::; -:;
L
51. a = b = c = 0 .
54.
55.
56.
. x-2
}\kojC--=Z !"d'lj'C
x+l ) <4 L_
2+2 x+l 1
x = -- , -- - 10 '" 1 Z", 0)
1 - z x - 2 z ,,-, .... j •
Data funkcionalna jcdnaCina postaje
(1) [(11
Z) '1-z
1
Ako u (1) zamenimo z sa dobijamo
(2) =
Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5.
3 (1 - z)
4x + 5
DakIe, trazena funkcija je f (x) = O;-;c;--,-c
(1 - x) .
Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji = h = [4 '" [5.
Iz definicije niza funkcija nalazimo da je
11 (x) = h «) = ... =
x-I
]
h (x) = [8 (x) = ... = -1 -. '
-x
[3 (x) =fg(¥) = ... = I-x,
[4 (x) = [10 (x) = ... = _x_,
x - 1
f(l
" x-I
5 x = J11 (x) = ... = --,
. x
[6 (x) = [12 (e) = .. = 1..
x
()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) = in (x) . Kako je 1992 de-
IJlvo sa 6, sIeduJc da je
/6 (x) = ft2 (x) = ... = ft992 (1992) = 1;92 .
57.
58.
59.
60.
f(3) = 6,25.
Tacan je iskaz c).
Taean je iskaz e).
f (x) + f = 12 .
61. f(1)=20.
62. X 1.2 = 2 ± VT.
63. a) 39; h) x 1.2 = ± 2 .
1.2. G ranicna vrednost fllnkcije
64. a) b) 0(£)=-2+1'4+£; c) 0(£)=38;
E
d) 0 (£l =-.
3
65. O,OOS.
66.
67.
68.
69.
70.
206
l.
b)
5
d) L a)
4 • o '
k
3) 4, b)
8
3'
c) O.
b)
c)
36
a) L
00 •
,
5
16
a) 3' b) 0,4;
c) }'
,
1"'-·-. 10>:
a) lim (x - v x" - lOx) = hm V 2
X"" 00 x .... oox+x-lQy
10
lim ---:C
V
;=="'j7,=o = 5 ;
x-
00
1+ I--
x
b) 0; c) 1; d) 24Va; e) 2.
7L
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
a)
2c
1
J
, b) 6; c) 20; d) --' c) f) 4. b
14 '
4'
2
1
,
l
a)
I) (l,5 . 3 '
b)-'
C) -2; d)
3'
e) 4;
2fT'
1 1
a+b
a+h
a)
2 '
b)--' c)-_·
d)Z-' 2 Va' 2 )
1
a) 4' , b) 1; c) 2;
d) 2; e)2cosa; f)cosa.
a)
1 3
1 I
--' b)-'
C)::; ; d) -'
e) 8; !) 3. 3 '
2'

4 •
1
b)-2' ee) sin 2a.
., 0
a)
b' - (r
r 2
2'
d) 1: c)
)- , 2a'
2 n
6'
VT
a) ,
b) S.
a) cos
3
a;
b)
1
4'
a) l' ,
b) lim 1 - cos - cos x)
. 1 - cos (2
hm =
X"'" 0 X
x -+ 0 ;:-4
2 .?(.?X) [.x)4
sln-::; _ SIn -;;
I
· k. 1
1m 4 =irm- -- .
x-a x x-o 8
[
Sin J 2 = 1,
Sln2-
2
207
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
. n").2:rt: 2
lim Pn=hm n.
n_oo x-co 2 n
lC
lim 0" = lim 2m sin - = 2 r lC .
n
8.
3
2'
Primeniti obrazac
n-l n-?· n-3
b
2+ +bn-1)
a"-bn=(a-b)(a +a'l>+a ... .
m
Rezultalje -
n
7
b)
e'hn
<l) e-
o

3
a) e
m
b) e .
a) e
3
; b) Wloge.
a) 1; b) 1.
5
a) e
-4.
b) e
lO
0
a) lim. (x: + x + 1 r = lim
J: .... 0:; X -x-1
.\' __ 0:;
(
(>:2 _ x:;- 1) + (2" + 2»)X =
;:--x-1 .
( 2x+2 r
lim 1 +.2. =
X"" co x -x-l
= lim
(
2x+2 'J
l+
x2
_
x
_
1
"' .... 00
Ovde smo iskorislili da jc
1
(
1 )f(cJ
lim 1 + -,-. = e .
i(,)- m \ fH,
8
b) e.
.,} - 1 2,'- + 2\'
2,+2 'x"""'-x-1
90.
91.
92.
93.
a) Smena e' - 1 = t ; b) Smena a" - 1 = I .
a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a).
Rezultat je - 2;
. eat"_e
bx
_ ebX(eax-bX_l)
b) lIm = lIm . =
x-o X X"" 0 X
. ebX(e(a-b)x_1)(a_b)
11m =a-b.
x-o (a - b)x
lim 1./- 1 = lim ('"' - 1 _1_) = 1;
x-o smx x-o x Si;x
b) In a (smena,; = I) .
94. L
2cos1' -1f3 . 2 (cos x -
(
)
=hm =
sin -x sin
95. a) lim
n
x-"6
96. a) lim =
X"'" 0
= lim
x-o
b) 1
lie.
(
e/ - ] 1 - cosx)
+ "
.C
3
98. Smenax = n + t. Ako su a i I; oba parna iii oba neparna, dati

100.
101.
210
j
. . d a
lmes lma vre nost
D
Ako su brojev. a i b jedan paran, a drugi neparan, dati limes ima
a
vrednost -'b'
IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xc-
lim --.. -----c;--'-=-- =
n _ m ___ _
1 - V cos bx - (1 - V cos ax )
= lim =
x
2
x-a
1 - cos ax
-linl,., III 1=
x-o 1 + 'V cos ax + ... + v cos ax t'
-
Pri racionalisanju je formula
a" _b
n
= (a -b) (a
n
-
l
+ a
n
-
2
b +, .. + b
n
-
l
).
a) a=lib=-];
I
. sin (sin x) . sin (sinx) sinx
a) tm = 11m . . -- = 1
x-o x ..1.'-0 sinx x .
b)' . R I . 2
arcsmx = 1 ""X = smt. ezu talje3"
lO2.
103,
104.
105.
106.
107.
108.
109.
UO.
HI.
a) Smena arc tgx = t. Rezullat je 1
2 .
b) 3' (skrati!i razlomak sax).
a) Smcna arc sin (1 - 2x) = I . Rezultat je _ 0,5.
b) Smena - arc tg X : 1 = t. Rezultat je 0,5.
2
a) _.
n'
b) 1.
4
1m sm -,)-ctg - __ I
· . X-a (n 1[X)
x-a - 2 2a
. [Sill J-
1
=-'2
n JTX J[
---
2 2a
a) 1;
a) 1;
b) 3.
. x-a
Sln--
= lim ___ 2_
X-a
2
1.3. Asimptote krlvih Iinija u ravn!
a) Vertikalnax = 2, kosay = x - 2,
b) Verukaillax = 0, kosay = 4x - 1.
a) x - 2 = 0, x - y = 0;
b)x=l,x=-l,y=x.
a) x = -1, x - 2y = 0;
b) x = 1, x = -1, Y = -1;
c) x = 2.
a)x=0,x=2,y=_1; b)x=O,y=l;
n
c) x = '2 + lor, k E Z .
cos

-n
a
211
112.
113.
J[
a) x = - + 1m;
2
b)x= 1m; c)x=lm, kEZ.
a) y = x + 1 , x = 0; b)y=l,y=-l.
114. x = 0, x = TC, X = -n.
US. x=2,x=-2,y=1,y=-1.
116. x=-1,y=x-3.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. PriraStaj funkcije
117 . xo=1.
118. .1x=O.OI .1x = 1,99 .
119. /i=45' .
120.
.1y

.1x . .
121. a) x=999 . .1y=3;
.1y
122. .
.1x
.1s
123. = 10+ lOt + 5t :
.1t
.1s
c) m/s'
L1t ' ,
124. x
2
=2a
b) .1y=l . .1x=4.5.
.1s
a) =215 m/s;
.1t
.1s
b) -·=210 5 m/s'
Lit ' ,
. .1s
v (20) = lim = 210 mls
£11->0 Lit
125. a) Kako je limf(x) = f(2) = 5, data funkcija je neprekidna za x = 2.
X"'" 2
b) Neprekidna je x = 1.
126. Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim .1y = 0 .
,1;>; ...... 0
127.
128.
129.
130.
131.
214
{
J(X)' xED,
Traiena funkcija je F (X) = 1
.3' x=! .
F(X)={J(X), X!O
0,5, x-O.
a) a=!; b) a=-6; c) a=4.
Primedba 1. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost
y = J(x) u tacki ;< = a i ako su ove dve granicne yrednosti
razliclte medusobom, tJ. J(a+O)¥{(a-O), tada se tacka x=a
naziva tackom prekida prve vrste ..
Primedba 2. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib
vrednosti ne postoji, iii je ova beskonacna, tacka x = a se naziva
tacka prekida druge vrste:
a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3, jer je
Ii
x . Ii x
m -'-=-co 1 ill
x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 '
b) x=2 i x=4 prekid druge vrste;
eJ x=O, X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste;
d) prekidi druge vrste (kEZ);
e) x=kn, prekid druge vrste (kEZ);
f) x = 0 je prekid prve vrste, jer je
lim -1_, = 1, a lim ._1_
1
= 0 .
x-.-o 1+5x x--H-O 1+5:;
Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste, jcr je
J(+O)= lim aretg 1=11:, J(-O)= lim aretg.!=-1t,tj.
x ...... + 0 x 2 x ..... -0 x 2
J( + 0) ¥ J( - 0). U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1. 7).

SI.7.
133. Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.
135.
2.2. Inod funkcije

y2x-3
b) J'(x) = - _.=;==.
.J(4x + 5)3
b) ... - ..

136. a) I'(x) lim =
Lix ..... () Lfx
lirnx (sin(x +.:1:") ="io xl,+ x (x + Llx) _
Ax-'-'O Llx -
x+Llx+x . x+Llx-x
x . 2 eos···--·····- SlU - .. __ .... - + L1x sin (x + L1x)
,. 2 2
= 11m --.. --... -------
.1x_O Llx
(
L1x. L1x
xeos X+-SlU-)
I
. 2 2
= .. - + lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx .
Lix· ... O Llx Ax ..... () ,
2
b) j(x)=cosx-x siox.
215
, )def. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x
2
sin2x
137. a) f(x = hm . . ... --=
<lx __ O Llx
= lim 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-,(sin (2x+ 2Ll,,) + Llx
2
sin(2x + 2Llx»
Jx .... O Llx
. 2X2(COS (2x + Llx) . sin Llx .
= lim _...... . .... --+ lim2x sm (2x+2Llx)+
.1" .... 0 Lix <lx ...... O
+ lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x;
.1x ...... O
b) I'(x) 2x cos 3x- 3x
2
sin 3x.
138. a)
;
3 ' x
b) l'(x)=3-.h.
139. a) y' = 30x' -15x' +4 ;
140. a)
141. a)
142. a)
143. a)
b)
y' =4x
3
; b) y' =(x
2
+x + 1)(5x
2
-x-I).
l'(x)=6x
2
+ 14x+ 1; b) I' (x) = 24x' + 22x .
l'(x)=2x cos x_x
2
sin x;
l'(x)=3x
2
sin x+x' cos x.
b) f(x) =2 sin
2
x.
b)
(x + a)2
4x
c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 .
146. a) ['(x) -4< 2;
(x Z+x+ 1)
216
I
I
147. a) f(x)
(COSX+xsinX)2'
148. a) y,= ___ I_;
I-sm x
149. I' (t) = t arctg t.
150. 1'(-1)= -20 .
151. 1'(3)= 21.
152. 1'(1)=1.
153. I' (3) = 26 .
b) I'(t)=- sint;-2_.
(1 + 2sm t)2
155. J'() 1 J'('"[\ 2(2 ''-;;-;-3)
x = 1-S[112r' 3) = + V-'I
156.
2e' 2e
157, I'(x)= (e'-l)' , 1'(-1)= -(I-e)2'
5
158. l'(x)=T+x
2
' 1'(2)=1.
159.
160. I' (x) = _l ....
cos
2
x
162. I'(x)=cos 2x-sin x,
'>1'7
163. f' (x) = cas x -- cas 2x.
165. f' (x)
166.
1
f'(x)=-----. -.
x(I-lux)'
167. f'(x)
2
x 1n
2
x'
16S. f' Ge) = - x Iln2x
171. a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije, imama da je
y=2· 22-3' 2+2=4. Pa je A (2, 4).
lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x - 3 = 4 . 2 - 3 = 5_
Primenorn obrasca Y- Y, =f' (X,)(X -x,) dabija se jednaCina tan-
gente y-4=5(x-2); 5x-y--6=O_
b) 2x-y+l=0; cJ x-y-l=O; d) x+y-n=O.
172. 3x+y+6=0.
173. P(6, -3).
174. A(O, 1), B(2, -3).
175. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0.
176. lOx- y-ll =0.
177. Jeduacina tangente je y=2x+ 1.
218
Primedba. Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) , praya
koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj
tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M. JednaCiua
normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ (X-XI)'
f' (x,)
178. Jednacina tangente: 4x+ y-8=0.
Jednacina normale: x-4y-2=0.
179. JednaCina tangente je: 2x + 2y - IT = 0, a
jednacina normale: 2x - 2y - IT = O.
180. Za x=O f(0)=eos
2
0=1, dodirna tacka ima koordinate M(O, 1).
Kako je
I sin2.jX 'I ••• sinx
f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1).
x-o x
Jednacina tangente je Y = - X + 1, a normale Y = x + 1.
181. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. Posto su
. d' , k' , P. k P Ak Ii -" . .
lzVO 1 Y = 1 Y lIUaffiO '=-' 0 se e ffilnlSU x 1 y lZ
Y Y
sistema y=kx+n 1\ y2=2px 1\ p=ky, trazena relaeijaje p=2kn.
182. k'+4an=0.
183. Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl, ytl je
a
Z
Y-YI= ---2 (X-Xl)'
21:1
Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo
?
C) 2 2
_xiYI+a ..... x\ 2x1Yl+a Xl
-- -'"' '2x\2 ----
". . 1 x.(2x,yl + "') Xl (2x,yl +a
Z
)
Pavrsma trougla Je P =2 ._-----;;;:---- ·----z----- =
2x!
=ExIYI = a
Z
, Cime je dokaz zavrsen.
4a- 4a
Z
.
184. Posto graflk sadrii ta(sku (0, 0), sledi da jc C = O.
Prv; izyod funkeije jc y' = 2ax + b. lz uslova da grafik ima tangen-
te u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3, imamo:
4a+b=0 1\ 6a+b=1. Odavde nalazimo
1 . b . x' 2
a=2' b= -2, lrmom lilla 0 lJk y=2 - x.
219
185. f(x)=-x
2
-x+2.
186. f(x)=x
2
-3x+4.
187. a=4.
188. 8x-y+12=O; 216x-27y-176=O.
189. x-·2y+9=O; 27x-54y-7=O.
190. A(l.5). B _c.,
(
1 2579).
3
191. 6x+9y-38=O.
2.3. lzvod slozene funkcije
193. a) y'=12 cos6x;
194. a) y'=2x(l-x)e-
2x
;
195. a) y'=(2x_l)e
X
'-X-2;
196.
198. a) y' = 4 sin
3
x cos x;
199. y'=3tg
4
x.
200. y'=ctg 2x.
220
b) y'= -20(1-5x)'-
b) y'=--"-.
cos
2
ax
b) y'= -2e-
x
sin x.
, 2
b) Y =-1 2'
-x
b) y'=cos
3
x.
201.
a) y,=_I._;
I-sm x
202. Y'=tg
5
x.
203. y '=tg
3
x.
204. y f = ctg xcos2x.
205.
a) y'= ___ 1_;
cos x
206.
' 1
y
2(1 1)'
207.
a) y'=
208. y'=ln(x+.ji+x
i
).
209.
Y'=#+a
2

210.
I 2ax
a) y =-._-'
x4+a
2
.
211. a) y
1
1+
(x0;61);
212. a) y,=_.2a_;
x
2
+a
2
215.
, 1
Y = ...
2" l-x
2
(l xl<I).
b) y,= __ I __ .
4 x
2 cos
2
, ctg 2x
b) y =--......... .
1-sm 2x
b) y' = I
X
I1xZ::::l (lxl > 1).
b) y'=
b) y,=_2_ (lxl<1).
l+x
2
b) y'= ___ 1 .
1 +x
2
b) __ ;;i (O<x<a).
b) y'=earcyin x.
216.
217. y;=
218.
1
-1
(x#+l).
220. y'= -ri'---.
"x +ax
223.
,
y =- ..... .
x
224. Y
(1 +X2)Z'
?
225. y' = 1'-:-X4 .
226. Y , = 2<'" .j1- e
Zx

, 1
228. Y = ---c- ,
cos
b
X
229.
222
230. Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O.
(2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x
232. 4
233.
n sin 2nx sin x-sin
2
nx cos x
sin
2
x
x
235. a) y'= --;
y
bx
2
236. a) y'=--z-;
a y
237. a) y'=
238.
239. y=x+ 5.
2x+
x+2y'
240. 2x-y+ 1 =0 v 2x- y-1 =0,
241. 0: = 90",
242. 0: = 45".
243. ex = 90".
244. 0: = 90",
245. ex = 90°,
246. 0: = 60°.
247. ",=60".
248. 0: = 45",
b) y' P
y
223
249. 11.=60°.
"1=90°,
3
250. 0:
2
= arctg .- .
4
251. 0:
1
=90", D::2=CX3=45".
252. Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao
preseka 11. = 90°:
a) Presecna tacka je A (h - a, 2fo). 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo
,2a 2a Ja k . 2 4h( ) .
y ,,= '" a lZ y = h-x nalaZlmo
y'= _2!= _ - A=k" pa je kl ·k,=-1.
Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°, sto mac; da
obrazuju ortogonalnu mrezu.
b) 00=90°; c) ",=90°.
253. -5<x<O.
254. ,,= arctg 9, y = 9x - 23,25.
255. IX = arctg 3, y=2x + 3.
256 • .f' (1) = O.
257. Uputstyo: y'=5x
4
+8>O za syako x.
258. A (0. 2).
259. y= -x+2,5.
260. a)
261. a) y" = 2e"cos x;
262. a) y,,=_4 __ .
(1 +X)3'
224
b) y"=(4x2-2)e-
x
'.
b) y"=4p 2X+l.
" 1
b) Y =
(1 + xl"
)
" 2x
b Y = -(1+X2)2'
264. a) y '" = 2 ;
x
b) y'=4sin2x.
265. Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x);/" (x) = 2e"cos x.
.f'''(x)=2eX(cos x-sin x), onda.f' (0)= 1,f" (0)=2,f'" (0)=2.
266. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 ,
\ )
y" = -sin x=sin
, /
Y 'n = -cos X = sin (x +
(4)' . ( n)
y- = SIll X=Sln\ x+4'2;'
y(n, = sin (x+n:;}
b) yIn) = CDS (x + IJ ;)-
26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu, imamo 2x + 2yy' = O. iIi
x+yy'=O.
Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo
1 + V
'2
l-l-y'2+ yy"=O? iIi y"=--
y
Kako je y'= i ,maze se drugi izvod izracunati
y
kao funkcije od x y" = __ ....,.-
, ,,/(1--x
2
)'
272. XE CO,l)UG,
273.
8
l·..:;:::x<-:-.
j
275. a)
b) dfx=2 (1-cos 2x) dx.
276. a)
2dx
d V = ,------- ;
- 1-4x+8x'
ax
277. a) df(x) = "-;"",,"""'-'
x
278. x",
1 3
279. x E (-00, -2 JU[.5' +00).
280.
281.
b) df(lp)=b sin(a-bep) drp.
b) df(x) =
re-
282, a) a= -3, b= -9; b) 12; cJ x E (3,2 + ,5).
226
283. a= 1.
2 (1- a)
284. x, = I, x, =-------:G'- .
285, Q
,
= -1, a
z
= -5.
287. '-, = 1, ", = -0,6.
2.4. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti
Lopitaiovo pravilo
288. Primenom Lopitalovog pravila dobija se
sin 3x 3 cos x 3
a) lim ------ lim ---,",.
x-.o 2x .>:···0 2 2
b) 0,5.
289.
290.
a) n; b) 2.
Prim£:dha. Ako se neodredcl1ost }) -0
2
«iIi}l :::=: ,< ponavlja, potrebno
00
je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne
elilninise, tj.
. f(x) _ f'(x) . ["(x)
lim ---- = hm ---- = hm--" =
9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x;
a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta, tj.
. e"-e-
x
-2x . c+e-
x
-2 . C:-c-
x
.
inn "'---,-------- = Inn-= llID -- -- = limo, ,--- = 2 ;
X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).--4"0 cos X
b) O.
291. a) 12; b) 6.
292.
293.
294.
a
b) In -
. b'
Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«. Medutim, ona se transformise
d blik
0 il- CXJ ."
na neo redcnost 0 a »--« 1» --- « na ovaJ
o u)
In x 2x'
lim xZlnx=lim - = lim (-)c":
.-1;-+0 x-·o 1 X""" 0 -1
b) 0,5.
Ovde je neodredenost oblika »0° «, Dna sc transfonruse na oblik
co . ._
» « loganirnovanJcm, tJ.
1
00 lnx
A = Inn XX 10 A = In lim x
x
'= lim x In x = lim - = lim
X-'O ;.:-.0 X-'O .>;-.0 j .>;---->0
x
1
X x
2
= lim (-x)=O. Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J, dakle.
x-o
lim x" = 1.
x----->()
295. Ovo je neodredenost oblika »00 -- '),]«(, Posle svodenja na zajed-
Dicki imenilac dobija se tip » «) tj.
x 1 xlnx-x+l. Inx+l-l x
lim ( -,- --- )= lim c-c-----... =lllTl ,-.----, = lim =05'
x-+l x-I Inx .-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l .>;--+1 1 1 "
In x +--- +---;,
x x x-
b) -1.
227
296. al -5; b) 0,5 .
297,
1 b) 1 .
a) e
298. a)l; b)-l.
299. a) 1,5; b) 4 .
1
300. a) (;; b) -1 .
301. a) CD ;
302. a) 2 ;
303. a) 1 ;
b) 0 .
b)1
3 .
1
b)--: •.
:/e
2.5. Primena izyoda II prirodnim naukama
304. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t
2
+ 2t.
Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:,,=s'(4)=6· 4
2
+2.4=
=104 m/s.
Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) =
=12·4+2=50 m/s.
305. 0 = s' (I) = t
2
- 4t + 3, W= s" (t) = 21 - 4. Telo meIl.!a smer u trenutku
kada je V=0=t
2
-4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3.
Moment susreta dobijamo iz jednacine
1 t2 = 100- 5t= t= ·--5 v t=20.
2
Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20.
307. 1=5 s.
308. t = 1 s.
309. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t, tj.
T'(t)=O,4t, odovde T'(1O)=0,4·1O=4. Dakle u trenutku t=10,
tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi.
310, 3 step en a u sekundi.
3D.
312.
. gt
2
s(t)= 1O+20t-'-;;-, 0=20-gt, W= '-g. U maksimalnoj tach
L.
20
0=0, t= =2,04 s; sm",=30,38 m.
9 .
Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :; = rfi
(fJ izraieno u radijanima), pa je s = r (t + 1 t
2
). Brzina centra C je
2
0=8'(t)=1'+1't, a ubrzanje W=1'.
313. 1= = O,8t = 0,8·8 = 6,4 (A/s).
314. 35 Als .
315. Brzina ,,(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s; kineticka energija ;}.m
2
=
1 2
=2 ,10,25 =32251.
316. 20 000 J.
2.6. ekstremne nednosti, kODYcksnost, konkavnost,
!,revojne taeke funkcije
317. a) Za XE( - CD, -- 1) U (1, + co) funkcija raste; u imervalu
xE(-l, 1) opada. Za x<O funkcija je konkavna, a za x>O
konveksna. Tacka P (0, 0) je prevojna tacka.
b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam:
2
xl-W
2 +W
y!i rna'
min r
4 4
Za X < -3- funkcija je konkavna, a za x::> -- kODvcksnu; tacka
3
(
/4 16\). . 'k
p .' 2-7 Je prevoJna tac 'a.
. /
318. a) Za x> 0 funkcija je rastuca, konkavna je i nema prevojnih
tacaka;
b) Stalno je rastuca; za x < kn je konvcksna, za x> kIT konka-
vna. Prevojne tacke P (kIT. 0). k EO Z.
319. a) Raste u intervalu (-1, 1), opada u inlervulu (-=, -1)
(1, -ceo).
b)
n 3n 3n 7n
Raste za -- <x<_· . opada za -4 <x<'4" .
4 4
32(). a)
b)
Ymu:,,=3 za X= 1, Ymin= --1 za X= 1 ;
5
Ymax.=" zax=1,Ymin=-9zax=3.
-'
321. a) Ymin=2zax=±1;
Ymin=8 za x=4 .
b) Yma.,,=O za x=O ,
F" n
r-- 5n
322. Ymax=--./2, za x=4' Ymin=
../2 za x=---'
4 .
1C ., 3n
323. Ymin= --1 za X= 2 ,Ymax=..J za x =--2,--
324. a) Ymin=O za X= 1 -
326.
230
3cdnaCina y'=O¢:>3x
2
-6x+6=O ncma realnih sto znaCi
aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti.
Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y _ je povrsma
= jer jc
kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . funkcija
flx) = 4r
2
x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost. lzvod funkcije
f'(x)=8r
2
x-4x
3
=O=x=O v x=r.j2. Maksimalnoj vrednosli
odgovara x=r,/i, druga dilnenzija y=r, ../2, !:ito znaCi trazeni
pravougaollik je kvadrat stranice r...J2 i P max= 2r2 .
327. Analogno zadatku, dimenzije pravougaonika su
m=a.J2, n=by '2, P m.x=2ab.
328. Ako je 1\1 (x, y) bilo koja tacka elipse (s1. 8), tada je
P(y)=lI(b+Y) P = 3aby3
b 4
O
.. I3 " 3
snOVlca Je a -y ,a Vlsma ';;;:- b.
.t.
YA
I"
SI. 8
x
..
81.9
329. Ako je 1\1 lx;; y) rna koja tacka parabole (s1. 9.), tad a Je
P (y) 2
Y D' .. 2a 2 4a"-
. = ImeDZlJe 3U - 16ap a P =-' ISap
p 3 3
v
' m .. 9 y .
]30. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1. 10). Zapremina je
(x)=(a-2x)2x=4ax
3
-4ax
2
+a
2
x, a visina kurije V
I '" max '')''''
X X! X: 1 f 0_'
,
r, T .... ;;;1 '
I I .. I .,1 Q
I I Q-2X I I
I I I I
II I
I I ---r--- I
.; , \ W- SI.]O
231
331. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640, x=4, .:,.,= 1152cm
2
332. M
' " "rIi
aUJa osnOVlca Je r, a Vlsma 2 .
333, Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka, tada je
334.
335.
336,
nH 2 3 • 'k I' 2R" h R
V(x)= R (Rx -x), Polupreclll' vaJka X= 3 ,V1Sllla =3'
4R
2
lJn
Vmax= 27
Neka je x visina kupc, tada jo Vex) = (2Rx2 - x
3
), Poluprecnik
2R../2 4 32R'n
kupe 5e r = --3-- , visina x =3R , V=--Sl- ,
2R../2
a a = ------------
3
Poluprecoik osnove kupe je x = R../2 ' visina h = 4R,
8n 3
3 R
337. a)
4R3.j3 n 't-' , 2R"i3
V poluprecmk r=R - V1Sllla x=----------
max 9 ' 3' 3
b) M =2R'n visina x=R fi Doluprecnik ,
Illax' 2
338, M(a.J
2
h.J
2
) p, =ah,
2 ' 2 ' mm
339, Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. 11),
Tada je povrsina trougla
232
1
p=- xv'
2 .
340.
Iz proporcije x: y = (x - a): h proizlazi da je
bx bx'
y=---- pa .Ie P(x)=-----,
x-a 2(x--a)
y
b --- A(Q,b)
x
Q
x
81. 11
Neka je osnovica trougla AB = 2y, a visina CD = r + x (sl. 12),
Tada 5e
P(x)=.J(x+r)"-(r---;:) ,
odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r.,D,
C
\
X
Y
A

B
SI. 12
3420
... 1r;· .. 1(-
• snovna IVlca Je a = 2'1 P, Vlsma h = 2'1 2P.
343 P 1
"k . R. . H
0 upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=,,,---, V.
2 2 max
344 Pl"k' 1
. 0 uprecm' Je r=2
v
····
i) 3V ..
'---:;;' a VlSlna h = 2
v
·····
3 3V
IT
RnII
2
347. N eka je trazena
tacke A od date
tacka na paraboli A (x, y). Tada je rastojanje

prave d=·····_==· Posta je y=x', sledi
v'2'+( 1)'
, 2X __
Rezultatje (1, 1).

3
348. C!=3va=··
4'
349.
1
a3=--'
27
Q2=0,
351. fi = (2k + 1) n, k = 0, 1, 2, ...
1

• 27" .
b) y=x
3
+6x
2
+12x+ 12.
352. fi = arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja).
353. a) A=B=l;
c)
354. Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je
x
2
+(a--2)x·-(a+l)=0, na osnovu Vistovih formulajc
i
234
Izraz pajc
+2(a+ l)=a' +6. Za Q= 1. Sntin= 5.
355. a=0,5.
356. Funkcija raste na intervalu (2, 3), opada na (3, + CD).
Za x=3,f_=4.
357.
358. b=4.
359. Cf" [12, 14].
360. a= 3.
361.
362.
364.
a) Jntin = J(3) = - 57, f;"" =J(6) = 132.
(
n) .. (n\
b) Jmin=J 4 = 2:)=15.
Sistem y=x
4
+3x
2
+2x, nema resenje u skupu R, sto se
laka dakazuje. Tangenta na datu krivu, paralelna datoj pravoj,
ima sa krivom .. zajednicku tacku A (0, 0,), koja je udaljena od
.("
pra ve za d = ".'-'-- ..- .
5
a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = ° -= 3x' + p = 0
f·p ! p
x='</-3'
Posto je Y"( za
r-'

funkcija ifia maksi-
/I I-p -0 0.. . .
. ,-'
mum, a y (.j .. .".) > 0 pa za x = -3'. funkelJa l1lla nummum.
Maksimalna vrednost +p(
r·· \
2p • p

- 3 -V 3
235
a minimaloa m=( J +pR+q=q+
. 2
4
3
PrOlzvod Mm=q + ... p .
27
b) p= q=2, x ...
I .
365. ti) M(2, 4), PrO, 2),[(x)=- 2x'+2x+2;
b) 0:=45"
366. Izvodna jcdnacinu y' 3m + 2)x
2
+ 2x-m =0 ncma rcalnih
resenja ako je njena diskriminanta 1 + m + 2) < 0=
mE( +w).
2.7. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda). Grafik funkcije
367. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod
236
y = (x·· 1)2 (x .. · 4). Detinisana je za x ( w, + w); ima d vostruku
nuIu x = 1 i Dulu x = 4. Pozitivna je za x> 4, negativna za x < 4 i
x#:: 1; = 0 za x = 1, Ymin = -- 4 za x = 3; prevojna tacka je
P (2, 2), konkavna za x < 2, konveksna za x> 2 (gratik na sl. 13):
y =x
3
6x
2
+ 2.
x
Y1
o
-2
51. 13 51. 14
x
368. b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce
y=(x···2)(x2.-4x+l). Defmisano je u skupu
+ <Xl )}., Nule su x, = 2, x2,3 = 2 ±.J3; y<O za x E( CD,
2+,,/3); y>O za 2)U(H/3,); y=2 za x=1 i
Ym'" = 2 Zll X = 3. Prevojna tacka je P (2, 0), konkavnu za x < 2,
konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14).
36'1. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Definisa·
na je u skupu D={xlxER}, ima nuiu drugog reda x,=x
2
=2 i
2 32
nulu xJ=O, za x="3 Ym;u=Z7' Ymin=O za x=2, prevojnu tacku za
4 k . 4 4
x = '," onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> 0 (grafik na sl. 15).
o ,
32
27
r
I
4
'3
st 15
2
I
x )(
51. If,
:370. Definisana je u skupu D = {xix ER}. 1ma jednu realnu nulu
7
x 1 0')" =. za x = 1 " , = -'-I za x = 3 prevoJ'na )'e
o " Jrna1L 3 ' Jffill\' , _
p (2,j). Y < 0 za x < x
o
, y> 0 za x> Xo, funkcija je konkavna za
x<2, konveksna za x>2 (31. 16).
373. a) Definisanaje za svako XER, ima flulu drugog reda Xl =X1=0, i
X},4=±'/2, za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l; ima dYe
. , (.../3 5).
prevoJoe tacke po.-, .... 1
I 3 9
(
,,/3 5).
P (51. 17),
'\ 3 9 .
b) Definisana je za svako X, kriva sece koordinatne csc y u
tackama (j3, 0), (-.,)3, 0) i (0, 3), za x=O Ymin=3, za X= ±l
4
"k 1
Ylllll.X= ,prev0.JDetac ezax=±------r::
ji,
I
I Y
e
t:2x'
-V
3
(s1. 18).
\ I '
-1{2' -1 I \ Ivy

S1. 17 Sl. IS
375. a) Definisana je za svako x; za Xl =x,=x
3
=O ima nuln treceg
reda i x,=5=3 dvostrukn nuln;
238
9
za X=S' Ymax=O za x=3; prevojne tacke za
18+3../6 ,
x=O i x=--lO- (sl. 19).
b) Funkcija je definisana za svako x; ima onln treceg reda x = 0 i
_ 6
dvostruku nulu x=2; Ym.a.x=l,1 za Ymin=O za x=2; prevojne
5
r
" 6±\/6
tacke x =-. i x = 0 (sl. 20).
5
Yt
!
\ I Y=6x'Cl·9l 3
'\ /'
IV
I
I
SI.19
,
,
51.20
x

378. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)), x=2 nule funkcije,
nema ekstremne vrednosti, x = 2 vertikalna asimptota i y = 1
h
', . . 4 " 8 '0
onzontalna aSimplota, y'=---..--, Y = ------. Y > , raste
(x .j. 2)2 (x + 2)3
za "xED (s1. 21).
b) Definisanaje za svako x, nula funkcijejc x=O. y>O za x>O,
2{1-x
2
) -Rx
y<O za x <0. Y=-ii+ xi) , Y=iT+;:zj 4. Y"m, = 1 za x = 1, Ymi" = -1
za X= -1, prevojna tacku za x=O, konkavna za x>O, kODveksna
za x <0 (s1. 22).
) y yoU
X+2

-2 2 x
-2
SI. 21
y
.1 0
2X

Sf. 22
x
379. a) Dcfinisana je za x oF ± 2; za x = 0 irna nulu, x = ± 2 vertikalne
asimptote, y = 0 je horizontalna asirnptota,
16+4x2 . 8X(X2+ 12)
.. -- (sl. 23).
(4_x
2
)' (4_X
2
)3
b) Definisana je za svako x; x=l je nula drugog reda, y>O za
svako x, y = 1 horizontalna asimplota,
2x
2
-2 4x(3-X2)
y' = (1-.; __;'2)2' y" = 0+-';'2)' 'y=, = 2 za x = -1, Ymi" = 0 za x = 1,;
prevojne tacke za x = () i x = ±../j (sl. 24).
239
383,
240
2
v l-2X+i
,
X+j
)
1\" 0\
,/,',
x
Sf. 23 /' _----'¥-----sI.U
a) Deftnisana je =, lunkcije; x = 4 vertikal-
na asimptota, a y= x -1
-2 \f 6' 1"
y' , yl! = (x _ I,f)' = -·9 za x= 1 Ymin = _. za
x=2 (s1. 25). "( _ .
b) De'finisana jc za x :;61; x = 2 nula drugog rcda; x = 1 vertlkalna
_x2+2x -2
asimptota a kosa y=-X-13; i=--r';-:"1 'Y=(x--l).i' Ym,,=O
za X
=2 Y , =4 za x=Q (s1. 26).
• mil) .
SI. 26
384. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO, -0)U(--v/3,0)
(0, + co)}, funkcija je nepama; x=o je nula treceg reda. Za
x=3 -4,5, za x= -3 Ym;, =4,5; prevojna tacka (0, 0),
Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. 27).
387.
b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO, -4)U(4, +co);x=Oi
x=3 su nule funkcije, x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa
asimptota, Y_ = - 9 za x = - 6, YnU" = -1 za x = 2 (sl. 28).
SI. 27 SL 28
a) Deftnisana je za x"" 1; x = -1 i x = 4 su nule funkcije, nema
ekstremnih vrednosti. Funkcija je mODotona rastuci za sve vred-
nosti x""1. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl. 29).
b) Definisana je za x¥O, llcmu nuIa, vertikalna asirnptot<1 je x=O,
. 1
honzontalna Y = 0, y= = 10 za x = 1, Ymio = 8 Za x =2 (s1. 30).
6
y=x-2---
X-l
y
x
SI. 29
YI
10
8
o
Sl. 30.
x
388.
391.
242
a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX), O)U(O, 2)U(2, +=l},
x"= 1 je nula, ;ema cKstrenlnih vrednosti. Ima prevojull tucku za
Vertikalne asimptote su x=O i x=2, horizontalna y=O
5
(sL 31).
b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( - co, 0) U (0, + 00 l), pama je,
za x =- ± 1. Ymin = 2, vertikalna asimptota x = O. Krivolinijska asim-
ptota y 'x', x-> ± co, y-+x' (sL32).
y&
SI. 31
12
.1
\ !
\ I
\
\\jY \),'
, ,
\ I
\ I
, I
X*+I' ,
"" , I
;--::r
x
' I
, J
x
-10
Sl. 32
, .. ,r''----- r""-"-""---" .'
Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2, a za y<O Y= -yx(1-x)-, tJ.
data funkcija ima dve grane.
Definisana je za x>O; x=O i x=l su Dule funkcije. za
a za y<O
2.,/3
Y,"" = - 9 (s1. 33).
b) Definisana u intcrvalu Grafik seCc koordi-
natne ose u lackama: (-2.,/2.0), (0, 0) i (2.,/2, 0). Ova funkcija je
;
dvoznacna: Za y>O y=yx
2
(8_x
2
) za y<O Y= - (8-
Ekstremne vrednosti u tackama (- 2, ± 4) i (2, ± 4), jer je
dvoznacna. Prevojna tacka (0, 0) (51. 34).
y

/
y£X(I-X)'
'"
x
l , 1
3
/
-212
,2 /
,
r
E
\
\

-4
81. 33
81. 34
392. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36.
y
(
3
Y-x)=x
51. 35
v
"
\
81. 36
x
393. Definisana je u skupu D={xlxE(-CO, + co)}, x=O je nuia
drugog reda, Ymin=O za X=O, za x=2. liorizontalna
asimptota y= ° (sl. 37).
b) Definisanaje u skupu D={xlxER}, x=Oje nula iimkcije
-, - .,/2.
YIIllU=e za x=--'-'-" y , = -e 1 za X= -_.- ApSC1Se prevoJ'nih
2
1mm
2' ,
[a(aka su x = ± (sl. 38).
243
y y
-,
,
j= x
2
e
-x
y=xe
'"
i
-2
-,
X ,e
X 0
'IE
0
1 '2
SI. 37
SI. 38
394. Grafici datih funkcija su prikazani na s1. 39, 40 i 41.
395.
396.
~ A A
y
o
x
o
SI. 39 SI. 40 SI. 41
Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 42 i 43.
Y
y
x
x
SI. 42
SI. 43
a) Definisana je za x ,,00; nema nule, y>O za x>O, y <0 III X <0,
Ymb=e za x=1. Vertikalna asimptota y=O, kosa y=x+l (s1. 44).
397.
b) Definisana je za x,<2, x=O nula funkcije, y<O za x<O, y>O
1
za x>O. Ymax=- za x=l, Ymin=4 za x=4. Vertikalna asi!:'1ptota
e
x=2, ko,a y=x+l (s1. 45).
y
.L//
-I
x
o
SI. 44
81. 45
a) Definisana je za x >0, x = 1 nula funkcije, Ymin = ~ e- 1 za
x=e-" y<O za O<x<l, y>O za x>l (s1. 46).
b) Definisana je za svako x>O, x=l je nula drugog reda,
y=4e-
2
, Ymio=O, za x=l. Prevojna tack a je P(e-
I
, e-
1
) (s1. 47).
y
y=xlnx
j
o e
SI. 46
y
x
2
y=xln X
SI.47
?4'i
391:. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( - co, -1) IJ (1, + co); ;X= :!=,,/2
su nule funkcije. Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka.
Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48).
bl Grafik je prikazan na s1. 49.
\
y
I
SI.48
399. Grafici su prikazani na s1. 50 i 51.
y= In>;,
x"
, ....---......,
o / X
1;/ .
I
SI. 50
y
o
SI. 49
SL 51
x-2
y=ln-
X+l
• fi' '. n I
40ft. U) lJe Imsana Je za svako x + r{7t V x=2kn
, , 2
n
y'=O=x=knv x=3+2k". kE"Z (s1. 52).
246
x
x
b) Defmisana je za sVako x, nule su y==2 za svako
5n 11n
x=-ti'+2kn, Ymln= -2 za x=6+2kn, kEZ (s1. 53),
SI.52
SI. 53
401. Grafici su prikazani na s1. 54 i 55.
y
o
)
,
SI.54
y
x
403. Grafici sn prikazani na s1. 56 i 57,
o
SI. 56
y = -4C05XCOS(X -
SI. 55
y:::.2colx+J3sin2x
JI.
6
Sl. 57
lIT
6 x
']i-
247
405. Grafik a) na sl. 58, pod b) sl. 59.
Y = 2 sin (x + Ixl) y=sin
2
(x-#)
y
y,
SI. 58 SI.59
407. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x
2
-lxl-2.
-2
\
Za a za x<O Grafik
2 4' 2 4
dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije
y=x2-lxl-2 (sl. 60).
b) Funkcija je definisana 7..a x¥O i x¥l. Za x<O data funkcija
ima oblik y=_2X2+2x-1. Za O<x<l funkcija se svodi na
oblik Y= +2x-1.
Na kraju, ako je x>l, data funkcija postaje y=2x2-·2x+l
(grafik je prikazan na sl. 61).
y \ Y
,
9/4
0
0 2 X
_{X-rf IX'I
2 }
Y -+-
Y::; IX -I 1-21
IX -11 X
\
....
"
'\
J
"
-
-
..
,;
,
SI. 60 SI. 61
410. a) Definisana je za svako x. U zavisnos!i od parametra a treba
razlikovati sledece slucajeve:
248
I" 0<a<4, ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti
(sl. 62);
2" a = 4, ima tri realne nule, x = ° i x = 2 dvostruku (sl. 63);
X
3" a> 4, ima tri realoe nule (sl. 64);
4" a = 0, ima tri realne nule (sl. 65).
y
( 0<0<4) y
3 2
y=x-ox+ox
Sl. 62
y
(0. >4)
, 2
y=-x -QX +QX
51. 64
x
°Y::X
3
_ax
2
+0X
SI. 63
(0<0 )
3 2
Y::X-QX+QX
SI. 65
y
x
411. a) Defmisana je za x¥O, kosa asimplota y=x, vertikalna x=O.
1" ako je a> 0, ima dye ekslremne vrednosti,
2"
za x = - --Ia y= = - 2--1a, za x Ymi" = 2.j; (sl. 66);
ako je a < 0, ima dye realne nule x = ± --Ia (sl. 67).
y
y
y=x+
y=x+
I
(0<0)
( Cl>O)
-Va x x
0
Va
Y

//\
SI. 66 SI.67
412. a) Definisana je za svako x, y>O za x>2, y<O za x<2.
x
x=2 je nula funkcije, Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su
h
· I' '. x-2
onzonta ne aSlmptote, Jer lim = + 1,
x .... q) 4
x-2 ixi /1--."
lim .... _-/==.= - 1 (s1. 68). \ x-
x-->-ro 4
Ixl./l--,
Y x'
b) Definisana je za x # 1, nema nula, y> 0 za x< 1, y < 0 za x> L
ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne
viz . - .
Ymi" = '2 za x = -1 (s!. 69).
Y I Ii

---,,-------. ------.,,----- 1 !
o
.,
SI. 68
51. 69
415. a) Dcfinisana jc za svako x, x = 0 i x = 1 su nule; Ymin = ()
za x = 0, (lim
250
4 "'-»±o2 , . 1
y- = 27 za x = 3 ' kosa aSlmptota JC Y = _. x + 3 (sl. 70).
b) ic za svako.t, x=() i X=- 4 Sll null'; Ytnex=2i70.
8 . ()
za x = --;, Yillin = za x=O (lim Y' .... ±oo) (51. 71).
x ....... ±o
4
Kosa asimptota.J' = x +
"3
//
V
51. 7\
x
x
418. a) Definisana je za x # I, x = 0 je nula funkcije.
3-0 3 + 0
Za x=--- funkcija ima maksimalnu vrednost.l za x=· __ ·-
2 2
minimum. Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl. 72).
b) Definisana je za x#O, x=-2 Je nul a funkcije, za x=-I,
} J =e-l za x=2 }_'. =4
max' mm ve .
y

/1.'
/ '
//
81. 72

-":74"2
/ I
I
51. 73
422. a) Definisana je za x> 0 i x # e ± ,,"2, nema nula; z.a x = e-
1
Ymax= _e--
2
, za x=e
2
vertikalne asirnptote su x=e-"/Z
x=e+,,"2 (s1. 74).
r----
b) Definisana je za x # 0, neparna je, nule Sil x = ± V e - '. Za
r 6 . 6
X= -y e Ymin= ---'----, za x=,le Ymax=--"-' _ x=Oje vertikal-

nu asimptota, y = 0 horizontalna (s1. 75).
Yj ;<'!-
I Y'" tn'L
x
-2
,
i\ /
" .I
'-../
I i {2-
• __ ____ ____ -L
·-jLz-;.....· i e Z
(\i
I \'

SI. 74
,
r, x-

',' .X
51. 75
251
a) Definisana je za x :;;60, neparna je, nema nula;
425.
252
n n 1 0 . 'k I
za x=-l, Ymin=l+"2 za x= ; X= Je
asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl. 76).
b) Defmisana je za svako x, neparna je, x=o je nula funkcije. Za
XE(-oo, -l)U(1. +(0)
-2
Y'=-----
1 +X2
4x .. d (1 1)
y" = -1 '-2 funkclJa opa a, za x E - , +
+x
-4x.. "1
a y"=--.- funkcIJll raste }' . = ---- za X=-
1+x2' ,rrun 2 '
za x=l, x=O prevojna tacka. Ako x->l, x-.-l,
y .... y=O je horizontalna asimptota (sl. 77).
.,
81. 76 81.77
a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo, -IJU[J, +oo)}. Nula
funkcije je X= I, nema ekstremnib vrednosti. Za 1
1 . 'Ofuk'" .
pa Je y >, n clJa JC rastuca.
Xyx
2
-1
, 1 '0 f k'" .'
Za x,;; -I y = - G=' Y > , un clJa Je rasluca.
xyx
2
-1
je borizontalna asimptota, za X= -I y=" (sl. 78).
b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO, -IJU[l, +(0»), nema
1 fuk" d"
n ClJaopa uJuca.
x.,,(x2-1
Zax';;-1
,1 ... d .. H .
Y =. y'<O, funkcl,laJe opa aJuca. onzon·
xyx
2
_1
talna asimptota je y=O.
n
Zax=1 y=2,zax=-1
'1

y::orcc.os-k
2
81. 78
n
Y= -2 (sl. 79).
y

-,

SI. 79
426. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. 80 i 81.
y
.,
81. SO Sl. 81
427. a) Defmisana za svako x, neprekidna je, x=O i x=2a su nule
funkcije.
..
428.
254
PrvllZvod y ..
3.,y(Zax2 - X
3
)2 3.jx - (2a - xl'
Za XI =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan;
4a-3x . 4a-3x
lim - 00, lim ...-...., + 00.
3Tx(io-;'j2
Za x<O y'<O, za x>o y'>O data funkcija za x=O ima
nlinimum Ymin=O. Za x=¥ Za -oo<x<O fUD-
." d 4a. 4a d K .
KCIJU opa a: za O<"'x<3- raste 1 za opa a. osa aSlmptota
2a <
y= -x+3" (s1. 82).
b) Definisan je za svako x. x=O i x= 1 sn nule funkcije;
J za Ym==O
za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl. 83).
/i. .... ±o:';J
y
_____ ¥"L..",,=_t=2_' __ ,
I
51. H2 51. 83
a) Definisana je za svako x, neparna je, nula funkcije je x = 0,
ekstremne vrednosti su Yillin = - 0,5 (1 + n) za x = -1 i
y'3 n r.c . y'3 n
". ='--+-zax=-,3 Y =05(I+n)zax=1,y =-----
Jmm 2 3 v' ID.1U. ' • mall 2 3
za X= -y'3. Prevojne tacke PI(-I, -0,5(1 +n», P
2
(0, 0),
P
3
(l. 0.5(I+n)). Kosa asimptotaje (si. 84).
"'
b) Definisana je za svako x, nepu.cua je, nula funkcije jc x=O.
Prevojna tacka (0, 0). Kose asimptote 3U (sl.
SI.84 SI. 85
429. a) Definisana je za XE( - 00, O)U(O, + 00). Ako x->O, Y-> ±i .
Nula funkcije je x = -1, prevojna latka 711 x = -
. I' n
Honzonta na aSlmptota Y = '4 (s1. 86).
b) Definisana je za XE(-OO, -1)U(O, + CD), nema nula, x=-1
y=e(sI.87).
51. 86 SI.87
255
III GLAVA
3. APROKSIMACUA FUNKCIJA
3.1. Diferencijal. Primena kotl linearnih aproksimacija
430. Prira.qtaj date funkcije
= 0,05003. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' I)Llx=
=0,0500.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = dyl =
= 0.0003 a relativna greska

I "
.0= -":1
y
- =0,06. a procentualna 100·15=610.
431. Prirastaj date funkcije Je Za x=10
Llx= 0.1 je
256
Lly=O,l
Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca
za x=lO i Llx=O,l sledi daje
0,1=1,9.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O.01.
. " 1 "
Relatlvna greska ii = =- ",,0,005, a procentualna gres-
Lly 191
ka je
100· 0 ",,0,5%.
432. a) Lly = 0,009006 ; dy=0,009;
b) tl = 0,000006; 0 = 0,0066622; 1000 = 0,66622 %.
433. PovrSina kvadrata stranice x je y = x
2
(x E(O, + ex) )). Uveeanje
povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije:
(2x + Llx).
Posto je X= 8, Llx=O,I, onda je
Lly = 0,1(16 + 0,1)= 1,61.
Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1,61 cruz.
Diferencijal funkcije y= x
2
je dy=2x. Llx=2·8·0,1=1,6.
Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi
434. LlM=16n, dM=20n; 0=0,25.
1 1
435. Povrsina trougla je P=Zbc sin tl. Odavde P(b)=
Posta je Llb=O,I, tada je LlP=0,0475, dP=0.05; 0=0,05.
436. Lly=0,452 ; dy=O,4; 0=0,1150442.
437. a) Lls=215 m ds=210 m 0= 0,022325:
b) Lls=21,05 m ds=21 m (j = 0,002375 ;
c) Lls = 2,1005 m ds=2 m i5 = 0,048.
438. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primed-
be (3) na datu funkciju, uz x = 1 i Llx = 0,03. dobija se
J(1 +0,03)"" .1
2
+ 7·1 + + 7) 0,03",,7,006.
439. y (2+0,3)",,15.42.
440. y (2,01) "" 8,14.
441. y(2,l)""
442. y (- 2,03) - 23,84.
443. y
444. a) Neka je f(x) = sin x, f' (x) = cos x. Aproksimacijom prirastaja
diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje
(1) sin (x + Llx) sinx + cos xLlx.
non d'
NekaJ
'ex=45°=- Llx=l =_ .. _ .. ta aJe
4' 180
0
'
n n
46° = 45° + 1 ° = 4: + 1800 .
Zamenom y (1) dobija se da je sin
.n nn .J2.J'2n
= Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0,017 =
4 4 180° 2 2 180°' ,
=0,7194.
Primedba 1. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O, Llx= ex dobija se
pribliina jednakost
(2) sinex ex.
Primedba 2. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za
male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti
uglom
b) sin 60°3'
445. a) Ako primenimo formulu (3), dobija se sin 1;0°) =
,rr. .1[. n n
sm "6+
co
'6' 180 =0,5+""2' 1800 =0,51511;
b) 0,8747.
446. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y;;. Prvi izvod funkcije je
!'(x)=_l._"". Za x=l i Llx=0,02 formula (3) postaje
3.:y;;-i
258
3(" 1
f(l 1 +--- . 0,02=1 +0,33333· 0,02=1 +0,00666=
= 1,00666;
b) 4,02073.

447. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ-
010brazac
f(x + + f' (x), Llx,
uzimajuCi da je x = 200, Llx = 0,2. Tada se dobija
loglOe
log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx
x '
I 2 2 00 0,43
ogto 00. ",,)oglo2 +"200 0,2
+0,0043
448. a) 1,04343;
b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik
1
(1)
cos x
Za X= 60° = n Llx = 1 ° = -2'- dobiJ'a se
3' 180°
n 1 n y'3 IT
tg
3 n 180° 180° . ,
cos
2
3
1,80186.
Primedba 1. Ako u formulu (1) stavimo x=O, Llx = ex, dobija se
formula
(2)
Primedba 2. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se
maze zameniti uglom ex.
449. PolazeCi od funkcije !(x) = 0 i aproksimacijom prirastaja dife-
rencijalom, dabija se
(1) Llx + _1. Llx.
20
Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje
(2)
r,-;-- 1

b) Analogno resenju pod a), koristeci funkciju!(x)="y;; i aprok-
simacijom dobija se
259
(3)

Ako se zameni x = 1 i .1x = h. formula (3) postaje
(4)
3
450. a) 1,02; b) 1,02.
451. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307.
1 1 .1x

x+ .1x x x
2
453. arctg 1,05
454. Primedha. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj
okolini dat je formulom
(1) .1y=1'(x
o
) .1x+li(x)·.1x.
gde Ii (x)-> 0 kod .1x->O; Lly=f(x)-f(x
o
) •
Formula (1) moZe se napisati u obliku
(2) fix) = f(x
o
)+ 1'(x
o
) + Ii (x) . (x x
o
)'
Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti
tangentom (linearna aproksimacija).
Oa bismo za funkciju fix) = x' 3x + 2 odredili odgovarajucu
linearnu funkciju u tacki (x
o
• f(x
o
) odredimo f(2) i 1'(2).
f(2) = 2' 3 . 2 + 2 = 4. f'(2) = 3 . 2 3 = 9. Prema pretbodnoj pri·
medbi odgovaraju6a linearna funkcija je
14.
Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je
14) =x' -12x + 16.
Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x - 2). tj.
x' -12x + 16 = (x 2) (x
2
+ 2x- 8).
pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x - 8.
Oakle,
f(x) = x' - 3x + 2 =9x-14 +(x
2
+ 2x - 8)(x-2) .
455. fo(x)->6x-5.
456. fo(x)->2x.
457. fo(x)->2x+3 .
458. Primedha. LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi
n+ 1 tacku M;(x;. y;) (i=O, 1.2 .. ... n) glasi:
f() P ()
(X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ, .. (x-x,)
x,., ,x Xo + ,. 'f(x
1
) +
(XO-X1)(XO-X2) .. ·(XO-xJ (x
1
-X
O
)(X
1
-xz}. .. (X
1
-xJ
+ ... + (x-xo)(x-x,) ... (x-x2,-::.!.L f(xJ.
(x.-xo)(x.-x,) ... (x.-x.-l)
Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio
nom drugog reda glasi
+f(x,) (x-XO)(x-x2) +

f(x
2
) (x-XO)(x-x1) •
(x
2
-X
O
)(X
2
-x,)
Zamenom datih vrednosti dobija se daje P
2
(x)=
P (X)
=X2+ 12
459. 2 6'
460. P(x)=x2-lOx+l; P(O)=1.
461. y=sin
3.2. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom
462. Neka je tada je f(3)= a
f(4) = 9 >0. pa je f(3) 1(4)<0. Data jednacma ima realan koren u
intervalu [3, 4].
Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli
(1)
f(a)(b-a)
Xl =a-
tj.
10(4-3) 10
x
1 9+ 10 19 . .'
?nl
Drugu aproksimaciju, primenom formule (1),
0,48 f(3,52) 1,7836416
x 2 = 3,52-!(4)_f(3,52) 3,52 + 11,246592 3,52+0,09 ...
iii, pribliZno,
X2 '" 3,61.
Treea aproksimacija
0,391(3,61) 0,17874441
x ...
3 ' f(4)-f(3,61)' 9,458319 ' ,
ili, pribliZno,
x3",3,63.
Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3, pa
je koren jednacine X= = 3,63.
463. Neka je f(x)=2x
3
+6x-1. onda je f'(x)=6x
2
+6 af"(x) = 12x.
262
Kako je f(x) > 0 za svako x, funkcija f(x) je rastuca i ima jedan
realan koren. Grafickom metodom odredimo interval kome pri-
pada realni koren date jednacine. Data jednacina ekvivalentna je
jednaCini 2x
3
= -6x+ 1, odakle je y=2x
3
i Y= -6x+ 1 (s1. 88).
Realni koren date jednaCine je u intervalu [0, 1).
Za x= 1, f(l) I" (1»0, pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1.
x
SI.8S
. f (3) ..... 1 f(l)
Ako primemmo ormulu prva aproKsilllaclJa Je x, = -leI)
=1-
2
=0417.
12 '
Druga aproksimacija je
x =0417-
1
,6±?=0183
2' 7,043' .
Treca aproksimacija je
0,110
X3 =0,183-
6
:
200
=0,165.
Cetvrta aproksimacija je
0,001
X 4 =0,165 - 6.163=0,165.
Posto se druga decimala ustalila, zakljucujcmo da je realni koren
date jcdnacine ",0,165.
464. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini
1
x=2+:2 Inx.
Primenom primed be 6 dobijamo niz
1
x, =2+:2 In 2,5"'2,458,
1
x
2
= 2 +:2 In 2,458", 2,450,
1
X3 = 2 +:2 In 2,450", 2,448,
1
x4=2+:21n 2,448",2,448.
Dakle, mozemo zakljuciti da je koren ;:;2,45; dalje aproksimacije
mozemo skratiti, jer se treca decilnala ustallla.
465. Xl;:; -1,88, x
2
'" 0,35 i x
3
;:; 1 ,53.
466. x,,,,0,38, xz"'I,24.
467. x'" 1 ,84.
468. x, ,,,1,31; x2",-O,67.
469. x , ;:;1,045.
263
470. x",2,51.
471. x ",0,31.
472. x , ,,,-1,95; x
2
",0,76; x
3
",j,69,
473. x'" 0,5 1.
474. x'" 1,64,
475. x'" 1 ,096.
476. x'" 0,84.
477. x, =4; x, ;:;0,31.
478. x ",0,24.
479. X ",0,74.
480. x;:;2,09.
481. x",0,198.
482. x'" 3,6.
483. x",2,06.
484. x, ",0,16; x,;:; 1,75.
485. x, ",1,17.
486. x",3,07.
487. a) x;:; 1,67; b) X, ",1,49; x
2
",-0,798.
264
IV GLAVA
4. INTEGRAL
4.1. Neodredeni integral. Tablica integrala
489. a) ~ x ~ + C ;
3 7
490. a) - x
3
+ C-
7 '
x
3
b) 3+C;
3 .2
b) ···x
3
+ C·
2 '
c) -14+C.
I-x
c) '--2"+ C.
x
5 " 3 2
b) .. x -·x +5x+C
4 2 .
492 a)
8 8f::15
X
15'1- C'
• 15 v x ,
3x" 1 6 x ~
b) T+--3--5x+2lnlxl+C.
x' 2.2 3 7 1
493. ----·x
3
+-·x
3
--.+c.
5 3 7 x
, 1
494. a) 2x --'j + C;
x
x' 2 3 3 3 1
495. --- x
2
+-·x --+c.
5 3 7 x
2 7 6
497"x
2
+x+ln Ixl--'+ C.
7 x
4(x' + 7)
b )_ ... - .... _ ... + C.
7"x
265
at
2
498. a) 2+bIn It I +C;
1
499. If' +-+ C;
z
3'
500. a)--e
3
+
Y
+C,'
In3
ci' 2
b)---+G.
Ina ~
02" 2-"
b)2'-:-+--+C
In 0,2 In 2 .
501. 3 ~ Y - ; ; 2 - cos x - 3 arcsin x + C.
502. a) -ctg x-tg x+ C;
503. a) -ctg x-x + C;
504. a) 3tg x+2ctg x+C;
505. a) x+cosx+C;
506. a)lf'+tgz+C;
aU
507. a) In d-arctg u+ C;
508. a) a In x-b arcsin x + C;
'i
509. a) 4 sin z - ~ arcsin z+ C;
b) tg x-ctg x+G.
b) tg y-y+C
x sinx
b) -+---+G.
2 2
b) 2 arcsin t+ C.
b) cos x -ctgx+c.
a
b) b arctgx + G.
x
3
b) 3x+arctgx+G.
510. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C.
2 3 6 5
511. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C;
512. a) e"-cosx+C;
266
1 1
b) Inlxl-6x6+-+G.
x
b) 2y+tgy+G.
x' x
3
1 1
514.-----+-
2
+ G.
4 3 x 2x
517.
b) Inlxl+2 arctgx+C.
b x ------+- +G.
- ( 2x2m 4xm+n 2x2n)
).J. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1
2x
2
.J.x
518. a) 5 +x+C;
519. y=x
3
-x.
2 1
521. y=x +'2'
x
523. y = tg x + ctg x.
524. Y = arctg x.
525.
526. y=sinx-cos x+ 1.
527. s= t
3
+ 2t
2

528. s=2 sint+lO-,I2.
529. y=e"+x-2.
530. y=sinx+1.
(
3X' 3X2 ) 3{-
b) 13--7--6 v x+C.
267
x
2
+ 1
531. a)
x
t
4
t
2
532 •. ,:= 12 +2+1·
4.2. Integracija metodom smena
dt Q
533. a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 Zbog toga je J(5-2x)- dx=
534.
535.
536.
-Jt
9
.(_t1!)= -'!Jt9dt = + c= _ (5 _2X)"0 + C.
- 2 2 20 20
(smena 4x+3=t).
16
1
(smena 3y+2=t); a)-InI3y+21+C
3
b) In (1 +X2)+C
2
(smena 1 +x
2
=t) .
a)
(smena 1-x
2
= t
2
) .
1
(smena 1+x
2
=t).
b) - ------ --- + C
2(x2+1)
3 )! C
a) -(3-2x -3+
2
(smena 3-2x=t);
b)
3
(smena x
3
+ 1 =t).
537. a) InIX2+X-31+C (smena x
2
+x-3=t);
268
3
1 :2
b) - (a
2
+ b
2
x
2
) + C (smena a
2
+ b
2
x
2
= t).
3b
2
(Prvi integral je tablicni, a za drugi vaZi smena 1-x
2
= t
2
)
b) fJ dx=fJ(1-X)2
1+x 1_x
2
1-x2
= arcsin x + ",IT- :;;2 + c.
1 x
539. a) - arctg - + C (smena x = at):
a a
1 x C
b) __ +
J3
540.
1 x
a) - __ arctg--_+C

1 2x
b) -arctg--+C
10 5
(smena x = tj3).
(smena x = v1 t) ;
5
(smena x = -- t) .
2
1 sin x
541. a) 2:arctg-2-+C (smena sin x=2 t);
b) (smena cos x=at)_
542. a) arctgex+C (smena e'=t);
b) arctg In x+ C (smena In x = t).
543.
1 _ 3x 5 .
a) :3 arcsm 5+ C (smena x =:3 t),
b) Jsarcsinjs"x+c (smena x=At).
1 - 4x C
544 a) - arCSm - +
. 4 3
3
(smena z=4t);
(
smx)
b) arc sin -;;- (smena. sin x = at).
1 Y
545 ) arcsin + C (smena 3
X
= 5t); • a -5
In 3 .
b) arcsinec+ C (smena e" = t).
546. a) arcsin 10 z (smena In z = t) ;
1 1
b) -arCSlD- (smena x=-).
x z
547. a) e,x+b+C (,mena ax+b=z);
b) In(e"+I)+C (smena e"+I=u).
j
548. a) --;e-x'+C (smena -x'=u);
b) -!lnll-3e,xl+C (smena 1-3'"=z).
6
)
1 -x
2
C
549. a ---e +
3
(smena - x, = t).
35x.l
550 ) - +C (smena 5x
2
=u);
• a 10ln3
551-
552.
553.
0.5 (ab)'"
b) ---+C (smena 2x=t).
In (a b)
a
x4
a) --+C
4lna
b)
a) esiux+ C
1
b) -ex+C
ln4 x
al -----+C
, 4
b) y + C
(smena x
4
=z).
(smena --/,: = u) .
(smena sinx=t).
1
(smena -=z).
x
(smena In x = t);
(smena Iny=z).
554. a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u);
b) -0,5(2-lnt)2+C (smena 2-lnt=u).
270
555.
dx . f dx f du .
Neka J'e Inx=u -=du tada Je ---- ---= ---. Aka Je
' x' x In x In (In x) u In u
In u = z, '!."- = dz, poslednji integral se postupno svodi na
u

Inxl+C.
uln u Jz
556. a) !sin(ax+b)+C (smena ax+b=u);
Q
b) (smena .j;:=u).
557. a) Inlsinxl+C (smena sinx=t);
b) In (smena cos x =u).
cosx
558. a) -0,5cos(t2-1)+C (smenat'-I=z);
b) 0,5 sin (x' + 1) + C (smena x' + 1 = z).
559. a) 2 + C (smena = t);
b) tg 2x' + C (smena 2x' = u).
560. a) 2tg.j;:+C (smena .,j':=u).
1
b) -. tg x, + C (smena x, =u).
3
561. a) -0,25 ctg 2x' + C
b)
(smena 2x
2
= z);
n
(smena ·3-t=z).
1
562. a) ctg-+ C
x
1
(smena -=u);
x
b) -ctglnx+C (smena lnx=u).
sin
3
x
563. a) 3--+C (smena sinx=t);
b) - cos
4
t +C (smena casx=t).
4
271
)
Ak . k . "d' 2 1 + cos 2x .
564. a 0 se IS 'onstl 1 entltet cos x =--2- tada Je
2 fl + cos 2x 1
Jeos x dx= dx)=
1 1. 1 1.
=- (x +. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C
2 2 2 4 .
565. a)
f
cos 2x feos 2x
·c--_· dx=2 -.-- dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)·
=xwsx =h '
1
b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t).
566. a) (smena 1+2sinx=t);
2-cosx
b) -.····_-+C.
smx
567 )Kk
" 2'
x
x d'
. a a . 0 Je sm x = SIll:2 cos:2' ta a Je
272
=
2 Sill:2 cos 2 tg 2 eos:2
Neka je
x .11
t
g
:2=z, tada Je dZ="--';;':2 dx iii
cos
2
-
2
_.d:<-=2dz. Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c.
2
X
SID x Z 2
cos -
2
b) f..!.x = }_.<1."._. Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. Dalje
cos x . n . 2 '
sm ( .. + x)
2
n
imamo da je (,!1x. = J.<1.
Z
=In Itg zl +C=ln Itg 1 + C=
x SIll Z 2 2
:n; x
= In I tg ( 4 + 2' ) I + C.
568. a) Dati integral se postupno transformiSe:
S cos
s
x dx = Scos
4
X 'cos x dx= S(1-sin
2
X)2 cos x dx =sin x =
2 sin} x sinS x
= .. (smena sinx=u).
3 5
b) J sin
7
x dx= J sin
6
x sin X= J(I-cos
2
x)' sin x dx =
3 cos? x
=-cosx+cos
3
X-SCOS
5
x+ -7-+C (smenacosx=z).
1
569. a) --"'T' + C (smena sin x = t);
sin x
1
b) ····o··+C (smena cosx=t).
2eos· x
570. a) - .,,/1+2';;;;;: + C (smena 1 + 2 cos x = Z2);
b) _e'"'x+C (smena cosx=z).
ssinx
571. a) In 5 + C (smena sin x = t);
1.' 2
b) 6(1 +4sinx)2+C (smena 1+4sinx=z).
f
l + eos2x
2
572. a) Jeos"x dx=J(eos
2
x)2 dx= dx=
=! f dx+H eos2xdx+H eos
2
2xdx
11. 11'4 C
=-x+ sm2x+-x+ sm x+
4 4 8 32
1 1. If
="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx
4 4 8
31'2
1
'4 C
=- x+-sm x-t SID X+ .
8 4 32
3x 1 . 1. 4 C
b) sm x+ .
8 4 32
573.
r
1-eos
2
x r (1 )
a) Jtg
4
x dx= tg
2
x---··· .. dx= tg
2
X - 2 -1 dx=
... cos
2
X 01 cos X
5i L
f
! tg2 x 2) f( tg
2
X 1 \
= i-----tg x dx= +1 Jdx=
J \cos
2
X cos
2
X cos" x I
,
a) x+C (smena sinx=t, cos
3
x={1-sin
2
x)cosx);
3
2 3 1 5 C
b) -cosx+
3
cos x-Scos x+
(smena cosx=t, (l-cosx)2sinx).
575. Primedba. Za izracunavanje integrala oblika:
f sin ax cos bx dx, S sin ax sin bx dx i J cos ax cos bx dx koriste se po-
znati identiteti:
sin ax (a-b)x-cos(a + b)x);
1
cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) ;
sin ax cas bx (a-b) x+ sin (a+ b) x) .
""
S
.. IS 8 1 . 2 1. 8 C
a) sm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos x)dx=4sm x-
16
sm x+ ;
b) S cos4xcasx 3x+cas sin 3x + 1"0 sin 5x+ C;
1 1
576. a) 4cos2x-T6cos8x+C;
,3 x 1
bi "cos---cosx+C.
2 3 2
577. Proizvod pretvoriti u zbir:
274
1,. . 5) 1. 1('6 '4)
x ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X.
[ .. '3d 1
6
1'4 1
;sillxsm2xslQ X X=24COS x-
16
s1n .x-gCOS_X+L_
578. a) 1.J'Tx'+1J2 + C (smena x
3
+ 1 = (
3
);
2
b) 01+ In'x)" + C (smena 1 + In x = (2).
3
579. a)
b)
3(x
3
_8)4+ C (smena x
3
_8=(
3
);
4 .
_J, (smena 1-6x'=t').
40
1 x
2
-
580. a) - arcsin-c. +C (smena x
2
=..j3t);
2 J3
1 x
3
b) 6 arctg
z
+C (smena x
3
=2t).
581. a) +C;
,,5
x
3
,- x
b) -- +2x+2y'2 +c.
3 V 2
582. a) _1_ arcsin 4
X
+ C (smena 4
x
= z);
1n4
t
b) arctg2x
2
+ C (smena x' =:2)'
______
583. a) Nekaje =t-x; odavdcje x=-2t-' a
=lnix+p'+a
2
1+C.
b)
(smena bx=t)· , ,
585. a) .J;;;'2+1 + - In Ix vis + + 11 + C (Dati
5 y5
'd k' b' d' f xdx f dx
Je na Je z 1fU va Integrala 3 + 7s:;;z+l'
integral smena je 5x
2
+ 1 = t
2
, a za drugi = z.)
b)
1
586. a) :2 (arctg y)2 + C (smena arctg y = z);
b) 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z).
587. a) In larcsin xl + C (smena arcsin x = t);
(arcsin X)3
b) . +C (smena arcsinx=t).
3
integral
Za prvi
588. a) Ako se uvede smena x = 1 , odatle je dx = _ du . Dati integral
u u
2
se postupno svodi na tablicni:
= - f 21 JdU
l
-1 = - =
u -. +-
U u
2
= -In C=ln-· .. x .... ==+C.

1 r 1
b) "'arccos-- +C za x>y2 (smena x=-),
x t
589. Ako se dati integral transformi;;e u razliku dva integral a, dobija se
- = arcsin ./2 -In Ix + + C.
590. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
dx + fX1i¥:' x
2
) dx + = + arctg x + C
(smena: arctg x = t i In (1 + x
2
) = u).
276
591. a)
1 ,('in2 x)
:2arcsIn +C (smena sin
2
x = t);
b)
+c,
592. a)
1
-:2(areeosx)'+ 1-x
2
+C;
b)
1 1
:2 In (1 + x
2
)-:2 (arctg X)2 + C,
593. a)
1 2
j-
.,j6aret
g
( 3·
tgx
)+C;
b)
aX e-"
----.+c,
1+1n a
594. a) Ako se uvede smena x=tg t, tada je dx=4 ,pa je
cos t
= tuS2 t(1:1;2 = :dt= feos t dt=sin t+ C=
tgt C x C
+
+tg
2
t y 1+X2
b) Neka je x=asin t , tada je dx=aeos t dt, pa je
dx= a eosdt=a2fcos2tdt=
a
2
a
2
1
=2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t)+ c=
a
2
1 r--'- a
2
x xJ x
2
=- (t+- 2 sin ty 1-sin
2
t)=- (arcsin- +- 1--- + C=
2 2 2 a a a
2
2
Q .XX/22
=-.. arCSIn + va -x +c,
2 a 2
595. a) Nekaje x=atgu, dx= adu., =
cos
2
U
= _a_.
casu
Dati integral
u sin u
t
g
Z
=l+casu
____ x
- a )' = a + ;=a=' -
ya +x y
.ja'+x'
Konacno, trazeni integral je
+x' In la + + G.
b) Dati integral se transformise na ovaj naein:
dx=9 dx=
=
9J
f,ji;d_X +c
2 2 2
(smena za drugi integral je x = 3 sin t 1-
596. Nekaje odavde sledi daje
dx= =U_
Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin:
dx= du= Su
2
du+ 2 Su
4
du=
2a 2 2a 2 c---
= u
3
+--u' + c= y +-(y +G.
3 5 3 5
1 1
a) __ 'COS3X+C
cosx 3
(smena C08X=Z, sins X=
x) sin x);
b)
!" 2' 1
SIll SIll C
3 8IllX
(smena sinx=z, cos
5
x=
x)' cosx)_
598. al
4 1 2 (
lncos x+--- x+C smena cosx=z);
cos
2
x
b)
278
. 2 1 - 4 1
8m x - n SID x -";"""":'--
sm- x
(smena sin x = z)_
599. al
(smena sinx=t);
b)
1 , 3 1.)2:
2: cas x In :;-2 co;-;-;1 + C (smena cas x = t)_
43. Parcijalna integracija
600. a) Usvajimo da je u=x, d=cosxdx=du=dx, v=sinx, pa je
primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx+
+cosx+G.
b) Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc
1 x
l1
+ 1
du = - In x, V= , pa je nu 0.010VU (2)
x n+
11 x
tl
+
1
1 x
n
+
1
1
Sx Inx dx=--' Sxndx=-- C_
n+1 n+1 n+1 n+1
601. al
b)
602. a)
b)
603. a)
(u=x, dv=exdx);
(u=x
2
, dv=cosx dx).
1
In(1+x2)+c (u=arclgx, dv=dx);
2
x'
-2: (lnx--O,5)+C (u=lox, du=xd4
bl
d1J=sinxdx);
x-I
dv=xdx)_
k
604. al
b)
605. a)
b)
xln2+1
(u=x, dv=Txdx);
2" ln
2
2
x+1
------+ C
e'
-x ctgx+ln Isinxl + C (u=x,
dv= e"Xdx);
dx
du=--. -)_
sm
2
x
279
606. a) 0,25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0,25 (2x + 5) cas 2x+ C
(u = x
2
+ 5x + 6, dv= cas 2x dx);
b) x tg x + In leas xl + C
dx
(u=x,
cos
2
X
607. a)
Inx 1
-----·---+C (u=lnx, dv=x-
3
dx);
2X2 4x
2
608. a) Neka je I=Se
x
sinx dx. Aka uzmemo U=SlllX, dv=exdx,
tada je du = cos x dx, 11= eX, pa je
(1) 1= e" sin x- Sex cas x dx.
Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.
Sada je u = cos x, dv= dx, pa je du = sin x dx, V= eX i jednaCina
(1) transfarmi,e se na avaj naCin:
I =e
x
sinx _(eX cas x- Sex (- sin x) dx).
(2) 1= eX sinx-e" casx- Sex sin x dx.
U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral.
(3) 1= eX (sin x -cas x)- 1=21 = eX (sin x -cas x)
1= e" (sin.x:.=-cos x) + C.
2
b) eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru).
1 2 2. 2 C
609. a) ... (x3 sin3x+x cas3x--xsm3x--
9
eas3x)+
3 3
(u = x
3
, dv= cas 3x dx, tri uzastopne parcijalne integracije).
e
ClX
3 3x
2
6x 6. .. I' ..
b) -(x (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e,
a a a
2
a
3
U= x
3
,dv= e'" dx).
610. a)
280
611.
Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku
1=x-J'-;2=-a
2
-1-a
2
In Ix+P=-71
ili
21 = x../x
2
·_a
2
_a
2
1n Ix + .j;:z=- a
2
1;
adavde sledi da je
xP="'Q2 a
2
2 2 •
-a I +c.
2 2
. 2
b) a'+x' + In Ix + Y x' + a
2
I + C (analogno prcthodnom
primeru a).
2 arcsin Jx + 2 -J'i=- x + C
formule parcijalne integracije).
r-
(smena V x = t, zatim pnmena
x'+l x
612. a) --arctgx---+C (u = arctg x, dv=xdx);
2 2
b) 1.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-;')+c (u=arcsinx, dv=xdx).
4
x'+ 1
613. a) ----2---- e-
x
' + C (u = x
2
, dv= e-
x
' . x dx);
X4 1
b) dv=x
3
dx).
3
X
(sin x+ cos x 1n3)
614. a) -
615.
slicna zadatku 466):
X X
b) +lnltg-21+C
SIll X
5
X1
1
a)
2ln5 1n5
(dve uzastopne parcijalne integracije,
281
sin 2x x cos 2x
b) (u=x, dv=sinxcosxdx).
8 4
616. a) (u=ln(x+-J1+;z, dv=dx);
1
b) --(ln2x+2lnx+2)+C (u=ln
2
x,
x
617. a) (u= sin (In x), dv=dx);
b) (u=cos(lnx), dv=dx);
eX ( ., . 2 ) (. k . "'d . . 2 1 2x
618. a) "5 Stil x-sm x+2 +C IS onstltll entltetslll
zatim dve parcijalne integracije);
b)
"'( 2 . 2) (. k . "'d' 2 1+cas2X)
"5 cos X-SlllLX+ +C IS OnstltIl entItet COS .
619. a) (u=ln(x'-I), dv=xdx);
620.
621.
I-x
(u=1n"-, dv=x
2
dx).
l+x
1 1 1 1
a) 6 (2x' + 3x' -1) In(x+ 1)- 9 x' -12 x' +6x+ C
(u=ln(x+l), dv=(x'+x)dx);
b) e"(x-l)+C.
e'X (a cos bx + b sin bx)
a) C;
e'x (asiobx-bcasbx)
b) a'+b' """-+C.
x
2
+1 1
622. (arctg x arctg x + 210g (x' + 1) + C;
x
3
x
2
1
b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C
3 18 162 .
282
x
623. (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x-
z
-3x-2ln (x' + 1)+ C.
624. Ako iskoristimo ideotitet
625.
1 1(1 l)d" I" ..
--_ ...._=- , atI mtegra se lzracunava na sledeCl
x
2
_a
1
2a x+a
oaein:
+C.
b) Iskaristiti ideotitet

1 1(1 1)
k'-x
2
2k k+x .
Primedba. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova
primena cesta.
Primedba. Da bismo izracunali integral oblika (a"" 0),
Jax +bx+c
oajpre trinom ax
2
+ bx + c svodimo oa konacni oblik:
ax' + bx+ c = a (x + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k,
2a 4a' 2a
gde je
4ac-b
2
b
k="""""--. Ako uveciemo smenu x+-=t, dx=dt
4a
2
2a
i dobijemo da je
1= =Ht/17;'
lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih
slucajeva:
1° b
2
-4ac>0, I
283
2'
2
b
2
-4ac=O +c·
, 2ax+b '
3' b
2
-4ac<0,
a) (smena x-3=2t).
b) = In I:=il + C (smena x-2 =t,
vidi zadatak pod a).
1
626. a) ---+C (smena x+3=t);
x+3
627.
628.
629.
630.
284
x+2
b) (smena x+2=3t).
(smena x-2=t);
2.J:i 2x+l 2 (1)2 3
b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2. +4'
lyG
(smena x+-=-t).
2 2
1 x+l
a) 2. arctg + C (smena x + 1 = 2t);
b) li= +C
(x-
3
) +9
1 .Jii
(smena x-
3
=-j'-z),
a) -In --- +C; 1 IX-51
4 x-I
b) arctg (2z-1) + c.
Primedba. Integral oblika za a>O, transformise
-Jax
2
+bx+c
631.
632.
se posle svodenja kvadratnog trinoma na
..jt2tk
2
. lb' f dt O· b'" I a za a < 0 na mtegra 0 hka ..... __ ... VI 0 hel mtegra a su
.Jk
2
-t
2
razmatrani u zadacima 583. pod a) i b).
a) f-( ..... . .JX2+X+ll+c
x+2. +4
1 .J3
(smena x+
2 2 '
b) = "':"lr = arcsin x 1 + C
(smena x-I = 4t).
a) Inlx+2+.Jx2+4xl+C;
b) arcsin (x-I) + c.
. 2x+3
a) arcsm .J17'" + C;
b)
633. a) (smena e"=z dati integral se
svodi na 630 a);
1 3·-sinx
b) C (smena sinx=.Jz svodi dati integral
.J3 3
na poznati).
634. a) -In Icos i 1+ C
svodi dati integral na poznati).
. 2+Inx
b) arcsm + C (smena In x = z).
(smena cos x = t
4.4. Iotegracija raciooaioih funkcija
635. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlom-
ke na slcde6i naem:
x+2 x+2 ABC
(1 )---- =.- + -- + ---- .
x
3
-2x
2
x
2
(x-2) X x
2
x-2
Ako se pomno;;'i poslednji identitet najmanjim zajednickim
,,2. (x- 2), dubija se
x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx
2
=(A + ClX2+(B-2A)x-2B,
Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz
odgavarajuce stepene promenljive x jednaki, dabija se sistem
A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2.
ResenjasistemasuA=-I, B=-t C=I.
Na osnovu identiteta (1) dabija se da je
f
--",+:!- dx= _J'dX -f+f-dx =_I+ ln lx-
2
1 + C.
x
3
_2x
2
X x-2 x x
b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x, = 1 i x
2
=-1
i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x
4
= - i. Radi toga
imamo identitet
2X2 A B Mx+N
(1) --=--_.+- +----
x4_1 x-I x+l x
2
+1'
Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se
identitet
2X2 = (A + B+ M) x
3
+(A + B+ N)x
2
+(A+ B- M) x +(A - B-N).
Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei
sistcrn
A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q
, 1
Resavanjem sistema nalazimo A=;, B= -2' 111=0 i N=1.
Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi
naein:
r 2x
2
._ dx --f 1--a:,"-=llnIX-J.I+aretgx+c.
jx4_1 2 x-I x+l Jx
2
+1 2 x+l
636. Posto je stepen brojioea veei od ,tepena imenioea i posto se izvrsi
deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 , tj,
286
637.
638.
639.
640.
x
3
+x
2
-16x+16 x+l
---'--'0--='-'-"-- = x + 5 +
x2-4x + 3 x
2
-4x -f- 3
Ako se poslednji razlomak
dobija se
transformise na parcijalne razlomke
x+l
(x-I) (x-3)
il,
x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).
Iz ovog identiteta sledi da je
A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.
Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill:
1= fXdX+5 r
dx
- Cd-"-+2f_dX = x
2
+
5x
+
In
(X-2)2 +c.
J' ]"x-l x-2 5 lx-II
_3
a) +x2+4x+ln(x-2)"+C;
b)
x
3
_
• 3
3-a-x+a aretg ;;+c.
a)
2 IX-21 2x-l
9
In
x+l - 6(x·';:-1)2+
C
;
-1(X-3)4 .
b) In +c.
r
yX
1 1 1
a) - In Ix -11- In (x
2
+ 1)+2 arctg x+ C;
2 4
b) In .. +c.
1 x
3
I
(x-I) (x+l)21
a) 1 IX-21 --"-+In - +C;
x-2 x+l
b)
3 I
x
-2Y
- +In( -- +c.
x-2 x /
287
641.
642.
643.
644.
645.
647.
288
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
+ C (x; +1)
1 1
-x
3
+ Ix
3
-11+C.
3 3
I
cx
3
(X-l)l·
In l'
x+
1 1 3
------ +- In (x
2
+ 1) + arclg x + C.
2(x-l) 2 2
-+···In··· -+c.
1 1 IX-II
x 2 x+l
3
(x- 2)TO
In -,--------, + C ;
xi> (x + 3)5
InIX+JI __ -:_+c.
2 x-I x-I
(
I A BX+C)
x
3
_1 = x-I + x
2
+x+l ;
4 2x-5
a) Inlx
2
-Sx+91+'--- arclg-=+C,
01 J"11
-f 2x-5_ dx+f 2dx ).
- x'-5x-9 x'-Sx+9 '
b) Inlx
2
+3x+61---_ arctg
4 2x+3 (r(2X+l)dX
.j!S "lIs J x'+3x+6
= L,j-::+6).
3 1 2x-l
649. a) iln (x' -x+ 1)+:;3arctg:;3 - + C;
2 1 ,
b) 0 In 13x - 11 + In ,2x + 11 + C.
j -
650.
x
2
+4 3 x 3 x
a) In 2 -:;i arct
g
:::;2+ C;
x
2
+4 1 x
b) In----- +-- arclg-+ C_
(X+1)2 2 2
651.
1 x
2
+ x"i2 + 1 r; . C ( k . ." .
a) -._.In ---------- ..- -- + v 2 arctg ------, + . Is -onstll! slo Je:
.,}2 x
2
-xJ"2+1 I-x
X4 + 1 =x
4
- 2,2+ 1--- 2x
2
= (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x
2
+ x,./2+ 1)
4 Ax+B Cx+D
(x
2
-x,;2+ 1)
. 1+x4 x'+x",/2+1 x
2
-xJ"2+1
2-x 2 1 . x
b) -----+In(x +2)----arctg----+ C.
4(x
2
+ 2) 4.;2
652. a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C;
b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C.
653.
x
a) 2x+ 2In
l
x
l
+arctg
i
+C;
b) x
3
-41n Ixl +In(x' + 1)+ C.
4.5. Odredeni integral
b
654. a) Neka je J(x) = k, (k E R), odredeni integral J k dx predstavlja po·
290
a
vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k, odseckom
[a, bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. 89). Ako se
izvrsi podcla segment a [a, bJ na n delova tackama
y
y=k
0
a
SI. 89
b "
I

(e
:
Ji-

b
X
a=xO<xl <x2< ... <xn=
=b.
aDda je na osnovu defi-
lllcije odredenog integ-
rala
Jkdx= lim 1: ,1x;= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X,+",+
n ...... <X)n=l n .... oo
a
+Xn-X
n
_,)
= lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).
n-oX> n-"co
Dakle, povrSina je k (b - a).
b) Podelimo segment [a, bJ na n jednakih delova i uzimamo da
su = Xi levi krajevi par-
y
x
b
SI. 90
b "
cijainih segmenata (sl 90).
Funkcija J(x) = x je ne-
prekidna nu segmentu
[a, bJ
b-a
,1x=--.
n
Primenam definicije ad-
redenog integrala dobi-
ju se:
JXdx= lim.1: lim (,1x(a+,1x)+,1x(a+2,1x)+,1x(a+
11-> co 1""1 w .... co
0+ 3,1x) + ... _I' ,1x (a -I' n ,1x»= lim (n a ,1x + ,1x
2
(l +2 + 3 + ... + n»

= lim (n +(b-a)2.
" ...... <Xl n n 2
(b-a)2 I
= lim a(b-a)+ 2 (I + )
n- <:c n
2ab-2a
2
+ b' -2ab + a
2
2 2
Primedba. lskoriscen je poznali identitet
n (n + 1)
1 +2+ 3+ .. . +n =--2--'
655. a) PodeIimo segment [a. bJ na n jednakih deIova; lada
b-·a
,1X=--. Za tacke uzecemo leve krajeve parcijalnih seg-
n
menuta (st 91).
y
o x
a
SI. 91
b "
S x'dx = lim .1: ,1x;
11->00 1""1
°
= lim (,1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ .. . +(a+n,1x)2)
11-.... 00
= lim (Jx(na
2
+2aJx(1+2+3+ . . . +n)+,1x2(12+2'+

291
= lim b-a(na2+2a .b-a .n(IlJ}) +
n ..... = n n 2
+ z n (n
= lim \(2+ 1)
n ..... = \ n 6 n) n
a;.
Primedha. lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirod-
n (n + 1)(2n + 1)
6
nih brojeva: 12 + 2' + Y + ... + n
'
a Q.': 0_=})E
b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" + .. . +e " )
o n ..... = n
a eIJ-l
= lim -", =(e"-1)limln(1 + h)"
/1-+ 00 n _
en-l
= e" -1 (smena: e;' -1 = h formula za zbir geometrijske
progrcsijc).
656. a)
"J' d li rr (. n . Zrr . n n )
SlllX X= m -- Slll +sm-------+ ... +SlD
707
o /1-' co n n n n
. n + 1 nn
510 7r
n 2n 2n
= lim ........ ----- =
11--+<:0 n . n
5lD-
2n
. (n n). n
n SID '2:+ 2n sm
2
= lim 2·--------·,-
/I"'" a:) 2n n
SlD--
2n
1
· n. 1 2
=2 1m cos
/1--<= 2n . n
lskoriscen je poznati identitet
SID
2n
n
2n
. n+ 1 . nx
sm--XSlD-
2 2
sin x+sin 2x+ . .. + sin nx=---
. X
5lll-
2
b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a, "],
ona je integrabiina na tom segmentu. Podelimo segment [a, b] na
n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina:
[a, a+Ax], [a+Ax, a+2Ax], ... [a+ (i-l)Ax. a+iLlxJ, ...
.,. [a+ (n-l)Ax, h], gde je Ax= b-". i b=a+nLlx.
n
Za tacku uzimamo, na primer, desne krajeve parcijalnih scgme-
nata, tj. (i=a+iL1x. Rimanova integralna suma Dve funkcije je
i= 1
= Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + ... +
+ cos (a + i .dx) + ... + cos (a + n.dx).
Ako iskoristimo pomati identitet da je
Ax-sin(a+
ili (. (.)'
(
.) 1 . ( 21 + 1 . 21-1 )
cos a+l.dx =---- sm a+--"Ax-sm a+·'·-Ax
2
. Ax 2 2'
sm
2
d
. Llx (. ( 3 ). .dx). 5
ta aJe 0'"=---' SID a+-.dx -sm(a+-- +sm(a+-.dx)-
2sinLl-x 2 2 2
2
. ( 3) . ( 211-1 ) . ( 2n-3 '\
-sm a+i.dx + ... +SlO Q+·"Z'·.dx -Sm a+2-.dxrr
+ sin (a +2n;1.dX )_ sin (a +211; 1)
Llx ('. ( .dx). ( LlX))
. Llx sm a+n.dx+i- -sm a+'
2
'
2sm-
2
=2 (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))·
2
Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo
Scosxdx= lim O'n=1im sint (SiO(b+.d")-sin(a+ .dx))
(
.d )"
a n->= h-+O L1x 2 2
2
= sin b-sin a.
293
657.
2 1
658. a) 24;
b) 93.
c)
5 ' 2
8
b) 40
659.
a) 3;
3 .
e
2
(e
4
_1)
660. a) e-e-
1
; b) --2----;
e
3
_1
c) -3'
661. a) 1; b) c) In 2 = 0,6931.
662. a) 0,5; b) 2.
3-/3
663. a)--3-; 1 b) O.
664. a) 2; b) :2+
0
.
n
c) 8'
666. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t .
. " .. I' d 1
294
Dl erencrran]cm na azuno x =2 duo
Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5.
Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein:
3 ,
f
If 1 u
4
1' 1 (2x-l)3= u
3
du=-·- =- (5
4
-3
4
)=68.
2 2 4 3 8
Smena 1 =Z daje x'dx= !dZ. Odredimo nove granice:
za x=O, Z= 1, za X= 1, z=3. Tada imamo:
1 3
J
"(2X
3
+ 1)4x'dx =_1 z'I3 (3' _1
5
)=
6 6 5 1 30 15
o 1
2t dt
668. a) Smena je eX -1 = t
2
, dx =--- nove gran ice su za x = °
t' + l'
t=O, za x=ln2, t=1. Tada je
b) 4-n (smenaje e'-I=t
2
).
2 n
669. a)15; b) 1'i;'
1
670. a) 31n2;
n
b)--.
12
671.
672.
672.
674.
a) lOln2 - 3,5 integracija u=lnx, dv=(3x+2)dx).
b) ° (u=ln(x+--/x
2
+1), dv=dx).
(
1 --/3) )3
a)n 4--9- +In :2;
a) In 2 - 0,5 (smena 1 + x
2
= t);
n 2
b) 18 (smena x=3t ).
8 2
a) C=3vC=3; b) C=e.
n
b) --1
2 .
675. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih
jednaCina:
sin (a
2
+ a) - sin a
2
= sin a
2a
2
+a a a a
..¢:> 2 cos ------- sin - - 2sin cos ..- = 0
2 2 2' 2
. a 2a
2
+ a Q
-= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0
a a
2
+a a
2
-<:::> sin -- sm ,----- sin -- = 0
2 2 2
_. _ ;;:;,-- _ -1 ±
-= Q-2kn v Q- ±'Y Lnn v Q--"- 2:-'-, (k, n, m E Z).
295
676.
677.
Ako se uzme uslov 2 a 3 skup resenja date jednacine je

a) 7n 3nll,,}
(2' 6 ' 2' 6 .
678. 0<a<4.
679. A=C=7, B= -6.
a
Z
680. a) x=l za a E (0,2] i x,=l, xz=log, 10g
z
4 za aE(l, + co).
681.
682.
683.
684.
296
U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu
u'-2ulog,a +4 log, -= u=2 v u =
b) x", = za a E(-CO, 0);
Xl =1 za a=O;
x
,z
=(2-a)±.,rs;; za a E (0, l)U(I, 2).
,,'
b) 3e
4
+1
a) 32;
16 .
n
Z
-8
a)--4; b) 3e-6.
" (pareijalna integraeija u=ln(1+x
3
), dv=dx).

1
Smenom t data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija
u

x
-f
1
1
1
1t - "
3 ¢> arccos u : = '3
685.
686.
687.
1 n
¢> arccos - arccos 1 =-
x 3
1 n
¢> arccos
3 x
-=x=2
7 (P
. . .. I' .. . d dt)
x = nmenl parcIJa nu mtegracIJu U = arCSlD t, V= .
t dt
x=O. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg t, dv= r="=)'
vI +t'
x=ln 8. (Smena e'-4=u
Z
).
688. x = 1. (Vidi resenje zadatka 684.) .
4.6. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine
ravnih figura
689. Figura ogranicena lukom para bole y = x
2
+ 2x i pravom y = 0
prikuzana je na slici 92.
Z
Povrsina figure je p=
o
y
SI. 92
690. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = - 3 i x = 3.
Trazena povrsina je prikazana na s1. 93. Kako su date parabolc
simetricne U odnosu nu Oy asu, dovoljno je odrediti povrsinu na
297
691.
segmentu [0, 3]. Zatim je udvostrucimo:
3
p=2fG X2+3)-G X
2
+1) dx=8.
o
o
-3
SI. 93
x
3
Data prava i data parabola seku se u tackama x = - 2 i x = 1
(s1. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2). Trazena povrSina Je
1
P= f (2 -_x
2
-X)dX=( 2x- = D-
-2
--(
y
2
x
SI. 94
692. Traiena povrsina (s1. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu
Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivoli-
nijskog trapeza OCB4, a zatim oduzme povrsina traugla 14B:
298
o 4
P=2 f dx+ 1 }+ f dx_3:?=1!-
_1 0
2
_.1.
2
SI.95
693. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. 96).
Tada je trazena povrsina
b 2
P=fXdy=f
2 3 -3 6
a -3
y
o
o
694. P = f (2x
3
+ 3x
2
+ 2) dx = 2.5.
-1
SI. 96
x
695. a) lednaCina kruga je x
2
+ y2=R2. Povrsina kruga se dobija kada
se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci:
299
R
P = 4 f dx.
o
Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik
Tt/2 n/2
2f' 2f 1+eos21 2
P=4R cos t dl=4R ····2 -dt=R n.
o 0
b) Analogno prethodnom primcru, povrsina elipse JC P=ahn
(jednaCina elipse je h
2
x
2
+ a'y' = a
2
b
2
).
696. p2
3
697. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy. Prava x=Ojc
vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl. 97). Trazena
pOYrSinu u funkciji parametra a je
,
p(O)=f1. dX =_ll' =l_l
x
2
x 1 a
1
1
Aka tada ------70, prema
a
tome
P= limP(a)= lim(1-
1
)=1,
11""'"00 a--+co a
a to znaCi da figura koja se
prostirc u beskonaCllosti iz-
mcdu ose Ox, luka krive
1 . . k' d
Y=---"-i 1 prave x=a Ima 'onacnu vre 110St.
x
698. P=36.
699. P= 18.
700. P =36.
701. P=4,5.
125
702. P=6-'
300
x
Q
51. 97
p_
64
703. - 3 .
704.
705.
16n r:;
P=-3 +4";j.

3
p=4n+v3
706. 3
707.
708.
709.
4n+.13
P=-6-'
16
P=·--ln27.
3
n 1
P=··_···.
2 3
710. P=e'+·e-'-2;::;S,524.
711. P=(a)=arctga, P= H!;;,P(a)=;.
7
712. P=3'
17
713. P=·ii·
714.
1
P = .. -In .. '.". 715.
3 2
716.
n
P=2'
717.
718. P=9.
719. P=O,S.
720. P=12.
721. P= 1,5.
'lfH
722.
723.
724.
725.
726.
727.
728.
729.
730.
731.
732.
733.
734.
735.
24 8
P=--------"'1410.
inS 91n3 '
P=4-31n 3",0,7042.
p=l
3'
P=4,2S.
P=4,S.
2
P=10
3
·
P=4.
P = ab (2.13 -In (2 + fi».
P=m
2
1n3.
10
P=n+
3
·
8n 10.13
P=3+-T-'
P=4,S.
122
P = 2 f(2-x
2
-x
3
) dx= 2 --.
o· 15
. 3
P=5 arcslll
S
-41n2.
736. P=O,S.
r;. 9
737. P= 6y 2-
2
1n3.
738.
4. P 4
PI=2n+
3
, 2=6n-
3
·
739.
16n 4fi. 32n 4.j3
PI 1
3 3 3 3'
740. P=ln2.
302
741. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata, simetriean
je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak bes-
konacno, 00.)
742.
4
P=3'
743. P=13,S.
744. P=2,25.
745.
3 .
746. P=5.
747. P=8.
748.
9n
P=4- 3.
749. a) Funkcijaje definisana za x#5, nule su x=l i x=4, y_=l za
x=3, Ymin=9 za x=7, asimptote x=5 i y=x.
15
b) P=2-4In4.
750. a) Definisana je za x#8, nule su x=7 i x=4, Ym"" = 1 za x=6 i
Ymin=9 za x=10, asimptote su y=x-3 i x=8.
15
b) P=2-4In4.
751. a) Definisana je za svako x# -1, nule su x= 1 i x=4.
9 r- 1 /lO
Y-=4 za x= -l-y 10, Ymin= -4 za X= -1 +, 10, horizontal-
na asimptota x = 1, prevojne tacke za x = 0 i x = ± 2.j3.
b) P=51n2-3.
303
752. a) Definisana je za x", -1, nule su x = - 3 i x = 1, Ym" = 9, za
x= 1, = 1 za X= - 3, asimptate su X= -1 i y=x+6;
15
b) P=2-4In4.
2
753. P(a)= f(
1
Za a= 1,
754, Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije,
2(,-p) . 16
P(p)=2 f ..j2p;; dx=-,}p(r-p)3 .
o 3
Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0
r Od d •. r
=r=pv
p
=4' gavara ruga reseoJe p= 4'
755. Resenje jednaCine
x
f ,}4;
o
Trazcna secica sadrzi tacku M (9, 6), jednaCina seCicc je y =
4.7. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine
rotacionih tela
756. Lik prikazan na s1. 98 rotira aka ase Ox. Zapremina nastalag teia je
304
4
Vx=nf (4X_X
2
)2 dx =
o
4
= nf (16x
2
-8x
3
+X4) dx =
o
=16'--2x
4
+- =' n
x
3
x514 512
3 5 0 15 .
y
x
SI. 98
759.
760. Lik prikazan na s1. 99 rotira aka ase Oy. Zapremina tela kaje
nastaje je
lIn
V=nfx
2
dy=nf e"dy= (e
2
·-1).
o 0 2
y
x
SI. 99
761. a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotaci-
jam pravaugaanika OABC (sl. 100) aka ase Oy. lednacina prave
AB je x = R, pa je zapremina valjka
II 11
V=nf x
2
dy=nf R2 dy=R2nH.
o 0
y
y
y
r
c
'"
B
I'
---
H
-0 r -
X
"-
/A
SI. 100 SI. 101 SL 102
A
b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB
lsI. 101) oko ose Oy. lednacina prave AB je
+ y = 1, pa je zapremina konusa
R H
(. y\, R
2
nH
V=nij{2 .1- ...... )
\ 11 . 3
c) zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom
pravouglog trapeza AOBC (s1. 102) sa paralelnim straniearna R i r
i visinorn II. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. 0) i B (r, H),
jednacina prave AB .Ie
r-R

Zapremina zarublJene kupe je
II
'!. 2 f(r-R \' nH, 2
V=nJ x dy=n "",y+R) dy= (R-+Rr+r).
o \IJ / 3
o
( '
lsmena --------- y,' R=_i:",l.
fJ
4nR2
762. a) V=
3
"
(V=2nJ (R2_x
2
)dx.
306
o
b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka
ABC oko ose Ox. Zapremina loptinog odsecka je
R R
V=n S y
2
dx=n f (R2_X2)dx.
R-h R--h
VA
/ I
YA I
I
c
I
/'
..

r.
I /'
:g
/'
\ \ \ B
D
"
I 0
)(
a
h \

\
,
\
I,
• I
S1. lU3 SI. 1(1.j
I
Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1. 103) obrascu za
zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik
V= h; (3p2 + h2), jer je h (3R -h) = h (2R - h)+ hR
p2+h
2
3p2+h2
=p2+
2
- =--Z--, jer je h(2R-h)=p',
c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB,A,
(sl. 104) oko ose Ox. Zapremina loptinog sloja je
V=nxOr(R2_x2) dx =n (R2X_:".J)IXo +h
Xo \. 3 Xo
nh 22 .... 22 22
=3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11)
= n3
h
(3 (R2 -X5)+ 3 (R
2
,,(xo+ W + h
2
))= n3
h
(3pi + 3ph 11
2
),
gdeje a
763. V= a
2
pn.
4
b) V =··ab
2
n
'3 .
765. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. 105. Njegova zapremi-
na Je
'I
b
6 \1. 0 l\f.1 "
x
7 ';' _ _ \

SI. lOS 81. 106
307
21l b
221l
8ab
2
n
V=2nS y
Z
dx=2n
2
S(xZ-aZ)dx=-,,-.
Il a a 3
b). Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl. 106; njegova zapre-
illlTIaJe
b 8a
z
bn
y
o
766. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz
dobijamo y-b= ±,jrz _xi.
YI = b + #=;2 je jednacina
gornjeg polukruga, a
y = b - ";;:'=-:;.'- jednacina
donjeg polukruga (sl. 107).
Tra.zena zapremina je
a
V=nS (yi-yDdx=
-a
a
=4nbS ,jrz_xzdx.
-a
Ako izvrsimo smenu X = r sin t
dobijamo nove gran ice integ-
racije
n. n
x=.-a, t= -21 x=a, t=2'
pa Je

z ____ Z
V=4n b S ";;:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr
z
b S
n
2
x
Z
=2nr
z
b S (1+eos2t)dt

Z
"
=2n
2
rz b.
63n
767. V=-5-'
V=76n
768. 15 .
308
-Z
Z
SL 107
x
'"
T
l
I 769.
V=19n
j
6 .
770.
V= 40n
3 .
771.
3n
V=10'
772.
19n
V=24 .
572n
773.
V=---,- .
105
774.
352n
V=Ts'
775. V=ln 2X.
776.
V=512n.
15
777.
a
3
"
V=(j'
778. V=19,2n.
779.
V= 16n.
315
780.
n
V=30'
781.
3)-
782. V=16n.
783.
8n
V=3'
309
76
784. V=-n.
3
3
785. V=-n,
10
o
786. a) 17= lim rr S e
2x
dx = "2 ;
a ..... - tt) tl
3
787. V=8n2,
16n a
3
788.
789. 1).
3
1
b) V=rrS 1n
2
ydy=n,
o
790. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx
o
n
3(I+COS2X l+cos4x )
=rr! dx
n
(
sin 2x sin 4x sin 3x . )13
=rr 0

44n
791. V=15'
a
3
rr
794. V=-
12
310
32n
c) V=3'
795. a) y=x;
796. V=24n,
b) V= 16n
3 '
797. a) x+2y-8=O;
b) V= 36n,
798. V= 18n,
799. NG,6) V.:Vi=2:3,
, 4rr
b) I
3
801. V=4n.
S04. V=n(I+21n 12
\ 5 4 3
805. V=n (1
311
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
luka krive
806. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne
funkcije dobija se
2x+2yy'=0 ili y'= _c".
y
Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice:
dx= JJ:: dx=
o 0 0
,

[
' ,x rrr
r arCSln --;: 0 = -2--·
o
Obim kruznice s=2rn.
807. IzjednaCine date parabole y'=x, Duzina luka na osnovu formule
(1) je
808.
809.
810.
312
+1 1n (x+./;Z+1)[v'3 =
o 2 2 0
' v'4 + 1n (./3 + .)4
2 2 2
=./3 + 1n(j3 + 2)-0,5 .
"= S v'1+4;:' dx=xv'!+4;:'2 + 1 In (2x+-Jl +4x
2
)[2 =
2 0 2 0
=2./17 + + 1n(4+./i7).
1
y-Z
Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = -, .
x
3
Prema tome, duiina luku cetvrtine astroide je
1
l
i
i
=f X3+.
y
3 d -
x-
o x"j
y
o
SI. 108
Odatle dobijamo dU7inu astroide s= 6a (s1. 108).
811. s=v2 + In (1 +v2).
812. s=I+0,5(ln3-1n2).
814. Cikloida je data u parametarskom obliku:
y'=d: =asint.
Primenom obrasca (2) dobija se:
a
s = Y Jai(i= cos t )2'+ a
2
dt = 2a Y dt = 8a
00
2
Y
o
Sl. lU9
x
(s1. 109) .
x
313
1
815. 5=ln 3--.
2
. I-x d' d" 1 k
Kako Je y'=- ta a Je UZlDa u
2yx
816.
s= JFG7J dx=
o 0 0
=( =2y'3.
1 r
817. s=2:ln(y5+2).
818.
o + 17 1 r; r;;:;
s=--- -+-In(2+y 5)(4+ y l;).
2 4
819. Kako je, za x=o Y= 1 i za y=O
tad a je d uzina krive

x = 1 (31. 110), a y' = --.j;-
1(---1\T-1
1 '-)1 __ ) +
s= JJH-(J:;;I.y __4 dx.
o 0
za x=O t= -1. za x=1
t = 1 ; duZina luka je
s=/l- f 0
2
+
i
·dt= In(t+,;Tl:l)I
'
, =
/ __ _
=2- y2+ln (y2+1».
y
x
820. 5=2.
S1. 110
314
821.
823.
4.9. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi
Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x
2
+ y2 = R2 iznad x-ase ako
ase Ox.
Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere:
Px=2n I dx=2nR I dx=4nR2.
-R -R
824. I' a) p
x
=2n(b
2
+
a
:. arCSine) (e=
b) P =2n(b
2
+iJ.2 ln !2l!).
y 3e 1- e
2' a) M=2rnH;' b) M=rns; c) M=ns(R+r).
825. Primenom obrasca (1) dobija se
P
x
=2n f,jl +cos
2
",. sinx dx.
o
826.
Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx; za x=O t= La za X=1C
-1
t= -1; pa je P
x
=2n f .J1+t
2
dt=
1
+
P
x 0+1
(Smcna = t, zatim na dobiveni integral primcni parci-
jalnu intcgraciju ild.)
12 2
827. P,,=S- na .
3407-2
Px=-··-9-- n.
828.
315
62n
829. PX =3'
830. p,=2n(1 +
831.
'j
SI. 111
3
x
3
Za 0,;;;x,;;;31uk krive je
Odatle je
. ,x+l
Izvod Y = ifx ' pa se
primenom formule (1) dobija
da je povrsina povrsi
f
l r x+1
P
x
=2n 3(3-x)yx. dx=3n.
o
832. P
x
=48n.
833.
2n «2 )" ")
P
X
=-3- a+p '-p' .
56
834, P=-- n.
3 .
b) P (" + -J3)
x-J33 4'
4.10. Primena integrala u prirodnim nankama
836. Na osnovu pretpostavke, imamo da je
f(t) = 3t' + 2t-l, t, =0, t, = 10. Primenom formule (1) dobija se
10 1'0
da je s= f (3t
2
+2t-1)dt=(t
3
+t
2
-t) = 10
3
+ 10
2
-10= 1090 m.
o 0
5
837. s= J(6t
2
+4)dt=270 m.
o
316
1
I
I
I
. ,
\
,
i
I
4
838. s= J(9t
2
- 8t) dt= 83 m.
3
2
839. s= J(2t-l- 8t-
2
)dt=7 rn .
840. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja.
V=0=12t-3t
2
=0=t=0 Vt=4. Primeoorn obrasca (1)
4
s= j{12t-3t
2
)dt=32 rn.
o
3
841. a) s= j(24t-6t
2
)dt=54 m;
o
3
b) s= S(24t-6t
2
)dt=22 m;
2
4
c) s= ](24t--6t')dt=64 rn.
o
5 5
842. 8=8, -8
2
= ](6t
2
-I-2t)dt- ](4t+ 5)dl.=275-75=200 rn.
o °
843. 900 m.
844. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O=
39,2-9,8t=0=t=4 s. Primenom formule (1) nalazirno da je
4
s= J(39,2-9,8t)dt=78,4 rn.
o
845. Posta je x = 0,01 m. za F = 10 N, zamenam u (3):
10= k· O,Ol.."k = 1000 N/m. Zamenam u isti obrazac dobija se
F=IOOOx, tj.f(x)= lOOOx. Traieni fad je
0,04
A= S 1000x dx=O,8 J.
o
846. Primenom abrasca (2) imamo da je
0,25 x21o.25 25
25 = S kx dx = k- = 0,00125 k; odalde je k=- = 20 000 (N/m).
o 2 0 0,00125
0,1 x210"
Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--- =100 J.
o 2 0
847. A =21,6 J.

V GLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG
I DRUGOG REDA
5.1. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
848. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·dd
y
. Aka
. x
se razdvoje promenljive, prethodna jednaCina postaje
Vdy

1 + y2
Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti
integral date jednacine:
f
Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x
2
-=
1 + y' 2 2 2
In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'.
849. a) ";:';-y1y= C; b) y1y3=3#+C.
850. a) y+l=C(x-!);
85l. a) x-2=CeY;
852. a) 2";:'; - arctg y = C;
853. a)
b) y=C\/1+x
2

1 1 y
b)
x y x
b) arcsin y + F"::-;:' = c.
b) y+a=Cslnx.
854. Primedba. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobi-
ja se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova.
318
Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x
2
+ C. Iz pocet-
nih uslova x = - 2 i y = 4 dohija se da je C = _12, pa je partikuiarno
resenje
y2 =x
2
+ 12.
855. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik
ds
-=-tgtdt.
s
Posle lntegracije dobija se
In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t.
Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8.
3 '
Dakle, trazcilo partikularno rescnje je
s=8cost.
857. x2_y2+4y-2x=O.
858. y = In (xy) + x.
859. 3 cos' x + cos
2
X cos' Y = 1.
860 ) N k
. d . b' ds 2·
• a e a Je s put, ta a Je rZllla v=d;. pa je ds= (2t ·1· 3t ) dt.
Partikularno rescnje je s = t
3
+ t
2
+ 4;
b) s=2t
2
-2t
3
+6.
861. a) y=2x
2
-3x·-5;
862. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' =
2cos
2
g
Eliminacijom konstante C iz date I izvodne jednaCine dobija se
··f .. I . d" , 10
01 erenCIJa na JC naClflU Y = .
SIll X
863.
, xy(l + y')
y = '"---;"---.
l+xL.
319
864. Primedba 1. Kriva koja sece sve krive datog skupa, pod konstan-
tnim uglom, naziva se izogonalna trajektorija.
320
Primedba 2. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije
pray (90 stepem), onda se trajektorija naziva ortogonalna. Koefiei-
jenti pravea tangente krive y i trajektorije y; zadovoljavaju uslov
normalnosti y I =
y,
Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. Aka se
eliminise a, dobija se
y 2
y x
Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa
1 db"
--" 0 IJa se
y
difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija
1 2
ili
yy' x
xdx
ydy=-Z'
Opsti integral ove jednacine je
Xl i.?
4 +2=C.
Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup
elipsa Cije su poluose a = 2C, b = C viz (s1. 112).
x
St 112
!
!
865. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica
x'+ y'= Cy.
866. x
2
+ ny2 = C.
867. xy= C.
868. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O), a R kolicina ncras-
padnutog uraDa 1] trenutku t. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl
I
'· r • •• k' '" . dR
pronlen .llve rUDkcIJC, oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod .----. Na osnovu
dt
dR
pretpostavke imamo dt = - kR. Znak rrJ.uus pokazujc da jc R
d
. . , . \. .. . dR O· ., . .
opa uJuca IUn ';'CIJa, paJe -'dr.-< ,Jcr JC 1\:>0 1 R>O. RazdvajanJcnl
.... dR I d I?
promenlJlvc Imamo ------" = {, -,[¢:>In R = kt + In C<::>ln -
R C
R
=
Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana, 1z pocetnih
uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p;J konacP'J dobijU1110
daje R=R(le-
L
'_
5.2. llmnogene diferencijahu": jednacine- prvog reda
869. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik
(1)
I'
v' = 1-+-:'
. X
Neka je y = ux, gde je i 1-1 nova funkcija ad x. Posle diferencira-
nja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferenci-
jaluc jednaCinc u' x = 1, koja razdvaja promenljivc:
dx "dx
I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex.
x JX
Aka sc uzme U obm- smena, opste resenjc date jednaciuc je
y=xlnCx.
y---
b) arctg -- = In C ';X2 _ .. y2.
X
r------ y
870. a) v' x' + y2 arctg- = C;
x
,.
b) xex=C.

871. a) y=Ce Y;
872. a) tet=C;
873. a) y=Cx+2Inx
874. x
3
+ y3 = c.
875. y2 +x
2
ln Cx=O.
x
876.
y=x-J;;Cx'
877. (2x-y)2=4x.
x-y
878. xe
y
=l.
1 1
879. y=·-x
2
-2'
2
880. y=xe
1
-
x
,
(x #0);
b) sin 2' = Cx.
x
5.3. Linea rna diferencijalna jednaCina
881. a) Aka primenirno farrnulu (2), dobija se op,ti integral date di-
ferencijalne jednacine:
y = ej2dX(C - J (- 3 e-
pdx
) dx=
= e
2x
(C + 3) J e-
2x
dx = e
2x
( C e-
2x
) = C e
2x
_l.5;
b) y=Ce"_. 1.
x'
x
2
C
882. a) Y=-4 +-2;
x
b) y=l+Ce 2
(x+l)4 ( 2
883. Y=-i-+C x+l) .
322
884. y=2+C(1-x2).
885. Y = (x + C) sin x.
886. s = sin t + C cos t.
887. Y= -1+C(x+x2).
889.
+Ce-
sinx
.
891. y = sin x+ cos x.
892. y=2x+
893. Y = x
3
e".
5.4. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia
897. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')', ako se uvede
smenn y I = p, tad a je y" = p "
Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda:
p'=1-2x,
odakle je p = J (1-2x) dx = x_x
2
+ C,.
Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p, tuda jc
y'=x-x
2
+ C,=Y= S (x-x
2
+ C,)dx
x
2
x
3
Y= 2-3-+C,x+C,.
323
,
899.
1 3 5
900. )'=.x +6x- L
. 6
901. s = 2 t
3
+ 20 t + 2.
904. y= -x
4
+4x
2
906. y=x
4
·-4x
2
+3.
908. y=C
1
cos aX-i-C
2
sin ax.
909. a) y=C1cos2x+C
1
sin2x;
a) y=C\C3x+C2C-Jx;
c) y=C
1
e
x
+C
2
e-
x
,
913. a) y=e
3X
(C,+C
2
x);
914. a) y = eX (C, cos 2x + C
2
sin 2xl;
b) y=C!cos3x+C
1
sin3x.
b) y = e- 2x (C, cos/3 x + C
2
sin.J3 xl.
915. a) y=e
3
X(C,cos2x+Csin2x); b) y=C,,,-2X+C
2
e
h
916. a) y = C, eX + C
2
e
3X
; b) Y = eX (C, cos x + C
2
sin xl.
324
VI GLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijadje
917. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata
skupa A je
Vi = 4·3 = 12 (tj. njih je 12); one suo
12 21 31 41
13 23 32 42
14 24 34 43.
Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie
4 •
V 3=4·3 ·2=24; one suo
123 213 312 412
124 214 314 413
132 231 321 421
134 234 324 423
142 241 341 432
143 243 342 432
918.
919. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. 113.
2

,<:]4
n
Si. 113


.

.
"'n_1
920. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije
druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. Njihov braj je

To su slede6i brojevi: 11, 12, 13, 14, 21,22,23,24, 31,32,33,34,
41, 42 .. 43, 44.
921. ·6=3024.
922.
923. 630.
924. 205.
925. 15.
926. Elemcnti skupa M su: 2, 3, 5, 7, II. Broj trazenih brojeva je 20.
927. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2, 3, 5, 7,17; a broj trazenih brojcva je
5 5
V
, (5-3)!
928. = 30' = 24 300 000.
929. 2· Vl = 480.
930. Vj=5'= 125.
931. Neka Sll trazcni cetvorocifreni brojevi N 4, pctocifreni brojcvi N 5 i
sestocifrcni N 6' .c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 = 300, pc-
tocifreni N
s
= = 600 i sestociJreni N(, = - = 600. Broj
svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!- 600 + 600 = 1500 (oduzeti
su brojcvi koji poCinju Dulonl).
932. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I, dvocifreni N" trocifreni
N), cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5; a OV1 rasporedi ad datih
brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je:
326

=6
3
_6
2
= 180. i
Ns= 6 480.
Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775
(oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom).
933. Na osnovu pretpostavke, imamo jednacinu
vn lTn+Z
'-12 ' ,
koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n
2
- 51 n + 14 = O. Rezultat: /J = 7.
934. a) x=20; b) X= 9.
935. a) x=57; b) x=6.
936. a) x=10; b) x=20.
937. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini
(x2-3x)(x2-3x+2)=1680. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kva-
dratnnjednacinu t
2
-2t-1680=0. Rezultatje x=8 .•
938. X= 15.
939. n=6.
940. X= 12.
941. Vf+ V;=62.
942. Vi, = 3
'2
= 531441.
943. a) 3'=2187;
b) 3"2'=31104.
945. n·vl=72o.
946. 18· n = 1080.
6.2. Permutacije
947. P(4)=4!=24.
948. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom).
949. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn:
abed haed eahd dab,
a b deb a dee a d b d a e b
a c b d b cad c had d b a e
a c d b bed a c b dad b e Q
a d h e h d ace d a h d e a h
a deb b d C Qed bad c b Q.
327
Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114.
C d C d
J2<::::; C /=:::::d C
/ b d d
c<=::: 0< c<=::d
b
Q

c

Q
d ;
b
0
b d b c
ca
:

b
/. Q C
d DC::::::: C


b

b
Q 0
51. 114
95U. Sve pcrmutacije datog skupa E su:
123; 132; 213; 231; 312; 321.
Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa
E-->E, tj.
(
123) 1123) (123\ (123\ (123) ('123)
123 , (132, 213), \231), 312, 321 .
951. a) 7! = 5 040; b) 5'=120; c) 4' =24.
a) 5' = 120 ; b) 5!·4!=2080.
953. al b)
Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5
cifara:
328
5 = 5+ 0+0+0+0,
5=3+ I + ] +0+0;
5=1+1+1+1+1.
5=4+ I +0+0 +0,
5=2+ 2+ 1 +0+0)
5=3+2+0+0+0,
5=2+1+1+H·O i
1.; svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih
rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih
oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom:
!: + + +1;) =
= 70. Dakle, 70 brojeva.
a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene
od elemenata skupa S, koje nc pocinju nul om. Posto 4' =24
permutacija poCinje nulom, anda je broj petocifrenih prirod-
nih brojcva:
b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa:
° i ima ih 4!=24;
2 i ima ih 4!=24;
4 i ima ih 4! = 24.
Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji
pocinju 0, i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12, pa je broj pamib pctocif-
renih brojeva 24 + 24 + 24 12 = 60.
956. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se
= 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0).
b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0,2 i 4, pa je:
(4!+4! jc broj permuta-
cija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0).
957. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa
E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih
podskupoya skupa E: E, = {1, 2, 3,4, 5); E, = {a, 2, 3,4. 5);
E,={O, 1, 3. 4. 5}; E,={O, 1.2.4. 5}; Es={O, 1.2,3, 5} i
. E,= {a. 1,2, 3, 4J.
Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3, it brojevi
deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv
sa 3. Zakljucujemo da jedino skupovi E, i E, sadrie takve cifre,
Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa
El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih
ima 4! + 4' =48. Analogno, pennutacije od elemenata skupa E4
dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0, 2 i 4; ali permuta-
cije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi,
pa ih treba oduzcti. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je
2 (4! _. 3!) = 36. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je
4! + 4' + 4! -I- 2 (4! 3!) = 108.
958. 4!-;.4!+4!-3'=66.
959. a) 402600;
960. al
n
(n+l)!'
962. a) (n - 2)(n 3);
bl10302;

b)- .
k!
b)
c) 5.
1
b) 963.
a) ..
11(11-·1)(11--2)'
964. a) n=7; b) x=5.
965. a) x=3; b) y=6.
966. a) I1E{3, 4,5,6,7,8, 9};
b) xE{I1/nEN An:;'12}.
967. a) YE{l, 2, 3, 4};
b) mE{m!! < 1O}.
968. a) nkl000=nE{n!nEN An<6};
b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}.
969. i= 18.
970. ;= 4 625.
971, ;=1163.
972. ;=58.
973. milan.
974, uspeb.
975. a b b c h Q b c cab b
abc b b a a b c b a b
a ebb b b a c ebb Q.
b b c a
b c a b
b c b a
8!
978. a) = 280'
4! '3! '
8'
b) --.: ...- = 186·
5! '2! '
330
8!
c) = 56.
5!' 3!
9! 8!
979. a)
4! '3! '
b) -- = 560'
3' '2!' 3! '
7
c) ',3', ,=210.
2. . 2.
980. ; = 99262.
981. smederevo.
8!
= 560; a
2
bc
3
ba.
3! ·2! . 3!
984. jamajka.
985. ; = 357208.
986. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina
P(n) 0.1 11! 1 2
.. ----. =·n + =0=
}'(11+2) 3 (11+2)! 30 -
III = 4 n
2
= -7. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka.
987. 11 = 6.
988. Primeni matematicku indukciju.
6.3. Kombinacije
989.
°1
a
2
a
3
a
2
°3
a
4
a, a
2
Q
4
°2
a
3
as
a, a
2
as a
2
a
4
as
a ,
°3
a
4
a,
Q
3
as
0,
Q
4
as
990. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. klase od 12 clemenata:
'10)
CF=( ; =495.
991 C
lS ('15\ 10'
• 2 = 2)= ).
331
992. C F = 220.
993. a) Cl- 5 = 5 (oduzet je broj stranica pelougla);
b) CF--12=54; cJ qO-20=170;
l1{n-l) n{n-3)
d) C!i - n = -----.. --- - n = --------.
2 2
995. - 6 . 3 = 202 ravni.
996.
997. a) C5 + Ci + + = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2
3
podskupova.
C5 odgovara praznom skupu, je podskup svakog slmpa;
ci odreduje broj jednoclauih podskupova;
odreduje broj dvoclanih podskupova itd.
b) + C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=2
4
podskupova;
c) c1\+ Cl + cl + Ch + C; = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2'
podskupova;
d) c8+Q+ q+q+q+q+ =26 podskupova.
'198. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc:
Co + -1-" + ... + = 2" podskupova,
999. 45 pravih.
1000. 120.
100 l. I"j"' C;" = 13 160 160.
(10)' (15) "JI0') (15) (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127.
1 )_. 1 \ 4 '\ 2; 3 + 3) 2 ,4 1 5
Hl03. 21 uCcsnik.
W{)S. a) x = 3 V x = 14;
b) 11= 5.
n = 5.
H){)7. 11 = 5.
1008. a) n = 5;
1009.11= 10.
HllO. x=3.
1011. x=2.
·1012. a) (12, 5);
b) X= 5.
b) (16,6); c) (5, 2); d) (7, 5);
1013. a) nO'{5, 6. 7}; b) nE{nln=7, 8, Y .... };
c) 1<"<10;
d) 11>11; c) 2<;n<::10.
1014.k=6, 11=15.
1015. Treba uociti kombinacije 5. klasc od elemenata skupa
{a. h. c. d. eJ. g. h. i,J. k, I}. Rczuiwt aeghk.
1016. i=54.
1017. x=23.
1018.x=8.
1019. II = 8 (videti resonje zadatka. 787).
(
") (II \ (n \ (. n ) . d'
1020 Kako je =\ \.= .)= . odavde 1Illamo aJe
" 8 \12) n-8 12

Ak . k . . t'! ru ,-,. T,',Ii= C',:! . I'll:) ; prctpostavka, 1 .t.. 0 se IS "onstl pozna -1 OOl Zil... _ . . ..
dobija se da je

,_. (Il\. <.
i,! = ')J. P"stu Ie, .' =L.j. Lad:J. Je
Ie)'" ., \/,) , .
k! = 6=k= 3. (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) = 24=(n-4) (n
2
+ Ii + 6) =
3/
=O<:::>n=4.
1022. n=5, x=3.
1023.k=4, n=6.
333
1024. k=3, n=6.
1025. Aka so (;:) razvijc, dobija sc da je
(
,,) n(11-1)(11-:-2) ... (n-k+ 1)
k = -
Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se
( :) = n_(I1_-=l) (n - 2 .:(11-- ":t:D . \: ::: : =
= ,,(n_-:-1)(n- 2). . (11-:- k+ 1)J11-:-k)(n - k -1) ... 3 2·1
I.:!(n-k)!
n!
k!(n-k)!
Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva
razlomka:
(;:) = 11 (n-T '(I; . =
=n n ). Kraj dokaza.
1·2·3, . . (n-k) n-I.:
= =k)! G +
Il! 11-1.:+1+1.:
----------- --------
(k-l)!(n--k)! k(n-k+l)
= k("-=l)! (n _ k)! = kiDl = (n : 1 )-
1027. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin:
(
11)' (11) ( n ) _(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ ,,+2
\k + k+1 + k-1 -j k - 1.:+1)+ k)- 1-:+1 -C
H1
·
1028. Analogno prcthodnom zadatku.
334
1029. Aoalogoa 1027. zadatku.
1030. Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu
5(n+1)! 6n! 2n!
,- - ='-------'--'--/\ -----,-,---' =
k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)!
Sn!
-----=
(k-1)!(n-k+1)!
=6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I.:+ 1)= 5k (k + 1).
Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je
n=31.:-1. Rezultat k=3, n=8.
1031. k=2, n=5.
1032.1.:=3, n=6.
1033. k=3, n=7.
6.4. BiuOInni obrazac
1035. a) 243 + 810x+ 1080x
2
+ nOx
3
+ 240x
4
+ 32x' ;
h) 64x
4
+160x
3
+600x
2
+1000x+625.
1036. a) x' + 5x
3
-1- lOx + 10,,-1 + 5x-
3
+ x-";
b) (x
2
+ (x- 3))4 = x
B
+4x 7 - 6x
6
- 32x' + 91x
4
+54x
2
-108x+ 81.
1038. a) 0,88584; b) 85,76666; c) 1,03043.
1040. Op,ti clan datag bin am a ima oblik 7;+1 = (12) X
'2
-
3k

Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je k)
12-- 3k= O-=k = 4.
1041. Opsti Clan datog binama se maze napisati U obliku
(
11.\ / 1\11-'( ')" Ill)
7;+ 1= \ k ) (x
3
) \x
2
= (k x 3 2,
335·
Ovai Clan sadr7j x
5
ako i sarno aka je
"
ll-k k .
_ .. ---. + .. = 5=k = 8.
3 2
(
11 \. ., " . 1 •. 5
Dakle, T, = ,8) x' = 165 X' sadrzl x sa 1Z OZlOcem .
1042. T,=G)=84
(
16')( "(. ')8
1043. T,= ,8 •. :) ,X
2
=128700
8
x-
4
n(/1·-1) 0 lil'" l'1'adaJ'e
1044. lz jednacinc"i-' = 1 5, S e 1 da JC n = J.
(
1'\ (1 \'2 (15) (_1)12 -3
T,3= (9X)15-12. '''73''') = 3 (9X)3 . ('l.;:)6 =455x .
..... \ V _.x
1045. n=15,
1046. T, = 84.
(
13\ (13) .
1047. ,6)=.7 =1716.
1048. x, =2 V "2= - 5.
H149. 16 xf:·'.
Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil;: a) (! = 1, h = 1; b) a = 1, h = -1.
]052.11=5, x=2 i y=3.
In\ ("11\ . /U)'\
HlS3. C,+2C,13C,l .. . +nC,=t., )+2 ,).+5; }J+ ... Tnl n
\.1/ 1.. \ / \'
"'IE
_ ((n-l) (n-l) (n-l)' ("-1))_ '2"-1
-11 0 + 1 + 2 + .. + 11-.1 -11 .
. , ,
(Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2".)
1054. Co+2C,+3C
2
+ ... +(11+1)C,,=
= Co+(1 + 1) C, +(1 +2) C,+ ... +(11+ 1) C" =
=(Co+C, + C, + ... + C")+(C, +2C,+ 3C
3
+ ... +I1C")=
= + ... + (;:) + G)+2 (;)+ 3 C)+··+ 11 C))
=2"+n .2
0
-
1
=':(11+2) ·2
n
-
1
. (Iskorisceno je da je zbir binomnih
kaeficijenata 2" iz zadatka 1051, a dokaz leao u prethodnom za,
datkn.)
1055. C, +(3-1) C, + (4-1) C" + ... + (n-1) C" =
=c\ + 3C]-C
J
+4C
4
-C
S
+1"1 Cn-C
u
=
=(C, +2C2 + 3C3 +4C" + .. . +Ii C,,)·_(C,,+ C, + C, +C
3
+ . .. +
+ Cu)+ Co= 11 '2l!-l 2f1 + 1 = 2
n
-
1
2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo
u prcthodnom zadatku.)
1056. Co+ C, +2C, + C2 +4C,+ C
J
+6C
3
+ .. . +2nC" + C,,=
=(C,,+ C, + C,-j- ... + C,,)+2 (C, +2C
2
+ 3C, + ... +nC,,)=
=2"+ 2 "n· 2
11
-
1
= (n + 1)2
11
.
1057. 3C,+7C,+l1C,+ .. . +(4n-l)C,,=
=4C,·-C, + 8C2 ,,·C, + 12C,·" C, +411 C" ". C" =
=4(C, +2C,+3C, + ... + nC"J-(C
lI
+ C, + C,+ . .. + C,,)+ C,,=
=4n2
1l
-
1
-2
11
+ 1 =n ·2
n
+ 1_211+ 1 =(211-1) '2
fJ
+ 1.
105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik
_1 _ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ ... + (n'I.1)_11=
" + 1 \ 0 1 2 ) \,11 + 1 )
=....1:"'(2,,+1_1).
,,+1
1.059. +(-l)nCn +(-1)IIC
u
=
C, + C, + ... (- we")" C (C
I
-2C
2
+ 3C,+ ... +
·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati U obliku
n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4 ". [I--!--1
= . .:.... \i n -+:1_ (n-
r
lll1 +(I1.±I)(n
H
I1,-=l) - .. + ( -1)"'\ =
n+l"l 1·2 12·3 )
= _.1._.( -t n +
,,-+1\ \ 0
\ /11+1'\ (11+1') (n+l\
"I . ,-I +1 3 ,+ ... +
/\1/\2/\ )
(
n+l) \ 1
+(-1)" +1 j=';-,
V!+l/ ,/
(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir
kocficijenta na neparn.irn mestima je
1
-=-·2" = 2048<::>n = 12.
2
Rescnje je 7H = - 264a
3
h
7

106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binom-
nih Sil 2'>: i 2
X
+ 3, pa je na osnoyu pretposiavke
:zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je
(
\ ('\x-6/ .",
17 = . x ) I 1 ( 3 )'. a sedmi od kraja je
\6/\ / \. I
Njihov kolicnik je
.'c-12
T7: T; =
338
Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina:
x- 1 ",-_12 x -12
OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___
o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:
(X
lo
,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X
210
,x+3 = 10
5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = --
1
=x= 10 V x=_"c_-=
100J!O'
"
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:
(
6\ 3. / '.3 lo,x+7
3) (.,rx )'o,;jl \;y;:) =200=20.'(,;,;+1) = 200
(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4
x = 10 V x =0.0001.
1066. a) n=16; b)x=2vx=1.
1067.x=10Vo:=10 5
1068. n= 14 V n=7.
1069. a) n=8; bl 1; =X4;
1
HI? O. x = 1000 V x = --/-=c .
" 10
1071. n=9, /(=3, T4,=B4x.
1.072. n= 12. k=8. '9=495.
1073. n=7, k=3, T4-=35a
5

1074. n=5. k=3, T4=-Sa
2
35x
7;=
8
1
7;=, .....
256x
2
.
1075 Primeni binomni obrazac na sledeci naem
(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9) (1:) (x')k-'(_,,31'=
\
k k r '
/9' (k\ .
\
1\' \ (_1', ... 2k+,
1
'1) /'"
\ {) \.:..
339
1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2,
k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.
1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx
2
; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243;
b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx
5
1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 = .
Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti
racionalni; njibov braj jc 26.
T
. 'I . ,(12) 1 . 4
1080. n cana, 1 to: x-v; 6 x- 1 X.
1081. a) n=7; b) x=() V -<=2.
1082. n = 10. k = 3. T; = 7290.
1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se
(
12) B_-Zk
1k= x 3
k-l
(
12\
7k+I= }X 3 .
k,
Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem
6-2k 8-21£ (12\ 6.=-21, (12)
2·--····=---· 1\ )x 3 -- X 3 =30.
3 3 k, J<-1
Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu
jednacinu 2(.q?)Z-11 Njena resenja su
x=+v':i V x=+5 I,
- 4 - v ..
1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva
zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito
1
••• mogu u
grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je
C1 + C1 +C3+ .. + ..
=2"-1.
1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C
Ako se pock od identiteta:
(x+ It= Cox"+ + C
2
+ ... +
(1+xt=Co ...
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f'-
J
ent n ,. bl' . ' . oe ICI
uz x u raZVIJenom 0 lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi
stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je
(CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C .
i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi
koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. -
(CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + = C;;".
1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a drugog sa . t '
d
. l' . - Q
3
1 reec e• sa
ata Jednukost postaje '"
1 1 2
(1) ---+ ___ .= ____ _
1
Qz a
4
Q3'
+- 1+-- 1+-
a
1
Q
3
a
2
Na osnovu pretpostavke dobija se da je
n-k Q
4
n-k-2
a
,
- (:) =k+l'
Q
3
_ C:z) n-k+l
Qz -
Zamenom u jednakost (I) dobija so da je
2(k+2) 2(k+2)
. n + i- =
1087. (42+ 1)'7 =4217 +cn
4216
+ + .. -1- 42+
=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi G) su celio
Dakle, pri deljenju broja 43
'7
sa 6, ostatak je 1.
l.Al
1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:
G) i
(
k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+ 1) (k+ 1)\.
\ 0 \ 1 2 \k-l) k k+ 1
Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je
(
k+1Y _( k )2 _(k(k-::l»)2 =
k-l/ \k-2 2 \ 2
=.1 J,:2 «k + 1)2 _ (I: - 1)2) = k" sto je trebaio dokazati.
4
1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati
postupno na sledeCi nacin:
11'°_1 =(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 10
8
+ ... +
(
10) 10 (10) ,
+ 9 + 10 -, =
= 100(10
8
+cnW ... +1)=
= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa 100.
1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:
23"-1 =(22+ 1)"-1
22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1
=22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l
° 1 \n-! !
=22·p (PEN).
1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).
342
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
Neka je OJ
1
pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na
gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll
"
wJ.
1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo
WI pojava kocke sa jednOln tackom;
(j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6 pojava stranc kocke sa sest tacaka.
Prostor (skup) elementarnih dogadaja je
,o={w
1
• ill
2
• ill
3
• (1)4' (J)s, (J)6}'
1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee
klase ad elemenata "" k2 • "3' k" "" tj.
Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k
,
. "3' Ie,). (k
,
• 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5))
c) B= {(h
,
. 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'
1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje.
va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke,
a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36
elemenata, i to su:
11 12 13 14 15 16
21 22 23 24 25 26
31 32 33 34 35 36
41 42 43 44 45 46
51 52 53 54 55 56
61 62 63 64 65 66;
343
b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»);
c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.
1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se
realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva
dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa
skupovima.
a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)};
B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}.
A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}.
Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se
realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva
dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa
skupovima.
b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}.
Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so
realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A
naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

A
Ihrmlf
Sl. 115
1098. A ={"'" "'3' "'s}·
ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od
onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i
dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (sra-
firani deo na s1. 116).
SI. 116
344
Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika
C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6.
1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B
B A
SI. 117
1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno
aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:
A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo)
=(AA)' B (asocijativni zakoo)
= \J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.
1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A
2
, A
3
• ••• , A, cine potpun sistem
dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda
i ako se medu sobom iskljucuju, tj.
A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n.
a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je
A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se
A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B
=A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc.
e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.
1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:
X

=X£2=B
=X=B
=X=B.
345
1108. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)=
=(B +B (C + + C)= (B +BO) (B + C)=
=B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC;
bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl=
=A+AO=A;
c) B.
1109. a) Ako se oz.naci pojava grba na gomjoj strani sa G, a pojava
pisma na gomjoj strani sa P, tada je Q= {P, G;;
bJ Q={PP. PG, GP, GG};
c) Q= {PI. P2, P3, P4, P5, P6, Gl, G2. G3, G4, G5. (6);
dJ Q= {ll. 12, 13, ... 64, 65, 66} (broj elcmcntarnih dogadaja
u Q je V,6 = 6
2
= 36 ) ;
e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6
3
=216, tj.
= {Ill, 112, 113, ... 666} .
1110. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa
ponavljanjem od 6 elemenata druge klase, t,i.
n = = 6' = 36. Medu 36 mogucih, povoljnib da zbir cifara bude
8 Sil (2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2), tj. m=5. imiena
•. P( ) m 5
verovatnocaJc A, =-=-.
n 36
1111.n=Ci8=e2)=153, m=3·7=21, P(A)=O,098.
, 2
1112, P(A)=
1113. P(A)= 512 =0,512 .
1000
1115. P(A)=0,371 .
1116. n 10!
3! ·2! '2!
151200, m=l, peA)
346
151200
8
In 7. P (A) = 500 = 0,016.
1
1118. P(A)=48 =0,0208.
1119. al P(A)=0,4375;
1120. P (A)
120 .
b) P (B)= 0,325.
1121. Broj svih sestoclfrenih brojeva, ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je
10
6
, odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa
ponavljanjcITl. Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite
cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju
varijacija od 10 elemeoata seste klase, tj. 10·9·8·7·6·5. Prema
tome, verovatnoca je
10·9,8·7·6·5
P(A)=
1122. P(A)=
28
lL3. P(A)=- =_.- =01474.
190 '
1126, peA) : P(B)=3 : 2.
1127. P (A) = 0,00025 .
1128. P(A)=O,02 .
1
H29. P (A) =. = 0 00138 .
6! '
347
(D . (!) .
1132. P(A)= "" 0,0408.
G) . G) 14
1133. P (A)=-C8
2
)'=99,,"0,141414.
1i34. I1=Vlo=lO. 9=90, m=l, peA) 0,01111.
1135. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0,1.
1136. Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda
348
Cl . Cis 35
P(B)=-cIo--=76'
Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je
1'(C)= CL C;S = G) =
qo 38
Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je
5
C3 3 1
l' (D)= do = 20 =114
3
Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je
35 5 1 137
1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228'
Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A
dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni, dogadaj A da
nijedan nije standard an. Zato je
1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).
Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je
- Ci
5
91
P = 228'
, _ 91 137
Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 - l' (A) = 1 .. -
228 228
1137. Sa slike 118. proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati
kao unija dogadaja AB, AB i AE koji se medu sobom iskljucuju:
m A+B=AB+AB+AB
Takode je i
(3) A=AE+AB
(4) B=AB+AB.
Primenom aksiomc 3 na
obrazac (2) dobija se
l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). SI. 118
Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) , dobija se
l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) - l' (/113) =
=1' (A)+ P (B)- P (AB),
cin1c je dokaz zavrsen.
Primcdha. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju, tada se obrazac (1)
svodi nll aksiomu 3.
i 138. Neb je A + 13 = D , tada se na osnovu (1) dobija
P (DI C) =1'(D)+ P (C)- P (DC) = l' (A + B)+ l' (C)- 1'«(A + B)C) =
=1' (A) + l' (13)- P (AB) + P (C)- l' (AC -I- BC) =
349
=P (A) + P (B) + P (C) - l' (AB)-(p CIC)+ P (BC)- P (AC) (BC)) =
=p (AJ + P (13)-1 P (C) - P (AB)- P (AC)-- P (BC)+ P (ABC),
jer je (AC){BC) = ABC.
20 18 30 18 7
H39. P (A -I- B) = l' (A) -I- P (B)- P (AB)=-- + ---.. -- =-.
90 9 90 90 15
4
1140. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9'
! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-- P (AB)=0,82.
1142. P (A + B Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C)- P (AB)-- P (AC)- P (BC)+

1143. a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju, anda je BA = B . T aria je
_ 1

4
b) Aka je A o;;B, tada jc B=A + BA, pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)=
_ . 1 1 1
=P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6;
c) Posto je B = AB + AB. pri cemu se dogadaj AB i A13 medu·
sobno iskljucuju, imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) =
113
=
2 8 8
U44. a) P (A) = 1-l' (A) = 0,67;
b) P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O,8;
c) Dogadaj AB je nemoguc, jer je AB = f/J, pa je i P (AB) = 0;
d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B, ondaje
P (AB)= P (/['-;--13) = 1·-P (A +B)= 1-0,88 =0,12.
n45. a) P (AB)= P l' P2; b) P (AB)= (1 - p,)(l- P2);
d) P(AB)=(1-P,)P2;
350
c) P (AB)= PI (l pz);
e) P(A+B)=l-P(X+.-B)=l-P(/!·B)=l-P(A). P(li)=
= 1-(1-p,)(1- [12);
1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . P(13)= 1-P,' Pz-
1146. a) Verovatnoca du neb dogadaj A nastupi n puta
prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je:
P(A·A·A ... A)=P(A)·P(A)·p(A) ... p(A)=(P(A»)".
b) Suprotna verovatnoca dogadaja .1. je
P(A)= I-P(A),
pa je verovatnoca da dogauaj A ne n.lstupi II puta
(P (A»)" = (1- P (A))".
c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. realizovati bar jedanput
u n pokusaja OZnaCilTIO sa p, rada je
p= l-(l-P (AW.
Primedba. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n
pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE
dvaput iii triput itd. ili 11 pUW.
1147. Do
c
gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5, a njegava vcrovat-
noea
1
1'(A)=(,.
Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je
2 / 1 \" / 1 \" 2 (5)" 1 5.
3=1-V-li)=V-i5) =1-
3
"""6 =3=nlo
g
6=-1O
g
3
0,47712
'1=-
, 0,77815-·0,69897 '
Dakle, potrebno je baciti (, pUla kockc da bi so pojavio jerianput
o
broj 5 sa verovatnocom :.
o
log (1- 0,5) O,69H97 -1 ." ..
1148. bacanja,
10)1 1 - !
0\ 6)
1
Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 36'
Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe
kocke poj.u vi isti braj 4, je
/ 1 \ 11
.
1z uslova du je verovatnoca 0,5 slecii da je
351
0,5 = 1 OU= n=]og
Dakle, treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0,5.
1150. P (A + B) = 0,25.
USI. P (A + B) = J PiA + B)= 1 (A) + P P (AB)) = 0,333.
1152,1'(A+B+C)=0,5898.
1153, l' C·1 + B)= l' (A) + l' P (AB) = 0,6203.
H54, Bela i erna iIi dye erne.
H55. l' (AB)=1' (A) . 1'(B)=l. 1 =1_.
3 4 12
8 7
HS6. P (ABl=P(A) . l' ,(Bb -- . -- =04242
. . . ., 12 11 ' .
US7. 1'(9+9.7)=1'(9)-1-1'<').7)=_4 + 8.1 =7
36 9 6 27'
U58. l' (A B) = P (A) . l' (B) = 0,56.
115<), a) l' (ABC)=P(A) . P(B)· P(C)=0,9· 0,8·0,85=0,612.
b) 13 C')=
1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O,997.
I j \ 10 1
H60. P(A1 ·/12·
A
3··· A10)=U) =](;2.4",,0.001.
1161. PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0,8S),=O,003375.
1162. P (A) = 1 P ()j 1 /1, A,) = 1 -- O,ti' = 0,784.
1163. P (A) = 1 (.4
1
A2 A3)= 1 = 0,936.
(
'" OJ
,),)"=" .
. . .. \,6 216
1165. a) P (A) = 0,6698; b) )=0,3302.
352
1166. a)
b)
P (A)= (1 =0,88
10
=0,2785;
(
-) 10
P A = 1 =0,7215;
c) P(B)=0,12'0.
2
1168. a) P (A) = 1'i;
1
d) P(ABCl=2Z'
28
b) P(B)=33;
1169. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4, 8, 16, 32, 64; za broj 3 su 9, 27,
81; stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2; stepeni
osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3; za 25 je 5, za 36 jc 6, za
49 je 7 i za 100 je 10. Verovalnoca je
12
P(A)= 100=0.12.
1170.
8
1173. a) P (A) = 1000=0,008;
96
b) P (B) = iO(10=0,096;
384
c) P(C)=i(lOO=0,384.
353
500
1174. P(A)=2000=O.25.
1175. Primedba. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G, pri
cemu giG mogu biti duzi, povrSine iii tela). Eksperiment se sa-
StOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. Vero-
vatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9
(g c G) je:
(1 )
P (A) mcr"-JI.
mera G
Aka se primeni definicija (1) na
s1. 119 dobija se da je Dr------,o;:---",,;n-.-
trazena verovatnoca
C
a
2
, 2
P(1)=2=0,5.
a
. n
1176. P(A)=4'
G
A
Q
2
Q

B
SI.119
1177. a) Kako je povdina kruga n, a povrsina kvadrata 4 (s1. 120) lra-
icoa vcrovatnoca je
o
354
4-n n
P(A)=-4-= 1- 4;
(si 121);
S!. 120
0) P(A)=O.
2
y
x o x
2
SI. 121
n
il7S. P (.11)=(;.
H79. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe, a sa y trenulak
dolaska druge asobe, anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo
1
Ix-yl ",},
Na slici 122 srafirana je oblast r{. verovatnoca jednaka jc
5
P(A)=Ci
y
(
x
Sl. 122
USO. Oblast,G Cine ,ve tacke (x, y), u ravn! xO y. Cije koordinate
zaGOVOJ.!uvaJu neJednakost x + y < a (s1. 123).
Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstrui-
sat! trougao, dobijaju se iz teoreme:
»Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«. Odavde sledi:
a
x+ y>a-x-v=>x+ v>--
. . 2'
a
x + (a-,·-x- v» V=>J! <-
". 2'
Q
.-----.----
Y Q -x- Y
o
x
Q 0
'2
S1. 123
355
Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0,25.
1181. P (A) = 0,413.
1182. P (A) = 0,417.
1183. Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks.
Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) = ~ .
Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive, verovatnoca P (A) =0,5.
Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7..aj srediSta tetive, verovatnoca je
P(A)=O,25. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati
»slucajno izabrati tetivu«. To su u stvari tri razliCita zadatku.
1184. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea
jeste
B = {(5, I), (5, 2), (5, 3), (5, 4), (5, 5), (5, 6), (1, 5), (2, 5), (3, 5), (4, 5).
(5, 5), (6, 5)}.
Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je
A={(5, 2), (2, 5)}.
" , . 0(£1) 2 1
Trazcnu vcrovatnoca JC 1. =12="6"
II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A, pod uslovom (pretpos-
tavkom) da se dogadaj B vee realizovao, naziva se uslovna
verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom
(1 )
dd peA B)
P (A/B) = .................. .
P (B) .
U datom primeru primcnom (1) imamo
2
_.
36 1
P (A/ B) = 12 = '6 .
36
1185. Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3, 6}.
356
Dogadaj B: broj je paran: B = {2, 4, 6l.
Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se
1
6 1
P (A/B) = 3 =3'
6
1186. I naCin: P (A/B) = G) =3.
c:) 91'
II naCin: P (ABC)=P (A) . P A(B) . P AB(C) = ~ .. <1. .. ~
15 14 13
2
-
91'
1187. Broj lampi proizvedenih u pogonu P .. 32. ·1000= 300
l' 100 ..
ih
. 10
pravn u pogonu P, ill1a TOO'300=30 lampi.
Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je
30
P(A)=Tooo=O,003.
B
.. 'h I . . . 15 70000
roJ nelspravlll ampllZ P Je --"--,=105
2 100 100 .
135
P(B)=Tooo=O,135.
Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je
0,03 30 2
P (A/B) =0,135 =135=9'
Neis-
1188. Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· .. . +II)
(sl. 124) 1 2 "
Hn
Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se
A=A H, +AII
z
+AH3 + .. . +AH".
Odavde, za verovatnocu dogadaja A se dobija:
P(A)=P(AH, )+P(AH 2)+ P(AH ,)+ .. . +P(AH"l.
Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca, imarno da je
P(A)=P(H,)P
H
(A)+P(fIz)'P
H
(A)+P(H
3
)'P
H
(£1)+ ... +
P(H")P
ll
Vl).
"
Kraj dokaza.
Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovat-
Doce.
1189. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A, proiz.
vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis·
pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H
3
·
Tada je
20 40. 40
P(H')=jOO=0,2; P(Hz)=j06=OA , P(H3)=100=OA.
Dalje je PH (A)=O.Ol, Pll (A)=0,02 i Pll (A)=0,04.
, 2 3
Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se
P(A)=P(H,) 1'111 (£1)+ l' (H
2
)Ff/, (A)+P(H3)'P 1/,(£1)=
=0,2 '0,01 +0,4'0,02 +0,4' 0,04 =0,026.
1090. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina, a
dogadaj H " H 2' H3 iIi. hipoteze da je izraden u I, II, III ili IV
fabriei. Tada je
P(H )=2.Q()-=0 125' P(H
'4000" z4000'
Dalje je
1'111 (.4)=0,20, PH, (A)=0,25, 1'1/] (A)=0,30 i PI/4(A)=0,1O.
Trazena verovatnoca je
l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/, (A)+ P (H,) PI/, (£1)+
+ P (H 4) 1'1/1 (A)
=0,125 '0,20 +0,2625 + 0,25 +0,1375 '0,30 + 0,475·0,10 =
=0,025 + 0,066 + 0,041 +0,048= 0,179.
1191. P (A) = 0,2 '0,03 +0,3' 0,08 +0,3 '0,06 +0,2 ·0,05 =0,058.
1192. Odgovarajucc verovalnoce su:
250 ) 525 6
P(H')=2oo(5=0,175; P(Hz =:2006=0,225;
275 950
P (H3 )=2000 = 0,1375; P (H4) = 2000=0.475.
358
Dobija se da je trazena verovatnoca
P (£1)= 0,175 ·0,15 + 0,2625 ·0,30 .j. 0,1375 ·0,20 + 0,475 ·0,1 = 0,1725.
1193. P (A) = P (H ,). Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0,5·0,9 +0,5' 0,8 =0,85.
\ 9 19 1 18
1194. P(A)=P(H . P (A)+P(fI ).1' (A)=--'--+ ..... =09.
L II, Z 11, 10 21 10 21 '
15 1 24 1 6 1 43
1195. P(A)=--· +_.-+-. =-
20 3 30 3 10 3 60'
1196. P(A)=0,4'0,9+0,35 '0,8+0,25 '0,7=0,815.
1197. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se
P (H.)= P(H,A)
A , P(A)'
Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo
P (H,) P
II
, (A)
PA (lI,) = ----p(A:j- .
Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je
P(H,) PI! (A)
P
A
(II.) = __ 'c .. ________ .----------.--
, P(H,) Pu,(A)+P(H
z
) Pf/,(A)+ . . . +P(H") P",,(A),
Kraj dokaza.
Primedba 1. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao
Bajesova formula.
1198. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica. Imamo dye hi-
poteze: H 1 da je izabrana prva posuda, II 2 - da je il.abrana
druga posuda. Tadajc i p([-[2)=1 daje
2 2
izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH a veroval-
1 14
, d ,. - k I' . d 4
noea a Je rzvuecna ema 'ug lea lZ ruge posude PI' (A) = -'.
" 14
Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a, na osnovu (F),
1 6 1 4 5
P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4'
359
a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude, na os-
novu formu!e (B):
1 3
P(II l)'P N1(A) 2.'7 3
P A (H ,) = ---'-P(A)- = -5- ="5'
14
b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude:
1 2
P (II 2)' P /I (A) 2.' 7 2
PA (H2 ) P(A)·L=S="5
.-
14
1199. Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta. Imamo dye
hipoteze: HI - predmet proizveden u prvom automatu i H 2 -
predmet proizveden u drugom automatu. Kako je proizvodnja u
prvom automatu dva puta veca, tada je
2 1
P(H, )=",aP(II2 )=3'
Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizve-
den u prvom automatu je P II (A) = 0,6, a da je proizveden u
1
drugom P II (A) = 0,84.
2
Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta:
P (A) = P (Il,)' P "1 (A) + P (H 2)' P ",tA) =
2 1
=- . 06 + ... 084 = 0 68 .
3 ' 3' ,
Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i
2
P (II 1)' P ,,(A) :3' 0.6 10
PA (H
,
)= PtA) 1 =-67;8=i7=0,588.
1 1 1
1200. a) P(A)=,,' 0,75+'3' 0,85+ 3.0.05=0,55;
1 1
- . 075 -3 . 0,85
3 '
b) P
A
(H')=-055-=0,45, P
A
(H
z
)=-0-SS-=0,52,
1
" ·0.05
P A (H 3)= 0,55 0,03.
360
25 5
-0 __ ,
100 100 25
1201. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4 -46-2- = 69 ;
100 '100 +100'100+ 100 'ioo
28 16
PA (H2 )=69' PA (H3 )=69'
1202. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu
posudu), II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posu-
du) koja je bela. Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea.
Tada je
1 2
P(II 1 )='3' a P(H2)=".
Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu. ako je
premestena cma kuglica, je
1
P]f,(A)=7'
Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u, ako je premes-
ten a kug!ica bila bela, je
2
PH (A)=-.
2 7
Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugli-
ea bila erna je
1 1
P(II 1)_: Pill (A) 3 7
=-_._ ..... =
P(H
,
)P",(A)+P(H2)P
HZ
(A)
3 7 3 7
1
21 1
=_· .. ······=· .. =02.
1 4 5 '
21 + 21
1203. Imamo tri hipoteze: HI' H
2
, H
3
, tj. daje izv!acenje iz prve, druge,
odnosno treee posude. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena
kugliea. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue, pa je
Daljeje
361
1204. Primedba. Verovatnoca slozenog dogadaja, koji se sastoji u tome
da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta, sa
verovatnocom p (0 <P < 1), a ne realizuje k puta, odreduje se
po formuli
(1) p"cp (k)= (;;) l ,,".', gue je q=l-p.
Kako je n=8, k=5, p=0,6, q= primenom formule (1),
P 8(5) = G} (0,6)5 . (0.41' '" 0,28.
1205. P 4(7)=(:) OJ ·GY ",0,256.
(
100) (1)'00"48 (1)48 (100)
1206. P48 (100)= 48 2 2 = 48 r'oo.
(
100) (1)53 (100) (1)52 (2)48
1207. P(47 iIi 48)= 47 :3 + 48 3 '3 .
1208. a) P,(2)=G) '0,52
2
,0,48
3
",0,299;
b) P(A)=G) '1
5
+G) q4 p·l G)p2
q
3 +G) p3
q
2 +
(
5\ (5\
+ \4)p4q+ 5)P'=
=0,48' + 5 '0,52' 0,48
4
+ 10 .0,52
2
.0,48
3
+ 10 .0,52
3
'0,48
2
+
+ 5 ·0,524. 0,48 + 0,52' = 0,942.
1209. Primedba 1. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X
je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridru-
zujemo odgovarajucu vcrovatnocll.
362
Primedba 2. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslika-
vanJe.
X=(XI
P, pz
X,,)'
P"
(p, +P2+" .+p,,=l).
Primedba 3. Zakon raspodele moze se prikazati kao skup urede-
nih parm'a {(Xi' p,) i= 1, 2 ... n} ili graficki (s1. 125).
'; P
I
!p,
I •

if'
I •
Xi.
X,
Xi X
3
X
4
SI.125
Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta, iIi 1 put ili
o puta. Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2,
x
2
= 1 i X3 =0. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli
su:
Pz(2)=G)(D
2
=0,25;
P2(0)=G) 0)' =0.25.
Zakon raspodelc je:
X=( 2
0,25
1
0,5
1210. Analogno prethodnom primcru dobija se
0
0,064
1 2 3)
0,288 0,432 0,216'
2
15
-----
216
10)
75 ] 25
216 216 .
363
1212. X=O
1 2

3 3

8 8
8 .
1213. p,=I-(P, +P2)=0,45.
1214.{,\[ '7 (
3 4
X).
2 3
-
36 36 36
1215. X = 0.g32
P (x = 2) = (1-0,8)0,8 =0,16; P (x = 3) =(1-0,8)2·0,8 =0,032;
P(x =4)= 1--(0,8 + 0,16+ 0,032) =0,008.
1216. Napomena. Ako je X diskrctna slucujna promenljiva, a njena ras-
podela verovatnoca jednaka je:
(
Xl X2 x, ... x,,) 1)
X= (P, +P2+P3+" .+1',,= ,
PI Pz P3'" Pn
onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom
,
(A) M(X)=X,p, +X
2
pZ+X
3
P3+" .+x"p,,= L Xipi'
i= 1
Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc
M (X)=3 ·0,1 + 5 ·0,6+ 2 '0,3=0,3 + 3,0+0,6=3,9.
1217. M (X) = 2,6.
121S, Slucajna velicina X, broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu
uzima vrednost Xi =1 i x
2
=O sa verovatnocama PI =p i
P2 = q = I - p. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je
M (X)= 1· p+O 'q= p.
Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja, u
jednom ogledu, jcdnako je verovatnoci dogadaja.
1219. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno
jednu vrednost C sa verovatnocom p, tad a je
M(C)=C·!=c.
364
1220. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce
X_(Xl x2 ••• x,,)
PI P2'" Pn
Zakon raspodele slucajne velicine CX je
CX=(CXl CX
2
'·· Cx,,).
P, P2' .. p"
Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je
M(CX)= CX,P, + CX
2
P2 + ... + CX"p"
= C(x, P, +x
2
Pz + .. . +x"p,,)= CM (X),
1221. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode·
Ie verovatnoca:
X=(;: ;J Y=G: ;,:).
Zakon rasp odele slucajne veliCine XY:
Xy=(X1Yl X2Y, x,Yz X2Y2)
PIP' pzp' PIP" PZpfl'
Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY:
M (XY)=X,y, ' P, P' +X
2
y, ' P2P' + X, Y2 . P, P" +x
2
YzpzP"
= Y,P'(X,P, +X
2
P2)+ YzP" (X,P, +X
2
P2)
=(X,P, +X
2
P2) (Y,P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).
1222. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele:
i Y=G:
aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce
nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon ras-
podele
x+y=(Xl+Yl X
,
+Y2 x 2 -I'Y, X2+Y2),
Pl1 P12 P21 P22
gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce. Matematicko
ocekivanje veliCine X + Yje
M(X + Y) = (x, + Y2) Pll +(x, + Y2) P'2 +(x
2
+ .v,) P21 +(x
2
+ Y2)P22
=x, (Pll + P12)+ x
2
(P21 + 1'22) + Y, (P 11 + P2,) +
+ Yz (P,2 + P22)'
Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj, koji se sastoji u tome da
promenljiva X uzme vrednost X, (verovatnoca tog dogadaja je
P,), povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y
uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po
365
teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka JC Pl1 + P12)
Odakle sledi da je Pll + P'2 = P"
Analogno, slcdi da je
P21 +P22=P2' Pll +P21=P; i
Tada formula (1) postaje
M(X + Y)=(X , P, +Y2P;)
=M(Xl+M(Y).
obratno.
Primedba. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veli-
Cina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka:
M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl
=M(XJ+M(Y)+M(Z).
1223. a) M (XY)= 1,53; b) M(X+Y)=2,65.
1 2
3 3
8 8
3 4

.. ' 8 8 8 8 '
8 .
5 6 7 8 9 10 11 12\
( 2
"'5 X - \ 1
2 3 4 5 6 5 4 3 2
3
1
6)-
. ..; -
-.-
36 36 36 36 36 36 36 36 36 36
M(X)=7.
Primedha 1. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovo-
ljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0,5.
U zadatk u 1225, gde je raspodela verovatnoca simetricna, rncdija-
naMe=7.
Primcdha 2. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcaj-
ne promenljive X. U zadatku 1225 Mo=7.
Primedba 3. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<.i, kac sto je
u zadatk u 1225 M (X). Me i M 0 se poklapaju.
Primedha 4. Matematicko ocekivanje, medijana i rrlOJu karukteri-
su centar rasturanja.
-: 226. Primedba
X=(X
1
\1'1
1. Disperzija slucajne promcnljivc
366
naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne
promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja:
(1) D (X)= M(x;- M(X)), =(x , - M(X))2 1', +(x
2
-M (X))' P2 +
,
+ ... +(x,-M(X))2 p,= E (x;_M(X))2p;:
i=l
Primedba 2. Pozitivan kvadratni koren iz disperzije
(2) "x=.iD(X)
naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja
vrednosti slucajno promenljive X oko m:.ltcmatlckog oeekivanja,
izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc
promenlji ve.
Primedha 3. Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporc-
divati, uvedena je relativna Inera rasturuuja:
(3)
koja se zove koeficijent korclacijc .
Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je
M(X)=2. 0,1+3·0.6+5·0,3 =3.5.
Zakon raspodele slucajne velicine X
2
:
X2_( 4 9 25').
- 0,1 0.6 0.3
Matematicka ocekivanje M(X2) je
M(X2)=4' 0.1 +9,0,6+25,0,3=13.3.
1 razena disperzija jc
D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13,3 - 3.5
2
= 1.05.
I227. Podima od definicije disperzije:
, ,
D(X)= E (x,-M(X)j2p;= E (xi'-2x;M(X)+(M(X))"p;=
i""" 1 i= 1
, , ,
= E xi' p;-2M(X) E x;p; + (M(XW E 1';.
j= 1 i= 1 i= 1
, ,
"
Posto je E P;= 1, E x;p;=M(X) L xt Pi=.!1-1(){2),
i= 1 i= 1 i= 1
dobija sc da je
D(X) = M(X2)_(M(X)j2.
367
1228. X = 0 ! l l D ;
1111111
M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+
4
'6+
5
'6+
6
' 6 6,21=35'
1111111
M(X')= 1 '6 + 4 ' 6 + 9 ' (; + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS,17;
D(X)= M(X')-(M(X»' = 3,82,
1229. D(X)=67,6404,
1230. a) D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O;
b) D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX - CM(X»' =
=M(C'(X - M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X);
c) D(X + Y) = M(X + Y)' - (M(X + Y))' =
=M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 =
=M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' - 2M X, M(y)-(M(Y»'
= (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -. (M(Y»' = D(X) + D(Y);
d) D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)=
=D(X)+D(Y)+D(Z);
e) D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X);
f) D(X - Y)=D(X +( - Y»=D(X)+D(·· Y)=
=D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y).
1231. a) Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se:
D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5, jer je D(C)=O;
b) D(2X) = 2
2
D(X)=4 ,5=20 (D(CX»=C'D(X);
c) D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45,
1232. M(X)= C '0,5+( - C) , O,S =0,
M(X')=O,5' C'+0,5' (C')=C',
D(X) = M(X')- (M(X)' = c' - 0' = C',
1233. lz formule D(X) = M(X')-(M(.X»' dobija se da je
M(X')=0,24+ lP=2,2.
Tako je P, = 0.6 , tada je p, = 1-0,6 = 0,4.
Iz sistema
0,6x, +O,4x,=I,4 /\
dobijasedaje x,=1 x
2
=2 (X
2
>x, ),paje
X =
1234.x, =2, x,=3.
1235. X=( 2
0,1
3
0,6
7.2, Matematicka statistika
1236. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli:
r""--r-' ...... .-.--- -.-.... -.. .
Oceoe iz Skupljanje Frekvencije Relativne
.. podataka _ .. _/,_' ___ 1
X, =1
III /, =3
.. ...
f.. =0.10
• . _-+-.. _ ... _ ...... -
x,=2
HII I f,=6 f.., =0,20
x;=3
IIII /3= 10 .r;, =0,33
..
x
4
=4
HlI II f4=7 f.. = 0,23

IIII
f.. =0,13
,
..---
x,=5
................ _-+--
Ukupno n=30 1
Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni
tackama (x" /,), tj, (1, 3), (2, 6), (3, 10), (4, 7), (5, 4) i prikazan
je na s1. 126,
'r
j
j
Xi.
2 3 4 5
SL 126
Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se
niOdalna vreonos[ iIi, kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). U ovom
slueaju Mo=3.
1.237. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela rela-
tivnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn, 51. 127.
1238. >'=4,75.
1239. K;oeg.81.
1240. G=27.
1241. H"" 5,77.
SL 127
370
1242. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini. Medijan" je jedna-
lea srednjcm claDu, aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini
srednjih clanova, aka ih je paran broj.
8+ 10
a) 6, 7, 7, 8, 10. 12, 13, 14; Me=----=9.
2
b) 15, 17, 19, 19, 28, 29, 30, 31, 39; Me=28.
1243. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka, treba te podatke
poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost.
a) Mo=8; b) Nema modu.
1244. X =4,8; G '" 4,28; H "" 3,77; K", 5,25.
1245. a) 1110=21; Me=21; ",,"21,15; b) Mo=37; x",38,36.
1246. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila. Varija-
cioni razlomak jednak je 130-}O=100. Braj
klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc gde je n bruj
elclnenata uzoraka. Prema formuli trebalo bi izabra-
Ii oko 7 kiasa, ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5,
pa za to biramo 5 klasa.
Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln:
1- --
1 Klase 1 Sredina Broj podawka Frekvencije I
I I klasc Xi po klasama
.. -----.
1- --}-····I
::f:- -- I
l t==X 5 1_ n -I
Na s1. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon
raspodela frekvencija.
SI. 128
15
10
5
30 50 70
371
Odredimo najpre relativne frekvencije /,... Primcnom obrasca
f.
f. d b" d d ., I: f k ..
r.=-- O,lJumo re om 0 govaruJuce re atrvne re vencIJc.
, n
... 1 3
0,15 0,05
5 4
Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne
razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi, cesto se rezultati
prikazuju na sarno jednoj slici, kao sto je to uradeno na s1. 129.
6
5
4
3
2
°
2 3
81. 129
4
0,30
0,25
0,2 °
0,1 5
0,10
/L-'-_ 0,5
5
1249. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj koloni
navedene tablice;
b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti):
1) O,Q2S; 2) 0,017; 3) 0,016; 4) 0,020;
6) 0,082; 7) 0,096; 8) 0,086; 9) 0,071;
11) 0,138; 12) 0,115; 13) 0,082; 14) 0,085;
5) 0,040;
10) 0,099;
15) 0,D18.
1250. Uputstvo. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevi-
rna 1 i 2 jednake, zatim 3 i 4, itd. (videti sl. 130).
y
81. 130 x
372
1251. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni
pravougaonici)
y
k
50
40
30
20
10
X
0
10 20 3040 50 5070 8090 lOa
81.131
Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika, koji cine his-
togram raspodele, dobija se poligon raspodele frekvencija.
Relativne frekvencije suo
4
1;, = 100 =0,04;
25
1;, =100=0,25;
50
1;, = 100 =0,5;
15 6
1;'=100=0,15; /"=100=0,06.
Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih
frekvencija. Y
1,00
0.9
D,B
0.7
0,6

0,5 ..._- - -
I
I
I
I Of.
0,3
0,2
0,1
I
I I
1 I 1
1<:<1 IMe
10 30 50 70 90
SL 132
x
373
Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena. (Q, deli
raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal. Q
3
deli raspodelu
75%) :25
%
i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi
kvartal.)
Primedba 1. Vrednost obelezja x, koja raspodelu deli na dva
jednaka deb, naziva se mcdijana.
Primedba 2. Aka SD podaci grupisani klasama sirine d, unda se
lllcdijana [acuna prema obrascu:
n
(1)
J,-(f, +1,+ ... +J,)
Me = L + d --.. -----...--...
j,,+ 1
gdo je L - donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana, d -
sirina klase, h+ 1 - frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana, a
1, +1, + ... + J, - kumulativni zbir frekvcncija po klasama, koje
prethode klas; sa medijanom. U datom primeru imamo
Me = 40 + 20 . = 48 4
50 ' .
Primedba 3. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. Za modu
se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju. Aka su podaci
grupisaui po klasama sirinc d, Dna se odrcauje obrasccm
(2) Mo =L + d ___ IJl_
D, +D,
gde je L - donja granica modalne klase, d - sirina klase, D 1 -
razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi; D
z
-
razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za
njom. LJ datom primeru je
50-25
Mo=40,1·2()----------=483· X=48,8; 8=17,85,
(50-·25)+(50-15) ,- ,
K
v
=0,37.
1252. X=41; Me=40; Mo=39,44.
1253, x=2.
1254. x=41.
1256. a) x=2, 5
2
=7,75, 5=2,7838; Kv= 1,3019;
374
b) x=2,
" 24
S"=--
11 '
1----
s=yD(x)=l, K,=O,S.
1259. a) x = 4 , =0,6; 1,) x = 6, D(x) = 6.
') • f'
si=J (', , X" =8, 812 = 20,25.
1262. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost
1
+x
2
+ '" +X,,}=
1
=a+--«x, -a)+(x
2
-a)+ '" +(x,,-a».
n -
Ova jcdnakost cesto sc koristi izracunuvunja srcdnjc
vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi. Tako U ovom slucaju,
a = 1235, imamo
- 1
X = 1235 +1'6 (0,6+ 2,5 -- 2,1 -11,2+ 3,5 --0,8 + 0,9-1,7 -0,5 + 1,8 +
+ 2,6-1.9 - 0,7 + 2,5f- 0,4 --0,3)= 1235,5 m/s.
Disperzija je D(x)=2.R6 m'/s2.
1263. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik:
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 2 1 2 0 2 3
Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi
Braj poena 1 2 3 4 .5 6
Apsolutna frekvcncija 2 1 2 1 3 1
Za treCi uzorak tabcla jc
Broj poena 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 1 1 1
j
1 3
Najzad, za osnovnu populaciju imamo
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 7 4 8 6 R 7
Srednje vred nosti Xl' X 2' }{:> uzoraka 5U [edam
,)(, =3,8, ")(2=3,5, X} =4,125.
Srednja vrednost za osnovnu populaciju .ie X = 3,625. U odnosu
na srednju vrednost, vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc
reprezentuje osnOVllU populaciju.
375
1264. sI=3,76; d=2,85;
1265. Koeficijent korelacije r najee;;ce se daje obrascem
(1)
r 1: X ,Y, ... ...
2 2'
y(1:X;)(1:Y, )
gde je i Y,= y,- y. Za odredivanje koeficijenta kore-
lacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom.
U datom primeru odgovarajuca tabela je:
---- ...
X, y, Xi=Xi-X Yj=Yi-Y X
2
i1 Xil'i
y2
,
1 1 -·6 -4 36 24 16
.... ....
3 2 -4 -3 16 12 9
4 4 -3 -1 9 3 1
.-.-.. .. --,. __ ._-
---
6 4 -1 -1 1 1 1
.,-- ... .. -.-
g
5 1 0 1 0 0
- --------,---- --'" ..
9 7 2 2 4 4 4
11 8 4 3 16 12 9
14 9 7 4 49 28 16
._ .. -'"--...
EX,= 56 EY,=40
56
x=-=7
8
40
y=-=5
8
l'Xr = 132 l'X,1i=84 1'7,'=56
Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je
84
r r' 0,977.
y 132 56
Primedba. Ako je Irl <0,25, onda x i y nisu linearno povezani.
- Ako je x i y su neznatno linearno povezani.
- Ako je postoji znacajna linearna veza.
- Ako je postoji visoka znacajna povezanost izme-
du obelezja x i y.
- Ako je 1, onda je povezanost izmedu xi y funkcio-
nalna linearnog oblika.
1266. r=0,395.1267. r=0,93. 1268. r=0,896.
376
VIn GLAVA
8. RAZNI ZADACI
1269. P = 5 arcsin 0,6 -In 16.
1270. a) a=b=l, y=(X2+X+ l)e->;
b) Funkcija je definisana za svako x, nema nula, pozitivna je za
svako x, Ymin=l za x=O, Ymax=3e-
1
za x=l, borizontalna
asimptota je x=o (grafik sl. 133);
c) P=4-8e-
1

y
x
SI. 133
1271. P=2SP:"16 dx+2 dx=7,Sn+9-0,5ln2.
2 5 5
1272. a) Grafik date funkcije je
prikazan na slici 134.
16 25 6
b) P=-(1--e- ).
27 3
3
f
X2-6X+9
1273. P= ----- dx=ln16-1,S.
x-I
2
y
o
Si. 134
377
1274. a) Grafik date funkcije
je prikazan na slici 135.
2/3
b)
r x
3
32
p= j dX=9-
ln27
.
o
//;>/
//
y!
I
,\ 11
LI
3 I
I
SI.135
1275. 4f In2. (Parcijalna integracija:
U= arctg i. dv=,J4+;:i . xdx.)
x
1276. -{l: (Parcijalna integracija: u=arclg2x,
dv=.j1+4x' . xdx.)
1277. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
1r/4 rr./4 ___ 71./4 .,.__
f cosxcos2x dx+ J sinxcos2x .f cos2x dx.
000
Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa, proiz-
vod sinusa i kosin usa u zbir sinusa, a za treci integral smena je
sln2x=t. Vrednost datog integralaje

6 3
1278.1n20n2-1)' (Smena Inx=z).
1279. a) p=-q, p=-2, q=2; b) p=-2, q=3.
12S0.2<x<+oo.
1281. Smenorn ...;;:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje:
y'+ 1
Iy+ 11 + ly-
1
1>-Z-- . ( \
Resenje date nejednaCineje 2+V3 ).
J
378
1282. Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini
sin (2X = (4a - 3); dakle, sledi da je
3y2 3y2
4- 2 ,;:;a';:;4+'2,"
R In ,. " (_I)k . (y2 4 3») k Z
ea a reseoJa SD arCSIn 4l ,'E.
1283. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme
sa osnovom 2, anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini
IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0,5. Resenja koja
n n . 5n 1[
zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .
x-2 x+2
1284. Smene: --= u--'-= v. Data jednaCina se transformise u
x+l x-I
5
homogenu 20u'- 5V' +4uv=O. Odakle se dobije da je u = -2: v ili
u = 110 v. Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x .
1285. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homoge-
nu 2V' _7,,2 = l3uv. Skup resenja date jednaCine je
{-I, 2, 4}.
1286. a) Za x?o 1 smene 11 = V= svode datu jednaCinu
na homogenu 2u
2
- uv- t,2 = o. U ovom slucaju data jednacina
nema realna resenja po x.
b) Za x';:; -1 i smene 11 = -i -1 =-;, 1)= dobija so ho-
mogena jednacina v
2
- 2u
2
= 0, a data jednaCina ima jedno
I ,. . 65
rea no resenJe po x, I to x = - 63 .
1287. x = log, 3 (smene: u = 2
x
• V= T).
7
379
x x
1289. x = - 3 V x = 3 (smene: 3
3
+ 3'3 = u).
1290. {0,5; 5}.
1291. x= -3.
1292. Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna
broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobi-
jaju se nejednacine:
.1.+ a 1:0, r;;
2 ?'v U 1
!.-t:..
a
" :0, r;;
2 -::---yUZ
+ an:o, r
a
-
2 -';"--V'n'
Proizvod ovih nejednacina daje
l+a l+a l+a ... ---.
-T "-'T ... 2--'!>V
a
l . a 2 .•• an'
Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a , . a
z
... an = 1,
poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje
(l+a, )(l+a
z
) ...
1293, Podimo od ociglednih nejednaCina:
4a, + 1 ,,:;4aI +4a, + 1=.J"4a, +1' ,,:;12a, + 11,
(1 ) 4a
z
+ 1 +4a
2
+ ":;12a
z
+ 11.
4a
n
+ 1 +4a
n
+ 1=.J"4a:+l ":;12a
n
+ 11·
Kako je i= 1, 2, ... , n, tada je 12a,+11=2a,+ 1, jer je

Ako se sumiraju nejednacine (1), dobija se
+.J"4a
z
+ i+ ... ,,:;2(a
1
+a
z
+ ... +a
n
)=n+2.
Time je dokaz zavrsen.
1294. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva
manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini, tada je
380
1 +2+3+ ... +(n-1)+n 2 n(n+1) n+1
,,:;-------.----..
n n 2n 2'
Kraj dokaza.
1295. a) XE[ -lJU[9, +CD l
b) XE[ -8, OJ U [1, 2].
1296. x = 0,5.
1297. a) a+b=O, A (0, a+b);
b) B(O, a+b) i C(IOg2( 0) (apscisa tacko C je realna
ako je ab<O) .
1298. a) !(t) =../2cos t, g(!)=0,5(2cosZt-1).
_n
b) t=(2k+l)n; t= +3 +2nn, k, n=O, + 1. +2, ...
c) P=2.j'i.
1299. a) cp = 60
0
;
16
b) n.
1
1300. a) Iskoristiti identitet logba=--··
log,b
k (k + 1)
1+2+3+ .,. +k=-----.
2
b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein:
(log 2)·z(_I_+_1 ..... __ )=
xI· 2 2· 3 3· 4 (n -1) n
=(log 2)'Z(( (!_!)+ .. (.1. __ 1_)) =
x \ 2 2 3 3 4 . n n-l
(
1) n-1
=(logx2)'z 1-;; =-n-·1og';x.
1301. 13a
14' a,
15a
14
(a>O) .
381
1302. Ako se kvadrira data relacija, dobiJa se
(1) a
2
+ b
2
+ c
2
+ 2ab + 20c + 2ac= 36.
Zbir ociglednih nejednakosti
i svodi se na ncjednakost
(2) a
2
+ b
2
+ c
2
ab+ ac + DC.
h (1) i (2) sledi da je
30-"2 + 31;2 + 3c
2
36; odavde se dobija tvrdenje a
2
+ b
2
+ c
2
12.
1303. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethod-
nDg zadatku, dobija Se tvruenjc.
1304. Iskori:Jtiti to sto je aritrL.dicka sredina d va broja veca od njihove
geomelrijskc sfedine na sledeci nacin:
a+b c+d
1:1 + (: + d _ - + ..,,1 ah + v" cd:, / ----;=-----'-'----;-= r---'-------;
4 . - . '2---- ''''-2---- Y V ab . y cd =.;y abed,
Cime je dokaz zavdcn.
11305. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka, gde je cetvrti pozitivan
broj¥abc:
a + b + c + _'_
abc -= a +h + abc abc =-
3r::.--- a + b + C r--
=a+ abc =- abc, cime je dokaz zavrsen.
1306. Kako je:


mnozenjem ovih nejednakusti dobija se
a
2
b
2
c
2
b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c- a)2,
odak!e sledi trazena nejednakost.
1307.0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' se postupno transformise na
ovaJ nacrn:
382 .
-= -= 2(a'+b2);;'a2+2ab+h2.
Ako se nzme n obzir pretpostavka a
2
+b
2
=1, tada poslednja
nejednakost postajc
a
2
+ 2ab + b
2
,,12¢>ja + hi ",/2 < a + b < ,/2.
1308. Ocigledna nejednakost
se svodi na nb,ik
,,2 + b
2
+ c
2
+d
2
+2 (ac-
K.aka je po pretpostavci a
2
+ h
2
+ c
2
+ d
2
= 2, poslednja
nejednakost postaje
(1)
Analogno iz nejednakosti
dobija se -·1 iii
(2) ac-bd L
lz (1) i (2) sledi tvrdenje 1.
1309. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka, iz nejednakosti
i
(m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2
dobija se da je
(1)
(2) rna+ no + 1.
lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel 1.
. ;--
1310,Kakojea
2
=laI
2
, b
2
=IW, yx2=lxl,
dobija se
.
Dakle, la + hi lal + Ihl.
1311. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll !a+bl+l-hl=
=- !al-Ibl ia+bl·
1312. !a-·bl = =#-2ah+ ;,:, =
= Ibl )" = lal-Ibl·
1313. la + bl = = + 2ab + 0' =
}'=!al-lhl.
(a
2
=laI
2
, b
2
=IW i
13l4. Dokaz se izvodi indukcijorn. Za n=2 la, tvroe-
nje je tacno. Dokazimo implikaciju
la, +a
2
+ ... ... +la,l=
=la,+a2 + .. · .. · +laH,I·
383
Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la
u
,I dobija se
(1) la , +a
z
+ ... +a,+ak+,I';;la,I+lazl+ ... +la,I+lak+,I.
Nekajea,+a
z
+ ... +a,=y.tadaje
(2) Iyl + la
H
,I;" Iy + a
H
11.
Iz (1) i (2) sledi da je
la, +a2 + ... +ak+,I';;la,I+lazl+ ... +lah+'1.
cime je dokaz zavrsen.
1315. <a<2.
1316. -·2<a<4.
1317.
1318.
1319.0<a<4.
1320. XE( w, U ( U(1. + w).
1321, P(x)= x
3
+ 2x
z
+ 1.
1322. Smenom 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik
y = III It 51. Funkcija je konstanta y = 5 za 0,;; t,;; 5, pa je

1323. x, +x,=x,'x, + 11.
" S"
1324'6<"<6 .
1325.
1326. U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd.
1327. a)
b) mE( +w} c) mE(
" 1328. x=( 1)k+
1
6 + k", kEZ.
" 1329. X= ±3 + 2k", kEZ.
1330. Zbir na levoj strani grupisati u obliku
(tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") 27" + ctg 27"),
zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd .
384
1331. (smena
1332.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje a
X
3
+X-
3
=t
3
--3t. Data jednacina ekvivalentna je jednacini
t
3
+ = (t
Z
+ 3t+4)= O.
Realno resenje t=2, a X, =x
z
= 1.
1333. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran. potrebno je da
konjunkcija bude tacna logz =0 /\ >0.
Kako ova konjunkcija nije tacna, ni za jednu vrednost parametra
m, tvrdenje je tacno.
1334. Ako se periodican decirnalan broj 5,3 transformiSe u njegov
racionalan oblik 13
6
, data jednacina ekvivalentna je jednacini
GrS1o,x
Smena Rezultat: x=l00.
1335. Smena ';;':-=-1 = y (y>O) svodi datu jednacinu na oblik
paje 2';;y,;;3 a 5,;;x';;1O.
1336. S,;; x';; 8.
1337. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . 10
6
+ X • 10" + y . 10' + 3.
Brojevi 10
6
, 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak, redom 1, 3 i 9.
Zato je 3 .10
6
= 13k, + 3, X .10
4
= 13k
z
+ 3x, Y' 10
z
= 13k3 + 9y, pa
je N = 13k+ 3(x+3y+ 2), gde je k, + k, + k3 = k. Posto je N deljivo
sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13, Ij. x+ 3y+2= 13m. Kako
je x+3y+2';;9+3'9+2=38, m moZe biti sarno 1 ili 2. Za m=1
dobijamo x= 11 3y. Posto je x ;,,0, y moZe biti 1, 2 i 3, a odgo-
varajui:e x 9, 6, 3 i O. Za m=2, dobijamo Posto je
0,;;x';;9, y uzima vrednosti 5, 6, 7, 8, a odgovarajui:e x 9, 6,3, O.
Trai.eni brojevi suo 3080103, 3850203, 3020303, 3090503, 3030703,
3000803.
1338. Na osnovu pretpostavke irnamo da je
1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4.
Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj, mora biti ispunjen uslov
6';;a+b+c+d';;9. Kako je 6
4
=1296, onda je 0=1, b=2, c=9,
d=6, sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8.
Kako je 7
4
= 2401, mora biti a = 2, b = 4, c = 0, d = 1. Odavde je
a+b+c+d=7, paje traZen; broj 2401. Slucajevi a+b+c+d=8 i
a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir, sto se moze proveriti kao i u
slucaju a+b+c+d=6.
1339. Neka je traZena osnova sistema x. Tada je, S obzirom na pretpos-
tavku zadatka,
X4 . 1 +X3 . 0+X2 . 1 +x ,0+ 1 = 1333=x
4
+x
2
-1332=0,
odakle dobijamo da je x = 6.
1340. Ako su x, Y, z (x, Y, z < 7) cifre toga broja, onda je
7
2
x + 7y+z =9
2
z+9y+ x =40z + y- 24 =0.
Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. Kako je y < 7,
mora bili y=O. Prema tome, imamo 5z= 3x. Kako je x< 7 i y<7
dobijamo da je x = 5, Z = 3. Dak1e, trazeni broj je 5 . 49 + 3 =248.
1341. (490, 488) i (166, 160).
1342. Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. Tada je
(1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k.
Kako je 64·91=5824, onda mora biti k=l. Iz (1) se dobija
(2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13.
Odavde sledi da je:
x-y=ll\x
2
+xy+y2=91 iii x-y=7I\x
2
+xy+y2=13 iii
x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7.
Sarno prvi sistem ima realno resenje (6, 5), pa su trazen; brojevi 24
i 20.
1343. Kako je a=10g
,2
18=10g
12
3
2
. 2=210g
12
3+log
,2
2=
386
2 1 2 1 10g,2+2
=-- =- +--.. .. = ------------- ,
10g312 10g
2
12 210g32+ 1 210g
2
2 +10g
2
3 1 + 210g32
onda je
2-a
(1)
Slicno je b = 10g
2
.54 = log2423 . 2 = 310g
24
3 + log242 =
3 1 3+log32
=--+---= pa vaZi
log324 log224 310g
3
2 + 1 '
3-b
(2) log3
2
= 3b-l .
Iz (1) i (2) imamo
3-b 2-b

2a-l
1344. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.
1345. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja
(-I";sinx";l, zak1jucujemo daje:
(sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii
(sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O).
Ob k . k" • k' kn k Z
e 'onJun "cIJe SD tacne a "0 Je x = 2: ' y E .
1346. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine:
1. . 1999
- Sill x --- cos x = 8m x¢>
2 2
. n. n .
<:::> SIn x cos }-810 3" COS x- sm 1999x=O
=- sin (1999x-sin =0
=- 2 sin cos (999X +n =0
=sin )=0 V cos (999 )=0
V x"=9!9 (; +nn) k, nEZ.
1347.
1348. Ym,,=2
5n
za X=-
4 . 2
) I
. d "' 1 - 2t 3t
1349. a z Je nacme x+ iy=---- +----
1 + t
2
1 + t
2
1-2t
2
3t
X= l+t2 ,y=l+tz '
; na1azimo da je
Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena
kriva y2
b) X2+y2=1.
1350. lskoristiti resenje pretbodnog zadatka.
387
1351. a = 10, b = 5, c = 2, f (x) = 5 . 2' .L 10.
1352. Opisuje elipsux
2
+ 9y2 = 9.
1353. (, + l = 1·
1354. Smena x + = t, {-2, 2 }.
n n .
1355. x = - 2Iar, x = -- - mn, IL, n E: Z .
2 6
1356.
e - e
(
b -b)
s=ln (l
e - e
]
1357. s = -'In (3 + V2).
2
1358. s = In 3.
1359. Kako su a, b, c, d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza,
tada je
b=a+r, c=a+2r, d=a+3r.
Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku,
dobija se e1.'Vivalcntna jednacina
cos (Za + r)x - cos (Za + Sr)x = 0 ""
e sin (lil + 3r) . sin 2tx = 0
1m n:rr:
¢;> Xk::::::: V Xn = -, k, n E Z.
Za+3r 2r
1360. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj
nacin:
ng 9,5° - clg 67,S" + tg 67,5" - tg 7,5" =
sin 60° sin 60°
= sin 7,5
0
sin 67,5° + cos 7,5
0
cos 67,5° =
sin 60"(cos 67,S" - 7,5°)
= sin 7.5° cos 7,5° sin 67,5° cos 67,5°
sin 15" sin 135° cos 120" - sin 150°
IT 2IT
=
2(3 + V3).
1361. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini
2' (4 + 2 + 1 + ... ) = 3' (27 + 9 + 3 + ... ).
Kako su oba geometrijska reda konvergentna, posle
odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je
jednacini
x+4
2<+ 4 = 3" + 4 ... = 1 ... x + 4 = 0 "" x = -4 ..
1362. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8-
1
<x < 8,sumaje
0,5 zax = 2.
1363. 3, 5, 7.
1364. Na osnovu pretpostavke, dobija se sistem
4 2 S
(II (q - 1) = 130 !\ {/I (; - 1) = 5044.
q - 1 q- - 1
Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je
al(l+1) 194
(1) q + 1 5'
Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1),
dobija se
114 (l + q-2) -97 (q + q-I) - 97 = O.
Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje
114x2 - 97x - 325 = O.
R
x' . X' 247 75
e,enj3 ove sux = 114 V x = - 114 .
Za
247 .. d' 3 2
x=-dobIJase aJeq=- V q=-.
114 2 3
Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q.
Niz je 16,24,36,54, ili 54, 36, 24, 16.
1366
2 (logk + 1)
• . n >
logk - log (k - 1)
389
1367.
1368.
1369.
1370.
390
2ab
al =-2--'
a +b
a
2
- b
q=-;;-.
a" + b
Clanovi niza se dobijaju izjednakosti
(1) al = V2, an +l = V2 + an (n = 1,2,3, . .o).
Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo, da
bi bio konvergentan. Kako je
an + 1 - all = 12 + an an =
2
= V > O.
2 + an + an -
niz je opadajuCi. Niz je ogranicen odozgo, jer je nejednaCina
(2) an < 2 ispunjena za svako n EN.
Zaista za n = I (2) je lacno ,jer je
al = V2 < 2. Neka je (2) latno i za
n = k (k '" 1) , tj. ak < 2. Tada je (2) ispunjeno i za
n = k + 1 , pOSIO je
{lfd I = V 2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . Na osnoYU principa
matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako
n E N (n '" 1).
Iz (1) posle kvadriranja sledi
(3) + I - a" - 2 = O.
Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni
prelaz, dobija se
(4) {/2 _ (1- 2 = 00
Resenja jednacinc (4) su a = 2 V (I = -1 . POSlO je granicna
vrednost niza pozitivna, onda jc
lim an = 2.
lim an = 0,5 (1 + V I + 4il) .
11 .... 00
Ako stavimo da je (I" = I' , tada se rekurentna formula ,vodi na
difercncnu jednai'inu
1'+2=5I
dl
_61' "" ?-5r+6=0
"" 1'1 = 3 V 1'2 = 2 .
Zato je a" = 3" V (I" = '1' . Uopste je
an = CI . 3" + C2 . 2n.
Odredimo konstante CI i C
2
tako da je al = 3 j a2 = 1 . Neka jc
n = 1 in = 2 , tada je
3CI + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I . Odatle sledi da je
C
I
= i C2 = 4. Opsti niza je
5 3" 4 2" an ::::; -:;- . + . .
.:>
1371. Analogno prethodnom zadatku:
1
a" = 15 l 2 ) - 2) .
1372. Ako iskoristimo poznatu nejednakost
a+h
Va[) ,,; -2-. - ,
imamo
(1 + XI) + (1 + X?)
V (1 + XI) (1 + X2) < 2 - =
Xl +X2
= 1 + 2 .
Logaritmovanjem dobija se
(
Xl + X2)
log V (1 + XI) (1 + X2) < log 1 + 2 ""
_ (IOg(1 + XI) log (1 + X2)) >
>-log (1 + XI ,
a "dane sledi da je
[IXI) ; f (X2) > f (XI; X2) .
1373. Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije
f3 ex y f3
19 - - to - = 19 - - tg - ""
2 b 2 2 2
cos f3 - cos ex = cos y - cos f3 .
1374. Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli
na slcdeCi naCin
391
392
a - b llab
log-- = log
2 2
a - b = Vab
2 2
a
2
+ b
2
= 4Gb + % = 4.
Kk
' a. b d'
a 0 JC tga = - I ctg a = -. ta a JC
b a
tg ex + ctg ex = 4 sin 2a- = 1.. => ex = 15° a f3 = 75° ,
2
Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo
b
2
+ c
2
a
2
cos a = . a .
2be
, sm", = 2R ' pa JC
b
2
+ c
2
_ 0
2
ctga = R.
abc
Analogno
0
2
+ c
2
-Ii
ctg{3= ·Ri
abc
0
2
+ b
2
_ c
2
ctgy = R.
abc
1 a
2
+ c
2
_ b
2
ctg{3 = - (ctga + ctgy) <> R =
1 ('b}+c
2
_a
2
(/+b
2
_
a
:
f
)
=- R+ R ""
2 abc abc
... a
2
+ b
2
_ c
2
= (b
2
+ c
2
_ a
2
+ b
2
+ a
2
_ C
2
) ""
2, 2 b" I 2 b" I 2 2
... aTe - - =, "" -= '2 (a + c ) ,
time je dokaz zavrsen.
lz sistema
a +y
{3=-2- 1\ a+{3+1'=:n; =:>{3=:':
3'
Ako primcnimo kosinusnu teoremu
0
2 2 7
= a + c - Zae cos {3
a
2
+ c
2
_. ae = b
2

Obrnu\o, iz dale relacije sledi da je
1 :n;
cos{3=- =:> {3=-
2 . 3'
sto sa relacijom a + {3 + Y = :n; dajc
a +y

k
1377. a) tgz = -3;
b) a =RV2,
2R 6R
b=VS' c=VlO'
1379. Y - 2x - 3 = 0, y + 2x + 3 = 0,
s (-i,o), <f' = 53°7'48".
1381. x = -3.
:n;
1382. Xk = 2" + Ie n , Xn = n n, n, k E Z.
1383. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini
V2 V2.
-cosx+-smx=cos99x ...
2 . 2
"" cos (x -1) = cos 99x ...
... sin (SOX - i) sin (49x + i) = 0 ""
... Xk = 5
1
0 (i + Jar;) V x" = ;9 (-i + n:n;) n, k E Z .
1384. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na:
cos t = sin 1 + 2 sin 21 ""
sin t cos t cos 2t
cos
2
21 - sin
2
21 = 0 1\ (sin I, cos I, cos 21'" 0).
date jednacinc je
Xk = log2 (i + \:n;) , k EZ.
Data jednacina ekvivalentna je sisternu
x
cos 2x + cos 1
log2 - = 0 1\
. X
smx + cos c;;-
L.
x x )
1\ (cos 2x + cos '2 > 0 1\ sinx + cos '2 > (J •
393
1386,
date jednacine su :
n 5n
xk =-+4kn, x ---+ 'nn
6 n - 6 .... , n,k EZ.
Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan, bice
2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <;;> x + y > 2 k A
Ax+y<2k+1,kEZ.
Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 - x. U Dekartovoj ravni
to je osencena oblast (s1. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 ., .
Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine
y = 2 - x i Y = 3 - x ild.
y
x
1387. Na osnovu prelpostavke imamo :
f(2) = f(l) + a
2
1390.
394
[(3) = f(2) + a
3
f(4) = [(3) + a
4
------------------
fen) =f(n -1) +a".
Ako se saberu prethodne jednakosti, dobija se
fen) =f(l) + a
2
+a
3
+ ... +a
n

Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se
a
2
(a,,-l _ 1)
f(n)=l+ a-I (zaao' 1).
Zaa=l[(n)=n.
Data jednakost se postupno transformiSe u identicne
jednakosti
a+fJ a-fJ oa+fJ 1
2 cos --cos --. - 2 ---- - 0
c 2 "2 c 2 2-
oa+fJ a-fJ a+fJ 1
--- - cos --cos --+ - = 0 e
2 2 2 4
1391.
1392.
a+
R
1 a-fJ)2 1 1 oa-fJ
(cos-
2
-r' - 2cos-2- + 4" - 4"cos--
2
- = 0
(
a+fJ 1 a-fJ)2 1.2a-fJ_
cos----cos-- +-sm -0.
2 2' 2 4 2
Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je
svaki sabirak jednak nuli. Odatle jc
a-fJ a+fJ 1 a-fJ ()
sin -2- = () A cos - 2 cos = .
lz prve jednakosli sledi da je ex = fJ ' koja sa drugom dajc
jednakost
I n
cos a ="2 a="3.
Jr .. J[
Kako je ex = fJ = 1 ' tada Je 1 )' = l'
Kakoje
'sin 1 + sin(k - (k - 1) ) =
cos (k - 1) cosk cos (k - 1) cosk
sink cos (k - 1) - cosk sin (k - 1)
=
cos (k - 1) cos k
to je
sin I =tgk-tg(k-l).
cos(k-l)cosk . .
Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1,2, ... , k , zatlm sabercmo
dobijcne jcdnakosti, dobijamo trazenu sumu S.
S = (tg 1 - tg 0) + (tg 2 - tg 1) + (tg 3 - tg 2) + ...
+(tgn - tg (n - 1» = tgn.
J gnlpa
a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne, tvrdenje je
jasno. b) s=a, S=
(/2 + b2
2
. n
sm-
1393. a)
n 3 d f k·· st' 'e
Ako sc zameni V3 = tg 1 = ---n-' ata un elJa po aJ
cos-
3
395
396
y=2cos sada so lako ispituje.
b) lz jednacine 2 cos G - = m , imamo
cos
iii
tj.
resenja su realna za - 2 ::5 m :$; 2.
2n;
c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:.
1394. a) Presecna tacka parabole l = 2px i kruznice
o
(
X - £) -+ l = 4p2 je
2' ,
A 1'(3 J . Kocfidjent pravca tangente para bole u
X>"A . 1 I" 1
taL"" Jcrn = VT' a <ruZlllccml = - VT'
U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° .
'f "f
b) V=nf2px+nf +PX-X
2
)dx
o '}£
2
9, S 3 47 3
V=-p'n+-p n= 121' n.
4 3
II grupa
1395. Iz uslova da prava
3
y=Sx+S
dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! :
2
+ b
2
= 25 , 9 a
2
+ 25 b
2
= 625 ,
p=2·'l'5, a
2
_b
2
=9.
5
Dakle,
a=5, b=4, p=6,
ti·
16x
2
+ 2sl = 400
l = 12x.
(
25 )
Dodirne tacke su A :3' 10 , B (-3
16
1
, 5 /
15. 8
Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l = 8 1m2 =-15
odakle sledi da je
4 BFA = 90°.
1396. Pogledati [esenje zadatka 1066, str. 307.
1397. a) Teme parabole ima koordinate:
T (cos a; sin
2
a - sin a).
Iz pretpostavke imamo
2 n
sin a - sin a = 0, a = 0, a = "2 .
Zaa=O, y=x
2
_2x+1.
n 2
Zaa=Z'y=x,
n
b)a=O,a=6"
c) Ako eliminisemo a iz sistema
{
Xl + X2 = 2 cos a
Xl . X2 ;:;:::: 1 - sm a ,
dobijamo trazenu relaciju
(Xl + X2)2 + 4.Xl X2 (Xl X2 - 2) = O.
III grupa
1398. a) a = 6 .
b) Nule XI=X2=-1,
x = -3, Ymin = 0,
X3 = -4 Ymax = 4 za
za x=-l.
0
05
c) p=f(x
3
+6x
2
+9x+4)dx=-.
-1 4
d) Y = x + 1,
x + 1 = (x + 1) (x
2
+ 5x + 4) <>
(x + 1) (x
2
+ 5x + 3) = 0 ""
-5 ± V13
Xl = 0, x2,3 2
tj.
A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ
, , \ 2 ' 2. )'
1399. a) Uslov douira pravex - 2y + 8 = 0 i para bole
l = 2.px, ti. p = 2mn, p = 4. Izsistema:
a - =e
iii J
a
2
nz
2
+ b
2
= n
2
:ta2 + ,/ = 16,
(
2 b2 2 {a
2
- /)2 = 4
imamo a
2
= 16, b
2
= 12, pa je trazena parabola l = &t
i elipsa 121'2 + 16/ = 192.
b) Dodirnc taeke suA (-2,3) B (8, S), a kruznica
( 3)
2 ( 11 )0 2 125
1'- + y--2 -
4
c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene
kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela parabolo-
ida, ti.
I
v= l ~ n (9 + 3·8 + 64) - (nl (12 - %X2) dx +n j8xr)
-2 . 4 J
3
v = 970 n _ (10 10n 2240 n)
3 27 + 3
{
a + fJ + y - IS0°
1400. a) Iz sistema fJ 2 -
a - = y,
sledi da ie
v
a = 90° + 2", ti·
flABC ie lupougli.
398
1401.
1402.
1403.
1404.
1405.
b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki, pa
je
4- CDA = 4- DAC = IS0° - a . Iz WAC sledi
4-CDA + 4- DAC + 4- ACD = ISO" ,
iii
ISO" - a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°,
180" - 2 a + 4- ACD = 0, 4- ACD = 2 a - 180",
Ij.
4- ACD = y, pa ie CA simctrala ugla4- BCD.
c) Ncka je CE visina flADC i neka je
DE = EA = p, pa je b
2
= CE" + p2
.1
2
= CE
2
+ (p + c)2 .
Odavde imamo
a
2
_ b
2
= c
2
+ 2pc. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli
naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo
2p : c = a : b iii a
2
- b
2
= c
2
+ c a c => a (a - b) = c
2
.
h
IV grupa
Najmanja visina odgovara najduzoj slranici, pa je
2P
he = - = 5,6cm.
c
Vidi zadalak 379 b), sIr. 51.
Vidi zadalak 1065, str. 307.
J[ - 8x
a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--'
(8k - 1 )n
b) -V2<m<V2,zam=V2,x= 4 .
Jednacinaparabole/ = 12x, jednacineelipse
1'2 L n
25+36=1; '1'=2'
399
Vgmpa
1406. Straniec trougla su 6. 1) i 10; straniee maksimalnog prayo-
ugaonika 3 i 4, obim 0 = 14; P: Pt = 1 : 4.
1407. x = 10 iii x = 10-
1
• U oba slucaja progresija jc 1; 5; 25, pa je
ax = tllO = 59.
1408. N ( ~ , 6), Vl: V2 = 2: 3.
1409. Definisana za x E (- 00 , + 00), ncma nula, ),m,lx = 2 zax = 1 ,
2
V . =-- za X= --I y= J asimptota.
- min 3 '
1410. II = 7 , Xl = 0, X2 = 2.
12
1412. X = ±3'
VI gmpa
1413. Parabola/ = 6x , tangenta 8x + 4 Y + 3 = () ,a seec datu prayu
u tacki apscise
x = - ~ a OYO jc jednacina direktrise.
1414. Stranice 3,5, 7.
1415.P=35.
2
1416.a) mE (-C>:>, -1) U (2, +(0);
1417.P = 2m (a + c) = 648n,
nhc
2
V = -2- = 1224 Jr.
1418.
1419.
4
a) P =_.
'\ '
1420. x = 1 .
b)
V=4Jr
3 .
VIIIgrupa
1421. Ako su stranice G, b = aq, c = al, onda koristeci uslov da ie
Ib-al<c<laq+al, .
dolazi se do trazenog tvrdenja;
b) q = f +2V5"
B (27 _ 23)' .
Is' s'
\ - -
C (-3, 2). 1422.
142;1
IX fs71Apa
1424. V=2n.
1425. Gcometrijski niz: 2, 6,18; aritmcticki: 3,12,21, S20 = 1770.
JA26. Jednacina hiperboic 9x
2
- 16/ = 144 , a kruznicex
2
+ / = 25 .
1427. M = 20 V37.
1428. a = 38, b=lO, c = 32.
X grupa
1429. Stranice trougla su a = 16, b = 12 i c = 20. P = 96.
1430.
P=(2+3v1s) m', V=3m
J
1431. x=M.
dOO 401
l.432.
1435.
1436.
1437.
rc 5n
x=--+nn.
12 . 12
XI grupa
1
Y= ::i
J1s
X. cp=90".
Vidi zadatak 1059, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 706, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
1438. Vidi zadatak 1285, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
XII grupa
5439.
:'440. 62,8%.
b) -2sms2; c) x=2k" v V=2n ---
2n ('" 1)
3 ' } 4 .
1442. 1.
XIII grupa
1443. a E [-2. -1]u(3.+ co).
1444. D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui
') 11; 1t _ 5n
4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= k E Z
6 6 12 . .
;446. Vidi zadrtak 1350.
A47. Vidi zadaiak 12:59.
·W2
XIVgrupa
1448. Vidi zadaiak 1284.
1449. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1,
p 3vG+
n
.
2
1450. Vidi zadatak 948, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1451.
1452. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena.
x, = 5. x
2
= 12. X3 = 13. m = 281.
XVgrupa
1453.
. <. V· .< fJ 1. /i 1
Konstcd lctove veze bILe c1g 0: + ctg. :=::- p 1 etg a etg : ={f'
siu
2
(0: + (3) (ctg
2
(IX + Ii) ctg (0: + (3) + 1) =
P q
1 +ctg! (a+ (3) .
1 '
Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa 1 dobija se
p q
tvrdenje.
1454. Smenom log. x=t. dobija se konjunkcija
1 '
A log4 x=t. Resenje konjunkcije je v x=4 lor,4"1 .
403
1455. Srednji clan je T,,+1 =e:)3""X, 3
n
("'-1)=(2:)3
n
(.'X+%"-1)
1456.
1457.
Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. Kako je z=l,
z
dobija se Z2x_ zX + 1 = O. Resenja ave jednacine Sil
1 ./3 . ./3 i 2 1 ./3. -/3 i 2 -2
r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z .
Odatlesledidajex=2 v x=-2.
M (±fk, fk). Za k=n./6 " nEZ, x i y su celi brojevi.
Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku
OM, terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON,
ugao COM = x. Tada je AB = R cos x - R sin x ctg "'.
AD =BC=R sin x. P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "),
Ot.: 1
2
,0: ex
P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R s1ll2(2cos
2
-1).
XVI gmpa
1458. a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu
1459.
1460.
. ,. db" l-x2 dn I-x,
Jednacmu 0 IJa se x =_ .... _- 0 osno x ..
1 3x,+l' 2 3x, +1
b) x , >O za x
2
E x
2
>O, x, E 1).
1
c) a E (0, I)]'
1 n
X= ±O,Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn, k,nEZ.
a) P(-6, 3);
b) P= 39
4'
1461. 1: 2.
1462.
404
1464.
1465.
1466.
1467.
1468.
1469.
1470.
XVII grupa
. 3p Sp
Stramce trougla suo 4' p, 4' a : b : c = 3 : 4 : 5 .
-3.
32n
V=-3-'
n
b) x=4+kn. k E Z.
XVIII grupa
Vidi zadatak 1210, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 1239, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1
xE(-3 --)
, 2'
1471. T3=40.
1472. Vidi zadatak 340.
XIX grupa
1474. a=2. 5. 8 .... , b= 14.
1475. ;; 3.
H·/6. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x)
itd.
1477. Vidi zadatak 106S.
XX grupa
1479.
405
1480. 0:=45".
25. juDi 1991.
1481- Vidi zadatak 1066, Zbirka 2, V. Bogoslavov. 1- B.
6. A. 11. B.
.16. 0.
~
C.
7. B. 12. D.
17. E.
~ .
2
3. B.
8. A. 13. e.
18. E. 1482. a) a= -2; b) a= ±3; c) a=2 V
a="3'
19. A. 4. C.
9. E. 14. e.
XXI grupa
5. A.
10. D. 15. D.
20. E.
1484. a) D=m2+4>O za syako nl;
5. septembar 1991.
3
1. B.
6. C. 11. E. 16. A. b) m E (-00, -:z)u [-1, O)u [1, +00).
2. D.
12.
C"'
17. A. 7. B. '-'.
3. A.
8. B. 13. A. 18. D.
1485.
P=4a
2
ny1:l, V=2a
3
n.
4. A.
9. D. 14. E. 19. B.
1486.
n
x=2+
kn
.
5. E.
10. D. JS. B. 20. E.
26. juni 1992.
1487. n=17, k=12, T13=91 ' 2-
1
°.
1. B. 6. A, 11. A. 16. D,
XXII grupa
2. A. 7. B. .12. E. 17. D.
3. B. 8. B. 13. D. 18. D.
(m-2)(m-5)
4. E. 9. C. 14.

19. C. '-'.
1489. x=---- .-
m E (1, 2) u (5, + 00).
5. B. 10. E. 15. 0. 20. e.
4(m-l) ,
1490. Vidi zadatak 795.
4. septemhar 1992.
1 . t
1. D. 6. A. 11. E. 16. e.
1492. Smena og2 x=t, pa Je log
4
x=:z. O<x<:;f2.
2. B. 7. A.
<,
B. 17. B.
i_.
3. E. 8. C. 13. B. 18. A.
Uniyerzitet u Beogradu
4. B. 9. C. 141. D. 19. e.
Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete, mate-
S. B. 10. E. 15. A. 20. e. maticki, fizicki i fizicko-hemijski, syaki test ima 20·zadataka.
25. jun: 1990.
25. juDi 1993.
1. B. 6. C. 11. C. 16. A.
L B. 6. A. H. B. 16. C.
2. E. 7. B. 12. A. 17. C.
2. C.
~
A.
. ~
A. 17. D, I. a.
3. B. 8. A. 13. E. 18. B.
3. B. 8. D. 13. e. 18. c.
4. E. 9. D. 14. E. 19. B. 4. C. 9. E. 14. E. 19. C.
5. A. 10. e 15. D. 20. D, S. C. 10. E. 15. £. 20. B.
406
407
2. seplemhar 1993.
L D. 6. A. 11. B.
2. E. 7. B. 12. A.
3. D. 8. E. 13. e.
4. A. 9. C. 14. B.
5. E. 10. B. 15. D.
1. juli 1994.
1. D. 6. A. 11. A.
2. B. 7. Il. 12. D.
3. E. 8. E. 13. Il.
4. E. 9. D. 14. E.
5. e. 10. E. 15. B.
16. B.
17. A.
18. E.
19. A.
20. e.
16. C.
17. C.
18. e.
19. C.
20. e.
LITERATURA
K. Alcndorfcr i K. Okli: Pr";"'<,'1in:atcmatike, Bcol';t"ac 1966.
H. n. AUToHon, M . .SI. BWfOACl:':l-i, .Ii. :'5'. lj.:&y':lJTHr: A. H. CauKuu: COI)PIIUK
3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli ..wanu'MflO!:,,'-:',- '"',";GK1.lfl " -,ItS.::!·,
H. B. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur.J.ccKuc :WIIJim ... :-i tW MocKDa 1979.
V. T. B 0 go s I a v a v: Zhirka re.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije, Beograd
1976.
V. T. Bogoslavov: Zhirka rc.'\-cnih zadataka iz mau,matike za III razred gimnazije,
Beograd 1977.
V. T. Bogoslavov: Zbirka re.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije,
Beograd 197ft
V. T. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i.,mercllOg obrazova-
nja, Bcograd 1987.
A, Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl Bcograd 1963.
P. M. Vasie, R. R. Janie, V. T. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za
II razred srednjeg usmerenog onrazovanja, Beograd 1978,
P. M. Vasic, R. R. Janie, 0, Mitrinovic, D. D, Tosic: Malcmatickiprirucnik
za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima, Beob'Tad \Y74.
V. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika, Zagreb 1965.
S. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke, Beograd 1978.
S. Vukadinovic i D. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog
ohrazovanja, Beograd 1979.
S. V uk ad i nov i 6 i 1. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.wnerenng ohrazova-
nja, Bcograd 1980.
B. E. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. u .HanU',HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1, MOCKll:l 1972.
R. R. Jan i (: i D. D. To s. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir.kitn
jakultctima, Beograd, 1987.
J, K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu, Beograd 1950.
V. Lespinard cl R. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M, Lyon 1962.
P. M. Milicic i M. P. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1, Beograd,
1982.
D. S. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. Billnmna formula, Komoinaforika, Bcograd
1970.
D. S. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima },
Beograd 1978,
D. S. Mitrinovic, D. Mihailovic, p, M, Vasi6: Lit/carna algehra. Polil1omi.
Analiti!:ka geometrUll, Bcograd 1975.
n. C. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC,
M OelCD;} 1964.
n, E. IDUaH.llCp, A, H. CJlYUKIlH, A, C. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U.leU
MtlmeMflmUKe, MOCKiHl 1978.
408 409
BELESKA 0 AUTORU
Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932. godinc u selu Paralovu, opslina Bosilegrad.
Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu, zavrSio je matemaliku na Prirodno-mate-
matickom raku!tetu u Bcogradu (1958).
Godine 1967. 7.JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!-
tetu, a m£lgistrirao jc 1981. godine na E!ektrotchnickom fakultetu. U 1980. godini
ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao
zv:lOje pcdagoskog savctnika.
Radni vek znp,}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim
skol:lm:-L Od 1965, guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji.
U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovo-
dilac aktiva r!l:Clcnlntlcar;:l grada Beograda i matlene skate, mentor novim profesa-
rima, clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva, clan odbora
za problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Pro-
svetnom savetu Srbije i dr. Pored (}vih funkcija, obavljao je i druge strucne pos-
iove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole, u sindikatu itd.
Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli
zapal,en uspeh, imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu. Njcgove zbirke
postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim
prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc.
Udlbcnici: Zbir/.:a zwlatakn i:z malcmatike 7.a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje.
1968.,31. izdanjc 1998. g.; ukupan tir;1:l26i.802 primerJka); Zbirka rcJCllih zadntaka
iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970. g., 25. jZdanje 1998. g.; ukupan tiral 320.835
pnmeraka);' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971. g., 23. izdanjc
1998. g.; ukupan tinll 272.816 primerab); Zbirka re!cnih zadataka ;.z; maiematike
3 (prvo izdanje 1972. g., 22. izdanje 1997. g; ukupnn tira! 235.310 primeraka);
Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke - cetiri jzdanja (prvo
izdaoje 1980, g.; ukupan tiral: 32.000 primcraka); Zbirka zadataka za II razred
uSlY1erenog obrazov;wja - dva izdanja, ukup;m tiraz 120.000 primeraka, koautori:
dr Pcwr Vasic, dr Radovan Janic; koautori: dr Petnr Vasie, dr RtJdovan Janie i
dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18.000 primeraka; 50 tcstova za provenl znanja iz
matematike za OSlUWIlU skolu, koautori: dr Dusan Adnadevic, Olisa NeSkovic i
Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988. g., 7. izdanje 1995. g.; ukupan tiraz 139.000
primeraka); Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993. g.; ukupan tiraz 30,000
primeraka); Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka, koautor:
Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996. g.).
Mr Vene Bogoslavov bio .Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike. On je
nosilac mnogih ,diploma, priznanja (Arhimedes, Plaketa Zavada za izdavanjc
udzbenika) i zahvalnica.
Zivi II Bcogradu. Pcnzionisal1 jc 19.09. ! 999. g. kao profesor Pete beogradske
gil1ln<lzijc, sa 40 godina racla u nastavi,
SADRZAJ
ZADACi
IOLAVA
i. FUNKClJE .......................................................................................................... .
1.1. Neka svojstva elemenlarnih funkcija .................................................................... .
12. Granicua vrednost funkcije ................................................................................... .
1.3. Asimptote krivih linija u ravni ............................................................................ ..
II OLAVA
.. ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
2.2 Izvod funkcije ....................................................................... , ............................... .
2.3. Izvod slozene funkcije ........................................................................................... .
2.4. Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti. LopitaJovo pravilo ............. .
25. Primena izvoda u prirodwDl oaukama ................................................................. .
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost i prevojne
tacke funkcije
2.7. lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda). Grafik fUIIkcije .................................... .
!II OLAVA
3. APROKSIMAClJA FUNKCIJA ......................................................................... .
3.1 Diferencijal. Primena kod lineanilh aproksimacija .............................................. .
32. Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ......................................... .
IVOLAVA
4.
4.l.
4.2
4.3.
4.4.
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
49.
4.10.
INTEGRAL .......................................................................................................... .
Neqdreden integral, Tablica integral ..................................................................... .
.. ::::::::::::::::: ..:::::::::::::::::::: ..
.. .. :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura ............... .
odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela .......... .
Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ....................... .
Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl .......................... ..
Primena integrala u prirodnim naukamn ......................... , ................................... .
VaLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA .................. ..
5.L Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima ....................................... .
5.2 Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .................................................... .
5.3 Linearna diferencijalna jednaeina ......................................................................... .
5.4 NepoLpune diferencijaine je;:ixlacine drugog reea .................................................. .
VI OLAVA
6.
6.1.
6.2.
6.3
6.4
KOMBINATORIKA .......................................................................................... ..

Binonmi obrazac .....
....................................................................................................
VII OLAVA
7.
7.1.
7.2.
VEROVATNOCA I STATISTIKA .................................................................... ..
VerovatnoCa .................................. , ............. , ......................................................... .
MalemaLicka statistika ...........................................................................................
VIII GLAVA
B. RAZN! ZADACI
7
7
17
23
25
25
28
33
41
43
49
49
55
55
58
61
61
66
71
74
76
80
86
90
92
93
96
96
98
99
100
102
102
105
109
I13
120
120
137
146
RESEN.lA
I GLAVA
L FUNKOJE
1.1. Nclca svoistvu clementarnih fuokcija
1.2. Graniena'vrerinost funkcije
1.3. Asimptole krivih liuija u ravni
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1
2.2
2.3.
2.4,
2.5,
2.6.
2.7.
PriraStaj fuukcije ....... n ........... .
izvod [uokcije ........................ .
Izvod sloicne funkcijc ....
Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli. Lopilalovo pravilo
Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama ............... . .............. .
Monotonost, ckstrcmnc vrednosti, konvcksnost, konkavllosl, prcvojnc
tacke funkdje
IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda), Grafik funkcijc
III GLAVA
3. APROKSTMAOJA FUNKCIJA ................... .
3.1 Difercncijr-J. Primena kod lincarnih aproksima.cija .. ..
3.2. Pribli"i.no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom
IV GLAVA
4. INTEGRAL .. ................. . ................. .
4.1.
4.2
4.3.
4,4,
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
4.9.
4.10.
Noodrcdcni integral. Tllblica integral a " ....... " .... " .......
intcgracijn mctodom smcna ............................... .
Parcijulnu integHlcija
racionalnih funkcija
Odrcdc:ru mtegral ...................... .
Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ...
Pnmcnll odredenog integrllla:r.a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela
Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive
Primcnll intcgrala :z.a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi
Primcna integral a u prirodnim naukama ................................................ .
VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA
5.1. Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima ........................... .
5.2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon
5.3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina
5.4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda
VI GLAVA
6. KOMBlNATORIKA
6.1. Varijucijc
6.2. Pcrmutaciic
6.3 Komhinllajc
6.4 Binomni obrnzac
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VcrovaLnocn
7.2. Matcmaticka stlltistikn
VIII GLAVA
8. RAZNI ZADACI
LileratufU
199
199
206
211
213
213
215
220
226
228
229
236
256
256
261
265
265
268
279
286
290
297
304
312
315
316
318
318
321
322
323
325
325
327
331
335
343
343
369
377
409
:VII \l1H. 1 B<,-!( I :\'(1\': ZH[RKA Z!\DAT.A,KA lZ 4 Tridt:sel dn:go izdanje·
Izdav,II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV,.\. Beograd, Obilicev WIl:lC 5 • 1.ikn·;ni mcdllik:
T.'VvI ..\H,!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER();-.J!KA Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr
VENE BUCiOSLA\'OV· (;I',II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 tabab' Format:
14 x 20 em' Ti:',:l.: ')I)()O' prrdnt tI n]'I.Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200(). godine
·51,11111';) DD "Kur:rURi\". Backi Petwv;!c

PREDGOVOR DVADESET SESTOM, PRERADENOM IZDANJU Prvo izdanje ove zbirke iza~lo je iz ~tampe januara 1968. godinc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera. U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva elementarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih linija u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti - Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni maturski pismeni zadaci, po~to se panova na maturi uvodi is pit iz matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene su izvr~ene da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja. 1991. godine. Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pete beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa i sugeslijama za njegovo pobolj~anje. Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe: lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni zvezdicama. Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc

NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE

U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge izdanja i koje su postale nezaobilazan deo na~e kulture i obrazovanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tridescto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim obogacivanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbirke su svaki put nove. Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklopilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcdnog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjigarna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama rcsenih zadataka iz matematikc.

AUTOR

Urednik iarko Jovie

Glavni i odgovomi urednik dr Petar Pijanovic

U Bcogradu, 19. decembra 1997.

PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijernmil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn

AUTOR

ZADACI
I GLAVA

1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija

Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikavanje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova dva svojstva: 1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA. 2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2' Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a), kaze se da j e: parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ; neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) . Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je tacna implikacija Xl <X 2 => f(x l ) <f(X2) ' a monotono opadajuea ako vazi Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .

Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x) (w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox. Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije. Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj. f(a) = zoveserealnanula funkcijef(x).

°

Inverznajunkcija. Neka je .(preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
*)

.

SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.

7

:'4).c) = sinx.17x2 + 16 a) f(. f (x : 1) = x g<ie je f nepoznata funkcija.f(x) Re~iti O. tada je f (2) + 2f (0) = f (1). ----.1) . Ako je f (. _~x2 + 2. 1\ Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama: x3 _ 8 X4 . b) J(x) = ----~"---'--= ~+8 ~+2 c) f(x) = sinx - 5. 1]. Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je: J(x) +J(y) =2J X ( 2+ v) lr:-:. a) f(x) = -2:x .. . Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom: a) f(x) = b) f(x) = 1 Vlog (3x 2 - c) J(x. 8 9 . 2 = V4x _x . jeste preslikavanje skupa f(A). 3 e) y=--'2+ log(x2-·x).1 (f(x))=x 1. 2 .lnverzno preslikavanje. 12. . c) y=(2x+8-x 2 )-2+log o. D ata]e f unk" [ormu I om f() = 1 sinx . . b) f(x) =x2 c) f(. 9. if (x)) = x. Aka je f (x) =x 3 - :>x + 1. 2 d) f (x) = log (x .3.x + cosx Dokazatidajef (~) .--". 2 1. dokazati <ia je c) 1/J (x) = In(x2 .I ) =x d) iI.. b) [(x +x- =x +x. t) f(. x-I Ako]'er(x) = ..c)f(y) .c) = Vsinx + 1. 13. .V3... 7. 2x). Tada je f(x + 3) .1 . Odrediti oblast dellnisanosti funkcije -. a) f(x) = b) g(x) V4 _x2 .f (23n ) = 1. Dokazati. OdreditiskupA. Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0. 6. + Vi+2'. 1 Ako je f (.6x).lada]'c J x+l' Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei nacin: f(xl .c) = - 1 2 Neka je f (x) = =2 + bx + c. f x2 ( x + £) . Cl]a .1 +xy . II oznaci 1. Ako je f (r .5(3~::::: 8) -log o. J 4 4-x log 1o ' 5X~X2 . Dokazatl. Dokazati.c) = . funkcionalne jednacine: a) f(x + 1) =x2 I ) 2 3x + 2. I) y= 4.1) = 2x .fry) _ x -y 1 + f(. odredeno jednakoscuf.rl'X ~1-f2\2J v\ = 9. Dokazati.. ltl. odrediti f if (x 2 - X + 1)).s(x 2 ::.2 . 3.3J(x + 2) + 3f(x + I) .c) = x _ 2 ' tada je f 2x + e) f(xl = tgx .(x-·I). d) y = y10g o.1. 8.

29. 19. dokazati da je zbir prvih n prirodnih brojeva jednak fen). OdreditiF 1 a1: _ a-x (x) = --:2::--- f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati.. Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije y = a cospx +b sinpx. + ~ sin 2x + ~ sin 3x ima osnovni period w = 2n.f (x .14. i) f (x) = 2'" - rx. x c) y = cos 2 x. 2' c) y = sinxcosx. ciji je slobodni clan jednak nuli. Dokazati da je data fun- Data jc funkcijaf (x) = x 2• Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcijaf (x) i (x). rl 17. x d) f (x) = -. b) y=tg2:. . 10 . Dokazati da je inverzna funkcija funkcije x+l t(x)=-x-I sarna ta funkcija i skicirati njen grafik. Dokazati da je data funkcija pama. + sin 4 x. Data je funkcijaf(x) = log 2 (x . Data je funkcija f (x) = 3x . a' a) y = cos 4 x 24. 18. Data je funkcija f (x) = ax2 + bx. Odrediti rcalne parametre a i b tako da je f (x) . 21. Ispitati pamost sledecih funkcija: a) f(x) =x2_1_ 3cosx.. 27. b) f(x) =x2 + 1 + sinx2 . . 28. f D ata Jeun k" f ormulom f (x) = (1 C1JU + ay .2---::.1) = x. + V1 + x 2 ).L Odrediti njenu inverznu funkciju i nacrtati odgovarajuci grafik. Polinom f (x) treceg stepena. Slnx ' 20. Odrediti osnovni period funkcije: a) y=asinbx. Ak o Je f() = log 1-x ' tada Je x 1 +x 25. d) y = sin 2 "'-.1). Odrediti osnovni period funkcije: 15. e) f (x) = sinx + tgx . .h) f(x) = 2'" f 2'"-1 (x) = 2'" + 1 .. b) y = cos 6 x + sin 6 x. Data je funkcijaj(x)=iogz (x+~. 22.f(x . c) f(x) =x3 + 2 + sinx.x 3 2 COS X Funkcija y = sinx Dokazati. . Zatim. Data je funkcija Odrediti f rl (a>l). Data je funkcija f (x) = log (x kcija nepama. 23. Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata prvih n prirodnih brojeva. 26. . + 1 2'. zadovoljava jednakost f(x) . .1) =x 2 .+ 1 . g) 1) Y = tg (x + a). 16. .::l). Odrediti njenu inverznu funkcijujl i skicirati grafike za obe funkcije. sin2 x + cos 3x 1) f(x) = .

Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' .x"i . c) resenjajednacine f(x) . koja je implicitno definisana jednacinom 36. h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n). 13 .* NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x).1) P (x + 1) = (x + 2) P (x).3) =:n:. Skicirati grafike sJedeCih funkcija: a) y= Ixl + IX+21.5) = :n: .5. . I+x bl Pokazati da jej-l (xl=log. Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije: a) f (x) = 2 sin 3x . 1 SlUX 33." : \ . f(2) = 50.. . 6x b) 6 arc sin (x + 8. f (x) = a + be'. Odrediti: a) 4 arc tg (x 3x . dl y = Ix . b) 39..* f (.r===.: -1). x -VI+x 2 c) Y = Ix 2 - 11. x d) [(x) = arccos-1 +x 35. 37. I-x 31.f(f(x» = 0. Re~iti Data je funkcija x ..4' 1 g) Y = Icosxl ' 4 f) y =-..va resenja fJ E [0.. * fi" \X) = J/3=X + arc SIn3 -5 2x . fell = 14. 1] _ x 2 Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-. I d) fIx) = t sin 2 x.. Odredili . . * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for. 40..1)2 + Vx 2 + 4x + 4. b) re~enjajednacine f(f(x» = 0.* Odredili inverznu funkciju . n J jednacine 1 f(sinfJ) = 3' V3 In (x. f(x) = Vx+VI+x2 1'1 funkcije + V 'r--.x Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednacinU c) [(x) = V4 - x 2 + arc sin . Odrediti z~tim oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu funkciju 1'".. 2 b) [(x ) = 1. ' d ' + a-x a) Pokazati da je funkcija[neparnu.:21) =5x+3.-..:-. Datajefunkcijaf(x) jednacinu: 2 2 - 42. 41.--b) y = V (x . c) f(x) = 34. a) f(f(x». c. e) y = .' . za x > L 32. 2(1 + cos X) . 1 mu]omy = +1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2' 38.. ako je [(0) = 5... + ~2...1) ? + 3 In (v + 2) = 3. 3 - Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija: x-2 a) f(x) = arccos~.' ~ .a -x .2 cos x .5. * Dokazali da je P (x) = A (x x) (A = const) jedini polinom koji zadovoIjava jednakost (x . =x + 1 x-I (x. Odredili realne brojevea.-. b. .x. . x2+x+1 3 .

.992 (1992). 2 . 'x 2 Date su realne funkcije fl (x) = (x . ~6.c f5 . ! 3. hex) = 18.5 f" (x) na sledeci nacin: 52. Dokazati.cf5. f"+I(X) = f(f"(x» +X 2 )-O.5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))). Da Ii vazi obmuto? 19. = fz . c) f. a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije. V16 - x 2 log2 (x 2 - 5x + 6). izracunatif. 5.2". Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = .cf.* Ako je niz funkcija fn (x) . Akoje Ako jeJ(x)=x(l dokazati da jeJn(x)=x(l +nx 2 )-O. (n = 1.11 Vx 2 - 2x +1 i + 2x 3 1 .10) log2 (x .\ Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx 2• Odrediti realne brojeve a.112.smxsm 7x ~ 16 .1)2.c f. (x) = x .5 + 5x.0. d) Za koje vrednosti parametara a jednacina f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina re~enja? ' D ata]efun k" f .c f. = fz =h = f4 . x . Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1) x+2 a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[ b) Re~itijednacinu f(x) = 1. tada je (1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x 2 +4x+4. d) h . 54. Akojef(~~~) +2f(::~) odreditif~X). (x) = cI]a 53. =x.l . f5 (x) = (x . e) sve date funkcije su jednake. b i c tako da je f(g (x» = g (f(x)). n EN. 56.1 +f(x) 'f(y)' g (x + y) = Dokazati. 3x . =f2 =f4 . 4. Ako]e ~(x _1)5 x-I ' f4 (x) = Ix .I ' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +.2 + 5x Dokazati da je f (x) = f (x-I) . n EN. b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna. V(x 2 f (x) = 55. 51. c) Re~iti nejednacinu f(x) > 0. 1 . * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija fl (x) = f(x).1) V(x Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja tacna: a) sve funkcije su medusobno razlicite. Datajefunkcija f(x) = 2x2 + 2x.3) . 15 Ii. . Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = arcsin (4x 2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-) 2 ~ x 4 . h (x) = Ix . Odrediti oblast definisanosti funkcije f (x) = .c f4 i f5 . definisan na sledeci nacin: x 1 f. b) h . (fn (x». d' -a -x f(x) = d' x' g (x) +a tada je = d' +a -x' 2 x+ f( _ f(x)+f(y) g (x) + g (y) l+f(x)'f(y)' y) . ~7.* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X 2 )-O.

2 .. a.cos x Vl+cos2x I''2 COSX I ' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna: vL 1 1.a I < {\ .1... " Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii x-a a) sve funkcije su mcdusobno jednake. Funkcija f (x) = 2x . d) 65.. 60.A I < t za svako x za kOje je Ix . . DatesufunkcijefJ(x) = I.. -3 X x' 3' - 27 ..1) = 3. x~" II = f4 '" fz '" f3... x+2 c) lim-.57.. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x. izracunatif (x) + f 3 - (.I x __ IX -x c) lim x . e) a) lim [(x)±g(x)] = A ± B x-a b) lim [((t) ·g(x)] = A .t-'a g(x) iJ!l = A . akojef(-l) = 4.0 x . 2 X . y E R). A. oo ..). x2 + 1 I lIn . + 20 6x 2 2 . 62. Granicna vrednost funkcije D~finicija 58..1 definisana je u skupu realnih brojeva. x .x- 61. x. 1. -X. 2 f4(X) = log. ()OLX+'-!X...3 "... 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni: a) sve funkcije su medusobno jednakc..2 a) lim h) lim -. 66.. f (x) = x 2 + ax + 3.= 1. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u tack. Pi~emo limf (x) = A ilif (X) . x .2+0) bilo J(2t-l)-31 <0... Ako je f (. a) lim x-<>w4x 3x+1 .-----X"'" x 2 +6x-7 1 -5x+4 b) lIm 63.691: 67. Odrediti granicnc vrednosti (67 -. . ako je Ie -1) = 4..1)2.:u-4 _ 3 4x 2 + ] . pokazati da je lim (2t .2) = x 2x .. izracunatif (1). .. h) limx 2 = 4.. d) fl '" f2 = f3 = f 4 . x-I Po tlefiniciji granitne vrcdnosti. x2 .. a) Izracunati f (6). Ako je f (x . 1 3 d) lim (3x + 2) = 5. 5 x2 -3x+2 b) hm x . x .. b) Resitijednacinuf(f(x» = 52.4 II) lim .l ?2 j " C) . c) fl '" fz = f3 '" f 4. x2 2 _ 7x x~5 x .. ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0. b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih.9x + 10 ../3(X) = V Isin x l 2 ' 1 ..0 B fl "'h =f4 "'fz "'fl' Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati: a) lim2x = 4..01'1 Odrediti sledecc granicne vrcdnosti: e) f l "'/2=h"'f4 "'fl . f (f (x» i f (x 2 ) uzastopni clanovi aritmetickog niza? Data je funkcija x . x-2 x-2 59...~) x + 1 = (x ... (a. b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih. izracunati f(3). 68. B i x-a '0) lim 64. +3x +x+3 t6 17 . Koliko mora bili {\ da bi za sve xE(2-o. Za koje vrednosti x suo f (0). c) fl = fz = h '" f 4 . takav da je I (f (x) .2.h(x) = f4(X) = tg~2' ctg"'2.

j.. Vx-J Vx -1 ' c) lim x ._ .va 74. x-4 d).. \ .' . '.1 ..·--.x) ...:2:. .. d) lim (V(x+a)(x+b) -xl (a. Odrediti sledece granicne vrednosti (74 ." .. .:+d -2x).. X'->.x .. -~--. .o' X sin 3x bYlim·:.:2:::10.. . . vx- t c) lim sin x ... · sin 4x e) lim..a 2 d) li~ x-"2 ( (~ - x) tgx). ... a) lim /l-'O Vb + 411c 8 Vx _x 2 - Vb 2 I_cos 2x c) lim . .Vx) .1 -.--.70 x~o b) hm·-· .. 0 x 2ll sin (a+x)--sin (a-x) .. /.. 2 a) I1m . (Vx + Vx + Vx .=.x» .79): a) lilll .. cosx~rc. · x_D-. a Vx-Va Vx .. .. X b) lim 8 _ 4 Vx.:). f) lim r:x+T _ 2 ..a c) lim (Vx2+ax+c + Vx 2 +b.. x_n x .~ a) lim -. \ ' . 76.' .~.-... sin 4x x e) lim x-l Vx2 8 Itc::v... a) lim x~:: x 2 +3x-1O 3x 2 -5x-2' 73. _. X ':.-8 3 : ~) lim ":V:ci2x~'='=~1~-:.. ...VX=3) x2 _ 49 .. x->O 3x + SIn x : Vl='X .-..x.. Vx-Va+Vx a V 2 2 x-a X . b) lim Odredit' sledete granicne vrednosti (70 . 2+ Vx 3 .* a) }~n:.. 2 x + 16--4 75..-. x->O sm 2x 2x-sinx d) lim . x~-l sm(x+ 1) ~/ c) lim (x x00 (V x 2 + 1 . .-1 ' x-I V'"'37:x'+-1' V4 · tgx--sinx c) lim.3.---.4ac XSlnx I-cos x d) lim --:2..sin a 2 x ... X~O .. c i d realni parametri).2 .73): 70. 1 d) 1 4 ~r:-:-x Vx-VA lim -.Q/ sln x . c) lim x .. x cos....n 2 2 b»)im \ i/X-oo sin (1 .69. e) hm-'-~-'" --.... tg x X 71. x.. x~p .~ 4 (2 . b.jx+1-1 :J x3 + 1 1) lim ... \/" x-+O .. a) lim (x -.1 .j. x-3 I x x-3 g) lim ....

.) n _00 11 . 2 b) lim x2 + 5x + -0..x .+ 1 a) lim -?2 .radijan. . . a zatim odrediti lim P" i lim 0" ... 0 x Q"-l ~ In a .. +oo ..:· I SID X 84.6 81. \.. x 86. b)."---'---.* 1 83. upisanog u kruznicu poluprecnikar..' x 1 b) lim (cos xl""" . a) hm ..:I V ..o tg(a+x)-·tg(a-x) b) I i m . * a) lim --.Ilm x(ln(x+l)--lnx). l~x 88. ill.r. X 1) lim x-I Znajuci da je a) lim ---. o x" - (m in prirodni brojevi). 87... 00 89... x"'" 0 Y' .. Izraziti povrsinu P n i obim On pravilnog mnogougla..2 x_oo __ _ . x-.-.. . 82.. ..~ .. ---------.. b)/lim J ~_/ · l--c08(1--cos x) bYlim . a) lim x_+ oo ( --I x-1. X"'" 5 0 80... x-o X4 \/ x. ~2 -JJ+~~~. a) lim ( 1 ... +oo ( X .e ..'s 2... u funkciji broja stranica n.... x . 85.~~oo 1 +:.x-+O '" 2 r'....nl sin(a+x)-sin(a--x)' 78 *a) lim . Dokazati da je: eX-l a) lim ~I... · 2 79. x~O cosx-sin(x+1t)J~. . e}lim ...---.83): 2" + 2 3 -x ..--------..4x x_+oo 5 )X . ..V' 77. mx +n ( x X_+CXl +p) 2 .·/'·X--+O ( 3)" X ' · ~:...:--0 cos ax ~ cos hx -..~ tg x-."------... mx x+l X b) hm ( .. o x In A+x ----. (Jedinica za merenje ugla . . .----( x~ .--- :~~ (1 + ~ I)X =..* lim ~ X_'7 1 . b) lim (1 + 2x)~ ... log (I + lOx) b)hm ---------.-x"'" 0 X to' 2 - r--" I +xsinx-ycos2x r.-3.3x + 7 x_+oo 4)" .x+m )X \x ... .-) " x . !i~ (1 +x)~=.t x . . Vb) lim------C--T--.* lim ...90): .. 1 odrediti sledece granicne vrednosli (84 . -------2--------· .. 2 • '"" 90..~i+ sin... . 91.. X""" 0 x bl lim----. a) lim x_+oo X2+X+l)" ---( x 2 -x-1 Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81. ~~oo 1 + ~ (1)" . 20 21 .x_lx"-l a) lim (I x~O + 3tg2 x) <.

* lim x-n sin ax sin bx ( a i b celi brojcvi). x_+oo 3x + . a ) I1m 0 sIn?C sin 2 x b) lim x(y1.99): e-.->0 x b) lim 2 arcsin x ... a x . x-a b) lim (yx 2 -x+l-ax+b)=O. Izracunati: a) lim f(x).. . .-I) (a>O) . Ako postoje granicne vrednosti 23 .... x-+oo b) limf(x).) x+l (4 95... x sm"2 96..-~-----"" 0 X Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 . x . exl_cosx e xl -1 . " / x-tO X 'x""'O -~~...' {/v. a ) li m .. x""" 0 x---oO 3x 94..arctg-." si~-·.. tg 2a' x . .'---. x--oo onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije Y =f\x)....- b) lim I eX-l 93. !~~ ~r +'.:C -~-2~ ..3. x .4 .... Ako postoji realan broj a takav da je limf(x) = ± 00.2X _l eox_e bx 101.. 103... . ' j / ' x . X"'" 0 4x 2 -1 ' b) lim x cos x - n x ..>.. * a) lim . 107.yJlim . X-'-'O 3x SID 92. __ 100.* Data je funkcijaf(x) = Vx"+7 V. ." 2' x+ x-+b x + gdc su a i b rcalni brojevi. 1 SIn. x) 2x 1 106. X"'" Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105): .13 sin x~T.Odrediti: 2x+Vx-+4 b) x limoof(x).. (~-x) x .* f (x). b) lim 'lrc tg 2:" .. In(I·I·x) c) hm ~·---=l.2x). b) lim .:--. 2°.* uP lim (1 +tg X"'" 2 0 Vr.* Data je funkcijaf (x) = a) lim 99. a) li m~-~~.. X 102.. x . sin (sin x) arc tg x X -----. J" 104.. -oo 98.7lX 1 _x 2 + cosx b) lim --~--­ x~n 1 + sin 2 x + cos x .* . lim sm . . O x~oslllxln(l+x) /. 1°. w arc sin (1 .. a) lim -. a) lim--···· .. x-a l[X 105..2 ..--.* '}) lim t.b x+l = 0... Asimptote krivih Iinija u ravni 2 +1 ) (~~-ax . 2cosx .....* Odrediti realne brojeve a i b tako da je: a) lim x_oo 1... .

1.x--±"" j II GLAVA X n = lim ([(x) . tj.002.f(x) =x 2 + x-I dobija prirastaj Lfy= 0. v 1 1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom (1) L1y = f(x o + L1x) .-. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apseisom x = a. [xo. IZVOD FUNKCIJE 2. aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka vrednosti funkeije za x = a. c) y = sinx· 113. 1 1 je f(x o .3 2 2x-x - b) Y = e . Odrediti aSiruptOle krivih (108 . funkeija x-. x-I b)Y=Vx 2 +1 (3) limf(x) = f(a).f(x o ). x-a U4. funkcija ima x2 - 5x + x-2 b)· f (x) =4x + . Ako jek horizontalnu asiruptotu y = n. Definicija 2.cosx' b) Y = ctgx... 2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu Xo je Hi. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a.LlY L1x H2. 1 Y Difinicija 1.. f~x) 1 =:.+-2'---: x3 2 (x x3 b)y=-?--. a) y=xe .'}. 3" Neprekidnost funkeije. 1 + -.f(x o) L1x . a) y = x2 2x . a) y = + 1)- ?.. ako je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije: (4) _~ 150 [(x) = 1~' x+l V x'-4 limL1y=O.. Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0. r-l Obrasci i dejinicije no. :24 25 .kxJ.: + 2 arc 19X... Odrediti pocetnu vrednost nezavisno promenljive. x 1 2._ . . Prirastaj funkcije V.116): W8. a) y = ----x. a) y . X_Ion onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. . (2) Xo + L1x] . f(x) k = llm . O Ll6. a) f(x) = = 0.. 117.-1:: L1x) .006004.dx .

Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x): x I a) f(x)=. 123. b) f(x)= { -4.::-ab2 i poeetna vrednost argumenta a -Xl =a-b. b) f(x) = x2~6'>:+8.f(x)=sinx ako je x=5" a dx=20'. x 2 =5.JlO-'>:-3 • 128. tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o.01. x SIn x f) dV=·-. a-b 125. x->f(x)=log l0 2x. x~1 . Xl = 1. a s put n metrima.-" 1+5" 124. x<O a+2. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x 3 . 130. d) f(x) = xlf'. x=2.x 2 + 1 za Xo = I i dX = 0. x>l' X xl=0. Prosiriti oblast definisanosti funkcije . x2 = 1000. . Izracunati trenutnu brzinu kretanja za t = 20 s.x 2 + 2x + 3 poras!a za dy=0. 126.:.~~-- • 120. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t + lOt. Data je funkcija x->y=-~. I f(x)=.'-2 _. 20 + dt] i rezultat primeniti na brojnom primeru za: 3 x2-4 x#2 c) f(x)= x-2' { a. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy funkcije x->y=f(x). x=O x-4. 121. (x#O).0199? Za dX dobice se dye vrednosti. pri promeni nezavisno promenljive od vrednosti Xl na vrednost Xl: a) b) ..'2+1. c) f(x) = sin x.-.5. . Data je funkcija f(x) =~. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCeviii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = .I. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x: x-I a) f(x)=ax 2+bx+c. Odrediti srednju brzinu kretanja u intervalu t E [20. gde je t vreme u sekundama. 119. Ispitati neprekidnost funkcije: a) f(x) = x 2 + x -I u tacki sa apscisom x = 2. Prosiriti oblast definisanosti funkcije: f(x)=-r. * 129. x->f(x) = log lOX. . Objasniti ovaj slucaj na grafiku funkcije.xED. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ~ 132.1. 3-ax 2 . x>O 2 a) dt= I. 127. 122.. y2-x-1 tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1. b) dt=O. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za svako x: a) f(x)={X+I. Odrediti krajnju vrednost argumenta x 2 ako je e) f(x)=-. x ima prekid prve vrste. d) f(x)=tg x. b) f(x)=x 3 -4x 2 +3x+5 u tacki sa apscisom x=l. Ixl Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste.Ix2+ I-I f(X)=---:. c) dt = 0.118. b) Y=:. I 131.>:_3. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i x 2 =6.

g(x)+g'(x) . (arc tg x)' = '-~. = ---. X--j-X+ I f(x) = x2-x+1 x 2 +1 29 28 .). a = a f '() def l'Im--···. 9. (ax)' = a-"ln Q. 1 a) f(X)=~~2 . b) f(x)=~x-a.. . a} f(x)=v'i~:::"'3. (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x). b) f(x)=(3x 2 + 1)(2x2 +3) . a) f(x) = x 2 cos X (x>O). (arc ctu x)' = _ _ 2 1_. a) f(x)=tgx-ctgx. 15. a) y= 5x6 _3 x s +4x-8. 3... f(x)=_lo. (log . (cos x)' = -sinx (ctgx). 145.dx Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki u kojoj je ona definisana.(. I" Tablica izvoda elementarnih funkcija: 1. (sin x)' = cos x. Definicija 1._. (Cf(x))' = C fIx). f(x}. f(x)=x 2 cos3x. 1. 2. x 144. x I l-x 2 (Ixl < I). . y = (x 2 + a 2)(x 2 _ a2 ) . b) y=(x3-I)(x2+x+l) . 5.1 +X2 x2 +1 . 4. b) y=4x3 -2x 2 +x-5.. I 143. Odrediti vrstu prekida funkcije 1 y=arctg(l +~). a) b) f(x)=2x~.-7x+ ~2. a) f(x)=-. 14. .tI2 . 2. 11. (f(x). (tgx)' =_1cos 2 x b) y=. x+a b) x2 c) f(x) = 2~. a) f(x}=xsinx. a) f(x)=(2x+l)(x 2 +3x-l) . 10. 12.. 6.if./4 x + 5 135. __ (x>O). Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama: 134.I sm 2 x (x#kn) 141.133. g'(x) g2(X) (g(x}#O).lZV odf'() u tac 1 sa apsclSom x = a X""" a x-a predstavlja broj). f'(x) = lim f(x±. 2y1x y=6~-4~ . x) (ex)' ="x. Izvod funkcije 2" Osnovna pravila izvoda: 1. n (x#-+kn) 2 8. a>O) x ~_~. g(x))'=f'(x) .:1x &->0 . 137: a) f(x)=xcosx. x-a b) f(x) = . tj. (Inx)'=~ ' log ae = .----. 3.(x>O. f(x)=x 2 sin 2x Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvode funkcija definisanih formulama (138~149): (x)' = (C)' = 0 (C = const.-. a) f(x)=~. .f(a) Ok' . e 1 +x x 2 _x+ 1 146.a} 142. (arc cos x)'= - )'::::~2' 16. b) f(x)=x-sinxcosx. a) Y=~:t=-l 13. (I) [(Xl)' j(x) ( g (x) - g (x)~f(x) . 140. x 2. 4. (arc SID) ' = . (xll)'=nx n 1. 136..5~3+4.------=:. b) b) (2) )-. (~)'=_. 138139. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirastaja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad x->a.2. b) f(x)=x 3sinx. 7. b) f(x).

. f(x) = .' X - (1 +t 2 )arctgt-t rr_eL Inx 166. 1 +cosx 4 (160-·168) ako je: 172. ¥). Ako Je f() I-tg x " 'f. Data Je funkclJa f(x = .1 .-' Inx+1 168. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2).(n) lZracunatl . f(x) = I-In x' Inx-2 167...--' X 165. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x 2 .. 153. e"-1 izracllnatiJ'(-l). Izracunati f' .:+.. 148. Dataje funkcijaf(t)=t 3 -3 In t.. x l55. Izracunatif'(3).7x + 3 tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2? Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) 1 +ctgx 160. f(x)='1--' -tgx 162. 158. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb koja pripada grafiku a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2. b) y=X 4 _x 2 +3 u tacki A(l. f(x)=j. _ _ ' CD.lzracunatl • 'f. y).:...~ cosx V=-~----.. 171.:._. " l-sinx b) f(x) = eX arc sin x . Ako je f(x) = e"+l. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x 3 +3x 2 _5 kojaje normalna na pravu 2x-6y+l =0. f(t)=-' " " . f(x) = cos x (1 +sinx).(n) -... Data je funkcija f(x) = .3x 2 + 1.. y).x:~ 2 . 1 + In x ' naClnu 169. koje su pa· ralelne sa pravom 7x-4y+28=O. 175. izracunatif'( 157.~X3 + ~X2 .. Ako je f() x =-~--"- I-sin x. ctgx 174.x 3 + 9x 2 + Odrediti 1'( -l).3 arc cos x. a) sin x -x cos x f(x) = cos-'. f(x) = e"+e--:<' tso. a) 164. Izracunati!'(1). f(x)=-in---. 159. c) y = In xu tacki A(l. Data je funkcija f(x) = ~X4 . y). Odrediti tacke u kojima su tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill.2 . Odrediti jednacine tangenti hive y=x 3 -2x 2 +x-2. " ) cos x + 1 l54. 163._-" 3 170. 173. ~X3 jednak izvodu 156. . cosx-l tgx = ______ n.za d ovo I' CIJa Java Jed " x-xlnx 2x'y' = x 2 y2 + 1. Data je fllnkcija fix) = x 3 . tg x 161. y): d) y=sinx u tacb A(n."1 [47. f(x) = sin x (1.cosx). U kojoj je tacb para bole y = x' . f(x)=-. 4 3 2 152. Ako je f(x) = 5 arcsin x."". (3). lSI. . Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = funkcije y = 2X2 + 5x + 3. P 0 k azatl'd a fun k" y =~~--~-. 5-e" 149. Odredili!.

/ u)' = -" 3. Odrediti rca Ian broj a tako da gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45".3. (Funkeija y=j(". 9. u' u' 134. rC-==~. (in u)' = "'. Odrediti jednaCine tangente . i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode. Odrediti jednacine tangent. u'. Dokazati da je povrSina trougla. cos 2 u' r 1 -. n. . 188. b i e tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O. U funkeijif(x)=x 2 +bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom x=2. Z 10. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 ~ x 2 u lackarna prese"ka sa osom Ox. da za x=2 ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa 2 sm 2 u 8. y=x3~2x+5.' v' l-u~ 186. (. au U apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg kvadranta koordinatnog sistetna. tangentu i OOfmalu. 6. . X4 ~x 2 +3 u 189. u'.x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx. lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k.(x» naziva se slozena funkeija. (aretg U)=-2. hive y= x 3 + X Z Ciji je koeticijent pravca B. 2).. Izvod "lu". Ciji je koetieijent pravea 0. Odrediti jednacinu rangente. hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' ~ x' + 2x + 3. Dokazatida ove krive imaju zajednicku langentu u tacki M (2. Dve krive definisane su jednacinama: y=2xz+2x~3. para bole y= x 2 ~4x -I' 7.. (cos u)'= -sin u' u'. konstantna i jednaka a 2 • Ako je y=f(u) a u=g(x). u 12. Odrediti realne brojeve a. i1l3. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x 2 -. y) koja pripada grafiku date funkcije. u' . 191. normale funkcije f(x) = cosz. 182. a) y=ax 2 +bx+c. koje suparalelne pravoj 3x·-y~7=O. (sin u)' = cos u . N(l. koji je odreden biIo kojom tangentom hiperbole 2xy = a 2 i koordinatnim osama. 185. (etg u) = ~-:-. Data jc funkcija x-+f (x)=-'4'.. 5. 2~u 4.en.u~.x. . Odredit. Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x utaC1 YA(n '\ -2'Yr \ / 180. 11. kin da prava y=kx+n bude tangent a para bole y=ax z.. 9) i odredit. 179. (tgul' =--~.5. Odrediti koeticijente a. '. .:. y).) . u' 1 +u- U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija (192-229): 192.e. 32 13.. jednaCinu zajednicke tangente. 190. 2. jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = tacki M (1.) Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju: 2. (Jon u)' =l<Jg. funkcije 178. (arcsin u) = . ax x 3 187. Data je funkcija f(x) = ax + bx + c. 1+u u' 14.. g'(x). tada je )I'=f'(u) . Data je kvadralna funkcija y= ax + bx + c. (arcctg u) = ~---'. l<-onstruisati parabolu. b) y=(1~SX)4 33 . Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a.77.h u tacki M(O. ..176.~c.. koja je normaIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom date para bole. (e")' = ell . 0) i da u tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k= ~3. i p da prava y = k.

-I. x 220. x ~/x-I (I_b) J=arcctg--.J>:\-. _a) y= sin4 x.---'--. 1+ x b)y= In -----.J3 1 2 W3. y=. 1 ' 1.In . b) y=e-X(sin x+cos x). a) y=arcsin---. V /'. l-sm2x ~ ---- .arctg-----x'-x+I. ~/ I-x .. a) y=In----~+- x+a yY+b' x arctg-.. . n 2x+ I * Y=6 In -(x-I)' .93..6 217... 1 l+x 1 2-18. x' 210. a b) y=arcsin 2x. b) y=tg ax. y=2: In tg x+1n cos x. J 4 I-x 2 219. 95. 206. a ) y= arcsm2:.. Y = 4: tg 4 x ..~ . 1.J:X+ 1-ln(1+Jx+l). x+l .. 3 b) y=sm x.2: tg 2 x -In cos x. b b x 215. 221. y=2: 1sm x-2: sm 2 x.Jl-x' 1 -1 !o2.arctg-1 ---- ..y = arccos -. y=..arctg x . a)/y = arctg -----. 1 +sm x sin2x b)y=In---. x 2 +a 2 213.. / I-x // l+x 211.J3 ..!14. Jx'-=4.>1. ~2+X+ 1. a) y=e"'-X+2.10 .y = a r c c t g . _~c'// l 98.: . 1 b).Jx2+ax. x 207. 3 ""'p'- x+l a-2x 2 -J'ax-x 2 _99.-../ y=tg 3 x-3tg x+3x. / .arctg x. x 2 _a 2 212. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + .sm x. Y = 2: tg x + 10 cos x. . a) y=1o J l--~i.J3 . f(x)=1o ~X-l ~X'+1 1 --+310----+.. x'-l 2 // * 222. i (x+1)' l' 2x-l + --. 1+. a) y=2 sin 6x. 1 lOO. a) y=arcctg---=.Jl-x' a (W )..J3 . y=. y=arctg------. 205. Z04. y=a In(Jx+a+. a) y= arcctg. * 216.

PolazeCi od identiteta: ./i+~i-n2.. 2n 22n) a) y=cos 2 X+COS 2 (3+x)+cos ('3.. odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x.. y=in (sin x+ . d) (cos "x cos nxl' = . Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x 2 .x . + y2=2a 2 • odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ . 1 2 2211.. 245. koja gradi ugao od 45" sa osom Ox. . 230..233. e!. 2n . 236.n COS. x 2 _y2=5 244. a 2 y2 = a 2 b 1 . 4 U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jednacinama (242-251): 242. y = arctg x +In VI:::::. . 231. 3 229. 2x 2 + y2=6. 2 2n ).. 240. 37 . Dokazati tacnost tvrdenja: a) (sinn X cos nxy=n sinn~lx cos(n+l)x~ b) (sin"x sin nx)'=n sln. b) xy-arctg-=O. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jednacinom X2+xy+y2=12. b) y=sm 2 x+sm 2 (3+ x )+sm (3'-x . 225. . a) X2+xy+y2=6. b) h2 x 2 _ . +(2n-l) sin (2n-1)x. c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x.}1 ~ e2x + arcsin 234. f(x)=s tg 5 X+ tg 3 x+tg x. 238. c) y= sin 6 x+cos 6 x + 3 sin 2 xcos 2 x. b) X 3 +y3_3axy =O. Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x. y= cr. koja je normalna na pravu 2x+4y-3=O. Polazeci od identiteta: cos x+cos 3x+cos 5x+ .-lX sin (n + l)x.L_ • 227. +cos(2n-l)x . x2=4(y+ 1) sin 2nx 2 sin x 246. x2_ y2 = a2 247. +81n 2n-1 X="--. x y 239. x2 232. /1+ x 226. a) b 2 x 2 + a 2 y2 = a 2 b 2 .2y2 = 14. b) y2=2px. y2=4x x 2+ y2_2y=9. 241. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x . a) y+arctgy-x=O.. ~ v=.--'---' . 237.. d) y=2(sin 6 x+cos 6 x)--3(sin4 x+cos x). x 2 = -16(y-4).( ) smnx sm X+Sln 3x+sin 5x+ .:).: . Pokazati da funkcija y = In __ zadoyoljava jednaCinu l+x xy'+1=eY • Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama (235-238) : 235• a) x2+ y2 =rl.·~~-arctg v 1 +x~ x.-lx sin(n+1)x. 4x 2 + 9y2 = 72. x 2 + y2-4x = 1 243. . . 3 SID X 224. 36 y2 =4(x+ 1) x 2 + y2= 16.

271. b) y=cos 2 x. x Z _y2=a 2.j"(0) i /". 269. x 257. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom x 2 + y' = 1. a 263.Xz . Izracunatif'(l). Za > 265. (X_I')2 2 !50. Odrediti n-ti izvod funkcije: a) y=e-'x.+ 2. 259. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). c) y=lnx. b) y= arctg x.~. b) y=ln(x+l). Data je funkcija f(x) = e" sin x. !51. * !52. 255. y2=2(p+b)(2-x).(0). a) y=. a) y=ln sin x. 2 268.x + 1 = O. Zatim odrediti ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu y"-2y'+2y=0. Odrediti n-ti izvod funkcije a) y=sin x. koja sadrii tacku Z 1 [A-A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 . 270. 267. b) y=e. 253. a) Dokazati da je tacna jednakost O? f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0. 256.x '. a zatim njihovu presecnu tacku. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije x-+y= -x 2 +2x-l u tacki sa apscisom x=2. b) y=cosx. Napisati jednaCinu te tangente. Odrediti jednacinu tangente krive y = . y2 =4b (b -x). Dokazati da familije krivih: a) y2=4a(x+a) b) xy=b 2 c) y2=2(p+a)(x+··) 2 togonalnu mreiu. U presecnim tackaroa grafika a date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti. Data je funkcija x-+f(x) = 1. cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jednaGinu y" + 9y = O. 266. a) y=~sin x. 254.x'. Dokazati da funkcija y = C. (X_I')2 2 !49. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu y(4)+4y=0. 1 b) y=l+x. konstruisana u tacki 5 M(2' y). y2=ax + y2 =pz + yZ =4p2 yZ=2px. Date su funkcije f(x)=4-15x 2-2x 3 koje vrednosti x je tacna nejednakost f'(x) g' (x) g(x)=2x 3 +18x+1. 258. x 2 + y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x 3 • 261. Odrediti treci izvod funkcije: a) y=x 2 In x. obrazuJu or264. 38 .j!+x 2 .!48. b) Izracunati 1'(0) . Odrediti drugi izvod funkcije (260-263): 260. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa os om Ox ostar ugao. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole y=x 2 +4x-17. b .

Data je funkcija x->y=2x sin x-(x 2 -2) cos x. Dokazati da je data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.. a) y=arctg~4x-l. D ate su fun k" x-. 231.4.. 287. b realni brojeyi)... 274. x a 6 3 b celi brojevi). Celi 278. Dataje funkcija x->y=~ (x+·-Ji-x2)e~~.> g' (x) - a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc f(l) = -12 Af( -1)=4. h) f(x)=2x-sin2x. 283.. Data je funkcija x->f(x) = 5x 3 +4x 2 + 6x -8. a) y=-Jl+x2. Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost f' (x) .5x 2 -2x. . uzeti ovim red om obrazuju geometrijsku progresiju. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x) x-'a g (x) ."'..bro].. x' 282. Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15. fIx) = arCSll-. a) x a x b) f(x)=-+arctg . ..f'(1) if"(x). tacna neJed nak tf"(x) > 7 "OS g'7. Dokazati da je Ymin = f(ymin). 285. Date su funkcije fix) =:3 . Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 x3 --2-- 63x 2 . 276. X4 Z73.funkcIJa x->f(x)=:i---2-x 2 + 3 ax+a (a rea Ian . 1 177. Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277): 275. b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl x--+3x-3 e) Resiti sistell nejednaCina o<f'(x) <f"(x). 2.. Je • . o« 0 il' -« tada se koristi veoma efektivco I)} co 40 41 . °' ax 2". Primedba 1. Data je funkeija 1 X-~f(X)=! X3-~(6-3a)x2-2(a+4)x+8 (a rea- Ian broj). no pravilo LopitaJa. 286. . Jav! neod r cd em' 0 blik }) - Resiti jednacinu 2y_y'x= xearcSinX po x.f(x)=--CI]e a+x Resiti jednacinu po x f'(x) = g'(x) + . x a+2 ._a___ (a +X)2 2 x---->g (x) = ax 3 -(a-l)x 2 b) f(rp) = cos (a-brp). .) Data .. ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O. 3 1 g (x) = 2x' -4. Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x 2 +(k+3)x-5 (kje realan broj).x' 272. OdroortJ.125. . a E R). Je .x 2 + 3x g(x)=:3 -2x 2 +3x. brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju 3a 2 + 5b 2 = 17 A a + b = 3. :mo.. sve reaIne vred Basil x za k oJe. Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y min +ymax= 2a 3 + a 2 + 3• .. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti Lopitalovo pravilo Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a. Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0.) . Data je funkcija x---->y=<1 x 3 _bx 2 +! (a . 3.. Dataje funkcija x->f(x)=x 3 +ax 2 +bx __ l (a. Data je funkcija x--->y=x 3 -3ax 2 +3a 2x_3x_l (x. "f 23 3 279. Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x 2 -"7 x Odrediti sye realne yrednosti x za koje je 7f'(x) + g '(x) ~ 1.

. e'+sin t-l 302.c . x_'l! (rr . 2 x-I ___I_).) lim x-1 (~_I _.. In x In x 306. x-Q X x-sm x ' ~ x3_8 291. X"'" b) lim x ctg 2x.1. a) lim ~~n 3x. b) lim 8". pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O. X""" b) lim 8" . tada je 299. a) lim X""" a 8"-e~x-2x xri~x.. o X 293. ! 8m t-t 3t 2 + t5 I x-I' 7'-+0 sin x . ... a ) 'li m _~_..).*...Primedba 2... a) lim x' In x. Kojom se susreta? brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog 29~... x-a 2x ' 289. 0 b) lim e . .' x-2 x-2' b) . 295. I x-1 x -1 b../ x .~ ___ . a ) lim _" x . Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t 3 +t 2 -4.. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu trenutku je brzina tacke jednaka O? S=~t'-5t+8.* a) lim (cos xlX'.* a ) lim (cos 290.."x x-o x. x-2 x3-2x2-4x+8 (I) lim j(:>:).. U kom 297.=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo).__. b) lim ~~8x'+16~." 1 b) lim \. U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6? 42 43 . x-I' /'. a )li m x x .. ' . x-o 298..' br7inu i ubrzanje kretanja. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki x=a i njenoj okolini. a) lim . Odrediti 294. Odrediti brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4. x-a g (x) x-a g '(x) 28"-2-2x-x2_" 300.'. !f 2 b)' lim ( sin x )x'.. a) lim .1. x e. <-0 In (I +t) .C-"OO 3 .. . Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je s = 3t 3 . U kom trenutku telo menja smer kretanja.. .lim __ _ xcx . Primena izvoda u prirodnim naukama 304. a) lim x-I (~~ _ _. Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i S=~t2.. 4-:.c-+oo b) lim (ctg x) T.. a) lim xn --::.! __1_). __ . X"'" 0 0 S(t)=~t3-2t2+3t.. x-+O (.~~) .2x)" 2 b) lim cr_b tt . " b) lim x .'a) lim (~_3... b) lim x >in x_o 308. a sin 2x -=l..) "X " x-o x In x ' \ . a 2x3 ' Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti (288-303): 288. Telo se kreee pravolinijski po zakonu 292. sin x.5. a) lim In. 305. x-a b') lim (. a 3 x-sin x x • 2..e~x . 303..X-l" 1 307.2t' + t.. / .

309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat je jednacinom T=0,2t 2 Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut· ku t= 10.

,no.

Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.

Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma. Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je !"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x o funkcija J(x) ima maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa apscisorn x = Xo minimum. Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy. FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy. Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale konveksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x o» se naziva prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i prevojne tacke funkcija "f--->y (317~319), ako je:

311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi? Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?

312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom

fJ za koji se tocak

fJ = t + ~ . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me· nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t 2 (q u Kuioni· rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi. 314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi. 315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t 2 +7t+4. 1 Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka kretanja. 316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t 2 - 2. Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.

,

317. a) y=x 3 -3x;

b) y=x'-4x 2 +4x. b) y= tg b) y=sin
X.
x~cos

318. a) y=lnx;
x 319. a) fix) = 1~'::-;'2;

x

(O',;;x,;;2n).

Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:

2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost prevojoe tacke funkcije

320. a) y=x3-3x+l;
321.

b)

Y=_X 3

1

3

_x 2 _3x.

Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada. Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre· muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine (1) f' (x) = O'.

a) y=x 2 +

1

b) y= (0'';; x"; 2n).
(0,;; X,,; 2n).

x2
x~2'

322. y=sin x+ cos x
323"

y=sin 2 x-2 sin x

324. a) y=xln2x;

0) y = x 2 e-".

45

25. Pokazati da funkcija y =x 3 - 3x 2 +6x + 10 nema ekstremnih vrednosti. ,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u elipsi b 2 x 2 + a'y' = a'b'. 128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine, upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y'

338. U tacki M(x o, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangentao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. 339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu povrsinu. 340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksimaIne povrsine. Odrediti stranice trougla. 341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je zapremina maksimalna. 342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu. 343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka. 344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da njena povrSina bude minimalna.
.

= 2px i pravom x = a. Odrediti dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u dati lik (sl. 9).

130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu zapreminu.

331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksimalou zapreminu. 332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna. 333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremine, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i visine H.

345. Data je ehpsa

iii + 9

x2

y2
=

1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa

velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimalna, a tacka 0 koordinatni pocetak. 346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna. 347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave y=2x-4. 348. U jednacini y=x 3 -1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox. 349. Funkcija x-> y = a,x 3 + a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koordinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangenta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne brojeve Q3. Q2. Q 1 i ao· 350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x 3 + ax' + bx + c tako da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za

334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadratnu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.

336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R, odrediti onu Cija je zapremina minimalna. 337. U loptu poluprecnika R upisati valjak: a) maksimalne zapremine; b) maksimalne povrSine omotaca.
46

x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao . .
r:'----~· ·~ ------.--------~

fl.

vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F 1F, cos nu vrednost.

fJ ima

Za koju maksimal-

360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a 2 x + 3. Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3 funkeija ima minimalnu vrednost.
361.

Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija: a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6]; b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu
4

:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
. cJstvuJc Sil a F =---~--'--;---, . kG · ugIom fJ prema h onzontaIn' raVill, d' OJ cos{3 + ksrn{3 gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna najrnanju vrednost.

[0,

il

362, Dokazati da grafik hive y=x + 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.

,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax 2 +x+Blnx.
Od-rediti: a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4. b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima ekstremne vrednosti. c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn Citavoj oblasti definisanosti.

363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I]. 3 x

* 364. Data je funkcija x->y=x 3 +px+Q, gde su p i q realni brojevi. a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da 4p 3
Je Mm=q~+
• ?

27

:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) = =2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y = = -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti a tako da .Ie tacna jednakost Xl 2 = X z:~56.

b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date funkeije i M - m = 4.

Dataje funkeija x-~nx)=2ln(x-2)-x2+4x+1. Odrediti intervale monotoDosti i ekstremne vrednosti date funkc~je.

* 365. Data je funkcija x-+f(x)=x 3 -3x+2. a) Odrediti fuukcijn x·~>g(x)= ax 2 + bx+ c tako da, u tacki M(2. y) koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy. b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena pod a).
366. Data je funkeija x-+ y =x 2 -(m-;lx'-mx-l-1. Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti. 2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
,. 7

357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3~3ax2+9ax~2 rastuca za svako x iz svog domena? Data je funkcija x-ty = x 2 + bx + 2. U tackama Cije su apsc1se XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.lnkcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'? Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude rastuca za svako x.

Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije: 1 ~ oblast defiDisanosti; 2" pamost;

48

49

3" 4" 5" 6° T 8" 9° 10° 11 ° 12"

periodicnost; nule (i presek sa os om Oy); znak funkcije; prvi i drugi izvod; intervale rascenja i opadanja; ekstremne vrednosti; konkavnost i konveksnost; pre' ojne tacke; asiLlptote kose vertikalne, horizontalne; ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u kojirna nije definisana i tacke X-4 ± co).

4x 379. a) y=-4-2; -x

h) y=-----x2+ I . b) y=-1-2

x2-2x+l

x 380. a) y = '----1 ; x 381.

x 2 _4

-x

a)

=(x-~)(x+~2.

y

(3-x)(3+x)'

b) y = - - - 2

-A

x2-2x-3 2x-x

382

.

a) y=

x 2 -4x ---' (x-l)(x-3)'
3x-x 2
b) y = - - - - .

Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama (367-429):
b) Y= x 2 (3 -x).

I~

~ a) y=-;'-4-;

4x-x 2 -4

x-I

368. a) y=x 3 -3x;
b) y=x 3 -3x+2.

370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1
3 ,

I

3

2

x2 385. a) y=-'--; x-2

x 2 +3x-3 b) y = - - - - - .

x-I

,
-"' a) y= x2-4x+4,. 386. x-I
6 387;- a) y=x-2---;
b) Y = ------.--3

371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x 3+3x-l; 373. a) y=x4_2x2; 374. a) y=4X4+X3; 375. a) y=6x4 -x'_9x 3;
I
b) y=(x+1)(x-l)2. b) Y= -x 4 +2x 2 +3.

x-I

10 4x -9x' + 6x .

b) y=x 4 -4x'+3. b) y=x'-4x 4 +4x 3.

1 b) y=X2+,. x

376. y=x(x-I) (x+ 1)3. 377. Y= -x 6 +6x'-12x 4 +8x 3. x-2 378. a) y=---2-;
2x b) y=---. 1 +x 2

_ x3 390. a) Y=-Z-I;
x -

b) Y=-2-'
X

6-x 3

391. a)

y2.=.x~l-xf;

b) y2=x 2 (8_x 2). b) (y_X)2=X 3.

x+

392. a) y2 = 2x - 3.J xi;

b) y=x e- x '.
1

* 410. a) y=x 3 -ax 2 +ax;
* a 411. a) y=x+-;
x

b) y= ax' - 3x 2
b) y=----

(a realan broj).
(a realan broj).

394. a) y = ex;

b) y=xe";

c) xy = eX.
b) y=(3-x Z ) e".

x 2 +a x-a

1

1

b) y=----.

,,;J+x 2
I-x

396.* a) y=x eX; 397. a) y=xIn x; 39S. a) y=ln(xZ-I); Inx 399. a) y=-z ; x 400. a) y=coszx-cos x;
401.

b) y=x

",,-2.

b) y=xInzx.

x-2 b) y=In--. x+1 I-lnx b) y=--z--.
x

x-3 413. a) f(x)=-;====; v'l +x z
414. a) f(x) =

b) f(x)=------.

.,jl+X Z
I+x
x+I

yx _4

7":2--=; 2

x+1

b) f(x)=------ .

#+2

b) y=sin

x-.,j3

b) f(x)~i+X3.

cos x.

a)

. y=sm

x

. sm (x+ ") ; 3

b) y= -4 cos x cos(xb) y=sin 3 x+cos 3 x.

" 3).

416. a) f(x) =-1- 2:;

X3+ X

-x

b) f(x)=-----

(X+1)3 (x-I)2 .

402. a) y=sinzx-sin x;

b) f(x)=---

x3 (x-W'
1

* 403. a) y= 2 cos z x + 6 cos x;
I-sin x 404. a) y=--.----; I+sm x

b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
b) y = - - - - .

*

sin x

41S. a) f(x)=xex=T; 419. a) f(x)=(5x-l)ex;

*
*

1

b) f(x)=(x+2)ex.
1

i-cos x

405~ a) Iyl =2 sin (x + Ixl);

b) y= sin (.x;-yrxi

).

b)f(x)=xe x .
b) f(x} = 16(16x-3)ex .

2

* 406. y = sin x leas xl + cos x Isin
* 407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;

xlb) y=---+-- .

* 420. a) f(x) = (xZ - 2) e lx ;
(x-I)3

1

1

Ix'i
x

x-I

* X 422. a) y=-z- ; In x-2

Z

b) V=

5+1nx~.
~
1

.

b) f(x) = xe-i,x .

52

53

* 424. a) y= 1 +2arctgx; x * 1 425. a) y = arccos - ;
x

b) Y =

arCSlD - - ' - ' .

.

2x 1 +X2

III GLAVA

b) y= arCSlD·-. x

. 1

* 1 426. a) y=x arctg-; x

b) y=X3 -(x 2 -1)3. b) y=(X_1)~2.

2

1

3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je jednaka: (1) a= ILly-dyl. Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odreduje se obrascem:
(2) "=

b) y=x-arctg x.

* 1 429. a) y= arctg (1 +-); x

b) y=(x+

1

x

I~Lt1,Y1 .
Lly

Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac: (3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.

Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije. 430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x 2 - x za x = 1 i Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom. 431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom. 432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D. Izraeunati za x=3 i Llx=0,001: a) prirastaj i diferencijal funkcija; b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
<A

55

433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsina ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi 100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.

Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne vrednosti izraza (444-447) : 444. a) sin 46"; b) sin 60"3'. 445. a) sin 31"; 446. a)~1,02; b) CDS lSI".

b)~65.

447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za IDgJO 200,2. 448. a) IDglo 11; b) tg61".

435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksimaciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x 2 + 1. Odrediti prirastaj i difereneijal funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri zarneni prirastaja diferencijalDrn.

449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule: a) yl+h""l+
~

Zh;

1

,;;-;1 b)~1+h""1+3 h.

450. !,rirn~norn pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izracunatI:
a)

-JDl4;
h

437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t 2 , gde je t vrerne u sekundarna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1; b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):

451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
a)e ""l+h;

b)ln(l+h)""h;

e)1n

l+h h",,2h.Dokazati. 1-

438. x->y=x3-4x2+7x+3 439. x->y=3x2+2x-l 440. x-+y=x 3 + x 2 - 2x

za x=I,03.

452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati x 1 1,004 453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.

za x=2,03. za x= 2,01. za x=2.1.

Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):

454. f(x) = x 3 - 3x + 2, u blizini tacke

Xo

= 2.

1 441. x->y= x 3 -5x 2 +x-l 2

455. f(x) = 3x 2 - 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x 2 -2x, u blizini tacke xo=O. 457. f(x)=x 2 +4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7, f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu funkciju aproksimira na odsecku [0, 2].

<.42. x->y=x3-4x2+ 1
443.

za X= -2,03.

za x=4,2.

56

57

. ). bJ. 462. Xn=Xn_l.. Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x 3 + +6x-l=0.5.2. 466. f(a)) i (b. i ako se pode od poeetne vrednosti Xo kOJ~ prp-ada lltervalu [a. sa tacnoscu 0. Metoda seClce (metoda tetive). 463. 464.a) (2) Xl =a-j('b)-f(a)' Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a.. Xn = <P (X n_ d. . b). ) konvergira ka korenu. dobija se druga priblizna vrednost X" i td.. . Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke (a. 2x-4x=0. X3=-" x. Xl) ili (Xl. a zatim izraeunati vrednost polinoma za x =0.1. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transforml~atl na oblik x = <p (x).* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x). 160. 471. * Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji grafik sadrZi tacke sa apseisama n 3n =n Xo =0) x I =-. b-Xn_.)je monoton i n-oo Xn-l.. sin x+x-l =0. bJ i f(a)f"(a) >0. Primedba 2. u intervalu (a.. n-oo * Primedba 1. tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren . f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena . Iz date pretpostavke niz xn (n=I. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3.. pri cemu je f' (x) # 0 za xE(a.. u zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x l) < 0 iii f(xl) f(b) <0. . Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X-4 = 0 uz poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2... ) korena ~ jednaCine (1) odreduje formulama (3) xo=a. Na ovaJ naell Xl = <P (Xo). Ako je f' (x) #0 i f"(x)#O u intervalu [a. 2x 3 -x2-7x+5=0.2.. tj. Ako je funkcija f(x) neprekidna u intervalu [a. sto je moguCe veceg stepena. 467. x. . 473. Njutnova metoda (metoda tangente).f (x'2. 5x 5 -5x-l =0. n .. ~61. co . f' (Xn-l) Plimrimed~~ 5. Ako Je a~xn~b (n= 1. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl P~im~dba 6. Niz brojeva Xn (n = 1. 468.2. 2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom tacnosti. 470.f(0)= 2 if(2)= 7.. f(a)(b--. onda je lim x n =!.:.. x 2 . koji zadovoljava uslove f( -1)=0. b). 469.159. . <X) Primedba 4.2..01. ' Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu do 0. b). .. dobija se niz brojeva Xl. onda se postupna aprok' * Ova nastavna jcdj~lica nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju. . 472. PribliZno odredivanje korena date jednaCine (1) f (x)=O sastoji se od dva koraka: 1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno jedan koren jednacine (1). xn=xn-l-f(xn-l) ](b)-f(~n-l)' Primedba 3. xlogx= 1. = <P (Xl). . x 3 -3x+l=0. 4J.. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom.. lim xn=!. 2 2 3.. x4+2x'-6x+2=0. x4+x'-2x-2=0. X"..01 realne korene jednacine (465-486).J.* Funkeija je data tabelom x f(x) \-2 25 1-8 ~\~ -15 1-23 4 simacija Xn (n=O. bJ i f(a) I(b) < 0. 465. x 3 -2x 2 + 3x-5 =0.=2n .

. "-' (>:-) f (n'" -1). a) f0~x~. d x"+' =x"dx=> x"dx=-"-'+C n+l n+l Za n=O imamo Sdx=x+C. d (arc sin x) f dx v1-x2 ~=. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C.'= -ctg x+C. x x 491. Ina na 492. 5.--= -. l+x2 l+x2 12. dx _··-·=tgx+c. a) S2x dx... d( -arc cosx) = "jl'-x 2 = f dx . a) S~ dx. b) Sx 2 dx. dx 10. 4. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c. a) f~~. 502./t:. dx dx 11. l+x2 l+x2 Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee. f 498. fdX r v 1.x'= -arccos x+c. 489.ez~z) dz.E.-.2 --·dx • 3 X 1 fl 2. sln 2x sln 2x 9. arCSill x+c. d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C.x2 .4t 3 ) dt. a) f(X 2 +2X+ ~)dx. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c.1.. a) fe Z (I. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c. 3. c) f4:r f "C" •• _ .. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c. cos 2 x dx dx 8. 6. d(-arctgx)=. d(-ctg x)=-. t 499.. b) re + J---.::-=f dx -=arcctgx+C. r~) . 490./ f X . a) f(at+~) dt.. integrale (488-518): 488. dx. b) c) f( . 7. f b) f(X+l)(X -3) d 2 3X2 X. a) dx cos x f l0x8+3 ----dx· x' .- COS2X dx sm 2 x cos 2 x t I 63 62 . b) f(5X 3 -4x 2 -3X+5)dX. a) fx~ dx.to1 dt. d(tg x)=··~-=> 2 494.

zx 2: dx. _--_.. Je. 1 523.. y'=3xz-l. Za t=2s telo prede put $ = 16 ill. x 522. Je lxz - ~i~'.. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t 2 +4t)mjs. Y'=2(x--\). Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. 514. 518. 4 Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. 508. 528. 507. x . a) 506. 521. a) J(~. a) Jctg 2 x dx. 2 525. a) rz+xx~+~ dx. n M(l' 2).. a) J( 4 cos z-Ji9Z Z) dz. ~. 2). cos 2 z b) b) J~~4t2' Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene funkcije (519-526): 519..y-. M(O.. 517. a) J(~+I)(x-~+I) dx. y = _ .J-=:xCZ) dx. a) Ha'-x')' dx. Odrediti zakon kretanja tela. 5i5...z --x -. M(l. cos x 2 r. b) M(O. = l+x2' 1 x 4) . Y . Odrediti zakon kretanja tela. y'=e x +2x.z(1 _e. 520.503.---dx. M(I.-) dz.-. . a) Ja U (1+ii) du. y'=2x-4x 3 . 527. 504. 2 2 510. b) cos x 1 sin x' M(I. 0). Y'=:2(e'-e-'). _ 1 524.dx. b) Jsm Z Z J3-2ct!lZ~ dx. -1). 511. x 505. ··-. a). a) b) JtgZy dy.O). JX. b) J J+ J j.. a) J(sin~-cos~ + y...2+~) dx. . x n M(4' n 2). sm 2 x a dx bx z ' X4 1 ~SiD3X M(l. b) JCOSZ2:dx. l+xz 1 . 526. b) 509. y' =sin x+cos x.dx. Zatim konstruisati odgovarajuce grafike (529-531): 516.. J2COS 2y cos 2 y +! dy. Za t=" $ telo prede put $= 10 m. .

U !renutku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. ( dy f~~. 537. b 2xdx. a) 532. Integracija metodom smena Neka je x = 'P (t). 2 M(O. Metodom smene naci sledeee integrale (533-599): 1 a) f79~~6~i. Odrediti zakon kretanja tela. )25-9x 2 ' b) J)3-5x 2 ' r 7dx 544.'. a) J3y+. M (0. f1-3. 4 + sin 2 x' b) Jx (I + In'x)" r dx dx . 1 +x 2 r ~1-ln z dz. 'P'(t)dt. 2 540. x'dx. Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije oblik pogodan za integraciju. 535. a) Je. Tada je 'I' diferencijalna 543. e2xdx x. a) y" = -" x M (1.p(t)) .2).0). 2 b) y"=6x-4. gde je t nova promenljiva funkcija ('I" (t) 7"0)./' 1+ e'x. a . l+x 551. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t + I) mls2. a) J(5-2x)9dx.2. xdx. b) 530. e'). a) Ja x'. /. 2) M(I. a) Je-x'x dx. f~~9~. b) f fx ~--. I) 3" N (---. 542.x'x 2dx. N(2. a) b) r e"dx 533.O) N(-l. 2 Li~-I' 1 dx. b) J~:b2X2 . -2). b) Jx' + 1 r~2dx . y" = e". I-x dx. -I) N(2. y"= -sin x.x: 548. 550. 66 67 .. Jz 1/ J~I-e2x' b) 545. b) J--:)t b) Ja 2x . (1) Jf(x)dx= Jf(. b) 546. a) J35x'xdx. b>{. 2 dx +3 dx 25+4x 2 ' 531. 541.. b) J(4x+3)3 dx. e"dx . b)/ 536. a) f )f f COSXdX ------.. a) 534.529. 539. 4. 549.

.. 557.rx -. b) f2-1.. a) 555. cos 2x 2 2 560.. a) Jtg 4 x dx. b) 580.4. a)r~fdX. -..dx. b) fSin:': cos 2x dx . b) J. x dx 3·-x p~2dX6 . f~~~:sx.. a) J5"'" . a) --.J3=. b) Scos' x sin x dx. a) Jcos 5 x dx.. / 571. a) Ssin 3x cos 5x dx. b) Jsin 5 x dx.552. \ 570. 1+2sinx' 567. a) sU.-.. a) Jsin2xcosxdx. a) fCOSXdX . 581.) fCOSX dx. -"-. b) 562.dx. a) St sin (t 2 -1)dt. a) f.. dx. 3 3 . x 2+2' . 4+x 4 f cos2x 565.<Ix I.. 553. b) Ssin 4 x dx. Ssin x . J-~:x.... Y. 579.. dx2- x +5 ' b) V d:'". . b) Ssin b) 2 b) J. a) J~3-8 x 2dx. * 573. 569.Jx -.rx . sin 3x dx. 568. 559.i~f~. a) f. a) Jctg x dx. b) Jctg 4 x dx. a) Ie sin x cos x dx. * 574. sin z (~-t) * 577. cos x I~-=-' 554...' J t X 5 --. a) Scos x dx. c- b) f' xzexdx. dt t(1+-lnt). a) X dx. b) Isinixdx. cos dx. a) Scos 4 x dx. 578. a) Jcos'x dx.. a) {-. a) f _ _dX __=. SlllXCOSX h~n3:~:. f b) "" ~' . a) f. x 1 sin 2 x 563. flnY dv. b) * 572. 566. 564..ji +4 sin xcos x dx. cos'. a) "-0- 1 b) P-2COSX dx.. a) Scos(ax+b)dx. f--~-· x In x In (In x) b) t-n V...-5~' b) l. 2 dx b) f . f (- dx_. SIn x b) . sin2x . _ . b) f-~t---. b) Stgxdx. b) Jx cos (xz+ I) dx. b) Jcos 4x cos x dx.:x'.- J:~~'. 556.. 561. d-= 2 3 · COS X * 576.z. 558.yI=6x' x 4 dx.rx b) f2 * 575..t)~t. a) Jsin5xsin3x dx. x sin 2 1nx' V-·f-J:1U:X dx.2 sm x ~. a) rn'~d~. e bye=xsinxdx.

584. * 59ya) +0.3.~ x dx * 595. 586. a) Ix cos x dx. b) Jxlnx dx. Npr.. a) Jx ·rxdx. a) J~b2. b) SJa2-xi dx. dobija se obrazac za parcijalnu integraciju (2) JJ2+$g:~~2 Su dv=uv. * 591. a) * 587.~ dx . b ) J x4 --. a) 585. b) Sx Iolx-lldx.Sv du. * 588. -~dX' 2 Sin 5 x cos x ' b) CCO~5X dx. Parcijalna integracija X. Se"x sinbx dx itd . b) * 593. J~J~X+~2.Z. 596~ SxJa-x dx. 6(}1. * 598.2S' 583. b) J~-=-X2 Rarcsin X)2 d 4. 70 b) Sa"e"dx. (arctg y f. Primedba 2. b) Sx"ln x dx (n#-I). Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podintegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije.x) sin x dx.:2. f. 604.582. JJ~~:}l dx. SPn(x)e"Xdx. SPn(x) sin (ax)dx. * 590. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda (1) d(uv)=u dv+vdu. 2 ~ 8m x b) Ssin2x·ctg 4 x dx.-=--. a) * 589. a) (sin2x dx' Jctg 4 x ' * 599. lJ)/SX2 cos x dx. Jl+YZ dy. e" 71 . SPn(x) lox dx. a) S(1.• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena.~I1--. Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee integrale (600-623): 600. 602. a) Sxe"dx. a) 1~~sin:. a) Jarctg x dx. dx. * 594. 592. b) Lfi-2' Primedba 1. 603.

2k k-x dx x 2 -6x+13. 613.. b)J~. a) 77 Ie'''cos bx dx.' ". '. 2z2_2z+l' 630. b) lex cos x . -. a b) x b) Ix sinx cos x dx. a) f~~ dx. 609. x cos x ' . * 633.C~'$2-i ) f dx . 629. f-······_C()s:".: dx.~:". J(3x 2 + 6x + 5) arctg x dx. I -j I Jx 3 e-x'dx.3Inx dx. a) 6). J"l5+2x-x 2 dx ---2 Jx +4x' dx b). a) b) Ix arcsin x dx. f dx x 2 -4x+ 3' 611. a) Ix (arctg X)2 dx. a) Jsin(lnx)dx. b) Ie'" sin bx dx. /. Dokazati da je: a) b) b) Ix 2 arctg 3x dx _ 606. x dx . 3 f--:---. --t I b) b) Iexcos x dx. / !~VrJ"~+ a2 dx. a) Jx arc tg x dx.. . dx. ' . .t () o.lnl~=al+c. !lU:. . J ~sin 2 x ~-. 2 * 618. a) I(x +x)ln(x+ I) dx. 2 J2x -6x+5 b) * 619. b) Iln 2 xdx.. 626.. b) 614. 2a x+a 608.r .d I I I I 628. a) Je"sin x dx. f f dx x _a 2 2 J. l+x 632.a~. * 622. farCj/. ---z2 l-x b) Ix2 In . b) Icos(lnx)dx. cos x_ 2 \ ~ - 607. b) b) Ix 3 e'xdx. a) JJ2-3x-x dx eXdx 2 ' * 620. P_x 2 f~=llnlk+xl+c. a) Jx 3 cos 3x dx. * 624.6: a) J~x2-a2 dx. Izracunati (625-634): 625. 612. * 621. a) J(x 2 + 5x + 6) cos 2x dx.dx. dx. a) fJl+e"+~ix.. ' / sm 2 x I . a) JYcos x dx. * 623.. I 627. a) Ixln(x2-l) dx. . I ! * 617. . 615: a) Jx ·5 'dx. a) f- f--·. a) Je" 'sin x dx. -.b) _ ____ '_ ...---2 sin x-:-6sinx+12 dx .2X_X2 dx b)-----···. x 2 -6x+5' b) f -J_dZ f f 3X2-2x+4' dx . 2 631.

:' * 1 639. dx.a)k(x2 + px + 642.dx.643..\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna. a) !. ..(x) .. onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne razlomke: (2) 3x-2a b) f -'~. a )f f x dx (x-1)(':2+1). 2X2 * 948. M" N.' 2)2 dx. - 4.-lni. . . LSa 2 dx. se odreduju metodom neodredenih koeficijenata. dx' x 2 -x+l ' b) b) f _.* 634.x. ~vnajcdinica nijc prcdvi. a ) f3x2+2X-3 dx' 3 . --·~-dx· b) Nepoznati koeficijenti A" A" . a) f x -6 ~--~~dx' x 4 +6x 2+S dx " x4+1' 3 ' b) 638. .2 d x 3 x -4x +4x dx x-S . a) f-3X=!. a) f ~3d~1.x'+4 f X3 dx. L4~X" h3=-~:.4. Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka: (1) 641. lzracunati sledece integrale (635-653): 635. f.7x+ 1. 650. a) dx (x-l)2(x-2). a) sex 2 ' 1)' dx' b) f_. a) f dx (x2 :'::3)(X2 + 2). x2+3x+6 dx. a) x-2 S dx. b) a) f x 22x-3 -5x+9 ' b) r~X+I-. 3 b) 646._ dx. 647. Q(x) f~-' X4+X2' x -x ' b) gde su P (x) i Q(x) polinomi. x -4x+3 X3 ~- 649. . . b) L-Jl-4~. 651: a ) f + b)i'.- X3~X X 3 dx.zijc.. fx:11' 645.-:'::1 S dx. qt.~:'+1 dx. Ako je: Q (x)= (x.i''. x-I a) f x +x'-=6'.:3+~~. lotegracija racionaloih fuokcija I' 640. M" M2 .2dx l-x4 ' 6x 2 636. a cx± Pi visestruki kompleksni koreni. I=SX3+~2-16X+16 dx... x-1 f(. I 74 75 .. pri eemu je izloiilac brojioca P (x) manji od izloiioca imenioca Q(x). x 4 -ax 3 b) 644. b) f . A k .'.~. x _x + ' gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x).~ liN}"! 3 i) dx. a) f -~dx' + XS 2 x 3 _1 ' b) f .!. b) f . +x-1 X 637.

naziva se Rimanova integrabilj"".". a) f eX dx. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a.2x + 3x 2 ) dx. 4 (1 ) f " def... a) b b) f xdx.rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene mtegrale (657--673): 657. W. c) 660. b].i.. 3. X-I. a) f (_____ 4 " n 2 1 -sin X)dX cos 2x b) f(cos x 6 n 4 -/---. n 4 b) f(CO~2X -.1___ ) dx. sm x 2 . " 3 b) S (cosx-sinx)dx. b) J(X2+ __ X4 8 4 c)S-rxdx. a) * 653. Segment [a. a) f(-rxf(~i) ~) dx. (2) Jf(x) dx=F(b)-F(a). x-I 2 2 662. i uoCimo zbir =X'-X i_l. " " b) b) f cosx dx ~-)dX'. f(x) dx = f. tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jednakost: b 661. Na svakom segmentu (Xi~I' Xi) uzi~ Primenom definicije odredenog integrala izracunati sledc6e integrale (654--656): b 654. " b (a<b).' dx 1 dx. 1 1 f7x 1 3 1 1 1 9 c) f 8 1 . a) J~.* 652. a) fkdx.. b) f$2 dx. Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu izmedu odredenog i neodredenog integrala. Suma CT"= L: f(~. bJ. bJ. Lai bniz 1646-1716). Da bi funkcija bila integrabilna na segmentu [a. 27 L: f(~i) j=l n Llx. b]. Newton 1643-1727. n 1 na suma funkcije y=f(x) (B. Ako za funkciju f(x) vaZi (1). a) f. a) f cos x dx.. b) b) Llx.)Llx. Primedba 2. b " " f sin x dx. G.= fx 1 3 2 3 dx. i= 1 gde je Llx.. 1826-1866). Odredeni integral Primedba 1. Ako postoji lim " L: f(~.. maxAxc"o i= 1 lim ~ 659. Primedba 3... ~ • o S e3x dx. i ako je konacan za rna n-'co kakvu podelu segmenta [a. naziva se odredeni integral funkcije f(x) u granicama od a do b u oznaci b 658. kaze se da je integrabilna na segmentu [a. <xn=b. Riemann.y. " 664. n 663. dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan broj prekida prvog reda. f e"dx. a) mamo proizvoljnu tacku ~. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu [a. -1 Se 2X dx. Formula (2) je osnovna formula integralnog racuna (1. 655. b]..)x. 3 b) J3.. bJ podeli se na n delova tackama: a=xO <x\<x 2 < . 656.~~.5. !.2 o 2 C)J~. Primedba 4. a) f -1 3 (1.i~) n " 3 dx.

a) j(2x-l)3dx 2 1 * 676.i) * 1 dx<4'1 2 x * 670.cos 2 x dx. B i C tako da je 1 7 671~ a) S(3x+2)lnx dx 1 2 b) S 2 In (x + #+T ) dx_ -2 /. jednaCine: 2" 672: a) " Hin~:.x dx' 1+x2 ' o b) Sx 1 . a=l. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A. 2 ~ " b) Sx cos dx. Ssin x dx = " 2 sin 2a. b=2. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovoljavaju jednacinu: a '"2 * 668.Z' 1 3 b) 4 f o (t 3 -2at) dt=5a z . a=O. a) Sx o 2 cos x dx. 0 c) fSin3x dx.j3 3 a) f(t-10g2a)dt=2l0g2~. CER). 681. a) f 0 ~e"-1 dx. o . a) f 1 +dx xci 0 1 b) f o 2 1+x x2dx 6 - 679. o 1 " 1: :ra fG~+I. B.(2)=33/\ Sf(x) dx=. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost: 2 3 * 669. b=e 2? 78 " Z 682. lzracunati: (681-683): 1 674: Za koje vrednosti c vazi jednakost: b Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b).cos x dx 0 " '2 b) Ssin 2 x . 1 b) S(x2-2x+2) e"dx. a) f~:=:-. Odrediti brajeve A. 0 * 675. o 79 .:i . ako je 3 a) f(x)=2x. Odrediti sva resenja po a jednaCine segmentu [2. a) Ssin x . 667. b) J(2 X 3 + 1)4 x 2dx. o log2_a x 4 673. a) f~X2. * 677.4 x 2.(I)=8/\f(2)+/. o 3 * Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz 680. 2n]. koje zadovoljavaju jednaCinu: " o .. b)f(x)=lnx. 3]. o o S(3x Z +4x -5) dx = a a3 -2. a) Sx In (1 +X2) dx o * 1 b) f~t9. a a) f"rc tg_.1 665. 3 ln x dx. * 678. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0. o 1 a S cos (x + a 2 ) dx = 0 a sin a na 3 666.

* I x -1 ar7r-: /1 • = 2-ix + 1 arcsin x + 4. b] menja mak. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P fignra Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a.' ovrsina ra vnih 4. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d (a < c<d < b).6.b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. bJ data obraseern (sL 1): b y x SI. b] i 'k .683. f(x). o 1 Primedba 2. '" . Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je ispunjena nejednakost f(x) ~g (x) za svako x iz segmenta [a. bl Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu [a. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. Jln (1 + x') dx. bJ (sL 3) data je formulorn: b h b 2 688.* In 4 I P-=-4 __ x ~t~="-. tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem: RI . 2 6 68. " x a 0 b SI. 4 1 Primedba 3. 3 (1) P.. ti. " . y= f(X) SI.l Primedba 4. bJ i ako je f(x) ~ O. pravama x = Q.* f (t 4 x t 2 ) -2 dt ="3' n (3) p. b· d 'kom x-ose za nog lukom krive.b= fj(x)dx. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data obrascem: Resiti jednaCine po x (684-{)88): 685.J2 . 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramcea 0 Je "'. o 687.. * It71+t2-·=y1+x t dt x aretg (-2 . ' arctgx. X = 1 0 sec x E [a.

Y= -x 2 +lOx-16 i y=x+2. \1 + Sf(X) dx. y=sin 2 X y=O. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i parabolom y=2-x 2 • 692. SI. x 2 + y2= 16 705. y=sin x I Y=lxl· y=2 __ X2 696. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga. 697. y=6x-x 2 y=x+4. X=Q (a>O). 1 709. 711.(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx " . (0~x~4). y=3cOSX 716. d y 701. (O~x~. (0~x~2). pravama x=l ' x=a (a>l ) i y=O. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2. i lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734): y=O 698. b) elipse. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i pravom y=O. (O~x~n). Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma. 695. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i x 2 =2py. x 702. y=e. y=x2-2x. x 2 + y2= 16 706. 717. (O~x~2). X2+y2=4 707. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive: 1 Y=-1.x i x=2. y=---1+x 2 710. X2 Y=- 1 2 2 715. y=tgx. y=e". 694. y2 =4(x+ 1) y2=6x y2=3x 4y2= 3x (-1~x~4). xy=3. y = tg x y=O n 4 82 83 . Y=2-·x 2 713. x 2 +4y2=4 689. 691. lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole 7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1 i pravom x-y-1=O. Y=lx'l 714. y=T+x i ' x=O 1 712. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i osom Oy. 693. y=x2+4x 703. 4 704. 690. Y = 2x 2 + 1 y=x2+10.).

4). (-2.4). 5x-6y+1D=O. 746. y=O (a>O).. 2 1+ 724. 1'=2x x 722. y= . Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive 2x y . Y=2 y=2x.. x 2 -6x-4y+13=O 728. x2 744.y2 = 9. r 2 + 4y2 - 20 i 750. Izracunati ~ovrSinu oba dela na koje parabola x 2 =12(y-l) deli krug x 2 + l' = 16.. 743. x-3y+6=O. 3y=x2 i X2+y2+6x=O.. y=X.. y3 = x2 . Data je funkcija x--+y=f(x) a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju. y= x 3 x+y=4. 4y2=3x+6 2 733. . 4x2-9y+18=O 730. y=2x-x 2 y=x 2 2 y=3-2x. -. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748): 725.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu. povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2) 751. 1'=1 x=8. y=5". y=8. y=x 3 737.. b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive osom Ox (749-752). x 2 +4y2 = 16. x=a. x= 3a 2· 2x2-9y+36=O.2j2). y= x2-11x+28 x-8 x 2-5x+4 -~~--~- x+ 1 . 3 721. x 2 -5x+4 749. * 740. x 2 + 4 Y2 = 8 i 4y2=X+2 (-2. x=2-y-y 2 734. y=-x--S- X=O.. 6y 2_25x-50=O 747. 2x-y+l=O. * 739. osom Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S. 736: lzracunatl osom Ox. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne krive y2=X2~X4 . y=--~- In x x x=e. y= -x. y=r 723..x.2 720. x=2a. y=7-3x. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x 2 . 719. x-2y-l=0... 731 . 742. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug x 2 + y2=8. y2=8x x 2 =9y 2x-3y+8=O. 732.x.. i 726. y'=x.y=2+4x-x' . y=X. y=x. i * 741. ordinatom maksimuma i osom Ox. 735. 727. * . x=2. y=4x. 4x 2-8x-1'+5=O i 745. y=2_x 748. xy=nI. * 738.

Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog krivom y=sinx i pravom y=O." .' d . 754* ~d::'~i{i . a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b' x-a 2 y' = a 2 b 2 i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox. 5) izracnnava se obrascem b 759. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat· ". . Primedba 2. OSOll X. * 766. c) loptinog sloja visine h. a ° 756. 2 'B . y c. 761. pravama x-O.". 760.7... ( >-1) za ko]'e povrs lika Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 • "' ograD!cenog pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1 y=!ax 2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost. =fl(X) i y.Primed!:. x!b (a<b) oko ose Ox (st... Y (s1..a Z y2 = a'b ' i pravama y= -b i y= b oko osc Oy. .lo~ rot:=. b) lopte odsecka visine h. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga x'+(y-b)z=r z oko ose Ox (b>r). 758. 755* Nap.(x)c. ( 3) Vx =n Jrl~~--)I~)dx. b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' . 1]. Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog lukom krive y = aX i pravo~m y = oko ose Ox u intervalu [0. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu: a) lopte poluprccnika R. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka ose Ox.ko ose Ox u intervalu .= n Sx 2 dy. (2) Y. .ar-.cijom=okO ~~ omedenog knvom x=g(y). . b) osc Oy.:m~~ar p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog lukom krive Y= til xi pravorn y=O. y x=g(y) 762._ 2 seee kruwicu Xl + y' .::: 3. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x 2 i osam Ox. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0. i( ) 0 pravama x-a I tra eza omedenog krivom y =.5 51. X. 6 764.. ° (1) Vx =1C Sy' dx. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog 752.1J · db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll P nme a .sat' Je i naCillU para bole odseca odsecak povrsllle 9 . c) prave kruine zarubljene kupe. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine rotaciooih tela [°.1]. y=~-~--~~- x'+7x+ 10 x+l krivarna Y. u intervalu [0. 87 . Zapremina tela na~ta. 757.fz(x)) i pravama x=a i x=b (a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem b * 753. I . b) prave kruine kupe. ~. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi· ne ogranicene elipsom b 2 x'+a 2y2=a 2b 2 oko: a) ose Ox.2rx = u tackarna A. 6) izracunava se obrascem d OYc~l~ ( 765..=f. ni poeetak od date 4.(x) (f. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu: a) pravog kruwog valjka. b x o x 763. n] oko ose Ox. 51.

lzracunati zapreminu nastalog rotacioDog tela. oko ase Oy. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6.X= ± 1 y = 0. . 3 x x+y=4. y' =4x 777. x+ y=a. Y=1+ xi Xl . y=sin' x. Data je parabala y2 = 8 (x . Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5. aka ase Ox. Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3. aka ose Ox.v="x 2 x = 2. x'-y'=4 790. 769. y = Ix'i y= 4y'-3x=0. aka ase Ox. y' =4ax 7t x = a. y'=4(x+l). aka ose Ox. +ay= a2 778. 771. x = a (a >0) aka ase Ox. 781. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4. 3y=x 2 x'+y'+6x=0. y=8 779. y =0. 776. 784. x'·-2y=O. oko ose Ox. oka ase Ox. X=- 3 y=o. V). 796. oko ase Ox. lukom krive i os om Ox. 793. Izracunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure ogranicene pravom i paraboloID. e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka ose Ox. 797. x'+y'=8 775. 792. ako ase Ox. ako ose Ox. 795. . aka ase Ox. y' = x. ako osc Ox. y>O) kaja pripada krivaj: a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M. krivam i asam Ox. parabalam i asam Ox. y) para bale: a) adrediti jednacinu tangente u tacki P. oko ase Oy. 788. b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure ogranicene tangentoID. x=O 787. x=O x=7t. y=r' 782. b) ose Oy. y = x' y = J'~. y=x'. y2 _ 3x = 0. x = 3. oka ose Ox. 798. x=O.2) i tacka P (4. 786. x2 + y2=4 770. aka ose Ox. x=o. 772. y=x+1 783. y=_x +2 y=lxl. y=casx+cos2x. x'+4y'=4 773. 7t 2 768. ako ase Ox. x=O. y=5'. b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama.3)' y= 0. oko ose Ox. lzracunati zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene pravom.akaaseOx. x'+y2=16 785. b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox figure agranicene tangentom. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag krivom ay2=x 3 i pravom y=x oka ose Ox. oko ose Ox. Y =. y=x' 791. ako ase Oy. adseckam ase Ox izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2: a) odrediti jednaCine tangenti kruz.nlce u presecnim ta6kama sa datom pravom. 789. y' . y=O ako: a) ose Ox.lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji je ogranicen krivama (767 -790): 767. . Y = cas (x. 774. x = ° (x>O). aka osc Ox.x' + 2. y=x'(I-x') 7811. y=e'. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag krivam ay2 = x' i pravama x =0. oko ase Oy. oko ase Oy. 794.3x = 0. y' = X4 (I + x). y>O).

-1).: od x = 0 do x = 1. 0) i A(3. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi ogranicenog lukovima krivih y2 = x 3 i y2 = 4x oka ose Ox. 0). y) koja pripada paraboli.. figure . S09. Izracunati duZinu luka para bole 800.j8. parabolom i osom Ox. SOl. ~). " t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka i (t . S15. lzracunati zapreminu torusa x 2 +(y. figure omedene linijama: y = arc sin x. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine lulm krive Primedba 1.~". onda je duZina luka s krive 90 * S17. S12.x 2 izmedu presecnih tacaka sa osom Ox. '"nvom Y= x+ 1 1 pravama X= 3 . Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem. S16. .-'~~= yx2-4 * 805. kao i odnos zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida. oko ose Ox. <t 2 )· S06. S02. Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod ase Ox.8.. . y=~(ex+e-X) izmedu tacaka sa apsci- yx +4 y=O. S13. * S18. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 .}'2 i pravama x = 0.0) i M(~. y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangentao Izracunati: a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom. Odrediti koordinate tacke N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna. 2) i B (2. Odrediti duZinu lancanice sarna x=O i x=l. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. y=~ x 2 izmedu tacaka 0 (0.. Izracunati duZinu luka hive 1 r. y = 0 i x = 1. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3. izmedu dye tacke sa apscisama x=a i x=b (a <b). 2 2 2 * S03. '-7=-. iznosi (1) s=S~ dx.2j2 = 1 oko ose Ox.* 799. koji nastaje obrtanjem kruga SOS. a b Primedba 2. oko ose Ox. y=a(l-cost). Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x 3 izmedu njenih tacaka 0 (0. oko ose Ox. Duzina sluka glatke krive y = fix). x = 1 i * S14. y =:3 (3 .X= 4 1 Y= 0 . parabola y2=8x i tacka N(x<9. figure ogranicene grafikom krive fix) = 811.5.1. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od x=~j do x=.x) y x izmedu njenih nula. Ako je kriva data jednacinama u parametarskom obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne funkcije). gde su t. * 804. OSOID t2 (2) s= SP2 + y'2 dt. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole. lzracunati duzinu luka parabole y = x 2 . r:. U tacki P(3. ~3). S10. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume linije x 2 + y2 = r2 807. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox. omedene k . 91 . Izracunati duZinu luka para bole y = 2~. Izracunati duZinu luka krive linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa apscisom 0. Data je kriva linija y=ln(l-x 2 ).2x -1 izmedu tacaka A ( . Data je tacka M(9. 4. Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint)._ parabole i duii MN rotira oko ose Ox.

Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4 oko ase Oy. . 829. Primedba 2. a]. 3].od X= -2 do x=2. b) amataca kupe. Rad ko. Primena integrala u prirodnim naukama 823. oko x-ase. nn segmentu [0.2 = 1. "X " 830. duzlDa luka knve y = --2--. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide xii + y> = 00 a3 oko "se Oy. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive 1 r y=6v x (12-x). d . Izracunati duZinu luka krive y = arcsin ~ --x 2 ad tacke A (0. luka * 820. Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox. 835~ a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice x 2 +(Y_2)2=1 oko ose Ox. 826. -J. . Primedba 2. 4.i vdi promenlJ'I'va SI'1 a f x. e"+e. Pr. ako ose Ox. 834.f(I)). Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x. c) amotaca zarubljene kupe.ad tacke A (0. luka krivc: r = 4 + x koji odseca prava x = 2. luka parabole y2 =2px. b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse x2+4y2=4 oko ose Ox. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy. sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) ~ 0. na segmentu [0. u intervalu [t" t. lmama analogni obrazac (2) P y = 21< f x-JT.9.x 822. 1 1 * 821. na segmentu [0. na segmentu [0.=- 828. krive 0 0 k ase Ox..]. lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc y2 = 4x. lzracunava se po fannulI: (1 ) 825.) ' premestllllju . Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi Primedba 1.JY = 1. 2 2 2 s= " U(t) dt. Primenom odredenog integrala izvesti obrazac za povrsinu sfere paluprecnika R. lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i y=e. oko osc Ox. Izracunati povrsinu povriii nastale t" fa aCIJom. 0 k Dose Ox. Aka Je . izracunava se abraseem b * 832. krive 9y2 = x (3 _ x) 2. 1t 4]. e ro t " aCIJom. 10 lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy. ako ase Ox.".1) da tacke B (x. petlje 4. izmedu tacaka Cije su apseise x = a i x=b (a <b). 824. ( pn " J matenJala tacke duz ose Ox. odreduje se po formu!i b " 827. aka ase Ox. od X=a do x=b. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox luka glatke krive y = f(x). . (1) P x =2nfy-J1. izmedu njenih nula. 831~ Odrediti povrsinu povrs"l' nastal ..z dy.+. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x.f(0» da tacke B (1. * 833. 2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu: a) amataca valjka. .+fi dx. + .819~ Izracunati duZinu krive linije -J-. (2) A= ff(x) dx.. . n].--.y) dakazati da je y2 - 1 3 y=3 X . Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po rra~oJ. b) Y 1 = 4 _ x: -2 4. a) fzra~unatj povrsinu povrsi nastalc rotacijom.imedb~ 1.10.

Odrediti rad sile F pri sabijanju opruge na 0. jedno od drugog.1 m. 37. Na kom rastojanju se tela nalaze.02 ill. u istom smeru jedne praye. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na 0. * 847.koeficijent proporcionalnosti (u N/m). Odrediti: a) predeni put u toku prve 3. Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. :42. Na kom rastojanju se tela nalaze. Brzina kretanja tacke je v=(6t 2 +4)m/s. sekunde.8t) m/s.apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom F. c) predeni put tacke od poeetka kretanja pa do njegoyog prestanka. .anje spiralne opruge oa 0. Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0. jedno od drugog. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile koristi se Hukov zakon (3) F=kx. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t 2 +2t-l)m/s.8t) m/s. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t 2 + 2t) mis. u istom smeru jedne prave. .Primedba 3.12 m.. Tacka se krece brzinom v=(12t-3t2 )m/s. pod dejstvom sile od 60 N. Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo. Spiralna opru!la raste~nuta je na 0. Brzina kretanja tacke je .01 m potrebna sila od ION. a drugo brzinom v2=(6t 2 -10) m/s.41. b) predeni put u toku 3. . sekunde.4U. Odrediti prcdeni put u IOku 2 sckunde. b gde je F . . kroz 10 sekundi? Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39. Izracunati predeni put u toku 4 sekunde. kroz 5 sekundi? Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke. a k . Odrediti predeni put tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka . Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t2 mis. a drugo brzinom V. * 846. Odrediti put koji prolazi racka za 5 sekundi od poeetka kretanja.05 m utrosen je rad 25 J.= (9t 2 .04 m. :3'). Tacka se krece brzinom v=(24t-6t 2 )m/s. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke. Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja. ako je za sabijanje na 0. Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s.2-9. =(4t + 5)m/s.lS. I I f • . x .sila (u N). Za sabii.36.

. In y=Ctg 2' b) x ~-. v=2t+ 3t 2 . Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M brzinom v: a) M(4.f(x) 9 (x) promenljive se mogu razdvojiti. X= -2. 1 b) M(2. 6). b) ~-2 dy-x. 850.VGLAVA Odrediti partikll. 860. 97 96 • Ova tema nije prcdviden:l na~tJ. k= 2y 862.lYnilll pJanom i programom za gimnazije. 1t 855._=---. a) x (l + y2) = yy'. 849. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O. a) ~ dy=JY dx. ydy=xdx. 865~ Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice takode kruinice. d ctgxsmy y. x-I y-2 858. 852. a) y 2dx+(x-2) dy=O. 856. s=4 za t=}. a) (1 + y2) dx-'/-..-3). 859. b) M(O.= ~._. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se integracijom leve i desne strane jednaCine (2): (3) dx 2 cos xcosy . Primedba L U diferencijalnoj jednaCini (1) y'=. Primedba 3. y=1 za x=l. * 866. a) (1+y) dx=(x-l) dy. 864~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax 2 b) xydx=(1+x2) dy.=4 " •. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein: dy (2) 9 (y) = . ).f(x) dx./l=? dx=O. -. X Z + y2 = 2ax b) y'tgx-y=a.1.-I). dy=O. Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima dy dx 857. Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853): 848. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1* DRUGOG REDA 5.. s=4 za t=2. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih (1 + x 2 ) (1 + y2) = Cy2.m. y=4 za x=O. . v=4t-6t 2 • 861. 851. n y=nzax=-3-' 5. b) (x 2 _ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0. Primedba 2. s'=3t 2 -2t. k=4x-3. resenja koja zadovoljavaju date pocetne uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859): 854. 0). Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat koeficijent pravca tangente: a) M(2. dy 3dx * 863. s tg t dt+ds=O. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse . Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih fgd~) = ff(X) dx + C.

2.=O za X= . 873. 874. 98 99 . a) (t-s) dt+tds=O.y2 = a 2..a k ' y = 1 za x = I . 5. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro grama urana. JednaCina oblika f(x. 880. y'+-------=O.l' . ux. ako je y=O za x= 1. 882.l'=tg x i. x+1 2xy 4x 884. Jednacina oblika (I) y'+yp(x)+q(x)=O.y)+ xy' = O. naziva se linearna diferencijalna jednaCina prvog reda.jxy-x) dy+ydx=O.2--.y)dx =g(x. b) y.867~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x 2 .y) dy. a) (x+y) dx-xdy=O. Y' . a) xy'-x 2 +2y=0.(x+l) 3 =0. y =2:.sin x=O. a) xdy = (2x + y) dx. 870. x 881. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik (2) Y'='PG)' = Primedba 3. 875. y' =}' In . (I) Primedba 2. 871. gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x. 883. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktivne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj kolicini urana. 88G. b) xy 2dY=(X 3 +y3)dx.y) homo gene funkcije istih izloZilaca. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u rna kom trenutku vremena t.. 2 l-x l-x 2 b) Y=y+1. x(x+2y) dX+(X2. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne jednacine (I) u obliku (2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx). I 877. svodi se na Primedba 1..3. a) y'-2y-3=0. ako je y = 1 za x = 1. xy+ y2 878.2y2) dx+ 2xydy= O. (Y+P-+yz) dx-xdy=O. 885. smenom y jednacinu koja razdvaja promenljive. y'-y etg x. Primedba 2.y) i g(x. b) (x-2y) dy=(x-y) dx. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O. b) (x. 872. gde su f(x. 2x+ Y k .-.y2) dy=O. b) x+y+(y-x)y'=O. s' cas t+s sin t-I=O. b) y'+xy=x. a) (2. Linearna diferencijalna jednacina Primedba 1. = . Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890): Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876): 869.. Homogena jednaCina.--:-' a 0 Je y.-2y. Y. (x 2 . Homogene diferencijalne jednacine prvog reda . naziva se homogena diferencijalna jednacina prvog reda. 0 Je x 879. Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina (877--880): * 868. x x 5.

y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2.'-:. Odrediti opsti integral jednacine y" +aZy=O. y * . 100 . a) y"+3y'=O. a) y"-4y'+3y=0. 908.ako je y= I za x=O. y' -2xy=(x-x 3 ) eX'. cosx dze ' 902.x ' * 889. * 914. y'+ycm x=O. . y' + Y tgx=-.887.4. b) y"=4. dmz=m Z a k a Je dO eo'1 dm =12 = 903. --=12t akoJ'es=2i~=20zat=O Z dt dt' za m=O. y"= -12x z +8. 904.+. * 915. b) y"-9y'=0. akojey=lzax=2_ 894. Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove u sledecim zadacima (891-896): Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove (899-904): 899. 907. b) y"+4y'+7y=0.+2:=:.:-:.5 sin2x. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2. x x_ 5. c) y" =cos x. Odrediti opsti integral jednacine (909-916): 909. 897.y=-2 a k oJe y=1 za x= 1 . Odrediti opste rescnje jednacine 911. Primedba 2. Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja. a) y"-6y'+9y=0. 895. y"=2y' ako je y=I. a) y"+4y=0. * 890. a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom.:2 y= x+xz . * 888. y" = 1-2x._3 Y =x 3 e< akojey=ezax=l. ako je y=O za x=O i y=1 za x=2. a) y"+5y=0.:~ 906. a) y"-6y'+13y=0. b) y"+16y=O. 3 2 896. 900. d's • d. * 916. x Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja (905-907): 905. b) y"-y'=O. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda.5 i y'=1 za x=l. 9 01. b) y"+9y=O. * 912. y. Primedba 1. 910. 1+2x 898. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O. * 913.1+2x -. 1 891. a) y"-2y'+5y=0. y"= -12x 2 +4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1. y . y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1. . 893. a) y"-9y=O. b) y"-3y'+2y=0. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog reda ima oblik y" =/(x). b) y"-y'-6y=0. y. c) y"-y=O. y' + 2xy= 2x e. Odrediti opsti integral jednacine: a) y"=O. b) y"-2y'+2y=0. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4.

Datje skup E={1. 4}. 103 (2) 102 V k=n' . a 3 .. 9. ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju? 924. Odrediti broj reCi.an }. . 7}..k) elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih elemenata skupa E. . 920. Definicija 3. 2. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M.. 4}. 3.. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad elemenata datog skupa i odrediti njihov broj. 929.an }. k} u skup E={a a 2 . . 4. Izracunati VI + V~ + V~ + 6. koji cine svi prosti cinioci broja 2310.. . 3. 3. od 5 slova. Oni su medusobno razmenili fotografije. (n-k+1)=-( ~-". koji Cine prosti cinioci broja 3570.. . 3. 925. 5. an su sva biunivoka preslikavanja skupa E. Varijacije sa ponavljanjem Primedba 2. 6. an su uredene k-atorke sastavljene od elemenata skupa {a 1 . 2. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10 cifara a cia se cifre ne ponavljaju? 919... an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju. Varijacije sa ponavljanjem klase k. Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. a 3 . Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a 2 . Dat je skup A={1. Formirati sve varijacije druge i treee klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov broj.. a 2 • a 3 . a 3 .. a 3 .. . ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i ako se nijedna cifra ne ponavlja? 930. n}. 2. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a 2 . Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l 922. . . Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat je formulom: 928. . Dat je skup E={l. ..={1. 1.. . " Definicija 1. . Slav 2. 5. ako trazeni brojevi sadrie po dva razliCita prosta Cinioca'l 927. Koliko je ukupno podeljeno fotografija? 923. Neka je dat skup E={a a 2 . 918.. =n(n-1)(n-2) . 1. Ekvivalentna definicija ovoj je: Definicija 2. 7. 2. 7. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?. Prikazati sve varijacije druge klase sknpa E grafom. n-k).. ako trazeni brojevi sadde po tri prosta cini?ca? V. . Varijacije Varijacije bez ponavljanja Primedha 1. koje se mogu napisati pomocu azbuke od 30 slova.an } od n elemenata. Odrediti broj trocifrenib brojeva koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A. n) iznosi (1) n. Broj varijacija od n elemenata klase k (k". Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0. ••. bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja. a 3 . .. od n elemenata (n?-k) a" a 2 .. KOMBINATORIKA 6. 2. .. Dat je skup A= {3.3. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija druge klase? 926..VIGLAVA 917. . " Slav 1.1. 921.

jednak je P k. 1. koji se mogu formirati od elemenata skupa E. 940. 4. 939. 941. V~=72.2. 7}. tako da cifre bud u razlicite. 946. 5}. Stav 1.'" krn (n)=-----. Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna znaka . pri remu je m~n i kl +k2 + . 938. Definicija 3. a) 936. Neka je dat skup od n elemenata.. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta: a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka. k m medusobno jednakih. ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementarnih znakova? 942. k. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee biti nereseno . Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemenata.4. a) 935. Stav 2.3. k.5. 4. 1.. 3. gde je kl medusobno jednakih. 4.da bismo irnali 12 pogodaka? Definicija 2. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih elemenata zove se permutacija sa ponavljanjem. Odrediti broj elemenata.* 931. 5. . Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je . 3. odrediti broj elemenata x. 5. Dat je skup E = {O. Odrediti broj elemenata x. k2 medusobno jednakih. 7. klase bez ponavljanja kao 1: 20. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u samog sebe. k m jednakih m-te vrste. manjih od 100 000 koji se mogu formirati od cifara 0. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n elemenata. Odrediti broj elemenata.2. 933. Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva. i . 5. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formirati od elemenata skupa E = 1. 2. Dokazati da je v"n_l = v"n = n! 945. * 932. Odrediti sve razliCite prirodne brojeve vece od 1000. od kojih irna: kl jednakih jedne vrste. Odrediti broj elemenata x.6. Resiti jednaCine (934-936): 934.. Koliko razliCito popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka? 943. 2. b) b) 1:3. 3. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata iznosi 50625. V~=56x. 6. 3.. 2. _+km~ n. Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata v~ei je za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg broja elemenata. . 5 12 0 944. tako da se cifre ne ponavljaju a da krajnje cifre budu pame. tako da se cifre ne ponavljaju i da je zbir krajnjih cifara paran broj? 6. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu cifara 0.. jednakih druge vrste itd. a) n=380. 2. Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemenata 1680. Broj permutacija od n (1) P(n)=n(n-l) (n-2) . . Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od elemenata skupa E={I..4. Vi : V~-l = b) 7Vj=6· V'3+ 1 • 937.:. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su postavljene cetiri stolice? 948.. Permutacije bez ponavijanja Definicija 1. PerlIDltacije db' roJa varijacija treee klase od n + 2 elemenata. 7 aka se cifre ne ponavljaju? . 2.. l=n! Permutacije sa ponavljanjem Primedba 1.---·-k 1"1 k 21 · · · k m'I ' · nl 947. V~X+4: V~+4=2:3.

a) 0. ~-1)! (m . a ).. 6.. 3...3. Odrediti vrednost izraza: a) 8!+9!. b. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. a) 963.. b) nije manji od 500 ? 107 . b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 957. (2x-l)! (y + 2)! (y+ 1)(y+2) <100. 8}.!.1l. c.::::. Oat je skup S= {I. koje se mogu obrazovati od elemenata skupa E poCinje: a) sa 5. koje se mogu formirati od elemenata skupa E.53. (y-4)! 30 . 2. 1. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati od cifara 0.4. b) {2x'~3)!>420. elemenata 2. 1. 950. 5}. i koji su deljivi sa 15.3 .+:. 5. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva. b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 954. Ookazati sledeee identitete: (m + 3)! (m+l)(m+2)(m+3). deljivih sa 6.4.2.. b) £':. b) sa 123. 4. Oat je skup S={O.3.I2y (y-2)!' Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967): 966..... Oat je skup E= {I. moze formirati od elemenata skupa E? 958. 2. n! (n+l)!' 961. a zatim ih prikazati kao preslikavanje skupa E u samog sebe.2). a) (n-l)! (n_3)!<72. 3.949. jedan pored drugog. Skratiti razlomke (962-963): 962. a) m! b) n! (n-k)! n{n-l)(n-2) .4 i 5. Koliko elemenata sadrzi skup kada broj svih permutacija od njegovih elemenata: a) nije veei od 1000 . U prostiti izraze: a) J. a) 967. Koliko permutacija. 2. 2.D! = (n-l)! 1'. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jednak 5? 959. ito: a) u datom poretku.3. U koliko Sil permutacija. 3}. {n-k+l) (n>k) . a zatim resenje prikazati grafom.5): a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji se mogu formirati od clemen at a skupa S. a da se cifre u njima ne ponavljaju..00002. b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 956. 1..>:)!.2. Oat je skup E={l. 1. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. . Oatje skup S={O. 106 964.. . Oatje skup E={O. 8}. d}.! (n-4)! (n.3.::::3)! n1 Resiti jednaCine (964-965): b) n! (n-2)! .. 951._. 2..l (n-3)!' b) 955. b) 968. 6}: a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S. 4. (n ". a) (n + 2)! n! 72. 4}: a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze formirati od elemenata skupa S. (2x-3)! 20x! (x-2) ! b) . tako da se u njima cifre ne ponavljaju.2)(m·· 3) >0.2. 5. c) sa 8642? 952. 965. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa A = {a. b) u proizvoljnom poretku? 953. b) 102 ! 100! ' c) 6!-5! 120' 960.

ne uzimajuci u obzir. i. Odrediti n. ill. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permutacija od n + 2 elemenata kao 0. r. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne drina. t. nazivaju se kombinacije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata. Koliko permutacija od elemenata 1. 977. c poCinje: a) sa a. Formirati 58293. 0. ~ i. Kombinacija k-te klase od n elemenata. 2. b. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski uradenim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a. 4. Stav 1. one koji poCinju nulom (iii nulama)? 978. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234? 970. e. 3. a.1. a.. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc. b) sa 313. a. Kako glasi 119. Koliko permutacija ad elemenata a. 3. Kombioacije Kombinacije bez ponavljanja 976. ill. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca proizvoda as. e. b. 985. ill.3. gde je n ma koji prirodan broj. permutacija od osnovne permutacije ehpsu. 4. 987. 4. Stav 2.3 + . 982. poCinje: a) sa 22. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku.1:3. 0. kod kojih se jedan element moze do f. b3 .969. a. 3. Ck"- . Odrediti broj permutacija od elemenata a. i. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja permutacija od n elemenata. 1.. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski uradenim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a.1 + 21. 2. c. 0. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake ako su sastavljene od istih elemenata. c) sa c? Definicija 1. nacinjena ad elemenata a. c. b. t. Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna: Defioicija 2. 1. permutaciju medu leksikografski urudenim permutacijama ako je osnovna aaaiikm. raspored? 984. k. r? 972. 2. n. a. 2. aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn. b. c? Kako glasi 30. C. b. d. 0. 975. Formirati 232.(n+k-l) k .. razume se. 6. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617 971. a. n. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0. + nLn = (n + I)! . 3. 1 no . a. Dokazati da je 1!. 986. b. c. n.:m puta ponavljati. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je (1) 979. Kombinacija klase k od n (n ~k) elemenata skupa E je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a 3 b 2 c3 kao proizvod od os am Cinilaca a. b) sa b. Odrediti Il. b. * 988.:= ( k =kl(n=-kJ! * 981. Kombinacije sa ponavljanjem Defioicija 3. g. c) sa 1234? * 980. a. a. n) nl C. b. 3. permutaciju medu leksikografski uradenim permutacijama poectne permutacije vdeeemors. a. 973. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata a. a. a.2 + 31. 974. c. Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je (2) 983. r.

od 10 ucenika koji govore ruski i 15 koji govore engleski jezik. Na koliko naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jed an centar? Resiti jednaeine (1005-10 11) : 990. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata. b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C. 1009. as. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim taekama. * 1013. b) ne sadrze elemente as i a6. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. c) V2m =20 A C'k=C!:'+l. V{+3=C~+2+20. 998. pet ueenika od kojih bar jedan govori ruski. Odrediti broj krufuica koje su odredene datim taekama. Na koliko naeina se moze obaviti izbor? 1003. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. c~+:i +2q-l =7(n-l). Dat je skup A= {aJ. b) P (x + 2) = 210 .. 1005. Za delegaciju skole treba izabrati. 994.. as. a. 1007. u skupu prirodnih brojeva nejednaCine: a) C~< C 3. a.' P (3). Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. 1000. Svaki treba da odigra partiju sa svakim. 995. a. 4 centra i 3 krila. ReS. as}. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. 1004. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka? 996. Q. a3. Na koliko naCina se moze naciniti izbor? 997. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika. Datje skup A={aJ' pove skupa A. 2 2 b) C 7 '>C 5 .t. 1 1 1 1011.. d) konveksnog n·tougla. Dokazati taenost jednakosti: a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2 6 .~-l +C~-2+C~-3+ 1010. a) 5Cj=Q+2. c) konveksnog dvadesetougla. Cx=Cx+Cx. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konveksnog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima dvanaestougla? 993. Odrediti broj dijagonala: a) konveksnog petougla. . d) Vk:P(k-l)+C~_k= = 126 " P(k+ 1)=720. Odrediti sve podskupove skupa A koji: a) ne sadrze clemente Q4. 999.+Cl+C:j. a. d) sadrie sve elemente skupa A. c) ne sadrie elemenat a 6 . 23V4'=24 (Vr'-C~_4)' 1008. T'<x_-. + C~-9 + C~-10= 1023. a3. '. i Q6. Resiti sistem jednacina: a) Ci=66 " C:=C. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih tacaka. 110 111 . b) Cl=1820 " C:=C:+ 4 . sekretara i tri elana predsednistva. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije kolinearna.+2. Odrediti broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa svakiro.989.. Koliko Co biti odigrano partija na turniru? 992. C. 1001. Za odeljensku zaje l1CU treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. 6 5 1012. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12 kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmicenju? 991. 1006.}. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor? 1002. Formirati sve troelane pocsku. b) konveksnog dvanaestougla. a) V'3+C~_2=14n.

r. 1030. Za svaki prirodan broj " vaZi formula (1) (a-+b)n=(~) an-+G) r ' b+(.. k 1034. Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je 70.:=60 /\ CZ=10.4. rn . 1032. a) 1036. 1020. 1023. Odrediti broj elemcnata x. .n_ 1 =10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)? 1015.L2cn··2=cn k k-2 rk-l k' 1014.005 6 . a) (3+2x)'. c) 1. b) (eX-e.1 6 . C m+3 = C n+4 • m+2 m+3 • bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033): * n+1. -+(:)b ... 2 '2 izracllnati c". k n .. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija (V::v. Vk=24 /\ q=4. 113 . a) 1037. 1019. Odrediti n i k ako je (1021-1024): Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom 1021.1028. ~.2. b) (2x+ 5)4. ll.) vazi (1025-1029): 1035.. n .X 1026. kombinacija 5. klase od prvih 12 slova abecede uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku? 1016.5. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem iznosi 276. (2) T. 1022. (x+~r (1 + i)3 -(1 + i)'. crt t: cr+ 1 : cr:~ t = 5: 5: 3. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1). 1018. 0) p. b) )'.Ck+l'~k-l=6. Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037): 1024.98 6 . = 1038. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos medu kombinacijama 4. k -+ k-l k (n) ( n ) (n -+ 1) .. klase od elemenata ill.) r 2 b + . Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. 1017. Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k ~.. Ako je q = C 6.6: 1: 1. BiRomni obrazac Stav 1. Odrediti n. s? n+2 n+> 1029* C m+l -+2cn+2 -t. P(k)=24 /\ Ck=15. . b) 2.k+ 1 =(")an-kbk . cn-2-+cn-2. cr:+ 2 : crt?: crti=O. Kako glasi 197. Odrediti broj elemenata. C k . (x 2 +X-3)4. +G)rkb + . q. y""=120 /\ P(k)=6. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimalnib mesta: ' a) 0. 1031.

)" +X2 * 1057...j.. razvijenom obliku binoma * 1056. 11+1 114 115 . h II. .. 1058~Co+~.2 +X 3 )" (X2+X3)'2. U L (4 x 3 x . Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma 1 2 clan u razvijenom obliku iznosi 56a s .. Dokazati da je: tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma (~-x~r 1044. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma (x.5:". Odrediti clan koji sadrii x'. +3C 2 + * 1055.. 1 1 jednak je 136. 1049. Odrediti clan koji ne saddi x. . 3C .')"' lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240. 1050. odrediti x. C 2+2C 3 +3C4 + +nC" ' +(n+ l)C".... + (-1)" .. +(2n+l)C" .kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma 1051. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom obliku binoma 3 2 (X.Jx +x. +(-I)"(n+l)C". +7C 2 +11C 3 + . odrediti zbirove (1053-1060): trinaestog Glana su jednaki.)3. x+ C 2X 2 + .. C O +2C.~ ~lana u . ~4~dr(::t~ IY .ro4'7. +2C 2 +3C3 + * 1054.s. C . yin. a cetvrti 1080. +(4n-l)C". treci 720. H140. . .s )" jednak je 78. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x..l+ C. ~~" +~)" koeficijenti eetvrtog Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C .~azvij~no: obliku binoma (X2 +. +3C 2-4C 3 + . C o +3C! +5C 2+7C 3 + . + C"x". +(n-l)C" ' Gli046~Zbir koeficijen~t~ prvog. C" n+l 1059~ C O -2C.+ . U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet. 1 2 3 +. drugog i treeeg * 1053. Odrediti Clan koji ne sadrii x.:) Jednak Je 46... Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma (X+X-2)'2. binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki.s .1039. Odrediti clan koji ne sadrii x./i()45: U razvijenom obliku binoma (X2 (9X ..

Dat je bin om (.y2 +~)X. Odrediti x..ix + lO-jogx l' jednak je 3 500 000. ( . Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma jednak je 200. Odrediti x. * 1076. obliku binoma // "1074.. 1068/Koeficijenti petog. 1063. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma (. Koeficijenti petog i tre6eg clana.. Odrediti koeficijent uz x B u razvijenom obliku stepena (1 +X 2 _X 3 )9 .. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku (V +.: -42 r b) (. 1 f07.. clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o. Odrediti x. / 107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma /" 1062.+1 + ~ y G+"/..y. jednak je 5600. ./1)" a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri clana 22.1061.. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu (a . lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog..X)' jednak je 1 000 000. Tree. Odrediti x u izrazu (IC log. 1069.. Sesti Clan u razvijenom. Odrediti x. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z. {.a3)" jednak 2048. \ .. 2 • .y3 ako je odnos sedmog clana od + p1 )" . Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma: a) (. u razvijenom obliku hinoma "--.""".Odrediti clan koji sadrii x. 144.rxyo.. Dat je binom 1072. c) (1 +~2 r· 117 + ___ -)" 1 2$: 1078. 1067.)" jednaka je 5./ ( ./3)'".1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u razvIJenom obliku datog binoma.ji~+ y2 i:=)". x. nom obliku binorna '-. sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju . pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 . po binomnoj formuli..t. jednak je 28./i +.. b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana datog binoma jednak 135.)" odnose se kao 5: 18. odrediti Clan koji sadrii a 3 • datog binoma obrazuju aritmeticki niz. b) . 1065. 1066. Odrediti koeficijent uz x 7 u razvijenom obliku stepena (x 2 _x+ 1)7.. Odrediti ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena binoma.fi. (.~_/' ". Odrediti clan koji sadrii a'. 1064. Odrediti izloiliac n.: a) 1077. G-~.:)10. Odrediti clan koji sadrli a * 1075..1 ~)zbir koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku ~" bmoma a~ + ~.odnose se kao 7 : 2.Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije'. aritmeticku progresiju.

* 1091.. b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21. 1092.: + ~1)12 razlika uzastopnih elanova 7J.J2)" ako je * . Na koliko mogucih naeina.. Dokazati. +1 ~+ 1 1082./6: 9./x +<h 1081~Datje bin om (~g(10 'X) * 1089. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi..+2: T. +(~) < 2". ( . treceg i cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi. Ako su a a 2 . 1088~ Elementi PaskaIoyog trougla 1 1 1 1 2 1 1 331 1 464 1 5 10 10 1 5 1 118 119 . 2n 1 3 2n-l 1084. G)+(.=28: l083~ U razvijenom obliku binoma (. = + ...er.) + . a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog. -~ Q3+ a4 ~~~~Qz+a 3 1087~ Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43 ' 7 sa 6. + (2n) = (2n) + (2n) + . T. n vazi jednakost 2n) 2 (a + (2n )\ + ..** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma 8. + (2n) .J2 +. s obzirom na vreme dolaska. Izracunau x.. (J3 +. je 30.1079~ Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena ( . 1080~ Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma 1 .. * 1086. mogu da stignu na stanicu? 1085. i T.)". aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu ima dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u elanu T. * 1090. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njutnovog binoma.+1 : T./3 '00 ) ? irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani poluerno) kub jednog prirodnog broja. Dokazatl da za syaki prirodan brr. a" dokazati da je " al a 1 +a 2 a4 uzastopni koeficijenti nekog binoma. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) . treCi i peti clan aritmeticke progresije... Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost )'2 +~~-2)log. Dokazati da je broj 11 '0 -1 deljiy sa 100.

. (2) P(Ad Az + . koja zadovoljava aksiome: Aksioma 1. Ako je A. ako znamo da se realizovao dogadaj A. Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne vrednosti XI. Odrediti: a) broj mogucih ishoda. + P(H")' PEl (A). 1095. . (7) X=(XI PI . U kutiji se nalazi 5 kuglica. od kojih su 2 bele (kl> k. II" . definisana na polju dogadaja S..p. x.+p"=I) Primedha 8. z " 7. Baci se dinar jedanpul. Aksioma 3. c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene. Verovatnoea je funkcija P. .). Izvlace se odjednom tri kuglice...1. 1094. Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1. + A")=P(A I )+ P(A z )+· .. tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom: D(X)=(x.p.. (PI+P... P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja). eksperiment. " Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce. tj. tada je (1) P(A+B)=P(A)+P(B). tj. ••• . . . Hz.VII GLAVA Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa jednim od dogadaja HI. H". 171 P(AB)=P(A)·P(B). .. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" . Primedha 4. H". onda je matematicko ocekivanje dato obrascem: .. Primedha 3. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a..) P~ (A) +--. X2. pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao: (4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A).. VA E S Primedha 7. koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja. Verovatnoca realizacije jednog ad dogadaja III. H" . Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI. p" i naziva se zakon raspodele verovatnoce.. II" koji Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju.+" .+--=-pcc(IIcc~)Plf(Al' . + P(A"). X n • koje ana maze da uzme i sve verovatnoce Pi> Pl> ..)· PH (A) + .. Definicija 2.-M(X»Zp. (3) Primedha 9.+xzP. BES i AnB=~. 2 crvene (k3' k 4 ) i 1 zuta (k. Primedha 5. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne verovatnoce drugog..+ . data je obrascem: 7. +(x"-M(X))'p".. sto se sematski prikazuje: van 0 ~ P(A) ~ 1. Primedba 6. Odrediti prost or elementarnih dogadaja.). Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je raspodela data u obliku (7).. 1093. Pn sa kojima uzima te vrednosti.) P A(II. VEROVATNOCA I STATISTIKA (6) Plf(A)P(II. Primedba 2. Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke. Aksioma 2. An> tj. (8) M(X)=x. I .. Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X. . .+x"p"= I" i= 1 x. II".. Tada je: (5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H. Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogadaja: AI> A z.)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=. . .+" p. Odrediti prostor elementarnih dogadaja ovog ogleda. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani Ova formula se zove Bajesova formula. _M(X»2pI +(x. VerovatnoCa Primedba 1. x"). . b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja.

Odrediti verovat~oeu da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj stranl paran broJ. m . a nisu realizovani dogadaji B i C. tada je: a) A!il=!il. 1113. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ. Odredltl razliku dogadaja A i B. e . c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka. 122 . 1111. obrazuju 1115. Dokazati da dogadaji: a) A i A. 1116.. c)A. b) A+A=A. 1. Dokazati. AB i A+B. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju? 1105. 23 crvene i 27 cruih kuglica. b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C. b) AnB. Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja. odrediti suprotan dogadaj A. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X 1108. a B dogadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. tada je: a) A+B=B+A. d) AA =~. b) (A+B)(A+B). Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece.. . i . c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC. d) A+Q=Q. . Bacaju se dYe kocke odjednom. pod uslovom da su sve moguenosti podjednako verovatne. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlacenju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica. Dokazati. 1101. " m.gadaj A pojava paruog broja tacaka. Ako je A proizvoljan dogadaj. 123 1106. ' . Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je Zblf 8. 1099. Dokazati. . B i C. Odrediti: a) skup elementaruih dogadaja. d) A(B+C)=AB+AC. c) bacanje kocke i dinara. nije realizovan nijedan dogadaj. b) AA=A. 1102. c) A+A =Q. Uprostiti slozene dogadaje: a) (B+C)(B+C)(B+C). d) bacanje dye kocke. Ie . t. b) A·B=A+B. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. Ako je A proizvoljan dogadaj. 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. Odrediti verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je prOlzvod 12. potpun sistem dogadaja. tada je: a) A+~=A. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. . Od re d 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«. b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St! broj tacaka. Odredlt! dogadaJ!" a) AUB. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a ' a . Pomoeu simbolickih operacija sa datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje: a) realizovan je dogadaj A. 1112. Data su tri dogadaja A. 1110. + A+ X+ A = B.1096. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj.cke pokafu brojeve <:iji je. 1098. c) AQ=A. Odrediti verovatnoeu radanja muskog deteta. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila: a)A+B=A. 1100. . Ako su A. i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno Jednake. a . U ¥eometflJskom . B i C proizvoljni dogadaji. b) A. ' 1107. . realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja' realizovano je ne vise od dva dogadaja. Neka je A do¥adaj da ~'. . U posu?i se nalazi 3 bele. 1114. 1097. I) bacanje tri kocke. realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja. Dokazati. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede: a) bacanje jednog dinara.B. 1104. 1109.'. 1103. Neka je A dogadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6.. b) c) d) e) f) realizovana su sva tri dogadaja. b) bacanje dva dinara. U posudi se nalazi 12 belih. c) (A+B)B+A(AB)..

Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih kuglica. r. Na ceduljama su ispisani brojevi od 1127. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. lzvlai':imo dye loptice odjednom. 1128.4. tada je: . i. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i 50 novcanih zgoditaka.. Sest strelaca gada u 10 predmeta. Ako je medu njima bar jedan neispravan. Odrediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da su sve mogucnosti podjednako verovatne. Odrediti verovatnocu da ce nasumice otkucani znak biti broj 9. I. Dragana i Miljana su kupili ulaznice 1 do 80.1117. 1119. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce? 1136. U posudi se nalazi 80 oedulja. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom redu i aka su one nasurnice podeljenc. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta. a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva broja ciji je zbir 9. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu erne. Bacamo dve kocke. 1129. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neispravnib proizvoda. Cedulje se slucajno poredaju jedna za drug om. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. Nasumice se izvlaci 8 kuglica. koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve? 1126. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. 1120. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. pod uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne. P(B)=0. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. koja je verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu razlicite? za bioskopsku predstavu. Dogadaji A. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem dobiti dva broja ciji je zbir 7. Na deset cedulja ispisana su slova a. Milka. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo nasumice m elemenata. e. Odrediti verovatnoeu da to lice pogodi potrebne cifre. Koja je verovatnoca da ce na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on zna da odgovori? 1125. Odrediti verovatnocu da je od izabranib elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa. 1118. Ako je P(A)=O. Mirjana. p. pei (. odrediti verovatnoeu dogadaja D. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja. Izvlaeimo oedulju: a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je napisan broj koji nije manji od 45. 3 karoa i 1 sroe. B. h. 1123. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i jedino se seea da su te dye cifre razliCite. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odredenog tipa. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa.2. f. 4 trefa. Odrediti verovatnocu da dobije 2 pika. celokupna partija se podvrgava dopunskoj kontroli. 1133. Kontrolor nasumice odabira m predmeta. Ako svaki strelac nasumice bira cilj. koja je verovatnoCa da ce oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu: Petar. Kandidat zna odgovore na sarno 45 pitanja. 1132. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. 1137.emu je 5 standardnih. 0. medu kojima je bilo 8 neispravnib. Dragana i I van? 1130. p. 1135. Radnik nasumice bira tri proizvoda. Milka. ako je tog dana bilo k neispravnih proizvoda? 1131. 1121. Na svakoj strani svake koc~e nalazi se jedDo od sledecib slova: 0. P(C)=O. t. Kocke se pOJcdlllacno izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji. Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni. C i D obrazuju potpun sistem. b. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3. 1122. jedna pored druge: Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl ispisana rec sport. Radovan. 1134. Odrediti verovatnocu da na tuj nuein napisana ree bude hiperbola. 1124. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. S. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani). I van.3. Petar. koje podvrgava proveri. Ako se pretpostavlja da postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999. Radovan. Koja je verovatnoca da dnevna proizvodnja bude prihvaeena.

d) P(AB). Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv sa 3. Odrediti sledeee verovatnoce: a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta. 1138. c) P(AB).?j: Odrediti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba istovremeno. a da ga pogodl treC! 0. Na eeduljama su ispisani brojevi od 1 do 80. A s B. 1 .55. . U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi od 1 do 60. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar . U kutiji se nalazi 80 eedulja. b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja. iii dva broJa ClJI Je zbir 9'1 1141. P(AB)=-. c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja. 1139. a ne A. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU P(A)=P. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea.11osi 0. B i C tri proizvoljna dogadaja. Odrediti sledeee verovatn0C:= _ a) PtA). ' d 1143. 126 127 .8 1144. 1z skupa dvocifrenih brojeva nasu.3.OboJlca Istovremeno opale prema cilju. Tri strelea opale prema cilju. prvo jed an. 1154. 1142. 2 Jed anput sa verovatnocom .azat!.5. 1 . f) da se bar jedan od njih nece dogoditi. Dokazati. Bacamo dye kocke. 1151. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili asa. a) b) c) 1146. Data je verovatnoca dogadaja A. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4 erne kugliee. e) da ee se dogoditi bar jedan od njih. . 1140. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden. ili dva jednaka broja. U kontejneru se nalazi 12 proizvoda. 1156. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu. 1149. Odrediti verovatnocu da broj koji smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL 1152. b) da ee se dogoditi B. Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi- P(B)=~. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5. c) da ce se dogoditi A. Ako sU A. sa 70% hitaca. od kojih je 8 standardnih. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput sa verovatnocom 0. tada je P (A + B + C) = P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC).40%. te pogada cilj samo sa. 1145.2. VerovatnoCa da prvi strelac p?go~i cilj i7. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili. 1147. Dokazati.5'1 1150. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe koeke pojavi isti broj 4.. a u drugoj 3 bele i 9 emih.'>iji.(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucuju: PtA) =0. Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi: A i B se iskljucuju.33 i P(B)=O. Vucemo eedulju. sa verovatnoeom 0. Drugi je sl. Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna. Odrediti verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea. Radnik bira nasumice dva proizvoda. ili da iz posude odjednom izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee? 1155. Izvlacimo eedulju.. da ga pogodi drugi iznosi 0. iii dva broja ciji je zbir 7. Dat je proizvoljan dogadaj A. zatim drugi.? 3 1148. i P(B)=P2' Odrediti sledeee verovatnoce: a) da ce se dogoditi oba dogadaja. b) P(A+B).8. a ne B. b) da dogadaj A ne nastupi n puta.mi~ biramo )edan br. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden. 1157. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili asa ili figuru is pod 10'1 1153. P(A)="3 I verovatnoca ogadaja B. Kada je verovatnoca da ee one pOk.

1ZVUCl 1 beIall crvena kuglica. I' . . Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion iznosi kod svakog hica 0. Odrediti verovatnocu da je u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera.. 5 crvenih i 6 zelenih kuglica: a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l ' .8 i za trecu 0. Verovatnoca da u toku jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika iznosi 0. 1163. Verovatnoca da osvoji prvu nagradu. U televizijskom studiju su 3 kamere. za svaki predmet. b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u toku sata. ~~ ankellranJ~. vuel ve zute iz . ako se to ne dogodi. Kocka. Odrediti verovatnocu da u toku jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika. b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1 kuglice.12. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0. cije su sve strane obojene.7. 1169. m 12vacenJu ve e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica' b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom d > kughce. lZVUCl Ve ze cnc c) od~editi verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1 zelenu I 1 crvenu kughcu' d) odrediti. 1166. lzracunati sledcee verovatnoce: a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne masine. rasecena je na 1000 kockica . d kuglic d' dn . b'" o. 1z spila od. a) b) 1173.9. a za drngu masinu 0. . Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog predmeta.ti zbir tacaka 9 ili. . IZV acenJu g lC~ . iznosi 0. d) ?drediti verovatnocu. Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden.. 1160.04. Bacene su tri kocke za igru.8. fizike i hemije. na slucajan nacin se biraju tri porodice. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed IIDatl realna resenja. ' 1158.OJ' se ~oJavlo na gornjoj strani bacenc kocke. 1159. Koja je verovatnoca da se 10 puta pojavi grb? 1161. Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0. Koja je verovatnoca da ne pogodi cilj ako gada tri puta? 1162. Verovatnoca da je kamera ukljucena iznosi za svaku kameru 0.roJ k. d~J~J~ uzet . CI " kugllcu ne vracaJucl lZVucenu kuglicu. Bacamo dinar deset puta. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . Radnik upravlja sa deset jednakih masina. lzracunati verovatnocu: a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva intervenciju radnika. verovatnocu da: makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce' sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece. b) da avion bude pogoden. . za drugu masinu 0.oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t . J naClna 0'- 1171. 1164. veO' d 100 b d fOJ..4.. OJ' nIJe .85.85. 128 1I67. k" . Radnik opsluzuje dye automatske masine. Koja je verovatnoca da se pojavi sestica bar na jednoj kocki? 1165. verovatnoc~ da cemo c'etl'rl' puta 1 k uzastopce izvuci ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu. Top opali prema avionu sto puta. Data je kvadratna jednaCina x 2 --4x+ -0 B" ..1 0 . 3 crvene i 5 futih kuglica: a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . acena Je ocka I za b '. Odre~it. U jed:. 1168. da cemo tri pula uzastopno 12' vu" ZU t U ' . Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike. Verovatnoca da kod neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi za sve masine 0. a . .52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte. .. ~) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1 zutu I 1 crvenu kuglIcU. dye ku j' . u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d pnrodnog broja. da se pri ponovljenom bacanju dobije zbir tacaka 7? b) da ~ biti potrebno opravljati bar jednu masinu' c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji. k . rugog 1170. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno jedna ad druge. Od d't' verovatnocu da to budu tri razliCite slike. re I I 1172. U posudi se nalaze 4 bele. U posudi se nalaze 4 bele..6.

re I 1 .m stav ljene u kutiju i . Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib brojeva bude 7. 1183~ Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu krufuicu. 0.. dat je kruz. 'zabrana Odrediti veroT 'k M' na s ucaJan n . Slucajno biramo tacku u krugu. kaji se medusobno iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. od. . .01 za I pagan. c) jednu obojenu stranu. dva mesta (A i B) udaljena medu1174. U krugu poluprecnika r. 1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela.'! vatnocu da ce' slueaJ'no izabrana. Dokazati.t. ~ .. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. 1050 akumulatora iz II fabrike. na odredenOm mestu. ..:o"u da tacka bude izabrana as ov tacku u krugu.. 4 emib i 6 crvenih kuglica. y) pnpa atl I p skupn odredenim sledeCim uslovlma: a) (x-W+(y-l)2=1.TaCkaM(x. Je...(A)+ . Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje obrascem: (F) P(A)=P(II . Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. ito: 20% iz I pogona. c) y=x. Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri razliCita pagona.. U . 1190. 'd' .. . U krug JC uplsaOndJednta. I I V . Odrediti verovatnocu. ito: SOO akumuiatora iz I fabrike.. a) tri obojene strane. prekrnuta Je na n:poz~ A nije ud~ljeno viSe od 500 Ill. kvadr:. Sredine stranica kva rataI' ~ rameeac". 1900 akumulatora iz IV iabrike. Odrediti verovatnacu da slucajno izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu. Ako so siucajno izvuku 3 kuglice. H". atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba Odredltl vero~ .04 Za III pogan.. 1184. Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatnosobno 2 km. ?drediti verovatnoen da slucajno izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte.'. U datu kocku upisana j~ lopta.'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. Dobijene kock. k t. 1186. eu da je prekrnula na mestu oJe d t · · a spajanjem daju po novo 1175. Slucajno biramo 1181. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizvedeni u 4 razliCite fabrike. . Odrediti verovatnocu da izabrana tacka bude unutar isecka. l' jednako moguc u prOlZVO'Jnom momentu naznacenog vremena. 550 akurnulatora iz III [abrike. Odrediti veroM(x ) zadovolpvaJu us ove ~x~_..02 za 11 pagan i 0. verran:t. a pogon P 2 15% neispravnih. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P. . acin l177.2. Dve kocke su bacene. tacka M(x.. .. Od re. <" 1179~ Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Jed ~Og oa ta . Odrediti verovatnocu da se . +P(II")'PuJA). . b) dye obojene strane. uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata).esiru se naiazi 5 belib. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao."k' vatnocu Je lza d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug. . . ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5? 1185.nasucaJlannO~ izabrana u kvadratn Cije tacke ~? 0~yO. proizvodi 10% neispravnib lampi.• II". ako je Iampa neispravna. 1182. unutar trougla. i 70% iz pogona P 2' Pagon P. da jc proizvedena u pogonu P" 1I88~ Dat je dogadaj A i dogadaji II 1178. Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku * 130 131 . d .. ". Odrediti verovatnocu d a sIuc aJn o izvucena kockica lZIDes ima: '" = 150°.ni isecak sa centralnim uglom l' II 2' II 3' . 'ane . . 40% iz II pogona i 40% iz III pogona. n trougao. daae a b[aDa tae d Ai iz drugog (manjeg) kvadrata.Y)Je. Odrediti verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3. b) 1<x+y<3.. I ". J'Pll ...ice sn za~i. Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0. Pretpostavljamo da se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja H" H 2 • II 3 •• .(A)+P(II2 )·Pll .'n'. 1189. kolika je verovatnoca da sve bUdu bele? 1187.

SlucaJll". Odrediti verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova. Pogoni redom. Je 1zabrana kug!ica i posuda. takode odlicnog kvaliteta. nasumice birajuci kontejnere. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3 crve.(A)+ .automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predmeta odlIe. realizacije jednog od dogaduJ'a H H H d' l' 2' 3"'" a se reahzovao dogadaj A. drugom iii trecem pogonu? 1202. P. iz prve kutije. data je obrascem: (B) If 'k . za III 0.30 i za IV fabriku 0. za H 2 0. 5 crnih i 3 ervene kuglice. za II 3 0. 4% I 2% skartova. • . n "11 1198. i u IV 20% odlicnih ucenika. Fabrika proizvodl' auto . i to bela i crvena. Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine. u II 30% odlicnib. Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine. a drugi 84%. 1 erda i 1 Crvena kughca. Odrediti verovatnoeu da je nasumice izvllcena radio-lampa. * 1200. pagan a pro1zvode 1 respektlvno 25 )10. odrediti verovatno· ell da sc. 1195. H".:. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabrike II l' II 2' II 3 iII". izvllce ispravan proizvod.80. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda.(A)+P{H 2 )·PIl. U l'rv:>j posudi na!. * 1197.75..':lOg kvahte!a. aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on bude standardan. Dva razliCita proizvoda. 35 % I 40% celokupne proizvodnje. iz fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica.l lZvucene su dye kllglice.06 za treee i 0. koji se medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. ° ° ~10 h'l Sk e gume. 1199.10. +P'(H f:p (A) D o k aza t1. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i prebaeuje u prvu kutiju. na drugoj 80% i na treeoj 70%.25. Jedna posuda 1zabran~ Je slucaJno. ' 1203.05 za cetvrto odeljenje. a 0 mama " * 1191. odnosno treec posude. ._ _ _ " PII(A)'P(H. 1196. _ . Kupljena sijaiica je slucajno izabrana.08 za drugo. Verovatnoca . od njih je 15 standardnih. standardna. od njib je 24 standardnih. U I odeljenju ima 20%. Premestimo Jedn~ k~ghcu 1Z prve posud: u drugu. PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje drugog.goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. od kojib je 6 standardnih. a u drugoj 10 belih ~ 4 crne. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' . Zatim izvucimo jednu kughcu l~ druge posude: Ako je ona bela. b) ako je cilj pogoden. Imamo tri posude. i u treeoj 10 proizvoda.20. T n. daju 5%. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude odnosno druge. odrediti verovatnoeu da je pogoden prvom. jedan iz jedne. Verovatnoea da sijalica gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0. .10.05. a u treeoJ POS~dl 4 bele. ito: iz fabrike II 1 250 .e kughee. druga masina 35% a treca 25%. ' P(H 1 )·Pu . Koja je verovatnocu da je defektna guma prolZvedena u prvom. U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda. iz fabrike II 2 525 . u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda.) . 0.. Aka je verovatnoca da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0.azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica... za II 0. Slucajno biramo akumulator.03 za prvo.iznosi 0. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate. Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina. 1194.15. u HI 30%. od~editi verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu pusku lZnOS1 0. drugu 0. OdredllJ v~rovatnocn da je lZabrani predmet proizveden u prvom automatu 1 da je odlicnog kvaliteta.20 i za H" 0. od kojih je 18 standard nih. Imamo dye posude. odnosno drugom. drugi iz druge fabrike nalaze se u razlicitim kontejnerima. ~ drugoj posudi nalaze se 2 bele. . odrediti verovatnoeu da Je premestena kughca blla erna. ' 1193. a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je 9 standardnih. odnosno trccorn puskom. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna: a) . 0. . Kolika je verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden? 1192. Izvucena kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva posuda. Na prvoj masini ad proizvedenih delova je 90% prve klase.30. Odrediti verovatnocu. * 1201.:. a u dr.85 i treeu 0.(H)=---. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna kughea. a verovatnoea da su ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0. b) da Je lzabrana drug a posuda. Slucajno izabrana guma iz pro~uk~IJe p~kazala se defektnom. . Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner. Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0.90..

1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odrediti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka. 1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u toku dana, ne prelazi postavljenu normu je ~.. Kolika je verovatnoea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?

utrosi ~,:,e metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je verovatnoc~ pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.

1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . . zakon raspodele: ' 0 je njen

x-

3 ( 0,1

5

0,6

* 1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta? 1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= ~ , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb

o.D·
I' 0,5)'

1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je poznal zakon rasp odele
X=

6 ( 0,2

3 0,3

pojavi 47 iii 48 puta? 1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice. 1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine broja pojave grba. 1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja u svakom ogledu 0,6. 1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja pojave ;;estice na gornjoj strani kocke. 1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promenIjive pojave grbova na novCiCima. 1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x 2 = 5, x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovatDoeu P3'

1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u 1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ', M(C)=C. Dokazau. ' 1220. ~atematicko ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed~~ko JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-

DIve:

.

M(CX)= c· M(X). Dokazati.

1221. Mat~maticko oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja: M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati. 1222. Mat~,:,aticko. oeekivanje .~bira ,:lve nczavisne slucajne velicine jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka: M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati. 1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

X=(o,~ o,~),

y=(~:~ o,~)'
+ Y na dva naeina: + y. 2", ',' .
)

1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promenIjive x. 1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina' Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane for~ mule. bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X 1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X dokazane formule.
KonscenJem 135

1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promenIjive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko ocekivanje slucajne veliCine x. 1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele verovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje. 1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:

* 1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t' -03' re nos 1: Xl sa verovatnocom P1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > . Od d" Ix 2 akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix, * 1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' vred ' x x 1 . . ~ . ce nosu~3' PflOcemu JC Xl <X Z <X 3 ' Verovatnoca da X uzme vr~dn~st ~ je P, .. ,1, aak' = ~ vredoost X 2 p 2 -0,6 Od re d't' za 00 raspodele proI . I I 'k me ojlve.d, I oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika Obrasci: Aritmeticka sredina A =
(I)

'2
X=(O.1

3
0,6

5'
0,3)'

1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.

1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X). 1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspodele:

X,

bro;eva
J

X

1-

X

2 . · · · Xn

Je.

. .

X=::L+ X 2+ ' .. +X n n
X
1.

Geometrijska sredina G broieva J
(2)

x

2.· ..

,X"je.

..

X_fO,1 - \0.4

2 0,2

10 0,15

20) 0,25 .

G=y'x , 'x 2

:-~;:.
X

1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X), D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z, dokazat~ a) D(C)=O; b) D(CX)=C 2D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y); d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) . e) D(C+X)=D (X) ;

liarmoDijsi<a sredina H broieva x 1..J
(3)

2 , · · · . XnJe.

..

H

n

1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije sledecih veliCioa: a)
X-I;
b)

2X;

c)

-3X+6.

Srednja vrednost E (Ai =
(5)

X. obelezja X

je:

1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele

X=(

0,5

C -C) .Odrediti disperziju D (X). a,s

X=E(X)=[,XI +!2 X2+" .+J,.xn , N (j, +!2+" .+f.=N), gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
.

Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6)

* 1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoosti,
X,

i Xl' pri cemu je X 2 >X 1 . Verovatnoca da X uzme vrednost je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
Xl

S2=~ «X , -X)2!, +(X2-X)2!z+

... +(xn-xff.),

Standardno odstupanje, s = ~/i.J (xl: je:

(7)

s=

a)

Broj

Ucestanost

Koeficijent varijacije Kv je
(8)
K~=-=.

s

x

Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9)

r = ___ ~_I_~,l'j_~

-j([X?)
gde je
x,=x,~x

(I Y?)

,
b)

1';= y,~ y.

1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,

3,5. Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom raspodele. 1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz pr~th?dnog zadatka i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa. 1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4. 1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12. 1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3. 1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10. 1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14; b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19. 1243. Odrediti modu za sledece podatke: a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14. 1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku, harmonijskn i kvadratnu sredinn. 1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela ucestanosti:
138

1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h): 71 92 103 111 105 93 74 83 76 51 30 65 78 86 94 106 95 82 55 66 96 83 68 84 75 69 42 54 113 108 85 89 98 121 99 88 72 58 60 78 73 97 130 45 78 89 77 79 83 100 a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine 20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija. 1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku statistickog niza:

[;::~"~;::'tH . _._. .___ :t':;";~ L_._. _.____. ;fHf~ ._. _.___. . __. _ __
139

Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.

1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu: cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su polag~h pnJem?l ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala Broj kandidata

Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije; i) histogram i poligon relativne frekvencije. 1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histogram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom os om i poligonom raspodele frekvencije.

100 Ukupno lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligone za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije izvrs~n 1971. godine, u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
--~~---.---

[ 0,10 ) [10,20 ) [20, 30 ) [30,40 ) [40,50 ) [50, 60 ) [60, 70 ) [70, 80 ) [80, 90 ) [90, 1(0)

5

15 25 35 45 55 65 75 85 95

9 7

10 16 14 24 12 5
2 1

1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena. Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je tabelom:
-"--

Klase
-~

...

0--20 10 4

20--40 30
- -...
~,.----

40--60

60--80 70 15
... _.

_.

90--10 o Ukupno
90

Sredine klase Xi Broj takmicaraf,

50 50

25

6

n-l00

•.-

..- -.•.

-~---

...-

a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije; h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati njihoy poligon raspodele; c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstupanje i koefIcijent varijacije . 1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
..--~

... _-_.---_ ..- - - - -

Starost

----_.. _-------

Broj nepismenih

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
13.

14. 15.

10--14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50--54 55-59 60--64 65-69 70--74 75- i vise
nepoznato

34512 20783 20090 25044 48797 101097 117775 105608 87672 121008 168706 140622 100534 103733 22375 1218353

..

-.---...

~,~.

Klase Sredine klase Xi Broj ueenikaf,

15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-75 Ukupno
-----.1----i---

20
8
.._-

30
----.-~----

40

50 10

60
... _ .•

70 4
n=60

12

20

6

Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu. 1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini, popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju dece data je tabelom:
141

Ukupno

1256. Poeni x Sredina klase Xi Broj uCenika f. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole.ij~""I-Neu~ _()d~cni~~obri____ I)()~ri_ Odrediti: a) aritmetieke sredine X. 14 i 2" 2. ~adi oc~njivanja proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih kartona ucenika sastavljene su sledece tabele: Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72 B. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada su im srednje ocene jednake.---~-.~.oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1 154 156 158 165 166 167 168 170 175 178 1232655311 Tezina u kg 60 61 62 fl4 65 68 71 76 77 78 80 82 Broj llcenika 1 2 1 3 8 6 2 2 1 1 1 2 Visll1a u ern 171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185 Broj ucenika 21138633111 Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn. 1259.nje. b) D (x. 4 . standardno odstupanje koeficijent varijacije. 1262. Vrlo -'--~~'I Dov.._.vmh sluzbenika je 3600 dinara. 1l. 40 I 50 10 -~ 12 I 20 6 . Odrediti srcdnje vrednosti.5 1 3 4 b) X 1 2 5 f 1 1 4 2' f 6 3 2.strat. 8. Odredll1 prosecan licm dohodak u celom prednzecu. standardna odstupanja i kocficijent varijacije. Dati su statistieki nizovi: a»){ 2 4 5 f 1 7 ~. 11. 40 a::Jmm. ~ 13 8 ~ 6 12 I I i~ 1 6 3 ~ 1 ~_ 2 1 . 1 Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku. b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica. Dati su statisticki nizovi: a»){ -.i~aE I 8 0 I=!J~I 251~O 3 3 [is] L~151~~U~ 5 ~~:~()()~ c) izraeunati st~ndardno . 15 12 5 i a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta. 14. I Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini. Odrediti srednje vrednosti. standardna odstupanja koeficijent varijacije.-I Geografija Matematika ni voljni: 12 4 IliI!tta 142 Biologija 9 8 12 1 ~. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci broj poena: 1258.odstupanje svakog predmeta i grupe predmeta. i x2 oba uzorka. na kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p edmeta na naein kako pokazuje sledeea tabela: . disperziju.I-fuojde~e-x. 1261. n=60 b) )( k f 3 2 8 3... disperziju. 5.:ogram~":. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih ~adnika )e 5800 dinara. 1257. 1260. d) disperziju uzoraka dobijenih kombmovanJem data dva uzorka. c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih kombmovanlem data dva uzorka.zarada.- ~~. c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija. 15-25 20 45-55 25-35f~5~4~1---30 .. Data su dva uzorka: 1" 2. 1254..) i D (xv dlsperZlJe oba uzorka.. b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta. Rezultati u metrima po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli: 143 Visina u em Broj ucenica 1--····----.-- 55-65 65-75 Ukupno 60 70 - Odrediti srednju vrednost. od 30 ucenika. Dat je statistieki niz )( f 1 235 20 15 10 4. a proseena meseen~ .~-. 1255.

2 7. . ~~. 1238. Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka. kao i srednju vrednost OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak bolje reprezentuje osnovnu populaciju. 12. 1233. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima 1.5 2.3 9. 42 slmal~ 68 60 m pri. stanovnistva (x . . 1237. d ama dmara: ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () U h'I'. cije su strane obeleiene brojevima od 1 do 6.4 16. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su vrednosti date tabelom: . 14. 1236.9 8. 3.. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu disperzije navedenib slucajnih uzoraka.6 11.ia. 37. ocene iz matematike (x) i Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d' aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me. ~~~:d\~ ~~~Ci(jyen) tukordelacije t~.5 15.5 10. 5.6 l. 29. 25.3 13. Y 1 Ja- [t=&i Br8~J 1912ff ~tF~J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja. 1234. izdm1eo. 3 uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja.2 5. 13.8 1237. 0 0 1266. Neka su pri 40 bacanja kocke.5 6. 1234. - 1264. 17. dobijeni sledeei rezultati: 145 3 6 5 1 3 524 3 145 3 3 561 6 2 1 6 3 124 5 4 5 3 663 526 1 4 lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee nacine: 1 uzeti.7 lzvrsiti procene: a) srednje brzine. 1234. 1235. 2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja.1235. 1263.:. 9. " r ~Je uocen Je procenut industrijskog . 21.1 1234. 1268. 1237.~l~~ l~lI{tBI:i1 tl~Ffrl~:J 1267. 1235.~~~:~ ~~ ~~l~ ~s~kbaaZuje godine (x) i maksimalni arterijski krvni . U sedam opstioa SR S b" • .9 4. 1236. 33. 1232. 1265. 1233.147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152 155 llsa~~~_ ~ 1__ L_J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez. b) disperzije i standardnog odstupanja brzine.

ako]'e 0<0'<45°'1 x2-2x+ 1 . a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti.VIII GLAVA 1274. *f-1+1nx. k ' om five d' -: . . 1281. i or Ina tom pr-..predstaviti datu funkciju. ordinata u tacki maksimuma i osa Ox. -'x(1-lnx) I 2 1272~Data je funkcija x-+y=. Data je funkcija x-. c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije.0 nJenog "prese ~a s....x • a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki A(O.. 25 9 1278. 4 ~)' . (X-1)2' . ) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del y-f(x) d . . *} . prave x=2 i ose Ox. (px + 1 a) hm-----+x-2 ) = -1' x-oo qx+2 ' 2x -1 ) b) lim ( -~+px+q =1. pripremu pismenog i usmenog Ol.. b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti a i b. 127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom (x-5)' 1'2 "-~'--+'-·=1 i hiperbolom x 2 _y2=16 (x?4). utvrdivanje. 146 .. 1270~ Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e. 1276~ SxyT+4:X-" arctg 2x dx. 2~':" i + .. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna tvnlenja: 2 . i osom Ox. Za koje vrednosti x je tacna jednakost x2-3x+2 tgC(=·~. Izracunati (1275-1278): 8.secne tacke knve 1 kose asimptote.5 1 o 2 ~ dx ..dx.-.!(x)= .=-. k .'ltufskog ispita bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet. RAZN1 ZADACI*) 1269~ Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu.----.. b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad tacke maksimuma do tacke minimuma. 1282. runcI]a 1273. b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x).istematizaciju celokupnog nastavnog grad iva. x-co x+l 1280. 1) ima lokalni minimum..2/x=--1 > i .-. ordinatama maksimuma i minimuma.a os om Ox do kose asimptote. broj a tako da data jednacina ima realna resenja. xJ (x ... prijemnim ispitima i raznim takmieenjima. 147 Ovi zadaci sluze za ponavljanje. D ata JC " k" X-> * 1279. maturskim pismenim ispitima.-. 127 5~ x.Ix In 2 x. produbljivanje.3)2 x-·j a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju. . Resiti nejeduacinu 2 f(' = -.>::'-- ~) Ispit~ti i grafic~. Uglavnom su korisCeni on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima.J4+:X2 arctg 0. Data je jednacina sin 4 x+cos' (" -. =a Od real -1 fealan "t' .Jx .

1301. onda je (1 +all(1 +a. 2 1295.1283...:/(x::': 2)(. sin x+log. 1292.::··' 2+l' x 6 '" ~ 2 ' x2 x+3<0..20 ..+---+ .. b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u intervalu [ -1. c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) izmedu dye uzastopne nule.. -4) -:="::1 x 1 x 1296.log x 2" n Q" . n. Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti: (nEN. b) ctao:= e 2X2_2x . .cos n ako je 0<x<4' a) sin" x 2 -4x-4 . + ---'.ako Je -.j2 g(t)=O.= 10gNQ 10g"N log..' N 2 (kEN. xER+\{l}).' N log.4 log. Q. log: (2"+ 1 + tg 2 ~) + log i (2" + ctg 2 ~) =~ + 310g :1 5...fJ ='6' lZracunatl x.. 1286. 1293. Resiti jednaCine (1284-1291): * 1284.'. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da: a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti koorainate tacke). Date su krive x 2 + y2 = 16 i y2 =4 (x + 1). + 3 ·49-'..---'-.r n+1 .+ .::cx'. 1294. .)~2n.-1 = 1. gde su a i b realni brojevi. 1289~ 27 W + rX)+ 81 (33+ 3 -~) = 1000.::-? _ 8x + 16' 4~ ~2 . n. Resiti nejednacinu 4 log 16 cos 2x+210g. . tad a je ~4a-./ n! ~ ------. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x a) Aka je x+t=~ oareditif(t) i g(t). Ako je n prirodan broj. . a) Odrediti ugao preseka datih krivih. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju aritmeticki ni7.) .::': 3) . .---~.2. . 1287. Ako je al + Q. b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te tacke)? 1298. a" . n. '. Akoje tg"=3'.Ix=2 = 5.-+i + ~4a2 :.'2X-IOgX. 1299.. 149 . + . b) 1 1 1 n-l 2 .. 1300. 2rx+1-. h) Resiti jednaCinuf(t)+2. logx2 log. 4]. 1297...= 1. +----. (1 +a.x·j·1 1285~ 2(x' + x (X_2)2 -5 (X+2)2 +48 (X22 =0. g(x)=sin x cos x.-. + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).fx "::1 =.. 1291.-. . Dokazall. tada je .. n n -...4 log.. Dokazati relacije: 1 1 1 k(k+1) a) --_.x +a.. Dokazati. 14X 1288. 6rx::':3 +. 1290~ (x-lOg iY.·1 + . aER+\{1}).... sa diferencijom ~.:/x' "::1. gde je r poluprecnik upisane kruznice u trouglu. Ako su ai. Date su funkcije y=a'2 x +b i y=b·2. 4 i= 1. 4" = 2 .. + . a" pozitivni brojevi i ako je al·a..j4~:+i < n+ 2 Dokazati.= --log 2 x. . + . + =1 1 a> --.. tgfJ=3"x i cx. n n ako Je ·.2 .::".8 log.

.la+bl~lal+lbl· Jx+ 24=.~ ~ abc. Dokazati. Ako su a. Ako su a. Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja.0."(a + b-c) (a + c.---. a. b i c nije manja od njegove geometrijske sredine. 1309.. + a"1 <lad + la21 + . id 1317.1 + ima konstantnu vrednost. m+1 3 jm+l' °jm+l negativan za svako rcalno x. P (x) treceg stepena. tada je a' + b' + c 2 .. -lx+2+1o"..5) x 2 . + la"l."lal-lbl· 1313.< 3 . Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadratill tnnom y = (sin IX + 0.. 2 1306. b i c merni brojevi straniea trougla." . ___ x2+x+l I 1321. 1316. 13ll·lal-lbl<la+bl· 1312. +1 1325." k'. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a.:. tadaje lam+bn+cpl<l.: '-~-----. tad a je abc .. Dokazati. Dokazati. Akoje a 2 +b 2 +c 2 =1 i m 2 +n 2 +p'=1.2 (sin rx . 1322.-2)x -2(2+log . I x-+x+l 2 4!-b d Q C • 11 1305. a--.1----. tj. onda je - -Ii < a + b <. 3 . . ----. tada je lac-bdl~1. Ako je a+ b +c = k. Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za sve rcalne vrednosti x: 1326.J+xL~x+l.. b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6. * 1324. tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l (. 4 . . tada je 3 (a 2 + b 2 +c 2 ). Odrediti interval za x u kome funkcija x -+ y = -I~-.3) x pozitivan za svako x. 1307.1302. Dokazati nejednakosti (1310-1314): 1310. Odrediti polinorn... 1320. 2 x 4 +x 3 +x 2 +x+ 1 +--~---)(x'~x..b)(b+ c.. nije rnanja od njihove geornetrijske sredine.j2. * tal + a2+· . -9<--·_·.2=-1).-. 1Z1TIedu resenja date jednacine..-+_b~+_c_+_d _ 4 ~-v C. 1304. Odrediti relaclJu. Dokazati. Dokazati. Dokazati. 1308.la-bl." 12.I··"· . Ako je a' + b' = 1.a). la + bl.10']. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom m-1 2 m-1 m-J Y=(log.<6. sa realnirn koeficijentima. koja je nezavisna od realnog para metra m. 3x 2 +ax-6 1303." lal-Ibl· 1314.) x-J' x+I 151 150 . Ako je a 2 +b 2 =1 i c'+d'=I..~ _____ ... a+h+c 3/--~~". b. Dokazati da se vrednost proizvoda ( 2. tj. R eSltl neJc d naclilu /X -3X_4! <.. x 2 -x+l x -ax+ 1318.*Dalaje jednacina x 2 -6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER).:'"1 1323.

.6Tx.. Resiti jednaCinu 2 Ilog2(1.~"':2Jx~4 + Jx::" 47. Odrediti dva pOZ!.. . Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13.. b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina ima realna resenja. Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t. Dat je kompleksan broj z = log z (mz -13m + 44) ... Resiti jedoacine (1345--1347): * 1345.. Od~editi .S1stemu brojnom sistemu sa osnovom . 1346~ sinx-J3 eosx=2 sin1999x. +x 2)-x . Odrediti cifre x i y.'- 1338. cetvrtom stepenu zbira Ins venast resellJu.-'::::4 = 1 ' + 1337.f(n)=o. . Odrediti a. parametar: a) odredili kvadratnu jednacinu. ' Zatun. h k b da je razlika OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91. 1339. Dokazati implikaciju log1224=m 1\ * 1331. m 2 +1956=n Z ? =~ . Neki trocifreni broj napisan u bro' .' llvna b ' delJ'iva sa 4.x:+mnlx+'" +sinrtx+ . log2454=b=ab+5(a--b)=1. .2 + iJlog~-. Dokazati implikaeiju log1218=a 1\ 1330. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak • njegovih cifara...osnovu brojnog sistema u kome se broj »hil]' adu tr1' t t some tndeset i tri« piSe sa 10101.. 133{ Odrediti realna resenja jednacine (X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6.' a '0 2 ne menJak se u f k " a tofIma lzostave nl z l ' ---~ 1 x+ 1 ornc! x-I ' 2 1327. b i c tako da funkcija x-. Resiti jednacine (1334-1336): log. Resenja x.. Sl01988X+COSlOOOx=1 . * 1343. 1340.e biti Cisto imaginaran. gdeje m realan . * 1348." 1342. =.roJa nJlh . J'.:. " .f(x)=a+ b cosx+ csiox ima 1335. 2 .'::::3 Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni broj z ne mo7. Resiti jednacinu 2_1+oo5x-oos2x+ . Dokazati jednakost tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 ..::::j = 1 ' 1336.f(!'-) = 1. Resiti jednacinu 31+sin.. x Z=3m+4. i X kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije X +X2-\-2x X z=0 i m(x . takva .3ti.:-S. .9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log (1-9x) . .25.. Jx~ 3"':4~'i Oblikf(~)=O.:. 12 III * 1349. c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCine negativna? 1328. * 1344.dre~i~i ::ab:~_ broj s~ osnovom 7 ima napisan u 1341.54=n=5(m+n)-3mn=8. J. ali u obrnutom par tk . 1~ti ' . . +(_l)"+lcosnx+ ./(j-. 1333. od red" IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.. Postoje Ii celi b roJeV1" mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu ' . Jno iste eifre. Dokazati J'ed' t J . 1329.

Dat jc beskonacni red log8x + log~x + logh + _. 1354.ako jc z kompleksni broj a t reaian parametar pox.' _ _ 1-.y. 1355. 10<x<-. ti2. f(4) = 90. Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu granicnu vrednost. i:ine geornetrijski niz..5° .2 t 2 1364.b) Z = 1 + Ii . a zbir kYadrala njegovih clallova b.:(l1(l2{l3 . c.. zalim odreditix tako da zbir reda bude 0..Cn:::iz=--~ 1368.5. . L369.ctg 67. Odrediti prvi clan i kolicnik reda_ Da t je.~::::"'t'\ ~ -~)2 .n". Njihov zbir je BO. _ _ 3 = x + i y. ako su a. za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" . . Va + -ro.* Restli jednaCinu v 3 sm Funkcijay = . . D a t je.. 3 Resiti jednaCinu _ '_ sin ax sin bx = SIn ex SIn tb.2 ? e" + 1 C + 1 k .4x + 3 = :)Y + 3x + 1 + .. . a zbir kvadrata 5044. 0_ Dokazalibe' ako je f (0) = 15 . x . Va + Va + -ro .1) u intcrvalu Odrediti duzinu luka knve y = n sm x . d uzaslopni "ozilivni clanovi aritrnelickog niza.(j= x~­ 1365. 1351.I + (2 1+ r _. 1350.tg 7.. VZ+V2+VT. .':. .5° . v = ~. Izracunati duzinu luka oye nye u m - 1357. Dat je beskonacan gcometrijski red a koli~nikq k~l ~iji je prvi clan al = k (k > 1) . 1367. b.* e + e Ii . Dokazati da je ctg 7.x ) '3 -cos ('..i_z--:-r= -ro. :rt 2:rr 1+. ::~:::.. Odrediti funkcijux ~ f ~t) = a + f(2) = 30.sxS -3 .r» - (:rt .so =2 (3 Resiti pox jednaCinu 2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + . -'. Odrediti stranice trougla ako je jedan uIlutra~Ilji ugao 12Cf_ Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz.all 1353. 1359. + an ) -1 + .* .. Ako brojevi (11. j l-U zalim konslruisati njen grafik..* 1358.. 155 154 . tl3.U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau reaIan b roJ- __ . Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2. + an " 2 :.-x) 3 ='(3.* 1360. Kojukrivuopisujela~kaz = broj a t realan broi? 2 1352.tervalua <x < b. l. = 3x + 3 + +2 + 1-'3). ·11t/. Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u . gde je t Data jefunkcljay = [(x) . :rt Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a. f (x) data je u obliku = -. 1366.~. 1356. _c" __ 1 =ev+~. dokazatj tacnost jednakosti a1 ( (11 -1 X + a2 + ~1 + tl2 + (13 -1 tl3 + . ako je z kompleksni 1363.:-' Ako je S zbir reda...4 I ' (.. -Ii 1362. lada je Akosux.. VT. a S" zbir prvih n clanova. __ Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio konvergentan. Odrediti niz.S I< 10..aER lakoJc 2+cosa+isina x2 + 1361. V2+VT. ._ (a > 0).5" + 19 67.

6a n . + cosx = = tg nco. c sa . (3. >. (Xl + X2) < ((xl) + Hyc) {\ 2 2' gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz obla~ti definisanosti funkeijc (Xl> -1. Dokazati da stra~i::t Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni· a. a. 1384.4ac = B2 .. 1377. Dokazati.:' grafik funkcijcx .. 1371.ac + (2 = b 2 i obratno. log. Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz.A ' C . Ako su a.x ..) _ .. III = :< . 1387. tg ~ cine aritmeticki niz. 1383. manp ugao (roug!a. + cos 2) x 2 smx 1376. . takodc cine aritmeticki nil.. odrediti stranice trouglao ogz (COS / 2>: X + cos -) + log 0. . a. c postoji relacija a 2 .9 = 0. (2" + ctg 2 1E.4AC D .' " okazatl. gde su alb katete . 6 = 3' + 3Iog!. Odreditif(n). 1386. cos (3. fP P 0 mhbroJevazadovoljava . odrediti uglovc trougla.tg Y = 8. .b 1 Ako JC log -2. y. . a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla.~.. y cine aritmcticki niz u datom porctku. sin (n (" + y) ) > O. 1371l... Odrediti skup lacaka D k .) + log.Dokazati da je nil..l = b-l + c.B sm a COS a + C . onda i kva· drati strunica cine aritmeticki niz.* i. ~ cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' ' c. Dva ugla trougla odredena su jednacinama: 2 2 4 1gx + t)!.. . Ako uglovi trougla a.~:~t~d~i.A . cijaje raz!ika d Od d" st.it~~ni br~1evi a'. Sm x sinx .. kOja je data iormulom . Dokazati nejednakost . Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom an +2 =a" + an +1.* + 2 tg 2>: + J _ = O. G2 = 1. limJll dve prave Od 'ct· . cos y 1382. U trougluABC uglovi a (3 '" . 1388. 1374.a 3 + b3 + c 3. 8 5 tg ~. u e anovoJ ravni za koje je Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d . Data jc funkcija dcfinisana formulom ((x) = -log(1 +x). Stranice trougla cine aritmetii'ki niz. tada cos ex.381.. uSlovef(n) =f(n-l) . 2 _ Sin a cos a SIn a .) ' 4 8 1373. 0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice.= 2' (log a + log b - log 2). .azati. Akol'ea . Odrediti op~ti clan niza (Fibonacijev niz). . clg . b.. 99x.5 (. s ('2" + 1 + tgC 1E. X2 > -1) .5. Odrediti opsti clan niza.. 161g x .2 COS ex taoa Je lr . Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom an +2 = 5a n +1 . (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako tg 1379.ako!e a naj. a1 = {J2 = 1 . dye prave i ugao kOji obrazuju.y = 8. . .* 1380. 77 "" + cos""X = 1.. c Cine geomelrijski niz. (x> -1). 1378. tada J'e c a +b +c . DokazalL 1389. (1) = 1. rc It! presek ove 1372. 1375.14. kom 2. . T' ') - .* . 1 2' pravouglog trougla. dokazati da izmedu stranica trougla a..l roug a zadovolJavaju jcdnakosl Resiti jednacine (1381 -1385): 1. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu vrednost. Jb'iP~z(. .. Dol. relb ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . 1385.

~l vrednosli. 1393. c) Izracunati povr~inu ogranicenu krivom. a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl znak za sve realne vrednosti argumentax. ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm deox-ose.cos (a + fJ) = 2' tada je trougao jednakostranican. a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za x = -1.sin a = 0. i skiciraj grafik tih krIVlh. ( f f +_1_)" Data su dva trinoma II (x) =x' .. *) Grupe zadataka I. IIIgrupa 1398. koja sa dips om ima zajednicku ziiu. II gmpa 1395..(a + b)x -I. .(a . +Jr).. Dokazati. .sino:. . Data je parabola = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole i poluprecnikom r = 2p.. odrediti a iz rclacijexj + xi = 2. ~2 ~') sin 1 .i jednakosl 3 cos a + cos!:! . 1399.ab.2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse .2xcosa +] .XD2? 158 159 . b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih > 1397. b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati promene funkcije. . 1394.= 2px. +------------n . b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m ima realna resenja? c) Za m = 1 reWi jednacinu. Dokazati da je trougao cija su wmena ta~ke dodira i zajedni~ka iiia pravougli trougao. b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure . .2xcosa + 1 . cos (n-I) cos 1396. c) NaCi vew izmedu re~cnjaxI iX2jedna~ine x" . .5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse ')2 2 + a'y = a L b' i paraboley = 2 px. b" X 1391.ab h (x) = / .sin a = 0 koja ne zavisi od a. ako je zbir binomnih kocficijenata poslednja tri elana 22. . sa nJom k on f 0 k a Ine para b 0 Ie y. d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1. a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr. b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i . b) Akosuxi ix"re~enja~cdnacinex2 . Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma ~ zbir treceg i petog clana je 135. a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive. Data je funkcija y =x 2 . Pravax . Izracunati zbir sin 1 sin 1 ------+. gde je a E [0. Ako za uglove trougla va. osom OXi OY.b)x .0) a sa osom OX obrazuje ugao a = ~ . gOd. a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive.1390. ? + a 2 y Z = a 2 b?I.+ cosO cosl cosl cos2 Prava 3 X . l Data je funkcija[(x) =x 3 + ax2 + 9x + 4. ' a) Napisati jednacine ovih krivih. II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971. I grnpa *) 1392. Data jc funkcija y = V3sinx + cosx.2x cos a + 1 .

1406. x . x 10gx _ 5. ako je eetvrtl. b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px.juna 1971. ko osex e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om ~ .. godine U Valjevu. ' . treCi i peti clan aritmeticke progresije.v -~" J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse . ako su binomni Koefieijenti drugog.SlIl a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . P rava 5y . ' .. oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida. \. 12 )6 . V gl1lpa *) Stranice trougla su tri uzastopna parna broja. godine. Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I . . 1 1': 1 ~. Odredltl ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira iz zajednickog fokusa.. Jagodina. C4 na pravoJAB. BC CA . a) b ) c) Dokazalidajcugaoatup.----- *) . .' . ( logx+l. .l- . prvi. parabo]om I (Jatom tangenLOm. b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . IVgmpa ' *\ 1408. DP~. 1 'j i I 1409. POVTsina ogranicena lukom paraboie. a povrsina mu jc 24. ' . . . NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6. . U kom oduosu je povrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga opisanog oko trougla. Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana glasc: l1_x1ogx ..y) na paraboli = 8x . VJgmpa **) 1411. Odreditix u IZrazu (VX) razvijcnog binoma 200. ..' a b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm koordinatnih osa. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik maksimalne povrsine i naei njegov obim.f3 = 2 y. +SlIl ~ ._~ J • I I I :. I I Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane zam=n . 1401. cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu 4 I I I. 1410. delom njene osovine i duzinom MN obrre se okox. = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD.b). (10 2) a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. 1 d Maturski pismeni za. l x2-2x+l 1402.5 em. D' BA Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > • . 35 _x Iogx • 1407. . x2 + 1 -x+l 1403. /) = 7 em i c = 7. trereg i cetvrtog clana razvoja redorn. .Cije srediste pripada datoj langenti~ pa pokazati da ova kruznica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole..b i AB = c troug a pa dokazati da stramee = a. go " U c·. . 22 '>2 22· 2 · . 2 zadovoljavaju relaciju c = {/ (II . dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspramnih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jednake. figure ogranirene elipsom.. ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) = Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma log 3 ) n jednak 21..~.. I I I i I Data je funkcijay = x2 + 1 Tacka M (9.. *) Pismeni maturski.. Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju ex .0) spojena je sa tackom N (x < 9.~ oko njcga.5 em. Odrediti koordinatc tacke N. 1400. an XI Vx (V zl°g ~ 3x ) + V2tx '7X Dat jc izraz cos4 · X.Jac! JUl1il 197 .. **) Maturski pismeni zadaci.ose.juna 1971. tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i nae. I L • .1 oku . _.

. '_lracunati: . . kole su normalne na . . Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26. a = 12()Oj. *) U iednaCinix2 .2v + 6 = 0 je tangenta para bole = 2 px "Odredili jednacine (. Resltljctinacmux • 210 J:. ako je dalO tcmeA (4. .3)x + 11 ... ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox). 1415.Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9. Kruznica prolazi kroz tackuA (-3. b -. -1) kan i jednacina yisine 2x . Gimnazija . 1421. Izracunati P i V obrtnog tela. 1 1414. ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12. ") Marurski pismeni. 1423. . -datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl paraboic. avgusla 1971. nastalog rotacijom cJipse 3x 2 + = 36 oko ose Ox. Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. 1422.nih tangenata iSle parabole. dobijaju se tri broja koji obrazuju arilmeticki niz.junfl 1971. Odrediti os tala wmena trouglaABC. Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida. '2 (v:> + 1). 23 lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka.4) i obc iiie hiperhole Cije su asimptotcy = ::t: 1425. Pravax .*) 1419. 162 163 . U racki P (3. Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em.1 okox-ose. bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ .yo > 0) parabolel = 2 (. Odrediti . a jedan ugao . gOdinc. a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom. Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja. b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli.x2 - 4x . a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov ~ (V) . drugom 6 i tretem 3. 1413.!je. 1 Resiti jednaCillu jx 2 + 2<' j - !3 - x I = x2 • Stranice trougla obrazuju geometrijski niz. zbir dveju stranicCi i ugao medunjima [P = 80 V3. ~. **) Maturski pisll1cni. Resiti trougao kome jt: data povrsina." ') y~ = x" 1 y~ = 4. % i tangenta 5x x 41' = 16 (hiperbole).2 (m . 1427. VIII grupa . 1418.1) povucenaje tangeula. I gimnazija Zren)anin. 1417. Xl IX glIlpa *) 1424. 1420. 142~. NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc lukovima krivih 'I ::.c = 42. m tako da: a) koreni budu realni. odrediti paramera. Ako se prvom doda I. a = 15). 1 + X2 - 1 = 1. parabolom I x-osom. a zapremina 152 em'.3y + 12 = 0 i teziSna linija 2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom. godme. _ \0<> g b v7 = 10 i izvrSiti proveru.5m = 0. Izracunati stranice i uglove..J VIJgrupa 1416.iednacinu l(ruznice. a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona? bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca? (Smatrati da je Zemlja oblika lopte.1) < q < i. II beogradske glronal.Jovan Jovanovic" Novi Sad.1412. isece va· 41 *) Pismeni malurski.)una 1971. Odrediti povrsinu omotaca zarubljene piramide. . godine.. b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko oseOt. NaCi zbir prvih 20 clanova aritmetickog niza.

ako je vis ina tela jednaka kraku trapeza? XI grupa *) 1434. XII grupa 1439. *J 1438. 1436.. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma (J". ispitaj tok.s _ 2 210g 16 x-1. . X)8 jednak je 7.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz. cija je . godine . XI i XII. +x 2 =2. e) Odrediti tf. u Treeoj beogradskoj gimnaziji.avisnosti od Cl(.a. Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije (I) y=~--'-- x 2 -5x+7 x-2 .sin". Dato je (I) Funkcija y=x 2 -2xcosa+l-sinCl( (2) jednacina x 2 . (l+sin2x)I+llog. d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna. Osnova prizme je jednakok. U prizmi je upisan valjak. = O. i x 2 resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije Xl Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu iZl10si 4. XE[-~'~l 1442. juna 1994. Koji procenat zapremine prizme Cini zapremina valjka.. d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinijskog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose 1435. tako da Ox osa bude tangenta krivih. ResitijednaCinu I log 1 - 1441. 1430.J3 sinx +cosx =m ima reaIna resenja. 143L 1432. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko najvece stranice. a treci manji clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina X3 +y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. _.2x cosa + 1 . Odredi sumu tog beskonacnog reda. c) Za m = 1 resi jednaCinu.X grupa 1429. - 3 3 1437.Jsin 1433. 1440.:'s x+. x-o x(y 1+x-1J 165 *) Grupe X.. 3 10g 16 x-O. a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7. i x 2 rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu Xl i X 2 koja ne zavisi od 0:. 'I' 1-cosx Od re d 1 lID r~-~' . (l-sin2x)I+=1.J':lsinx+cosx a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda. zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6. Data je funkcija (I) y=. . b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0. lzracunati rovr~inu troughl (bez upotrcbc logaritam~ skill la\)lica i digitrona).5 = 310816 x+ n. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m 2 • lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dijagonalnih preseka 3 m 2 i 6 m 2 • Resiti jednaCinu 4 10g 16 x _ c) Ako su x. a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x 2 + 5y2 = 25.raki trapez osnovica a = 8 em i b = 2 cm. Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata je 280. Maturski pismeni.j30). b) Za koju vrednost parametra m jednaCina . skicirati graflke tib krivib. ~rvi clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti. b) Ako su x.

_ ) .= + 3 1/ ' yn bude jednak binomnom koeficijentu. 2) i hiperbolom xy = m.' x I!! 1 " t·uk 0 da sred njl 1447.5 . ima realna i razlicita resenja Xl i x 2 • kOJa zauovol. dat~ jednacina. clan u razvijenom obliku binoma ( 3./3 cos 2X)2-5=cos 1445. progresije tada je . ~~3_... a realan broj. Aka su x.XIII grupa 1443.. p q . Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl ga u ravni xOy. U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni ugao < MaN = ct.. gde je k> 0.2X).. Zajednicke tangente parabole y2 = 4x . \! . D at je k'omplek san b ' . lzracunati povrsinu povrSi u prvom./3 i ='2" + '2 .. koja pripada prvom cvadran u. m + n prvih clanova aritmeticke S -S m-n . krufuice. Resiti jednaCinu 2 0) 20 \' .. y.... 1451.. 1457.:.3.x+l x-·l /x-2" (X+2V + 48 ' '~'----1 = x - x -4 0.. .' . Sm+n m+n 1446. 0 d r ed. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik ABeD L. Resiti jednaCinu U jednacini x 3 .lavaJu relaclJU . 167 XIV grupa 1448. lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.l:J+ x 2 0. " 2 +COS (1. Odrediti realan broj m. a. oko kog je opisana krufuica.~. -./3 sin 2x. kvadrantu koj~ jc ograni~ cena elipsom b'x' + a 2 y' = a'b 2 . t pravama x = 0 i y = 0. Date su elipsa x 2 + 2y2 = 2k 2. aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla (sin2x+...30x 2 + mx .. ffl' .. 0 k ' p q da je cos 2 (O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1. roJ Z tada skup tacaka M(x. n XV grupa 0) Sn' Sm+n sume m ' n . kOjoj pnpada tacka C(2. Resiti jednacinu 4x 2 + 9 1 +ios4x = 15x 1 + 108 4 3 . na a Ige b arski oblik kompleksnog broja a + hi.2). a"'du" Nk su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x 2 x 1 0 Dazati era +-+-=.+ I EO R i ako je _ . 1456.. X2 Xl X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao. zatim Ierne C luku MN i teme D poiuprecniku ON.' j l . = .y) u Dekartovoj ravni pripadaju konus~ nom prescku. kOjOJ pr:padaju ~acke A(4..2. 1455. 166 I I . Ak o su S (i5. lzraziti u funkciji od k koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi. • ' :. 1452.. i kru:7Bica Ciji je precnik fokalno rastojanje date elipse. 0) 1450.. 3 uk' I zracunau . Odrediti vrednost realnog broja ? da. a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripadaju pollipreeniku OM. b EO /2z- R. Data je funkcija x-+y=2 cos 2 x+.·1). Dokazau.l) I B( ... R" esenja sves!!. Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive b) 'lzracunati • t I .. (i2= . 1444. .... 1449.~=x+iY SlD Cl 1454. 1453.780 = O.+'1' 0 Je z = 1 +. Odrediti jcdnacinu te krufuice. Data je kvadratna jednacin a 4x'=(3-a)(2x-l)..

. 1460. obim prvog je 32 em. Data je jednacina x 2 +(3a-l)x+a=0. *) 1467. 1466. Resiti po xjednaCinu: 32cos x-eos6x=1 Data je hiperbola: 3x2 _4y2 = 72 i prava t:.)" nati clan koji ne C~2. . 1472. sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg clana 1:2. a povrsina drugog 70 em 2 a peti pravougaonik je kvadrat.. . Odredi dimenzije tib pravougaonika. 1471. y>O).0 dred en og x·osom. .. (a . b) NaCi intervaJ.XVI grupa 1458. 3x+2y+ 1 =0.l x sin x b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2 1474. tangentom I normalom hiperbole u tackl P. rotacijom aka x-ase. Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug poluprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve- 1462. a E R. c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa difereneijom d =~ gde je p poluprecnik upisanog kruga u traugao ABC. :A'VII gnlpa 1463.' < 1. Odrediti te brojeve. lukom krive i x-osom. XVIII grupa 1468. nacmu: Iog025 ---+. *) Grupe XlII. -/. ako najveCi braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza. u Petoj beogradskoj gimnaziji. XIV. U tacki M posta viti tangentu para bole. #) = -1. Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x 2 ) a) resiti jednacinu sin (x 1469. a . ." . Resiti nejednacinu: .log2 1-'. 1464.. 1470. Izracunati vrednost izraza: 1 C+~1x+9 :J5=~7) -0c... Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti promenljive x._ a3~. XV. Straniee a.. Naci zapreminu rotacionog tela koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom. *) 2 ca. a) Nac.>I 1) 1 ReSltl neJe d " . c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme budu pOZltIvna. Maturski pismeni. Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko nje opisane kupe.. b. i XVI. Odrediti odnos a : b : c. ~ kome se mora naJaziti jedan koren da bl drugi bio pOZluvan. XIX grupa Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l i naci povrsinu +x ?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima 1 x-osom. tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe od prave I. .y. Odrediti domen funkeije a) y=log CO. .. . 1459. . 2 1475. 2x 1465. Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine aritmeticki niz. Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo x. 6 Data je parabola y2 =4x i tacka M(4. . Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz. 1473. a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog.' I b) IzracunatI povrsillu troug. x+3 2 2 U razlaganju binoma: (2x + 2 1461.

XX XXI. NaCi clan koji ne sadrZi x. jednaCina~L~ + . (log. U binomu (. log. ~~ . 1479. Data je Dokazati da je za svako 3 ._1_ = 1 x~m x-2m gde je m realan broj i (x'''m) .2]2 . (x-2m)#0 a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija --+-~L Xl Xl XI~ 1 1 *') Grupe XVII. godillu 170 171 .~: (4x-:. ~ .3x) e".eme . mER 1 m""1. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela. lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' . Dokazati da je: ~-~-~~ 1 sin 2 4x . ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja prolaZl.= 2sm x sm 2x. juni 1994. 1489. 1491. -~~~.ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagonalu. Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je pod uglom alfa u odnosu na ravan o~nove. Maturski pismeni. Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4. c) prolazi kroz kord. 1484. XXII grupa 3 1478. XVIII. Resiti nejednacinu: 1492. Za koju vredoost ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca? NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos 3 x---cosxsin 3 1481. 1487. Romb stranice a i. . u Jedanaestoj beogradskoj gintnaziji.y>0) a) napisati tangentu parabole u tacki A. pocetak. 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N. XXI grupa 1483. x=-~ 1490. jednak 200. Data.1476.x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan XX grupa 1486. XXII.:J jednak je 153. x)~ -4. 1482.5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju binoma: 1477. x21~~x~ 2 ~ 2. lukom pambole i X-OSOll. 2cos x + cos 3x + cos 5x 1485. b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose figure ogranieene tangentom para bole. lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ Resiti nejednaCiuu 5-x x2 . Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava (a +2)x + (a2~~ 9)y + 3a 2 ~~ 8a + 5 = 0 a) paralelna x~osa. 1488. x)+ log. b) paralelna y-osi. 1480.i7 jednacin~.:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm.kroz t. Resiti jednaCinu 0. (log. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar m tako da resenje date jednacine bude pozitivno..2 ~:.J"x 10. 2' Ispitati i nacrtati graflk funkcije y = ~~~ (x.

X IV log :::~ =log2-log 3. =(x)=x.a !em~na na osi Ox.. a-b a 2 _ab+b 2 D)-a+b-' E)----. d. Ako su a. "Ojl realno res~nje.Y Tacan je iskaz: A) Medu datim iunkcijama nema med b' . 400 E) 361 .3» = log (. Zadaci 1-5 vrede po 3 poena. B) 0 49 " C) Y7' (16 D) (~7~)2 ' 348.of4' E)f. C) -1. E) 15". E) III i IV. Je pravougaonik taka da su mu Y . 8. zadaci 6--10 po 4 poena. b A) a-b. 12~ a +b B)--a+b ' a'+ab+b C)----. E a 3 _b 3 R i a 2 "o b 2 . x f. 5. D) ima cetiri realna ' . E) beskonacno muogo. B) 30".y':. D) 1 +0. matematicki... 1. juDi 1990..5. C) I i IV -2!x!-3=0 je: E) 9. 2 og7 2 10. E) 10. A) -=-- b2 2 2)-1'. 7. III log(-2)4=2Iog(-2)2. V izraza (~+ ~ . u n a Je aClna A) Nijedno.. f 4 (x) = (.. pOZlhvna resenja~ E) U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . dahija se -1 poen. 60".+b' ab' C)-ab ~':.75". Proizvod svih resenja jednacine A) 3.'-a dva realna pozitivna re'senj'a ) res enja 0d k "h je samo jedno pozitivn~ BC ima dva rcalna .rx-~~5 A).Univerzitet 0 Beogradu K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakultete. 45".3). 2 4.j2x+14-~x~7=.E) a= ± 1. B) jedno. C) 972". D) 18".2"0. f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet. B) fu" uso no JednakIh sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f ' D)f. Prava aX+)'-5=O d ad' . 2. U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora.of. -S' . . njena zapremina je3 A) 18 n. B) -3. tada je (log 7 + I a2 A) Nijedan. 63"24'28".ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora.2)( . Tacni suo B) svi.2) + log (. . V' E) ~08". 't. E) 2. Ostri uglovi tog trougla suo A) 45".~.(x)=#.:-b2' 2 a+7b D) -3ab-' E) 0. .=f4' ' 1-. 6. Ako je log3 7 = a. D)-9. D) II i III.) ima samo jedno nema realnlh resenja. Ako je povrSina lopte 324n.. svaki test ima 20 zada taka. A) 8 pravougaomka Jeste' . =f. ima vrednost: All.6 1 osom Ox Uplsan Maksimalna povrsina takvog . zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena.12) -2 je rednost 5 7 5 A) 1 ab' a ·--B)·-. PogreSan odgovor donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. II log(-3)2=2Iog(-3). B) 18 n 3 2 . Dati su iskazi: I log « . C) 9. D) 291611:.+ 21> ah ' 11. B) a= +~ -4' C)a=+" -4' 6 D) a= +. Jcanako: 3. log32 = b. zadaci 11-14 po 5 poena. vrednost izraza z-b' je: a 2 2 JednaCina .5. 172 B) 0. f2(X)=!:. B) 8. dn' sm2x+cosx+ 1 =07 . Date su funkcijej. D) 9. a 2 +ab+b 2 a+b 13. Zaokruiivanje N ne donosi ni pozitivne oi negativne poenc. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne katete. 25. C) dva. elipsu 2 lru]e 9x + 16y2 = 144 aka samo ako je: A) a= ±2.. Koliko resenja u intervalu (02n)' . k. 9. 72". D) tri. C) 26"35'32". .

lZracunatl cos -. i 9. E) {m:m. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom. Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti _3<xz+mx~2 2 x2 ~ X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x? 15. 2 k = 4 je jedino resenje.la x-: 1. E) 20.:-1. 1 _.--+ X~+-2XIXZ + 4 =0. 174 175 .ga nd tetJv~ za 2 manJe ad polupfeenika kruga. Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da jednaCina 2iogx = log(x ·1.Iednaka Je A) 6.m) + 210g2 ima dva realna razliCita resenja. 19. 16. B) (1 + . 25../if. odrediti m i 2k.:a'.-. Bl 64. lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'avaJu ovaJ uslov A) 0. Ako je a realan broj i I a I #2. C)~l D) 17. s tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju medusobno novu utakmicu.fi)-2 \J:. 1 1 + + 1 jednaka je A) 25. 4. Bl S'.:l. C) 48... B) sin4x+ cos4x.IA. E) O<a<l. C) postoJe tacno dva r"senja. 1+~5 1 E) ~.17·. D) ~6. D) 2' 2. DuZina ove .. B) 1... jednaCine x 1 2 - X + a -. A) ~6<m<~L B) ~6<m(7. ~8. Izraz sin 4 x + COS 4 X indenticki je jednak izrazu: A) 1.. 47f 7b' na ne k' d rugl naCln mogu se ' " ~l. Aka je na turniru odigrana ukupDO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan.:7.is 4. .-' If 4n .. l~oreni Xl 1.. D) ~1<m(2. Bl m = 3.ellve . E) 27.2 = 0 zadovoljavaju usia v: . Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije su povrsine 1. C) a= ±v0. X4 A) 0.. E)-~4~' 3 +cos4x 20. D) a=~3 iIi a=4~~3.. C) 1+cos 2 2x. x X2 1 Ako je 10 lO'=8x+5. D) 5. Bl prazan skup. E)~~ ___{l':+L _ _ (a' + 8)(a 2 --2a + 4)' 2 . D) postoji vi~ ad dva resenJa. C) ~ 1. cos--:~+cos -5' Jednak le: D) ~ --. a odstojanje centra kr. 2Iog a+1 C) a. E) nizajedno m. tada je x jednako C) Tada je: A) ~ 1 . U grupama ekipe igraju svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u finalnu grupu. Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l) sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi. D) 24. C) ~6~m.' Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od bra. 8' PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x 2 + x 3 + 'j' ( 11 ' ") 27f . ~. j 1. Skup M je: A) Skup R.-:. tada je vrednost izraza a+l 1~a2) 1 ( a2~4 + a' +8 : (a~ 1)" +-3 jednaka A) 17. D)--2~~' 1~2cos4x A10 m= 6. E) zadatak nema resenja. Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine stranicama trougla. C) -2~--- .oO}. E) ne postoji nijedno takvo x. juni 1991. 2 k = 6 je jedino re~enJe. 50 V redDost izraza _1 _ _ 1 ( 1+ + I~ v0 v1 )-2 ( )-z ( ~ . Povrsina trougla ABC je: A) 36.:. a~2 B) ~~2.:"J7. C) {m: m> ~ D) {m: ~l<m<O}.. 2n A) 0 ~ -4' 5 5 B)- 2' 1 '. D) 1. n.I cos ---.. E ) zadalak nema r"senja. Tetiva krug~ je za 2 manja od precnika. C) 10'. Bl a= ± 1.

Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz tacke A(-2. R3 n . roJu se. . q -3 1r'. \ 1 Je A) [-1.zr: A) 6. E) zadatak nema resenja. onda je A) 0.. onda je a+ b jednako 16. " . tada jef(3) jednako D) 9. C) 18. f(X)+f(~) jednako E) 31og 39 .naJmanJl. sleva na desno. ta Je stranlca Be B)~. . jednacine x. B) 12. "" f3 =f. Date su funkelJe f. D) 44550 E) 53031.-2)u(2. D) Y. Ako je f(x) = log6x+ 31og 39x. '10' E) 10 3' 8. Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je: A) 1. ""f2 = f3 = f.' . B)(-5. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva..4). 10.35. q 2j2. l-cos 2 x 2 r.15.. B) 9.2)jednakje 3 3 4 4 A) -1' B) -' C) --' Dj _. I 20. D) log3x+2. ""f2 ""f" .+co). h~rizon~::~~r~e~~':'Osstl~ . tri r:. 7. Dat je 1990-eifren broj 1234512345.+co). C) 3. n~lDa lfia3am? jedno resenje A) 12~3.). B) 90 m. q [3.-2].. E) J d' . pnpada mtervalu A)(-co.senj. C) 41624. q 10.(2Ixl-l) 'ednak u. 4' 4' 3' 3 Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi A) 33660.. B) Medu datim fun· keijama nema medusobno jednakih.14. Koja je cifra poslednja precrtana? A) 1. B) 40733. Vrednost realnog parametra m k" .. D) 24. Jednaka A) 3.) Ill. njegov se ugao poveea za 9°. 2 v D) 1· -(-/5-1~ 4 E)! SV J '3· E) f.r=c~. 19. Ako jef(~~)=(X-l)2. R'n' D) ~~ R'n' E) . B) 20. Tacan Je sledeci lskaz: \v 2cosxl A) Sve su funkcije medusobno jednake.. _ mx + m _ 3 _ 0 oJ~ JC ~blf had rata korena .:ozjat vidi t?ranj koji stoina 9 . 12345 U b ' .3].3].25. q(-2.etg-ry. D) f. " .. Ovaj se u U precrtane sve cifre.i~:~ !~d=t~m~~~ dvadaP':t veei ~d ugla ' . I \ E)[ -3.-:-y 1 +cos2x . resenJe oJe pnpakoje pripada inte~alu b + co ./2 E) 56J'3 m. D) 4. 15. f2(X) = tg. avaJu sve eifre na neparnim broj u kom:P::e~:::VI~~r:t~ postoje6em poretku cine novi postupak ponavlja sve Jok ne 1:0~tupak preertavanJa.2]. \ 18. Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika R jednaka je 2 2 16 4 1 A) _ R3 · B) o o . q 4.(X) = 1.. 2' B) 1 4..' E) --. E) 14-/2. 300 00dopyodl' . C) f.. Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 .. -1) i B(2. D)(2.-IJ (. "" f. sma ornJa Je: A) 100 m.lU. ~!% l:.. . E) 5. E) 5. 13. ~kup svih reSenja nejednacine logJ(x 2 -4).. 11. x x I sinx I .+00).e:~~~~ S-:/:::.' ..-.5].-3] u [3.' log .-5]. da intervalu (_ co -1]' q J ed .R3 n · C) _. Data je jednacina F+~X2-1 +Vx-~~~-1 = 1.ji . Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse b2x2 + a2y2 = a 2b 2. D) (-4.-2)u(2. n 3'~' 27' 3~'. redom precrt " '.(x) =. E)(5. ""f2 = f3 ""f.. negativna resenJ'a' . i 9" J B) (-co. Broj stranica mnogougla jednak je A) 8. f3(X) = -yr=== I . C) 95 m. ) Jedn~clDa lfia dva realna e oaClna nema reseoJa. D) 12. x+l B) 7. 9.. f.. B) 2. 6. IduCI mestima N . . C) 18. I \ D) 64.a koja pripadaju lj tt~:)i~a Bim)Jaed naClna lll1a sarno jedno skupu k· co '.

--~.(x)=2Iog2x. 5. Date su funkcijei. 2 jednaka Je: . D) --(. Zbir kvadrata resenja jednacine x 2 +3cxx+cx 2 =O je : aka 4 sarno ako je: A)ot=l. cr DJ~. Dj 54. o A) .3+5)-1 je: 3. Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku.(x) = log2x2.i). il) jedanaeslougao. E) :x. x+y -~ aritm~tickom nizu. E) Jrx J=2' 4.-. E) 72. P(2.. U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice. J il) --~... ill . E) ~j. E) 2' 3a + 2b.. 6 3a+2b' B) . C) 10.. C) 1. '+~r. A) krufuicU. precistavija: Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale? Ai oesetougao. ill. 14.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz: ogx'" A) Sve su funkcije medusobno jednake.J3. B) ima s~mo jed!.-~2~s1ll2x cos 3 x + sin 3 x indenticki je jednak: A) 4.J3 + 1. E) Iffill besKonacno mnogo resenja. f.6 jednak: . 7. !. ClI. X~V D) 2_. onda je sin 2 jednako: E) . A) -----. indenticki jednak: AI .~y+ 1 =0. Vrednost lZraza ( .3~ . Ako je !og. (. E) cetrnaestougao.. C)~. D) ima tacno cetlfl reseoJa.5.- \.3) i normalna je nu P' IVU 2x~y~1=Oje: Ai . D) 'Tiuaestougao. 5 1 1 / n\ A):)2 cos \ x~:.. C) -~cos 1 ( .j2 \ IT \ x+-" 4}' 6.. B) Medu datim funkcijama nema medusobno jednakih..+2)'+2=0. Izraz B) 50. prvi. f3(x)=2Iog2IxJ. til x+2y~8 =0. tada je I( 1) jednako: A) ~2. sa razliCitim clanovima.9=b tada je log. Ako je prvi clan 24 odrediti deseti clan aritmetickog niza: ' A) 48. 9.. E) 1. C) dvanaestougao. E) ----c· 2a + 3/J B) cosx+sinx. '[2 (1\-3J 8'1°. E) 25..8=a i log. Jednacina Jx+2J=2(3~x): A) nema rescnja.I'. I DJ 20. C) im. ~ Ako je ()( ugao izmedu krakova. =14 ¥-!2 =13' E) I. C) hiperbolu. E) dve prave koje se seku.o reSen)e./2sm \ X~4). DJ 2. =i2 =13 ¥-i. 10. il) ~4. B1JotJ=1. ~kup }acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju Jednacmu x"~4x+2y2+4y~4=0. 2 3 15). sepiemoor 1991. Bl e/ipsu. DJ parabolu./15 15 11. C) 51.-' x2_ y2' X2 +y2 C). 111 qcc=4 D) Jrxl=3. .· D)!. il) 2x+y~7=0.( n\ DJ ..a t~~no dva resenja. V rcdnost izraza t \~) S ' -1: .. Ako je i(x ~ 2) = x 3 ~ 2x ~ 1. 6 2a+3b C) 2a + 3b 6 .+~. ¥-I2 =i3 ""/4 "'f" 179 178 .3~1 . 1 . peti i ]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. ~ ~~'/3~3 C) 2x+2y~10=0.

576. D) (-5.:.5) E)G. C) -6. E) 9.-4). IT Z.464. 25 17. d 1 B) is.jR. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. =/2 #1. l+a+a (a E) a+l 1 +a+a 2 ' a-I 1 1) . =/2 =1. E) [8.(3-2' 3 x + 1 )=2+2x pripada intervalu A) [-8. B) x=kn. Sva resenja jednacine A) x=(2k+l)n. 5. (~)-10 3 27-3+02-4. . 8. tada je povrsina trougla AM N jednaka: A) Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je: A) -18. C)y=3x. 4. + 9 IZnOSl B) l' ' 5 C) _. E) 125.2). C) 3R.#/.84. E) 7/(x) . E) Sve date funkcije su jednake. C) l-a-a 2 2' 3 _a 2) (a 3 -1). B) (2. E) 8.12]. D) 2. D)y=(1-3x)'. (x)=(x-l)2J2 (x) = I x-112. k E 7.-. q [O. 3. 25' 2 (64-. Na koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar. Tacno je tvrdenje A) Sve date funkcije su medusobno razliCite' B)/. Z.64. opisanc aka sfere datog poluprecnika R je: A) 2R. Relienje jednacine log. x-3y-4=0 je: A)(2. D) 243. 15 (x) =(x-l)y(x_l)2. SVcZe peeUfke sadrie 90% vode. Vrednost izraza 3 A)~. a 2 +a-l D) .)-3.1}.-3). 1 1 E) 27' 1 G. juni 1992.rX_l J4(x)=lx. {(x-l)S ~_ f3(x)=. -.2e.=14#15. B)Y=X2+2x. 1 C) is. k cosx Z. 4 centra i 3 krila. B) 1440.=/2=/4 #ls.+w).x). Date su realne. B)2.fix). 18.--~>~ JC: x 2 + 3x-4 3 q[O. Ako je N tacka preseka pravih AC i DM. Tacka simetricna tacki M (~ ~) u odnosu na pravu 5' 5 D)(2. B) -9.. B) f( .kER. D) 4.-.~ __ a + 3 'e ) a 4 -a 'a-a 3 A) I' . E) su: y=4' 19. D) . E) 4.' 3' D) 3' . C) 0. E) 4R. k 20. D) 3. 2 B) l-a-a .4J. 1. y) temena parabola y-x +kx+k+l. 26.15. 6. C) x=2krr.odredenojesa A)Y=~-(x+lf. E Z.5. Ako a E R / {-to. q 2. B)(~'-514) qG. Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka M tako da je AB = 3 .3f(x+ 2) + 3f(x+ 1) za svako realno x jednako: A) f(x). k E E sinx+cosx-I-tgx=--~ Z.}2+a+'1. A) 540.OJ. .o~etrijsko mesto tacaka (x. C) 792.1).0]. Koliko se kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih? A) 2. D) [4. k E rr E) x= 4 +2krr.8]. i f5 #[. 'h" ' naClne Sk up SVI reseoJa neJed " A) (-4. x-2 1. a suve 12%. B) Rv2. AM.-4]. 2. c)/. E) Skup realnih brojeva. B) [-4.!unkcije f. Ako je f(x) = ax 2 + hx+ c..11#-2x+l i Visina prave kupe najrnanje zapremine. D)f3 #/.-"±. tada je fix + 3)·.. 1 D) 24. vrednost izraza ( __ 16.-3) . D) x= 2: +2krr.

B) 64. x-I 1-x 'In+2(X)=!.=a -3a +3a.+1(!. 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje A) 2. E) A.'m.a<1' -. x. D) a>l. a E R' . 1-!-yS). Oko polulopte poluprecnika .2J6). SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni kvadratne jednacine (m . D). 0 eo UJ'~ ana] 1 "k" seta... 18.~ B~~i ~.(x)= .. Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od 30". 3X+v- ~=a Y t 8 1 +. c. B)(l-yS.una baC'"' j'. ~ D) 5. definisan na sledeci naein: _ x.. 00). tJ·. .. n E N. q(l-yS. C) 17. !OJ 1992' 1992 ~ 1991' = 20.. 5). q (2.:. D) (2. Na segmentu [0. b ...12'E)2 6 2" Ji" B) _-::1. AB=5. )I). u naredno k . A)-l<a<l... opisana je prava kupa minimalne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte. -1<a<~ "" 1 D) .j6).>d I sarno ako je ' ..v:u~ruru odi~ra~o ukupno J . -l)u(2. AC=9. Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse b2 x 2 + a 2 yZ = a 2 b 2 . . 1 +2j2..) a~3. d je A) abed.. Na tcniskom turuiru ucestvu' . ureden par (a. 9oz(1992) jednako A) -1991. 3j2). Sir' b d 'k poraieni ispada iz daljeg tal' '~". C • log. tada je poiuprecnik opisane krufuice tog trougla 5J3 A ). 3 E) ~ . vrednost izraza 10g b a . .i. E) 7.no reseDJe ft." (a+b+c+d).7 r.. log.2j2.2mx + 2m + 2 = 0 realni i razliCitog znaka jeste A)(-1. E) 12j'j . tada Je AD jednako • A) 16.. Jednacma sin 4 x + cos 4 X = sarno ako je a..(X)). 5). -:$. 1 HI. A) (6.. ondaje . II. Ako su G. rn 1991' '-.l.J"10.. B) 3. E) (4j2..J --.aS. . " x > n E N. Ako su stranice troug!a ABC. D) 256. . E) 512. B) 3 2J2 r n. Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je AE=AD.::.n tak " IDlcara. I IX./2 C)~-·· 8' . )I E R ako 4. n. 3 2 ~. B) 12°.2)x2 .9.3n .. I f B) 1 +'\1'2 :$. d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1. Sistemjednacina ?l+~xy+. C) OS. C) 4.. E) ~. E) 1. I I I 19.. log. Poznato je da jP·.aS. una bar ... . 2. Ako je niz funkcija J.2). Turuir se igra po kup sistemu. E) 30·.l+J5).. B) (6. 22 B)-' 5} 27. ' . 0 15. BC=6. lacld E. ---=-.. C) ad.. 16. E) j2S. 2" p . " C) 15". Zapremina te kupe iznosi I I t 1 1992' D) lQ9. a ~o e ill u mecu..1 ." g~ac 'OJI prvi dobije tri 2n+l+4n2+184 seiov..ucenJa .. Ugao EDC jednak je: A) 10°. a dobijena seta odnosno P b ':. . SvakI mee se igra do tri ' . b.jXJ' v. D) 18.__ '. B) log .r ' . meara na turnlru Je A) 32. a tetlVa AD seCe Be u 12 1 AE = 8.aS. a E R. 1 fl(x)--. 14. D) 18°.ledno reSenje ako i . Ako je AC =e : suo Jcdnake. ft. ad D) be.~ la o 1Q se p . BjOS. Tetive AB i AC kruna k . D)(2JlO. q 128.( ) .. b) jednak je B) 12~.) 5 rn..'.a<-· -~. 182 I ..}"1x+y-l .' 2) .

+ irnaginama jedinica. Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + . 7. b. P C) fp .a< 3. C) arcsin~. D) 108. a zbir dijagonala d l +d . B) 60". Je: sm loo"(cos 4 40" _. C) 4 5. lednaCina x 2 + ax + 1 = 0.s.464 2) : (3. D) 124. onda je ugao ABC jednak: A) 45". D) 4. Stranica romba je a=9.4 ) je: A) 1.2) i paralelna je pravoj p: 3x+2y-l=Oje: A) 3x+2y-3=0. sin4 40") A) 2sin 20". r. vrednost izraza Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1.:f -4) . povrSina romba je: Najveca zapremina uspravnog valjka. C) -2. 10. 'ab' D) a+b. E) O. E) 96. < 7 ako i sarno ako je: Xl Xl A) 1a I> 3.2+ J na 0: 2 x +2x-l A) 2' . B)2.25.'.24J. Cija je povrSina jednaka P.~= ab 2.12. 2.. 5. C) 63. D) 2(J"2-1). 4 B) -' 5' C) Ne postoj~ 4+4-/2 D) j. El 81. D) i/.~. 1 Data je jednacina J"i6x ' -48x + 36=4x + 11. + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra- BC=-/2 i AC=2. koji ·· Xl X. septembar 1992. D) 5.s. ima rcaine korene xli xz. [Ca.3. Ako je a .a<-!7. C) (1O. E) 30". 3. 8. D)(O.6 b. C) 2. D) -2. B) 2x+3y-l=0. E) lednaCina ima sarno jedno negativno resenje.12+ 1 opisan je pravilan osmongao. E) 1. 5+4". 14.. D) 1a 1?:2.+-. C) 40. B) lednaCina irna tacna dva resenja.2 4.. D) arcsin~. a E R. C) 1. X2 E) -2J"2. B)9. 1)'ed k Akojef(x)=~---. E)8. A) 2x-3y-8=0.536 2 -0.I). je: A)O.. 9._ .. 2n . 13. ondaJef(". 2 Vrednost izraza (0.+1. x» E) 2.Ca~':f 1)]: a 3 : 3 b je: b C) x+y+2=0. D) lednacina nema resenje. =24..2 . A)'!" ab' B) a-b' C) a-b.6).1 a 1<3. C)-i. . Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30". C)4(y0.6 0 i a._. D) 3x+2y+l=0.6 2-7. x 2 -2x-l . B) (8.. a i sm 160" Vrednost izraza .8). = -1 pripada intervalu: Resenje jednacine log2 (log4 (log 3 A) (6. B) 60. E)(I. E)1. Oko kruga polupreenika r=J".10). za d ovo IJavaJu uslov . 6.s. a stranice Najkrace rastojanje izmedu krive ve x-y+ 3=0 je: A)y0. Ostatak deljenja polinoma 4x 5 + 9x 3 + 19x + 92 binomom x + 1 je: A) 80. 15. B)i. j4n-" gde je n E 1'1. Bl 64. P~P B) ft7~.. 1 B) 20. ab' E) a2+ab+. Tacan je iskaz: A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje. pJ"P pl E)·. Bl{j. 1 E) 2' 11. PovrSina osmougla je: A)6y0. Cl lednaCina irna beskonacno mnogo resenja. 12.4 +2. B) 2.. iznosi: A) 72:.. D)-I.4.

P(1)= 5.. c + id (a. P( -1)=9. c . E)x<-2. B)lili-1.Ji 2' 3..2 < x < 1 . Na koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb. aJcsrnx+y) 2 2 2. tada jo skup {a.. d realni br()jevi./2). '4-.2). B) x < . B) x-'.. Ju(!. 43 D)-'. d jednako: A) 15. 70. 4!. E) 4. D) 17.. 1. je tacna ako i sarno aka: C) . a 5. . h. C) --i'. 4. lada je Xo + Yo jednako: A) U kosarkaskom timu igra 5 bekova. O)uh 1). a b OJ (-. "I .jil X + (. b C) (0. D) -4. 5. b . 25. h . 24 . jednak: . A) D) G. +00). E) -16. Neka je P(x)= ax 2 +bx + c. .: 3\ Ako su a + ib. C) {-2. Skup resenja nejednacine log. D)3. Vre nos! IZraza \ 2 A)-3. 'V 2 1 E):. --.n. 186 J 87 .16. Broj resenja jednaCine 2 sin 4 x -" 2 cos4. jednako: A) -6.ie P(0)=4. . . h. 9. .5+=41~)'~8~11 )'d k . 2. 5. D) -1<xos.. Ako je A (x o. D){O.= 34 je: A) 12.8i. B) 540. 6./5-:':'-. C)792.1). \ \ 9. E) 21.. 3). \ (\/ ) : d .tad " ( . E) 3 iii -1 . 14 C):j. 20. OJ 16..je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b x b B) (-.25+. B) -12. 2).. B) -12. -'--rl.Ie na'a Je: I C) 12. c. E) (-00. E) 17 '6" Ako je a>b~O. I} G.. -1. G. A) 1 < x OS. A) 480. 9!. Nejednakost x + 1 > . AliI. Ako . 3) 7 q-.-:"1) rescnja jednaCine Z2 = .. c I jednak: > 1 jednak je: 2). E) 360. aka u njoj moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar. 19 B)S.j 5·. + 00): l)U(I.. E)(I. -1l. tada jo a . O)2ili-2. C) 15.13 C)'/-.5: 1. B) 13. IT] jednak je: A) 6. G. Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza tacki B (2.2 iIi x> 1.. C) 5. D) 2.' In n AkoJetgx=--' <x<n.).y2 = 36 ako i samo ako k irna vrednost: A)5ili-5.. +00). 10. --2}. 18. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi se dobio zbir 840? a A) 11. 3!./3-2 . a 4.tgy= 30 <y<-2./2-34.. a zbir prvib devet clanova je 342.Ji D) 10. . 4 centra i 3 lerila./3+ 2. Prava kx. B)l4./2 E) .. +00). 1 B)· 7 0. a 19.. j~ C) C) -16.JU(l. E) -8. b A) (-00. B)2. DU(I.3y -24= 0 je tangenta hiperbole x 2 . B) 3. E) {8. tada .5.. 8. . Proizvod resenja jednacine (.lUG 1993. Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92. D) 120. C)1ili--2.x~ 1 = 0 na intervalu [ . i = ".

a. D) 2ns ". Svako igra sa svakim po jednu partiju. b) jednako: C) -2" Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. Neka je N tacka na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta manja od povrsine trapeza. sedmog i osmog. 19. . d k .\ r:x'i a'i liU ako i sarno ako je: A) a<O iii a>2.'tabc 3f • 13. C) 84'S.. z. 9 C)2. Ako je M tacka preseka pravih AN i CD. pobednik dobija 1 poen. E)2. 5 ' C) "-0.5 poena i ako drugoplasirani iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog.' 1 D) 1. B) a:o.. aba igraca dobijaju po 0. D) 13. b = 2 i povrsina p = 12 ./2 6' 18. .. Ako je ax 3 =b y 3=cz 3 -+-+-=1 (x.5. E) 7 i 5. (a ~ 4)x ~ 2 = 0 jednaka 3. 17. za koje je razlika korena jednaCine (a ~ 2)x' -.. 64 B)-' A) I og2 ab ' B) 0. tadaje log.yb + ~ "" 0). E) 39 . C) 7 i 5.5 poena. U svkoj partiji. je: A)2.~2 iii a2. d n 4n 5n .yb+~ jednak: 12.l. y. 1 C) ~2<a<0.10. porazeni dobija 0 poena..5 i 5.5 i 6. D) lal:O. 3 ' D) 14. . . ako postoji igrac koji je osovojio 3..y~+..'-5. B) ns 3 {:. B) 169. (a+b)~~(10g.j2 .. c realni x y z r y_3"a"x 2 + by' + cz 2 brojevi. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2. tada je lZfaz .~a maksimalan broi resonja J 15. V d .. Zbir svih vrednosti parametra a. tada je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak: A) 7 i 6. 1 1 49 E)4' 1 11. a pri neresenom ishodu. 14. U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1. re nost prOlzva a cas '7 cos cos 7 Je na a Je: 'i 1 E) -'2<a<~2' D)X6.. b.5 poena. 44 D) 25. B) 6. " J ed oaeiDa x~a= 2 12y. B)~5.5. 16. C) 36. tada je CM jednako: A) 13. B) 25. 11 E)'X' D)4. E) 23. D) 6. Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine (x ~ l)(x~ 2)(x~ 3)(x ~4) = 15 je: A) 18. 3 E) ns .y~ +.. Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je: A) 2ns 3 {~. E) a+b+c 3. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili razlicit broj poena. Akoje a>O. Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je: 13 134 352 1868 28 88 A) 65. Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea.b>O i a'+b'=14ab. C) 3ns 3 1. o a+ log.

U pravouglom trouglu tacka d. .9). 3. vrednost izraza jednaka je: A) 1. B) 4x+3y+6=O.+00).) . log216x> 1 je: D) 16. B) [a. E) 2x+3Y-18=O. gJ. . x -2x-.a se pove6a za En cm 2 . + 00). Za 0 < a < b. B) 3x-2Y-H=O. g (a<b<c<d<e<!<g). bJu[c. . E)veciod3 .:pisane krufuice i bipotenuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em. septembar 1993. DJ irna tacno tri resenja.. B) (-3.+00). C) irna tacno dva reiienja. DJ 3x+2y-17=0. C) (a. D) a-b' E) '----.6x 2 d. Pri tome se zapremina svere (u cm 3 ) poveca za. B) 54. C) (-1. E)(-1. b jog --. C) (0. (. C) 26. 12.j). E) 4x+3y+7=0._ ~ 1 je.J b-a B) -'b'.j). C) 2x-3y+6=O. E) 22 em. ". d)u(d. za neke rea e oroJeve G. b]u[c. 5.le: A)-16.7). Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em.+00). d]u[e. C) 26x+23y+26=0. a C) ( a-b}' a+bV .5). x_.2"J jednak je: A)O. C)6. B) -11.4)u(5. C)2. d).c. 1 Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7 A) nema re"cnja. B) irna tacna jedno reSenje. In' .px .: 190 191 .JC:'2)2 + .?dira .-1]u(3. a+b b-a A) (-00. Hwrl-wrJ)} a+b. D) 16..3)u(3.j2 em. Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi 62x -35x+6 . skup S oblika: A) (a.=--:. D) [3.20 : 0. A) 2.1 3 1\ 03125 . Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0. Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu: A) (-2. Zblf duZina kateta je: A) 23 em. D)3.2p + 3 = 0 jednak 2 . C) 25 em. D) [a.ie: Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je: A) 13x+8y+26=0. E) (1.Ji'=-lY )-2 . (1 .. 10 3 ' 9. njena povrsir.+00). --2. 3+4. D) 13x+15y=O. B) (-1.~2 ~ 6 Skup resenja nejednacine . e. D) -8. b]u(c. e)u[f. D) (-3. Vminos! izraza jeduaka . Skup svih resenja nejednacine 10g. b]u[c. x 35-.0)u(1. 4.20. > 3. B)l.2).~ -. E) 3.2 . Tada Je. d]u[e. d]u[e. 10. b]u[c. Zbir svih vrednosti parametra p za koje je zbir kvadrata korena jednacine 2x 2. Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3.5). 2.3). E)48. E) irna beskonacno mnogo resenja. E) (a.2' log 2.4) i normala je na pravoj 2x+3y-7=Oje: A) 3x-2y-l=O.-1)u(2.f. B) 24 em.0)u(3.

1 = 0 (k realan broj) i iskazi: I Za k = 1.2) je: ~«mO+mb)'+(m. Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja clana razvoja binoma (--i3 + . E) 135°. D) B) A) (-4. N)Nemam A)3-8.+mY+(mb+mJ2). data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja II Za k = -1. tada je zbir kvadrata duZina straniea trougla ]ednak: 4 A) 3(m. C) ~2kn. £) 0. Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara jednak 14 iroa: A)7.. Broj 1993! se zavrsava sa N nula.mb+m. Skup svih resenja nejednacine . £)3 8. Zbir brojeva 99. D) Sarno I.+m. III Za krl'{ -1. 1. D) 1. Tacni suo A) Sarno I i II. D)4. x-3 x+. +m~ +m~ +m. .Y}' 2' C). B) 1.+mt+m~).)2. qr2.Y}. B)5.6}. 20.+m.. odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice oko trougla ABC jednak: 17. m b. B) 490901. gde je N jednako: A) 420. grupe]ednak]e: A) 501509. C)450. D) 471981. D) 440. rx + 2 fJ jednako: A) 30"..3}. Ako su i B) (-2.4). {2. C)5. B)~4-.9. .. \~+2i"'. {7. C)3. A) -1.~-~> 1 je: A) prazan skup.13. E) 409. Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka E)3.6). 4. E)(2x-l)2. A)7. Da la je jednacina (k .+2kn} 2 C~ +2kn. j~ i duiina 16.0/4)" (n je prirod.mol.5. Resen]e ]e do aeme 4 x vaJu: yo 3x-1/2_3x+1/2_22x-1 - nalazi se u interE) (4.8. E) Sarno I i III. Ako su m •.~+2kn E) J IX fJ 1 1 ostri uglovi za koje je tgcx=. m. 18. C) 511932. N)Neznam. !zraz (81. E) 485199.m. broj). ~+2kn). +2kn) (k je ceo broj). ~. ima vrednost: D)1.-'}(81(-W') B)3-'. C) (0. A)~' 3' 3.0). . data jednacina iroa jedinstveno reSenje.vsinx+~~. 3' 2 D)~2. N) Ne mam. 3 Rastojanje centra krufuice x 2 +)"+2x-4y+4=O od tacke M( -1. 19. +m./2. B) Svi iskazi. 2" E)I' N)Neznam . j~nak je 2450..1) x + k . Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e. E)O. 5. C) Sarno II. E)~(m.. N) Ne znam.m. 14. data jednacina ima vise od jednog resenja. D) 90°.an.~7]. grope na sledeci nac~: {1}.1).10}. tada je f(f(x» jednako: A)x . . {4. 2 C) .-2). 15. B). C) D) 4)2. B) 45°. . B) (j(mo+m. jtd 1994. B)6. ~(mOmb+mOm. duZine teZisn~ linija trougla.. C) 60°. Skup prirodnih brojeva razbijen je u. D) (2./ i tgfJ=3' tad ' a]e (2kn.. B) 495. ! '. • .3 Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C. D) 2. C)2x-l. Ako je f(2x-·l)=x. D)' 4 .2).

Pix) sa x.. 194 195 . ak " . B) 330. ~ozemo lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b ' ~ n~ClDa Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama A) 2100. Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi log slllx-iog co"x>3 . Broj resenja jednacine 2COS2X2. 5-2x ? ltacna Je a k ' sarno' 0 x pnpaaa 0 1 x -6x+8 15. B) O' 'l Nl Ne znam.p(x) stepena n(n:2:3). N) Ne znam.y) sistemajednacina x+y=3. _ Broj resenja (x. E) 28s. C q 2 elementa. q a . B) ab. a IVlca manje piramide je a =. 19. D) 3 elementa. E)-~. B)O. Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2.4} D) [l.03=b. n. Ixl x'-"'-6=1 ie: All. E) Jb(b-a). N) Ne zuam. PovrSina veCe piramide jednaka je: A) 30J3. B) (a. B)3. c. B) 12J3. " v. Ako su x" x 2 i X3 resenja jednacine 125x 3 . a ostatak deljenja Pix) sa x' 1 'e~n~: + 8.J'3.b..b). B) 3360.b)u(b. 0 2 . =ik+ j-\ gde je k prirodan broj a j2 = -1. tada je X. C)1. q3+x. 7. Nl Ne znam.a) i B(O.b.4]. 18.b).6. B) Vise od 4 elementa.. NlNeznam. q 1~.. C)4. -1~5.2)u(3. Ako je !og.c]. Ako se iz tacke C(x. x>O. E) [1. D) [a. Ne]'edna k ost skupu: ' . C) 331. . Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje: A)-.b)u(b.) Je: ' roJ ur em A)veCiod3.JC=3x+3-x je: A) veCi od 3. 10. l-b ' C)~~l-a). i (1. B)O. Nl Ne znam. log. Tada ]e. D)X2_X+2. za neke realne broJeve a. C)O.E(O 1I:J Ak " ~ J '4' 0 SU Xl =COsa I X 2 =Slla resenJa Jedna~llle 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b . N) Ne znam. E)3.3. l+b ' N) Ne znam.(b-a). A)-3. C) 16J3. NlNeznam.05=a../6 + 0)'994 je : A) 334. B) [l. D) 2.__. E) 2+x. C) (O. +x 2 +x 3 ) jednako: A) 20.J. U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela. 17.3]. E) 24J3.2)u[3. E)_~3f./6. b. tada je log308 jednako: 13. B) 0.5).c). Na kolik . A) <-OO. D) 1530. Akup Sirna: A) 4 elementa. 12. 16. NlNeznam. .r. E) 3· . D)-2. N) Ne znam. Nl Ne znam.64 = 0. D) .4). b-l ' D) l+b. C)' l' . D)3. NlNeznam. ed 'h parova (p.b). D)2.X 2 X 3 -(x. 14. Nl N e znam..2)u[3. B) -x2+x+1. N) Ne znam. Ako je ostatak deren'. D) 2' .~ Jednak I. B)l. E) 1 element. O<a<b. E) [a.O). Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma (. Dat pOlinom. ~~ ctgx 1 ~x::. 9. q [a. D)20J3. Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom.2)UD. skup S oblika: A) (a. D) 1~5. 2-a E)~la+bl. D) 332. B)~_(~+l). E) 1440. Date su tacke A{O. (a < b < c). tada je x jednako: A). q-I. 2 +x~ onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x 2 + 1) ject'nak: A)x +x.. E) 333. E) 4. (1. A)~(I-a). Neka je p ceo bro. 11. Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak Je.. q 1485.b].

RESENJA .

D = {y lyE [-2. +oo)}.4) }. V1T +2 J}.0) U (6. b)f(x)=x2 -2. l:sx:S4. recimo sa t ild. 2 lskoristiti da je 0 :s x -21 :s 1.. 8 d) x>"3. argumente.2]J.ix~ 1 sanovompromenljivom. x+ Rezultat je D= 10.X. {x I x E[1 -r IT . a) f(x) =x 2 . 2. Neka svojstva elementarnih funkcija 1. E (-00.2]}. Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f.1. (-00. 1 + V'lC""+-x"'-2 c) f(x) = x d) f(x) = ( _ x 1 -x )2 199 . E [0.5x + 6. +oo)}. treba zamenili. l 1 x+ 1. 4. c) 1 < x < 4. -lJ U I [1. C)A={YI-oo<y<2}. a) D = b) D = c) D = D = {y {x I x {x I x {x I x lyE E [-2.I GLAVA L FUNKCIJE 1. D = {y lyE [-2.x+X. f) 3. 2j}.

/1 (x) = +VX lIy 20 O. Na osnovu pretpostavke.I (log2 (x = x. 5 3 :rc b) Y=g+gcos4x "" w='2' Da bismo odredili inverznu funkciju. Ncka jex . a period OJ = 2:rc .X + 1.1 = 1 • tada je [(t) =2(1 + 1) . [(3) . 24. f(n) -fen -1) =n 2 • Sumiranjem nalazimo da je fen) = 12 + 22 + 32 + . neophodno je da su zadovoljene jednakosti 2a = 1.2x + l. Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x .3a + 2b = 0 . Data funkcija ima dYe monotone grane. Odavde nalazimo da je I a·. ito: 1° [(x) =x2 II x < 0. d) OJ = 2:rc . 22. Analogno prethodnom zadatku imamo: 201 200 .[(1) = 22.+ . d) pama. .. 20. c) ni pama ni nepama. Neka jef (x) = ax3 + bx2 + ex trazeni polinom. tada jex . Dakle.c =3' 2' 6' Dakle. 1» r 26.1)2 .b + c =0. a) pama.a 2 [if(x 2 -x + = 4x . + n2 = n (n + 1~ (2n + 1) . 1» 14. Da bi poslednja jednakost bila identitet.1) =x. inverzna funkcija dalOj je l (x) = 2" + 1 . Odavde nalazimo da je 1 a=b='2' Trazena funkcija ima oblik x 2 x x(x+1) [(x) = . trazeni polinom x 3 x2 x x(x+l)(2x+l) f(x) = 3' + '2 + (. imamo jednakost ax2 + bx . a za granu 2° . 2° f (x) = x 2 II x 20 O.. c) OJ = :rc . Neka je \og2 (x ./ I if (x» = x . P 23. imamo da je f(x 2 -x + 1) = 2x2 . +n.1) = 1 . +n= 2 ' sledi da je [(n)=1+2+3+ . b) pama. Iskoristimo Ii poznalu jednakost. f(2) . = 6 ./1 (x) = -VX II Y < 0.x-a+b=x. 19.b = . 2:rc :rc 3 1 a ) Y=4+4<OOs4x "" w=4='2.. 18...a(x . -a + b = O.[(2) = 3 2 ..[CO) = 12.b(x . imamo f.1. Amplituda jeA = Va 2 + 2 b . imamo inverznu granu za 1° .1 = 2' "" x = 2' + 1. Na osnovu pretpostavke. 2:rc b) OJ = 2:rc.ili 2a. imamo: 1 1 1 I I 25. pa jef-1 (1) = 2' + 1. Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih brojeva.11. Akostavimodaje t = x 2 .3 = 21. uocimo njene monOlOnc grane. Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza smpx I <oospx. . a) OJ = b.4x + 1. [(1) . a .= 222 Kakoje n (n + 1) 1+2+3+ . e) nepama. imamo jednakost ax 3 +bx2 +cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x2 1z ovog identiteta sledi 3a = 1.

202 203 .-~J X2 u [~+ 3' 00)'.2. Neka je x + V1 + x 2 Primenom identileta 3 (a + b/ = a + I? 3ab(a + b) .V1 + x 2 ) = x . y x + Y 1 + x2 +x + 3 V 3 1 1 + x2 + (x = (3 . tada je inverzna funkcija za datu: x E (%' ~I y= . 3° za x '" 1.= - a) x E (-00 . = 4. U[0. X2 = 4.' + 3 V1 + x 2 ) => 2 Zamenom u funkcionalnoj vezi -'( 13 + 31 f t)=--.11 + I x + 21 . :.1.5. imamo D={xlx E (-oo. paje rl(l) = log3 (T + 1). imamo funkcionalnu jednacinu y = Ix . I P('.1\ -'6 <y < '6' 2 :rr :rr -1 1 x (x) = .. 2° -2:$:x<1. ilir\x) = log3 (x 28.+oo)}. d) x E [-0. Xl b) x E [-1. a) Xl = -1.1 = I • nalazimo da je x = lOg3 (I + 1) .. f f + 1).1 g) Za X E [0.odavde . rl(X)=~1+ (x: 2)' 32. v=3. x V1 + x 2 ) 1 Grafik je prikazan na slici 6.y = -2< .-l)U(l.-~J [-2. 34. 6. b) 35.n.-- e = 2. 38. Y ~ 2< + 1. f(r) = ~. - Vx 2 -1 2. + P . 2 nalazimo da je -') x3+3x f (x = 2 2x . Na osnovu definicije inverzne funkcijc.2J. 36. ~] U [3. . 3 I I .VT+7 = t. :rr :rr 1 x 3 arc sin . Smcnom 3' .r l (Y . 1]. 2. a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija ima dYe monotone grane.1) =x.imamo p px . b) Na osnovu definicije kvadratnog korena. Graftk JC pnLzan na slid 6.{Y=l=+=xT + ) 1° za x <-2. 31.arc sin .] y = sin 2.sin 2x. c) x E 29. Odavde dObijamo: r I ( 'r 17 x-+-. \ .1."-6<Y<2" 3 2 -l( x) . • i za 33.3].31 = t x = --::-'" + 31 \ \ I o 1 T Sf.

.. = ~-. tada (1) postaje (2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 .-c (1 .1 Zamenom u (3).. 204 .2) U (3. -x ' [3 (x) =fg(¥) = . h = [8 (x) = .5 . x-2 }\kojC--=Z ) !"d'lj'C x+l <4 54. x-I ] Jednakost je tacna. 47. Iz (1) i (2) nalazimo da je (3) 2[(x + 2) =x2 + 6x + 7. [4 (x) = [10 (x) = . 1 j Z".. 56. Sto se 1ako dokazuje. x. +00)...-.. x [6 (x) = [ -4. Data funkcionalna jcdnaCina postaje [(x) = 2 +3 . b) x = 2 c) (-~ -1) U (~+oo). = I-x.4 (Dokazati da je sin x . 1 (1) [(11 +2[(z)=0~.. Iskoristiti resenje prethodnog zadatka. . -:. 44. a) Ixl. +00). 0) • 40. 43. 48. Kako je 1992 de- .. a) [([(x)) = .4 (x + 3) + 4 . [5.c. Iz definicije niza funkcija nalazimo da je 11 (x) = (x) h «) = . -1) U (0. .92 .. Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5.. x ()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) IJlvo sa 6.. x (1 + 5x2 ) -0. dobijamo 42. (2) [(Z)+2f(~) = ~~~. z .. ~ L 1 /6 (x) = ft2 (x) = . sIeduJc da je =in (x) .x) .. 41. -x -3 .00) U {4}. 1 ± 1117 a) (-2.) b) Parna. :s x :::. 46. 55. 3 (1 . x b)x=-2. d) a E (-1.~ ..10 '" 1.-. L_ SI. 4J . -1 [12 (e) = .. Za dokaz suprotnog tvrdenja stavimo u (1) umestox.1 z . x . = _x_. 4"..0) U (1.. trazena funkcija je f (x) = O.--. = ft992 (1992) = 1. . 6. sin 7x¥ 1. c) nema resenja.z) 4x + 5 DakIe. =h =[4 '" [5.. f(l 5 x = J11 " x-I (x) = . = .. = 1. x-2 umesto x imamo: 1 x 2 +2x-l [(x)=3 «X-2)2+ 6 (X-2)+7)=---:j--' 49. x+7 [(x) = 2x + 1 . Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji 45.2 .. = -1...2 2+2 x+l x = -.y' 51.. x a = b = c= 0.. Z) '1-z 1 Ako u (1) zamenimo z sa ~.

Tacan je iskaz c)..=="'j7. f(3) = 6. 1 a) --' 3' 3 b)-' 2' C)::.cos hm x -+ (2 Sin2~) = . 73. = ± 2.?X) x k . O(E)=~. 0 !) 3.• 4 3) 4. 67. c) b) lim 1 . a) 39. 7L 58.. 4 . c) d) J 4' f) 4.2. Taean je iskaz e).OOS. 1 . a) 3'..=o 1+ VI . . 1 e)2cosa.?(. e) 8.x c) =5 .. c) 2. 68. 63. c)-_· 2 ) d) a+b a+h d)Z-' 1. d) 0 (£l =-.v x" . c) 20. a) 65.25. a) l'. 72.:-4 0 70. 1. 62. x-a 1 ~ =irm. G ranicna vrednost fllnkcije a) 75. d) b) 0. h) x 1. 5 k a) 6'. 36 5 a) cos 3 a.(r 2 r)2 n 77. c) 0(£)=38. [ Sln22 24Va. c) } ' 16 0 X . 1 d) . 64. a) l.x)4 lim x00 10 ---:C. 60. b 2 a) 3 ' a) b) 6.2 74.4.. ~ 1 I d) .cos (~ . 2c . b) 1 4' VT b) o ' d) L 78. a) lim (x .. 1 b)-' .cos x) X"'" 69. [. 79. 1.' 4• . b) b) 8 3' 00 • c) O. a) 4'. x . I) (l.' 14 ' C) -2. Sin (Si~: ~) J2= 1. f)cosa. oox+x-lQy V10>: 2 · I1m 2 Sln~ sln-::. . = 12 . 2a' b) d) 1: c) b' . f(1)=20. S. 66. x-o 8 ~) _ SIn -.57. e) 2. L 1 2' b)-2' ee) sin 2a.. b) 0. E b) 0(£)=-2+1'4+£.5 . 3 O.lOx) = hm X"" 00 1"'-·-. l 3' f (x) + f (~) 2fT' 1 e) 4. a) .2 = 2 ± VT.. 2. 207 206 . 76. X 2' b)--' 2 Va' b) 1. 59.. a) 1 61.

'. a) lim...1 = t . a) e -4. b) 1. = L I) . 3 2' Primeniti obrazac n-?· a"-bn=(a-b)(an-l +a'l>+an-3 b 2+ . m Rezultalje n 7 x-o X X"" 0 X .1 = I . 88.1) + (2" + 2»)X = . 0:. 82...= lim x-o smx x-o 1 ('"' .+ 2\' 'x"""'-x-1 Ovde smo iskorislili da jc lim ( 1 i(.. = Si.2. x:.. 91.2:rt: 2 lim Pn=hm ~r""Sln-=r n.. a) e a) e 3 m b) e3 . ebX(e(a-b)x_1)(a_b) 11m =a-b. 8. J: . 00 lim ( l+ 2x+2 'J _ _ x2 x 1 1 2. X"" co x -x-l r = lim .} ~x . a) 1.-...1 = "' . 2x+2 2.x ~-p 85. eat"_e bx _ ebX(eax-bX_l) b) lIm = lIm . 86. 8 b) e. (x: -x-1 +x + X 1 r 95. <l) e- o b) e'hn lim 1. x-o (a .:--x-1 . b) In a (smena.+2 2.1 x _1_) 1. n"). .. . ~~ -x) x-~ (~-1') = = . fH. . 1 )f(cJ = e. =hm 2 (cos x sin .\' __ 0:. lim 0" = lim 2m sin . 92. (>:2 _ ( a) lim n x-"6 2cos1' -1f3 ( sin cos~) lim ( 1 + . +bn-1) .= 2 r n lC lC . 94. n_oo x-co 2 n 90. = 84.. Rezultat je ./. a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a). 5 b) e lO 0 89. b) Wloge. 87..)m \ + -. b) Smena a" . a) Smena e' . 83.b)x 93.

5. b) x = 1. n' b) 1..2 = 0. 107.= n _ m_ _ __ . lie. 1 = t.cosx) 3 " .'-0 sinx x . Rezultat je _ 0.y=x. oba parna iii oba neparna.=-----c~--'-'==.' .. Y = -1. a) lim X"'" '--~= = a) Smena arc tgx = t. + bn 100.)-ctg . b)x=l. dati limes ima a vrednost -'b' 105.= 1 x-o x . 96. kosay b) Verukaillax = 0.lO2. a) x -1. .y=l. a i b jedan paran.1. . -.5.(1 . x-a = lim ___ 2_ X-a Sln-- cos (~-~) -n a ~19. . b)x=O.. a) 3' (skrati!i razlomak sax). x . a) Itm sin (sin x) . = 4x . Asimptote krlvih Iinija u ravn! 108. . HI.x=-l. x-o x~( 1 1 . l ). Ako su a i I. b)' arcsmx = 210 . [Sill n --2 2a 106. dati ~.. ~-~) JJTX 2 =-'2 J[ V cos bx . = x2 x-a 1- a) 1. n c) x = '2 + lor. R ezu Italje3" a)x=0.c .] ~ x~ x-o ( + 1 . - + 'V cos ax + . 211 . b)a=-1ib=~. a drugi neparan..3.y = 0.2x) = I . Rezullat je 1 0 b) = lim b) 1 e/ . 2 = smt. + vcos ax t' III 1= 1.2 b +.l + an . .. 1 ""X c) x = 2.L. 2 a) _.. Rezultat je 0. a) 1.2. x . = x . .. sin (sinx) sinx = 11m . : 2 .y=_1.V cos ax ) = lim -=--. kosay a) x .2y 0.:. b) Smena ~ .arc tg X 104.cos ax =H~2 ~:) Pri racionalisanju kori~ccna je formula a" _b n = (a -b) (a n . UO.1.::=...C 103.. IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xclim --. 98. j lmes lma vre d nost a D Ako su brojev. a) Vertikalnax = 2. .. x = -1... k E Z ... b) 3. = = 101.x=2. 109. · I1m sm -. a) a=lib=-].= . 4 Smenax = n + t._ _ x-a 2 2a X-a (n 1[X) 1 . -linl.. . Smcna arc sin (1 .

c)x=lm.y=-1. x = = -n. b) . a) ..y=x-3.1.99 . = 0. a) x = 2 a) y = x J[ + 1m. .99485 . +1. x = 0. kEZ.1y=3. .1y = 0 .1x=O. PriraStaj funkcije 117 .1s .112. X b)x= 1m..>. IZVOD FUNKCIJE 2. . 2. 126.1s v (20) = lim = 210 mls £11->0 Lit 124. 116. /i=45' .1x . data funkcija je neprekidna za x = 2. . 121. x 2 =2a 125. Lit . x=999 ..1t =215 m/s. b) .x=-2. US.1. . . 113.1s -·=210 ' 5 m/s'. . X"'" 2 Neprekidna je x = 1.1y 120. ~=452 .1x 123. . xo=1. x=-1. .1s L1t ' m/s'.y=1.OI 119.1s .1t c) = 10+ lOt + 5t : -~'=21005 a) . II GLAVA b)y=l.1y=l . Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim . -~=0. a) b) Kako je limf(x) = f(2) = 5.y=-l.1y . 114. 0 . . x=2. 122..5.1x = 1. x TC. . 118.1x=4..

'x = ._1_ = 0 .1x_O . + 0 x 2 x . a 1+5x lim ."'-. X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste. prekidi druge vrste (kEZ).-. 130.2.. = 11m . IIm-~-----· .:1:") ="io xl.-- Llx = Lix· ..7. tacka x = a se naziva tacka prekida druge vrste: a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3. x=kn.tj.) 2 2 2 L1x. Primedba 1. x+Llx-x x . eJ x=O. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost funk~ije y = J(x) u tacki . = 1. 1 1+5:. 127.3' 1 x=! . a=!.S l U . O . xeos (X + . 2.=.. x .-. x=~+kn... jer je .0). Inod funkcije c) { . X!O 129.. 7).... d) e) f) =/-~~~~. ... b) a=-6.. . x Iim . a) I'(x) d~f Ax-'-'O lim (x+il~iJ](x+dx)=~si[1:" = Lix .. U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1. Traiena funkcija je F (X) = 133. Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste._ _... prekid druge vrste (kEZ). x-O... tada se tacka x=a naziva tackom prekida prve vrste . 128. J(a+O)¥{(a-O).. y2x-3 b) J'(x) = - _.+ x ~i!1 (x + Llx) _ Llx x+Llx+x ... Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib vrednosti ne postoji. jcr je J(+O)= lim aretg 1=11:... Llx Ax . lirnx (sin(x +.< = a i ako su ove dve granicne yrednosti razliclte medusobom. jer je x--H-O x-. x = 0 je prekid prve vrste..5.... . SI.SlU . b) j(x)=-~. 215 214 .------- 2 2 -~---. Primedba 2.'_". 2 eos···--·····.J(4x + 5)3 135.. () Lfx :~. 3~.----~. 136.. L1x b) j(x)=cosx-x siox. a=4..-o lim -1_.-~. iii je ova beskonacna.+ L1x sin (x + L1x) ~-...-... tJ.+ lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx . F(X)={J(X).c o 1 Iiill -"~=+OCJ' x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 ' b) x=2 i x=4 prekid druge vrste.- . () .)2 131.!=-1t.. J(-O)= lim aretg.==.. -0 x 2 J( + 0) ¥ J( .. Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.. a) 0.J(X)' xED..

1'(-1)= -20 . (1 + 2sm t)2 149. 157. 153.= <lx __ O Llx 147. 151. a) I'(x)=-~::: .. a) l'(x)=6x 2 + 14x+ 1. . cos 2 x 160. 1'(~)=4~-6..1x . a) ['(x) 216 -4< 2.. 0 Lix <lx . (x Z+x+ 1) . b) y' =(x 2 +x + 1)(5x 2 -x-I). I' (x) = _l . .. a) y.. 1'(3)= 21. O Llx 148.~"-. 143. O sint. b) I'(x) 2x cos 3x. O + lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x. I'(x)= 142.3x 2 sin 3x.. a) ...... J'() x 1 = 1-S[112r' J'('"[\ = 2(2 3) + ''-.h... a) 140. 159. 2X2(COS (2x + Llx) . (x + a)2 c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 ..+ lim2x sm (2x+2Llx)+ .. 4x 146.-3) V-'I 156... I' (t) = t arctg t... a) y' = 30x' -15x' +4 . 152. a) f(x = hm . b) f(x) =2 sin 2 x.-. 5 158. a) f(x) (COSX+xsinX)2' b) I'(t)=- = lim x. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x 2sin2x 137.... b) l'(x)=3x 2 sin x+x' cos x. 2e' 2e (e'-l)' . l'(x)=T+x 2 ' 1'(2)=1.= ___ _ .. I I-sm x .1" .I I .. )def. I'(x)=cos 2x-sin x. 139. 150. 1'(1)=1.. 2 b) I' (x) = 24x' + 22x ...<2x+ 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-.. 138. 3 ' x b) l'(x)=3-..2~siI1. 162. ... sin Llx .. I' (3) = 26 .(sin (2x+ 2Ll. = lim _.-2_..) + Llx2sin(2x + 2Llx» Jx . a) l'(x)=2x cos x_x sin x. . . y' =4x 3 1'(~3)=16. 155.. 1'(-1)= -(I-e)2' 141.. b) I'(x)=.

) (X-XI)' 165.(2x. . 218 219 .yl + "') Xl (2x.163. izyod funkeije jc y' = 2ax + b. 175. P(6.. 0). sledi da jc C = O. x(I-lux)' 178. -- -'"' '2x\2 ---- 172. 2~ I -~---. Y-YI= ---2 (X-Xl)' 21:1 Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo 2 2 ? ~ _xiYI+a . Prv. 174. dodirna tacka ima koordinate M(O. 179. a=2' b= -2. Primedba. f' Ge) = .2y IT IT = = 0. Pa je A (2.. 4).y-ll =0. a O. -3).X + 1.cas 2x. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. ..Y. lJk y=2 - x' 2 x. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0. Kako je f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1). Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) .yl +a Z ) Pavrsma trougla Je P =2 . 1). trazena relaeijaje p=2kn. P -" . 1 x. Za x=O f(0)=eos 20=1. Jeduacina tangente je y=2x+ 1. imamo: 4a+b=0 1\ 6a+b=1. =f' (X. 5x-y--6=O_ b) 2x-y+l=0. f' (x) 1 166. JednaCina tangente je: 2x + 2y jednacina normale: 2x . Y 1\ y2=2px 1\ p=ky. cJ x-y-l=O. 173. 176. Posto su .x Iln2x 181. B(2. 2 .) dabija se jednaCina tangente y-4=5(x-2). .:---. 184. P. lIUaffiO k 1 1 '=-' Ak 0 se e IiffilnlSU x 1 y lZ sistema y=kx+n 182. imama da je y=2· 22-3' 2+2=4. Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl. lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x . = k' Y . lrmom lilla 0 b. .3 = 5_ Primenorn obrasca Y. sin2.. Cime je dokaz zavrsen. Posto graflk sadrii ta(sku (0. Odavde nalazimo 1 . 1). f' (x) = cas x -. 167.·----z----2x! =ExIYI ~(1_2LB(12)-= = a Z . ". Jednacina tangente: 4x+ y-8=0. praya koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M. 177. Y 183. x\ 2x1Yl+a Xl C) aZ --"-~-. ytl je 171.)(X -x.jX ' I ••• sinx 16S. 3x+y+6=0. lzVO d' Y . a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije. lOx. = 4a- 4a Z . lz uslova da grafik ima tangente u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3. a normale Y = x + 1._-----. f'(x) 2 x 1n 2 x' 180. f'(x)=-----. Jednacina normale: x-4y-2=0. k'+4an=0.3 = 4 . A(O. =~. X~O x-o x Jednacina tangente je Y = . -3). JednaCiua normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ f' (x. d) x+y-n=O.

_. 2 -x 212. a) y'=2x(l-x)e.2a_... 193. 4 b) y'=cos 3 x. a) y. 8x-y+12=O. (O<x<a).5). f(x)=-x 2 -x+2.=_I. 2ax 210.ji+x i ). 200.2x . y'=3tg x. 204. lzvod slozene funkcije 1 2(1 +~x+ 1)' 207.. y '=tg 3 x. 1 1 +x 2 b) Y'=:/~'. y'=ctg 2x.. I 2 cos 4 x ~2 216x-27y-176=O. a) y'= b) y'= -20(1-5x)'- ~. 190. 186. a) y 1 b) y'= $~4-:X2' l+x (lxl<1). . a) y'=(2x_l)e X'-X-2.i y'=earcyin x. f(x)=x 2 -3x+4. a) y'=12 cos6x.61). 198.3. 194. 2. 6x+9y-38=O. y ' =-. 208... ctg 2x 1-sm 2x 191. 187. a) y. b) y. b) Y = . 1+ (x0.--. 2 b) y' = IX I1xZ::::l (lxl > 1).=_. 215. a) y' = 4 sin 3 x cos x.... 220 . B ( _c. 189. 1 3 201.._-' x4+a 2 .= _ _ __ .. 205.2. x-·2y+9=O. 199. 1 2" l-x 2 r-'~ (l x l<I). b) y'=--"-. a) y =-. 209. 1_.. y'=ln(x+.-~ b) y = ..=_2_ 2 196. 27x-54y-7=O. 188. a) y'= ___ cos x 206. Y'=tg 5 x. A(l. a=4. 195.185.1 2' . b) .. 203. y f = ctg xcos2x.__ . Y = . b) y.x sin x. 211. I-sm x 202. x 2 +a 2 b) y'= _ _ _ . 2579). . cos 2 ax Y'=#+a I • b) y'= -2e.

2x-y+ 1 =0 v 2x. ex = 90". = 242. Y = ---c. "x +ax x 235. 240. 248.. 239. a) y'= 2x+ x+2y' . 222 247. 223 . 1 -1 230. 0: 0: 225.. a) y'=--z-. y. ". cos b X . Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O. . 229.216. Y (1 +X2)Z' ? 238. x 224. 0: = 45". 244. Y . n sin 2nx sin x-sin 2 nx cos x sin 2 x 220.. y = . 232. 241. 1 228. y b) y' P y bx 2 236.e Zx • 243. 245. 217.. = 90".. = 2<'". 45". 0: = 90". y' = 1'-:-X4 .-'- 218.= (x#+l).. a y 237.=60". 0: = 60°. y=x+ 5.. 233. 246. ~x2-=1 223.y-1 =0.j1.2. y'= -ri'---. (2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x 4 '~i. a) y'= --. ex = 90°. 226.

2a 2a Ja y =-Y-=2..= k'" a lZ .=60°.25.f'" (0)=2.j3.=90°. / (x Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°. 256 • . = sin + 3~). y(n.= arctg 9. 254. IX = 9x - 23. ) - = arctg 3. iIi x+yy'=O. 250.a. = sin (x+n:. b) 00=90°. Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x). a) y '" = 2 . a) Y"=. "1=90°. (1 +X)3' b) y"=4 p 2X+l... J~-j.j~b= y'= _2!= _ ...=-1.. y= -x+2.f' (1) = O. 2fo). 255. onda. ( n) 253. y=2x + 3.. Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao preseka 11... 0: 1 0: 2 = 3 arctg .} y .= - A=k" pa je kl ·k. 258. A (0. (1 + xl" 2x kao funkcije od x y" = --c.f" (0)=2. 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo . =90".maze se drugi izvod izracunati 1 ---~..~ __ . b) yIn) = CDS (x + IJ . = 90°: a) Presecna tacka je A (h . ./(1--x 2 )' b) Y = -(1+X2)2' " . imamo 2x + 2yy' = O. sto mac.f' (0)= 1.. D::2=CX3=45". 26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu.. y 2 4h( = h-x nalaZlmo ) . b) Y " = Kako je y'= ~:::-~ i y Y=-Ji-~ . -5<x<O. da obrazuju ortogonalnu mrezu. l-l-y'2+ yy "=O? iIi y"=-- 1 + V '2 y --~ 261. \ ) y" = -sin x=sin Y 'n = -cos X 252. (X+2~). Uputstyo: y'=5x 4 +8>O za syako x. 11. 257. 266. c) ". a) y" = 2e"cos x.249. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 .=_4__ . x b) y'=4sin2x. 259.5. Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo b) y"=(4x2-2)e. 262.f'''(x)=2eX(cos x-sin x). a) y. ./" (x) = 2e"cos x. 251. 260. y.= (4)' SIll X=Sln\ x+4'2. 265.x '. .. 2)..Jii~..' .. 4 264.

--4"0 cos X 276. .>. = 285. . ....= llID -.1-4x+8x' df(x) = "-. potrebno 00 2 275. a) n._ 1 » ~ « loganirnovanJcm.-. x E (-00.--+1 1 1 " In x +--+---.x .----. = 1. ~+e-x inn "'---. a= 1.x -2x .. a) 12."".. =-------:G'- re- b) 0.. a) 2dx d V= .-. 283. 294.272.= 2 . Medutim.".--. 281. j 289. 293.>.) c " : . f(x) _ f'(x) . cJ x E (3. 2 (1.5). Ako se neodredcl1ost }) -0 «iIi}l :::=: . C:-c.0 j ..)= lim c-c-----.---->0 1 X = -1. tj. Ovo je neodredenost oblika »00 -.. 2. '-. lim x" = 1.>:···0 2 2 b) 0. x-. ".-+0 x-·o 1 X""" 0 -1 a= -3.6. Inx+l-l x lim ( -. 00 lnx x A = Inn XX ~ 10 A = In lim x x '= lim x In x = lim .2 + . b) 2. I. .. =lllTl ..:-.= hm ---. 277. Primenom Lopitalovog pravila dobija se sin 3x 3 cos x 3 a) lim -----lim ---. -2 JU[. je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne elilninise.= limo. . XE CO. 273. x-o x----->() 287. tJ. a . Ovde je neodredenost oblika »0° «.< ponavlja.:::x<-:-.5. = lim =05' x-+l x-I Inx . b) df(x) = x 291.= hm--" = X~<l 9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x. . b= -9. a) b) df(lp)=b sin(a-bep) drp. x x xb) -1. a z = -5. b) In - 278. " naClD~ o u) 280. . Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«. 284. b' 279. a) In x 2x' lim xZlnx=lim = lim ( . = -0. x2 = lim (-x)=O. b) 6. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti Lopitaiovo pravilo 288. tj. dakle.= lim X-'O . Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J. ["(x) lim ---.5' 1 3 +00). 290..-.4.]«(.. e"-e.-1. Q.--. ona se transformise 0 CXJ na neo d redcnost 0 blik a »--« il-1» --. 8 l·..a) x. x.-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l .l)UG. a) ax b) O.').« na ovaJ."""'-' ~1 b) dfx=2 (1-cos 2x) dx. 282. 292.5. x 1 xlnx-x+l. 227 226 . x".0 X-'O . Posle svodenja na zajed- Dicki imenilac dobija se tip » ~ «) tj. Prim£:dha.>..= I n n . Dna sc transfonruse na oblik co . b) 12.. X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).o 2x . a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta. 295.:.-------. c+e.x -2 .

3 step en a u sekundi. 1) opada. U maksimalnoj tach 1 300.4 (A/s).. Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t. W= '-g..(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s. -.=s'(4)=6· 4 +2. konkavnost.}. a) 1.1) U (1. W= s" (t) = 21 . u imervalu xE(-l. tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi. 297. 2 0=8'(t)=1'+1't. 317. a)l. tacka 4 1 s. al -5. Brzina centra C je 302. = rfi 20 (fJ izraieno u radijanima). :/e 2. Brzina . Primena izyoda prirodnim naukama 2 314. Telo meIl. 0=20-gt. a) 1 .8t = 0. 303. 298. 308. sm". T'(t)=O. e 310.4·1O=4. tj.4= 315. a) (.5. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t + 2t. b) 0. 306~ 316. 20 000 J. 2 Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:.kODvcksnu.CD.4t. 0) je prevojna tacka. Za x<O funkcija je konkavna. 2 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) = =12·4+2=50 m/s. 0=0. b) 0 . 313. a ubrzanje W=1'. Monotonost~ ekstremne nednosti. 301. 299. t= 9 =2. 0 = s' (I) = t 2 . kineticka energija 1 =2 . b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam: xl-W 2 2 +W 307. 2 Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20.funkcija je konkavna. . II 1 b)--: •. a za x>O konveksna. L.. 1= d~ = O. Tacka P (0.m 2 = =104 m/s. 312. odovde T'(1O)=0. Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 . 2.revojne taeke funkcije Moment susreta dobijamo iz jednacine 1 t2 = 100.!a smer u trenutku kada je V=0=t 2 -4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3.5t= t= ·--5 v t=20. b) 1 .. . a) CD .38 m. b)-l. 1=5 s. Dakle u trenutku t=10. t = y!i Za X rna' ~ min r 4 3 < -3. pa je s = r (t + 1 t 2 ). + co) funkcija raste. a) 2 .4t + 3. 35 Als . b)1 3. .6.5. b) 4 . a) Za XE( .296. !. s(t)= 1O+20t-'-.-. 1 a) J~. gt 2 3D.=30. a za x::> -.8·8 = 6. 309. kODYcksnost. b) -1 .10. 305.4.25 =32251.04 s. 304.5 .

. Je I3 " .b.=O za x=O .. 9. Maksimalnoj vrednosli odgovara x=r. 9y . Li~Q-2X ---r--. ' 2-7 Je prevoJna tac 'a. tad a Je ~ 4a"~. druga dilnenzija y=r. k EO Z.t.2)~ . a) Ymin=O za X= 1 - 329. y) rna koja Y D' . Ako je 1\1 lx. x=~.=" X= 1. lzvod funkcije f'(x)=8r 2 x-4x3 =O=x=O v x=r.../2.1 Q I /2.. 4 4 YA 32().. 321. 328./2 za x=---' .. 'k p ( .~enja. funkcija flx) = 4r 2 x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost. 318.. . Vmax=:?:9~ '" '')'''' 0_' II .9 324. Ymin= --1 za 2 . . II I I ./ 327.3.. b) Stalno je rastuca.. P .(y) = 2ay-~... -ceo). P(x)=xy=x. Ako je 1\1 (x. 2 (x)=(a-2x)2x=4ax 3 -4ax 2 +a 2 x.-- 3n SI..Ymax=.. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1.. sto znaCi aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti. a -y .<x<_· . konkavna je i nema prevojnih tacaka. . F" 322.J2./i../4 16\). za x=4' 1C X= n Ymin= ./4ri=-~-i T I Q-2X X: 1 f . ImeDZlJe 3U p 2a 2 tacka parabole (s1.~. 1). 8 81.1 ' . P m.. 319.J za x =--2. y) bilo koja tacka elipse (s1. I" x . n 3n 3n 7n b) Raste za . -1) (1. b) Yma.v 16ap a P =-' ISap ' 3 3 m .Ymin=-9zax=3. Fun~ kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . . ~j . za x < kn je konvcksna. ]30.. za x> kIT konkavna. 10). Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y tad~ _je povrsma = -Vi4. ..x=2ab. opada u inlervulu (-=. dimenzije pravougaonika su m=a. 0). Zapremina je 3cdnaCina y'=O¢:>3x -6x+6=O ncma realnih re. I I \ W- I I SI.a Vlsma '. Prevojne tacke P (kIT.. n=b y '2. I I 326. P = 3aby3 4 ./4-.II I I . a) Raste u intervalu (-1.j2. a) b) Ymu:. !:ito znaCi trazeni pravougaollik je kvadrat stranice r.]O 231 230 . ~ 5 -' zax=1.: O snOVlca.2~X2. Ymax=--.. 8).). a visina kurije X~ X! r.2-~--=-X4 jer jc y=_. . Ymin=8 za x=4 .=3 za Ymax. a) Za x> 0 funkcija je rastuca. Ymin= --1 za X= 1. opada za -4 <x<'4" . a) Ymin=2zax=±1.J2 i P max= 2r2 . tada je P(y)=lI(b+Y) b (b2_y. Analogno preth~dDorn zadatku. 4 r-- 5n 323.

11 kupe 5e r = --3-- 2R. Neka je x visina kupc. x-a 2(x--a) y 333.. Polupreclll' vaJka X= 2 R " R 3 . ./2 32R'n . 12 B p. 11). T~nin= 3 R 8n 3 337. 2R"i3 . x=4. 2 \ A X Y 2 2 h..D. 4 x 340. a) b) V n =---~ max 9 4R3. a visina CD = r + x (sl.V1Sllla x=---------3' 3 M I l l a x ' visina x=R '\.a): h proizlazi da je bx bx' y=---pa . 12).b) max V = 4R lJn 27 2 334.. Iz proporcije x: y = (x . Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. a 2R. odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r. Neka je osnovica trougla AB = 2y. .J 2 ' 2 ' ~~ SI. visina x =3 R . V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640.V1Sllla h =3' b --. tada je 3 • 'k I' R V(x)= nH (Rx 2 -x).Ie P(x)=-----.'~ =2R'n fi Doluprecnik r=~jJ.J ) 338. Poluprecnik Q x 81. 232 1 .331.. mm 339..= 1152cm 2 ' " "rIi 332. M(a. Poluprecoik osnove kupe je x = R. tada jo Vex) = ~ (2Rx2 - x 3 ). a Vlsma 2 . Tada je povrsina trougla p=. V=--Sl.J(x+r)"-(r---..xv' 2 . =ah. C 336. Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka. M aUJa osnOVlca Je r.j3 ' poluprecmk r=R 't-' .A(Q./2 a = -----------3 P(x)=./2 ' visina h = 4R.:) . Tada 5e 335..:.

'---:. 358...' a VlSlna h= 2 ··· v 3 RnII 2 355. . b) Jmin=J v'2'+( n) (4 = 15~2J5. k = 0.. 359. a3=--' Q2=0. Puprecm' ' 0 l " k Je ·· v 3V .=J 2:)=15.) (. y=2x~1 nema resenje u skupu R. koja je udaljena od . 27 1 X-+Y=_X3~X • 27" .max 2 2 1 r=2 i) Izraz S=XI2+X/=(XI+X. Tangenta na datu krivu. a) A=B=l. 343 ~ 344 . y)."" =J(6) = 132. . (n\ 3 348. Za x=3. c) A~O.'-'-. 1. a=0.· . Funkcija raste na intervalu (2. Sistem y=x 4 +3x 2 +2x. . arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja). B~O... 362. 3V IT 357.f~. Tada je rastojanje tacke A od date prave d=·····_==· Posta je y=x'.57.(" pra ve za d = ". ima sa krivom .j. 356. b=4.)'~2xIX" pajc s(a)=(a~2j2+ +2(a+ l)=a' ~2Q +6. . a= 3.·x2=~(a+l). Cf" [12. 354. 5 b) y=x 3 +6x 2 +12x+ 12.~ r-' funkcija ifia maksi0. H P 0 1upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=. /I 353. ~l<a<O. ~5 2x~ y~4 361. Sntin= 5. • r·· 3 235 .. opada na (3. zajednicku tacku A (0. 3).. 351. a y Y"( ~1~:'D<o.5.). 234 Maksimalna vrednost ~q-- M=(~J=~)\3 +p( ~J~~)+q= \ 2p - 3 -V I~-. 1(3420 snovna IVlca Je a = 2'1 P.. Vlsma h = 2'1 2P. a) Jntin = J(3) = . V.f_=4. sto se laka dakazuje. 1r.-' > 0 pa za x I-p p X=~)~~ J.. Posto je mum.".. 2X __ X2~4 d(x)=--~~···-· Rezultatje (1.. 14]. N eka je trazena tacka na paraboli A (x. = -0 -3'. x=~. 360..---.. sledi ~ 1)' . paralelna datoj pravoj. f. 347. funkelJa l1lla nummum. 364.. . R.. .j:J' f·p ! °-= 3x' + p = 0 p x='</-3' za 352. 0. . 1). C!=3va=·· 4' 1 349. 2. • "k . Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je x 2 +(a--2)x·-(a+l)=0. a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = fi = fi = (2k + 1) n. + CD). . na osnovu Vistovih formulajc Xl+x2=~(a~2) i x. Za Q= 1.

15). negativna za x < 4 i x#:: 1." onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> (grafik na sl. y=2 x=1 i Ym'" = ~ 2 Zll X = 3. = 2. Izvodna jcdnacinu y' =O<:::{~.-4x+l). Grafik funkcije 367.· 4). i X}. b) 0:=45" I . 9 (51..j). If. 14 ~ prevoJoe tacke po.2x'+2x+2.-.u=Z7' Ymin=O za x=2. 0). a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod y = (x·· 1)2 (x . za za 365... :370.-. r 32 27 I y=x3-4X~4X I x )( '3 st 15 4 2 51. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Y=X(X~2)2. q=2. Prevojna tacka je P (2. 373. x2. za x = 1 ' J f. konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14).~. Nule su x.. ~ 2). y>O xE(2~. 36'1.. x .. 0 mE( ~co. 3m + 2)x 2 + 2x-m =0 ncma rcalnih resenja ako je njena diskriminanta 1 + m (~3m + 2) < 0= 4 k .. y<O za x E( ~ CD. 4). Detinisana je za x ( ~ w. + <Xl )}.). Definisa· na je u skupu D={xlxER}.3 = 2 ±. ima dYe 51. +w). b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce y=(x···2)(x2. za x="3 Ym. Yma~ = 0 za x = 1. 4 4 x = '.. y> 0 za x> Xo. (. < 0 Y za x < x o.J3. 2)U(H/3./3). PrOlzvod Mm=q 2 + . ima nuiu drugog reda x. funkcija je konkavna za x -2 x<2. 2). prevojna tacka je P (2. 27 b) p= ~3.a minimaloa m=( J~~)3 4 +pR+q=q+ ~: J-~. 13 za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l.. 368. 51. .4=±'/2.=x 2 =2 i 2 32 nulu xJ=O. ima d vostruku nuIu x = 1 i Dulu x = 4./3 5). 236 . y=x3~3x+2. ima flulu drugog reda Xl =X1=0. + w). 3 5). 1ma jednu realnu nulu x Y1 o 7 x o E(~ 1 " 0')" =. konveksna za x> 2 (gratik na sl. Pozitivna je za x> 4. 2~--/3)(2./3. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda). ti) M(2. prevojnu tacku za 366. I 3 9 ..4 za x = 3. ... p 3 .7. 1 P '\ .. a) Definisanaje za svako XER. konkavna za x < 2. 13): y =x 3 ~ 6x 2 + 9x~ 2. 2+. 2. Defmisano je u skupu D={xIE(~=...[(x)=. 16). Ymin = -./3 ( ~. ~DU(l. konkavnu za x < 2. 17). Definisana je u skupu D = {xix ER}. o . PrO. . konveksna za x>2 (31. .f i=l \-'-I za x = 3 . prevoJ'na " l ' ~ Jrna1L 3 p ta~ka ~ _ )'e (2.

raste (x . IS \ ' Ivy za X= -1.. = 1 za x = 1. prevojne 5 r " 6±\/6 tacke x = . x=2 nule funkcije.. . za x = 0 irna nulu. kODveksna za x <0 (s1. . b) Funkcija je definisana za svako x.. 21). y'=---. za Xl =x. 19).X= 4. 8 0 h onzontalna aSimplota. x = asimptote. 8X(X2+ 12) y'=~-. Y " = .a. 378. . 0).4 . 238 239 . 20). = 2 za x = -1. Ymi" = -1 \ -1 ~VI'V: S1.JDetac ezax=±------r:: (s1. a) Dcfinisana je za x oF ± 2. 22).1 0 x dvostruku nulu x=2.. (-. x 379.x=l..(sl.--+---. za X= ±l "k 1 Ylllll..prev0. Ymi" = 0 za x = 1.---. -V 3 ji.. Ym..b) Definisana je za svako X.(sl.. za x=O Ymin=3. y>O za svako x.)3..1 za X=-~' Ymin=O za x=2. nema ekstremne vrednosti.tl~-8. 2x 2 -2 4x(3-X2) y' = (1-. 9 Ym.~---- 2 x y y:::~ 2X 18+3.__./6 _ . x=l je nula drugog reda. Y=iT+.. ) y yoU X+2 ~ -2 -2 375. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)).:zj 4. x = ~ 2 vertikalna asimptota i y = 1 '.. prevojne tacke za x = () i x = 51.2 za X=S' Ymax=O za x=3. y>O za x>O. 22 Yt ! \ I Y=6x'Cl·9l 3 ~I '\ I I /' IV SI... 2)2 (x + 2)3 za "xED (s1. prevojne tacke za x=O i x=--lO. 21 Sf. 18).=5=3 dvostrukn nuln. Y '> . b) Definisanaje za svako x. 17 Sl. ima onln treceg reda x = 0 i ~-~--.'2)' 'y=. 24). i x = 0 (sl. 0) i (0. a) Definisana je za svako x. konkavna za x>O. . nula funkcijejc x=O. y"=~ .. prevojna tacku za x=O. Y=-ii+ xi) . kriva sece koordinatne csc y u tackama (j3. 23).19 .. Y"m. 16+4x2 .'2)2' y" = 0+-'. (4_x 2 )' (4_X 2 )3 ±2 vertikalne • b) Definisana je za svako x..j. 2{1-x 2 ) -Rx I -1{2' I Ye t:2x' I I y<O za x <0. 5 6 SI.=x 3 =O ima nuln treceg reda i x. 3). y = 0 je horizontalna asirnptota./j (sl.20 ±. y = 1 horizontalna asimplota.

yl! = (x _ I. l-2X+i X+j 384. nema ekstremnih vrednosti.o_. _~2+8x_lo -2 \f 6' 1" y' =-~-(. za _----'¥-----sI. a) Deftnisana je za x"" 1. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO.. 387. -0)U(--v/3..6.x=Oi x=3 su nule funkcije.. a y= x -1 kosa\aCmp~-)'W. 0). .-:"1 'Y=(x--l).i' Ym. Y_ = . Za x=3 Y~= -4. 26 SI. 28).U x=2 (s1. za x= -3 Ym. =4. x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa asimptota. a) Deftnisana je za~~\x =. 27 SL 28 • mil) . x = 2 nula drugog rcda.9 za x = . -4)U(4. 30. x=o je nula treceg reda. vertikalna asirnptot<1 je x=O.=O za X =2 Y .:--=-"4j2-----=. .'. 25).0) (0. 23 /' 1\" . i=--r'./. "( _ .f)' ~'m. ) Sf. 26). prevojna tacka (0.~~'" x 0\ ~- 383. y= = 10 za x = 1. Funkcija je mODotona rastuci za sve vrednosti x""1. . 27). b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO. =4 za x=Q (s1. llcmu nuIa. ~e lunkcije. y 6 y=x-2--X-l YI 10 8 x o x SI.5.2 v . x = 1 vertlkalna _x2+2x -2 asimptota a kosa y=-X-13. x = 4 vertikalna asimptota. + co)}. b) Definisana je za x¥O. YnU" = -1 za x = 2 (sl. 1 honzontalna Y = 0.5. ~ SI. Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. 30). 29). Ymio = 8 Za x =2 (s1. funkcija je nepama. = -·9 za x= 1 Ymin = _. +co). b) De'finisana jc za x :. 29 Sl. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl. x = -1 i x = 4 su nule funkcije.61.

(0. x=O je nuia drugog reda. x"= 1 je nula. x=Oje nula iimkcije (8± 4). data funkcija ima dve grane. I I I 392. Ima prevojull tucku za :.± 1. y-+x' (sL32). O)U(O. 2' . x=O i x=l su Dule funkcije. 2)U(2. . / 81.'.~ ... Grafik seCc koordinatne ose u lackama: (.388.ApSC1Se . . za a za y<O Y.. 0) U (0. + co)}. 34 r x E -4 \ . 35 \ 81. Prevojna tacka (0.1 \ -212 . . 0) i (2. .r''----- ~ ( Y-x)=x 3 Sl.1 za X= . 34). + 00 l). a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX). ~ 2 . Yma. x-> ± co. J I I .:=~. za x=--'-'-" 1mm = -e y . "" . 38). \ ~/ 81.1 \ SI.0).. Ymin = 2.. Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2. liorizontalna asimptota y= (sl. pama je./2. ± 4) i (2. vertikalna asimptota x = O. x y 12 \ ! \ I -10 . ° b) Definisanaje u skupu D={xlxER}./2. 5 y Vertikalne asimptote su x=O i x=2. 243 ._ . 32 " r""-"-""---" .ema cKstrenlnih vrednosti. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36. 36 2.'{=4e~2 za x=2. tJ. 33). 393.2-v0~x~2-. horizontalna y=O y£X(I-X)' l / (sL 31). Ymin=O za X=O./3 9 (s1. b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( . prevoJ'nih [a(aka su x= ± J~ (sl.2. 0) (51. ./2. 31 . Ova funkcija je dvoznacna: Za y>O y=yx 2 (8_x 2 ) za y<O Y= Ekstremne vrednosti u tackama (.co.j2. 37). . +=l}. Definisana je za x>O."" = 51.--::r x X*+I' . ~) Definisana je u skupu D={xlxE(-CO. za x =. b) Definisana u intcrvalu -". a za y<O Y= -yx(1-x)-. 0). dvoznacna. '. jer je YIIllU=e -.. Krivolinijska asim3 ptota y 'x'. 33 '" x .' v 391. 242 .2.2 / \ y& \\jY \).

nema nule. .1 ) (s1. y <0 III X <0.L// SI. y>O x=2. Ymin = ~ e. 44 81.e 0 -2 X -. 46 j x 396. Vertikalna asimptota y=O. 45 SI. 40 i 41. 44). x=O nula funkcije.za x=l. Vertikalna asi!:'1ptota e b) Definisana je za x.<2. Prevojna tack a je P(e. b) Definisana je za svako x>O. a) Definisana je za x . za x=l. 39 SI.I . Ymio=O. a) Definisana je za x >0. 47). ko. 37 394. 1 za x>O. x=l je nula drugog reda. Ymax=. 39. Grafici datih funkcija su prikazani na s1. y Y y y y=xlnx y=xln X 2 x x o SI. ~AA SI. Ymin=4 za x=4. 2 y=4e. Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 40 SI. Ymb=e za x=1. y>O za x>l (s1. 42 SI. -I o x y o x o SI. 38 i X 0 y 1 '2 'IE . e.. x = 1 nula funkcije. y<O za x<O. 43 e SI. 41 397.47 .a y=x+l (s1. 46).1 za x=e-" y<O za O<x<l. 395.. 45). 42 i 43." ' SI.y j= y x2e -x y=xe -.00. . kosa y=x+l (s1. y>O za x>O.

Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka. 246 n SI. y SI. y I y \ SI.. 2 o JI. 56 i 57.. SI. Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48). 53). bl Grafik je prikazan na s1. U) lJe fi' . 52). y==2 za svako 5n 11n x=-ti'+2kn. SL 51 x 403. x o / . x" . 6 ']i- y'=O=x=knv x=3+2k".. ..i~) lIT 399. 50 i 51. Grafici su prikazani na s1..---.Je za svako .54 1. x JJ=O~x= n + r{7t V x=2kn I 40ft.52 SI. -1) IJ (1. 56 Sl. 49 y y = -4C05XCOS(X .. Grafici su prikazani na s1. Ymln= -2 za x=6+2kn.co.2colx+J3sin2x • ~ Imsana ' . 57 247 . 49. kEZ (s1./ I SI. kE"Z (s1. . 6 o y::sinxsin(x+~ ) x y= In>.. Grafici sn prikazani na s1.48 y=lnX+l x-2 o x SI. b) Defmisana je za sVako x. + co).X= :!=.. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( . 55 y:::. 54 i 55... 50 .391:.. 53 401. nule su x=~+kn. ~ X SI./2 su nule funkcije.

67). 63). 2 -QX +QX 3 2 y x Grafik dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije y=x2-lxl-2 (sl. ima tri realne nule (sl. a) Definisana je za svako x. IX2-I} 1-21 Y_{X-rf IX'I -+- y=x+ ~ ~ I y=x+ ~ (0<0) . 1" ako je a> 0. 66 ~: Y Va SI. >4) SI. za x = y= = . Za x~O Y=(X_!)2_~ 2 4' a za x<O Y=(X+~)2_9. b) Funkcija je definisana 7. y \ Y 51. 66). 65). 2" ako je a < 0.. SI. 63 (0<0 ) Y::X-QX+QX 407.. 2 a> 4.405. ima dye realne nule x = ± (sl.. 58. data funkcija postaje y=2x2-·2x+l (grafik je prikazan na sl. x = i x = 2 dvostruku (sl.. 60 410. 2 4 y=-x . 65 . vertikalna x=O. " SI. y<O za x<2.. Y = 2 sin (x + Ixl) y 3" y=sin (x-#) y. a) Defmisana je za x¥O. a = 0.j.. 61). Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su . Za O<x<l funkcija se svodi na oblik Y= +2x-1. 59.2--1a.59 y (0.j~ Ymi" = 2. 64 SI. 4" y ( 0<0<4) y x °Y::X3 y=x-ox+ox 3 2 x _ax 2 +0X Sl. Grafik a) na sl. Na kraju.. 62). ima tri realoe nule (sl. (sl.a x¥O i x¥l. za x =. a) Definisana je za svako x. x=2 je nula funkcije. --Ia --Ia 9/4 0 0 y y X 2 -2 X \ \ '\ Y::. ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti (sl. 61 -Va x 0 x ".67 ° 412. 2" a = 4. pod b) sl. y>O za x>2. //\ SI. IX -11 X ( Cl>O) -. Za x<O data funkcija ima oblik y=_2X2+2x-1. 60). U zavisnos!i od parametra a treba razlikovati sledece slucajeve: I" 0<a<4. kosa asimplota y=x. ima dye ekslremne vrednosti. 411. 58 SI. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x 2 -lxl-2. 64). ima tri realne nule. ako je x>l. J . 62 SI.

.. 68 a) Definisana je za x> 0 i x # e ± . neparna je.. 73 SI. y> 0 za x< 1.1 za x=e 2 x=e+." x.l za x=· __· minimum. 75 250 251 ..... 418.~ Y=~ '.----- ~ . Ixl...'. 7\ (\i\' I • SI. nema nula. () za x = --. 69). b) Definisana je za x#O.. a) Definisana je za x # I. Jer... I Y'" tn'L x -2 i\ / " '-. y = 0 horizontalna (s1. x .. ~ } J m a x ' za x=2 mm YI~ y 3-0 2 3+ 0 2 b) Definisana je za x # 1.X r..· x // V 51. 69 415. . 8 . Za x=Oje vertikalr---- y- =27 za x =3 ' kosa aSlmptota JC Y =_.4 Sll null'. Yj .-------.J' = x + 4 "3 .t. Ymin = () 1 Ymax= _e-b) Ymin=~. Ytnex=2i70.. x=-2 Je nul a funkcije.<'!- ~/e Kosa asimptota. I i {2- • ·-jLz-. ix = 1 su nule. x = 0 je nula funkcije.I __~'~'____~____-L i eZ '."2. 72 -":74"2 / I I 51.. (lim Y'~±oo) 4 "'-»±o2 . 72). =0 . /1--. =4 ve .. x- . -'~."2 (s1.. nule Sil x = -y e b) Dcfini~ana ic za svako.. 68). Ymax=--"-' _ 6 ~ nu asimptota. Yillin = za x=O (lim Y' .' / ' 81.. Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl..--"" /1./.· ' lim h onzontaIaSlmptote. 4 + 1. za x=-I. 70). Za x = .~----=~~~ = x-2 x-->-ro lim . 74 51. x za x = 0. ±o X= r Ymin= ---'----. =e-l }_'.. Y _-/==.. 75).. q ) --~. 74)./l--. Y ---.. - Ymi" = '2 za x = -1 (s!. 1 I Ii '! ! o x // 422.l. nema nula. x=() i X=.funkcija ima maksimalnu vrednost. z. 2 51. ±oo) (51.le .. y < 0 za x> L ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne viz .. ------... ne ' x . 71). vertikalne asirnptote su x=e-"/Z ± V e .' .. ~ Definisana je za x # 0. 6 za x=.. x + 3 (sl. a) Dcfinisana jc za svako x.= 4 x-2 x' ixi \ 1 (s1.a x = e.

. Ako x->l. d . 78 SI. G~' y'<O. Y'=----1 +X2 -2 +x . x-. n clJa 1 0 ....zax=-1 Y= -2 (sl. -IJU[l. x=O prevojna tacka.. 79 426. SO y . 81. clJa xyx 2 -1 81. nema 'k I vertl~ana nula. y" = -14x2 funkclJa opad a.. 80 i 81. 81. 79). neparna je. '---- + 1) . -~. x=o je nula funkcije. za X= -I y=" (sl.-l.y'<O. funkcl. 76 81.. fun k'" Je rasluca. nema nula.77 y 425.os-k y y . >.. 78).. Sl. n n . Nula funkcije je X= I.(x2-1 fuk" n ClJaopad" uJuca.. y::arcSin~ ~ 2 -. b) Defmisana je za svako x.laJe opa aJuca. y=O je horizontalna asimptota (sl. raste }' .. Zax'.-1 Y . Za XE(-oo. X= 0 Je b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO.. -I .. +oo)}. +(0»).4 funkcIJll a y"=--. '1 y::orcc. neparna je. -l)U(1. 76). asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl. . . :-. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl.. Za x~ 1 1 y'='--c-~' Xyx 2 -1 Za x. za x E (1 . . onzon· xyx 2 _1 talna asimptota je y=O.= - . n n Zax=1 y=2. 252 .rrun . pa Je y 'Ofuk'" JC rastuca. = 1+x2' .' G=' Y '> . Ymax=-2~1 za x=-l. "X = za 1 2 ' y~=~ za x=l.x . a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo. H .424~ a) Definisana je za x :.60.~. 1 =.. nema ekstremnib vrednosti. 77).. -IJU[J. y->~. 81 y=~ je borizontalna asimptota. Ymin=l+"2 za x= 1. +(0) x.Zax~1 1 y'=--~~=.

84).-.".1U.ymall= .. y= -x+3" (s1.J y Nula funkcije je x = -1. X>~3~ y'>O data funkcija za x=O ima . .427. ekstremne vrednosti su Yillin = . 83 428. nepu. KCIJU opa d a: za O<"'x<3.4=-~ =---~~== --~~.----. a) Definisana je za svako x. b) Definisan je za svako x. -1)U(O. a) Definisana je za + 00). 3U . ~-b "' 3. 86 SI.0.. + CD).. 86). SI. . nula funkcije jc x=O. 3. a) Defmisana za svako x. nula funkcije je x = 0.. ymin-~ 2~ /i.84 SI. ±o:'. x=O i x=2a su nule funkcije.. na ' 4 x= . Kosa asimptotaje y=~ (si. neprekidna je.5(I+n)).00. x=-1 _____~ ¥"L.=05(I+n)zax=1. XE(-OO. PrvllZvod y Za XI P 3 (l.cua je. K osa aSlmptota .00. Ako 711 x->O. 0). x~+ro x~-o Tx(2~-X)2 3Tx(io-. 85 XE( .. . 0).5 (1 + n) za x = -1 i y'3 n r... H2 51.~ b) Definisana je za y=e(sI.3' Y ID.87 255 .c ..87). x=O i x= 1 sn nule funkcije.=_t=2_'__ . za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl. Prevojne tacke PI(-I. 51.raste 1 za 4a opad a.-~-> . + 00. Za x=¥ Ymax=~· a~. Kose asimptote y=x±~ (sl. 83). nema nula. I 51.Jmm 2 3 v ' • 2 3 za 254 X= -y'3. y'3 n ". -0. prevojna latka . J za x=~.5(1 +n». ~5). lim ----~. 4a-3x lim ~. 2a < 82).. P 2 (0.(2a - xl' Prevojna tacka (0. neparna je." 4a. Y-> ±i .. Ym==O 429.. 0.. HonzontaI aSlmptota Y = 'n (s1. za x>o nlinimum Ymin=O. ='--+-zax=-. O)U(O.y(Zax2 - X 3 )2 . 4a-3x . =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan.. b) Definisana je za svako x.jx .'j2 Za -oo<x<O fUD- Za x<O y'<O.

9. 433.0500. 437.03)"" 13~4 . Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = ILly~ dyl = = 0.25..14. i5 = 0. uz x = 1 i Llx = 0. APROKSIMACUA FUNKCIJA 3.66622 %. Prirastaj date funkcije Je Llx= 0.452 . 440.0066622.06. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O.1~1)=1. Primena kotl linearnih aproksimacija 430.4.l)"" ~16. povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije: Lly=(x+Llx)2~X2=Llx + ex) )).1)= 1..1(16 + 0. Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi 434. Diferencijal funkcije y= x 2 je dy=2x.15.005. Diferencijal.l sledi daje dy=(20~1) 0. 441. ds=210 m ds=21 m ds=2 m 0=0.qtaj date funkcije Lly=J(x+Llx)~J(x)=Llx(6x+3Llx~I)= = 0.7.I.3)".III GLAVA 432.61.009. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' (x)Llx=(6x~ I)Llx= =0. 0=0. Posta je Llb=O. za x=lO i Llx=O. Llx=O. Posto je X= 8.03". dP=0.42.I.3. a) Lls=215 m b) Lls=21. 1 435.048.1.0. " Relatlvna greska ii = ILlV~dYI =1 ~'---Lly 191 439. Lly=0. y (2.006.05003. LlM=16n.0= Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1. dy=0. a) Lly = 0. (20+0.009006 .61 cruz.0003 a relativna greska .022325: = 0.1=1. b) tl = 0. " Lly=Llx(2x+Llx~I). .l 436.01) "" 8. y(2.05. 256 .5%. Llx=2·8·0.1 2 + 7·1 + 3~(3 '12~81 + 7) 0. Prira. 1000 = 0. Povrsina trougla je P=Zbc sin tl. 0 = 0.002375 . 0=0.6. 438.000006. tada je LlP=0. a procentualna gres- ka je 100· 0 ". PovrSina kvadrata stranice x je y = x 2 (x E(O. " ". dobija se J(1 +0.03. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primedbe (3) na datu funkciju. (j Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca dy=y'dx=y'Llx=(2x~1)Llx. onda je Lly = 0. y (2+0.1150442.05..0475.1005 m dy=O. 3. Za x=10 431. 1 Odavde P(b)= ~4b2+b.0. Uveeanje (2x + Llx)..1=1. dM=20n. a procentualna 100·15=610.1 je Lly=O.05 m c) Lls = 2.91. 0= 0.01. I -":1 y- LlY~dY I=0.

:y.017 = 4 4 180° 2 2 180°' . a) 1.04343. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O.00666. a) Neka je f(x) = sin x. Llx = 0.5+""2' 1800 =0..7194.00666= 3(" . .02 formula (3) postaje Primedba 2. 1 cos x pribliina jednakost (2) sinex ~ ex. Ako u formulu (1) stavimo x=O..0043 ~2.dobiJ'a se 3' 180° tg 61°~tg n 3 +-. dobija se sin ~ 1. a) Ako primenimo formulu (3). = Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0. =0. uzimajuCi da je x = 200. 445.. Llx= ex dobija se . PolazeCi od funkcije !(x) = rencijalom.Llx=l =_.J2. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti Za X= 60° = n Llx = 1° = -2'. Za x=l i Llx=0.J'.. n ~ n sm "6+ co '6' 180 =0. non aJe NekaJ'ex=45°=. .30103 +0.:~.51511. Tada se dobija loglOe log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx x ' I ogto 200.30146 (loglOe~0.2 ". ta d ' 4' 180 n n 46° = 45° + 1° = 4: + 1800 .n nn .-1 (2) vl+h~1+2h. 0. b) Analogno resenju pod a). Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ010brazac f(x + Llx)~f(x) + f' (x).2 0. Primedba 1. koristeci funkciju!(x)="y. f' (x) = cos x. 1 20 3~ = 1.: + _1. y (.. dabija se (1) 0 i aproksimacijom prirastaja dife- 3.. b) 0. Primedba 2. Prvi izvod funkcije je !'(x)=_l.rr. 443.43 ~2. y (4. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se maze zameniti uglom ex.814.33333· 0.2)~0.442.43).02)~ 1 +--. Llx.J'2n b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik (1) tg(x+Llx)~tgX+-2Llx. 446.-. 73205+006981~ ._ .80186.02=1 +0.)oglo2 00 +"200 0. .2.23.. 0 ' 447. 449.8665.02=1 +0.8747. Llx.02073.2. 444. uglom b) sin 60°3' ~0. 258 Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje r. b) 4. i aproksimacijom Lly~dy dobija se 259 .--~ 1 n cos 2 n 180° 3 y'3 IT 3+4··-~1 180° ~. (~+ 1.03) ~ .1[.84. dobija se formula (2) tgcx~cx.-i f(l +O. Zamenom y (1) dobija se da je sin 46o=sin(1+i~0)= 448.J'. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y.--.0°) = Primedba 1.Llx ~._"". Llx = ex. Aproksimacijom prirastaja diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje (1) sin (x + Llx) ~ sinx + cos xLlx..

x' -12x + 16 = (x ~ 2) (x 2 + 2x. 456.fl+h~1 +~h..) .. y.2. P(x)=x2-lOx+l.996.1x+li(x)·.) f() P.1x.(x'-3nx2+2n2x). 2 ~ 3 = 9. f(2) = 2' ~ 3 .) (i=O.L f(xJ. (x. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307..1y=1'(x o) . Data jednacma ima realan koren u intervalu [3. (x-x. + (x-x o)(x-x.02.1x 1 x . 459. a f(4) = 9 >0.. P(O)=1.!. (x ~ x o)' Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti tangentom (linearna aproksimacija).X O)(X 2 -x.8L 454.. Neka je f(x)=x'-2x2~4x-7. (x. 461.::'::-X2) +f(x.) (x-X O)(x-x 2) + ~o-xJ~o-xJ ~. Primedha. 452. Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x . ..:~~+_I_. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom 462. formula (3) postaje (4) .. 1. n) glasi: (X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ. 450. Oakle. ·(XO-xJ (x 1-XO 1-xz}.1. f(x) = x' .2).05 ~0.8.-x. 458.02.(3) ~+. 2 1 x+ .x =~'" x.-::... (X 1-xJ 1 )(X Ako se zameni x = 1 i . gde Ii (x)-> 0 kod . LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi n+ 1 tacku M. () Xo + ... tada je f(3)= ~10<0.1x->O. (x-x 2..-xJ~-xJ f(x 2 ) (x-X O )(x-x 1 ) • (x 2 .) Zamenom datih vrednosti dobija se daje P 2 (x)= -~X2+~X+4. fo(x)->6x-5.. f(X)~P2(X)=f(xo). 'f(x ) + (XO-X1)(XO-X2) . . pa je f(3) 1(4)<0..(x.f(b)-f(~5' tj. x 1 9+ 10 19 ..1x = h.1x.8).3x + 2 =9x-14 +(x 2 + 2x .. 4].1x x 453.·~··~=~~~~0. fo(x)->2x.) . 3. tj. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj okolini dat je formulom (1) .2.(X-X1L<. Lly=f(x)-f(x o)• . Prema pretbodnoj pri· medbi odgovaraju6a linearna funkcija je f(xo)->4+9(x~2)=9x~ 14. y=sin x~3!.8)(x-2) ..' . .1x=x~xo· Formula (1) moZe se napisati u obliku (2) fix) = f(x o )+1'(x o) + Ii (x) . . 3 b) 1.-x.-xo)(x. arctg 1. fo(x)->2x+3 . P 2 (X) =X2+ ~x+ 12 6' 460. Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je f(x)~(9x~ 14) =x' -12x + 16. pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x . 3~2 457. 2 + 2 = 4. Primedha. Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli f(a)(b-a) (1) Xl =a. ~ 10(4-3) 10 =3-~"-~'-=3+-=3+052=352 455. + .-l) Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio nom drugog reda glasi 451. f'(2) = 3 . Oa bismo za funkciju fix) = x' ~ 3x + 2 odredili odgovarajucu linearnu funkciju u tacki (x o• f(x o) odredimo f(2) i 1'(2). a) 1.

Za x= 1.61.67.165.448".09 . 88).35 i x 3 . = 1 Je f(l) -leI) 467.2.5"'2. x 2 '" 0. x3".7836416 3. 463. Neka je f(x)=2x 3 +6x-1. pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1. x2".163=0. f(l) I" (1»0.6. Treca aproksimacija je X3 0. Realni koren date jednaCine je u intervalu [0.3. =2+:2 In 2. 263 ..:. Druga aproksimacija je 1 x =0417.448. funkcija f(x) je rastuca i ima jedan realan koren..88. 1 x 2 = 2 +:2 In 2.1.63.448.63. 464.:. 1). Kako je f(x) > 0 za svako x.53.. pribliZno.52-!(4)_f(3. 12 ' 468.:. ili..61)' 9.0. =1262 2 =0417. odakle je y=2x 3 i Y= -6x+ 1 (s1.45. x. 1 . 0. 6:200 =0. xz"'I.450. jer se treca decilnala ustallla.17874441 3 . 465. Ako primemmo formulu (3) prva aproKsilllaclJa. =0. . 3. X 4 =0.. x Dakle. zakljucujcmo da je realni koren date jcdnacine ~ ".6±?=0183 2' 7..0.52) iii.. pa je koren jednacine X= ~ = 3.458". 466.450".458319 ' . 2. .043' .:.8S . .24. Xl..-O. Grafickom metodom odredimo interval kome pripada realni koren date jednacine. 2.Drugu aproksimaciju. x . primenom formule (1). X 2 '" 1.165 0.31..84. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2x 3 = -6x+ 1.. Primenom primed be 6 dobijamo niz 1 x. Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3. x'" 1. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini 1 x=2+:2 Inx. pribliZno. -1.165. 1 x4=2+:21n 2.. onda je f'(x)=6x 2 +6 af"(x) = 12x.38. 469.110 Cetvrta aproksimacija je 0.458.. mozemo zakljuciti da je koren ~ .52+0.2. SI.52) x 2 = 3.391(3.1. dalje aproksimacije mozemo skratiti.165.001 . Posto se druga decimala ustalila.246592 3..045.183- Treea aproksimacija x =361-·-·-~···-=361+----· ~=361+00188 ' f(4)-f(3.48 f(3. x . X3 = 1 2 +:2 In 2. x.52 + 11.61) 0.

a) 2x . 8 492 • a) 15 8f::15 v X 15'1.-1.24. 4. a) .1.x 2 +-·x --+c. ..69.75. 472. x ".0... --'j 1 x + C. x'" 0.C'.64.:.6.2 b) ···x 3 + C· 2 ' I-x c) '--2"+ C.:.67.j.0.16. 487.84.76. 489. . 471. 7"x 2 7 6 497"x2 +x+ln Ixl--'+ C. b) 3+C. x". 478.06. . 479.. 483. 482. 5 3 7 x 4(x' .0.0.. .x 3 + C7 ' 480. b) ".470. x 1 486.:. Tablica integrala 474.096. x'" 3.-0. x'" 1.. a) x. INTEGRAL 4. x. 1.. 7 x 264 265 .. x 2 ".0. x ". X a) ~ x~+C. 476.95.. x.2. x 3x" 16x~ b) T+--3--5x+2lnlxl+C.31. 477. x". 7) b)_. IV GLAVA 473.198. x " -·x 2 +5x+C 4 2 .2. x .+c. x". x". x'" 0. 1.09.3. =4. x ". Neodredeni integral. 5 3 b) . ----·x 3 +-·x 3 5 3 7 X.. 485. x 3 ".5 1.0.1.1..2 3 7 493. ".. --. x.74.798. 3 7 490. x.0. 481. 484.51. x' 2. ". 494..49. x3 c) -14+C.07. 475. 3 . x.31.17. x.:. x'" 1.2..+_ + C. x' 2 3 3 3 1 495. x 2 ".

502.498. x3 b) 3x+arctgx+G. b) tg x-ctg x+G. 524.. y=sinx+1. 509. 526.I2. a) 3tg x+2ctg x+C. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1 3X' 3X2 ) 3{b) ( 13--7--6 v x+C. 499. y = tg x + ctg x. 503. a) x+cosx+C.. s= t 3 + 2t 2 • b) 2y+tgy+G. 528. b) cos x -ctgx+c. 505. 266 267 .. Inlxl-6x6+-+G. 506. Y = arctg x.2 .x 5 +x+C. b) tg y-y+C b ).J. z 3' 500. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C. a) b) -+---+G. 3 ~Y-. y=x +'2' x 508.. 525. If' +-+ C. a) 2+bIn It I +C. . a) 4 sin z-~ arcsin z+ C. y=sinx-cos x+ 1. y=x 3 -x. 529. b) 2 arcsin t+ C. 2 1 521. 517.( 2x2m 4xm+n 2x2n) x ------++G. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C.2 In 2 . 'i b) barctgx + G. 4 3 x 2x 2 b)---+G. aU 518. x 2 sinx 2 519.b arcsin x + C. a) -ctg x-tg x+ C. s=2 sint+lO-.. a) e"-cosx+C. a)--e 3 + Y +C. a) a In x. 530. 2 b) Inlxl+2 arctgx+C. Ina ~ 02" 2-" b)2'-:-+--+C In 0. a)lf'+tgz+C.' In3 1 ci' at 2 x' x 3 1 1 5 1 4 . a) In d-arctg u+ C. . 504.3 arcsin x + C. 512. x 1 b) 1 527.+ . a 523.+ G.cos x .J. 510. 2 3 6 5 511. 2x 2 . 501. 507. y=e"+x-2. a) -ctg x-x + C.

(smena x 2+x-3=t). 543. a)-InI3y+21+C 3 b) (smena 4x+3=t).__ arctg--_+C ~~ (smena x = v1 t) ..t) . a) .531. Integracija metodom smena 533. Y=---~. a) 532• .x 2 = t 2) .:= 12 +2+1· ~~x dx=fJ(1-X)2 dx=fJi=~_dX= 1+x 1_x 1-x2 2 = arcsin x + ". (smena x=At). 541. 20 540.2 (a 2 + b 2x 2) + C (smena a 2 + b 2x 2 = t). a) -(3-2x) ! C 2 b) b) -~arctg(cos~)+c 542. (smena. 537. ~ (smena 3X = 5t).(_t1!)= -'!Jt9dt = 2 2 _t~~ + c= _ (5 _2X)"0 + C. 4 x2 +1 x t2 (Prvi integral je tablicni. a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 dt 1 x 539.+ C a a (smena x = at): (smena x = tj3). a) . a) -~l-xi+C 1 b) .+ C 2(x2+1) 3 -3+ 536.--.arctg . 2 (smena 3y+2=t). 5 .545 • a ) 1 Y a rcsin -5 + C In 3 . (smena 1. (smena In x = t).2 + c. ~6 1 x . (smena 1+x 2 =t). a) InIX2+X-31+C 1 :2 b) . (smena x =:3 t). sin x = at).(4x+3)~+C 16 1 534.x 2 = t 2 b) fJ ) t .4x C 544 . 1 2x -arctg--+C 10 5 5 (smena x = -.IT- :. a) arctgex+C b) arctg In x+ C (smena e'=t)..2. 268 . a) 2:arctg-2-+C 1 sin x -~ In (1 +X2)+C 2 (smena sin x=2 t).arCSm -3 + 4 smx) b) arc sin ( -. a za drugi vaZi smena 1. 3b 3 (smena z=4t). (smena 3-2x=t).dx= b) 20 Q ---arctg~__ 1 -Jt 9 . (smena x 3 + 1 =t). Zbog toga je J(5-2x). a) b) J3 ~3 x +C b)~. (smena cos x=at)_ 535.-----. a) :3 arcsm 5+ C 1 _ 3x ~lnlx3+11+C 3 3 b) Jsarcsinjs"x+c 1 . (smena 1 +x 2=t) . 4.

. z '!u = dz.j. (smena x. ctg(~-t)+C 1 562. 560. a) -0.:=u). 558. a) Inlsinxl+C b) In (smena sinx=t)."- poslednji integral se postupno svodi na Inxl+C.a) --+C 4lna b) 2e-. tg x.:+C 1 b) -.j.5cos~':+C (smena ax+b=u).j':=u).25 ctg 2x' + C b) b) -ex+C ln4 x 553. =u). ~ tg 2x' + C a x4 (smena x 4 =z). Neka J'e Inx=u -=du tada Je ' x' 546. = t). a) e. (smena 1-3'"=z). (smena - x. a) -0. (smena . . 548. (smena 2-lnt=u). 4 b) 1 (smena -=z). a) ctg-+ C x 1 (smena -=u).mena ax+b=z). (smena 2x 2 = z).5 (ab)'" b) . + C 3 552.b) arcsinec+ C (smena e" = t). 559. (smena casx=t). 555. (smena --/. a) 2tg.. (smena In z = t) . b) . n (smena ·3-t=z).l -x 2 +C I~-I cosx (smena cos x =u). 1 549. a) --. b) In(e"+I)+C j r~z=lnlzl+C=lnllnul+C=lnlln uln f~= Jz u 556. a) 2 sin~': + C b) (smena ~. (. a) !sin(ax+b)+C Q b) -0.cos t +C 4 271 . a ) ---e 3 35x. al -----+C . (smena e"+I=u). 1 (smena x=-).5cos(t2-1)+C b) 0. (smena 2x' = u). b) -0. a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u). x In~ y + C b) -ctglnx+C (smena lnx=u). 563. a) arcsin 10 z 1 b) -arCSlDx 547. (smena Iny=z).: = t). x (smena In x = t).5 sin (x' + 1) + C (smenat'-I=z).l~+C (smena 5x 2 =u). Aka Je x In x In (In x) u In u f In u = z. 550 • a ) 10ln3 +C 0. a) 554.5(2-lnt)2+C 270 3--+C 4 sin 3 x (smena sinx=t).e-x'+C b) -!lnll-3e. (smena 2x=t). a) esiux+ C 1 561. (smena -x'=u).= ---.x+b+C f du . (smena .+ C In (a b) 551. dx .: = u) .. (smena x' + 1 = z).xl+C 6 557.. ----dx . (smena sinx=t).

tada Je dZ="--'. " d ' 2 + cos 2x 1 Jeos x dx= ~--2--dx=:2(Jdx+Jcos2x dx)= fl 1 1. 2 x x 567 . 565. a) In 5 + C f. 3 5 b) J sin 7 x dx= J sin 6 x sin X= J(I-cos 2 x)' sin x dx = 3 cos? x =-cosx+cos 3 X-SCOS 5 x+ -7-+C (smenacosx=z).11 t g :2=z. a ) Ak 0 se ISk . = J. cos 2 X r 1- r (1 tg 2 X 01 cos 2 -1 dx= X ) 272 .: + C b) -. a )Kk 0 Je sm x = 2' a. f f -~-2"" dx= 2 l + eos2x 2 _.. a) --"'T' + C sin x 1 b) ····o··+C (smena sin x = t). ·c--_· 568.-. . 573. a) Jtg 4 x dx= eos . a) Jeos"x dx=J(eos 2 x)2 dx= . (smena cosx=t).---+-~·+C (smena sinx=u). Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c. + x) 2 :n.. a) Dati integral se postupno transformiSe: S s x dx = Scos 4 X 'cos x dx= S(1-sin 2 X)2 cos x dx =sin x = cos 2 sin} x sinS x = .. (smena 1+4sinx=z)../1+2'._. 4 32 C 4 . 570. smx b) _e'"'x+C ssinx (smena cosx=z). .~. (smena 1 + 2 cos x = Z2). sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C 2 2 2 4 . Dalje .. Z Z =In It g 2 +C=ln Itg ~+x 1 + C= zl SIll 2 n 3x 8 1 .····_-+C. " SIll:2 cos:2' ta d ' a Je 571.~=H~d:<~x' 2 Sill:2 cos 2 Neka je tg 2 eos:2 1..... 566. 1 1.1 + cos .x+-sm x-t 8 4 b) ~·-·s1ll2x+ If Neka je 7r + x = z tada je dx = dz.2x tada Je 564. (smena sin x = t).!1x. a) - . a) ~lnll+2sinxl+C 2-cosx 2eos· x (smena 1+2sinx=t). 1 1.<1.. =. 2 ' 1 '4 SID X+ C . 'onstl 1 entltet cos 2 x =--2. . 32 sm x+ 2 imamo da je = In I tg ( 4 + 2' ) I + C.dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)· f =xwsx =h ' 1 b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t).' b) 6(1 +4sinx)2+C 572.d:<-=2dz.~xx = f-'~'~. J~os x x (. n sm (. X SID x Z 2 cos 2 2 b) f. a) cos 2x feos 2x dx=2 -.':2 dx iii cos 2 2 x =! dx+H eos2xdx+H eos 2xdx 1 1 sm2x+-x+ ' 4x+ C 1 1 sm =-x+ .<1.. 1 569. ="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx 4 4 8 31'2 =.. tg 2 x---··· x dx= .!.x = 4 4 8 32 cos x }_.(x +.". 1.

a) b) 2In(x2+5)-fiarctg-~ +C.x-gCOS_X+L_ 16 274 . 1('6 '4) x 1. IS 1 . Ssm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos 8 x)dx=4sm 2x. a) b) .2 X X 1 +1 \ Jdx= cos" x I 578.. z 581. a) b) 1. 1 b) -cosx+ 2 cos 3 x-Scos 5 x+ C 3 (smena cosx=t. x 3 _8=( 3 ).3 x 1 Sinx'~(COSX-COS5X) =lnix+p'+a 2 1+C.arcsin-c.= ! tg2 x tg fi-----tg2x) dx= f( cos J \cos 2 X 2 -~--. S ax sin bx dx i Jcos ax cos bx dx koriste se posin znati identiteti: sin ax COSbX=~(COS (a-b)x-cos(a + b)x). sin ax cas bx =~(sin (a-b) x+ sin (a+ b) x) . (l-cosx)2sinx).sillxsm2xslQ X X=24COS 6x. Primedba.16 sm 8x+ C . 579. "" 582. 1n4 t arctg2x 2 + C (smena x' =:2)' Nekaje ~x'-+a2 =t-x. 1 cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) . a) a . Scos4xcasx dx=~J(Cas 3x+cas 5X)dX=~ sin 3x + 1"0 sin 5x+ C.5 -. . Proizvod pretvoriti u zbir: =2~slnxcosx-smxcos 583. 5i L a) 3inx--~sin3 x+C 3 .j3t). a) b) 1 x2 .+2x+2y'2 3 x3 .1 ' 4 s1n . Za izracunavanje integrala oblika: f sin ax cos bx dx. _J. 2 J3 575. 580. 5) ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X. 1.J'Tx'+1J2 + C (smena x 3 + 1 = ( 3 2 ). b) ~ 3(x 3 _8)4+ C (smena 4 . Inlx+~2--a21+C (smena bx=t)· . 1 x3 6 arctg +C (smena x 3 =2t). +C (smena x 2 =. b) 1.- arctg'/. cos 3 x={1-sin 2 x)cosx). '3d 1 1 ~ ~ .~ V 2 x +c. 2 3 2 577. a) b) _1_ arcsin 4 X + C (smena 4 x = z). a) (smena sinx=t... [ . ~ 01+ In'x)" 3 + C (smena 1 + In x = (2). a) 4cos2x-T6cos8x+C. (l-6X5)~+C 40 (smena 1-6x'=t'). odavdcje x=-2t-' ______ t2~a2 1 1 576. .. . bi "cos---cosx+C..

. a) b) ~x2_4 +3Inlx+~T=41+c' 1 1 :2 In (1 + x 2 )-:2 (arctg X)2 + C. ~ .+c.j6aretg ( aX e-" 586. dobija se f~7:t~-. t a2 589.fu 21 JdU +. a) 585. 590./2 a 1 r--'.pa je cos t t 594. Dati integral se transformise u zbir tri integrala: 2 dx + x ) dx + = + arctg x + C fX1i¥:' JI~:2 e.~ In Ix y5 vis 2 .+.. 593.. l U + C y 1+X2 ~+. +C (smena arcsinx=t). x C u2 Neka je x=asin t . 1+~1+x2 b) 1 ~ "'arccos-. Dati integral u u2 se postupno svodi na tablicni: f(1::2)~ = tuS2 t(1:1. a) b) :2 (arctg y)2 + C 1 (smena arctg y = z).sin2t) a eosdt=a2fcos2tdt= =2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t ) + c= 1 a ~ 2 2 r 1 x>y2 (smena x=-). a) b) ----. casu _a_.+C za ~ x f~a2-x2 dx= f~a2(1-.b~d2u+l = -1 -.... a) 588.2 = .'. =-. Ako se dati integral transformi.==+C..2 sin ty 1-sin2 t)=.2 t)~ = f~::: :dt= feos tgt ~1 +tg 2 t b) dt=sin t+ C= L~~X+.. tada je dx=4 . = z. tada je dx=aeos t dt.) 592. a) Nekaje x=atgu. pa je = -In lu+~1+u21+ C=ln-· .('in2 x) :2arcsIn ~ +C (smena ~ sin 2 x = t). dx= adu. In larcsin xl + C (smena arcsin x = t).e u razliku dva integral a. cos 2 U = ~a2+x2 =~~i+a2tg2u = =a~1+tg2u Dati integral (smena: arctg x = t i In (1 + x 2 ) = u).. 1 ~--:2(areeosx)'+ 1-x 2 +C.1--.x. (arcsin X)3 ..J.f)~.591. 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z). a) b) j-3· 2 tgx)+C.= .a x xJ x2 = . integral smena je 5x + 1 = t b) 2 a za drugi x~. 1 .'2 + 11 + C f7s:... a) Ako se uvede smena x = 1 . 'd k' b' d ' xdx Je na Je z 1fU va Integrala 3 ~5::"2+-1 + f + ~5.. 276 . 3 587.z+l' dx (Dati integral Za prvi b) 0re~~Ex)~_~1_x2 +c.'2+1 5 + . a) 1 . arCSIn + va -x 2 a 2 .2 = arcsin fr~':: . 1+1n a Ako se uvede smena x=tg t.+ C= 2 2 2 a a a2 2 2 Q -In Ix + ~i+:21 + C.XX/22 +c.(arcsin.~gX 595. odatle je dx = _ du .(t+."2 .

. x-I k --~~lDix-11-0.2-)_ sm x 278 279 . cos 5 x= al b) ~-------+C 2 xln2+1 2" ln 2 (u=x. dv=exdx)..n SID x ~ -".=a=''=~~=x=' y 43. a) b) 1 2 In(1+x2)+c (u=arclgx.1 + C :. dv=cosx dx). 603. b) 600.2 c--= ~ u +--u' + c= ~--~ y (a~x)' +-(y a~x)5 +G.x:~.~eos 2 x+C ( smena cosx=z). Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc 1 x +1 du = . al b) 1 lncos 4 x+--.Sxndx=-.+x' ~ In la + iz~.4 1 8m x .ja'+x' Konacno. pa je nu 0."""":'-(smena sin x = z)_ sm.x:.:~~~I+c (smena sinx=t). trazeni integral je t~:.i~ dx=9 f~~2~ fJi~:2 dx= = 9Jf.)9~x' dx=~ arcsin. (u=x 2 . (smena za drugi integral je x = 3 sin t 1- x'sinx+2xcosx~2sinx+C xarctgx~- 596. a) b) dv= e"Xdx). sins X= bl 604.x 605. x' -2: (lnx--O. dv=xdx)_ a) -~+2cosx =(l~eosZ 1 cosx !" SIll 3 1 __'COS3X+C (smena 3 C08X=Z. cos 2 x .-. dv=Txdx).599. 3 cosx~11 2: cas x~ 2~:i In 1. Parcijalna integracija . dv=dx). V= ~-~-1.(lnx~---)+ C_ n+1 n+1 n+1 n+1 b) l1 tl Dati integral se transformise na ovaj naein: L~~:2= f:. Nekaje a~x=u'=x=a~u2. 3 5 3 5 597~ 602. (u=lnlx~ll. odavde sledi daje dx= ~2udu.. (smena cas 1 . a) Usvajimo da je u=x. du=xd4 (u=x~l.d_X ~.r::T-~:2 ('~- ____~x 1+~-~~--~_ x ya +x a )' = a + . 2 1 . a) (x~-1)cosx~sinx+C d1J=sinxdx).-2 x= t)_ t g sin u =l+casu Z u .ji. al b) eX(x~1)+C (u=x.=-~ =U_ Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin: Sx~ dx= ~2 S(a~u2)u' du= ~2a Su 2 du+ 2 Su 4 du= 2a 3 2 2a !7:---~..-.5x(O.'.In x. b) x~ 2' x~-:--+ C 1 SIll 8IllX (smena sinx=z. v=sinx. d=cosxdx=du=dx. -x ctgx+ln Isinxl + C dx (u=x.5)+C (u=lox.)2: co.9x~. =(l~sinZ x)' cosx)_ ------+ C e' x+1 598.010VU (2) x n+ 11 x +1 1 xn+ 1 1 Sx Inx dx=--' lnx~-~--.j9=:X2 9~x' 2 2 2 +c 601.5x+1)+C x) sin x).21 + G. al b) ~~ sinx+}6lnl~:. pa je primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx~Ssinx dx=xsinx+ +cosx+G. du=--.

/x 2 ·_a 2 _a 2 1n Ix + adavde sledi da je . 1 2. Yx' + a2 I + C (analogno prcthodnom 611.25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0. pa je (1) x 21 = x. a) --arctgx---+C x'+l 2 2 (u = arctg x. I ' . +C (u = x 2 . X4 1 b) 4(lnx-4)+~=lnx. 2 2 • 1= e" sin x. a a a 2 a3 U= x 3 .. tada je du = cos x dx.Sex sin x dx.x:. .sin x) dx). b) l=~--·--·----···---lnlx+.x ' (u=arcsinx. a) 280 _-(X2-~+C 5X1 2ln5 1 1n5 281 . a) ClX 2 614. a) Inx 1 -----·---+C (u=lnx. U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral. b) 1. 2 ~ arcsin Jx + 2 -J'i=. pa je du = ~ sin x dx. X SIll X +lnltg-21+C X 615. a) 0.e.Sex cas x dx.a 2 1.3 dx). 610.. b) x tg x + In leas xl + C (u=x. 2X2 4x 2 Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku 1=x-J'-.-23---~+C (dve uzastopne parcijalne integracije. b) -(x --·-+~----)+C (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e..25 (2x + 5) cas 2x+ C (u = x 2 + 5x + 6. dv= dx.1=21 = eX (sin x -cas x) 1= e" (sin. 612.e se na avaj naCin: I =e sinx _(eX cas x. dv= cas 3x dx.x + C x (smena V x = t. dv=x 3 dx). V= eX i jednaCina (1) transfarmi. a) Neka je I=Se sinx dx.dv= e'" dx).Sex (.2=-a 2 -1-a 2 In Ix+P=-71 ili 608. Sada je u = cos x.eas3x)+ C 3 3 9 (u = x 3 . dv=-~·). Aka uzmemo U=SlllX... (2) 1= eX sinx-e" casx. 2 dx cos X 607. ~ eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru). 11= eX.j. 2 609.. (x3 sin3x+x 2 cas3x--xsm3x-./x -a I +c..')+c 4 x'+ 1 613. dv= e. (3) 1= eX (sin x -cas x). .x ' . dv=exdx.:z=. zatim pnmena r- formule parcijalne integracije). dv=x. 2 b) x ~Y a'+x' + ~ In Ix + primeru a). a) - 3X (sin x+ cos x 1n3) 1+1. a) ----2---. dv=xdx).=-cos x) + C. e 3 3x 6x 6 . x dx). tri uzastopne parcijalne integracije). a) . slicna zadatku 466): b) -~.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-. dv= cas 2x dx). xP="'Q2 a 2 2 2 2 Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.606. dv=xdx).

c a (x +-~)' + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k. (u=cos(lnx). ~ . a) eX . . b) Iskaristiti ideotitet ""~""~=- zatim dve parcijalne integracije). dv=sinxcosxdx). Da bismo izracunali integral oblika (u=1n"-. . " ' entItet b) "'(cos 2 X-SlllLX+ 2) +C (. 619.:~>:_ (a"" 0). . dv=x 2 dx). . x 2 +1 arctg x + 210g (x' + 1) + C.d " mtegraIse lzracunava 2 x _a oaein: 2a x~a x+a . a) ~(sin(lnx)-cos(lnx»+C b) ~(sin(lnx)+coS(lnx»+C (u= sin (In x). dx=dt 2 4a 2a i dobijemo da je e'x (asiobx-bcasbx) a'+b' """-+C.sin 2x x cos 2x b) ~~-"~""~-+C 8 4 (u=x. 1 "~cas 2x "5 (Stil.. "'d . a) I-x 6(2x' + 3x' -1) In(x+ 1). 1 1 1 1 Jax +bx+c 2 oajpre trinom ax + bx + c svodimo oa konacni oblik: ax' + bx+ gde je r-. dv=xdx).1_=.jl+x'+C 1 b) --(ln2x+2lnx+2)+C x (u=ln 2 x. . 2a 4a' 2a = 621. a)-2~ (arctg x)'"~ x x3 x2 1 b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C 3 18 162 . (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x. (u=ln(x+-J1+. I ~4ac lnl~~.:t~:~=~~71+c. 1 1(1 l ) . Primedba.. 1+cas2X) k'-x 2 2k k+x 1 1(1 -~-+-"~ k~"x 1) . 624.' 1 lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih slucajeva: 2 622. x-sm 2x+2 ) +C (. atI " --_. na sledeCl 617. 623.9 x' -12 x' +6x+ C dv=(x'+x)dx). a) xln(x+~)-.-3x-2ln (x' + 1)+ C. 625. b 4ac-b 2 k="""""--. a) b) e'X (a cos bx + b sin bx) d2+b2""-~+ C. Ako iskoristimo ideotitet z x 616. dv=x~'dx).~~---~-. b) e"(x-l)+C. dv=dx). 618. dv=dx). dv=dx). Ako uveciemo smenu x+-=t. Primedba. l+x 620.z.IS k OnstltIl d ' COS 2 "5 X="""""""2"""-~ . (u=ln(x+l). 1= fax2{~X+c =Ht/17. 1° b -4ac>0. 283 282 .IS k onstltll entltetslll 2 x=-"-~2~' =2~1n1:~~1 +C. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova primena cesta. a) ~(x2"~I)ln(x'-1) -~x'+C (u=ln(x'-I).

2' 3' a) b) b 2 -4ac=O 2 . 4 x-I IX-51 634... 1 (smena x + 1 = 2t).J3 (smena sinx=.Ji6~~x "':"lr = arcsin x ~ 1 + C (smena x-I = 4t).J17'" 2 628.) 3 (smena x. .Jx2+4xl+C. f:X2_~. a) 2. 627. a) b) f3X25i:X+4=H~:: +9 Juarctg~/ +C li= (x. .J4x2"':·12X+1()I+C.m .2 = J.J:i 2x+l 2 b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2. '~.Jz svodi dati integral 1 629. a) -In --.Jl+ex+e2X)+c svodi na 630 a).J3 =~t)· 2 2 ' +4 626. 284 ... ~X)2 ·3=lnlx+~'I. 2x+3 632. (smena x-2=t).. 2.+C.JX2+X+ll+c x+2.Jk dt ~_.-. pod a) i b). .·=". a) arcsm + C. a>O..3 f..."':. a) L2"':~~H-3 = f(X"':~. (smena x-3=2t). transformise b) arcsm -::]5~~ + C (smena cos x = t 630.tft. . (smena x+2=3t). 2 O· VI .=-j'-z).. a za a < 0 na mtegral b hka 0 ' f·~·-.~~bb2+C. (smena x+-=-t). b) arctg (2z-1) + c. __ . 2+Inx (smena In x = z).t2 b'" mtegra I a su hel razmatrani u zadacima 583. 1 (smena e"=z dati integral se 3 .Jii b) -~. b) b) arctg~~3~-~+C x+2 f~.. 633.. Primedba. 1 fx2::~tl= f-( .2_i =~ In I:=il + C vidi zadatak pod a).+13= f(x"':~2+4=~arctgX. I=~~+b2arctg J.arctg·--·~~+ C 3 3·-sinx na poznati).. arctg -j~'~ + C 1 x+l b) ~lnI2X-3+.. (smena x-2 =t. a) Inlx+2+. za -Jax 2 +bx+c . In(ex+~+.~2 x+4c~. Integral oblika f-~~' dx_"~=. a) -In Icos x+2+vIc. I=~~~~ 2 2ax+b +c· ' se posle svodenja kvadratnog trinoma na .jt2tk 2 0 b -4ac<0. 631. (smena x+ 1 . lyG 2 .'+ i 1+ C svodi dati integral na poznati). (1)2 3 +4' b) arcsin (x-I) + c. a) ---+C x+3 (smena x+3=t).

3 Ako se poslednji razlomak transformise na parcijalne razlomke dobija se x+l (x-I) (x-3) . -1(X-3)4 ..In Ix -11. +c. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlomke na slcde6i naem: x+2 x+2 ABC (1 ) .+---x4_1 x-I x+l x 2 +1' Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se identitet 2X2 = (A + B+ M) x 3 +(A + B+ N)x 2+(A+ B.. a) 2x-l 2 IX-21 9 In x+l . 3 x _2x X x-2 x x x 3 +x 2 -16x+16 x+l ---'--'0--='-'-"-.1 637. b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x..4. + .. a) b) 1 --"-+In +C.4.6(x·'. Posto je stepen brojioea veei od .. x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B). ~ 638.+c. Resavanjem sistema nalazimo A=... jx4_1 2 2 . Iz ovog identiteta sledi da je A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.+:!-2 dx= _J'dX -f+f. Iotegracija raciooaioih funkcija 635. x (x-I) (x+l)21 I r 2x dx=~fx-I--fx+l Jx 2+1 2 x+l dx ~x. ~... x-2 x / IX-21 636. a) b) 111=0 i N=1._ . ]"x-l x-2 5 lx-II _3 r J' 2 f lx.tepena imenioea i posto se izvrsi deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 ... ResenjasistemasuA=-I.2.i. B=-t C=I. 2 4 3 1 Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi In 1 naein: . 3 2 x 2 (x-2) X x 2 x-2 x -2x Ako se pomno.:-1)2+ C .. tj.= x + 5 + ~~-'-x2-4x + 3 x 2 -4x -f. il. -2Y 286 287 .'i poslednji identitet najmanjim zajednickim (x...3 +In( .M) x +(A .2)..+ -. Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei sistcrn x3 _ • 3 3-a-x+a aretg . Radi toga imamo identitet 2X2 A B Mx+N (1) ..=.dx =_I+ ln + C..B-N). a) b) ~ +x2+4x+ln(x-2)"+C._ 640.=~------. B= -2' 1 639. dubija se x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx 2 =(A + ClX2+(B-2A)x-2B.In (x 2 + 1)+2 arctg x+ C.= .+c.I+aretgx+c.Cd-"-+2f_dX = x + 5x + In (X-2)2 +c. dabija se sistem A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2. . Na osnovu identiteta (1) dabija se da je 2 --". = 1 i x 2 =-1 i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x 4 = ."-=llnIX-J.+2)7 b) In r yX 1 +c. x-2 x+l Ix . 1 A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q . Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill: 1= fXdX+5 dx .+ ---.+ 1--a:. Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz odgavarajuce stepene promenljive x jednaki.

+ C.+.2 .2+ C.i arctg :::. 642.In -----------. a) -~-arClgX + C (~2 (x.. 1 1 -x 3 + Ix 3 -11+C. J"11 01 . x 2 +4 1 x b) In----.x'-5x-9 x'-Sx+9 ' x 653. x~ .2+ 1) 2 I A BX+C) ( x 3 _1 = x-I + x 2 +x+l .-. b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C. . a) iln (x' -x+ 1)+:.+-. x-I x-I X4 + 1 =x 4 . 288 .L. x b) -----+In(x +2)----arctg----+ C. a) In -. 3 i b) x -41n Ixl +In(x' + 1)+ C. a) 2x+ 2In lx l +arctg +C. .2x 2 = (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x 2 + x./2+1 x (x -x.. 1+x4 x'+x"._.i~.In (x 2 + 1) + arclg x + C.j-::+6). a) -. 2-x 2 1 . arctg ------. 2-xJ"2+1 .+ v r.--_.2 ~ 652.2. slo . +1) =~ +~ +~~~¥). a) In J.j!S "lIs J x'+3x+6 b) = H~x~+3.641.}2 x 2 -xJ"2+1 I-x 2 645.11 + ~ In . 4 2x-5 a) Inlx 2 -Sx+91+'--.arclg-=+C. + C .2x + 11 + C.2+ 1--. - 1 . a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C.3arctg:. b) 644. a) b) 3 1 2x-l 649. 647. + C .3 . (Is k-onstll!" Je: .. xi> (x + 3)5 (x.f 2x-5_ dx+f 2dx ).. x 2 x+l 3 IX-II x 2 +4 3 x 650. 1 1 -+···In··· -+c.arclg-+ C_ (X+1)2 2 2 1 x + x"i2 + 1 .'1-~:21-iarctg 2 3 x -:./2+ 1) 4 Ax+B Cx+D zatim----=----~c--+--. 2(x-l) 2 2 643. a) b) In I cx (X-l)l· x+ l ' 1 1 3 3 -----. 3 3 4 2x+3 b) Inlx 2 +3x+61---_ arctg -~+C (r(2X+l)dX .2)TO b) ~ 2 InIX+JI __ -:_+c.--------. 651.-. a) b) 2 0 j In 13x . 2 4(x + 2) 4.

y Funkcija J(x) = x je neprekidna nu segmentu [a. Odredeni integral = lim (n b " . <Xl 654. _I' . .. 11->00 1""1 11-. lskoriscen je poznali identitet n (n + 1) 1 +2+ 3+ . a) PodeIimo segment [a. bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. lada b b-·a . bJ na n jednakih deIova..1: J(~.1x)+.5. odseckom [a. .1x 2 (l +2 + 3 + ... n Primenam definicije adredenog integrala dobiju se: o x a SI..1x(a+.. co b lim . . bJ na n jednakih delova i uzimamo da su ~i = Xi levi krajevi parcijainih segmenata (sl 90). nJ~:t:.1X=--... 90 Sx'dx = ° w. Za tacke n menuta (st 91).1x(a+2.. +(a+n... 91 x b SI.) . odredeni integral J dx predstavlja po· k a = vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k.1: J(~..= lim (...+"...) y n-"co = lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).) . uzecemo leve krajeve parcijalnih seg- Jkdx= lim 1: J(~.1x (a -I' n .1x. 89).1x)+. n-oX> Dakle.. a) Neka je J(x) = k. b) Podelimo segment [a.1x2(12+2'+ 0+ 3.1x.1)) y a=xO<xl <x2< .1x.a). .1x + . (k E R). +n)+.. bJ na n delova tackama n 2 (b-a)2 I lim a(b-a)+ 2 (I + ) n. + n» "~OO 290 291 . <xn= 2ab-2a 2 + b' -2ab + a 2 2 2 y=k =b...1x»= lim (n a ... bJ b-a .1x) + . aDda je na osnovu defi- J~~ (e ~) 0 I a SI. Ako se izvrsi podcla segment a [a.= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X.1x=--... oo +Xn-X n _..+ a n .1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ . <X)n=l n . 00 " = lim (.<:c n n 'a~~a +(b-a)2..1x(a+ 11-> b " co 1""1 (Jx(na 2 +2aJx(1+2+3+ .1x)2) = lim "~= JXdx= lim. 89 b " : Ji- lllcije odredenog integrala X Primedba.). +n =--2--' 655. ~. povrSina pravo~gaonika je k (b .4..

.. +SlO Q+·"Z'·. [a+ (i-l)Ax.. a+·'·-Ax ) 21-1 ili (a+l. . ta d aJe 0'"=---' (. nx sm--XSlD2 2 sin x+sin 2x+ .. 21 . +SlD n n ) rr Slll .dX)_ sin (a +211..= lim b-a(na2+2a . 2n n SlD-2n .. .. n+ 1 nn 510 7r sm-~ n 2n 2n = lim . a+Ax]..( n SID lim 2 · ..... lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirodn (n + 1)(2n + 1) nih brojeva: 12 + 2' + Y + . a+iLlxJ. n Za tacku ~i uzimamo.:tl)) = lim n . a+2Ax].dx)) a n->= h-+O L1x 2 2 ( 2 = sin b-sin a. (i=a+iL1x....... sm 2' 2sm2 =2 s:. (n 2n sm 2 '2:+ n). + cos (a + n.dx) . (b_a)(a2+a(h_a)(1+1)+(~=a)~(I+~ 6 n) \(2+ 1) n . Ax 2 sm = lim -". desne krajeve parcijalnih scgmenata.. Rimanova integralna suma Dve funkcije je i= 1 Primedha.n(IlJ}) + n . = \ n =(b_a)(ah+(b~a)Z)=~3_ a.. h]. n +sm-------+ .dx ) -Sm ( a+2-.dx)....dx)). i b=a+nLlx.dx) + .. n 5lD2n /1-' 2 656. Zrr . li m -.. ( a+n.dx+i... n a eIJ-l = + . n+ 1 . b] na n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina: [a.1 Ax-sin(a+ 2ii~.. Ako iskoristimo pomati identitet da je " ) ~ cos(a+iAX)Sint-x=~(sin(a+~i. "]. .. . =(e"-1)limln(1 + h)" /1-+ 00 n _ en-l = e" -1 (smena: e. .. Podelimo segment [a.(.... + n' 6 a Q. = n n 2 + (b~a) z n (n +J~(2.1.d~ (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))· 2 Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo .. ) ' cos sm ( .. 5 ... 1m /1--<= 2n ...= 11--+<:0 n .dx + ..+sm(a+-.. + sin nx=--= /I"'" a:) . [a+ (n-l)Ax..dxrr . n + sin (a +2n..-sm ( a+'LlX)) . (a+-..· .dx = . a) "J' dX= SlllX o Llx 3 . gde je Ax= b-". 1 2 =2 1· cos n·l1m--~--=.. tj. b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a.. + + cos (a + i . + 1 2 2' ...d")-sin(a+ ..dx).dx)2sinLl-x 2 2 2 2 211-1 .dx). SID -sm(a+-. 1) LlxLlx ('.d Scosxdx= lim O'n=1im sint)" (SiO(b+.(a+--"Ax-sm ( . .+e 0_=})E = Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + . co n n n n . 2n-3 '\ -sm a+i...b-a .': ~~ b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" o n . [a+Ax. ona je integrabiina na tom segmentu. n SID 2n n 2n lskoriscen je poznati identitet . X 5lll- 2 293 .) 1 .. ( 3) .' -1 = h formula za zbir geometrijske progrcsijc). na primer. ...

2sin cos . a) 1. c) ~. 662. Tada imamo: "(2X J o 3+ 1)4 x'dx =_1 fZ4dZ=~.(5 1 8 3 4 -3 4 )=68.= 0 2 2 2' 2 2 . 12 n 660. (k. a) b) 93. 3. 666. 1n~=0. a) 2. a) 24. 2t dt 668.sin a 2 = sin a 2a 2 +a a a a . a) Smena je eX -1 = t 2. a) 31n2. 294 295 . b) 2.:.= 0 2 2 2 1 -= Q-2kn _.-Lnn v Q--"- _ -1 ± --/1+8.1 . . . 1 3-/3 1 672. dv=(3x+2)dx).+In --/3) )3 :2. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih jednaCina: sin (a 2 + a) . ° 663. a 2a + a Q -= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0 -<:::> za x=O. b) O.sin .5 (pa~cijalna integracija u=lnx. a)n ( 4--9. f 1 1 u (2x-l)3= I f u3 du=-·2 2 4 1' =. 4 8 2 b) C=e. a)15. n. a) C=3vC=3..nove gran ice su za x = t' + l ' t=O. 659. ~) Smena 2X3~ 1 =Z 3 daje x'dx= !dZ. a) e-e.0. t=1.. a)--3-. Tada je ° 2 1 658. dv=dx). n 2 b) 18 (smena x=3 t ).sm . 674.5. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t . b) :2+ 0.4055. Z= 1. 671.. 661. a) 0. 5 ' b) 40 3 .5 (smena 1 + x 2 = t). b) e 2 (e 4 _1) b) --2----. 1 Dl"erencrran]cm naI ' azuno d x =2 duo Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5.----.'~ 2:-'-. a) lOln2 . m E Z). 8 2 669.6931. c) In 2 = 0. 664. za x=ln2.657.3. 2 b) 4-n (smenaje e'-I=t 2 ). dx =--.. Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein: 3 . za X= 1. v _ Q- ±'Y. 2 n 8' n 672. Odredimo nove granice: 675..¢:> 2 cos ------. a) In 2 . .sin -. b) (u=ln(x+--/x 2 +1). z=3.' n b)--. c) b) --1 . -3' e 3 _1 1 670. 6 6 5 30 15 5 1 a a 2 +a a2 sin -. z'I3 =~ (3' _1 )= 8~. c) b) 1'i.

= t. x = 1.Ako se uzme uslov 2 ~ a ~ 3 skup resenja date jednacine je {~. 0<a<4. a) JIL~ 7n 3nll. Kako su date parabolc simetricne U odnosu nu Oy asu.. n Z -8 682. dovoljno je odrediti povrsinu na 296 . 4 681. Figura ogranicena lukom para bole y = prikuzana je na slici 92. B= -6.. 686.6.j~ za a Xl 0). x = 7 ~. xz=log. (Smena e'-4=u Z ). a) x=l za a E ¢> arccos arccos ~. (P nmenl parcIJaI 'mtegracIJu nu U = .. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine ravnih figura U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu u'-2ulog. 678. b) 3e-6. = (2-a)±. o E (0. a)--4..3 i x = 3.- 1 x 1 x ¢> n arccos 1 =3 n 3 -=x=2 685.} (2' 6 ' 2' 6 .=lff+8n} 676. 92 -fy't:~i 1 3 ¢ > arccos u : 1 = " '3 690. 688.' a) 32. 679.) . 4. . l)U(I. dv=dx).. y b) 3e +1 16 .rs. dv= . . x . 677. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg 687. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = . v u = 2(logzQ-~2). za a Povrsina figure je p= f(-XZ+2X)dX=~. Trazena povrsina je prikazana na s1. 683. Z -~ x 2 + 2x i pravom y = 0 b) x". In8+~-3 t =~~.z =(2-a)±. Smenom ~ x 1 data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija u 1t 1 - SI. (~)=O -= u=2 E(-CO. 93. " ~3 684. .2] i x. 680. d dt) arCSlD t. =1 za a=O. (pareijalna integraeija u=ln(1+x 3 ).=l. + co). 10g z a 4 Z za aE(l. . 689. 2). vI +t' t dt r="=)' (0. A=C=7.. x=ln 8. (Vidi resenje zadatka 684. x=O. V= -vlt~". .a +4 log.

Povrsina kruga se dobija kada se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci: 299 298 . 93 SI. Data prava i data parabola seku se u tackama x = . Trazena povrSina Je 693.1. P = f o (2x 3 + 3x 2 + 2) dx = 2. Traiena povrsina (s1. P=2 f _1 2 ~2~+1 dx+ 1}+ ~2~+il dx_3:?=1!0 f 4 _. 3]. 96). Tada je trazena povrsina b 2 P= f (2 -2 1 -_x -X)dX=( 2x--( 2 ~3 _~2)[2 = (2-~- D- P=fXdy=f a -3 (6_y_y2)dY=6y_)'~_y312 =12~. 96 SI. 2 o -3 3 x SI. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. 692. a) lednaCina kruga je x 2 + y2=R2. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivolinijskog trapeza OCB4. 2 3 -3 6 -4+~-2)=4. 94 694. a zatim oduzme povrsina traugla 14B: -1 695. Zatim je udvostrucimo: 3 o p=2fG o X2+3)-G X +1) 2 dx=8.95 691.5.5 y 2 y o x x SI.2 i x = 1 (s1. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2).segmentu [0.

64 703. 16n 704. P=3' 17 713. b) Analogno prethodnom primcru. 3 n 1 709. x Q 712.I3-~.P(a)=. 718.. ~ p2 3 4n+.. 700. povrsina elipse JC P=ahn (jednaCina elipse je h 2 x 2 + a'y' = a 2 b 2 ). P=·--ln27. P=O. Trazena pOYrSinu u funkciji parametra a je . 2 3 710. P=12. P=·ii· 714. . P=36. P=(a)=arctga.S. 696.. P= 1. P=4. P =36.P= 4 f~Ri=:. dX =_ll' =l_l x2 x 1 a 1 Aka tome a~). 97). -In . 1 ~3 715. Y=---"-i 1 prave x=a Ima k ' 'onacnu vre d 110St. luka krive P= limP(a)= lim(1. 720.685. P=-3 +4". P=··_···. 699. P=~(4n+.5. P=. n/2 o Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik Tt/2 P=4R 2f' t dl=4R 2f ····2 -dt=R n. P=2' 7 51.5. p(O)=f1. .O. 701. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy.I3). 125 702.'. P= 18. 1+eos21 cos 2 r:. 3 2 n 716. 697.13 707. 719. tada ------70. o 0 705.::. prema a 1 1 711.w. P=-6-' 16 708.524. Prava x=Ojc vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl.. 3 p=4n+v3 3 706. P=9.S. P=ln~2. P = .".)=1. p_ 3 . 97 1 .j R dx.j.::. P=e'+·e-'-2. 11""'"00 a--+co a a to znaCi da figura koja se prostirc u beskonaCllosti izmcdu ose Ox. x 698. P= H!. P=6-' 300 717. 721..

4 P=~ . prevojne tacke za x = 0 i x = b) P=51n2-3. 2 742. P=4.l .S.S. P=4-31n 3". nule su x= 1 i x=4. a) Funkcijaje definisana za x#5. 1 2 2 9n 748.25. 32n 4. y_=l za x=3.2S. P = ab (2. 302 303 .13 732. p=l 3' 725. P I =2n+ 4. 745. 737. na asimptota x = 1. o· 15 . 9 21n3. P=4. 749. 726. a) Definisana je za svako x# -1. asimptote x=5 i y=x. 729. nule su x=l i x=4. Ymin= 1 -4 za X= -1 +./lO horizontal10.) 724. 738.. P=3' 743. P=13.. 10 731. simetriean je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak beskonacno. ± 2. P=2.S. 747. 751. P=m 2 1n3. P = 2 f(2-x 2 -x3 ) dx= 2 --. 730. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata. 00. Ymin=9 za x=7. 734. 24 8 741. P=4. 750.1 P2=--"+~-3 3 3 3' 740. 3 746.S. 15 b) P=2-4In4. inS 91n3 ' 723. 9 rY-=4 za x= . P= 6y 2r. P=3+-T-' 733. S 736.0. PI =~. P=n+ · 3 8n 10.3. nule su x=7 i x=4.j3 739.722. Ym"" = 1 za x=6 i Ymin=9 za x=10. 744. P=10 · 3 728. 727.4 · 3 3 16n 4fi.---. P=5 arcslll -41n2. P 2=6n. P=~. P=ln2. P=4.j3. P=4. P=--------"'1410. P=O. P=8. a) Definisana je za x#8. asimptote su y=x-3 i x=8. 3 735.13 -In (2 + fi». P=5.7042. 15 b) P=2-4In4.y 10.

98 rotira aka ase Ox.. 3 Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0 r •.j2p. 760. 15 b) P=2-4In4. r c x I' H --r - '" B ~ A X -0 SI. 1 2 Za a= 1.752. nule su x = . jednaCina seCicc je y = '~x.3 i x = 1. lednacina prave AB je x = R. a) Definisana je za x". a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotacijam pravaugaanika OABC (sl. pa je zapremina valjka II 11 0 756. 99 4. -1. Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije.='512 n 5 0 15 .3. dx=-. 98 "- /A SI. SI.=~(5-3.12) ~. o Vx=nf (4X_X 2 )2 dx = o y y y = nf (16x 2 -8x 3 +X4) dx = o 4 y x =16'--2x 4 3 3 x514 +. asimptate su X= -1 i y=x+6. 101 SL 102 304 . dx-~xFx=9. 16 P(p)=2 f .}p(r-p)3 .-p) . o x Trazcna secica sadrzi tacku M (9. P(a)= f( I!-JDdY=~(5-3. P=.}4. 6). Lik prikazan na s1.12). 100 SI. za x= 1. Zapremina tela kaje nastaje je V=nfx 2 dy=nf e"dy= (e 2 ·-1). 2(. r =r=pv p =4' Od gavara d ruga reseoJe p= 4' 755. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine rotacionih tela 761. o 754. Resenje jednaCine x f. Ym" = 9. Lik prikazan na s1.. Y~ = 1 za X= . 99 rotira aka ase Oy. 100) aka ase Oy. o 0 2 y l I n 753. 759. Zapremina nastalag teia je 4 V=nf x 2 dy=nf R2 dy=R2nH.7.

Njegova zapremina Je VAI / ..(xo+ W + h2))= n3 (3pi + 3ph 11 2). gdeje pi=R2_x~.. 102) sa paralelnim straniearna R i r i visinorn II.1 " ------. 1(1.y.. Zapremina loptinog odsecka je R R 4nR2 " 763. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R.Ie r-R x=~y+R..r~R. (3p2 + h2).j I . Zapremina loptinog sloja je V=nxOr(R2_x2) dx =n Zapremina zarublJene kupe je II (R2X_:". r./~~ 7 ' 6 x 0 l\f.----tl~_i\.h)+ hR =p2+ ~+ y R H ~ = 1. 3 c) Prav~ zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom pravouglog trapeza AOBC (s1. 'I 0 )( b \\ ~'2~Q~/'-·/~:"/-/~O~~. I I c I YA I /' /' :g a \'~ h D \ \ \B ~/ I. +h Xo 3 Xo ' \' 2 V=nJ!.1..\--------~ \1. c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB. R nH V=nij{2 . a p~=RZ-(xo+h)2 762. R--h 765. \ 11 .y+R) dy= nH. o nh 22 . jer je h (3R -h) = h (2R . 104) oko ose Ox. V= a 2 pn.J)IXo \.A. \ SI. 2 . ' h h = n3 (3 (R2 -X5)+ 3 (R 2 . fJ ( . ' _ _ \ S1. 0) i B (r. SI.. 103) obrascu za zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik V= h. 101) oko ose Oy.=--Z--. V=n S y 2 dx=n R-h f (R2_X2)dx. 22 22 =3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11) o \IJ / 3 lsmena --------. lU3 • /~"... y\. 106 306 307 . (sl..l. b) V =··ab 2 n 4 '3 . 105./i. " I /' .I b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB lsI. (R-+Rr+r). x 2 dy=n f(r-R "". pa je zapremina konusa 2 ~ (. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. ) dv=··~··-·.' R=_i:".. jednacina prave AB . H).. 3 o b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka ABC oko ose Ox. lednacina prave AB je Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1. lOS 81. a) V= (V=2nJ (R2_x 2 )dx. jer je p2+h 2 3p2+h2 h(2R-h)=p'./.

V=16n..jrz_xzdx. Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl.-a. 315 n V=30' Z x =2nr zb S (1+eos2t)dt Z • Z 780. V= 16n. 15 3 x=.. YI = b + je jednacina gornjeg polukruga. 782. a V=nS (yi-yDdx= -a 774. 766. 2 " =2rZb(t+~sin2t)12" =2n -Z rz b. 107).'- x 773. 8n 783. SL 107 a =4nbS . V=2nSxzdY=~3--' o y 771.. -a V=ln 2X. 776. V=-5-' V=76n 15 . t=2' ~ a " 777. a a 3 b). IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz dobijamo y-b= ±._~~~ 778. 106.-. 781. t= pa Je ~ -21 x=a.. V=3' 309 308 . 105 352n 770. 779. Tra. V=19. a y = bjednacina donjeg polukruga (sl. 3n V=10' 19n V=24 .21l b 221l 8ab 2 n V=2nS y Zdx=2n 2 S(xZ-aZ)dx=-. V=Ts' 775..zena zapremina je #=. V= 40n 3 . 768. V=(j' Z V=4n b S "..jrz _xi.2 772. j V=19n 6 .:'=-:. v=nG:~ -8141~ 3)- 63n 767. ". njegova zapreilllTIaJe b 8a z bn Il T I '" l 769. n V=512n.2n. 572n V=---.:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr zb S n _~ z 2 ____ . Ako izvrsimo smenu X = r sin t dobijamo nove gran ice integracije n.

V=-n. V=-5~~' 3 NG. 0 =nO+:6~). V=n(I+21n 12 +~ln~). V=n (1 +21n~). . tt) 795. V=4n.76 784.. 3 3 785. 796. 799. v=~1~"+ 1). a) 17= lim rr Se a . 2x 1 dx = "2 . V=15' 32n 805... 10 786. 798.6) V. 44n 791. c) V=3' a 3 rr 794. a) y=x. V=-n. V=8n2.:Vi=2:3. V= 18n. 787. a) x+2y-8=O. b) V= 36n. o tl b) V= 16n 3 ' V=24n. V=12 310 311 . 797.. n 3(I+COS2X l+cos4x ) =rr! -~·2-··+-~2-··-+cos3x+cosx dx )13 =rr ( x+4'~+~'8+3'-+SlDX n S04. \ 5 4 3 sin 2x sin 4x sin 3x . 790. 16n a 3 b) I 789. b) V=rrS o 1n 2 ydy=n. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx o 3 801. 4rr =~~ 3 788.

807. 1 810. 0 0 =rf~~~~x2 o Obim kruznice . Cikloida je data u parametarskom obliku: x'=~:=a(1-cost).5(ln3-1n2). Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne funkcije dobija se l i aJ~. s=v'l~dx=lxFx2+i 2 2 2 812. duiina luku cetvrtine astroide je Sl. 2 1 In "= Sv'1+4.!2 dx= JJ:: dx= o . 814. y'=x./3 + . Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = .)4 )-~= 2 =. s=I+0./i~7 Y Jai(i= cos t )2'+ a 0 2 Si~2.:' dx=xv'!+4.5 ./17 + ~ 1n(4+. IzjednaCine date parabole (1) je o 811. 808./3 + ~ 1n(j3 + 2)-0. . Y 809. 108 s=2rn. x3 y-Z o x Prema tome. 108). = =~. lU9 312 313 . 109) ..: [0 ' = -2--· Odatle dobijamo dU7inu astroide rrr SI.8. Duzina luka na osnovu formule +1 1n (x+.x r arCSln --.1 4. s=v2 + In (1 +v2).:'2 + 2 0 (2x+-Jl +4x )[2 = 2 Primenom obrasca (2) dobija se: s= 0 =2./3 ' v'4 + ~ 1n (.-2 i =f --2~ d xX3+.Z+1)[v'3 2 0 s= 6a (s1. y'=d: =asint./i7). y a o x Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice: ~= J}-:C-~)idX=JJZ. dt = 2a + 1n(4+. 0 Y 2 dt sin~ = 8a (s1./. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine luka krive 806. y3 o x"j y 2x+2yy'=0 ili y'= _c"./17)=s=4.

za x=O t= La za -1 X=1C t = 1 . 3407-2 315 . dx. r. s=2:ln(y5+2). 2 821.na .1 815. 826. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi 823. S1. P x =n(0_. ~2(-1F /___ -2nG. sinx dx. zatim na dobiveni integral primcni parcijalnu intcgraciju ild. r 817. 825..e (e= ~"::b:i} --. 110). 1 Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere: + -+-In(2+ r. 110 12 2 828.~' ta d ' d " a Je UZlDa 1 k~a u 2yx s= JFG7J o dx= J~~ dx=d(xl~f~)dX= 0 0 4. 314 827. duZina luka je s=/l- f0 2 + i ·dt= 1G~.J1+t 2 dt= =2.=S. o o 0 x=O t= -1. pa je P x =2n = f 1 . 5=ln 3--. 2 4 819. y t= -1. 0+1 x (Smcna coS~t = t.' =2n(~2 + In(1+~2).jl +cos 2 ". =(~+~v9)!: =2y'3.9. 5=2.jl+t2+~ In(t+~)r. Kako je. za x=o Y= 1 i za y=O x = 1 (31. Primenom obrasca (1) dobija se P x =2n f. P. s=---~17 1 y 5)(4+ y l..' dx=2nR I dx=4nR2. a y' = ~-1 tad a je d uzina krive o Px=2n I~R2_-X2.- b) 2' a) s= JJH-(J:. c) M=ns(R+r). . Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x 2 + y2 = R2 iznad x-ase ako ase Ox. I-x 816.. -R -R 824.Tl:l)I ' .i-+l+ ~ In(t+. za x=1 Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx.j.I. I' a) a p x =2n(b 2+ :.n.j2)+ln(2y2+~)x. arCSine) P =2n(b 2+iJ.y dx=~2: f----~:-_4 1 -~---- '-)1 1(---1\T-1 ~ __) + za b) M=rns. Px=-··-9-. M=2rnH.2 ln y 3e 1..:. 818. Kako Je y'=.) 820. F~t-xi !2l!)..y2+ln (y2+1».).r.

832. b) P 56 I =~1[_ (" 4 x-J33 + -J3) ' 844. o 845. . zamenam u (3): 10= k· O. o 3 ifx ' pa se 841.2-9. Traieni fad je 0.n. 'j 3~:J Za 0. a) b) s= j(24t-6t 2 )dt=54 m. o 5 5 842. t. Primenom abrasca (2) imamo da je 10(3t f o 2 +2t-1)dt=(t3 +t 2 -t) 1'0 = 10 0 3 + 10 2 -10= 1090 m. za F = 10 N. Primenom formule (1) nalazirno da je 4 s= J(39. Primena integrala u prirodnim nankama A= S 1000x dx=O..x+l Izvod Y = i s= j{12t-3t 2 )dt=32 rn. \ 4 838. ~1'7 316 . 840.8t. Primenom formule (1) dobija se da je s= 5 846."k = 1000 N/m. 25 = S kx dx = ko 2 0.](4t+ 5)dl. o f l r x+1 c) s= ](24t--6t')dt=64 rn. t.6 J. 2n ~p 833.=2n(1 + 831. o Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--o 2 x210" 0 =100 J. tj.=275-75=200 rn. Posta je x = 0. Na osnovu pretpostavke.31uk krive je I I . P=-. 834.x.. P X =3' 830.82 = ](6t 2 -I-2t)dt.. 3 .1 25 837. 4 Odatle je x . 3 .10. 3 2 839. s= J(6t 2 +4)dt=270 m. P X =-3- 8=8 .8t)dt=78.1 62n 829.8 J.8t) dt= 83 m.2-9.25 0 =0. P x =48n. = 10.. s= J(9t 2 . ~ dx=3n. o 836. Primeoorn obrasca (1) Y=~(3-X)~. V=0=12t-3t 2 =0=t=0 Vt=4. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O= 39.00125 k. 847.Ol. p. A =21.f(x)= lOOOx.. 900 m.4 rn. 111 3 s= S(24t-6t 2 )dt=22 m. o 3 primenom formule (1) dobija da je povrsina povrsi SI.= 20 000 (N/m). odalde je k = .01 m. =0.8t=0=t=4 s. o ° «2a+p)" ") .04 4.00125 0. 0..25 x21o. s= J(2t-l. Zamenam u isti obrazac dobija se F=IOOOx.2 )dt=7 rn . '-p' 843. 2 4 P x =2n 3(3-x)yx. imamo da je f(t) = 3t' + 2t-l.I .. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja. .

Primedba.-y1y= C. 862. 850. 855. a) 2". 319 . a) lOX+I0~Y=C. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5. ds 860 • a ) N ek a Je s put. I . 852. y = '"---. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima ds -=-tgtdt. f 2 Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x -= 1 + y' 2 2 2 In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'. SIll X 854. 853. . s Posle lntegracije dobija se In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t. a) y+l=C(x-!). 85l. b) y1y3=3#+C.:'. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobija se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova. a) x-2=Ce Y. xy(l + y') 863. a) ". l+xL.:'. a) y=2x 2 -3x·-5. Vdy 1 + y2 Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti integral date jednacine: 857. 1 y ~Y 2cos 2 x g b) arcsin y + F"::-. = . 849. y = In (xy) + x. pa je ds= (2t ·1· 3t 2·) dt. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' = b) 1 x y +-+ln~+C=O. Iz pocetnih uslova x = . 859. tad a Je b ' Partikularno rescnje je s = t 3 + t 2 + 4.arctg y = C. se razdvoje promenljive. y Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8. b) y=C\/1+x 2 • 861. pa je partikuiarno resenje y2 =x 2 + 12.1. prethodna jednaCina postaje -·-~··=xdx. 318 . . Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik 5. x2_y2+4y-2x=O. 848.V GLAVA Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x 2 + C. rZllla v=d. 3' Dakle...2 i y = 4 dohija se da je C = _12. b) s=2t 2 -2t 3 +6. Aka . 3 cos' x + cos 2 X cos' Y = 1."---. trazcilo partikularno rescnje je s=8cost.10 b) y+a=Cslnx. d" naClflU Y . 858. .:' = c. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·ddx . Eliminacijom konstante C iz date 01 erenCIJa na JC I izvodne jednaCine dobija se ··f .

=f!-kt<:::>R=Ce-·kt. x 2 + ny2 = C. Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup elipsa Cije su poluose a = 2C.X2 _. oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod . Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O). opste resenjc date jednaciuc je y=xlnCx.Jcr JC 1\:>0 1 R>O. dR '· pronlen I. x St 112 r------ y . Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl k' '" . y2. llmnogene diferencijahu": jednacine. . Znak rrJ. x JX Aka sc uzme U obm. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije pray (90 stepem). xy= C. gde je i 1-1 nova funkcija ad x.= C. 866. dobija se y y 2 x dt pretpostavke imamo dt dR = - kR. .llve rUDkcIJC.= In C '. X 870.. d -. .----.L '_ 5."C---.prvog reda i. RazdvajanJcnl . zadovoljavaju uslov normalnosti y = I 867. Aka se eliminise a. Posle diferenciranja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferencijaluc jednaCinc u' x = 1. 320 . pod konstantnim uglom. Kriva koja sece sve krive datog skupa.-< . . R R ~ I{. . Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica x'+ y'= Cy. opa d uJuca IUn '. v' = 1-+-:' X I' x Neka je y = ux. y--b) arctg -.smena. = ~kt·::::::. 868.! ! 865. dR O· . naziva se izogonalna trajektorija.. onda se trajektorija naziva ortogonalna. b) xex=C. a R kolicina ncraspadnutog uraDa 1] trenutku t. \.2.uus pokazujc da jc R 1 Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa --" db"IJa se 0 y difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija 1 2 yy' x ili xdx ydy=-Z' . koja razdvaja promenljivc: dx "dx dU=-""'~<?H= I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex..J konacP'J dobijU1110 daje R=R(le.? 4 +2=C. Na osnovu r • •• _J:~. 864.[¢:>In R = ~ I? kt + In C<::>ln - C Opsti integral ove jednacine je Xl Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana. 869. . . Koefieijenti pravea tangente krive y i trajektorije y. . Imamo ------" = dR promenlJlvc . . 112).'CIJa. 1z pocetnih uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p. . Primedba 1. b = C viz (s1. a) v' x' + y2 arctg. paJe -'dr. y. Primedba 2. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik (1) .

3 e. c. y=·-x 2 -2' 2 880. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')'. 877.ti integral date diferencijalne jednacine: y = ej2dX(C . a) tet=C. 2 x2 x 3 883. y=x-J. a) y=Cx+2Inx 874. 5.. x 3 + 3x2y~ y3 = (x #0). y=2x+ 3~T+X2.)dx b) y=l+Ce 2 Y= 2-3-+ C . Y=-i-+C x+l) . 878. y=2+C(1-x2)..5.. y = sin x+ cos x. (2x-y)2=4x. Y = (x + C) sin x.=Y= S(x-x 2 + C. x2 C 882.--~~ 871. x-y 892. Y= -1+C(x+x2). odakle je p = J(1-2x) dx = x_x 2 + C. 873. 872.Cx' +Ce. xe y =l.x+C. 887. x 885. Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p. 322 323 . x 876. tuda jc y'=x-x 2 + C.2x ) = C e2x _l. 1 1 879. Linea rna diferencijalna jednaCina 5. 889. a) Aka primenirno farrnulu (2).4. a) y=Ce Y. 886. tad a je y" = p " Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda: 881. J b) y=Ce"_. b) sin 2' = Cx. ako se uvede smenn y I = p.2x dx = e 2x ( C -~ e. 891. 884. y2 +x 2 ln Cx=O. s = sin t + C cos t. 890~ y=sinx~l 875. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia 897.pdx ) dx= = e 2x (C + 3) e. 893.3. Y = x 3 e".sinx . dobija se op. 1. a) Y=-4 +-2.J(. y=xe 1 x. x (x+l)4 ( x' p'=1-2x.

one suo 906. • . 908. one suo 123 213 312 412 124 214 314 413 321 421 132 231 134 234 324 423 142 912~ 241 243 341 342 432 432 a) y=C\C3x+C2C-Jx. 919. n~ ~ . y=C1 cos aX-i-C2 sin ax. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata skupa A je Vi = 4·3 = 12 (tj.. b) y=C!cos3x+C 1 sin3x. 6. s = 2 t 3 + 20 t + 2. KOMBINATORIKA 6. V~o=10·9·8·7=5040.899.1. c) y=C 1 e x +C2 e. a) y = eX (C. 113. Varijadje 904. cos x + C 2 sin xl.)'=. b) y = e.. a) y = C.2x (C. . a) y=e 3 X(C.-2X+C 2 eh 916.x +6x.~ "'n_1 Si. 12 21 31 41 13 23 32 42 14 24 34 43. eX + C 2 e3X . .L 6 . 1 3 5 900.<:]4 n ~3 2 b) Y = eX (C. 915.x . y= -x 4 +4x 2 917.~ /~~ . a) y=e 3X (C. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. a) y=C1cos2x+C 1 sin2x. cos 2x + C 2 sin 2xl. y=x 4 ·-4x 2 +3. njih je 12). 913. Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie 4 • V 3=4·3 ·2=24. 143 918. 113 324 . 914.J3 xl. 909. VI GLAVA 901. y=~x2-12x+19. . b) y=C. cos/3 x + C 2 sin.+C 2 x).cos2x+Csin2x).

Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775 (oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom). Permutacije 947. Rezultatje x=8 . 937.51 n + 14 = O. V~=9·8·7 21. P(4)=4!=24. 12. Broj svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!. = V~ . 931. 14.V~ = 600.32. 5. 44. imamo jednacinu vn'-12 lTn+Z . 943. dvocifreni N" trocifreni N). 933. a) x=20. 5 (5-3)! 941.=62. a b deb a dee a d b d a e b a c b d b cad c had d b a e a c d b bed a c b d a d b e Q a d h e h d ace d a h d e a h a deb b d C Qed b a d c b Q. 935.. _~~ ' koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n 2 . n·vl=72o. 7. pctocifreni N s = V~ ~ V~ = 600 i sestociJreni N(.2. Vf+ V~+ V~+ V~+ V. • 938. 3. 43. N3='V~.17. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I. 2· Vl = 480.600 + 600 = 1500 (oduzeti su brojcvi koji poCinju Dulonl). Neka trazcni cetvorocifreni brojevi N 4. 940. b) x=20. Sll 6. 927. 42 . 922. 15. 946. pctocifreni brojcvi N 5 i sestocifrcni N 6' . 949. 930. a) 3'=2187. b) x=6. 924. 205. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2. abed haed eahd dab. 928.920. Vj=5'= 125. Broj trazenih brojeva je 20. 948. 926. 934. b) X= 9. 7. cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5.r'r=62~61=30. V 5 . b) 3"2'=31104. 5. 936. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn: 932. a) x=57. = 7. II. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kvadratnnjednacinu t 2 -2t-1680=0.33. 327 326 . 13. 18· n = 1080. Elemcnti skupa M su: 2. 923.22. X= 15. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom). Njihov braj je V~=42=16. ·6=3024. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini (x2-3x)(x2-3x+2)=1680.24.23. r/~o = 30' = 24 300 000. 630. 925. Vi. 921. 31.c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 ~ v~ = 300. n=6.34.f7~= =6 3 _6 2 = 180. 929. X= 12. =~--=60. 3. a OV1 rasporedi ad datih brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je: Nl=V~=5. N2=P'~. Na osnovu pretpostavke. 942. 41. a) x=10. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta.V~=64-63=1080 i Ns= n~ jT~=65_64= 6 480. N4=V~. a broj trazenih brojcva je 939. 945. V~5=35·34=1190. Rezultat: /J To su slede6i brojevi: 11. = 3 '2 = 531441.

2 (4! ~ 3!) = 108. b) 5!·4!=2080. Es={O. b) 5'=120. 312. 959.Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114. b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0. 312. koje nc pocinju nul om. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih podskupoya skupa E: E. Dakle. 4. E. 1. !: +~: +~: +2!~!2! + 2t~!2! +~~ + ~: ~(~: +~: +~: +~: +~. Posto 4' =24 permutacija poCinje nulom. 5}. 5=4+ I +0. 5} i .2 i 4. 123) 1123) (123 . 3. a) 402600. 2 i 4. 6!~S!=600. 1. Analogno. 4J. 132.-5!= = 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0). (132. Zakljucujemo da jedino skupovi E. 2.4!+4!-3'=66. b)b) k~l c) 5. Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih ima 4! + 4' =48. 4 i ima ih 4! = 24. pa je: 5!+S!+5!~(4!+4!)=360--48=312 (4!+4! jc broj permutacija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0). 953. (123\ (123\ (123) ('123) . 5=3+ I + ] +0+0. i E.) = 960. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se P(6)~P(5)=6!. 1. Sve pcrmutacije datog skupa E su: 123. 956. tj. ° 0 b 51. \231). al = n (n+l)!' k! . pa ih treba oduzcti. svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom: +0+0 bl10302. ali permutacije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi. i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12. 213.= {a. 1. 962. a) 7! = 5 040.4.={O. pa je broj pamib pctocifrenih brojeva 24 + 24 + 24 ~ 12 = 60. = {1. 5).2. 2. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je 4! + 4' + 4! -I. a) 5' = 120 . n(n~l). 70 brojeva. C d C d C 0< / b c<=::d d "~b d . E. pennutacije od elemenata skupa E4 dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0.. Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji pocinju 0. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je 2 (4! _. sadrie takve cifre. 957.={O. 70.3. Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3. 3.2. ~152. a) (n . 3!) = 36. 114 95U. 5). C 955~ J2<::::. = {a. 5}. 2 i ima ih 4!=24. 321. b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa: i ima ih 4!=24. 3. E. 5=3+2+0+0+0. al 954~ S!+5!+S!~4!~4!~4!=288. ~~ DC::::::: C Q ~ a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene od elemenata skupa S. b) c) 4' =24. 4!-.4. Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5 cifara: 5 = 5+ 0+0+0+0. E. 1. anda je broj petocifrenih prirodnih brojcva: S!-·4!=12a~24=96. +1. 231..4. 3. 328 . 5=2+ 2+ 1 +0+0) 5=2+1+1+H·O i 5=1+1+1+1+1. 213). 958. b b c b d b~ /=:::::d d c<=::: Q ~~~ ~ b 0 Q ca : '~ b Q c b C d <~ / . Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa E-->E.2.2)(n ~ 3). 321 951. it brojevi deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv sa 3.

. a) -~-~. a) 9! 4! '3! ~-=2520· ' b) 8! -= 560' 3' '2!' 3! ' c) 2. =-~ 971.--=~--. 981. 988.'12}. = 357208. a) I1E{3. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. . 987.--·~--· 8! = 560. 986.3. 979.=1163.-- 1 . uspeb. 974. 7 964. a 2 bc 3 ba. . milan. 973. b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}. 11(11-·1)(11--2)' b) (n~1)(11~2). smederevo.= 4 625.: .5. 4}. °3 a4 a. 3.-~ = 280' ' b) --. Q a2 °2 a 2 °3 a a4 3 a4 as as 3 0. a) x=3. 3! 984. 972. 5!' 3! lS 991 • C 2 = ('15\ 10' 2)= ).=58.=210. Primeni matematicku indukciju. ... 6. = 99262. b) mE{m!! ~m < 1O}. 9}.----. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina 1 2 =·n + 3n~28 =0= }'(11+2) 3 (11+2)! 30 III = 4 n 2 = -7. 975. '. 970. b) y=6.7.6. 967. b) xE{I1/nEN An:.~-. 983.. a) 330 '10) 8! 4! '3! . =. b) x=5.3'. 989. Kombinacije °1. a) nkl000=nE{n!nEN An<6}. a a 2 a3 a2 Q 4 a. 3! ·2! . i= 18. P(n) 0. abc b a ebb cab b c b a b ebb Q. Q 4 as as 990.8.= 186· 8' 5! '2! ' c) ~-~ 8! = 56. 980.963. 978.1 11! . Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka. klase od 12 clemenata: CF=( . 969.. 985. jamajka. 968. a) YE{l. 2. ~. =495. 2. . 4. 331 . . a) n=7.. 965. 966. . a 2 as a. a b b c h Q b c b a a b b b a c b b c a b c a b b c b a 11 = 6.

787).. c1\+ Cl + cl + Ch C~ + C.992. 996.! Ie)'" = -.6).. . <. 5). 8. Cl. 1015. (12. (Il\..5 = 1009.x=8.n = --------. 45 pravih. 6. Y . 1018.. l1{n-l) n{n-3) cJ qO-20=170. CF--12=54.k=4. a) 5 (oduzet je broj stranica pelougla). 3 = 202 ravni.. a) d) C~) C~)+C~) e~)j-C~) C~)+C:)=54060. Lad:J.. a) In06~ /n'l i. pozna t 'OOlru Zil.~ ')J. eJ. b) (16. n=6. . ~ W{)S. a) nE{nln=7. =O<:::>n=4.. 2). Cl~ =(1~)= 120. n = 5.11= 10. 1017. ") ( C. C~2 .n<::10.. 5). Ak 0 se IS k . c. 1019. d.Ii= C'. n=5.. c) 2<.'. x=2. prctpostavka. _ ..6 . + C~ = 2" podskupova. b) X= 5. g. 11>11.-. n = 5. odreduje broj jednoclauih podskupova. 3 + (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127. ci c~ odgovara praznom skupu. 21 uCcsnik. C F = 220.~ )_. x=3. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc: Co + C~ -1-" C~ + . odreduje broj dvoclanih podskupova itd. x= 3 V (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) 3/ 24=(n-4) (n 2 + Ii + 6) = x = 14. 100 l. 999. a) b) d) 1008.)= (. h. nO'{5.j.. 3) 2 . I'll:) ~. . i.\/." = \ 4 13 160 160. b) c) (5. =L. 1023. 11 = 5. d) c8+Q+ q+q+q+q+ C~ =26 podskupova.k=6. klasc od elemenata skupa b) c) C~+Ci + C~+ C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=24 podskupova. x=23. a) 1013. C5 + Ci + C~ + C~ = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2 3 C5 podskupova. Treba uociti kombinacije 5. P"stu . .. odavde 1Illamo d ' aJe \12) n-8 Ci~=1140. n--8=12·~/I.= (n . 997. . '198.4 1 5 1020 Kako je " 8 \ n . 1O . 1022. 993. II 1000. 12) . HllO.t. Rczuiwt aeghk.=20.n = -----. I}.' . 1014.J. . 11=15. d) c) (7. 2 995. 7}. i=54. }. ~l . {a. = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2' podskupova. ~ je podskup svakog slmpa. 1016..Ie. ·1012.)~ . b) 11= 5. (10)' (15) "JI0') (15) 1 ' \ 2. 1<"<10. Hl03. H){)7. I"j"' 1 = 8 (videti resonje zadatka. C!i . "onstl .Je = k! = 6=k= 3.--._. =\(II \ \.". -1 ! dobija se da je T. x=3.:!. 'O(. k. h. 2 1011.

1030.1.(n-k) n ). n=6. Rezultat k=3.---' = k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)! . zadatku. n_(I1_-=l) (n .: . 6. 1031.: 1035.ti clan datag bin am a ima oblik 7. Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu 5(n+1)! 6n! 2n! .(n_-:-1)(n.:. k=3. n=6. = (k=i)~.-1 + 5x. n=8.. . 1041. 1032. . h) 64x 4 +160x 3 +600x 2 +1000x+625. .:+1)+ k ) .k -1) . ~ ~/. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin: n . BiuOInni obrazac n! k!(n-k)! Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva razlomka: (. (n-k+ 1) ( k = -----~ . b) (x 2 + (x. a) 0.3A·~ = -1)(n:::-_2):.='-------'--'--/\ -----.:+1+1.k+ 1)J11-:-k)(n .2).11 =k)! G~=t+l) + Il! -------- 1038. Opsti Clan datog binama se maze napisati 7. a) 243 + 810x+ 1080x 2 + nOx 3 + 240x 4 + 32x' . Aka so (. n-I.-. n=7..88584. 1025.1-:+1 -C 1028.) n(11-1)(11-:-2) . .+ 1= \ (12) k) U 3k X '2 • obliku ( 11.:=3. . . dobija sc da je 1029. (11) ( 1040. Aoalogoa 1027.:-1.76666.. b) 85.:(11-- ":t:D . a) x' + 5x 3 -1.-k!--"--~-' Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se ( :) = Sn! -----= (k-1)!(n-k+1)! =6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I. k=3.:!(n-k)! Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je n=31. n=5.. 1036..1024.1. . Kraj dokaza. 1033..32x' + 91x4 +54x 2 -108x+ 81.:_.3k= O-=k = 4. ..\ / k) (x 1\11-'( ')" (k x !1~k+k \x Ill) 3 ) 2 = 3 2. k=2.:) razvijc.:) = 11 (n-T 1~(~-=2) '(I. 334 335· .6x 6 ._1)=( =n 1·2·3. Analogno prcthodnom zadatku.n=(I1-~:.~. (11-:.3 + x-".:+ 1)= 5k (k + 1).2~.3))4 = x B +4x 7 .U . c) 1. &J1~_N):~'~ . Op.--------------- (k-l)!(n--k)! k(n-k+l) = k("-=l)! ([~~tL£~) (n _ k)! = kiDl ~bi)-! = (n : 1)- 1027. 3 2·1 I.\: ::: ~~ := = .4.lOx + 10.+1 = Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je 12-. ----------- 11-1.+2 ( 11)' + k+1 + k-1 ) -j_(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ H1 · \k k .03043.

l .6)=..).= =(C.+Ii C.1/ _1 _ "+1 \ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ . }J+ . \ V =2"+n .= (.1:"'(2. 16 xf:·'. = 84. T.. +C 3 + . + C. + C. . +(11+1)C. ..+3C. +(1 +2) C.)·_(C.-j.. C" = Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil.x \'2 (15) (9X)3 ..13C.2 . T. = (n + 1)211 . (Iskorisceno je da je zbir binomnih kaeficijenata 2" iz zadatka 1051. = ( . . .1 -11 .=G)=84 16')( "(. + C 2 +4C.+5. . + .---.+ .. ... +(11+ 1) C" = =(Co+C.. T. X' sadrzl x sa " 1Z OZlOcem .+ C. C. + (4-1) C" + . 5 .) 1055.)= =2"+ 2 "n· 211 1 H149. + nC"J-(C lI + C.Ovai Clan sadr7j x 5 ako i sarno aka je ll-k k .·-C. x. + C. + 8C2 . .= =4C. =4(C. =2 "2= ....1 ...+7C. a dokaz leao u prethodnom za.. 3C. /U)'\ HlS3. 1054.·C..) + .= =4n2 1l - 1 -2 11 + 1 =n ·2 n + 1_211+ 1 =(211-1) '2 + 1. 1046.·" C.. Slil'" e 1 da JC n = l'1'adaJ'e J. 0 1 2 11-. Tnl n \. = 5=k = 8. T.11 =. +(4n-l)C..=':(11+2) ·2 n . h = 1... + .. (1_.)+ C.+ C.. +2C2 + 3C..+ .. n=15.: a) (! = 1.=t.)+ 3 C)+··+ C)) 11 0 n(/1·-1) 1044..8 • ... ]052.. + C.+3C2 + . 3 2 (Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2".)+2 (C. 1048..+ ..:)6 (1'\ (9X)15-12... C.. ~1=3003aJo. +2C.7 V 1056. + 12C. lz jednacinc"i-' = 10 5. x=2 i y=3. + C")+(C. +2C. :) .X2 = Co +(1 + 1) C. + + C u)+ C o = 11 '2l!-l ~ 2f1 + 1 = 2n . 105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik 1. T. h = -1. datkn..+1_1).. + ("-1))_ '2"-1 ...... + (n'I.= 1042.+ 3C 3 + . +nC... " -11 _ ((n-l) + (n-l) + (n-l)' + . 1 •. + . \ / \' In\ ("11\ ~(n\ ....) Dakle.+2C. =c\ ~C\ +2C2~C2 + 3C]-CJ +4C4 -CS +1"1 Cn-Cu= =(C. )+2 .1 (n~ 2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo u prcthodnom zadatku. ..+l1C.:) + G)+2 (. + (.. +2C 2 + 3C 3 +4C" + .. 1043. +2C.3= 1~)' '''73''') 3 ('l.. + C. b) a = 1. + . fJ + C. +nC. .+ C J +6C 3 + . 1057... . . _.) (13\ (13) =1716. (_1)12 =455x -3 ... +(3-1) C.1)_11= 0 1 2 ) +1 ) \.8) x' = 165 11 \ . C o + C... 1047. +2nC" + C.11=5. C o +2C. ..+1 "'IE .5. + (n-1) C" = 1 = 1045. +411 C" ".. +I1C")= ')8 =128700 x- 8 4 = (~)+G)+(.

1.059.

C()~-C!·-C,4mC2+2C2-C3-3C3+" c~,C0-

+(-l)nC n +(-1)IICu =

C, +

C, + ... (-

we")" C (C I -2C 2 + 3C,+ ... +
obliku
". [I--!--1

·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati
.~
U

Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina: x- _~_~ 1 ",-_12 x -12 OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___ =-J~x=9. o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:

l,c~+n n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4

(~)X3 (X lo,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X 210,x+3 = 10 5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = -- ~
1

= . .:.... \i n -+:1_ (n- r lll1 +(I1.±I)(nHI1 ,-=l) n+l"l 1·2 12·3
=

.. + ( -1)"'\ = )

"

_.1._.( -t n +
,,-+1\ \
V!+l/

\ /11+1'\ (11+1') (n+l\ " I . ,-I +1 3 ,+ ... + 0 /\1/\2/\ )

=x= 10 V x=_"c_-= 100J!O'
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:

n+l) \ 1 +(-1)" ( +1 j=';-,
,/

n~rl

6\ ( 3)

(.,rx )'o,;jl \;y;:)
3. /

'.3

lo,x+7

=200=20.'(,;,;+1) = 200

(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir kocficijenta na neparn.irn mestima je
1

(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4 x = 10 V x =0.0001. 1066. a) n=16;
1067.x=10Vo:=10
5

b)x=2vx=1.

-=-·2" = 2048<::>n = 12. 2
Rescnje je 7H = - 264a 3 h 7 • 106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binomnih koeficUcr~ata Sil 2'>: i 2 + 3, pa je na osnoyu pretposiavke :zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
X

1068. n= 14

V

n=7. bl 1; =X4;

1069. a) n=8;

7;=

35x 8

7;=, 1 ..... 256x 2 .

HI? O. x = 1000

V

x=

--/-=c .
" 10

1

1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je

1071. n=9,

/(=3,

T4,=B4x.

17 =

( .

x ) I 2~ \6/\ /

\ ('\x-6/

1 ( 3 -~ )'. a
\.
I

.",

1.072. n= 12. k=8. '9=495.
sedmi od kraja je

1073. n=7, k=3, T4-=35a 5 • 1074. n=5. k=3, T4=-Sa 2

1075 Primeni binomni obrazac na sledeci
Njihov kolicnik je T7: T; =
338
.'c-12 6"'~"J~.

naem
.
k

(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9)

\\ 1 1\'\.:.. \ (_1', ... 2k+, /'" {)'1)

/9' (k\

\k

(1:) (x')k-'(_,,31'= r '
339

1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2, k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.

1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C ~)". Ako se pock od identiteta:

1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx 2 ; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243; b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx 5

(x+ It= Cox"+ Crxx~l + C 2 X"~2 + ... + C~; (1+xt=C o +Clx+C~x2+ ... +C~xn;
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f',. . ' . oe ICI Jent uz x n u raZVIJenom 0 bl' lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je ~ (CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C ~)2. . i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. (CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + (C~f = C;;". 1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a l' drugog .sa . ~ a"~ d ata Jednukost postaje
(1)
Q 3

1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 =

C~o). /O~-'~k .3~.

Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti racionalni; njibov braj jc 26.
'I . ,(12) x- 1 1080. T n. cana, 1 to: x-v; 6
. 1 4 X.

. 1

t reec e• sa ' '"

1 1 2 ---+ ___ .= ____ _

1081. a) n=7;
1082. n

b) x=() V

-<=2.

=10. k =3. T; =7290.

Qz a Q3' 1 +- 1+--4 1+a1 Q a2 3 Na osnovu pretpostavke dobija se da je

1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se B_-Zk 12\ 6_~2' 1k= x 3 7k+I= ( }X 3 . k-l k,

( 12)
3

a20Jk-~I)
a, Q

n-k

Q

(:) =k+l'

~;=C:-2r-C-;:3

4

(k~'3)

n-k-2

Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem

6-2k 8-21£ 2·--····=---· 1\

3

(12\)x
k,

6.=-21,
3

--

(12)
J<-1

X

~.k
3

=30.

3_

Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu jednacinu

Qz -

C:~)=-k+2-'

C:z)

n-k+l

2(.q?)Z-11 ~;':2+5=O.
V

Njena resenja su

x=+v':i - 4

x=+5 v I, ..
1 •••

. n + i- =

Zamenom u jednakost (I) dobija so da je 2(k+2) 2(k+2)
--;;:;~l'

1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito mogu u grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je

1087. (42+ 1)'7

=4217

+cn

4216 +

(~)4215 +

.. -1- G~) 42+ G~)
su celio

C1

+C1 +C3+ .. +C~=( (~)It)+(;)+· .. +(:))--(~)=

=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi

G)

=2"-1.

Dakle, pri deljenju broja 43 '7 sa 6, ostatak je 1.

1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:

VII GLAVA

(~) G) (~).. '(k~2) (k~l) (~)
k+1Y _( ( k-l/ \k-2
=.1 J,:2

i

(k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+k 1) (k+ 1)\. \k-l) k+
k )2 =(~(k+l)')Z _(k(k-::l»)2 =
2
1)2) =

\ 0 \ 1 2 1 Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je \ 2

7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
1093~

4

«k + 1)2 _ (I: -

k" sto je trebaio dokazati.
8

1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati postupno na sledeCi nacin:

Neka je OJ 1 pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll "

wJ.

11'°_1

=(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 +C~) 10 +... + + (10) 10 + (10) -, 9 10 ,
= =

1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo WI pojava stranc:~ kocke sa jednOln tackom; (j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6

100(10

8

+cnW +C~)106+

... +1)= 100.

pojava stranc kocke sa sest tacaka. Prostor (skup) elementarnih dogadaja je

,o={w 1 •

ill 2 • ill 3 • (1)4' (J)s, (J)6}'

= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa

1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:

23"-1

=(22+ 1)"-1 =(~)22"+C) 22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1 =22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l ° \n-! !
1

1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee klase ad elemenata "" k 2 • k" "" tj.

C~=G)=10. Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k , . "3' Ie,). (k , • 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5)) c) B= {(h , . 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'

"3'

=22·p

(PEN).

1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje. va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke, a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36 elemenata, i to su:

1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).

11 21 31

12 22 32

13 23 33

14 24 34

15 25 35

16 26
36

41
51 61 342

42
52 62

43
53
63

44
54
64

45
55
65

46
56 66; 343

b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»); c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.

Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6. 1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B

1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa skupovima. a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}; B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}. A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}. Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa skupovima. b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}. Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

B

A

SI. 117

1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:

r~l
A

A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo) =(AA)' B (asocijativni zakoo)
=

\J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.

Ihrmlf
Sl. 115

1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A 2 , A 3 •

• • • , A, cine potpun sistem dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda i ako se medu sobom iskljucuju, tj. A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n. a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je

1098. A ={"'"

"'3'

"'s}·

A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se

ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (srafirani deo na s1. 116).

A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B +1i)=A+AQ~ =A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc. e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.

1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:

X+;i+X-+A=B¢.~XA+XA=B
=X(A·+A)~B
SI. 116

=X£2=B =X=B =X=B.
345

344

P(A)=O. 1128. verovatnoca je 1110. P3.. odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa ponavljanjcITl.13775. peA) : P(B)=3 : 2. P5. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)= =(B +B (C + C)+~)(B + C)= (B +BO) (B + C)= =B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC.325. = 0 00138 .0208. tj. 66} (broj elcmcntarnih dogadaja u Q je V. povoljnib da zbir cifara bude 8 Sil (2.02 . . bJ c) 1121. 10·9·8·7·6·5. P(A)=.. dJ Q= {ll. P2.098. B. P(A)= 512 =0.016.1512. GP.J:. n 36 P(A)= 10·9. Q= {PI.. 65. peA) 151200 1 H29. tj.n=Ci8=e2)=153. c) 8 In 7. (3. 1127.. (6. t. 4). 1109. tada je Q= {P..i. P(A)= :.1108. 112. G. 1 1118. al P(A)=0. 666} . 2 1112.8·7·6·5 106~-=0. P (A) = . m=5. G2. P4. P(A)=O. m=l.~ 120 . e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6 3 =216. Q={PP. b) P (B)= 0. ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je 10 6 . (5. n = v~ = 6' = 36. Prema tome.00025 . Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju varijacija od 10 elemeoata seste klase. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa ponavljanjem od 6 elemenata druge klase. C~o 190 ' 1126.6 = 6 2 = 36 ) . 1115. P(A)= 1~! ~0. bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl= =A+AO=A.. a pojava pisma na gomjoj strani sa P. 1113. GG}. G3. 5). n 10! 3! ·2! '2! 151200. verovatnocaJc P( A. P6. 64. 13. (6). ' 6! 346 347 . P (A) =.naci pojava grba na gomjoj strani sa G. P(A)=48 =0. Medu 36 mogucih. 113. 2).. tj. P (A) = 0.371 .~O=O. 1122. m=3·7=21. . (4. imiena •. P(A)=0.512 . = {Ill. 1120. 6). Gl. Broj svih sestoclfrenih brojeva. 1111.00000276. G5. G4.4375. 1119. . 3). P (A) = 500 = 0. 1116. 12. a) Ako se oz.=_. 1000 ~ C~ 28 lL3.) =m = 5 .=01474. PG.

P (A)=-C82)'=99. SI.BC) = 349 Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je 348 .141414. Neb je A Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je 5 C3 3 1 l' (D)= do = 20 =114 3 + 13 = D .P (AB). proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati kao unija dogadaja AB. . P(A)= (D .1.l' (/113) = =1' (A)+ P (B). tada se na osnovu (1) dobija P (DI C) =1'(D)+ P (C). 118 Cl . m=l.35 5 1 137 1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228' Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni.l' (A) = 1 . 9=90.1'«(A + B)C) = =1' (A) + l' (13). 228 137 228 14 1133. dogadaj A da nijedan nije standard an. 1135.G) 1137. _ 91 Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 . P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0. .P (AB) + P (C).l' (AC -I. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju. cin1c je dokaz zavrsen. G)-(~) "" e~)'-'---'-- 91 P (A)=C~o =(2~) = 228' - Ci 5 C~) 0. Sa slike 118. = qo G) C~) = ~ C~) 38 Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) . dobija se l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) .01111. peA) 0. 1136. I1=Vlo=lO.(!) ."0. Primcdha. Zato je 1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).0408. AB i AE koji se medu sobom iskljucuju: m A+B=AB+AB+AB 1i34. tada se obrazac (1) svodi nll aksiomu 3. Primenom aksiomc 3 na obrazac (2) dobija se l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). G) . Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je 1132. i 138. Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda Cis 35 P(B)=-cIo--=76' Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je 1'(C)= CL C..P (DC) = l' (A + B)+ l' (C).S Takode je i (3) A=AE+AB (4) B=AB+AB.

2 / 1\" / 1\" =1.88 =0.P (AB)=-. p(A)=(P(A»)".88~t Primedba. P (A -I.5) O."(-~----'1\ =o. -. 1143.[12). 6) 1149~ Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 1 36' n45.82. a) Verovatnoca du neb dogadaj A uzasro~no nastupi n puta prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je: P(A·A·A . je / 1 \ 11 [1=1-~1-36) . P (A 1146..--13) = 1·-P (A +B)= 1-0. 1148.. je P(A)= I-P(A). a) b) P (A) = 1. jer je AB = f/J. ili 11 pUW.)(1.. pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)= _ .l' (A) = 0. +B ~ Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C).p.B. n=-"'." . rada je p= l-(l-P (AW. b) c) Posto je B = AB + AB. e) P(A+B)=l-P(X+. realizovati bar jedanput u n pokusaja OZnaCilTIO sa p.. potrebno je baciti (. pa je verovatnoca da dogauaj A ne n. tada jc B=A + BA.lstupi (P (A»)" = (1. 20 18 30 18 7 H39. c Aka je A o.c. d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B.47712 0. 1z uslova du je verovatnoca 0. A)=P(A)·P(A)·p(A) . pri cemu se dogadaj AB i A13 medu· sobno iskljucuju. P(li)= = 1-(1.=-.. Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je 3=1-V-li)=V-i5) . 1147. b) P (AB)= (1 . P (AB)= PI (l ~ pz).1.. 90 9 90 90 15 1140. II puta 4 c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe kocke poj. pUla kockc da bi so pojavio jerianput o broj 5 sa verovatnocom :.O.P (A))". a njegava vcrovatnoea 1 1'(A)=(.----~=602.)P2. log (1. 0. b) Suprotna verovatnoca dogadaja .92-0-82-=~-i=:J·h=>n='+ 10)1 1 ~ . 1 1 1 =P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6.5 slecii da je 350 351 .P (B).3 """6 2 (5)" =3=nlog 6=-1O g 3 1 5. P(13)= 1. Do gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5.u vi isti braj 4.l' (AB)-(p CIC)+ P (BC). a) c) d) P(AB)=(1-P.P (AB)=0. pa je i P (AB) = 0.8.P (AB).P (AC)-. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9' ! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-.P (BC)+ P (ABC). T aria je _ 1 4 P(13A)=P(B)=~. imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) = 113 = 2 8 8 U44.)(l.P.P (AC) (BC)) = =p (AJ + P (13)-1 P (C) .. ' 1 = .' Pz- P (AB)= Pl ' P2..p. c) Dogadaj AB je nemoguc.77815-·0.=P (A) + P (B) + P (C) .P (BC)+ +PV1BC)".. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE dvaput iii triput itd.69H97 -1 . 1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) .69897 ' Dakle. 1142.-.P (AB)-. o P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O. jer je (AC){BC) = ABC. a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju.P (AC).-B)=l-P(/!·B)=l-P(A).0.67.12. ondaje P (AB)= P (/['-. anda je BA = B .! 0\ bacanja.P2).+ .B) = l' (A) -I.

8.25.4". . 1168.936. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4. P (A) = 1000=0.7)=_4 + 8. -.096. 16.6 216 1165.12)10 =0.. 3 4 12 8 7 HS6.7215.1 =7 36 9 6 27' U58. za 49 je 7 i za 100 je 10.~ )=0. Bela i erna iIi dye erne.384.5 = 1 ~ OU= n=]og ~~~Ot~g-36=24.)"=" . . 1163. Verovalnoca je 12 P(A)= 100=0..2785.0. P (A + B) = J ~ PiA + B)= 1 ~(P (A) + P (B)~ P (AB)) = 0.6 Dakle.5898. a) 352 P (A) = 0.88 10 =0. l'. USI.56. 1150. a) d) P (A) = 1'i. a) l' (ABC)=P(A) . l' C·1 + B)= l' (A) + l' (B)~ P (AB) = 0. P (ABl=P(A) . 28 H54.6698. . 115<). 1 P(ABCl=2Z' H55. 1'(B)=l. PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0. P(A 1 ·/12· A 3 · · · A 10 )=U) =](. 81. P (A) = 1 ~ P ()j 1 /1.1+B+C)=I-n4 13 C')= 1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O. za 36 jc 6. 1166. 64. 2 b) P(B)=33.6203. 1152. l' (A B) = P (A) . 353 .997. b) P(AI-Jl+C)=1~P(.(Bb . 32. l' (B) = 0. P(B)=0. 1 =1_.784. treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0.12'0. 27. a) b) c) P (A)= (1 ~0.8·0.001.).88 10 =0. stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2. . H64.4 1 A2 A3)= 1 ~0. za broj 3 su 9. l' (AB)=1' (A) .333.=O. \. stepeni osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3. . P (A) = 1 ~P (. P(A)=~. .1'(A+B+C)=0. 96 b) c) 384 P(C)=i(lOO=0.O.43 = 0. 1169.612. .2.12. 8 b) P (B) = iO(10=0.008. P (A + B) = 0.0.) = 1 -.5. '" ~ OJ 1173. 1161. 1162. 1170. a) P(. P ( A) = 1 ~0. I j \ 10 1 H60.ti' = 0. 12 -' US7. P(B)· P(C)=0.PL·r)=l~(p(A)f=l~ (.7)=1'(9)-1-1'<'). za 25 je 5. A. 1'(9+9. 1153.8S).3302.9· 0.003375. 11 =04242 .85=0..

ve tacke (x. mcr"-JI. 123). P(A)=4' G ~'l A SI. a povrsina kvadrata 4 (s1. 354 355 .500 1174. P(A)=2000=O.119 x Sl. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe. 2' x + (a-. y USO. 2 P(1)=2=0.25. H79. a sa y trenulak dolaska druge asobe.4. povrSine iii tela). n il7S.-----. ".!uvaJu neJednakost x + y < a (s1.11)=(..o. u ravn! xO y.~. Odavde sledi: a x+ y>a-x-v=>x+ .Y '2 S1.. P (. 122 B 1177. 119 dobija se da je Dr------.:---".G Cine .. n 1176. 120 x 2 o 2 SI.-~--.trazena verovatnoca a2 Q Ix. Verovatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9 (g c G) je: P (A) ~. Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstruisat! trougao. (1 ) mera G Aka se primeni definicija (1) na C s1. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G. Oblast.l) r{. Cije koordinate zaGOVOJ.}. anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo 1175.n-.v» ".'~a2. Na slici 122 srafirana je oblast 5 P(A)=Ci y ( ~. Eksperiment se saStOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. 2 Q a . V=>J! <- a 2' Q o S!. 123 0) P(A)=O. 121 x .---I o Q x 0 Y Q -x.·-x. dobijaju se iz teoreme: »Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«. y).v>-. a) Kako je povdina kruga n. pri cemu giG mogu biti duzi.5. 120) lraicoa vcrovatnoca je 4-n n P(A)=-4-= 1. (si 121).yl ".---.----.ena 1 verovatnoca jednaka jc . Primedba.

(2. 1182. 356 . Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je 0. (1. To su u stvari tri razliCita zadatku. naziva se uslovna verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom (1 ) dd peA B) P (A/B) = . 91' 1183. 15 70000 B roJ. Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7. " . 4). 5)}.. Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) =~.+AH".25. ill1a TOO'300=30 lampi... Broj lampi proizvedenih u pogonu P l ' . (6.32. 5).=105 2 100 100 . . P AB(C) = ~ . II naCin: P (ABC)=P (A) . (2..)+ .. )+P(AH 2)+ P(AH . 10 pravn ih u pogonu P. 5). Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks. Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· . Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3. 5). .aj srediSta tetive. 5).. Dogadaj B: broj je paran: B = {2. I naCin: P (A/B) = G) c:) =3..25.<1.. (5.. 0(£1) 2 1 Trazcnu vcrovatnoca JC 1. 2).135 =135=9' 1188.. nelspravlll ampllZ P Je --"--. (5. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea jeste B = {(5. 6}.. (5. Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se 1 6 1 P (A/B) = 3 =3' 6 Hn Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se A=A H. P A(B) . P (A) = 0.03 30 2 P (A/B) =0.417. +AII z +AH3 + .... (3. 6). 124) 1 2 " P (B) . Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive. =12="6" II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A.003. 5).. 2). 1184. . 100 300 . (5. 135 P(B)=Tooo=O. (5. Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je A={(5.413. verovatnoca P (A) =0. ·1000= . 1181. pod uslovom (pretpostavkom) da se dogadaj B vee realizovao. (4. . P (A) = 0. 4.~ 15 14 13 - 2 91' 1187. Neis. +P(AH"l....... 'h I . 36 1 36 1185. U datom primeru primcnom (1) imamo 2 _. 3). verovatnoca je P(A)=O. . +II) (sl. . Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je 30 P(A)=Tooo=O. 6l. . 1186. 5). 5)}. I). .. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati »slucajno izabrati tetivu«. za verovatnocu dogadaja A se dobija: P(A)=P(AH . ..135. P (A/ B) = 12 = '6 . (5..Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0.5. Odavde.

1'1/] (A)=0.) 1'111 (£1)+ l' (H 2 )Ff/.025 + 0.5' 0. P(A)=0. Odgovarajucc verovalnoce su: 250 ) 525 6 P(H')=2oo(5=0.1375 '0. .179.1'11.9+0. + P(H")P ll Vl). '4000" z4000' Dalje je 1'111 (.25 +0.(A)+ ..066 + 0. imarno da je P(A)=P(H. 1193. . . " Kraj dokaza.30 i PI/4(A)=0. (A)=O. 4 noea d a Je .02 +0. (A) PA (lI.Q()-=0 125' P(H )=~<l. 1090.125 '0. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao Bajesova formula.(A)+P(H z) Pf/.04 =0. P(A)=--· +_. Tadajc P(H.) PI/. (A)=--'--+ 10 21 =09. vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis· pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H 3 · Tada je 20 40. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina.15 + 0.225.----------.) PI! (A) __ Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je P (II.) = ----p(A:j.) = A ___~______~ 'c.1725.. (A)=0. II 2 .175 ·0. .25 '0.. P (A) = P (H .Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca. 1 6 1 4 P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4' 359 5 358 .-+-.4'0.475 ·0.30 + 0.)= P(H.05 =0. .rzvuecna ema k I'lea lZ d ruge posude PI' (A) = -'.8+0. 14 daje izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH 1 a veroval- 1192.1O. P (H4) = 2000=0. Dalje je PH . Tada je P(H )=2. .2 ·0.026.. 40 P(H')=jOO=0. 1198.9 +0.01 +0.475·0.) Pu.. Kraj dokaza.30 .5·0. na osnovu (F)..4'0.7=0. Dobija se da je trazena verovatnoca P (£1)= 0.)=~ 2 i p([-[2)=1 2 V~rovalno6a (A)=~. ________ .175.2625 ·0. Pll 2 (A)=0. P (A) = 0.02 i Pll 3 (A)=0.1375.2. P(H z =:2006=0.da je il. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica.4)=0. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A.2625 + 0. =20 3 30 3 10 3 60' Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovatDoce.06 +0. P(H 3)=100=OA.2 '0. (A)+ P (H. 1196.058.25.20.041 +0.(A). 1197.j. (£1)+ + P (H 4) 1'1/1 (A) =0. . III ili IV fabriei. 10 21 ' 15 1 24 1 6 1 43 1195.2 '0. 1189.475. \ 9 19 1 18 1194. hipoteze da je izraden u I. 275 950 P (H 3 )=2000 = 0.1375 ·0.A) A . (A)+P(H3)'P 1/.Ol. PH. P(H.03 +0..3' 0.3 '0. 'ug " 14 Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a.)P H (A)+P(fIz)'P H (A)+P(H 3)'P H (£1)+ .20 +0.08 +0. Imamo dye hipoteze: H 1 ~ da je izabrana prva posuda. proiz. P(A)' Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo P (H.5()=0475.20 + 0.85.. P(H.10 = =0.) PII. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se P (H. (A)+P(fI Z). P II. Primedba 1.abrana druga posuda.35 '0. 1191.1 = 0. Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0. a dogadaj H " H 2' H3 iIi.-- Trazena verovatnoca je l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/.(£1)= =0.). II.048= 0. P(A)=P(H L .815. Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se P(A)=P(H. 0.04. +P(H") P".8 =0.4' 0. P(H z)=j06=OA .

Izbor bi!o koje posude jednako je mogue. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu posudu)... Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta. 0..0 _ _.= -5.05 P A (H 3)= 0. 3 7 21 1 =_·. = !.6. 2 Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta: P (A) = P (Il. a) P(A)=.'7 14 25 5 100 100 25 1201.)' P "1 (A) + P (H 2)' P ". je 2 7 Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugliea bila erna je 2 PH (A)=-.······=·.52.="5' P(II l)'P N1(A) 2. Imamo dye hipoteze: HI . daje izv!acenje iz prve.(A)+P(H 2 )P HZ (A) 1 =-_. a da je proizveden u 1 drugom P II (A) = 0. II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posudu) koja je bela. 3 ' 3' Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i 2 1 P]f.. )P". )= :3' 0.84.) = ---'-P(A).._.68 ..(A)=7' Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u.(A) P A (H . P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4-46-2. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena kugliea. ako je premestena cma kuglica. Imamo tri hipoteze: HI' H 2 . ..aP(II 2 )=3' Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizveden u prvom automatu je P II (A) = 0. Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea.tA) = 2 1 =.75+'3' 0.8=i7=0.- 14 1199. ako je premesten a kug!ica bila bela. P A (H z)=-0-SS-=0. 06 + . Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu. P(II1)=P(Il2)=P(II3)=~' Daljeje 361 . druge.6 10 P(H ... Kako je proizvodnja u prvom automatu dva puta veca. 075 -3 .' 0. tj. tada je 2 1 P(H .55.. )=". H 3 .03. na osnovu formu!e (B): 1 3 3 P A (H .!+~.05=0.a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude.= 69 . =02.predmet proizveden u prvom automatu i H 2 predmet proizveden u drugom automatu. pa je 0.85+ 3. P(II 1)_: Pill (A) ~~=- P (II 1)' P . 1 " ·0.85 3 ' b) P A (H')=-055-=0.55 360 1 1 1203.45. . 084 = 0 .. 100 '100 +100'100+ 100 'ioo 28 16 P A (H 2 )=69' P A (H 3 )=69' 1202.0.' 7 2 P A (H 2 ) P(A)·L=S="5 ..2 1 1 3 7 PtA) 1 =-67. Tada je 1 2 P(II 1 )='3' a P(H 2)=". 1 4 5 ' 21 + 21 3 7 1 1 1 1200.588. je b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude: 1 2 P (II 2)' P /I (A) 2. odnosno treee posude.

(2)=G) '0.48' + 5 '0.942. 1209. Verovatnoca slozenog dogadaja. P 2(0)=G) P2(1)=G)~..432 1 ] 25 75 0 ) 216 216 .52 2 .0. n} ili graficki (s1.48 4 + 10 . (100) 48 r'oo. Xi SI.256.4 primenom formule (1). iIi 1 put ili Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2.48 3 + 10 ..52' 0.. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridruzujemo odgovarajucu vcrovatnocll.) l .41' '" 0. x 2 = 1 i X3 =0. p=0. Primedba. if' I • Xi.48 2 + +G) (5\ q4 p·l G)p2 q3 +G) + p3 q2 X=( 0. 1204..288 2 15 ----216 1 2 3) 0. X. 0.25. X. X=(XI P.48 3 ".216' + 5 ·0. P 48 (100)= 48 2 2 (100) (1)'00"48 (1)48 Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta. I Kako je n=8.5 1210. sa verovatnocom p (0 <P < 1).52 2 . Primedba 3. 5 Zakon raspodelc je: b) P(A)=G) '1 5\ + (\4)p4q+ 5)P'= =0. o puta. Analogno prethodnom primcru dobija se 0.) i= 1.0.25.'.. !p. Zakon raspodele moze se prikazati kao skup uredenih parm'a {(Xi' p.5. Primedba 1. k=5. 0)' =0. a ne realizuje n~ k puta. koji se sastoji u tome da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta.". q= P 8(5) = G} 1~0.6.064 1 0.0. 2 . 0.0. (100) (1)52 (2)48 48 3 '3 . P 4(7)=(:) OJ ·GY 100) ". +P2+" . gue je q=l-p. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslikavanJe. (0.52' = 0. 362 363 . (0.28.~=0..Primedba 2.~ + (~)47 :3 P z(2)=G)(D =0..524. 1208. = 1206.0.)' pz P" (p. ~p? I • 'i~·. odreduje se po formuli '.. a) P.125 X3 X4 1205.48 + 0.6=0.0.+p.52 3 '0. P(47 iIi 48)= ( 47 (1)53 . 125). P (1) p"cp (k)= (.=l).299.6)5 .25 2 X~( 0 0. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli su: 2 1207.

X=(~: ~:) i x+y=(Xl+Yl Pl1 Y=G: X . PIP' pzp' PIP" PZpfl' Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY: M (XY)=X. M (X) = 2.. 1216. +X 2P2)+ YzP" (X. ' P.) .. P (x = 3) =(1-0.~6 0.P. (P 11 + P2.008.Yz x.. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode· Ie verovatnoca: X=(.6+ 2 '0. 121S.. +X 2 P2) (Y.. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je M (X)= 1· p+O 'q= p.16.2 + P22)' Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj. + CX"p" = C(x . jcdnako je verovatnoci dogadaja. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno jednu vrednost C sa verovatnocom p. X = (0~8 0.3 + 3. 1214.8)0.P. P' +X 2 y. P(x =4)= 1--(0.1212.45..+1'.032) =0. a njena raspodela verovatnoca jednaka je: X= ( Xl X2 1) (P.) P2'" Pn Zakon raspodele slucajne velicine CX je 1213. ~) 1220. p" Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je M(CX)= CX.8 =0..6=3.:).P. Y2 . x 2 -I'Y. X=O 1 3 8 2 3 ~ 8 8 . Napomena. ' P2P' + X.3=0.) P21 +(x 2 + Y2)P22 =x . koji se sastoji u tome da promenljiva X uzme vrednost X.1 + 5 ·0. P.P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).g32 0~8).6.= L Xipi' i= 1 Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc M (X)=3 ·0.. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele: (A) M(X)=X. . Ako je X diskrctna slucujna promenljiva. + Y2) P'2 +(x 2 + . 1221. (verovatnoca tog dogadaja je P..) + + Yz (P.p. .9. P22 Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja. u jednom ogledu. +P2+P3+" .8 + 0. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce X_(Xl PI x 2 ••• x. Slucajna velicina X. .+x"p.)= CM (X). (Pll + P12)+ x 2 (P21 + 1'22) + Y.p. + Y2) Pll +(x . PI Pz P3'" Pn onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom .P. tad a je M(C)=C·!=c. P.032. 1217. CX=(CXl 1215. + CX 2P2 + . Matematicko ocekivanje veliCine X + Yje M(X + Y) = (x.= . +x 2 Pz + ... +X 2 pZ+X 3 P3+" .8)2·0.+x"p. x. gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce. ~:).8 =0. CX 2 ' · · Cx. 1222. P.y.=I-(P..{.v.: P (x = 2) = (1-0. broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu uzima vrednost Xi =1 i x 2 =O sa verovatnocama PI =p i P2 = q = I . P21 aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce vred~ nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon raspodele +Y2 P12 X2+Y2).\[ '7 ( 36 ~ 3 2 36 4 3 36 X).P'(X.16+ 0.. p. X2Y2) Zakon rasp odele slucajne veliCine XY: Xy=(X1Yl x. +P2)=0. P2' . povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po 364 365 .0+0. P" +x 2YzpzP" = Y.). +X 2P2) =(X. 1219.J Y=G: X2Y.).

3. i= 1 i= 1 -: 226.= E (x. + .p. Primcdha 2..teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka Odakle sledi da je Pll + P'2 = P" Analogno. Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporcdivati.M(X)).p.M(X))2 1'.1+3·0. i= 1 \1'1 366 dobija sc da je D(X) = M(X2)_(M(X)j2. U zadatk u 1225. Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je M(X)=2. +(x 2 -M (X))' P2 + P12+P22=P~· . gde je raspodela verovatnoca simetricna. Primedba. Me i M 0 se poklapaju. rncdijanaMe=7. slcdi da je P21 +P22=P2' Pll +P21=P. Disperzija slucajne promcnljivc X=(X 1 Posto je E x. naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja: (1) D (X)= M(x. E P. Primedha 1. medijana i rrlOJu karukterisu centar rasturanja.-2M(X) E x.3 .5 2 = 1..3 Matematicka ocekivanje M(X2) je M(X2)=4' 0. + (M(XW E 1'. Pozitivan kvadratni koren iz disperzije (2) "x=.0. 1 i= 1 i= 1 . Primedha 4. 1223.5.!1-1(){2). X .: i=l + Y)=(X . = E j= .65. . JC Pl1 + P12) obratno. izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc promenlji ve. P.3. +(x. Zakon raspodele slucajne velicine X 2 : X2_( 4 9 25').\ 1 -. .3=13.iD(X) naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja vrednosti slucajno promenljive X oko m:.05. kac sto je u zadatk u 1225 M (X).6+25.M(X)+(M(X))"p. .=M(X) i= 1 " L xt Pi=. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcajne promenljive X...) ' M(X)=0·1+1'~+2'~+3. U zadatku 1225 Mo=7. D(X)= E (x. i Tada formula (1) postaje M(X =M(Xl+M(Y). Podima od definicije disperzije: . Primedba 1.) Primedba 2. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veliCina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka: M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl =M(XJ+M(Y)+M(Z). . a) M (XY)= 1.5.1=15.ltcmatlckog oeekivanja. 367 .i. 8 8 8 8 ' 8 . M(X)=7. +X2P2)+(Y1P~ +Y2P. .1 +9. =(x . Primedba 3. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovoljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0. uvedena je relativna Inera rasturuuja: (3) 1 3 8 ( 2 2 3 8 ~.53. I227..-M(X)j2p.6+5·0. b) M(X+Y)=2.3 =3. koja se zove koeficijent korclacijc .-M(X))2 p.0.. 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12\ 2 "'5 ..0.= E (xi'-2x. Matematicko ocekivanje. xi' p. 0.3 4 5 6 5 4 3 2 1 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 3 6)~-"- . Primedha 3.= 1. 1 razena disperzija jc D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13.= i""" 1 .1 0.. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<._M(X))2p. .6 0.

D(X)=67.2.2.-.- n=30 1 1232.=3. X. D(X + Y) = M(X + Y)' .17. D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O. . D(X) = M(X').82.6 1234. M(X')=O..33 f.. 3 0.23 f.S =0. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli: r""--r-' ..r... tada je p. X=( 2 0. Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni tackama (x" /. 10). M(y)-(M(Y»' = (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -. -. ~ =D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y). f. .1228.(M(X)' = c' .x.. (5... O.. =1 x.. a) b) (O~6 0~4).6404..4. ). a) HII .. jer je D(C)=O. +O..--" /.24+ lP=2. 3). _ _.4x.-.paje X= D(X)= M(X')-(M(X»' = 3. =3 .M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X).Y»=D(X)+D(·· Y)= rnatemat'k~_X~ . lz formule D(X) = M(X')-(M(..5+( . b) c) x 4 =4 HlI II . 4) i prikazan je na s1. (1.(M(X + Y))' = =M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 = =M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' . 1230. (2. .10 .5' C'+0. = 0.CM(X»' = =M(C'(X .... .6 .. _-+-.. 1231..=6 f. =0.0' = C'. I IIII f. '6 + 4 1111111 ' 6 + 9 ' (. + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS. tj.)._'___ 1 ~r.5=20 (D(CX»=C'D(X).21=35' M(X')= 1 1233..-- D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5. Oceoe iz Skupljanje podataka Frekvencije Relativne D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)= D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X)... 1229..1 D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX ..-.=1 x 2 =2 (X 2 >x .X»' dobija se da je M(X')=0. 1111111 M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+ 4 '6+ 5 '6+ 6 ' 6 6. =2. •=0.=2 x.4 /\ O.. 126.=3 -~ _ . . (M(Y»' = D(X) + D(Y).=5 IIII . • = 0.... D(X .Y)=D(X +( . M(X)= C '0. x. .. X = 0! l ~ l D .C) .6x ._-+-Ukupno . x. Tako je P. Iz sistema 0. = 1-0..6 = 0...-~--.~v:1ije =D(X)+D(Y)+D(Z).13 ---~ D(2X) = 22 D(X)=4 .5' (C')=C'.6xi+0.=I.-~--._/... D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45.. e) f) III ---....2M X.20 f4=7 ~+II /3= 10 Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se: ~--.4x~=2.. =0. Matematicka statistika c) 1236. 1235. d) 7. (4. (3. =0. 6). 7).2 dobijasedaje x... .

jn. 39. a) Mo=8. 14. 7. G '" 4. 28. 17. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini.237.~--~Xi klasc ~ ~~~-------~~--1 Klase Broj podawka po klasama -----. 1. treba te podatke poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost. b) Mo=37. X =4. 7. gde je n bruj elclnenata uzoraka. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila. Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se niOdalna vreonos[ iIi. pa za to biramo 5 klasa. 2 3 SL 126 4 5 1243.77. 8+ 10 a) 6. 30. 19. b) Nema modu.38. 8."21. 1239. trebalo bi izabraIi oko 7 kiasa.'r ~j j 1242. 29. 2 b) 15.p~~_ t==X 5 =_120il~I=_=~~ ~= 1_~= ~ ~~50 ~_ -I n Na s1. H "" 3. 12. a) 1110=21. x". ~~~.-. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela relativnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn. 19.I ~~=~~-I--~~-::~ li~bl'--- Sredina I. Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln: 11 ~~---~~ ~~~-. K.28. 1245. 51.8. ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5. aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini srednjih clanova. ~~~-~ Frekvencije ~--- I --~1 l 1238. 10. Varijacioni razlomak jednak je R=Xma)\. Me=21.. kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). Me=28. Medijan" je jednalea srednjcm claDu. ".36.oeg.:f:lj~~Lt-_~~~. 31.I~~~- -- ----~-~-···~I I~ 1- -.~Xmin= 130-}O=100. 1244. G=27. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka. K". H"" 5. Xi.81. 127. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon raspodela frekvencija.75. SL 127 15 10 5 SI. 5. 1241. Braj klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc k~-. 1240. aka ih je paran broj.15. Me=----=9. 128 30 50 70 370 371 .}-····I [~~~~~r-~o~='=-~~~-i~o-~-::~ ::f:. ~-~--. 13. 1246.77. Prema formuli k~~50 ~7. >'=4.25. U ovom slueaju Mo=3.

Uputstvo.'-~cij~"f~~0. koji cine histogram raspodele. 6) 0.ekv-.085. itd. 1251. 8) 0.06.2 0.131 ° 2 3 4 5 koloni 0. = 100 =0.5 . Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika. 10) 15) 11) 0. Relativne frekvencije suo 81.25 0.D18. 14) 0..Q2S. 130).138.. 12) 0. .=-atrvne fre k vencIJc.. 129 1249. r..099. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj navedene tablice.. y I I ~ I I 0.086. zatim 3 i 4.lJumo re d om 0 dgovaruJuce reI : b" .9 D.020.B 0.15.3 0. 25 1. 129. 0. kao sto je to uradeno na s1.. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevirna 1 i 2 jednake.115..017. 9) 0.. 3) 0.5 X ° 0 10 20 3040 50 5070 8090 lOa 81. 15 1.10 /L-'-_ 0. 7) 0. 130 I I I 1 I 1 1<:<1 IMe IQ~ x 90 x 10 30 50 70 SL 132 372 373 . Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni pravougaonici) I~-. . 6 5 4 3 2 0.04. dobija se poligon raspodele frekvencija. 4) 0.'-"""·J.ti~na f.. d O.5.2 0.oj -grb~. 1 ::~r 3 y 4 5 50 40 30 20 10 k I~-icl.. (videti sl.096...6 0.3 0. 6 /"=100=0.. _ . 0. . cesto se rezultati prikazuju na sarno jednoj slici.1247~ f. Y 1. 13) 0.15 0.071.~.. 50 1.082...'=100=0.082. Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija.00 0.25J~.Of.-~------~-- 1250. 4 1.. n Odredimo najpre relativne frekvencije /.1 5 0.05 Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi. = 100 =0.25.7 0.040. =100=0..30 0. Primcnom obrasca f.. 2) 0..1 81.016. b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti): 5) 1) O..

. Mo=39.Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena. K v =0. x=2.7 -0. n Ova jcdnakost cesto sc koristi [~-rilikom izracunuvunja srcdnjc vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi.2+ 3. J.R6 m'/s2.5f. -----. _50_-_(~±25) = 48 4 50 ' . +J. 812 = 20. U odnosu na srednju vrednost. unda se lllcdijana [acuna prema obrascu: n b) x=2.) x= 6. 1256.9 . Srednja vrednost za osnovnu populaciju .8.125.6+ 2. Aka su podaci grupisaui po klasama sirinc d. Kv= 1. s~=24 .kumulativni zbir frekvcncija po klasama..37.ie X = 3..44....5.2. S"=-- " 24 11 ' 1---s=yD(x)=l. Disperzija je D(x)=2.. Za modu se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju.7838. +J. 1263..-. 5 2 =7. vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc reprezentuje osnOVllU populaciju. (50-·25)+(50-15) .1 -11. 1 =a+--«x. Primedba 2. IJl_ gde je L . naziva se mcdijana. LJ datom primeru je 50-25 Mo=40.. Vrednost obelezja x. d frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana.+ 1 gdo je L .6-1. h+ 1 j. +1. 1252.5 3 5 1 5 6 3 6 7 3 8 [edam 4 6 R X 2' }{:> uzoraka X} =4. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost x=E(X)=~(Xl (1) Me = L + d . Tako U ovom slucaju.5 m/s.) Primedba 1. 2 1 2 1 2 4 5U 4 1 4 j . D(x) = 6. 5=2. 1253.+ .85.6.5 --0. X" =8. U datom primeru imamo +x 2 + '" +X. 1254. a 1..4 --0.. -a)+(x 2 -a)+ '" +(x. si=J ('. X=41. Q3 deli raspodelu 75%) :25 % i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi kvartal. Me=40.7 + 2..9-1.=O.-(f.)(.3)= 1235. imamo 1 X = 1235 +1'6 (0. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik: Braj poena Apsolutna frekvencija 1 2 2 1 D. ') • f' 1. 1259.75.S. (Q.. koja raspodelu deli na dva jednaka deb. + . Aka SD podaci grupisani klasama sirine d.}= Me = 40 + 20 . =3.8.donja granica modalne klase.. a = 1235.3019. . 3 2 3 2 3 1 4 0 5 2 6 3 6 1 Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi Braj poena 1 Apsolutna frekvcncija 2 Za treCi uzorak tabcla jc Broj poena Apsolutna frekvencija 1 Najzad. +1.0. ")(2=3.0. a) x=2..8 + 0. sa medijanom. - 1 sirina klase.) 1262.sirina klase.1·2()----------=483· X=48. +D.. K. 375 374 .-a». a) x= 4 . D 1 razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi. koje prethode klas.donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana.25. za osnovnu populaciju imamo Braj poena 1 Apsolutna frekvencija 7 Srednje vred nosti Xl' .. 8=17. D z razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za njom. =0. Dna se odrcauje obrasccm (2) Mo =L + d ___ + 2. d .8 + Primedba 3.5 + 1.5 -. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. x=41. deli raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal.625.

dx=ln16-1.=x.Sn+9-0.=40 56 40 x=-=7 y=-=5 8 8 l'Xr = 132 l'X. Ymin=l za x=O. P= . ".·~·5i i Y.~.._. pozitivna je za svako x.6 -In 16..S. c) P=4-8e.93.. x-I 2 f o Si.= 56 EY. 133 Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je 84 r r' 0.Y.-----. Ako je Irl <0.. .--------.--" 3 4 6 g 2 4 9 -". -~ 36 16 .~. .._. r=0.35937. ~ 2 y(1:X..395. 133).50 x i y su neznatno linearno povezani.. y 1272.70 postoji znacajna linearna veza. . 2 ' ) gde je X. b) Funkcija je definisana za svako x.-....-. 27 3 3 X2-6X+9 1273. y..Ako je 0. onda je povezanost izmedu xi y funkcionalna linearnog oblika..-~ ---- . r=0. P = 5 arcsin 0.Ako je 0.5ln2. 376 1271.---~ X.~ ~-~-.25. ~. --.. nema nula. .. 1268.1 za x=l. .'=56 SI.y. Xi=Xi-X Yj=Yi-Y 2 X i1 Xil'i y2 .-~ -4 -3 -1 -1 .. 1266.-. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 134.... RAZNI ZADACI 1269. b) 16 25 6 P=-(1--e.--~ 1 ~ -·6 -4 -3 -1 . 134 377 . Ymax=3e.Ako je 0.ce se daje obrascem (1) 1: X .1264. 24 12 ..50~lrl~0.. .70~r~0.. P=2SP:"16 dx+2 2 'f~~i5=-(. onda x i y nisu linearno povezani. 1270. Koeficijent korelacije r najee.~--- -~-'-'--..-.977..90~lrl ~ 1. y 132 56 Primedba. U datom primeru odgovarajuca tabela je: r --. 16 9 8. postoji visoka znacajna povezanost izmedu obelezja x i y. sI=3.896.~ 1 __3. a) a=b=l. d=2.---~~-- 4 9 16 x 8 9 14 49 --~ EX.- 1 1 0 1 ------~-.76. .-'"--. 0 1 4 16 ...)(1:Y.1 0 4 5 ..25~lrl~0. borizontalna asimptota je x=o (grafik sl. r=0.-~--.Ako je 0.1i=84 1'7.~-.1267.).85. 9 11 7 2 4 7 2 3 4 4 12 28 -.90. VIn GLAVA 1265.~. y=(X2+X+ l)e->. Za odredivanje koeficijenta korelacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom. . s~=3.1 • y 1 ~....= y. .'--5)2 5 5 dx=7.-----'" ..

\ 11 x ReaIn a reseoJa .:.41n(1+~2)./4 . Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini sin I b) p= j ~~l)i o r x 3 32 dX=9. 1277.t. _ _ 1285.2<x<+oo.:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje: V= T). 1279.. Vrednost datog integralaje 7~_~ 6 1286. a za treci integral smena je sln2x=t. Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x =. b) Za x'.135 1283. a data jednaCina ima jedno I . k E ...J4+.. V= ~.. a) Za x?o 1 smene 11 = ~. 65 rea no resenJe po x. Iy+ 11 + ly.a'.f ~n2x' cos2x dx.' .. Skup resenja date jednaCine je 0 0 0 {-I. 12S0.2 = l3uv..:i . b) p=-2.ln27 . q=3. proizvod sinusa i kosin usa u zbir sinusa.~) = ~ (4a 2 . dv=.:.) 1276." 3). u = 110 v. -{l: ("-1)-.>/ // 1275. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homogenu 2V' _7.--=-i svode datu jednaCinu na homogenu 2u 2 .63 . xdx. 1)= F. 1287. ___ 71. Dati integral se transformise u zbir tri integrala: f cosxcos2x dx+ Jsinxcos2x dx+~2 .1n20n2-1)' (Smena Inx=z). Resenja koja n n . 4 f U= arctg .1274. sledi da je 4- 3y2 3y2 " (_I)k SD X=8+~ . 4l arCSIn (y2 4 a~ 3») . anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0.. J 378 379 . 3 (smene: u = 2 x 7 • 3 -i 1278. q=2. Smene: ..~ . 5n 1[ zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .5. (2X -. ' Z //. xdx. I to x = . Data jednaCina se transformise u x+l x-I 5 homogenu 20u'.+1. Odakle se dobije da je u = -2: v ili (Parcijalna integracija: u=arclg2x. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme sa osnovom 2.5V' +4uv=O.~j-l dobija so ho2 mogena jednacina v ./4 x-2 x+2 1284.= v. -~.= u . Smenorn . .. 2/3 y! 1282.UV~ 2u 2 = 0. (Parcijalna integracija: i. Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa. p=-2..4+'2. U ovom slucaju data jednacina nema realna resenja po x. Resenje date nejednaCineje intervall~x<4 y'+ 1 ( ~\ 2+V3 ). LI 3 I I SI.uv. dv=. 4}..:.. ("-1)+21n(2+2~2)+~ In2.) 1r/4 rr.j1+4x' . 1281. dakle. -1 i smene 11 = -1 =-. 2. x = log. a) p=-q.11>-Z-. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 135..2 = o.

---.... -::---yU Z 1297. x = .x. 16 _n Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a .. tada je =(logx2)'z 1-.+1 +... -lJU[9. Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobijaju se nejednacine: .3 V x = 3 (smene: 3 3 + 3'3 = u). 2 1:0.+1~0.5. +(n-1)+n n 2 n n(n+1) 2n n+1 2' Kraj dokaza. 2 b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein: Kako je a..-t:. (1 ) P=4~+3 n.5."--V'n' ako je ab<O) . {0. 5}. + 1=.... :0.. .. 1292.4a~ +4a n+ 1 1=.. Ako se sumiraju nejednacine (1)..-.=--~'-- x x 1 +2+3+ ..:.1. 2.5(2cosZt-1).a" r. n n-l = 14' a.. . poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje (1+an)~2n..-.. . ~--. 1296. .. ~ + an:o. 1301.. a) b) XE[ -~. __ 1_)) ( 1) n-1 2 2 3 3 4 . )(l+a z) . a) b) 1293. jer je (log 2)·z(_I_+_1. a) !(t) =. an = 1. 381 380 .4aI +4a .1. : .+ 1.:... a+b) i C(IOg2( -~). 1294.. 2]. + 11. +a n)=n+2. Time je dokaz zavrsen.. a+b).12a z + 11.+ a ?'vr. +CD l 0) (apscisa tacko C realna je k. +~1+_1 __ x I · 2 2· 3 3· 4 (n -1) n =(log 2)'Z(( x \ 2a. a 2 . XE[ -8. 4a z + 1 ":.. + 1. t= +3 +2nn... 2--'!>V a (l+a . +1' .J"4a:+l ":.. dobija se ~'.. l .j'i. +2.. .. P=2.J"4a . A (0.12a. a) cp = 60 1300.. tada je 12a. .b k (k + 1) 1+2+3+ .:.. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini.. g(!)=0. =-n-·1og'. 1291. +~4an+i .•• an' t=(2k+l)n.~ -~..12a n+ 11· 1 Iskoristiti identitet logba=--·· log. 0 . 1290. r a 2 -'. 4an+ ":. 13a 15a 14 )= 1-!)+(!-~)+ (!_!)+ . 1299. B(O. Podimo od ociglednih nejednaCina: 4a ... 2 !.+11=2a.. ..~.1289...../2cos t. 1298.. x = 0. 1295.. n. +k=-----..2(a 1 +a z + . + 1 . (.=~. .=---.. a) b) a+b=O. n=O. a z . (a>O) .4a~ +4a 2 + 1=~4az+i ":. Proizvod ovih nejednacina daje l+a l+a l+a ~ . i= 1.. b) c) -T "-'T . x= -3.J"4a z + i+ . U1 OJ U [1.

.Kakojea 2=laI 2. cime je dokaz zavrsen.. . . ~~"!_ 1:1 + (: + d _ a+b c+d 11305.. Dokazimo implikaciju la..dicka sredina d va broja veca od njihove geomelrijskc sfedine na sledeci nacin: . iz nejednakosti (m-a)2+(n-b)2+(p-c)2~O i (m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2 ~O.~o Y V ab . dobija se la+bl=y'(a+W=y'a2-+2ab+h2~ 1304.W~O 2 2 (1) ac-bd~-·1. · +ak+d~la... Ocigledna nejednakost (a-b)2~O. (2) rna+ no + pe~ 1.-1310.... dobiJa se (1) a 2 + b 2 + c2 + 2ab + 20c + 2ac= 36... Kako je: 3r::. la + hi ~ lal + Ihl. 1309..1-'!hI~:Tbli = (a 2 =laI 2./2 < a + b < . !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll ~ !a+bl+l-hl= =.:>0'~+b)'i ~ .I+la21+ .2 + 2ab + 0' ~ ~Ial'-. · +laH. Dokaz se izvodi indukcijorn. y cd =.2'1.0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' ~O se postupno transformise na ovaJ nacrn: (a-b)2~O -= a2+b2~2ab -= 2(a'+b2). b 2 =IW a 2 b 2 c2 ~(a+ b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c. 1303. ~~1.l= =la. ab~lal'lbll yx2=lxl.''''-2-.aka je po pretpostavci a 2 + h 2 + c 2 + d 2 = 2. . Ibl+IW=~Ual+lhD2=IQI+lhl.y abed. +la. Iskori:Jtiti to sto je aritrL. c2~c2-(a-b)2. 4 .bd)~O.a)2.. (a-cj2~O i (b-C)2~O svodi se na ncjednakost (2) a 2 + b 2 + c 2 ~ ab+ ac + DC.[2:::2!. dobija se da je (1) ma+nb+pc~l.+a 2 + . Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethodnDg zadatku.'a2+2ab+h2. !a-·bl = ~(a-b)2 = # .!al-Ibl ~ ia+bl· 1312. 1311. / ----. Analogno iz nejednakosti (a-c)2+(b+d)2~O dobija se bd-·ac~ -·1 iii (2) ac-bd ~ L lz (1) i (2) sledi tvrdenje lac--bdl"~ 1.12¢>ja + hi ~. '2---.. +akl~la.. la + bl = y'~hj2 = ~-. mnozenjem ovih nejednakusti dobija se = ~I::: Ibl )" = lal-Ibl· 1313.1 ah + v" cd:..i+la21. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka. Dakle. Ako se nzme n obzir pretpostavka a2 +b 2 =1. Zbir ociglednih nejednakosti 1308.. lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel ~ 1.2~~·~ + ~2--. Ako se kvadrira data relacija.2 + 3c 2 ~ 36.. odak!e sledi trazena nejednakost.!-:-il. K./2¢>-" "./2.ik .I+la21+ . 1307. dobija Se tvruenjc. + 31.. 13l4. =~(Ial-Ihl }'=!al-lhl. b 2 =IW.-.' 3r--3~ _'_ --···-4·---~V abc ~ -= a +h + c+~ abc ~4 ~ abc =- =a+ b+c~3~ abc 1306. odavde se dobija tvrdenje a 2 + b 2 + c 2 ~ 12.:. Za n=2 nje je tacno.1302. Cime je dokaz zavdcn. b2~b2-{c-a)2. +a21~la. i ab~-lal·lbl). +a 2 + .2ah+ . tvroe- la.I· 383 382 . poslednja nejednakost postaje 2 (a+cf+(b-.----3---~4 abc. . tada poslednja nejednakost postajc 2 2 a + 2ab + b ~2<.I~~ihI2 = a2~a2-(b-e)'.--- =.-= r---'-------.. h (1) i (2) sledi da je 30-"2 se svodi na nb.2 + b + c +d +2 (ac. . gde je cetvrti pozitivan broj¥abc: a + b + c + ~~i-. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka.=-----'-'----. a+ b + C r-- ~~laI2+2Ial .

x'.I+lazl+ ..I'. X= 1330.. Smenom v'x~ 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik y = III ~ It ~ 51. 6. ~D... pa je 1~x~26. 1320. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran. (~)O'S10'X=t. Za m=1 dobijamo x= 11 ~ 3y. kEZ. ~~<m< ~1. a 3 3 3 X +X. 8. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . " 1329. " S" 1324'6<"<6 . + 11. cime je dokaz zavrsen..'x. + k.. ~1<x'. 3020303.9.0<a<4.=t --3t. Posto je 0. 1316..tadaje (2) 1331. " mE( 1 +w} c) mE( ~1. 3000803. Nekajea. a odgovarajui:e x 9. pa je N = 13k+ 3(x+3y+ 2). zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd .. kEZ. a) b) ~w. gde je k.I. 3 i 9. '.. x+ 3y+2= 13m... 3090503. Smena 1335. GrS1o. Brojevi 106 .. Funkcija je konstanta y = 5 za 0.+a z + .=x.m~3 >0. +la.y. (y>O) svodi datu jednacinu na oblik paje 2'. 1328.. 1334.a+b+c+d'.. mora biti ispunjen uslov 6'.. tvrdenje je tacno.0. Trai. ly-·21+ly~31=1. sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8. -·2<a<4.. 1327. Kako je 64 =1296.9. x. +x.. onda je 0=1. Rezultat: x=l00. Ako se periodican decirnalan broj 5. x=( ~ 1)k+ 6 + k". Y' 10z = 13k3 + 9y.x ~GrSIOgX =~~.. 384 .. Zato je 3 . Posto je N deljivo sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13.9+3'9+2=38.Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la u . 1325.. 1326. ~1 1332. 1338.. Kako je x+3y+2'. 5. c=9.O. 3 i O.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje xZ+x-z=t'~2. O. 1333. redom 1.1O.I+lak+. Na osnovu pretpostavke irnamo da je 1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4. 1337. P(x)= x 3 + 2x z ~3x + 1. 6..10 4 = 13k z + 3x. Realno resenje t=2. +a 2 + .. 1317. (2m+l)xZ~2(3m+4)x~(3m+4)=0. Zbir na levoj strani grupisati u obliku (tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") ~(tg 27" + ctg 27"). ~~)U( ~1. 3030703.la. a odgovarajui:e x 9. ~3<a<6. t. 106 + X • 10" + y . Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj. y moZe biti 1. + 3... +la h+'1. potrebno je da konjunkcija bude tacna logz (mZ~ 13m+44)~2 =0 /\ log. +a. S. 8. Smena 1321. + k3 = k. 1322. <a<2." Iy + a H 11. Ij. dobijamo x=24~3y. ~D U(1. XE( ~ w.x'.l1 (smena log(1~9x)=y).3. 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak. X . U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd. data jednacina ekvivalentna je jednacini 1315. 10' + 3.la. 2 i 3.I. Iz (1) i (2) sledi da je la .. +a. 1336.3 transformiSe u njegov 6 racionalan oblik 13 .=y.. 1319..':-=-1 = y 1323. 1318.3 a 5. Kako ova konjunkcija nije tacna.I'.. 7.eni brojevi suo 3080103. b=2. Data jednacina ekvivalentna je jednacini t 3 + t2~2t~8 = 0¢>(t~2) (t Z+ 3t+4)= O.I+lazl+ . a X. d=6.. =x z = 1. 6.. + w).I dobija se (1) la . Za m=2. ni za jednu vrednost parametra m. y uzima vrednosti 5. +ak+. Posto je x .. ~3) U ( ~2.. x'.+ak+. +a z + . ~S<a<1..10 6 = 13k. Iyl + la H . ±3 + 2k". 3850203. m moZe biti sarno 1 ili 2..

S obzirom na pretpostavku zadatka. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine: 1. Iz (1) i (2) imamo 3-b 2-b --=~-~=ab+5(a-b)=1. a ) I z Je nacme x+ iy=---. z < 7) cifre toga broja. mora biti a = 2. mora bili y=O.2 sin (1000x-~) cos (999X =sin +n =0 (1000X-~ )=0 V cos (999 X+~ )=0 k. n .-~) =0 =. b = 4.y=l+tz ' Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena kriva (x+~)z+ y2 =~. (490. imamo 5z= 3x. 2=210g 12 3+log . Dak1e. z (x. pa su trazen. Ob e k .Kako je 74 = 2401. -. 49 + 3 =248.24 =0.sinx".=2 5n za X = 4 .l) zak1jucujemo daje: (sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii (sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O). 2 = 310g 24 3 + log242 = 3 1 3+log32 =--+---= pa vaZi log324 log224 310g 32 + 1 ' 3-b (2) log3 2 = 3b-l . onda mora biti k=l..~--. 1339. Ym. Neka je traZena osnova sistema x. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.cosx".. Neka su trazeni brojevi 4x i 4y.. b) X2+y2=1. 2 . Kako je 64·91=5824. Kako je a=10g . Kako je y < 7. 1342.2 18=10g 12 3 2 . Kako je x< 7 i y<7 dobijamo da je x = 5. Slucajevi a+b+c+d=8 i a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir. paje traZen. d = 1.+---. sto se moze proveriti kao i u slucaju a+b+c+d=6.Sill ~3 .cos x = 8m 1999x¢> 2 .. 488) i (166. ~-l.54 = log2423 . lskoristiti resenje pretbodnog zadatka. Ako su x."-~. x . c = 0. Prema tome. 160). onda je 7 2 x + 7y+z =9 2z+9y+ x =40z + y. 1 +x . Iz (1) se dobija (2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13. Odavde sledi da je: x-y=ll\x 2 +xy+y2=91 iii x-y=7I\x 2+xy+y2=13 iii x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7. trazeni broj je 5 . nEZ. 1344.2 2= 2 1 2 1 10g. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja (-I". 0+X2 . 1343. n. Y. k" SD tacne a k ' x = 2: • kn 'onJun "cIJe "0 Je ' k E Z.l..sin (1999x-sin (x.sm 1999x=O 2 =. Tada je (1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k. x=~2'. a=b=2-~2.2t 3t 1349. na1azimo da je 2 1+ t 1+t2 1-2t 2 3t X= l+t2 . Odavde je a+b+c+d=7.. onda je (1) 2-a 10g32=2~=-1' Slicno je b = 10g 2.2+2 = ..0+ 1 = 1333=x 4 +x 2 -1332=0. 5). X4 . 3b-~1 2a-l 1348. 386 387 . 1350. 1341.5--'.. 1345. Tada je. =Xk=1~06 (~+kn) V x"=9!9 (. . c=~-2. 10g312 10g 2 12 210g32+ 1 210g 2 2 +10g 2 3 1 + 210g32 1346. Y.-" = ------------. odakle dobijamo da je x = 6. d "' 1 . <:::> SIn x cos }-810 3" COS x. broj 2401.. Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. 1 +X3 . +nn) 1347. Sarno prvi sistem ima realno resenje (6. Z = 3. brojevi 24 i 20. y 1340.~--"~ =+--.

5 sin 67. Opisuje elipsux 2 + 9y2 = 9. 1359. dobija se e1. c.. f (x) = 5 . X' 75 R e. b. Smena x 1355. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8. ). Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku.5° sin 60"(cos 67. 24.log (k . (~) x+4 = 1 .5° sin 67. Za+3r 2r 1360. IL. ) = 3' (27 + 9 + 3 + . (. 1363. 2' (4 + 2 + 1 + .' .sin 150° 1361. c = 2.5° 0 (l 247 .'Vivalcntna jednacina cos (Za + r)x . n n .. tada je b=a+r.24..5" = sin 60° sin 60° = sin 7. b = 5. Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje 114x2 .e Na osnovu pretpostavke. 36. x +4= 0 "" x = -4 .. 1364..5°) = sin 7. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj nacin: ng 9. ili 54. d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza. 2' . 1366. 2 }. 1353.. 3.114 . a = 10.5° cos 7.e (l b -b) ~. c=a+2r.S" . s=ln ] (e e . 2<+ 4 = 3" + 4 . n E Z.V q=-. -~. d=a+3r. 3 2 Za x=-dobIJase d ' aJeq=.. k. s = In 3.S" + tg 67. 16. dobija se sistem 1) = 5044.1) = 389 . 1352.> Xk::::::: V Xn = . dobija se 114 + q-2) -97 (q + q-I) . (q .enj3 ove Jedna~me sux = 247 V x = .97x .1351. sin 2tx = 0 1m n:rr: ¢.cos (Za + Sr)x = 0 "" e sin (lil + 3r) ..1 <x < 8.5° cos 67.~. x' .7.L 10.5 0 cos 67.. .. n > • 2 (logk + 1) logk . IT 2IT = sin 15" sin 135° cos 120" . s = -'In (3 2 1358.sumaje 0.2Iar. + V2).tg 7.5° . 2 6 1362. 7.97 = O.54. 5. posle odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je jednacini 1354. +~f l + + =1· ~ = t.5 zax = 2.325 = O.mn. 114 2 3 Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q.5° + cos 7. Kako su a..5" . q. x = -~ {-2. x = .. n E: Z .1 4 2 S {/I ( .1 Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je al(l+1) 194 (1) q+1 5' Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1).clg 67. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2(3 + V3). Kako su oba geometrijska reda konvergentna.1) = 130 !\ q .. 114 (II 1357.. 1356.36. Niz je 16.

Kako je an + 1 - + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I . lim an = 0.to .. Zaista za n = I (2) je lacno . Logaritmovanjem dobija se log V (1 + XI) (1 + X2) < log ( 1 + _ (IOg(1 Xl + X2) 2 "" + XI) ~ log (1 + X2)) > XI (I = -1 . Odatle sledi da je CI = -~ .2 = 00 Resenja jednacinc (4) su a = 2 V vrednost niza pozitivna. Neka jc n = 1 in = 2 .b an = CI . Uopste je 390 391 ..vodi na difercncnu jednai'inu 1'+2=5Id l _61' "" ?-5r+6=0 "" 1'1 = 3 V 1'2 = 2. = Zato je a" = 3" V '1' . pOSIO je {lfd I = V2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . a" + b a +b 2ab a2 .. Odredimo konstante CI i C 2 tako da je al = 3 j a2 = 1 .= 19 .3.o). an = Analogno prethodnom zadatku: = V2 + an + an > O. onda jc lim an = 2.tg . 1373.. Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni prelaz. POSlO je granicna >-log (1 + ~X2) .cos f3 . jer je nejednaCina (2) an < 2 ispunjena za svako n EN. tada je 3CI Clanovi niza se dobijaju izjednakosti (1) al = V2. tada se rekurentna formula ."" 2 b 2 2 2 cos f3 .:> i C2 = 4.5 (1 11 . Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli na slcdeCi naCin 1370. + 4 .. tj. Na osnoYU principa matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako n E N (n '" 1). ak < 2.- 2 a" = 15 1 ((l+l~" l 2 ) - (l-~") 2) . -2-. Tada je (2) ispunjeno i za n = k + 1 . Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije f3 ex y f3 19 . (I" 1374. a "dane sledi da je [IXI) . 3" + C2 . Opsti ~lan niza je all = 12 + an 5 an ::::.1367. 2" .. Ako iskoristimo poznatu nejednakost Va[) . a n +l = V2 + an (n = 1.2. . .= 2 . Ako stavimo da je (I" = I' . 1372.-. ~3" 1371. dobija se (4) {/2 _ ( 1 .a" .jer je al = V2 < 2. -:..2 = O. niz je opadajuCi. 00 + V I + 4il) . f (X2) > f (XI. al =-2--' q=-. Neka je (2) latno i za n = k (k '" 1) . Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo.. da bi bio konvergentan.cos ex = cos y . 2n.. a+h imamo V(1 + XI) (1 + X2) < = 1+ Xl +X2 r7"0~' (1 + XI) + 2 (1 + X?) . Iz (1) posle kvadriranja sledi (3) a~ + I ... Niz je ogranicen odozgo. 1368. 1369. X2) ..

Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo 2 2 2 cos a = b + c ~ a . a2 02 + b2 _ c2 abc 1 ctg{3 = . 2. .. y s (-i. cos 21'" 0).=:> {3=2 . b Kk 0 JC tga = . n. ta d' a ' a JC b a tg ex + ctg ex = 4 sin 2a. = 53°7'48". Xn = n n.) . aTe 2 . k E Z .) n.. abc Analogno 1379. ctg{3= ctgy = 0 2 + c -Ii abc 2 1382.) V x" = .. 2R 6R b) a =RV2.(ctga + ctgy) =- 1 ('b}+c _a abc 2 2 2 2 R+ a (/+b 2 _ : f abc a2 <> + c2 _ b2 V2 V2.Zae cos {3 2 2 a + c _.o).b llab log-.= log ~c:. k + cos 1 L.sin 2 21 = 0 1\ (sin I. 2 "" b" = '2 (a 2 + c2) . .b = Vab 2 2 4.9 (-i + n:n.- 1\ 1\ x (cos 2x + cos '2 > 0 1\ x sinx + cos '2 > (J ) • 392 393 . Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini R.:-2 2 ~ a.= 1. sin (SOX ..I ctg a = -. Xk 2" + Ie n :n. Data jednacina ekvivalentna je sisternu x cos 2x sto sa relacijom a + {3 + Y = (3=-~-. iz dale relacije sledi da je 1 :n. ae = b 2 • Obrnu\o. ·Ri 1383.. =:>{3=:': Ako primcnimo kosinusnu teoremu 2 2 7 0 = a + c . <f' = + 2x + 3 = 0. sm". SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na: cos t = sin 1 + 2 sin 21 "" sin t cos t cos 2t cos2 21 .a . Rc~enje date jednacinc je Xk = log2 (i + \:n..i) sin (49x + i) = 0 "" = .... 2be b 2 + c2 _ 0 2 ctga = R. = 2R ' pa JC .= 0 . X smx + cos c. 2 => ex = 15° ~ a f3 = 75° .b" - I =... a + b2 _ c = 2 ~ (b 2 + c 2 _ + b2 + a2 = 50 1 (i + Jar. 2 R = "" _ C2 ) "" "" cos (x R ) -1) cos 99x .. k :n.I time je dokaz zavrsen... 2 . dajc log2 a +y . Xk . EZ. a . b=VS' c=VlO' ~ a 2 + b2 = 4Gb ~ ~ +% = ~ a. 3' 3' 1384...1\ a+{3+1'=:n.3 = 0. Y . x = -3. -cosx+-smx=cos99x . . a) tgz = -3. 1381. cos{3=. k E Z. 1377. . lz sistema a +y {3=-2. cos I.2x .

+(tgn .-l _ 1) f(n)=l+ a-I (zaao' 1). .= () A cos ~ .. xn ---+ . dobija se fen) =f(l) + a 2 +a 3 + .cosk sin (k .. 1» J gnlpa 1392. dobijamo trazenu sumu S.= 0 e 2 2 4 a-fJ a+fJ 1 394 395 . U Dekartovoj ravni to je osencena oblast (s1.x ild. bice 2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <..k EZ.cos . x fJ 1 ' tada Je 1 )' = l' . +a n • Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se a 2 (a. S= sm1393.1) cos (k .x i Y = 3 . y cos a ="2 ~ a="3. k .4"cos--. 'nn .> x + y > 2 k A Ax+y<2k+1.2 cos ~ = lz prve jednakosli sledi da je ex = jednakost I n 1 a-fJ () ..cos .1) ) = cos (k . n a) Ako sc zameni n V3 = tg 1 3 = ---n-' cos3 d ata f un k·· po st' 'e elJa aJ ~ cos~ oa+fJ --2 ...tg 1) + (tg 3 ..cos . sin I =tgk-tg(k-l)..+ . Na osnovu prelpostavke imamo : f(2) = f(l) + a 2 [(3) = f(2) + a 3 f(4) = [(3) + a 4 -----------------fen) =f(n -1) +a". 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 . Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 .1) cos k to je = 1387..= 0 1 1 oa-fJ 2cos-22 1386.. 6 6 n. S = (tg 1 . .2.. fJ ' koja sa drugom dajc y = 2 .0 "2 2c c b) s=a. Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan. 2 Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je svaki sabirak jednak nuli. . (cos-.. Odatle jc sin . . = Jr Kako je ex = 1391..Re~enja date jednacine su : n 5n ~ xk =-+4kn.2a-fJ_ -0..tg (n = tgn.2 .. J[ Kakoje 'sin 1 + sin(k ... Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1.tg 2) + .kEZ. zatlm sabercmo dobijcne jcdnakosti..tg 0) + (tg 2 .1) cosk sink cos (k .(k . ..r ' 2 ~ a+ R- 1 a-fJ)2 + 4" .. tvrdenje je (/2 Zaa=l[(n)=n.1) cosk cos (k .. Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine a+fJ 1 oa-fJ)2 (c o s2. a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne. Ako se saberu prethodne jednakosti.c ' s2 2 a-fJ a+fJ +-sm 4 1.1) .2 cos~ -2. .x... + b2 2 jasno. 1390. cos(k-l)cosk . Data jednakost se postupno transformiSe u identicne jednakosti a+fJ a-fJ oa+fJ 1 2 cos -2.

Kocfidjent pravca tangente para bole u T (cos a. Iz pretpostavke imamo 2 n sin a . a=5.VT' Zaa=Z'y=x. 1m2 =-15 8 odakle sledi da je ::5 m :$. 307. b) lz jednacine 2 cos cos iii G. resenja su realna za . y=x 2 _2x+1.a=6" n U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° . sin 2 a . a) Teme parabole ima koordinate: = 2px i kruznice 1394. 2sl = 400 Dodirne tacke su A (25 10) . Zaa=O.y=2cos (x-~} sada so lako ispituje. n 2 X>"A Jcrn = VT' a I " . p=2·'l'5. o 1396. 1 1 taL"" <ruZlllccml = . 5 / Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l tj. 4 BFA = 90°. Ymin = 0. c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:. imamo Dakle. 'f 9. dobijamo trazenu relaciju (Xl V=-p'n+-p n= 121' n.sin a = 0. 16x2 + (x-~) ='~ l = 12x. str. ti· b=4. 1397.:::: 1 . 2.:.2 2n. Iz uslova da prava 3 III grupa 1398.~) = m . x = -3. + X2)2 + 4. II grupa 1395. a) a = 6 . a) Presecna tacka parabole ( X - l £) -+'l 2 = 4p2 je . b) Nule XI=X2=-1. A (~. X3 = -4 Ymax = 4 za za x=-l. 9a 2 + 25 b 2 = 625 . S "f 2 3 b) V=nf2px+nf o '}£ 4 3 (1~P2 +PX-X2 )dx 47 3 c) Ako eliminisemo a iz sistema Xl + X2 = 2 cos a { Xl .sm a . 396 . :3' B (-3 161 . p=6. 1'(3 J . Pogledati [esenje zadatka 1066. a = 0. y=Sx+S dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! : 92~ + b 2 2 = 25 .Xl X2 (Xl X2 - 2) = O.sin a). b)a=O.. =8 15. 5 a2 _b 2 =9. X2 . a = "2 .

ti. imamo a = 16.ACD = 0. . p = 2mn. str. Vidi zadalak 1065. p = 4./ = 16.IS0° fJ = 2 y.1 )n 4 . 307. b) Dodirnc taeke suA (-2.%X2) +n j8xr) dx -2 . Odavde imamo a 2 _ b 2 = c 2 + 2pc.2y + 8 = 0 i para bole = 2.b) = c 2 .x= 1405. 180" . iii ISO" . Izsistema: l a 2 .BCD. J[ 8x a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--' I v= l~n (9 + 3·8 + 64) 970 3 (nl (12 .zam=V2. 398 399 . x2. \ 2 ' 2.DAC + 4. {a - sledi da ie a = 90° Jednacinaparabole/ = 12x. v (10 10n 27 + 2240 3 n) b) -V2<m<V2.b2 =e 2 ( a 2 nz 2 + b 2 = n 2 2 iii {a .1 = CE + (p + c)2 . 05 4 d) Y = x + 1. )' 1399./)2 = 4 J :ta2 + . 1404.2 a + 4. ti.6cm.3) B (8.0 -1 c) p=f(x 3 +6x2 +9x+4)dx=-. )0 l IV grupa 1401. 51. pa je trazena parabola = &t i elipsa 121'2 + 16/ = 192. x + 1 = (x + 1) (x 2 + 5x + 4) <> 2 (x + 1) (x + 5x + 3) = 0 "" -5 ± V13 Xl = 0. pa je b 2 = CE" + p2 2 2 . 4. A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ . 2 b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki.a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo 2p : c = a : b iii a 2 - b2 = c2 +cac h => a (a .3 2 tj. S).180".a . Najmanja visina odgovara najduzoj slranici. b 2 = 12. c 1402.ACD = y. pa ie CA simctrala ugla4. c) Ncka je CE visina flADC i neka je DE = EA = p. a) Iz sistema a + fJ + y . jednacineelipse 1'2 n 25+36=1. '1'=2' L ti· flABC ie lupougli. pa je 2P he = = 5. Iz WAC sledi 4-CDA + 4. Ij. (8k .ACD = 2 a .ACD = ISO" . 4 3 J v= n_ + 2".3) + y--2 4 c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela paraboloida. 4.CDA = 4. pa je 4.px. Vidi zadalak 379 b).DAC = IS0° . a kruznica 2 ( 11 2 125 (1'. sIr. 1400. a) Uslov douira pravex . 1403.

2 V . Jednacina hiperboic 9x2 M = 20 V37. S20 = 1770. a) P 4 =_. P=(2+3v1s) m'. Gcometrijski niz: 2. Stranice trougla su a = 16.= 1224 Jr.a seec datu prayu 12 142. -1) U (2. 1409. 1416. x = 1. c = al. 2 1425. - 16/ = 144 . +(0). -~ a OYO jc jednacina direktrise. Stranice 3. V=3m J 2 1417. X 1422. + 00). ncma nula. 1420. dOO 401 . 1428. = ±3' + 4Y + 3 = () . pa je ax = tllO = 59. 2). 7. (~. x = 10 iii x = 10. B Is' \ - (27 _ 23)' .m.a) mE (-C>:>. a = 38. V=2n. Parabola/ = 6x .21. 5. 6.00 . X2 = 2.5.Vgmpa 1406. Vl: V2 = 2: 3.1 • U oba slucaja progresija jc 1. 6). II = 7.P = 2m (a + c) = 648n.12. 1407. 1408. ). s -' C (-3. X grupa 1429. x=M. P = 96.za X= --I ' y= J asimptota. nhc V = -2. onda koristeci uslov da ie .18. Ako su stranice G. =-. tangenta 8x u tacki apscise x = IX fs71Apa 1424.min 3 1421. 1427. 1414. 1431. f +2V5" VI gmpa 1412. b = 12 i c = 20. VIIIgrupa 1419. aritmcticki: 3. dolazi se do trazenog tvrdenja. P: Pt = 1 : 4. .lx = 2 zax = 1 . Straniec trougla su 6. N 1418. straniee maksimalnog prayougaonika 3 i 4. 25. obim 0 = 14. c = 32. b) q = 1410. 1) i 10. 1415. JA26. b = aq. a kruznicex2 +/ = 25 . 1430.P=35. Xl = 0. Definisana za x E (. b=lO. '\ ' b) V=4Jr 3 . Ib-al<c<laq+al.1 1413.

V.< Konstcd V·lctove veze bILe c1g 0: + ctg. 1451. Vidi zadatak 1285. :'440. x 2 = 12. V.4"1 . XII grupa 5439. p 1 etg a etg /i ={f' : 1 1442. Smenom log. 4(~?t-15(~Y~f.+ co). . Zbirka 2. 2 Vidi zadatak 948. Bogoslavov. Bogoslavov. Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa --~-k" p 1 ~ dobija se ' q 1t _ 5n 12 k E Z . siu 2 (0: + (3) (ctg 2 (IX + Ii) +~. dobija se konjunkcija . (~~grtocC:~. x=t. J1s X. x. Bogoslavov. tvrdenje. 5n x=--+nn. Vidi zadatak 1059. p 1450. Resenje konjunkcije je x=~ v x=4 lor. . 1 D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui 4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= 6 6 ') 11. Zbirka 2. Vidi zadatak 706. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1. S=3~3 (vG±~i). 1) 1453. m = 281.l. V. 1454. ctg (0: + (3) + 1) = P q XIII grupa 1 +ctg! (a+ (3) 1443. x=~-+k" rc 12 . cp=90".j+~. Vidi zadaiak 12:59. 1437. <. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena. 1444. a E [-2.jY +~ . = 5. X3 = 13. -1]u(3. 1452. V. 1. XVgrupa 2n c) x=2k" v x=-~+2nn' V=2n ('" --3 ' } 4 . b) -2sms2. Zbirka 3.8%. Bogoslavov. 12 XIVgrupa 1448. 3vG+ n . Vidi zadaiak 1284. Vidi zadrtak 1350. 1436. "1fgO:"c. 62. 1438.~. ·W2 403 .432. 1435. . Zbirka 2. A47.446.fJ :=::- 1.9=0 1 ' A log4 x=t. XI grupa Y= ::i 1 1449.

. 1 xE(-3 .._ - 3x.. k n E Z... Vidi zadatak 1239. -3.1).+1 =e:)3""X. 8. a=2. M (±fk. b) P= 39 1477. Vidi zadatak 106S. z dobija se Z2x_ zX + 1 = O. k. V. AD =BC=R sin x.R sin x ctg "'. Ot./3. 1: 2. Bogoslavov. XVI gmpa 1471. Tada je AB = R cos x .: 1 . l-x 2 =_. 1466. ./3 . >O za x 2 E c) a E (-~. I-x. Zbirka 3. XVII grupa 1464. b) x .l).0: ex P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R 2 s1ll2(2cos -1).+l' 0 dn osno x 2 =---~.. H·/6. Vidi zadatak 1210. b) x=4+kn.nEZ. 4' XX grupa 1479. 1475. P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "). 4' Sp a : b : c= 3 : 4 : 5 . fk). (0. 405 . x 2 >O. Vidi zadatak 340. x i y su celi brojevi. ugao COM = x. terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON. 1460. 1458. -/3 1465./3 . 2 XVIII grupa 1468. I)]' 1 1459. Stramce trougla suo . Resenja ave jednacine Sil 1 i 2 1 i 2 -2 r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z . Zbirka 2. 1462. b= 14. E (-~..1455. Jednacmu db" se x 0 IJa 1 T3=40. 3n ("'-1)=(2:)3 n (. 1456. V=-3-' 32n Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku OM. --) 2' 1470. 1469. 1457.. 3). . 3x . x./6 " nEZ.. . a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu . 1 n X= ±O. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x) itd. +1 1472. 1461..'X+%"-1) Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. . 1467. XE[~. Bogoslavov. ~ 3. a) P(-6.. Odatlesledidajex=2 v x=-2. XIX grupa 1474. 5. 4' 3p p. 404 x~2. Srednji clan je T.Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn. 1). V. Za k=n. Kako je z=l.

19. 10. B. 10.. S. (m-2)(m-5) x = . 406 407 . juni 1992. a) a= -2. Vidi zadatak 795. E. 19. D. 16. 11. c. e. B. 8. 19. ~ A. 9. D. D. 5. 3. 12. C. B. 11. C. E. A. 1~ ~. a. 4. 15. 10. 14. 20. E. . A. B. 19. + 00). B. C. E. B. 19. 5. 13. 1490. B. 1485. 14. C. B. C. 1. 5. 9. 20. e.m E (1. e. 3 b) m E (-00. 17. 14811482. Bogoslavov. 9. 4. A. A. fizicki i fizicko-hemijski. 0. D. 2. B. 6. n=17. 4. E.16. 8. 15. juDi 1991.. E. E. B. B. 20. O)u [1. t Smena 1 og2 x=t. A. E. 3. 15. 1492. A. A. 1. jun: 1990. D. 2. 8. 2. 15. 2. 20. C. 10. 11. 13. 16. D. 7. 25. 141. D. 7. 20. D. 13. b) a= ±3. 26. 10. 3. B.12. B.f2. D. 6. D. V. B. C. 25. 6. S. 6. P=4a 2 ny1:l. 18. 12. 1. . XXII grupa 1489.~ I. E. 7. 13. 9. E. syaki test ima 20·zadataka. 19. C. C. 15. 4. B. H. 3. XXI grupa 1484. 0. 7. B. e. E. B. B. i_. C. -:z)u [-1. 1. E. 18. B. 25. c) a=2 V 2 a="3' 3. E. B. B. D. '-'. 2) u (5. 6. C"' A. 2. C. 12. 11. £. 5. septemhar 1992. E. e E. E. 10. E. 3. E. 18. 14. B. f· 16. B. B.1480. Uniyerzitet u Beogradu Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete. D. matematicki. A. O<x<:. 6. E. A. pa Je log 4 x=:z. D. C. e. 7. A. a) D=m2+4>O za syako nl. E. septembar 1991. +00). T13=91 ' 21 n 5. x=2+ kn. °. 1487. 18. 17. V=2a 3 n. 16. 17. e. Vidi zadatak 1066. 14. 9. A. B. D. A. A. 18. 0:=45". A. 16. C. JS. 4. <. E. C. 18. B. juDi 1993. 14. 17.. 17. 11. D. 4. D. 9. D. L C. A. 20. k=12. . A. 17. B. B. A. 8. 4(m-l) . '-'. 8. A.. Zbirka 2. 1486.. 8. A. 13. . A. B. D. 13. e. 4. A.

10. . Beograd 1979. M. R. Bcograd 1980. M . T. E. 1. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. 18. Vasi6: Lit/carna algehra. 9. e. 17. Mitrinovic. B. 15. Lyon 1962. B. D. B 0 go s I a v a v: Zhirka re.. A. V.SI. V.". 18.mercllOg obrazovanja. D.matike za III razred gimnazije. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za II razred srednjeg usmerenog onrazovanja.HanU'. Bcograd 1963. M. A. A. Bogoslavov: Zbirka re. 4. S.leU MtlmeMflmUKe. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.GK1. Janie. V. B. n. M. Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl ~'Crovatfloce. u . D. R. 7. CauKuu: COI)PIIUK 3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli .Ii. p. D. Tosic: Malcmatickiprirucnik za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima. 19. H. 6. P. Jan i (: i D. S. MOCKll:l 1972. D. 5. MOCKiHl 1978. R. A."'<. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir. A. . M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 CIlCl!uaJlb'/o~\j KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC.2·~'. D. Beograd 1978. E. n.llCp. e.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije. A. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima }. Bcol'. :-i tW :":. 3. B. Mitrinovic. 10. 8. Beograd. M. E. Bcograd 1975.. E.'\-cnih zadataka iz mau. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog ohrazovanja. K. 1982. D. Alcndorfcr i K. n. 2. A.wanu'MflO!:. 6.. Beograd 1978. 20.. Vasie. 13. 17. To s. A.'-:'. B. Il. S. D. T. 19. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika.:J'iWKe. S. E. P. R. V. V uk ad i nov i 6 i 1. S. Beograd 197ft V. Lespinard cl R. A. Beob'Tad \Y74. AUToHon.:&y':lJTHr: A. 14. Mihailovic. V. 7. R. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i. Bcograd 1987. E. B. 16. J. H. 408 409 .wnerenng ohrazovanja.. BWfOACl:':l-i. e.J. B. Vasic. E. 16. Janie. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M. Polil1omi. e. Okli: Pr". Bogoslavov: Zhirka rc. C.ItS. 1. C.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije. LITERATURA L 2. 3. H. P. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. 12. C. 9. D. C. Bcograd 1970. Beograd 1978.ccKuc :WIIJim . E.t"ac 1966. T. 15. Vukadinovic i D. Beograd 1976. Zagreb 1965. Analiti!:ka geometrUll. D. T. C.2. Komoinaforika. E. Beograd. K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu. MocKDa 1979. R. 14. B. S. T.lfl " -. CJlYUKIlH. lj.kitn jakultctima. 8.HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1. D. C. 5. e. 13. IDUaH. V. D.} 1964. Beograd 1977.. M OelCD. Il. juli 1994. 11.::!·. seplemhar 1993.. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur. Milicic i M. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U. 12. 20. E. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke. :'5'. P. 11. Billnmna formula. 0. H.'"'. B. D. 4. E.:!I.'1in:atcmatike. A. Beograd 1950. 1987.

............}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim skol:lm:-L Od 1965.. Radni vek znp................JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!tetu....000 primeraka.....wja .... ukupan tiraz 30.................... obavljao je i druge strucne posiove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole.... Primena izvoda u prirodwDl oaukama .3 6....4 VI OLAVA KOMBINATORIKA ............ Pored (}vih funkcija..... 7.......1.... g.... 50 tcstova za provenl znanja iz matematike za OSlUWIlU skolu.. .......... Zbirka re!cnih zadataka ................ Pcnzionisal1 jc 19......... Izvod funkcije .............. dr RtJdovan Janie i dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18...... konkavnost i prevojne tacke funkcije lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda).000 primeraka)......L 5.........8.... ukupan tiraz 139...~~~ .. g..5.............. ukupan tiral: 32. izdanje 1995........ 1.... Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl . 25. ..........~...802 primerJka)... 4................ ! 999............ ......................... APROKSIMAClJA FUNKCIJA .............. Primena kod lineanilh aproksimacija ................09......................... Linearna diferencijalna jednaeina .. 2.................. Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ........ ... guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji......... ukupan tir........ mentor novim profesarima........... Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima ...................................... ..... NepoLpune diferencijaine je. opslina Bosilegrad. Njcgove zbirke postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc... ......... Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke ............................. 12................... 6...2 5......... g........ imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu...... Plaketa Zavada za izdavanjc udzbenika) i zahvalnica...7.. Neka svojstva elemenlarnih funkcija ... ........ Zivi II Bcogradu............................... a m£lgistrirao jc 1981. . godinc u selu Paralovu......... ::~::::::::'................ Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura ....... On je nosilac mnogih .diploma...2 2. ........... .. LopitaJovo pravilo ....... 2. 4........3 5... g............... Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu...~. ekstremne vrednosti........ Godine 1967......... g. .................. U 1980.........::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 66 71 74 76 80 86 90 92 93 VaLAVA 5.... ........BELESKA 0 AUTORU ZADACi SADRZAJ IOLAVA i.......... koautori: dr Pcwr Vasic......... Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli zapal................ ukupnn tira! 235.......................310 primeraka)............4 DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA ..~~~..1... 4............. ::::::::::::::::::::.....................::::::...........:::::~:::::.......................... .....' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971....... clan odbora za prouc~1Vanje problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Prosvetnom savetu Srbije i dr. izdanjc 1998..... koautor: Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996..... 22. I13 VII OLAVA 7................. ... 49....l............ ...... Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka...........000 primcraka)....................4... ukup........................... ..~~..... Granicua vrednost funkcije . Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ....... MalemaLicka statistika ........... Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .. 55 55 58 IVOLAVA 4...........6....... VerovatnoCa ........................6.:..............3......... 4. Mr Vene Bogoslavov bio ..dva izdanja........2......). .......................... koautori: dr Petnr Vasie........... VEROVATNOCA I STATISTIKA ....... izdanjc 1998.. II OLAVA Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932.. RAZN! ZADACI 146 ..... Zbirka rcJCllih zadntaka iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970............1.2 INTEGRAL ......... ... Primena integrala u prirodnim naukamn ....... 1968......... 25 25 28 33 41 43 49 49 !II OLAVA 3...............1:l26i..000 primeraka)... .... . 25..... 5. sa 40 godina racla u nastavi........ Neqdreden integral.......~......................... Udlbcnici: Zbir/....... jZdanje 1998.............:::::::::::::::::::::::::::::::: ~n~~~:Yai~~e~~al.. Olisa NeSkovic i Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988.. ....31........... kao profesor Pete beogradske gil1ln<lzijc........ U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovodilac aktiva r!l:Clcnlntlcar........... dr Radovan Janic.................. .........816 primerab)....... :::::::::::::::::.. g. godini ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao zv:lOje pcdagoskog savctnika..::...................... Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993.......~::........ 23..... odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela ................:::::::. FUNKClJE ..........10...... 7.........................z.. ......... ......::::~::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: .. Grafik fUIIkcije ... zavrSio je matemaliku na Prirodno-matematickom raku!tetu u Bcogradu (1958). .............3...... maiematike 3 (prvo izdanje 1972............. 3............835 pnmeraka)....... Zbirka zadataka za II razred uSlY1erenog obrazov.......... Izvod slozene funkcije .............. g............. g...................... 6.... koautori: dr Dusan Adnadevic................. priznanja (Arhimedes.4........ 7. .........cetiri jzdanja (prvo izdaoje 1980.. 7..................1 32........ Diferencijal.............. 96 96 98 99 100 6.... ukupan tiral 320..........2.............~......:l grada Beograda i matlene skate... konveksnost........m tiraz 120.... . 6................ 7 7 17 23 2....... 102 102 105 109 .. Pr~mena ~~~1J:~~ai~~~~jj! s..:a zwlatakn i:z malcmatike 7.......... Monotonost. izdanje 1997.. ............ .......000 primeraka.......~ .......7. 61 61 4. g..~.....Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike........ clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva.......................... g.....................a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje... ukupan tinll 272................ 4..... g..:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 2.. . Binonmi obrazac ~~~~~~::...en uspeh.............:ixlacine drugog reea ........... g....... godine na E!ektrotchnickom fakultetu....................... u sindikatu itd.... 4... ...::~~:................ Asimptote krivih linija u ravni ............. g............... 1.. Tablica integral ........ ~:1 ~~~~~j ~~n~~j~I~... ...... 4. 120 120 137 VIII GLAVA B... Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti..3.. 4....

IZVOD FUNKCIJE 2..II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV.. ... VEROVATNOCA I STATISTIKA 7....3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina 5........... 4...... Backi Petwv....... Obilicev WIl:lC 5 • 1. PriraStaj fuukcije .II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 ~lmnp'lJ'.. Parcijulnu integHlcija 4.. 4 Tridt:sel dn:go izdanje· Izdav. . Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive 4.: ')I)()O' l\\ik()pi~.'kih tabab' Format: 14 x 20 em' Ti:'.... Noodrcdcni integral. Monotonost.. Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima .. Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli.1.. 3.. 2.a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela 4.2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon 5.ikn·.. .......no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom 256 256 261 IV GLAVA INTEGRAL . 1.. . Beograd.... prrdnt tI ~!.1 2.. 6.. FUNKOJE Nclca svoistvu clementarnih fuokcija Graniena'vrerinost funkcije Asimptole krivih liuija u ravni 199 199 206 211 II GLAVA 2.2.. Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ............ .lA I GLAVA L 1..... .... Izvod sloicne funkcijc .. 2...10...... konkavllosl. 4.2 2......-. 213 213 215 220 226 228 229 236 III GLAVA 3...4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda 318 318 321 322 323 VI GLAVA 6.....ni mcdllik: T.....9.....6. ...7.A..... 1 B<............ Primcnll intcgrala :z.1 APROKSTMAOJA FUNKCIJA .. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5.. Pnmcnll odredenog integrllla:r.2.....J!KA l'OPOVI(~· Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr VENE BUCiOSLA\'OV· (.....2 intcgracijn mctodom smcna ...!c ... RAZNI ZADACI LileratufU 377 409 :VII \l1H......4.1.. 3....1....a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi 4.............. . 7. ..7.\H. 1..2..... 2.1I1lPU n]'I..) DD "Kur:rURi\"........3 6.. Odrcdc:ru mtegral ..1....:l..8... 4..4 KOMBlNATORIKA Varijucijc Pcrmutaciic Komhinllajc Binomni obrnzac 325 325 327 331 335 VII GLAVA 7..4.. ckstrcmnc vrednosti....... izvod [uokcije .... 4.... 4..5......-!( I :\'(1\': ZH[RKA RE~:E:">11!1 Z!\DAT.. 5.. prcvojnc tacke funkdje IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda). Intcgrucij~ racionalnih funkcija 4.. " . . " ...cija ..........I'....3. Lopilalovo pravilo Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama .... 265 265 268 279 286 290 297 304 312 315 316 VGLAVA 5....2.....Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200().... Pribli"i.. Primcna integral a u prirodnim naukama ..'VvI .. . ... .. .5....KA lZ ~IATE!vft\TIKE.. Grafik funkcijc n .... ..RESEN..!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER(). 6........1. Tllblica integral a " ...3..... 4. godine ·51. 6.\. konvcksnost.. VcrovaLnocn Matcmaticka stlltistikn 343 343 369 VIII GLAVA 8..3........ Primena kod lincarnih aproksima. Difercncijr-J... 2.11111'..6.