mrVENE T.

BOGOSLAVOV
ZBIRKA
RESEN1H ZADATA1<A
1Z MATEMATlI<E 4
TRIDESET DRUGO rZDANJE
ZAVOJ) ZA UDZBENIKE J NASTAVN,\ SREDSTVA
BEOGRAD
20UO
PREDGOVOR DVADESET SESTOM,
PRERADENOM IZDANJU
Prvo izdanje ove zbirke je iz januara 1968. godi-
nc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za
IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera.
U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva ele-
mentarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih lini-
ja u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti
- Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni
maturski pismeni zadaci, se panova na maturi uvodi is pit iz
matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi
su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene
su da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom
matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni
savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja.
1991. godine.
Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pe-
te beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa
i sugeslijama za njegovo
Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe:
lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni
zvezdicama.
Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i
sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc AUTOR
PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU
U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je
novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u
Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijern-
mil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn
AUTOR
NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE
U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas-
!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge
izdanja i koje su postale nezaobilazan deo kulture i obrazo-
vanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr
Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tride-
scto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora
Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti
srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim oboga-
civanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbir-
ke su svaki put nove.
Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklo-
pilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcd-
nog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjiga-
rna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama
rcsenih zadataka iz matematikc.
Urednik
iarko Jovie
U Bcogradu, 19. decembra 1997.
Glavni i odgovomi urednik
dr Petar Pijanovic
ZADACI
I GLAVA
1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikava-
nje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova
dva svojstva:
1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA.
2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2'
Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a),
kaze se da j e:
parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ;
neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) .
Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je
tacna implikacija
Xl <X
2
=> f(x
l
) <f(X2) '
a monotono opadajuea ako vazi
Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .
Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x)
(w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox.
Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije.
Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj.
f(a) = ° zoveserealnanula funkcijef(x).
Inverznajunkcija. Neka je (preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
. .
*) SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.
7
lnverzno preslikavanje, II oznaci 1-
1
, jeste preslikavanje skupa
f(A), odredeno jednakoscuf-
1
(f(x))=x
1,
3.
4.
5.
6.
8
Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei
nacin:
a) f(x) = V 4 _x
2
;
b) g(x) = V 4x _x
2
;
c) 1/J (x) = In(x2 - 6x).
Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je:
1 2
a) f(x) = -2:x - 1;
b) f(x) =x
2
- 9;
c) f(;c) = + 2. OdreditiskupA.
Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom:
a) f(x) = V log (3x
2
- 2x);
b) f(x) =
1
c) y=(2x+8-x
2
)-2+log
o
.,(x-·I);
d) y = y10g 8) -log o.s(x
2
::;:'4);
3
e) y=--'2+ log(x2-·x);
4-x
J
-.... ----.....

I) y= log
1o
'
4
--"
Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0, 1].
(
x2 - 1 \
Odrediti oblast dellnisanosti funkcije f x + £) .
Aka je f (x) = x
3
- :>x
2
+ 1, tada je f (2) + 2f (0) = f (1). Dokazati.
2x + 1 .
Ako je f (;c) = x _ 2 ' tada je f if (x)) = x. Dokazatl.
7.
8.
9.
ltl.
iI.
12.
13.
x-I
Ako]'er(x) = -- lada]'c
. J x+l'
f(xl - fry) _ x -y
1 + f(;c)f(y) - 1 +xy .
Dokazati.
Ako je f (;c) = sinx, dokazati <ia je
(
X + v) lr:-:;rl'X -v\
J(x) +J(y) =2J 2
Neka je f (x) = =2 + bx + c. Tada je
f(x + 3) - 3J(x + 2) + 3f(x + I) - f(x) = O. Dokazati.
funkcionalne jednacine:
a) f(x + 1) =x
2
- 3x + 2;
b) [(x +x-
I
) =x
2
+x-
2
;
c) J(x-
I
) =x + Vi+2';
d) f (x : 1) = x
2
, g<ie je f nepoznata funkcija.
Ako je f (r - 1) = 2x - 3, odrediti f if (x
2
- X + 1)).
D
. f k" I f() sinx
ata]e un Cl]a [ormu om . x = 1 .
+ cosx
Dokazatidajef . f (23
n
) = 1.
Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama:
x
3
_ 8 X4 - 17x
2
+ 16
a) f(;c) = --; b) J(x) =

c) f(x) = sinx - 1.;
2
e) f(xl = tgx - V3;
d) f (x) = log (x - 1) ;
t) f(;c) = Vsinx + 1.
9
14.
15.
16.
17.
18.
19.
10
Ispitati pamost sledecih funkcija:
a) f(x) =x2_1_ 3cosx;
b) f(x) =x
2
+ 1 + sinx
2
;
c) f(x) =x
3
+ 2 + sinx;
x
d) f (x) = -. - + 1 .
Slnx '
sinx + tgx - x
3
e) f (x) = 2
COS X
f(
sin2 x + cos 3x
1) x) = --.,,--
2'"-1
g) f (x) = 2'" + 1 ;
1
h) f(x) = 2'" + 2'; i) f (x) = 2'" - rx.
D
. f k" f (1 + ay
ata Jeun C1JU ormulom f (x) = .
a'
Dokazati da je data funkcija pama.
Data je funkcija f (x) = log (x + V 1 + x
2
). Dokazati da je data fun-
kcija nepama.
Ak
. f() 1-x .
o Je x = log 1 + x ' tada Je
f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati.
Data je funkcija f (x) = ax
2
+ bx. Odrediti rcalne parametre a i b
tako da je f (x) - f (x - 1) = x. Zatim, dokazati da je zbir prvih n
prirodnih brojeva jednak fen).
Polinom f (x) treceg stepena, ciji je slobodni clan jednak nuli,
zadovoljava jednakost
f(x) - f(x - 1) =x
2
.
Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata
prvih n prirodnih brojeva.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
Odrediti osnovni period funkcije:
x
a) y=asinbx; b) y=tg2:;
c) y = cos
2
x; d) y = sin
2
"'-.
. 2'
c) y = sinxcosx; 1) Y = tg (x + a).
Funkcija y = sinx + sin 2x + sin 3x ima osnovni period w = 2n.
Dokazati.
Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije
y = a cospx +b sinpx.
Odrediti osnovni period funkcije:
a) y = cos
4
x + sin
4
x; b) y = cos
6
x + sin
6
x.
Data jc funkcijaf (x) = x
2
• Odrediti njenu inverznu funkciju i skici-
rati grafike funkcijaf (x) i rl (x).
Data je funkcijaf(x) = log 2 (x - 1). Odrediti njenu inverznu fun-
kcijujl i skicirati grafike za obe funkcije.
Data je funkcija f (x) = 3
x
- L Odrediti njenu inverznu funkciju i
nacrtati odgovarajuci grafik.
Dokazati da je inverzna funkcija funkcije
x+l
t(x)=--
x-I
sarna ta funkcija i skicirati njen grafik.
Data je funkcijaj(x)=iogz OdreditiF
1
a1: _ a-x
Data je funkcija f (x) = --:2::---
Odrediti rl (a>l).
"
31.*
32.*
33,
34,
35.
Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' - a -x
, 'd' + a-x
a) Pokazati da je funkcija[neparnu,
I+x
bl Pokazati da jej-l (xl=log, -'-,
I-x
NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x), koja je implicitno
definisana jednacinom
?
In (x- - 1) + 3 In (v + 2) = 3,
Odrediti oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu
funkciju 1'", za x > L
Odredili inverznu funkciju 1'1 funkcije
, 'r--;r===;;
f(x) = Vx+VI+x2 + Vx -VI+x
2
Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije:
2
a) f (x) = 2 sin 3x ; b) [( )
x = 1- 2 cos x ;
I ,
c) f(x) = 2(1 + cos X) ; d) fIx) = t sin
2
x,
Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija:
x-2
a) f(x) =
b) fi" J/3=X ,3 - 2x
\X) = - x + arc SIn 5 ;
c) [(x) = V 4 - x
2
+ arc sin ;" : \ ;
d) [(x) = arccos-
x
- +
1 +x
jednacinu:
a) 4 arc tg (x
2
- 3x - 3) =:n:;
b) 6 arc sin (x
2
- 6x + 8,5) = :n: .
36.
1
1] _ x
2
Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-;:-. -.
Odredili ,va resenja fJ E [0, n J jednacine
V3
f(sinfJ) = 3'
37. * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for,
x2+x+1 3 .. 1
mu]omy = + 1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2'
38. Skicirati grafike sJedeCih funkcija:
a) y= Ixl + IX+21;
,-,,---
b) y = V (x - 1)2 + V x
2
+ 4x + 4;
c) Y = Ix
2
- 11; dl y = Ix - x"i - x;
4 1
e) y = --' f) y =-.-;
- 4' SlUX
1
g) Y = Icosxl '
h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n).
39. * Dokazali da je P (x) = A (x
3
- x) (A = const) jedini polinom
koji zadovoIjava jednakost
(x - 1) P (x + 1) = (x + 2) P (x).
40. * Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednaci-
nU f (;,,:2
1
) =5x+3.
41.* Data je funkcija x ...,. f (x) = a + be'. Odredili realne brojevea, b, c,
ako je [(0) = 5, fell = 14, f(2) = 50.
x-I
42. Datajefunkcijaf(x) = x + 1 (x;: -1). Odrediti:
a) f(f(x»;
b) f(f(x» = 0,5;
c) resenjajednacine f(x) - f(f(x» = 0,5.
13
3.* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X
2
)-O,5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))),
4. * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija f" (x) na sledeci nacin:
5.


18.
fl (x) = f(x), f"+I(X) = f(f"(x» (n = 1,2",\
Ako jeJ(x)=x(l +X
2
)-O,5
dokazati da jeJn(x)=x(l +nx
2
)-O,5
Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1)
x+2
a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[
b) f(x) = 1.
c) nejednacinu f(x) > 0,
d) Za koje vrednosti parametara a jednacina
f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina
D
'f k" f ( 16 - x
2
ata]e un cI]a . x) = . . .
1 - smxsm 7x
a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije.
b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna.
Odrediti oblast definisanosti funkcije
f (x) = V (x
2
- 3x - 10) log2 (x - 3) .
. 'x
2
+ 2x - 1
Ako]e f (x) = , tada je
3
(1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x
2
+4x+4.
Dokazati. Da Ii vazi obmuto?
19. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = V 16 - x
2
log2 (x
2
- 5x + 6).
;0. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = arcsin (4x2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-)
x
2
4
,
!
51. Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx
2

Odrediti realne brojeve a, b i c tako da je
f(g (x» = g (f(x)),
52. Datajefunkcija f(x) = 2x
2
+ 2x-
2
+ 5x + 5x-
l
,
Dokazati da je f (x) = f (x-I) .
53.
54,
55.
Akoje
d'
-x
-a
f(x) = d' x'
+a
2
g (x) = d' -x'
+a
tada je
x+ _ f(x)+f(y)
f( y) - 1 +f(x) 'f(y)'
g (x + y) = g (x) + g (y)
l+f(x)'f(y)'
Dokazati.
=x,
odreditif
Date su realne funkcije fl (x) = (x - 1)2, h (x) = Ix - 112,
_1)5
hex) = x-I ' f4 (x) = Ix - 11 V x
2
- 2x + 1 i
f5 (x) = (x - 1) V (x - Ii. Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja
tacna:
a) sve funkcije su medusobno razlicite;
b) h ;cf, =f2 =f4 ;cf5;
c) f, = fz = h = f4 ;c f5 ;
d) h ;c f, = fz ;c f4 i f5 ;c f, ;
e) sve date funkcije su jednake,
56,* Ako je niz funkcija fn (x) , n EN, definisan na sledeci nacin:
x 1
f, (x) = x-I' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +, (fn (x», n EN,
izracunatif,992 (1992).
15
57.
58.
59.
Ako je f = (x - 1)2, izracunati f(3).
x + 1
DatesufunkcijefJ(x) = I,h(x) = ctg"'2,/3(X) = V Isin x
l
2
'
1 - cos x
Vl+cos2x
f4(X) = I ''2 I' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna:
v L COSX
1
a) sve funkcije su mcdusobno jednake;
b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih;
c) fl '" fz = f3 '" f 4;
d) fl '" f2 = f3 = f
4
;
e) fl "'h =f4 "'fz "'fl'
2
f4(X) = log, 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni:
a) sve funkcije su medusobno jednakc;
b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih;
c) fl = fz = h '" f
4
;
d) II = f4 '" fz '" f3;
e) f l "'/2=h"'f
4
"'f
l
.
60. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x, izracunatif (x) + f (;).
61. Ako je f (x - 2) = x
3
- 2x - 1, izracunatif (1).
62. Funkcija f (x) = 2x - 1 definisana je u skupu realnih brojeva. Za
koje vrednosti x suo f (0), f (f (x» i f (x
2
) uzastopni clanovi arit-
metickog niza?
63. Data je funkcija x .... f (x) = x
2
+ ax + 3, (a, x, y E R).
a) Izracunati f (6), ako je Ie -1) = 4.
b) Resitijednacinuf(f(x» = 52, akojef(-l) = 4.
t6
1.2. Granicna vrednost funkcije
1. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u ta-
ck; a, ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0, takav da je
I (f (x) - A I < t za svako x za kOje je Ix - a I < {\ .
limf (x) = A ilif (X) .... A. x .... "
Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii
x-a
a) lim [(x)±g(x)] = A ± B b) lim [((t) ·g(x)] = A . B i
x-a
'0) lim iJ!l = A ,3 ",0
.t-'a g(x) B
x-a
64. Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati:
65.
a) lim2x = 4; h) limx
2
= 4;
x-2 x-2
x+2
c) lim-- = 1;
x .... 1 3
d) lim (3x + 2) = 5.
x-I
Po tlefiniciji granitne vrcdnosti, pokazati da je lim (2t - 1) = 3.
Koliko mora bili {\ da bi za sve
xE(2-o,2+0) bilo J(2t-l)-31 <0,01'1

66. Odrediti sledecc granicne vrcdnosti:
67.
68.
3x+1 .5x
2
-3x+2
a) lim ,; b) hm ?2 j "
x-<>w4x x .... ()OLX+'-!X,l
Odrediti granicnc vrednosti (67 -- 691:
x
2
- 4
II) lim --;
x .... 2 X - 2
x
2
+6x-7
h) lim -,;------
X"'" 1 -5x+4
2 + 1
) I
, x
C lIn --0-
x ..... oo .x-
x
2
_ 7x + 10 . .:u-
4
_ 4x
2
+ ]
b) lIm 3 .2 ,,; a) lim 2 ;
x - 9x + 20
x __ IX -x -X,I
x' - 6x
2
- 27
c) lim 3' 2 .
x ..... -3 X +3x +x+3
17
69.
70.
71.
18
a) lim

x
2
+3x-1O
3x
2
-5x-2'
Odredit' sledete granicne vrednosti (70 - 73):
a) lim (x -- .j;:2:::10;:);
c) lim
x ..... 1 - 1
4
Vx-VA
e) lim 8 Itc::-
X x-l Vx- v,x.
Vx-Va
d) lim -,_ .... --.-, -
x .... a Vx - va
a) lim
V b
2
+ 411c - V b
2
- 4ac
/l-'O 2ll
8 Vx _x
2
b) lim 8 _ 4 Vx;
x-4
4 (2 - VX=3)
x2 _ 49 ;
x-3
f) lim r:x+T _ 2 .
x-3 I x
3
Vx-J
Vx -1 '
Vl='X - 3.
3 ,
2+ Vx
c) lim
x- -8
. ';-;:2:;1 -- 1 .
g) lim .j.... . ... ,
, x
2
+ 16--4
V'"'37:x'+-1' V4
: lim '
x-I
c) lim (x (V x
2
+ 1 - x» .
x- 00
73.* a) (V
x
+ V x + Vx - Vx) ;
74.
75.
76.
Vx-Va+Vx a
b) lim V 2 2
x-a X - a
c) lim (Vx2+ax+c + Vx
2
+b.:+d -2x);
d) lim (V(x+a)(x+b) -xl
(a, b, c i d realni parametri).
Odrediti sledece granicne vrednosti (74 - 79):
sin 4x
a) lilll ---. ;
':,70 x
I_cos 2x
c) lim ... -";_ .. ;
XSlnx
. tg x
b) hm·-· ;
\/" x-+O X
I-cos x
d) lim --:2-
,\,/ ....... 0 x
· sin (a+x)--sin (a-x) .
e) --.....
x_D-.. X
,
a) lim -. -'--.--- ;
x,Q/ sln
2
x
· tgx--sinx
c) lim.·--,-- ;
X'->,o' X
· sin 4x
e) lim.
.jx+1-1
:J
x
cos-
I
. 2
a) 1m --;
x_n x - n
sin
2
x - sin
2
a
c) lim 2 2
x - a
sin 3x
bYlim·:- -;
, x->O sm 2x
2x-sinx
d) lim ----;-;
x->O 3x + SIn x
x
3
+ 1
1) lim . \'--'- .
: sm(x+ 1)
sin (1 - x)
b»)im ,=- 1 ;
\ i/X-oo
t
vx-
d) ( - x) tgx);
x-"2
cos ax cos hx
e}lim ... -------2--------· ;
1) lim
V' ..:--0 X
77.
r,
---- ...--- r---
" I +xsinx-ycos2x
a) lim ---.--------.--
x"'" 0 2 X
to' -
'" 2
, .
Vb) lim------C--T--- ; r'.:·
,x-+O SID X
Y' . sin(a+x)-sin(a--x)'
78 *a) lim ---.. -----. ;
. ,. x-.o tg(a+x)-·tg(a-x)
· tg x-- sin;
b) Iim------ -----;
x"'" 0 x
3
x-I
2;
· 2
79. * a) lim --. ---------- "------.

· l--c08(1--cos x)
bYlim --- "---'---.
x-o X4
80. Izraziti povrsinu P
n
i obim On pravilnog mnogougla, upisanog u
kruznicu poluprecnikar, u funkciji broja stranica n, a zatim odrediti
lim P" i lim 0" . (Jedinica za merenje ugla - radijan.)
81.*
82.*
83.*
20
n _00 11 ..... 00
Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81- 83):
2" + 2
3
-x - 6
lim 1 •
2
X_'7 .t
x ..... 2 '""
x" - 1
lim ---
x_lx"-l
(m in prirodni brojevi).
84.
I
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
\,
Znajuci da je
(
I)X (1)" 1
1 + =, 1 + (1 ,
odrediti sledece granicne vrednosli (84 - 90):
x+l
a) lim --I
(
X
x_+oo x-1;
. mx +n
( )
x
a) hm ;
X_+CXl mx + p
2
(
? )"
.. r- + 1
a) lim -2-- ;
x ..... +oo X - 2
ill.,Ilm x(ln(x+l)--lnx);
x_oo ___
. J A+x
b)/lim In ----.
\/ x ...... o x
(
5 )X
a) lim 1 - 4x ;
x_+oo
(
X2+X+l)"
a) lim ----
x_+oo x
2
-x-1
(
x2 + 5x + 4)"
b) lim -0;;-----
x_+oo - 3x + 7
a) lim (I + 3tg
2
x) <,,' x ;

1
b) lim (cos xl""" ;
x ...... o
Dokazati da je:
eX-l
a) lim
X""" 0 x
. x+m
b) hm (--
, )X
x ..... +oo \x - nl
(
3)"
1 +:;:-
. log (I + lOx)
b)hm ---------- .
I ,,·/'·X--+O X '
V
5
b) lim (1 + .
X"'" 0
Q"-l
bl lim----- In a ;
..., .... 0 x
21
. In(I·I·x)
c) hm
X"'" 0 X
Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 - 99):
92.*
"
e--
2X
_l
,yJlim ---
/ x-tO X
eX-l
93. * a) lim ... :--... ;
'j/'x ..... 0 sIn?C
sin
2
x
+';;" - cos x -
94.
95. ) I
. 2cosx - 13
a 1m .
sin ,
exl_cosx
96.* '}) lim ;
t..,,:C x ..... O x
1
/.' r. -
{/v.* lim (1 +tg
2
V x) 2x .
uP X"'" 0
eox_e
bx
b) lim
I 'x""'O X
b) lim x(y1;-I) (a>O) .
x ...... w
e
xl
-1
b) lim -.- .. '---.
J"
sin ax
98.* lim
x-n sin bx
( a i b celi brojcvi).
99.*
100.* Odrediti realne brojeve a i b tako da je:
(
2 + 1 )
a) lim - b = 0;
x_oo x+l
b) lim (yx
2
-x+l-ax+b)=O.
x--oo
22
Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105):
. sin (sin x)
101. a) lim--···· ;
b) lim 2 arcsin x .
X-'-'O 3x
102.
103.
.>;->0 x
) li
arc tg x
a
x---oO X
) li
arc sin (1 - 2x)
a m --... ..
X"'" 0 4x
2
-1 '
b) lim x - - arctg--
(
n x )
4 x+l
b) lim 'lrc tg 2:" .
x""" 0 SID 3x
. x
104. a)
1 _x
2
lim -.--;
x .... 1 SIn.7lX
sm"2 + cosx
b) lim
1 + sin
2
x + cos x .
. x-a l[X
105. lim sm -2- . tg 2a'
x ..... a
x + Vx"+7
106.* Data je funkcijaf(x) = V." 2' gdc su a i b rcalni brojevi.
x+ x-+b
Izracunati:
a) lim f(x);
x-+oo
b) limf(x).
x .... -oo
107.* Data je funkcijaf (x) = 3x + ,4 .Odrediti:
2x+Vx-+4
a) lim f (x); b) lim f(x).
x_+oo
x __ oo
1.3. Asimptote krivih Iinija u ravni
1°. Ako postoji realan broj a takav da je
limf(x) = ± 00,
x-a
onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije
Y =f\x).
2°. Ako postoje granicne vrednosti
23
... f(x)
k = llm --
x--±"" X
j n = lim ([(x) - kxJ,
X_Ion
onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. Ako jek = 0, funkcija ima
horizontalnu asiruptotu y = n.
Odrediti aSiruptOle krivih (108 - 116):
x
2
- 5x +
W8. a) f(x) = x-2
V,'}. a) y = ----x.-. +-2'---:
x
3
no. a) y = ?;
2 (x + 1)-
x
2
- 2x - 3
Hi. a) y = 2
2x-x
1
H2. a) y - -_.
- cosx'
1
c) y=-
sinx·
1
Y
113. a) y=xe ;
. 1
U4. f ~ x ) =:;: + 2 arc 19X.
_ ~ 150
Ll6.
:24
x+l
[(x) = 1 ~ '
V x'-4
. 1
b)· f (x) =4x + 1 + -;
x
x
3
b)y=-?--.
r-l
1
v
b) Y = e .
b) Y = ctgx;
x-I
b)Y=Vx2 +1
117.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. Prirastaj funkcije
Obrasci i dejinicije
1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom Xo je
(1) L1y = f(x
o
+ L1x) - f(x
o
).
2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu
[xo. Xo + L1x] je
(2) .LlY f(x o.-1:: L1x) - f(x o)
L1x L1x
3" Neprekidnost funkeije.
Difinicija 1. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apsei-
som x = a, aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka
vrednosti funkeije za x = a, tj.
(3) limf(x) = f(a).
x-a
Definicija 2. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a, ako
je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju
argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije:
(4) limL1y=O.
.dx ..... O
Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0,002, funkeija
x-.f(x) =x
2
+ x-I dobija prirastaj Lfy= 0,006004. Odrediti pocet-
nu vrednost nezavisno promenljive.
25
118. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCev-
iii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = - x
2
+ 2x + 3 poras!a za
dy=0,0199? Za dX dobice se dye vrednosti. Objasniti ovaj slucaj
na grafiku funkcije.
119. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole
y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i
x
2
=6.
120. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x
3
- x
2
+ 1 za
Xo = I i dX = 0,1.
121. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy
funkcije x->y=f(x), pri promeni nezavisno promenljive od vred-
nosti Xl na vrednost Xl:
a) x->f(x) = log lOX, Xl = 1, x
2
= 1000;
b) x->f(x)=log
l0
2x, xl=0,5, x
2
=5.
122. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-.f(x)=sinx ako je
x=5" a dx=20'.
123. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t
3
+ lOt,
gde je t vreme u sekundama, a s put n metrima. Odrediti srednju
brzinu kretanja u intervalu t E [20, 20 + dt] i rezultat primeniti na
brojnom primeru za:
a) dt= I; b) dt=O,I; c) dt = 0,01. Izracunati trenutnu br-
zinu kretanja za t = 20 s.
124. Data je funkcija i poeetna vrednost argumenta
a --
Xl =a-b. Odrediti krajnju vrednost argumenta x
2
ako je
I
dV=·-.
. a-b
125. Ispitati neprekidnost funkcije:
a) f(x) = x
2
+ x -I u tacki sa apscisom x = 2;
b) f(x)=x
3
-4x
2
+3x+5 u tacki sa apscisom x=l.
26
126. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x:
x-I
a) f(x)=ax
2
+bx+c; b) Y=:;'2+1;
c) f(x) = sin x; d) f(x) = xlf' .

127. Prosiriti oblast definisanosti funkcije:
.JlO-'>:-3
,xED,
y2-x-1
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1.

128. Prosiriti oblast definisanosti funkcije
.Ix2+ I-I
f(X)=---:;'-2 _... (x#O),
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o.
*
129. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za sva-
ko x:
a) f(x)={X+I. .
3-ax
2
, x>l'
{
X
2
-4, x<O
b) f(x)= a+2. x=O
x-4, x>O
{
x2-4
c) f(x)= x-2'
a,
130. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x):
x I
a) f(x)=.>:_3; b) f(x) =
x
e) f(x)=-.-;
SIn x
d) f(x)=tg x;
I
f) f(x)=- -"
1+5"
x#2
x=2.
131. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ima prekid prve vrste.
x
132. Data je funkcija f(x)
Ixl
Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste.
133. Odrediti vrstu prekida funkcije
1
y=arctg(l
28
x
2.2. Izvod funkcije
Definicija 1. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se
konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirasta-
ja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad
x->a, tj.
(I) f
'() def l' f(x)- f(a) (. odf'() Ok' .
a = Im--···,-- lZV a u tac 1 sa apsclSom x = a
X""" a x-a
predstavlja broj);
(2) f'(x) = lim f(x±.:1
x
)-.tI2 .
&->0 .dx
Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki
u kojoj je ona definisana.
I" Tablica izvoda elementarnih funkcija:
1. (C)' = 0 (C = const.), 2. (x)' = 1.
3. (xll)'=nx
n
-
1
, 4.
__ 1
2y1x
(x>O),
5. (sin x)' = cos x, 6. (cos x)' = -sinx
7.
(tgx)' =_1-
cos
2
x
n
(x#-+kn)
2
8.
( , I
ctgx) = ---.-
sm
2
x
(x#kn)
9. (ax)' = a-"ln Q, 10. (ex)' ="x,
11.
' log ae
(x>O, a>O) 12.
I
(x>O), (log x) =.-
, x
x
13.
( .)' I
(Ixl < I), 14. (arc tg x)' = arc SID x =
l-x
2 1 +X2
15.
(arc cos x)'= - 16.
(arc ctu x)' = __ 1_ ..
e 1 +x
2
2" Osnovna pravila izvoda:
1. (Cf(x))' = C fIx),
2. (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x),
3. (f(x). g(x))'=f'(x) . g(x)+g'(x) . f(x},
(
[(Xl)' j(x) g . g'(x)
4. g (x) - g2(X)
(g(x}#O).
Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama:
134. a} b) f(x)=_lo.
,,/4 x + 5
135. a) b)
136. a) f(x}=xsinx; b) f(x)=xcosx.
137: a) f(x)=x
2
sin 2x b) f(x)=x
2
cos3x.
Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvo-
de funkcija definisanih formulama
138-
a) ,
b)
139. a) y= 5x
6
_3xs +4x-8; b) y=4x
3
-2x
2
+x-5.
140. a) ; b)
y=.if;-7x+
141- a} y = (x
2
+ a
2
)(x
2
_ a
2
) ; b)
y=(x3-I)(x2+x+l) .
142. a) f(x)=(2x+l)(x
2
+3x-l) ; b) f(x)=(3x
2
+ 1)(2x
2
+3) .
143. a) f(x) = x
2
cos X ; b) f(x)=x
3
sinx.
144. a) f(x)=tgx-ctgx; b) f(x)=x-sinxcosx.
x
2
+ 1
x-a x
2
145. a)
;
b) f(x) = .. -; c)
f(x) =
x+a
x
2
_x+ 1 x2-x+1
146. a) f(x)=-,----- ; b) f(x) =
X--j-X+ I x
2
+1
29
sin x -x cos x
[47. a) f(x) =
b) f(x) = eX arc sin x .
148. a)
cosx

" l-sinx
149.
tso.
lSI.
(1 +t
2
)arctgt-t
f(t)=-' ""-2---'
Data je funkcija f(x) = - x
3
+ 9x
2
+ X - L
Odrediti 1'( -l).
Data je funkcija f(x) = - + - 1 ,
Odredili!, (3), 4 3 2
152. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x
2
, Izracunati!'(1),
153. Dataje funkcijaf(t)=t
3
-3 In t. Izracunatif'(3),
l54.
l55.
156.
, " ) cos x + 1
Data Je funkclJa f(x = ...... _.,
cosx-l
Izracunati f' CD,
, f() tgx " 'f,(n) Ako Je x = ______ n. __ ' lZracunatl ._-"
I-tg x 3
Ako je f(x) = 5 arcsin x- 3 arc cos x, izracunatif'( ¥).
157. Ako je f(x) = e"+l, izracllnatiJ'(-l),
e"-1
158. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2),
159. f()
I-sin x, • 'f,(n)
Ako je x lzracunatl -,
1 +cosx 4
Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) (160-·168) ako je:
1 +ctgx
160. f(x)=-- "",
ctgx
tg x
161. f(x)='1--'
-tgx
162. f(x) = cos x (1 +sinx),
\0
"1
163. f(x) = sin x (1- cosx).
5-e"
164. f(x) = 2 .
rr_e-
X
165. f(x) = e"+e--:<'
Inx
166. f(x) = I-In x'
Inx-2
167. f(x)=j;:;;-'
Inx+1
168. f(x)=-in---;--'
P k
'd f k" 1 + In x d I' 'd"
169. 0 azatl a un CIJa y za ovo Java Je naClnu
x-xlnx
2x'y' = x
2
y2 + 1.
170. Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = jednak izvodu
funkcije y = 2X2 + 5x + 3,
171. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb
koja pripada grafiku
a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2, y);
b) y=X
4
_x
2
+3 u tacki A(l, y);
c) y = In xu tacki A(l, y):
d) y=sinx u tacb A(n, y),
172. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x
3
+3x
2
_5 kojaje nor-
malna na pravu 2x-6y+l =0,
173. U kojoj je tacb para bole y = x' - 7x + 3 tangenta paralelna sa
pravom y = 5x + 2?
174. Data je fllnkcija fix) = x
3
- 3x
2
+ 1. Odrediti tacke u kojima su
tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill.
175. Odrediti jednacine tangenti hive y=x
3
-2x
2
+x-2, koje su pa·
ralelne sa pravom 7x-4y+28=O,
176. Dve krive definisane su jednacinama:
Dokazatida ove krive imaju za-
jednicku langentu u tacki M (2, 9) i odredit; jednaCinu zajednicke
tangente.
'.77. Odredit; jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = X4 x
2
+ 3 u
tacki M (1, y) koja pripada grafiku date funkcije.
178. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 x
2
u lacka-
rna prese"ka sa osom Ox. l<-onstruisati parabolu, tangentu i OOf-
malu.
179. Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x uta-
YA(n '\
C1 -2'Yr
\ /
180. Odrediti jednaCine tangente ; normale funkcije f(x) = cosz..,h u
tacki M(O, y).
lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k, n, i p da pra-
va y = k..x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx.
182. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a, kin da pra-
va y=kx+n bude tangent a para bole y=ax
z
.
i1l3. Dokazati da je povrSina trougla, koji je odreden biIo kojom
tangentom hiperbole 2xy = a
2
i koordinatnim osama. konstantna
i jednaka a
2

134. Data je kvadralna funkcija y= ax
2
+ bx + c. Odrediti koeticijente
a, hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak, da za x=2
ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa
apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg
kvadranta koordinatnog sistetna.
185. Data je funkcija f(x) = ax
Z
+ bx + c. Odrediti realne brojeve a, b i e
tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O, 2), N(l, 0) i da u
tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k=
186. U funkeijif(x)=x
2
+bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen
grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom
x=2.
187.
ax x
3
Data jc funkcija x-+
f
(x)=-'4'- . Odrediti rca Ian broj a tako da
gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45".
32
188. Odrediti jednacine tangent; hive y= x
3
+ X
Z
Ciji je koeticijent
pravca B.
189. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x
2
-- x, Ciji je koetiei-
jent pravea 0,5.
190. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' x' + 2x + 3, koje
suparalelne pravoj
191. Odrediti jednacinu rangente, para bole y= x
2
-I' 7, koja je nor-
maIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom da-
te para bole.
192.
2.3. Izvod "lu".en. funkcije
Ako je y=f(u) a u=g(x), i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode,
tada je )I'=f'(u) . g'(x). (Funkeija y=j(",(x» naziva se slozena
funkeija.)
Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju:
3. (sin u)' = cos u . u';
u'
5. (tgul'
, cos
2
u'
9. (Jon u)'
, au )
11.
U
(
. ,,'
arcsin u) = .
v'
u'
13. (aretg U)=-2;
. 1+u
r 1
2. (,,/ u)' = -" . u' ;

4. (cos u)'= -sin u' u';
u'
6. (etg u) =
sm
2
u
8. (e")' = ell . u';
10. (in u)' = "';
u
12.
u'
14. (arcctg u) =
1 +u-
U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija
(192-229):
a) y=ax
2
+bx+c; b)
33
93. a) y=2 sin 6x;
95. a) y=e"'-X+2;
98. _ a) y= sin
4
x;
_99;- y=tg
3
x-3tg x+3x.
/
1
lOO. y=2: In tg x+1n cos x.
1 -- 1
!o2. Y = 4: tg
4
x - 2: tg
2
x -In cos x.
1 2
W3. Y = 2: tg x + 10 cos x.
11' 1. 2
Z04. y=2: n sm x-2: sm x.
205.

a) y=1o .-;
1 +sm x
206. y=.J:X+ 1-ln(1+Jx+l).
)
. x
207. a y= arcsm2:;
//
, b) y=tg ax.
b) y=e-X(sin x+cos x).
.---'--.., 1 + x
l
b)y= In -----.
/ I-x
. 1. 3
b) y=sm x-
3
sm x.

sin2x
b)y=In---.- .
l-sm2x
1
b).y = arccos -- .
x
x'
210. a) y= arcctg- ;
a
// l+x
211. a)/y = arctg -----;
I-x
x
2
_a
2
212. a) y=arcsin---;
x
2
+a
2
x
213. a) y=arcctg---=;
/ .Jl-x'
x+a a x
/';!14. a) arctg-;
V yY+b' b b
x
215. y=arctg------.
1+.Jl-x'
b) y=arcsin 2x.

x-I
(I_b) J=arcctg--.
""'- x+l
p'- a-2x
);>1- y = arcctg-- .
(W 2 -J'ax-x
2
*
216.
i (x+1)' l' 2x-l
y=- In ---- + --- arctg------
6 x'-x+I.J3 .J3 .
* 1
217. Y=6 In
(x-I)' I 2x+ I
--------- arctg--
1.J3 .J3 .
. 1 l+x 1
2-18. y=- 10 -- - - arctg x .
J 4 I-x 2
219.
220. y=a In(Jx+a+.J>:\-.Jx2+ax.
221. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + Jx'-=4;: .
* 1
222. f(x)=1o --+310----+- arctg x.
x+l x'-l 2
224.
225.
v
x.
1
/1+ x
y = arctg x +In VI:::::;: .
226. y = cr.}1 e
2x
+ arcsin e!.

227.
1 2
2211. f(x)=s tg
5
X+
3
tg
3
x+tg x.
229. y=in (sin x+ .
230. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x .
2n 22n)
a) y=cos
2
X+COS
2
(3+x)+cos ('3-
x
;
. . . 2n . 2 2n ).
b) y=sm
2
x+sm
2
(3+x)+sm (3'-x ,
c) y= sin
6
x+cos
6
x + 3 sin
2
xcos
2
x;
d) y=2(sin
6
x+cos
6
x)--3(sin4 x+cos
4
x).
231. Dokazati tacnost tvrdenja:
a) (sinn X cos nxy=n
b) (sin"x sin nx)'=n sln,,-lx sin(n+1)x;
c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x;
d) (cos "x cos nxl' = - n COS,-lX sin (n + l)x.
232. Polazeci od identiteta:
..
cos x+cos 3x+cos 5x+ ... +cos(2n-l)x
sin 2nx
2 sin x
odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ ... +(2n-l) sin (2n-1)x.
36
233. PolazeCi od identiteta:
234.
235 •
236.
237.
238.
239.
. 3
.. .( ) smnx
sm X+Sln 3x+sin 5x+ . .. +81n 2n-1 X="--.--'---'
SID X
odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x.
Pokazati da funkcija y = In __.L_ zadoyoljava jednaCinu
l+x
xy'+1=e
Y

Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama
(235-238) :
a)
x2+ y2 =rl; b) y2=2px.
a) b
2
x
2
+ a
2
y2 = a
2
b
2
; b) h
2
x
2
_ a
2
y2 = a
2
b
1
,
a) X2+xy+y2=6; b) X
3
+y3_3axy =O.
a) y+arctgy-x=O; b)
x
xy-arctg-=O.
y
Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x, koja gradi ugao
od 45" sa osom Ox.
240. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x
2
- 2y2 = 14, koja je nor-
malna na pravu 2x+4y-3=O.
241. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jedna-
cinom X2+xy+y2=12.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jed-
nacinama (242-251):
x
2
+ y2-4x = 1 x
2
+ y2_2y=9.
x
2
_y2=5 4x
2
+ 9y2 = 72.
y2=4x 2x
2
+ y2=6.
x2=4(y+ 1) x
2
= -16(y-4).
x2_ y2 = a2
x
2
+ y2=2a
2

y2 =4(x+ 1) x
2
+ y2= 16.
37
!48.
(X_I')2 + y2 =pz
2
!49.
(X_I')2 + yZ =4p2
2
yZ=2px.
!50. y2=ax
!51. x
2
+ y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x
3

*
!52. Dokazati da familije krivih:
a) y2=4a(x+a)
b) xy=b
2
a
c) y2=2(p+a)(x+··)
2
togonalnu mreiu.
y2 =4b (b -x);
x
Z
_y2=a
2
;
b .
y2=2(p+b)(2-x); obrazuJu or-
253. Date su funkcije f(x)=4-15x
2
-2x
3
g(x)=2x
3
+18x+1. Za
koje vrednosti x je tacna nejednakost
f'(x) > O?
g' (x)
254. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole
y=x
2
+4x-17, konstruisana u tacki
5
M(2' y).
Napisati jednaCinu te tangente.
255. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije
x-+y= -x
2
+2x-l u tacki sa apscisom x=2. Zatim odrediti
ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -- x + 1 = O.
256. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). Izracunatif'(l).
x
257. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa
os om Ox ostar ugao.
2
258. Data je funkcija x-+f(x) = 1-X
z
. U presecnim tackaroa grafika
a
38
date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti, a zatim nji-
hovu presecnu tacku.
Z
259. Odrediti jednacinu tangente krive y = - ~ - + 2, koja sadrii tacku
1 [A--
A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 - x'.
Odrediti drugi izvod funkcije (260-263):
260. a) y=.j!+x
2
; b) y=e-
x
'.
261. a) y = ~ s i n x;
b) y=ln(x+l).
263. a) y=ln sin x;
264. Odrediti treci izvod funkcije:
a) y=x
2
In x;
265. Data je funkcija f(x) = e" sin x.
b) y= arctg x.
b) y=cos
2
x.
a) Dokazati da je tacna jednakost
f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0.
b) Izracunati 1'(0) ,j"(0) i /",(0).
266. Odrediti n-ti izvod funkcije
a) y=sin x;
267. Odrediti n-ti izvod funkcije:
b) y=cosx.
1
a) y=e-'x; b) y=l+x; c) y=lnx.
268. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom
x
2
+ y' = 1.
269. Dokazati da funkcija y = C, cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jedna-
Ginu y" + 9y = O.
270. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu
y(4)+4y=0.
271. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu
y"-2y'+2y=0.
39
x'
272. Date su funkcije fix) =:3 - x
2
+ 3x
x'
g(x)=:3 -2x
2
+3x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost
f' (x) ,
--- ;;> - 3.
g' (x)
X4 x
3
63x
2
Z73. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 --2--
. . In ed . k .. • . d k tf"(x) > 7
OdroortJ. sve rea e vr Basil x za oJe Je tacna neJe na "OS g'7;;) .
274. Data je funkcija x->y=2x sin x-(x
2
-2) cos x. Dokazati da je
data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.
Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277):
275. a) y=-Jl+x2; h) f(x)=2x-sin2x.
276. a) b) f(rp) = cos (a-brp).
. 1
177. a) fIx) = arCSll-;
. x
a x
b) f(x)=-+arctg .....
x a
278. Data je funkcija x->f(x) = 5x
3
+4x
2
+ 6x -8.
ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O.
"f 23
1
2 3
279. Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x -"7 x
g (x) = 2x' -4,5x
2
-2x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je
7f'(x) + g '(x) 1.
... x
3
a + 2 2 3 ( I . .)
:mo. Data Je funkcIJa x->f(x)=:i---2-x + ax+a a rea an bro].
Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a.
231. Dataje funkcija
Resiti jednacinu 2y_y'x=xearcSinX po x.
40
282. Dataje funkcija x->f(x)=x
3
+ax
2
+bx __ l (a, b realni brojeyi).
a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc
f(l) = -12 Af( -1)=4.
b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl
x--+3x-3
e) Resiti sistell nejednaCina
o <f'(x) <f"(x).
283. Data je funkeija (a rea-
Ian broj). Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost
1
flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0,125.
2°' D f k" ax
"... ate su un CI]e x-.f(x)=---
x---->g (x) = ax
3
-(a-l)x
2
285.
286.
Resiti jednacinu po x
2
f'(x) = g'(x) + ._a___
(a +X)2
a+x
Data je funkcija x--->y=x
3
-3ax
2
+3a
2
x_3x_l (x, a E R).
Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y . +y = 2a
3
+ a
2
+ 3
min max •
Data je funkcija x---->y=<1 x
3
_bx
2
+! (a b celi brojevi). Celi
6 3
brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju
3a
2
+ 5b
2
= 17 A a + b = 3.
Dokazati da je Ymin = f(ymin).
287. Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x
2
+(k+3)x-5 (kje realan broj).
Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15,f'(1) if"(x), uzeti ovim
red om obrazuju geometrijsku progresiju.
2.4. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti
Lopitalovo pravilo
Primedba 1. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x)
x-'a g (x)
.. d cd ' blik 0 il' co
Jav! neo r em 0 }) - « I)} -« tada se koristi veoma efektiv-
o co
no pravilo LopitaJa.
41
Primedba 2. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki
x=a i njenoj okolini, pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O, tada je
(I) lim j(:>:),=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo).
x-a g (x) x-a g '(x)
Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti
(288-303):
288. a) lim 3x. b) lim 8" -=l. .
x-a 2x ' ,/ x .... a sin 2x
289. a) lim xn --::.1.
b) lim 8"- .
X""" I x-I' ! 7'-+0 sin x
290. a) lim
b) lim x
3
.
X""" a x-sm x '
;C-"OO
)
'li x3_8
291. a m
x-2 x-2'
b) .lim __ xc-
3
_
x ..... a x-sin x
292. a) lim In, sin x.
x_'l! (rr - 2x)"
2
b) lim cr_b
x

tt ..... o X
293. a) lim x' In x; b) lim x ctg 2x.
X"'" 0 X"'" 0
)li x b') lim (,1,.) "X
294. a m x ;
x-a x-o x "
295. a) lim __ I .).
x-I x-1 In x '
b. ) lim .
\ .' x-1 In x In x
lim ___ I_).
x-I x
2
-1 x-I'
b) lim (.! __ 1_).
\. x-+O x e,X-l"
1
297.* a) lim (cos xlX';
/'." 1
x-o
b) lim ( ctg x) T.;"x
x-o
298.*. a) lim 4-:; ;
. / ;c-+oo
b) lim x >in x.
x_o
42
299.
300.
302.
) li
28"-2-2x-x2
a m _" _"
x ..... a 2x3 '
b) lim
x-2 x3-2x2-4x+8
. e'+sin t-l
a) lim .... __ .. ___ .
, .
b) lim e 8m t-t
<-0 In (I +t) , ' ..... 0 3t
2
+ t5
)
. "
303.* a lim (cos
;c .... !f
b)' sin x ..'.
lim ( __ )x'.
2
x-Q X
2.5. Primena izvoda u prirodnim naukama
304. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t
3
+t
2
-4. Odrediti
brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4.
305. Telo se kreee pravolinijski po zakonu Odrediti
br7inu i ubrzanje kretanja. U kom trenutku telo menja smer kre-
tanja.
306.
Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i
Kojom se brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog
susreta?
307. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu U kom
trenutku je brzina tacke jednaka O?
308. Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je
s = 3t
3
- 2t' + t. U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6?
43
309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat
je jednacinom T=0,2t
2
Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut·
ku t= 10.
,no. Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu
T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.
311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom
brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi?
Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?
312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao fJ za koji se tocak
okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom
,
fJ = t + . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me·
nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t
2
(q u Kuioni·
rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi.
314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom
J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi.
315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t
2
+7t+4.
1
Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka
kretanja.
316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t
2
- 2.
Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost
prevojoe tacke funkcije
Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije
pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako
je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada.
Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre·
muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc
staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine
(1) f' (x) = O'.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323"
324.
Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u
kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u
tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u
tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u
kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma.
Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je
!"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x
o
funkcija J(x) ima
maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa
apscisorn x = Xo minimum.
Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija
J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne
tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy.
FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje
tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy.
Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale kon-
veksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x
o
» se naziva
prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i
prevojne tacke funkcija "f--->y ako je:
a) y=x
3
-3x; b) y=x'-4x
2
+4x.
a) y=lnx; b) y= tg X.
x
a) fix) =
b) y=sin x (O',;;x,;;2n).
Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:
1
a) y=x3-3x+l;
b)
Y=_X
3
_x
2
_3x.
3
a) y=x
2
+
1 x
2
b) y=

y=sin x+ cos x (0'';; x"; 2n).
y=sin
2
x-2 sin x (0,;; X,,; 2n).
a) y=xln2x; 0) y = x
2
e-".
45
25. Pokazati da funkcija y =x
3
- 3x
2
+6x + 10 nema ekstremnih vred-
nosti.
,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne
povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u
elipsi b
2
x
2
+ a'y' = a'b'.
128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine,
upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y' = 2px i pravom x = a. Odrediti
dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u
dati lik (sl. 9).
130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju
maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu
zapreminu.
331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em
napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksi-
malou zapreminu.
332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca
osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU
trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna.
333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremi-
ne, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i
visine H.
334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne
zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadrat-
nu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.
336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R,
odrediti onu Cija je zapremina minimalna.
337. U loptu poluprecnika R upisati valjak:
a) maksimalne zapremine;
b) maksimalne povrSine omotaca.
46
338. U tacki M(x
o
, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangen-
tao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa
koordinatnim osama trougao minimalne povrsine.
339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj
koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsi-
ne. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu
povrsinu.
340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksi-
maIne povrsine. Odrediti stranice trougla.
341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je
zapremina maksimalna.
342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide
date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu.
343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini
valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka.
344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da
njena povrSina bude minimalna.
. x2 y2
345. Data je ehpsa iii + 9 = 1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa
velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimal-
na, a tacka 0 koordinatni pocetak.
346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata
prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna.
347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave
y=2x-4.
348. U jednacini y=x
3
-1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive
defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox.
349. Funkcija x-> y = a,x
3
+ a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koor-
dinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangen-
ta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne
brojeve Q3. Q2. Q
1
i ao·
350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x
3
+ ax' + bx + c tako
da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za
A'1
x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki
vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao fl. Za koju
. ..
vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F
1
F, cos fJ ima maksimal-
nu vrednost.
:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
I h
· In' . d' . il F kG
ug om fJ prema onzonta OJ raVill, cJstvuJc S a
cos{3 + ksrn{3
gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna
najrnanju vrednost.
,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax
2
+x+Blnx.
Od-rediti:
a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4.
b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima
ekstremne vrednosti.
c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn
Citavoj oblasti definisanosti.
:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) =
=2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje
vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y =
= -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti
a tako da .Ie tacna jednakost Xl
2
= X
z
-
Dataje funkeija Odrediti inter-
vale monotoDosti i ekstremne vrednosti date
357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3-
rastuca za svako x iz svog domena?
48
Data je funkcija x-ty = x
2
+ bx + 2. U tackama Cije su apsc1se
XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.ln-
kcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga
obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'?
Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c
realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude
rastuca za svako x.
360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a
2
x + 3.
Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3
funkeija ima minimalnu vrednost.
361. Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija:
a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6];
b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu [0, il
362, Dokazati da grafik hive y=x
4
+ 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka
sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja
pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.
363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I].
3 x
*
364. Data je funkcija x->y=x
3
+px+Q, gde su p i q realni brojevi.
a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da
• ? 4p3
Je 27
b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date
funkeije i M - m = 4.
*
365. Data je funkcija x-+f(x)=x
3
-3x+2.
a) Odrediti fuukcijn ax
2
+ bx+ c tako da, u tacki M(2. y)
koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a
sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy.
b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena
pod a).
,. 7
366. Data je funkeija x-+y =x
2
-(m-;lx'-mx-l-1.
Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti.
2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba
ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije:
1 oblast defiDisanosti;
2" pamost;
49
3" periodicnost;
4" nule (i presek sa os om Oy);
5" znak funkcije;
6° prvi i drugi izvod;
T intervale rascenja i opadanja;
8" ekstremne vrednosti;
9° konkavnost i konveksnost;
10° pre' ojne tacke;
11 ° asiLlptote kose vertikalne, horizontalne;
12" ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u koji-
rna nije definisana i tacke X-4 ± co).
Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama
(367-429):
368. a) y=x
3
-3x;
I 3 2
370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1 3 ,
371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x
3
+3x-l;
373. a) y=x4_2x2;
I
374. a) y=4X4+X3;
375. a) y=6x
4
-x'_9x
3
;
376. y=x(x-I) (x+ 1)3.
377. Y= -x
6
+6x'-12x
4
+8x
3
.
x-2
378. a) y=---2-;
x+
b) Y= x
2
(3 -x).
b) y=x
3
-3x+2.
b) y=(x+1)(x-l)2.
b) Y= -x
4
+2x
2
+3.
b) y=x
4
-4x'+3.
b) y=x'-4x
4
+4x
3
.
2x
b) y=---.
1 +x
2
4x
379. a) y=-4 -2;
-x
x
380. a) y = '----1 ;
x -
a)

381. y (3-x)(3+x)'
x
2
-4x
382 a) y= ---'
. (x-l)(x-3)'
3x-x
2
a) y=-;'-4-;
x
2
385. a) y=-'--;
x-2
,
-"' a) y= x2-4x+4,.
386. x-I
6
387;- a) y=x-2---;
x-I
_ x3
390. a) Y=-Z-I;
x -
391. a)
392. a) y2 = 2x - 3.J xi;
x2-2x+l
h) y=------
x
2
+ I .
x
2
_4
b) y=-1--
2

-x
-A x2-2x-3
b) y=----
2x-x
2
4x-x
2
-4
b) y=----.
x-I
x
2
+3x-3
b) y=-----.
x-I
- 10
b) Y = ------.---
4x
3
-9x' + 6x .
1
b) y=X2+,.
x
6-x
3
b) Y=-2-'
X
b) y2=x
2
(8_x
2
).
b) (y_X)2=X
3
.
1
394. a) y = ex;
1
396.* a) y=x eX;
397. a) y=xIn x;
39S. a) y=ln(xZ-I);
Inx
399. a) y=-z ;
x
400. a) y=coszx-cos x;
b) y=xe";
)
. . ")
401. a y=sm x sm (x+
3
;
402. a) y=sinzx-sin x;
*
403. a) y= 2 cos
z
x + 6 cos x;
* I-sin x
404. a) y=--. ----;
I+sm x
a) Iyl =2 sin (x + Ixl);
*
406. y = sin x leas xl + cos x Isin xl-
*
407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;
52
b) y=x e-
x
'.
c) xy = eX.
b) y=(3-x
Z
) e".
1
b) y=x ",,-2.
b) y=xInzx.
x-2
b) y=In--.
x+1
I-lnx
b) y=--z--.
x
b) y=sin x-.,j3 cos x.
" b) y= -4 cos x cos(x-
3
).
b) y=sin
3
x+cos
3
x.
b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
sin x
b) y=----.
i-cos x
b) y=sin (.x;-yrxi ).
(x-I)3 Ix'i
b) y=---+-- .
x-I x
*
410. a) y=x
3
-ax
2
+ax;
* a
411. a) y=x+-;
x
413.
x-3
a) f(x)=-;====;
v'l +x
z
x+1
414. a) f(x) = 7":2--=;
yx
2
_4
X3+ X
416. a) f(x) =-1 - 2:;
-x
* 1
41S. a) f(x)=xex=T;
* 1
419. a) f(x)=(5x-l)ex;
*
420. a) f(x) = (xZ - 2) e
lx
;
* X
Z
422. a) y=-z -;
In x-2
b) y= ax' - 3x
2
(a realan broj).
x
2
+a
b) y=----
x-a
(a realan broj).
,,;J+x
2
b) y=----.
I-x
.,jl+X
Z
b) f(x)=------.
I+x
x+I
b) f(x)=------ .
#+2
b)
(X+1)3
b) f(x)=-----
(x-I)2 .
x
3
b) f(x)=---
(x-W'
1
b) f(x)=(x+2)ex.
2
b)f(x)=xe
x
.
1 1
b) f(x} = 16(16x-3)ex .
b) V=
.
1
b) f(x) = xe-i,x .
53
* 1
424. a) y= +2arctgx;
x
* 1
425. a) y = arccos - ;
x
* 1
426. a) y=x arctg-;
x
* 1
429. a) y= arctg (1 +-);
x
<A
. 2x
b) Y = arCSlD --'-' .
1 +X2
. 1
b) y= arCSlD·-.
x
2 1
b) y=X3-(x
2
-1)3.
b)
b) y=x-arctg x.
1
b) y=(x+ Y·
x
III GLAVA
3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je
jednaka:
(1) a= ILly-dyl.
Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odredu-
je se obrascem:
(2) " = .
Lly
Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac:
(3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.
Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije.
430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x
2
- x za x = 1 i
Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom.
431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i
Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gres-
ku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D.
Izraeunati za x=3 i Llx=0,001:
a) prirastaj i diferencijal funkcija;
b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji
prirastaja diferencijalom.
55
433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsi-
na ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine
ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji priras-
taja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi
100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist
poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal
povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri
aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni
ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea
b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksi-
maciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x
2
+ 1. Odrediti prirastaj i difereneijal
funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri
zarneni prirastaja diferencijalDrn.
437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t
2
, gde je t vrerne u sekunda-
rna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1;
b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni
prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):
438. x->y=x3-4x2+7x+3 za x=I,03.
439. x->y=3x2+2x-l za x=2,03.
440. x-+y=x
3
+ x
2
- 2x za x= 2,01.
1
441. x->y= x
3
-5x
2
+x-l za x=2.1.
2
<.42. x->y=x3-4x2+ 1 za X= -2,03.
443. za x=4,2.
56
Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne
vrednosti izraza (444-447) :
444. a) sin 46"; b) sin 60"3'.
445. a) sin 31"; b) CDS lSI".
446.
447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za
IDgJO 200,2.
448. a) IDglo 11; b) tg61".
449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule:
1 ,;;-;- 1
a) yl+h""l+
Z
h; h.
450. pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izra-
cunatI:
a) -JDl4;
451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
l+h
a)e
h
""l+h; b)ln(l+h)""h; e)1n h",,2h.Dokazati.
1-
452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati
x
1
1,004
453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.
Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):
454. f(x) = x
3
- 3x + 2, u blizini tacke Xo = 2.
455. f(x) = 3x
2
- 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x
2
-2x, u blizini tacke xo=O.
457. f(x)=x
2
+4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7,
f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu fun-
kciju aproksimira na odsecku [0, 2].
57
159.* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x), sto je moguCe
veceg stepena, koji zadovoljava uslove f( -1)=0,f(0)= 2 if(2)= 7.
160.* Funkeija je data tabelom
x \-2 4
f(x) 25 1-8 -15 1-23
Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom, a zatim izraeunati
vrednost polinoma za x =0.
* Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji gra-
fik sadrZi tacke sa apseisama
co
n 3n
X =0 x =-, x =n X3=-" x,=2n
o ) I 2 2, 2 .
3.2. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl *
Primedba 1. PribliZno odredivanje korena date jednaCine
(1) f (x)=O sastoji se od dva koraka:
1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno
jedan koren jednacine (1);
2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom
tacnosti.
Primedba 2. Metoda seClce (metoda tetive). Ako je funkcija f(x)
neprekidna u intervalu [a, b J i f(a) I(b) < 0, pri cemu je f' (x) # 0 za
xE(a, b), tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren , u
intervalu (a, b). Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke
(a, f(a)) i (b, f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena
. f(a)(b--- a)
(2) Xl =a-j('b)-f(a)'
Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a, Xl) ili (Xl. b), u
zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x
l
) < 0 iii f(xl) f(b) <0, dobija se
druga priblizna vrednost X" i td.
b-Xn_,
xn=xn-l-f(xn-l)
Primedba 3. Niz brojeva Xn (n = 1,2, ... ) konvergira ka korenu, tj.
lim xn=!;.
n .... <X)
Primedba 4. Njutnova metoda (metoda tangente); Ako je f' (x) #0 i
f"(x)#O u intervalu [a, bJ i f(a)f"(a) >0, onda se postupna aprok'
* Ova nastavna nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju.
simacija Xn (n=O,1, ... ) korena jednaCine (1) odreduje formulama
(3) xo=a, X
n
=X
n
_l-
f
(x'2.J.
f' (Xn-l)
5. Iz date pretpostavke niz xn (n=I,2,. . . )je monoton i
Xn-l..:..
n-oo
6. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transfor-
na oblik x = <p (x), i ako se pode od poeetne vrednosti Xo
prp-ada lltervalu [a, bJ, dobija se niz brojeva Xl, X", ... Na
ovaJ naell Xl = <P (Xo), x, = <P (Xl), ... Xn = <P (X
n
_ d, ...
Ako Je (n= 1.2, ... ), onda je lim x
n
=!;.
n-oo
462. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-
-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3, 4J, sa tacnoscu 0,01.
463. Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x
3
+
+6x-l=0.
464. Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X -4 = 0 uz
poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2,5. '
465.
466.
467.
468.
469.
470.
471.
472.
473.
Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu
do 0,01 realne korene jednacine (465-486);
x
3
-3x+l=0.
x4+2x'-6x+2=0.
x
3
-2x
2
+ 3x-5 =0.
x4+x'-2x-2=0.
5x
5
-5x-l =0.
xlogx= 1.
2x-4x=0.
2x
3
-x2-7x+5=0.
sin x+x-l =0.
59
1. d >:- =x"dx=> x"dx=-"-'+C
(
"-') f x"+'
n+l n+l
(n'" -1).
Za n=O imamo Sdx=x+C.
1 fl
2. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c.
x x
3. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c.
Ina na
4. d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C.
5. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c.
6. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C.
dx f dx
7. d(tg _··-·=tgx+c.
cos
2
x cos
2
x
dx f dx
8. d(-ctg x)=-;--= -.-.'= -ctg x+C.
sln
2
x sln
2
x
dx fdX .
9. d (arc sin x) r arCSill x+c.
v1-x2 v 1-
x2
dx f dx
10. d( -arc cosx) = "jl'-x
2
= . ./t:...x'= -arccos x+c.
dx f dx
11. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c.
l+x2 l+x2
12. d(-arctgx)=..E.::-=f dx -=arcctgx+C.
l+x2 l+x2
Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee.,
integrale (488-518):
488. a) S2x dx; b) Sx
2
dx; c) f( - 4t
3
) dt.
489. a) dx;
b)
c) f4:r
62
490. a) dx;
f
X - 2
--·dx
./ 3 •
X
491. a) f(X
2
+2X+ b) f(5X
3
-4x
2
-3X+5)dX.
492. a) dx;
494.
f
l0x8+3
a) ----dx·
x' ,
b) f(X+l)(X
2
-3) d
3X2 X.
498. a) dt;
re
t
+ 1
b) J ---;;to dt.
499. a) fe
Z
(I- dz;
502.
f
COS2X I
a) "C" •• _-- dx
sm
2
x cos
2
x t
63
503. a) Jctg
2
x dx;
504.
505.
506.
a) dx;
cos
2
x
a) y;
a) Je-
z
(1 + _e,-) dz;
cos
2
z
507. a) Ja
U
(1+ii) du;
508. a) J-=:xCZ) dx;
509. a) J( 4 cos z-Ji9Z
Z
) dz;
510. Je lxz - dx.
511. a) dx;
514.
5i5.
516.
b) JtgZy dy.
r. x
b) Jsm
z
2: dx.
x
b) JCOSZ2:dx.
b)
b) ··-.---dx.
J
1
sm
2
x
J
a dx
b) j, + bx
z
'
J
X4
b) --- dx.
l+xz
.._ 1
.y-;z --
JX- x --x 2
b) --; dx.
b)
J2COS
2y
+! dy.
cos
2
y
Z Z
517. a) Ha'-x')' dx;
518. a) dx;
519.
520.
521.
522.
523.
524.
525.
526.
Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka
M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene
funkcije (519-526):
y'=3xz-l, M(I,O).
y'=2x-4x
3
, M(l, 0).
Y'=2(x--\).
x
M(l, 2).
y'=e
x
+2x, M(O, -1).
, 1 1 n
y =_ ...... _--_.
M(4'
2).
cos
2
x sin
2
x'
, 1 n
Y = l+x2'
M(I,
4) .
1 x x
Y'=:2(e'-e-'), M(O, a).
y' =sin x+cos x,
n
M(l'
2).
527. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t
2
+4t)mjs. Za t=2s telo
prede put $ = 16 ill. Odrediti zakon kretanja tela.
528. Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. Za t=" $ telo prede
put $= 10 m. Odrediti zakon kretanja tela. 4
Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod
funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. Zatim
konstruisati odgovarajuce grafike (529-531):
529. y" = e", M (0, -I)
530. y"= -sin x, M(O, I)
2
531. a) y" = -" M (1. 2)
x
b) y"=6x-4, M(I,O)
N(2, e').
3"
N (---,0).
2
N(-l, -2).
N(2,2).
532. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t
2
+ I) mls2. U !renut-
ku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. Odrediti zakon kretanja
tela.
4.2. Integracija metodom smena
Neka je x = 'P (t), gde je t nova promenljiva
funkcija ('I" (t) 7"0). Tada je
(1) Jf(x)dx= Jf(,p(t)) . 'P'(t)dt.
'I' diferencijalna
Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije
oblik pogodan za integraciju.
Metodom smene naci sledeee integrale (533-599):
1
533. a) J(5-2x)9dx; b) J(4x+3)3 dx.
534.
( dy
a) J3y+;;
535.
536.
537.
66
b)
1 +x
2
b) .
Jx' + 1
b) . xdx.
I-x
:)t
-
b) J --- dx.
l+x
539.
540.
541.
f
COSXdX
a) ------.
4 + sin
2
x'
542. )
f
e"dx
a - .
../- 1+ 'x,
,/' e
543.
f
dx
a) .
)25-9x
2
'
544.
a)
545. a)
546. a) r dz;
Jz 1-ln
2
z
548. a) Je-x'x dx;
549. a) Je-
x
'x
2
dx;
550. a) J35x'xdx;
551. a) Ja
x
'. x'dx;
b)
f
dx
x
2
+ 3
b) f dx
25+4x
2
'
b) r dx
Jx (I + In'x)"
b) r 7dx
J)3-5x
2
'
b) r e"dx
1/
b)
b>{;,x: 1 dx.
f
e2xdx
b)/ 1-3;'; x.
b) Ja
2x
. b
2x
dx.
67
552.
a) Ie sin x cos x dx;
f'
b) xzexdx.
566.
a) fCOSXdX .
1+2sinx'
"-0-1
P-2COSX
b) -"-. -- dx.
sm
2
x
c-
a)
flnY a) f dx_;
(-
553.
b) ........ dv.
567.
b)
""
Y . SIn x
., cos x
f dt
b)
568. a) Jcos
5
x dx; b) Isinixdx.
554.
a) t(1+-lnt);
569.
.) fCOSX dx.
b)
555.
V.
x In x In (In x)
l.-
tn -.rx
570.
a)
bye=xsinxdx.
556. a) Scos(ax+b)dx; b) - -.rx .. dx.
\ .... ,/ 571. a) J5"'" . cos dx;
b) J..ji +4 sin xcos x dx.
557. a) Jctg x dx;
b) Stgxdx.
*
572. a) Scos
4
x dx; b) Ssin
4
x dx.
558. a) St sin (t
2
-1)dt;
b) Jx cos (xz+ I) dx.
e
*
573. a) Jtg
4
x dx; b) Jctg
4
x dx.
559.

b) dx. *
a) Jcos'x dx;
cos
2
2x
2
574.
b) Jsin
5
x dx.
*
a) Jsin5xsin3x dx;
a) f __ dX __ =; b) f2 d-=
575.
b) Jcos 4x cos x dx.
560.
-.rx cos'.J x
COS
2
X
3
·
*
a) Ssin 3x cos 5x dx; b) fSin:': cos 2x dx 576.

b)
3 3 .
561. a)
*
Ssin x . sin2x . sin 3x dx;
sin
z

577.
578.
a) f;;:x';
V-·-
a) {-.<Ix I;
f dx
b) f-J:1U:X dx.
562.
b) ._--.
x
1
sin
2
-
x sin
2
1nx'
x
579. a) x
2
dx; b) J..yI=6x' x
4
dx.
563. a) Jsin2xcosxdx;
b) Scos' x sin x dx.
580.
f x dx
b) .
a) ,J3=- 4;
564. a) Scos
2
x dx;
b) Ssin
2
X dx.
3·-x 4+x
6
f cos2x
b) J
t
X
-
5
b) V
4
d:'"..
565.
a) --;-- .- dx;
581.
a) --- .. dx-
SlllXCOSX
x
2
+5 ' x
2
+2'
LO
'"
582.
583.
584.
585.
a)
a) dx;
586.
*
587.
*
588.
*
589.
*
590.
*
591.
592.
*
593.
(arctg y
a) Jl+YZ dy;
a)
a)
J dx.
*
594.
70
J
x dx
b
) x
4
+0,2S'
Rarcsin X)2 d
b) X.
b) Lfi-2'
b) Sa"e"dx.
b) SJa2-xi dx.
*
595.
SxJa-x dx.
*
59ya)
f;
Sin
5
x

cos
2
x '
b) dx.
8m
2
x
*
598. a)
(sin2x dx'
Jctg
4
x '
b) Ssin2x·ctg
4
x dx.
*
599.
600.
6(}1.
602.
603.
604.
4.3. Parcijalna integracija
Primedba 1. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda
(1) d(uv)=u dv+vdu.
dobija se obrazac za parcijalnu integraciju
(2) Su dv=uv- Sv du.
Primedba 2. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podin-
tegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije.
Npr. SPn(x)e"Xdx. SPn(x) sin (ax)dx. SPn(x) lox dx. Se"x sinbx dx
itd .• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena.
Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee
integrale (600-623):
a) Ix cos x dx; b) Sx"ln x dx (n#-I).
a) Sxe"dx; lJ)/SX2 cos x dx.
a) Jarctg x dx; b) Jxlnx dx.
a) S(1- x) sin x dx; b) Sx Iolx-lldx.
a) Jx ·rxdx; b) dx
e" .
71
606. a) J(x
2
+ 5x + 6) cos 2x dx;
607. a) dx;
608. a) Je"sin x dx;
609. a) Jx
3
cos 3x dx;
6),6: a) dx;
/
611. farCj/;: dx.
612. a) Jx arc tg x dx;
613. a) Jx
3
e-x'dx;
614. a) JYcos x dx;
615: a) Jx
3
·5
x
'dx;
*
617. a) Jsin(lnx)dx;
*
618.
*
619.
a) Je" 'sin
2
x dx;
/-
---z-
a) Ixln(x2-l) dx;
*
620. a) I(x
2
+x)ln(x+ I) dx;
*
621. a) I e'''cos bx dx;
77
J
x dx
b)
_ , ____'_ 2 x .
....
'. cos
2
x_
\ -
b) Iln
2
xdx.
b) lex cos x dx.
b) Ix
3
e'xdx.
+ a
2
dx.
b) Ix arcsin x dx.
!lU:,,3Inx dx.
t
o.
x cos x',;
b) f--:---- dx. /
sm
2
x '
()
b) Ix sinx cos x dx.
b) Icos(lnx)dx.
b) Iexcos
2
x dx.
l-x
b) Ix2 In --- dx.
l+x
b) Ie'" sin bx dx.
I
I
-j
I
I
,
I
;d
I
I
I
I
!
--t
I
*
622. a) Ix (arctg X)2 dx;
*
623. J(3x
2
+ 6x + 5) arctg x dx.
*
624. Dokazati da je:
625.
626.
627.
628.
629.
630.
631.
632.
*
633.
a) f 2
dx

x _a
2
2a x+a
b)
. P_x
2
2k k-x
Izracunati (625-634):
f
dx
a) x
2
-6x+13;
f
dx
a .
) x
2
-6x+5'
a) f- dx ----
Jx
2
+4x'
a) J dx
J2-3x-x
2
'
f
eXdx
a)
b) Ix
2
arctg 3x dx _
b) f dx
x
2
-4x+ 3'
b) f -- dx .
3X2-2x+4'
b) J_dZ
2z2_2z+l'
b) f--·- ..-. . ..-...
J"l5+2x-x
2
f
dx
b)- r;'--'
",2X_X2
f
dx
b)-----···.
J2x
2
-6x+5
b) f-······_C()s:"- ---- dx
sin
2
x-:-6sinx+12 .
73
*
634.
b)
4.4. lotegracija racionaloih fuokcija *
635.
636.
637.
638.
74
Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog
dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka:
(1)
!,.(x) .
Q(x)
gde su P (x) i Q (x) polinomi, pri eemu je izloiilac brojioca P (x)
manji od izloiioca imenioca Q (x).
Ako je:
Q (x)= (x- a)k(x2 + px + qt.
gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x), a cx± Pi visestruki
kompleksni koreni, onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne
razlomke:
(2)
Nepoznati koeficijenti A" A" ... A
k
, M" M2 ... M" N, se
odreduju metodom neodredenih koeficijenata.
lzracunati sledece integrale (635-653):
dx.
x -4x+3
S
X3
a) dx;
x-2
S
2X2
b) ;-:'::1 dx.
b) LSa2 dx.
nijc prcdvi.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna.zijc.
639.
1
I'
640.
641.
642.
643.
644.
645.
646.
647.
*
948.
649.
650.
651:
) f x dx
a (x-1)(':2+1);
b) dx.
f
X
-
3

f dx
a) (x-l)2(x-2);
f x-S
b) ----dx
x
3
-4x
2
+4x .
a)
X4+X2'
b) f _.x.'.. dx
x
3
-1 ..
a dx'
) f3x2+2X-3
x
3
-x ' b) f liN}"! i) dx.
a) -'- dx'
sex + 1)'
x
2
_x '
b) dx.
f 3x-2a
x
4
-ax
3
f dx
a) (x2 :'::3)(X2 + 2);
b)

f x-I
a) x3 + x'-=6'; dx; b) dx.
a) f
b)
fx:11'
f 2x-3
a)
x
2
-5x+9 '
b) dx.
x2+3x+6
a)
f
XS
+
2
x
3
_1 '
b)
f .!.2dx
l-x
4
'
a) f-3X=!,. dx'
x
2
-x+l '
b) f _.7x+ 1._ dx.
6x
2
+x-1
a)
f x
3
-6
x
4
+6x
2
+S '
b)
f dx.
f dx a "
) x4+1'
f
X3
+
X
-
I
b)i';i'';' 2)2 dx.
75
*
652. a)
*
653.
3.5. Odredeni integral
Primedba 1. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu
[a, b]. Segment [a, bJ podeli se na n delova tackama:
a=x
O
<x\<x
2
< ... <xn=b. Na svakom segmentu Xi)
"
mamo proizvoljnu tacku i uoCimo zbir L: gde je Llx,=
n
i= 1
=X'-X
i
_l, Ako postoji lim L: Llx, i ako je konacan za rna
n-'co j=l
kakvu podelu segmenta [a, bJ, naziva se odredeni integral funkcije
f(x) u granicama od a do b u oznaci
b
(1 )
f
def.
f(x) dx = lim f..., Llx,
maxAxc"o i= 1
"
n
Primedba 2, Suma CT"= L: naziva se Rimanova integrabil-
j"", 1
na suma funkcije y=f(x) (B. Riemann, 1826-1866).
Primedba 3. Ako za funkciju f(x) vaZi (1), kaze se da je integrabil-
na na segmentu [a, b]. Da bi funkcija bila integrabilna na
segmentu [a, b], dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan
broj prekida prvog reda.
Primedba 4. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a, bJ,
tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jedna-
kost:
b
(2) Jf(x) dx=F(b)-F(a).
"
Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu
izmedu odredenog i neodredenog integrala, Formula (2) je osnov-
na formula integralnog racuna (1. Newton 1643-1727, G. W.
Lai bniz 1646-1716).
654.
655.
Primenom definicije odredenog integrala izracunati
grale (654--656):
b
a) fkdx;
"
"
b
b) f xdx,
"
b
b) f e"dx.
"
b
sledc6e inte-
656. a) f sin x dx;
b) f cosx dx (a<b),
"
!,rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene
mtegrale (657--673):
657. a)
3
f x
3
dx;
1
3
658. a) f (1-2x + 3x
2
) dx;
-1
4
659. a) f(-rx- dx;
1
1
660. a) f eX dx;
-1

661. a)

2
662. a) f cos x dx;
"
3
663. a)
664.
n
4
4
a) f ( _____ 1 -sin X)dX
cos
2
x
n
4
2
b) J(X2+ __
X4 ,
8
b) f$2 dx;
1
9
b) f7x
1
dx.
1
3
b) S e
2X
dx;
1
1
b) J3.".;
X-I- 2
o
2
b) S (cosx-sinx)dx.
n
"
3
b) f dx.
n
" n
2
b) f(cos x -/---;1 ___ ) dx,
sm
2
x
6
4
c)S-rxdx.
27
f
dx
c) ..y;;'
8
1
c) S e
3x
dx.
o
3

x-I
2
77
1
665.
a)
0
3
666.
a) j(2x-l)3dx
2
1
667.
a) ;
0
'"2
*
a) f dx; 668.
0
" '2
* a) Ssin
3
x -
cos
2
x dx
669.
0
1
*
f x
2
dx
670.
a) 1 + xci
0
2
a) S(3x+2)lnx dx
1
"
2
672: a)

4
* 1
673. a) Sx In (1 +X2) dx
o
1
b) J(2X 3 + 1)4x
2
dx.
o
" ,
c) fSin3x dx.
o
o
"
1:
b) Ssin
2
x - cos
2
x dx.
o
1
f
x2dx
b) 1+x6 -
o
2
b) S In (x + #+T ) dx_
-2
" 2
b) Sx cos dx.
o
.j3
3
b)
1
3
674: Za koje vrednosti c vazi jednakost:
b
Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b),
a
ako je
3
a) f(x)=2x- 4 x
2
, a=O, b=2;
b)f(x)=lnx, a=l, b=e
2
?
78
a
*
675. Odrediti sva resenja po a jednaCine S cos (x + a
2
) dx = sin a na
segmentu [2, 3]. 0
*
676. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0, 2n], koje
zadovoljavaju jednaCinu:
a
S sin x dx = sin 2a.
"
2
*
677. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovo-
*
ljavaju jednacinu:
a
S (3x
Z
+4x -5) dx = a
3
-2.
o
678. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost:
a
:ra i) dx<4'1
* 1
679. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A, B, CER). Odrediti
brajeve A, B i C tako da je
1 7
/,(I)=8/\f(2)+/,,(2)=33/\ Sf(x) dx=.
o 3
*
680. Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz
jednaCine:
2"
a)
o
log2_a x
b) 4 f (t
3
-2at) dt=5a
z
.
o
681. lzracunati: (681-683):
1
a) f"rc tg_.x dx'
1+x2 '
o
"
Z
682. a) Sx
2
cos x dx;
o
,
b) Sx
3
ln x dx.
1
1
b) S(x2-2x+2) e"dx.
o
79
1
683. Jln (1 + x') dx.
o
Resiti jednaCine po x (684-{)88):
x •
685. * I ar7r-: /1 = 2-ix + 1 arcsin x + 4.J2 .
-1
x
6
* It aretg t dt (-2 . '
68. 71+t2-·=y1+x arctgx.
o
x
687.* I __ ~ t ~ = " - .
P-=-4 4
In 4
2 1 n
688.* f (t
4
- t
2
) -2 dt ="3'
x
. '" .' ovrsina ra vnih
4.6. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P
fignra
Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a, b] i
'k . f(x);;, 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramce-
a 0 Je "', b· d 'kom x-ose za
nog lukom krive, pravama x = Q, X = 1 0 sec
x E [a, bJ data obraseern (sL 1):
b
(1) P,b= fj(x)dx,
"
x
a 0 b
SI.l
Primedba 2. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. bJ i
ako je f(x) ~ O. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data
obrascem:
y= f(X)
SI. 2
Primedba 3. Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se
grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je
ispunjena nejednakost f(x) ~ g (x) za svako x iz segmenta [a. bl
Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu
[a. bJ (sL 3) data je formulorn:
b h b
(3) p,b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx.
"
y
x
SI. 3
Primedba 4. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. b]
menja mak, ti. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d
(a < c<d < b). tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije
y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem:
RI
(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx \1 + Sf(X) dx.
" , d
y
x
SI. 4
689. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i
pravom y=O.
690. lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole
7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0.
691. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i para-
bolom y=2-x
2

692. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1
i pravom x-y-1=O.
693. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i
osom Oy.
694. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2,
Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma.
695. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga;
b) elipse.
696. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i
x
2
=2py.
697. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive:
1 . )
Y=-1 pravama x=l x=a (a>l i y=O.
X2 '
lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734):
698. Y = 2x
2
+ 1 y=x2+10.
82
701.
Y= -x
2
+lOx-16
i y=x+2.
702. y=x2+4x
y=x+4.
703. y=6x-x
2
y=x2-2x.
704. x
2
+ y2= 16
y2 =4(x+ 1)

705. x
2
+ y2= 16
y2=6x

706. X2+y2=4
y2=3x

707. x
2
+4y2=4
4y2= 3x

1
709. y=----
1+x
2
xy=3.
710. y=e", y=e-
x
i x=2.
1
711. y=T+x
i
' x=O X=Q (a>O).
712. Y=2-·x
2
I
Y=lxl·
713.
Y=lx'l
y=2 __ X2
714. y=sin x
1
Y=-
2
2
715. y=tgx, y=3cOSX y=O.
716. y=sin
2
X i y=O
717. y = tg x
y=O
n
).
4
83
y=2+4x-x' .
719. y=4x-
2
y=7-3x.
720. y=x
3
y=8.
721.
3
y=x. 1'=2x
y=X.
722.
y=5", y=r
x
x=2.
3
x+y=4.
723. y=
x
In
2
x
x=e.
724.

x
725. y'=x, 1'=1
i x=8.
726.
y=2x-x
2
y= -x.
727. y=x
2
y=3-2x.
x
2
2
728. y=X, Y=2
y=2x.
x=2a.
2· 3a y=O (a>O).
730. xy=nI, x=a, x=
731
2 4 2 8 i 4y2=X+2 (-2,;;x,;;2j2).
. x + Y =
732.
x
2
+4y2 = 16,
4y2=3x+6
(-2,;;x,;;4).
733.
x=2-y-y
2
X=O.
734.
y=2_x
2 y3 = x2 .
. r 2 + 4y2 - 20 i
735.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x -
hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu.
* . povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2)
736: lzracunatl
osom Ox.
737. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x
2
- y2 = 9, osom
Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S, 4).
*
738. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug
x
2
+ y2=8.
*
739. Izracunati oba dela na koje parabola x
2
=12(y-l) deli
krug x
2
+ l' = 16.
*
740.
*
Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive
2x
y 1+
, ordinatom maksimuma i osom Ox.
741. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne
krive
.
Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748):
742. y2=8x 2x-3y+8=O.
743. x
2
=9y x-3y+6=O.
744. 4x
2
-8x-1'+5=O i 2x-y+l=O.
745. x
2
-6x-4y+13=O i x-2y-l=0.
746. 6y 2_25x-50=O 5x-6y+1D=O.
747. 4x2-9y+18=O 2x2-9y+36=O.
748. 3y=x
2
i X2+y2+6x=O.
Data je funkcija x--+y=f(x)
a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju;
b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive
osom Ox (749-752).
x
2
-5x+4
749. y=-x--S-
750.
751.
x2-11x+28
y = --.-..
x-8
x
2
-5x+4
y= x+ 1
752.
*
753.
754*
755*
x'+7x+ 10

x+l
. ( >-1) za ko]'e povrs lika
Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 •
"' pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1
ograD!cenog
y=!ax2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost.
2 'B
. , _ 2 seee kruwicu Xl + y' - 2rx = ° u tackarna A. I .
p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena
parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna.
. .' d .. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat·
Nap,sat' Je naCillU ".. 9
ni poeetak i od date para bole odseca odsecak povrsllle .
4.7. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine
rotaciooih tela
P
· db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll
nme a . i( ) 0 pravama x-a I
tra eza omedenog krivom y =. X. OSOll X, -
x!b (a<b) oko ose Ox (st. 5) izracnnava se obrascem
b
(1)
V
x
=1C Sy' dx.
y
x=g(y)
b
x o
-
51.5
51. 6
Primedba 2. Zapremina tela rot:=.cijom =okO
omedenog knvom x=g(y), pravama x-O, y c, Y (
(s1. 6) izracunava se obrascem
d
(2) Y,.= n S x
2
dy.
x
Primed!:;::: 3. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog
krivarna Y, =fl(X) i y,=f,(x) (f,(x)c;fz(x)) i pravama x=a i x=b
(a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem
b
(3) V =n
x J ...." ,".
a
756. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela
povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x
2
i osam Ox.
757. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
krivom y=sinx i pravom y=O, u intervalu [0, n] oko ose Ox.
758. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
lukom krive Y= til xi pravorn y=O,ko ose Ox u intervalu [°,1 J
759. Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog
lukom krive y = aX i y = ° oko ose Ox u intervalu [0, 1].
760. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog
lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0,1].
761. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu:
a) pravog kruwog valjka; b) prave kruine kupe; c) prave kruine
zarubljene kupe.
762. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu:
a) lopte poluprccnika R; b) lopte odsecka visine h; c) loptinog
sloja visine h.
763. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom
lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka
ose Ox.
764. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi·
ne ogranicene elipsom b
2
x'+a
2
y2=a
2
b
2
oko: a) ose Ox; b) osc Oy.
765. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b
'
x-a
2
y' =
a
2
b
2
i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox.
b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' - a
Z
y2 =
a'b
'
i pravama y= -b i y= b oko osc Oy.
*
766. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga
x'+(y-b)z=r
z
oko ose Ox (b>r).
87
lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji
je ogranicen krivama (767 -790):
767. 3y=x
2
x'+y'+6x=0, oko ose Ox.
768.
y=_x
2
+2
y=lxl. oko ose Ox.
769.
x2 + y2=4
y2 _ 3x = 0, aka ose Ox.
770. x'-y'=4
y' - 3x = 0, oko ose Ox.
771. y=x'
y' = x, aka ose Ox.
772. x'+4y'=4 4y'-3x=0, oka ose Ox.
773. y = Ix'i y = - x' + 2, ako ose Ox.
774. x'+y'=8 x'·-2y=O, oka ase Ox.
775. Y=1+ xi ,X= ± 1
y = 0, oko ase Oy.
776. y' =4x
x=o, oko ase Oy.
777. Xl +ay= a
2
778. y=x', y=8
779. y=x'(I-x')
x+ y=a, oko ase Oy.
x=O, oko ase Oy.
y =0, aka ase Ox.
7811. y' = X4 (I + x), ako ase Ox.
781. y=5', y=r'
2
y=x+1
782. v="
. x
x = 2, ako osc Ox.
x = 3, aka osc Ox.
3
783. Y =.
x
x+y=4, aka ase Ox.
784. x'+y2=16 y'=4(x+l),akaaseOx.
785. y = x' y = J ' ~ , aka ase Ox.
786. y=e', x=O y=O ako: a) ose Ox; b) ose Oy.
787. y=sin' x, x=O x=7t, ako ase Ox.
788. y' =4ax x = a, ako ase Oy.
7t
789. Y = cas (x- 3)' y= 0, x = ° (x>O), aka ose Ox.
7t
790. y=casx+cos2x, x=O, X=-
3
y=o, oko ase Ox.
791. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5, adseckam ase Ox
izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. lzracunati
zapreminu nastalog rotacioDog tela.
792. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2:
a) odrediti jednaCine tangenti kruz.nlce u presecnim ta6kama sa
datom pravom;
b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama;
e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka
ose Ox.
793. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag
krivam ay2 = x' i pravama x =0, x = a (a >0) aka ase Ox.
794. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag
krivom ay2=x
3
i pravom y=x oka ose Ox.
795. Data je parabala y2 = 8 (x - 2) i tacka P (4, y) para bale:
796.
a) adrediti jednacinu tangente u tacki P;
b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure
ogranicene tangentoID, lukom krive i os om Ox.
Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3, y>O). Izra-
cunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure
ogranicene pravom i paraboloID.
797. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4, y>O) kaja pripada
krivaj:
a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M;
b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox
figure agranicene tangentom, krivam i asam Ox.
798. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6, V). lzracunati
zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene
pravom, parabalam i asam Ox.
R9
*
799. Data je tacka M(9, 0), parabola y2=8x i tacka N(x<9, y) koja
pripada paraboli. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole, OSOID
parabole i duii MN rotira oko ose Ox. Odrediti koordinate tacke
N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna, kao i odnos
zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
800. U tacki P(3, y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangen-
tao Izracunati:
a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom, parabolom
i osom Ox;
b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox.
SOl. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi
ogranicenog lukovima krivih y2 = x
3
i y2 = 4x oka ose Ox.
S02. lzracunati zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem kruga
x
2
+(y- 2j2 = 1 oko ose Ox.
*
S03. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox. figure
omedene linijama: y = arc sin x, y = 0 i x = 1.
*
804. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
k
. x+ 1 , 3 4 . 0
omedene '"nvom Y= 1 pravama X= ,X= 1 Y= .
yx2-4
*
805. Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
90
ogranicene grafikom krive fix) = '-7=-;}'- i pravama x = 0, x = 1 i
yx
2
+4
y=O.
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
lulm krive
Primedba 1. Duzina sluka glatke krive y = fix), izmedu dye tacke
sa apscisama x=a i x=b (a <b), iznosi
b
(1) dx.
a
Primedba 2. Ako je kriva data jednacinama u parametarskom
obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne
funkcije), onda je duZina luka s krive
t2
(2) s= S P2 + y'2 dt,
"
gde su t, i t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka
(t , <t
2

S06. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume
linije x
2
+ y2 = r2
807. Izracunati duZinu luka para bole
x
2
izmedu tacaka 0 (0,0) i M(
SOS. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 - x
2
izmedu presecnih taca-
ka sa osom Ox.
S09. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x
3
izmedu njenih tacaka 0 (0, 0)
i A(3,
2 2 2
S10. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3.
811. Izracunati duZinu luka para bole y = od x = 0 do x = 1.
S12. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od do x=..j8.
S13. Odrediti duZinu lancanice izmedu tacaka sa apsci-
sarna x=O i x=l.
*
S14. Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint), y=a(l-cost).
S15. Data je kriva linija y=ln(l-x
2
). Izracunati duZinu luka krive
linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa
apscisom 0,5.
S16. Izracunati duZinu luka hive
1 r.
y =:3 (3 - x) y x izmedu njenih nula.
*
S17. Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod
ase Ox.
*
S18. lzracunati duzinu luka parabole y = x
2
- 2x -1 izmedu tacaka
A ( - 1, 2) i B (2, -1).
91
Izracunati duZinu krive linije -J-; + .JY = 1.
*
820.
*
821.
822.
823.
Izracunati duZinu luka krive y = arcsin --- -J;;=- x
2
ad tacke
A (0,f(0» da tacke B (1,f(I)).
1 1
lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i
y=e.
.". . e"+e-
x
Aka Je , duzlDa luka knve y = --2--- ad tacke A (0,1) da tacke
B (x,y) dakazati da je y2 - ,2 = 1.
4.9. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi
Primedba 1. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox
luka glatke krive y = f(x), izmedu tacaka Cije su apseise x = a i
x=b (a <b), izracunava se abraseem
b
(1) P
x
=2nfy-J1.+fi dx.
Primedba 2. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy, lmama
analogni obrazac
d
(2) P
y
= 21< f x-JT.+;;--;z dy.
,
Primenom odredenog integrala izvesti
paluprecnika R.
obrazac za povrsinu sfere
824. 1
0
lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive
b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy.
2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu:
a) amataca valjka; b) amataca kupe; c) amotaca zarubljene kupe.
825. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x,
ako ose Ox, na segmentu [0, n].
826. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x,
1t
aka ase Ox, nn segmentu [0, 4].
827. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide
2 2 2
xii + y> = a
3
oko "se Oy.
00
828. Izracunati povrsinu povriii nastale t" k
krive fa aCIJom, 0 0 ase Ox, luka
829.
830.

*
832.
*
833.
834.

1 3
y=3
X
,od X= -2 do x=2.
povrsinu povrsi nastalc rotacijom, oko osc Ox, luka krivc:
a) r = 4 + x koji odseca prava x = 2; b) Y 1 = 4 _ x: -2 "X " 4.
Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4
oko ase Oy.
Odrediti povrsinu povrs"l' nastal t" k
. e ro aCIJom, 0 Dose Ox, petlje
krive 9y2 = x (3 _ x) 2.
Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive
1 r
y=6v x (12-x), oko x-ase, izmedu njenih nula.
Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox,
luka parabole y2 =2px, na segmentu [0, a]. ,
lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc
y2 = 4x, ako ase Ox, na segmentu [0, 3].
a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice
x
2
+(Y_2)2=1 oko ose Ox.
b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse
x2+4y2=4 oko ose Ox.
4.10. Primena integrala u prirodnim naukama
1. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po
sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) 0, u intervalu [t" t,],
lzracunava se po fannulI:
"
(1 )
s= U(t) dt.
"
Primed .. ba 2. Rad ko;i vdi promenlJ'I'va '1 f()' "
J SI a x, pn premestllllju
matenJala tacke duz ose Ox, od X=a do x=b, odreduje se po
formu!i
b
(2)
A= ff(x) dx.
Primedba 3. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile
koristi se Hukov zakon
(3) F=kx.
gde je F - sila (u N), x - apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom
F, a k - koeficijent proporcionalnosti (u N/m).
.36. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t
2
+2t-l)m/s.
Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja.
37. Brzina kretanja tacke je v=(6t
2
+4)m/s. Odrediti put koji prolazi
racka za 5 sekundi od poeetka kretanja .
.lS. Brzina kretanja tacke je ,,= (9t
2
- 8t) m/s. Izracunati predeni put u
toku 4 sekunde.
:3'), Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s. Odrediti prcdeni put u
IOku 2 sckunde.
;4U. Tacka se krece brzinom v=(12t-3t
2
)m/s. Odrediti predeni put
tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka .
. 41. Tacka se krece brzinom v=(24t-6t
2
)m/s. Odrediti:
a) predeni put u toku prve 3. sekunde;
b) predeni put u toku 3. sekunde;
c) predeni put tacke od poeetka kretanja
pa do njegoyog prestanka.
:42. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke, u istom smeru jedne
praye. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t
2
+ 2t) mis, a drugo
brzinom V, =(4t + 5)m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze, jedno
od drugog, kroz 5 sekundi?
Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke, u istom smeru jedne
prave. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t
2
mis, a drugo brzinom
v2=(6t
2
-10) m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze. jedno od
drugog, kroz 10 sekundi?
Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39,2-9.8t) m/s.
Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo.
Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. Odrediti rad sile F pri
sabijanju opruge na 0,04 m, ako je za sabijanje na 0,01 m
potrebna sila od ION.
*
846. Za sabii,anje spiralne opruge oa 0,05 m utrosen je rad 25 J.
Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0,1 m.
*
847. Spiralna opru!la je na 0,02 ill, pod dejstvom sile od
60 N. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na
0,12 m. b
I
I
f

VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1*
DRUGOG REDA
5.1. Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
Primedba L U diferencijalnoj jednaCini
(1) y'=.f(x) 9 (x)
promenljive se mogu razdvojiti.
Primedba 2. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je
najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein:
dy
(2) 9 (y) = .f(x) dx.
Primedba 3. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se
integracijom leve i desne strane jednaCine (2):
(3) f = ff(X) dx + C.
Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853):
848. a) x (l + y2) = yy';
849. a) dy=JY dx;
850. a) (1+y) dx=(x-l) dy;
851. a) y
2
dx+(x-2) dy=O;
852. a) (1 + y2) dx-'/-; dy=O;
dy 3dx
b)
b) xydx=(1+x2) dy.
b) (x
2
_ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0.
b) dy-x,/l=? dx=O.
b) y'tgx-y=a.
96
• Ova tema nije prcdviden:l pJanom i programom za gimnazije.
Odrediti partikll,,,m,, resenja koja zadovoljavaju date pocetne
uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859):
854. ydy=xdx, ),=4 " •. X= -2.
1t
855. s tg t dt+ds=O, s=4 za t=}.
856. s'=3t
2
-2t, s=4 za t=2.
dy dx
857, -._._=---, y=4 za x=O.
x-I y-2
858. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O, y=1 za x=l.
859.
dx . d n
2 ctgxsmy y, y=nzax=-3-'
cos xcosy
860. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M
brzinom v:
a) M(4, 0). v=2t+ 3t
2
; b) M(O, 6), v=4t-6t
2

861. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat
koeficijent pravca tangente:
a) M(2,-3), k=4x-3;
1
b) M(2,-I), k=
2y
862. Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih
x
In y=Ctg 2'
*
863. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih
(1 + x
2
) (1 + y2) = Cy2.
Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax
2
Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice X
Z
+ y2 = 2ax
takode kruinice.
* 866. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse .
97
8 6 7 ~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x
2
- y2 = a
2
.
* 868. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktiv-
ne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj
kolicini urana. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro
grama urana. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u
rna kom trenutku vremena t.
5.2. Homogene diferencijalne jednacine prvog reda
Primedba 1. JednaCina oblika
(I) f(x.y)dx =g(x,y) dy.
gde su f(x,y) i g(x,y) homo gene funkcije istih izloZilaca, naziva se
homogena diferencijalna jednacina prvog reda.
Primedba 2. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik
(2) Y'='PG)'
Primedba 3. Homogena jednaCina, smenom y = ux. svodi se na
jednacinu koja razdvaja promenljive.
Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876):
869. a) (x+y) dx-xdy=O; b) x+y+(y-x)y'=O.
b) (x- y)+ xy' = O. 870. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O;
871. a) (2.jxy-x) dy+ydx=O;
b) y,-,l'=tg i.
x x
872. a) (t-s) dt+tds=O; b) xy
2
dY=(X
3
+y3)dx.
873. a) xdy = (2x + y) dx; b) (x-2y) dy=(x-y) dx.
874. x(x+2y) dX+(X2- y2) dy=O.
875. (x
2
- 2y2) dx+ 2xydy= O.
98
Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina
(877--880):
, 2x+ Y k . I
877. y =2:;;--:-' a 0 Je y,=O za X= .
, xy+ y2 k' 1 I
878. Y = --2 --- ,a 0 Je y = za x = .
x
879. (Y+P-+yz) dx-xdy=O, ako je y=O za x= 1.
880. y' =}' In ,l' , ako je y = 1 za x = 1.
x x
881.
882.
883.
884.
885.
88G.
5.3. Linearna diferencijalna jednacina
Primedba 1. Jednacina oblika
(I) y'+yp(x)+q(x)=O,
gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x, naziva se linearna
diferencijalna jednaCina prvog reda.
Primedba 2. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v
funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne
jednacine (I) u obliku
(2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx).
Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890):
a) y'-2y-3=0; b) Y=y+1.
a) xy'-x
2
+2y=0; b) y'+xy=x.
' 2y ( 3
Y ----- x+l) =0.
x+1
2xy 4x
y'+-------=O.
l-x
2
l-x
2
y'-y etg x- sin x=O.
s' cas t+s sin t-I=O.
99
* ,1+2x 1+2x
887. y -;'-:;:-:;:2 y= x+xz .
*
888. y' + 2xy= 2x e-
x
' .
* 889. y' -2xy=(x-x
3
) eX'.
*
890. y'+ycm x=O,5 sin2x.
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove u sledecim zadacima (891-896):
, 1
891. y' + Y tgx=-- ako je y= I za x=O,
cosx
893. y,_3
Y
=x
3
e< akojey=ezax=l,
x
894. akojey=lzax=2_
895. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O.
,3 2 k - 1
896. y +- y=-2 a oJe y=1 za x= .
x x_
5.4, Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda
Primedba 1. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal
drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda,
Primedba 2. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog re-
da ima oblik
y" =/(x),
a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom.
897. Odrediti opste rescnje jednacine
y" = 1-2x.
100
898. Odrediti opsti integral jednacine:
a) y"=O; b) y"=4; c) y" =cos x,
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove (899-904):
899. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4,
900. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2.
d's • d,
901. --=12t
dt
Z
dt'
dze dO
Z k ' eo'
902. dmz=m a a Je = 1 dm =12 za m=O,
903. y"=2y' ako je y=I,5 i y'=1 za x=l.
904. y"= -12x
z
+8, ako je y=O za x=O i y=1 za x=2.
Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja
(905-907):
905. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2.
906. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1.
907. y"= -12x
2
+4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1.
Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja,
908. Odrediti opsti integral jednacine
y" +aZy=O,
Odrediti opsti integral jednacine (909-916):
909. a) y"+4y=0; b) y"+9y=O,
910. a) y"+5y=0; b) y"-9y'=0.
911. a) y"+3y'=O; b) y"-y'=O.
*
912. a) y"-9y=O; b) y"+16y=O; c) y"-y=O.
*
913. a) y"-6y'+9y=0; b) y"-3y'+2y=0,
b) y"+4y'+7y=0,
*
914. a) y"-2y'+5y=0;
*
915. a) y"-6y'+13y=0; b) y"-y'-6y=0.
*
916. a) y"-4y'+3y=0; b) y"-2y'+2y=0.
102
VIGLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijacije
Varijacije bez ponavljanja
Primedha 1. Neka je dat skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
} od n eleme-
nata.
Definicija 1. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?- k)
elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih
elemenata skupa E. Ekvivalentna definicija ovoj je:
Definicija 2. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a
2
, a
3
, .. .,
an su sva biunivoka preslikavanja skupa E,={1, 2, 3, ... , k} u
skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 1. Broj varijacija od n elemenata klase k (k";; n) iznosi
(1) V. =n(n-1)(n-2) ... (n-k+1)=-( ~ - " .
n-k).
Varijacije sa ponavljanjem
Primedba 2. Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a
2
,
a
3
, ••. , an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju.
Definicija 3. Varijacije sa ponavljanjem klase k, od n elemenata
(n?-k) a" a
2
, a
3
, ... , an su uredene k-atorke sastavljene od eleme-
nata skupa {a
1
, a
2
• a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 2. Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat
je formulom:
(2) V k=n'
917. Dat je skup A={1, 2,3, 4}. Formirati sve varijacije druge i treee
klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov
broj.
918. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10
cifara a cia se cifre ne ponavljaju?
919. Datje skup E={1, 2, 3, ... , n}. Prikazati sve varijacije druge klase
sknpa E grafom.
920. Dat je skup E={l, 2, 3, 4}. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad
elemenata datog skupa i odrediti njihov broj.
921. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri
razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l
922. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. Oni su medusobno
razmenili fotografije. Koliko je ukupno podeljeno fotografija?
923. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0,
1, 2, ... 7, ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju?
924. Izracunati VI + V ~ + V ~ + n.
925. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija
druge klase?
926. Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M,
koji cine svi prosti cinioci broja 2310, ako trazeni brojevi sadrie
po dva razliCita prosta Cinioca'l
927. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M,
koji Cine prosti cinioci broja 3570, ako trazeni brojevi sadde po
tri prosta cini?ca?
928. Odrediti broj reCi, od 5 slova, koje se mogu napisati pomocu
azbuke od 30 slova, bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva
slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja.
929. Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0, 1, 3,
5, 7, 9, ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i
ako se nijedna cifra ne ponavlja?
930. Dat je skup A= {3, 4, 5, 6, 7}. Odrediti broj trocifrenib brojeva
koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A.
103
*
931.
*
932.
933.
934.
935.
936.
Dat je skup E = {O, 1, 2, 3, 4, 5}. Odrediti sve razliCite prirodne
brojeve vece od 1000, koji se mogu formirati od elemenata skupa E,
tako da cifre bud u razlicite.
Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva, manjih od 100 000 koji
se mogu formirati od cifara 0, 1,2, 3,4, 5.
. . 5 db'
Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je 12 0 roJa
varijacija treee klase od n + 2 elemenata. Odrediti broj elemenata.
Resiti jednaCine (934-936):
a) n=380;
b)
a)
b)

a) Vi : = 1 : 3 ; b) 7Vj=6· V'3+
1

937. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemena-
ta 1680, odrediti broj elemenata x.
938. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata
iznosi 50625. Odrediti broj elemenata x.
939.
940.
941.
942.
943.
Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. klase bez
ponavljanja kao 1: 20. Odrediti broj elemenata.
Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata je
za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg
broja elemenata. Odrediti broj elemenata x.
Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna
znaka . i - , ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementar-
nih znakova?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Koliko razliCito
popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta:
a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati
pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka;
b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee
biti nereseno ,da bismo irnali 12 pogodaka?
944. Dokazati da je v"n_l = v"n = n!
945. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formira-
ti od elemenata skupa E = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, tako da se cifre ne
ponavljaju a da krajnje cifre budu pame.
946. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od eleme-
nata skupa E={I, 2,3,4,5,6, 7}, tako da se cifre ne ponavljaju i
da je zbir krajnjih cifara paran broj?
6.2. PerlIDltacije
Permutacije bez ponavijanja
Definicija 1. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n
elemenata.
Definicija 2. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u
samog sebe.
Stav 1. Broj permutacija od n
(1) P(n)=n(n-l) (n-2) ... 3. 2. l=n!
Permutacije sa ponavljanjem
Primedba 1. Neka je dat skup od n elemenata, od kojih irna: kl
jednakih jedne vrste, k, jednakih druge vrste itd; k
m
jednakih
m-te vrste; pri remu je i kl +k2 + .. _ n.
Definicija 3. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih eleme-
nata zove se permutacija sa ponavljanjem.
Stav 2. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemena-
ta, gde je kl medusobno jednakih, k2 medusobno jednakih, ... , k
m
medusobno jednakih, jednak je
n
l
P (n)=-----..:.---·--
k,. k,'" krn k 1 k 1 k I'
1" 2···· m'
947. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su
postavljene cetiri stolice?
948. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu
cifara 0, 2, 4, 5, 7 aka se cifre ne ponavljaju?
949. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa
A = {a. b. c. d}. a zatim resenje prikazati grafom.
950. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. 2. 3}, a zatim ih prika-
zati kao preslikavanje skupa E u samog sebe.
951. Oat je skup E= {I. 2.3 ..... 8}. Koliko permutacija. koje se mogu
obrazovati od elemenata skupa E poCinje:
952.
a) sa 5; b) sa 123; c) sa 8642?
Oat je skup E={l. 2. 3 ..... 8}. U koliko Sil permutacija. koje se
mogu formirati od elemenata skupa E. elemenata 2, 4, 5. 6, jedan
pored drugog, ito:
a) u datom poretku; b) u proizvoljnom poretku?
953. Oat je skup S= {I. 2. 3. 4. 5. 6}:
a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih
od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S. tako da se u
njima cifre ne ponavljaju;
b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
954. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jed-
nak 5?
955. Oat je skup S={O, 1,2.3. 4}:
a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze
formirati od elemenata skupa S. tako da se u njima cifre ne
ponavljaju; .
b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
956. Oatje skup S={O. 1.2.3.4.5):
a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji
se mogu formirati od clemen at a skupa S;
b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadat-
ku pod a)?
957. Oatje skup E={O. 1. 2.3.4. 5}. Koliko se razliCitih petocifrenih
brojeva, deljivih sa 6, moze formirati od elemenata skupa E?
958. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati
od cifara 0, 1,2,3.4 i 5, i koji su deljivi sa 15, a da se cifre u njima
ne ponavljaju.
106
959. Odrediti vrednost izraza:
a) 8!+9!;
960. U prostiti izraze:
961.
a) J._,.!.,.
n! (n+l)!'
b)
102 !
100! '
6!-5!
c) 120'
Ookazati sledeee identitete:
(m + 3)!
a) m! (m+l)(m+2)(m+3);
n!
b) (n-k)! n{n-l)(n-2) ... {n-k+l)
(n>k) .
Skratiti razlomke (962-963):
962. a)
0.::::.2),!
(n-4)!
963. a) (n..::::3)!
n1
Resiti jednaCine (964-965):
964. a) (n + 2)! 72;
n!
965. a ).53.>:)!.
(2x-3)!
20x!
(x-2) !
n!
b)
(n-2)! .
b) (n "..1l.l
(n-3)!'
b) £':.+:.D! = 30
(n-l)! .
b) 1'. .I2y
(y-4)! (y-2)!'
Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967):
966. a)
967. a)
(n-l)!
(n_3)!<72;
(y + 2)!
(y+ 1)(y+2) <100;
(2x-l)!
b)
(m - 2)(m·· 3)
b) >0.00002.
968.
Koliko elemenata sadrzi
njegovih elemenata:
a) nije veei od 1000 .
,
skup kada broj svih permutacija od
b) nije manji od 500 ?
107
969. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234?
970. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617
971. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku,
nacinjena ad elemenata a, b, d, g, e, 0, r?
972. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne
drina.
973. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata
a, i, 1, ill, n, aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn.
974. Kako glasi 119. permutacija od osnovne permutacije ehpsu.
975. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc.
976. Odrediti broj permutacija od elemenata a, a, a, b, b, c.
977. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0, 0, 0, 0,
1, 2, 3, ne uzimajuci u obzir, razume se, one koji poCinju nulom (iii
nulama)?
978. Koliko permutacija ad elemenata a, a, a, a, a, b, b, b, c poCinje:
a) sa a; b) sa b; c) sa c?
979. Koliko permutacija od elemenata 1, 2, 2, 2, 3, 3, 3, 3, 4, 4, 4,
poCinje: a) sa 22; b) sa 313; c) sa 1234?
*
980. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski ura-
denim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a, a, a, e,
i, k, ill, ill, t, t.
* 981. Formirati 58293. permutaciju medu leksikografski uradenim per-
mutacijama poectne permutacije vdeeemors.
982. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca
proizvoda as. b
3
.
983. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a
3
b
2
c
3
kao proizvod
od os am Cinilaca a, a, a, b, b, c, c, c? Kako glasi 30. raspored?
984. Formirati 232. permutaciju medu leksikografski urudenim permu-
tacijama ako je osnovna aaaiikm.
108
985. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski ura-
denim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a, a, a, ~ i, n, n,
r, r, C, c.
986. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permuta-
cija od n + 2 elemenata kao 0,1:3. Odrediti n.
987. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja
permutacija od n elemenata. Odrediti Il.
*
988. Dokazati da je
1!.1 + 21.2 + 31.3 + ... + nLn = (n + I)! - 1, gde je n ma koji prirodan
broj.
6.3. Kombioacije
Kombinacije bez ponavljanja
Definicija 1. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one
varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake
ako su sastavljene od istih elemenata.
Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna:
Defioicija 2. Kombinacija klase k od n (n ~ k ) elemenata skupa E
je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata.
Stav 1. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je
(1)
(
n) nl
C;:= k =kl(n=-kJ!
Kombinacije sa ponavljanjem
Defioicija 3. Kombinacija k-te klase od n elemenata, kod kojih se
jedan element moze do f..:m puta ponavljati, nazivaju se kombina-
cije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata.
Stav 2. Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je
(2) C"-
- (n+k-l)
k - k .
1 no
989. Datje skup A={aJ' a,. a3, Q,. as}. Formirati sve troelane pocsku.
pove skupa A.
990. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12
kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmice-
nju?
991. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. Svaki
treba da odigra partiju sa svakim. Koliko Co biti odigrano partija
na turniru?
992. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konvek-
snog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima
dvanaestougla?
993. Odrediti broj dijagonala:
a) konveksnog petougla;
b) konveksnog dvanaestougla;
c) konveksnog dvadesetougla;
d) konveksnog n·tougla.
994. Dokazati taenost jednakosti:
a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2
6
;
b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C;+Cl+C:j.
995. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih
tacaka. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka?
996. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. Za odeljensku zaje l1CU
treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . Na
koliko naCina se moze naciniti izbor?
997. Dat je skup A= {aJ. a,. a3. a,. as. a,}. Odrediti sve podskupove
skupa A koji:
a) ne sadrze clemente Q4, as, i Q6;
b) ne sadrze elemente as i a6;
c) ne sadrie elemenat a
6
;
d) sadrie sve elemente skupa A.
998. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata.
110
999. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije
kolinearna. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim
taekama.
1000. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne
pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. Odrediti
broj krufuica koje su odredene datim taekama.
1001. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i tri
elana predsednistva. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor?
1002. Za delegaciju skole treba izabrati, od 10 ucenika koji govore ruski
i 15 koji govore engleski jezik, pet ueenika od kojih bar jedan
govori ruski. Na koliko naeina se moze obaviti izbor?
1003. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. Odrediti
broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa
svakiro.
1004. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko
naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da
igraju bar 2 beka i bar jed an centar?
Resiti jednaeine (1005-10 11) :
1005. a) 5Cj=Q+2;
1006. +2q-l =7(n-l).
1007. 23V4'=24
1008. a)
1009.
1010.
b) P (x + 2) = 210 . T'<x_-.' P (3).
1 1 1
1011. Cx=Cx+Cx.
, 6 5
1012. Resiti sistem jednacina:
a) Ci=66 " C:=C;+2;
c) V2
m
=20 A C'k=C!:'+l;
+ + 1023.
b) Cl=1820 " C:=C:+4 ;
d)
= 126 " P(k+ 1)=720.
*
1013. ReS;t; u skupu prirodnih brojeva nejednaCine:
a) C
3
; b) C
2
'>C
2
'.
7 5,
111
1014. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija
(V::v,.n_
1
=10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)?
1015. Kako glasi 197. kombinacija 5. klase od prvih 12 slova abecede
uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku?
1016. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos
medu kombinacijama 4. klase od elemenata ill, ll, 0) p, q, r, s?
1017. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem
iznosi 276. Odrediti broj elemcnata x.
1018. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata
odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja
elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. Odrediti broj elemenata.
1019. Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je
70. Odrediti n.
1020. Ako je q = C
'2
izracllnati c".
Odrediti n i k ako je (1021-1024):
1021. Vk=24 /\ q=4.
1022. /\ CZ=10.
1023. P(k)=24 /\ Ck=15.
1024. y""=120 /\ P(k)=6.
Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k
vazi (1025-1029):
(
n) ( n ) (n -+ 1)
1026. k -+ k-l = k .
11?
1028. cn-2-+cn-2.L2cn··2=cn
k k-2 r- k-l k'
* 1029 C
n
+
2
-+2cn+2 -t. C
n
+> = C
n
+
4
• m+l m+2 m+3 m+3 •
bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033):
* n+1. n , rn ..
1030. C
k

1031. cr:+
2
: crt?: crti=O,6: 1: 1.
1032. crt t: cr+ 1 : t = 5: 5: 3.
6.4. BiRomni obrazac
Stav 1. Za svaki prirodan broj " vaZi formula
(1) an-+G) r ' b+(;) r
2
b
2
+ . ..
. .. +G)rkb
k
+ ... -+(:)b
n
.
Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom
(2) T. =(")an-kb
k
k+ 1 k .
1034. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1).
Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037):
1035. a) (3+2x)'; b) (2x+ 5)4.
1036. a)

b) (x
2
+X-3)4.
1037. a) (1 + i)3 -(1 + i)'; b)
(eX-e-
X
)'.
1038. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimal-
nib mesta: '
a) 0,98
6
; b) 2,1
6
; c) 1,005
6
.
113
1039. Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma
1 2
(X2+X3)'2.
H140. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
(X+X-2)'2.
1 1
h II. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle
sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet.
IY ,kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma

1044. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma (9X - )3;')"'
aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105.
./i()45: U razvijenom obliku binoma

trinaestog Glana su jednaki.
Odrediti clan koji ne saddi x.
(X2 koeficijenti eetvrtog
prvog, drugog i treeeg u obliku
binoma (X2 +;:) Jednak Je 46. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x.
;ro4'7. U razvijenom obliku binoma
L (4
3
..j;;)"
114
x x +-
X2
binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki. Odrediti
Clan koji ne sadrii x.
clan u razvijenom obliku iznosi 56a
s
,s.
1049. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom
obliku binoma
3 2
(X- 2 +X3 )"
jednak je 136, Odrediti clan koji sadrii x',s ,
1050. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma
(x.Jx +x-
s
)"
jednak je 78. Odrediti clan koji ne sadrii x.
1051. Dokazati da je:
lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240,
treci 720, a cetvrti 1080, odrediti x, yin.
Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C, x+ C
2
X
2
+ ... + C"x",
odrediti zbirove (1053-1060):
*
1053. C, +2C
2
+3C
3
+
+nC" '
*
1054. C
O
+2C, +3C
2
+
+(n+ l)C".
*
1055. C
2
+2C
3
+3C
4
+
+(n-l)C" '
*
1056. Co+3C! +5C
2
+7C
3
+ ... +(2n+l)C" ,
*
1057. 3C
,
+7C
2
+11C
3
+ ... +(4n-l)C".
C,+ ... +. C"
1 2 3 n+l
CO-2C, +3C
2
-4C
3
+ ... +(-I)"(n+l)C".
+ (-1)" . ..5:", ..
11+1
115
1061. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu
(a ;fi- ;a3)"
jednak 2048, odrediti Clan koji sadrii a
3

1062. lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog. Odrediti
ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena
binoma, po binomnoj formuli, 144.
1063. Odrediti x u izrazu {;y2 ako je odnos sedmog clana od
\ .y3
pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 .
1064. Tree; clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o,X)' jednak je
1 000 000. Odrediti x.
1065. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma (;;:)10,;+1 + y
jednak je 200. Odrediti x.
1066. Dat je binom i:=)".
y2
x
-
1
a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja
tri clana 22.
b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana
datog binoma jednak 135.
1067. Sesti Clan u razvijenom.. obliku binoma
//
,
jednak je 5600. Odrediti x.
1068/Koeficijenti petog, sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju
. aritmeticku progresiju. Odrediti izloiliac n.
1069. Dat je bin om (;;: + ___ 1 -)"
2$:
a) Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku
datog binoma obrazuju aritmeticki niz.
b) ;1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u
razvIJenom obliku datog binoma.
/
107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma
/"
1
(IC log,ix + lO-jogx l'
jednak je 3 500 000. Odrediti x.
f07.t. Koeficijenti petog i tre6eg clana, u razvijenom obliku hinoma
"--../ ( 1 )"
..;;; + p ,odnose se kao 7 : 2,Odrediti clan koji sadrii x.
1072. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma
G+"/;)"
odnose se kao 5: 18. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z.
koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku
( ,/1)"
bmoma + jednak je 28. Odrediti clan koji sadrii a'.
".""",
"1074.Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije-
'. nom obliku binorna

jednaka je 5. Odrediti clan koji sadrli a
2

*
1075. Odrediti koeficijent uz x
B
u razvijenom obliku stepena
(1 +X
2
_X
3
)9 .
*
1076. Odrediti koeficijent uz x
7
u razvijenom obliku stepena
(x
2
_x+ 1)7.
1077. Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma:
a) (;;: -42 r b) (.,/i +./3)'"; c) (
1

1078. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma
(V +.rxyo.
117
Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena
.J2 +,;/3 ?
( )
'00
Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma
(
1 )'2
.,/x +<h .
bin om 'X)
a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog, treceg i
cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi, treCi i peti
clan aritmeticke progresije.
b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21.
1082.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma (J3 +.J2)" ako je
T.+2: T.+1 : T.=28: 8,/6: 9.
U razvijenom obliku binoma (,er,: + razlika uzastopnih
elanova 7J. + 1 i T. je 30.
Izracunau x, aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu 1 ima
dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u
elanu T..
1084. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi. Na
koliko mogucih naeina, s obzirom na vreme dolaska, mogu da
stignu na stanicu?
1085. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njut-
novog binoma.
*
1086. Ako su a
"
a
2
, a" a
4
uzastopni koeficijenti nekog binoma,
dokazati da je
a
l
+ .. =
a
1
+a
2
Q3+ a4 Qz+a
3
Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43
'
7
sa 6.
Elementi PaskaIoyog trougla
118
1
1
1
1
1
1
1
2 1
331
464
5 10 10
1
5 1
irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna
broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani polu-
erno) kub jednog prirodnog broja. Dokazati.
*
1089. Dokazati da je broj 11
'0
-1 deljiy sa 100.
*
1090. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) .
*
1091. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost
G)+(;) + ... + < 2".
* .
1092. Dokazatl da za syaki prirodan brr,; n vazi jednakost
(
2n) (2n \ (2n) (2n) (2n) (2n)
a + 2 ) + ... + 2n = 1 + 3 + ... + 2n-l .
119
120
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VerovatnoCa
Primedba 1. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani
eksperiment.
Definicija 2. Verovatnoea je funkcija P, definisana na polju doga-
daja S, koja zadovoljava aksiome:
Aksioma 1. VA E S van 0 P(A) 1.
Aksioma 2. Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1, tj.
P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja).
Aksioma 3. Ako je A, BES i tada je
(1) P(A+B)=P(A)+P(B).
Primedba 2. Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogada-
ja: AI> A
z
, ... , An> tj.
(2) P(Ad Az + ... + A")=P(AI )+ P(Az)+· .. + P(A").
Primedha 3. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B
jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a, tj.
(3) P(AB)=P(A)·P(B).
Primedha 4. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B
jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne
verovatnoce drugog, pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao:
(4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A).
Primedha 5. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" ... , H",
koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja.
Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa
jednim od dogadaja HI, Hz, ... , H". Tada je:
(5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H,)· PH (A) + ... + P(H")' PEl (A).
I , "
Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce.
Primedba 6. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI, H" .... II" koji
Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju. Verovat-
noca realizacije jednog ad dogadaja III, II" ... II", ako znamo da
se realizovao dogadaj A, data je obrascem:
Plf(A)P(II,)
P A(II,)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=,) (A) +- .. -. (Al'
, z "
(6)
Ova formula se zove Bajesova formula.
Primedha 7. Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne
vrednosti XI, X2, ••• , X
n
• koje ana maze da uzme i sve verovatnoce
Pi> Pl> ... , Pn sa kojima uzima te vrednosti, sto se sematski
prikazuje:
(7) X=(XI x, x"); (PI+P,+" .+p"=I)
PI p, p"
i naziva se zakon raspodele verovatnoce.
Primedha 8. Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je
raspodela data u obliku (7), onda je matematicko ocekivanje dato
obrascem: .
"
(8) M(X)=x,p,+xzP,+" .+x"p"= I x,p,.
i= 1
Primedha 9. Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X,
tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom:
D(X)=(x, _M(X»2pI +(x,-M(X»Zp,+ . .. +(x"-M(X))'p".
1093, Baci se dinar jedanpul. Odrediti prost or elementarnih dogadaja.
1094. Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke. Odrediti prostor
elementarnih dogadaja ovog ogleda.
1095. U kutiji se nalazi 5 kuglica, od kojih su 2 bele (kl> k,), 2 crvene (k3'
k
4
) i 1 zuta (k,). Izvlace se odjednom tri kuglice. Odrediti:
a) broj mogucih ishoda;
b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja,
c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene.
171
1096. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. Odrediti:
a) skup elementaruih dogadaja, ..' . .. .
b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St!
broj tacaka; . .,. ,
c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka.
1097. Bacaju se dYe kocke odjednom. Neka je A do¥adaj da
pokafu brojeve <:iji je. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je
prOlzvod 12. Odredlt! dogadaJ!"
a) AUB; b) AnB; c)A.
1098. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ.-
gadaj A pojava paruog broja tacaka, odrediti suprotan dogadaj A.
1099. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) A!il=!il; b) AA=A; c) AQ=A;
d) AA
Dokazati.
1100. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) b) A+A=A; c) A+A =Q;
d) A+Q=Q.
Dokazati.
1101. Ako su A, B i C proizvoljni dogadaji, tada je:
a) A+B=B+A; b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C;
c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC;
d) A(B+C)=AB+AC. Dokazati.
1102. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. Neka je A do-
gadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6,. a B do-
gadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. Odredltl razliku
dogadaja A i B.
1103. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila:
a)A+B=A.B; b) A·B=A+B. Dokazati.
1104. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju?
1105. Dokazati da dogadaji: a) A i A;
potpun sistem dogadaja.
b) A, A B i A+B, obrazuju
1106. Data su tri dogadaja A, B i C. Pomoeu simbolickih operacija sa
datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje:
a) realizovan je dogadaj A, a nisu realizovani dogadaji B i C;
122
b) realizovana su sva tri dogadaja;
c) nije realizovan nijedan dogadaj;
d) realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja;
e) realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja'
f) realizovano je ne vise od dva dogadaja. '
1107. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X + A + X+ A = B.
1108. Uprostiti slozene dogadaje:
a) (B+C)(B+C)(B+C);
b) (A+B)(A+B);
c) (A+B)B+A(AB).
1109. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede:
a) bacanje jednog dinara;
b) bacanje dva dinara;
c) bacanje kocke i dinara;
d) bacanje dye kocke;
I) bacanje tri kocke.
1110. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je
Zblf 8.
1111. U posu?i se nalazi 3 bele, 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. U
¥eometflJskom . i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno
Jednake. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlace-
nju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica.
1112. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj.
Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja.
1113. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. Odrediti verovat-
noeu radanja muskog deteta.
1114. Odrediti da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj
stranl paran broJ.
1115. U posudi se nalazi 12 belih, 23 crvene i 27 cruih kuglica. Odrediti
verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu, pod uslovom da su sve
moguenosti podjednako verovatne.
1116. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a a a e i Ie m
Od d
" ' , , , , , ,
m, t, 1. re 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«.
123
1117. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta, medu kojima je
bilo 8 neispravnib. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neisprav-
nib proizvoda.
1118. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. Odrediti verovatnocu da ce
nasumice otkucani znak biti broj 9.
1119. U posudi se nalazi 80 oedulja. Na ceduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlaeimo oedulju:
a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je
napisan broj koji nije manji od 45;
b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3.
1120. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. Na svakoj strani svake k o c ~ e
nalazi se jedDo od sledecib slova: 0, p, f, S, t. Kocke se pOJcdlllac-
no izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji, jedna pored druge:
Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl
ispisana rec sport.
1121. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. Ako se pretpostavlja da
postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999, koja je
verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu
razlicite?
1122. Na deset cedulja ispisana su slova a, b, e, i, I, 0, p, r, h. Cedulje se
slucajno poredaju jedna za drug om. Odrediti verovatnocu da na
tuj nuein napisana ree bude hiperbola.
1123. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. lzvlai':imo dye loptice
odjednom. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu
erne.
1124. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. Kandi-
dat zna odgovore na sarno 45 pitanja. Koja je verovatnoca da ce
na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on
zna da odgovori?
1125. Sest strelaca gada u 10 predmeta. Ako svaki strelac nasumice bira
cilj, koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve?
1126. Bacamo dve kocke. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem
dobiti dva broja ciji je zbir 7, a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva
broja ciji je zbir 9. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce?
124
1127. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. Od-
rediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da
su sve mogucnosti podjednako verovatne.
1128.. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i
50 novcanih zgoditaka. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka
dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani).
1129. Radovan, I van, Petar, Milka, Dragana i Miljana su kupili ulaznice
za bioskopsku predstavu. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom
redu i aka su one nasurnice podeljenc, koja je verovatnoCa da ce
oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu:
Petar, Mirjana, Radovan, Milka, Dragana i I van?
1130. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odrede-
nog tipa. Kontrolor nasumice odabira m predmeta, koje podvrga-
va proveri. Ako je medu njima bar jedan neispravan, celokupna
partija se podvrgava dopunskoj kontroli. Koja je verovatnoca da
dnevna proizvodnja bude prihvaeena, ako je tog dana bilo k
neispravnih proizvoda?
1131. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo
nasumice m elemenata. Odrediti verovatnocu da je od izabranib
elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa, pod
uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne.
1132. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Odrediti verovatnocu da
dobije 2 pika, 4 trefa, 3 karoa i 1 sroe.
1133. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. Nasumice se izvlaci
8 kuglica. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih
kuglica.
1134. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i
jedino se seea da su te dye cifre razliCite. Odrediti verovatnoeu da
to lice pogodi potrebne cifre.
1135. Dogadaji A, B, C i D obrazuju potpun sistem. Ako je P(A)=O,2,
P(B)=0,3, P(C)=O,4, odrediti verovatnoeu dogadaja D.
1136. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa,
pei (;emu je 5 standardnih. Radnik nasumice bira tri proizvoda.
Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni.
1137. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja, tada je:
(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). Dokazati.
1138. Ako sU A, B i C tri proizvoljna dogadaja, tada je P (A + B + C) =
P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC).
Dokazati.
1139. 1z skupa dvocifrenih brojeva biramo )edan br,?j: Odredi-
ti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba
istovremeno.
1140. Bacamo dye kocke. Kada je verovatnoca da ee one pOk.azat!. ili
dva jednaka broja, iii dva broja ciji je zbir 7, iii dva broJa ClJI Je
zbir 9'1
1141. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili.. sa 70% hitaca.
Drugi je sl,,'>iji, te pogada cilj samo sa,40%. ,OboJlca Istovremeno
opale prema cilju. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden.
1142. Tri strelea opale prema cilju. VerovatnoCa da prvi strelac
cilj i7.11osi 0,8, da ga pogodi drugi iznosi 0,3, a da ga pogodl treC!
0,2. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden.
1 . ' d
1143. Data je verovatnoca dogadaja A, P(A)="3 I verovatnoca oga-
daja B, Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi:
a) A i B se iskljucuju;
b) A s B;
1
c) P(AB)=-.
. 8
1144. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucu-
ju: PtA) =0,33 i P(B)=O,55. Odrediti sledeee verovatn0C:= _
a) PtA); b) P(A+B); c) P(AB); d) P(AB).
1145. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU
P(A)=P, i P(B)=P2'
126
Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da ce se dogoditi oba dogadaja;
b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja;
c) da ce se dogoditi A, a ne B;
b) da ee se dogoditi B, a ne A;
e) da ee se dogoditi bar jedan od njih;
f) da se bar jedan od njih nece dogoditi.
1146. Dat je proizvoljan dogadaj A. Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta;
b) da dogadaj A ne nastupi n puta;
c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja.
1147. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar
. d . 2
Je anput sa verovatnocom - ?
3
1148. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput
sa verovatnocom 0,5.
1149. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe
koeke pojavi isti broj 4, sa verovatnoeom 0,5'1
1150. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili
asa.
1151. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi
od 1 do 60. Vucemo eedulju. Odrediti verovatnocu da broj koji
smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL
1152. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili
asa ili figuru is pod 10'1
1153. U kutiji se nalazi 80 eedulja. Na eeduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlacimo eedulju. Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi
eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv
sa 3 .
1154. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4
erne kugliee. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva
jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5, ili da iz posude odjednom
izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee?
1155. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea, a u drugoj 3 bele
i 9 emih. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu. Odrediti
verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea.
1156. U kontejneru se nalazi 12 proizvoda, od kojih je 8 standardnih.
Radnik bira nasumice dva proizvoda, prvo jed an, zatim drugi.
Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna.
1157. Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi-
127
ti zbir tacaka 9 ili, ako se to ne dogodi, da se pri ponovljenom
bacanju dobije zbir tacaka 7?
1158. Radnik opsluzuje dye automatske masine. Verovatnoca da u toku
jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika
iznosi 0,8, za drugu masinu 0,7. Odrediti verovatnocu da u toku
jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika.
1159. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno
jedna ad druge. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne
zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0,9, a za drngu masinu
0,8 i za trecu 0,85. lzracunati verovatnocu:
a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva
intervenciju radnika;
b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u
toku sata.
1160. Bacamo dinar deset puta. Koja je verovatnoca da se 10 puta
pojavi grb?
1161. Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0,85. Koja je verovatno-
ca da ne pogodi cilj ako gada tri puta?
1162. Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike, fizike i hemije.
Verovatnoca da osvoji prvu nagradu, za svaki predmet, iznosi 0,4.
Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog
predmeta.
1163. U televizijskom studiju su 3 kamere. Verovatnoca da je kamera
ukljucena iznosi za svaku kameru 0,6. Odrediti verovatnocu da je
u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera.
1164. Bacene su tri kocke za igru. Koja je verovatnoca da se pojavi
sestica bar na jednoj kocki?
1165. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion
iznosi kod svakog hica 0,04. Top opali prema avionu sto puta.
Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden; b) da
avion bude pogoden.
1166. Radnik upravlja sa deset jednakih masina. Verovatnoca da kod
neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi
za sve masine 0,12. lzracunati sledcee verovatnoce:
128
a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne
masine;
b) da biti potrebno opravljati bar jednu masinu'
c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. '
1I67. U posudi se nalaze 4 bele, 5 crvenih i 6 zelenih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l' .
dye ku j' , .. 1 b I . IZV acenJu
g .1ZVUCl e all crvena kuglica;
b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1
kuglice; lZVUCl Ve ze cnc
c) verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1
zelenu I 1 crvenu kughcu'
d) odrediti. da cemo c'etl'rl' puta
1 k uzastopce izvuci
ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu.
1168. U posudi se nalaze 4 bele, 3 crvene i 5 futih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . I' . d
kuglic d' dn . , m 12vacenJu ve
e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica'
b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom iz ,. d >
kughce; vuel ve zute
odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1
zutu I 1 crvenu kuglIcU;
d) ?drediti verovatnocu da cemo tri pula uzastopno 12' vu" " t
kugllcu
' . ... , CI ZU U
ne vracaJucl lZVucenu kuglicu.
1169. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . k" ..
veO' d 100 b d fOJ, OJ' nIJe
.1 0 ,u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d
pnrodnog broja. rugog
1170. Data je kvadratna jednaCina x
2
--4x+ -0 B" , . k .
b '. b'" o. a -. acena Je ocka I za
uzet ,roJ k,OJ' se na gornjoj strani bacenc kocke.
. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed 0'-
IIDatl realna resenja. J naClna
1171. 1z spila od,52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte. Od d't'
verovatnocu da to budu tri razliCite slike. re I I
1172. U jed:,oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t .
porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji.,
na slucajan nacin se biraju tri porodice.
verovatnocu da:
a) makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce'
b) sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece.
1173. Kocka, cije su sve strane obojene, rasecena je na 1000 kockica
,
'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. Dobijene kock,ice sn stav ljene u
d I aJno izvucena . 'ane Odrediti verovatnocu a s uc lZIDes .
ima:
a) tri obojene strane;
b) dye obojene strane;
c) jednu obojenu stranu.
kutiju i
kockica
.... . dva mesta (A i B) udaljena medu-
1174. Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatno-
sobno 2 km, prekrnuta Je na A nije viSe od 500 Ill.
eu da je prekrnula na mestu oJe
d t·· a spajanjem daju po novo
1175. Sredine stranica kva rata I' rameeac",'n', 'zabrana Odrediti vero-
T 'k M' na s ucaJan n .
kvadr:,t. ae a b Je, ,"k' Ai iz drugog (manjeg) kvadrata.
vatnocu da Je lza [aDa tae d
Od d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug.. re. I I V
. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu,
. I ",', acin izabrana u kvadratn Cije tacke
Odrediti vero-
M(x ) zadovolpvaJu us ove . 'd' .. od-
. ,'! da ce' slueaJ'no izabrana tacka M(x, y) pnpa atl I p
vatnocu .
skupn odredenim sledeCim uslovlma:
a) (x-W+(y-l)2=1;
b) 1<x+y<3;
c) y=x.
1178. U datu kocku upisana lopta. ?drediti verovatnoen da slucajno
izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte.
. d <" ta na odrede- Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Je oa ,
nOm mestu, uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata).
. . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba
Odredltl . l' momentu naznacenog vremena.
jednako moguc u prOlZVO'Jnom
1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnocu da se
. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao.
. . . d . k t, ", n trougao. Slucajno biramo
1181. U krug JC uplsaOndJednta. as ran:t,:o"u da tacka bude izabrana
tacku u krugu, re I 1 ver ov ....
unutar trougla.
1182. U krugu poluprecnika r, dat je kruz,ni isecak sa centralnim uglom
130
'" = 150°. Slucajno biramo tacku u krugu. Odrediti verovatnocu da
izabrana tacka bude unutar isecka.
Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude
veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu
krufuicu.
1184. Dve kocke su bacene. Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib
brojeva bude 7, ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5?
1185. Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. Odrediti
verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3.
1186. U ;;esiru se naiazi 5 belib, 4 emib i 6 crvenih kuglica. Ako so
siucajno izvuku 3 kuglice, kolika je verovatnoca da sve bUdu bele?
1187. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P, i 70% iz
pogona P 2' Pagon P, proizvodi 10% neispravnib lampi, a pogon
P 2 15% neispravnih. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. Odre-
diti verovatnocu, ako je Iampa neispravna, da jc proizvedena u
pogonu P"
Dat je dogadaj A i dogadaji II l' II 2' II 3' ...• II", kaji se medusob-
no iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. Pretpostavljamo da
se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja
H" H
2
• II
3
•• .. , H". Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje
obrascem:
(F) P(A)=P(II
,
J'Pll ,(A)+P(II
2
)·P
ll
,(A)+ ... +P(II")'PuJA).
Dokazati.
*
1189. Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri
razliCita pagona, ito:
20% iz I pogona, 40% iz II pogona i 40% iz III pogona.
Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0,01 za I pagan, 0,02
za 11 pagan i 0,04 Za III pogan. Odrediti verovatnacu da slucajno
izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan.
1190. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizve-
deni u 4 razliCite fabrike, ito:
SOO akumuiatora iz I fabrike,
1050 akumulatora iz II fabrike,
550 akurnulatora iz III [abrike,
1900 akumulatora iz IV iabrike.
Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku
131
iznosi 0,20, za II 0,25, za III 0,30 i za IV fabriku 0,10, Slucajno
biramo akumulator.
Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina.
*
1191. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda. U I odeljenju ima
20%, u II 30% odlicnib, u HI 30%, i u IV 20% odlicnih ucenika.
Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0,03 za prvo,
0,08 za drugo, 0,06 za treee i 0,05 za cetvrto odeljenje. Kolika je
verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden?
1192. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabri-
ke II l' II 2' II 3 iII", ito: iz fabrike II 1 250 , iz fabrike II 2 525 , iz
fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica. Verovatnoea da sijalica
gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0,15, za H 2 0,30, za II 3 0,20
i za H" 0,10. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana. Odrediti
verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova.
1193. Dva razliCita proizvoda, jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike
nalaze se u razlicitim kontejnerima. Aka je verovatnoca da su
proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,90, a verovatnoea da su
ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0,80, odrediti verovatno·
ell da sc, nasumice birajuci kontejnere, izvllce ispravan proizvod.
1194. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate, od kojih je 18
standard nih, a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je
9 standardnih. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i
prebaeuje u prvu kutiju. Odrediti verovatnoeu da je nasumice
izvllcena radio-lampa, iz prve kutije, standardna.
1195. U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda, od njih je 15 standardnih;
u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda, od njib je 24 standardnih;
i u treeoj 10 proizvoda, od kojib je 6 standardnih. Odrediti
verovatnocu, aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on
bude standardan.
1196. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine.
*
Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine, druga
masina 35% a treca 25%. Na prvoj masini ad proizvedenih
delova je 90% prve klase, na drugoj 80% i na treeoj 70%.
Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase.
1197. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' ..• , H", koji se
medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. Verovatnoca
realizacije jednog od dogaduJ'a H H H If 'k .
d' l' 2' 3"'" , a 0 mama
a se reahzovao dogadaj A, data je obrascem: "
(B) P,,(H)=---,-___ " PII(A)'P(H;) ,_
D k
.' P(H1)·Pu,(A)+P{H
2
)·PIl,(A)+ ... +P'(H f:p (A)
o aza t1. n "11
1198. U l'rv:>j posudi na!,azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica, a u drugoj 10
belih 4 crne. SlucaJll". Je 1zabrana kug!ica i posuda. Izvucena
kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva
posuda, b) da Je lzabrana drug a posuda.
1199. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner.
PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje
drugog,automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predme-
ta odlIe.':lOg kvahte!a, a drugi 84%, takode odlicnog kvaliteta.
OdredllJ da je lZabrani predmet proizveden u prvom
automatu 1 da je odlicnog kvaliteta. '
*
1200. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna:
a) , verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu
pusku lZnOS1 0,75, drugu 0,85 i treeu 0,05;
b) ako je cilj pogoden, odrediti verovatnoeu da je pogoden
prvom, odnosno drugom, odnosno trccorn puskom.
*
1201. Fabrika proizvodl' auto h'l k T . .
. ° ° 1 S e gume. n pagan a pro1zvode
respektlvno 25 )10, 35 % I 40% celokupne proizvodnje. Pogoni
redom, daju 5%, 4% I 2% skartova. Slucajno izabrana guma iz
se defektnom. Koja je verovatnocu da je
defektna guma prolZvedena u prvom, drugom iii trecem pogonu?
1202. Imamo dye posude. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna
kughea, a u dr,:,goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. Premestimo
1Z prve posud: u drugu. Zatim izvucimo jednu
kughcu druge posude: Ako je ona bela, odrediti verovatnoeu da
Je premestena kughca blla erna. '
1203. Imamo tri posude. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3
crve,:,e kughee. drugoj posudi nalaze se 2 bele, 1 erda i 1 Crvena
kughca, a u treeoJ 4 bele, 5 crnih i 3 ervene kuglice. Jedna
posuda Je slucaJno,l lZvucene su dye kllglice, i to bela i
crvena. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude
odnosno druge, odnosno treec posude. .. ,
111
1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odre-
diti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka.
1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u
toku dana, ne prelazi postavljenu normu je .. Kolika je verovat-
noea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi
normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?
*
1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta?
1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb
pojavi 47 iii 48 puta?
1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene
dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima
petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice
budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice.
1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine
broja pojave grba.
1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja
A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja
u svakom ogledu 0,6.
1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja
pojave ;;estice na gornjoj strani kocke.
1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promen-
Ijive pojave grbova na novCiCima.
1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x
2
= 5,
x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovat-
Doeu P3'
1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih
iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promen-
Ijive x.
1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134
utrosi metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x
Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je
pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.
1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . .
zakon raspodele: ' 0 je njen
(
3 5
x-
0,1 0,6
o.D·
1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je
poznal zakon rasp odele
(
6 3 I'
X= 0,2 0,3 0,5)'
1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A
jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u
1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ',
M(C)=C. Dokazau. '
1220. ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed-
JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-
DIve: .
M(CX)= c· M(X). Dokazati.
1221. oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina
jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja:
M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati.
1222. oeekivanje ,:lve nczavisne slucajne velicine
jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka:
M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati.
1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina'
Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane
mule.
bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X + Y na dva naeina:
1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X + y. 2", ',' .
dokazane formule. ) KonscenJem
135
1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promen-
Ijive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko
ocekivanje slucajne veliCine x.
1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle
bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele ve-
rovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje.
1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:
'2 3 5'
X=(O.1 0,6 0,3)'
1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.
1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke
posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X).
1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspo-
dele:
X_fO,1 2 10
- \0.4 0,2 0,15
20)
0,25 .
1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X),
D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z,
a) D(C)=O; b) D(CX)=C
2
D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y);
d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); e) D(C+X)=D (X) ;
f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) .
1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije
sledecih veliCioa:
a) X-I; b) 2X; c) -3X+6.
1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele
X = ( C -C) . Odrediti disperziju D (X).
0,5 a,s
*
1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoos-
ti, Xl i Xl' pri cemu je X
2
>X
1
. Verovatnoca da X uzme vrednost
X, je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je
M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
*
1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t'
P
-03' re nos 1: Xl sa verovatnocom
. 1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > Od d"
Ix
2
akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix,
*
1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' d' .
. . ce vre nosu- x x 1
PflOcemu JC Xl <XZ <X
3
' Verovatnoca da X uzme
je P, = ,1, a vredoost X p -0 6 Od d't' 'k I
me I
.. ak' 2 2 - ,. re I I za 00 raspodele pro-
ojlve.d, oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika
Obrasci:
Aritmeticka sredina A = X, bro;eva X X . .
J 1- 2.··· Xn Je.
(I) X=::L+
X
2+ ' .. +Xn
n
Geometrijska sredina G broieva X x ..
J 1. 2.· .. ,X"je.
(2) G=y'x, 'x
2

liarmoDijsi<a sredina H broieva x X ..
..J 1- 2,···. XnJe.
(3)
H
n
Srednja vrednost E (Ai = X. obelezja X je:
(5) X=E(X)=[,XI +!2
X
2+" .+J,.xn ,
. N (j, +!2+" .+f.=N),
gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6) «X
,
-X)2!, +(X2-X)2!z+ ... +(xn-xff.),
Standardno odstupanje, s = (xl: je:
(7) s=
Koeficijent varijacije Kv je
(8)
s

x
Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9) r = ___ ,
-j([X?) (I Y?)
gde je 1';= y.
1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika
procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U
odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,
3,5.
Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom
raspodele.
1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz zadatka
i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa.
1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4.
1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12.
1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3.
1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10.
1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14;
b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19.
1243. Odrediti modu za sledece podatke:
a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14.
1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku,
harmonijskn i kvadratnu sredinn.
1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela
ucestanosti:
138
a)
Broj Ucestanost
b)
1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje
brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h):
71 92 103 111 105 93 74 83 76 51
30 65 78 86 94 106 95 82 55 66
113 108 96 83 68 84 75 69 42 54
85 89 98 121 99 88 72 58 60 78
77 79 83 100 73 97 130 45 78 89
a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine
20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija.
1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja
izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku
statistickog niza:

L_._ .. _. ____ . __ .. _ .. _ ... ___ ._ .._. ___ ......__ .. _
139
Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.
1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu:
cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su pnJem?l
ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih
poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala
Broj kandidata
9
[ 0,10 )
[10,20 )
[20, 30 )
[30,40 )
[40,50 )
[50, 60 )
[60, 70 )
[70, 80 )
[80, 90 )
[90, 1(0)
Ukupno
5
15
25
35
45
55
65
75
85
95
7
10
16
14
24
12
5
2
1
100
lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligo-
ne za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije 1971. godine,
u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
•. -
.. --.•. ...-
Starost
Broj nepismenih
..._-_.---_ ..----- ----_ .._-------
1. 10--14
34512
2. 15-19
20783
3. 20-24
20090
4. 25-29
25044
5. 30-34
48797
6. 35-39
101097
7. 40-44
117775
8. 45-49
105608
9. 50--54
87672
10. 55-59
121008
11. 60--64
168706
12. 65-69
140622
13. 70--74
100534
14. 75- i vise
103733
15. nepoznato
22375
Ukupno
1218353
Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne
frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk
relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije;
i) histogram i poligon relativne frekvencije.
1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histo-
gram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom
os om i poligonom raspodele frekvencije.
1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U
svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena.
Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je
tabelom:
-"--
Klase 0--20 20--40 40--60 60--80 90--10 o Ukupno
... _.
Sredine
10 30 50 70 90
klase Xi
- -...
Broj tak-
4 25 50 15 6
micaraf,
n-l00
... _.
a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije;
h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati nji-
hoy poligon raspodele;
c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstu-
panje i koefIcijent varijacije .
1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je
ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema
broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
.. -.---...
Klase 15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-
-----.1----i---
75 Ukupno
Sredine
20 30 40 50 60 70
klase Xi
..._ .•
Broj
8 12 20 10 6 4
ueenikaf,
n=60
.._-
Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti
kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele
kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu.
1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini,
popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju
dece data je tabelom:
141
I 0 3
3 [is] 5
Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini.
1254. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci
broj poena:
Poeni x 15-25

45-55 55-65 65-75 Ukupno
1----
Sredina
20 30 40 50 60 70 -
klase Xi

I
Broj
8 12
I
20 10 6 4 n=60
uCenika f,
.... .. _.
Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku.
1255. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih )e
5800 dinara, a proseena .zarada, 40 a::Jmm,strat,vmh
sluzbenika je 3600 dinara. Odredll1 prosecan licm dohodak u
celom prednzecu.
1256. Dati su statisticki nizovi:
a»){ -- 5 1 3 4
f 1 1 4 2'
b) X 1 2 5
f 6 3 2.
Odrediti srcdnje vrednosti, standardna odstupanja i kocficijent
varijacije.
1257. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole, od 30 ucenika, na
kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p ed-
meta na naein kako pokazuje sledeea tabela:
- Vrlo
____ ni voljni:
1--····----- -I
Geografija 12 13 6 I 1
Matematika 4 8 12 6 2
IliI!tta I 1 1
Biologija 9 8 12 1 3
15 12 5 i
a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta;
b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta;
142
c) izraeunati .odstupanje svakog predmeta i grupe
predmeta, zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada
su im srednje ocene jednake. I
1258. Dat je statistieki niz
)( 1 235
f 20 15 10 4.
Odrediti srednju vrednost, disperziju, standardno odstupanje
koeficijent varijacije.
1259. Dati su statistieki nizovi:
a»){ 2 4
f 1 7
5

k
b) )(
f
3
2
8
3.
Odrediti srednje vrednosti, disperziju, standardna odstupanja 1
koeficijent varijacije.
1260. Data su dva uzorka: 1" 2, 5, 1l, 11, 14 i 2" 2, 8, 14.
Odrediti: a) aritmetieke sredine X, i x
2
oba uzorka; b) D (x,) i D (xv
dlsperZlJe oba uzorka; c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih
kombmovanlem data dva uzorka; d) disperziju uzoraka dobijenih
kombmovanJem data dva uzorka.
1261. proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole
lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih
kartona ucenika sastavljene su sledece tabele:
Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72
B,oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1
Visina u em
Broj ucenica
154 156 158 165 166 167 168 170 175 178
1232655311
Tezina u kg
Broj llcenika
60 61
1 2
62 fl4 65 68 71
1 3 8 6 2
76 77 78 80 82
2 1 1 1 2
Visll1a u ern
Broj ucenika
171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185
21138633111
Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn;
b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini
disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica;
c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija.
1262. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. Rezultati u metrima
po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli:
143
l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
1235,6
1237,5
1232,9
1236,2
1238,5
1234,2
1235,9
1233,3
1234,5
1236,8
1237,6
1233,1
1234,3
1237,5
1235,4
1234,7
lzvrsiti procene: a) srednje brzine; b) disperzije i standardnog
odstupanja brzine.
1263. Neka su pri 40 bacanja kocke, cije su strane obeleiene brojevima
od 1 do 6, dobijeni sledeei rezultati:
145 3 6 5 1 3
524 3 145 3
3 561 6 2 1 6
3 124 5 4 5 3
663 526 1 4
lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee
nacine:
1
0
uzeti. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima
1, 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, 33, 37;
2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja;
3
0
uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja.
Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka, kao i srednju vrednost
OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak
bolje reprezentuje osnovnu populaciju.
1264. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu
disperzije navedenib slucajnih uzoraka.
1265. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su
vrednosti date tabelom:
1266. tu kordelacije izdm1eo,:, ocene iz matematike (x) i
Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d'
aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me,

1267. U sedam opstioa SR S b" • .
stanovnistva (x . " r uocen Je procenut industrijskog
d
. ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () h'I'.
ama dmara: Y U 1 Ja-
[t=&i 1912ff
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja.
1268. godine (x) i maksimalni arterijski krvni
. ..
42 68

m pri- 147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152
1__ L_J
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez,ia. -
60
155
VIII GLAVA
8. RAZN1 ZADACI*)
Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih
x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu.
Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e-
x

a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki
A(O, 1) ima lokalni minimum.
b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti
a i b.
c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije,
ordinatama maksimuma i minimuma, i osom Ox.
127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom
(x-5)' 1'2
i hiperbolom x
2
_y2=16 (x?4).
25 9
je funkcija x-+y=.Ix In
2
x.
a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti.
b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad
tacke maksimuma do tacke minimuma, ordinata u tacki mak-
simuma i osa Ox.
D
." k" f(' (x - 3)2
1273, ata JC runcI]a X-> xJ = -.----.
x-·j
146
a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju.
b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x), prave
x=2 i ose Ox.
*} Ovi zadaci sluze za ponavljanje, utvrdivanje, produbljivanje, ;;istematizaciju
celokupnog nastavnog grad iva., pripremu pismenog i usmenog Ol.'ltufskog ispita
bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet. Uglavnom su korisCeni
on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima, maturskim
pismenim ispitima, prijemnim ispitima i raznim takmieenjima.
1274. Data je funkcija x-.!(x)= . ...>::'--
(X-1)2'
i datu funkciju.
) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del k .
y-f(x) d . k ' om five
d' -: ,0 nJenog "prese s,a os om Ox do kose asimptote, i
or Ina tom pr-;secne tacke knve 1 kose asimptote.
Izracunati (1275-1278):
2
127 1 x.J4+:X2 arctg dx .
0,5
S xyT+4:X-" arctg 2x dx.
o
2
*f 1+1nx
1278. --'-- dx.
x(1-lnx)
I
*
1279. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna
a) hm-----+x-2 = -1'
. (px
2
+ 1 )
x-oo qx+2 '
(
2x
2
-1 )
b) lim =1.
x-co x+l
1280. Za koje vrednosti x je tacna jednakost
x2-3x+2
ako]'e 0<0'<45°'1
x2-2x+ 1 . ..
1281. Resiti nejeduacinu
.Jx .; i + .,;;=--2/x=--1 > i .
tvnlenja:
1282. Data je jednacina sin
4
x+cos' (" a Od "t' .
4 -..... =. real -1 fealan
tako da data jednacina ima realna resenja.
broj a
147
1283. Resiti nejednacinu
4 log 16 cos 2x+210g, sin x+log,cos x+3<0,
n
ako je 0<x<4'
Resiti jednaCine (1284-1291):
* (X_2)2 (X+2)2 (X
2
-4)
1284.20 -- -5 -:=- +48 2 "::1 =0.
x·j·1 x 1 x
2(x' + x + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).
1286. 2rx+1-;;f x "::1 =.:/ x' "::1.
1287. 4" = 2 . 14
X
+ 3 ·49-'.
1288. 6rx::':3 +,;;Ix=2 = 5.:/ (x::': 2)(;::': 3) .
27 W + rX)+ 81 (3
3
+ 3 = 1000.
(x-lOg iY,'2X-IOgX,-1 = 1.
1291. log: (2"+ 1 + tg
2
+ log i (2" + ctg
2
+ 310g :1
5
.
1292. Ako su ai, a" ... , a" pozitivni brojevi i ako je al·a, . .. Q,,= 1,
onda je
(1 +all(1 +a,) .. . (1 Dokazati.
1293. Ako je al + Q, + ... + Q" = 1
1
a> --, i= 1,2, ... n. tad a je
, 4
+ :;·1 + ... + < n + 2 Dokazati.
1294. Ako je n prirodan broj, tada je
,r n+1 .
,,/ n! ------- . Dokazall.
2
1295. Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti:
x
2
-4x-4 . n n
ako Je · .. ';::cx';::··'
x
2
+ l' 6 '" 2 '
a) sin"
2X2_2x . n n
b) ctao:= -- ako Je -,;::",;::-?
e x
2
_ 8x + 16' 4 2 .
fJ
n. , .
1296. Akoje tg"=3', tgfJ=3"x i cx- ='6' lZracunatl x.
1297. Date su funkcije y=a'2
x
+b i y=b·2-
x
+a, gde su a i b realni
brojevi. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da:
a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti
koorainate tacke);
b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te
tacke)?
1298. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x g(x)=sin x cos x.
a) Aka je oareditif(t) i g(t).
h) Resiti jednaCinuf(t)+2..j2 g(t)=O.
c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) iz-
medu dye uzastopne nule.
1299. Date su krive x
2
+ y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).
a) Odrediti ugao preseka datih krivih.
b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u
intervalu [ -1, 4].
1300. Dokazati relacije:
1 1 1 k(k+1)
a) --_.+---+ ... +----.-.= 10gNQ
10g"N log,,' N log,,' N 2
(kEN; n, aER+\{1}).
1 1 1 n-l 2
b) .. + + ... + ---',',---'--= --log 2 x.
logx2 log,4 log,4 log,8 log,2 - log
x
2" n
(nEN, xER+\{l}).
1301. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju arit-
meticki ni7, sa diferencijom gde je r poluprecnik upisane
kruznice u trouglu.
149
1302. Ako su a, b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6,
tada je a' + b' + c
2
;" 12. Dokazati.
1303. Ako je a+ b +c = k, tada je 3 (a
2
+ b
2
+c
2
);" k'. Dokazati.
1304. Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja, a, b, C, i d
nije rnanja od njihove geornetrijske sredine, tj.
4!-b d
Q C •
4
1305. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a, b i c
nije manja od njegove geometrijske sredine, tj.
a+h+c 3/--
abc.
3
1306. Ako su a, b i c merni brojevi straniea trougla, tad a je
abc ;"(a + b-c) (a + c- b)(b+ c- a). Dokazati.
1307. Ako je a' + b' = 1, onda je - -Ii < a + b <.j2. Dokazati.
1308. Ako je a
2
+b
2
=1 i c'+d'=I, tada je Dokazati.
1309. Akoje a
2
+b
2
+c
2
=1 i m
2
+n
2
+p'=1. tadaje lam+bn+cpl<l.
Dokazati.
Dokazati nejednakosti (1310-1314):

13ll·lal-lbl<la+bl·
1312.la-bl;"lal-lbl·
1313. la + bl;" lal-Ibl·
1314. tal + a2+· .. + a"1 <lad + la21 + ... + la"l.
150
Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za
sve rcalne vrednosti x:
1316.
3x
2
+ax-6
1317. -9<--·_·- <6.
x
2
-x+l
I
x
2
-ax+ 11
1318. ---0 --- < 3 .
x-+x+l
. eSltl neJc naclilu .. ----,, ___ <.:
1320
R
," . d . /X
2
-3X_4!
x2+x+l I
1321. Odrediti polinorn. P (x) treceg stepena, sa realnirn koeficijentima,
tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l
(;2=-1).
1322. Odrediti interval za x u kome funkcija
x -+ y = 1 + Jx+ 24=.10'];;.:..:'"1
ima konstantnu vrednost.
*
1323. Dalaje jednacina x
2
-6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER). Odrediti
relaclJu, 1Z1TIedu resenja date jednacine, koja je nezavisna od
realnog para metra m.
*
1324, Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadrat-
ill tnnom
y = (sin IX + 0,5) x
2
- 2 (sin rx - 3) x + 1
pozitivan za svako x.
*
1325. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom
m-1 2 m-1 m-J
Y=(log.1-----
1
-2)x -2(2+log ,. -lx+2+1o".I··"·
3
m
+ jm+l' °jm+l
negativan za svako rcalno x. .
1326. Dokazati da se vrednost proizvoda
(
4 3 2 1 2. 4 .. - 2
x +x +x +x+ _____ ,,)
x-J' x+I
151
'k fk" zl' 2 ' 2
ne menJa a '0 se u a tofIma lzostave nl ornc! 1
x-I x+ 1
1327. Resenja x, i X
z
kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije
X
,
+X2-\-2x
, X
2
=0 i m(x
,
+x
2
)-x, x
Z
=3m+4, gdeje m realan
parametar:
a) odredili kvadratnu jednacinu;
b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina
ima realna resenja;
c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCi-
ne negativna?
1328. Resiti jednacinu
31+sin.x:+mnlx+'" +sinrtx+ ,'- .
1329. Resiti jednacinu
2_1+oo5x-oos2x+ , .. +(_l)"+lcosnx+ ." =..;./(j-,25.
1330. Dokazati jednakost
tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 ,
* 1331. Resiti jednaCinu
Ilog2(1- 9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log
2
(1-9x) ,
133{ Odrediti realna resenja jednacine
(X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6,
1333. Dat je kompleksan broj
z = log z (mz -13m + 44) - 2 +
Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni
broj z ne mo7..e biti Cisto imaginaran.
Resiti jednacine (1334-1336):
1335. 3 + J;;:;:-S- 6Tx.::::j = 1 '
1336. + Jx::" 47;-'::::4 = 1 '
1337. Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13, Odrediti cifre x i y,
1338. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak •
njegovih cifara, Dokazati J'ed' t J , cetvrtom stepenu zbira
Ins venast resellJu.
1339. ,osnovu brojnog sistema t t u kome se broj »hil]' adu tr1'
some tndeset i tri« piSe sa 10101.
1340. Neki trocifreni broj napisan u bro' ,
iste eifre, ali u obrnutom par tk
Jno
;; ,S1stemu osnovom 7 ima
brojnom sistemu sa osnovom ;, broj napisan u
1341. Postoje Ii celi b ' " .. roJeV1 mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu
m
2
+1956=n
Z
?
1342. Odrediti dv ' , b'
.. , a pOZ!, llvna ,roJa delJ'iva sa 4, takva
nJlh h k b da je razlika
OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91.
*
1343. Dokazati implikaeiju
log1218=a 1\ log2454=b=ab+5(a--b)=1.
*
1344. Dokazati implikaciju
log1224=m 1\ log,.54=n=5(m+n)-3mn=8,
Resiti jedoacine (1345--1347):
* ,
1345. Sl01988X+COSlOOOx=1 .
sinx-J3 eosx=2 sin1999x,
*
1348, Odrediti a, b i c tako da funkcija
x-.. f(x)=a+ b cosx+ csiox ima = 1.
Zatun od d" " , 12
, re III IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.
* '
1349, Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t..3ti,
1 '
1350.*
1351.
1352.*
1353,*
1354.
b) Z = 1 + Ii ,ako jc z kompleksni broj
l-U
zalim konslruisati njen grafik.
a t reaian parametar j
_ _ 3 = x + i y, lada je
Akosux,y,aER lakoJc 2+cosa+isina
x2 + l- 4x + 3 = 0_ Dokazali-
be' ako je f (0) = 15 ,
Odrediti funkcijux f = a + ,
f(2) = 30, f(4) = 90,
2 Ii -Ii ako je z kompleksni
= e + e ,
broj a t realan broi?
__ .' _ _ 1-- 2 t
2
, v = gde je t
Data jefunkcljay = [(x) . x-I + (2 - 1 + r _-
I b
- U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau
rea an roJ-
- =

X
1355.
1356.*
,r» - (:rt ) -cos ('.':.-x) ='(3,
Restli jednaCinu v 3 sm '3 - x 3
Funkcijay = f (x) data je u obliku
" 1
1357.*
1358.
1359.
154
_c __
C + 1
e" + 1 k - - tervalua <x < b.
Izracunati duzinu luka oye nye u m - -
:rt
-'. 10<x<-,
Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u - - 4
- I' (- 1) u intcrvalu
Odrediti duzinu luka knve y = n sm x - .
:rt 2:rr
1+- sxS -3 .
3 -
Resiti jednaCinu _ '_
sin ax sin bx = SIn ex SIn tb.
1360,
1361.
1362.
1363.
1364.
1365.
1366.
1367.
1368.
L369.
pox, ako su a, b, c, d uzaslopni "ozilivni clanovi
aritrnelickog niza.
Dokazati da je
ctg 7,5" + 19 67,5° - ctg 67,5° - tg 7,so =2 (3 + 1-'3),
Resiti pox jednaCinu
2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + ... = 3
x
+ 3 + :)Y + 2 + 3x + 1 + ...
Dat jc beskonacni red
log8x + + logh + _ , __
Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio
konvergentan, zalim odreditix tako da zbir reda bude 0,5,
Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2, Odrediti
stranice trougla ako je jedan ugao 12Cf_
Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz, Njihov zbir je BO, a zbir
kvadrata 5044. Odrediti niz.
Ako brojevi (11, ti2, tl3, ... ,all i:ine geornetrijski niz, dokazatj
tacnost jednakosti
"
(
a1 + a2 + (13 + ... + an ) 2
-1 -1 -1 :;;:(l1(l2{l3 .. ·11t/.
(11 + tl2 + tl3 + ... + an
Dat je beskonacan gcometrijski red je prvi clan al = k (k > 1) ,

a = -;:-' Ako je S zbir reda, a S" zbir prvih n clanova.
za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" - S I < 10-
2
?
Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a, a zbir kYadrala
njegovih clallova b, Odrediti prvi clan i kolicnik reda_
Da t
VT, V2+VT, VZ+V2+VT, ....
Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu
granicnu vrednost.
D a t je,n",i_z--:-r=
-ro, Va + -ro, Va + Va + -ro , , . ,_ (a > 0).
155
1371l.
1371.*
1372.*
1373.*
1374.
1375.*
1376.
1377.
Dokazati da je nil. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu
vrednost.
Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom
an +2 = 5an +1 - 6an , III = :< , G2 = 1. Odrediti opsti clan niza.
Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom
an +2 =a" + an +1, a1 = {J2 = 1 . Odrediti clan niza
(Fibonacijev niz).
Data jc funkcija dcfinisana formulom
((x) = -log(1 +x), (x> -1).
Dokazati nejednakost .
(Xl + X2) < ((xl) + Hyc)
{\ 2 2'
gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz definisanosti funkeijc
(Xl> -1, X2 > -1) .
Ako su a, (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako
tg i, tg tg cine aritmeticki niz, tada cos ex, cos (3, cos y
takodc cine aritmeticki nil,. Dokazati.
. a - b 1 .
Ako JC log -2- = 2' (log a + log b - log 2), gde su alb katete
pravouglog trougla, odrediti uglovc trougla.
Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz, onda i kva·
drati strunica cine aritmeticki niz. Dol,azati.
Ako uglovi trougla a, (3, y cine aritmcticki niz u datom porctku,
dokazati da izmedu stranica trougla a, b, c postoji relacija
a
2
- ac + (2 = b
2
i obratno.
Dva ugla trougla odredena su jednacinama:
2 2
4
1gx
+ t)!,y = 8, 16
1g
x - tg Y = 8.
a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla.
0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice, odrediti
stranice trouglao
1378.
1379.
1380.
1.381.
1382.
1383.
1384.
1385.
1386.
1387.
1388.
1389.
Stranice trougla cine aritmetii'ki niz, cijaje raz!ika d Od d"
st. . . . relb
ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . .
.. c sa - 14,ako!e a naj.
manp ugao (roug!a. .
grafik funkcijcx ...,. y, kOja je data iormulom
- 9 = 0, limJll dve prave Od 'ct· ,
dye prave i ugao kOji obrazuju, . rc It! presek ove
U trougluABC uglovi a (3 '" , ,....
kom 2. Dokazati da Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni·
a-
l
= b-l + c-l roug a zadovolJavaju jcdnakosl
Resiti jednacine (1381 -1385):
5
log, ('2" + 1 + tgC 1E.) (
s ' 4 + log, 2" + ctg
2
1E.)
8 6
= 3' + 3Iog!.5.
8
. 77 ""
Sm x + cos""X = 1.
sinx + cosx = nco, 99x.
clg .,x 2'
.., = tg + 2 tg 2>: + J _
1 / X
ogz (COS 2>: + cos -) + log (. x
2 0,5 smx + cos 2) = O.
Odrediti skup lacaka D k .
sin (n (" + y) ) > O. u e anovoJ ravni za koje je
Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d . .
uSlovef(n) =f(n-l) ... ,; fP P 0 mhbroJevazadovoljava
, a, (1) = 1. Odreditif(n).
c Cine geomelrijski niz, tada J'e
c a + b + c .) _ 3 b3 3
- a + + c . DokazalL
Akol'ea -A' C .
- cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a
h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' '
c - A . 2 _ - Sin a cos a
- >.. SIn a - B sm a COS a + C .2
T' ') - COS ex
taoa Je lr - 4ac = B2 - 4AC D .'
" okazatl.
1390.
1391.
1392.
1393.
1394.
158
Ako za uglove trougla va,i jednakosl
3
cos a + cos!:! - cos (a + fJ) = 2'
tada je trougao jednakostranican. Dokazati.
Izracunati zbir
sin 1 sin 1
------+.+ ...
cosO cosl cosl cos2
sin 1
+------------ .
cos (n-I) cos n
I grnpa *)
Data su dva trinoma
II (x) =x' - (a + b)x -I- ab
h (x) = / - (a - b)x - ab. . ,.. ..
a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl
> znak za sve realne vrednosti argumentax.
b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi
trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih
vrednosli.
Data jc funkcija
y = V3sinx + cosx.
a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr, +Jr).
b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m
ima realna resenja?
c) Za m = 1 reWi jednacinu.
Data je parabola l = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole
i poluprecnikom r = 2p.
a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive. .. .
b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure .
ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm
deox-ose.
*) Grupe zadataka I, II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike
u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971. gOd.
1395.
1396.
1397.
1398.
1399.
II gmpa
Prava 3 X - 5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse
')2 2
b" X + a'y = a
L
b' i paraboley = 2 px, koja sa dips om ima
zajednicku ziiu. Dokazati da je trougao cija su wmena
dodira i iiia pravougli trougao.
Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma
(
ff +_1_)"

zbir treceg i petog clana je 135, ako je zbir binomnih
kocficijenata poslednja tri elana 22.
Data je funkcija
y =x
2
- 2xcosa + 1 - sino:,
gde je a E [0,
a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive, i skiciraj grafik tih
krIVlh.
b) Akosuxi - 2xcosa +] - sin a = 0,
odrediti a iz rclacijexj + xi = 2.
c) NaCi vew izmedu
x" - 2x cos a + 1 - sin a = 0 koja ne zavisi od a.
IIIgrupa
Data je funkcija[(x) =x
3
+ ax
2
+ 9x + 4.
a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za
x = -1.
b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati
promene funkcije.
c) Izracunati ogranicenu krivom, osom OXi OY.
d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1,0)
a sa osom OX obrazuje ugao a = .
Pravax - 2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse
- 2? 2 Z 2 b? . . k f k I b I ?
D X- + a y = a 'I sa nJom on 0 a ne para 0 e y- = 2px.
a) Napisati jednacine ovih krivih.
b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i
159
1400.
1401.
1402.
1403,
Cije srediste pripada datoj pa pokazati da ova kruz-
nica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole. ko osex
e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om .. ,
figure ogranirene elipsom, parabo]om I (Jatom tangenLOm.
Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju
ex - f3 = 2 y.
a) Dokazalidajcugaoatup. .'. D' BA
b Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > •
) . = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD.
I L • . . _.. .' . C4 na pravoJAB,
c) Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I
. BC CA - b i AB = c troug a
pa dokazati da stramee = a , -
zadovoljavaju relaciju c
2
= {/ (II - b).
*\
IVgmpa '
NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6,5 em,
/) = 7 em i c = 7,5 em.
x2-2x+l
Data je funkcijay = x2 + 1
a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. .' ,,' a
b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm
koordinatnih osa.
1
. ( logx+l..l-
Odreditix u IZrazu (VX) .
12 )6 . XI
Vx , ako je eetvrtl \. an
razvijcnog binoma 200,

4
.+'7X
Dat jc izraz cos x - SlIl X SlIl . '.
a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . .
b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . . . ,.
cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu
zam=n
P 5
J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse
rava y - - .... J •
.. 1 d c· oku
*) Maturski pismeni za.Jac! JUl1il 197 . go " U ,1 .
I
I
I
i
I
i
I
'j
I
I
I,
I
I
I
I
I

I
1406.
1407.
1408.
1409.
1410.
1411.
22 '>2 22· 2·.
b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px. Odredltl
ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira
iz zajednickog fokusa.
V gl1lpa *)
Stranice trougla su tri uzastopna parna broja, a povrsina mu jc
24. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik
maksimalne povrsine i naei njegov obim. U kom oduosu je po-
vrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga
opisanog oko trougla.
Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana
glasc: l1_x
1ogx
; x
10gx
_ 5; 35 _x
Iogx

Tacka M (9,0) spojena je sa tackom N (x < 9,y) na paraboli
l = 8x . POVTsina ogranicena lukom paraboie, delom njene oso-
vine i duzinom MN obrre se okox- ose. Odrediti koordinatc
tacke N, tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i na-
e; oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) =
Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma
x
2
+ 1
-x+l
(V zl°
g
(10 3
x
) + V 2tx 2) log 3 ) n jednak 21, ako su binomni
Koefieijenti drugog, trereg i cetvrtog clana razvoja redorn, prvi,
treCi i peti clan aritmeticke progresije.
VJgmpa **)
Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane
oko njcga, dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspram-
nih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jed-
nake.
*) Pismeni maturski, Jagodina,juna 1971. godine.
**) Maturski pismeni zadaci,juna 1971. godine U Valjevu.
1 1': 1
1412,
1413,
1414.
1415.
1416,
1417.
1418.
1419.
162
• 210 J:; _ \0<> v7
Resltljctinacmux g b = 10 i izvrSiti proveru.
Pravax - 2v + 6 = 0 je tangenta para bole 1 = 2 px "Odredili
jednacine (;nih tangenata iSle parabole, kole su normalne na ..
-datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl
paraboic.
Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja, a
jedan ugao ~ . Izracunati stranice i uglove,
. .,
, . 23 2 4x
lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x - x - ,
x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka.
VIJgrupa *)
U iednaCinix
2
- 2 (m - 3)x + 11 - 5m = 0, odrediti parame-
ra; m tako da: a) koreni budu realni;
1 1
bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ + - = 1.
, Xl X2
Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme
na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. Izracunati P i V obrt-
nog tela, ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12, a = 15),
U racki P (3,yo > 0) parabolel = 2 (, - 1) povucenaje tan-
geula. '_lracunati: .
a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom, parabolom I
x-osom;
b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko
oseOt.
VIII grupa .*)
Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida,
nastalog rotacijom cJipse 3x
2
+ 41 = 36 oko ose Ox, isece va·
*) Pismeni malurski, I gimnazija Zren)anin,)una 1971. godine. .
**) Maturski pisll1cni, II beogradske glronal.!je, avgusla 1971. godme.
1420.
1421.
1422.
1423.
1424.
1425.
1427.
1 4 2 ~ ,
ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox).
Resiti jednaCillu jx
2
+ 2<' j - ! 3 - x I = x
2

Stranice trougla obrazuju geometrijski niz.
a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov
i. 1
~ (V) - 1) < q < '2 (v:> + 1).
b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli.
Odrediti os tala wmena trouglaABC, ako je dalO tcmeA (4, -1)
kan i jednacina yisine 2x - 3y + 12 = 0 i teziSna linija
2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C
Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom.
a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona?
bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca?
(Smatrati da je Zemlja oblika lopte,J
IX glIlpa *)
NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc
lukovima krivih
'I ::;" ')
y ~ = x" 1 y ~ = 4.1 okox-ose.
Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26.
Ako se prvom doda I, drugom 6 i tretem 3, dobijaju se tri broja
koji obrazuju arilmeticki niz. NaCi zbir prvih 20 clanova aritme-
tickog niza.
Kruznica prolazi kroz tackuA (-3,4) i obc iiie hiperhole Cije
su asimptotcy = ::t: % x i tangenta 5x - 41' = 16 (hiperbole).
Odrediti .iednacinu l(ruznice,
Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em, a
zapremina 152 em'- Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9. Odrediti
povrsinu omotaca zarubljene piramide.
Resiti trougao kome jt: data povrsina, zbir dveju stranicCi i ugao
medunjima
[P = 80 V3, b -;- c = 42, a = 12()Oj.
") Marurski pismeni, Gimnazija ,.Jovan Jovanovic" Novi Sad,junfl 1971. gOdinc.
163
1429.
X grupa *J
Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina
sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu
iZl10si 4. lzracunati troughl (bez upotrcbc
skill la\)lica i digitrona).
1430. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m
2

lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dija-
gonalnih preseka 3 m
2
i 6 m
2

143L Resiti jednaCinu 4
10g
16 x _ 3
10g
16 x-O,5 = 310816 x+ n.s _ 2 210g 16 x-1.
1432. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma
(J";;;:'s x+.Jsin X)8 jednak je 7.
1433.
1434.
1435.
1436.
1437.
Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije
x
2
-5x+7
(I)
x-2 .
zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom
kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6.
XI grupa *)
a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x
2
+ 5y2 = 25, cija je
.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz.a; .
b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0, .j30).
Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata
je 280. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko
najvece stranice.
ResitijednaCinu I log 1 (l+sin2x)I+llog, (l-sin2x)I+=1.
- -
3 3
*) Grupe X. XI i XII, Maturski pismeni, u Treeoj beogradskoj gimnaziji, juna 1994.
godine
1438.
1439.
1440.
1441.
1442.
Dato je (I) Funkcija y=x
2
-2xcosa+l-sinCl(
(2) jednacina x
2
- 2x cosa + 1 - sin", = O.
a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7..avisnosti od Cl(;
b) Ako su x, i x
2
resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije
Xl +x
2
=2;
c) Ako su x, i x
2
rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu
Xl i X
2
koja ne zavisi od 0:;
d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna;
e) Odrediti tf. tako da Ox osa bude tangenta krivih, skicirati
graflke tib krivib.
XII grupa
clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti, a treci manji
clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina
X
3
+y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. Odredi sumu tog
beskonacnog reda.
Osnova prizme je jednakok.raki trapez osnovica a = 8 em i
b = 2 cm. U prizmi je upisan valjak. Koji procenat zapremine
prizme Cini zapremina valjka, ako je vis ina tela jednaka kraku
trapeza?
Data je funkcija
(I) y=.J':lsinx+cosx
a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda, ispitaj tok;
b) Za koju vrednost parametra m jednaCina .J3 sinx +cosx =m
ima reaIna resenja;
c) Za m = 1 resi jednaCinu;
d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinij-
skog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose

Od d
'I' 1-cosx
re 1 lID ..- _.
x-o x(y 1+x-1J
165
1443.
1444.
1445.
1446.
1447.
1448.
1449.
166
XIII grupa 0)
Data je kvadratna jednacin
a
4x'=(3-a)(2x-l), a realan broj.
Odrediti vrednost realnog broja ? da, jednacina. ima
realna i razlicita resenja Xl i x
2
• kOJa zauovol.lavaJu relaclJU
.l:J+ x
2
0;3.
X
2
Xl
Resiti jednaCinu
n
(sin2x+../3 cos 2X)2-5=cos (i5-
2X
),
Ak su S S S
sume m n m + n prvih clanova aritmeticke
o ffl' n' m+n ' ,
S -S m-n .
progresije tada je ................. = -'-, Dokazau.
, Sm+n m+n
Aka su x, y, " EO R i ako je
_ ... (i2= .. ·1),
2 +COS (1;+ I SlD Cl
tada skup tacaka M(x,y) u Dekartovoj ravni pripadaju
nom prescku. Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl
ga u ravni xOy.
lzracunati povrsinu povrSi u prvom, kvadrantu jc
cena elipsom b'x' + a
2
y' = a'b
2
, kOjOJ pr:padaju A(4,l) I
B( - 2, .:. 2) i hiperbolom xy = m, kOjoj pnpada tacka C(2,2).
XIV grupa 0)
Resiti jednaCinu
/x-2" (X+2V x
2
-4
20 \' ._) - 5 -'jl + 48 ' = 0 .
,x+l x-·l x -
Data je funkcija x-+y=2 cos
2
x+../3 sin 2x.
a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije;
b)
'lzracunati Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive
• t I . t
pravama x = 0 i y = 0, koja pripada prvom cvadran u.
1450.
1451.
1452.
1453.
1454.
\
1455.
!
,
1456.
1457.
I
I
Zajednicke tangente parabole y2 = 4x ; krufuice.
X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao, oko kog je opisana
krufuica. Odrediti jcdnacinu te krufuice.
I
• '. /2z- 3 uk' 1 R" , I b
zracunau :..; -;;+'1' 0 Je z = +;, esenja sves!! na a ge ar-
ski oblik kompleksnog broja a + hi, a, b EO R.
U jednacini x
3
- 30x
2
+ mx - 780 = O. Odrediti realan broj m,
aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla
XV grupa 0)
Nk
. a"'du" 2x10Dk'
era su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x +-+-=. 0 azati
p q
da je
cos
2
(O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1.
p q
Resiti jednacinu 4x
2
+ 9
1
+ios4x = 15x
1
+
108
4
3
.
D . k k b' .,/3 i d ed,' uk d "
at je 'omple san roJ Z ='2" + '2 . 0 r I!! x t· 0 da sre njl
1
clan u razvijenom obliku binoma ( 3;= + 3
1
/' yn
bude jednak binomnom koeficijentu.
Date su elipsa x
2
+ 2y2 = 2k
2
, gde je k> 0, i kru:7Bica Ciji je
precnik fokalno rastojanje date elipse. lzraziti u funkciji od k
koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod
uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za
koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi,
U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni
ugao < MaN = ct. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik
ABeD L."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripa-
daju pollipreeniku OM, zatim Ierne C luku MN i teme D
poiuprecniku ON. lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog
pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.
167
1458.
1459.
1460.
1461.
1462.
1463.
1464.
1465.
XVI grupa *)
Data je jednacina x
2
+(3a-l)x+a=0, a E R. ..
a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. .
b) NaCi intervaJ. kome se mora naJaziti jedan koren da bl
drugi bio pOZluvan. . ..
c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme
budu pOZltIvna.
Resiti po xjednaCinu: 32cos
6
x-eos6x=1
Data je hiperbola: 3x
2
_4y2 = 72 i prava t:. 3x+2y+ 1 =0. .
a) Nac; tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe
od prave I. .
..' I dred og x·osom tangentom I
b) IzracunatI povrsillu troug. a .0 en ,
normalom hiperbole u tackl P.
Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko
nje opisane kupe.

Resiti nejednacinu: ,,;log2 1-';;' < 1.
:A'VII gnlpa *)
Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo
2
x.
Straniee a, b, c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa
difereneijom d gde je p poluprecnik upisanog kruga u
traugao ABC. Odrediti odnos a : b : c.
Odrediti domen funkeije
a) y=log CO.l x sin x
b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2
1466. Izracunati vrednost izraza:
1
-/; 2
: -0c.
*) Grupe XlII, XIV, XV, i XVI. Maturski pismeni, u Petoj beogradskoj gimnaziji,
juna 1994. godine.
1467.
1468.
1469.
1470.
1471.
1472.
1473.
1474.
Data je parabola y2 =4x i tacka M(4, y>O). U tacki M
posta viti tangentu para bole. Naci zapreminu rotacionog tela
koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom, lukom
krive i x-osom, rotacijom aka x-ase.
XVIII grupa
Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x
2
)
a) resiti jednacinu sin (x - #) = -1.
Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz, ako najveCi
braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza.
Odrediti te brojeve.
R
." . d" I (2x + I 1) 1
eSltl neJe nacmu: og025 ---+- >-
, x+3 2 2
U razlaganju binoma: (a
2
;y;,_ nati clan koji ne
sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg
clana 1:2.
Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug po-
luprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve-
ca.
XIX grupa
Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l 2x i naci povrsinu
+x
?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima
1 x-osom.
Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine arit-
meticki niz, obim prvog je 32 em, a povrsina drugog 70 em
2
a
peti pravougaonik je kvadrat. Odredi dimenzije tib pravouga-
onika.
1475. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija
J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti
promenljive x.
1476.
1477.
1478.
1479.
1480.
1481.
1482.
1483.
1484.
170
sin
2
4x .,
Dokazati da je: .. = 2sm x sm 2x.
2cos x + cos 3x + cos 5x
1
U binomu (.J"x 10,x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan
jednak 200.
XX grupa
5-x
lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ x2 .
. 2'
Resiti nejednaCiuu 2 2.
Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je
pod uglom alfa u odnosu na ravan Za koju vredoost
ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca?
NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos
3
x---cosxsin
3

Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava
(a +2)x + 9)y + 3a
2
8a + 5 = 0
a) paralelna b) paralelna y-osi; c) prolazi kroz kord.
pocetak.
XXI grupa
lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' - 3x) e".
Data je + ._1_ = 1 gde je m realan broj i
x-2m
(x'''m) . (x-2m)#0
a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER
b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija
1 1

Xl Xl
*') Grupe XVII, XVIII, XX XXI, XXII, Maturski pismeni, u Jedanaestoj
beogradskoj gintnaziji, juni 1994. godillu
1485.
1486.
1487.
1488.
1489.
1490.
1491.
1492.
Romb stranice a i. ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja
prolaZl.kroz t.eme ,ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagona-
lu. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela.
Resiti jednaCinu 0,5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x
Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju
binoma: - 2 jednak je 153. NaCi clan koji ne sadrZi x.
XXII grupa
3
Ispitati i nacrtati graflk funkcije y =
(x- 2]2 .
Data.i7 (4x-:;:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm,
mER 1 m""1. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar
m tako da resenje date jednacine bude pozitivno.
Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4,y>0)
a) napisati tangentu parabole u tacki A.
b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose
figure ogranieene tangentom para bole, lukom pambole i
X-OSOll.
Dokazati da je za svako 3 . 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N.
Resiti nejednacinu:
log, (log. x)+ log. (log, -4.
171
Univerzitet 0 Beogradu
K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakulte-
te, matematicki, f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet, svaki test ima
20 zada taka.
Zadaci 1-5 vrede po 3 poena. zadaci 6--10 po 4 poena, zadaci 11-14 po 5
poena,. zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. PogreSan odgovor
donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. Zaokruiivanje N ne donosi ni
pozitivne oi negativne poenc. U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora,
k.ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora, dahija se -1 poen.
25. juDi 1990.
1. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne
katete. Ostri uglovi tog trougla suo
2.
3.
4.
5.
172
A) 45", 45", B) 30", 60", C) 26"35'32", 63"24'28",
D) 18", 72", E) 15",75".
Dati su iskazi: I log « - 2)( - 3» = log (- 2) + log (- 3),
II log(-3)2=2Iog(-3), III log(-2)4=2Iog(-2)2,
IV log =log2-log 3. Tacni suo
A) Nijedan, B) svi, C) I i IV D) II i III, E) III i IV.
V rednost izraza . 12) -2 je
5 7 5
A) 1 B) 0 49 C) (16 D)
, " Y7' 348, '
400
E) 361 .
a
3
_b
3
Ako su a, b E R i a
2
"o b
2
, vrednost izraza z-b' je:
a -
A) a-b,
a
2
+b
2
B)---
a+b '
a
2
+ab+b
2
E)----.
a+b
a'+ab+b
2
C)----,
a-b
a
2
_ab+b
2
D)-a+b-'
ima vrednost: All, B) 0, D) 1 +0, E) 2.
6,
7.
8.
9.
10.
11.

13.
Ako je povrSina lopte 324n, njena zapremina je-
A) 18
3
n, B) 18
3
n
2
, C) 972", D) 291611:, E)
Koliko resenja u intervalu (02n)' .. dn' V'
sm2x+cosx+ 1 =07 ,una Je aClna
A) Nijedno, B) jedno, C) dva, D) tri, E)
beskonacno muogo.
Date su funkcijej, =(x)=x, f,(x)=#,
f 4 (x) = (,y':;Y Tacan je iskaz: x
A) Medu datim iunkcijama nema med b' .
B) fu" uso no JednakIh
sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f '
D)f
,
=f,,,of4' E)f,,,of,=f4' ' 1-.2"0,,
Proizvod svih resenja jednacine
A) 3, B) -3, C) -1, D)-9,
X
2
-2!x!-3=0 je:
E) 9.
Ako je log3
7
= a, log32 = b, tada je (log 7 + I 2)-1',
a2 b2 2 2 og7 Jcanako:
A) -=-- a +b' ab 2
B)·-.. ·--- C)- a+7b
ab' ab' D) -3ab-'
JednaCina
E) 0.+ 21>
ah '
A), 't;'-a dva realna pozitivna re'senj'a )
res d k "h B ima dva rcalna
enja 0, "Ojl je samo jedno C
realno D) ima cetiri realna ' .) ima samo jedno
nema realnlh resenja. pOZlhvna E)
U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . .
Je pravougaonik taka da su mu Y - 6 1 osom Ox Uplsan
Maksimalna povrsina takvog , d;a na osi Ox.
A) 8 pravougaomka Jeste'
, B) 8,5, C) 9, D) 9,5, E) 10. .
Prava aX+)'-5=O d d' .
a lru]e elipsu
samo ako je: A) a= ±2, B) a=
-4'
6
D) a= +-
-S'
E) a= ± 1.
9x
2
+ 16y2 = 144 aka
C)a=+"
-4'
IA.
15.
16.
17.

19.
174
Izraz sin
4
x + COS
4
X indenticki je jednak izrazu:

A) 1, B) sin4x+ cos4x, C) 1+cos
2
2x,
3 +cos4x

Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da
jednaCina 2iogx = log(x ·1- m) + 210g2 ima dva realna razliCita
resenja. Skup M je:
A) Skup R, Bl prazan skup, C) {m: m> n,
D) {m: E) {m:m;;oO}.
Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine strani-
cama trougla. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije
su povrsine 1, 4, i 9. Povrsina trougla ABC je:
A) 36, Bl 64, C) 48, D) 24, E) 27.
jednaCine x
2
- X + a -- 2 = 0 zadovoljavaju usia v:
Xl x
2
1
.--+ + 4 =0.
X
2
1
Tada je: A) 1 ,;:a';:l, Bl a= ± 1, C) a= ±v0,
D) iIi E) O<a<l.
PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x
2
+ x
3
+ X4
(
'j' k' d ' ") '" 27f , 47f 7b'
11 na ne rugl naCln mogu se lZracunatl cos -- I cos ---.... -' If
5 5
2n 4n . . 0 1 '. 1 _ .. ,is
-5' Jednak le: A) -4' B)- 2' C)
1
D) --,,-, E)
Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l)
sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi, U grupama ekipe igraju
svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u
finalnu grupu. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom, s
tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju
medusobno novu utakmicu. Aka je na turniru odigrana ukup-
DO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan.
odrediti m i 2k.
20.
1.
4.
50
A10 m= 6, 2 k = 4 je jedino resenje, Bl m = 3, 2 k = 6 je jedino
C) postoJe tacno dva r"senja, D) postoji ad dva
resenJa, E) zadatak nema resenja.
Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti
2
x2 X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x?
A) B) C)
D) E) nizajedno m.
25. juni 1991.
Ako je a realan broj i I a I #2, tada je vrednost izraza
(
a+l 1
+ a' +8 : 1)" +-3 jednaka
a+1
A) ;;-:;:-1; B) C) a; D) 1;
___ {l':+L __
(a' + 8)(a
2
--2a + 4)'
Ako je 10
2Iog
lO'=8x+5, tada je x jednako
A) 0; C)
2'
D) 2.
8'
Tetiva je za 2 manja od precnika, a odstojanje centra
kr,:,ga nd za 2 manJe ad polupfeenika kruga. DuZina ove
,ellve .Iednaka Je
A) 6; Bl S', C) 10', D) 5,,17·, )
j 1. E zadalak nema r"senja.
Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od
bra.la x-: 1, lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'a-
vaJu ovaJ uslov
A) 0; B) 1; C) 1; D) E) ne postoji nijedno takvo x.
V redDost izraza
(
__ 1 _ 1 )-2 ( 1 )-z ( 1 )-2
1 + v0 + v1 + \J:;:"J7. + 1 ..,fi jednaka je
A) 25; B) (1 + ,/if; D) 17; E) 20;
175
6.
7.
8.
9.
10.
11.
u.
13.
Ako tada jef(3) jednako
x+l
A) 6,25; B) 7,35; q 4; D) 9; E) 5,15.
Ako je f(x) = log6x+ 31og
3
9x, onda je jednako
A) 0; B) 12; C) 18; D) log3x+2; E) 31og
3
9
.
Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva,
njegov se ugao poveea za 9°. Broj stranica mnogougla jednak je
A) 8; B) 9; q 10; D) 12; E) zadatak nema resenja.
Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz
tacke A(-2, -1) i B(2,2)jednakje
3 3 4 4
A) -1' B) -' C) --' Dj _.' E) --.
, 4' 4' 3' 3
Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi
A) 33660; B) 40733; C) 41624; D) 44550 E) 53031.
Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse
b2x2 + a2y2 = a
2
b
2
, onda je a+ b jednako
A) B) 20; C) 18; D) 24; E) 14-/2.
Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika
R jednaka je
2 2 16 4 1
A) _ R3
n
· B) oo-- R3
n
· C) _. R'n' D) R'n' E) .. -. R3
n
.
27'
.. x x I sinx I .
Date su funkelJe f,(X) = 1, f2(X) = tg-
2
etg-ry, f3(X) = r=== I
.... -y l-cos
2
x
r,-:--
y 1 +cos2x .' ...
f.(x) =- Tacan Je sledeci lskaz:
\v 2cosxl
A) Sve su funkcije medusobno jednake; B) Medu datim fun·
keijama nema medusobno jednakih; C) f, "" f2 = f3 ""f. "" f,;
D) f, ""f2 = f3 = f.; E) f, "" f3 =f. "" f2 ""f"
\
\
1
I
\
I
I
\
I
14.
15.
16.
18.
19.
20.
V rednost realnog parametra m k" .
jednacine x, _ mx + m _ 3 _ 0 ,zr: JC had rata korena
- naJmanJl, pnpada mtervalu
A)(-co,-5]; B)(-5,-2]; q(-2,2]; D)(2,5]; E)(5,+co).
dvadaP':t veei ugla
Jednaka ' -, ta Je stranlca Be
A) 3; q 2j2; D) '10' E) 10
Y.lU, 3'
Dat je 1990-eifren broj 1234512345 ... 12345 U b' ...
sleva na desno, redom precrt " '. roJu se, IduCI
mestima N . avaJu sve eifre na neparnim
broj u postoje6em poretku cine novi
postupak ponavlja sve Jok ne preertavanJa. Ovaj se
cifra poslednja precrtana? u U precrtane sve cifre. Koja je
A) 1; B) 2; C) 3; D) 4; E) 5.
Data je jednacina +V = 1.
lj Bim) Ja d
tri
r:.senj.a koja pripadaju skupu (- co -IJ
, , e naClna lll1a sarno jedno " . k· '.
da intervalu (_ co -1]' q J d .' . resenJe oJe pnpa-
koje pripada b + co
e
. lfia3am? jedno resenje
negativna resenJ'a' E) J d' ,)., ) lfia dva realna
, e oaClna nema reseoJa.
svih reSenja nejednacine logJ(x
2
-4);;' log ,(2Ixl-l) 'ednak
Je 9" J
A) [-1,3]; B) (-co,-2)u(2,+co); q [3,+00);
D) (-4,-3] u [3,4); i E)[ -3,-2)u(2,3].
Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 . 300 " . .
9
00dopyodl' ,:ozjat vidi t?ranj koji stoina
. sma ornJa Je: .)
A) 100 m. B) 90 m. C) 95 m. D) 64,,/2 Ill. E) 56J'3 m.
Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je:
1. 1 1 1·
A) 2' B) 4; q - r'; D) E)! '3
3
v
2 4 SV
J
·
3.
4.
6.
7.
178
5. sepiemoor 1991.
Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?
Ai oesetougao; il) jedanaeslougao; C) dvanaestougao;
D) 'Tiuaestougao; E) cetrnaestougao.
Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. P(2,3) i normalna je
nu P' IVU
Ai ,,+2)'+2=0; il) C)
til =0; E) 1 =0.
U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice.
o cr
Ako je ()( ugao izmedu krakova, onda je sin 2 jednako:
indenticki jednak:
X
2
+y2
AI I' il)
J . , x2_ y2'
./15
E) 15
D) 2_;
x+y
'[ (1\-3J '1°.
2
' .
V rcdnost izraza t 2 -1: . 8 S jednaka Je:
. 1
A) 4; il) DJ 2; E) 2'
Ako je !og,8=a i log,9=b tada je log,6 jednak:
6 6 2a + 3b 3a + 2b.
A) -----. B) ---; C) 6 ; D) --(;-,
. 3a+2b' 2a+3b
5
E) ----c·
2a + 3/J
Jednacina
A) nema rescnja; B) ima jed!,o reSen)e;. C) im.a
dva resenja; D) ima tacno cetlfl reseoJa; E) Iffill besKonacno
mnogo resenja.
9.
10.
11 .
14.
}acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju
Jednacmu precistavija:
A) krufuicU; Bl e/ipsu; C) hiperbolu; DJ parabolu;
E) dve prave koje se seku.
Ako je i(x 2) = x
3
2x 1, tada je I( 1) jednako:
A) ill 5; C) 10; DJ 20; E) 25.
. I 2 3 15);-
Vrednost lZraza ( ;; (,,3+5)-1 je:
..
A) .J3 + 1; ill.J3; C) 1; E)

Zbir kvadrata resenja jednacine x
2
+3cxx+cx
2
=O je : aka
4
sarno ako je:
111
A)ot=l; B1JotJ=1; qcc=4 D) Jrxl=3; E) Jrx J=2'
nizu, sa razliCitim clanovima, prvi, peti i
]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. Ako je prvi clan 24
odrediti deseti clan aritmetickog niza: '
A) 48; B) 50; C) 51; Dj 54; E) 72.
cos
3
x + sin
3
x
Izraz indenticki je jednak:

1 / n\
A):)2 cos \ B) cosx+sinx;
1 ( IT \
C) x+-"
.j2 \ 4}'
1 ,( n\
DJ ,,,/2sm \ E) 1.
Date su funkcijei,(x)=2Iog2x, !,(x) = log2x2,
f3(x)=2Iog2IxJ, f.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz:
ogx'"
A) Sve su funkcije medusobno jednake. B) Medu datim fun-
kcijama nema medusobno jednakih. ClI, =i2 =13 ¥-i.·
D)!, =14 ¥-!2 =13' E) I, ¥-I2 =i3 ""/4 "'f"
179
15.
16.
17.
18.
19.
20.
1.
2.
Relienje jednacine log,(3-2' 3
x
+
1
)=2+2x pripada intervalu
A) [-8,-4]; B) [-4,OJ; q [O,4J; D) [4,8]; E) [8,12].
Sk
'h" 'd" x-2 1 ,
up SVI reseoJa neJe naClne JC:
x
2
+ 3x-4 3
A) (-4,1); B) (2,+w); q[O,2); D) (-5,0];
E) Skup realnih brojeva.
Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na
koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj
moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar.
A) 540; B) 1440; C) 792; D) 243; E) 125.
Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka
M tako da je AB = 3 . AM. Ako je N tacka preseka pravih AC i
DM, tada je povrsina trougla AM N jednaka:
1 1 1 1 1
A) d B) is; C) is; D) 24; E) 27'
1
Sva resenja jednacine su:
cosx
A) x=(2k+l)n. k E Z;
IT
D) x= 2: +2krr. k E Z;
B) x=kn. k E Z; C) x=2krr. k E Z;
rr
E) x= 4 +2krr. k E Z,
Visina prave kupe najrnanje zapremine, opisanc aka sfere
datog poluprecnika R je:
A) 2R; B) Rv2; C) 3R; D) 2.jR; E) 4R.
26. juni 1992.
SVcZe peeUfke sadrie 90% vode, a suve 12%, Koliko se
kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih?
A) 2,464; B)2,5; q 2,64; D) 4,576; E) 4,84,
Ako je f(x) = ax
2
+ hx+ c, tada je fix + 3)·- 3f(x+ 2) + 3f(x+ 1)
za svako realno x jednako:
A) f(x); B) f( - x); C) 0; D) - fix); E) 7/(x) - 2e.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Ako a E R / {-to.1}, vrednost izraza ( __ 1 __ a
3
+ 1) 'e
a-I a
4
-a 'a-a
3
)
A) I' B) l-a-a
2
, C) l-a-a
2
a
2
+a-l
, l+a+a
2
' (a
3
_a
2
) (a
3
-1); D) ;}2+a+'1;
E) a+l
1 +a+a
2
'
Vrednost izraza 27-3+02-4. 25- 2 (64-,,)-3. .
3 ' + 9 IZnOSl
3 5
B) l' C) _.' D) 3' E) 8
25 ' 3' , ,
Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je:
A) -18; B) -9; C) -6; D) 3; E) 9,
mesto tacaka (x. y) temena parabola
y-x +kx+k+l.kER,odredenojesa
B)Y=X2+2x; C)y=3x; D)y=(1-3x)';
E) y=4'
Date su realne.!unkcije f, (x)=(x-l)2J
2
(x) = I x-112.
{(x-l)S
f3(x)=,,rX_l J4(x)=lx- 11#-2x+l i
15 (x) =(x-l)y(x_l)2.
Tacno je tvrdenje
A) Sve date funkcije su medusobno razliCite'
B)/,#/,=/2=/
4
#ls; ,
c)/, =/2 =1,=14#15;
D)f3 #/, =/2 #1. i f5 #[,;
E) Sve date funkcije su jednake.
Tacka simetricna tacki M
5' 5 u odnosu na pravu
x-3y-4=0 je:
A)(2,-3); qG,-;5) D)(2,-4); E)G,-3)
9.
HI.
n.
II.
14.
15,
182
Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od
30". Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao
BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je
AE=AD. Ugao EDC jednak je:
A) 10°; B) 12°; C) 15"; D) 18°; E) 30·.
Na segmentu [0, 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje
A) 2; B) 3; C) 4; D) 5; E) 7.
SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni
kvadratne jednacine (m - 2)x2 - 2mx + 2m + 2 = 0 realni i razli-
Citog znaka jeste
A)(-1,2); B)(l-yS, -l)u(2, 1-!-yS); q(l-yS,l+J5);
D) (2, 00); E)
Ako su G, b, c, d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1, vrednost
izraza 10g
b
a . log, b . log, C • log. d je
ad
A) abed; B) log .. " (a+b+c+d); C) ad; D) be; E) 1.
Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse
b
2
x
2
+ a
2
yZ = a
2
b
2
, ureden par (a, b) jednak je
A) (6, 5); B) (6, 2.j6); q (2.J"10, 5); D)(2JlO,2J6);
E) (4j2, 3j2).
Ako su stranice troug!a ABC, AB=5, BC=6, AC=9, tada je
poiuprecnik opisane krufuice tog trougla
)
5J3 . 22 27.,/2 ,7 r;:; Ji"
A --' B)-' D)- 12'E)2 6
2) 5} 8' 2" 0
Oko polulopte poluprecnika , opisana je prava kupa minimal-
ne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte. Zapre-
mina te kupe iznosi
4, 2J2
3
ft.) 5 rn; B) 3 r n; E) ,3n.
I
I
I
t
I
I
f
I
I
16.
,.,
A,.
18.
19.
20.
Jednacma sin
4
x + cos
4
X = . "
sarno ako je a, a E R, una bar .ledno reSenje ako i
A)-l<a<l; BjOS;aS;l;
E)
1
C) OS;a<-·

""
1
D) -:$;a<1'
.., -,

2"
Na tcniskom turuiru ucestvu' p ..,n tak "
kup sistemu, tJ·. u naredno k .1
1
- la
IDlcara
. Turuir se igra po
o Q se p , Sir' b d 'k
poraieni ispada iz daljeg tal' a e ill u mecu, a
dobijena seta odnos
no
' P b ':,ucenJa .. SvakI mee se igra do tri
, , 0 eo ana] 1 "k"
seta. Poznato je da jP·.. .'." 'OJI prvi dobije tri
2n+l+4n2+184 ukupno
J .. meara na turnlru Je
A) 32; B) 64; q 128; D) 256; E) 512.
Tetive AB i AC kruna k .. ' .
lacld E. Ako je AC =e
12
: suo Jcdnake, a tetlVa AD seCe Be u
• 1 AE = 8, tada Je AD jednako
A) 16; B) C) 17; D) 18; E) 12j'j .
Ako je niz funkcija J;( ) .
" x > n E N, definisan na sledeci naein:
_ x.. 1
fl(x)--- ,;,(x)= -- r' .
x-I 1-x 'In+2(X)=!.+1(!.(X)), n E N, ondaje
;; 9oz(1992) jednako
A) -1991; B) _-::1...
1991'
rn 1 lQ9,
'-. J --.- . D) ---=-. .::. !OJ 1992
1992' 1992' 1991'
Sistemjednacina 3X+v- t . __
..... 8
1
+...jXJ' ',}"1x+y-l
3 Y , .... , =
=a -3a
2
+3a R'
. . a E ,una baC'"' j'.>d v. I
I sarno ako je ' - no reseDJe IX, )I), x. )I E R ako
ft.) B) 1 +'\1'2 :$;aS; 1 +2j2;
D) a>l; E) j2S;aS;2j2.
183
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
4. septembar 1992.
Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1, - 2) i paralelna
je pravoj p: 3x+2y-l=Oje:
A) 3x+2y-3=0; B) 2x+3y-l=0; C) x+y+2=0;
D) 3x+2y+l=0; A) 2x-3y-8=0.
Vrednost izraza (0,536
2
-0,464
2
) : (3,6
2
-7,2 . 2,4 +2,4
2
) je:
1 1 1
A) 1; B) 20; C) 1,25; D) 4; E) 2'
x
2
-2x-l . r;; 1)'ed k
ondaJef(",2+ J na 0:
x
2
+2x-l
4 4+4-/2
A) 2' B) -' C) Ne D) - j;'; E) O.
, 5' 5+4",2
Ostatak deljenja polinoma 4x
5
+ 9x
3
+ 19x + 92 binomom x + 1
je:
A) 80; B) 60; C) 40; D) 124; E) 96.
Resenje jednacine log2 (log4 (log
3
x» = -1 pripada intervalu:
A) (6,8); B) (8,10); C) (1O,24J; D)(O,I); E)(I,6).
Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + ... + j4n-" gde je n E 1'1, a i
irnaginama jedinica, je:
A)O; B)i; C)-i; D)-I; E)1.
Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30", a stranice
BC=-/2 i AC=2, onda je ugao ABC jednak:
A) 45"; B) 60"; C) D) E) 30".
Stranica romba je a=9, a zbir dijagonala dl +d
,
=24. povrSina
romba je:
A) 72:, Bl 64; C) 63; D) 108; El 81.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Ako je a . b;6 0 i a;6 b, vrednost izraza
[Ca;:f -4) . 1)]: a
3
:
b
b
3
je:
A)'!" B) a-b' C) a-b. D) a+b. E)
ab' 'ab' ab' ab
Data je jednacina J"i6x
'
-48x + 36=4x + 11. Tacan je iskaz:
A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje; B) lednaCina
irna tacna dva resenja; Cl lednaCina irna beskonacno mnogo
resenja; D) lednacina nema resenje; E) lednaCina ima sarno
jedno negativno resenje.
Oko kruga polupreenika r=J" .12+ 1 opisan je pravilan os-
mongao. PovrSina osmougla je:
A)6y0.; B)9; C)4(y0.+1; D) 5.12; E)8.
lednaCina x
2
+ ax + 1 = 0, a E R, ima rcaine korene xli xz, koji
d I
·· Xl X,
za ovo JavaJu uslov - +-. < 7 ako i sarno ako je:
Xl Xl
A) 1 a I> 3; B) 2,s;1 a 1<3; C) 2,s;a< 3; D) 1 a 1?:2;
E) 2,s;a<-!7.
sm 160"
Vrednost izraza -_ .. _. Je:
sm loo"(cos
4
40" _. sin
4
40")
A) 2sin 20"; B)2; C) -2.;3; D) -2; E) -2J"2.
Najkrace rastojanje izmedu krive X2 + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra-
ve x-y+ 3=0 je:
A)y0.; Bl{j;
4
C) 5; D) 2(J"2-1); E) 1.
Najveca zapremina uspravnog valjka, Cija je povrSina jednaka
P, iznosi:

B)
P fp
C)
pJ"P
D) i/;;;
pl
E)·- .
2n
1 R'i
16.
18.
19.
20.
1.
186
.' In 30 n d"( )
AkoJetgx=--' <x<n.tgy= .. <y<-2,ta aJcsrnx+y
2 2
jednako:
1 7 0. ..Ji ../2 ..Ji
A) -6; B)· 70; C) --i'; D) 10; E) 2'
U kosarkaskom timu igra 5 bekova, 4 centra i 3 lerila. Na
koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb., aka u njoj
moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar.
A) 480; B) 540; C)792; D) 120; E) 360.
Ako je tada je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b
.. x
jednak:
. b b b
A) (-00, O)uh 1); B) (-, +00); C) (0, ,. Ju(!, +00);
a a a
b b
OJ (-,1); E) (-00, - JU(l, +00).
a a
Skup resenja nejednacine log. x-'; > 1 jednak je:
A) G, l)U(I, 2); B) G, I} C) G, DU(I, 2);
D) G, + 00): E)(I,2).
Proizvod resenja jednacine (../3+ 2.jil
X
+ (../3-2 ../2),,= 34 je:
A) 12 ../2-34; B) -12; C) -16; D) -4; E) -8.
25. ,lUG 1993.
(
/ 7 3) \
10,5: 1,25+.: q-- . 3\
d . \ ) 11 )'d k .
Vre nos! IZraza \ : --.Ie na'a Je:
\ \ I
,-
2 13 1
A)-3; B)2; C)'/-; D)3; E):;.
'V 2 .,
2.
3.
4.
5.
6.
"I
,.
8.
9.
Ako je A (x
o
. Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza
tacki B (2, 3). lada je Xo + Yo jednako:
19 24 ,. 14 43 17
A) '4-; B)S; C):j; D)-'.); E) '6"
Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92, a zbir prvib
devet clanova je 342. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi
se dobio zbir 840?
A) 11; B) 13; C) 15; D) 17; E) 21.
Neka je P(x)= ax
2
+bx + c. Ako .ie P(0)=4, P(1)= 5, P( -1)=9,
tada jo skup {a. h. c I jednak:
AliI. 2. 4!; B)l4. 5, 9!; C) {-2. 4. 3!; D){O. -1, --2};
E) {8, 9, -1l.
Prava kx- 3y -24= 0 je tangenta hiperbole x
2
- y2 = 36 ako i
samo ako k irna vrednost:
A)5ili-5; B)lili-1; C)1ili--2; O)2ili-2;
E) 3 iii -1 .
Nejednakost x + 1 > ../5-:':'-; je tacna ako i sarno aka:
A) 1 < x OS; 5; B) x < .- 2 iIi x> 1; C) - 2 < x < 1 ;
D) -1<xos;5; E)x<-2.
Ako su a + ib. c + id (a, h. c, d realni br()jevi, i = ";-:"1) rescnja
jednaCine Z2 = - j 5·- 8i, tada jo a . h . c . d jednako:
A) 15; B) -12; C) 12; OJ 16; E) -16.
Broj resenja jednaCine 2 sin
4
x -" 2 cos4- 1 = 0 na intervalu
[ - n, IT] jednak je:
A) 6; B) 3; C) 5; D) 2; E) 4.
J 87
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Akoje a>O,b>O i a'+b'=14ab, tadaje
log, a+ log, b) jednako:
1
A) I ab
o B) 0,' C) -2" D) 1; E)2.
og2 '
U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1, b = 2 i povrsina
p = 12 . Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je:
13
134 352 1868 28 88
A) 65; B) 169; C) 84'S; D) 13; E) 39 .
Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je:
A) 2ns
3
B) ns
3
{:; C) 3ns
3
1; D) 2ns
3
";; ;
,../2
E) ns 6'
Zbir svih vrednosti parametra a, za koje je razlika korena
jednaCine (a 2)x' -, (a 4)x 2 = 0 jednaka 3, je:
9 11
A)2; C)2; D)4; E)'X'
Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine
(x 3)(x = 15 je:
44
A) 18; B) 25; C) 36; D) 25; E) 23.
J d
" 2 12 r:x'i a'i maksimalan broi resonja
e oaeiDa y..\ - liU J
ako i sarno ako je:
1
A) a<O iii a>2; B) iii a2;'-5.; C)
1
D) lal:O;l; E)
16.
17.
18.
19.
Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. Neka je N tacka
na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta
manja od povrsine trapeza. Ako je M tacka preseka pravih AN
i CD, tada je CM jednako:
A) 13;
64
B)-'
5 '
C) "-0.
3 '
D) 14;
49
E)4'
1 1 1
Ako je ax
3
=by3=cz
3
-+-+-=1 (x, y, z, a, b, c realni
x y z
r
y_3"a"x
2
+ by' + cz
2
brojevi, +..yb + "" 0), tada je lZfaz

jednak:
)
a+b+c
E 3f •
3,,;'tabc
Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea. Svako igra sa svakim
po jednu partiju. U svkoj partiji, pobednik dobija 1 poen,
porazeni dobija 0 poena, a pri neresenom ishodu, aba igraca
dobijaju po 0,5 poena. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili
razlicit broj poena. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2,5 poena,
ako postoji igrac koji je osovojio 3,5 poena i ako drugoplasirani
iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog, sedmog i osmog, tada
je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak:
A) 7 i 6; B) 6,5 i 6; C) 7 i 5,5; D) 6,5 i 5,5; E) 7 i 5.
V d . d n 4n 5n . d k .
re nost prOlzva a cas '7 cos 'i cos 7 Je na a Je:
.j2
D)X6;
20.
3.
4.
5.
190
Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi
62x
2
-35x+6 . In' . , b
jog --, > 3. Tada Je, za neke rea e oroJeve G, ,c,
x 35-,6x
d, e,f, g (a<b<c<d<e<!<g), skup S oblika:
A) (a, b]u[c, d)u(d, e)u[f, gJ; B) [a, b]u(c, d]u[e,j);
C) (a, b]u[c, d]u[e,j); D) [a, bJu[c, d]u[e, + 00);
E) (a, b]u[c, d).
2. septembar 1993.
Vminos! izraza (.JC:'2)2 + ..Ji'=-lY )-2 , (1
jeduaka .le:
A)-16; B) 54; C)6; D) 16; E)48.
3+4,20 : 0,1
3 1\
. --2,) . 03125
. 10 3 '
1
Za 0 < a < b, vrednost izraza
Hwrl-wrJ)}
jednaka je:
b-a
A) 1; B) -'b';
, a
(
a+b
V
. a+b.
C) a-b}' D) a-b'
a+b
E) '----.
b-a
Zbir svih vrednosti parametra p za ko je je zbir kvadrata
korena jednacine 2x
2
- px - 2p + 3 = 0 jednak 2 .ie:
A) 2; B) -11; C) 26; D) -8; E) 3.
U pravouglom trouglu tacka d.?dira ,:pisane krufuice i bipote-
nuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em. Zblf
duZina kateta je:
A) 23 em; B) 24 em; C) 25 em; D) 16.j2 em; E) 22 em.
Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em, njena povrsir;a se
pove6a za En cm
2
. Pri tome se zapremina svere (u cm
3
) poveca za.:
9.
10.
12.
Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3,4) i normala je na
pravoj 2x+3y-7=Oje:
A) 3x-2y-l=O; B) 3x-2Y-H=O; C) 2x-3y+6=O;
DJ 3x+2y-17=0; E) 2x+3Y-18=O.
Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu:
A) (-2,0)u(1,2); B) (-3,-1)u(2,7); C) (0,5);
D) (-3,0)u(3,5); E) (1,4)u(5,9).
Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0,2"J jednak je:
A)O; B)l; C)2; D)3; E)veciod3 .
Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7
A) nema re"cnja; B) irna tacna jedno reSenje; C) irna tacno
dva reiienja; DJ irna tacno tri resenja; E) irna beskonacno
mnogo resenja.
" , ~ 2 ~ 6
Skup resenja nejednacine . , ~ -. x_.=--:;_ ~ 1 je;
x -2x-..J
A) (-00,-1]u(3,+00); B) (-1,3)u(3,+00); C) (-1,+00);
D) [3,+00); E)(-1,3).
Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u
odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je:
A) 13x+8y+26=0; B) 4x+3y+6=O; C) 26x+23y+26=0;
D) 13x+15y=O; E) 4x+3y+7=0.
Skup svih resenja nejednacine 10g;2' log
2
.2 . log216x> 1 je:
191
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
• . . do yo 4
x
3x-1/2_3x+1/2_22x-1 nalazi se u inter-
Resen]e ]e aeme - -
vaJu:
A) (-4,-2); B) (-2,0); C) (0,2); D) (2,4); E) (4,6).
1 1 d'
Ako su IX i fJ ostri uglovi za koje je tgcx=,/ i tgfJ=3' ta a]e
rx + 2 fJ jednako:
A) 30"; B) 45°; C) 60°; D) 90°; E) 135°.
Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja
clana razvoja binoma (--i3 + .,,0/4)" (n je prirod.an. broj),
je 2450. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e.
A)7; B)6; C)5; D)4; E)3.
Broj 1993! se zavrsava sa N nula, gde je N jednako:
A) 420; B) 495; C)450; D) 440; E) 409.
Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara
jednak 14 iroa:
A)7; B)5; C)3; D) 1; E)O.
Skup prirodnih brojeva razbijen je u. grope na sledeci
{1}, {2,3}. {4,5,6}, {7,8,9,10}, ... Zbir brojeva 99. grupe]ednak]e:
A) 501509; B) 490901; C) 511932; D) 471981; E) 485199.
Ako su m •. m b, m, duZine linija trougla, tada je zbir
kvadrata duZina straniea trougla ]ednak:
4 4)2.
A) B) (j(mo+m.+m, ,
C)
3
D)
+m.mb+m.,m, +m.mol.
20 .
3.
4.
5.
Skup svih resenja nejednacine 1 je:
! '; ,
A) prazan skup; B) C) J
D) E) +2kn; +2kn) (k je ceo broj).
1. jtd 1994.
Ako je f(2x-·l)=x, tada je f(f(x» jednako:
x-3 x+.3
A)x
2
; C)2x-l; D)' 4 ; E)(2x-l)2; N)Neznam.
Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C.
Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka i duiina
odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice
oko trougla ABC jednak:
B).Y}' C).Y}. E)I' N)Neznam
3' 2' 3' 2" .
Da la je jednacina (k
2
- 1) x + k - 1 = 0 (k realan broj) i iskazi:
I Za k = 1, data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja
II Za k = -1, data jednacina ima vise od jednog resenja.
III Za krl'{ -1.1), data jednacina iroa jedinstveno reSenje.
Tacni suo
A) Sarno I i II; B) Svi iskazi; C) Sarno II; D) Sarno I;
E) Sarno I i III; N) Ne mam.
Rastojanje centra krufuice x
2
+)"+2x-4y+4=O od tacke
M( -1,2) je:
A) -1; B) 1; C) .,/2; D) 2; £) 0; N) Ne znam.
!zraz (81-
2
-'}(81(-W') ima vrednost:
A)3-8; B)3-'; qr2; D)1; £)3
8
; N)Nemam
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
194
Ako je !og,05=a, log,03=b, tada je log308 jednako:
2-a
l+b ' l-b ' b-l ' D) l+b; _
N) Ne znam.
'ed k 5-2x l' . k' ak "
Ne] na ost , ? tacna Je a 0 1 sarno' 0 x pnpaaa
x -6x+8
skupu:
A) <-OO,2)UD,4} B) [l,2)u[3,4); C) (O,2)u(3,4];
D) [l,2)u[3,5); E) [1,3]; N) Ne znam.
Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2, a IVlca
manje piramide je a =../6, PovrSina veCe piramide jednaka je:
A) 30J3; B) 12J3; C) 16J3; D)20J3; E) 24J3;
N) Ne znam.
Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. =ik+ j-\ gde
je k prirodan broj a j2 = -1. Akup Sirna:
A) 4 elementa; B) Vise od 4 elementa; q 2 elementa;
D) 3 elementa; E) 1 element; N) Ne znam.
Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje:
A)-,3; B)O; q-I; D)-2; NlNeznam.
Date su tacke A{O,a) i B(O,b), O<a<b. Ako se iz tacke C(x,O),
x>O, duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom, tada je x jednako:
A)..r,;b; B) ab; q a ;b; D) .J,;(b-a); E) Jb(b-a);
Nl Ne znam.
Ako su x" x
2
i X3 resenja jednacine 125x
3
- 64 = 0, tada je
X,X
2
X
3
-(x, +x
2
+x
3
) jednako:
A) B) 0; q D) E) 28
s
; Nl Ne znam.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Broj resenja (x,y) sistemajednacina x+y=3, Ixl x'-"'-6=1 ie:
All; B)3; C)O; D) 2; E) 4; NlNeznam. .
Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma
(../6 + 0)'994 je :
A) 334; B) 330; C) 331; D) 332; E) 333; N) Ne znam.
Dat pOlinom.p(x) stepena n(n:2:3). Ako je ostatak deren',
Pix) sa x- Jednak I, a ostatak deljenja Pix) sa x' + 1
2 onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x2 + 1) ject'nak:
A)x +x; B) -x2+x+1; q3+x; D)X2_X+2;
E) 2+x; Nl Ne znam.
Neka je p ceo bro; i (1.E(O 1I:J Ak "
" v. J '4' 0 SU Xl =COsa I X
2
=Slla
resenJa 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b . ed 'h
parova (p, (1.) Je: ' roJ ur em
A)veCiod3; B)O; C)1; D)2; E)3; NlNeznam.
Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak ..
C Je.
A)-3; B)l; C)4; D)3.J'3; NlNeznam.
Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi
log slllx-iog co"x>3 . 0 2 .
ctgx - 1 n. Tada ]e, za neke realne
broJeve a, b, c, (a < b < c), skup S oblika:
A) (a,b); B) (a,b)u(b,c); q [a,b]; D) [a,b)u(b,c];
E) [a,b); Nl Ne znam.
Broj resenja jednacine 2COS2X2;JC=3x+3-x je:
A) veCi od 3; B) O' C)' l' D) 2' E) 3· Nl N
'l , , , e znam.
U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela, Na kolik ,__,
lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b '
Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama
A) 2100; B) 3360; q 1485; D) 1530; E) 1440;
N) Ne zuam.
195
RESENJA
I GLAVA
L FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
1. a) D = {x I x E [-2,2]J, D = {y lyE [-2, 2j};
b) D = {x I x E [0,4) }, D = {y lyE [-2,2]};
c) D = {x I x E (-00,0) U (6, +oo)},
D = {y lyE (-00, +oo)}.
2. C)A={YI-oo<y<2}.
3. c) 1 < x < 4;
4.
10.
8
d) x>"3;
f) l:sx:S4.
lskoristiti da je 0 :s x
2
-2
1
:s 1.
x+
Rezultat je
D = {x I x E [1 -r
IT
, -lJ U [1, I +2
V1T
J}.
Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f, treba zamenili.
argumente;
x+ 1;x+X-
l
;X-
1
i x ~ 1 sanovompromenljivom,
recimo sa t ild.
a) f(x) =x
2
- 5x + 6;
b)f(x)=x
2
-2;
c) f(x) =
1 + V'lC""+-x"'-2
x
d) f(x) = (_x )2
1 -x
199
11.
14.
18.
19.
200
Ncka jex - 1 = 1 • tada je
[(t) =2(1 + 1) - 3 = 21- 1. Akostavimodaje
t = x
2
- X + 1, imamo da je
f(x
2
-x + 1) = 2x
2
- 2x + l,a
[if(x
2
-x + 1» = 4x
2
- 4x + 1.
a) pama; b) pama; c) ni pama ni nepama;
d) pama; e) nepama.
Na osnovu pretpostavke, imamo jednakost
ax
2
+ bx - a(x - 1)2 - b(x - 1) =x,ili
2a.x-a+b=x.
Da bi poslednja jednakost bila identitet, neophodno je da su
zadovoljene jednakosti
2a = 1, -a + b = O. Odavde nalazimo da je
1
a=b='2'
Trazena funkcija ima oblik
x
2
x x(x+1)
[(x) = - + - =
222
Kakoje
n (n + 1)
1+2+3+ ... +n= 2 '
sledi da je
[(n)=1+2+3+ ... +n.
Neka jef (x) = ax
3
+ bx
2
+ ex trazeni polinom. Na osnovu
pretpostavke, imamo jednakost
ax
3
+bx
2
+cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x
2
1z ovog identiteta sledi 3a = 1, - 3a + 2b = 0 ,
a - b + c =0.
Odavde nalazimo da je
1 1 1
a·; - b = - c =-
3' 2' 6'
Dakle, trazeni polinom
x
3
x
2
x x(x+l)(2x+l)
f(x) = 3' + '2 + (; = 6 .
Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih
brojeva, imamo:
20.
22.
23.
24.
I
I
I
25.
26.
[(1) - [CO) = 12,
f(2) - [(1) = 22,
[(3) - [(2) = 3
2
,
f(n) -fen -1) =n
2

Sumiranjem nalazimo da je
fen) = 12 + 22 + 32 + ... + n2 = n (n + 1 ~ (2n + 1) .
2:rc
a) OJ = b; b) OJ = 2:rc; c) OJ = :rc ; d) OJ = 2:rc .
Amplituda jeA = V a
2
+ b
2
, a period OJ = 2:rc .
P
Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza
smpx I <oospx.
)
3 1 2:rc :rc
a Y=4+4<OOs4x "" w=4='2;
b)
5 3 :rc
Y=g+gcos4x "" w='2'
Da bismo odredili inverznu funkciju, uocimo njene monOlOnc
grane. Data funkcija ima dYe monotone grane, ito:
1° [(x) =x
2
II x < 0;
2° f (x) = x
2
II x 20 O.
Iskoristimo Ii poznalu jednakost./
I
if (x» = x , imamo
inverznu granu za
1° ./1 (x) = -VX II Y < 0, a za granu
2° ./1 (x) = +VX lIy 20 O.
Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x ,
imamo
f-
I
(log2 (x - 1» = x. Neka je
\og2 (x - 1) = 1 , tada jex - 1 = 2' "" x = 2' + 1,
pa jef-1 (1) = 2' + 1. Dakle, inverzna funkcija dalOj je
r
l
(x) = 2" + 1 .
Analogno prethodnom zadatku imamo:
201
28,
29.
31.
32.
33.
202
rl (Y - 1) =x.
Smcnom 3' - 1 = I • nalazimo da je
x = lOg3 (I + 1) , paje
rl(l) = log3 (T + 1), ilir\x) = log3 (x + 1).
e
f(r) = - 2 ;
V x
2
-1
D={xlx E (-oo,-l)U(l.+oo)};
(x: 2)'
Na osnovu definicije inverzne funkcijc, imamo funkcionalnu
jednacinu
r I ( 17
r
' x-+-;{Y=l=+=x
T
) + p x - V 1 + x
2
) = x .
Neka je p x + V 1 + x
2
+ P x - VT+7 = t.
Primenom identileta
(a + b/ = a
3
+ I? V 3ab(a + b) ,imamo
x + Y 1 + x
2
+x - 1 + x
2
+
+ 3 P (';' + V 1 + x
2
) (x - V 1 + x
2
) 1 = (3 ,odavde
3 1
3
+ 31
2x - 31 = t => x = --::-'"
2
Zamenom u funkcionalnoj vezi
f
-'( 13 + 31
t)=--,
2
nalazimo da je
f
-') x3+3x
(x =
2
a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija
ima dYe monotone grane, tada je inverzna funkcija za datu:
34.
35.
36.
38.
f
-l( 1 x
x) :.= - arc sin -
.. 3 2
-1 1 x
f (x) = - arc sin -
3 2
:rr :rr
1\ -'6 <y < '6'
:rr :rr
"-6<Y<2"
a) x E
(-00 u 00)' ,- 3' ,
b) x E [-1,3];
c) x E
U [0,2J; d) x E [-0,5; 1].
a) Xl = -1; X2 = 4; b) Xl = 2; X2 = 4.
b) Na osnovu definicije kvadratnog korena, imamo
y = Ix - 11 + I x + 21 . Odavde dObijamo:
1° za x <-2,y = -2< - 1;
2° -2:$:x<1, v=3;
3° za x '" 1, Y 2< + 1.
Grafik je prikazan na slici 6.1.
y
3
, ,
\ I
, I
, I
\
\ I
1
T
o
Sf. 6.1
g) Za X E [0, ] U [3;, 2.n;] y = sin 2, • i za
x E (%' y= - sin 2x.
Graftk JC pnLzan na slid 6.2.
203
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
204
y'
SI. 6.2
x+7
[(x) = 2x + 1 .
[(x) = 2 + 3 . 4".
1
a) [([(x)) = --;
x
x (1 + 5x
2
) -0,5 .
b)x=-2;
Iskoristiti resenje prethodnog zadatka.
x
c) nema resenja.
1 ± 1117
a) (-2. -1) U (0. +00); b) x = 2
c) -1) U d) a E (-1.0) U (1, +00).
a) Ixl,,;4 (Dokazati da je sin x . sin 7x¥ 1.)
b) Parna.
[5,00) U {4}.
Jednakost je tacna, Sto se 1ako dokazuje. Za dokaz suprotnog
tvrdenja stavimo u (1) umestox, -x -3 , tada (1) postaje
(2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 - 4 (x + 3) + 4 .
Iz (1) i (2) nalazimo da je
(3) 2[(x + 2) =x
2
+ 6x + 7.
Zamenom u (3), x-2 umesto x imamo:
1 x
2
+2x-l
[(x)=3 «X-2)2+ 6(X-2)+7)=---:j--'
[ -4,2) U (3, 4J .
.. 1
-1 :s x :::; -:;
L
51. a = b = c = 0 .
54.
55.
56.
. x-2
}\kojC--=Z !"d'lj'C
x+l ) <4 L_
2+2 x+l 1
x = -- , -- - 10 '" 1 Z", 0)
1 - z x - 2 z ,,-, .... j •
Data funkcionalna jcdnaCina postaje
(1) [(11
Z) '1-z
1
Ako u (1) zamenimo z sa dobijamo
(2) =
Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5.
3 (1 - z)
4x + 5
DakIe, trazena funkcija je f (x) = O;-;c;--,-c
(1 - x) .
Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji = h = [4 '" [5.
Iz definicije niza funkcija nalazimo da je
11 (x) = h «) = ... =
x-I
]
h (x) = [8 (x) = ... = -1 -. '
-x
[3 (x) =fg(¥) = ... = I-x,
[4 (x) = [10 (x) = ... = _x_,
x - 1
f(l
" x-I
5 x = J11 (x) = ... = --,
. x
[6 (x) = [12 (e) = .. = 1..
x
()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) = in (x) . Kako je 1992 de-
IJlvo sa 6, sIeduJc da je
/6 (x) = ft2 (x) = ... = ft992 (1992) = 1;92 .
57.
58.
59.
60.
f(3) = 6,25.
Tacan je iskaz c).
Taean je iskaz e).
f (x) + f = 12 .
61. f(1)=20.
62. X 1.2 = 2 ± VT.
63. a) 39; h) x 1.2 = ± 2 .
1.2. G ranicna vrednost fllnkcije
64. a) b) 0(£)=-2+1'4+£; c) 0(£)=38;
E
d) 0 (£l =-.
3
65. O,OOS.
66.
67.
68.
69.
70.
206
l.
b)
5
d) L a)
4 • o '
k
3) 4, b)
8
3'
c) O.
b)
c)
36
a) L
00 •
,
5
16
a) 3' b) 0,4;
c) }'
,
1"'-·-. 10>:
a) lim (x - v x" - lOx) = hm V 2
X"" 00 x .... oox+x-lQy
10
lim ---:C
V
;=="'j7,=o = 5 ;
x-
00
1+ I--
x
b) 0; c) 1; d) 24Va; e) 2.
7L
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
a)
2c
1
J
, b) 6; c) 20; d) --' c) f) 4. b
14 '
4'
2
1
,
l
a)
I) (l,5 . 3 '
b)-'
C) -2; d)
3'
e) 4;
2fT'
1 1
a+b
a+h
a)
2 '
b)--' c)-_·
d)Z-' 2 Va' 2 )
1
a) 4' , b) 1; c) 2;
d) 2; e)2cosa; f)cosa.
a)
1 3
1 I
--' b)-'
C)::; ; d) -'
e) 8; !) 3. 3 '
2'

4 •
1
b)-2' ee) sin 2a.
., 0
a)
b' - (r
r 2
2'
d) 1: c)
)- , 2a'
2 n
6'
VT
a) ,
b) S.
a) cos
3
a;
b)
1
4'
a) l' ,
b) lim 1 - cos - cos x)
. 1 - cos (2
hm =
X"'" 0 X
x -+ 0 ;:-4
2 .?(.?X) [.x)4
sln-::; _ SIn -;;
I
· k. 1
1m 4 =irm- -- .
x-a x x-o 8
[
Sin J 2 = 1,
Sln2-
2
207
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
. n").2:rt: 2
lim Pn=hm n.
n_oo x-co 2 n
lC
lim 0" = lim 2m sin - = 2 r lC .
n
8.
3
2'
Primeniti obrazac
n-l n-?· n-3
b
2+ +bn-1)
a"-bn=(a-b)(a +a'l>+a ... .
m
Rezultalje -
n
7
b)
e'hn
<l) e-
o

3
a) e
m
b) e .
a) e
3
; b) Wloge.
a) 1; b) 1.
5
a) e
-4.
b) e
lO
0
a) lim. (x: + x + 1 r = lim
J: .... 0:; X -x-1
.\' __ 0:;
(
(>:2 _ x:;- 1) + (2" + 2»)X =
;:--x-1 .
( 2x+2 r
lim 1 +.2. =
X"" co x -x-l
= lim
(
2x+2 'J
l+
x2
_
x
_
1
"' .... 00
Ovde smo iskorislili da jc
1
(
1 )f(cJ
lim 1 + -,-. = e .
i(,)- m \ fH,
8
b) e.
.,} - 1 2,'- + 2\'
2,+2 'x"""'-x-1
90.
91.
92.
93.
a) Smena e' - 1 = t ; b) Smena a" - 1 = I .
a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a).
Rezultat je - 2;
. eat"_e
bx
_ ebX(eax-bX_l)
b) lIm = lIm . =
x-o X X"" 0 X
. ebX(e(a-b)x_1)(a_b)
11m =a-b.
x-o (a - b)x
lim 1./- 1 = lim ('"' - 1 _1_) = 1;
x-o smx x-o x Si;x
b) In a (smena,; = I) .
94. L
2cos1' -1f3 . 2 (cos x -
(
)
=hm =
sin -x sin
95. a) lim
n
x-"6
96. a) lim =
X"'" 0
= lim
x-o
b) 1
lie.
(
e/ - ] 1 - cosx)
+ "
.C
3
98. Smenax = n + t. Ako su a i I; oba parna iii oba neparna, dati

100.
101.
210
j
. . d a
lmes lma vre nost
D
Ako su brojev. a i b jedan paran, a drugi neparan, dati limes ima
a
vrednost -'b'
IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xc-
lim --.. -----c;--'-=-- =
n _ m ___ _
1 - V cos bx - (1 - V cos ax )
= lim =
x
2
x-a
1 - cos ax
-linl,., III 1=
x-o 1 + 'V cos ax + ... + v cos ax t'
-
Pri racionalisanju je formula
a" _b
n
= (a -b) (a
n
-
l
+ a
n
-
2
b +, .. + b
n
-
l
).
a) a=lib=-];
I
. sin (sin x) . sin (sinx) sinx
a) tm = 11m . . -- = 1
x-o x ..1.'-0 sinx x .
b)' . R I . 2
arcsmx = 1 ""X = smt. ezu talje3"
lO2.
103,
104.
105.
106.
107.
108.
109.
UO.
HI.
a) Smena arc tgx = t. Rezullat je 1
2 .
b) 3' (skrati!i razlomak sax).
a) Smcna arc sin (1 - 2x) = I . Rezultat je _ 0,5.
b) Smena - arc tg X : 1 = t. Rezultat je 0,5.
2
a) _.
n'
b) 1.
4
1m sm -,)-ctg - __ I
· . X-a (n 1[X)
x-a - 2 2a
. [Sill J-
1
=-'2
n JTX J[
---
2 2a
a) 1;
a) 1;
b) 3.
. x-a
Sln--
= lim ___ 2_
X-a
2
1.3. Asimptote krlvih Iinija u ravn!
a) Vertikalnax = 2, kosay = x - 2,
b) Verukaillax = 0, kosay = 4x - 1.
a) x - 2 = 0, x - y = 0;
b)x=l,x=-l,y=x.
a) x = -1, x - 2y = 0;
b) x = 1, x = -1, Y = -1;
c) x = 2.
a)x=0,x=2,y=_1; b)x=O,y=l;
n
c) x = '2 + lor, k E Z .
cos

-n
a
211
112.
113.
J[
a) x = - + 1m;
2
b)x= 1m; c)x=lm, kEZ.
a) y = x + 1 , x = 0; b)y=l,y=-l.
114. x = 0, x = TC, X = -n.
US. x=2,x=-2,y=1,y=-1.
116. x=-1,y=x-3.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. PriraStaj funkcije
117 . xo=1.
118. .1x=O.OI .1x = 1,99 .
119. /i=45' .
120.
.1y

.1x . .
121. a) x=999 . .1y=3;
.1y
122. .
.1x
.1s
123. = 10+ lOt + 5t :
.1t
.1s
c) m/s'
L1t ' ,
124. x
2
=2a
b) .1y=l . .1x=4.5.
.1s
a) =215 m/s;
.1t
.1s
b) -·=210 5 m/s'
Lit ' ,
. .1s
v (20) = lim = 210 mls
£11->0 Lit
125. a) Kako je limf(x) = f(2) = 5, data funkcija je neprekidna za x = 2.
X"'" 2
b) Neprekidna je x = 1.
126. Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim .1y = 0 .
,1;>; ...... 0
127.
128.
129.
130.
131.
214
{
J(X)' xED,
Traiena funkcija je F (X) = 1
.3' x=! .
F(X)={J(X), X!O
0,5, x-O.
a) a=!; b) a=-6; c) a=4.
Primedba 1. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost
y = J(x) u tacki ;< = a i ako su ove dve granicne yrednosti
razliclte medusobom, tJ. J(a+O)¥{(a-O), tada se tacka x=a
naziva tackom prekida prve vrste ..
Primedba 2. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib
vrednosti ne postoji, iii je ova beskonacna, tacka x = a se naziva
tacka prekida druge vrste:
a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3, jer je
Ii
x . Ii x
m -'-=-co 1 ill
x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 '
b) x=2 i x=4 prekid druge vrste;
eJ x=O, X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste;
d) prekidi druge vrste (kEZ);
e) x=kn, prekid druge vrste (kEZ);
f) x = 0 je prekid prve vrste, jer je
lim -1_, = 1, a lim ._1_
1
= 0 .
x-.-o 1+5x x--H-O 1+5:;
Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste, jcr je
J(+O)= lim aretg 1=11:, J(-O)= lim aretg.!=-1t,tj.
x ...... + 0 x 2 x ..... -0 x 2
J( + 0) ¥ J( - 0). U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1. 7).

SI.7.
133. Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.
135.
2.2. Inod funkcije

y2x-3
b) J'(x) = - _.=;==.
.J(4x + 5)3
b) ... - ..

136. a) I'(x) lim =
Lix ..... () Lfx
lirnx (sin(x +.:1:") ="io xl,+ x (x + Llx) _
Ax-'-'O Llx -
x+Llx+x . x+Llx-x
x . 2 eos···--·····- SlU - .. __ .... - + L1x sin (x + L1x)
,. 2 2
= 11m --.. --... -------
.1x_O Llx
(
L1x. L1x
xeos X+-SlU-)
I
. 2 2
= .. - + lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx .
Lix· ... O Llx Ax ..... () ,
2
b) j(x)=cosx-x siox.
215
, )def. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x
2
sin2x
137. a) f(x = hm . . ... --=
<lx __ O Llx
= lim 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-,(sin (2x+ 2Ll,,) + Llx
2
sin(2x + 2Llx»
Jx .... O Llx
. 2X2(COS (2x + Llx) . sin Llx .
= lim _...... . .... --+ lim2x sm (2x+2Llx)+
.1" .... 0 Lix <lx ...... O
+ lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x;
.1x ...... O
b) I'(x) 2x cos 3x- 3x
2
sin 3x.
138. a)
;
3 ' x
b) l'(x)=3-.h.
139. a) y' = 30x' -15x' +4 ;
140. a)
141. a)
142. a)
143. a)
b)
y' =4x
3
; b) y' =(x
2
+x + 1)(5x
2
-x-I).
l'(x)=6x
2
+ 14x+ 1; b) I' (x) = 24x' + 22x .
l'(x)=2x cos x_x
2
sin x;
l'(x)=3x
2
sin x+x' cos x.
b) f(x) =2 sin
2
x.
b)
(x + a)2
4x
c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 .
146. a) ['(x) -4< 2;
(x Z+x+ 1)
216
I
I
147. a) f(x)
(COSX+xsinX)2'
148. a) y,= ___ I_;
I-sm x
149. I' (t) = t arctg t.
150. 1'(-1)= -20 .
151. 1'(3)= 21.
152. 1'(1)=1.
153. I' (3) = 26 .
b) I'(t)=- sint;-2_.
(1 + 2sm t)2
155. J'() 1 J'('"[\ 2(2 ''-;;-;-3)
x = 1-S[112r' 3) = + V-'I
156.
2e' 2e
157, I'(x)= (e'-l)' , 1'(-1)= -(I-e)2'
5
158. l'(x)=T+x
2
' 1'(2)=1.
159.
160. I' (x) = _l ....
cos
2
x
162. I'(x)=cos 2x-sin x,
'>1'7
163. f' (x) = cas x -- cas 2x.
165. f' (x)
166.
1
f'(x)=-----. -.
x(I-lux)'
167. f'(x)
2
x 1n
2
x'
16S. f' Ge) = - x Iln2x
171. a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije, imama da je
y=2· 22-3' 2+2=4. Pa je A (2, 4).
lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x - 3 = 4 . 2 - 3 = 5_
Primenorn obrasca Y- Y, =f' (X,)(X -x,) dabija se jednaCina tan-
gente y-4=5(x-2); 5x-y--6=O_
b) 2x-y+l=0; cJ x-y-l=O; d) x+y-n=O.
172. 3x+y+6=0.
173. P(6, -3).
174. A(O, 1), B(2, -3).
175. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0.
176. lOx- y-ll =0.
177. Jeduacina tangente je y=2x+ 1.
218
Primedba. Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) , praya
koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj
tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M. JednaCiua
normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ (X-XI)'
f' (x,)
178. Jednacina tangente: 4x+ y-8=0.
Jednacina normale: x-4y-2=0.
179. JednaCina tangente je: 2x + 2y - IT = 0, a
jednacina normale: 2x - 2y - IT = O.
180. Za x=O f(0)=eos
2
0=1, dodirna tacka ima koordinate M(O, 1).
Kako je
I sin2.jX 'I ••• sinx
f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1).
x-o x
Jednacina tangente je Y = - X + 1, a normale Y = x + 1.
181. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. Posto su
. d' , k' , P. k P Ak Ii -" . .
lzVO 1 Y = 1 Y lIUaffiO '=-' 0 se e ffilnlSU x 1 y lZ
Y Y
sistema y=kx+n 1\ y2=2px 1\ p=ky, trazena relaeijaje p=2kn.
182. k'+4an=0.
183. Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl, ytl je
a
Z
Y-YI= ---2 (X-Xl)'
21:1
Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo
?
C) 2 2
_xiYI+a ..... x\ 2x1Yl+a Xl
-- -'"' '2x\2 ----
". . 1 x.(2x,yl + "') Xl (2x,yl +a
Z
)
Pavrsma trougla Je P =2 ._-----;;;:---- ·----z----- =
2x!
=ExIYI = a
Z
, Cime je dokaz zavrsen.
4a- 4a
Z
.
184. Posto graflk sadrii ta(sku (0, 0), sledi da jc C = O.
Prv; izyod funkeije jc y' = 2ax + b. lz uslova da grafik ima tangen-
te u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3, imamo:
4a+b=0 1\ 6a+b=1. Odavde nalazimo
1 . b . x' 2
a=2' b= -2, lrmom lilla 0 lJk y=2 - x.
219
185. f(x)=-x
2
-x+2.
186. f(x)=x
2
-3x+4.
187. a=4.
188. 8x-y+12=O; 216x-27y-176=O.
189. x-·2y+9=O; 27x-54y-7=O.
190. A(l.5). B _c.,
(
1 2579).
3
191. 6x+9y-38=O.
2.3. lzvod slozene funkcije
193. a) y'=12 cos6x;
194. a) y'=2x(l-x)e-
2x
;
195. a) y'=(2x_l)e
X
'-X-2;
196.
198. a) y' = 4 sin
3
x cos x;
199. y'=3tg
4
x.
200. y'=ctg 2x.
220
b) y'= -20(1-5x)'-
b) y'=--"-.
cos
2
ax
b) y'= -2e-
x
sin x.
, 2
b) Y =-1 2'
-x
b) y'=cos
3
x.
201.
a) y,=_I._;
I-sm x
202. Y'=tg
5
x.
203. y '=tg
3
x.
204. y f = ctg xcos2x.
205.
a) y'= ___ 1_;
cos x
206.
' 1
y
2(1 1)'
207.
a) y'=
208. y'=ln(x+.ji+x
i
).
209.
Y'=#+a
2

210.
I 2ax
a) y =-._-'
x4+a
2
.
211. a) y
1
1+
(x0;61);
212. a) y,=_.2a_;
x
2
+a
2
215.
, 1
Y = ...
2" l-x
2
(l xl<I).
b) y,= __ I __ .
4 x
2 cos
2
, ctg 2x
b) y =--......... .
1-sm 2x
b) y' = I
X
I1xZ::::l (lxl > 1).
b) y'=
b) y,=_2_ (lxl<1).
l+x
2
b) y'= ___ 1 .
1 +x
2
b) __ ;;i (O<x<a).
b) y'=earcyin x.
216.
217. y;=
218.
1
-1
(x#+l).
220. y'= -ri'---.
"x +ax
223.
,
y =- ..... .
x
224. Y
(1 +X2)Z'
?
225. y' = 1'-:-X4 .
226. Y , = 2<'" .j1- e
Zx

, 1
228. Y = ---c- ,
cos
b
X
229.
222
230. Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O.
(2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x
232. 4
233.
n sin 2nx sin x-sin
2
nx cos x
sin
2
x
x
235. a) y'= --;
y
bx
2
236. a) y'=--z-;
a y
237. a) y'=
238.
239. y=x+ 5.
2x+
x+2y'
240. 2x-y+ 1 =0 v 2x- y-1 =0,
241. 0: = 90",
242. 0: = 45".
243. ex = 90".
244. 0: = 90",
245. ex = 90°,
246. 0: = 60°.
247. ",=60".
248. 0: = 45",
b) y' P
y
223
249. 11.=60°.
"1=90°,
3
250. 0:
2
= arctg .- .
4
251. 0:
1
=90", D::2=CX3=45".
252. Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao
preseka 11. = 90°:
a) Presecna tacka je A (h - a, 2fo). 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo
,2a 2a Ja k . 2 4h( ) .
y ,,= '" a lZ y = h-x nalaZlmo
y'= _2!= _ - A=k" pa je kl ·k,=-1.
Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°, sto mac; da
obrazuju ortogonalnu mrezu.
b) 00=90°; c) ",=90°.
253. -5<x<O.
254. ,,= arctg 9, y = 9x - 23,25.
255. IX = arctg 3, y=2x + 3.
256 • .f' (1) = O.
257. Uputstyo: y'=5x
4
+8>O za syako x.
258. A (0. 2).
259. y= -x+2,5.
260. a)
261. a) y" = 2e"cos x;
262. a) y,,=_4 __ .
(1 +X)3'
224
b) y"=(4x2-2)e-
x
'.
b) y"=4p 2X+l.
" 1
b) Y =
(1 + xl"
)
" 2x
b Y = -(1+X2)2'
264. a) y '" = 2 ;
x
b) y'=4sin2x.
265. Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x);/" (x) = 2e"cos x.
.f'''(x)=2eX(cos x-sin x), onda.f' (0)= 1,f" (0)=2,f'" (0)=2.
266. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 ,
\ )
y" = -sin x=sin
, /
Y 'n = -cos X = sin (x +
(4)' . ( n)
y- = SIll X=Sln\ x+4'2;'
y(n, = sin (x+n:;}
b) yIn) = CDS (x + IJ ;)-
26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu, imamo 2x + 2yy' = O. iIi
x+yy'=O.
Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo
1 + V
'2
l-l-y'2+ yy"=O? iIi y"=--
y
Kako je y'= i ,maze se drugi izvod izracunati
y
kao funkcije od x y" = __ ....,.-
, ,,/(1--x
2
)'
272. XE CO,l)UG,
273.
8
l·..:;:::x<-:-.
j
275. a)
b) dfx=2 (1-cos 2x) dx.
276. a)
2dx
d V = ,------- ;
- 1-4x+8x'
ax
277. a) df(x) = "-;"",,"""'-'
x
278. x",
1 3
279. x E (-00, -2 JU[.5' +00).
280.
281.
b) df(lp)=b sin(a-bep) drp.
b) df(x) =
re-
282, a) a= -3, b= -9; b) 12; cJ x E (3,2 + ,5).
226
283. a= 1.
2 (1- a)
284. x, = I, x, =-------:G'- .
285, Q
,
= -1, a
z
= -5.
287. '-, = 1, ", = -0,6.
2.4. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti
Lopitaiovo pravilo
288. Primenom Lopitalovog pravila dobija se
sin 3x 3 cos x 3
a) lim ------ lim ---,",.
x-.o 2x .>:···0 2 2
b) 0,5.
289.
290.
a) n; b) 2.
Prim£:dha. Ako se neodredcl1ost }) -0
2
«iIi}l :::=: ,< ponavlja, potrebno
00
je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne
elilninise, tj.
. f(x) _ f'(x) . ["(x)
lim ---- = hm ---- = hm--" =
9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x;
a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta, tj.
. e"-e-
x
-2x . c+e-
x
-2 . C:-c-
x
.
inn "'---,-------- = Inn-= llID -- -- = limo, ,--- = 2 ;
X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).--4"0 cos X
b) O.
291. a) 12; b) 6.
292.
293.
294.
a
b) In -
. b'
Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«. Medutim, ona se transformise
d blik
0 il- CXJ ."
na neo redcnost 0 a »--« 1» --- « na ovaJ
o u)
In x 2x'
lim xZlnx=lim - = lim (-)c":
.-1;-+0 x-·o 1 X""" 0 -1
b) 0,5.
Ovde je neodredenost oblika »0° «, Dna sc transfonruse na oblik
co . ._
» « loganirnovanJcm, tJ.
1
00 lnx
A = Inn XX 10 A = In lim x
x
'= lim x In x = lim - = lim
X-'O ;.:-.0 X-'O .>;-.0 j .>;---->0
x
1
X x
2
= lim (-x)=O. Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J, dakle.
x-o
lim x" = 1.
x----->()
295. Ovo je neodredenost oblika »00 -- '),]«(, Posle svodenja na zajed-
Dicki imenilac dobija se tip » «) tj.
x 1 xlnx-x+l. Inx+l-l x
lim ( -,- --- )= lim c-c-----... =lllTl ,-.----, = lim =05'
x-+l x-I Inx .-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l .>;--+1 1 1 "
In x +--- +---;,
x x x-
b) -1.
227
296. al -5; b) 0,5 .
297,
1 b) 1 .
a) e
298. a)l; b)-l.
299. a) 1,5; b) 4 .
1
300. a) (;; b) -1 .
301. a) CD ;
302. a) 2 ;
303. a) 1 ;
b) 0 .
b)1
3 .
1
b)--: •.
:/e
2.5. Primena izyoda II prirodnim naukama
304. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t
2
+ 2t.
Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:,,=s'(4)=6· 4
2
+2.4=
=104 m/s.
Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) =
=12·4+2=50 m/s.
305. 0 = s' (I) = t
2
- 4t + 3, W= s" (t) = 21 - 4. Telo meIl.!a smer u trenutku
kada je V=0=t
2
-4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3.
Moment susreta dobijamo iz jednacine
1 t2 = 100- 5t= t= ·--5 v t=20.
2
Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20.
307. 1=5 s.
308. t = 1 s.
309. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t, tj.
T'(t)=O,4t, odovde T'(1O)=0,4·1O=4. Dakle u trenutku t=10,
tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi.
310, 3 step en a u sekundi.
3D.
312.
. gt
2
s(t)= 1O+20t-'-;;-, 0=20-gt, W= '-g. U maksimalnoj tach
L.
20
0=0, t= =2,04 s; sm",=30,38 m.
9 .
Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :; = rfi
(fJ izraieno u radijanima), pa je s = r (t + 1 t
2
). Brzina centra C je
2
0=8'(t)=1'+1't, a ubrzanje W=1'.
313. 1= = O,8t = 0,8·8 = 6,4 (A/s).
314. 35 Als .
315. Brzina ,,(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s; kineticka energija ;}.m
2
=
1 2
=2 ,10,25 =32251.
316. 20 000 J.
2.6. ekstremne nednosti, kODYcksnost, konkavnost,
!,revojne taeke funkcije
317. a) Za XE( - CD, -- 1) U (1, + co) funkcija raste; u imervalu
xE(-l, 1) opada. Za x<O funkcija je konkavna, a za x>O
konveksna. Tacka P (0, 0) je prevojna tacka.
b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam:
2
xl-W
2 +W
y!i rna'
min r
4 4
Za X < -3- funkcija je konkavna, a za x::> -- kODvcksnu; tacka
3
(
/4 16\). . 'k
p .' 2-7 Je prevoJna tac 'a.
. /
318. a) Za x> 0 funkcija je rastuca, konkavna je i nema prevojnih
tacaka;
b) Stalno je rastuca; za x < kn je konvcksna, za x> kIT konka-
vna. Prevojne tacke P (kIT. 0). k EO Z.
319. a) Raste u intervalu (-1, 1), opada u inlervulu (-=, -1)
(1, -ceo).
b)
n 3n 3n 7n
Raste za -- <x<_· . opada za -4 <x<'4" .
4 4
32(). a)
b)
Ymu:,,=3 za X= 1, Ymin= --1 za X= 1 ;
5
Ymax.=" zax=1,Ymin=-9zax=3.
-'
321. a) Ymin=2zax=±1;
Ymin=8 za x=4 .
b) Yma.,,=O za x=O ,
F" n
r-- 5n
322. Ymax=--./2, za x=4' Ymin=
../2 za x=---'
4 .
1C ., 3n
323. Ymin= --1 za X= 2 ,Ymax=..J za x =--2,--
324. a) Ymin=O za X= 1 -
326.
230
3cdnaCina y'=O¢:>3x
2
-6x+6=O ncma realnih sto znaCi
aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti.
Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y _ je povrsma
= jer jc
kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . funkcija
flx) = 4r
2
x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost. lzvod funkcije
f'(x)=8r
2
x-4x
3
=O=x=O v x=r.j2. Maksimalnoj vrednosli
odgovara x=r,/i, druga dilnenzija y=r, ../2, !:ito znaCi trazeni
pravougaollik je kvadrat stranice r...J2 i P max= 2r2 .
327. Analogno zadatku, dimenzije pravougaonika su
m=a.J2, n=by '2, P m.x=2ab.
328. Ako je 1\1 (x, y) bilo koja tacka elipse (s1. 8), tada je
P(y)=lI(b+Y) P = 3aby3
b 4
O
.. I3 " 3
snOVlca Je a -y ,a Vlsma ';;;:- b.
.t.
YA
I"
SI. 8
x
..
81.9
329. Ako je 1\1 lx;; y) rna koja tacka parabole (s1. 9.), tad a Je
P (y) 2
Y D' .. 2a 2 4a"-
. = ImeDZlJe 3U - 16ap a P =-' ISap
p 3 3
v
' m .. 9 y .
]30. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1. 10). Zapremina je
(x)=(a-2x)2x=4ax
3
-4ax
2
+a
2
x, a visina kurije V
I '" max '')''''
X X! X: 1 f 0_'
,
r, T .... ;;;1 '
I I .. I .,1 Q
I I Q-2X I I
I I I I
II I
I I ---r--- I
.; , \ W- SI.]O
231
331. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640, x=4, .:,.,= 1152cm
2
332. M
' " "rIi
aUJa osnOVlca Je r, a Vlsma 2 .
333, Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka, tada je
334.
335.
336,
nH 2 3 • 'k I' 2R" h R
V(x)= R (Rx -x), Polupreclll' vaJka X= 3 ,V1Sllla =3'
4R
2
lJn
Vmax= 27
Neka je x visina kupc, tada jo Vex) = (2Rx2 - x
3
), Poluprecnik
2R../2 4 32R'n
kupe 5e r = --3-- , visina x =3R , V=--Sl- ,
2R../2
a a = ------------
3
Poluprecoik osnove kupe je x = R../2 ' visina h = 4R,
8n 3
3 R
337. a)
4R3.j3 n 't-' , 2R"i3
V poluprecmk r=R - V1Sllla x=----------
max 9 ' 3' 3
b) M =2R'n visina x=R fi Doluprecnik ,
Illax' 2
338, M(a.J
2
h.J
2
) p, =ah,
2 ' 2 ' mm
339, Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. 11),
Tada je povrsina trougla
232
1
p=- xv'
2 .
340.
Iz proporcije x: y = (x - a): h proizlazi da je
bx bx'
y=---- pa .Ie P(x)=-----,
x-a 2(x--a)
y
b --- A(Q,b)
x
Q
x
81. 11
Neka je osnovica trougla AB = 2y, a visina CD = r + x (sl. 12),
Tada 5e
P(x)=.J(x+r)"-(r---;:) ,
odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r.,D,
C
\
X
Y
A

B
SI. 12
3420
... 1r;· .. 1(-
• snovna IVlca Je a = 2'1 P, Vlsma h = 2'1 2P.
343 P 1
"k . R. . H
0 upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=,,,---, V.
2 2 max
344 Pl"k' 1
. 0 uprecm' Je r=2
v
····
i) 3V ..
'---:;;' a VlSlna h = 2
v
·····
3 3V
IT
RnII
2
347. N eka je trazena
tacke A od date
tacka na paraboli A (x, y). Tada je rastojanje

prave d=·····_==· Posta je y=x', sledi
v'2'+( 1)'
, 2X __
Rezultatje (1, 1).

3
348. C!=3va=··
4'
349.
1
a3=--'
27
Q2=0,
351. fi = (2k + 1) n, k = 0, 1, 2, ...
1

• 27" .
b) y=x
3
+6x
2
+12x+ 12.
352. fi = arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja).
353. a) A=B=l;
c)
354. Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je
x
2
+(a--2)x·-(a+l)=0, na osnovu Vistovih formulajc
i
234
Izraz pajc
+2(a+ l)=a' +6. Za Q= 1. Sntin= 5.
355. a=0,5.
356. Funkcija raste na intervalu (2, 3), opada na (3, + CD).
Za x=3,f_=4.
357.
358. b=4.
359. Cf" [12, 14].
360. a= 3.
361.
362.
364.
a) Jntin = J(3) = - 57, f;"" =J(6) = 132.
(
n) .. (n\
b) Jmin=J 4 = 2:)=15.
Sistem y=x
4
+3x
2
+2x, nema resenje u skupu R, sto se
laka dakazuje. Tangenta na datu krivu, paralelna datoj pravoj,
ima sa krivom .. zajednicku tacku A (0, 0,), koja je udaljena od
.("
pra ve za d = ".'-'-- ..- .
5
a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = ° -= 3x' + p = 0
f·p ! p
x='</-3'
Posto je Y"( za
r-'

funkcija ifia maksi-
/I I-p -0 0.. . .
. ,-'
mum, a y (.j .. .".) > 0 pa za x = -3'. funkelJa l1lla nummum.
Maksimalna vrednost +p(
r·· \
2p • p

- 3 -V 3
235
a minimaloa m=( J +pR+q=q+
. 2
4
3
PrOlzvod Mm=q + ... p .
27
b) p= q=2, x ...
I .
365. ti) M(2, 4), PrO, 2),[(x)=- 2x'+2x+2;
b) 0:=45"
366. Izvodna jcdnacinu y' 3m + 2)x
2
+ 2x-m =0 ncma rcalnih
resenja ako je njena diskriminanta 1 + m + 2) < 0=
mE( +w).
2.7. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda). Grafik funkcije
367. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod
236
y = (x·· 1)2 (x .. · 4). Detinisana je za x ( w, + w); ima d vostruku
nuIu x = 1 i Dulu x = 4. Pozitivna je za x> 4, negativna za x < 4 i
x#:: 1; = 0 za x = 1, Ymin = -- 4 za x = 3; prevojna tacka je
P (2, 2), konkavna za x < 2, konveksna za x> 2 (gratik na sl. 13):
y =x
3
6x
2
+ 2.
x
Y1
o
-2
51. 13 51. 14
x
368. b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce
y=(x···2)(x2.-4x+l). Defmisano je u skupu
+ <Xl )}., Nule su x, = 2, x2,3 = 2 ±.J3; y<O za x E( CD,
2+,,/3); y>O za 2)U(H/3,); y=2 za x=1 i
Ym'" = 2 Zll X = 3. Prevojna tacka je P (2, 0), konkavnu za x < 2,
konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14).
36'1. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Definisa·
na je u skupu D={xlxER}, ima nuiu drugog reda x,=x
2
=2 i
2 32
nulu xJ=O, za x="3 Ym;u=Z7' Ymin=O za x=2, prevojnu tacku za
4 k . 4 4
x = '," onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> 0 (grafik na sl. 15).
o ,
32
27
r
I
4
'3
st 15
2
I
x )(
51. If,
:370. Definisana je u skupu D = {xix ER}. 1ma jednu realnu nulu
7
x 1 0')" =. za x = 1 " , = -'-I za x = 3 prevoJ'na )'e
o " Jrna1L 3 ' Jffill\' , _
p (2,j). Y < 0 za x < x
o
, y> 0 za x> Xo, funkcija je konkavna za
x<2, konveksna za x>2 (31. 16).
373. a) Definisanaje za svako XER, ima flulu drugog reda Xl =X1=0, i
X},4=±'/2, za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l; ima dYe
. , (.../3 5).
prevoJoe tacke po.-, .... 1
I 3 9
(
,,/3 5).
P (51. 17),
'\ 3 9 .
b) Definisana je za svako X, kriva sece koordinatne csc y u
tackama (j3, 0), (-.,)3, 0) i (0, 3), za x=O Ymin=3, za X= ±l
4
"k 1
Ylllll.X= ,prev0.JDetac ezax=±------r::
ji,
I
I Y
e
t:2x'
-V
3
(s1. 18).
\ I '
-1{2' -1 I \ Ivy

S1. 17 Sl. IS
375. a) Definisana je za svako x; za Xl =x,=x
3
=O ima nuln treceg
reda i x,=5=3 dvostrukn nuln;
238
9
za X=S' Ymax=O za x=3; prevojne tacke za
18+3../6 ,
x=O i x=--lO- (sl. 19).
b) Funkcija je definisana za svako x; ima onln treceg reda x = 0 i
_ 6
dvostruku nulu x=2; Ym.a.x=l,1 za Ymin=O za x=2; prevojne
5
r
" 6±\/6
tacke x =-. i x = 0 (sl. 20).
5
Yt
!
\ I Y=6x'Cl·9l 3
'\ /'
IV
I
I
SI.19
,
,
51.20
x

378. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)), x=2 nule funkcije,
nema ekstremne vrednosti, x = 2 vertikalna asimptota i y = 1
h
', . . 4 " 8 '0
onzontalna aSimplota, y'=---..--, Y = ------. Y > , raste
(x .j. 2)2 (x + 2)3
za "xED (s1. 21).
b) Definisanaje za svako x, nula funkcijejc x=O. y>O za x>O,
2{1-x
2
) -Rx
y<O za x <0. Y=-ii+ xi) , Y=iT+;:zj 4. Y"m, = 1 za x = 1, Ymi" = -1
za X= -1, prevojna tacku za x=O, konkavna za x>O, kODveksna
za x <0 (s1. 22).
) y yoU
X+2

-2 2 x
-2
SI. 21
y
.1 0
2X

Sf. 22
x
379. a) Dcfinisana je za x oF ± 2; za x = 0 irna nulu, x = ± 2 vertikalne
asimptote, y = 0 je horizontalna asirnptota,
16+4x2 . 8X(X2+ 12)
.. -- (sl. 23).
(4_x
2
)' (4_X
2
)3
b) Definisana je za svako x; x=l je nula drugog reda, y>O za
svako x, y = 1 horizontalna asimplota,
2x
2
-2 4x(3-X2)
y' = (1-.; __;'2)2' y" = 0+-';'2)' 'y=, = 2 za x = -1, Ymi" = 0 za x = 1,;
prevojne tacke za x = () i x = ±../j (sl. 24).
239
383,
240
2
v l-2X+i
,
X+j
)
1\" 0\
,/,',
x
Sf. 23 /' _----'¥-----sI.U
a) Deftnisana je =, lunkcije; x = 4 vertikal-
na asimptota, a y= x -1
-2 \f 6' 1"
y' , yl! = (x _ I,f)' = -·9 za x= 1 Ymin = _. za
x=2 (s1. 25). "( _ .
b) De'finisana jc za x :;61; x = 2 nula drugog rcda; x = 1 vertlkalna
_x2+2x -2
asimptota a kosa y=-X-13; i=--r';-:"1 'Y=(x--l).i' Ym,,=O
za X
=2 Y , =4 za x=Q (s1. 26).
• mil) .
SI. 26
384. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO, -0)U(--v/3,0)
(0, + co)}, funkcija je nepama; x=o je nula treceg reda. Za
x=3 -4,5, za x= -3 Ym;, =4,5; prevojna tacka (0, 0),
Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. 27).
387.
b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO, -4)U(4, +co);x=Oi
x=3 su nule funkcije, x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa
asimptota, Y_ = - 9 za x = - 6, YnU" = -1 za x = 2 (sl. 28).
SI. 27 SL 28
a) Deftnisana je za x"" 1; x = -1 i x = 4 su nule funkcije, nema
ekstremnih vrednosti. Funkcija je mODotona rastuci za sve vred-
nosti x""1. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl. 29).
b) Definisana je za x¥O, llcmu nuIa, vertikalna asirnptot<1 je x=O,
. 1
honzontalna Y = 0, y= = 10 za x = 1, Ymio = 8 Za x =2 (s1. 30).
6
y=x-2---
X-l
y
x
SI. 29
YI
10
8
o
Sl. 30.
x
388.
391.
242
a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX), O)U(O, 2)U(2, +=l},
x"= 1 je nula, ;ema cKstrenlnih vrednosti. Ima prevojull tucku za
Vertikalne asimptote su x=O i x=2, horizontalna y=O
5
(sL 31).
b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( - co, 0) U (0, + 00 l), pama je,
za x =- ± 1. Ymin = 2, vertikalna asimptota x = O. Krivolinijska asim-
ptota y 'x', x-> ± co, y-+x' (sL32).
y&
SI. 31
12
.1
\ !
\ I
\
\\jY \),'
, ,
\ I
\ I
, I
X*+I' ,
"" , I
;--::r
x
' I
, J
x
-10
Sl. 32
, .. ,r''----- r""-"-""---" .'
Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2, a za y<O Y= -yx(1-x)-, tJ.
data funkcija ima dve grane.
Definisana je za x>O; x=O i x=l su Dule funkcije. za
a za y<O
2.,/3
Y,"" = - 9 (s1. 33).
b) Definisana u intcrvalu Grafik seCc koordi-
natne ose u lackama: (-2.,/2.0), (0, 0) i (2.,/2, 0). Ova funkcija je
;
dvoznacna: Za y>O y=yx
2
(8_x
2
) za y<O Y= - (8-
Ekstremne vrednosti u tackama (- 2, ± 4) i (2, ± 4), jer je
dvoznacna. Prevojna tacka (0, 0) (51. 34).
y

/
y£X(I-X)'
'"
x
l , 1
3
/
-212
,2 /
,
r
E
\
\

-4
81. 33
81. 34
392. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36.
y
(
3
Y-x)=x
51. 35
v
"
\
81. 36
x
393. Definisana je u skupu D={xlxE(-CO, + co)}, x=O je nuia
drugog reda, Ymin=O za X=O, za x=2. liorizontalna
asimptota y= ° (sl. 37).
b) Definisanaje u skupu D={xlxER}, x=Oje nula iimkcije
-, - .,/2.
YIIllU=e za x=--'-'-" y , = -e 1 za X= -_.- ApSC1Se prevoJ'nih
2
1mm
2' ,
[a(aka su x = ± (sl. 38).
243
y y
-,
,
j= x
2
e
-x
y=xe
'"
i
-2
-,
X ,e
X 0
'IE
0
1 '2
SI. 37
SI. 38
394. Grafici datih funkcija su prikazani na s1. 39, 40 i 41.
395.
396.
~ A A
y
o
x
o
SI. 39 SI. 40 SI. 41
Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 42 i 43.
Y
y
x
x
SI. 42
SI. 43
a) Definisana je za x ,,00; nema nule, y>O za x>O, y <0 III X <0,
Ymb=e za x=1. Vertikalna asimptota y=O, kosa y=x+l (s1. 44).
397.
b) Definisana je za x,<2, x=O nula funkcije, y<O za x<O, y>O
1
za x>O. Ymax=- za x=l, Ymin=4 za x=4. Vertikalna asi!:'1ptota
e
x=2, ko,a y=x+l (s1. 45).
y
.L//
-I
x
o
SI. 44
81. 45
a) Definisana je za x >0, x = 1 nula funkcije, Ymin = ~ e- 1 za
x=e-" y<O za O<x<l, y>O za x>l (s1. 46).
b) Definisana je za svako x>O, x=l je nula drugog reda,
y=4e-
2
, Ymio=O, za x=l. Prevojna tack a je P(e-
I
, e-
1
) (s1. 47).
y
y=xlnx
j
o e
SI. 46
y
x
2
y=xln X
SI.47
?4'i
391:. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( - co, -1) IJ (1, + co); ;X= :!=,,/2
su nule funkcije. Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka.
Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48).
bl Grafik je prikazan na s1. 49.
\
y
I
SI.48
399. Grafici su prikazani na s1. 50 i 51.
y= In>;,
x"
, ....---......,
o / X
1;/ .
I
SI. 50
y
o
SI. 49
SL 51
x-2
y=ln-
X+l
• fi' '. n I
40ft. U) lJe Imsana Je za svako x + r{7t V x=2kn
, , 2
n
y'=O=x=knv x=3+2k". kE"Z (s1. 52).
246
x
x
b) Defmisana je za sVako x, nule su y==2 za svako
5n 11n
x=-ti'+2kn, Ymln= -2 za x=6+2kn, kEZ (s1. 53),
SI.52
SI. 53
401. Grafici su prikazani na s1. 54 i 55.
y
o
)
,
SI.54
y
x
403. Grafici sn prikazani na s1. 56 i 57,
o
SI. 56
y = -4C05XCOS(X -
SI. 55
y:::.2colx+J3sin2x
JI.
6
Sl. 57
lIT
6 x
']i-
247
405. Grafik a) na sl. 58, pod b) sl. 59.
Y = 2 sin (x + Ixl) y=sin
2
(x-#)
y
y,
SI. 58 SI.59
407. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x
2
-lxl-2.
-2
\
Za a za x<O Grafik
2 4' 2 4
dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije
y=x2-lxl-2 (sl. 60).
b) Funkcija je definisana 7..a x¥O i x¥l. Za x<O data funkcija
ima oblik y=_2X2+2x-1. Za O<x<l funkcija se svodi na
oblik Y= +2x-1.
Na kraju, ako je x>l, data funkcija postaje y=2x2-·2x+l
(grafik je prikazan na sl. 61).
y \ Y
,
9/4
0
0 2 X
_{X-rf IX'I
2 }
Y -+-
Y::; IX -I 1-21
IX -11 X
\
....
"
'\
J
"
-
-
..
,;
,
SI. 60 SI. 61
410. a) Definisana je za svako x. U zavisnos!i od parametra a treba
razlikovati sledece slucajeve:
248
I" 0<a<4, ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti
(sl. 62);
2" a = 4, ima tri realne nule, x = ° i x = 2 dvostruku (sl. 63);
X
3" a> 4, ima tri realoe nule (sl. 64);
4" a = 0, ima tri realne nule (sl. 65).
y
( 0<0<4) y
3 2
y=x-ox+ox
Sl. 62
y
(0. >4)
, 2
y=-x -QX +QX
51. 64
x
°Y::X
3
_ax
2
+0X
SI. 63
(0<0 )
3 2
Y::X-QX+QX
SI. 65
y
x
411. a) Defmisana je za x¥O, kosa asimplota y=x, vertikalna x=O.
1" ako je a> 0, ima dye ekslremne vrednosti,
2"
za x = - --Ia y= = - 2--1a, za x Ymi" = 2.j; (sl. 66);
ako je a < 0, ima dye realne nule x = ± --Ia (sl. 67).
y
y
y=x+
y=x+
I
(0<0)
( Cl>O)
-Va x x
0
Va
Y

//\
SI. 66 SI.67
412. a) Definisana je za svako x, y>O za x>2, y<O za x<2.
x
x=2 je nula funkcije, Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su
h
· I' '. x-2
onzonta ne aSlmptote, Jer lim = + 1,
x .... q) 4
x-2 ixi /1--."
lim .... _-/==.= - 1 (s1. 68). \ x-
x-->-ro 4
Ixl./l--,
Y x'
b) Definisana je za x # 1, nema nula, y> 0 za x< 1, y < 0 za x> L
ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne
viz . - .
Ymi" = '2 za x = -1 (s!. 69).
Y I Ii

---,,-------. ------.,,----- 1 !
o
.,
SI. 68
51. 69
415. a) Dcfinisana jc za svako x, x = 0 i x = 1 su nule; Ymin = ()
za x = 0, (lim
250
4 "'-»±o2 , . 1
y- = 27 za x = 3 ' kosa aSlmptota JC Y = _. x + 3 (sl. 70).
b) ic za svako.t, x=() i X=- 4 Sll null'; Ytnex=2i70.
8 . ()
za x = --;, Yillin = za x=O (lim Y' .... ±oo) (51. 71).
x ....... ±o
4
Kosa asimptota.J' = x +
"3
//
V
51. 7\
x
x
418. a) Definisana je za x # I, x = 0 je nula funkcije.
3-0 3 + 0
Za x=--- funkcija ima maksimalnu vrednost.l za x=· __ ·-
2 2
minimum. Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl. 72).
b) Definisana je za x#O, x=-2 Je nul a funkcije, za x=-I,
} J =e-l za x=2 }_'. =4
max' mm ve .
y

/1.'
/ '
//
81. 72

-":74"2
/ I
I
51. 73
422. a) Definisana je za x> 0 i x # e ± ,,"2, nema nula; z.a x = e-
1
Ymax= _e--
2
, za x=e
2
vertikalne asirnptote su x=e-"/Z
x=e+,,"2 (s1. 74).
r----
b) Definisana je za x # 0, neparna je, nule Sil x = ± V e - '. Za
r 6 . 6
X= -y e Ymin= ---'----, za x=,le Ymax=--"-' _ x=Oje vertikal-

nu asimptota, y = 0 horizontalna (s1. 75).
Yj ;<'!-
I Y'" tn'L
x
-2
,
i\ /
" .I
'-../
I i {2-
• __ ____ ____ -L
·-jLz-;.....· i e Z
(\i
I \'

SI. 74
,
r, x-

',' .X
51. 75
251
a) Definisana je za x :;;60, neparna je, nema nula;
425.
252
n n 1 0 . 'k I
za x=-l, Ymin=l+"2 za x= ; X= Je
asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl. 76).
b) Defmisana je za svako x, neparna je, x=o je nula funkcije. Za
XE(-oo, -l)U(1. +(0)
-2
Y'=-----
1 +X2
4x .. d (1 1)
y" = -1 '-2 funkclJa opa a, za x E - , +
+x
-4x.. "1
a y"=--.- funkcIJll raste }' . = ---- za X=-
1+x2' ,rrun 2 '
za x=l, x=O prevojna tacka. Ako x->l, x-.-l,
y .... y=O je horizontalna asimptota (sl. 77).
.,
81. 76 81.77
a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo, -IJU[J, +oo)}. Nula
funkcije je X= I, nema ekstremnib vrednosti. Za 1
1 . 'Ofuk'" .
pa Je y >, n clJa JC rastuca.
Xyx
2
-1
, 1 '0 f k'" .'
Za x,;; -I y = - G=' Y > , un clJa Je rasluca.
xyx
2
-1
je borizontalna asimptota, za X= -I y=" (sl. 78).
b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO, -IJU[l, +(0»), nema
1 fuk" d"
n ClJaopa uJuca.
x.,,(x2-1
Zax';;-1
,1 ... d .. H .
Y =. y'<O, funkcl,laJe opa aJuca. onzon·
xyx
2
_1
talna asimptota je y=O.
n
Zax=1 y=2,zax=-1
'1

y::orcc.os-k
2
81. 78
n
Y= -2 (sl. 79).
y

-,

SI. 79
426. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. 80 i 81.
y
.,
81. SO Sl. 81
427. a) Defmisana za svako x, neprekidna je, x=O i x=2a su nule
funkcije.
..
428.
254
PrvllZvod y ..
3.,y(Zax2 - X
3
)2 3.jx - (2a - xl'
Za XI =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan;
4a-3x . 4a-3x
lim - 00, lim ...-...., + 00.
3Tx(io-;'j2
Za x<O y'<O, za x>o y'>O data funkcija za x=O ima
nlinimum Ymin=O. Za x=¥ Za -oo<x<O fUD-
." d 4a. 4a d K .
KCIJU opa a: za O<"'x<3- raste 1 za opa a. osa aSlmptota
2a <
y= -x+3" (s1. 82).
b) Definisan je za svako x. x=O i x= 1 sn nule funkcije;
J za Ym==O
za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl. 83).
/i. .... ±o:';J
y
_____ ¥"L..",,=_t=2_' __ ,
I
51. H2 51. 83
a) Definisana je za svako x, neparna je, nula funkcije je x = 0,
ekstremne vrednosti su Yillin = - 0,5 (1 + n) za x = -1 i
y'3 n r.c . y'3 n
". ='--+-zax=-,3 Y =05(I+n)zax=1,y =-----
Jmm 2 3 v' ID.1U. ' • mall 2 3
za X= -y'3. Prevojne tacke PI(-I, -0,5(1 +n», P
2
(0, 0),
P
3
(l. 0.5(I+n)). Kosa asimptotaje (si. 84).
"'
b) Definisana je za svako x, nepu.cua je, nula funkcije jc x=O.
Prevojna tacka (0, 0). Kose asimptote 3U (sl.
SI.84 SI. 85
429. a) Definisana je za XE( - 00, O)U(O, + 00). Ako x->O, Y-> ±i .
Nula funkcije je x = -1, prevojna latka 711 x = -
. I' n
Honzonta na aSlmptota Y = '4 (s1. 86).
b) Definisana je za XE(-OO, -1)U(O, + CD), nema nula, x=-1
y=e(sI.87).
51. 86 SI.87
255
III GLAVA
3. APROKSIMACUA FUNKCIJA
3.1. Diferencijal. Primena kotl linearnih aproksimacija
430. Prira.qtaj date funkcije
= 0,05003. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' I)Llx=
=0,0500.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = dyl =
= 0.0003 a relativna greska

I "
.0= -":1
y
- =0,06. a procentualna 100·15=610.
431. Prirastaj date funkcije Je Za x=10
Llx= 0.1 je
256
Lly=O,l
Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca
za x=lO i Llx=O,l sledi daje
0,1=1,9.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O.01.
. " 1 "
Relatlvna greska ii = =- ",,0,005, a procentualna gres-
Lly 191
ka je
100· 0 ",,0,5%.
432. a) Lly = 0,009006 ; dy=0,009;
b) tl = 0,000006; 0 = 0,0066622; 1000 = 0,66622 %.
433. PovrSina kvadrata stranice x je y = x
2
(x E(O, + ex) )). Uveeanje
povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije:
(2x + Llx).
Posto je X= 8, Llx=O,I, onda je
Lly = 0,1(16 + 0,1)= 1,61.
Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1,61 cruz.
Diferencijal funkcije y= x
2
je dy=2x. Llx=2·8·0,1=1,6.
Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi
434. LlM=16n, dM=20n; 0=0,25.
1 1
435. Povrsina trougla je P=Zbc sin tl. Odavde P(b)=
Posta je Llb=O,I, tada je LlP=0,0475, dP=0.05; 0=0,05.
436. Lly=0,452 ; dy=O,4; 0=0,1150442.
437. a) Lls=215 m ds=210 m 0= 0,022325:
b) Lls=21,05 m ds=21 m (j = 0,002375 ;
c) Lls = 2,1005 m ds=2 m i5 = 0,048.
438. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primed-
be (3) na datu funkciju, uz x = 1 i Llx = 0,03. dobija se
J(1 +0,03)"" .1
2
+ 7·1 + + 7) 0,03",,7,006.
439. y (2+0,3)",,15.42.
440. y (2,01) "" 8,14.
441. y(2,l)""
442. y (- 2,03) - 23,84.
443. y
444. a) Neka je f(x) = sin x, f' (x) = cos x. Aproksimacijom prirastaja
diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje
(1) sin (x + Llx) sinx + cos xLlx.
non d'
NekaJ
'ex=45°=- Llx=l =_ .. _ .. ta aJe
4' 180
0
'
n n
46° = 45° + 1 ° = 4: + 1800 .
Zamenom y (1) dobija se da je sin
.n nn .J2.J'2n
= Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0,017 =
4 4 180° 2 2 180°' ,
=0,7194.
Primedba 1. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O, Llx= ex dobija se
pribliina jednakost
(2) sinex ex.
Primedba 2. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za
male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti
uglom
b) sin 60°3'
445. a) Ako primenimo formulu (3), dobija se sin 1;0°) =
,rr. .1[. n n
sm "6+
co
'6' 180 =0,5+""2' 1800 =0,51511;
b) 0,8747.
446. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y;;. Prvi izvod funkcije je
!'(x)=_l._"". Za x=l i Llx=0,02 formula (3) postaje
3.:y;;-i
258
3(" 1
f(l 1 +--- . 0,02=1 +0,33333· 0,02=1 +0,00666=
= 1,00666;
b) 4,02073.

447. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ-
010brazac
f(x + + f' (x), Llx,
uzimajuCi da je x = 200, Llx = 0,2. Tada se dobija
loglOe
log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx
x '
I 2 2 00 0,43
ogto 00. ",,)oglo2 +"200 0,2
+0,0043
448. a) 1,04343;
b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik
1
(1)
cos x
Za X= 60° = n Llx = 1 ° = -2'- dobiJ'a se
3' 180°
n 1 n y'3 IT
tg
3 n 180° 180° . ,
cos
2
3
1,80186.
Primedba 1. Ako u formulu (1) stavimo x=O, Llx = ex, dobija se
formula
(2)
Primedba 2. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se
maze zameniti uglom ex.
449. PolazeCi od funkcije !(x) = 0 i aproksimacijom prirastaja dife-
rencijalom, dabija se
(1) Llx + _1. Llx.
20
Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje
(2)
r,-;-- 1

b) Analogno resenju pod a), koristeci funkciju!(x)="y;; i aprok-
simacijom dobija se
259
(3)

Ako se zameni x = 1 i .1x = h. formula (3) postaje
(4)
3
450. a) 1,02; b) 1,02.
451. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307.
1 1 .1x

x+ .1x x x
2
453. arctg 1,05
454. Primedha. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj
okolini dat je formulom
(1) .1y=1'(x
o
) .1x+li(x)·.1x.
gde Ii (x)-> 0 kod .1x->O; Lly=f(x)-f(x
o
) •
Formula (1) moZe se napisati u obliku
(2) fix) = f(x
o
)+ 1'(x
o
) + Ii (x) . (x x
o
)'
Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti
tangentom (linearna aproksimacija).
Oa bismo za funkciju fix) = x' 3x + 2 odredili odgovarajucu
linearnu funkciju u tacki (x
o
• f(x
o
) odredimo f(2) i 1'(2).
f(2) = 2' 3 . 2 + 2 = 4. f'(2) = 3 . 2 3 = 9. Prema pretbodnoj pri·
medbi odgovaraju6a linearna funkcija je
14.
Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je
14) =x' -12x + 16.
Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x - 2). tj.
x' -12x + 16 = (x 2) (x
2
+ 2x- 8).
pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x - 8.
Oakle,
f(x) = x' - 3x + 2 =9x-14 +(x
2
+ 2x - 8)(x-2) .
455. fo(x)->6x-5.
456. fo(x)->2x.
457. fo(x)->2x+3 .
458. Primedha. LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi
n+ 1 tacku M;(x;. y;) (i=O, 1.2 .. ... n) glasi:
f() P ()
(X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ, .. (x-x,)
x,., ,x Xo + ,. 'f(x
1
) +
(XO-X1)(XO-X2) .. ·(XO-xJ (x
1
-X
O
)(X
1
-xz}. .. (X
1
-xJ
+ ... + (x-xo)(x-x,) ... (x-x2,-::.!.L f(xJ.
(x.-xo)(x.-x,) ... (x.-x.-l)
Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio
nom drugog reda glasi
+f(x,) (x-XO)(x-x2) +

f(x
2
) (x-XO)(x-x1) •
(x
2
-X
O
)(X
2
-x,)
Zamenom datih vrednosti dobija se daje P
2
(x)=
P (X)
=X2+ 12
459. 2 6'
460. P(x)=x2-lOx+l; P(O)=1.
461. y=sin
3.2. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom
462. Neka je tada je f(3)= a
f(4) = 9 >0. pa je f(3) 1(4)<0. Data jednacma ima realan koren u
intervalu [3, 4].
Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli
(1)
f(a)(b-a)
Xl =a-
tj.
10(4-3) 10
x
1 9+ 10 19 . .'
?nl
Drugu aproksimaciju, primenom formule (1),
0,48 f(3,52) 1,7836416
x 2 = 3,52-!(4)_f(3,52) 3,52 + 11,246592 3,52+0,09 ...
iii, pribliZno,
X2 '" 3,61.
Treea aproksimacija
0,391(3,61) 0,17874441
x ...
3 ' f(4)-f(3,61)' 9,458319 ' ,
ili, pribliZno,
x3",3,63.
Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3, pa
je koren jednacine X= = 3,63.
463. Neka je f(x)=2x
3
+6x-1. onda je f'(x)=6x
2
+6 af"(x) = 12x.
262
Kako je f(x) > 0 za svako x, funkcija f(x) je rastuca i ima jedan
realan koren. Grafickom metodom odredimo interval kome pri-
pada realni koren date jednacine. Data jednacina ekvivalentna je
jednaCini 2x
3
= -6x+ 1, odakle je y=2x
3
i Y= -6x+ 1 (s1. 88).
Realni koren date jednaCine je u intervalu [0, 1).
Za x= 1, f(l) I" (1»0, pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1.
x
SI.8S
. f (3) ..... 1 f(l)
Ako primemmo ormulu prva aproKsilllaclJa Je x, = -leI)
=1-
2
=0417.
12 '
Druga aproksimacija je
x =0417-
1
,6±?=0183
2' 7,043' .
Treca aproksimacija je
0,110
X3 =0,183-
6
:
200
=0,165.
Cetvrta aproksimacija je
0,001
X 4 =0,165 - 6.163=0,165.
Posto se druga decimala ustalila, zakljucujcmo da je realni koren
date jcdnacine ",0,165.
464. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini
1
x=2+:2 Inx.
Primenom primed be 6 dobijamo niz
1
x, =2+:2 In 2,5"'2,458,
1
x
2
= 2 +:2 In 2,458", 2,450,
1
X3 = 2 +:2 In 2,450", 2,448,
1
x4=2+:21n 2,448",2,448.
Dakle, mozemo zakljuciti da je koren ;:;2,45; dalje aproksimacije
mozemo skratiti, jer se treca decilnala ustallla.
465. Xl;:; -1,88, x
2
'" 0,35 i x
3
;:; 1 ,53.
466. x,,,,0,38, xz"'I,24.
467. x'" 1 ,84.
468. x, ,,,1,31; x2",-O,67.
469. x , ;:;1,045.
263
470. x",2,51.
471. x ",0,31.
472. x , ,,,-1,95; x
2
",0,76; x
3
",j,69,
473. x'" 0,5 1.
474. x'" 1,64,
475. x'" 1 ,096.
476. x'" 0,84.
477. x, =4; x, ;:;0,31.
478. x ",0,24.
479. X ",0,74.
480. x;:;2,09.
481. x",0,198.
482. x'" 3,6.
483. x",2,06.
484. x, ",0,16; x,;:; 1,75.
485. x, ",1,17.
486. x",3,07.
487. a) x;:; 1,67; b) X, ",1,49; x
2
",-0,798.
264
IV GLAVA
4. INTEGRAL
4.1. Neodredeni integral. Tablica integrala
489. a) ~ x ~ + C ;
3 7
490. a) - x
3
+ C-
7 '
x
3
b) 3+C;
3 .2
b) ···x
3
+ C·
2 '
c) -14+C.
I-x
c) '--2"+ C.
x
5 " 3 2
b) .. x -·x +5x+C
4 2 .
492 a)
8 8f::15
X
15'1- C'
• 15 v x ,
3x" 1 6 x ~
b) T+--3--5x+2lnlxl+C.
x' 2.2 3 7 1
493. ----·x
3
+-·x
3
--.+c.
5 3 7 x
, 1
494. a) 2x --'j + C;
x
x' 2 3 3 3 1
495. --- x
2
+-·x --+c.
5 3 7 x
2 7 6
497"x
2
+x+ln Ixl--'+ C.
7 x
4(x' + 7)
b )_ ... - .... _ ... + C.
7"x
265
at
2
498. a) 2+bIn It I +C;
1
499. If' +-+ C;
z
3'
500. a)--e
3
+
Y
+C,'
In3
ci' 2
b)---+G.
Ina ~
02" 2-"
b)2'-:-+--+C
In 0,2 In 2 .
501. 3 ~ Y - ; ; 2 - cos x - 3 arcsin x + C.
502. a) -ctg x-tg x+ C;
503. a) -ctg x-x + C;
504. a) 3tg x+2ctg x+C;
505. a) x+cosx+C;
506. a)lf'+tgz+C;
aU
507. a) In d-arctg u+ C;
508. a) a In x-b arcsin x + C;
'i
509. a) 4 sin z - ~ arcsin z+ C;
b) tg x-ctg x+G.
b) tg y-y+C
x sinx
b) -+---+G.
2 2
b) 2 arcsin t+ C.
b) cos x -ctgx+c.
a
b) b arctgx + G.
x
3
b) 3x+arctgx+G.
510. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C.
2 3 6 5
511. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C;
512. a) e"-cosx+C;
266
1 1
b) Inlxl-6x6+-+G.
x
b) 2y+tgy+G.
x' x
3
1 1
514.-----+-
2
+ G.
4 3 x 2x
517.
b) Inlxl+2 arctgx+C.
b x ------+- +G.
- ( 2x2m 4xm+n 2x2n)
).J. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1
2x
2
.J.x
518. a) 5 +x+C;
519. y=x
3
-x.
2 1
521. y=x +'2'
x
523. y = tg x + ctg x.
524. Y = arctg x.
525.
526. y=sinx-cos x+ 1.
527. s= t
3
+ 2t
2

528. s=2 sint+lO-,I2.
529. y=e"+x-2.
530. y=sinx+1.
(
3X' 3X2 ) 3{-
b) 13--7--6 v x+C.
267
x
2
+ 1
531. a)
x
t
4
t
2
532 •. ,:= 12 +2+1·
4.2. Integracija metodom smena
dt Q
533. a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 Zbog toga je J(5-2x)- dx=
534.
535.
536.
-Jt
9
.(_t1!)= -'!Jt9dt = + c= _ (5 _2X)"0 + C.
- 2 2 20 20
(smena 4x+3=t).
16
1
(smena 3y+2=t); a)-InI3y+21+C
3
b) In (1 +X2)+C
2
(smena 1 +x
2
=t) .
a)
(smena 1-x
2
= t
2
) .
1
(smena 1+x
2
=t).
b) - ------ --- + C
2(x2+1)
3 )! C
a) -(3-2x -3+
2
(smena 3-2x=t);
b)
3
(smena x
3
+ 1 =t).
537. a) InIX2+X-31+C (smena x
2
+x-3=t);
268
3
1 :2
b) - (a
2
+ b
2
x
2
) + C (smena a
2
+ b
2
x
2
= t).
3b
2
(Prvi integral je tablicni, a za drugi vaZi smena 1-x
2
= t
2
)
b) fJ dx=fJ(1-X)2
1+x 1_x
2
1-x2
= arcsin x + ",IT- :;;2 + c.
1 x
539. a) - arctg - + C (smena x = at):
a a
1 x C
b) __ +
J3
540.
1 x
a) - __ arctg--_+C

1 2x
b) -arctg--+C
10 5
(smena x = tj3).
(smena x = v1 t) ;
5
(smena x = -- t) .
2
1 sin x
541. a) 2:arctg-2-+C (smena sin x=2 t);
b) (smena cos x=at)_
542. a) arctgex+C (smena e'=t);
b) arctg In x+ C (smena In x = t).
543.
1 _ 3x 5 .
a) :3 arcsm 5+ C (smena x =:3 t),
b) Jsarcsinjs"x+c (smena x=At).
1 - 4x C
544 a) - arCSm - +
. 4 3
3
(smena z=4t);
(
smx)
b) arc sin -;;- (smena. sin x = at).
1 Y
545 ) arcsin + C (smena 3
X
= 5t); • a -5
In 3 .
b) arcsinec+ C (smena e" = t).
546. a) arcsin 10 z (smena In z = t) ;
1 1
b) -arCSlD- (smena x=-).
x z
547. a) e,x+b+C (,mena ax+b=z);
b) In(e"+I)+C (smena e"+I=u).
j
548. a) --;e-x'+C (smena -x'=u);
b) -!lnll-3e,xl+C (smena 1-3'"=z).
6
)
1 -x
2
C
549. a ---e +
3
(smena - x, = t).
35x.l
550 ) - +C (smena 5x
2
=u);
• a 10ln3
551-
552.
553.
0.5 (ab)'"
b) ---+C (smena 2x=t).
In (a b)
a
x4
a) --+C
4lna
b)
a) esiux+ C
1
b) -ex+C
ln4 x
al -----+C
, 4
b) y + C
(smena x
4
=z).
(smena --/,: = u) .
(smena sinx=t).
1
(smena -=z).
x
(smena In x = t);
(smena Iny=z).
554. a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u);
b) -0,5(2-lnt)2+C (smena 2-lnt=u).
270
555.
dx . f dx f du .
Neka J'e Inx=u -=du tada Je ---- ---= ---. Aka Je
' x' x In x In (In x) u In u
In u = z, '!."- = dz, poslednji integral se postupno svodi na
u

Inxl+C.
uln u Jz
556. a) !sin(ax+b)+C (smena ax+b=u);
Q
b) (smena .j;:=u).
557. a) Inlsinxl+C (smena sinx=t);
b) In (smena cos x =u).
cosx
558. a) -0,5cos(t2-1)+C (smenat'-I=z);
b) 0,5 sin (x' + 1) + C (smena x' + 1 = z).
559. a) 2 + C (smena = t);
b) tg 2x' + C (smena 2x' = u).
560. a) 2tg.j;:+C (smena .,j':=u).
1
b) -. tg x, + C (smena x, =u).
3
561. a) -0,25 ctg 2x' + C
b)
(smena 2x
2
= z);
n
(smena ·3-t=z).
1
562. a) ctg-+ C
x
1
(smena -=u);
x
b) -ctglnx+C (smena lnx=u).
sin
3
x
563. a) 3--+C (smena sinx=t);
b) - cos
4
t +C (smena casx=t).
4
271
)
Ak . k . "d' 2 1 + cos 2x .
564. a 0 se IS 'onstl 1 entltet cos x =--2- tada Je
2 fl + cos 2x 1
Jeos x dx= dx)=
1 1. 1 1.
=- (x +. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C
2 2 2 4 .
565. a)
f
cos 2x feos 2x
·c--_· dx=2 -.-- dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)·
=xwsx =h '
1
b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t).
566. a) (smena 1+2sinx=t);
2-cosx
b) -.····_-+C.
smx
567 )Kk
" 2'
x
x d'
. a a . 0 Je sm x = SIll:2 cos:2' ta a Je
272
=
2 Sill:2 cos 2 tg 2 eos:2
Neka je
x .11
t
g
:2=z, tada Je dZ="--';;':2 dx iii
cos
2
-
2
_.d:<-=2dz. Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c.
2
X
SID x Z 2
cos -
2
b) f..!.x = }_.<1."._. Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. Dalje
cos x . n . 2 '
sm ( .. + x)
2
n
imamo da je (,!1x. = J.<1.
Z
=In Itg zl +C=ln Itg 1 + C=
x SIll Z 2 2
:n; x
= In I tg ( 4 + 2' ) I + C.
568. a) Dati integral se postupno transformiSe:
S cos
s
x dx = Scos
4
X 'cos x dx= S(1-sin
2
X)2 cos x dx =sin x =
2 sin} x sinS x
= .. (smena sinx=u).
3 5
b) J sin
7
x dx= J sin
6
x sin X= J(I-cos
2
x)' sin x dx =
3 cos? x
=-cosx+cos
3
X-SCOS
5
x+ -7-+C (smenacosx=z).
1
569. a) --"'T' + C (smena sin x = t);
sin x
1
b) ····o··+C (smena cosx=t).
2eos· x
570. a) - .,,/1+2';;;;;: + C (smena 1 + 2 cos x = Z2);
b) _e'"'x+C (smena cosx=z).
ssinx
571. a) In 5 + C (smena sin x = t);
1.' 2
b) 6(1 +4sinx)2+C (smena 1+4sinx=z).
f
l + eos2x
2
572. a) Jeos"x dx=J(eos
2
x)2 dx= dx=
=! f dx+H eos2xdx+H eos
2
2xdx
11. 11'4 C
=-x+ sm2x+-x+ sm x+
4 4 8 32
1 1. If
="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx
4 4 8
31'2
1
'4 C
=- x+-sm x-t SID X+ .
8 4 32
3x 1 . 1. 4 C
b) sm x+ .
8 4 32
573.
r
1-eos
2
x r (1 )
a) Jtg
4
x dx= tg
2
x---··· .. dx= tg
2
X - 2 -1 dx=
... cos
2
X 01 cos X
5i L
f
! tg2 x 2) f( tg
2
X 1 \
= i-----tg x dx= +1 Jdx=
J \cos
2
X cos
2
X cos" x I
,
a) x+C (smena sinx=t, cos
3
x={1-sin
2
x)cosx);
3
2 3 1 5 C
b) -cosx+
3
cos x-Scos x+
(smena cosx=t, (l-cosx)2sinx).
575. Primedba. Za izracunavanje integrala oblika:
f sin ax cos bx dx, S sin ax sin bx dx i J cos ax cos bx dx koriste se po-
znati identiteti:
sin ax (a-b)x-cos(a + b)x);
1
cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) ;
sin ax cas bx (a-b) x+ sin (a+ b) x) .
""
S
.. IS 8 1 . 2 1. 8 C
a) sm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos x)dx=4sm x-
16
sm x+ ;
b) S cos4xcasx 3x+cas sin 3x + 1"0 sin 5x+ C;
1 1
576. a) 4cos2x-T6cos8x+C;
,3 x 1
bi "cos---cosx+C.
2 3 2
577. Proizvod pretvoriti u zbir:
274
1,. . 5) 1. 1('6 '4)
x ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X.
[ .. '3d 1
6
1'4 1
;sillxsm2xslQ X X=24COS x-
16
s1n .x-gCOS_X+L_
578. a) 1.J'Tx'+1J2 + C (smena x
3
+ 1 = (
3
);
2
b) 01+ In'x)" + C (smena 1 + In x = (2).
3
579. a)
b)
3(x
3
_8)4+ C (smena x
3
_8=(
3
);
4 .
_J, (smena 1-6x'=t').
40
1 x
2
-
580. a) - arcsin-c. +C (smena x
2
=..j3t);
2 J3
1 x
3
b) 6 arctg
z
+C (smena x
3
=2t).
581. a) +C;
,,5
x
3
,- x
b) -- +2x+2y'2 +c.
3 V 2
582. a) _1_ arcsin 4
X
+ C (smena 4
x
= z);
1n4
t
b) arctg2x
2
+ C (smena x' =:2)'
______
583. a) Nekaje =t-x; odavdcje x=-2t-' a
=lnix+p'+a
2
1+C.
b)
(smena bx=t)· , ,
585. a) .J;;;'2+1 + - In Ix vis + + 11 + C (Dati
5 y5
'd k' b' d' f xdx f dx
Je na Je z 1fU va Integrala 3 + 7s:;;z+l'
integral smena je 5x
2
+ 1 = t
2
, a za drugi = z.)
b)
1
586. a) :2 (arctg y)2 + C (smena arctg y = z);
b) 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z).
587. a) In larcsin xl + C (smena arcsin x = t);
(arcsin X)3
b) . +C (smena arcsinx=t).
3
integral
Za prvi
588. a) Ako se uvede smena x = 1 , odatle je dx = _ du . Dati integral
u u
2
se postupno svodi na tablicni:
= - f 21 JdU
l
-1 = - =
u -. +-
U u
2
= -In C=ln-· .. x .... ==+C.

1 r 1
b) "'arccos-- +C za x>y2 (smena x=-),
x t
589. Ako se dati integral transformi;;e u razliku dva integral a, dobija se
- = arcsin ./2 -In Ix + + C.
590. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
dx + fX1i¥:' x
2
) dx + = + arctg x + C
(smena: arctg x = t i In (1 + x
2
) = u).
276
591. a)
1 ,('in2 x)
:2arcsIn +C (smena sin
2
x = t);
b)
+c,
592. a)
1
-:2(areeosx)'+ 1-x
2
+C;
b)
1 1
:2 In (1 + x
2
)-:2 (arctg X)2 + C,
593. a)
1 2
j-
.,j6aret
g
( 3·
tgx
)+C;
b)
aX e-"
----.+c,
1+1n a
594. a) Ako se uvede smena x=tg t, tada je dx=4 ,pa je
cos t
= tuS2 t(1:1;2 = :dt= feos t dt=sin t+ C=
tgt C x C
+
+tg
2
t y 1+X2
b) Neka je x=asin t , tada je dx=aeos t dt, pa je
dx= a eosdt=a2fcos2tdt=
a
2
a
2
1
=2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t)+ c=
a
2
1 r--'- a
2
x xJ x
2
=- (t+- 2 sin ty 1-sin
2
t)=- (arcsin- +- 1--- + C=
2 2 2 a a a
2
2
Q .XX/22
=-.. arCSIn + va -x +c,
2 a 2
595. a) Nekaje x=atgu, dx= adu., =
cos
2
U
= _a_.
casu
Dati integral
u sin u
t
g
Z
=l+casu
____ x
- a )' = a + ;=a=' -
ya +x y
.ja'+x'
Konacno, trazeni integral je
+x' In la + + G.
b) Dati integral se transformise na ovaj naein:
dx=9 dx=
=
9J
f,ji;d_X +c
2 2 2
(smena za drugi integral je x = 3 sin t 1-
596. Nekaje odavde sledi daje
dx= =U_
Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin:
dx= du= Su
2
du+ 2 Su
4
du=
2a 2 2a 2 c---
= u
3
+--u' + c= y +-(y +G.
3 5 3 5
1 1
a) __ 'COS3X+C
cosx 3
(smena C08X=Z, sins X=
x) sin x);
b)
!" 2' 1
SIll SIll C
3 8IllX
(smena sinx=z, cos
5
x=
x)' cosx)_
598. al
4 1 2 (
lncos x+--- x+C smena cosx=z);
cos
2
x
b)
278
. 2 1 - 4 1
8m x - n SID x -";"""":'--
sm- x
(smena sin x = z)_
599. al
(smena sinx=t);
b)
1 , 3 1.)2:
2: cas x In :;-2 co;-;-;1 + C (smena cas x = t)_
43. Parcijalna integracija
600. a) Usvajimo da je u=x, d=cosxdx=du=dx, v=sinx, pa je
primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx+
+cosx+G.
b) Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc
1 x
l1
+ 1
du = - In x, V= , pa je nu 0.010VU (2)
x n+
11 x
tl
+
1
1 x
n
+
1
1
Sx Inx dx=--' Sxndx=-- C_
n+1 n+1 n+1 n+1
601. al
b)
602. a)
b)
603. a)
(u=x, dv=exdx);
(u=x
2
, dv=cosx dx).
1
In(1+x2)+c (u=arclgx, dv=dx);
2
x'
-2: (lnx--O,5)+C (u=lox, du=xd4
bl
d1J=sinxdx);
x-I
dv=xdx)_
k
604. al
b)
605. a)
b)
xln2+1
(u=x, dv=Txdx);
2" ln
2
2
x+1
------+ C
e'
-x ctgx+ln Isinxl + C (u=x,
dv= e"Xdx);
dx
du=--. -)_
sm
2
x
279
606. a) 0,25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0,25 (2x + 5) cas 2x+ C
(u = x
2
+ 5x + 6, dv= cas 2x dx);
b) x tg x + In leas xl + C
dx
(u=x,
cos
2
X
607. a)
Inx 1
-----·---+C (u=lnx, dv=x-
3
dx);
2X2 4x
2
608. a) Neka je I=Se
x
sinx dx. Aka uzmemo U=SlllX, dv=exdx,
tada je du = cos x dx, 11= eX, pa je
(1) 1= e" sin x- Sex cas x dx.
Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.
Sada je u = cos x, dv= dx, pa je du = sin x dx, V= eX i jednaCina
(1) transfarmi,e se na avaj naCin:
I =e
x
sinx _(eX cas x- Sex (- sin x) dx).
(2) 1= eX sinx-e" casx- Sex sin x dx.
U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral.
(3) 1= eX (sin x -cas x)- 1=21 = eX (sin x -cas x)
1= e" (sin.x:.=-cos x) + C.
2
b) eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru).
1 2 2. 2 C
609. a) ... (x3 sin3x+x cas3x--xsm3x--
9
eas3x)+
3 3
(u = x
3
, dv= cas 3x dx, tri uzastopne parcijalne integracije).
e
ClX
3 3x
2
6x 6. .. I' ..
b) -(x (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e,
a a a
2
a
3
U= x
3
,dv= e'" dx).
610. a)
280
611.
Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku
1=x-J'-;2=-a
2
-1-a
2
In Ix+P=-71
ili
21 = x../x
2
·_a
2
_a
2
1n Ix + .j;:z=- a
2
1;
adavde sledi da je
xP="'Q2 a
2
2 2 •
-a I +c.
2 2
. 2
b) a'+x' + In Ix + Y x' + a
2
I + C (analogno prcthodnom
primeru a).
2 arcsin Jx + 2 -J'i=- x + C
formule parcijalne integracije).
r-
(smena V x = t, zatim pnmena
x'+l x
612. a) --arctgx---+C (u = arctg x, dv=xdx);
2 2
b) 1.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-;')+c (u=arcsinx, dv=xdx).
4
x'+ 1
613. a) ----2---- e-
x
' + C (u = x
2
, dv= e-
x
' . x dx);
X4 1
b) dv=x
3
dx).
3
X
(sin x+ cos x 1n3)
614. a) -
615.
slicna zadatku 466):
X X
b) +lnltg-21+C
SIll X
5
X1
1
a)
2ln5 1n5
(dve uzastopne parcijalne integracije,
281
sin 2x x cos 2x
b) (u=x, dv=sinxcosxdx).
8 4
616. a) (u=ln(x+-J1+;z, dv=dx);
1
b) --(ln2x+2lnx+2)+C (u=ln
2
x,
x
617. a) (u= sin (In x), dv=dx);
b) (u=cos(lnx), dv=dx);
eX ( ., . 2 ) (. k . "'d . . 2 1 2x
618. a) "5 Stil x-sm x+2 +C IS onstltll entltetslll
zatim dve parcijalne integracije);
b)
"'( 2 . 2) (. k . "'d' 2 1+cas2X)
"5 cos X-SlllLX+ +C IS OnstltIl entItet COS .
619. a) (u=ln(x'-I), dv=xdx);
620.
621.
I-x
(u=1n"-, dv=x
2
dx).
l+x
1 1 1 1
a) 6 (2x' + 3x' -1) In(x+ 1)- 9 x' -12 x' +6x+ C
(u=ln(x+l), dv=(x'+x)dx);
b) e"(x-l)+C.
e'X (a cos bx + b sin bx)
a) C;
e'x (asiobx-bcasbx)
b) a'+b' """-+C.
x
2
+1 1
622. (arctg x arctg x + 210g (x' + 1) + C;
x
3
x
2
1
b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C
3 18 162 .
282
x
623. (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x-
z
-3x-2ln (x' + 1)+ C.
624. Ako iskoristimo ideotitet
625.
1 1(1 l)d" I" ..
--_ ...._=- , atI mtegra se lzracunava na sledeCl
x
2
_a
1
2a x+a
oaein:
+C.
b) Iskaristiti ideotitet

1 1(1 1)
k'-x
2
2k k+x .
Primedba. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova
primena cesta.
Primedba. Da bismo izracunali integral oblika (a"" 0),
Jax +bx+c
oajpre trinom ax
2
+ bx + c svodimo oa konacni oblik:
ax' + bx+ c = a (x + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k,
2a 4a' 2a
gde je
4ac-b
2
b
k="""""--. Ako uveciemo smenu x+-=t, dx=dt
4a
2
2a
i dobijemo da je
1= =Ht/17;'
lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih
slucajeva:
1° b
2
-4ac>0, I
283
2'
2
b
2
-4ac=O +c·
, 2ax+b '
3' b
2
-4ac<0,
a) (smena x-3=2t).
b) = In I:=il + C (smena x-2 =t,
vidi zadatak pod a).
1
626. a) ---+C (smena x+3=t);
x+3
627.
628.
629.
630.
284
x+2
b) (smena x+2=3t).
(smena x-2=t);
2.J:i 2x+l 2 (1)2 3
b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2. +4'
lyG
(smena x+-=-t).
2 2
1 x+l
a) 2. arctg + C (smena x + 1 = 2t);
b) li= +C
(x-
3
) +9
1 .Jii
(smena x-
3
=-j'-z),
a) -In --- +C; 1 IX-51
4 x-I
b) arctg (2z-1) + c.
Primedba. Integral oblika za a>O, transformise
-Jax
2
+bx+c
631.
632.
se posle svodenja kvadratnog trinoma na
..jt2tk
2
. lb' f dt O· b'" I a za a < 0 na mtegra 0 hka ..... __ ... VI 0 hel mtegra a su
.Jk
2
-t
2
razmatrani u zadacima 583. pod a) i b).
a) f-( ..... . .JX2+X+ll+c
x+2. +4
1 .J3
(smena x+
2 2 '
b) = "':"lr = arcsin x 1 + C
(smena x-I = 4t).
a) Inlx+2+.Jx2+4xl+C;
b) arcsin (x-I) + c.
. 2x+3
a) arcsm .J17'" + C;
b)
633. a) (smena e"=z dati integral se
svodi na 630 a);
1 3·-sinx
b) C (smena sinx=.Jz svodi dati integral
.J3 3
na poznati).
634. a) -In Icos i 1+ C
svodi dati integral na poznati).
. 2+Inx
b) arcsm + C (smena In x = z).
(smena cos x = t
4.4. Iotegracija raciooaioih funkcija
635. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlom-
ke na slcde6i naem:
x+2 x+2 ABC
(1 )---- =.- + -- + ---- .
x
3
-2x
2
x
2
(x-2) X x
2
x-2
Ako se pomno;;'i poslednji identitet najmanjim zajednickim
,,2. (x- 2), dubija se
x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx
2
=(A + ClX2+(B-2A)x-2B,
Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz
odgavarajuce stepene promenljive x jednaki, dabija se sistem
A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2.
ResenjasistemasuA=-I, B=-t C=I.
Na osnovu identiteta (1) dabija se da je
f
--",+:!- dx= _J'dX -f+f-dx =_I+ ln lx-
2
1 + C.
x
3
_2x
2
X x-2 x x
b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x, = 1 i x
2
=-1
i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x
4
= - i. Radi toga
imamo identitet
2X2 A B Mx+N
(1) --=--_.+- +----
x4_1 x-I x+l x
2
+1'
Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se
identitet
2X2 = (A + B+ M) x
3
+(A + B+ N)x
2
+(A+ B- M) x +(A - B-N).
Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei
sistcrn
A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q
, 1
Resavanjem sistema nalazimo A=;, B= -2' 111=0 i N=1.
Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi
naein:
r 2x
2
._ dx --f 1--a:,"-=llnIX-J.I+aretgx+c.
jx4_1 2 x-I x+l Jx
2
+1 2 x+l
636. Posto je stepen brojioea veei od ,tepena imenioea i posto se izvrsi
deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 , tj,
286
637.
638.
639.
640.
x
3
+x
2
-16x+16 x+l
---'--'0--='-'-"-- = x + 5 +
x2-4x + 3 x
2
-4x -f- 3
Ako se poslednji razlomak
dobija se
transformise na parcijalne razlomke
x+l
(x-I) (x-3)
il,
x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).
Iz ovog identiteta sledi da je
A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.
Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill:
1= fXdX+5 r
dx
- Cd-"-+2f_dX = x
2
+
5x
+
In
(X-2)2 +c.
J' ]"x-l x-2 5 lx-II
_3
a) +x2+4x+ln(x-2)"+C;
b)
x
3
_
• 3
3-a-x+a aretg ;;+c.
a)
2 IX-21 2x-l
9
In
x+l - 6(x·';:-1)2+
C
;
-1(X-3)4 .
b) In +c.
r
yX
1 1 1
a) - In Ix -11- In (x
2
+ 1)+2 arctg x+ C;
2 4
b) In .. +c.
1 x
3
I
(x-I) (x+l)21
a) 1 IX-21 --"-+In - +C;
x-2 x+l
b)
3 I
x
-2Y
- +In( -- +c.
x-2 x /
287
641.
642.
643.
644.
645.
647.
288
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
+ C (x; +1)
1 1
-x
3
+ Ix
3
-11+C.
3 3
I
cx
3
(X-l)l·
In l'
x+
1 1 3
------ +- In (x
2
+ 1) + arclg x + C.
2(x-l) 2 2
-+···In··· -+c.
1 1 IX-II
x 2 x+l
3
(x- 2)TO
In -,--------, + C ;
xi> (x + 3)5
InIX+JI __ -:_+c.
2 x-I x-I
(
I A BX+C)
x
3
_1 = x-I + x
2
+x+l ;
4 2x-5
a) Inlx
2
-Sx+91+'--- arclg-=+C,
01 J"11
-f 2x-5_ dx+f 2dx ).
- x'-5x-9 x'-Sx+9 '
b) Inlx
2
+3x+61---_ arctg
4 2x+3 (r(2X+l)dX
.j!S "lIs J x'+3x+6
= L,j-::+6).
3 1 2x-l
649. a) iln (x' -x+ 1)+:;3arctg:;3 - + C;
2 1 ,
b) 0 In 13x - 11 + In ,2x + 11 + C.
j -
650.
x
2
+4 3 x 3 x
a) In 2 -:;i arct
g
:::;2+ C;
x
2
+4 1 x
b) In----- +-- arclg-+ C_
(X+1)2 2 2
651.
1 x
2
+ x"i2 + 1 r; . C ( k . ." .
a) -._.In ---------- ..- -- + v 2 arctg ------, + . Is -onstll! slo Je:
.,}2 x
2
-xJ"2+1 I-x
X4 + 1 =x
4
- 2,2+ 1--- 2x
2
= (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x
2
+ x,./2+ 1)
4 Ax+B Cx+D
(x
2
-x,;2+ 1)
. 1+x4 x'+x",/2+1 x
2
-xJ"2+1
2-x 2 1 . x
b) -----+In(x +2)----arctg----+ C.
4(x
2
+ 2) 4.;2
652. a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C;
b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C.
653.
x
a) 2x+ 2In
l
x
l
+arctg
i
+C;
b) x
3
-41n Ixl +In(x' + 1)+ C.
4.5. Odredeni integral
b
654. a) Neka je J(x) = k, (k E R), odredeni integral J k dx predstavlja po·
290
a
vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k, odseckom
[a, bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. 89). Ako se
izvrsi podcla segment a [a, bJ na n delova tackama
y
y=k
0
a
SI. 89
b "
I

(e
:
Ji-

b
X
a=xO<xl <x2< ... <xn=
=b.
aDda je na osnovu defi-
lllcije odredenog integ-
rala
Jkdx= lim 1: ,1x;= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X,+",+
n ...... <X)n=l n .... oo
a
+Xn-X
n
_,)
= lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).
n-oX> n-"co
Dakle, povrSina je k (b - a).
b) Podelimo segment [a, bJ na n jednakih delova i uzimamo da
su = Xi levi krajevi par-
y
x
b
SI. 90
b "
cijainih segmenata (sl 90).
Funkcija J(x) = x je ne-
prekidna nu segmentu
[a, bJ
b-a
,1x=--.
n
Primenam definicije ad-
redenog integrala dobi-
ju se:
JXdx= lim.1: lim (,1x(a+,1x)+,1x(a+2,1x)+,1x(a+
11-> co 1""1 w .... co
0+ 3,1x) + ... _I' ,1x (a -I' n ,1x»= lim (n a ,1x + ,1x
2
(l +2 + 3 + ... + n»

= lim (n +(b-a)2.
" ...... <Xl n n 2
(b-a)2 I
= lim a(b-a)+ 2 (I + )
n- <:c n
2ab-2a
2
+ b' -2ab + a
2
2 2
Primedba. lskoriscen je poznali identitet
n (n + 1)
1 +2+ 3+ .. . +n =--2--'
655. a) PodeIimo segment [a. bJ na n jednakih deIova; lada
b-·a
,1X=--. Za tacke uzecemo leve krajeve parcijalnih seg-
n
menuta (st 91).
y
o x
a
SI. 91
b "
S x'dx = lim .1: ,1x;
11->00 1""1
°
= lim (,1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ .. . +(a+n,1x)2)
11-.... 00
= lim (Jx(na
2
+2aJx(1+2+3+ . . . +n)+,1x2(12+2'+

291
= lim b-a(na2+2a .b-a .n(IlJ}) +
n ..... = n n 2
+ z n (n
= lim \(2+ 1)
n ..... = \ n 6 n) n
a;.
Primedha. lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirod-
n (n + 1)(2n + 1)
6
nih brojeva: 12 + 2' + Y + ... + n
'
a Q.': 0_=})E
b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" + .. . +e " )
o n ..... = n
a eIJ-l
= lim -", =(e"-1)limln(1 + h)"
/1-+ 00 n _
en-l
= e" -1 (smena: e;' -1 = h formula za zbir geometrijske
progrcsijc).
656. a)
"J' d li rr (. n . Zrr . n n )
SlllX X= m -- Slll +sm-------+ ... +SlD
707
o /1-' co n n n n
. n + 1 nn
510 7r
n 2n 2n
= lim ........ ----- =
11--+<:0 n . n
5lD-
2n
. (n n). n
n SID '2:+ 2n sm
2
= lim 2·--------·,-
/I"'" a:) 2n n
SlD--
2n
1
· n. 1 2
=2 1m cos
/1--<= 2n . n
lskoriscen je poznati identitet
SID
2n
n
2n
. n+ 1 . nx
sm--XSlD-
2 2
sin x+sin 2x+ . .. + sin nx=---
. X
5lll-
2
b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a, "],
ona je integrabiina na tom segmentu. Podelimo segment [a, b] na
n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina:
[a, a+Ax], [a+Ax, a+2Ax], ... [a+ (i-l)Ax. a+iLlxJ, ...
.,. [a+ (n-l)Ax, h], gde je Ax= b-". i b=a+nLlx.
n
Za tacku uzimamo, na primer, desne krajeve parcijalnih scgme-
nata, tj. (i=a+iL1x. Rimanova integralna suma Dve funkcije je
i= 1
= Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + ... +
+ cos (a + i .dx) + ... + cos (a + n.dx).
Ako iskoristimo pomati identitet da je
Ax-sin(a+
ili (. (.)'
(
.) 1 . ( 21 + 1 . 21-1 )
cos a+l.dx =---- sm a+--"Ax-sm a+·'·-Ax
2
. Ax 2 2'
sm
2
d
. Llx (. ( 3 ). .dx). 5
ta aJe 0'"=---' SID a+-.dx -sm(a+-- +sm(a+-.dx)-
2sinLl-x 2 2 2
2
. ( 3) . ( 211-1 ) . ( 2n-3 '\
-sm a+i.dx + ... +SlO Q+·"Z'·.dx -Sm a+2-.dxrr
+ sin (a +2n;1.dX )_ sin (a +211; 1)
Llx ('. ( .dx). ( LlX))
. Llx sm a+n.dx+i- -sm a+'
2
'
2sm-
2
=2 (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))·
2
Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo
Scosxdx= lim O'n=1im sint (SiO(b+.d")-sin(a+ .dx))
(
.d )"
a n->= h-+O L1x 2 2
2
= sin b-sin a.
293
657.
2 1
658. a) 24;
b) 93.
c)
5 ' 2
8
b) 40
659.
a) 3;
3 .
e
2
(e
4
_1)
660. a) e-e-
1
; b) --2----;
e
3
_1
c) -3'
661. a) 1; b) c) In 2 = 0,6931.
662. a) 0,5; b) 2.
3-/3
663. a)--3-; 1 b) O.
664. a) 2; b) :2+
0
.
n
c) 8'
666. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t .
. " .. I' d 1
294
Dl erencrran]cm na azuno x =2 duo
Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5.
Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein:
3 ,
f
If 1 u
4
1' 1 (2x-l)3= u
3
du=-·- =- (5
4
-3
4
)=68.
2 2 4 3 8
Smena 1 =Z daje x'dx= !dZ. Odredimo nove granice:
za x=O, Z= 1, za X= 1, z=3. Tada imamo:
1 3
J
"(2X
3
+ 1)4x'dx =_1 z'I3 (3' _1
5
)=
6 6 5 1 30 15
o 1
2t dt
668. a) Smena je eX -1 = t
2
, dx =--- nove gran ice su za x = °
t' + l'
t=O, za x=ln2, t=1. Tada je
b) 4-n (smenaje e'-I=t
2
).
2 n
669. a)15; b) 1'i;'
1
670. a) 31n2;
n
b)--.
12
671.
672.
672.
674.
a) lOln2 - 3,5 integracija u=lnx, dv=(3x+2)dx).
b) ° (u=ln(x+--/x
2
+1), dv=dx).
(
1 --/3) )3
a)n 4--9- +In :2;
a) In 2 - 0,5 (smena 1 + x
2
= t);
n 2
b) 18 (smena x=3t ).
8 2
a) C=3vC=3; b) C=e.
n
b) --1
2 .
675. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih
jednaCina:
sin (a
2
+ a) - sin a
2
= sin a
2a
2
+a a a a
..¢:> 2 cos ------- sin - - 2sin cos ..- = 0
2 2 2' 2
. a 2a
2
+ a Q
-= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0
a a
2
+a a
2
-<:::> sin -- sm ,----- sin -- = 0
2 2 2
_. _ ;;:;,-- _ -1 ±
-= Q-2kn v Q- ±'Y Lnn v Q--"- 2:-'-, (k, n, m E Z).
295
676.
677.
Ako se uzme uslov 2 a 3 skup resenja date jednacine je

a) 7n 3nll,,}
(2' 6 ' 2' 6 .
678. 0<a<4.
679. A=C=7, B= -6.
a
Z
680. a) x=l za a E (0,2] i x,=l, xz=log, 10g
z
4 za aE(l, + co).
681.
682.
683.
684.
296
U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu
u'-2ulog,a +4 log, -= u=2 v u =
b) x", = za a E(-CO, 0);
Xl =1 za a=O;
x
,z
=(2-a)±.,rs;; za a E (0, l)U(I, 2).
,,'
b) 3e
4
+1
a) 32;
16 .
n
Z
-8
a)--4; b) 3e-6.
" (pareijalna integraeija u=ln(1+x
3
), dv=dx).

1
Smenom t data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija
u

x
-f
1
1
1
1t - "
3 ¢> arccos u : = '3
685.
686.
687.
1 n
¢> arccos - arccos 1 =-
x 3
1 n
¢> arccos
3 x
-=x=2
7 (P
. . .. I' .. . d dt)
x = nmenl parcIJa nu mtegracIJu U = arCSlD t, V= .
t dt
x=O. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg t, dv= r="=)'
vI +t'
x=ln 8. (Smena e'-4=u
Z
).
688. x = 1. (Vidi resenje zadatka 684.) .
4.6. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine
ravnih figura
689. Figura ogranicena lukom para bole y = x
2
+ 2x i pravom y = 0
prikuzana je na slici 92.
Z
Povrsina figure je p=
o
y
SI. 92
690. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = - 3 i x = 3.
Trazena povrsina je prikazana na s1. 93. Kako su date parabolc
simetricne U odnosu nu Oy asu, dovoljno je odrediti povrsinu na
297
691.
segmentu [0, 3]. Zatim je udvostrucimo:
3
p=2fG X2+3)-G X
2
+1) dx=8.
o
o
-3
SI. 93
x
3
Data prava i data parabola seku se u tackama x = - 2 i x = 1
(s1. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2). Trazena povrSina Je
1
P= f (2 -_x
2
-X)dX=( 2x- = D-
-2
--(
y
2
x
SI. 94
692. Traiena povrsina (s1. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu
Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivoli-
nijskog trapeza OCB4, a zatim oduzme povrsina traugla 14B:
298
o 4
P=2 f dx+ 1 }+ f dx_3:?=1!-
_1 0
2
_.1.
2
SI.95
693. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. 96).
Tada je trazena povrsina
b 2
P=fXdy=f
2 3 -3 6
a -3
y
o
o
694. P = f (2x
3
+ 3x
2
+ 2) dx = 2.5.
-1
SI. 96
x
695. a) lednaCina kruga je x
2
+ y2=R2. Povrsina kruga se dobija kada
se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci:
299
R
P = 4 f dx.
o
Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik
Tt/2 n/2
2f' 2f 1+eos21 2
P=4R cos t dl=4R ····2 -dt=R n.
o 0
b) Analogno prethodnom primcru, povrsina elipse JC P=ahn
(jednaCina elipse je h
2
x
2
+ a'y' = a
2
b
2
).
696. p2
3
697. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy. Prava x=Ojc
vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl. 97). Trazena
pOYrSinu u funkciji parametra a je
,
p(O)=f1. dX =_ll' =l_l
x
2
x 1 a
1
1
Aka tada ------70, prema
a
tome
P= limP(a)= lim(1-
1
)=1,
11""'"00 a--+co a
a to znaCi da figura koja se
prostirc u beskonaCllosti iz-
mcdu ose Ox, luka krive
1 . . k' d
Y=---"-i 1 prave x=a Ima 'onacnu vre 110St.
x
698. P=36.
699. P= 18.
700. P =36.
701. P=4,5.
125
702. P=6-'
300
x
Q
51. 97
p_
64
703. - 3 .
704.
705.
16n r:;
P=-3 +4";j.

3
p=4n+v3
706. 3
707.
708.
709.
4n+.13
P=-6-'
16
P=·--ln27.
3
n 1
P=··_···.
2 3
710. P=e'+·e-'-2;::;S,524.
711. P=(a)=arctga, P= H!;;,P(a)=;.
7
712. P=3'
17
713. P=·ii·
714.
1
P = .. -In .. '.". 715.
3 2
716.
n
P=2'
717.
718. P=9.
719. P=O,S.
720. P=12.
721. P= 1,5.
'lfH
722.
723.
724.
725.
726.
727.
728.
729.
730.
731.
732.
733.
734.
735.
24 8
P=--------"'1410.
inS 91n3 '
P=4-31n 3",0,7042.
p=l
3'
P=4,2S.
P=4,S.
2
P=10
3
·
P=4.
P = ab (2.13 -In (2 + fi».
P=m
2
1n3.
10
P=n+
3
·
8n 10.13
P=3+-T-'
P=4,S.
122
P = 2 f(2-x
2
-x
3
) dx= 2 --.
o· 15
. 3
P=5 arcslll
S
-41n2.
736. P=O,S.
r;. 9
737. P= 6y 2-
2
1n3.
738.
4. P 4
PI=2n+
3
, 2=6n-
3
·
739.
16n 4fi. 32n 4.j3
PI 1
3 3 3 3'
740. P=ln2.
302
741. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata, simetriean
je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak bes-
konacno, 00.)
742.
4
P=3'
743. P=13,S.
744. P=2,25.
745.
3 .
746. P=5.
747. P=8.
748.
9n
P=4- 3.
749. a) Funkcijaje definisana za x#5, nule su x=l i x=4, y_=l za
x=3, Ymin=9 za x=7, asimptote x=5 i y=x.
15
b) P=2-4In4.
750. a) Definisana je za x#8, nule su x=7 i x=4, Ym"" = 1 za x=6 i
Ymin=9 za x=10, asimptote su y=x-3 i x=8.
15
b) P=2-4In4.
751. a) Definisana je za svako x# -1, nule su x= 1 i x=4.
9 r- 1 /lO
Y-=4 za x= -l-y 10, Ymin= -4 za X= -1 +, 10, horizontal-
na asimptota x = 1, prevojne tacke za x = 0 i x = ± 2.j3.
b) P=51n2-3.
303
752. a) Definisana je za x", -1, nule su x = - 3 i x = 1, Ym" = 9, za
x= 1, = 1 za X= - 3, asimptate su X= -1 i y=x+6;
15
b) P=2-4In4.
2
753. P(a)= f(
1
Za a= 1,
754, Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije,
2(,-p) . 16
P(p)=2 f ..j2p;; dx=-,}p(r-p)3 .
o 3
Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0
r Od d •. r
=r=pv
p
=4' gavara ruga reseoJe p= 4'
755. Resenje jednaCine
x
f ,}4;
o
Trazcna secica sadrzi tacku M (9, 6), jednaCina seCicc je y =
4.7. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine
rotacionih tela
756. Lik prikazan na s1. 98 rotira aka ase Ox. Zapremina nastalag teia je
304
4
Vx=nf (4X_X
2
)2 dx =
o
4
= nf (16x
2
-8x
3
+X4) dx =
o
=16'--2x
4
+- =' n
x
3
x514 512
3 5 0 15 .
y
x
SI. 98
759.
760. Lik prikazan na s1. 99 rotira aka ase Oy. Zapremina tela kaje
nastaje je
lIn
V=nfx
2
dy=nf e"dy= (e
2
·-1).
o 0 2
y
x
SI. 99
761. a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotaci-
jam pravaugaanika OABC (sl. 100) aka ase Oy. lednacina prave
AB je x = R, pa je zapremina valjka
II 11
V=nf x
2
dy=nf R2 dy=R2nH.
o 0
y
y
y
r
c
'"
B
I'
---
H
-0 r -
X
"-
/A
SI. 100 SI. 101 SL 102
A
b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB
lsI. 101) oko ose Oy. lednacina prave AB je
+ y = 1, pa je zapremina konusa
R H
(. y\, R
2
nH
V=nij{2 .1- ...... )
\ 11 . 3
c) zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom
pravouglog trapeza AOBC (s1. 102) sa paralelnim straniearna R i r
i visinorn II. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. 0) i B (r, H),
jednacina prave AB .Ie
r-R

Zapremina zarublJene kupe je
II
'!. 2 f(r-R \' nH, 2
V=nJ x dy=n "",y+R) dy= (R-+Rr+r).
o \IJ / 3
o
( '
lsmena --------- y,' R=_i:",l.
fJ
4nR2
762. a) V=
3
"
(V=2nJ (R2_x
2
)dx.
306
o
b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka
ABC oko ose Ox. Zapremina loptinog odsecka je
R R
V=n S y
2
dx=n f (R2_X2)dx.
R-h R--h
VA
/ I
YA I
I
c
I
/'
..

r.
I /'
:g
/'
\ \ \ B
D
"
I 0
)(
a
h \

\
,
\
I,
• I
S1. lU3 SI. 1(1.j
I
Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1. 103) obrascu za
zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik
V= h; (3p2 + h2), jer je h (3R -h) = h (2R - h)+ hR
p2+h
2
3p2+h2
=p2+
2
- =--Z--, jer je h(2R-h)=p',
c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB,A,
(sl. 104) oko ose Ox. Zapremina loptinog sloja je
V=nxOr(R2_x2) dx =n (R2X_:".J)IXo +h
Xo \. 3 Xo
nh 22 .... 22 22
=3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11)
= n3
h
(3 (R2 -X5)+ 3 (R
2
,,(xo+ W + h
2
))= n3
h
(3pi + 3ph 11
2
),
gdeje a
763. V= a
2
pn.
4
b) V =··ab
2
n
'3 .
765. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. 105. Njegova zapremi-
na Je
'I
b
6 \1. 0 l\f.1 "
x
7 ';' _ _ \

SI. lOS 81. 106
307
21l b
221l
8ab
2
n
V=2nS y
Z
dx=2n
2
S(xZ-aZ)dx=-,,-.
Il a a 3
b). Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl. 106; njegova zapre-
illlTIaJe
b 8a
z
bn
y
o
766. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz
dobijamo y-b= ±,jrz _xi.
YI = b + #=;2 je jednacina
gornjeg polukruga, a
y = b - ";;:'=-:;.'- jednacina
donjeg polukruga (sl. 107).
Tra.zena zapremina je
a
V=nS (yi-yDdx=
-a
a
=4nbS ,jrz_xzdx.
-a
Ako izvrsimo smenu X = r sin t
dobijamo nove gran ice integ-
racije
n. n
x=.-a, t= -21 x=a, t=2'
pa Je

z ____ Z
V=4n b S ";;:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr
z
b S
n
2
x
Z
=2nr
z
b S (1+eos2t)dt

Z
"
=2n
2
rz b.
63n
767. V=-5-'
V=76n
768. 15 .
308
-Z
Z
SL 107
x
'"
T
l
I 769.
V=19n
j
6 .
770.
V= 40n
3 .
771.
3n
V=10'
772.
19n
V=24 .
572n
773.
V=---,- .
105
774.
352n
V=Ts'
775. V=ln 2X.
776.
V=512n.
15
777.
a
3
"
V=(j'
778. V=19,2n.
779.
V= 16n.
315
780.
n
V=30'
781.
3)-
782. V=16n.
783.
8n
V=3'
309
76
784. V=-n.
3
3
785. V=-n,
10
o
786. a) 17= lim rr S e
2x
dx = "2 ;
a ..... - tt) tl
3
787. V=8n2,
16n a
3
788.
789. 1).
3
1
b) V=rrS 1n
2
ydy=n,
o
790. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx
o
n
3(I+COS2X l+cos4x )
=rr! dx
n
(
sin 2x sin 4x sin 3x . )13
=rr 0

44n
791. V=15'
a
3
rr
794. V=-
12
310
32n
c) V=3'
795. a) y=x;
796. V=24n,
b) V= 16n
3 '
797. a) x+2y-8=O;
b) V= 36n,
798. V= 18n,
799. NG,6) V.:Vi=2:3,
, 4rr
b) I
3
801. V=4n.
S04. V=n(I+21n 12
\ 5 4 3
805. V=n (1
311
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
luka krive
806. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne
funkcije dobija se
2x+2yy'=0 ili y'= _c".
y
Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice:
dx= JJ:: dx=
o 0 0
,

[
' ,x rrr
r arCSln --;: 0 = -2--·
o
Obim kruznice s=2rn.
807. IzjednaCine date parabole y'=x, Duzina luka na osnovu formule
(1) je
808.
809.
810.
312
+1 1n (x+./;Z+1)[v'3 =
o 2 2 0
' v'4 + 1n (./3 + .)4
2 2 2
=./3 + 1n(j3 + 2)-0,5 .
"= S v'1+4;:' dx=xv'!+4;:'2 + 1 In (2x+-Jl +4x
2
)[2 =
2 0 2 0
=2./17 + + 1n(4+./i7).
1
y-Z
Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = -, .
x
3
Prema tome, duiina luku cetvrtine astroide je
1
l
i
i
=f X3+.
y
3 d -
x-
o x"j
y
o
SI. 108
Odatle dobijamo dU7inu astroide s= 6a (s1. 108).
811. s=v2 + In (1 +v2).
812. s=I+0,5(ln3-1n2).
814. Cikloida je data u parametarskom obliku:
y'=d: =asint.
Primenom obrasca (2) dobija se:
a
s = Y Jai(i= cos t )2'+ a
2
dt = 2a Y dt = 8a
00
2
Y
o
Sl. lU9
x
(s1. 109) .
x
313
1
815. 5=ln 3--.
2
. I-x d' d" 1 k
Kako Je y'=- ta a Je UZlDa u
2yx
816.
s= JFG7J dx=
o 0 0
=( =2y'3.
1 r
817. s=2:ln(y5+2).
818.
o + 17 1 r; r;;:;
s=--- -+-In(2+y 5)(4+ y l;).
2 4
819. Kako je, za x=o Y= 1 i za y=O
tad a je d uzina krive

x = 1 (31. 110), a y' = --.j;-
1(---1\T-1
1 '-)1 __ ) +
s= JJH-(J:;;I.y __4 dx.
o 0
za x=O t= -1. za x=1
t = 1 ; duZina luka je
s=/l- f 0
2
+
i
·dt= In(t+,;Tl:l)I
'
, =
/ __ _
=2- y2+ln (y2+1».
y
x
820. 5=2.
S1. 110
314
821.
823.
4.9. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi
Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x
2
+ y2 = R2 iznad x-ase ako
ase Ox.
Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere:
Px=2n I dx=2nR I dx=4nR2.
-R -R
824. I' a) p
x
=2n(b
2
+
a
:. arCSine) (e=
b) P =2n(b
2
+iJ.2 ln !2l!).
y 3e 1- e
2' a) M=2rnH;' b) M=rns; c) M=ns(R+r).
825. Primenom obrasca (1) dobija se
P
x
=2n f,jl +cos
2
",. sinx dx.
o
826.
Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx; za x=O t= La za X=1C
-1
t= -1; pa je P
x
=2n f .J1+t
2
dt=
1
+
P
x 0+1
(Smcna = t, zatim na dobiveni integral primcni parci-
jalnu intcgraciju ild.)
12 2
827. P,,=S- na .
3407-2
Px=-··-9-- n.
828.
315
62n
829. PX =3'
830. p,=2n(1 +
831.
'j
SI. 111
3
x
3
Za 0,;;;x,;;;31uk krive je
Odatle je
. ,x+l
Izvod Y = ifx ' pa se
primenom formule (1) dobija
da je povrsina povrsi
f
l r x+1
P
x
=2n 3(3-x)yx. dx=3n.
o
832. P
x
=48n.
833.
2n «2 )" ")
P
X
=-3- a+p '-p' .
56
834, P=-- n.
3 .
b) P (" + -J3)
x-J33 4'
4.10. Primena integrala u prirodnim nankama
836. Na osnovu pretpostavke, imamo da je
f(t) = 3t' + 2t-l, t, =0, t, = 10. Primenom formule (1) dobija se
10 1'0
da je s= f (3t
2
+2t-1)dt=(t
3
+t
2
-t) = 10
3
+ 10
2
-10= 1090 m.
o 0
5
837. s= J(6t
2
+4)dt=270 m.
o
316
1
I
I
I
. ,
\
,
i
I
4
838. s= J(9t
2
- 8t) dt= 83 m.
3
2
839. s= J(2t-l- 8t-
2
)dt=7 rn .
840. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja.
V=0=12t-3t
2
=0=t=0 Vt=4. Primeoorn obrasca (1)
4
s= j{12t-3t
2
)dt=32 rn.
o
3
841. a) s= j(24t-6t
2
)dt=54 m;
o
3
b) s= S(24t-6t
2
)dt=22 m;
2
4
c) s= ](24t--6t')dt=64 rn.
o
5 5
842. 8=8, -8
2
= ](6t
2
-I-2t)dt- ](4t+ 5)dl.=275-75=200 rn.
o °
843. 900 m.
844. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O=
39,2-9,8t=0=t=4 s. Primenom formule (1) nalazirno da je
4
s= J(39,2-9,8t)dt=78,4 rn.
o
845. Posta je x = 0,01 m. za F = 10 N, zamenam u (3):
10= k· O,Ol.."k = 1000 N/m. Zamenam u isti obrazac dobija se
F=IOOOx, tj.f(x)= lOOOx. Traieni fad je
0,04
A= S 1000x dx=O,8 J.
o
846. Primenom abrasca (2) imamo da je
0,25 x21o.25 25
25 = S kx dx = k- = 0,00125 k; odalde je k=- = 20 000 (N/m).
o 2 0 0,00125
0,1 x210"
Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--- =100 J.
o 2 0
847. A =21,6 J.

V GLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG
I DRUGOG REDA
5.1. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
848. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·dd
y
. Aka
. x
se razdvoje promenljive, prethodna jednaCina postaje
Vdy

1 + y2
Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti
integral date jednacine:
f
Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x
2
-=
1 + y' 2 2 2
In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'.
849. a) ";:';-y1y= C; b) y1y3=3#+C.
850. a) y+l=C(x-!);
85l. a) x-2=CeY;
852. a) 2";:'; - arctg y = C;
853. a)
b) y=C\/1+x
2

1 1 y
b)
x y x
b) arcsin y + F"::-;:' = c.
b) y+a=Cslnx.
854. Primedba. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobi-
ja se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova.
318
Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x
2
+ C. Iz pocet-
nih uslova x = - 2 i y = 4 dohija se da je C = _12, pa je partikuiarno
resenje
y2 =x
2
+ 12.
855. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik
ds
-=-tgtdt.
s
Posle lntegracije dobija se
In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t.
Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8.
3 '
Dakle, trazcilo partikularno rescnje je
s=8cost.
857. x2_y2+4y-2x=O.
858. y = In (xy) + x.
859. 3 cos' x + cos
2
X cos' Y = 1.
860 ) N k
. d . b' ds 2·
• a e a Je s put, ta a Je rZllla v=d;. pa je ds= (2t ·1· 3t ) dt.
Partikularno rescnje je s = t
3
+ t
2
+ 4;
b) s=2t
2
-2t
3
+6.
861. a) y=2x
2
-3x·-5;
862. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' =
2cos
2
g
Eliminacijom konstante C iz date I izvodne jednaCine dobija se
··f .. I . d" , 10
01 erenCIJa na JC naClflU Y = .
SIll X
863.
, xy(l + y')
y = '"---;"---.
l+xL.
319
864. Primedba 1. Kriva koja sece sve krive datog skupa, pod konstan-
tnim uglom, naziva se izogonalna trajektorija.
320
Primedba 2. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije
pray (90 stepem), onda se trajektorija naziva ortogonalna. Koefiei-
jenti pravea tangente krive y i trajektorije y; zadovoljavaju uslov
normalnosti y I =
y,
Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. Aka se
eliminise a, dobija se
y 2
y x
Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa
1 db"
--" 0 IJa se
y
difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija
1 2
ili
yy' x
xdx
ydy=-Z'
Opsti integral ove jednacine je
Xl i.?
4 +2=C.
Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup
elipsa Cije su poluose a = 2C, b = C viz (s1. 112).
x
St 112
!
!
865. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica
x'+ y'= Cy.
866. x
2
+ ny2 = C.
867. xy= C.
868. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O), a R kolicina ncras-
padnutog uraDa 1] trenutku t. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl
I
'· r • •• k' '" . dR
pronlen .llve rUDkcIJC, oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod .----. Na osnovu
dt
dR
pretpostavke imamo dt = - kR. Znak rrJ.uus pokazujc da jc R
d
. . , . \. .. . dR O· ., . .
opa uJuca IUn ';'CIJa, paJe -'dr.-< ,Jcr JC 1\:>0 1 R>O. RazdvajanJcnl
.... dR I d I?
promenlJlvc Imamo ------" = {, -,[¢:>In R = kt + In C<::>ln -
R C
R
=
Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana, 1z pocetnih
uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p;J konacP'J dobijU1110
daje R=R(le-
L
'_
5.2. llmnogene diferencijahu": jednacine- prvog reda
869. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik
(1)
I'
v' = 1-+-:'
. X
Neka je y = ux, gde je i 1-1 nova funkcija ad x. Posle diferencira-
nja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferenci-
jaluc jednaCinc u' x = 1, koja razdvaja promenljivc:
dx "dx
I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex.
x JX
Aka sc uzme U obm- smena, opste resenjc date jednaciuc je
y=xlnCx.
y---
b) arctg -- = In C ';X2 _ .. y2.
X
r------ y
870. a) v' x' + y2 arctg- = C;
x
,.
b) xex=C.

871. a) y=Ce Y;
872. a) tet=C;
873. a) y=Cx+2Inx
874. x
3
+ y3 = c.
875. y2 +x
2
ln Cx=O.
x
876.
y=x-J;;Cx'
877. (2x-y)2=4x.
x-y
878. xe
y
=l.
1 1
879. y=·-x
2
-2'
2
880. y=xe
1
-
x
,
(x #0);
b) sin 2' = Cx.
x
5.3. Linea rna diferencijalna jednaCina
881. a) Aka primenirno farrnulu (2), dobija se op,ti integral date di-
ferencijalne jednacine:
y = ej2dX(C - J (- 3 e-
pdx
) dx=
= e
2x
(C + 3) J e-
2x
dx = e
2x
( C e-
2x
) = C e
2x
_l.5;
b) y=Ce"_. 1.
x'
x
2
C
882. a) Y=-4 +-2;
x
b) y=l+Ce 2
(x+l)4 ( 2
883. Y=-i-+C x+l) .
322
884. y=2+C(1-x2).
885. Y = (x + C) sin x.
886. s = sin t + C cos t.
887. Y= -1+C(x+x2).
889.
+Ce-
sinx
.
891. y = sin x+ cos x.
892. y=2x+
893. Y = x
3
e".
5.4. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia
897. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')', ako se uvede
smenn y I = p, tad a je y" = p "
Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda:
p'=1-2x,
odakle je p = J (1-2x) dx = x_x
2
+ C,.
Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p, tuda jc
y'=x-x
2
+ C,=Y= S (x-x
2
+ C,)dx
x
2
x
3
Y= 2-3-+C,x+C,.
323
,
899.
1 3 5
900. )'=.x +6x- L
. 6
901. s = 2 t
3
+ 20 t + 2.
904. y= -x
4
+4x
2
906. y=x
4
·-4x
2
+3.
908. y=C
1
cos aX-i-C
2
sin ax.
909. a) y=C1cos2x+C
1
sin2x;
a) y=C\C3x+C2C-Jx;
c) y=C
1
e
x
+C
2
e-
x
,
913. a) y=e
3X
(C,+C
2
x);
914. a) y = eX (C, cos 2x + C
2
sin 2xl;
b) y=C!cos3x+C
1
sin3x.
b) y = e- 2x (C, cos/3 x + C
2
sin.J3 xl.
915. a) y=e
3
X(C,cos2x+Csin2x); b) y=C,,,-2X+C
2
e
h
916. a) y = C, eX + C
2
e
3X
; b) Y = eX (C, cos x + C
2
sin xl.
324
VI GLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijadje
917. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata
skupa A je
Vi = 4·3 = 12 (tj. njih je 12); one suo
12 21 31 41
13 23 32 42
14 24 34 43.
Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie
4 •
V 3=4·3 ·2=24; one suo
123 213 312 412
124 214 314 413
132 231 321 421
134 234 324 423
142 241 341 432
143 243 342 432
918.
919. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. 113.
2

,<:]4
n
Si. 113


.

.
"'n_1
920. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije
druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. Njihov braj je

To su slede6i brojevi: 11, 12, 13, 14, 21,22,23,24, 31,32,33,34,
41, 42 .. 43, 44.
921. ·6=3024.
922.
923. 630.
924. 205.
925. 15.
926. Elemcnti skupa M su: 2, 3, 5, 7, II. Broj trazenih brojeva je 20.
927. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2, 3, 5, 7,17; a broj trazenih brojcva je
5 5
V
, (5-3)!
928. = 30' = 24 300 000.
929. 2· Vl = 480.
930. Vj=5'= 125.
931. Neka Sll trazcni cetvorocifreni brojevi N 4, pctocifreni brojcvi N 5 i
sestocifrcni N 6' .c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 = 300, pc-
tocifreni N
s
= = 600 i sestociJreni N(, = - = 600. Broj
svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!- 600 + 600 = 1500 (oduzeti
su brojcvi koji poCinju Dulonl).
932. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I, dvocifreni N" trocifreni
N), cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5; a OV1 rasporedi ad datih
brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je:
326

=6
3
_6
2
= 180. i
Ns= 6 480.
Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775
(oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom).
933. Na osnovu pretpostavke, imamo jednacinu
vn lTn+Z
'-12 ' ,
koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n
2
- 51 n + 14 = O. Rezultat: /J = 7.
934. a) x=20; b) X= 9.
935. a) x=57; b) x=6.
936. a) x=10; b) x=20.
937. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini
(x2-3x)(x2-3x+2)=1680. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kva-
dratnnjednacinu t
2
-2t-1680=0. Rezultatje x=8 .•
938. X= 15.
939. n=6.
940. X= 12.
941. Vf+ V;=62.
942. Vi, = 3
'2
= 531441.
943. a) 3'=2187;
b) 3"2'=31104.
945. n·vl=72o.
946. 18· n = 1080.
6.2. Permutacije
947. P(4)=4!=24.
948. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom).
949. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn:
abed haed eahd dab,
a b deb a dee a d b d a e b
a c b d b cad c had d b a e
a c d b bed a c b dad b e Q
a d h e h d ace d a h d e a h
a deb b d C Qed bad c b Q.
327
Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114.
C d C d
J2<::::; C /=:::::d C
/ b d d
c<=::: 0< c<=::d
b
Q

c

Q
d ;
b
0
b d b c
ca
:

b
/. Q C
d DC::::::: C


b

b
Q 0
51. 114
95U. Sve pcrmutacije datog skupa E su:
123; 132; 213; 231; 312; 321.
Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa
E-->E, tj.
(
123) 1123) (123\ (123\ (123) ('123)
123 , (132, 213), \231), 312, 321 .
951. a) 7! = 5 040; b) 5'=120; c) 4' =24.
a) 5' = 120 ; b) 5!·4!=2080.
953. al b)
Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5
cifara:
328
5 = 5+ 0+0+0+0,
5=3+ I + ] +0+0;
5=1+1+1+1+1.
5=4+ I +0+0 +0,
5=2+ 2+ 1 +0+0)
5=3+2+0+0+0,
5=2+1+1+H·O i
1.; svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih
rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih
oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom:
!: + + +1;) =
= 70. Dakle, 70 brojeva.
a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene
od elemenata skupa S, koje nc pocinju nul om. Posto 4' =24
permutacija poCinje nulom, anda je broj petocifrenih prirod-
nih brojcva:
b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa:
° i ima ih 4!=24;
2 i ima ih 4!=24;
4 i ima ih 4! = 24.
Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji
pocinju 0, i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12, pa je broj pamib pctocif-
renih brojeva 24 + 24 + 24 12 = 60.
956. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se
= 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0).
b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0,2 i 4, pa je:
(4!+4! jc broj permuta-
cija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0).
957. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa
E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih
podskupoya skupa E: E, = {1, 2, 3,4, 5); E, = {a, 2, 3,4. 5);
E,={O, 1, 3. 4. 5}; E,={O, 1.2.4. 5}; Es={O, 1.2,3, 5} i
. E,= {a. 1,2, 3, 4J.
Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3, it brojevi
deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv
sa 3. Zakljucujemo da jedino skupovi E, i E, sadrie takve cifre,
Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa
El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih
ima 4! + 4' =48. Analogno, pennutacije od elemenata skupa E4
dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0, 2 i 4; ali permuta-
cije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi,
pa ih treba oduzcti. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je
2 (4! _. 3!) = 36. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je
4! + 4' + 4! -I- 2 (4! 3!) = 108.
958. 4!-;.4!+4!-3'=66.
959. a) 402600;
960. al
n
(n+l)!'
962. a) (n - 2)(n 3);
bl10302;

b)- .
k!
b)
c) 5.
1
b) 963.
a) ..
11(11-·1)(11--2)'
964. a) n=7; b) x=5.
965. a) x=3; b) y=6.
966. a) I1E{3, 4,5,6,7,8, 9};
b) xE{I1/nEN An:;'12}.
967. a) YE{l, 2, 3, 4};
b) mE{m!! < 1O}.
968. a) nkl000=nE{n!nEN An<6};
b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}.
969. i= 18.
970. ;= 4 625.
971, ;=1163.
972. ;=58.
973. milan.
974, uspeb.
975. a b b c h Q b c cab b
abc b b a a b c b a b
a ebb b b a c ebb Q.
b b c a
b c a b
b c b a
8!
978. a) = 280'
4! '3! '
8'
b) --.: ...- = 186·
5! '2! '
330
8!
c) = 56.
5!' 3!
9! 8!
979. a)
4! '3! '
b) -- = 560'
3' '2!' 3! '
7
c) ',3', ,=210.
2. . 2.
980. ; = 99262.
981. smederevo.
8!
= 560; a
2
bc
3
ba.
3! ·2! . 3!
984. jamajka.
985. ; = 357208.
986. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina
P(n) 0.1 11! 1 2
.. ----. =·n + =0=
}'(11+2) 3 (11+2)! 30 -
III = 4 n
2
= -7. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka.
987. 11 = 6.
988. Primeni matematicku indukciju.
6.3. Kombinacije
989.
°1
a
2
a
3
a
2
°3
a
4
a, a
2
Q
4
°2
a
3
as
a, a
2
as a
2
a
4
as
a ,
°3
a
4
a,
Q
3
as
0,
Q
4
as
990. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. klase od 12 clemenata:
'10)
CF=( ; =495.
991 C
lS ('15\ 10'
• 2 = 2)= ).
331
992. C F = 220.
993. a) Cl- 5 = 5 (oduzet je broj stranica pelougla);
b) CF--12=54; cJ qO-20=170;
l1{n-l) n{n-3)
d) C!i - n = -----.. --- - n = --------.
2 2
995. - 6 . 3 = 202 ravni.
996.
997. a) C5 + Ci + + = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2
3
podskupova.
C5 odgovara praznom skupu, je podskup svakog slmpa;
ci odreduje broj jednoclauih podskupova;
odreduje broj dvoclanih podskupova itd.
b) + C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=2
4
podskupova;
c) c1\+ Cl + cl + Ch + C; = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2'
podskupova;
d) c8+Q+ q+q+q+q+ =26 podskupova.
'198. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc:
Co + -1-" + ... + = 2" podskupova,
999. 45 pravih.
1000. 120.
100 l. I"j"' C;" = 13 160 160.
(10)' (15) "JI0') (15) (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127.
1 )_. 1 \ 4 '\ 2; 3 + 3) 2 ,4 1 5
Hl03. 21 uCcsnik.
W{)S. a) x = 3 V x = 14;
b) 11= 5.
n = 5.
H){)7. 11 = 5.
1008. a) n = 5;
1009.11= 10.
HllO. x=3.
1011. x=2.
·1012. a) (12, 5);
b) X= 5.
b) (16,6); c) (5, 2); d) (7, 5);
1013. a) nO'{5, 6. 7}; b) nE{nln=7, 8, Y .... };
c) 1<"<10;
d) 11>11; c) 2<;n<::10.
1014.k=6, 11=15.
1015. Treba uociti kombinacije 5. klasc od elemenata skupa
{a. h. c. d. eJ. g. h. i,J. k, I}. Rczuiwt aeghk.
1016. i=54.
1017. x=23.
1018.x=8.
1019. II = 8 (videti resonje zadatka. 787).
(
") (II \ (n \ (. n ) . d'
1020 Kako je =\ \.= .)= . odavde 1Illamo aJe
" 8 \12) n-8 12

Ak . k . . t'! ru ,-,. T,',Ii= C',:! . I'll:) ; prctpostavka, 1 .t.. 0 se IS "onstl pozna -1 OOl Zil... _ . . ..
dobija se da je

,_. (Il\. <.
i,! = ')J. P"stu Ie, .' =L.j. Lad:J. Je
Ie)'" ., \/,) , .
k! = 6=k= 3. (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) = 24=(n-4) (n
2
+ Ii + 6) =
3/
=O<:::>n=4.
1022. n=5, x=3.
1023.k=4, n=6.
333
1024. k=3, n=6.
1025. Aka so (;:) razvijc, dobija sc da je
(
,,) n(11-1)(11-:-2) ... (n-k+ 1)
k = -
Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se
( :) = n_(I1_-=l) (n - 2 .:(11-- ":t:D . \: ::: : =
= ,,(n_-:-1)(n- 2). . (11-:- k+ 1)J11-:-k)(n - k -1) ... 3 2·1
I.:!(n-k)!
n!
k!(n-k)!
Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva
razlomka:
(;:) = 11 (n-T '(I; . =
=n n ). Kraj dokaza.
1·2·3, . . (n-k) n-I.:
= =k)! G +
Il! 11-1.:+1+1.:
----------- --------
(k-l)!(n--k)! k(n-k+l)
= k("-=l)! (n _ k)! = kiDl = (n : 1 )-
1027. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin:
(
11)' (11) ( n ) _(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ ,,+2
\k + k+1 + k-1 -j k - 1.:+1)+ k)- 1-:+1 -C
H1
·
1028. Analogno prcthodnom zadatku.
334
1029. Aoalogoa 1027. zadatku.
1030. Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu
5(n+1)! 6n! 2n!
,- - ='-------'--'--/\ -----,-,---' =
k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)!
Sn!
-----=
(k-1)!(n-k+1)!
=6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I.:+ 1)= 5k (k + 1).
Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je
n=31.:-1. Rezultat k=3, n=8.
1031. k=2, n=5.
1032.1.:=3, n=6.
1033. k=3, n=7.
6.4. BiuOInni obrazac
1035. a) 243 + 810x+ 1080x
2
+ nOx
3
+ 240x
4
+ 32x' ;
h) 64x
4
+160x
3
+600x
2
+1000x+625.
1036. a) x' + 5x
3
-1- lOx + 10,,-1 + 5x-
3
+ x-";
b) (x
2
+ (x- 3))4 = x
B
+4x 7 - 6x
6
- 32x' + 91x
4
+54x
2
-108x+ 81.
1038. a) 0,88584; b) 85,76666; c) 1,03043.
1040. Op,ti clan datag bin am a ima oblik 7;+1 = (12) X
'2
-
3k

Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je k)
12-- 3k= O-=k = 4.
1041. Opsti Clan datog binama se maze napisati U obliku
(
11.\ / 1\11-'( ')" Ill)
7;+ 1= \ k ) (x
3
) \x
2
= (k x 3 2,
335·
Ovai Clan sadr7j x
5
ako i sarno aka je
"
ll-k k .
_ .. ---. + .. = 5=k = 8.
3 2
(
11 \. ., " . 1 •. 5
Dakle, T, = ,8) x' = 165 X' sadrzl x sa 1Z OZlOcem .
1042. T,=G)=84
(
16')( "(. ')8
1043. T,= ,8 •. :) ,X
2
=128700
8
x-
4
n(/1·-1) 0 lil'" l'1'adaJ'e
1044. lz jednacinc"i-' = 1 5, S e 1 da JC n = J.
(
1'\ (1 \'2 (15) (_1)12 -3
T,3= (9X)15-12. '''73''') = 3 (9X)3 . ('l.;:)6 =455x .
..... \ V _.x
1045. n=15,
1046. T, = 84.
(
13\ (13) .
1047. ,6)=.7 =1716.
1048. x, =2 V "2= - 5.
H149. 16 xf:·'.
Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil;: a) (! = 1, h = 1; b) a = 1, h = -1.
]052.11=5, x=2 i y=3.
In\ ("11\ . /U)'\
HlS3. C,+2C,13C,l .. . +nC,=t., )+2 ,).+5; }J+ ... Tnl n
\.1/ 1.. \ / \'
"'IE
_ ((n-l) (n-l) (n-l)' ("-1))_ '2"-1
-11 0 + 1 + 2 + .. + 11-.1 -11 .
. , ,
(Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2".)
1054. Co+2C,+3C
2
+ ... +(11+1)C,,=
= Co+(1 + 1) C, +(1 +2) C,+ ... +(11+ 1) C" =
=(Co+C, + C, + ... + C")+(C, +2C,+ 3C
3
+ ... +I1C")=
= + ... + (;:) + G)+2 (;)+ 3 C)+··+ 11 C))
=2"+n .2
0
-
1
=':(11+2) ·2
n
-
1
. (Iskorisceno je da je zbir binomnih
kaeficijenata 2" iz zadatka 1051, a dokaz leao u prethodnom za,
datkn.)
1055. C, +(3-1) C, + (4-1) C" + ... + (n-1) C" =
=c\ + 3C]-C
J
+4C
4
-C
S
+1"1 Cn-C
u
=
=(C, +2C2 + 3C3 +4C" + .. . +Ii C,,)·_(C,,+ C, + C, +C
3
+ . .. +
+ Cu)+ Co= 11 '2l!-l 2f1 + 1 = 2
n
-
1
2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo
u prcthodnom zadatku.)
1056. Co+ C, +2C, + C2 +4C,+ C
J
+6C
3
+ .. . +2nC" + C,,=
=(C,,+ C, + C,-j- ... + C,,)+2 (C, +2C
2
+ 3C, + ... +nC,,)=
=2"+ 2 "n· 2
11
-
1
= (n + 1)2
11
.
1057. 3C,+7C,+l1C,+ .. . +(4n-l)C,,=
=4C,·-C, + 8C2 ,,·C, + 12C,·" C, +411 C" ". C" =
=4(C, +2C,+3C, + ... + nC"J-(C
lI
+ C, + C,+ . .. + C,,)+ C,,=
=4n2
1l
-
1
-2
11
+ 1 =n ·2
n
+ 1_211+ 1 =(211-1) '2
fJ
+ 1.
105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik
_1 _ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ ... + (n'I.1)_11=
" + 1 \ 0 1 2 ) \,11 + 1 )
=....1:"'(2,,+1_1).
,,+1
1.059. +(-l)nCn +(-1)IIC
u
=
C, + C, + ... (- we")" C (C
I
-2C
2
+ 3C,+ ... +
·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati U obliku
n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4 ". [I--!--1
= . .:.... \i n -+:1_ (n-
r
lll1 +(I1.±I)(n
H
I1,-=l) - .. + ( -1)"'\ =
n+l"l 1·2 12·3 )
= _.1._.( -t n +
,,-+1\ \ 0
\ /11+1'\ (11+1') (n+l\
"I . ,-I +1 3 ,+ ... +
/\1/\2/\ )
(
n+l) \ 1
+(-1)" +1 j=';-,
V!+l/ ,/
(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir
kocficijenta na neparn.irn mestima je
1
-=-·2" = 2048<::>n = 12.
2
Rescnje je 7H = - 264a
3
h
7

106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binom-
nih Sil 2'>: i 2
X
+ 3, pa je na osnoyu pretposiavke
:zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je
(
\ ('\x-6/ .",
17 = . x ) I 1 ( 3 )'. a sedmi od kraja je
\6/\ / \. I
Njihov kolicnik je
.'c-12
T7: T; =
338
Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina:
x- 1 ",-_12 x -12
OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___
o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:
(X
lo
,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X
210
,x+3 = 10
5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = --
1
=x= 10 V x=_"c_-=
100J!O'
"
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:
(
6\ 3. / '.3 lo,x+7
3) (.,rx )'o,;jl \;y;:) =200=20.'(,;,;+1) = 200
(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4
x = 10 V x =0.0001.
1066. a) n=16; b)x=2vx=1.
1067.x=10Vo:=10 5
1068. n= 14 V n=7.
1069. a) n=8; bl 1; =X4;
1
HI? O. x = 1000 V x = --/-=c .
" 10
1071. n=9, /(=3, T4,=B4x.
1.072. n= 12. k=8. '9=495.
1073. n=7, k=3, T4-=35a
5

1074. n=5. k=3, T4=-Sa
2
35x
7;=
8
1
7;=, .....
256x
2
.
1075 Primeni binomni obrazac na sledeci naem
(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9) (1:) (x')k-'(_,,31'=
\
k k r '
/9' (k\ .
\
1\' \ (_1', ... 2k+,
1
'1) /'"
\ {) \.:..
339
1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2,
k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.
1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx
2
; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243;
b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx
5
1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 = .
Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti
racionalni; njibov braj jc 26.
T
. 'I . ,(12) 1 . 4
1080. n cana, 1 to: x-v; 6 x- 1 X.
1081. a) n=7; b) x=() V -<=2.
1082. n = 10. k = 3. T; = 7290.
1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se
(
12) B_-Zk
1k= x 3
k-l
(
12\
7k+I= }X 3 .
k,
Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem
6-2k 8-21£ (12\ 6.=-21, (12)
2·--····=---· 1\ )x 3 -- X 3 =30.
3 3 k, J<-1
Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu
jednacinu 2(.q?)Z-11 Njena resenja su
x=+v':i V x=+5 I,
- 4 - v ..
1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva
zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito
1
••• mogu u
grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je
C1 + C1 +C3+ .. + ..
=2"-1.
1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C
Ako se pock od identiteta:
(x+ It= Cox"+ + C
2
+ ... +
(1+xt=Co ...
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f'-
J
ent n ,. bl' . ' . oe ICI
uz x u raZVIJenom 0 lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi
stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je
(CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C .
i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi
koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. -
(CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + = C;;".
1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a drugog sa . t '
d
. l' . - Q
3
1 reec e• sa
ata Jednukost postaje '"
1 1 2
(1) ---+ ___ .= ____ _
1
Qz a
4
Q3'
+- 1+-- 1+-
a
1
Q
3
a
2
Na osnovu pretpostavke dobija se da je
n-k Q
4
n-k-2
a
,
- (:) =k+l'
Q
3
_ C:z) n-k+l
Qz -
Zamenom u jednakost (I) dobija so da je
2(k+2) 2(k+2)
. n + i- =
1087. (42+ 1)'7 =4217 +cn
4216
+ + .. -1- 42+
=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi G) su celio
Dakle, pri deljenju broja 43
'7
sa 6, ostatak je 1.
l.Al
1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:
G) i
(
k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+ 1) (k+ 1)\.
\ 0 \ 1 2 \k-l) k k+ 1
Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je
(
k+1Y _( k )2 _(k(k-::l»)2 =
k-l/ \k-2 2 \ 2
=.1 J,:2 «k + 1)2 _ (I: - 1)2) = k" sto je trebaio dokazati.
4
1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati
postupno na sledeCi nacin:
11'°_1 =(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 10
8
+ ... +
(
10) 10 (10) ,
+ 9 + 10 -, =
= 100(10
8
+cnW ... +1)=
= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa 100.
1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:
23"-1 =(22+ 1)"-1
22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1
=22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l
° 1 \n-! !
=22·p (PEN).
1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).
342
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
Neka je OJ
1
pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na
gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll
"
wJ.
1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo
WI pojava kocke sa jednOln tackom;
(j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6 pojava stranc kocke sa sest tacaka.
Prostor (skup) elementarnih dogadaja je
,o={w
1
• ill
2
• ill
3
• (1)4' (J)s, (J)6}'
1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee
klase ad elemenata "" k2 • "3' k" "" tj.
Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k
,
. "3' Ie,). (k
,
• 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5))
c) B= {(h
,
. 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'
1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje.
va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke,
a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36
elemenata, i to su:
11 12 13 14 15 16
21 22 23 24 25 26
31 32 33 34 35 36
41 42 43 44 45 46
51 52 53 54 55 56
61 62 63 64 65 66;
343
b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»);
c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.
1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se
realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva
dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa
skupovima.
a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)};
B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}.
A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}.
Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se
realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva
dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa
skupovima.
b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}.
Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so
realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A
naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

A
Ihrmlf
Sl. 115
1098. A ={"'" "'3' "'s}·
ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od
onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i
dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (sra-
firani deo na s1. 116).
SI. 116
344
Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika
C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6.
1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B
B A
SI. 117
1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno
aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:
A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo)
=(AA)' B (asocijativni zakoo)
= \J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.
1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A
2
, A
3
• ••• , A, cine potpun sistem
dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda
i ako se medu sobom iskljucuju, tj.
A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n.
a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je
A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se
A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B
=A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc.
e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.
1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:
X

=X£2=B
=X=B
=X=B.
345
1108. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)=
=(B +B (C + + C)= (B +BO) (B + C)=
=B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC;
bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl=
=A+AO=A;
c) B.
1109. a) Ako se oz.naci pojava grba na gomjoj strani sa G, a pojava
pisma na gomjoj strani sa P, tada je Q= {P, G;;
bJ Q={PP. PG, GP, GG};
c) Q= {PI. P2, P3, P4, P5, P6, Gl, G2. G3, G4, G5. (6);
dJ Q= {ll. 12, 13, ... 64, 65, 66} (broj elcmcntarnih dogadaja
u Q je V,6 = 6
2
= 36 ) ;
e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6
3
=216, tj.
= {Ill, 112, 113, ... 666} .
1110. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa
ponavljanjem od 6 elemenata druge klase, t,i.
n = = 6' = 36. Medu 36 mogucih, povoljnib da zbir cifara bude
8 Sil (2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2), tj. m=5. imiena
•. P( ) m 5
verovatnocaJc A, =-=-.
n 36
1111.n=Ci8=e2)=153, m=3·7=21, P(A)=O,098.
, 2
1112, P(A)=
1113. P(A)= 512 =0,512 .
1000
1115. P(A)=0,371 .
1116. n 10!
3! ·2! '2!
151200, m=l, peA)
346
151200
8
In 7. P (A) = 500 = 0,016.
1
1118. P(A)=48 =0,0208.
1119. al P(A)=0,4375;
1120. P (A)
120 .
b) P (B)= 0,325.
1121. Broj svih sestoclfrenih brojeva, ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je
10
6
, odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa
ponavljanjcITl. Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite
cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju
varijacija od 10 elemeoata seste klase, tj. 10·9·8·7·6·5. Prema
tome, verovatnoca je
10·9,8·7·6·5
P(A)=
1122. P(A)=
28
lL3. P(A)=- =_.- =01474.
190 '
1126, peA) : P(B)=3 : 2.
1127. P (A) = 0,00025 .
1128. P(A)=O,02 .
1
H29. P (A) =. = 0 00138 .
6! '
347
(D . (!) .
1132. P(A)= "" 0,0408.
G) . G) 14
1133. P (A)=-C8
2
)'=99,,"0,141414.
1i34. I1=Vlo=lO. 9=90, m=l, peA) 0,01111.
1135. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0,1.
1136. Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda
348
Cl . Cis 35
P(B)=-cIo--=76'
Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je
1'(C)= CL C;S = G) =
qo 38
Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je
5
C3 3 1
l' (D)= do = 20 =114
3
Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je
35 5 1 137
1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228'
Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A
dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni, dogadaj A da
nijedan nije standard an. Zato je
1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).
Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je
- Ci
5
91
P = 228'
, _ 91 137
Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 - l' (A) = 1 .. -
228 228
1137. Sa slike 118. proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati
kao unija dogadaja AB, AB i AE koji se medu sobom iskljucuju:
m A+B=AB+AB+AB
Takode je i
(3) A=AE+AB
(4) B=AB+AB.
Primenom aksiomc 3 na
obrazac (2) dobija se
l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). SI. 118
Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) , dobija se
l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) - l' (/113) =
=1' (A)+ P (B)- P (AB),
cin1c je dokaz zavrsen.
Primcdha. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju, tada se obrazac (1)
svodi nll aksiomu 3.
i 138. Neb je A + 13 = D , tada se na osnovu (1) dobija
P (DI C) =1'(D)+ P (C)- P (DC) = l' (A + B)+ l' (C)- 1'«(A + B)C) =
=1' (A) + l' (13)- P (AB) + P (C)- l' (AC -I- BC) =
349
=P (A) + P (B) + P (C) - l' (AB)-(p CIC)+ P (BC)- P (AC) (BC)) =
=p (AJ + P (13)-1 P (C) - P (AB)- P (AC)-- P (BC)+ P (ABC),
jer je (AC){BC) = ABC.
20 18 30 18 7
H39. P (A -I- B) = l' (A) -I- P (B)- P (AB)=-- + ---.. -- =-.
90 9 90 90 15
4
1140. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9'
! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-- P (AB)=0,82.
1142. P (A + B Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C)- P (AB)-- P (AC)- P (BC)+

1143. a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju, anda je BA = B . T aria je
_ 1

4
b) Aka je A o;;B, tada jc B=A + BA, pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)=
_ . 1 1 1
=P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6;
c) Posto je B = AB + AB. pri cemu se dogadaj AB i A13 medu·
sobno iskljucuju, imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) =
113
=
2 8 8
U44. a) P (A) = 1-l' (A) = 0,67;
b) P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O,8;
c) Dogadaj AB je nemoguc, jer je AB = f/J, pa je i P (AB) = 0;
d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B, ondaje
P (AB)= P (/['-;--13) = 1·-P (A +B)= 1-0,88 =0,12.
n45. a) P (AB)= P l' P2; b) P (AB)= (1 - p,)(l- P2);
d) P(AB)=(1-P,)P2;
350
c) P (AB)= PI (l pz);
e) P(A+B)=l-P(X+.-B)=l-P(/!·B)=l-P(A). P(li)=
= 1-(1-p,)(1- [12);
1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . P(13)= 1-P,' Pz-
1146. a) Verovatnoca du neb dogadaj A nastupi n puta
prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je:
P(A·A·A ... A)=P(A)·P(A)·p(A) ... p(A)=(P(A»)".
b) Suprotna verovatnoca dogadaja .1. je
P(A)= I-P(A),
pa je verovatnoca da dogauaj A ne n.lstupi II puta
(P (A»)" = (1- P (A))".
c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. realizovati bar jedanput
u n pokusaja OZnaCilTIO sa p, rada je
p= l-(l-P (AW.
Primedba. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n
pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE
dvaput iii triput itd. ili 11 pUW.
1147. Do
c
gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5, a njegava vcrovat-
noea
1
1'(A)=(,.
Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je
2 / 1 \" / 1 \" 2 (5)" 1 5.
3=1-V-li)=V-i5) =1-
3
"""6 =3=nlo
g
6=-1O
g
3
0,47712
'1=-
, 0,77815-·0,69897 '
Dakle, potrebno je baciti (, pUla kockc da bi so pojavio jerianput
o
broj 5 sa verovatnocom :.
o
log (1- 0,5) O,69H97 -1 ." ..
1148. bacanja,
10)1 1 - !
0\ 6)
1
Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 36'
Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe
kocke poj.u vi isti braj 4, je
/ 1 \ 11
.
1z uslova du je verovatnoca 0,5 slecii da je
351
0,5 = 1 OU= n=]og
Dakle, treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0,5.
1150. P (A + B) = 0,25.
USI. P (A + B) = J PiA + B)= 1 (A) + P P (AB)) = 0,333.
1152,1'(A+B+C)=0,5898.
1153, l' C·1 + B)= l' (A) + l' P (AB) = 0,6203.
H54, Bela i erna iIi dye erne.
H55. l' (AB)=1' (A) . 1'(B)=l. 1 =1_.
3 4 12
8 7
HS6. P (ABl=P(A) . l' ,(Bb -- . -- =04242
. . . ., 12 11 ' .
US7. 1'(9+9.7)=1'(9)-1-1'<').7)=_4 + 8.1 =7
36 9 6 27'
U58. l' (A B) = P (A) . l' (B) = 0,56.
115<), a) l' (ABC)=P(A) . P(B)· P(C)=0,9· 0,8·0,85=0,612.
b) 13 C')=
1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O,997.
I j \ 10 1
H60. P(A1 ·/12·
A
3··· A10)=U) =](;2.4",,0.001.
1161. PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0,8S),=O,003375.
1162. P (A) = 1 P ()j 1 /1, A,) = 1 -- O,ti' = 0,784.
1163. P (A) = 1 (.4
1
A2 A3)= 1 = 0,936.
(
'" OJ
,),)"=" .
. . .. \,6 216
1165. a) P (A) = 0,6698; b) )=0,3302.
352
1166. a)
b)
P (A)= (1 =0,88
10
=0,2785;
(
-) 10
P A = 1 =0,7215;
c) P(B)=0,12'0.
2
1168. a) P (A) = 1'i;
1
d) P(ABCl=2Z'
28
b) P(B)=33;
1169. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4, 8, 16, 32, 64; za broj 3 su 9, 27,
81; stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2; stepeni
osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3; za 25 je 5, za 36 jc 6, za
49 je 7 i za 100 je 10. Verovalnoca je
12
P(A)= 100=0.12.
1170.
8
1173. a) P (A) = 1000=0,008;
96
b) P (B) = iO(10=0,096;
384
c) P(C)=i(lOO=0,384.
353
500
1174. P(A)=2000=O.25.
1175. Primedba. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G, pri
cemu giG mogu biti duzi, povrSine iii tela). Eksperiment se sa-
StOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. Vero-
vatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9
(g c G) je:
(1 )
P (A) mcr"-JI.
mera G
Aka se primeni definicija (1) na
s1. 119 dobija se da je Dr------,o;:---",,;n-.-
trazena verovatnoca
C
a
2
, 2
P(1)=2=0,5.
a
. n
1176. P(A)=4'
G
A
Q
2
Q

B
SI.119
1177. a) Kako je povdina kruga n, a povrsina kvadrata 4 (s1. 120) lra-
icoa vcrovatnoca je
o
354
4-n n
P(A)=-4-= 1- 4;
(si 121);
S!. 120
0) P(A)=O.
2
y
x o x
2
SI. 121
n
il7S. P (.11)=(;.
H79. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe, a sa y trenulak
dolaska druge asobe, anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo
1
Ix-yl ",},
Na slici 122 srafirana je oblast r{. verovatnoca jednaka jc
5
P(A)=Ci
y
(
x
Sl. 122
USO. Oblast,G Cine ,ve tacke (x, y), u ravn! xO y. Cije koordinate
zaGOVOJ.!uvaJu neJednakost x + y < a (s1. 123).
Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstrui-
sat! trougao, dobijaju se iz teoreme:
»Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«. Odavde sledi:
a
x+ y>a-x-v=>x+ v>--
. . 2'
a
x + (a-,·-x- v» V=>J! <-
". 2'
Q
.-----.----
Y Q -x- Y
o
x
Q 0
'2
S1. 123
355
Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0,25.
1181. P (A) = 0,413.
1182. P (A) = 0,417.
1183. Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks.
Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) = ~ .
Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive, verovatnoca P (A) =0,5.
Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7..aj srediSta tetive, verovatnoca je
P(A)=O,25. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati
»slucajno izabrati tetivu«. To su u stvari tri razliCita zadatku.
1184. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea
jeste
B = {(5, I), (5, 2), (5, 3), (5, 4), (5, 5), (5, 6), (1, 5), (2, 5), (3, 5), (4, 5).
(5, 5), (6, 5)}.
Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je
A={(5, 2), (2, 5)}.
" , . 0(£1) 2 1
Trazcnu vcrovatnoca JC 1. =12="6"
II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A, pod uslovom (pretpos-
tavkom) da se dogadaj B vee realizovao, naziva se uslovna
verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom
(1 )
dd peA B)
P (A/B) = .................. .
P (B) .
U datom primeru primcnom (1) imamo
2
_.
36 1
P (A/ B) = 12 = '6 .
36
1185. Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3, 6}.
356
Dogadaj B: broj je paran: B = {2, 4, 6l.
Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se
1
6 1
P (A/B) = 3 =3'
6
1186. I naCin: P (A/B) = G) =3.
c:) 91'
II naCin: P (ABC)=P (A) . P A(B) . P AB(C) = ~ .. <1. .. ~
15 14 13
2
-
91'
1187. Broj lampi proizvedenih u pogonu P .. 32. ·1000= 300
l' 100 ..
ih
. 10
pravn u pogonu P, ill1a TOO'300=30 lampi.
Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je
30
P(A)=Tooo=O,003.
B
.. 'h I . . . 15 70000
roJ nelspravlll ampllZ P Je --"--,=105
2 100 100 .
135
P(B)=Tooo=O,135.
Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je
0,03 30 2
P (A/B) =0,135 =135=9'
Neis-
1188. Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· .. . +II)
(sl. 124) 1 2 "
Hn
Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se
A=A H, +AII
z
+AH3 + .. . +AH".
Odavde, za verovatnocu dogadaja A se dobija:
P(A)=P(AH, )+P(AH 2)+ P(AH ,)+ .. . +P(AH"l.
Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca, imarno da je
P(A)=P(H,)P
H
(A)+P(fIz)'P
H
(A)+P(H
3
)'P
H
(£1)+ ... +
P(H")P
ll
Vl).
"
Kraj dokaza.
Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovat-
Doce.
1189. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A, proiz.
vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis·
pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H
3
·
Tada je
20 40. 40
P(H')=jOO=0,2; P(Hz)=j06=OA , P(H3)=100=OA.
Dalje je PH (A)=O.Ol, Pll (A)=0,02 i Pll (A)=0,04.
, 2 3
Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se
P(A)=P(H,) 1'111 (£1)+ l' (H
2
)Ff/, (A)+P(H3)'P 1/,(£1)=
=0,2 '0,01 +0,4'0,02 +0,4' 0,04 =0,026.
1090. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina, a
dogadaj H " H 2' H3 iIi. hipoteze da je izraden u I, II, III ili IV
fabriei. Tada je
P(H )=2.Q()-=0 125' P(H
'4000" z4000'
Dalje je
1'111 (.4)=0,20, PH, (A)=0,25, 1'1/] (A)=0,30 i PI/4(A)=0,1O.
Trazena verovatnoca je
l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/, (A)+ P (H,) PI/, (£1)+
+ P (H 4) 1'1/1 (A)
=0,125 '0,20 +0,2625 + 0,25 +0,1375 '0,30 + 0,475·0,10 =
=0,025 + 0,066 + 0,041 +0,048= 0,179.
1191. P (A) = 0,2 '0,03 +0,3' 0,08 +0,3 '0,06 +0,2 ·0,05 =0,058.
1192. Odgovarajucc verovalnoce su:
250 ) 525 6
P(H')=2oo(5=0,175; P(Hz =:2006=0,225;
275 950
P (H3 )=2000 = 0,1375; P (H4) = 2000=0.475.
358
Dobija se da je trazena verovatnoca
P (£1)= 0,175 ·0,15 + 0,2625 ·0,30 .j. 0,1375 ·0,20 + 0,475 ·0,1 = 0,1725.
1193. P (A) = P (H ,). Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0,5·0,9 +0,5' 0,8 =0,85.
\ 9 19 1 18
1194. P(A)=P(H . P (A)+P(fI ).1' (A)=--'--+ ..... =09.
L II, Z 11, 10 21 10 21 '
15 1 24 1 6 1 43
1195. P(A)=--· +_.-+-. =-
20 3 30 3 10 3 60'
1196. P(A)=0,4'0,9+0,35 '0,8+0,25 '0,7=0,815.
1197. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se
P (H.)= P(H,A)
A , P(A)'
Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo
P (H,) P
II
, (A)
PA (lI,) = ----p(A:j- .
Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je
P(H,) PI! (A)
P
A
(II.) = __ 'c .. ________ .----------.--
, P(H,) Pu,(A)+P(H
z
) Pf/,(A)+ . . . +P(H") P",,(A),
Kraj dokaza.
Primedba 1. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao
Bajesova formula.
1198. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica. Imamo dye hi-
poteze: H 1 da je izabrana prva posuda, II 2 - da je il.abrana
druga posuda. Tadajc i p([-[2)=1 daje
2 2
izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH a veroval-
1 14
, d ,. - k I' . d 4
noea a Je rzvuecna ema 'ug lea lZ ruge posude PI' (A) = -'.
" 14
Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a, na osnovu (F),
1 6 1 4 5
P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4'
359
a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude, na os-
novu formu!e (B):
1 3
P(II l)'P N1(A) 2.'7 3
P A (H ,) = ---'-P(A)- = -5- ="5'
14
b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude:
1 2
P (II 2)' P /I (A) 2.' 7 2
PA (H2 ) P(A)·L=S="5
.-
14
1199. Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta. Imamo dye
hipoteze: HI - predmet proizveden u prvom automatu i H 2 -
predmet proizveden u drugom automatu. Kako je proizvodnja u
prvom automatu dva puta veca, tada je
2 1
P(H, )=",aP(II2 )=3'
Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizve-
den u prvom automatu je P II (A) = 0,6, a da je proizveden u
1
drugom P II (A) = 0,84.
2
Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta:
P (A) = P (Il,)' P "1 (A) + P (H 2)' P ",tA) =
2 1
=- . 06 + ... 084 = 0 68 .
3 ' 3' ,
Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i
2
P (II 1)' P ,,(A) :3' 0.6 10
PA (H
,
)= PtA) 1 =-67;8=i7=0,588.
1 1 1
1200. a) P(A)=,,' 0,75+'3' 0,85+ 3.0.05=0,55;
1 1
- . 075 -3 . 0,85
3 '
b) P
A
(H')=-055-=0,45, P
A
(H
z
)=-0-SS-=0,52,
1
" ·0.05
P A (H 3)= 0,55 0,03.
360
25 5
-0 __ ,
100 100 25
1201. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4 -46-2- = 69 ;
100 '100 +100'100+ 100 'ioo
28 16
PA (H2 )=69' PA (H3 )=69'
1202. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu
posudu), II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posu-
du) koja je bela. Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea.
Tada je
1 2
P(II 1 )='3' a P(H2)=".
Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu. ako je
premestena cma kuglica, je
1
P]f,(A)=7'
Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u, ako je premes-
ten a kug!ica bila bela, je
2
PH (A)=-.
2 7
Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugli-
ea bila erna je
1 1
P(II 1)_: Pill (A) 3 7
=-_._ ..... =
P(H
,
)P",(A)+P(H2)P
HZ
(A)
3 7 3 7
1
21 1
=_· .. ······=· .. =02.
1 4 5 '
21 + 21
1203. Imamo tri hipoteze: HI' H
2
, H
3
, tj. daje izv!acenje iz prve, druge,
odnosno treee posude. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena
kugliea. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue, pa je
Daljeje
361
1204. Primedba. Verovatnoca slozenog dogadaja, koji se sastoji u tome
da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta, sa
verovatnocom p (0 <P < 1), a ne realizuje k puta, odreduje se
po formuli
(1) p"cp (k)= (;;) l ,,".', gue je q=l-p.
Kako je n=8, k=5, p=0,6, q= primenom formule (1),
P 8(5) = G} (0,6)5 . (0.41' '" 0,28.
1205. P 4(7)=(:) OJ ·GY ",0,256.
(
100) (1)'00"48 (1)48 (100)
1206. P48 (100)= 48 2 2 = 48 r'oo.
(
100) (1)53 (100) (1)52 (2)48
1207. P(47 iIi 48)= 47 :3 + 48 3 '3 .
1208. a) P,(2)=G) '0,52
2
,0,48
3
",0,299;
b) P(A)=G) '1
5
+G) q4 p·l G)p2
q
3 +G) p3
q
2 +
(
5\ (5\
+ \4)p4q+ 5)P'=
=0,48' + 5 '0,52' 0,48
4
+ 10 .0,52
2
.0,48
3
+ 10 .0,52
3
'0,48
2
+
+ 5 ·0,524. 0,48 + 0,52' = 0,942.
1209. Primedba 1. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X
je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridru-
zujemo odgovarajucu vcrovatnocll.
362
Primedba 2. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslika-
vanJe.
X=(XI
P, pz
X,,)'
P"
(p, +P2+" .+p,,=l).
Primedba 3. Zakon raspodele moze se prikazati kao skup urede-
nih parm'a {(Xi' p,) i= 1, 2 ... n} ili graficki (s1. 125).
'; P
I
!p,
I •

if'
I •
Xi.
X,
Xi X
3
X
4
SI.125
Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta, iIi 1 put ili
o puta. Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2,
x
2
= 1 i X3 =0. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli
su:
Pz(2)=G)(D
2
=0,25;
P2(0)=G) 0)' =0.25.
Zakon raspodelc je:
X=( 2
0,25
1
0,5
1210. Analogno prethodnom primcru dobija se
0
0,064
1 2 3)
0,288 0,432 0,216'
2
15
-----
216
10)
75 ] 25
216 216 .
363
1212. X=O
1 2

3 3

8 8
8 .
1213. p,=I-(P, +P2)=0,45.
1214.{,\[ '7 (
3 4
X).
2 3
-
36 36 36
1215. X = 0.g32
P (x = 2) = (1-0,8)0,8 =0,16; P (x = 3) =(1-0,8)2·0,8 =0,032;
P(x =4)= 1--(0,8 + 0,16+ 0,032) =0,008.
1216. Napomena. Ako je X diskrctna slucujna promenljiva, a njena ras-
podela verovatnoca jednaka je:
(
Xl X2 x, ... x,,) 1)
X= (P, +P2+P3+" .+1',,= ,
PI Pz P3'" Pn
onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom
,
(A) M(X)=X,p, +X
2
pZ+X
3
P3+" .+x"p,,= L Xipi'
i= 1
Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc
M (X)=3 ·0,1 + 5 ·0,6+ 2 '0,3=0,3 + 3,0+0,6=3,9.
1217. M (X) = 2,6.
121S, Slucajna velicina X, broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu
uzima vrednost Xi =1 i x
2
=O sa verovatnocama PI =p i
P2 = q = I - p. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je
M (X)= 1· p+O 'q= p.
Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja, u
jednom ogledu, jcdnako je verovatnoci dogadaja.
1219. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno
jednu vrednost C sa verovatnocom p, tad a je
M(C)=C·!=c.
364
1220. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce
X_(Xl x2 ••• x,,)
PI P2'" Pn
Zakon raspodele slucajne velicine CX je
CX=(CXl CX
2
'·· Cx,,).
P, P2' .. p"
Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je
M(CX)= CX,P, + CX
2
P2 + ... + CX"p"
= C(x, P, +x
2
Pz + .. . +x"p,,)= CM (X),
1221. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode·
Ie verovatnoca:
X=(;: ;J Y=G: ;,:).
Zakon rasp odele slucajne veliCine XY:
Xy=(X1Yl X2Y, x,Yz X2Y2)
PIP' pzp' PIP" PZpfl'
Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY:
M (XY)=X,y, ' P, P' +X
2
y, ' P2P' + X, Y2 . P, P" +x
2
YzpzP"
= Y,P'(X,P, +X
2
P2)+ YzP" (X,P, +X
2
P2)
=(X,P, +X
2
P2) (Y,P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).
1222. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele:
i Y=G:
aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce
nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon ras-
podele
x+y=(Xl+Yl X
,
+Y2 x 2 -I'Y, X2+Y2),
Pl1 P12 P21 P22
gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce. Matematicko
ocekivanje veliCine X + Yje
M(X + Y) = (x, + Y2) Pll +(x, + Y2) P'2 +(x
2
+ .v,) P21 +(x
2
+ Y2)P22
=x, (Pll + P12)+ x
2
(P21 + 1'22) + Y, (P 11 + P2,) +
+ Yz (P,2 + P22)'
Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj, koji se sastoji u tome da
promenljiva X uzme vrednost X, (verovatnoca tog dogadaja je
P,), povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y
uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po
365
teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka JC Pl1 + P12)
Odakle sledi da je Pll + P'2 = P"
Analogno, slcdi da je
P21 +P22=P2' Pll +P21=P; i
Tada formula (1) postaje
M(X + Y)=(X , P, +Y2P;)
=M(Xl+M(Y).
obratno.
Primedba. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veli-
Cina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka:
M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl
=M(XJ+M(Y)+M(Z).
1223. a) M (XY)= 1,53; b) M(X+Y)=2,65.
1 2
3 3
8 8
3 4

.. ' 8 8 8 8 '
8 .
5 6 7 8 9 10 11 12\
( 2
"'5 X - \ 1
2 3 4 5 6 5 4 3 2
3
1
6)-
. ..; -
-.-
36 36 36 36 36 36 36 36 36 36
M(X)=7.
Primedha 1. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovo-
ljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0,5.
U zadatk u 1225, gde je raspodela verovatnoca simetricna, rncdija-
naMe=7.
Primcdha 2. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcaj-
ne promenljive X. U zadatku 1225 Mo=7.
Primedba 3. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<.i, kac sto je
u zadatk u 1225 M (X). Me i M 0 se poklapaju.
Primedha 4. Matematicko ocekivanje, medijana i rrlOJu karukteri-
su centar rasturanja.
-: 226. Primedba
X=(X
1
\1'1
1. Disperzija slucajne promcnljivc
366
naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne
promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja:
(1) D (X)= M(x;- M(X)), =(x , - M(X))2 1', +(x
2
-M (X))' P2 +
,
+ ... +(x,-M(X))2 p,= E (x;_M(X))2p;:
i=l
Primedba 2. Pozitivan kvadratni koren iz disperzije
(2) "x=.iD(X)
naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja
vrednosti slucajno promenljive X oko m:.ltcmatlckog oeekivanja,
izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc
promenlji ve.
Primedha 3. Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporc-
divati, uvedena je relativna Inera rasturuuja:
(3)
koja se zove koeficijent korclacijc .
Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je
M(X)=2. 0,1+3·0.6+5·0,3 =3.5.
Zakon raspodele slucajne velicine X
2
:
X2_( 4 9 25').
- 0,1 0.6 0.3
Matematicka ocekivanje M(X2) je
M(X2)=4' 0.1 +9,0,6+25,0,3=13.3.
1 razena disperzija jc
D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13,3 - 3.5
2
= 1.05.
I227. Podima od definicije disperzije:
, ,
D(X)= E (x,-M(X)j2p;= E (xi'-2x;M(X)+(M(X))"p;=
i""" 1 i= 1
, , ,
= E xi' p;-2M(X) E x;p; + (M(XW E 1';.
j= 1 i= 1 i= 1
, ,
"
Posto je E P;= 1, E x;p;=M(X) L xt Pi=.!1-1(){2),
i= 1 i= 1 i= 1
dobija sc da je
D(X) = M(X2)_(M(X)j2.
367
1228. X = 0 ! l l D ;
1111111
M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+
4
'6+
5
'6+
6
' 6 6,21=35'
1111111
M(X')= 1 '6 + 4 ' 6 + 9 ' (; + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS,17;
D(X)= M(X')-(M(X»' = 3,82,
1229. D(X)=67,6404,
1230. a) D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O;
b) D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX - CM(X»' =
=M(C'(X - M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X);
c) D(X + Y) = M(X + Y)' - (M(X + Y))' =
=M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 =
=M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' - 2M X, M(y)-(M(Y»'
= (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -. (M(Y»' = D(X) + D(Y);
d) D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)=
=D(X)+D(Y)+D(Z);
e) D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X);
f) D(X - Y)=D(X +( - Y»=D(X)+D(·· Y)=
=D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y).
1231. a) Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se:
D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5, jer je D(C)=O;
b) D(2X) = 2
2
D(X)=4 ,5=20 (D(CX»=C'D(X);
c) D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45,
1232. M(X)= C '0,5+( - C) , O,S =0,
M(X')=O,5' C'+0,5' (C')=C',
D(X) = M(X')- (M(X)' = c' - 0' = C',
1233. lz formule D(X) = M(X')-(M(.X»' dobija se da je
M(X')=0,24+ lP=2,2.
Tako je P, = 0.6 , tada je p, = 1-0,6 = 0,4.
Iz sistema
0,6x, +O,4x,=I,4 /\
dobijasedaje x,=1 x
2
=2 (X
2
>x, ),paje
X =
1234.x, =2, x,=3.
1235. X=( 2
0,1
3
0,6
7.2, Matematicka statistika
1236. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli:
r""--r-' ...... .-.--- -.-.... -.. .
Oceoe iz Skupljanje Frekvencije Relativne
.. podataka _ .. _/,_' ___ 1
X, =1
III /, =3
.. ...
f.. =0.10
• . _-+-.. _ ... _ ...... -
x,=2
HII I f,=6 f.., =0,20
x;=3
IIII /3= 10 .r;, =0,33
..
x
4
=4
HlI II f4=7 f.. = 0,23

IIII
f.. =0,13
,
..---
x,=5
................ _-+--
Ukupno n=30 1
Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni
tackama (x" /,), tj, (1, 3), (2, 6), (3, 10), (4, 7), (5, 4) i prikazan
je na s1. 126,
'r
j
j
Xi.
2 3 4 5
SL 126
Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se
niOdalna vreonos[ iIi, kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). U ovom
slueaju Mo=3.
1.237. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela rela-
tivnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn, 51. 127.
1238. >'=4,75.
1239. K;oeg.81.
1240. G=27.
1241. H"" 5,77.
SL 127
370
1242. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini. Medijan" je jedna-
lea srednjcm claDu, aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini
srednjih clanova, aka ih je paran broj.
8+ 10
a) 6, 7, 7, 8, 10. 12, 13, 14; Me=----=9.
2
b) 15, 17, 19, 19, 28, 29, 30, 31, 39; Me=28.
1243. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka, treba te podatke
poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost.
a) Mo=8; b) Nema modu.
1244. X =4,8; G '" 4,28; H "" 3,77; K", 5,25.
1245. a) 1110=21; Me=21; ",,"21,15; b) Mo=37; x",38,36.
1246. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila. Varija-
cioni razlomak jednak je 130-}O=100. Braj
klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc gde je n bruj
elclnenata uzoraka. Prema formuli trebalo bi izabra-
Ii oko 7 kiasa, ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5,
pa za to biramo 5 klasa.
Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln:
1- --
1 Klase 1 Sredina Broj podawka Frekvencije I
I I klasc Xi po klasama
.. -----.
1- --}-····I
::f:- -- I
l t==X 5 1_ n -I
Na s1. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon
raspodela frekvencija.
SI. 128
15
10
5
30 50 70
371
Odredimo najpre relativne frekvencije /,... Primcnom obrasca
f.
f. d b" d d ., I: f k ..
r.=-- O,lJumo re om 0 govaruJuce re atrvne re vencIJc.
, n
... 1 3
0,15 0,05
5 4
Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne
razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi, cesto se rezultati
prikazuju na sarno jednoj slici, kao sto je to uradeno na s1. 129.
6
5
4
3
2
°
2 3
81. 129
4
0,30
0,25
0,2 °
0,1 5
0,10
/L-'-_ 0,5
5
1249. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj koloni
navedene tablice;
b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti):
1) O,Q2S; 2) 0,017; 3) 0,016; 4) 0,020;
6) 0,082; 7) 0,096; 8) 0,086; 9) 0,071;
11) 0,138; 12) 0,115; 13) 0,082; 14) 0,085;
5) 0,040;
10) 0,099;
15) 0,D18.
1250. Uputstvo. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevi-
rna 1 i 2 jednake, zatim 3 i 4, itd. (videti sl. 130).
y
81. 130 x
372
1251. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni
pravougaonici)
y
k
50
40
30
20
10
X
0
10 20 3040 50 5070 8090 lOa
81.131
Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika, koji cine his-
togram raspodele, dobija se poligon raspodele frekvencija.
Relativne frekvencije suo
4
1;, = 100 =0,04;
25
1;, =100=0,25;
50
1;, = 100 =0,5;
15 6
1;'=100=0,15; /"=100=0,06.
Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih
frekvencija. Y
1,00
0.9
D,B
0.7
0,6

0,5 ..._- - -
I
I
I
I Of.
0,3
0,2
0,1
I
I I
1 I 1
1<:<1 IMe
10 30 50 70 90
SL 132
x
373
Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena. (Q, deli
raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal. Q
3
deli raspodelu
75%) :25
%
i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi
kvartal.)
Primedba 1. Vrednost obelezja x, koja raspodelu deli na dva
jednaka deb, naziva se mcdijana.
Primedba 2. Aka SD podaci grupisani klasama sirine d, unda se
lllcdijana [acuna prema obrascu:
n
(1)
J,-(f, +1,+ ... +J,)
Me = L + d --.. -----...--...
j,,+ 1
gdo je L - donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana, d -
sirina klase, h+ 1 - frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana, a
1, +1, + ... + J, - kumulativni zbir frekvcncija po klasama, koje
prethode klas; sa medijanom. U datom primeru imamo
Me = 40 + 20 . = 48 4
50 ' .
Primedba 3. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. Za modu
se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju. Aka su podaci
grupisaui po klasama sirinc d, Dna se odrcauje obrasccm
(2) Mo =L + d ___ IJl_
D, +D,
gde je L - donja granica modalne klase, d - sirina klase, D 1 -
razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi; D
z
-
razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za
njom. LJ datom primeru je
50-25
Mo=40,1·2()----------=483· X=48,8; 8=17,85,
(50-·25)+(50-15) ,- ,
K
v
=0,37.
1252. X=41; Me=40; Mo=39,44.
1253, x=2.
1254. x=41.
1256. a) x=2, 5
2
=7,75, 5=2,7838; Kv= 1,3019;
374
b) x=2,
" 24
S"=--
11 '
1----
s=yD(x)=l, K,=O,S.
1259. a) x = 4 , =0,6; 1,) x = 6, D(x) = 6.
') • f'
si=J (', , X" =8, 812 = 20,25.
1262. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost
1
+x
2
+ '" +X,,}=
1
=a+--«x, -a)+(x
2
-a)+ '" +(x,,-a».
n -
Ova jcdnakost cesto sc koristi izracunuvunja srcdnjc
vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi. Tako U ovom slucaju,
a = 1235, imamo
- 1
X = 1235 +1'6 (0,6+ 2,5 -- 2,1 -11,2+ 3,5 --0,8 + 0,9-1,7 -0,5 + 1,8 +
+ 2,6-1.9 - 0,7 + 2,5f- 0,4 --0,3)= 1235,5 m/s.
Disperzija je D(x)=2.R6 m'/s2.
1263. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik:
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 2 1 2 0 2 3
Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi
Braj poena 1 2 3 4 .5 6
Apsolutna frekvcncija 2 1 2 1 3 1
Za treCi uzorak tabcla jc
Broj poena 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 1 1 1
j
1 3
Najzad, za osnovnu populaciju imamo
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 7 4 8 6 R 7
Srednje vred nosti Xl' X 2' }{:> uzoraka 5U [edam
,)(, =3,8, ")(2=3,5, X} =4,125.
Srednja vrednost za osnovnu populaciju .ie X = 3,625. U odnosu
na srednju vrednost, vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc
reprezentuje osnOVllU populaciju.
375
1264. sI=3,76; d=2,85;
1265. Koeficijent korelacije r najee;;ce se daje obrascem
(1)
r 1: X ,Y, ... ...
2 2'
y(1:X;)(1:Y, )
gde je i Y,= y,- y. Za odredivanje koeficijenta kore-
lacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom.
U datom primeru odgovarajuca tabela je:
---- ...
X, y, Xi=Xi-X Yj=Yi-Y X
2
i1 Xil'i
y2
,
1 1 -·6 -4 36 24 16
.... ....
3 2 -4 -3 16 12 9
4 4 -3 -1 9 3 1
.-.-.. .. --,. __ ._-
---
6 4 -1 -1 1 1 1
.,-- ... .. -.-
g
5 1 0 1 0 0
- --------,---- --'" ..
9 7 2 2 4 4 4
11 8 4 3 16 12 9
14 9 7 4 49 28 16
._ .. -'"--...
EX,= 56 EY,=40
56
x=-=7
8
40
y=-=5
8
l'Xr = 132 l'X,1i=84 1'7,'=56
Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je
84
r r' 0,977.
y 132 56
Primedba. Ako je Irl <0,25, onda x i y nisu linearno povezani.
- Ako je x i y su neznatno linearno povezani.
- Ako je postoji znacajna linearna veza.
- Ako je postoji visoka znacajna povezanost izme-
du obelezja x i y.
- Ako je 1, onda je povezanost izmedu xi y funkcio-
nalna linearnog oblika.
1266. r=0,395.1267. r=0,93. 1268. r=0,896.
376
VIn GLAVA
8. RAZNI ZADACI
1269. P = 5 arcsin 0,6 -In 16.
1270. a) a=b=l, y=(X2+X+ l)e->;
b) Funkcija je definisana za svako x, nema nula, pozitivna je za
svako x, Ymin=l za x=O, Ymax=3e-
1
za x=l, borizontalna
asimptota je x=o (grafik sl. 133);
c) P=4-8e-
1

y
x
SI. 133
1271. P=2SP:"16 dx+2 dx=7,Sn+9-0,5ln2.
2 5 5
1272. a) Grafik date funkcije je
prikazan na slici 134.
16 25 6
b) P=-(1--e- ).
27 3
3
f
X2-6X+9
1273. P= ----- dx=ln16-1,S.
x-I
2
y
o
Si. 134
377
1274. a) Grafik date funkcije
je prikazan na slici 135.
2/3
b)
r x
3
32
p= j dX=9-
ln27
.
o
//;>/
//
y!
I
,\ 11
LI
3 I
I
SI.135
1275. 4f In2. (Parcijalna integracija:
U= arctg i. dv=,J4+;:i . xdx.)
x
1276. -{l: (Parcijalna integracija: u=arclg2x,
dv=.j1+4x' . xdx.)
1277. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
1r/4 rr./4 ___ 71./4 .,.__
f cosxcos2x dx+ J sinxcos2x .f cos2x dx.
000
Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa, proiz-
vod sinusa i kosin usa u zbir sinusa, a za treci integral smena je
sln2x=t. Vrednost datog integralaje

6 3
1278.1n20n2-1)' (Smena Inx=z).
1279. a) p=-q, p=-2, q=2; b) p=-2, q=3.
12S0.2<x<+oo.
1281. Smenorn ...;;:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje:
y'+ 1
Iy+ 11 + ly-
1
1>-Z-- . ( \
Resenje date nejednaCineje 2+V3 ).
J
378
1282. Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini
sin (2X = (4a - 3); dakle, sledi da je
3y2 3y2
4- 2 ,;:;a';:;4+'2,"
R In ,. " (_I)k . (y2 4 3») k Z
ea a reseoJa SD arCSIn 4l ,'E.
1283. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme
sa osnovom 2, anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini
IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0,5. Resenja koja
n n . 5n 1[
zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .
x-2 x+2
1284. Smene: --= u--'-= v. Data jednaCina se transformise u
x+l x-I
5
homogenu 20u'- 5V' +4uv=O. Odakle se dobije da je u = -2: v ili
u = 110 v. Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x .
1285. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homoge-
nu 2V' _7,,2 = l3uv. Skup resenja date jednaCine je
{-I, 2, 4}.
1286. a) Za x?o 1 smene 11 = V= svode datu jednaCinu
na homogenu 2u
2
- uv- t,2 = o. U ovom slucaju data jednacina
nema realna resenja po x.
b) Za x';:; -1 i smene 11 = -i -1 =-;, 1)= dobija so ho-
mogena jednacina v
2
- 2u
2
= 0, a data jednaCina ima jedno
I ,. . 65
rea no resenJe po x, I to x = - 63 .
1287. x = log, 3 (smene: u = 2
x
• V= T).
7
379
x x
1289. x = - 3 V x = 3 (smene: 3
3
+ 3'3 = u).
1290. {0,5; 5}.
1291. x= -3.
1292. Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna
broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobi-
jaju se nejednacine:
.1.+ a 1:0, r;;
2 ?'v U 1
!.-t:..
a
" :0, r;;
2 -::---yUZ
+ an:o, r
a
-
2 -';"--V'n'
Proizvod ovih nejednacina daje
l+a l+a l+a ... ---.
-T "-'T ... 2--'!>V
a
l . a 2 .•• an'
Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a , . a
z
... an = 1,
poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje
(l+a, )(l+a
z
) ...
1293, Podimo od ociglednih nejednaCina:
4a, + 1 ,,:;4aI +4a, + 1=.J"4a, +1' ,,:;12a, + 11,
(1 ) 4a
z
+ 1 +4a
2
+ ":;12a
z
+ 11.
4a
n
+ 1 +4a
n
+ 1=.J"4a:+l ":;12a
n
+ 11·
Kako je i= 1, 2, ... , n, tada je 12a,+11=2a,+ 1, jer je

Ako se sumiraju nejednacine (1), dobija se
+.J"4a
z
+ i+ ... ,,:;2(a
1
+a
z
+ ... +a
n
)=n+2.
Time je dokaz zavrsen.
1294. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva
manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini, tada je
380
1 +2+3+ ... +(n-1)+n 2 n(n+1) n+1
,,:;-------.----..
n n 2n 2'
Kraj dokaza.
1295. a) XE[ -lJU[9, +CD l
b) XE[ -8, OJ U [1, 2].
1296. x = 0,5.
1297. a) a+b=O, A (0, a+b);
b) B(O, a+b) i C(IOg2( 0) (apscisa tacko C je realna
ako je ab<O) .
1298. a) !(t) =../2cos t, g(!)=0,5(2cosZt-1).
_n
b) t=(2k+l)n; t= +3 +2nn, k, n=O, + 1. +2, ...
c) P=2.j'i.
1299. a) cp = 60
0
;
16
b) n.
1
1300. a) Iskoristiti identitet logba=--··
log,b
k (k + 1)
1+2+3+ .,. +k=-----.
2
b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein:
(log 2)·z(_I_+_1 ..... __ )=
xI· 2 2· 3 3· 4 (n -1) n
=(log 2)'Z(( (!_!)+ .. (.1. __ 1_)) =
x \ 2 2 3 3 4 . n n-l
(
1) n-1
=(logx2)'z 1-;; =-n-·1og';x.
1301. 13a
14' a,
15a
14
(a>O) .
381
1302. Ako se kvadrira data relacija, dobiJa se
(1) a
2
+ b
2
+ c
2
+ 2ab + 20c + 2ac= 36.
Zbir ociglednih nejednakosti
i svodi se na ncjednakost
(2) a
2
+ b
2
+ c
2
ab+ ac + DC.
h (1) i (2) sledi da je
30-"2 + 31;2 + 3c
2
36; odavde se dobija tvrdenje a
2
+ b
2
+ c
2
12.
1303. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethod-
nDg zadatku, dobija Se tvruenjc.
1304. Iskori:Jtiti to sto je aritrL.dicka sredina d va broja veca od njihove
geomelrijskc sfedine na sledeci nacin:
a+b c+d
1:1 + (: + d _ - + ..,,1 ah + v" cd:, / ----;=-----'-'----;-= r---'-------;
4 . - . '2---- ''''-2---- Y V ab . y cd =.;y abed,
Cime je dokaz zavdcn.
11305. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka, gde je cetvrti pozitivan
broj¥abc:
a + b + c + _'_
abc -= a +h + abc abc =-
3r::.--- a + b + C r--
=a+ abc =- abc, cime je dokaz zavrsen.
1306. Kako je:


mnozenjem ovih nejednakusti dobija se
a
2
b
2
c
2
b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c- a)2,
odak!e sledi trazena nejednakost.
1307.0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' se postupno transformise na
ovaJ nacrn:
382 .
-= -= 2(a'+b2);;'a2+2ab+h2.
Ako se nzme n obzir pretpostavka a
2
+b
2
=1, tada poslednja
nejednakost postajc
a
2
+ 2ab + b
2
,,12¢>ja + hi ",/2 < a + b < ,/2.
1308. Ocigledna nejednakost
se svodi na nb,ik
,,2 + b
2
+ c
2
+d
2
+2 (ac-
K.aka je po pretpostavci a
2
+ h
2
+ c
2
+ d
2
= 2, poslednja
nejednakost postaje
(1)
Analogno iz nejednakosti
dobija se -·1 iii
(2) ac-bd L
lz (1) i (2) sledi tvrdenje 1.
1309. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka, iz nejednakosti
i
(m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2
dobija se da je
(1)
(2) rna+ no + 1.
lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel 1.
. ;--
1310,Kakojea
2
=laI
2
, b
2
=IW, yx2=lxl,
dobija se
.
Dakle, la + hi lal + Ihl.
1311. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll !a+bl+l-hl=
=- !al-Ibl ia+bl·
1312. !a-·bl = =#-2ah+ ;,:, =
= Ibl )" = lal-Ibl·
1313. la + bl = = + 2ab + 0' =
}'=!al-lhl.
(a
2
=laI
2
, b
2
=IW i
13l4. Dokaz se izvodi indukcijorn. Za n=2 la, tvroe-
nje je tacno. Dokazimo implikaciju
la, +a
2
+ ... ... +la,l=
=la,+a2 + .. · .. · +laH,I·
383
Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la
u
,I dobija se
(1) la , +a
z
+ ... +a,+ak+,I';;la,I+lazl+ ... +la,I+lak+,I.
Nekajea,+a
z
+ ... +a,=y.tadaje
(2) Iyl + la
H
,I;" Iy + a
H
11.
Iz (1) i (2) sledi da je
la, +a2 + ... +ak+,I';;la,I+lazl+ ... +lah+'1.
cime je dokaz zavrsen.
1315. <a<2.
1316. -·2<a<4.
1317.
1318.
1319.0<a<4.
1320. XE( w, U ( U(1. + w).
1321, P(x)= x
3
+ 2x
z
+ 1.
1322. Smenom 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik
y = III It 51. Funkcija je konstanta y = 5 za 0,;; t,;; 5, pa je

1323. x, +x,=x,'x, + 11.
" S"
1324'6<"<6 .
1325.
1326. U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd.
1327. a)
b) mE( +w} c) mE(
" 1328. x=( 1)k+
1
6 + k", kEZ.
" 1329. X= ±3 + 2k", kEZ.
1330. Zbir na levoj strani grupisati u obliku
(tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") 27" + ctg 27"),
zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd .
384
1331. (smena
1332.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje a
X
3
+X-
3
=t
3
--3t. Data jednacina ekvivalentna je jednacini
t
3
+ = (t
Z
+ 3t+4)= O.
Realno resenje t=2, a X, =x
z
= 1.
1333. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran. potrebno je da
konjunkcija bude tacna logz =0 /\ >0.
Kako ova konjunkcija nije tacna, ni za jednu vrednost parametra
m, tvrdenje je tacno.
1334. Ako se periodican decirnalan broj 5,3 transformiSe u njegov
racionalan oblik 13
6
, data jednacina ekvivalentna je jednacini
GrS1o,x
Smena Rezultat: x=l00.
1335. Smena ';;':-=-1 = y (y>O) svodi datu jednacinu na oblik
paje 2';;y,;;3 a 5,;;x';;1O.
1336. S,;; x';; 8.
1337. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . 10
6
+ X • 10" + y . 10' + 3.
Brojevi 10
6
, 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak, redom 1, 3 i 9.
Zato je 3 .10
6
= 13k, + 3, X .10
4
= 13k
z
+ 3x, Y' 10
z
= 13k3 + 9y, pa
je N = 13k+ 3(x+3y+ 2), gde je k, + k, + k3 = k. Posto je N deljivo
sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13, Ij. x+ 3y+2= 13m. Kako
je x+3y+2';;9+3'9+2=38, m moZe biti sarno 1 ili 2. Za m=1
dobijamo x= 11 3y. Posto je x ;,,0, y moZe biti 1, 2 i 3, a odgo-
varajui:e x 9, 6, 3 i O. Za m=2, dobijamo Posto je
0,;;x';;9, y uzima vrednosti 5, 6, 7, 8, a odgovarajui:e x 9, 6,3, O.
Trai.eni brojevi suo 3080103, 3850203, 3020303, 3090503, 3030703,
3000803.
1338. Na osnovu pretpostavke irnamo da je
1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4.
Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj, mora biti ispunjen uslov
6';;a+b+c+d';;9. Kako je 6
4
=1296, onda je 0=1, b=2, c=9,
d=6, sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8.
Kako je 7
4
= 2401, mora biti a = 2, b = 4, c = 0, d = 1. Odavde je
a+b+c+d=7, paje traZen; broj 2401. Slucajevi a+b+c+d=8 i
a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir, sto se moze proveriti kao i u
slucaju a+b+c+d=6.
1339. Neka je traZena osnova sistema x. Tada je, S obzirom na pretpos-
tavku zadatka,
X4 . 1 +X3 . 0+X2 . 1 +x ,0+ 1 = 1333=x
4
+x
2
-1332=0,
odakle dobijamo da je x = 6.
1340. Ako su x, Y, z (x, Y, z < 7) cifre toga broja, onda je
7
2
x + 7y+z =9
2
z+9y+ x =40z + y- 24 =0.
Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. Kako je y < 7,
mora bili y=O. Prema tome, imamo 5z= 3x. Kako je x< 7 i y<7
dobijamo da je x = 5, Z = 3. Dak1e, trazeni broj je 5 . 49 + 3 =248.
1341. (490, 488) i (166, 160).
1342. Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. Tada je
(1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k.
Kako je 64·91=5824, onda mora biti k=l. Iz (1) se dobija
(2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13.
Odavde sledi da je:
x-y=ll\x
2
+xy+y2=91 iii x-y=7I\x
2
+xy+y2=13 iii
x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7.
Sarno prvi sistem ima realno resenje (6, 5), pa su trazen; brojevi 24
i 20.
1343. Kako je a=10g
,2
18=10g
12
3
2
. 2=210g
12
3+log
,2
2=
386
2 1 2 1 10g,2+2
=-- =- +--.. .. = ------------- ,
10g312 10g
2
12 210g32+ 1 210g
2
2 +10g
2
3 1 + 210g32
onda je
2-a
(1)
Slicno je b = 10g
2
.54 = log2423 . 2 = 310g
24
3 + log242 =
3 1 3+log32
=--+---= pa vaZi
log324 log224 310g
3
2 + 1 '
3-b
(2) log3
2
= 3b-l .
Iz (1) i (2) imamo
3-b 2-b

2a-l
1344. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.
1345. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja
(-I";sinx";l, zak1jucujemo daje:
(sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii
(sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O).
Ob k . k" • k' kn k Z
e 'onJun "cIJe SD tacne a "0 Je x = 2: ' y E .
1346. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine:
1. . 1999
- Sill x --- cos x = 8m x¢>
2 2
. n. n .
<:::> SIn x cos }-810 3" COS x- sm 1999x=O
=- sin (1999x-sin =0
=- 2 sin cos (999X +n =0
=sin )=0 V cos (999 )=0
V x"=9!9 (; +nn) k, nEZ.
1347.
1348. Ym,,=2
5n
za X=-
4 . 2
) I
. d "' 1 - 2t 3t
1349. a z Je nacme x+ iy=---- +----
1 + t
2
1 + t
2
1-2t
2
3t
X= l+t2 ,y=l+tz '
; na1azimo da je
Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena
kriva y2
b) X2+y2=1.
1350. lskoristiti resenje pretbodnog zadatka.
387
1351. a = 10, b = 5, c = 2, f (x) = 5 . 2' .L 10.
1352. Opisuje elipsux
2
+ 9y2 = 9.
1353. (, + l = 1·
1354. Smena x + = t, {-2, 2 }.
n n .
1355. x = - 2Iar, x = -- - mn, IL, n E: Z .
2 6
1356.
e - e
(
b -b)
s=ln (l
e - e
]
1357. s = -'In (3 + V2).
2
1358. s = In 3.
1359. Kako su a, b, c, d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza,
tada je
b=a+r, c=a+2r, d=a+3r.
Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku,
dobija se e1.'Vivalcntna jednacina
cos (Za + r)x - cos (Za + Sr)x = 0 ""
e sin (lil + 3r) . sin 2tx = 0
1m n:rr:
¢;> Xk::::::: V Xn = -, k, n E Z.
Za+3r 2r
1360. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj
nacin:
ng 9,5° - clg 67,S" + tg 67,5" - tg 7,5" =
sin 60° sin 60°
= sin 7,5
0
sin 67,5° + cos 7,5
0
cos 67,5° =
sin 60"(cos 67,S" - 7,5°)
= sin 7.5° cos 7,5° sin 67,5° cos 67,5°
sin 15" sin 135° cos 120" - sin 150°
IT 2IT
=
2(3 + V3).
1361. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini
2' (4 + 2 + 1 + ... ) = 3' (27 + 9 + 3 + ... ).
Kako su oba geometrijska reda konvergentna, posle
odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je
jednacini
x+4
2<+ 4 = 3" + 4 ... = 1 ... x + 4 = 0 "" x = -4 ..
1362. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8-
1
<x < 8,sumaje
0,5 zax = 2.
1363. 3, 5, 7.
1364. Na osnovu pretpostavke, dobija se sistem
4 2 S
(II (q - 1) = 130 !\ {/I (; - 1) = 5044.
q - 1 q- - 1
Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je
al(l+1) 194
(1) q + 1 5'
Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1),
dobija se
114 (l + q-2) -97 (q + q-I) - 97 = O.
Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje
114x2 - 97x - 325 = O.
R
x' . X' 247 75
e,enj3 ove sux = 114 V x = - 114 .
Za
247 .. d' 3 2
x=-dobIJase aJeq=- V q=-.
114 2 3
Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q.
Niz je 16,24,36,54, ili 54, 36, 24, 16.
1366
2 (logk + 1)
• . n >
logk - log (k - 1)
389
1367.
1368.
1369.
1370.
390
2ab
al =-2--'
a +b
a
2
- b
q=-;;-.
a" + b
Clanovi niza se dobijaju izjednakosti
(1) al = V2, an +l = V2 + an (n = 1,2,3, . .o).
Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo, da
bi bio konvergentan. Kako je
an + 1 - all = 12 + an an =
2
= V > O.
2 + an + an -
niz je opadajuCi. Niz je ogranicen odozgo, jer je nejednaCina
(2) an < 2 ispunjena za svako n EN.
Zaista za n = I (2) je lacno ,jer je
al = V2 < 2. Neka je (2) latno i za
n = k (k '" 1) , tj. ak < 2. Tada je (2) ispunjeno i za
n = k + 1 , pOSIO je
{lfd I = V 2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . Na osnoYU principa
matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako
n E N (n '" 1).
Iz (1) posle kvadriranja sledi
(3) + I - a" - 2 = O.
Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni
prelaz, dobija se
(4) {/2 _ (1- 2 = 00
Resenja jednacinc (4) su a = 2 V (I = -1 . POSlO je granicna
vrednost niza pozitivna, onda jc
lim an = 2.
lim an = 0,5 (1 + V I + 4il) .
11 .... 00
Ako stavimo da je (I" = I' , tada se rekurentna formula ,vodi na
difercncnu jednai'inu
1'+2=5I
dl
_61' "" ?-5r+6=0
"" 1'1 = 3 V 1'2 = 2 .
Zato je a" = 3" V (I" = '1' . Uopste je
an = CI . 3" + C2 . 2n.
Odredimo konstante CI i C
2
tako da je al = 3 j a2 = 1 . Neka jc
n = 1 in = 2 , tada je
3CI + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I . Odatle sledi da je
C
I
= i C2 = 4. Opsti niza je
5 3" 4 2" an ::::; -:;- . + . .
.:>
1371. Analogno prethodnom zadatku:
1
a" = 15 l 2 ) - 2) .
1372. Ako iskoristimo poznatu nejednakost
a+h
Va[) ,,; -2-. - ,
imamo
(1 + XI) + (1 + X?)
V (1 + XI) (1 + X2) < 2 - =
Xl +X2
= 1 + 2 .
Logaritmovanjem dobija se
(
Xl + X2)
log V (1 + XI) (1 + X2) < log 1 + 2 ""
_ (IOg(1 + XI) log (1 + X2)) >
>-log (1 + XI ,
a "dane sledi da je
[IXI) ; f (X2) > f (XI; X2) .
1373. Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije
f3 ex y f3
19 - - to - = 19 - - tg - ""
2 b 2 2 2
cos f3 - cos ex = cos y - cos f3 .
1374. Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli
na slcdeCi naCin
391
392
a - b llab
log-- = log
2 2
a - b = Vab
2 2
a
2
+ b
2
= 4Gb + % = 4.
Kk
' a. b d'
a 0 JC tga = - I ctg a = -. ta a JC
b a
tg ex + ctg ex = 4 sin 2a- = 1.. => ex = 15° a f3 = 75° ,
2
Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo
b
2
+ c
2
a
2
cos a = . a .
2be
, sm", = 2R ' pa JC
b
2
+ c
2
_ 0
2
ctga = R.
abc
Analogno
0
2
+ c
2
-Ii
ctg{3= ·Ri
abc
0
2
+ b
2
_ c
2
ctgy = R.
abc
1 a
2
+ c
2
_ b
2
ctg{3 = - (ctga + ctgy) <> R =
1 ('b}+c
2
_a
2
(/+b
2
_
a
:
f
)
=- R+ R ""
2 abc abc
... a
2
+ b
2
_ c
2
= (b
2
+ c
2
_ a
2
+ b
2
+ a
2
_ C
2
) ""
2, 2 b" I 2 b" I 2 2
... aTe - - =, "" -= '2 (a + c ) ,
time je dokaz zavrsen.
lz sistema
a +y
{3=-2- 1\ a+{3+1'=:n; =:>{3=:':
3'
Ako primcnimo kosinusnu teoremu
0
2 2 7
= a + c - Zae cos {3
a
2
+ c
2
_. ae = b
2

Obrnu\o, iz dale relacije sledi da je
1 :n;
cos{3=- =:> {3=-
2 . 3'
sto sa relacijom a + {3 + Y = :n; dajc
a +y

k
1377. a) tgz = -3;
b) a =RV2,
2R 6R
b=VS' c=VlO'
1379. Y - 2x - 3 = 0, y + 2x + 3 = 0,
s (-i,o), <f' = 53°7'48".
1381. x = -3.
:n;
1382. Xk = 2" + Ie n , Xn = n n, n, k E Z.
1383. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini
V2 V2.
-cosx+-smx=cos99x ...
2 . 2
"" cos (x -1) = cos 99x ...
... sin (SOX - i) sin (49x + i) = 0 ""
... Xk = 5
1
0 (i + Jar;) V x" = ;9 (-i + n:n;) n, k E Z .
1384. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na:
cos t = sin 1 + 2 sin 21 ""
sin t cos t cos 2t
cos
2
21 - sin
2
21 = 0 1\ (sin I, cos I, cos 21'" 0).
date jednacinc je
Xk = log2 (i + \:n;) , k EZ.
Data jednacina ekvivalentna je sisternu
x
cos 2x + cos 1
log2 - = 0 1\
. X
smx + cos c;;-
L.
x x )
1\ (cos 2x + cos '2 > 0 1\ sinx + cos '2 > (J •
393
1386,
date jednacine su :
n 5n
xk =-+4kn, x ---+ 'nn
6 n - 6 .... , n,k EZ.
Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan, bice
2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <;;> x + y > 2 k A
Ax+y<2k+1,kEZ.
Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 - x. U Dekartovoj ravni
to je osencena oblast (s1. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 ., .
Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine
y = 2 - x i Y = 3 - x ild.
y
x
1387. Na osnovu prelpostavke imamo :
f(2) = f(l) + a
2
1390.
394
[(3) = f(2) + a
3
f(4) = [(3) + a
4
------------------
fen) =f(n -1) +a".
Ako se saberu prethodne jednakosti, dobija se
fen) =f(l) + a
2
+a
3
+ ... +a
n

Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se
a
2
(a,,-l _ 1)
f(n)=l+ a-I (zaao' 1).
Zaa=l[(n)=n.
Data jednakost se postupno transformiSe u identicne
jednakosti
a+fJ a-fJ oa+fJ 1
2 cos --cos --. - 2 ---- - 0
c 2 "2 c 2 2-
oa+fJ a-fJ a+fJ 1
--- - cos --cos --+ - = 0 e
2 2 2 4
1391.
1392.
a+
R
1 a-fJ)2 1 1 oa-fJ
(cos-
2
-r' - 2cos-2- + 4" - 4"cos--
2
- = 0
(
a+fJ 1 a-fJ)2 1.2a-fJ_
cos----cos-- +-sm -0.
2 2' 2 4 2
Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je
svaki sabirak jednak nuli. Odatle jc
a-fJ a+fJ 1 a-fJ ()
sin -2- = () A cos - 2 cos = .
lz prve jednakosli sledi da je ex = fJ ' koja sa drugom dajc
jednakost
I n
cos a ="2 a="3.
Jr .. J[
Kako je ex = fJ = 1 ' tada Je 1 )' = l'
Kakoje
'sin 1 + sin(k - (k - 1) ) =
cos (k - 1) cosk cos (k - 1) cosk
sink cos (k - 1) - cosk sin (k - 1)
=
cos (k - 1) cos k
to je
sin I =tgk-tg(k-l).
cos(k-l)cosk . .
Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1,2, ... , k , zatlm sabercmo
dobijcne jcdnakosti, dobijamo trazenu sumu S.
S = (tg 1 - tg 0) + (tg 2 - tg 1) + (tg 3 - tg 2) + ...
+(tgn - tg (n - 1» = tgn.
J gnlpa
a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne, tvrdenje je
jasno. b) s=a, S=
(/2 + b2
2
. n
sm-
1393. a)
n 3 d f k·· st' 'e
Ako sc zameni V3 = tg 1 = ---n-' ata un elJa po aJ
cos-
3
395
396
y=2cos sada so lako ispituje.
b) lz jednacine 2 cos G - = m , imamo
cos
iii
tj.
resenja su realna za - 2 ::5 m :$; 2.
2n;
c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:.
1394. a) Presecna tacka parabole l = 2px i kruznice
o
(
X - £) -+ l = 4p2 je
2' ,
A 1'(3 J . Kocfidjent pravca tangente para bole u
X>"A . 1 I" 1
taL"" Jcrn = VT' a <ruZlllccml = - VT'
U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° .
'f "f
b) V=nf2px+nf +PX-X
2
)dx
o '}£
2
9, S 3 47 3
V=-p'n+-p n= 121' n.
4 3
II grupa
1395. Iz uslova da prava
3
y=Sx+S
dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! :
2
+ b
2
= 25 , 9 a
2
+ 25 b
2
= 625 ,
p=2·'l'5, a
2
_b
2
=9.
5
Dakle,
a=5, b=4, p=6,
ti·
16x
2
+ 2sl = 400
l = 12x.
(
25 )
Dodirne tacke su A :3' 10 , B (-3
16
1
, 5 /
15. 8
Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l = 8 1m2 =-15
odakle sledi da je
4 BFA = 90°.
1396. Pogledati [esenje zadatka 1066, str. 307.
1397. a) Teme parabole ima koordinate:
T (cos a; sin
2
a - sin a).
Iz pretpostavke imamo
2 n
sin a - sin a = 0, a = 0, a = "2 .
Zaa=O, y=x
2
_2x+1.
n 2
Zaa=Z'y=x,
n
b)a=O,a=6"
c) Ako eliminisemo a iz sistema
{
Xl + X2 = 2 cos a
Xl . X2 ;:;:::: 1 - sm a ,
dobijamo trazenu relaciju
(Xl + X2)2 + 4.Xl X2 (Xl X2 - 2) = O.
III grupa
1398. a) a = 6 .
b) Nule XI=X2=-1,
x = -3, Ymin = 0,
X3 = -4 Ymax = 4 za
za x=-l.
0
05
c) p=f(x
3
+6x
2
+9x+4)dx=-.
-1 4
d) Y = x + 1,
x + 1 = (x + 1) (x
2
+ 5x + 4) <>
(x + 1) (x
2
+ 5x + 3) = 0 ""
-5 ± V13
Xl = 0, x2,3 2
tj.
A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ
, , \ 2 ' 2. )'
1399. a) Uslov douira pravex - 2y + 8 = 0 i para bole
l = 2.px, ti. p = 2mn, p = 4. Izsistema:
a - =e
iii J
a
2
nz
2
+ b
2
= n
2
:ta2 + ,/ = 16,
(
2 b2 2 {a
2
- /)2 = 4
imamo a
2
= 16, b
2
= 12, pa je trazena parabola l = &t
i elipsa 121'2 + 16/ = 192.
b) Dodirnc taeke suA (-2,3) B (8, S), a kruznica
( 3)
2 ( 11 )0 2 125
1'- + y--2 -
4
c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene
kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela parabolo-
ida, ti.
I
v= l ~ n (9 + 3·8 + 64) - (nl (12 - %X2) dx +n j8xr)
-2 . 4 J
3
v = 970 n _ (10 10n 2240 n)
3 27 + 3
{
a + fJ + y - IS0°
1400. a) Iz sistema fJ 2 -
a - = y,
sledi da ie
v
a = 90° + 2", ti·
flABC ie lupougli.
398
1401.
1402.
1403.
1404.
1405.
b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki, pa
je
4- CDA = 4- DAC = IS0° - a . Iz WAC sledi
4-CDA + 4- DAC + 4- ACD = ISO" ,
iii
ISO" - a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°,
180" - 2 a + 4- ACD = 0, 4- ACD = 2 a - 180",
Ij.
4- ACD = y, pa ie CA simctrala ugla4- BCD.
c) Ncka je CE visina flADC i neka je
DE = EA = p, pa je b
2
= CE" + p2
.1
2
= CE
2
+ (p + c)2 .
Odavde imamo
a
2
_ b
2
= c
2
+ 2pc. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli
naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo
2p : c = a : b iii a
2
- b
2
= c
2
+ c a c => a (a - b) = c
2
.
h
IV grupa
Najmanja visina odgovara najduzoj slranici, pa je
2P
he = - = 5,6cm.
c
Vidi zadalak 379 b), sIr. 51.
Vidi zadalak 1065, str. 307.
J[ - 8x
a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--'
(8k - 1 )n
b) -V2<m<V2,zam=V2,x= 4 .
Jednacinaparabole/ = 12x, jednacineelipse
1'2 L n
25+36=1; '1'=2'
399
Vgmpa
1406. Straniec trougla su 6. 1) i 10; straniee maksimalnog prayo-
ugaonika 3 i 4, obim 0 = 14; P: Pt = 1 : 4.
1407. x = 10 iii x = 10-
1
• U oba slucaja progresija jc 1; 5; 25, pa je
ax = tllO = 59.
1408. N ( ~ , 6), Vl: V2 = 2: 3.
1409. Definisana za x E (- 00 , + 00), ncma nula, ),m,lx = 2 zax = 1 ,
2
V . =-- za X= --I y= J asimptota.
- min 3 '
1410. II = 7 , Xl = 0, X2 = 2.
12
1412. X = ±3'
VI gmpa
1413. Parabola/ = 6x , tangenta 8x + 4 Y + 3 = () ,a seec datu prayu
u tacki apscise
x = - ~ a OYO jc jednacina direktrise.
1414. Stranice 3,5, 7.
1415.P=35.
2
1416.a) mE (-C>:>, -1) U (2, +(0);
1417.P = 2m (a + c) = 648n,
nhc
2
V = -2- = 1224 Jr.
1418.
1419.
4
a) P =_.
'\ '
1420. x = 1 .
b)
V=4Jr
3 .
VIIIgrupa
1421. Ako su stranice G, b = aq, c = al, onda koristeci uslov da ie
Ib-al<c<laq+al, .
dolazi se do trazenog tvrdenja;
b) q = f +2V5"
B (27 _ 23)' .
Is' s'
\ - -
C (-3, 2). 1422.
142;1
IX fs71Apa
1424. V=2n.
1425. Gcometrijski niz: 2, 6,18; aritmcticki: 3,12,21, S20 = 1770.
JA26. Jednacina hiperboic 9x
2
- 16/ = 144 , a kruznicex
2
+ / = 25 .
1427. M = 20 V37.
1428. a = 38, b=lO, c = 32.
X grupa
1429. Stranice trougla su a = 16, b = 12 i c = 20. P = 96.
1430.
P=(2+3v1s) m', V=3m
J
1431. x=M.
dOO 401
l.432.
1435.
1436.
1437.
rc 5n
x=--+nn.
12 . 12
XI grupa
1
Y= ::i
J1s
X. cp=90".
Vidi zadatak 1059, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 706, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
1438. Vidi zadatak 1285, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
XII grupa
5439.
:'440. 62,8%.
b) -2sms2; c) x=2k" v V=2n ---
2n ('" 1)
3 ' } 4 .
1442. 1.
XIII grupa
1443. a E [-2. -1]u(3.+ co).
1444. D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui
') 11; 1t _ 5n
4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= k E Z
6 6 12 . .
;446. Vidi zadrtak 1350.
A47. Vidi zadaiak 12:59.
·W2
XIVgrupa
1448. Vidi zadaiak 1284.
1449. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1,
p 3vG+
n
.
2
1450. Vidi zadatak 948, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1451.
1452. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena.
x, = 5. x
2
= 12. X3 = 13. m = 281.
XVgrupa
1453.
. <. V· .< fJ 1. /i 1
Konstcd lctove veze bILe c1g 0: + ctg. :=::- p 1 etg a etg : ={f'
siu
2
(0: + (3) (ctg
2
(IX + Ii) ctg (0: + (3) + 1) =
P q
1 +ctg! (a+ (3) .
1 '
Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa 1 dobija se
p q
tvrdenje.
1454. Smenom log. x=t. dobija se konjunkcija
1 '
A log4 x=t. Resenje konjunkcije je v x=4 lor,4"1 .
403
1455. Srednji clan je T,,+1 =e:)3""X, 3
n
("'-1)=(2:)3
n
(.'X+%"-1)
1456.
1457.
Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. Kako je z=l,
z
dobija se Z2x_ zX + 1 = O. Resenja ave jednacine Sil
1 ./3 . ./3 i 2 1 ./3. -/3 i 2 -2
r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z .
Odatlesledidajex=2 v x=-2.
M (±fk, fk). Za k=n./6 " nEZ, x i y su celi brojevi.
Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku
OM, terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON,
ugao COM = x. Tada je AB = R cos x - R sin x ctg "'.
AD =BC=R sin x. P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "),
Ot.: 1
2
,0: ex
P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R s1ll2(2cos
2
-1).
XVI gmpa
1458. a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu
1459.
1460.
. ,. db" l-x2 dn I-x,
Jednacmu 0 IJa se x =_ .... _- 0 osno x ..
1 3x,+l' 2 3x, +1
b) x , >O za x
2
E x
2
>O, x, E 1).
1
c) a E (0, I)]'
1 n
X= ±O,Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn, k,nEZ.
a) P(-6, 3);
b) P= 39
4'
1461. 1: 2.
1462.
404
1464.
1465.
1466.
1467.
1468.
1469.
1470.
XVII grupa
. 3p Sp
Stramce trougla suo 4' p, 4' a : b : c = 3 : 4 : 5 .
-3.
32n
V=-3-'
n
b) x=4+kn. k E Z.
XVIII grupa
Vidi zadatak 1210, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 1239, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1
xE(-3 --)
, 2'
1471. T3=40.
1472. Vidi zadatak 340.
XIX grupa
1474. a=2. 5. 8 .... , b= 14.
1475. ;; 3.
H·/6. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x)
itd.
1477. Vidi zadatak 106S.
XX grupa
1479.
405
1480. 0:=45".
25. juDi 1991.
1481- Vidi zadatak 1066, Zbirka 2, V. Bogoslavov. 1- B.
6. A. 11. B.
.16. 0.
~
C.
7. B. 12. D.
17. E.
~ .
2
3. B.
8. A. 13. e.
18. E. 1482. a) a= -2; b) a= ±3; c) a=2 V
a="3'
19. A. 4. C.
9. E. 14. e.
XXI grupa
5. A.
10. D. 15. D.
20. E.
1484. a) D=m2+4>O za syako nl;
5. septembar 1991.
3
1. B.
6. C. 11. E. 16. A. b) m E (-00, -:z)u [-1, O)u [1, +00).
2. D.
12.
C"'
17. A. 7. B. '-'.
3. A.
8. B. 13. A. 18. D.
1485.
P=4a
2
ny1:l, V=2a
3
n.
4. A.
9. D. 14. E. 19. B.
1486.
n
x=2+
kn
.
5. E.
10. D. JS. B. 20. E.
26. juni 1992.
1487. n=17, k=12, T13=91 ' 2-
1
°.
1. B. 6. A, 11. A. 16. D,
XXII grupa
2. A. 7. B. .12. E. 17. D.
3. B. 8. B. 13. D. 18. D.
(m-2)(m-5)
4. E. 9. C. 14.

19. C. '-'.
1489. x=---- .-
m E (1, 2) u (5, + 00).
5. B. 10. E. 15. 0. 20. e.
4(m-l) ,
1490. Vidi zadatak 795.
4. septemhar 1992.
1 . t
1. D. 6. A. 11. E. 16. e.
1492. Smena og2 x=t, pa Je log
4
x=:z. O<x<:;f2.
2. B. 7. A.
<,
B. 17. B.
i_.
3. E. 8. C. 13. B. 18. A.
Uniyerzitet u Beogradu
4. B. 9. C. 141. D. 19. e.
Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete, mate-
S. B. 10. E. 15. A. 20. e. maticki, fizicki i fizicko-hemijski, syaki test ima 20·zadataka.
25. jun: 1990.
25. juDi 1993.
1. B. 6. C. 11. C. 16. A.
L B. 6. A. H. B. 16. C.
2. E. 7. B. 12. A. 17. C.
2. C.
~
A.
. ~
A. 17. D, I. a.
3. B. 8. A. 13. E. 18. B.
3. B. 8. D. 13. e. 18. c.
4. E. 9. D. 14. E. 19. B. 4. C. 9. E. 14. E. 19. C.
5. A. 10. e 15. D. 20. D, S. C. 10. E. 15. £. 20. B.
406
407
2. seplemhar 1993.
L D. 6. A. 11. B.
2. E. 7. B. 12. A.
3. D. 8. E. 13. e.
4. A. 9. C. 14. B.
5. E. 10. B. 15. D.
1. juli 1994.
1. D. 6. A. 11. A.
2. B. 7. Il. 12. D.
3. E. 8. E. 13. Il.
4. E. 9. D. 14. E.
5. e. 10. E. 15. B.
16. B.
17. A.
18. E.
19. A.
20. e.
16. C.
17. C.
18. e.
19. C.
20. e.
LITERATURA
K. Alcndorfcr i K. Okli: Pr";"'<,'1in:atcmatike, Bcol';t"ac 1966.
H. n. AUToHon, M . .SI. BWfOACl:':l-i, .Ii. :'5'. lj.:&y':lJTHr: A. H. CauKuu: COI)PIIUK
3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli ..wanu'MflO!:,,'-:',- '"',";GK1.lfl " -,ItS.::!·,
H. B. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur.J.ccKuc :WIIJim ... :-i tW MocKDa 1979.
V. T. B 0 go s I a v a v: Zhirka re.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije, Beograd
1976.
V. T. Bogoslavov: Zhirka rc.'\-cnih zadataka iz mau,matike za III razred gimnazije,
Beograd 1977.
V. T. Bogoslavov: Zbirka re.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije,
Beograd 197ft
V. T. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i.,mercllOg obrazova-
nja, Bcograd 1987.
A, Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl Bcograd 1963.
P. M. Vasie, R. R. Janie, V. T. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za
II razred srednjeg usmerenog onrazovanja, Beograd 1978,
P. M. Vasic, R. R. Janie, 0, Mitrinovic, D. D, Tosic: Malcmatickiprirucnik
za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima, Beob'Tad \Y74.
V. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika, Zagreb 1965.
S. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke, Beograd 1978.
S. Vukadinovic i D. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog
ohrazovanja, Beograd 1979.
S. V uk ad i nov i 6 i 1. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.wnerenng ohrazova-
nja, Bcograd 1980.
B. E. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. u .HanU',HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1, MOCKll:l 1972.
R. R. Jan i (: i D. D. To s. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir.kitn
jakultctima, Beograd, 1987.
J, K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu, Beograd 1950.
V. Lespinard cl R. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M, Lyon 1962.
P. M. Milicic i M. P. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1, Beograd,
1982.
D. S. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. Billnmna formula, Komoinaforika, Bcograd
1970.
D. S. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima },
Beograd 1978,
D. S. Mitrinovic, D. Mihailovic, p, M, Vasi6: Lit/carna algehra. Polil1omi.
Analiti!:ka geometrUll, Bcograd 1975.
n. C. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC,
M OelCD;} 1964.
n, E. IDUaH.llCp, A, H. CJlYUKIlH, A, C. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U.leU
MtlmeMflmUKe, MOCKiHl 1978.
408 409
BELESKA 0 AUTORU
Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932. godinc u selu Paralovu, opslina Bosilegrad.
Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu, zavrSio je matemaliku na Prirodno-mate-
matickom raku!tetu u Bcogradu (1958).
Godine 1967. 7.JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!-
tetu, a m£lgistrirao jc 1981. godine na E!ektrotchnickom fakultetu. U 1980. godini
ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao
zv:lOje pcdagoskog savctnika.
Radni vek znp,}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim
skol:lm:-L Od 1965, guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji.
U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovo-
dilac aktiva r!l:Clcnlntlcar;:l grada Beograda i matlene skate, mentor novim profesa-
rima, clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva, clan odbora
za problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Pro-
svetnom savetu Srbije i dr. Pored (}vih funkcija, obavljao je i druge strucne pos-
iove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole, u sindikatu itd.
Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli
zapal,en uspeh, imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu. Njcgove zbirke
postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim
prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc.
Udlbcnici: Zbir/.:a zwlatakn i:z malcmatike 7.a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje.
1968.,31. izdanjc 1998. g.; ukupan tir;1:l26i.802 primerJka); Zbirka rcJCllih zadntaka
iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970. g., 25. jZdanje 1998. g.; ukupan tiral 320.835
pnmeraka);' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971. g., 23. izdanjc
1998. g.; ukupan tinll 272.816 primerab); Zbirka re!cnih zadataka ;.z; maiematike
3 (prvo izdanje 1972. g., 22. izdanje 1997. g; ukupnn tira! 235.310 primeraka);
Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke - cetiri jzdanja (prvo
izdaoje 1980, g.; ukupan tiral: 32.000 primcraka); Zbirka zadataka za II razred
uSlY1erenog obrazov;wja - dva izdanja, ukup;m tiraz 120.000 primeraka, koautori:
dr Pcwr Vasic, dr Radovan Janic; koautori: dr Petnr Vasie, dr RtJdovan Janie i
dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18.000 primeraka; 50 tcstova za provenl znanja iz
matematike za OSlUWIlU skolu, koautori: dr Dusan Adnadevic, Olisa NeSkovic i
Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988. g., 7. izdanje 1995. g.; ukupan tiraz 139.000
primeraka); Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993. g.; ukupan tiraz 30,000
primeraka); Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka, koautor:
Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996. g.).
Mr Vene Bogoslavov bio .Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike. On je
nosilac mnogih ,diploma, priznanja (Arhimedes, Plaketa Zavada za izdavanjc
udzbenika) i zahvalnica.
Zivi II Bcogradu. Pcnzionisal1 jc 19.09. ! 999. g. kao profesor Pete beogradske
gil1ln<lzijc, sa 40 godina racla u nastavi,
SADRZAJ
ZADACi
IOLAVA
i. FUNKClJE .......................................................................................................... .
1.1. Neka svojstva elemenlarnih funkcija .................................................................... .
12. Granicua vrednost funkcije ................................................................................... .
1.3. Asimptote krivih linija u ravni ............................................................................ ..
II OLAVA
.. ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
2.2 Izvod funkcije ....................................................................... , ............................... .
2.3. Izvod slozene funkcije ........................................................................................... .
2.4. Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti. LopitaJovo pravilo ............. .
25. Primena izvoda u prirodwDl oaukama ................................................................. .
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost i prevojne
tacke funkcije
2.7. lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda). Grafik fUIIkcije .................................... .
!II OLAVA
3. APROKSIMAClJA FUNKCIJA ......................................................................... .
3.1 Diferencijal. Primena kod lineanilh aproksimacija .............................................. .
32. Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ......................................... .
IVOLAVA
4.
4.l.
4.2
4.3.
4.4.
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
49.
4.10.
INTEGRAL .......................................................................................................... .
Neqdreden integral, Tablica integral ..................................................................... .
.. ::::::::::::::::: ..:::::::::::::::::::: ..
.. .. :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura ............... .
odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela .......... .
Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ....................... .
Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl .......................... ..
Primena integrala u prirodnim naukamn ......................... , ................................... .
VaLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA .................. ..
5.L Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima ....................................... .
5.2 Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .................................................... .
5.3 Linearna diferencijalna jednaeina ......................................................................... .
5.4 NepoLpune diferencijaine je;:ixlacine drugog reea .................................................. .
VI OLAVA
6.
6.1.
6.2.
6.3
6.4
KOMBINATORIKA .......................................................................................... ..

Binonmi obrazac .....
....................................................................................................
VII OLAVA
7.
7.1.
7.2.
VEROVATNOCA I STATISTIKA .................................................................... ..
VerovatnoCa .................................. , ............. , ......................................................... .
MalemaLicka statistika ...........................................................................................
VIII GLAVA
B. RAZN! ZADACI
7
7
17
23
25
25
28
33
41
43
49
49
55
55
58
61
61
66
71
74
76
80
86
90
92
93
96
96
98
99
100
102
102
105
109
I13
120
120
137
146
RESEN.lA
I GLAVA
L FUNKOJE
1.1. Nclca svoistvu clementarnih fuokcija
1.2. Graniena'vrerinost funkcije
1.3. Asimptole krivih liuija u ravni
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1
2.2
2.3.
2.4,
2.5,
2.6.
2.7.
PriraStaj fuukcije ....... n ........... .
izvod [uokcije ........................ .
Izvod sloicne funkcijc ....
Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli. Lopilalovo pravilo
Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama ............... . .............. .
Monotonost, ckstrcmnc vrednosti, konvcksnost, konkavllosl, prcvojnc
tacke funkdje
IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda), Grafik funkcijc
III GLAVA
3. APROKSTMAOJA FUNKCIJA ................... .
3.1 Difercncijr-J. Primena kod lincarnih aproksima.cija .. ..
3.2. Pribli"i.no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom
IV GLAVA
4. INTEGRAL .. ................. . ................. .
4.1.
4.2
4.3.
4,4,
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
4.9.
4.10.
Noodrcdcni integral. Tllblica integral a " ....... " .... " .......
intcgracijn mctodom smcna ............................... .
Parcijulnu integHlcija
racionalnih funkcija
Odrcdc:ru mtegral ...................... .
Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ...
Pnmcnll odredenog integrllla:r.a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela
Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive
Primcnll intcgrala :z.a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi
Primcna integral a u prirodnim naukama ................................................ .
VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA
5.1. Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima ........................... .
5.2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon
5.3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina
5.4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda
VI GLAVA
6. KOMBlNATORIKA
6.1. Varijucijc
6.2. Pcrmutaciic
6.3 Komhinllajc
6.4 Binomni obrnzac
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VcrovaLnocn
7.2. Matcmaticka stlltistikn
VIII GLAVA
8. RAZNI ZADACI
LileratufU
199
199
206
211
213
213
215
220
226
228
229
236
256
256
261
265
265
268
279
286
290
297
304
312
315
316
318
318
321
322
323
325
325
327
331
335
343
343
369
377
409
:VII \l1H. 1 B<,-!( I :\'(1\': ZH[RKA Z!\DAT.A,KA lZ 4 Tridt:sel dn:go izdanje·
Izdav,II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV,.\. Beograd, Obilicev WIl:lC 5 • 1.ikn·;ni mcdllik:
T.'VvI ..\H,!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER();-.J!KA Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr
VENE BUCiOSLA\'OV· (;I',II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 tabab' Format:
14 x 20 em' Ti:',:l.: ')I)()O' prrdnt tI n]'I.Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200(). godine
·51,11111';) DD "Kur:rURi\". Backi Petwv;!c

PREDGOVOR DVADESET SESTOM, PRERADENOM IZDANJU Prvo izdanje ove zbirke iza~lo je iz ~tampe januara 1968. godinc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera. U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva elementarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih linija u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti - Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni maturski pismeni zadaci, po~to se panova na maturi uvodi is pit iz matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene su izvr~ene da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja. 1991. godine. Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pete beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa i sugeslijama za njegovo pobolj~anje. Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe: lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni zvezdicama. Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc

NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE

U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge izdanja i koje su postale nezaobilazan deo na~e kulture i obrazovanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tridescto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim obogacivanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbirke su svaki put nove. Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklopilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcdnog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjigarna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama rcsenih zadataka iz matematikc.

AUTOR

Urednik iarko Jovie

Glavni i odgovomi urednik dr Petar Pijanovic

U Bcogradu, 19. decembra 1997.

PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijernmil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn

AUTOR

ZADACI
I GLAVA

1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija

Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikavanje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova dva svojstva: 1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA. 2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2' Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a), kaze se da j e: parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ; neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) . Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je tacna implikacija Xl <X 2 => f(x l ) <f(X2) ' a monotono opadajuea ako vazi Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .

Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x) (w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox. Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije. Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj. f(a) = zoveserealnanula funkcijef(x).

°

Inverznajunkcija. Neka je .(preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
*)

.

SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.

7

D ata]e f unk" [ormu I om f() = 1 sinx .s(x 2 ::. 2 = V4x _x .fry) _ x -y 1 + f(.17x2 + 16 a) f(. 6.3J(x + 2) + 3f(x + I) .1) = 2x . Aka je f (x) =x 3 - :>x + 1. 1\ Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama: x3 _ 8 X4 . a) f(x) = b) g(x) V4 _x2 . Dokazatl. b) [(x +x- =x +x.x + cosx Dokazatidajef (~) .c) = sinx. t) f(.lnverzno preslikavanje. f (x : 1) = x g<ie je f nepoznata funkcija. 1 Ako je f (. 7. b) f(x) =x2 c) f(. if (x)) = x.. Tada je f(x + 3) . 12.. ltl.3. 3.1 +xy .I ) =x d) iI. dokazati <ia je c) 1/J (x) = In(x2 ...lada]'c J x+l' Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei nacin: f(xl .. Dokazati. 1].--".1 . .V3. ----.1.c) = x _ 2 ' tada je f 2x + e) f(xl = tgx . Cl]a .6x).f(x) Re~iti O. II oznaci 1.rl'X ~1-f2\2J v\ = 9. jeste preslikavanje skupa f(A). .(x-·I). I) y= 4. Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0.. 9. Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je: J(x) +J(y) =2J X ( 2+ v) lr:-:. 2 d) f (x) = log (x . . OdreditiskupA. c) y=(2x+8-x 2 )-2+log o. odrediti f if (x 2 - X + 1)). 8. b) J(x) = ----~"---'--= ~+8 ~+2 c) f(x) = sinx - 5. + Vi+2'.f (23n ) = 1. x-I Ako]'er(x) = . Ako je f (. tada je f (2) + 2f (0) = f (1). _~x2 + 2. Odrediti oblast dellnisanosti funkcije -. 13.:'4). 3 e) y=--'2+ log(x2-·x). f x2 ( x + £) . d) y = y10g o. 2 .2 .1 (f(x))=x 1. funkcionalne jednacine: a) f(x + 1) =x2 I ) 2 3x + 2.c) = - 1 2 Neka je f (x) = =2 + bx + c.5(3~::::: 8) -log o. Dokazati.c)f(y) . . Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom: a) f(x) = b) f(x) = 1 Vlog (3x 2 - c) J(x. odredeno jednakoscuf.1) . a) f(x) = -2:x . 2x).c) = .c) = Vsinx + 1. Ako je f (r . J 4 4-x log 1o ' 5X~X2 . 2 1. 8 9 . Dokazati.

Zatim. . Data je funkcijaj(x)=iogz (x+~.14. Data je funkcija Odrediti f rl (a>l). Odrediti osnovni period funkcije: a) y=asinbx.x 3 2 COS X Funkcija y = sinx Dokazati. a' a) y = cos 4 x 24. Dokazati da je data fun- Data jc funkcijaf (x) = x 2• Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcijaf (x) i (x). dokazati da je zbir prvih n prirodnih brojeva jednak fen).::l). sin2 x + cos 3x 1) f(x) = . + V1 + x 2 ). Data je funkcija f (x) = 3x . c) f(x) =x3 + 2 + sinx. Data je funkcijaf(x) = log 2 (x . Odrediti njenu inverznu funkcijujl i skicirati grafike za obe funkcije. . Data je funkcija f (x) = ax2 + bx. Dokazati da je data funkcija pama. x d) f (x) = -.. + sin 4 x. 22. b) f(x) =x2 + 1 + sinx2 .+ 1 . Ak o Je f() = log 1-x ' tada Je x 1 +x 25. Slnx ' 20.. Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata prvih n prirodnih brojeva. + 1 2'. . 26.. .1). 27. 19. Data je funkcija f (x) = log (x kcija nepama. Odrediti osnovni period funkcije: 15. 16. Dokazati da je inverzna funkcija funkcije x+l t(x)=-x-I sarna ta funkcija i skicirati njen grafik. .1) = x. . 28.2---::. 2' c) y = sinxcosx. OdreditiF 1 a1: _ a-x (x) = --:2::--- f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati. g) 1) Y = tg (x + a). 10 . Ispitati pamost sledecih funkcija: a) f(x) =x2_1_ 3cosx. b) y=tg2:. e) f (x) = sinx + tgx . ciji je slobodni clan jednak nuli. 18. rl 17.f(x . d) y = sin 2 "'-. Odrediti rcalne parametre a i b tako da je f (x) . x c) y = cos 2 x. f D ata Jeun k" f ormulom f (x) = (1 C1JU + ay . 29.f (x . . 23.1) =x 2 .L Odrediti njenu inverznu funkciju i nacrtati odgovarajuci grafik. 21. + ~ sin 2x + ~ sin 3x ima osnovni period w = 2n. b) y = cos 6 x + sin 6 x. Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije y = a cospx +b sinpx. i) f (x) = 2'" - rx. zadovoljava jednakost f(x) .h) f(x) = 2'" f 2'"-1 (x) = 2'" + 1 . Polinom f (x) treceg stepena.

.2 cos x . 2 b) [(x ) = 1. Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije: a) f (x) = 2 sin 3x . Odrediti z~tim oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu funkciju 1'".va resenja fJ E [0. koja je implicitno definisana jednacinom 36... h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n). 37. f (x) = a + be'. 1 mu]omy = +1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2' 38.* Odredili inverznu funkciju . ' d ' + a-x a) Pokazati da je funkcija[neparnu.: -1). 6x b) 6 arc sin (x + 8. za x > L 32.f(f(x» = 0.x Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednacinU c) [(x) = V4 - x 2 + arc sin . . I+x bl Pokazati da jej-l (xl=log. 3 - Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija: x-2 a) f(x) = arccos~. x2+x+1 3 . .' ~ . dl y = Ix . .x"i .. c.3) =:n:. I-x 31. Odredili realne brojevea. e) y = . 41.. b) 39.' . Odrediti: a) 4 arc tg (x 3x .1) ? + 3 In (v + 2) = 3. 13 .r===. a) f(f(x»." : \ . 1 SlUX 33.. * Dokazali da je P (x) = A (x x) (A = const) jedini polinom koji zadovoIjava jednakost (x . ako je [(0) = 5.. f(x) = Vx+VI+x2 1'1 funkcije + V 'r--... x d) [(x) = arccos-1 +x 35.* f (. b) re~enjajednacine f(f(x» = 0. + ~2. c) f(x) = 34. c) resenjajednacine f(x) .a -x ...:-. 2(1 + cos X) . b. 40.5. fell = 14.Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' . . =x + 1 x-I (x.x. * fi" \X) = J/3=X + arc SIn3 -5 2x .. Re~iti Data je funkcija x . 1] _ x 2 Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-.4' 1 g) Y = Icosxl ' 4 f) y =-.1)2 + Vx 2 + 4x + 4.. Skicirati grafike sJedeCih funkcija: a) y= Ixl + IX+21.-.5) = :n: .1) P (x + 1) = (x + 2) P (x). x -VI+x 2 c) Y = Ix 2 - 11.* NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x). n J jednacine 1 f(sinfJ) = 3' V3 In (x.. I d) fIx) = t sin 2 x. Datajefunkcijaf(x) jednacinu: 2 2 - 42. * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for.5. f(2) = 50.--b) y = V (x .. Odredili .-.:21) =5x+3.

. 3x . definisan na sledeci nacin: x 1 f.992 (1992). 1 . e) sve date funkcije su jednake.1)2. tada je (1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x 2 +4x+4.0.cf.5 f" (x) na sledeci nacin: 52. = fz =h = f4 . Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = . d) Za koje vrednosti parametara a jednacina f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina re~enja? ' D ata]efun k" f .5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))).11 Vx 2 - 2x +1 i + 2x 3 1 . 'x 2 Date su realne funkcije fl (x) = (x . f5 (x) = (x . b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna. Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = arcsin (4x 2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-) 2 ~ x 4 . Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1) x+2 a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[ b) Re~itijednacinu f(x) = 1. izracunatif. 5. 2 . . c) f. =x. 54.1) V(x Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja tacna: a) sve funkcije su medusobno razlicite. a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije. (x) = x . b i c tako da je f(g (x» = g (f(x)). Datajefunkcija f(x) = 2x2 + 2x. n EN. x .smxsm 7x ~ 16 . Ako]e ~(x _1)5 x-I ' f4 (x) = Ix .2 + 5x Dokazati da je f (x) = f (x-I) . (n = 1.* Ako je niz funkcija fn (x) . 56. Odrediti oblast definisanosti funkcije f (x) = . n EN.5 + 5x. b) h . 4. V16 - x 2 log2 (x 2 - 5x + 6).c f5 .* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X 2 )-O. Da Ii vazi obmuto? 19. Akoje Ako jeJ(x)=x(l dokazati da jeJn(x)=x(l +nx 2 )-O. c) Re~iti nejednacinu f(x) > 0.cf5. f"+I(X) = f(f"(x» +X 2 )-O. h (x) = Ix . 15 Ii.3) .c f.2".l .\ Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx 2• Odrediti realne brojeve a. (fn (x». = fz .I ' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +. d) h .10) log2 (x .c f. V(x 2 f (x) = 55. Akojef(~~~) +2f(::~) odreditif~X). * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija fl (x) = f(x). ~6.c f4 i f5 . =f2 =f4 . d' -a -x f(x) = d' x' g (x) +a tada je = d' +a -x' 2 x+ f( _ f(x)+f(y) g (x) + g (y) l+f(x)'f(y)' y) . Dokazati. 51. hex) = 18. (x) = cI]a 53. ~7.112. ! 3.1 +f(x) 'f(y)' g (x + y) = Dokazati.

ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0. 68. .3 ".. B i x-a '0) lim 64. x~" II = f4 '" fz '" f3. 60... f (f (x» i f (x 2 ) uzastopni clanovi aritmetickog niza? Data je funkcija x .A I < t za svako x za kOje je Ix .0 x .. c) fl '" fz = f3 '" f 4. izracunati f(3)..). + 20 6x 2 2 . takav da je I (f (x) .. Odrediti granicnc vrednosti (67 -.cos x Vl+cos2x I''2 COSX I ' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna: vL 1 1. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u tack..~) x + 1 = (x . -3 X x' 3' - 27 . ()OLX+'-!X. izracunatif (1). d) fl '" f2 = f3 = f 4 . y E R)...1)2.2 . 5 x2 -3x+2 b) hm x .h(x) = f4(X) = tg~2' ctg"'2.1) = 3.1 definisana je u skupu realnih brojeva. 1. (a. Granicna vrednost funkcije D~finicija 58.x- 61...2.. akojef(-l) = 4. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x..t-'a g(x) iJ!l = A .. pokazati da je lim (2t ....9x + 10 . Funkcija f (x) = 2x . A. .l ?2 j " C) .01'1 Odrediti sledecc granicne vrcdnosti: e) f l "'/2=h"'f4 "'fl ..1. +3x +x+3 t6 17 . 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni: a) sve funkcije su medusobno jednakc. a. 66.. Pi~emo limf (x) = A ilif (X) . 1 3 d) lim (3x + 2) = 5. Ako je f (x . b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih. x2 . Koliko mora bili {\ da bi za sve xE(2-o. Za koje vrednosti x suo f (0).. e) a) lim [(x)±g(x)] = A ± B x-a b) lim [((t) ·g(x)] = A ..-----X"'" x 2 +6x-7 1 -5x+4 b) lIm 63.. .. x . 2 f4(X) = log.. x . " Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii x-a a) sve funkcije su mcdusobno jednake..= 1.2+0) bilo J(2t-l)-31 <0..I x __ IX -x c) lim x .. Ako je f (. 2 X .. b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih..0 B fl "'h =f4 "'fz "'fl' Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati: a) lim2x = 4. -X. d) 65. x-2 x-2 59. ako je Ie -1) = 4. f (x) = x 2 + ax + 3. a) lim x-<>w4x 3x+1 .691: 67.. b) Resitijednacinuf(f(x» = 52. oo ..2 a) lim h) lim -.57.4 II) lim . x-I Po tlefiniciji granitne vrcdnosti. x./3(X) = V Isin x l 2 ' 1 .:u-4 _ 3 4x 2 + ] .a I < {\ . c) fl = fz = h '" f 4 . DatesufunkcijefJ(x) = I. h) limx 2 = 4. izracunatif (x) + f 3 - (. 62. x2 + 1 I lIn ... x2 2 _ 7x x~5 x . x . x+2 c) lim-. a) Izracunati f (6).2) = x 2x .

a) lim x~:: x 2 +3x-1O 3x 2 -5x-2' 73. d) lim (V(x+a)(x+b) -xl (a. (Vx + Vx + Vx . sin 4x x e) lim x-l Vx2 8 Itc::v..4ac XSlnx I-cos x d) lim --:2.3..~. \ . · x_D-.70 x~o b) hm·-· .va 74. b) lim Odredit' sledete granicne vrednosti (70 .:2:::10. x~-l sm(x+ 1) ~/ c) lim (x x00 (V x 2 + 1 . . Vx-J Vx -1 ' c) lim x .:2:.... . X ':..1 .-. _.73): 70... x->O 3x + SIn x : Vl='X ...-.... .. c) lim x . X'->...--. -~--. x_n x . 1 d) 1 4 ~r:-:-x Vx-VA lim -.. ..' . x->O sm 2x 2x-sinx d) lim . X~O . tg x X 71.. ." . x-4 d).x..·--. c i d realni parametri). Odrediti sledece granicne vrednosti (74 ...jx+1-1 :J x3 + 1 1) lim .x» .-1 ' x-I V'"'37:x'+-1' V4 · tgx--sinx c) lim. 0 x 2ll sin (a+x)--sin (a-x) .a 2 d) li~ x-"2 ( (~ - x) tgx).~ a) lim -.-8 3 : ~) lim ":V:ci2x~'='=~1~-:... X b) lim 8 _ 4 Vx. f) lim r:x+T _ 2 .. a) lim /l-'O Vb + 411c 8 Vx _x 2 - Vb 2 I_cos 2x c) lim . '. ...1 .~ 4 (2 . . . vx- t c) lim sin x .79): a) lilll .sin a 2 x . · sin 4x e) lim. Vx-Va+Vx a V 2 2 x-a X .VX=3) x2 _ 49 . x~p . ..:+d -2x). a Vx-Va Vx . b.j....... e) hm-'-~-'" --.=..69.. x-3 I x x-3 g) lim ... ..a c) lim (Vx2+ax+c + Vx 2 +b... x cos. 2+ Vx 3 .n 2 2 b»)im \ i/X-oo sin (1 ...x) . 2 x + 16--4 75...x .2 .Vx) . x.... a) lim (x -. 76. /.. 2 a) I1m . \/" x-+O .j.. \ ' ..---.1 -.o' X sin 3x bYlim·:.-.:)..* a) }~n:._ . cosx~rc.Q/ sln x ..' .

2 x_oo __ _ .~ ... * a) lim --..o tg(a+x)-·tg(a-x) b) I i m ..... 2 b) lim x2 + 5x + -0. Izraziti povrsinu P n i obim On pravilnog mnogougla. ill. mx +n ( x X_+CXl +p) 2 . .. x-. . ~2 -JJ+~~~.'s 2.x .. a) lim x_+oo X2+X+l)" ---( x 2 -x-1 Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81.. u funkciji broja stranica n. x 86. . ~~oo 1 + ~ (1)" . -------2--------· .:--0 cos ax ~ cos hx -. !i~ (1 +x)~=.* lim ~ X_'7 1 .. 20 21 ..radijan. ... Vb) lim------C--T--.-) " x ..4x x_+oo 5 )X .....:I V . x"'" 0 Y' . a) lim ( 1 .. o x In A+x ----..V' 77. X 1) lim x-I Znajuci da je a) lim ---. X""" 0 x bl lim----. 87..----( x~ ...e ..---..90): .. l~x 88. \.* lim ...+ 1 a) lim -?2 .. a) hm . o x" - (m in prirodni brojevi). .x+m )X \x ..-.Ilm x(ln(x+l)--lnx)..x_lx"-l a) lim (I x~O + 3tg2 x) <. x-o X4 \/ x..83): 2" + 2 3 -x .. 85...~~oo 1 +:.. +oo . 00 89. b) lim (1 + 2x)~ . x~O cosx-sin(x+1t)J~. +oo ( X . e}lim . (Jedinica za merenje ugla .. b). . a) lim x_+ oo ( --I x-1. .) n _00 11 .6 81.. 82.--- :~~ (1 + ~ I)X =. mx x+l X b) hm ( .~ tg x-. log (I + lOx) b)hm ---------. .:· I SID X 84.."------... ---------.x-+O '" 2 r'. b)/lim J ~_/ · l--c08(1--cos x) bYlim . a zatim odrediti lim P" i lim 0" ..3x + 7 x_+oo 4)" .·/'·X--+O ( 3)" X ' · ~:.-x"'" 0 X to' 2 - r--" I +xsinx-ycos2x r.r. 2 • '"" 90... . X"'" 5 0 80.~i+ sin. . upisanog u kruznicu poluprecnikar.--------.. . x ..... 91.. Dokazati da je: eX-l a) lim ~I."---'---... · 2 79.' x 1 b) lim (cos xl""" .* 1 83.-3.. 1 odrediti sledece granicne vrednosli (84 ...nl sin(a+x)-sin(a--x)' 78 *a) lim ... 0 x Q"-l ~ In a ..t x ..

. Ako postoje granicne vrednosti 23 . sin (sin x) arc tg x X -----. .) x+l (4 95.'---.4 . Ako postoji realan broj a takav da je limf(x) = ± 00.-I) (a>O) .:C -~-2~ .* lim x-n sin ax sin bx ( a i b celi brojcvi).* '}) lim t. * a) lim ..--. x . a ) I1m 0 sIn?C sin 2 x b) lim x(y1.* uP lim (1 +tg X"'" 2 0 Vr. 103.. " / x-tO X 'x""'O -~~. a ) li m . w arc sin (1 . . x_+oo 3x + . x-a b) lim (yx 2 -x+l-ax+b)=O. Izracunati: a) lim f(x). X 102.99): e-...2 ..Odrediti: 2x+Vx-+4 b) x limoof(x). 107.yJlim . 2cosx ... 2°..... !~~ ~r +'. __ 100.b x+l = 0. a x . -oo 98.. x .-~-----"" 0 X Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 ..13 sin x~T.. . (~-x) x .>.- b) lim I eX-l 93.* Data je funkcijaf(x) = Vx"+7 V.... Asimptote krivih Iinija u ravni 2 +1 ) (~~-ax . exl_cosx e xl -1 . x) 2x 1 106.3.:--. x-a l[X 105. .2X _l eox_e bx 101." si~-·. b) lim .arctg-.. ' j / ' x . x""" 0 x---oO 3x 94. x sm"2 96..7lX 1 _x 2 + cosx b) lim --~--­ x~n 1 + sin 2 x + cos x .. X-'-'O 3x SID 92. X"'" 0 4x 2 -1 ' b) lim x cos x - n x . a) lim--···· .2x). x-+oo b) limf(x). lim sm ......... In(I·I·x) c) hm ~·---=l. .->0 x b) lim 2 arcsin x . J" 104. X"'" Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105): . 1°. . O x~oslllxln(l+x) /..* f (x). a) li m~-~~. tg 2a' x .. x ..* Odrediti realne brojeve a i b tako da je: a) lim x_oo 1....." 2' x+ x-+b x + gdc su a i b rcalni brojevi...' {/v. a) lim -.... x--oo onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije Y =f\x). .* . b) lim 'lrc tg 2:" .* Data je funkcijaf (x) = a) lim 99.. 1 SIn..

LlY L1x H2. x-I b)Y=Vx 2 +1 (3) limf(x) = f(a). a) y=xe ... 3" Neprekidnost funkeije..dx . c) y = sinx· 113.f(x o) L1x . O Ll6. Ako jek horizontalnu asiruptotu y = n.f(x o ). Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apseisom x = a. 1 Y Difinicija 1. x 1 2.+-2'---: x3 2 (x x3 b)y=-?--. v 1 1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom (1) L1y = f(x o + L1x) . ako je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije: (4) _~ 150 [(x) = 1~' x+l V x'-4 limL1y=O. a) y = + 1)- ?.'}. Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0. 117.-. funkcija ima x2 - 5x + x-2 b)· f (x) =4x + . a) y = ----x. Prirastaj funkcije V. tj.002.kxJ.. Odrediti pocetnu vrednost nezavisno promenljive. 1 1 je f(x o . :24 25 . f(x) k = llm .. x-a U4.116): W8.. IZVOD FUNKCIJE 2. X_Ion onda je pravay = k x + n kosa asimptOla.: + 2 arc 19X.006004. [xo. a) y = x2 2x . funkeija x-..x--±"" j II GLAVA X n = lim ([(x) .3 2 2x-x - b) Y = e . 1 + -. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a. a) y . r-l Obrasci i dejinicije no. f~x) 1 =:. Odrediti aSiruptOle krivih (108 .-1:: L1x) . aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka vrednosti funkeije za x = a. ..f(x) =x 2 + x-I dobija prirastaj Lfy= 0. Definicija 2._ . (2) Xo + L1x] .cosx' b) Y = ctgx.1. a) f(x) = = 0. 2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu Xo je Hi. .

x>O 2 a) dt= I. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i x 2 =6. Prosiriti oblast definisanosti funkcije . x->f(x) = log lOX. 3-ax 2 .Ix2+ I-I f(X)=---:. Prosiriti oblast definisanosti funkcije: f(x)=-r. Odrediti krajnju vrednost argumenta x 2 ako je e) f(x)=-.:. b) f(x)= { -4. b) f(x)=x 3 -4x 2 +3x+5 u tacki sa apscisom x=l. * 129. x->f(x)=log l0 2x. b) Y=:. d) f(x)=tg x. Izracunati trenutnu brzinu kretanja za t = 20 s. 122..f(x)=sinx ako je x=5" a dx=20'. x2 = 1000. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x): x I a) f(x)=. x=O x-4. a s put n metrima. . I 131. Data je funkcija f(x) =~.01. I f(x)=. 123. 20 + dt] i rezultat primeniti na brojnom primeru za: 3 x2-4 x#2 c) f(x)= x-2' { a.I. Ixl Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za svako x: a) f(x)={X+I. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCeviii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = .. 119.0199? Za dX dobice se dye vrednosti. c) dt = 0.-" 1+5" 124. 121. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t + lOt. d) f(x) = xlf'. x SIn x f) dV=·-. x>l' X xl=0. b) dt=O. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x: x-I a) f(x)=ax 2+bx+c. 127. x ima prekid prve vrste.xED. tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o. x<O a+2. x=2.~~-- • 120.x 2 + 1 za Xo = I i dX = 0. (x#O). 126.118.'2+1. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-. Data je funkcija x->y=-~. c) f(x) = sin x.1. 130. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy funkcije x->y=f(x). b) f(x) = x2~6'>:+8.'-2 _. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ~ 132. Objasniti ovaj slucaj na grafiku funkcije.x 2 + 2x + 3 poras!a za dy=0. Xl = 1.JlO-'>:-3 • 128. .5. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x 3 .>:_3. x~1 .::-ab2 i poeetna vrednost argumenta a -Xl =a-b. Ispitati neprekidnost funkcije: a) f(x) = x 2 + x -I u tacki sa apscisom x = 2. Odrediti srednju brzinu kretanja u intervalu t E [20. gde je t vreme u sekundama. pri promeni nezavisno promenljive od vrednosti Xl na vrednost Xl: a) b) . . a-b 125.-. y2-x-1 tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1. x 2 =5.

__ (x>O).dx Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki u kojoj je ona definisana. a) f(x)=~. f(x}. (sin x)' = cos x. g'(x) g2(X) (g(x}#O). 9.I sm 2 x (x#kn) 141. x 144. 10. Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama: 134.2. . Izvod funkcije 2" Osnovna pravila izvoda: 1. 137: a) f(x)=xcosx. 136. a) y= 5x6 _3 x s +4x-8. a = a f '() def l'Im--···. e 1 +x x 2 _x+ 1 146. a) f(x}=xsinx. 6.-7x+ ~2. 15. n (x#-+kn) 2 8.5~3+4. 14. b) b) (2) )-. 2. f(x)=x 2 cos3x. (I) [(Xl)' j(x) ( g (x) - g (x)~f(x) . (Inx)'=~ ' log ae = . 1 a) f(X)=~~2 .-.------=:. 145. (ax)' = a-"ln Q. 4.(. b) y=4x3 -2x 2 +x-5. 5. 3. b) f(x). X--j-X+ I f(x) = x2-x+1 x 2 +1 29 28 . b) f(x)=x 3sinx.. b) f(x)=x-sinxcosx. a) f(x) = x 2 cos X (x>O). 4. f'(x) = lim f(x±. 140. x I l-x 2 (Ixl < I). 7.if. 12. 1. (log . 138139. x 2. (arc cos x)'= - )'::::~2' 16. x+a b) x2 c) f(x) = 2~. (Cf(x))' = C fIx). a) f(x)=-. 2. (arc ctu x)' = _ _ 2 1_.lZV odf'() u tac 1 sa apsclSom x = a X""" a x-a predstavlja broj). . Odrediti vrstu prekida funkcije 1 y=arctg(l +~). b) f(x)=(3x 2 + 1)(2x2 +3) . .:1x &->0 . g(x))'=f'(x) . (~)'=_.tI2 . . I 143. x-a b) f(x) = . tj.a} 142. f(x)=_lo.. (arc tg x)' = '-~. f(x)=x 2 sin 2x Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvode funkcija definisanih formulama (138~149): (x)' = (C)' = 0 (C = const. (xll)'=nx n 1. a>O) x ~_~. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirastaja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad x->a. (f(x).. Definicija 1. (arc SID) ' = . a} f(x)=v'i~:::"'3. y = (x 2 + a 2)(x 2 _ a2 ) . b) f(x)=~x-a.. (tgx)' =_1cos 2 x b) y=.133./4 x + 5 135.----. a) Y=~:t=-l 13. a) f(x)=(2x+l)(x 2 +3x-l) .). a) b) f(x)=2x~. b) y=(x3-I)(x2+x+l) . 2y1x y=6~-4~ . x) (ex)' ="x. g(x)+g'(x) . (cos x)' = -sinx (ctgx). (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x)... 3. I" Tablica izvoda elementarnih funkcija: 1. = ---._.(x>O. a) f(x)=tgx-ctgx. 11.f(a) Ok' .1 +X2 x2 +1 .

.."1 [47._.. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x 3 +3x 2 _5 kojaje normalna na pravu 2x-6y+l =0. Odrediti jednacine tangenti hive y=x 3 -2x 2 +x-2.2 . Data je funkcija f(x) = ~X4 . ctgx 174. 5-e" 149.-' Inx+1 168. f(x) = . Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb koja pripada grafiku a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2.' X - (1 +t 2 )arctgt-t rr_eL Inx 166.3x 2 + 1. f(x)=-.. Izracunati!'(1). Izracunatif'(3). Izracunati f' ...1 .:+. f(x)=j.. .. Ako je f() x =-~--"- I-sin x. Dataje funkcijaf(t)=t 3 -3 In t. P 0 k azatl'd a fun k" y =~~--~-. 148. tg x 161. . Ako je f(x) = 5 arcsin x. y). koje su pa· ralelne sa pravom 7x-4y+28=O. c) y = In xu tacki A(l. f(x) = I-In x' Inx-2 167. Data je funkcija f(x) = .x 3 + 9x 2 + Odrediti 1'( -l).za d ovo I' CIJa Java Jed " x-xlnx 2x'y' = x 2 y2 + 1. f(x) = e"+e--:<' tso. 163. y): d) y=sinx u tacb A(n. e"-1 izracllnatiJ'(-l). Odredili!. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2).. 1 + In x ' naClnu 169. 153. lSI. 159. 173. x l55. Ako je f(x) = e"+l. Data Je funkclJa f(x = . Data je fllnkcija fix) = x 3 . 4 3 2 152. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x 2 . _ _ ' CD.cosx).. (3).:. ¥). 175. ~X3 jednak izvodu 156. f(x)='1--' -tgx 162. f(x) = cos x (1 +sinx)...x:~ 2 . " ) cos x + 1 l54. Ako Je f() I-tg x " 'f.:. f(x) = sin x (1. y). y).. cosx-l tgx = ______ n. a) sin x -x cos x f(x) = cos-'. f(t)=-' " " .7x + 3 tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2? Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) 1 +ctgx 160.(n) lZracunatl . b) y=X 4 _x 2 +3 u tacki A(l.--' X 165._-" 3 170. 1 +cosx 4 (160-·168) ako je: 172.lzracunatl • 'f. izracunatif'( 157.~X3 + ~X2 . 158. Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = funkcije y = 2X2 + 5x + 3. " l-sinx b) f(x) = eX arc sin x .~ cosx V=-~----.(n) -. a) 164. U kojoj je tacb para bole y = x' . Odrediti tacke u kojima su tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill. 171. f(x)=-in---."".3 arc cos x.

. N(l. jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = tacki M (1. rC-==~.. 1+u u' 14. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a. '.~c. . konstantna i jednaka a 2 • Ako je y=f(u) a u=g(x).(x» naziva se slozena funkeija. 0) i da u tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k= ~3.x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx. b) y=(1~SX)4 33 . 190.:.u~. 9) i odredit. . Odrediti jednacine tangent. 182. Odrediti koeticijente a.3. tangentu i OOfmalu. 11. Odredit. (in u)' = "'. koji je odreden biIo kojom tangentom hiperbole 2xy = a 2 i koordinatnim osama. tada je )I'=f'(u) . u'. i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode.. kin da prava y=kx+n bude tangent a para bole y=ax z. a) y=ax 2 +bx+c. (Funkeija y=j(". . (arcctg u) = ~---'. Dve krive definisane su jednacinama: y=2xz+2x~3. 32 13. U funkeijif(x)=x 2 +bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom x=2. 2~u 4. (sin u)' = cos u .x. (arcsin u) = . cos 2 u' r 1 -.en. i p da prava y = k. l<-onstruisati parabolu. X4 ~x 2 +3 u 189. Dokazati da je povrSina trougla. ax x 3 187. . Odrediti jednaCine tangente . (tgul' =--~.176. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 ~ x 2 u lackarna prese"ka sa osom Ox. (Jon u)' =l<Jg. da za x=2 ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa 2 sm 2 u 8. 6. Dokazatida ove krive imaju zajednicku langentu u tacki M (2. y) koja pripada grafiku date funkcije. Izvod "lu". 5. y=x3~2x+5. u'. i1l3.' v' l-u~ 186. Odrediti rca Ian broj a tako da gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45". n. jednaCinu zajednicke tangente.. (aretg U)=-2. 9.77. Z 10.. Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x utaC1 YA(n '\ -2'Yr \ / 180. Data je kvadralna funkcija y= ax + bx + c. Ciji je koetieijent pravea 0.) Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju: 2.h u tacki M(O. koja je normaIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom date para bole. normale funkcije f(x) = cosz.e./ u)' = -" 3.. u 12. u' 1 +u- U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija (192-229): 192. 185. au U apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg kvadranta koordinatnog sistetna. u' . (. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x 2 -. 179. Data jc funkcija x-+f (x)=-'4'. g'(x).5. lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k. Odrediti realne brojeve a. (cos u)'= -sin u' u'. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' ~ x' + 2x + 3. hive y= x 3 + X Z Ciji je koeticijent pravca B.) . hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak. 191. b i e tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O. Data je funkcija f(x) = ax + bx + c. (e")' = ell . koje suparalelne pravoj 3x·-y~7=O.. (etg u) = ~-:-. para bole y= x 2 ~4x -I' 7. y). u' u' 134. funkcije 178. 2. 188. 2). .. Odrediti jednacinu rangente.

J 4 I-x 2 219. _~c'// l 98. / . 1+ x b)y= In -----. 3 ""'p'- x+l a-2x 2 -J'ax-x 2 _99.. y=.. x 207. y=. 1 ' 1.. 205..J:X+ 1-ln(1+Jx+l). a) y=In----~+- x+a yY+b' x arctg-. y=.~ ./ y=tg 3 x-3tg x+3x. y=2: In tg x+1n cos x. 1+.>1. a) y=1o J l--~i.arctg-----x'-x+I. b) y=tg ax.J>:\-...Jx2+ax.. 3 b) y=sm x. x+l .arctg-1 ---- . 1 b). _a) y= sin4 x..10 . y = 410 (y'X=-4 + Jx) + .-I...J3 .J3 . 1 lOO. x' 210. y=2: 1sm x-2: sm 2 x. * 216.. x 220. ~2+X+ 1. f(x)=1o ~X-l ~X'+1 1 --+310----+. x 2 +a 2 213.y = arccos -. Jx'-=4.Jl-x' a (W ).: . a) y=2 sin 6x. a) y= arcctg. 1.J3 1 2 W3. a ) y= arcsm2:. a) y=arcctg---=.y = a r c c t g . Z04.2: tg 2 x -In cos x. 95. b b x 215.93.6 217. Y = 2: tg x + 10 cos x.. a b) y=arcsin 2x. y=arctg------.!14. b) y=e-X(sin x+cos x). Y = 4: tg 4 x . a)/y = arctg -----..-.. x 2 _a 2 212. a) y=arcsin---. . 221.---'--.arctg x.. i (x+1)' l' 2x-l + --.arctg x . V /'. . l-sm2x ~ ---- .Jl-x' 1 -1 !o2. x ~/x-I (I_b) J=arcctg--. / I-x // l+x 211. 1 l+x 1 2-18. ~/ I-x .J3 . x'-l 2 // * 222.In . a) y=e"'-X+2. n 2x+ I * Y=6 In -(x-I)' . 1 +sm x sin2x b)y=In---. y=a In(Jx+a+.sm x. 206.

. Pokazati da funkcija y = In __ zadoyoljava jednaCinu l+x xy'+1=eY • Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama (235-238) : 235• a) x2+ y2 =rl... Dokazati tacnost tvrdenja: a) (sinn X cos nxy=n sinn~lx cos(n+l)x~ b) (sin"x sin nx)'=n sln. +(2n-l) sin (2n-1)x.: . Polazeci od identiteta: cos x+cos 3x+cos 5x+ . b) h2 x 2 _ . Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x ./i+~i-n2. y= cr. . . y=in (sin x+ . x2 232. 231.. PolazeCi od identiteta: .}1 ~ e2x + arcsin 234. 2n 22n) a) y=cos 2 X+COS 2 (3+x)+cos ('3. y = arctg x +In VI:::::.L_ • 227. . +81n 2n-1 X="--.. d) y=2(sin 6 x+cos 6 x)--3(sin4 x+cos x). 2n . 3 229.x . d) (cos "x cos nxl' = . 3 SID X 224.·~~-arctg v 1 +x~ x. koja je normalna na pravu 2x+4y-3=O. 240. 36 y2 =4(x+ 1) x 2 + y2= 16. 238. b) y=sm 2 x+sm 2 (3+ x )+sm (3'-x . 37 . 245. e!.-lX sin (n + l)x. 241. +cos(2n-l)x . a) y+arctgy-x=O. x2=4(y+ 1) sin 2nx 2 sin x 246. a 2 y2 = a 2 b 1 .233. x y 239. b) y2=2px... x 2 _y2=5 244. a) X2+xy+y2=6. 2 2n ).--'---' . koja gradi ugao od 45" sa osom Ox. ~ v=.2y2 = 14. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x 2 .n COS. 225. a) b 2 x 2 + a 2 y2 = a 2 b 2 . c) y= sin 6 x+cos 6 x + 3 sin 2 xcos 2 x. 2x 2 + y2=6. y2=4x x 2+ y2_2y=9. b) X 3 +y3_3axy =O. 236. 1 2 2211. + y2=2a 2 • odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ . Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x. odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x. . b) xy-arctg-=O. c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x. .( ) smnx sm X+Sln 3x+sin 5x+ . x 2 = -16(y-4).. 237. /1+ x 226. 230.-lx sin(n+1)x. x 2 + y2-4x = 1 243. f(x)=s tg 5 X+ tg 3 x+tg x. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jednacinom X2+xy+y2=12. x2_ y2 = a2 247.:). 4 U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jednacinama (242-251): 242. 4x 2 + 9y2 = 72.

y2=ax + y2 =pz + yZ =4p2 yZ=2px. Dokazati da familije krivih: a) y2=4a(x+a) b) xy=b 2 c) y2=2(p+a)(x+··) 2 togonalnu mreiu. * !52. (X_I')2 2 !49. a) y=ln sin x. Date su funkcije f(x)=4-15x 2-2x 3 koje vrednosti x je tacna nejednakost f'(x) g' (x) g(x)=2x 3 +18x+1. 270. koja sadrii tacku Z 1 [A-A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 . Napisati jednaCinu te tangente. cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jednaGinu y" + 9y = O. a) y=~sin x. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa os om Ox ostar ugao. b) y=ln(x+l). U presecnim tackaroa grafika a date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti. 259. (X_I')2 2 !50.x + 1 = O. x 2 + y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x 3 • 261. Odrediti n-ti izvod funkcije a) y=sin x. !51. Odrediti treci izvod funkcije: a) y=x 2 In x. obrazuJu or264. Odrediti drugi izvod funkcije (260-263): 260.(0). 256. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom x 2 + y' = 1. b) y=cosx. b) y= arctg x.!48.j!+x 2 . 38 .+ 2. Dokazati da funkcija y = C. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu y"-2y'+2y=0.x'. Data je funkcija f(x) = e" sin x.Xz .~. a 263. 269. y2=2(p+b)(2-x). a zatim njihovu presecnu tacku. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). konstruisana u tacki 5 M(2' y). 253. 254. Izracunatif'(l). 1 b) y=l+x. c) y=lnx. b) y=cos 2 x. x 257. b . Odrediti n-ti izvod funkcije: a) y=e-'x. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole y=x 2 +4x-17. Odrediti jednacinu tangente krive y = . 258. Data je funkcija x-+f(x) = 1. y2 =4b (b -x). x Z _y2=a 2. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije x-+y= -x 2 +2x-l u tacki sa apscisom x=2.x '. a) Dokazati da je tacna jednakost O? f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0. b) Izracunati 1'(0) . Za > 265.j"(0) i /". Zatim odrediti ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -. b) y=e. a) y=. 266. 267. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu y(4)+4y=0. 271. 2 268. 255.

b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl x--+3x-3 e) Resiti sistell nejednaCina o<f'(x) <f"(x). Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y min +ymax= 2a 3 + a 2 + 3• . a) y=arctg~4x-l.125.4..bro]. b realni brojeyi).f'(1) if"(x). .funkcIJa x->f(x)=:i---2-x 2 + 3 ax+a (a rea Ian .. a) y=-Jl+x2. x' 282. uzeti ovim red om obrazuju geometrijsku progresiju.) Data . ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O. a) x a x b) f(x)=-+arctg . Je . Primedba 1. "f 23 3 279. Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15.5x 2 -2x.. Jav! neod r cd em' 0 blik }) - Resiti jednacinu 2y_y'x= xearcSinX po x.. 274. OdroortJ. Dokazati da je data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.. tacna neJed nak tf"(x) > 7 "OS g'7.. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 x3 --2-- 63x 2 . Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277): 275. . Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x 2 +(k+3)x-5 (kje realan broj).. Dataje funkcija x->f(x)=x 3 +ax 2 +bx __ l (a.x' 272. 231. Data je funkcija x--->y=x 3 -3ax 2 +3a 2x_3x_l (x. Data je funkcija x->f(x) = 5x 3 +4x 2 + 6x -8.. fIx) = arCSll-. 2. 283. 1 177.> g' (x) - a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc f(l) = -12 Af( -1)=4. :mo. x a+2 . . Je • .) ..x 2 + 3x g(x)=:3 -2x 2 +3x. sve reaIne vred Basil x za k oJe. Date su funkcije fix) =:3 .. 286. Data je funkcija x->y=2x sin x-(x 2 -2) cos x. Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x 2 -"7 x Odrediti sye realne yrednosti x za koje je 7f'(x) + g '(x) ~ 1. Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0. a E R). 276. . 287. no pravilo LopitaJa.. 3. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x) x-'a g (x) . brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju 3a 2 + 5b 2 = 17 A a + b = 3. 285. o« 0 il' -« tada se koristi veoma efektivco I)} co 40 41 . X4 Z73. x a 6 3 b celi brojevi). Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost f' (x) . Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti Lopitalovo pravilo Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a. Celi 278. °' ax 2". ._a___ (a +X)2 2 x---->g (x) = ax 3 -(a-l)x 2 b) f(rp) = cos (a-brp)."'. D ate su fun k" x-. Data je funkcija x---->y=<1 x 3 _bx 2 +! (a . Dataje funkcija x->y=~ (x+·-Ji-x2)e~~. 3 1 g (x) = 2x' -4. Dokazati da je Ymin = f(ymin).. Data je funkeija 1 X-~f(X)=! X3-~(6-3a)x2-2(a+4)x+8 (a rea- Ian broj). h) f(x)=2x-sin2x..f(x)=--CI]e a+x Resiti jednacinu po x f'(x) = g'(x) + .

" b) lim x .. Telo se kreee pravolinijski po zakonu 292. x-o 298. x-Q X x-sm x ' ~ x3_8 291. Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je s = 3t 3 . I x-1 x -1 b. a) lim . / .. b) lim x >in x_o 308. x-I' /'. Kojom se susreta? brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog 29~.5. !f 2 b)' lim ( sin x )x'. a) lim x' In x. . 303.=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo).__. 295.. pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O.. <-0 In (I +t) . 4-:. a sin 2x -=l.... In x In x 306.) lim x-1 (~_I _. Primena izvoda u prirodnim naukama 304... x-+O (. .~~) . ' . X"'" b) lim x ctg 2x. a )li m x x . a) lim ..1.) "X " x-o x In x ' \ . sin x. e'+sin t-l 302. a) lim In.'a) lim (~_3.2x)" 2 b) lim cr_b tt .X-l" 1 307. a) lim ~~n 3x.). x_'l! (rr ..1... a 2x3 ' Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti (288-303): 288. .* a ) lim (cos 290.* a) lim (cos xlX'... b) lim 8". Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki x=a i njenoj okolini.. a 3 x-sin x x • 2. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu trenutku je brzina tacke jednaka O? S=~t'-5t+8.*.."x x-o x.... Odrediti 294.2t' + t.. 0 b) lim e . x-a 2x ' 289. X""" b) lim 8" . X"'" 0 0 S(t)=~t3-2t2+3t.. __ ." 1 b) lim \./ x . x e. o X 293.lim __ _ xcx .' br7inu i ubrzanje kretanja... a ) lim _" x .. 2 x-I ___I_).'. ! 8m t-t 3t 2 + t5 I x-I' 7'-+0 sin x .e~x . x-a g (x) x-a g '(x) 28"-2-2x-x2_" 300. a) lim x-I (~~ _ _.C-"OO 3 . x-2 x3-2x2-4x+8 (I) lim j(:>:). Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t 3 +t 2 -4. .. U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6? 42 43 . Odrediti brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4. U kom 297..~ ___ . x-a b') lim (. U kom trenutku telo menja smer kretanja..c-+oo b) lim (ctg x) T.c . b) lim ~~8x'+16~. a ) 'li m _~_. a) lim xn --::..' x-2 x-2' b) .! __1_).. a) lim X""" a 8"-e~x-2x xri~x. tada je 299. 305. Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i S=~t2.Primedba 2.

309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat je jednacinom T=0,2t 2 Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut· ku t= 10.

,no.

Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.

Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma. Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je !"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x o funkcija J(x) ima maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa apscisorn x = Xo minimum. Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy. FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy. Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale konveksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x o» se naziva prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i prevojne tacke funkcija "f--->y (317~319), ako je:

311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi? Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?

312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom

fJ za koji se tocak

fJ = t + ~ . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me· nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t 2 (q u Kuioni· rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi. 314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi. 315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t 2 +7t+4. 1 Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka kretanja. 316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t 2 - 2. Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.

,

317. a) y=x 3 -3x;

b) y=x'-4x 2 +4x. b) y= tg b) y=sin
X.
x~cos

318. a) y=lnx;
x 319. a) fix) = 1~'::-;'2;

x

(O',;;x,;;2n).

Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:

2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost prevojoe tacke funkcije

320. a) y=x3-3x+l;
321.

b)

Y=_X 3

1

3

_x 2 _3x.

Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada. Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre· muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine (1) f' (x) = O'.

a) y=x 2 +

1

b) y= (0'';; x"; 2n).
(0,;; X,,; 2n).

x2
x~2'

322. y=sin x+ cos x
323"

y=sin 2 x-2 sin x

324. a) y=xln2x;

0) y = x 2 e-".

45

25. Pokazati da funkcija y =x 3 - 3x 2 +6x + 10 nema ekstremnih vrednosti. ,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u elipsi b 2 x 2 + a'y' = a'b'. 128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine, upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y'

338. U tacki M(x o, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangentao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. 339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu povrsinu. 340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksimaIne povrsine. Odrediti stranice trougla. 341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je zapremina maksimalna. 342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu. 343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka. 344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da njena povrSina bude minimalna.
.

= 2px i pravom x = a. Odrediti dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u dati lik (sl. 9).

130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu zapreminu.

331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksimalou zapreminu. 332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna. 333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremine, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i visine H.

345. Data je ehpsa

iii + 9

x2

y2
=

1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa

velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimalna, a tacka 0 koordinatni pocetak. 346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna. 347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave y=2x-4. 348. U jednacini y=x 3 -1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox. 349. Funkcija x-> y = a,x 3 + a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koordinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangenta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne brojeve Q3. Q2. Q 1 i ao· 350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x 3 + ax' + bx + c tako da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za

334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadratnu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.

336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R, odrediti onu Cija je zapremina minimalna. 337. U loptu poluprecnika R upisati valjak: a) maksimalne zapremine; b) maksimalne povrSine omotaca.
46

x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao . .
r:'----~· ·~ ------.--------~

fl.

vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F 1F, cos nu vrednost.

fJ ima

Za koju maksimal-

360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a 2 x + 3. Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3 funkeija ima minimalnu vrednost.
361.

Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija: a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6]; b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu
4

:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
. cJstvuJc Sil a F =---~--'--;---, . kG · ugIom fJ prema h onzontaIn' raVill, d' OJ cos{3 + ksrn{3 gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna najrnanju vrednost.

[0,

il

362, Dokazati da grafik hive y=x + 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.

,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax 2 +x+Blnx.
Od-rediti: a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4. b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima ekstremne vrednosti. c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn Citavoj oblasti definisanosti.

363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I]. 3 x

* 364. Data je funkcija x->y=x 3 +px+Q, gde su p i q realni brojevi. a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da 4p 3
Je Mm=q~+
• ?

27

:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) = =2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y = = -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti a tako da .Ie tacna jednakost Xl 2 = X z:~56.

b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date funkeije i M - m = 4.

Dataje funkeija x-~nx)=2ln(x-2)-x2+4x+1. Odrediti intervale monotoDosti i ekstremne vrednosti date funkc~je.

* 365. Data je funkcija x-+f(x)=x 3 -3x+2. a) Odrediti fuukcijn x·~>g(x)= ax 2 + bx+ c tako da, u tacki M(2. y) koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy. b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena pod a).
366. Data je funkeija x-+ y =x 2 -(m-;lx'-mx-l-1. Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti. 2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
,. 7

357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3~3ax2+9ax~2 rastuca za svako x iz svog domena? Data je funkcija x-ty = x 2 + bx + 2. U tackama Cije su apsc1se XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.lnkcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'? Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude rastuca za svako x.

Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije: 1 ~ oblast defiDisanosti; 2" pamost;

48

49

3" 4" 5" 6° T 8" 9° 10° 11 ° 12"

periodicnost; nule (i presek sa os om Oy); znak funkcije; prvi i drugi izvod; intervale rascenja i opadanja; ekstremne vrednosti; konkavnost i konveksnost; pre' ojne tacke; asiLlptote kose vertikalne, horizontalne; ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u kojirna nije definisana i tacke X-4 ± co).

4x 379. a) y=-4-2; -x

h) y=-----x2+ I . b) y=-1-2

x2-2x+l

x 380. a) y = '----1 ; x 381.

x 2 _4

-x

a)

=(x-~)(x+~2.

y

(3-x)(3+x)'

b) y = - - - 2

-A

x2-2x-3 2x-x

382

.

a) y=

x 2 -4x ---' (x-l)(x-3)'
3x-x 2
b) y = - - - - .

Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama (367-429):
b) Y= x 2 (3 -x).

I~

~ a) y=-;'-4-;

4x-x 2 -4

x-I

368. a) y=x 3 -3x;
b) y=x 3 -3x+2.

370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1
3 ,

I

3

2

x2 385. a) y=-'--; x-2

x 2 +3x-3 b) y = - - - - - .

x-I

,
-"' a) y= x2-4x+4,. 386. x-I
6 387;- a) y=x-2---;
b) Y = ------.--3

371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x 3+3x-l; 373. a) y=x4_2x2; 374. a) y=4X4+X3; 375. a) y=6x4 -x'_9x 3;
I
b) y=(x+1)(x-l)2. b) Y= -x 4 +2x 2 +3.

x-I

10 4x -9x' + 6x .

b) y=x 4 -4x'+3. b) y=x'-4x 4 +4x 3.

1 b) y=X2+,. x

376. y=x(x-I) (x+ 1)3. 377. Y= -x 6 +6x'-12x 4 +8x 3. x-2 378. a) y=---2-;
2x b) y=---. 1 +x 2

_ x3 390. a) Y=-Z-I;
x -

b) Y=-2-'
X

6-x 3

391. a)

y2.=.x~l-xf;

b) y2=x 2 (8_x 2). b) (y_X)2=X 3.

x+

392. a) y2 = 2x - 3.J xi;

b) y=x e- x '.
1

* 410. a) y=x 3 -ax 2 +ax;
* a 411. a) y=x+-;
x

b) y= ax' - 3x 2
b) y=----

(a realan broj).
(a realan broj).

394. a) y = ex;

b) y=xe";

c) xy = eX.
b) y=(3-x Z ) e".

x 2 +a x-a

1

1

b) y=----.

,,;J+x 2
I-x

396.* a) y=x eX; 397. a) y=xIn x; 39S. a) y=ln(xZ-I); Inx 399. a) y=-z ; x 400. a) y=coszx-cos x;
401.

b) y=x

",,-2.

b) y=xInzx.

x-2 b) y=In--. x+1 I-lnx b) y=--z--.
x

x-3 413. a) f(x)=-;====; v'l +x z
414. a) f(x) =

b) f(x)=------.

.,jl+X Z
I+x
x+I

yx _4

7":2--=; 2

x+1

b) f(x)=------ .

#+2

b) y=sin

x-.,j3

b) f(x)~i+X3.

cos x.

a)

. y=sm

x

. sm (x+ ") ; 3

b) y= -4 cos x cos(xb) y=sin 3 x+cos 3 x.

" 3).

416. a) f(x) =-1- 2:;

X3+ X

-x

b) f(x)=-----

(X+1)3 (x-I)2 .

402. a) y=sinzx-sin x;

b) f(x)=---

x3 (x-W'
1

* 403. a) y= 2 cos z x + 6 cos x;
I-sin x 404. a) y=--.----; I+sm x

b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
b) y = - - - - .

*

sin x

41S. a) f(x)=xex=T; 419. a) f(x)=(5x-l)ex;

*
*

1

b) f(x)=(x+2)ex.
1

i-cos x

405~ a) Iyl =2 sin (x + Ixl);

b) y= sin (.x;-yrxi

).

b)f(x)=xe x .
b) f(x} = 16(16x-3)ex .

2

* 406. y = sin x leas xl + cos x Isin
* 407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;

xlb) y=---+-- .

* 420. a) f(x) = (xZ - 2) e lx ;
(x-I)3

1

1

Ix'i
x

x-I

* X 422. a) y=-z- ; In x-2

Z

b) V=

5+1nx~.
~
1

.

b) f(x) = xe-i,x .

52

53

* 424. a) y= 1 +2arctgx; x * 1 425. a) y = arccos - ;
x

b) Y =

arCSlD - - ' - ' .

.

2x 1 +X2

III GLAVA

b) y= arCSlD·-. x

. 1

* 1 426. a) y=x arctg-; x

b) y=X3 -(x 2 -1)3. b) y=(X_1)~2.

2

1

3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je jednaka: (1) a= ILly-dyl. Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odreduje se obrascem:
(2) "=

b) y=x-arctg x.

* 1 429. a) y= arctg (1 +-); x

b) y=(x+

1

x

I~Lt1,Y1 .
Lly

Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac: (3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.

Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije. 430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x 2 - x za x = 1 i Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom. 431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom. 432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D. Izraeunati za x=3 i Llx=0,001: a) prirastaj i diferencijal funkcija; b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
<A

55

433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsina ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi 100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.

Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne vrednosti izraza (444-447) : 444. a) sin 46"; b) sin 60"3'. 445. a) sin 31"; 446. a)~1,02; b) CDS lSI".

b)~65.

447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za IDgJO 200,2. 448. a) IDglo 11; b) tg61".

435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksimaciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x 2 + 1. Odrediti prirastaj i difereneijal funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri zarneni prirastaja diferencijalDrn.

449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule: a) yl+h""l+
~

Zh;

1

,;;-;1 b)~1+h""1+3 h.

450. !,rirn~norn pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izracunatI:
a)

-JDl4;
h

437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t 2 , gde je t vrerne u sekundarna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1; b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):

451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
a)e ""l+h;

b)ln(l+h)""h;

e)1n

l+h h",,2h.Dokazati. 1-

438. x->y=x3-4x2+7x+3 439. x->y=3x2+2x-l 440. x-+y=x 3 + x 2 - 2x

za x=I,03.

452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati x 1 1,004 453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.

za x=2,03. za x= 2,01. za x=2.1.

Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):

454. f(x) = x 3 - 3x + 2, u blizini tacke

Xo

= 2.

1 441. x->y= x 3 -5x 2 +x-l 2

455. f(x) = 3x 2 - 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x 2 -2x, u blizini tacke xo=O. 457. f(x)=x 2 +4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7, f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu funkciju aproksimira na odsecku [0, 2].

<.42. x->y=x3-4x2+ 1
443.

za X= -2,03.

za x=4,2.

56

57

Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x 3 + +6x-l=0. 464. x 2 . . f' (Xn-l) Plimrimed~~ 5. 470. dobija se druga priblizna vrednost X" i td. onda je lim x n =!..=2n . 2x 3 -x2-7x+5=0. tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren . xn=xn-l-f(xn-l) ](b)-f(~n-l)' Primedba 3.2.a) (2) Xl =a-j('b)-f(a)' Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a..* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x).. ). i ako se pode od poeetne vrednosti Xo kOJ~ prp-ada lltervalu [a.. bJ i f(a) I(b) < 0.. bJ.:. co .. sto je moguCe veceg stepena. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3.f (x'2.f(0)= 2 if(2)= 7. 471.. PribliZno odredivanje korena date jednaCine (1) f (x)=O sastoji se od dva koraka: 1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno jedan koren jednacine (1). x4+x'-2x-2=0. b). u intervalu (a.01 realne korene jednacine (465-486). onda se postupna aprok' * Ova nastavna jcdj~lica nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju. ...J. ) korena ~ jednaCine (1) odreduje formulama (3) xo=a.)je monoton i n-oo Xn-l.2. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl P~im~dba 6. Na ovaJ naell Xl = <P (Xo). 466.. u zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x l) < 0 iii f(xl) f(b) <0.1. 469. 468. b-Xn_.. f(a)(b--.01. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transforml~atl na oblik x = <p (x). X". Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom.. 463... Iz date pretpostavke niz xn (n=I. 467. Niz brojeva Xn (n = 1. b). Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X-4 = 0 uz poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2.. 2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom tacnosti. <X) Primedba 4.2. Metoda seClce (metoda tetive). .. * Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji grafik sadrZi tacke sa apseisama n 3n =n Xo =0) x I =-. dobija se niz brojeva Xl. 4J. . = <P (Xl).. pri cemu je f' (x) # 0 za xE(a. b). n . 462. ' Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu do 0. 473. . ~61.. 160.5. Ako Je a~xn~b (n= 1. Xn = <P (X n_ d. Ako je funkcija f(x) neprekidna u intervalu [a.. xlogx= 1. Xn=Xn_l. x 3 -2x 2 + 3x-5 =0. a zatim izraeunati vrednost polinoma za x =0. . ) konvergira ka korenu. x4+2x'-6x+2=0. Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke (a. Njutnova metoda (metoda tangente). koji zadovoljava uslove f( -1)=0.* Funkeija je data tabelom x f(x) \-2 25 1-8 ~\~ -15 1-23 4 simacija Xn (n=O. Xl) ili (Xl. lim xn=!. n-oo * Primedba 1.. x. . tj. 5x 5 -5x-l =0.159. 2 2 3. 465. f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena . sin x+x-l =0. 2x-4x=0. . f(a)) i (b. bJ i f(a)f"(a) >0. Primedba 2.2. x 3 -3x+l=0. X3=-" x. 472. sa tacnoscu 0. Ako je f' (x) #0 i f"(x)#O u intervalu [a.

2 --·dx • 3 X 1 fl 2../t:... d(-ctg x)=-.::-=f dx -=arcctgx+C.E. 7. 502. x x 491. b) f(5X 3 -4x 2 -3X+5)dX. dx 10. 489. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c. cos 2 x dx dx 8. l+x2 l+x2 Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee./ f X . integrale (488-518): 488. dx _··-·=tgx+c. 4. 6.. 5. d x"+' =x"dx=> x"dx=-"-'+C n+l n+l Za n=O imamo Sdx=x+C. a) f(at+~) dt. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c. f b) f(X+l)(X -3) d 2 3X2 X.x'= -arccos x+c. 490. a) f0~x~. sln 2x sln 2x 9.ez~z) dz. arCSill x+c. a) f~~. b) c) f( . a) fe Z (I. Ina na 492. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C.'= -ctg x+C. d(tg x)=··~-=> 2 494. fdX r v 1.--= -. r~) .4t 3 ) dt. t 499. "-' (>:-) f (n'" -1). d(-arctgx)=. a) dx cos x f l0x8+3 ----dx· x' . l+x2 l+x2 12. a) S~ dx. 3.1. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c.to1 dt.x2 . b) Sx 2 dx.. a) f(X 2 +2X+ ~)dx. dx.-.- COS2X dx sm 2 x cos 2 x t I 63 62 . a) S2x dx. dx dx 11.. d( -arc cosx) = "jl'-x 2 = f dx . d (arc sin x) f dx v1-x2 ~=. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c. f 498.. b) re + J---. c) f4:r f "C" •• _ . d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C. a) fx~ dx.

Je lxz - ~i~'. y = _ . 508.-) dz. b) M(O.. a) 506. b) cos x 1 sin x' M(I. -1).dx. J2COS 2y cos 2 y +! dy. cos x 2 r. x n M(4' n 2). 2). Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. Odrediti zakon kretanja tela. x .dx. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t 2 +4t)mjs.---dx. cos 2 z b) b) J~~4t2' Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene funkcije (519-526): 519. x 522. 520. y'=3xz-l. b) Jsm Z Z J3-2ct!lZ~ dx. x 505.-. b) 509. b) J J+ J j. b) JCOSZ2:dx. zx 2: dx. . 504. 0). a) J(~.y-. a) Ha'-x')' dx... Zatim konstruisati odgovarajuce grafike (529-531): 516.. 521. a) J( 4 cos z-Ji9Z Z) dz.J-=:xCZ) dx. JX. Odrediti zakon kretanja tela. 5i5.. y'=2x-4x 3 . M(O.. . 526. a) J(~+I)(x-~+I) dx. M(l. y'=e x +2x. Za t=2s telo prede put $ = 16 ill. 511. 2 525. a) rz+xx~+~ dx.. = l+x2' 1 x 4) . 528. Y'=:2(e'-e-'). a) b) JtgZy dy. 527. 2 2 510. M(I.. y' =sin x+cos x.2+~) dx. ~. a). a) Jctg 2 x dx. 514.z(1 _e. sm 2 x a dx bx z ' X4 1 ~SiD3X M(l..z --x -. ··-. Za t=" $ telo prede put $= 10 m. a) Ja U (1+ii) du. 4 Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. . Y . _--_. l+xz 1 .. Y'=2(x--\). _ 1 524.. 518. n M(l' 2). 507..O). 1 523. a) J(sin~-cos~ + y.503. Je. 517.

a) J35x'xdx. e2xdx x. b) 546. b) f fx ~--. (1) Jf(x)dx= Jf(. f~~9~. a) J(5-2x)9dx. a . Tada je 'I' diferencijalna 543. e'). gde je t nova promenljiva funkcija ('I" (t) 7"0). 542. a) Je-x'x dx. 550. 539. -2). 2) M(I. a) f )f f COSXdX ------.'. 537. ( dy f~~. Metodom smene naci sledeee integrale (533-599): 1 a) f79~~6~i. 2 b) y"=6x-4.x'x 2dx. a) y" = -" x M (1. x'dx. 549. )25-9x 2 ' b) J)3-5x 2 ' r 7dx 544./' 1+ e'x.0). e"dx .2.. 66 67 . U !renutku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t + I) mls2. I) 3" N (---.. b) J~:b2X2 . 541. 2 540.x: 548. b) J(4x+3)3 dx. N(2. Integracija metodom smena Neka je x = 'P (t). Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije oblik pogodan za integraciju. xdx.. b>{. f1-3. y" = e". b) Jx' + 1 r~2dx . 4. b) J--:)t b) Ja 2x . a) 534. b 2xdx.2). M (0. a) 532. a) b) r e"dx 533. 'P'(t)dt. 2 dx +3 dx 25+4x 2 ' 531. 1 +x 2 r ~1-ln z dz. 4 + sin 2 x' b) Jx (I + In'x)" r dx dx . Jz 1/ J~I-e2x' b) 545.p(t)) . y"= -sin x. Odrediti zakon kretanja tela. 2 Li~-I' 1 dx. 2 M(O. a) J3y+. a) Ja x'. I-x dx. b) 530. -I) N(2. a) Je.529. 535. b)/ 536.O) N(-l. /. l+x 551.

* 574. 559. b) Jx cos (xz+ I) dx. b) Jsin 5 x dx.. sin z (~-t) * 577. a) Ie sin x cos x dx.) fCOSX dx..z.t)~t. cos 2x 2 2 560.. b) J. cos x I~-=-' 554.i~f~. cos dx.ji +4 sin xcos x dx. a)r~fdX. b) Ssin 4 x dx..4. f--~-· x In x In (In x) b) t-n V. a) f. dt t(1+-lnt). -"-.-5~' b) l.J3=. b) 580. b) Scos' x sin x dx. sin 3x dx.. dx2- x +5 ' b) V d:'". SIn x b) . * 573. a) sU. b) f2-1. a) Jtg 4 x dx. a) Jcos 5 x dx. sin2x .dx.... f (- dx_. x dx 3·-x p~2dX6 . b) * 572. 558. b) Stgxdx. a) f. a) Ssin 3x cos 5x dx. 579.yI=6x' x 4 dx. b) 562. 561. J-~:x.. _ . b) fSin:': cos 2x dx .. a) X dx. a) J5"'" . 2 dx b) f . 1+2sinx' 567. 581. a) Jsin2xcosxdx...rx . a) St sin (t 2 -1)dt.. f b) "" ~' . dx... a) Scos 4 x dx. 557.. a) fCOSXdX . e bye=xsinxdx.2 sm x ~. -. a) J~3-8 x 2dx.rx -. SlllXCOSX h~n3:~:. cos'.. b) Jcos 4x cos x dx. Y.' J t X 5 --.552.Jx -. c- b) f' xzexdx..rx b) f2 * 575. x sin 2 1nx' V-·f-J:1U:X dx. a) Scos x dx.. 553. . b) f-~t---. a) f _ _dX __=. a) f. 3 3 .. a) rn'~d~. flnY dv.:x'. Ssin x .dx. 568. d-= 2 3 · COS X * 576.-. a) 555. b) Ssin b) 2 b) J. x 1 sin 2 x 563. / 571. a) Jsin5xsin3x dx.. 556. 569. b) Jctg 4 x dx.<Ix I. a) Jcos'x dx. 564.. b) Isinixdx. a) {-. 578.- J:~~'. \ 570. x 2+2' . a) Scos(ax+b)dx. 4+x 4 f cos2x 565. 566.. a) "-0- 1 b) P-2COSX dx. f~~~:sx. a) --. a) Jctg x dx.

• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena.3. * 59ya) +0. 602. a) S(1. b) Jxlnx dx. Jl+YZ dy.x) sin x dx. 584. f. a) Jarctg x dx. b) Sx"ln x dx (n#-I).~ dx . b ) J x4 --. a) 585. b) Sx Iolx-lldx. a) J~b2. Se"x sinbx dx itd . -~dX' 2 Sin 5 x cos x ' b) CCO~5X dx. lJ)/SX2 cos x dx. b) * 593. dobija se obrazac za parcijalnu integraciju (2) JJ2+$g:~~2 Su dv=uv. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podintegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije. 6(}1. 592. a) 1~~sin:. 70 b) Sa"e"dx. a) * 589. * 591. SPn(x) sin (ax)dx.2S' 583.Sv du.:2. 604. b) SJa2-xi dx. 596~ SxJa-x dx. J~J~X+~2. JJ~~:}l dx.~ x dx * 595. * 594. Primedba 2. 2 ~ 8m x b) Ssin2x·ctg 4 x dx.Z. a) Sxe"dx. * 598. a) (sin2x dx' Jctg 4 x ' * 599. 586. b) J~-=-X2 Rarcsin X)2 d 4. a) Jx ·rxdx. Npr. b) Lfi-2' Primedba 1. 603. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda (1) d(uv)=u dv+vdu. * 588. (arctg y f. Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee integrale (600-623): 600. SPn(x)e"Xdx. dx. SPn(x) lox dx. e" 71 .. a) * 587.582.~I1--. * 590.-=--. Parcijalna integracija X. a) Ix cos x dx.

2 * 618. cos x_ 2 \ ~ - 607. a) Ix (arctg X)2 dx. I 627. P_x 2 f~=llnlk+xl+c. a) b) Ix arcsin x dx. J"l5+2x-x 2 dx ---2 Jx +4x' dx b). a) J(x 2 + 5x + 6) cos 2x dx. 615: a) Jx ·5 'dx. b) Icos(lnx)dx. farCj/. '. 2 631. . a) Jx 3 cos 3x dx.' "..6: a) J~x2-a2 dx..dx. Dokazati da je: a) b) b) Ix 2 arctg 3x dx _ 606. a) f~~ dx. l+x 632.2X_X2 dx b)-----···. 609. I ! * 617. b) Ie'" sin bx dx. . . ---z2 l-x b) Ix2 In .. J(3x 2 + 6x + 5) arctg x dx. a) Je" 'sin x dx. J ~sin 2 x ~-. ' . f dx x 2 -4x+ 3' 611. b) 614. --t I b) b) Iexcos x dx. Izracunati (625-634): 625. b) lex cos x .a~. . dx. -. x 2 -6x+5' b) f -J_dZ f f 3X2-2x+4' dx .d I I I I 628. 612. * 621.b) _ ____ '_ . dx.~:". b)J~. 2k k-x dx x 2 -6x+13. x dx . a) 77 Ie'''cos bx dx. a) f- f--·. a) JJ2-3x-x dx eXdx 2 ' * 620. a) Jsin(lnx)dx.: dx. b) b) Ix 3 e'xdx.r ..---2 sin x-:-6sinx+12 dx .3Inx dx. ' / sm 2 x I .. /.. 2 J2x -6x+5 b) * 619. a) fJl+e"+~ix.. 626. f f dx x _a 2 2 J. a) 6).. 613. I -j I Jx 3 e-x'dx.t () o. -. 2z2_2z+l' 630. a) I(x +x)ln(x+ I) dx. * 623.lnl~=al+c. * 624. a) Je"sin x dx. * 633. a b) x b) Ix sinx cos x dx. f-······_C()s:". . a) JYcos x dx.C~'$2-i ) f dx . b) Iln 2 xdx. / !~VrJ"~+ a2 dx. a) Jx arc tg x dx. !lU:. x cos x ' . 2a x+a 608. 629. a) Ixln(x2-l) dx. 3 f--:---. * 622.

x _x + ' gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x). - 4. x 4 -ax 3 b) 644. a) f x -6 ~--~~dx' x 4 +6x 2+S dx " x4+1' 3 ' b) 638. M" M2 . pri eemu je izloiilac brojioca P (x) manji od izloiioca imenioca Q(x).2 d x 3 x -4x +4x dx x-S .. --·~-dx· b) Nepoznati koeficijenti A" A" .!. lzracunati sledece integrale (635-653): 635.dx.~ liN}"! 3 i) dx..' 2)2 dx. a) dx (x-l)2(x-2).7x+ 1. 2X2 * 948. Ako je: Q (x)= (x.'. a) sex 2 ' 1)' dx' b) f_. lotegracija racionaloih fuokcija I' 640.(x) . 651: a ) f + b)i'. L4~X" h3=-~:. .:3+~~.~. a) f-3X=!. x -4x+3 X3 ~- 649. b) L-Jl-4~. . b) f . M" N. b) f .4. .x'+4 f X3 dx. I 74 75 . .a)k(x2 + px + 642. fx:11' 645.- X3~X X 3 dx.. 650. onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne razlomke: (2) 3x-2a b) f -'~. a ) f3x2+2X-3 dx' 3 . a) x-2 S dx. a) f ~3d~1.. a cx± Pi visestruki kompleksni koreni. f. 3 b) 646.~:'+1 dx. A k . 647._ dx.:' * 1 639. a) f dx (x2 :'::3)(X2 + 2). Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka: (1) 641. dx' x 2 -x+l ' b) b) f _.* 634. x2+3x+6 dx.zijc. dx.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna.-:'::1 S dx. a) !.-lni. a) f -~dx' + XS 2 x 3 _1 ' b) f .2dx l-x4 ' 6x 2 636. LSa 2 dx.. x-I a) f x +x'-=6'.643.. . Q(x) f~-' X4+X2' x -x ' b) gde su P (x) i Q(x) polinomi. x-1 f(. +x-1 X 637. se odreduju metodom neodredenih koeficijenata. b) a) f x 22x-3 -5x+9 ' b) r~X+I-. I=SX3+~2-16X+16 dx. . ~vnajcdinica nijc prcdvi. a )f f x dx (x-1)(':2+1).x.i''. qt..

<xn=b. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a. maxAxc"o i= 1 lim ~ 659. 1 1 f7x 1 3 1 1 1 9 c) f 8 1 . " b (a<b). Odredeni integral Primedba 1. a) J~.* 652.". Riemann. 655. 656. i uoCimo zbir =X'-X i_l.. X-I. tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jednakost: b 661.rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene mtegrale (657--673): 657. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu [a. bJ podeli se na n delova tackama: a=xO <x\<x 2 < . Formula (2) je osnovna formula integralnog racuna (1. a) f. i ako je konacan za rna n-'co kakvu podelu segmenta [a.i~) n " 3 dx.. sm x 2 . Primedba 4. bJ. i= 1 gde je Llx.5. Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu izmedu odredenog i neodredenog integrala. dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan broj prekida prvog reda.. a) f (_____ 4 " n 2 1 -sin X)dX cos 2x b) f(cos x 6 n 4 -/---... Ako postoji lim " L: f(~.2 o 2 C)J~. bJ. W.' dx 1 dx. " 664.. 4 (1 ) f " def. n 663. (2) Jf(x) dx=F(b)-F(a). n 1 na suma funkcije y=f(x) (B.1___ ) dx. c) 660. b]. a) fkdx. Primedba 2. Primedba 3. G.2x + 3x 2 ) dx.= fx 1 3 2 3 dx. naziva se Rimanova integrabilj"".. Na svakom segmentu (Xi~I' Xi) uzi~ Primenom definicije odredenog integrala izracunati sledc6e integrale (654--656): b 654.i.. a) b b) f xdx. a) f eX dx. naziva se odredeni integral funkcije f(x) u granicama od a do b u oznaci b 658. a) f -1 3 (1. b]. b) f$2 dx. a) f cos x dx.. Suma CT"= L: f(~. a) * 653. a) mamo proizvoljnu tacku ~. b) J(X2+ __ X4 8 4 c)S-rxdx. Segment [a. !. 27 L: f(~i) j=l n Llx. Ako za funkciju f(x) vaZi (1).)x. 3. a) f(-rxf(~i) ~) dx. b " " f sin x dx..y. n 4 b) f(CO~2X -. Newton 1643-1727. f(x) dx = f. " " b) b) f cosx dx ~-)dX'.. 1826-1866). Da bi funkcija bila integrabilna na segmentu [a.)Llx. kaze se da je integrabilna na segmentu [a. ~ • o S e3x dx. " 3 b) S (cosx-sinx)dx. Lai bniz 1646-1716). b]. -1 Se 2X dx. 3 b) J3. f e"dx. x-I 2 2 662. b) b) Llx.~~.

1 665. B i C tako da je 1 7 671~ a) S(3x+2)lnx dx 1 2 b) S 2 In (x + #+T ) dx_ -2 /. 1 b) S(x2-2x+2) e"dx. Odrediti brajeve A.(I)=8/\f(2)+/. o 3 * Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz 680. b=e 2? 78 " Z 682. * 677. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovoljavaju jednacinu: a '"2 * 668.cos x dx 0 " '2 b) Ssin 2 x . 3 ln x dx. B. 2 ~ " b) Sx cos dx. lzracunati: (681-683): 1 674: Za koje vrednosti c vazi jednakost: b Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b).j3 3 a) f(t-10g2a)dt=2l0g2~. koje zadovoljavaju jednaCinu: " o . * 678.(2)=33/\ Sf(x) dx=.. a) f~X2. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A. a a) f"rc tg_. jednaCine: 2" 672: a) " Hin~:. o 1 a S cos (x + a 2 ) dx = 0 a sin a na 3 666. Ssin x dx = " 2 sin 2a. a=O. 0 c) fSin3x dx. 667. 681.i) * 1 dx<4'1 2 x * 670. o 1 " 1: :ra fG~+I. a) Ssin x . a) Sx In (1 +X2) dx o * 1 b) f~t9.:i . b) J(2 X 3 + 1)4 x 2dx. a) j(2x-l)3dx 2 1 * 676. a) f 1 +dx xci 0 1 b) f o 2 1+x x2dx 6 - 679. ako je 3 a) f(x)=2x.4 x 2.Z' 1 3 b) 4 f o (t 3 -2at) dt=5a z . b=2. o 79 . b)f(x)=lnx. CER). o o S(3x Z +4x -5) dx = a a3 -2. a=l. a) f 0 ~e"-1 dx.x dx' 1+x2 ' o b) Sx 1 . Odrediti sva resenja po a jednaCine segmentu [2. a) Sx o 2 cos x dx. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0.cos 2 x dx. o . a) f~:=:-. o log2_a x 4 673. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost: 2 3 * 669. 0 * 675. 3]. 2n].

* f (t 4 x t 2 ) -2 dt ="3' n (3) p.683. X = 1 0 sec x E [a. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P fignra Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a. * I x -1 ar7r-: /1 • = 2-ix + 1 arcsin x + 4. o 1 Primedba 2.b= fj(x)dx.l Primedba 4.' ovrsina ra vnih 4. Jln (1 + x') dx. bl Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu [a. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. b] i 'k . * It71+t2-·=y1+x t dt x aretg (-2 . tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem: RI . bJ i ako je f(x) ~ O. 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramcea 0 Je "'.. y= f(X) SI. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d (a < c<d < b). bJ data obraseern (sL 1): b y x SI. " x a 0 b SI. " .6. 3 (1) P. ti.* In 4 I P-=-4 __ x ~t~="-.b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx. Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je ispunjena nejednakost f(x) ~g (x) za svako x iz segmenta [a. 2 6 68. pravama x = Q. f(x). ' arctgx. 4 1 Primedba 3.J2 . bJ (sL 3) data je formulorn: b h b 2 688. b· d 'kom x-ose za nog lukom krive. b] menja mak. o 687. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. '" . tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data obrascem: Resiti jednaCine po x (684-{)88): 685..

lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole 7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0. d y 701. Y= -x 2 +lOx-16 i y=x+2. y = tg x y=O n 4 82 83 . (O~x~n). pravama x=l ' x=a (a>l ) i y=O. y=sin 2 X y=O. xy=3.). \1 + Sf(X) dx. x 2 + y2= 16 705. y2 =4(x+ 1) y2=6x y2=3x 4y2= 3x (-1~x~4). y=T+x i ' x=O 1 712. 690. y=3cOSX 716. (O~x~2). (0~x~4).x i x=2. 697. 717. y=e. SI. i lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734): y=O 698. 4 704. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i pravom y=O. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2. 711. (0~x~2). y=x2-2x. y=sin x I Y=lxl· y=2 __ X2 696. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i parabolom y=2-x 2 • 692. Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma. y=---1+x 2 710. X2+y2=4 707. 691. X2 Y=- 1 2 2 715. y=6x-x 2 y=x+4. x 2 + y2= 16 706. x 702. b) elipse. X=Q (a>O). lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive: 1 Y=-1. Y=lx'l 714. Y = 2x 2 + 1 y=x2+10. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i osom Oy. y=e". 694. x 2 +4y2=4 689. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1 i pravom x-y-1=O. y=tgx.(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx " . 693. Y=2-·x 2 713. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga. 1 709. 695. (O~x~. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i x 2 =2py. y=x2+4x 703.

y=r 723. x=2.. y=2_x 748. x2 744. x 2 -5x+4 749.x. povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2) 751.. 4y2=3x+6 2 733. y=X. x=a. Data je funkcija x--+y=f(x) a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne krive y2=X2~X4 . 727. x 2 + 4 Y2 = 8 i 4y2=X+2 (-2. osom Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S. y= x2-11x+28 x-8 x 2-5x+4 -~~--~- x+ 1 ... 719. y= x 3 x+y=4.y2 = 9. 4). 743. 732. Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive 2x y .. y=8. * . Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748): 725.2 720. 3y=x2 i X2+y2+6x=O. xy=nI. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug x 2 + y2=8. y=X. 4x2-9y+18=O 730. y=O (a>O). y=5". y=x. x= 3a 2· 2x2-9y+36=O. x-2y-l=0. y=2x-x 2 y=x 2 2 y=3-2x. * 739. (-2.. y=--~- In x x x=e. y=x 3 737. y3 = x2 . 2x-y+l=O. y=7-3x. y'=x. 4x 2-8x-1'+5=O i 745. * 738. 1'=2x x 722. 5x-6y+1D=O. x-3y+6=O. 2 1+ 724. 6y 2_25x-50=O 747... Izracunati ~ovrSinu oba dela na koje parabola x 2 =12(y-l) deli krug x 2 + l' = 16... x=2-y-y 2 734.. -.4).y=2+4x-x' . y=4x.2j2). y= . Y=2 y=2x. r 2 + 4y2 - 20 i 750.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu. 736: lzracunatl osom Ox. 735. 742. . 1'=1 x=8. 731 . x=2a. b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive osom Ox (749-752). i * 741. y=-x--S- X=O. x 2 +4y2 = 16.x. y2=8x x 2 =9y 2x-3y+8=O. 746. x 2 -6x-4y+13=O 728. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x 2 . ordinatom maksimuma i osom Ox. * 740. y= -x. 3 721. i 726.

b) osc Oy. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka ose Ox. ( >-1) za ko]'e povrs lika Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 • "' ograD!cenog pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1 y=!ax 2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost.Primed!:. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x 2 i osam Ox. 1]. (2) Y. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b' x-a 2 y' = a 2 b 2 i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog lukom krive Y= til xi pravorn y=O. OSOll X.7. y=~-~--~~- x'+7x+ 10 x+l krivarna Y.. b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' .(x)c. 87 .. c) prave kruine zarubljene kupe. .a Z y2 = a'b ' i pravama y= -b i y= b oko osc Oy._ 2 seee kruwicu Xl + y' . Zapremina tela na~ta. b) lopte odsecka visine h. 6 764.5 51. .. u intervalu [0.. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog krivom y=sinx i pravom y=O.:m~~ar p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna.1J · db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll P nme a . n] oko ose Ox.sat' Je i naCillU para bole odseca odsecak povrsllle 9 .cijom=okO ~~ omedenog knvom x=g(y).. 757. 51. b) prave kruine kupe. ( 3) Vx =n Jrl~~--)I~)dx. I .ar-. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu: a) lopte poluprccnika R. 5) izracnnava se obrascem b 759. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine rotaciooih tela [°.2rx = u tackarna A. ~. x!b (a<b) oko ose Ox (st. 760.' d . y x=g(y) 762. 761. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu: a) pravog kruwog valjka.lo~ rot:=. y c.=f. . Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog lukom krive y = aX i pravo~m y = oko ose Ox u intervalu [0. 6) izracunava se obrascem d OYc~l~ ( 765.= n Sx 2 dy. i( ) 0 pravama x-a I tra eza omedenog krivom y =. . sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat· ". Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga x'+(y-b)z=r z oko ose Ox (b>r). X. pravama x-O. 755* Nap. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog 752. Y (s1.1]. * 766. a ° 756. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0.". 758. 2 'B . ° (1) Vx =1C Sy' dx. =fl(X) i y. b x o x 763..fz(x)) i pravama x=a i x=b (a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem b * 753. c) loptinog sloja visine h.ko ose Ox u intervalu ." . Primedba 2. 754* ~d::'~i{i . lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi· ne ogranicene elipsom b 2 x'+a 2y2=a 2b 2 oko: a) ose Ox.::: 3.(x) (f.. ni poeetak od date 4.

x'+y2=16 785. aka ase Ox. 789. 792. x'-y'=4 790. adseckam ase Ox izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. V). 786. ako ase Oy. Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3. aka ose Ox. Y = cas (x. y=r' 782. +ay= a2 778. y' = x. oko ase Oy. x=O 787. 784. y=O ako: a) ose Ox. y=x'(I-x') 7811. 7t 2 768. y>O) kaja pripada krivaj: a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M. 797. oka ose Ox. x'+y'=8 775. b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure ogranicene tangentoID. lukom krive i os om Ox. x+ y=a. ako ose Ox. y>O). lzracunati zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene pravom. y=casx+cos2x. oko ase Ox. y = x' y = J'~.2) i tacka P (4. oko ase Oy. oko ase Oy. e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka ose Ox. b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox figure agranicene tangentom. y=sin' x. x=O x=7t. y' =4ax 7t x = a. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5. 771.v="x 2 x = 2. y=x' 791. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2: a) odrediti jednaCine tangenti kruz. x=O. y' = X4 (I + x). oka ase Ox. 795. .lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji je ogranicen krivama (767 -790): 767. Data je parabala y2 = 8 (x . y=5'. 794. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag krivam ay2 = x' i pravama x =0. 781. ako osc Ox. y=e'. 3 x x+y=4. oko ose Ox.nlce u presecnim ta6kama sa datom pravom.3x = 0.x' + 2. x'+4y'=4 773. Y =. x = ° (x>O).akaaseOx. oko ose Ox. Y=1+ xi Xl . y=x+1 783. x = 3. y=x'. .X= ± 1 y = 0. 3y=x 2 x'+y'+6x=0. y=_x +2 y=lxl.3)' y= 0. aka ose Ox. y=8 779. 793. lzracunati zapreminu nastalog rotacioDog tela. x=O. b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama. aka osc Ox. x'·-2y=O. krivam i asam Ox. 796. 772. b) ose Oy. Izracunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure ogranicene pravom i paraboloID. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag krivom ay2=x 3 i pravom y=x oka ose Ox. X=- 3 y=o. parabalam i asam Ox. 798. y = Ix'i y= 4y'-3x=0. 774. ako ase Ox. y' . aka ase Ox. x2 + y2=4 770. aka ase Ox. x = a (a >0) aka ase Ox. y'=4(x+l). 769. 776. y' =4x 777. x=o. aka ose Ox. y2 _ 3x = 0. y =0. . 788. oko ase Oy. oko ose Ox. ako ase Ox. y) para bale: a) adrediti jednacinu tangente u tacki P.

: od x = 0 do x = 1. gde su t. y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangentao Izracunati: a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom. a b Primedba 2. izmedu dye tacke sa apscisama x=a i x=b (a <b).. U tacki P(3. figure omedene linijama: y = arc sin x. * S18. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine lulm krive Primedba 1.2x -1 izmedu tacaka A ( . . Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint). SOl. y=a(l-cost). onda je duZina luka s krive 90 * S17. '"nvom Y= x+ 1 1 pravama X= 3 . kao i odnos zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida. Izracunati duZinu luka para bole 800. lzracunati duzinu luka parabole y = x 2 .0) i M(~. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole. S09. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. figure ogranicene grafikom krive fix) = 811.-'~~= yx2-4 * 805. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. Duzina sluka glatke krive y = fix). Odrediti koordinate tacke N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna. Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem.8. Data je tacka M(9. y = 0 i x = 1. 4. Data je kriva linija y=ln(l-x 2 ). ~3). y) koja pripada paraboli. -1). Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od x=~j do x=. * 804. koji nastaje obrtanjem kruga SOS. oko ose Ox.x) y x izmedu njenih nula. S02. Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod ase Ox. figure . Odrediti duZinu lancanice sarna x=O i x=l. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 . iznosi (1) s=S~ dx. S13. parabolom i osom Ox. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x 3 izmedu njenih tacaka 0 (0. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi ogranicenog lukovima krivih y2 = x 3 i y2 = 4x oka ose Ox. y =:3 (3 . S10. y=~(ex+e-X) izmedu tacaka sa apsci- yx +4 y=O. Izracunati duZinu luka para bole y = 2~. S15. 91 . y=~ x 2 izmedu tacaka 0 (0. b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox. ~).5.. 0) i A(3. S12. lzracunati zapreminu torusa x 2 +(y._ parabole i duii MN rotira oko ose Ox. r:. omedene k .1. oko ose Ox. 2) i B (2. '-7=-. . " t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka i (t . S16.2j2 = 1 oko ose Ox. OSOID t2 (2) s= SP2 + y'2 dt.}'2 i pravama x = 0. <t 2 )· S06. oko ose Ox.j8..* 799.X= 4 1 Y= 0 . Ako je kriva data jednacinama u parametarskom obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne funkcije). Izracunati duZinu luka krive linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa apscisom 0. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume linije x 2 + y2 = r2 807. 2 2 2 * S03. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3.x 2 izmedu presecnih tacaka sa osom Ox. parabola y2=8x i tacka N(x<9. Izracunati duZinu luka hive 1 r.~". 0). x = 1 i * S14.

--.ad tacke A (0. e"+e. "X " 830. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi Primedba 1. 835~ a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice x 2 +(Y_2)2=1 oko ose Ox. c) amotaca zarubljene kupe. od X=a do x=b. . aka ase Ox.=- 828. na segmentu [0. Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4 oko ase Oy. (2) A= ff(x) dx. sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) ~ 0. . 2 2 2 s= " U(t) dt. b) Y 1 = 4 _ x: -2 4. ako ose Ox. krive 0 0 k ase Ox.f(I)).9. + . Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide xii + y> = 00 a3 oko "se Oy. oko x-ase. d .2 = 1.od X= -2 do x=2. 10 lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy. duzlDa luka knve y = --2--.i vdi promenlJ'I'va SI'1 a f x. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x. luka krivc: r = 4 + x koji odseca prava x = 2. 824. (1) P x =2nfy-J1. Aka Je . b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse x2+4y2=4 oko ose Ox.x 822. 826. na segmentu [0. Izracunati duZinu luka krive y = arcsin ~ --x 2 ad tacke A (0. 834. izracunava se abraseem b * 832. lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc y2 = 4x. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po rra~oJ. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive 1 r y=6v x (12-x). 829.. Primedba 2. Rad ko. 3]. . a) fzra~unatj povrsinu povrsi nastalc rotacijom.819~ Izracunati duZinu krive linije -J-. a]. 4. * 833.imedb~ 1. 2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu: a) amataca valjka. luka * 820. Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox.z dy. nn segmentu [0. izmedu njenih nula. u intervalu [t" t. 831~ Odrediti povrsinu povrs"l' nastal . lzracunava se po fannulI: (1 ) 825. ako ase Ox. 1t 4]. Primena integrala u prirodnim naukama 823. Pr. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy. na segmentu [0.) ' premestllllju . .1) da tacke B (x.].10. Primedba 2.+. odreduje se po formu!i b " 827. lmama analogni obrazac (2) P y = 21< f x-JT.. luka parabole y2 =2px. -J. petlje 4. lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i y=e. n]. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox luka glatke krive y = f(x). 1 1 * 821. 0 k Dose Ox. krive 9y2 = x (3 _ x) 2. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x.y) dakazati da je y2 - 1 3 y=3 X .. izmedu tacaka Cije su apseise x = a i x=b (a <b). Izracunati povrsinu povriii nastale t" fa aCIJom. e ro t " aCIJom.JY = 1. Primenom odredenog integrala izvesti obrazac za povrsinu sfere paluprecnika R. oko osc Ox.f(0» da tacke B (1.".+fi dx. b) amataca kupe. ( pn " J matenJala tacke duz ose Ox. .

2-9. Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s.1 m. jedno od drugog. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t2 mis. * 846. Brzina kretanja tacke je v=(6t 2 +4)m/s.anje spiralne opruge oa 0.12 m. Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke. :42. Brzina kretanja tacke je . Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja. . c) predeni put tacke od poeetka kretanja pa do njegoyog prestanka.05 m utrosen je rad 25 J.8t) m/s. Odrediti put koji prolazi racka za 5 sekundi od poeetka kretanja.= (9t 2 . Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t 2 + 2t) mis. Izracunati predeni put u toku 4 sekunde.04 m. Na kom rastojanju se tela nalaze.4U. Za sabii. . Odrediti: a) predeni put u toku prve 3. . x . Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t 2 +2t-l)m/s. * 847. b gde je F . Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile koristi se Hukov zakon (3) F=kx.lS.02 ill. . u istom smeru jedne prave. I I f • . 37. kroz 10 sekundi? Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39. Odrediti rad sile F pri sabijanju opruge na 0.. kroz 5 sekundi? Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke. u istom smeru jedne praye. pod dejstvom sile od 60 N. Na kom rastojanju se tela nalaze.01 m potrebna sila od ION. a drugo brzinom v2=(6t 2 -10) m/s. sekunde. Spiralna opru!la raste~nuta je na 0. ako je za sabijanje na 0.36. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na 0. Tacka se krece brzinom v=(24t-6t 2 )m/s.koeficijent proporcionalnosti (u N/m). jedno od drugog. Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. Odrediti prcdeni put u IOku 2 sckunde. a k . a drugo brzinom V. sekunde. Odrediti predeni put tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka . :3').apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom F.sila (u N). =(4t + 5)m/s. b) predeni put u toku 3.41. Tacka se krece brzinom v=(12t-3t2 )m/s.Primedba 3.8t) m/s.

-I). k= 2y 862. v=2t+ 3t 2 . resenja koja zadovoljavaju date pocetne uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859): 854. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse .=4 " •.= ~. . a) (1 + y2) dx-'/-. y=1 za x=l. 1t 855. k=4x-3.1. In y=Ctg 2' b) x ~-._. n y=nzax=-3-' 5. dy 3dx * 863. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1* DRUGOG REDA 5. X= -2. ). dy=O. Primedba 2. Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih fgd~) = ff(X) dx + C.lYnilll pJanom i programom za gimnazije. 851. x-I y-2 858. b) M(O. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih (1 + x 2 ) (1 + y2) = Cy2. Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima dy dx 857. s tg t dt+ds=O. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M brzinom v: a) M(4. 0). 1 b) M(2. 859. 864~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax 2 b) xydx=(1+x2) dy. a) ~ dy=JY dx._=---. d ctgxsmy y. 850.m. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat koeficijent pravca tangente: a) M(2. Primedba L U diferencijalnoj jednaCini (1) y'=. 97 96 • Ova tema nije prcdviden:l na~tJ. a) x (l + y2) = yy'. 856. Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853): 848. v=4t-6t 2 • 861. s=4 za t=2.-3). 852./l=? dx=O. Primedba 3. s'=3t 2 -2t. 6). b) (x 2 _ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se integracijom leve i desne strane jednaCine (2): (3) dx 2 cos xcosy ..f(x) dx. X Z + y2 = 2ax b) y'tgx-y=a. 865~ Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice takode kruinice.. 860. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein: dy (2) 9 (y) = . ydy=xdx. * 866.f(x) 9 (x) promenljive se mogu razdvojiti. 849. -.. b) ~-2 dy-x. s=4 za t=}.VGLAVA Odrediti partikll. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O. a) y 2dx+(x-2) dy=O. y=4 za x=O. a) (1+y) dx=(x-l) dy.

a) (t-s) dt+tds=O. 883. Homogena jednaCina. 874. Homogene diferencijalne jednacine prvog reda . x x 5.. 2x+ Y k . naziva se linearna diferencijalna jednaCina prvog reda. xy+ y2 878. b) (x-2y) dy=(x-y) dx. x 881. gde su f(x. x(x+2y) dX+(X2. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro grama urana. ux.=O za X= . ako je y = 1 za x = 1. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktivne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj kolicini urana. s' cas t+s sin t-I=O. 871.jxy-x) dy+ydx=O. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O. Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina (877--880): * 868. naziva se homogena diferencijalna jednacina prvog reda. y'-y etg x. a) (x+y) dx-xdy=O.l'=tg x i.a k ' y = 1 za x = I . 88G. b) xy 2dY=(X 3 +y3)dx. y' =}' In .. 873. Y' .l' ..y)+ xy' = O.y) i g(x. (x 2 . Jednacina oblika (I) y'+yp(x)+q(x)=O.y2 = a 2.. (Y+P-+yz) dx-xdy=O. a) xy'-x 2 +2y=0. a) xdy = (2x + y) dx. gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x. a) y'-2y-3=0.-2y. Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890): Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876): 869.y)dx =g(x. b) x+y+(y-x)y'=O.sin x=O.y) dy. 875. b) y'+xy=x. b) y.2--. 98 99 . I 877. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne jednacine (I) u obliku (2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx). 882.-. 0 Je x 879.--:-' a 0 Je y. 880. 870. 5.y2) dy=O. (I) Primedba 2. smenom y jednacinu koja razdvaja promenljive. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u rna kom trenutku vremena t.3. svodi se na Primedba 1. 2 l-x l-x 2 b) Y=y+1.(x+l) 3 =0.2. ako je y=O za x= 1. Primedba 2. y'+-------=O. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik (2) Y'='PG)' = Primedba 3. 872. = . a) (2.2y2) dx+ 2xydy= O. JednaCina oblika f(x. x+1 2xy 4x 884. Linearna diferencijalna jednacina Primedba 1. y =2:.867~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x 2 . Y. b) (x. 885.y) homo gene funkcije istih izloZilaca.

y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2. y. --=12t akoJ'es=2i~=20zat=O Z dt dt' za m=O. b) y"-2y'+2y=0.:-:. 907. 900. 895. a) y"-6y'+9y=0. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1.+._3 Y =x 3 e< akojey=ezax=l. b) y"+16y=O. Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove u sledecim zadacima (891-896): Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove (899-904): 899. .4. Primedba 2. a) y"+5y=0. b) y"-y'=O. 100 . Odrediti opste rescnje jednacine 911. y . 910. Odrediti opsti integral jednacine (909-916): 909. b) y"+9y=O. y * . cosx dze ' 902. Primedba 1. * 912. * 888. b) y"=4. x Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja (905-907): 905. x x_ 5. Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja. 3 2 896. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4. b) y"-3y'+2y=0.:2 y= x+xz . Odrediti opsti integral jednacine y" +aZy=O. a) y"+4y=0.:~ 906. c) y" =cos x. b) y"+4y'+7y=0. a) y"-6y'+13y=0. 9 01. 908. * 915. c) y"-y=O. akojey=lzax=2_ 894. 897. a) y"+3y'=O. y"=2y' ako je y=I. a) y"-2y'+5y=0. b) y"-y'-6y=0. * 914.y=-2 a k oJe y=1 za x= 1 . b) y"-9y'=0. . y' -2xy=(x-x 3 ) eX'. Odrediti opsti integral jednacine: a) y"=O.887.5 sin2x. y"= -12x z +8.x ' * 889. a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom. d's • d. 1 891. 893.ako je y= I za x=O. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2. y. y"= -12x 2 +4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1. 1+2x 898.5 i y'=1 za x=l. y" = 1-2x. a) y"-9y=O. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda. * 913. y'+ycm x=O. y' + 2xy= 2x e.+2:=:. * 890. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O. 904. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog reda ima oblik y" =/(x). a) y"-4y'+3y=0. dmz=m Z a k a Je dO eo'1 dm =12 = 903. y' + Y tgx=-.1+2x -.'-:. ako je y=O za x=O i y=1 za x=2. * 916.

=n(n-1)(n-2) . Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M. koje se mogu napisati pomocu azbuke od 30 slova.VIGLAVA 917.an } od n elemenata. 929. ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i ako se nijedna cifra ne ponavlja? 930. 3. (n-k+1)=-( ~-". . 921. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l 922. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?. 7. Dat je skup E={l. a 3 .. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija druge klase? 926. ••. 7}.... n}.. an su sva biunivoka preslikavanja skupa E.. Formirati sve varijacije druge i treee klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov broj. . . 920. od 5 slova. 9. n-k). 7. Varijacije Varijacije bez ponavljanja Primedha 1. koji cine svi prosti cinioci broja 2310.={1. 4}. an su uredene k-atorke sastavljene od elemenata skupa {a 1 . KOMBINATORIKA 6. Odrediti broj reCi. 1.... an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju. 5. . a 3 . 918. koji Cine prosti cinioci broja 3570. 2. od n elemenata (n?-k) a" a 2 . Dat je skup A={1. Definicija 3. . Prikazati sve varijacije druge klase sknpa E grafom.. 3. Dat je skup A= {3. 4}. Datje skup E={1. a 2 • a 3 . Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat je formulom: 928. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a 2 . Oni su medusobno razmenili fotografije... Varijacije sa ponavljanjem Primedba 2.an }. Varijacije sa ponavljanjem klase k. 6. 2. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M. . . ako trazeni brojevi sadrie po dva razliCita prosta Cinioca'l 927. " Slav 1. a 3 . ako trazeni brojevi sadde po tri prosta cini?ca? V. . . 1.. k} u skup E={a a 2 . Odrediti broj trocifrenib brojeva koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A. Ekvivalentna definicija ovoj je: Definicija 2. 2. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad elemenata datog skupa i odrediti njihov broj. n) iznosi (1) n. ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju? 924. Broj varijacija od n elemenata klase k (k".1. 5. Koliko je ukupno podeljeno fotografija? 923... . . Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0. . 2.. . Neka je dat skup E={a a 2 .. 4. Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0. 3. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a 2 . Slav 2.3. . 925. Izracunati VI + V~ + V~ + 6..an }.. 3. bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja. a 3 . . KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10 cifara a cia se cifre ne ponavljaju? 919. 2. a 3 .k) elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih elemenata skupa E. 103 (2) 102 V k=n' . " Definicija 1. .

Broj permutacija od n (1) P(n)=n(n-l) (n-2) . Vi : V~-l = b) 7Vj=6· V'3+ 1 • 937. 946.. 1. 2..4. . tako da cifre bud u razlicite. 7 aka se cifre ne ponavljaju? . 4. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su postavljene cetiri stolice? 948. 4. 5.'" krn (n)=-----. 3.2. Dokazati da je v"n_l = v"n = n! 945... Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je . Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. od kojih irna: kl jednakih jedne vrste. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemenata 1680. Koliko razliCito popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka? 943. b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee biti nereseno ..3. Permutacije bez ponavijanja Definicija 1. 2. Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva.2. 7. V~=72.5. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu cifara 0. klase bez ponavljanja kao 1: 20. l=n! Permutacije sa ponavljanjem Primedba 1. k2 medusobno jednakih. Resiti jednaCine (934-936): 934. Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna znaka . Odrediti broj elemenata. * 932. 2. 5}. 5. pri remu je m~n i kl +k2 + . 2.:. . 3. k m jednakih m-te vrste. _+km~ n.. 5. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n elemenata. Odrediti sve razliCite prirodne brojeve vece od 1000. 3. 939. Odrediti broj elemenata x. k m medusobno jednakih. Dat je skup E = {O. ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementarnih znakova? 942. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemenata. a) n=380. 7}.6. Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata v~ei je za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg broja elemenata. Neka je dat skup od n elemenata. 2. . Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od elemenata skupa E={I. 940..* 931. b) b) 1:3. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata iznosi 50625. manjih od 100 000 koji se mogu formirati od cifara 0. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formirati od elemenata skupa E = 1. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih elemenata zove se permutacija sa ponavljanjem. jednakih druge vrste itd. 5 12 0 944. 3. gde je kl medusobno jednakih. 933. Odrediti broj elemenata x. Stav 2. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta: a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka. i . PerlIDltacije db' roJa varijacija treee klase od n + 2 elemenata. koji se mogu formirati od elemenata skupa E. 6. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u samog sebe. k. V~=56x.---·-k 1"1 k 21 · · · k m'I ' · nl 947. Odrediti broj elemenata. odrediti broj elemenata x. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Stav 1. jednak je P k. 1. a) 935.4. tako da se cifre ne ponavljaju a da krajnje cifre budu pame. Definicija 3. V~X+4: V~+4=2:3.da bismo irnali 12 pogodaka? Definicija 2. tako da se cifre ne ponavljaju i da je zbir krajnjih cifara paran broj? 6. 4. a) 936.. 938. k. 941.

. b.3. n! (n+l)!' 961. c) sa 8642? 952. 5}. koje se mogu obrazovati od elemenata skupa E poCinje: a) sa 5.::::. 1..>:)!. b) 968. (2x-3)! 20x! (x-2) ! b) . 8}. 950. 6.. b) 102 ! 100! ' c) 6!-5! 120' 960. 6}: a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati od cifara 0...! (n-4)! (n. c. . Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva. b) sa 123. 2. a zatim resenje prikazati grafom.2.. 4. Oat je skup S= {I.. 2. a) 963. . b) u proizvoljnom poretku? 953. b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 956. deljivih sa 6._. Ookazati sledeee identitete: (m + 3)! (m+l)(m+2)(m+3). a) (n-l)! (n_3)!<72. {n-k+l) (n>k) .. 5. U prostiti izraze: a) J. a zatim ih prikazati kao preslikavanje skupa E u samog sebe... 1. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa A = {a. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. (y-4)! 30 .00002.3 . ~-1)! (m . Odrediti vrednost izraza: a) 8!+9!. 4. Skratiti razlomke (962-963): 962. koje se mogu formirati od elemenata skupa E. b) nije manji od 500 ? 107 .949.2.4. b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 957. 2.3. 106 964. Oatje skup E={O.!. 1. a) m! b) n! (n-k)! n{n-l)(n-2) . Koliko permutacija. 4}: a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze formirati od elemenata skupa S. 8}. Oat je skup E={l. a da se cifre u njima ne ponavljaju. 2. 3}.I2y (y-2)!' Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967): 966. Oatje skup S={O. b) £':. b) {2x'~3)!>420. Oat je skup E= {I. a ). ito: a) u datom poretku. (2x-l)! (y + 2)! (y+ 1)(y+2) <100. (n ". a) 0.. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. jedan pored drugog. elemenata 2.D! = (n-l)! 1'.. 965. d}. 2. 951. a) (n + 2)! n! 72. U koliko Sil permutacija.+:.. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jednak 5? 959.2). a) 967. Oat je skup S={O. moze formirati od elemenata skupa E? 958. Koliko elemenata sadrzi skup kada broj svih permutacija od njegovih elemenata: a) nije veei od 1000 .4 i 5.::::3)! n1 Resiti jednaCine (964-965): b) n! (n-2)! . i koji su deljivi sa 15.2)(m·· 3) >0.. 1..l (n-3)!' b) 955.53. 3.3.2. 3.5): a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji se mogu formirati od clemen at a skupa S.3.4. b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 954.1l. 5.

a. 3. Stav 1. a. 986. c. 982. c poCinje: a) sa a. 0. Kombioacije Kombinacije bez ponavljanja 976. 4. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja permutacija od n elemenata. 0. b) sa b. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski uradenim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a. gde je n ma koji prirodan broj. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617 971. 973. a. 1. n. b.1 + 21. Formirati 58293. r. r? 972. Koliko permutacija ad elemenata a. a. c) sa 1234? * 980. * 988. Stav 2. Kombinacija klase k od n (n ~k) elemenata skupa E je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata. Kako glasi 119. a. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0. a. poCinje: a) sa 22. c? Kako glasi 30.(n+k-l) k ..969. 985. permutaciju medu leksikografski urudenim permutacijama ako je osnovna aaaiikm. 3. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je (1) 979. Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna: Defioicija 2. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc. c. Ck"- .3. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca proizvoda as.3 + . raspored? 984. Dokazati da je 1!. a. b. 3. r. ~ i.1:3. nazivaju se kombinacije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata. a. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a 3 b 2 c3 kao proizvod od os am Cinilaca a. 975. ill. nacinjena ad elemenata a. c.:= ( k =kl(n=-kJ! * 981.1. 2. n. 977. n. b. a. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234? 970. b.:m puta ponavljati. + nLn = (n + I)! . aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn. 1. kod kojih se jedan element moze do f. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku. ne uzimajuci u obzir. Koliko permutacija od elemenata 1. 2. t. Kombinacija k-te klase od n elemenata. 3. 974. 1 no . 0. e. i. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake ako su sastavljene od istih elemenata. i. a. 3. n) nl C. 987. g. 4. b. permutacija od osnovne permutacije ehpsu. d. 2. b) sa 313. razume se. Odrediti broj permutacija od elemenata a. c.2 + 31. Kombinacije sa ponavljanjem Defioicija 3. b3 . Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je (2) 983. ill. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne drina. Odrediti Il. Odrediti n. c) sa c? Definicija 1. k. 6. a. ill. b. 0. permutaciju medu leksikografski uradenim permutacijama poectne permutacije vdeeemors.. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata a.. C. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permutacija od n + 2 elemenata kao 0. 4. t. e. 2. b. b. Formirati 232. one koji poCinju nulom (iii nulama)? 978. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski uradenim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a. a.

d) konveksnog n·tougla. b) ne sadrze elemente as i a6. 1009. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata. Odrediti broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa svakiro.. b) konveksnog dvanaestougla. Svaki treba da odigra partiju sa svakim. '. as}. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor? 1002. 994. Za odeljensku zaje l1CU treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . 110 111 . od 10 ucenika koji govore ruski i 15 koji govore engleski jezik. 1004. C. pet ueenika od kojih bar jedan govori ruski. + C~-9 + C~-10= 1023.. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. a) 5Cj=Q+2. Odrediti sve podskupove skupa A koji: a) ne sadrze clemente Q4. T'<x_-. Resiti sistem jednacina: a) Ci=66 " C:=C. b) Cl=1820 " C:=C:+ 4 . V{+3=C~+2+20. sekretara i tri elana predsednistva. 2 2 b) C 7 '>C 5 . 999. Formirati sve troelane pocsku. a) V'3+C~_2=14n. Odrediti broj dijagonala: a) konveksnog petougla. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije kolinearna. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka.t. Cx=Cx+Cx. b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C. i Q6. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. a. c) konveksnog dvadesetougla.~-l +C~-2+C~-3+ 1010. 1006. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konveksnog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima dvanaestougla? 993. Q. Dokazati taenost jednakosti: a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2 6 . b) P (x + 2) = 210 . Dat je skup A= {aJ. a. Koliko Co biti odigrano partija na turniru? 992.+2. Na koliko naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jed an centar? Resiti jednaeine (1005-10 11) : 990. u skupu prirodnih brojeva nejednaCine: a) C~< C 3. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka? 996. as. a. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12 kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmicenju? 991. . 1000.989. 6 5 1012. a3. c~+:i +2q-l =7(n-l).}. d) Vk:P(k-l)+C~_k= = 126 " P(k+ 1)=720. 1005. c) V2m =20 A C'k=C!:'+l. as. ReS. Na koliko naeina se moze obaviti izbor? 1003.+Cl+C:j. 23V4'=24 (Vr'-C~_4)' 1008. a3. Odrediti broj krufuica koje su odredene datim taekama.. c) ne sadrie elemenat a 6 . 4 centra i 3 krila. 995. Na koliko naCina se moze naciniti izbor? 997. * 1013. a. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim taekama. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih tacaka.' P (3). 1007. 998. Za delegaciju skole treba izabrati. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. Datje skup A={aJ' pove skupa A. 1 1 1 1011. 1001. d) sadrie sve elemente skupa A.. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista.

Odrediti n.5. C m+3 = C n+4 • m+2 m+3 • bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033): * n+1. b) (2x+ 5)4. 0) p. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem iznosi 276. 1022. crt t: cr+ 1 : cr:~ t = 5: 5: 3. = 1038.. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1). Odrediti n i k ako je (1021-1024): Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom 1021. k -+ k-l k (n) ( n ) (n -+ 1) . Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037): 1024.Ck+l'~k-l=6.1 6 .. Odrediti broj elemenata. k n . P(k)=24 /\ Ck=15. n . 1023. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos medu kombinacijama 4. (x+~r (1 + i)3 -(1 + i)'.2. 1017. (2) T.n_ 1 =10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)? 1015. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija (V::v. C k . 1020.6: 1: 1. Ako je q = C 6.X 1026. 1030. BiRomni obrazac Stav 1. a) (3+2x)'.1028. b) 2. Za svaki prirodan broj " vaZi formula (1) (a-+b)n=(~) an-+G) r ' b+(.k+ 1 =(")an-kbk . ~. (x 2 +X-3)4.98 6 . s? n+2 n+> 1029* C m+l -+2cn+2 -t.. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimalnib mesta: ' a) 0. a) 1037. b) (eX-e. cr:+ 2 : crt?: crti=O. Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je 70. klase od prvih 12 slova abecede uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku? 1016.. ll. b) )'. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. r.) r 2 b + .:=60 /\ CZ=10.. a) 1036.. q.4. 1032. c) 1. +G)rkb + . Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k ~. -+(:)b . 2 '2 izracllnati c". rn . kombinacija 5. 1018.L2cn··2=cn k k-2 rk-l k' 1014. klase od elemenata ill. 1019. 113 . Odrediti broj elemcnata x. 1031. . . Vk=24 /\ q=4. y""=120 /\ P(k)=6.. k 1034.) vazi (1025-1029): 1035. Kako glasi 197. cn-2-+cn-2.005 6 .

.l+ C.5:".~ ~lana u . Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma 1 2 clan u razvijenom obliku iznosi 56a s . 1049. odrediti x. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet. +(2n+l)C" . razvijenom obliku binoma * 1056...Jx +x.. Dokazati da je: tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma (~-x~r 1044. 11+1 114 115 .)3. 1058~Co+~.. + C"x". treci 720. ~~" +~)" koeficijenti eetvrtog Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C . Odrediti clan koji ne sadrii x.. H140. ~4~dr(::t~ IY .. U L (4 x 3 x .s. . Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105.1039. odrediti zbirove (1053-1060): trinaestog Glana su jednaki. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom obliku binoma 3 2 (X. C o +3C! +5C 2+7C 3 + .. +(4n-l)C". . +(n-l)C" ' Gli046~Zbir koeficijen~t~ prvog.2 +X 3 )" (X2+X3)'2. +3C 2 + * 1055. binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki.s . Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma (x. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x.')"' lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240. yin. 1 1 jednak je 136. 1 2 3 +..~azvij~no: obliku binoma (X2 +.j.kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma 1051.. x+ C 2X 2 + .:) Jednak Je 46.+ .s )" jednak je 78.. C 2+2C 3 +3C4 + +nC" ' +(n+ l)C". +(-I)"(n+l)C".. Odrediti clan koji sadrii x'. C O +2C.. 1050.. +7C 2 +11C 3 + . . C" n+l 1059~ C O -2C.ro4'7. C . +2C 2 +3C3 + * 1054./i()45: U razvijenom obliku binoma (X2 (9X ..)" +X2 * 1057. h II. drugog i treeeg * 1053. Odrediti clan koji ne saddi x. +3C 2-4C 3 + . 3C . a cetvrti 1080. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma (X+X-2)'2. Odrediti Clan koji ne sadrii x. . + (-1)" .

. . Odrediti x.y3 ako je odnos sedmog clana od + p1 )" . Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu (a ./1)" a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri clana 22. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku (V +./3)'".odnose se kao 7 : 2. Odrediti x u izrazu (IC log.)" jednaka je 5. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma (. Tree. ( . 1065. 1066.: -42 r b) (.. u razvijenom obliku hinoma "--. x. 1069. 1064. Odrediti clan koji sadrii a'..X)' jednak je 1 000 000. Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma: a) (. G-~. sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju .+1 + ~ y G+"/. jednak je 5600. pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 .y2 +~)X. Sesti Clan u razvijenom. clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o. nom obliku binorna '-. \ . Koeficijenti petog i tre6eg clana. 1063. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma jednak je 200. 1068/Koeficijenti petog. (.. Dat je binom 1072.~_/' ".Odrediti clan koji sadrii x../i +. Odrediti koeficijent uz x 7 u razvijenom obliku stepena (x 2 _x+ 1)7. Odrediti clan koji sadrli a * 1075.. Odrediti x.ji~+ y2 i:=)". {.y. / 107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma /" 1062. 1 f07... Dat je bin om (. 144.rxyo. Odrediti ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena binoma.: a) 1077.. b) . 1067.ix + lO-jogx l' jednak je 3 500 000. * 1076..a3)" jednak 2048. lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z. Odrediti x.1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u razvIJenom obliku datog binoma. aritmeticku progresiju. c) (1 +~2 r· 117 + ___ -)" 1 2$: 1078. po binomnoj formuli.. 2 • . obliku binoma // "1074. Odrediti izloiliac n. b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana datog binoma jednak 135.t..Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije'.1061..fi. jednak je 28.""".1 ~)zbir koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku ~" bmoma a~ + ~. odrediti Clan koji sadrii a 3 • datog binoma obrazuju aritmeticki niz.)" odnose se kao 5: 18.. Odrediti x../ ( . Odrediti koeficijent uz x B u razvijenom obliku stepena (1 +X 2 _X 3 )9 .:)10.

. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi. mogu da stignu na stanicu? 1085. i T. T. aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu ima dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u elanu T.. treCi i peti clan aritmeticke progresije. n vazi jednakost 2n) 2 (a + (2n )\ + . s obzirom na vreme dolaska. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njutnovog binoma. 2n 1 3 2n-l 1084. = + . Dokazatl da za syaki prirodan brr. -~ Q3+ a4 ~~~~Qz+a 3 1087~ Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43 ' 7 sa 6. Ako su a a 2 ./x +<h 1081~Datje bin om (~g(10 'X) * 1089. treceg i cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi. Dokazati. (J3 +. * 1086. + (2n) = (2n) + (2n) + ..+2: T. Na koliko mogucih naeina..J2)" ako je * . je 30. * 1090..=28: l083~ U razvijenom obliku binoma (. * 1091.)". 1088~ Elementi PaskaIoyog trougla 1 1 1 1 2 1 1 331 1 464 1 5 10 10 1 5 1 118 119 .J2 +... a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog..) + ..+1 : T./3 '00 ) ? irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani poluerno) kub jednog prirodnog broja.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma 8. + (2n) . Izracunau x.: + ~1)12 razlika uzastopnih elanova 7J.er. Dokazati da je broj 11 '0 -1 deljiy sa 100./6: 9. 1080~ Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma 1 . 1092. +1 ~+ 1 1082.1079~ Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena ( . G)+(. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost )'2 +~~-2)log. a" dokazati da je " al a 1 +a 2 a4 uzastopni koeficijenti nekog binoma. ( . b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) . +(~) < 2"..

Primedha 4. + P(A").. VA E S Primedha 7.+xzP. .. U kutiji se nalazi 5 kuglica.+" . tj. Verovatnoea je funkcija P. Ako je A.. Odrediti prostor elementarnih dogadaja ovog ogleda. . x"). Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogadaja: AI> A z. (2) P(Ad Az + . Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke. . Odrediti: a) broj mogucih ishoda. .+" p. 171 P(AB)=P(A)·P(B).-M(X»Zp. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani Ova formula se zove Bajesova formula. Odrediti prost or elementarnih dogadaja. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a. Pn sa kojima uzima te vrednosti. BES i AnB=~. ••• . x. ako znamo da se realizovao dogadaj A. c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene. (8) M(X)=x. Baci se dinar jedanpul. . " Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce. tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom: D(X)=(x. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" . tada je (1) P(A+B)=P(A)+P(B). b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja. II". od kojih su 2 bele (kl> k. sto se sematski prikazuje: van 0 ~ P(A) ~ 1. (7) X=(XI PI .) P~ (A) +--. X n • koje ana maze da uzme i sve verovatnoce Pi> Pl> .. Verovatnoca realizacije jednog ad dogadaja III.. . Primedba 6. II" .. onda je matematicko ocekivanje dato obrascem: . 1093.)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=. Primedha 3. Aksioma 3.+ . Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne vrednosti XI.p. .. p" i naziva se zakon raspodele verovatnoce. H".+p"=I) Primedha 8. II" koji Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne verovatnoce drugog. _M(X»2pI +(x. 1094.. H" . (PI+P. .. Aksioma 2.. Izvlace se odjednom tri kuglice. tj. 1095. H"..) P A(II.+x"p"= I" i= 1 x.. VEROVATNOCA I STATISTIKA (6) Plf(A)P(II. An> tj..+--=-pcc(IIcc~)Plf(Al' . I .)· PH (A) + .... Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI. koja zadovoljava aksiome: Aksioma 1. koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja.. Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je raspodela data u obliku (7). X2.1. + P(H")' PEl (A). 2 crvene (k3' k 4 ) i 1 zuta (k. Primedha 5. Tada je: (5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H. (3) Primedha 9. VerovatnoCa Primedba 1. +(x"-M(X))'p". .). eksperiment. .VII GLAVA Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa jednim od dogadaja HI. Primedba 2.p. P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja). Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1. data je obrascem: 7.). Definicija 2. z " 7.. Hz. . Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X. definisana na polju dogadaja S. + A")=P(A I )+ P(A z )+· .. pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao: (4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A).

Bacaju se dYe kocke odjednom. obrazuju 1115. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj. 1109. Neka je A dogadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6. 1100. Odrediti: a) skup elementaruih dogadaja.. Odredltl razliku dogadaja A i B. c) A+A =Q. ' . tada je: a) A+~=A.cke pokafu brojeve <:iji je. a . U posu?i se nalazi 3 bele. b) A·B=A+B. d) A+Q=Q. 123 1106. 1098. t. b) A. Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. c) bacanje kocke i dinara. Dokazati. b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St! broj tacaka. 1099. 23 crvene i 27 cruih kuglica. b) AnB. I) bacanje tri kocke. odrediti suprotan dogadaj A. e . U ¥eometflJskom . Pomoeu simbolickih operacija sa datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje: a) realizovan je dogadaj A. 1102. . Od re d 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«. a nisu realizovani dogadaji B i C.. Odrediti verovatnoeu radanja muskog deteta. Ako je A proizvoljan dogadaj. Odrediti verovat~oeu da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj stranl paran broJ. b) A+A=A. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede: a) bacanje jednog dinara. b) (A+B)(A+B). + A+ X+ A = B. AB i A+B. Odrediti verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu. . " m. Uprostiti slozene dogadaje: a) (B+C)(B+C)(B+C).. i . c)A. b) AA=A.. 122 . Ako su A. U posudi se nalazi 12 belih. b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju? 1105. 1103. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je Zblf 8. 1116. . a B dogadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. 1097. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlacenju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. d) AA =~.B. c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ. realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja. 1112. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. 1104. c) AQ=A. B i C proizvoljni dogadaji. nije realizovan nijedan dogadaj. i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno Jednake. Dokazati. Ie . Data su tri dogadaja A. 1114. d) bacanje dye kocke. 1. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila: a)A+B=A. b) c) d) e) f) realizovana su sva tri dogadaja. Dokazati. Ako je A proizvoljan dogadaj. 1111. B i C.1096. potpun sistem dogadaja. Dokazati. c) (A+B)B+A(AB). Neka je A do¥adaj da ~'. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X 1108. . b) bacanje dva dinara. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je prOlzvod 12. 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. d) A(B+C)=AB+AC. 1101. realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja' realizovano je ne vise od dva dogadaja. 1110. ' 1107. . tada je: a) A+B=B+A. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a ' a . . . Dokazati da dogadaji: a) A i A. c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka. tada je: a) A!il=!il. m .'. pod uslovom da su sve moguenosti podjednako verovatne. 1113. Odredlt! dogadaJ!" a) AUB.gadaj A pojava paruog broja tacaka.

Sest strelaca gada u 10 predmeta. tada je: . Radovan. Petar. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neispravnib proizvoda. Odrediti verovatnocu da ce nasumice otkucani znak biti broj 9. Radovan. Na svakoj strani svake koc~e nalazi se jedDo od sledecib slova: 0. p. 0. 1124. B. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Odrediti verovatnocu da je od izabranib elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odredenog tipa. p. 1118. I. 1123. U posudi se nalazi 80 oedulja. 1134. e. Kandidat zna odgovore na sarno 45 pitanja. jedna pored druge: Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl ispisana rec sport. Kocke se pOJcdlllacno izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji. 1135. f. Ako se pretpostavlja da postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999. Dragana i Miljana su kupili ulaznice 1 do 80. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani). koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve? 1126. Mirjana. pei (. pod uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. 1137. I van. Odrediti verovatnoeu da to lice pogodi potrebne cifre. t. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce? 1136. Koja je verovatnoca da dnevna proizvodnja bude prihvaeena.2. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem dobiti dva broja ciji je zbir 7. Nasumice se izvlaci 8 kuglica.3. Na deset cedulja ispisana su slova a. C i D obrazuju potpun sistem. 1122. 1120. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu erne. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i jedino se seea da su te dye cifre razliCite. lzvlai':imo dye loptice odjednom. odrediti verovatnoeu dogadaja D. b. koja je verovatnoCa da ce oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu: Petar. 3 karoa i 1 sroe. P(B)=0. Milka. Ako je medu njima bar jedan neispravan. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih kuglica. Bacamo dve kocke. 1121. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom redu i aka su one nasurnice podeljenc.1117. Ako je P(A)=O. 4 trefa. h.4. Cedulje se slucajno poredaju jedna za drug om. b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3. Odrediti verovatnocu da dobije 2 pika. Milka.. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. Odrediti verovatnocu da na tuj nuein napisana ree bude hiperbola. koja je verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu razlicite? za bioskopsku predstavu. Na ceduljama su ispisani brojevi od 1127. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva broja ciji je zbir 9. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. Ako svaki strelac nasumice bira cilj. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni. medu kojima je bilo 8 neispravnib. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i 50 novcanih zgoditaka. i. celokupna partija se podvrgava dopunskoj kontroli. 1129. 1128. Kontrolor nasumice odabira m predmeta. 1133. koje podvrgava proveri. Koja je verovatnoca da ce na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on zna da odgovori? 1125. Dragana i I van? 1130. 1132. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta. Odrediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da su sve mogucnosti podjednako verovatne. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa. r. Izvlaeimo oedulju: a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je napisan broj koji nije manji od 45. Dogadaji A. S. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo nasumice m elemenata. ako je tog dana bilo k neispravnih proizvoda? 1131. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. Radnik nasumice bira tri proizvoda.emu je 5 standardnih. P(C)=O. 1119.

b) da dogadaj A ne nastupi n puta. 1149. P(A)="3 I verovatnoca ogadaja B. a u drugoj 3 bele i 9 emih. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe koeke pojavi isti broj 4. Bacamo dye kocke. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar . d) P(AB). b) da ee se dogoditi B. a ne A. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden. Na eeduljama su ispisani brojevi od 1 do 80. b) P(A+B). Data je verovatnoca dogadaja A. zatim drugi. Tri strelea opale prema cilju. Odrediti verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea. VerovatnoCa da prvi strelac p?go~i cilj i7.3. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput sa verovatnocom 0. c) da ce se dogoditi A.5'1 1150. . Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU P(A)=P. iii dva broJa ClJI Je zbir 9'1 1141. Odrediti sledeee verovatn0C:= _ a) PtA). Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv sa 3. c) P(AB). b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja. 1145. iii dva broja ciji je zbir 7. 1147. 126 127 . Ako sU A. Vucemo eedulju. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4 erne kugliee. te pogada cilj samo sa. 1138..? 3 1148. Odrediti verovatnocu da broj koji smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL 1152. Izvlacimo eedulju. 2 Jed anput sa verovatnocom . Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi- P(B)=~. Drugi je sl. e) da ee se dogoditi bar jedan od njih. ili dva jednaka broja. 1140. Dokazati.33 i P(B)=O.(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). 1 . 1z skupa dvocifrenih brojeva nasu.55. ili da iz posude odjednom izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee? 1155. 1139. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu.mi~ biramo )edan br..OboJlca Istovremeno opale prema cilju. Odrediti sledeee verovatnoce: a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta. ' d 1143. 1151.2. prvo jed an. a ne B. Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi: A i B se iskljucuju. c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja. U kutiji se nalazi 80 eedulja. .40%. a) b) c) 1146. 1142. sa verovatnoeom 0. 1156. P(AB)=-. da ga pogodi drugi iznosi 0. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili asa ili figuru is pod 10'1 1153. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucuju: PtA) =0. tada je P (A + B + C) = P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC). Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna.11osi 0. A s B.?j: Odrediti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba istovremeno.azat!. 1154. 1 . B i C tri proizvoljna dogadaja. Dokazati. Radnik bira nasumice dva proizvoda. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi od 1 do 60.8 1144.8. Kada je verovatnoca da ee one pOk. i P(B)=P2' Odrediti sledeee verovatnoce: a) da ce se dogoditi oba dogadaja. od kojih je 8 standardnih. Dat je proizvoljan dogadaj A.'>iji. 1157. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili asa. f) da se bar jedan od njih nece dogoditi.5. a da ga pogodl treC! 0. sa 70% hitaca. U kontejneru se nalazi 12 proizvoda. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili.

04. 128 1I67. d kuglic d' dn . da se pri ponovljenom bacanju dobije zbir tacaka 7? b) da ~ biti potrebno opravljati bar jednu masinu' c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. rugog 1170. acena Je ocka I za b '. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion iznosi kod svakog hica 0. . m 12vacenJu ve e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica' b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom d > kughce. ~) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1 zutu I 1 crvenu kuglIcU.roJ k.8. k .oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t .. 1160.85. za drugu masinu 0. a za drngu masinu 0. ' 1158. CI " kugllcu ne vracaJucl lZVucenu kuglicu. veO' d 100 b d fOJ. Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike.1 0 ..9.OJ' se ~oJavlo na gornjoj strani bacenc kocke. na slucajan nacin se biraju tri porodice. . Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog predmeta.4. 1z spila od. Data je kvadratna jednaCina x 2 --4x+ -0 B" . Koja je verovatnoca da se pojavi sestica bar na jednoj kocki? 1165. dye ku j' . Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno jedna ad druge. Top opali prema avionu sto puta. lZVUCl Ve ze cnc c) od~editi verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1 zelenu I 1 crvenu kughcu' d) odrediti. 1168. Koja je verovatnoca da ne pogodi cilj ako gada tri puta? 1162. k" . Radnik upravlja sa deset jednakih masina.7. U posudi se nalaze 4 bele. ako se to ne dogodi. a . . U posudi se nalaze 4 bele. porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji. rasecena je na 1000 kockica . za svaki predmet.85.. U televizijskom studiju su 3 kamere. d) ?drediti verovatnocu. Radnik opsluzuje dye automatske masine.6. Kocka. lzracunati sledcee verovatnoce: a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne masine. re I I 1172. Verovatnoca da u toku jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika iznosi 0. OJ' nIJe . b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1 kuglice. 1164. b'" o. 1159. U jed:. Odre~it. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed IIDatl realna resenja. cije su sve strane obojene. lzracunati verovatnocu: a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva intervenciju radnika. Bacamo dinar deset puta. Verovatnoca da je kamera ukljucena iznosi za svaku kameru 0. . da cemo tri pula uzastopno 12' vu" ZU t U ' . Bacene su tri kocke za igru. fizike i hemije. Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden. 5 crvenih i 6 zelenih kuglica: a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l ' . Odrediti verovatnocu da je u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera. I' .52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte.1ZVUCl 1 beIall crvena kuglica. b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u toku sata. verovatnoc~ da cemo c'etl'rl' puta 1 k uzastopce izvuci ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu. verovatnocu da: makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce' sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece. iznosi 0. .. 1163. 1169. ~~ ankellranJ~. J naClna 0'- 1171. Od d't' verovatnocu da to budu tri razliCite slike.8 i za trecu 0. . IZV acenJu g lC~ . a) b) 1173.ti zbir tacaka 9 ili.12. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0. vuel ve zute iz . d~J~J~ uzet .. Verovatnoca da kod neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi za sve masine 0. Odrediti verovatnocu da u toku jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika.. u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d pnrodnog broja. 3 crvene i 5 futih kuglica: a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . b) da avion bude pogoden. 1166. Koja je verovatnoca da se 10 puta pojavi grb? 1161. Verovatnoca da osvoji prvu nagradu. Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0.. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b .

I I V . Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. I ". k t. 40% iz II pogona i 40% iz III pogona. . uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata). U krug JC uplsaOndJednta. n trougao. c) y=x. Od re. .. c) jednu obojenu stranu. b) dye obojene strane. . 'zabrana Odrediti veroT 'k M' na s ucaJan n . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba Odredltl vero~ . .m stav ljene u kutiju i . proizvodi 10% neispravnib lampi. y) pnpa atl I p skupn odredenim sledeCim uslovlma: a) (x-W+(y-l)2=1.Y)Je. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao.. daae a b[aDa tae d Ai iz drugog (manjeg) kvadrata."k' vatnocu Je lza d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug. ".'. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. 1900 akumulatora iz IV iabrike. Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje obrascem: (F) P(A)=P(II . Dobijene kock. H". a) tri obojene strane. da jc proizvedena u pogonu P" 1I88~ Dat je dogadaj A i dogadaji II 1178. . 1183~ Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu krufuicu. Odrediti verovatnocu. +P(II")'PuJA).:o"u da tacka bude izabrana as ov tacku u krugu. J'Pll ..• II". ako je Iampa neispravna.. ito: 20% iz I pogona. acin l177..'! vatnocu da ce' slueaJ'no izabrana.01 za I pagan. Odrediti veroM(x ) zadovolpvaJu us ove ~x~_. unutar trougla. .2.t. kolika je verovatnoca da sve bUdu bele? 1187. 1190.esiru se naiazi 5 belib. d .'n'. U datu kocku upisana j~ lopta. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P. 1182. re I 1 . l' jednako moguc u prOlZVO'Jnom momentu naznacenog vremena. a pogon P 2 15% neispravnih.. 1186.(A)+ .04 Za III pogan. Ako so siucajno izvuku 3 kuglice. Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0. . Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri razliCita pagona. na odredenOm mestu. 0.. 4 emib i 6 crvenih kuglica. Sredine stranica kva rataI' ~ rameeac".. ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5? 1185. Slucajno biramo 1181. U krugu poluprecnika r..nasucaJlannO~ izabrana u kvadratn Cije tacke ~? 0~yO. 1184.. . kaji se medusobno iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja.(A)+P(II2 )·Pll .ice sn za~i. 1050 akumulatora iz II fabrike.. <" 1179~ Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Jed ~Og oa ta . Odrediti verovatnocu da se . dat je kruz. eu da je prekrnula na mestu oJe d t · · a spajanjem daju po novo 1175. 550 akurnulatora iz III [abrike.... . 1189. tacka M(x. ito: SOO akumuiatora iz I fabrike. od.TaCkaM(x. prekrnuta Je na n:poz~ A nije ud~ljeno viSe od 500 Ill.. verran:t.'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. Je. Odrediti verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3. Odrediti verovatnocu d a sIuc aJn o izvucena kockica lZIDes ima: '" = 150°.. Odrediti verovatnacu da slucajno izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan. Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku * 130 131 . . b) 1<x+y<3. Slucajno biramo tacku u krugu. Pretpostavljamo da se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja H" H 2 • II 3 •• .. 'd' . . ?drediti verovatnoen da slucajno izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte. ~ . kvadr:. Odrediti verovatnocu da izabrana tacka bude unutar isecka. 'ane . Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatnosobno 2 km. Dve kocke su bacene. Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib brojeva bude 7.ni isecak sa centralnim uglom l' II 2' II 3' . i 70% iz pogona P 2' Pagon P. 1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. dva mesta (A i B) udaljena medu1174. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu.02 za 11 pagan i 0. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizvedeni u 4 razliCite fabrike. U . Dokazati.

e kughee. ' P(H 1 )·Pu . Na prvoj masini ad proizvedenih delova je 90% prve klase. data je obrascem: (B) If 'k .30.(A)+ . P.15. U l'rv:>j posudi na!. b) ako je cilj pogoden. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda. pagan a pro1zvode 1 respektlvno 25 )10. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude odnosno druge. u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda. za III 0. Koja je verovatnocu da je defektna guma prolZvedena u prvom. ° ° ~10 h'l Sk e gume. SlucaJll". Odrediti verovatnoeu da je nasumice izvllcena radio-lampa. Odrediti verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova. za II 0. 1 erda i 1 Crvena kughca.80. ' 1203.) . realizacije jednog od dogaduJ'a H H H d' l' 2' 3"'" a se reahzovao dogadaj A. Kolika je verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden? 1192. Zatim izvucimo jednu kughcu l~ druge posude: Ako je ona bela. Verovatnoea da sijalica gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0. ito: iz fabrike II 1 250 . 0. 4% I 2% skartova. nasumice birajuci kontejnere.05. * 1197.(A)+P{H 2 )·PIl. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' . U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna kughea. daju 5%. a verovatnoea da su ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0. od njib je 24 standardnih. Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0. . . drugi iz druge fabrike nalaze se u razlicitim kontejnerima.azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica.10. drugom iii trecem pogonu? 1202.03 za prvo. druga masina 35% a treca 25%. odnosno trccorn puskom.. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3 crve. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna: a) . 1195. U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine. od kojib je 6 standardnih. a u treeoJ POS~dl 4 bele. * 1200. odnosno treec posude.85 i treeu 0. a u drugoj 10 belih ~ 4 crne. u II 30% odlicnib. u HI 30%.automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predmeta odlIe.(H)=---..30 i za IV fabriku 0.10. 35 % I 40% celokupne proizvodnje. T n.goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. a 0 mama " * 1191. Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase. na drugoj 80% i na treeoj 70%. od njih je 15 standardnih. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana. n "11 1198. od kojih je 18 standard nih. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i prebaeuje u prvu kutiju. +P'(H f:p (A) D o k aza t1.25. za II 3 0. OdredllJ v~rovatnocn da je lZabrani predmet proizveden u prvom automatu 1 da je odlicnog kvaliteta. iz fabrike II 2 525 . jedan iz jedne. H". ..:. odrediti verovatnoeu da je pogoden prvom. Pogoni redom. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner. • . takode odlicnog kvaliteta. drugu 0. Izvucena kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva posuda. b) da Je lzabrana drug a posuda. a drugi 84%. Fabrika proizvodl' auto .75.05 za cetvrto odeljenje. za H 2 0. Dva razliCita proizvoda.20 i za H" 0. aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on bude standardan. od~editi verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu pusku lZnOS1 0.iznosi 0. Je 1zabrana kug!ica i posuda.:. Aka je verovatnoca da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0.. odrediti verovatnoeu da Je premestena kughca blla erna. Odrediti verovatnocu. 1199. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabrike II l' II 2' II 3 iII". Slucajno biramo akumulator. Verovatnoca . iz fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica.08 za drugo. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate. Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina. ' 1193.':lOg kvahte!a. iz prve kutije. i u IV 20% odlicnih ucenika.90. a u dr. Imamo dye posude.20.. Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine. _ . standardna. Imamo tri posude. Jedna posuda 1zabran~ Je slucaJno. odnosno drugom. a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je 9 standardnih. Premestimo Jedn~ k~ghcu 1Z prve posud: u drugu. ~ drugoj posudi nalaze se 2 bele. PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje drugog. Slucajno izabrana guma iz pro~uk~IJe p~kazala se defektnom. . * 1201.l lZvucene su dye kllglice. odrediti verovatno· ell da sc.06 za treee i 0. i u treeoj 10 proizvoda. koji se medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. izvllce ispravan proizvod. 1194. U I odeljenju ima 20%. . i to bela i crvena. 1196. 5 crnih i 3 ervene kuglice._ _ _ " PII(A)'P(H. 0.

1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odrediti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka. 1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u toku dana, ne prelazi postavljenu normu je ~.. Kolika je verovatnoea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?

utrosi ~,:,e metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je verovatnoc~ pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.

1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . . zakon raspodele: ' 0 je njen

x-

3 ( 0,1

5

0,6

* 1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta? 1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= ~ , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb

o.D·
I' 0,5)'

1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je poznal zakon rasp odele
X=

6 ( 0,2

3 0,3

pojavi 47 iii 48 puta? 1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice. 1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine broja pojave grba. 1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja u svakom ogledu 0,6. 1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja pojave ;;estice na gornjoj strani kocke. 1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promenIjive pojave grbova na novCiCima. 1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x 2 = 5, x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovatDoeu P3'

1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u 1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ', M(C)=C. Dokazau. ' 1220. ~atematicko ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed~~ko JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-

DIve:

.

M(CX)= c· M(X). Dokazati.

1221. Mat~maticko oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja: M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati. 1222. Mat~,:,aticko. oeekivanje .~bira ,:lve nczavisne slucajne velicine jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka: M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati. 1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

X=(o,~ o,~),

y=(~:~ o,~)'
+ Y na dva naeina: + y. 2", ',' .
)

1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promenIjive x. 1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina' Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane for~ mule. bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X 1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X dokazane formule.
KonscenJem 135

1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promenIjive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko ocekivanje slucajne veliCine x. 1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele verovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje. 1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:

* 1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t' -03' re nos 1: Xl sa verovatnocom P1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > . Od d" Ix 2 akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix, * 1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' vred ' x x 1 . . ~ . ce nosu~3' PflOcemu JC Xl <X Z <X 3 ' Verovatnoca da X uzme vr~dn~st ~ je P, .. ,1, aak' = ~ vredoost X 2 p 2 -0,6 Od re d't' za 00 raspodele proI . I I 'k me ojlve.d, I oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika Obrasci: Aritmeticka sredina A =
(I)

'2
X=(O.1

3
0,6

5'
0,3)'

1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.

1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X). 1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspodele:

X,

bro;eva
J

X

1-

X

2 . · · · Xn

Je.

. .

X=::L+ X 2+ ' .. +X n n
X
1.

Geometrijska sredina G broieva J
(2)

x

2.· ..

,X"je.

..

X_fO,1 - \0.4

2 0,2

10 0,15

20) 0,25 .

G=y'x , 'x 2

:-~;:.
X

1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X), D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z, dokazat~ a) D(C)=O; b) D(CX)=C 2D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y); d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) . e) D(C+X)=D (X) ;

liarmoDijsi<a sredina H broieva x 1..J
(3)

2 , · · · . XnJe.

..

H

n

1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije sledecih veliCioa: a)
X-I;
b)

2X;

c)

-3X+6.

Srednja vrednost E (Ai =
(5)

X. obelezja X

je:

1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele

X=(

0,5

C -C) .Odrediti disperziju D (X). a,s

X=E(X)=[,XI +!2 X2+" .+J,.xn , N (j, +!2+" .+f.=N), gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
.

Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6)

* 1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoosti,
X,

i Xl' pri cemu je X 2 >X 1 . Verovatnoca da X uzme vrednost je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
Xl

S2=~ «X , -X)2!, +(X2-X)2!z+

... +(xn-xff.),

Standardno odstupanje, s = ~/i.J (xl: je:

(7)

s=

a)

Broj

Ucestanost

Koeficijent varijacije Kv je
(8)
K~=-=.

s

x

Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9)

r = ___ ~_I_~,l'j_~

-j([X?)
gde je
x,=x,~x

(I Y?)

,
b)

1';= y,~ y.

1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,

3,5. Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom raspodele. 1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz pr~th?dnog zadatka i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa. 1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4. 1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12. 1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3. 1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10. 1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14; b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19. 1243. Odrediti modu za sledece podatke: a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14. 1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku, harmonijskn i kvadratnu sredinn. 1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela ucestanosti:
138

1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h): 71 92 103 111 105 93 74 83 76 51 30 65 78 86 94 106 95 82 55 66 96 83 68 84 75 69 42 54 113 108 85 89 98 121 99 88 72 58 60 78 73 97 130 45 78 89 77 79 83 100 a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine 20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija. 1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku statistickog niza:

[;::~"~;::'tH . _._. .___ :t':;";~ L_._. _.____. ;fHf~ ._. _.___. . __. _ __
139

Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.

1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu: cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su polag~h pnJem?l ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala Broj kandidata

Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije; i) histogram i poligon relativne frekvencije. 1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histogram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom os om i poligonom raspodele frekvencije.

100 Ukupno lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligone za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije izvrs~n 1971. godine, u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
--~~---.---

[ 0,10 ) [10,20 ) [20, 30 ) [30,40 ) [40,50 ) [50, 60 ) [60, 70 ) [70, 80 ) [80, 90 ) [90, 1(0)

5

15 25 35 45 55 65 75 85 95

9 7

10 16 14 24 12 5
2 1

1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena. Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je tabelom:
-"--

Klase
-~

...

0--20 10 4

20--40 30
- -...
~,.----

40--60

60--80 70 15
... _.

_.

90--10 o Ukupno
90

Sredine klase Xi Broj takmicaraf,

50 50

25

6

n-l00

•.-

..- -.•.

-~---

...-

a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije; h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati njihoy poligon raspodele; c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstupanje i koefIcijent varijacije . 1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
..--~

... _-_.---_ ..- - - - -

Starost

----_.. _-------

Broj nepismenih

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
13.

14. 15.

10--14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50--54 55-59 60--64 65-69 70--74 75- i vise
nepoznato

34512 20783 20090 25044 48797 101097 117775 105608 87672 121008 168706 140622 100534 103733 22375 1218353

..

-.---...

~,~.

Klase Sredine klase Xi Broj ueenikaf,

15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-75 Ukupno
-----.1----i---

20
8
.._-

30
----.-~----

40

50 10

60
... _ .•

70 4
n=60

12

20

6

Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu. 1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini, popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju dece data je tabelom:
141

Ukupno

-I Geografija Matematika ni voljni: 12 4 IliI!tta 142 Biologija 9 8 12 1 ~.) i D (xv dlsperZlJe oba uzorka. 40 I 50 10 -~ 12 I 20 6 . 4 . 1259. 1261. standardna odstupanja koeficijent varijacije. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole. Dati su statisticki nizovi: a»){ -. 1257. od 30 ucenika. Odredll1 prosecan licm dohodak u celom prednzecu. na kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p edmeta na naein kako pokazuje sledeea tabela: . b) D (x.:ogram~":. Dat je statistieki niz )( f 1 235 20 15 10 4.strat.zarada. 1l. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. ~ 13 8 ~ 6 12 I I i~ 1 6 3 ~ 1 ~_ 2 1 . Dati su statistieki nizovi: a»){ 2 4 5 f 1 7 ~. 1255. 5. Data su dva uzorka: 1" 2.vmh sluzbenika je 3600 dinara.---~-.-- 55-65 65-75 Ukupno 60 70 - Odrediti srednju vrednost._.ij~""I-Neu~ _()d~cni~~obri____ I)()~ri_ Odrediti: a) aritmetieke sredine X. 11.5 1 3 4 b) X 1 2 5 f 1 1 4 2' f 6 3 2.- ~~. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci broj poena: 1258.. c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih kombmovanlem data dva uzorka. a proseena meseen~ . standardno odstupanje koeficijent varijacije. 1262. Odrediti srcdnje vrednosti. Vrlo -'--~~'I Dov. disperziju. d) disperziju uzoraka dobijenih kombmovanJem data dva uzorka.. b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica. 1256. 1254. standardna odstupanja i kocficijent varijacije. 15 12 5 i a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta. Odrediti srednje vrednosti. i x2 oba uzorka.. b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta. I Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini.oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1 154 156 158 165 166 167 168 170 175 178 1232655311 Tezina u kg 60 61 62 fl4 65 68 71 76 77 78 80 82 Broj llcenika 1 2 1 3 8 6 2 2 1 1 1 2 Visll1a u ern 171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185 Broj ucenika 21138633111 Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn.~-.I-fuojde~e-x. 14 i 2" 2. 14. Poeni x Sredina klase Xi Broj uCenika f.~. zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada su im srednje ocene jednake. 1260.nje. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih ~adnika )e 5800 dinara.i~aE I 8 0 I=!J~I 251~O 3 3 [is] L~151~~U~ 5 ~~:~()()~ c) izraeunati st~ndardno . 1 Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku. 15-25 20 45-55 25-35f~5~4~1---30 .. 8.. 40 a::Jmm. Rezultati u metrima po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli: 143 Visina u em Broj ucenica 1--····----. disperziju. n=60 b) )( k f 3 2 8 3.odstupanje svakog predmeta i grupe predmeta. ~adi oc~njivanja proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih kartona ucenika sastavljene su sledece tabele: Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72 B.. c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija.

7 lzvrsiti procene: a) srednje brzine. . 13.~l~~ l~lI{tBI:i1 tl~Ffrl~:J 1267. ~~~:d\~ ~~~Ci(jyen) tukordelacije t~. . dobijeni sledeei rezultati: 145 3 6 5 1 3 524 3 145 3 3 561 6 2 1 6 3 124 5 4 5 3 663 526 1 4 lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee nacine: 1 uzeti. 29. kao i srednju vrednost OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak bolje reprezentuje osnovnu populaciju.5 2.5 6.2 7.9 8.9 4. 1235. d ama dmara: ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () U h'I'. 1235. 42 slmal~ 68 60 m pri. 1265. 1234. 1268.4 16. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima 1.3 13.:. 1237.6 11. 37.3 9. 14.ia. cije su strane obeleiene brojevima od 1 do 6. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu disperzije navedenib slucajnih uzoraka. 1233.~~~:~ ~~ ~~l~ ~s~kbaaZuje godine (x) i maksimalni arterijski krvni . 1234.147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152 155 llsa~~~_ ~ 1__ L_J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez.2 5. 2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja. 1238. 3 uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja. Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su vrednosti date tabelom: .1235. izdm1eo. b) disperzije i standardnog odstupanja brzine.6 l. 1232. 1234. 21. 1233. 1236. 1263. " r ~Je uocen Je procenut industrijskog .5 10. 12. 25. stanovnistva (x . Neka su pri 40 bacanja kocke. 3. ~~. 33. 9.5 15. 0 0 1266. U sedam opstioa SR S b" • . 1236. 1237. ocene iz matematike (x) i Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d' aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me. 5.. - 1264.1 1234. Y 1 Ja- [t=&i Br8~J 1912ff ~tF~J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja. 17.8 1237.

Data je funkcija x-. . 146 . x-co x+l 1280.-.Ix In 2 x.3)2 x-·j a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju.-. k ' om five d' -: .. xJ (x . 1276~ SxyT+4:X-" arctg 2x dx.. Izracunati (1275-1278): 8. c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije. 127 5~ x. 1282..=-.. -'x(1-lnx) I 2 1272~Data je funkcija x-+y=..dx. runcI]a 1273.2/x=--1 > i . a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti. prave x=2 i ose Ox.x • a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki A(O.a os om Ox do kose asimptote. Data je jednacina sin 4 x+cos' (" -. 1) ima lokalni minimum.. (X-1)2' . prijemnim ispitima i raznim takmieenjima. 147 Ovi zadaci sluze za ponavljanje.5 1 o 2 ~ dx . *} . produbljivanje. 25 9 1278.secne tacke knve 1 kose asimptote. i or Ina tom pr-. RAZN1 ZADACI*) 1269~ Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu.0 nJenog "prese ~a s...VIII GLAVA 1274. . Resiti nejeduacinu 2 f(' = -. ordinata u tacki maksimuma i osa Ox. . 1270~ Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e.predstaviti datu funkciju.. ako]'e 0<0'<45°'1 x2-2x+ 1 . k . 2~':" i + . Za koje vrednosti x je tacna jednakost x2-3x+2 tgC(=·~.istematizaciju celokupnog nastavnog grad iva. =a Od real -1 fealan "t' . (px + 1 a) hm-----+x-2 ) = -1' x-oo qx+2 ' 2x -1 ) b) lim ( -~+px+q =1. 1281. b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti a i b. D ata JC " k" X-> * 1279.. pripremu pismenog i usmenog Ol. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna tvnlenja: 2 .>::'-- ~) Ispit~ti i grafic~. b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad tacke maksimuma do tacke minimuma.J4+:X2 arctg 0. utvrdivanje. Uglavnom su korisCeni on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima..-.Jx .. broj a tako da data jednacina ima realna resenja. ordinatama maksimuma i minimuma.----. maturskim pismenim ispitima. ) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del y-f(x) d . 127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom (x-5)' 1'2 "-~'--+'-·=1 i hiperbolom x 2 _y2=16 (x?4). *f-1+1nx. 4 ~)' . b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x). i osom Ox.!(x)= .'ltufskog ispita bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet..

a" .j4~:+i < n+ 2 Dokazati. n.= 10gNQ 10g"N log.+ .. + =1 1 a> --..) .ako Je -..r n+1 . .-./ n! ~ ------.8 log. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da: a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti koorainate tacke).-+i + ~4a2 :.. 1301.20 . + 3 ·49-'. onda je (1 +all(1 +a. sin x+log. Dokazati. + ..log x 2" n Q" .. n. n.-.4 log. tada je .. . 4]. 1299. 1286. gde su a i b realni brojevi. 4" = 2 .·1 + .. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x a) Aka je x+t=~ oareditif(t) i g(t). 2 1295.::-? _ 8x + 16' 4~ ~2 . b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te tacke)? 1298.. tad a je ~4a-... tgfJ=3"x i cx..'2X-IOgX.::". g(x)=sin x cos x.2. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju aritmeticki ni7.. +----.fx "::1 =. + . aER+\{1}). '. b) 1 1 1 n-l 2 . Dokazall.)~2n. 1290~ (x-lOg iY. 1292.. + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).. b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u intervalu [ -1. 149 .x +a.= --log 2 x. log: (2"+ 1 + tg 2 ~) + log i (2" + ctg 2 ~) =~ + 310g :1 5. sa diferencijom ~.2 .. (1 +a... .. Akoje tg"=3'... a) Odrediti ugao preseka datih krivih. Date su krive x 2 + y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).= 1.. -4) -:="::1 x 1 x 1296. + .x·j·1 1285~ 2(x' + x (X_2)2 -5 (X+2)2 +48 (X22 =0.:/x' "::1. Ako su ai. 2rx+1-. 4 i= 1.4 log.-1 = 1. c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) izmedu dye uzastopne nule. Dokazati relacije: 1 1 1 k(k+1) a) --_. 1293. 1297. a" pozitivni brojevi i ako je al·a. n n ako Je ·.::cx'. Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti: (nEN. . xER+\{l}).. Q. Resiti jednaCine (1284-1291): * 1284. 1289~ 27 W + rX)+ 81 (33+ 3 -~) = 1000..::': 3) . logx2 log.::··' 2+l' x 6 '" ~ 2 ' x2 x+3<0.fJ ='6' lZracunatl x. + ---'.+---+ .. 1300. n n -.'. .j2 g(t)=O. 1287. gde je r poluprecnik upisane kruznice u trouglu. Date su funkcije y=a'2 x +b i y=b·2.' N 2 (kEN. 1294.1283.Ix=2 = 5. . .' N log.---'-. Ako je n prirodan broj.cos n ako je 0<x<4' a) sin" x 2 -4x-4 . Ako je al + Q.---~. 6rx::':3 +.:/(x::': 2)(.. . b) ctao:= e 2X2_2x . 14X 1288. h) Resiti jednaCinuf(t)+2. 1291.. Resiti nejednacinu 4 log 16 cos 2x+210g.

1320.." lal-Ibl· 1314. tj.) x-J' x+I 151 150 . 3x 2 +ax-6 1303.. * 1324." ..J+xL~x+l. +1 1325. b. Odrediti interval za x u kome funkcija x -+ y = -I~-. 3 . m+1 3 jm+l' °jm+l negativan za svako rcalno x. 1Z1TIedu resenja date jednacine.10']. Akoje a 2 +b 2 +c 2 =1 i m 2 +n 2 +p'=1. Ako su a.la+bl~lal+lbl· Jx+ 24=.b)(b+ c. Dokazati. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom m-1 2 m-1 m-J Y=(log.. la + bl..."lal-lbl· 1313...~ _____ . Dokazati da se vrednost proizvoda ( 2. R eSltl neJc d naclilu /X -3X_4! <. a.3) x pozitivan za svako x.:. Ako je a 2 +b 2 =1 i c'+d'=I. tada je a' + b' + c 2 ..la-bl. 4 . * tal + a2+· .*Dalaje jednacina x 2 -6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER).<6. 1322. tada je 3 (a 2 + b 2 +c 2 )."(a + b-c) (a + c. 1307. 1308. 1316. + la"l. b i c nije manja od njegove geometrijske sredine.0. . Odrediti relaclJu. . .2=-1). 1304. Ako je a+ b +c = k. tadaje lam+bn+cpl<l.5) x 2 . Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a.1 + ima konstantnu vrednost. 1309. ----.---.-+_b~+_c_+_d _ 4 ~-v C.. Dokazati. onda je - -Ii < a + b <.< 3 . tada je lac-bdl~1. Dokazati.j2.I··"· . Dokazati. Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za sve rcalne vrednosti x: 1326. nije rnanja od njihove geornetrijske sredine." 12. Ako je a' + b' = 1. Dokazati. -lx+2+1o".-2)x -2(2+log . P (x) treceg stepena.2 (sin rx .1302. b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6.. + a"1 <lad + la21 + . tad a je abc ." k'. Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadratill tnnom y = (sin IX + 0. koja je nezavisna od realnog para metra m. 13ll·lal-lbl<la+bl· 1312.1----. tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l (.. b i c merni brojevi straniea trougla. -9<--·_·..~ ~ abc. Ako su a. 2 1306.a). id 1317. 2 x 4 +x 3 +x 2 +x+ 1 +--~---)(x'~x. ___ x2+x+l I 1321.: '-~-----. Dokazati. Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja. Dokazati nejednakosti (1310-1314): 1310.. a+h+c 3/--~~". I x-+x+l 2 4!-b d Q C • 11 1305. tj. Odrediti polinorn.. x 2 -x+l x -ax+ 1318.-. a--.:'"1 1323. sa realnirn koeficijentima.

2 . Jno iste eifre. takva .. ' Zatun.. . +x 2)-x .roJa nJlh .. Neki trocifreni broj napisan u bro' .~"':2Jx~4 + Jx::" 47. * 1343. Resiti jednacinu 31+sin. b i c tako da funkcija x-. 1~ti ' .osnovu brojnog sistema u kome se broj »hil]' adu tr1' t t some tndeset i tri« piSe sa 10101. 1333. 133{ Odrediti realna resenja jednacine (X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6. x Z=3m+4. Odrediti cifre x i y.f(x)=a+ b cosx+ csiox ima 1335. J.:. od red" IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.x:+mnlx+'" +sinrtx+ . Sl01988X+COSlOOOx=1 . * 1344. +(_l)"+lcosnx+ .::::j = 1 ' 1336.:. 1346~ sinx-J3 eosx=2 sin1999x.:-S. .2 + iJlog~-. . parametar: a) odredili kvadratnu jednacinu. " ...'- 1338.S1stemu brojnom sistemu sa osnovom . h k b da je razlika OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91. Dat je kompleksan broj z = log z (mz -13m + 44) .'::::3 Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni broj z ne mo7. J'." 1342.. b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina ima realna resenja.' llvna b ' delJ'iva sa 4. i X kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije X +X2-\-2x X z=0 i m(x . Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t...6Tx.25.f(!'-) = 1. c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCine negativna? 1328. Resiti jednacinu 2_1+oo5x-oos2x+ .. ali u obrnutom par tk . Resiti jedoacine (1345--1347): * 1345. =.54=n=5(m+n)-3mn=8.9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log (1-9x) . . * 1348.. Dokazati implikaeiju log1218=a 1\ 1330. Dokazati implikaciju log1224=m 1\ * 1331. Dokazati jednakost tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 .' a '0 2 ne menJak se u f k " a tofIma lzostave nl z l ' ---~ 1 x+ 1 ornc! x-I ' 2 1327. Resiti jednaCinu 2 Ilog2(1.. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak • njegovih cifara. cetvrtom stepenu zbira Ins venast resellJu.dre~i~i ::ab:~_ broj s~ osnovom 7 ima napisan u 1341. . Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13. Resiti jednacine (1334-1336): log.e biti Cisto imaginaran. 1340. log2454=b=ab+5(a--b)=1.. Dokazati J'ed' t J . Jx~ 3"':4~'i Oblikf(~)=O. .. 12 III * 1349. 1339. 1329.f(n)=o. m 2 +1956=n Z ? =~ ... gdeje m realan .3ti. Odrediti dva pOZ!./(j-. Resenja x. Odrediti a. Od~editi . Postoje Ii celi b roJeV1" mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu ' .-'::::4 = 1 ' + 1337.

i:ine geornetrijski niz. 1356.:(l1(l2{l3 ..:-' Ako je S zbir reda.5" + 19 67.* Restli jednaCinu v 3 sm Funkcijay = . + an " 2 :. a zbir kYadrala njegovih clallova b. 1366.S I< 10. 1355.':. c.* e + e Ii .* 1358.. _ _ 3 = x + i y. 155 154 . d uzaslopni "ozilivni clanovi aritrnelickog niza..aER lakoJc 2+cosa+isina x2 + 1361.. 1359. f (x) data je u obliku = -. 1367. Odrediti niz.ctg 67. Va + -ro.-x) 3 ='(3.* 1360. l.y. Dat jc beskonacni red log8x + log~x + logh + _.4 I ' (. Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2.Cn:::iz=--~ 1368.' _ _ 1-. Izracunati duzinu luka oye nye u m - 1357. Odrediti stranice trougla ako je jedan uIlutra~Ilji ugao 12Cf_ Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz. dokazatj tacnost jednakosti a1 ( (11 -1 X + a2 + ~1 + tl2 + (13 -1 tl3 + ..tg 7. .so =2 (3 Resiti pox jednaCinu 2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + .. f(4) = 90.. D a t je. 3 Resiti jednaCinu _ '_ sin ax sin bx = SIn ex SIn tb.n".. ..b) Z = 1 + Ii . v = ~..5° . Kojukrivuopisujela~kaz = broj a t realan broi? 2 1352. Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u . Dokazati da je ctg 7. Njihov zbir je BO. -Ii 1362. Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu granicnu vrednost..ako jc z kompleksni broj a t reaian parametar pox... tl3.i_z--:-r= -ro.4x + 3 = :)Y + 3x + 1 + . gde je t Data jefunkcljay = [(x) . . a zbir kvadrata 5044. b. ako su a. :rt Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a. = 3x + 3 + +2 + 1-'3). VT. 1354. Ako brojevi (11.2 t 2 1364. + an ) -1 + . .x ) '3 -cos ('. _c" __ 1 =ev+~. Odrediti funkcijux ~ f ~t) = a + f(2) = 30..U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau reaIan b roJ- __ . Va + Va + -ro .2 ? e" + 1 C + 1 k . ::~:::. :rt 2:rr 1+. za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" . j l-U zalim konslruisati njen grafik. 1350.~::::"'t'\ ~ -~)2 . x . .5° .~. . VZ+V2+VT. -'. ti2. zalim odreditix tako da zbir reda bude 0.1) u intcrvalu Odrediti duzinu luka knve y = n sm x . a S" zbir prvih n clanova. ako je z kompleksni 1363.(j= x~­ 1365.tervalua <x < b. Dat je beskonacan gcometrijski red a koli~nikq k~l ~iji je prvi clan al = k (k > 1) . ·11t/. 1351. V2+VT.r» - (:rt .. lada je Akosux.5. 10<x<-.* . Odrediti prvi clan i kolicnik reda_ Da t je. 0_ Dokazalibe' ako je f (0) = 15 . L369.sxS -3 ._ (a > 0). .I + (2 1+ r _..all 1353. __ Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio konvergentan.

limJll dve prave Od 'ct· . 8 5 tg ~. 0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice.Dokazati da je nil. 2 _ Sin a cos a SIn a . . Dokazati da stra~i::t Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni· a. onda i kva· drati strunica cine aritmeticki niz. 1385. .tg Y = 8. (3.B sm a COS a + C .it~~ni br~1evi a'. 1383. 1387. . b. G2 = 1. u e anovoJ ravni za koje je Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d .:' grafik funkcijcx . y cine aritmcticki niz u datom porctku.) + log... dokazati da izmedu stranica trougla a. uSlovef(n) =f(n-l) . 1388.* i.) _ . Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom an +2 = 5a n +1 . c postoji relacija a 2 .4AC D .5. c sa . 77 "" + cos""X = 1. X2 > -1) . ~ cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' ' c. 1377. Dol. takodc cine aritmeticki nil.= 2' (log a + log b - log 2). 1371.l = b-l + c. clg . Odrediti op~ti clan niza (Fibonacijev niz).A ' C . manp ugao (roug!a.2 COS ex taoa Je lr ... log. Akol'ea . Odrediti skup lacaka D k .~..5 (. cos y 1382.) ' 4 8 1373. tada cos ex..ac + (2 = b 2 i obratno. a. Dva ugla trougla odredena su jednacinama: 2 2 4 1gx + t)!. Odreditif(n). (x> -1).A . . cijaje raz!ika d Od d" st. 161g x . + cosx = = tg nco.* 1380..a 3 + b3 + c 3. Odrediti opsti clan niza.. 1371l.9 = 0. 1384. 1 2' pravouglog trougla.14. gde su alb katete .6a n .y = 8.. . tada J'e c a +b +c . Ako uglovi trougla a.~:~t~d~i.381. odrediti uglovc trougla.* + 2 tg 2>: + J _ = O. Ako su a..' " okazatl. Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom an +2 =a" + an +1.l roug a zadovolJavaju jcdnakosl Resiti jednacine (1381 -1385): 1. a.. relb ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . + cos 2) x 2 smx 1376. (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako tg 1379. 1374. c Cine geomelrijski niz. 1386. a1 = {J2 = 1 . 99x. (1) = 1. . T' ') - . rc It! presek ove 1372. odrediti stranice trouglao ogz (COS / 2>: X + cos -) + log 0. ..4ac = B2 .... fP P 0 mhbroJevazadovoljava . kOja je data iormulom . dye prave i ugao kOji obrazuju. a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla. . sin (n (" + y) ) > O. III = :< . Data jc funkcija dcfinisana formulom ((x) = -log(1 +x). s ('2" + 1 + tgC 1E. Stranice trougla cine aritmetii'ki niz. Jb'iP~z(. (Xl + X2) < ((xl) + Hyc) {\ 2 2' gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz obla~ti definisanosti funkeijc (Xl> -1. U trougluABC uglovi a (3 '" . DokazalL 1389. Sm x sinx .. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu vrednost. Dokazati nejednakost . . >.ako!e a naj. (2" + ctg 2 1E. cos (3.b 1 Ako JC log -2. kom 2. 1378. y.azati. . 6 = 3' + 3Iog!.* . Dokazati.x . 1375. Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz. tg ~ cine aritmeticki niz. ..

~2 ~') sin 1 . i skiciraj grafik tih krIVlh. Data je funkcija y =x 2 . . . II gmpa 1395.. ako je zbir binomnih kocficijenata poslednja tri elana 22. Data je parabola = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole i poluprecnikom r = 2p. b" X 1391. .ab h (x) = / . II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971. a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr.2xcosa + 1 . b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih > 1397. b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati promene funkcije.sin a = 0 koja ne zavisi od a. .. Ako za uglove trougla va.0) a sa osom OX obrazuje ugao a = ~ .(a . c) NaCi vew izmedu re~cnjaxI iX2jedna~ine x" . Pravax . ? + a 2 y Z = a 2 b?I. cos (n-I) cos 1396. d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1. . Izracunati zbir sin 1 sin 1 ------+.XD2? 158 159 . +Jr). a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl znak za sve realne vrednosti argumentax. gOd. .5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse ')2 2 + a'y = a L b' i paraboley = 2 px.ab.2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse . c) Izracunati povr~inu ogranicenu krivom. a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za x = -1. +------------n . ' a) Napisati jednacine ovih krivih.1390.cos (a + fJ) = 2' tada je trougao jednakostranican.+ cosO cosl cosl cos2 Prava 3 X . ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm deox-ose. . gde je a E [0. l Data je funkcija[(x) =x 3 + ax2 + 9x + 4. Dokazati da je trougao cija su wmena ta~ke dodira i zajedni~ka iiia pravougli trougao.i jednakosl 3 cos a + cos!:! . a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive. ( f f +_1_)" Data su dva trinoma II (x) =x' . IIIgrupa 1398.= 2px. Data jc funkcija y = V3sinx + cosx. b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure . koja sa dips om ima zajednicku ziiu.. 1394. b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i .sino:. b) Akosuxi ix"re~enja~cdnacinex2 . Dokazati. I grnpa *) 1392.2xcosa +] . ~l vrednosli.sin a = 0.. *) Grupe zadataka I. 1399. b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m ima realna resenja? c) Za m = 1 reWi jednacinu. a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive.(a + b)x -I. 1393. sa nJom k on f 0 k a Ine para b 0 Ie y.b)x . Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma ~ zbir treceg i petog clana je 135. osom OXi OY. odrediti a iz rclacijexj + xi = 2.2x cos a + 1 .

ako je eetvrtl. a povrsina mu jc 24. dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspramnih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jednake. ko osex e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om ~ . .. figure ogranirene elipsom. Odreditix u IZrazu (VX) razvijcnog binoma 200. = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD. . oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida. x2 + 1 -x+l 1403. (10 2) a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. . . trereg i cetvrtog clana razvoja redorn. Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I . . . 35 _x Iogx • 1407. . ' .----- *) . Odredltl ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira iz zajednickog fokusa. 22 '>2 22· 2 · .Cije srediste pripada datoj langenti~ pa pokazati da ova kruznica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole. U kom oduosu je povrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga opisanog oko trougla.1 oku .5 em.b). Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana glasc: l1_x1ogx . ' . 1401.b i AB = c troug a pa dokazati da stramee = a. D' BA Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > • .. C4 na pravoJAB. /) = 7 em i c = 7.. b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . +SlIl ~ .. 1 d Maturski pismeni za. NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6. 1 1': 1 ~. Jagodina.l- .ose. l x2-2x+l 1402. DP~. P rava 5y . .f3 = 2 y. IVgmpa ' *\ 1408. b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px. Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju ex . VJgmpa **) 1411. prvi... go " U c·. parabo]om I (Jatom tangenLOm. ( logx+l. 2 zadovoljavaju relaciju c = {/ (II .juna 1971. x . Odrediti koordinatc tacke N._~ J • I I I :.. ako su binomni Koefieijenti drugog.' a b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm koordinatnih osa. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik maksimalne povrsine i naei njegov obim. 1406. 12 )6 . tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i nae.~. 1 'j i I 1409.. ' . _.. **) Maturski pismeni zadaci. treCi i peti clan aritmeticke progresije.' . an XI Vx (V zl°g ~ 3x ) + V2tx '7X Dat jc izraz cos4 · X.y) na paraboli = 8x . \.SlIl a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . 1410.Jac! JUl1il 197 .~ oko njcga. x 10gx _ 5.juna 1971.0) spojena je sa tackom N (x < 9. ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) = Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma log 3 ) n jednak 21. I L • .. cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu 4 I I I..v -~" J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse . godine U Valjevu. I I I i I Data je funkcijay = x2 + 1 Tacka M (9. 1400. I I Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane zam=n . *) Pismeni maturski. POVTsina ogranicena lukom paraboie. . a) b ) c) Dokazalidajcugaoatup. BC CA .5 em. V gl1lpa *) Stranice trougla su tri uzastopna parna broja.. delom njene osovine i duzinom MN obrre se okox. godine. .

godine.2 (m . b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko oseOt. Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em.J VIJgrupa 1416. % i tangenta 5x x 41' = 16 (hiperbole).4) i obc iiie hiperhole Cije su asimptotcy = ::t: 1425. . gOdinc. 1422. Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida.3)x + 11 .3y + 12 = 0 i teziSna linija 2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom. 1417. dobijaju se tri broja koji obrazuju arilmeticki niz.2v + 6 = 0 je tangenta para bole = 2 px "Odredili jednacine (. Odrediti povrsinu omotaca zarubljene piramide. 1427. a jedan ugao . 1 + X2 - 1 = 1. . isece va· 41 *) Pismeni malurski. a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona? bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca? (Smatrati da je Zemlja oblika lopte. VIII grupa . Izracunati P i V obrtnog tela. Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja.. '_lracunati: . odrediti paramera. Xl IX glIlpa *) 1424.x2 - 4x .1) < q < i. Odrediti . 162 163 . nastalog rotacijom cJipse 3x 2 + = 36 oko ose Ox. Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. II beogradske glronal. ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12. a = 12()Oj.yo > 0) parabolel = 2 (... 1420.Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9.Jovan Jovanovic" Novi Sad.1 okox-ose. -1) kan i jednacina yisine 2x .*) 1419. Izracunati stranice i uglove. 1 Resiti jednaCillu jx 2 + 2<' j - !3 - x I = x2 • Stranice trougla obrazuju geometrijski niz. _ \0<> g b v7 = 10 i izvrSiti proveru. 1418." ') y~ = x" 1 y~ = 4. 1415. 1 1414. bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ . NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc lukovima krivih 'I ::. Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26. -datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl paraboic. NaCi zbir prvih 20 clanova aritmetickog niza.1) povucenaje tangeula. Resiti trougao kome jt: data povrsina. 1423. a = 15). avgusla 1971.iednacinu l(ruznice. . a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom.nih tangenata iSle parabole. godme. Ako se prvom doda I. 1413. ") Marurski pismeni. 23 lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka. I gimnazija Zren)anin. 1421.!je. parabolom I x-osom.)una 1971.5m = 0. a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov ~ (V) . kole su normalne na . . ako je dalO tcmeA (4. Gimnazija . m tako da: a) koreni budu realni. *) U iednaCinix2 . **) Maturski pisll1cni. .1412. 142~. Kruznica prolazi kroz tackuA (-3. drugom 6 i tretem 3. ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox). Resltljctinacmux • 210 J:.c = 42. '2 (v:> + 1). . zbir dveju stranicCi i ugao medunjima [P = 80 V3. Pravax . b -.. U racki P (3. a zapremina 152 em'. b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli. Odrediti os tala wmena trouglaABC. ~.junfl 1971.

J3 sinx +cosx =m ima reaIna resenja. _. XI i XII.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz. U prizmi je upisan valjak. = O. 'I' 1-cosx Od re d 1 lID r~-~' .. Data je funkcija (I) y=.. u Treeoj beogradskoj gimnaziji. zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6. Dato je (I) Funkcija y=x 2 -2xcosa+l-sinCl( (2) jednacina x 2 . lzracunati rovr~inu troughl (bez upotrcbc logaritam~ skill la\)lica i digitrona).j30). XE[-~'~l 1442. .X grupa 1429. juna 1994. godine . a treci manji clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina X3 +y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. XII grupa 1439. a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7. e) Odrediti tf. ~rvi clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko najvece stranice. tako da Ox osa bude tangenta krivih. 1440. x-o x(y 1+x-1J 165 *) Grupe X. Odredi sumu tog beskonacnog reda. 1436.. X)8 jednak je 7. ako je vis ina tela jednaka kraku trapeza? XI grupa *) 1434. b) Ako su x.5 = 310816 x+ n. cija je .Jsin 1433. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma (J".:'s x+. i x 2 resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije Xl Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu iZl10si 4. 143L 1432. 3 10g 16 x-O. Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije (I) y=~--'-- x 2 -5x+7 x-2 .raki trapez osnovica a = 8 em i b = 2 cm. d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna.s _ 2 210g 16 x-1.J':lsinx+cosx a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda. d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinijskog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose 1435. i x 2 rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu Xl i X 2 koja ne zavisi od 0:.2x cosa + 1 . +x 2 =2. (l+sin2x)I+llog.sin". ispitaj tok. a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x 2 + 5y2 = 25. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m 2 • lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dijagonalnih preseka 3 m 2 i 6 m 2 • Resiti jednaCinu 4 10g 16 x _ c) Ako su x. skicirati graflke tib krivib. 1430.a. . *J 1438. Maturski pismeni. b) Za koju vrednost parametra m jednaCina . Koji procenat zapremine prizme Cini zapremina valjka. b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0. - 3 3 1437. ResitijednaCinu I log 1 - 1441. c) Za m = 1 resi jednaCinu. Osnova prizme je jednakok. (l-sin2x)I+=1.avisnosti od Cl(. Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata je 280.

zatim Ierne C luku MN i teme D poiuprecniku ON. 1456.30x 2 + mx . lzraziti u funkciji od k koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi.' . 0 d r ed.. aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla (sin2x+. 3 uk' I zracunau .2X). na a Ige b arski oblik kompleksnog broja a + hi. lzracunati povrsinu povrSi u prvom. kvadrantu koj~ jc ograni~ cena elipsom b'x' + a 2 y' = a'b 2 ...+'1' 0 Je z = 1 +.. (i2= . U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni ugao < MaN = ct. 1453..3.. 167 XIV grupa 1448. X2 Xl X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao./3 sin 2x. 1457.lavaJu relaclJU . . Resiti jednaCinu 2 0) 20 \' . Odrediti vrednost realnog broja ? da. a. a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije.2. ffl' .y) u Dekartovoj ravni pripadaju konus~ nom prescku.. ~~3_. roJ Z tada skup tacaka M(x. R" esenja sves!!. Odrediti realan broj m. Ak o su S (i5. krufuice. 0) 1450..5 .780 = O. m + n prvih clanova aritmeticke S -S m-n . b EO /2z- R... 166 I I . dat~ jednacina.. oko kog je opisana krufuica. -.' j l .l:J+ x 2 0. a realan broj. 1444.. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik ABeD L.~./3 cos 2X)2-5=cos 1445.. i kru:7Bica Ciji je precnik fokalno rastojanje date elipse. 2) i hiperbolom xy = m. D at je k'omplek san b ' ...' x I!! 1 " t·uk 0 da sred njl 1447. gde je k> 0. Aka su x.. clan u razvijenom obliku binoma ( 3. • ' :.. Date su elipsa x 2 + 2y2 = 2k 2.= + 3 1/ ' yn bude jednak binomnom koeficijentu. 0 k ' p q da je cos 2 (O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1. koja pripada prvom cvadran u. a"'du" Nk su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x 2 x 1 0 Dazati era +-+-=.~=x+iY SlD Cl 1454. " 2 +COS (1./3 i ='2" + '2 . Sm+n m+n 1446. Resiti jednaCinu U jednacini x 3 . Data je funkcija x-+y=2 cos 2 x+.·1).+ I EO R i ako je _ . = . p q . 1449.2).XIII grupa 1443. Dokazau. progresije tada je . kOjoj pnpada tacka C(2.. y. n XV grupa 0) Sn' Sm+n sume m ' n . Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl ga u ravni xOy.:. 1451. t pravama x = 0 i y = 0. ima realna i razlicita resenja Xl i x 2 • kOJa zauovol. 1452.. \! .x+l x-·l /x-2" (X+2V + 48 ' '~'----1 = x - x -4 0.. _ ) ."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripadaju pollipreeniku OM.... Zajednicke tangente parabole y2 = 4x . Data je kvadratna jednacin a 4x'=(3-a)(2x-l). . 1455. Resiti jednacinu 4x 2 + 9 1 +ios4x = 15x 1 + 108 4 3 . kOjOJ pr:padaju ~acke A(4.l) I B( . Odrediti jcdnacinu te krufuice. Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive b) 'lzracunati • t I . lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.....

2 1475.0 dred en og x·osom. Maturski pismeni.>I 1) 1 ReSltl neJe d " .l x sin x b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2 1474. x+3 2 2 U razlaganju binoma: (2x + 2 1461. Odrediti odnos a : b : c. obim prvog je 32 em. Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine aritmeticki niz. . *) 1467. Naci zapreminu rotacionog tela koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom.. Resiti po xjednaCinu: 32cos x-eos6x=1 Data je hiperbola: 3x2 _4y2 = 72 i prava t:. Odrediti domen funkeije a) y=log CO. Odredi dimenzije tib pravougaonika.XVI grupa 1458.. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti promenljive x. b. tangentom I normalom hiperbole u tackl P. 1470. 1459. rotacijom aka x-ase. Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug poluprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve- 1462.. 2x 1465. b) NaCi intervaJ.. 1460. *) Grupe XlII. Izracunati vrednost izraza: 1 C+~1x+9 :J5=~7) -0c. i XVI. 1466. a) Nac. Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz. ..' I b) IzracunatI povrsillu troug. XIX grupa Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l i naci povrsinu +x ?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima 1 x-osom. 1472.. XVIII grupa 1468. :A'VII gnlpa 1463. Resiti nejednacinu: . (a .. Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x 2 ) a) resiti jednacinu sin (x 1469. Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo x. Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko nje opisane kupe. XV. . . c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme budu pOZltIvna. #) = -1. ~ kome se mora naJaziti jedan koren da bl drugi bio pOZluvan. tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe od prave I. -/.)" nati clan koji ne C~2.y. 6 Data je parabola y2 =4x i tacka M(4. U tacki M posta viti tangentu para bole. *) 2 ca. 1473. sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg clana 1:2.log2 1-'. 3x+2y+ 1 =0. u Petoj beogradskoj gimnaziji. . a E R. . .. a povrsina drugog 70 em 2 a peti pravougaonik je kvadrat. 1464. a . . lukom krive i x-osom. Straniee a. Data je jednacina x 2 +(3a-l)x+a=0. nacmu: Iog025 ---+.' < 1. Odrediti te brojeve. ako najveCi braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza._ a3~. a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. y>O). . XIV.. 1471." . c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa difereneijom d =~ gde je p poluprecnik upisanog kruga u traugao ABC.

lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' . b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose figure ogranieene tangentom para bole. Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava (a +2)x + (a2~~ 9)y + 3a 2 ~~ 8a + 5 = 0 a) paralelna x~osa.5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju binoma: 1477. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar m tako da resenje date jednacine bude pozitivno. -~~~. (log. u Jedanaestoj beogradskoj gintnaziji. XVIII. 1484. x)~ -4.x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan XX grupa 1486. XXII grupa 3 1478.i7 jednacin~. 1480.J"x 10. Data je Dokazati da je za svako 3 . jednak 200._1_ = 1 x~m x-2m gde je m realan broj i (x'''m) . Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4. NaCi clan koji ne sadrZi x. juni 1994. Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je pod uglom alfa u odnosu na ravan o~nove. c) prolazi kroz kord. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela. Data. (x-2m)#0 a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija --+-~L Xl Xl XI~ 1 1 *') Grupe XVII. XXI grupa 1483. lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ Resiti nejednaCiuu 5-x x2 . 1489. x)+ log. pocetak. lukom pambole i X-OSOll.. x21~~x~ 2 ~ 2.2]2 . U binomu (.eme .:J jednak je 153. godillu 170 171 . mER 1 m""1. Maturski pismeni. jednaCina~L~ + . ~ . Za koju vredoost ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca? NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos 3 x---cosxsin 3 1481.= 2sm x sm 2x. Dokazati da je: ~-~-~~ 1 sin 2 4x .3x) e". Resiti nejednacinu: 1492. .:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm. ~~ . ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja prolaZl. XX XXI.1476. (log. b) paralelna y-osi. Resiti jednaCinu 0. x=-~ 1490. 1479.~: (4x-:. log. 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N.ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagonalu. 1487. 1488.kroz t. XXII. Romb stranice a i. 2cos x + cos 3x + cos 5x 1485. 1482. 2' Ispitati i nacrtati graflk funkcije y = ~~~ (x. 1491.y>0) a) napisati tangentu parabole u tacki A.2 ~:.

~. .E) a= ± 1.Y Tacan je iskaz: A) Medu datim iunkcijama nema med b' . zadaci 11-14 po 5 poena. Prava aX+)'-5=O d ad' . B) 8. Koliko resenja u intervalu (02n)' . B) -3. .ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora. V izraza (~+ ~ . 45".3» = log (.:-b2' 2 a+7b D) -3ab-' E) 0. D) 291611:. 72". Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne katete. -S' . x f. k. D) II i III..(x)=#. =f. D) tri. u n a Je aClna A) Nijedno. juDi 1990. =(x)=x. B) 0 49 " C) Y7' (16 D) (~7~)2 ' 348.'-a dva realna pozitivna re'senj'a ) res enja 0d k "h je samo jedno pozitivn~ BC ima dva rcalna . ima vrednost: All. 9. Tacni suo B) svi. Ako je povrSina lopte 324n. 63"24'28". A) -=-- b2 2 2)-1'. 't. d. 2 4. D) ima cetiri realna ' . Ako su a.6 1 osom Ox Uplsan Maksimalna povrsina takvog . svaki test ima 20 zada taka. 8. E) beskonacno muogo. tada je (log 7 + I a2 A) Nijedan. E) 10. C) 9.=f4' ' 1-.5. C) I i IV -2!x!-3=0 je: E) 9. 172 B) 0. PogreSan odgovor donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. C) 26"35'32". 1. Je pravougaonik taka da su mu Y . Ako je log3 7 = a. D) 1 +0. D)-9. f 4 (x) = (.. 2 og7 2 10. Proizvod svih resenja jednacine A) 3.+b' ab' C)-ab ~':. f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet. 25.a !em~na na osi Ox. zadaci 6--10 po 4 poena. X IV log :::~ =log2-log 3. 12~ a +b B)--a+b ' a'+ab+b C)----. 5. II log(-3)2=2Iog(-3). 7. D) 9. V' E) ~08". "Ojl realno res~nje.12) -2 je rednost 5 7 5 A) 1 ab' a ·--B)·-.of4' E)f. matematicki. 2. a 2 +ab+b 2 a+b 13.of. C) dva. Zaokruiivanje N ne donosi ni pozitivne oi negativne poenc. E) 2. 400 E) 361 . zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. . C) -1.. elipsu 2 lru]e 9x + 16y2 = 144 aka samo ako je: A) a= ±2.3). dahija se -1 poen. B) fu" uso no JednakIh sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f ' D)f. E) 15". E a 3 _b 3 R i a 2 "o b 2 . vrednost izraza z-b' je: a 2 2 JednaCina . B) a= +~ -4' C)a=+" -4' 6 D) a= +.rx-~~5 A). pOZlhvna resenja~ E) U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . Jcanako: 3.2"0. C) 972". dn' sm2x+cosx+ 1 =07 . B) 30".. . Ostri uglovi tog trougla suo A) 45". U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora.j2x+14-~x~7=. f2(X)=!:. Dati su iskazi: I log « . Date su funkcijej.75". 60". E) III i IV. 6.+ 21> ah ' 11.2)( .Univerzitet 0 Beogradu K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakultete.. Zadaci 1-5 vrede po 3 poena.y':. B) jedno. log32 = b..) ima samo jedno nema realnlh resenja.2) + log (. a-b a 2 _ab+b 2 D)-a+b-' E)----.5. A) 8 pravougaomka Jeste' . D) 18". B) 18 n 3 2 ... njena zapremina je3 A) 18 n. III log(-2)4=2Iog(-2)2. b A) a-b.

E)~~ ___{l':+L _ _ (a' + 8)(a 2 --2a + 4)' 2 . D) 24.-. A) ~6<m<~L B) ~6<m(7.la x-: 1. 47f 7b' na ne k' d rugl naCln mogu se ' " ~l. 174 175 . ~8. tada je x jednako C) Tada je: A) ~ 1 . D)--2~~' 1~2cos4x A10 m= 6. tada je vrednost izraza a+l 1~a2) 1 ( a2~4 + a' +8 : (a~ 1)" +-3 jednaka A) 17. Bl 64.oO}. U grupama ekipe igraju svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u finalnu grupu. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije su povrsine 1.. Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l) sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi.fi)-2 \J:. 2Iog a+1 C) a. C) 10'.:l. Tetiva krug~ je za 2 manja od precnika.:. E) {m:m. D) ~6. a~2 B) ~~2.:7. D) 2' 2. C)~l D) 17. Izraz sin 4 x + COS 4 X indenticki je jednak izrazu: A) 1. DuZina ove . C) 1+cos 2 2x.m) + 210g2 ima dva realna razliCita resenja. x X2 1 Ako je 10 lO'=8x+5. a odstojanje centra kr.. C) 48. 16. 50 V redDost izraza _1 _ _ 1 ( 1+ + I~ v0 v1 )-2 ( )-z ( ~ . Aka je na turniru odigrana ukupDO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan. j 1. 4. 2 k = 4 je jedino resenje. C) -2~--- . C) a= ±v0. 25.--+ X~+-2XIXZ + 4 =0. C) postoJe tacno dva r"senja. C) ~6~m. D) postoji vi~ ad dva resenJa. C) {m: m> ~ D) {m: ~l<m<O}. 19. 8' PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x 2 + x 3 + 'j' ( 11 ' ") 27f . B) (1 + . .. Bl S'. jednaCine x 1 2 - X + a -..-:. 1 1 + + 1 jednaka je A) 25. ~. 1+~5 1 E) ~. E) O<a<l. n. E)-~4~' 3 +cos4x 20. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom. Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti _3<xz+mx~2 2 x2 ~ X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x? 15.:a'.. Bl prazan skup.. C) ~ 1. Bl m = 3.IA. l~oreni Xl 1. Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine stranicama trougla.2 = 0 zadovoljavaju usia v: .17·. D) a=~3 iIi a=4~~3. Bl a= ± 1. E) 20. E) zadatak nema resenja.. E) 27.Iednaka Je A) 6. 2 k = 6 je jedino re~enJe.. lZracunatl cos -.' Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od bra. B) 1. odrediti m i 2k.. E) nizajedno m. lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'avaJu ovaJ uslov A) 0.-' If 4n . s tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju medusobno novu utakmicu. juni 1991. cos--:~+cos -5' Jednak le: D) ~ --. Ako je a realan broj i I a I #2.ga nd tetJv~ za 2 manJe ad polupfeenika kruga. i 9. Povrsina trougla ABC je: A) 36. D) ~1<m(2. 1 _. D) 5. E) ne postoji nijedno takvo x. Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da jednaCina 2iogx = log(x ·1. 2n A) 0 ~ -4' 5 5 B)- 2' 1 '..is 4. D) 1.ellve . B) sin4x+ cos4x..:-1.. E ) zadalak nema r"senja. X4 A) 0./if..I cos ---. Skup M je: A) Skup R.:"J7.

n~lDa lfia3am? jedno resenje A) 12~3. C) 18.-5]. negativna resenJ'a' . onda je A) 0.-2)u(2. 300 00dopyodl' . E) 14-/2. sleva na desno.ji .. "" f3 =f. 9. B) 9. Broj stranica mnogougla jednak je A) 8.-3] u [3.lU. C) 18. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva. -1) i B(2. i 9" J B) (-co. x x I sinx I . Dat je 1990-eifren broj 1234512345.. 15.. B) 90 m.senj.r=c~.' . B) 12. q 2j2. Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika R jednaka je 2 2 16 4 1 A) _ R3 · B) o o . x+l B) 7. ""f2 = f3 ""f.zr: A) 6. 19. 2 v D) 1· -(-/5-1~ 4 E)! SV J '3· E) f. Ako jef(~~)=(X-l)2.-IJ (.' . E)(5. . B) 2. onda je a+ b jednako 16. E) J d' .(X) = 1. B)(-5. 13..(2Ixl-l) 'ednak u. roJu se. Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je: A) 1. " . ~!% l:. redom precrt " '. D) f. D) 4. Ovaj se u U precrtane sve cifre.25. Ako je f(x) = log6x+ 31og 39x. I 20..4). f(X)+f(~) jednako E) 31og 39 . . f. D) 24.-2]. tada jef(3) jednako D) 9..' log .e:~~~~ S-:/:::. 7. B) 40733..' E) --. "" f. Jednaka A) 3. Date su funkelJe f.+co).-.35.. \ 18. B) 20. D) (-4. Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 . 11.i~:~ !~d=t~m~~~ dvadaP':t veei ~d ugla ' . q(-2. I \ D) 64... n 3'~' 27' 3~'. Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz tacke A(-2. 6.:ozjat vidi t?ranj koji stoina 9 . E) 5... 12345 U b ' . q [3. f2(X) = tg. I \ E)[ -3.. ~kup svih reSenja nejednacine logJ(x 2 -4). D) Y. C) f. Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse b2x2 + a2y2 = a 2b 2. h~rizon~::~~r~e~~':'Osstl~ . E) 5. l-cos 2 x 2 r. ""f2 = f3 = f. jednacine x.) Ill. Koja je cifra poslednja precrtana? A) 1. E) zadatak nema resenja. da intervalu (_ co -1]' q J ed . q -3 1r'. D) log3x+2. Vrednost realnog parametra m k" . C) 3. 10.5]. pnpada mtervalu A)(-co.naJmanJl. Tacan Je sledeci lskaz: \v 2cosxl A) Sve su funkcije medusobno jednake. sma ornJa Je: A) 100 m.2].3]. _ mx + m _ 3 _ 0 oJ~ JC ~blf had rata korena . f3(X) = -yr=== I .etg-ry. avaJu sve eifre na neparnim broj u kom:P::e~:::VI~~r:t~ postoje6em poretku cine novi postupak ponavlja sve Jok ne 1:0~tupak preertavanJa. resenJe oJe pnpakoje pripada inte~alu b + co . ) Jedn~clDa lfia dva realna e oaClna nema reseoJa. q 10. '10' E) 10 3' 8.a koja pripadaju lj tt~:)i~a Bim)Jaed naClna lll1a sarno jedno skupu k· co '. C) 41624. ...+co). 4' 4' 3' 3 Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi A) 33660. Data je jednacina F+~X2-1 +Vx-~~~-1 = 1. " .3]. R'n' D) ~~ R'n' E) . \ 1 Je A) [-1.).-:-y 1 +cos2x .15.-2)u(2.2)jednakje 3 3 4 4 A) -1' B) -' C) --' Dj _.(x) =.. D)(2. B) Medu datim fun· keijama nema medusobno jednakih.+00)./2 E) 56J'3 m. R3 n .R3 n · C) _. 2' B) 1 4.. D) 12. ""f2 ""f" . q 4. . D) 44550 E) 53031. ta Je stranlca Be B)~. njegov se ugao poveea za 9°.. IduCI mestima N . C) 95 m. tri r:.14.

Ako je !og. o A) ..- \. prvi. A) krufuicU.3~ . ~kup }acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju Jednacmu x"~4x+2y2+4y~4=0. 2 jednaka Je: . Vrednost lZraza ( .-. peti i ]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. Dj 54. I DJ 20. DJ 2. il) jedanaeslougao. 10. il) 2x+y~7=0. E) Jrx J=2' 4.( n\ DJ .J3.. C) -~cos 1 ( . (. ~ ~~'/3~3 C) 2x+2y~10=0.(x) = log2x2. D) 'Tiuaestougao. C) 1. C) im.-' x2_ y2' X2 +y2 C). .. E) dve prave koje se seku./15 15 11.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz: ogx'" A) Sve su funkcije medusobno jednake. Ako je i(x ~ 2) = x 3 ~ 2x ~ 1. 2 3 15).3~1 .6 jednak: .i).9=b tada je log. '+~r. Jednacina Jx+2J=2(3~x): A) nema rescnja. =i2 =13 ¥-i. 14. f3(x)=2Iog2IxJ. C)~.+2)'+2=0. onda je sin 2 jednako: E) . B) Medu datim funkcijama nema medusobno jednakih.o reSen)e.5. ClI.-~2~s1ll2x cos 3 x + sin 3 x indenticki je jednak: A) 4. 6 3a+2b' B) . ill. J il) --~. U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice. f. il) ~4./2sm \ X~4). 5 1 1 / n\ A):)2 cos \ x~:. E) 25. DJ parabolu. B1JotJ=1.I'. C) 51..3) i normalna je nu P' IVU 2x~y~1=Oje: Ai ..J3 + 1... E) ~j..a t~~no dva resenja.~y+ 1 =0. '[2 (1\-3J 8'1°.8=a i log.· D)!. E) :x. Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. V rcdnost izraza t \~) S ' -1: . 5. Date su funkcijei. E) cetrnaestougao. 7. Izraz B) 50. tada je I( 1) jednako: A) ~2. precistavija: Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale? Ai oesetougao.. indenticki jednak: AI . D) ima tacno cetlfl reseoJa. D) --(. x+y -~ aritm~tickom nizu. ¥-I2 =i3 ""/4 "'f" 179 178 . 111 qcc=4 D) Jrxl=3. ill .3+5)-1 je: 3. Zbir kvadrata resenja jednacine x 2 +3cxx+cx 2 =O je : aka 4 sarno ako je: A)ot=l. Ako je prvi clan 24 odrediti deseti clan aritmetickog niza: ' A) 48.(x)=2Iog2x. Bl e/ipsu. sa razliCitim clanovima. P(2.. sepiemoor 1991. E) 1.j2 \ IT \ x+-" 4}' 6. ~ Ako je ()( ugao izmedu krakova. C) dvanaestougao. C) hiperbolu. A) -----. !. til x+2y~8 =0. E) ----c· 2a + 3/J B) cosx+sinx. E) 72. 9. E) 2' 3a + 2b. C) 10. 1 . B) ima s~mo jed!. --~..+~. 6 2a+3b C) 2a + 3b 6 . cr DJ~. E) Iffill besKonacno mnogo resenja. X~V D) 2_.. =14 ¥-!2 =13' E) I..

8. E) 8. Ako je f(x) = ax 2 + hx+ c. =/2 #1. SVcZe peeUfke sadrie 90% vode.fix). 6. A) 540.(3-2' 3 x + 1 )=2+2x pripada intervalu A) [-8. 5. Tacka simetricna tacki M (~ ~) u odnosu na pravu 5' 5 D)(2. D) 243.--~>~ JC: x 2 + 3x-4 3 q[O. E) 9.. C) 0. B) [-4. Ako je N tacka preseka pravih AC i DM.o~etrijsko mesto tacaka (x. 'h" ' naClne Sk up SVI reseoJa neJed " A) (-4. + 9 IZnOSl B) l' ' 5 C) _.11#-2x+l i Visina prave kupe najrnanje zapremine. 4 centra i 3 krila. y) temena parabola y-x +kx+k+l. q [O.12].)-3.1}. Koliko se kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih? A) 2. D) 2. B) (2. i f5 #[.. 1 C) is. k E 7.+w). E Z. a 2 +a-l D) .15. C) 792. juni 1992. D) .=/2=/4 #ls. D) [4. C) -6. C) 3R.576. B) x=kn. 26. Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka M tako da je AB = 3 . Tacno je tvrdenje A) Sve date funkcije su medusobno razliCite' B)/.' 3' D) 3' . 2 B) l-a-a . C)y=3x. B) f( .0]. E) [8. E) su: y=4' 19.!unkcije f. vrednost izraza ( __ 16. D) 4.1). tada je fix + 3)·.64.8].-4]. AM. k cosx Z. E) 4R. k 20.odredenojesa A)Y=~-(x+lf. 15 (x) =(x-l)y(x_l)2. Vrednost izraza 3 A)~. a suve 12%. Na koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar. E) Sve date funkcije su jednake. Relienje jednacine log.#/.4J. B) Rv2. {(x-l)S ~_ f3(x)=.84. k E rr E) x= 4 +2krr. 1.5.-4). D) x= 2: +2krr. E) 7/(x) .kER.2). B) 1440. E) 125.-"±.5) E)G. E) 4. B)2.rX_l J4(x)=lx.}2+a+'1. 25' 2 (64-. l+a+a (a E) a+l 1 +a+a 2 ' a-I 1 1) . Ako a E R / {-to. 2.OJ. 1 D) 24. D) (-5. =/2 =1. 1 1 E) 27' 1 G. B) -9.-. D)y=(1-3x)'.jR. 25 17.. . B)Y=X2+2x.2e. IT Z.=14#15. D) 3. k E E sinx+cosx-I-tgx=--~ Z. -. opisanc aka sfere datog poluprecnika R je: A) 2R. c)/.:. x-3y-4=0 je: A)(2. (~)-10 3 27-3+02-4.x). d 1 B) is. (x)=(x-l)2J2 (x) = I x-112.464.-3). B)(~'-514) qG. x-2 1. 3.-3) . . D)f3 #/.~ __ a + 3 'e ) a 4 -a 'a-a 3 A) I' . C) x=2krr. q 2. C) l-a-a 2 2' 3 _a 2) (a 3 -1). 18. E) Skup realnih brojeva. Z.-. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova.3f(x+ 2) + 3f(x+ 1) za svako realno x jednako: A) f(x). Date su realne. 4. tada je povrsina trougla AM N jednaka: A) Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je: A) -18. Sva resenja jednacine A) x=(2k+l)n.

D). !OJ 1992' 1992 ~ 1991' = 20. 14. ureden par (a.=a -3a +3a.12'E)2 6 2" Ji" B) _-::1. a tetlVa AD seCe Be u 12 1 AE = 8.no reseDJe ft.aS.2)x2 . A) (6. E) (4j2. rn 1991' '-. x.l+J5).}"1x+y-l . tJ·.. 9oz(1992) jednako A) -1991.r ' . .3n . " C) 15". n E N.. 16. E) ~.. BC=6..) 5 rn. ad D) be. 3 2 ~. D) 18.. ft.. Sistemjednacina ?l+~xy+.'.2mx + 2m + 2 = 0 realni i razliCitog znaka jeste A)(-1.jXJ' v.' 2) . 182 I . 3j2).9. a dobijena seta odnosno P b ':.~ B~~i ~. B) log . C) OS. E) j2S. . 1 +2j2. 2" p .. Ako je AC =e : suo Jcdnake.1 . Oko polulopte poluprecnika .. E) 512. d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1. d je A) abed. Na segmentu [0. E) 1. b . tada je poiuprecnik opisane krufuice tog trougla 5J3 A ). q(l-yS.>d I sarno ako je ' ... -:$. C) 17.~ la o 1Q se p . Tetive AB i AC kruna k . C) ad. I f B) 1 +'\1'2 :$. C • log. .. I I I 19. una bar .. meara na turnlru Je A) 32. q 128. Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od 30". B) 3. log. 2. AB=5. b. I IX...2). AC=9.. .. ---=-. D) a>l.. " x > n E N..+1(!. B)(l-yS. Zapremina te kupe iznosi I I t 1 1992' D) lQ9. Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je AE=AD." (a+b+c+d).__ '. Ako su G. b) jednak je B) 12~. definisan na sledeci naein: _ x.n tak " IDlcara. a ~o e ill u mecu. .( ) ..7 r. Ugao EDC jednak je: A) 10°.ucenJa ./2 C)~-·· 8' .:. B) (6. Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse b2 x 2 + a 2 yZ = a 2 b 2 . -l)u(2. 1 fl(x)--. )I E R ako 4. ~ D) 5. D) (2.. Na tcniskom turuiru ucestvu' . opisana je prava kupa minimalne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte.a<1' -. BjOS. Ako su stranice troug!a ABC.aS. E) 7.) a~3." g~ac 'OJI prvi dobije tri 2n+l+4n2+184 seiov. C) 4.j6)..J --. q (2. vrednost izraza 10g b a .v:u~ruru odi~ra~o ukupno J . 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje A) 2.. II..ledno reSenje ako i . x-I 1-x 'In+2(X)=!.. SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni kvadratne jednacine (m . a E R' . a E R..una baC'"' j'. 0 15. 0 eo UJ'~ ana] 1 "k" seta. 3 E) ~ .a<-· -~.J"10. 3X+v- ~=a Y t 8 1 +. Turuir se igra po kup sistemu. E) 12j'j . 00).aS. lacld E. . B) 64. -1<a<~ "" 1 D) . c.::..(X)). 22 B)-' 5} 27. Sir' b d 'k poraieni ispada iz daljeg tal' '~".. 1 HI. D)(2JlO.'m. . D) 18°. E) A. SvakI mee se igra do tri ' . ' . log.l. B) 3 2J2 r n. Poznato je da jP·. 5). 1-!-yS). )I).2j2. tada Je AD jednako • A) 16. B) 12°.(x)= . 18. D) 256.... E) 30·.2J6). n. Jednacma sin 4 x + cos 4 X = sarno ako je a.. u naredno k . Ako je niz funkcija J..i. 5). A)-l<a<l.. ondaje .

+-. 1 Data je jednacina J"i6x ' -48x + 36=4x + 11. E) 1. D) 2(J"2-1)..3. 1 B) 20. 6. E) 30". 1)'ed k Akojef(x)=~---. sin4 40") A) 2sin 20".536 2 -0.. B)9. 8. Bl{j. D) 124. 2n . Ako je a . B) lednaCina irna tacna dva resenja. D) 4. B)2. Tacan je iskaz: A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje. x 2 -2x-l . D) 1a 1?:2. E)8. C) 1.8). 4 B) -' 5' C) Ne postoj~ 4+4-/2 D) j. PovrSina osmougla je: A)6y0. + irnaginama jedinica.4.+1. B)i. septembar 1992. 10. B) 2. b. x» E) 2. pJ"P pl E)·.2 . C) 4 5.'. a zbir dijagonala d l +d .12+ 1 opisan je pravilan osmongao. =24. Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30".._.6). E) 96. 2. koji ·· Xl X.10).6 0 i a.6 2-7.. 5+4". ondaJef(". = -1 pripada intervalu: Resenje jednacine log2 (log4 (log 3 A) (6. Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + . D) lednacina nema resenje. C) 40. C)-i. vrednost izraza Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1.6 b. povrSina romba je: Najveca zapremina uspravnog valjka.~.25. Ostatak deljenja polinoma 4x 5 + 9x 3 + 19x + 92 binomom x + 1 je: A) 80.24J. D) -2. C) -2. E) lednaCina ima sarno jedno negativno resenje. P~P B) ft7~. C) arcsin~. [Ca. + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra- BC=-/2 i AC=2. 7. Cija je povrSina jednaka P. B) 60".1 a 1<3. Cl lednaCina irna beskonacno mnogo resenja.:f -4) . onda je ugao ABC jednak: A) 45". E) O.2 4. D) 108._ .. D) 3x+2y+l=0. 14. a E R. ...s. B) 2x+3y-l=0. P C) fp . iznosi: A) 72:.s. E)1. 12. 13. D)(O. C) (1O.. ab' E) a2+ab+. B) 60. D) arcsin~. A)'!" ab' B) a-b' C) a-b.a< 3. 3. 9. za d ovo IJavaJu uslov . 15.s.464 2) : (3. E)(I. X2 E) -2J"2. 1 E) 2' 11.I). je: A)O. 2 Vrednost izraza (0. A) 2x-3y-8=0. r.~= ab 2. 'ab' D) a+b. ima rcaine korene xli xz. C)4(y0. 5. Bl 64.2) i paralelna je pravoj p: 3x+2y-l=Oje: A) 3x+2y-3=0..2+ J na 0: 2 x +2x-l A) 2' . El 81.4 ) je: A) 1. D) i/. B) (8. C) 2. D)-I.4 +2. Oko kruga polupreenika r=J". C) 63.Ca~':f 1)]: a 3 : 3 b je: b C) x+y+2=0.. D) 5. a stranice Najkrace rastojanje izmedu krive ve x-y+ 3=0 je: A)y0. Stranica romba je a=9.12. lednaCina x 2 + ax + 1 = 0. < 7 ako i sarno ako je: Xl Xl A) 1a I> 3. Je: sm loo"(cos 4 40" _. j4n-" gde je n E 1'1. a i sm 160" Vrednost izraza .a<-!7.

. O)2ili-2. --.tad " ( . C) 15.Ji D) 10. AliI. +00).5. 10. 'V 2 1 E):.2)..n. aJcsrnx+y) 2 2 2. Ako je A (x o.JU(l. 14 C):j. E) 3 iii -1 .' In n AkoJetgx=--' <x<n. B) 3. "I . A) 1 < x OS. +00).x~ 1 = 0 na intervalu [ .= 34 je: A) 12. Skup resenja nejednacine log. Nejednakost x + 1 > . O)uh 1).je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b x b B) (-.-:"1) rescnja jednaCine Z2 = . \ (\/ ) : d . 19 B)S. E) -16. 20. E) 21. 1. .5: 1.. . tada . D)3.. C)792. -1l. '4-. Na koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb. c + id (a.. B) x < . + 00): l)U(I. j~ C) C) -16. Proizvod resenja jednacine (. 1 B)· 7 0. E)(I. . OJ 16. Ju(!./2-34. B)2. ./2)./3-2 . G. E) -8. E) {8.2 < x < 1 . d realni br()jevi.13 C)'/-. tada jo a . --2}./2 E) .. IT] jednak je: A) 6.5+=41~)'~8~11 )'d k . b . DU(I. Prava kx. . 5. A) 480. B) -12..8i.. G. Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92. a 19. D){O..tgy= 30 <y<-2. 43 D)-'.25+. Vre nos! IZraza \ 2 A)-3.. D) 120. a zbir prvib devet clanova je 342. C) --i'.j 5·. 3!. c. Neka je P(x)= ax 2 +bx + c.1). D) -4..)... 3) 7 q-. . 9. Ako .jil X + (. C) 5./5-:':'-. D) -1<xos. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi se dobio zbir 840? a A) 11. -'--rl. -1. h. 5. 24 . 70. D) 17.lUG 1993. 6. B) x-'. Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza tacki B (2. B)l4.. b A) (-00.. lada je Xo + Yo jednako: A) U kosarkaskom timu igra 5 bekova. B) -12.. Broj resenja jednaCine 2 sin 4 x -" 2 cos4.: 3\ Ako su a + ib. i = ". B)lili-1. P(1)= 5. D) 2. 9!.3y -24= 0 je tangenta hiperbole x 2 .. \ \ 9. C)1ili--2. c .Ji 2' 3. E)x<-2. a 5.ie P(0)=4. 8. 18.y2 = 36 ako i samo ako k irna vrednost: A)5ili-5. tada jo skup {a. E) 17 '6" Ako je a>b~O. a b OJ (-.. d jednako: A) 15. P( -1)=9. I} G. E) 360. A) D) G. je tacna ako i sarno aka: C) . . E) (-00. b C) (0. 25. E) 4. 186 J 87 . 2. h./3+ 2. a 4.16. aka u njoj moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar. B) 540.Ie na'a Je: I C) 12. 4. 2). +00). 4!. c I jednak: > 1 jednak je: 2). 4 centra i 3 lerila. jednako: A) -6. 3). B) 13. C) {-2. jednak: .2 iIi x> 1. h .

. Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je: A) 2ns 3 {~.b>O i a'+b'=14ab. (a ~ 4)x ~ 2 = 0 jednaka 3. tada je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak: A) 7 i 6. aba igraca dobijaju po 0. 44 D) 25. d k . B) 25. U svkoj partiji. E)2.. b = 2 i povrsina p = 12 . Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je: 13 134 352 1868 28 88 A) 65. pobednik dobija 1 poen. 1 C) ~2<a<0. ako postoji igrac koji je osovojio 3. tada je CM jednako: A) 13.5. C) 36.\ r:x'i a'i liU ako i sarno ako je: A) a<O iii a>2..5 poena i ako drugoplasirani iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog. U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1. Akoje a>O. E) 7 i 5.y~ +. V d .yb + ~ "" 0). . 3 ' D) 14.. C) 3ns 3 1. c realni x y z r y_3"a"x 2 + by' + cz 2 brojevi. B)~5.~2 iii a2. Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine (x ~ l)(x~ 2)(x~ 3)(x ~4) = 15 je: A) 18. Zbir svih vrednosti parametra a.. . o a+ log.5 poena. (a+b)~~(10g. a pri neresenom ishodu. 17. je: A)2. C) 84'S.. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili razlicit broj poena. D) 6. 11 E)'X' D)4. Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea. E) 39 . Ako je M tacka preseka pravih AN i CD. 5 ' C) "-0.y~+. b. y. B) ns 3 {:. 1 1 49 E)4' 1 11.~a maksimalan broi resonja J 15. za koje je razlika korena jednaCine (a ~ 2)x' -.5 i 5..j2 . 3 E) ns . b) jednako: C) -2" Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4.'-5. 14. E) 23.. tadaje log. Neka je N tacka na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta manja od povrsine trapeza. " J ed oaeiDa x~a= 2 12y.5 i 6. 16. Svako igra sa svakim po jednu partiju. 9 C)2. porazeni dobija 0 poena... 64 B)-' A) I og2 ab ' B) 0.'tabc 3f • 13.yb+~ jednak: 12. ./2 6' 18. z.5 poena. D) 13.l. B) a:o. D) lal:O. Ako je ax 3 =b y 3=cz 3 -+-+-=1 (x.5. re nost prOlzva a cas '7 cos cos 7 Je na a Je: 'i 1 E) -'2<a<~2' D)X6. d n 4n 5n . tada je lZfaz . sedmog i osmog. D) 2ns ". a.10. B) 169. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2.. 19. C) 7 i 5. E) a+b+c 3..' 1 D) 1. B) 6.

d]u[e. D) (-3.+00). b]u[c.4) i normala je na pravoj 2x+3y-7=Oje: A) 3x-2y-l=O. Vminos! izraza jeduaka . d]u[e. C)6. B)l.c.4)u(5. 2. In' .. E)(-1.?dira . E) (a. 10. Zbir svih vrednosti parametra p za koje je zbir kvadrata korena jednacine 2x 2.a se pove6a za En cm 2 .j). D) [a.: 190 191 .3). e.j2 em. a+b b-a A) (-00. E) (1. Za 0 < a < b. C) 25 em.2p + 3 = 0 jednak 2 .5). B) (-3. vrednost izraza jednaka je: A) 1. --2.2). D)3. DJ 3x+2y-17=0. D) [3. C) irna tacno dva reiienja.px . E)48.-1)u(2.0)u(3.2' log 2.3)u(3.JC:'2)2 + ..) . Pri tome se zapremina svere (u cm 3 ) poveca za. E)veciod3 .2"J jednak je: A)O. D) a-b' E) '----. b]u(c. 12. e)u[f. x 35-.f. E) irna beskonacno mnogo resenja.7). b jog --. Hwrl-wrJ)} a+b. D) -8. skup S oblika: A) (a. .+00). D) 16.6x 2 d.j). gJ. Skup svih resenja nejednacine 10g. B) 54.5). Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi 62x -35x+6 . 3. (.=--:. b]u[c.20 : 0. U pravouglom trouglu tacka d. septembar 1993.9). x_. log216x> 1 je: D) 16. > 3. za neke rea e oroJeve G. 4.le: A)-16.+00). (1 . C)2.+00). C) (-1. a C) ( a-b}' a+bV . C) 26. b]u[c. B) -11._ ~ 1 je. Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu: A) (-2. DJ irna tacno tri resenja.:pisane krufuice i bipotenuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em. E) 2x+3Y-18=O. Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3. d]u[e. + 00). A) 2. ". 5.-1]u(3. B) (-1. d)u(d.1 3 1\ 03125 . E) 4x+3y+7=0.~2 ~ 6 Skup resenja nejednacine . C) (a. bJu[c. E) 3.0)u(1. B) 4x+3y+6=O. Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em. B) [a.. 3+4. C) 2x-3y+6=O. . njena povrsir. Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0. g (a<b<c<d<e<!<g).J b-a B) -'b'. 1 Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7 A) nema re"cnja. B) 3x-2Y-H=O. B) 24 em. d). C) (0.2 .~ -. C) 26x+23y+26=0. 10 3 ' 9. x -2x-.ie: Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je: A) 13x+8y+26=0. D) 13x+15y=O. E) 22 em. Tada Je.Ji'=-lY )-2 . . Zblf duZina kateta je: A) 23 em. B) irna tacna jedno reSenje.20.

E)O. \~+2i"'. E) 409.Y}. . Ako je f(2x-·l)=x. data jednacina iroa jedinstveno reSenje.1) x + k .3}. E)~(m. £)3 8. D) (2.13. B) Svi iskazi. N)Nemam A)3-8. .~7]. j~ i duiina 16. Tacni suo A) Sarno I i II. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e. D) B) A) (-4. qr2. B) 45°. . C) 60°. E)(2x-l)2./2. 3 Rastojanje centra krufuice x 2 +)"+2x-4y+4=O od tacke M( -1.8./ i tgfJ=3' tad ' a]e (2kn. B)~4-. Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka E)3.2).~+2kn E) J IX fJ 1 1 ostri uglovi za koje je tgcx=. tada je f(f(x» jednako: A)x . !zraz (81. N) Ne mam. +2kn) (k je ceo broj). Ako su m •. data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja II Za k = -1. D) 2. ~(mOmb+mOm. j~nak je 2450. 20. {2.Y}' 2' C).+m. 1. odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice oko trougla ABC jednak: 17. £) 0. C) ~2kn.. Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara jednak 14 iroa: A)7. tada je zbir kvadrata duZina straniea trougla ]ednak: 4 A) 3(m.0/4)" (n je prirod.2) je: ~«mO+mb)'+(m.. Skup svih resenja nejednacine .. N) Ne znam.~-~> 1 je: A) prazan skup. 15.. m.-'}(81(-W') B)3-'. D)4. Da la je jednacina (k . B) (j(mo+m. . gde je N jednako: A) 420.m.+mt+m~).3 Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C. rx + 2 fJ jednako: A) 30".1 = 0 (k realan broj) i iskazi: I Za k = 1. B)5. C)450. A) -1.vsinx+~~. B) 490901.9.. C)3. broj).m. {4. A)~' 3' 3.an.-2). m b. C) Sarno II. +m. ima vrednost: D)1. C) D) 4)2. x-3 x+.4). E) Sarno I i III.mol.6).6}. D) 1. E) 485199. D) 90°. jtd 1994. A)7. E) 135°. D) Sarno I. D)' 4 . 2 C) .0). Zbir brojeva 99.10}. • . ! '. ~.+2kn} 2 C~ +2kn. 3' 2 D)~2. duZine teZisn~ linija trougla. B)6. . data jednacina ima vise od jednog resenja. B) 1. 19.+m. Ako su i B) (-2. 4.mb+m. C) 511932. {7. D) 471981. III Za krl'{ -1. Broj 1993! se zavrsava sa N nula. Skup prirodnih brojeva razbijen je u.)2. Resen]e ]e do aeme 4 x vaJu: yo 3x-1/2_3x+1/2_22x-1 - nalazi se u interE) (4. 18. Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja clana razvoja binoma (--i3 + .5.. 14. grope na sledeci nac~: {1}. +m~ +m~ +m. B). B) 495. 2" E)I' N)Neznam .. C) (0. C)5. ~+2kn). 5. N)Neznam. grupe]ednak]e: A) 501509. C)2x-l. D) 440.+mY+(mb+mJ2)..1).

c.b. E) 1440. Ako je !og. E) [1. Neka je p ceo bro.~ Jednak I. B) -x2+x+1. B)O. Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje: A)-.c]. q-I. B)3. 2 +x~ onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x 2 + 1) ject'nak: A)x +x.b. D)2. Nl N e znam... b-l ' D) l+b.. N) Ne znam. B) 330. Broj resenja jednacine 2COS2X2. N) Ne znam. E) 24J3. l-b ' C)~~l-a).E(O 1I:J Ak " ~ J '4' 0 SU Xl =COsa I X 2 =Slla resenJa Jedna~llle 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b .c).__. ~~ ctgx 1 ~x::. Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma (. 194 195 . D)X2_X+2. Date su tacke A{O. D) 2. NlNeznam. ~ozemo lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b ' ~ n~ClDa Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama A) 2100. Ako su x" x 2 i X3 resenja jednacine 125x 3 .b)u(b. B)l. E) 4. E) 3· .J'3.b)./6 + 0)'994 je : A) 334. C) 331.5).O). Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2. a IVlca manje piramide je a =. n. NlNeznam. U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela. b. NlNeznam..J. za neke realne broJeve a. 2-a E)~la+bl. B) [l. C)4.2)u[3. Nl Ne znam.. Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. B)~_(~+l). 9. duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom. E)_~3f.2)u[3. Pix) sa x. _ Broj resenja (x. N) Ne znam.JC=3x+3-x je: A) veCi od 3. D) 1~5. 14. 10. Ne]'edna k ost skupu: ' . skup S oblika: A) (a. Ako se iz tacke C(x. E) 1 element. Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi log slllx-iog co"x>3 . q [a. 5-2x ? ltacna Je a k ' sarno' 0 x pnpaaa 0 1 x -6x+8 15. E) Jb(b-a). D) [a. A) <-OO. +x 2 +x 3 ) jednako: A) 20.) Je: ' roJ ur em A)veCiod3. C)' l' .3]. E) [a. D) . PovrSina veCe piramide jednaka je: A) 30J3. log. E) 2+x. . Ako je ostatak deren'.64 = 0. C) 16J3.y) sistemajednacina x+y=3. E)-~. 17. 12.2)UD. Nl Ne znam. C q 2 elementa. (1. l+b ' N) Ne znam. D) 3 elementa. 0 2 . i (1. B) 12J3. ed 'h parova (p. B) 3360. D)20J3.r. B) ab. B) (a. C)O. tada je X. A)-3. E)3.4). E) 28s. B) O' 'l Nl Ne znam. D) 332. Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak Je. 7.p(x) stepena n(n:2:3). D)-2. a ostatak deljenja Pix) sa x' 1 'e~n~: + 8. D)3. N) Ne zuam. (a < b < c).4]. 11.. A)~(I-a). tada je x jednako: A).03=b. E) 333./6. =ik+ j-\ gde je k prirodan broj a j2 = -1. . -1~5.4} D) [l.b). tada je log308 jednako: 13.. C)1. B)O. Ixl x'-"'-6=1 ie: All. 18. 16. q 1~.a) i B(O. " v. D) 1530. ak " . Akup Sirna: A) 4 elementa. D) 2' .3.6.b)u(b.X 2 X 3 -(x.(b-a).05=a. Dat pOlinom. q a . q 1485. NlNeznam. O<a<b. B) Vise od 4 elementa. 19..2)u(3. C) (O. x>O. Tada ]e.b]. Nl Ne znam. q3+x. Na kolik .b). N) Ne znam. B) 0.

RESENJA .

x+X. b)f(x)=x2 -2.4) }. f) 3. +oo)}.I GLAVA L FUNKCIJE 1. Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f. V1T +2 J}. 2j}. c) 1 < x < 4. a) f(x) =x 2 . 1 + V'lC""+-x"'-2 c) f(x) = x d) f(x) = ( _ x 1 -x )2 199 . argumente. treba zamenili. 8 d) x>"3. 4.ix~ 1 sanovompromenljivom.1. E [0. D = {y lyE [-2. E (-00.0) U (6. Neka svojstva elementarnih funkcija 1.. a) D = b) D = c) D = D = {y {x I x {x I x {x I x lyE E [-2. x+ Rezultat je D= 10. recimo sa t ild. l 1 x+ 1. C)A={YI-oo<y<2}.5x + 6. {x I x E[1 -r IT .2]J.2]}. 2 lskoristiti da je 0 :s x -21 :s 1. D = {y lyE [-2. -lJ U I [1. 2. +oo)}. (-00. l:sx:S4.X.

= 6 .1) = 1 .2x + l.1 = 2' "" x = 2' + 1. imamo f. Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza smpx I <oospx. a period OJ = 2:rc . Iskoristimo Ii poznalu jednakost.. Na osnovu pretpostavke. trazeni polinom x 3 x2 x x(x+l)(2x+l) f(x) = 3' + '2 + (. a . imamo jednakost ax2 + bx . Amplituda jeA = Va 2 + 2 b . b) pama./1 (x) = -VX II Y < 0..ili 2a. 2° f (x) = x 2 II x 20 O. inverzna funkcija dalOj je l (x) = 2" + 1 . + n2 = n (n + 1~ (2n + 1) . Neka je \og2 (x . +n.3a + 2b = 0 . [(3) .. imamo: 1 1 1 I I 25. a) OJ = b. f(2) .x-a+b=x. 2:rc b) OJ = 2:rc. Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih brojeva.c =3' 2' 6' Dakle. [(1) . 20. a za granu 2° . Odavde nalazimo da je I a·. Neka jef (x) = ax3 + bx2 + ex trazeni polinom. -a + b = O. 2:rc :rc 3 1 a ) Y=4+4<OOs4x "" w=4='2.. 18.b + c =0. Na osnovu pretpostavke.[(2) = 3 2 .[(1) = 22. tada jex . e) nepama. . Dakle.1. . c) OJ = :rc . Data funkcija ima dYe monotone grane.= 222 Kakoje n (n + 1) 1+2+3+ .1 = 1 • tada je [(t) =2(1 + 1) . c) ni pama ni nepama. 1» 14.+ . 22. f(n) -fen -1) =n 2 • Sumiranjem nalazimo da je fen) = 12 + 22 + 32 + . Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x .4x + 1. Analogno prethodnom zadatku imamo: 201 200 .a 2 [if(x 2 -x + = 4x . d) pama. 5 3 :rc b) Y=g+gcos4x "" w='2' Da bismo odredili inverznu funkciju.11./ I if (x» = x .. imamo jednakost ax 3 +bx2 +cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x2 1z ovog identiteta sledi 3a = 1.b(x . neophodno je da su zadovoljene jednakosti 2a = 1.X + 1.1)2 . uocimo njene monOlOnc grane. d) OJ = 2:rc . 24. 1» r 26.3 = 21. 19. pa jef-1 (1) = 2' + 1.1) =x. imamo da je f(x 2 -x + 1) = 2x2 . Akostavimodaje t = x 2 .b = ..I (log2 (x = x. P 23. +n= 2 ' sledi da je [(n)=1+2+3+ ./1 (x) = +VX lIy 20 O. Ncka jex . a) pama.a(x . Odavde nalazimo da je 1 a=b='2' Trazena funkcija ima oblik x 2 x x(x+1) [(x) = . Da bi poslednja jednakost bila identitet. imamo inverznu granu za 1° .[CO) = 12. ito: 1° [(x) =x2 II x < 0.

3].-l)U(l. ~] U [3.-~J X2 u [~+ 3' 00)'..n.y = -2< . 31.1 g) Za X E [0. ilir\x) = log3 (x 28.VT+7 = t. d) x E [-0. Smcnom 3' .31 = t x = --::-'" + 31 \ \ I o 1 T Sf. 3 I I .2J. + P . Xl b) x E [-1. 38.imamo p px . 3° za x '" 1.' + 3 V1 + x 2 ) => 2 Zamenom u funkcionalnoj vezi -'( 13 + 31 f t)=--. 202 203 .odavde .. a) Xl = -1.2. imamo funkcionalnu jednacinu y = Ix .] y = sin 2.1\ -'6 <y < '6' 2 :rr :rr -1 1 x (x) = .r l (Y .V1 + x 2 ) = x .-- e = 2. b) 35.= - a) x E (-00 . b) Na osnovu definicije kvadratnog korena. a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija ima dYe monotone grane.{Y=l=+=xT + ) 1° za x <-2.sin 2x. Graftk JC pnLzan na slid 6. paje rl(l) = log3 (T + 1).1. y x + Y 1 + x2 +x + 3 V 3 1 1 + x2 + (x = (3 ."-6<Y<2" 3 2 -l( x) . 2° -2:$:x<1. \ . 34.1. • i za 33.1) =x. imamo D={xlx E (-oo. :rr :rr 1 x 3 arc sin . :. .arc sin . Neka je x + V1 + x 2 Primenom identileta 3 (a + b/ = a + I? 3ab(a + b) .-~J [-2. U[0. 1]. f(r) = ~.+oo)}. tada je inverzna funkcija za datu: x E (%' ~I y= . rl(X)=~1+ (x: 2)' 32. X2 = 4. c) x E 29. 6.11 + I x + 21 . 36. = 4. 2. - Vx 2 -1 2. I P('. Na osnovu definicije inverzne funkcijc.1 = I • nalazimo da je x = lOg3 (I + 1) . v=3. x V1 + x 2 ) 1 Grafik je prikazan na slici 6. Y ~ 2< + 1. 2 nalazimo da je -') x3+3x f (x = 2 2x . Odavde dObijamo: r I ( 'r 17 x-+-.5. f f + 1).

. dobijamo 42.. x+7 [(x) = 2x + 1 .2) U (3.. = ~-.. tada (1) postaje (2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 . x ()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) IJlvo sa 6. 55.4 (x + 3) + 4 .. trazena funkcija je f (x) = O. 1 j Z".2 .. L_ SI. a) Ixl. 6... x a = b = c= 0. b) x = 2 c) (-~ -1) U (~+oo).10 '" 1. Data funkcionalna jcdnaCina postaje [(x) = 2 +3 . = 1.5 . Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji 45. 0) • 40. = _x_. sin 7x¥ 1. x b)x=-2.-... h = [8 (x) = . x-2 umesto x imamo: 1 x 2 +2x-l [(x)=3 «X-2)2+ 6 (X-2)+7)=---:j--' 49. 4". +00).4 (Dokazati da je sin x ... . x . [5..00) U {4}.92 . c) nema resenja. ~ L 1 /6 (x) = ft2 (x) = . .c.1 Zamenom u (3).) b) Parna.0) U (1. Kako je 1992 de- . a) [([(x)) = . x (1 + 5x2 ) -0.--. = ft992 (1992) = 1... = . +00). 41. f(l 5 x = J11 " x-I (x) = .1 z . Za dokaz suprotnog tvrdenja stavimo u (1) umestox. 4J . x-2 }\kojC--=Z ) !"d'lj'C x+l <4 54. x. 56.. Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5. Iskoristiti resenje prethodnog zadatka. 44.. -x ' [3 (x) =fg(¥) = . = I-x. z . 204 . = -1. 1 ± 1117 a) (-2. 1 (1) [(11 +2[(z)=0~. -1 [12 (e) = . :s x :::. Z) '1-z 1 Ako u (1) zamenimo z sa ~.-... -x -3 .. 43. -:. sIeduJc da je =in (x) . Iz definicije niza funkcija nalazimo da je 11 (x) = (x) h «) = .y' 51. d) a E (-1. Iz (1) i (2) nalazimo da je (3) 2[(x + 2) =x2 + 6x + 7. Sto se 1ako dokazuje..-c (1 .x) . -1) U (0.. (2) [(Z)+2f(~) = ~~~. 46. 3 (1 . [4 (x) = [10 (x) = .z) 4x + 5 DakIe. x [6 (x) = [ -4. 47.. x-I ] Jednakost je tacna.2 2+2 x+l x = -... =h =[4 '" [5. 48.~ ..

' 4• . Sin (Si~: ~) J2= 1. f(1)=20. a) l'.4..lOx) = hm X"" 00 1"'-·-. a) l. .cos hm x -+ (2 Sin2~) = .. 79. f)cosa. x-a 1 ~ =irm. 0 !) 3. I) (l. L 1 2' b)-2' ee) sin 2a. 4 . 1 a) --' 3' 3 b)-' 2' C)::. 59.• 4 3) 4. = 12 . a) 1 61. 5 k a) 6'.x c) =5 . a) . 72. e) 2.5 . [.(r 2 r)2 n 77.cos (~ .2 74. c)-_· 2 ) d) a+b a+h d)Z-' 1. 7L 58. 64. c) } ' 16 0 X . 73. b) 0. S. 63. 60.. 2a' b) d) 1: c) b' . Tacan je iskaz c).:-4 0 70. 76. a) 39. 2c ..cos x) X"'" 69.=="'j7. d) 0 (£l =-. Taean je iskaz e). oox+x-lQy V10>: 2 · I1m 2 Sln~ sln-::.v x" . G ranicna vrednost fllnkcije a) 75. 1.2 = 2 ± VT. l 3' f (x) + f (~) 2fT' 1 e) 4. 1 . b 2 a) 3 ' a) b) 6.. 2. E b) 0(£)=-2+1'4+£.?X) x k . O(E)=~. a) 3'. 66. 62. e) 8. a) 65. a) 4'. d) b) 0. ~ 1 I d) . x .x)4 lim x00 10 ---:C. x-o 8 ~) _ SIn -. 68.. c) 0(£)=38. h) x 1.25. f(3) = 6. c) 20. 1 d) .=o 1+ VI . b) 1 4' VT b) o ' d) L 78.?(. b) b) 8 3' 00 • c) O.57. 3 O. X 2' b)--' 2 Va' b) 1. c) b) lim 1 . a) lim (x . = ± 2.. 67. 36 5 a) cos 3 a.OOS.. 1. 1 b)-' . c) d) J 4' f) 4. 207 206 .2. [ Sln22 24Va. . c) 2. 1 e)2cosa.' 14 ' C) -2..

n"). 91. 8 b) e. = 84. b) Smena a" .. (>:2 _ ( a) lim n x-"6 2cos1' -1f3 ( sin cos~) lim ( 1 + . x-o (a . ... eat"_e bx _ ebX(eax-bX_l) b) lIm = lIm .-. b) Wloge. 82. . n_oo x-co 2 n 90..1) + (2" + 2»)X = .2.+2 2. 0:.. fH./. x:.1 = "' . 8.\' __ 0:. J: ..:--x-1 .1 = I .'. 1 )f(cJ = e.b)x 93.. a) e a) e 3 m b) e3 . ebX(e(a-b)x_1)(a_b) 11m =a-b. (x: -x-1 +x + X 1 r 95. X"" co x -x-l r = lim . ~~ -x) x-~ (~-1') = = . =hm 2 (cos x sin .1 = t .+ 2\' 'x"""'-x-1 Ovde smo iskorislili da jc lim ( 1 i(. lim 0" = lim 2m sin . a) Smena e' . = L I) . a) lim. b) In a (smena.)m \ + -. <l) e- o b) e'hn lim 1.. 83.x ~-p 85.. b) 1. = Si. a) 1.. 00 lim ( l+ 2x+2 'J _ _ x2 x 1 1 2. ..= 2 r n lC lC .= lim x-o smx x-o 1 ('"' .2:rt: 2 lim Pn=hm ~r""Sln-=r n. 94. 92. 2x+2 2. a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a).. Rezultat je . a) e -4. 87.1 x _1_) 1. m Rezultalje n 7 x-o X X"" 0 X .} ~x . +bn-1) . 88. 86. 3 2' Primeniti obrazac n-?· a"-bn=(a-b)(an-l +a'l>+an-3 b 2+ . 5 b) e lO 0 89.

= n _ m_ _ __ . -.y = 0. Rezultat je _ 0. + bn 100.. a) x -1.2y 0. a) 1. - + 'V cos ax + . [Sill n --2 2a 106..y=x. b) 3. oba parna iii oba neparna. ..V cos ax ) = lim -=--. x . = = 101. a) lim X"'" '--~= = a) Smena arc tgx = t. b) x = 1. .y=_1.2. 107. a) Vertikalnax = 2.cosx) 3 " . 109. R ezu Italje3" a)x=0.. x . kosay b) Verukaillax = 0. x-a = lim ___ 2_ X-a Sln-- cos (~-~) -n a ~19... IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xclim --.L. + vcos ax t' III 1= 1.C 103.. HI. 2 = smt. 96.)-ctg . b)x=l. 211 . x-o x~( 1 1 . 1 = t. .2 b +. lie. n' b) 1. Asimptote krlvih Iinija u ravn! 108. -linl.] ~ x~ x-o ( + 1 . Rezullat je 1 0 b) = lim b) 1 e/ . .=-----c~--'-'==. · I1m sm -.x=2.2x) = I .. .'-0 sinx x . sin (sinx) sinx = 11m .:. x = -1. : 2 . 2 a) _..2 = 0.(1 .cos ax =H~2 ~:) Pri racionalisanju kori~ccna je formula a" _b n = (a -b) (a n .lO2.= 1 x-o x ._ _ x-a 2 2a X-a (n 1[X) 1 ...5.= ..5. 4 Smenax = n + t.3. a) a=lib=-].. UO. 98.' . = 4x . = x . . dati limes ima a vrednost -'b' 105. a drugi neparan. a i b jedan paran. = x2 x-a 1- a) 1.arc tg X 104.::=. b)x=O.1.. a) 3' (skrati!i razlomak sax). kosay a) x .l + an . Y = -1. 1 ""X c) x = 2. k E Z . Smcna arc sin (1 ..1..c . dati ~.. j lmes lma vre d nost a D Ako su brojev. Rezultat je 0. b)a=-1ib=~. Ako su a i I. . b)' arcsmx = 210 . . ~-~) JJTX 2 =-'2 J[ V cos bx .x=-l. b) Smena ~ . l ). a) Itm sin (sin x) . n c) x = '2 + lor.y=l.

~=452 ..1x .y=-1.1x = 1.1.1s . . b) . /i=45' .y=1.5. x=999 . 126. . data funkcija je neprekidna za x = 2. .1x=4. . . x=-1. x TC..1y=3. 122. b) .1x=O.99 . a) x = 2 a) y = x J[ + 1m. 121.1t c) = 10+ lOt + 5t : -~'=21005 a) . . .1y = 0 .1s v (20) = lim = 210 mls £11->0 Lit 124. xo=1. +1. 113.y=x-3. US.x=-2. Lit . . x 2 =2a 125. 0 . II GLAVA b)y=l.. PriraStaj funkcije 117 .1y . kEZ. a) b) Kako je limf(x) = f(2) = 5.1y 120.1x 123.1s -·=210 ' 5 m/s'. a) .1y=l . x = = -n. x=2...112. 118. . Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim . = 0. x = 0.OI 119. X"'" 2 Neprekidna je x = 1.y=-l.1s L1t ' m/s'.>. 116. .1t =215 m/s. 114.1.1s . . -~=0. IZVOD FUNKCIJE 2. c)x=lm.99485 . 2. X b)x= 1m.

0). x+Llx-x x .. 136. = 11m . a) I'(x) d~f Ax-'-'O lim (x+il~iJ](x+dx)=~si[1:" = Lix .:1:") ="io xl. .. F(X)={J(X).."'-. tada se tacka x=a naziva tackom prekida prve vrste . SI.. 7). 2. b) j(x)=-~. U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1.. x=~+kn. . () . Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.. J(a+O)¥{(a-O). O ....-~. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib vrednosti ne postoji. x=kn.....'_".-- Llx = Lix· . d) e) f) =/-~~~~.... xeos (X + . 127.2..c o 1 Iiill -"~=+OCJ' x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 ' b) x=2 i x=4 prekid druge vrste.. a) 0..!=-1t. prekidi druge vrste (kEZ).. IIm-~-----· ._1_ = 0 .-. tacka x = a se naziva tacka prekida druge vrste: a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3.S l U .----~. 215 214 .tj. L1x b) j(x)=cosx-x siox. Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste.------- 2 2 -~---.. Traiena funkcija je F (X) = 133. jer je x--H-O x-. a 1+5x lim . x Iim ..+ x ~i!1 (x + Llx) _ Llx x+Llx+x .. X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste. J(-O)= lim aretg. lirnx (sin(x +.J(X)' xED. b) a=-6. prekid druge vrste (kEZ).-o lim -1_.. iii je ova beskonacna.+ lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx .. () Lfx :~. X!O 129.-. jer je .. 128. 1 1+5:.. = 1.SlU .5. y2x-3 b) J'(x) = - _. 2 eos···--·····.1x_O . . x = 0 je prekid prve vrste.-.=. tJ. Inod funkcije c) { .J(4x + 5)3 135.- .+ L1x sin (x + L1x) ~-. -0 x 2 J( + 0) ¥ J( .) 2 2 2 L1x. Llx Ax . jcr je J(+O)= lim aretg 1=11:..'x = . + 0 x 2 x .... x .._ _..==. a=4..)2 131. Primedba 2.. eJ x=O. 130.. a=!. x-O. 3~..3' 1 x=! .< = a i ako su ove dve granicne yrednosti razliclte medusobom. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost funk~ije y = J(x) u tacki .. Primedba 1.7.

.-2_. O + lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x. 139..~"-.h. 143. a) y...) + Llx2sin(2x + 2Llx» Jx .2~siI1.. 155. . l'(x)=T+x 2 ' 1'(2)=1. 0 Lix <lx .. 2 b) I' (x) = 24x' + 22x . 1'(-1)= -20 . 159. a) I'(x)=-~::: . 1'(3)= 21.. I' (t) = t arctg t.. I' (3) = 26 . (x Z+x+ 1) . I I-sm x . .. (1 + 2sm t)2 149. a) f(x = hm .... 2e' 2e (e'-l)' .....= <lx __ O Llx 147. b) l'(x)=3x 2 sin x+x' cos x.. I' (x) = _l . 4x 146... 2X2(COS (2x + Llx) . 1'(-1)= -(I-e)2' 141..1x . a) l'(x)=2x cos x_x sin x.I I . I'(x)= 142. 3 ' x b) l'(x)=3-. 1'(1)=1. a) l'(x)=6x 2 + 14x+ 1... 5 158.. sin Llx .-3) V-'I 156. )def. b) f(x) =2 sin 2 x.1" . 152. cos 2 x 160. I'(x)=cos 2x-sin x. a) . J'() x 1 = 1-S[112r' J'('"[\ = 2(2 3) + ''-.. y' =4x 3 1'(~3)=16...= ___ _ . .<2x+ 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-. 153.. 162.+ lim2x sm (2x+2Llx)+ ... O sint. 151.(sin (2x+ 2Ll. a) ['(x) 216 -4< 2. a) f(x) (COSX+xsinX)2' b) I'(t)=- = lim x. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x 2sin2x 137. 138.. b) I'(x) 2x cos 3x. (x + a)2 c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 .. b) I'(x)=. a) y' = 30x' -15x' +4 . b) y' =(x 2 +x + 1)(5x 2 -x-I). 150...-. 157. 1'(~)=4~-6. a) 140. . O Llx 148..3x 2 sin 3x. = lim _.. .

yl +a Z ) Pavrsma trougla Je P =2 . lz uslova da grafik ima tangente u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3. lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x . 175. a=2' b= -2. lJk y=2 - x' 2 x. -- -'"' '2x\2 ---- 172. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0. Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) . = 4a- 4a Z . Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. lrmom lilla 0 b. 4). 1). x(I-lux)' 178. . Kako je f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1). Jeduacina tangente je y=2x+ 1. 179. ". sledi da jc C = O._-----. f' (x) 1 166..y-ll =0. = k' Y . a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije. X~O x-o x Jednacina tangente je Y = . imama da je y=2· 22-3' 2+2=4.. k'+4an=0. f'(x)=-----. Jednacina normale: x-4y-2=0. Pa je A (2. Odavde nalazimo 1 . imamo: 4a+b=0 1\ 6a+b=1. Y 183. JednaCina tangente je: 2x + 2y jednacina normale: 2x . a normale Y = x + 1. lIUaffiO k 1 1 '=-' Ak 0 se e IiffilnlSU x 1 y lZ sistema y=kx+n 182. P(6. ytl je 171. 177. A(O.163. a O.·----z----2x! =ExIYI ~(1_2LB(12)-= = a Z .. . 5x-y--6=O_ b) 2x-y+l=0.X + 1.yl + "') Xl (2x. dodirna tacka ima koordinate M(O. Posto graflk sadrii ta(sku (0. 218 219 . izyod funkeije jc y' = 2ax + b. d) x+y-n=O. Jednacina tangente: 4x+ y-8=0. 184. 167. -3). =~. 1). 0).) dabija se jednaCina tangente y-4=5(x-2). . 3x+y+6=0.)(X -x. Prv. P -" . 2~ I -~---. P.x Iln2x 181. 2 .jX ' I ••• sinx 16S.cas 2x. 173.2y IT IT = = 0. JednaCiua normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ f' (x. praya koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M. lzVO d' Y . -3). Cime je dokaz zavrsen.. Y 1\ y2=2px 1\ p=ky.:---.(2x. 1 x. Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl.Y. 174. Primedba. Y-YI= ---2 (X-Xl)' 21:1 Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo 2 2 ? ~ _xiYI+a . Posto su . trazena relaeijaje p=2kn. lOx. f' Ge) = . B(2. f' (x) = cas x -. sin2.3 = 4 .) (X-XI)' 165. x\ 2x1Yl+a Xl C) aZ --"-~-.3 = 5_ Primenorn obrasca Y. f'(x) 2 x 1n 2 x' 180. =f' (X. cJ x-y-l=O. . 176. Za x=O f(0)=eos 20=1.

x-·2y+9=O. y ' =-. 190. a) y 1 b) y'= $~4-:X2' l+x (lxl<1). A(l.=_I. 2 -x 212.._-' x4+a 2 .--.2. f(x)=x 2 -3x+4.. 209. 1+ (x0. Y = . lzvod slozene funkcije 1 2(1 +~x+ 1)' 207. a) y.. 8x-y+12=O. x 2 +a 2 b) y'= _ _ _ .. 4 b) y'=cos 3 x.185._. . 186. 2. 208. y'=3tg x. I-sm x 202. b) y.. 205. a=4. b) Y = . 1_. 189.=_2_ 2 196. b) y'=--"-. a) y =-. a) y'= ___ cos x 206. a) y..i y'=earcyin x. y f = ctg xcos2x. 220 . y '=tg 3 x.-~ b) y = .2a_. 2ax 210.5). Y'=tg 5 x. a) y'= b) y'= -20(1-5x)'- ~. 6x+9y-38=O.__ .x sin x...3. I 2 cos 4 x ~2 216x-27y-176=O. . 200. a) y' = 4 sin 3 x cos x.. 188. f(x)=-x 2 -x+2. 204.1 2' . 198.2x . B ( _c. 199.= _ _ __ . a) y'=2x(l-x)e. ctg 2x 1-sm 2x 191. 1 2" l-x 2 r-'~ (l x l<I). 195. a) y'=(2x_l)e X'-X-2. 203. b) .. 193. y'=ln(x+. 187. 1 3 201. 215. b) y. 1 1 +x 2 b) Y'=:/~'. 2579). y'=ctg 2x. cos 2 ax Y'=#+a I • b) y'= -2e. 2 b) y' = IX I1xZ::::l (lxl > 1).=_..61).. 211. 27x-54y-7=O. a) y'=12 cos6x. 194..ji+x i ).. (O<x<a).

232.... a) y'=--z-. y b) y' P y bx 2 236. x 224..216. 241. ex = 90". 245. n sin 2nx sin x-sin 2 nx cos x sin 2 x 220. 0: = 45". ex = 90°. 2x-y+ 1 =0 v 2x. Y = ---c.2. 1 228. 244.= (x#+l). 246. (2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x 4 '~i. 217. Y . y = .j1. = 242.y-1 =0. 0: 0: 225. 0: = 90". 223 . 222 247.e Zx • 243. y' = 1'-:-X4 . Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O. "x +ax x 235. ~x2-=1 223. 240. a) y'= 2x+ x+2y' . 1 -1 230. = 2<'". Y (1 +X2)Z' ? 238. 233. ". = 90". y'= -ri'---.. a y 237. a) y'= --. .. 239. 0: = 60°. 248.=60".. y=x+ 5. y. 45".-'- 218. 226. cos b X . 229.

x b) y'=4sin2x.a./(1--x 2 )' b) Y = -(1+X2)2' " . b) yIn) = CDS (x + IJ . .' . da obrazuju ortogonalnu mrezu.249.. (1 +X)3' b) y"=4 p 2X+l.f' (1) = O.=60°. a) y '" = 2 . y(n.5...f'''(x)=2eX(cos x-sin x).f'" (0)=2. l-l-y'2+ yy "=O? iIi y"=-- 1 + V '2 y --~ 261.=90°. / (x Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°.. =90". 251. c) ".f' (0)= 1. = sin (x+n:... -5<x<O. 0: 1 0: 2 = 3 arctg . 255. 250. 256 • .x '.. (1 + xl" 2x kao funkcije od x y" = --c. 2). a) y'=cos x=sin( x +!2":1 . \ ) y" = -sin x=sin Y 'n = -cos X 252.= - A=k" pa je kl ·k.=_4__ . b) 00=90°. y= -x+2. onda. 4 264. "1=90°.Jii~. = 90°: a) Presecna tacka je A (h . .. y. y=2x + 3.j~b= y'= _2!= _ . 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo . = sin + 3~).=-1. 257. 266.. IX = 9x - 23.= arctg 9. Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x).. a) y.maze se drugi izvod izracunati 1 ---~.. imamo 2x + 2yy' = O.2a 2a Ja y =-Y-=2...f" (0)=2.. (X+2~).= k'" a lZ . ) - = arctg 3./" (x) = 2e"cos x. 259. 11. a) y" = 2e"cos x. . Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo b) y"=(4x2-2)e. 258. J~-j. 265. ( n) 253. D::2=CX3=45". y 2 4h( = h-x nalaZlmo ) ..~ __ . 26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu.= (4)' SIll X=Sln\ x+4'2. 254. a) Y"=. Uputstyo: y'=5x 4 +8>O za syako x. Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao preseka 11. iIi x+yy'=O. sto mac. 262. 260. A (0. 2fo).} y .25.j3.. b) Y " = Kako je y'= ~:::-~ i y Y=-Ji-~ .

a) x. 277. "...272.----..5' 1 3 +00). 292."". = 1. cJ x E (3. tJ. ."""'-' ~1 b) dfx=2 (1-cos 2x) dx.= I n n . lim x" = 1. 283.. 293.. x2 = lim (-x)=O.-------. " naClD~ o u) 280. Medutim. b= -9. Prim£:dha.= llID -. Inx+l-l x lim ( -.:. . .". potrebno 00 2 275. 281.--4"0 cos X 276. Dna sc transfonruse na oblik co . = lim =05' x-+l x-I Inx .5. e"-e.= hm--" = X~<l 9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x. x-o x----->() 287.--+1 1 1 " In x +--+---.. x".) c " : . . 284.x -2 . Primenom Lopitalovog pravila dobija se sin 3x 3 cos x 3 a) lim -----lim ---. 00 lnx x A = Inn XX ~ 10 A = In lim x x '= lim x In x = lim .>:···0 2 2 b) 0. j 289.0 X-'O .< ponavlja. 227 226 . 2 (1. b) In - 278.2 + . a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta. a) n.-.0 j . b) df(x) = x 291. c+e.= 2 .)= lim c-c-----. ona se transformise 0 CXJ na neo d redcnost 0 blik a »--« il-1» --. dakle. -2 JU[.-+0 x-·o 1 X""" 0 -1 a= -3. f(x) _ f'(x) . .:::x<-:-. x E (-00. X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ). Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«. x. je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne elilninise. a) In x 2x' lim xZlnx=lim = lim ( .--.. b) 12.o 2x . . b) 2.5). x 1 xlnx-x+l. a) 2dx d V= . tj._ 1 » ~ « loganirnovanJcm.1-4x+8x' df(x) = "-. b) 6. a) b) df(lp)=b sin(a-bep) drp.5. ~+e-x inn "'---. 290. XE CO. 282.-1. a . x-.« na ovaJ.. = 285.>. 2.:-. Ako se neodredcl1ost }) -0 «iIi}l :::=: . a) 12.. =lllTl .6.= limo. .>.. Q. a= 1... Ovo je neodredenost oblika »00 -.= hm ---. I.-. tj. Posle svodenja na zajed- Dicki imenilac dobija se tip » ~ «) tj. x x xb) -1.x -2x .---->0 1 X = -1. ["(x) lim ---.= lim X-'O .]«(.>. a z = -5. Ovde je neodredenost oblika »0° «. =-------:G'- re- b) 0. 294..-.--. b' 279.4. = -0.').l)UG.-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l . Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J. a) ax b) O. C:-c. 8 l·. 273.x . 295.. '-.. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti Lopitaiovo pravilo 288.

317. pa je s = r (t + 1 t 2 ). tacka 4 1 s.296.8t = 0.m 2 = =104 m/s. 1=5 s. Brzina . Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 .4·1O=4. 306~ 316. odovde T'(1O)=0. 3 step en a u sekundi.5t= t= ·--5 v t=20. 2 Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t + 2t. :/e 2.}. a) CD . 2.4= 315.funkcija je konkavna. b)1 3. Primena izyoda prirodnim naukama 2 314.8·8 = 6.4t + 3. b) 4 . a) 1 . a ubrzanje W=1'. al -5. Dakle u trenutku t=10. 2 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) = =12·4+2=50 m/s.(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s.!a smer u trenutku kada je V=0=t 2 -4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3. s(t)= 1O+20t-'-.6. 2 0=8'(t)=1'+1't. 0=0. 309.5.25 =32251. 1= d~ = O. II 1 b)--: •. U maksimalnoj tach 1 300. 1 a) J~. sm".. e 310. 1) opada. Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :.38 m. + co) funkcija raste... 0 = s' (I) = t 2 . W= s" (t) = 21 . . b) -1 . Za x<O funkcija je konkavna. 312.4.=30. 308. b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam: xl-W 2 2 +W 307. b) 0.4 (A/s). b)-l. t = y!i Za X rna' ~ min r 4 3 < -3. b) 1 . 313. a) Za XE( . u imervalu xE(-l.1) U (1. b) 0 . = rfi 20 (fJ izraieno u radijanima).10. 20 000 J. gt 2 3D. !. . Tacka P (0. 298.=s'(4)=6· 4 +2. -. Monotonost~ ekstremne nednosti. Brzina centra C je 302. tj. 297. t= 9 =2. a) 1. W= '-g. L. 301. a za x::> -.04 s. a) (. .4t.5. 305.-. 303.5 .kODvcksnu. kineticka energija 1 =2 . Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t. a za x>O konveksna. a)l.. 35 Als . Telo meIl.CD. 0) je prevojna tacka. 304. 2 Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:. 299. konkavnost. 0=20-gt. a) 2 . tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi.revojne taeke funkcije Moment susreta dobijamo iz jednacine 1 t2 = 100. T'(t)=O. kODYcksnost.

F" 322. Ymin= --1 za X= 1. a) Ymin=O za X= 1 - 329. Vmax=:?:9~ '" '')'''' 0_' II .. b) Stalno je rastuca.J2.<x<_· ..~enja. .. .). x=~.. 9y .. konkavna je i nema prevojnih tacaka. Ymin= --1 za 2 ./2. tada je P(y)=lI(b+Y) b (b2_y. za x> kIT konkavna./4-. Fun~ kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . k EO Z. Ako je 1\1 lx.t..2-~--=-X4 jer jc y=_.1 ' . II I I . . -1) (1. opada za -4 <x<'4" .1 Q I /2. Zapremina je 3cdnaCina y'=O¢:>3x -6x+6=O ncma realnih re. P(x)=xy=x. . Ymax=--.=3 za Ymax. ImeDZlJe 3U p 2a 2 tacka parabole (s1. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1...: O snOVlca. ' 2-7 Je prevoJna tac 'a. Prevojne tacke P (kIT. Maksimalnoj vrednosli odgovara x=r. P .(y) = 2ay-~. 8 81... 2 (x)=(a-2x)2x=4ax 3 -4ax 2 +a 2 x. I I 326.3.-- 3n SI. sto znaCi aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti. P m. n=b y '2.=O za x=O . a) Za x> 0 funkcija je rastuca. 10).b. ]30.]O 231 230 . y) rna koja Y D' . Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y tad~ _je povrsma = -Vi4. a) Ymin=2zax=±1. 319. Ymin=8 za x=4 .x=2ab. a) Raste u intervalu (-1.. 321.j2. a) b) Ymu:./2 za x=---' .II I I ..v 16ap a P =-' ISap ' 3 3 m .J2 i P max= 2r2 . !:ito znaCi trazeni pravougaollik je kvadrat stranice r.2)~ . . I" x .a Vlsma './i.9 324. a -y . ~ 5 -' zax=1.J za x =--2. 8). 'k p ( . Analogno preth~dDorn zadatku..2~X2. funkcija flx) = 4r 2 x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost. za x=4' 1C X= n Ymin= . Je I3 " ... 328.=" X= 1. . opada u inlervulu (-=. 1).~. 4 r-- 5n 323.. n 3n 3n 7n b) Raste za .. 9. -ceo)./4ri=-~-i T I Q-2X X: 1 f ./ 327.. dimenzije pravougaonika su m=a. Li~Q-2X ---r--. lzvod funkcije f'(x)=8r 2 x-4x3 =O=x=O v x=r. y) bilo koja tacka elipse (s1. Ako je 1\1 (x. a visina kurije X~ X! r. b) Yma.. tad a Je ~ 4a"~. za x < kn je konvcksna./4 16\). 0). I I \ W- I I SI. 318. druga dilnenzija y=r. . ~j .Ymax=.. P = 3aby3 4 .Ymin=-9zax=3. 4 4 YA 32().

331. =ah. Poluprecoik osnove kupe je x = R. tada jo Vex) = ~ (2Rx2 - x 3 ). 11). Iz proporcije x: y = (x .J ) 338..D. 12).= 1152cm 2 ' " "rIi 332. 11 kupe 5e r = --3-- 2R. C 336. mm 339. x-a 2(x--a) y 333../2 32R'n . M(a.J(x+r)"-(r---. Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka. 12 B p./2 ' visina h = 4R.. x=4. T~nin= 3 R 8n 3 337. Polupreclll' vaJka X= 2 R " R 3 . 2R"i3 . M aUJa osnOVlca Je r.xv' 2 . . V=--Sl. a Vlsma 2 .'~ =2R'n fi Doluprecnik r=~jJ. 2 \ A X Y 2 2 h.b) max V = 4R lJn 27 2 334.:) .. a visina CD = r + x (sl. 4 x 340. visina x =3 R . odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r. Tada 5e 335. Neka je osnovica trougla AB = 2y.J 2 ' 2 ' ~~ SI.. . Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. Poluprecnik Q x 81. 232 1 . Tada je povrsina trougla p=.. tada je 3 • 'k I' R V(x)= nH (Rx 2 -x).Ie P(x)=-----.V1Sllla x=---------3' 3 M I l l a x ' visina x=R '\.j3 ' poluprecmk r=R 't-' .V1Sllla h =3' b --.:. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640. a 2R. Neka je x visina kupc. a) b) V n =---~ max 9 4R3..a): h proizlazi da je bx bx' y=---pa .A(Q./2 a = -----------3 P(x)=.

. opada na (3. (n\ 3 348.. 1. 14]. Cf" [12..j. Puprecm' ' 0 l " k Je ·· v 3V . Za x=3. • "k .f_=4. 3).57.max 2 2 1 r=2 i) Izraz S=XI2+X/=(XI+X. ~5 2x~ y~4 361. y=2x~1 nema resenje u skupu R. a= 3. a y Y"( ~1~:'D<o.---.=J 2:)=15. sto se laka dakazuje. k = 0. y).-' > 0 pa za x I-p p X=~)~~ J.. 1r. R.". Funkcija raste na intervalu (2. H P 0 1upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=. 360. . 343 ~ 344 . sledi ~ 1)' .. a) A=B=l. • r·· 3 235 . arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja). na osnovu Vistovih formulajc Xl+x2=~(a~2) i x. Tangenta na datu krivu. C!=3va=·· 4' 1 349..(" pra ve za d = ". paralelna datoj pravoj. 1). Tada je rastojanje tacke A od date prave d=·····_==· Posta je y=x'. Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je x 2 +(a--2)x·-(a+l)=0.f~. 347. zajednicku tacku A (0.)'~2xIX" pajc s(a)=(a~2j2+ +2(a+ l)=a' ~2Q +6. 362. koja je udaljena od . + CD). funkelJa l1lla nummum. '---:.. 356. /I 353. a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = fi = fi = (2k + 1) n. b=4.~ r-' funkcija ifia maksi0.· .' a VlSlna h= 2 ··· v 3 RnII 2 355. 27 1 X-+Y=_X3~X • 27" ...j:J' f·p ! °-= 3x' + p = 0 p x='</-3' za 352. .·x2=~(a+l). Posto je mum..5. . 2X __ X2~4 d(x)=--~~···-· Rezultatje (1. b) Jmin=J v'2'+( n) (4 = 15~2J5.) (.. 5 b) y=x 3 +6x 2 +12x+ 12. Sntin= 5. . . 2."" =J(6) = 132. ima sa krivom .). . f. 3V IT 357.. x=~. a3=--' Q2=0. Vlsma h = 2'1 2P.. 354. Za Q= 1. 364. = -0 -3'... V. B~O. 359. 1(3420 snovna IVlca Je a = 2'1 P. Sistem y=x 4 +3x 2 +2x. 351. a) Jntin = J(3) = . c) A~O. 358.'-'-.. . a=0. 0. 234 Maksimalna vrednost ~q-- M=(~J=~)\3 +p( ~J~~)+q= \ 2p - 3 -V I~-. ~l<a<O. N eka je trazena tacka na paraboli A (x.

. :370.. 3m + 2)x 2 + 2x-m =0 ncma rcalnih resenja ako je njena diskriminanta 1 + m (~3m + 2) < 0= 4 k . 51. za x = 1 ' J f. x2. +w). funkcija je konkavna za x -2 x<2.. PrOlzvod Mm=q 2 + . Definisa· na je u skupu D={xlxER}." onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> (grafik na sl. If.~. 373. ti) M(2. ima flulu drugog reda Xl =X1=0.. 0).4 za x = 3.j).-. za x="3 Ym. ima d vostruku nuIu x = 1 i Dulu x = 4. 17).[(x)=..a minimaloa m=( J~~)3 4 +pR+q=q+ ~: J-~. Pozitivna je za x> 4. y>O xE(2~.. < 0 Y za x < x o. Defmisano je u skupu D={xIE(~=.· 4). konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14). 4). Detinisana je za x ( ~ w. y> 0 za x> Xo. 13): y =x 3 ~ 6x 2 + 9x~ 2. Ymin = -. x . 2). Izvodna jcdnacinu y' =O<:::{~.. 2~--/3)(2. q=2.=x 2 =2 i 2 32 nulu xJ=O. konkavna za x < 2. p 3 . . Nule su x.. 3 5). y=x3~3x+2.7.2x'+2x+2.-. 1 P '\ .. za za 365. (. r 32 27 I y=x3-4X~4X I x )( '3 st 15 4 2 51. 2+. b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce y=(x···2)(x2. 2)U(H/3. o . Grafik funkcije 367. 1ma jednu realnu nulu x Y1 o 7 x o E(~ 1 " 0')" =../3 5). PrO.. 15).f i=l \-'-I za x = 3 . . 14 ~ prevoJoe tacke po.J3.u=Z7' Ymin=O za x=2. Prevojna tacka je P (2. 236 ./3. ~DU(l.. . 27 b) p= ~3. 9 (51./3 ( ~. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod y = (x·· 1)2 (x . b) 0:=45" I . + <Xl )}.-4x+l).). konveksna za x>2 (31. 13 za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Y=X(X~2)2. prevoJ'na " l ' ~ Jrna1L 3 p ta~ka ~ _ )'e (2. y<O za x E( ~ CD.3 = 2 ±. y=2 x=1 i Ym'" = ~ 2 Zll X = 3. konkavnu za x < 2. 36'1./3).4=±'/2. i X}. = 2. I 3 9 . prevojnu tacku za 366. a) Definisanaje za svako XER. konveksna za x> 2 (gratik na sl. 0 mE( ~co. prevojna tacka je P (2. Definisana je u skupu D = {xix ER}. . ima nuiu drugog reda x. ima dYe 51. 2. ~ 2). 368. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda).. negativna za x < 4 i x#:: 1.. 4 4 x = '. + w). Yma~ = 0 za x = 1.. 16).

. (-. i x = 0 (sl.a.)3. ) y yoU X+2 ~ -2 -2 375.20 ±.prev0..--+---. kriva sece koordinatne csc y u tackama (j3. -V 3 ji. Y '> . y>O za x>O. IS \ ' Ivy za X= -1. y = 1 horizontalna asimplota. a) Definisana je za svako x. . 3). x = asimptote./6 _ . Ym./j (sl. . nula funkcijejc x=O. kODveksna za x <0 (s1. 23). 8X(X2+ 12) y'=~-. raste (x ... = 1 za x = 1.~---- 2 x y y:::~ 2X 18+3. Y"m.j. za x=O Ymin=3. za x = 0 irna nulu. y = 0 je horizontalna asirnptota. 22 Yt ! \ I Y=6x'Cl·9l 3 ~I '\ I I /' IV SI. 20).. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)). y>O za svako x. Y " = .(sl.:zj 4. y"=~ .2 za X=S' Ymax=O za x=3. konkavna za x>O.4 . x 379..'2)' 'y=. 8 0 h onzontalna aSimplota.. 2)2 (x + 2)3 za "xED (s1. 17 Sl. prevojne 5 r " 6±\/6 tacke x = .. x=l je nula drugog reda. 21 Sf.19 . 238 239 . prevojna tacku za x=O. Y=iT+. 2{1-x 2 ) -Rx I -1{2' I Ye t:2x' I I y<O za x <0. 16+4x2 . 378..tl~-8.__. x=2 nule funkcije.. y'=---. (4_x 2 )' (4_X 2 )3 ±2 vertikalne • b) Definisana je za svako x.'2)2' y" = 0+-'. 24).1 0 x dvostruku nulu x=2. 18)... 0) i (0.x=l.b) Definisana je za svako X. Ymi" = 0 za x = 1.1 za X=-~' Ymin=O za x=2.=x 3 =O ima nuln treceg reda i x.. = 2 za x = -1.JDetac ezax=±------r:: (s1. 2x 2 -2 4x(3-X2) y' = (1-. b) Funkcija je definisana za svako x.(sl. za Xl =x.. za X= ±l "k 1 Ylllll. b) Definisanaje za svako x.. prevojne tacke za x = () i x = 51. 21). a) Dcfinisana je za x oF ± 2. 19).X= 4. 22)..=5=3 dvostrukn nuln. x = ~ 2 vertikalna asimptota i y = 1 '. Y=-ii+ xi) . ima onln treceg reda x = 0 i ~-~--. . 0).. . nema ekstremne vrednosti. prevojne tacke za x=O i x=--lO. 9 Ym. Ymi" = -1 \ -1 ~VI'V: S1.---. 5 6 SI.

x=o je nula treceg reda. 30. y= = 10 za x = 1. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl.2 v .0) (0. 29 Sl./. za _----'¥-----sI. 1 honzontalna Y = 0. Funkcija je mODotona rastuci za sve vrednosti x""1. y 6 y=x-2--X-l YI 10 8 x o x SI. _~2+8x_lo -2 \f 6' 1" y' =-~-(. 29). -0)U(--v/3.'.f)' ~'m.i' Ym.. 23 /' 1\" . ~ SI. =4. .~~'" x 0\ ~- 383. llcmu nuIa. x = 2 nula drugog rcda.x=Oi x=3 su nule funkcije. 25). 0). b) De'finisana jc za x :. a) Deftnisana je za~~\x =. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO. = -·9 za x= 1 Ymin = _. YnU" = -1 za x = 2 (sl. Za x=3 Y~= -4. 26). x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa asimptota. za x= -3 Ym. 27 SL 28 • mil) . b) Definisana je za x¥O. 26 SI.=O za X =2 Y . i=--r'. ~e lunkcije. 27). funkcija je nepama. Ymio = 8 Za x =2 (s1. yl! = (x _ I. 30). 28). . a y= x -1 kosa\aCmp~-)'W. vertikalna asirnptot<1 je x=O. x = -1 i x = 4 su nule funkcije. b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO. a) Deftnisana je za x"" 1.61. ) Sf.:--=-"4j2-----=.U x=2 (s1.. + co)}.5.6. nema ekstremnih vrednosti. Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. -4)U(4..o_. x = 1 vertlkalna _x2+2x -2 asimptota a kosa y=-X-13. =4 za x=Q (s1. prevojna tacka (0. Y_ = . 387. l-2X+i X+j 384.9 za x = .-:"1 'Y=(x--l). "( _ . . x = 4 vertikalna asimptota. +co).5.

za a za y<O Y. za x=--'-'-" 1mm = -e y . horizontalna y=O y£X(I-X)' l / (sL 31).2 / \ y& \\jY \). ~) Definisana je u skupu D={xlxE(-CO. 34 r x E -4 \ .1 za X= . + co)}.co./2. Prevojna tacka (0. . 32 " r""-"-""---" .' v 391.'.ema cKstrenlnih vrednosti. 2)U(2. "" .. data funkcija ima dve grane. J I I . 35 \ 81.--::r x X*+I' . ° b) Definisanaje u skupu D={xlxER}.ApSC1Se . ~ 2 . vertikalna asimptota x = O. + 00 l). a za y<O Y= -yx(1-x)-. tJ. x"= 1 je nula..0).388. Definisana je za x>O. Ymin=O za X=O. 37).2-v0~x~2-./2.:=~. 31 . Ima prevojull tucku za :. 0). Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36. 36 2.2. . \ ~/ 81. za x =. liorizontalna asimptota y= (sl. O)U(O. y-+x' (sL32)."" = 51. 33 '" x . b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( . jer je YIIllU=e -. 0) U (0.± 1. 393. '. . / 81. 2' . Ymin = 2. 0) i (2./3 9 (s1. dvoznacna. 242 . +=l}.1 \ SI.r''----- ~ ( Y-x)=x 3 Sl. Grafik seCc koordinatne ose u lackama: (. a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX)._ . x y 12 \ ! \ I -10 . . 0) (51.1 \ -212 . ./2. Krivolinijska asim3 ptota y 'x'.j2. Ova funkcija je dvoznacna: Za y>O y=yx 2 (8_x 2 ) za y<O Y= Ekstremne vrednosti u tackama (. I I I 392..2.. x=Oje nula iimkcije (8± 4). 243 . x=O je nuia drugog reda. pama je. 34). 33). b) Definisana u intcrvalu -". Yma. x=O i x=l su Dule funkcije.'{=4e~2 za x=2. . ± 4) i (2. 5 y Vertikalne asimptote su x=O i x=2. x-> ± co. prevoJ'nih [a(aka su x= ± J~ (sl.. (0.~ .. Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2. 38).

Ymax=. -I o x y o x o SI. za x=l. b) Definisana je za svako x>O. y>O za x>l (s1. x=O nula funkcije. nema nule. 44 81. y>O za x>O.1 za x=e-" y<O za O<x<l. 42 i 43. 2 y=4e.. 40 SI. . 44). Vertikalna asi!:'1ptota e b) Definisana je za x. ~AA SI. Prevojna tack a je P(e. 40 i 41. e. Grafici datih funkcija su prikazani na s1. y>O x=2. 45 SI.<2. y Y y y y=xlnx y=xln X 2 x x o SI. Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 46). Vertikalna asimptota y=O. y<O za x<O. x=l je nula drugog reda.1 ) (s1. y <0 III X <0.a y=x+l (s1." ' SI. Ymio=O. 43 e SI. 45). Ymin = ~ e.47 . 42 SI. 37 394. 38 i X 0 y 1 '2 'IE . 395.00.za x=l. a) Definisana je za x . ko. Ymin=4 za x=4. a) Definisana je za x >0.. x = 1 nula funkcije. 1 za x>O. Ymb=e za x=1. 47). kosa y=x+l (s1.I . . 39 SI.L// SI. 41 397.e 0 -2 X -. 39.y j= y x2e -x y=xe -. 46 j x 396.

.. ~ X SI. 49 y y = -4C05XCOS(X .Je za svako ..X= :!=. 55 y:::.i~) lIT 399. 53 401.---. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( . Grafici su prikazani na s1. 246 n SI... 6 ']i- y'=O=x=knv x=3+2k". 56 i 57. Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka. . 50 . 50 i 51. SL 51 x 403. 53). U) lJe fi' . Ymln= -2 za x=6+2kn. Grafici su prikazani na s1.52 SI. x o / .. y I y \ SI. x JJ=O~x= n + r{7t V x=2kn I 40ft. nule su x=~+kn./ I SI. 49. 2 o JI.. Grafici sn prikazani na s1..48 y=lnX+l x-2 o x SI. 52). -1) IJ (1. bl Grafik je prikazan na s1. y SI.391:. . 6 o y::sinxsin(x+~ ) x y= In>. kEZ (s1.2colx+J3sin2x • ~ Imsana ' . SI. kE"Z (s1. + co).co../2 su nule funkcije.54 1.. Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48). 57 247 . b) Defmisana je za sVako x. 56 Sl. x" .. 54 i 55. y==2 za svako 5n 11n x=-ti'+2kn.

Za x<O data funkcija ima oblik y=_2X2+2x-1. b) Funkcija je definisana 7. a) Definisana je za svako x.j~ Ymi" = 2. 58 SI. 64). kosa asimplota y=x.2--1a. x = i x = 2 dvostruku (sl. 61 -Va x 0 x ".67 ° 412. za x =. data funkcija postaje y=2x2-·2x+l (grafik je prikazan na sl. 2" a = 4. ako je x>l.. Grafik a) na sl. 60 410. Za O<x<l funkcija se svodi na oblik Y= +2x-1. a = 0. ima tri realoe nule (sl. 61). 60).a x¥O i x¥l. y>O za x>2. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x 2 -lxl-2. 2 a> 4. 1" ako je a> 0. Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su . --Ia --Ia 9/4 0 0 y y X 2 -2 X \ \ '\ Y::. 65 . 67). 64 SI. ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti (sl. >4) SI. 2" ako je a < 0... Za x~O Y=(X_!)2_~ 2 4' a za x<O Y=(X+~)2_9. 2 -QX +QX 3 2 y x Grafik dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije y=x2-lxl-2 (sl.j.. 63). J . vertikalna x=O. 58. 62 SI. ima tri realne nule.. SI. 63 (0<0 ) Y::X-QX+QX 407. IX2-I} 1-21 Y_{X-rf IX'I -+- y=x+ ~ ~ I y=x+ ~ (0<0) . 62). ima dye ekslremne vrednosti. ima tri realne nule (sl. 59. y \ Y 51. x=2 je nula funkcije. Y = 2 sin (x + Ixl) y 3" y=sin (x-#) y. 411. 65). " SI. a) Defmisana je za x¥O. 66 ~: Y Va SI. 2 4 y=-x . za x = y= = . //\ SI.. (sl. IX -11 X ( Cl>O) -. Na kraju.59 y (0. ima dye realne nule x = ± (sl. a) Definisana je za svako x. U zavisnos!i od parametra a treba razlikovati sledece slucajeve: I" 0<a<4. 4" y ( 0<0<4) y x °Y::X3 y=x-ox+ox 3 2 x _ax 2 +0X Sl. pod b) sl. y<O za x<2..405. 66).

x za x = 0... y < 0 za x> L ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne viz ./.. 72 -":74"2 / I I 51..--"" /1. 74 51. Y ---. 69 415."2.-------.l.~----=~~~ = x-2 x-->-ro lim .. Ymin = () 1 Ymax= _e-b) Ymin=~. ix = 1 su nule."2 (s1.. x- . 1 I Ii '! ! o x // 422. Za x = . ~ } J m a x ' za x=2 mm YI~ y 3-0 2 3+ 0 2 b) Definisana je za x # 1. 71). 73 SI. 418.. /1--.X r. Ytnex=2i70. 74). 8 ...----- ~ .' / ' 81. Yillin = za x=O (lim Y' . x ... Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl. Za x=Oje vertikalr---- y- =27 za x =3 ' kosa aSlmptota JC Y =_.= 4 x-2 x' ixi \ 1 (s1... za x=-I. ne ' x .<'!- ~/e Kosa asimptota. 7\ (\i\' I • SI.. nema nula...'. I i {2- • ·-jLz-. ±oo) (51. ~ Definisana je za x # 0. y> 0 za x< 1. a) Definisana je za x # I. - Ymi" = '2 za x = -1 (s!. Yj .. 68 a) Definisana je za x> 0 i x # e ± . 75 250 251 .' .. x = 0 je nula funkcije.J' = x + 4 "3 ..1 za x=e 2 x=e+. 4 + 1.t. b) Definisana je za x#O. Ixl. =4 ve . neparna je. nule Sil x = -y e b) Dcfini~ana ic za svako.~ Y=~ '. 69). q ) --~. -'~. ±o X= r Ymin= ---'----.a x = e. 68). x=-2 Je nul a funkcije.· x // V 51.. ------. Ymax=--"-' _ 6 ~ nu asimptota.. (lim Y'~±oo) 4 "'-»±o2 .I __~'~'____~____-L i eZ '.. . a) Dcfinisana jc za svako x." x.le . 75). 6 za x=. 72)...l za x=· __· minimum.4 Sll null'. x=() i X=. I Y'" tn'L x -2 i\ / " '-.. x + 3 (sl. 70). =0 ... Y _-/==./l--... vertikalne asirnptote su x=e-"/Z ± V e .· ' lim h onzontaIaSlmptote. () za x = --. =e-l }_'. y = 0 horizontalna (s1.. nema nula.funkcija ima maksimalnu vrednost.. z. Jer. 2 51.

>. Ymin=l+"2 za x= 1.. y" = -14x2 funkclJa opad a... = 1+x2' . -~. 1 =. n clJa 1 0 .x .laJe opa aJuca. raste }' .(x2-1 fuk" n ClJaopad" uJuca. neparna je.. -IJU[l. "X = za 1 2 ' y~=~ za x=l. y=O je horizontalna asimptota (sl. . d . a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo..Zax~1 1 y'=--~~=. clJa xyx 2 -1 81.~. nema nula. 78 SI. 78). -l)U(1. x-. Ymax=-2~1 za x=-l. X= 0 Je b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO. onzon· xyx 2 _1 talna asimptota je y=O... H ..y'<O. :-. n n . .-l.rrun . +oo)}. 76 81.4 funkcIJll a y"=--. za x E (1 . Nula funkcije je X= I. . y::arcSin~ ~ 2 -.. neparna je. -IJU[J.zax=-1 Y= -2 (sl..-1 Y . '---- + 1) . funkcl. 79). Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. za X= -I y=" (sl. fun k'" Je rasluca. nema 'k I vertl~ana nula.. +(0»). y->~. 77).. pa Je y 'Ofuk'" JC rastuca. G~' y'<O...77 y 425. Ako x->l. x=o je nula funkcije. Y'=----1 +X2 -2 +x . 79 426. SO y . n n Zax=1 y=2. asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl.' G=' Y '> . +(0) x. nema ekstremnib vrednosti.os-k y y . Zax'.60. 81 y=~ je borizontalna asimptota.= - . Za XE(-oo. -I . 76)..424~ a) Definisana je za x :. '1 y::orcc. 80 i 81. 252 . b) Defmisana je za svako x. Sl. x=O prevojna tacka. 81.. Za x~ 1 1 y'='--c-~' Xyx 2 -1 Za x. 81.

prevojna latka ... b) Definisan je za svako x. KCIJU opa d a: za O<"'x<3.jx . Kose asimptote y=x±~ (sl. ='--+-zax=-. x=O i x= 1 sn nule funkcije. 84). nula funkcije je x = 0.J y Nula funkcije je x = -1. x~+ro x~-o Tx(2~-X)2 3Tx(io-. 83). Ako 711 x->O. x=O i x=2a su nule funkcije.. lim ----~. nula funkcije jc x=O.-. Prevojne tacke PI(-I. ~-b "' 3. X>~3~ y'>O data funkcija za x=O ima .1U..y(Zax2 - X 3 )2 . y'3 n ". XE(-OO.". neparna je. PrvllZvod y Za XI P 3 (l.3' Y ID. za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl.. 3U . I 51. Ym==O 429. b) Definisana je za svako x.. ekstremne vrednosti su Yillin = . 83 428. ±o:'. Y-> ±i . -0. na ' 4 x= .00.~ b) Definisana je za y=e(sI. 86). 2a < 82). y= -x+3" (s1.. O)U(O. 3.84 SI. 4a-3x lim ~. 0. 0).4=-~ =---~~== --~~." 4a. ymin-~ 2~ /i. J za x=~.0.. za x>o nlinimum Ymin=O. .. neprekidna je. a) Definisana je za + 00). =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan.-~-> .87 255 .Jmm 2 3 v ' • 2 3 za 254 X= -y'3.. 4a-3x . SI. P 2 (0. a) Definisana je za svako x.raste 1 za 4a opad a. H2 51. 51.(2a - xl' Prevojna tacka (0. nema nula. HonzontaI aSlmptota Y = 'n (s1.5 (1 + n) za x = -1 i y'3 n r.ymall= .5(I+n)). Za x=¥ Ymax=~· a~. + CD)...cua je.5(1 +n». a) Defmisana za svako x. 0). . 85 XE( .. 86 SI. x=-1 _____~ ¥"L.=_t=2_'__ .00.427. ~5).=05(I+n)zax=1. -1)U(O.. K osa aSlmptota . + 00.----.'j2 Za -oo<x<O fUD- Za x<O y'<O. nepu. Kosa asimptotaje y=~ (si.c .87). .

Prirastaj date funkcije Je Llx= 0.05 m c) Lls = 2. tada je LlP=0.0.4.1005 m dy=O.42. " Lly=Llx(2x+Llx~I).05.1(16 + 0.0475.048. I -":1 y- LlY~dY I=0. a) Lly = 0. Za x=10 431. 0 = 0.I. Prira.6. Lly=0. dy=0.006.452 . 1 Odavde P(b)= ~4b2+b. povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije: Lly=(x+Llx)2~X2=Llx + ex) )). 438. 433..III GLAVA 432. a) Lls=215 m b) Lls=21.1=1. 440.25. Diferencijal. Uveeanje (2x + Llx).03)"" 13~4 .009006 . Diferencijal funkcije y= x 2 je dy=2x. Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi 434.61.15. 256 .66622 %. Posta je Llb=O.01. dP=0. za x=lO i Llx=O.0003 a relativna greska .005.1.qtaj date funkcije Lly=J(x+Llx)~J(x)=Llx(6x+3Llx~I)= = 0.0.. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = ILly~ dyl = = 0. (20+0. 0=0. . ds=210 m ds=21 m ds=2 m 0=0. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primedbe (3) na datu funkciju.61 cruz.01) "" 8. a procentualna 100·15=610.l sledi daje dy=(20~1) 0.002375 .05.05003. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O.5%. dM=20n. 441.1~1)=1. " Relatlvna greska ii = ILlV~dYI =1 ~'---Lly 191 439.l 436.009. i5 = 0.03. b) tl = 0. Povrsina trougla je P=Zbc sin tl.14. Posto je X= 8. dobija se J(1 +0.3.1 je Lly=O. 1 435. Llx=O. y (2.022325: = 0.91. LlM=16n.1150442. " ".0= Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1. uz x = 1 i Llx = 0.06.I.l)"" ~16.0066622. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' (x)Llx=(6x~ I)Llx= =0. a procentualna gres- ka je 100· 0 ".. 1000 = 0. APROKSIMACUA FUNKCIJA 3.3)".1 2 + 7·1 + 3~(3 '12~81 + 7) 0. (j Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca dy=y'dx=y'Llx=(2x~1)Llx.7. 0= 0.03". Llx=2·8·0.0500. y(2. PovrSina kvadrata stranice x je y = x 2 (x E(O. 0=0.000006.9. Primena kotl linearnih aproksimacija 430..1=1.1)= 1. 3. y (2+0. 437. onda je Lly = 0.

Primedba 1.:~..02073.5+""2' 1800 =0.)oglo2 00 +"200 0. koristeci funkciju!(x)="y.442. PolazeCi od funkcije !(x) = rencijalom..80186. uzimajuCi da je x = 200. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ010brazac f(x + Llx)~f(x) + f' (x). 73205+006981~ . 1 cos x pribliina jednakost (2) sinex ~ ex. b) Analogno resenju pod a).-i f(l +O. dobija se formula (2) tgcx~cx. b) 4. 1 20 3~ = 1.02=1 +0. Zamenom y (1) dobija se da je sin 46o=sin(1+i~0)= 448. Llx= ex dobija se .04343.. Ako u formulu (1) stavimo x=O.8747.rr.. 443.: + _1. (~+ 1.._ .43 ~2.03) ~ . b) 0.2 ".23.0043 ~2. Llx = 0. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y.02=1 +0. . y (4..2 0. Llx.Llx ~. non aJe NekaJ'ex=45°=. i aproksimacijom Lly~dy dobija se 259 .J'2n b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik (1) tg(x+Llx)~tgX+-2Llx.:y.-.-1 (2) vl+h~1+2h.n nn . 0.7194.814. Tada se dobija loglOe log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx x ' I ogto 200.Llx=l =_.J2.--.J'. Aproksimacijom prirastaja diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje (1) sin (x + Llx) ~ sinx + cos xLlx. a) 1. Prvi izvod funkcije je !'(x)=_l. 446.. uglom b) sin 60°3' ~0. Za x=l i Llx=0.1[. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se maze zameniti uglom ex.J'.30103 +0.00666= 3(" . = Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0.43).8665.84. 445.51511.30146 (loglOe~0.2)~0. y (.2.dobiJ'a se 3' 180° tg 61°~tg n 3 +-. a) Ako primenimo formulu (3). dobija se sin ~ 1. 0 ' 447.00666. dabija se (1) 0 i aproksimacijom prirastaja dife- 3.0°) = Primedba 1. f' (x) = cos x. a) Neka je f(x) = sin x. Llx = ex.33333· 0.2. =0. . n ~ n sm "6+ co '6' 180 =0.. 449. Llx. Primedba 2. ta d ' 4' 180 n n 46° = 45° + 1° = 4: + 1800 .02 formula (3) postaje Primedba 2.02)~ 1 +--. 444. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti Za X= 60° = n Llx = 1° = -2'. .017 = 4 4 180° 2 2 180°' .--~ 1 n cos 2 n 180° 3 y'3 IT 3+4··-~1 180° ~. 258 Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje r. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O._"".

Data jednacma ima realan koren u intervalu [3.1x x 453. Primedha.02.fl+h~1 +~h.02. Oa bismo za funkciju fix) = x' ~ 3x + 2 odredili odgovarajucu linearnu funkciju u tacki (x o• f(x o) odredimo f(2) i 1'(2). + . y=sin x~3!.) . f(2) = 2' ~ 3 . a) 1.8). 458. 450.) (x-X O)(x-x 2) + ~o-xJ~o-xJ ~.2.1x. 3.8. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj okolini dat je formulom (1) . . Primedha. ·(XO-xJ (x 1-XO 1-xz}.L f(xJ.1x 1 x . (X 1-xJ 1 )(X Ako se zameni x = 1 i . Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x . Prema pretbodnoj pri· medbi odgovaraju6a linearna funkcija je f(xo)->4+9(x~2)=9x~ 14. ~ 10(4-3) 10 =3-~"-~'-=3+-=3+052=352 455.996. Neka je f(x)=x'-2x2~4x-7. formula (3) postaje (4) .(X-X1L<.) f() P. x' -12x + 16 = (x ~ 2) (x 2 + 2x. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307. (x-x. pa je f(3) 1(4)<0. (x..3x + 2 =9x-14 +(x 2 + 2x . 4].-xo)(x. a f(4) = 9 >0.2. x 1 9+ 10 19 .1x.1x=x~xo· Formula (1) moZe se napisati u obliku (2) fix) = f(x o )+1'(x o) + Ii (x) . . 3 b) 1.. (x ~ x o)' Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti tangentom (linearna aproksimacija).-x. Oakle.1x+li(x)·. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom 462.. f(x) = x' .(x. .. 1. P(O)=1. fo(x)->2x+3 . . P 2 (X) =X2+ ~x+ 12 6' 460.) . y.. 2 1 x+ ... LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi n+ 1 tacku M.1x->O. Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli f(a)(b-a) (1) Xl =a. Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je f(x)~(9x~ 14) =x' -12x + 16.2).' . 459. tj.1x = h. 'f(x ) + (XO-X1)(XO-X2) .X O)(X 2 -x. (x. 461.:~~+_I_. () Xo + .(3) ~+..1.. gde Ii (x)-> 0 kod .(x'-3nx2+2n2x).8L 454. 2 ~ 3 = 9. fo(x)->6x-5..) (i=O. n) glasi: (X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ.x =~'" x.. (x-x 2.05 ~0..-l) Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio nom drugog reda glasi 451.. f(X)~P2(X)=f(xo)... pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x .f(b)-f(~5' tj..-::. fo(x)->2x. 452. 2 + 2 = 4.-xJ~-xJ f(x 2 ) (x-X O )(x-x 1 ) • (x 2 . arctg 1.-x. 3~2 457. Lly=f(x)-f(x o)• .·~··~=~~~~0.1y=1'(x o) .) Zamenom datih vrednosti dobija se daje P 2 (x)= -~X2+~X+4.!. 456. f'(2) = 3 .::'::-X2) +f(x. tada je f(3)= ~10<0.8)(x-2) . + (x-x o)(x-x.. P(x)=x2-lOx+l.

35 i x 3 . Treca aproksimacija je X3 0. f(l) I" (1»0. zakljucujcmo da je realni koren date jcdnacine ~ ". 88).448".84. 12 ' 468. pribliZno. X 4 =0.:. pa je koren jednacine X= ~ = 3.7836416 3.. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2x 3 = -6x+ 1.Drugu aproksimaciju. 1 .52) iii.52 + 11...450. X 2 '" 1. x 2 '" 0. Grafickom metodom odredimo interval kome pripada realni koren date jednacine.8S .458". jer se treca decilnala ustallla. SI. Ako primemmo formulu (3) prva aproKsilllaclJa..3. 2.63. 463. Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3. odakle je y=2x 3 i Y= -6x+ 1 (s1.5"'2. x3". dalje aproksimacije mozemo skratiti.-O. Neka je f(x)=2x 3 +6x-1.450".67.45.001 .:..09 .110 Cetvrta aproksimacija je 0.6.31..183- Treea aproksimacija x =361-·-·-~···-=361+----· ~=361+00188 ' f(4)-f(3. 469.63. pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1. x'" 1.165.61. pribliZno. .. Druga aproksimacija je 1 x =0417. onda je f'(x)=6x 2 +6 af"(x) = 12x. Primenom primed be 6 dobijamo niz 1 x.448. Posto se druga decimala ustalila. Realni koren date jednaCine je u intervalu [0.165. primenom formule (1). x. 6:200 =0. 1 x4=2+:21n 2. x.53.458.38.. .6±?=0183 2' 7.52-!(4)_f(3.:. x .0. = 1 Je f(l) -leI) 467.448.165 0. 466. Kako je f(x) > 0 za svako x.61)' 9. =1262 2 =0417.48 f(3.:..043' .2. xz"'I. 465.045.391(3.1.24. 1 x 2 = 2 +:2 In 2. =0.246592 3. 1). Za x= 1.52+0.. =2+:2 In 2. Xl. . ili. 3. mozemo zakljuciti da je koren ~ .163=0. 464.88. x2".17874441 3 . X3 = 1 2 +:2 In 2. 263 ..2.61) 0. funkcija f(x) je rastuca i ima jedan realan koren.. 2.0. 0.1.165. x Dakle.. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini 1 x=2+:2 Inx. -1.52) x 2 = 3.458319 ' . x .

07.1. x' 2 3 3 3 1 495.0. x. --'j 1 x + C. x.2 b) ···x 3 + C· 2 ' I-x c) '--2"+ C. x 2 ".95. 7 x 264 265 .+c.06.:. x ". 8 492 • a) 15 8f::15 v X 15'1..1. 1.198. .0.0. Neodredeni integral.. x . x. 482. 3 . --.17.5 1. 487.2. b) ".798.0.76. 5 3 7 x 4(x' . 3 7 490.0..x 2 +-·x --+c.67. 485. 471. x". 472.:.3. x'" 1.1.24. ".. x ".. x". Tablica integrala 474.. b) 3+C. .31. x3 c) -14+C. 475. a) x.470. x' 2.x 3 + C7 ' 480.0. x.-1. 494. a) . ----·x 3 +-·x 3 5 3 7 X.2 3 7 493. 479.51.2.09. . x 1 486. IV GLAVA 473.-0.69. x". x'" 3.16. 484. x". 1. 7"x 2 7 6 497"x2 +x+ln Ixl--'+ C. x "..096. INTEGRAL 4. 477.75. x 2 ". x.j. x.0. 476.+_ + C. 483. X a) ~ x~+C.2. 5 3 b) ...C'. x 3x" 16x~ b) T+--3--5x+2lnlxl+C. 7) b)_..:.31.74.6. x'" 0.64.. a) 2x .49.:. 489. ". .. =4. 481. x " -·x 2 +5x+C 4 2 .84.. 478. x'" 1. x'" 0. 4.. x 3 ".

529. s= t 3 + 2t 2 • b) 2y+tgy+G. y=x 3 -x.. 266 267 . 504. x3 b) 3x+arctgx+G. a) x+cosx+C. Inlxl-6x6+-+G. 507. 2 b) Inlxl+2 arctgx+C. a) 3tg x+2ctg x+C. y=sinx-cos x+ 1. 530. b) cos x -ctgx+c. 2 3 6 5 511.3 arcsin x + C.. . 517.+ G. 506. z 3' 500. 510.2 . y = tg x + ctg x.' In3 1 ci' at 2 x' x 3 1 1 5 1 4 . 526.I2.x 5 +x+C. 525. 501.2 In 2 . a) -ctg x-x + C. 2 1 521. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1 3X' 3X2 ) 3{b) ( 13--7--6 v x+C. a) -ctg x-tg x+ C. a) b) -+---+G. 2x 2 . a) e"-cosx+C. 499.+ . a) 2+bIn It I +C. .. x 1 b) 1 527. 509. y=e"+x-2. 503. a 523.cos x .( 2x2m 4xm+n 2x2n) x ------++G. 'i b) barctgx + G. b) tg y-y+C b ). x 2 sinx 2 519. 3 ~Y-. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C. b) 2 arcsin t+ C. s=2 sint+lO-. a) a In x. 4 3 x 2x 2 b)---+G. y=sinx+1. If' +-+ C. 505. a) 4 sin z-~ arcsin z+ C. 502. Ina ~ 02" 2-" b)2'-:-+--+C In 0.498.J.. 524. Y = arctg x. 528.b arcsin x + C. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C.. a) In d-arctg u+ C. b) tg x-ctg x+G. a)--e 3 + Y +C. 512. aU 518. y=x +'2' x 508.J. a)lf'+tgz+C.

:= 12 +2+1· ~~x dx=fJ(1-X)2 dx=fJi=~_dX= 1+x 1_x 1-x2 2 = arcsin x + ". 4. 1 2x -arctg--+C 10 5 5 (smena x = -. ~6 1 x . Integracija metodom smena 533.4x C 544 .2 + c. a) . 541. a za drugi vaZi smena 1. a) -~l-xi+C 1 b) .dx= b) 20 Q ---arctg~__ 1 -Jt 9 . a) arctgex+C b) arctg In x+ C (smena e'=t).x 2 = t 2) . a) .2.(_t1!)= -'!Jt9dt = 2 2 _t~~ + c= _ (5 _2X)"0 + C. (smena cos x=at)_ 535. (smena x 2+x-3=t). (smena x=At).--.+ C a a (smena x = at): (smena x = tj3).arCSm -3 + 4 smx) b) arc sin ( -. (smena 1 +x 2=t) .2 (a 2 + b 2x 2) + C (smena a 2 + b 2x 2 = t). Zbog toga je J(5-2x). Y=---~. 268 . (smena. (smena 1+x 2 =t).. (smena 1.-----.IT- :. (smena x 3 + 1 =t). a) 2:arctg-2-+C 1 sin x -~ In (1 +X2)+C 2 (smena sin x=2 t). (smena 3-2x=t).. a) b) J3 ~3 x +C b)~. 543. (smena In x = t).(4x+3)~+C 16 1 534. (smena x =:3 t).+ C 2(x2+1) 3 -3+ 536. a) 532• . a) -(3-2x) ! C 2 b) b) -~arctg(cos~)+c 542. a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 dt 1 x 539. 3b 3 (smena z=4t).x 2 = t 2 b) fJ ) t .545 • a ) 1 Y a rcsin -5 + C In 3 . 2 (smena 3y+2=t). ~ (smena 3X = 5t). a)-InI3y+21+C 3 b) (smena 4x+3=t). a) :3 arcsm 5+ C 1 _ 3x ~lnlx3+11+C 3 3 b) Jsarcsinjs"x+c 1 . 4 x2 +1 x t2 (Prvi integral je tablicni. 537.__ arctg--_+C ~~ (smena x = v1 t) . a) InIX2+X-31+C 1 :2 b) . sin x = at).arctg .531. 5 .t) . 20 540.

(smena In z = t) . 563. ----dx .+ C In (a b) 551. tg x.a) --+C 4lna b) 2e-. ctg(~-t)+C 1 562. a) esiux+ C 1 561. a) e.:=u).5cos(t2-1)+C b) 0. (smena -x'=u).mena ax+b=z). b) -0. (smena 1-3'"=z). a) Inlsinxl+C b) In (smena sinx=t). (smena casx=t).. 4 b) 1 (smena -=z). .. (smena x' + 1 = z).xl+C 6 557.j. (smena sinx=t). a) 2tg.l~+C (smena 5x 2 =u).. (smena 2x=t). a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u). al -----+C . (smena 2-lnt=u).j':=u). ~ tg 2x' + C a x4 (smena x 4 =z). (smena --/. x In~ y + C b) -ctglnx+C (smena lnx=u).: = u) . n (smena ·3-t=z).5 (ab)'" b) ."- poslednji integral se postupno svodi na Inxl+C. (.. x (smena In x = t). 548.25 ctg 2x' + C b) b) -ex+C ln4 x 553. a) -0. (smena 2x' = u).:+C 1 b) -. Neka J'e Inx=u -=du tada Je ' x' 546. (smena .5(2-lnt)2+C 270 3--+C 4 sin 3 x (smena sinx=t). dx . (smena . a) arcsin 10 z 1 b) -arCSlDx 547.5 sin (x' + 1) + C (smenat'-I=z). z '!u = dz. a) 554.: = t).5cos~':+C (smena ax+b=u). 1 549.= ---. a) -0.b) arcsinec+ C (smena e" = t). 555. (smena Iny=z). Aka Je x In x In (In x) u In u f In u = z. 560. 559. 558. a) ctg-+ C x 1 (smena -=u).l -x 2 +C I~-I cosx (smena cos x =u). a ) ---e 3 35x. a) !sin(ax+b)+C Q b) -0. a) 2 sin~': + C b) (smena ~.x+b+C f du . b) . (smena x.cos t +C 4 271 . a) --. (smena - x. + C 3 552. b) In(e"+I)+C j r~z=lnlzl+C=lnllnul+C=lnlln uln f~= Jz u 556. (smena e"+I=u). =u). 550 • a ) 10ln3 +C 0. = t). 1 (smena x=-).e-x'+C b) -!lnll-3e.j. (smena 2x 2 = z).

a) Jtg 4 x dx= eos . " d ' 2 + cos 2x 1 Jeos x dx= ~--2--dx=:2(Jdx+Jcos2x dx)= fl 1 1. a) ~lnll+2sinxl+C 2-cosx 2eos· x (smena 1+2sinx=t)..' b) 6(1 +4sinx)2+C 572. tada Je dZ="--'. smx b) _e'"'x+C ssinx (smena cosx=z). cos 2 X r 1- r (1 tg 2 X 01 cos 2 -1 dx= X ) 272 ... (smena sin x = t)..!.. Dalje . Z Z =In It g 2 +C=ln Itg ~+x 1 + C= zl SIll 2 n 3x 8 1 .d:<-=2dz.. 1.dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)· f =xwsx =h ' 1 b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t).". n sm (. (smena cosx=t).. J~os x x (. 4 32 C 4 . 3 5 b) J sin 7 x dx= J sin 6 x sin X= J(I-cos 2 x)' sin x dx = 3 cos? x =-cosx+cos 3 X-SCOS 5 x+ -7-+C (smenacosx=z).. .~=H~d:<~x' 2 Sill:2 cos 2 Neka je tg 2 eos:2 1. a )Kk 0 Je sm x = 2' a. a) Dati integral se postupno transformiSe: S s x dx = Scos 4 X 'cos x dx= S(1-sin 2 X)2 cos x dx =sin x = cos 2 sin} x sinS x = .: + C b) -.1 + cos . 1 1. a) Jeos"x dx=J(eos 2 x)2 dx= . 32 sm x+ 2 imamo da je = In I tg ( 4 + 2' ) I + C. (smena 1+4sinx=z). 2 x x 567 .':2 dx iii cos 2 2 x =! dx+H eos2xdx+H eos 2xdx 1 1 sm2x+-x+ ' 4x+ C 1 1 sm =-x+ . 1 569. a) --"'T' + C sin x 1 b) ····o··+C (smena sin x = t). + x) 2 :n. =. 573. a) - .. (smena 1 + 2 cos x = Z2). 1 1.(x +. " SIll:2 cos:2' ta d ' a Je 571.<1. Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c. 570.····_-+C.x = 4 4 8 32 cos x }_.<1._. X SID x Z 2 cos 2 2 b) f. a) cos 2x feos 2x dx=2 -. a) In 5 + C f.x+-sm x-t 8 4 b) ~·-·s1ll2x+ If Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C 2 2 2 4 . ="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx 4 4 8 31'2 =. . tg 2 x---··· x dx= .~xx = f-'~'~.!1x. a ) Ak 0 se ISk .-. f f -~-2"" dx= 2 l + eos2x 2 _.---+-~·+C (smena sinx=u). 'onstl 1 entltet cos 2 x =--2. 565. 566. ·c--_· 568.2x tada Je 564.../1+2'. = J..~. 2 ' 1 '4 SID X+ C .11 t g :2=z. .

x 3 _8=( 3 ). Scos4xcasx dx=~J(Cas 3x+cas 5X)dX=~ sin 3x + 1"0 sin 5x+ C. S ax sin bx dx i Jcos ax cos bx dx koriste se posin znati identiteti: sin ax COSbX=~(COS (a-b)x-cos(a + b)x). a) b) . Primedba.. 1 x3 6 arctg +C (smena x 3 =2t).. "" 582. (l-6X5)~+C 40 (smena 1-6x'=t'). z 581. 1.5 -. a) 4cos2x-T6cos8x+C...~ V 2 x +c. _J.- arctg'/. 1 cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) . 579. a) b) 1 x2 . odavdcje x=-2t-' ______ t2~a2 1 1 576.3 x 1 Sinx'~(COSX-COS5X) =lnix+p'+a 2 1+C. a) b) 1. . Inlx+~2--a21+C (smena bx=t)· . 1n4 t arctg2x 2 + C (smena x' =:2)' Nekaje ~x'-+a2 =t-x. 1('6 '4) x 1. bi "cos---cosx+C.2 X X 1 +1 \ Jdx= cos" x I 578. . 2 J3 575. b) 1.= ! tg2 x tg fi-----tg2x) dx= f( cos J \cos 2 X 2 -~--.x-gCOS_X+L_ 16 274 .+2x+2y'2 3 x3 . a) a . b) ~ 3(x 3 _8)4+ C (smena 4 .16 sm 8x+ C . [ .j3t). sin ax cas bx =~(sin (a-b) x+ sin (a+ b) x) . 580. a) b) _1_ arcsin 4 X + C (smena 4 x = z).arcsin-c. a) b) 2In(x2+5)-fiarctg-~ +C. a) (smena sinx=t.1 ' 4 s1n .. 5) ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X. '3d 1 1 ~ ~ .sillxsm2xslQ X X=24COS 6x. 5i L a) 3inx--~sin3 x+C 3 . Proizvod pretvoriti u zbir: =2~slnxcosx-smxcos 583. (l-cosx)2sinx). . ~ 01+ In'x)" 3 + C (smena 1 + In x = (2). cos 3 x={1-sin 2 x)cosx). Za izracunavanje integrala oblika: f sin ax cos bx dx.J'Tx'+1J2 + C (smena x 3 + 1 = ( 3 2 ). IS 1 . +C (smena x 2 =. 1 b) -cosx+ 2 cos 3 x-Scos 5 x+ C 3 (smena cosx=t. Ssm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos 8 x)dx=4sm 2x. 2 3 2 577.

a) b) ~x2_4 +3Inlx+~T=41+c' 1 1 :2 In (1 + x 2 )-:2 (arctg X)2 + C.'. In larcsin xl + C (smena arcsin x = t).. = z.z+l' dx (Dati integral Za prvi b) 0re~~Ex)~_~1_x2 +c.x.pa je cos t t 594. t a2 589.+c. a) 1 . Ako se dati integral transformi. a) b) ----..'2 + 11 + C f7s:.2 t)~ = f~::: :dt= feos tgt ~1 +tg 2 t b) dt=sin t+ C= L~~X+. tada je dx=aeos t dt.a x xJ x2 = .j6aretg ( aX e-" 586.==+C. dx= adu.) 592.fu 21 JdU +..XX/22 +c. (arcsin X)3 .2 sin ty 1-sin2 t)=. 1+1n a Ako se uvede smena x=tg t. l U + C y 1+X2 ~+.(arcsin. a) Ako se uvede smena x = 1 .'2+1 5 + . x C u2 Neka je x=asin t . a) 588.2 = arcsin fr~':: .1--. arCSIn + va -x 2 a 2 .. dobija se f~7:t~-.~ In Ix y5 vis 2 . tada je dx=4 . 276 . cos 2 U = ~a2+x2 =~~i+a2tg2u = =a~1+tg2u Dati integral (smena: arctg x = t i In (1 + x 2 ) = u).+C za ~ x f~a2-x2 dx= f~a2(1-.2 = . a) Nekaje x=atgu.f)~.+.= .J... integral smena je 5x + 1 = t b) 2 a za drugi x~. 3 587.. Dati integral se transformise u zbir tri integrala: 2 dx + x ) dx + = + arctg x + C fX1i¥:' JI~:2 e. Dati integral u u2 se postupno svodi na tablicni: f(1::2)~ = tuS2 t(1:1. casu _a_.."2 .('in2 x) :2arcsIn ~ +C (smena ~ sin 2 x = t). 590.(t+.. 'd k' b' d ' xdx Je na Je z 1fU va Integrala 3 ~5::"2+-1 + f + ~5.. pa je = -In lu+~1+u21+ C=ln-· .e u razliku dva integral a. 593..sin2t) a eosdt=a2fcos2tdt= =2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t ) + c= 1 a ~ 2 2 r 1 x>y2 (smena x=-). a) 585. 1+~1+x2 b) 1 ~ "'arccos-. 1 ~--:2(areeosx)'+ 1-x 2 +C. 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z)..591. a) b) :2 (arctg y)2 + C 1 (smena arctg y = z). +C (smena arcsinx=t). =-..b~d2u+l = -1 -. odatle je dx = _ du . a) b) j-3· 2 tgx)+C.~gX 595./2 a 1 r--'. ~ . 1 .+ C= 2 2 2 a a a2 2 2 Q -In Ix + ~i+:21 + C.

j9=:X2 9~x' 2 2 2 +c 601. al b) ~~ sinx+}6lnl~:.)9~x' dx=~ arcsin.ji.~eos 2 x+C ( smena cosx=z). b) 600.x:~. pa je nu 0..(lnx~---)+ C_ n+1 n+1 n+1 n+1 b) l1 tl Dati integral se transformise na ovaj naein: L~~:2= f:. 603. x-I k --~~lDix-11-0.-2 x= t)_ t g sin u =l+casu Z u .5x(O.. dv=exdx)."""":'-(smena sin x = z)_ sm.r::T-~:2 ('~- ____~x 1+~-~~--~_ x ya +x a )' = a + . a) (x~-1)cosx~sinx+C d1J=sinxdx). dv=cosx dx). a) b) 1 2 In(1+x2)+c (u=arclgx. cos 5 x= al b) ~-------+C 2 xln2+1 2" ln 2 (u=x.:~~~I+c (smena sinx=t). pa je primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx~Ssinx dx=xsinx+ +cosx+G. 2 1 . trazeni integral je t~:.4 1 8m x . d=cosxdx=du=dx.5x+1)+C x) sin x).x:. (u=lnlx~ll. (smena za drugi integral je x = 3 sin t 1- x'sinx+2xcosx~2sinx+C xarctgx~- 596.2 c--= ~ u +--u' + c= ~--~ y (a~x)' +-(y a~x)5 +G.'. du=--. -x ctgx+ln Isinxl + C dx (u=x.+x' ~ In la + iz~.Sxndx=-.)2: co. Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc 1 x +1 du = . V= ~-~-1. a) Usvajimo da je u=x.d_X ~. x' -2: (lnx--O.1 + C :.=-~ =U_ Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin: Sx~ dx= ~2 S(a~u2)u' du= ~2a Su 2 du+ 2 Su 4 du= 2a 3 2 2a !7:---~.In x. Nekaje a~x=u'=x=a~u2.-. a) b) dv= e"Xdx). Parcijalna integracija . odavde sledi daje dx= ~2udu. (u=x 2 .i~ dx=9 f~~2~ fJi~:2 dx= = 9Jf.21 + G. dv=dx). (smena cas 1 . 3 cosx~11 2: cas x~ 2~:i In 1.x 605. b) x~ 2' x~-:--+ C 1 SIll 8IllX (smena sinx=z.5)+C (u=lox. al b) eX(x~1)+C (u=x.ja'+x' Konacno.2-)_ sm x 278 279 .9x~. dv=Txdx). dv=xdx)_ a) -~+2cosx =(l~eosZ 1 cosx !" SIll 3 1 __'COS3X+C (smena 3 C08X=Z. al b) 1 lncos 4 x+--.. sins X= bl 604.=a=''=~~=x=' y 43.010VU (2) x n+ 11 x +1 1 xn+ 1 1 Sx Inx dx=--' lnx~-~--.599. =(l~sinZ x)' cosx)_ ------+ C e' x+1 598.. du=xd4 (u=x~l.n SID x ~ -". v=sinx.-. 3 5 3 5 597~ 602. cos 2 x .

:z=. slicna zadatku 466): b) -~.eas3x)+ C 3 3 9 (u = x 3 . 2X2 4x 2 Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku 1=x-J'-. U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral. a) . dv=x.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-.Sex (. dv= e. 2 b) x ~Y a'+x' + ~ In Ix + primeru a).dv= e'" dx). (2) 1= eX sinx-e" casx. Aka uzmemo U=SlllX. dv= cas 2x dx). a a a 2 a3 U= x 3 .3 dx). 2 2 • 1= e" sin x. Yx' + a2 I + C (analogno prcthodnom 611. b) 1./x -a I +c. dv=-~·). (x3 sin3x+x 2 cas3x--xsm3x-./x 2 ·_a 2 _a 2 1n Ix + adavde sledi da je .a 2 1.. dv= dx. X4 1 b) 4(lnx-4)+~=lnx. 2 609..=-cos x) + C.2=-a 2 -1-a 2 In Ix+P=-71 ili 608. a) 280 _-(X2-~+C 5X1 2ln5 1 1n5 281 . a) ClX 2 614. dv= cas 3x dx. 612.sin x) dx).25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0. b) -(x --·-+~----)+C (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e. 2 ~ arcsin Jx + 2 -J'i=...x ' .606. pa je (1) x 21 = x.. V= eX i jednaCina (1) transfarmi. ~ eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru). Sada je u = cos x.e.x:. a) --arctgx---+C x'+l 2 2 (u = arctg x.1=21 = eX (sin x -cas x) 1= e" (sin. dv=x 3 dx). a) Neka je I=Se sinx dx. a) 0. dv=xdx). I ' . xP="'Q2 a 2 2 2 2 Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.Sex sin x dx.Sex cas x dx. 2 dx cos X 607. pa je du = ~ sin x dx. tri uzastopne parcijalne integracije). tada je du = cos x dx. . 610.x + C x (smena V x = t.x ' (u=arcsinx. dv=exdx.-23---~+C (dve uzastopne parcijalne integracije. a) ----2---. e 3 3x 6x 6 .. 1 2. dv=xdx). 11= eX. X SIll X +lnltg-21+C X 615. a) - 3X (sin x+ cos x 1n3) 1+1. b) x tg x + In leas xl + C (u=x.j.')+c 4 x'+ 1 613. . +C (u = x 2 . (3) 1= eX (sin x -cas x). a) Inx 1 -----·---+C (u=lnx. zatim pnmena r- formule parcijalne integracije). x dx). b) l=~--·--·----···---lnlx+..e se na avaj naCin: I =e sinx _(eX cas x.25 (2x + 5) cas 2x+ C (u = x 2 + 5x + 6.

dv=x~'dx).1_=.sin 2x x cos 2x b) ~~-"~""~-+C 8 4 (u=x. 623. 1= fax2{~X+c =Ht/17. na sledeCl 617. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova primena cesta. a) b) e'X (a cos bx + b sin bx) d2+b2""-~+ C. "'d . " ' entItet b) "'(cos 2 X-SlllLX+ 2) +C (. c a (x +-~)' + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k.jl+x'+C 1 b) --(ln2x+2lnx+2)+C x (u=ln 2 x. (u=ln(x+-J1+. dv=dx). ~ . a) ~(x2"~I)ln(x'-1) -~x'+C (u=ln(x'-I). I ~4ac lnl~~. a) xln(x+~)-. (u=ln(x+l). Da bismo izracunali integral oblika (u=1n"-. dv=xdx).IS k OnstltIl d ' COS 2 "5 X="""""""2"""-~ . l+x 620. . (u=cos(lnx). 2a 4a' 2a = 621.IS k onstltll entltetslll 2 x=-"-~2~' =2~1n1:~~1 +C. x 2 +1 arctg x + 210g (x' + 1) + C.. b) e"(x-l)+C.z. 283 282 .:~>:_ (a"" 0). a) ~(sin(lnx)-cos(lnx»+C b) ~(sin(lnx)+coS(lnx»+C (u= sin (In x). . Ako iskoristimo ideotitet z x 616.' 1 lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih slucajeva: 2 622. Primedba.:t~:~=~~71+c. 1 "~cas 2x "5 (Stil. atI " --_. Primedba. 625. . a) eX . 1+cas2X) k'-x 2 2k k+x 1 1(1 -~-+-"~ k~"x 1) . 1° b -4ac>0. 1 1 1 1 Jax +bx+c 2 oajpre trinom ax + bx + c svodimo oa konacni oblik: ax' + bx+ gde je r-.~~---~-. (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x. dv=dx). 624. dv=x 2 dx). b 4ac-b 2 k="""""--. . a)-2~ (arctg x)'"~ x x3 x2 1 b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C 3 18 162 .d " mtegraIse lzracunava 2 x _a oaein: 2a x~a x+a .9 x' -12 x' +6x+ C dv=(x'+x)dx). x-sm 2x+2 ) +C (. dv=dx). a) I-x 6(2x' + 3x' -1) In(x+ 1). b) Iskaristiti ideotitet ""~""~=- zatim dve parcijalne integracije).. Ako uveciemo smenu x+-=t. 1 1(1 l ) .-3x-2ln (x' + 1)+ C. 619. dv=sinxcosxdx). 618. dx=dt 2 4a 2a i dobijemo da je e'x (asiobx-bcasbx) a'+b' """-+C. .

I=~~~~ 2 2ax+b +c· ' se posle svodenja kvadratnog trinoma na .. (smena x+ 1 .'+ i 1+ C svodi dati integral na poznati). transformise b) arcsm -::]5~~ + C (smena cos x = t 630. a) -In --..Jx2+4xl+C.=-j'-z). a za a < 0 na mtegral b hka 0 ' f·~·-. a) -In Icos x+2+vIc. 631. 1 fx2::~tl= f-( . (smena x+2=3t). 4 x-I IX-51 634.Jii b) -~.·=".. 2. In(ex+~+. 2x+3 632.J3 =~t)· 2 2 ' +4 626. Primedba. a>O.. a) ---+C x+3 (smena x+3=t).-.+13= f(x"':~2+4=~arctgX. ~X)2 ·3=lnlx+~'I. Integral oblika f-~~' dx_"~=. a) Inlx+2+. arctg -j~'~ + C 1 x+l b) ~lnI2X-3+.J4x2"':·12X+1()I+C. (smena x-2 =t.Jl+ex+e2X)+c svodi na 630 a). ..J3 (smena sinx=. (1)2 3 +4' b) arcsin (x-I) + c.J:i 2x+l 2 b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2..jt2tk 2 0 b -4ac<0. f:X2_~. 1 (smena e"=z dati integral se 3 . a) 2.. __ ..+C. 627.3 f. . (smena x-3=2t).arctg·--·~~+ C 3 3·-sinx na poznati).J17'" 2 628. '~. .~2 x+4c~.t2 b'" mtegra I a su hel razmatrani u zadacima 583..) 3 (smena x. a) L2"':~~H-3 = f(X"':~. I=~~+b2arctg J.2' 3' a) b) b 2 -4ac=O 2 . 2+Inx (smena In x = z).Ji6~~x "':"lr = arcsin x ~ 1 + C (smena x-I = 4t).JX2+X+ll+c x+2.~~bb2+C. 2 O· VI . lyG 2 . a) b) f3X25i:X+4=H~:: +9 Juarctg~/ +C li= (x. (smena x-2=t)..Jz svodi dati integral 1 629. za -Jax 2 +bx+c . (smena x+-=-t).2_i =~ In I:=il + C vidi zadatak pod a). 1 (smena x + 1 = 2t).. a) arcsm + C. b) arctg (2z-1) + c.."':.2 = J..m .Jk dt ~_. b) b) arctg~~3~-~+C x+2 f~. pod a) i b). 633.tft. . 284 .

+c.. a) b) 1 --"-+In +C. il. 1 A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q . x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).. B=-t C=I.= x + 5 + ~~-'-x2-4x + 3 x 2 -4x -f.. Iz ovog identiteta sledi da je A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2. dubija se x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx 2 =(A + ClX2+(B-2A)x-2B. x (x-I) (x+l)21 I r 2x dx=~fx-I--fx+l Jx 2+1 2 x+l dx ~x.In (x 2 + 1)+2 arctg x+ C. .3 +In( ..+ -. 2 4 3 1 Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi In 1 naein: . x-2 x / IX-21 636. ~.i.. 3 x _2x X x-2 x x x 3 +x 2 -16x+16 x+l ---'--'0--='-'-"-.2). a) b) ~ +x2+4x+ln(x-2)"+C. -1(X-3)4 .tepena imenioea i posto se izvrsi deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 .=~------.2..=.dx =_I+ ln + C. Na osnovu identiteta (1) dabija se da je 2 --". Posto je stepen brojioea veei od .... x-2 x+l Ix . Iotegracija raciooaioih funkcija 635. a) b) 111=0 i N=1. + ..6(x·'.+ ---.1 637. ]"x-l x-2 5 lx-II _3 r J' 2 f lx. -2Y 286 287 .'i poslednji identitet najmanjim zajednickim (x.+---x4_1 x-I x+l x 2 +1' Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se identitet 2X2 = (A + B+ M) x 3 +(A + B+ N)x 2+(A+ B. = 1 i x 2 =-1 i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x 4 = . Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill: 1= fXdX+5 dx .+2)7 b) In r yX 1 +c.B-N). b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x.+:!-2 dx= _J'dX -f+f. Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz odgavarajuce stepene promenljive x jednaki.+c. 3 2 x 2 (x-2) X x 2 x-2 x -2x Ako se pomno.= . dabija se sistem A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2. ~ 638. Radi toga imamo identitet 2X2 A B Mx+N (1) .+c... tj. a) 2x-l 2 IX-21 9 In x+l ."-=llnIX-J..M) x +(A .I+aretgx+c.:-1)2+ C ..4.3 Ako se poslednji razlomak transformise na parcijalne razlomke dobija se x+l (x-I) (x-3) .. jx4_1 2 2 .._ .+ 1--a:. Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei sistcrn x3 _ • 3 3-a-x+a aretg . B= -2' 1 639.. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlomke na slcde6i naem: x+2 x+2 ABC (1 ) . Resavanjem sistema nalazimo A=.4._ 640. ResenjasistemasuA=-I.Cd-"-+2f_dX = x + 5x + In (X-2)2 +c.In Ix -11.

2+ 1) 2 I A BX+C) ( x 3 _1 = x-I + x 2 +x+l . a) 2x+ 2In lx l +arctg +C. - 1 . 2-xJ"2+1 .x'-5x-9 x'-Sx+9 ' x 653. a) -~-arClgX + C (~2 (x.j-::+6)./2+ 1) 4 Ax+B Cx+D zatim----=----~c--+--. J"11 01 .3arctg:.2.+-.--_. arctg ------. 3 3 4 2x+3 b) Inlx 2 +3x+61---_ arctg -~+C (r(2X+l)dX . x-I x-I X4 + 1 =x 4 . a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C.}2 x 2 -xJ"2+1 I-x 2 645.'1-~:21-iarctg 2 3 x -:. 3 i b) x -41n Ixl +In(x' + 1)+ C.j!S "lIs J x'+3x+6 b) = H~x~+3. x 2 +4 1 x b) In----.f 2x-5_ dx+f 2dx )... 651.i arctg :::._. (Is k-onstll!" Je: . 288 . 2 4(x + 2) 4. x b) -----+In(x +2)----arctg----+ C.2)TO b) ~ 2 InIX+JI __ -:_+c..+.2x 2 = (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x 2 + x.2 ~ 652. + C . x 2 x+l 3 IX-II x 2 +4 3 x 650. xi> (x + 3)5 (x. 2(x-l) 2 2 643. 2-x 2 1 . +1) =~ +~ +~~~¥).L.arclg-=+C.arclg-+ C_ (X+1)2 2 2 1 x + x"i2 + 1 .+ C. 642.i~..2+ 1--. + C .3 .641.In (x 2 + 1) + arclg x + C.In -----------.--------.2 .-. a) In J.11 + ~ In . a) -. 1 1 -x 3 + Ix 3 -11+C. a) b) 3 1 2x-l 649.2x + 11 + C. 647. a) b) In I cx (X-l)l· x+ l ' 1 1 3 3 -----. 4 2x-5 a) Inlx 2 -Sx+91+'--.+ v r. b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C. . b) 644. 1 1 -+···In··· -+c. slo . a) iln (x' -x+ 1)+:. a) b) 2 0 j In 13x ./2+1 x (x -x. 1+x4 x'+x".2+ C. x~ .-. . a) In -.

_I' . a) PodeIimo segment [a.1x)+..a).1x)2) = lim "~= JXdx= lim.4.1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ .1: J(~. . (k E R)..... 00 " = lim (.1x(a+..+".. 91 x b SI. co b lim . lskoriscen je poznali identitet n (n + 1) 1 +2+ 3+ ..1x=--.... +(a+n. bJ na n delova tackama n 2 (b-a)2 I lim a(b-a)+ 2 (I + ) n. y Funkcija J(x) = x je neprekidna nu segmentu [a.1x 2 (l +2 + 3 + .. + n» "~OO 290 291 . <X)n=l n .. Ako se izvrsi podcla segment a [a. +n)+. bJ na n jednakih delova i uzimamo da su ~i = Xi levi krajevi parcijainih segmenata (sl 90).1: J(~. 11->00 1""1 11-. uzecemo leve krajeve parcijalnih seg- Jkdx= lim 1: J(~. lada b b-·a . oo +Xn-X n _. ..).1x (a -I' n . n-oX> Dakle. ~.) y n-"co = lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).... 89 b " : Ji- lllcije odredenog integrala X Primedba.<:c n n 'a~~a +(b-a)2.1x(a+ 11-> b " co 1""1 (Jx(na 2 +2aJx(1+2+3+ ..1x.= lim (.1x»= lim (n a . aDda je na osnovu defi- J~~ (e ~) 0 I a SI..1x + .1x) + . Odredeni integral = lim (n b " . odseckom [a. .+ a n ..1x2(12+2'+ 0+ 3. bJ b-a . b) Podelimo segment [a.1x.1x.1X=--.. <Xl 654.) .1x(a+2.5. Za tacke n menuta (st 91). nJ~:t:..= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X.) . 89).. <xn= 2ab-2a 2 + b' -2ab + a 2 2 2 y=k =b.. povrSina pravo~gaonika je k (b . a) Neka je J(x) = k. +n =--2--' 655.1x)+. ..1)) y a=xO<xl <x2< ... bJ na n jednakih deIova. n Primenam definicije adredenog integrala dobiju se: o x a SI. odredeni integral J dx predstavlja po· k a = vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k. bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. 90 Sx'dx = ° w.

a) "J' dX= SlllX o Llx 3 ... + n' 6 a Q. li m -....dx)).( n SID lim 2 · . a+·'·-Ax ) 21-1 ili (a+l. ona je integrabiina na tom segmentu..dx) + . (b_a)(a2+a(h_a)(1+1)+(~=a)~(I+~ 6 n) \(2+ 1) n . co n n n n . desne krajeve parcijalnih scgmenata..) 1 . h]... ( 3) ... nx sm--XSlD2 2 sin x+sin 2x+ . + sin nx=--= /I"'" a:) . .. X 5lll- 2 293 .dx). Rimanova integralna suma Dve funkcije je i= 1 Primedha.dx)) a n->= h-+O L1x 2 2 ( 2 = sin b-sin a.. 1m /1--<= 2n .-sm ( a+'LlX)) .. a+iLlxJ. Podelimo segment [a.dx).. . Ako iskoristimo pomati identitet da je " ) ~ cos(a+iAX)Sint-x=~(sin(a+~i. 2n n SlD-2n . 21 ... n+ 1 .. na primer.. +SlO Q+·"Z'·. n a eIJ-l = + . tj.= lim b-a(na2+2a .d~ (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))· 2 Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo .dxrr . lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirodn (n + 1)(2n + 1) nih brojeva: 12 + 2' + Y + .dx + ..1 Ax-sin(a+ 2ii~...d Scosxdx= lim O'n=1im sint)" (SiO(b+.. (n 2n sm 2 '2:+ n)...+sm(a+-. .. 2n-3 '\ -sm a+i.dX)_ sin (a +211.. n SID 2n n 2n lskoriscen je poznati identitet .... . + 1 2 2' .b-a . n+ 1 nn 510 7r sm-~ n 2n 2n = lim . +SlD n n ) rr Slll ... 5 .dx+i.. a+Ax]. [a+Ax.· .... = n n 2 + (b~a) z n (n +J~(2. SID -sm(a+-..1... =(e"-1)limln(1 + h)" /1-+ 00 n _ en-l = e" -1 (smena: e. (i=a+iL1x. 1) LlxLlx ('.= 11--+<:0 n . n + sin (a +2n. "]. [a+ (i-l)Ax..n(IlJ}) + n ..dx = .(.. + cos (a + n.dx ) -Sm ( a+2-.(a+--"Ax-sm ( .. i b=a+nLlx.:tl)) = lim n .dx). sm 2' 2sm2 =2 s:. 1 2 =2 1· cos n·l1m--~--=. gde je Ax= b-". b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a..dx) .. n 5lD2n /1-' 2 656...' -1 = h formula za zbir geometrijske progrcsijc). a+2Ax]. n +sm-------+ . ta d aJe 0'"=---' (. .d")-sin(a+ . . Ax 2 sm = lim -". (a+-.. + + cos (a + i .dx)2sinLl-x 2 2 2 2 211-1 .+e 0_=})E = Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + .. b] na n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina: [a..': ~~ b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" o n . Zrr .. n Za tacku ~i uzimamo. ( a+n... = \ n =(b_a)(ah+(b~a)Z)=~3_ a. . ) ' cos sm ( .. [a+ (n-l)Ax.

.(5 1 8 3 4 -3 4 )=68. -3' e 3 _1 1 670.----. dv=dx). b) O.657. a) 2. z=3. 12 n 660.+In --/3) )3 :2. 666. 4 8 2 b) C=e.= 0 2 2 2' 2 2 . c) b) --1 . 671. c) ~. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t . a) b) 93. a) 1. b) :2+ 0. za X= 1. 1 Dl"erencrran]cm naI ' azuno d x =2 duo Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5. 8 2 669. a) 31n2.5 (smena 1 + x 2 = t). Tada imamo: "(2X J o 3+ 1)4 x'dx =_1 fZ4dZ=~. 2 b) 4-n (smenaje e'-I=t 2 ). 662. a) 0.3. 1n~=0. 674. 2 n 8' n 672. b) 2. 294 295 . ~) Smena 2X3~ 1 =Z 3 daje x'dx= !dZ. Tada je ° 2 1 658.. 659.nove gran ice su za x = t' + l ' t=O. 6 6 5 30 15 5 1 a a 2 +a a2 sin -.5.' n b)--. a)--3-.sin ..sin -.sin a 2 = sin a 2a 2 +a a a a . 5 ' b) 40 3 . Odredimo nove granice: 675.'~ 2:-'-. (k.0. a) e-e. f 1 1 u (2x-l)3= I f u3 du=-·2 2 4 1' =.-Lnn v Q--"- _ -1 ± --/1+8. n.6931. dv=(3x+2)dx).¢:> 2 cos ------. Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein: 3 . za x=ln2. ° 663. a)n ( 4--9. c) In 2 = 0. a) Smena je eX -1 = t 2.. a)15.sm . m E Z). Z= 1.1 . 2t dt 668. a 2a + a Q -= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0 -<:::> za x=O. . a) C=3vC=3. 3. b) (u=ln(x+--/x 2 +1).= 0 2 2 2 1 -= Q-2kn _.. 664.2sin cos . v _ Q- ±'Y. 1 3-/3 1 672. z'I3 =~ (3' _1 )= 8~. 661. . c) b) 1'i. t=1.4055. dx =--. b) e 2 (e 4 _1) b) --2----. a) 24..5 (pa~cijalna integracija u=lnx. a) In 2 . n 2 b) 18 (smena x=3 t ). a) lOln2 . Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih jednaCina: sin (a 2 + a) .:.

+ co). Trazena povrsina je prikazana na s1. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = .) . l)U(I. y b) 3e +1 16 . 0<a<4. x=O.. B= -6. vI +t' t dt r="=)' (0. 678. A=C=7. n Z -8 682. 689..' a) 32. 92 -fy't:~i 1 3 ¢ > arccos u : 1 = " '3 690.. x=ln 8. o E (0..=lff+8n} 676.z =(2-a)±.=l. . Smenom ~ x 1 data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija u 1t 1 - SI. (~)=O -= u=2 E(-CO. =1 za a=O.rs. d dt) arCSlD t.. Z -~ x 2 + 2x i pravom y = 0 b) x". . 680.3 i x = 3.. a)--4. 688.j~ za a Xl 0). Figura ogranicena lukom para bole y = prikuzana je na slici 92. . x .} (2' 6 ' 2' 6 . " ~3 684. a) x=l za a E ¢> arccos arccos ~. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine ravnih figura U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu u'-2ulog. 10g z a 4 Z za aE(l.= t. dv=dx). 686. dovoljno je odrediti povrsinu na 296 . xz=log. za a Povrsina figure je p= f(-XZ+2X)dX=~.- 1 x 1 x ¢> n arccos 1 =3 n 3 -=x=2 685. . (P nmenl parcIJaI 'mtegracIJu nu U = . In8+~-3 t =~~. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg 687. x = 7 ~. 677. 93. x = 1. 679. Kako su date parabolc simetricne U odnosu nu Oy asu. 4 681. = (2-a)±.Ako se uzme uslov 2 ~ a ~ 3 skup resenja date jednacine je {~. 683. 2). (pareijalna integraeija u=ln(1+x 3 ). v u = 2(logzQ-~2). 4. a) JIL~ 7n 3nll. V= -vlt~". (Vidi resenje zadatka 684.2] i x. dv= . b) 3e-6. (Smena e'-4=u Z ).6. .a +4 log.

93 SI. 2 o -3 3 x SI. 96).segmentu [0. a) lednaCina kruga je x 2 + y2=R2. a zatim oduzme povrsina traugla 14B: -1 695. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivolinijskog trapeza OCB4. 96 SI. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2). Data prava i data parabola seku se u tackama x = . Povrsina kruga se dobija kada se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci: 299 298 .2 i x = 1 (s1. 3]. Zatim je udvostrucimo: 3 o p=2fG o X2+3)-G X +1) 2 dx=8. 94 694. P=2 f _1 2 ~2~+1 dx+ 1}+ ~2~+il dx_3:?=1!0 f 4 _.5 y 2 y o x x SI.5. Traiena povrsina (s1. Tada je trazena povrsina b 2 P= f (2 -2 1 -_x -X)dX=( 2x--( 2 ~3 _~2)[2 = (2-~- D- P=fXdy=f a -3 (6_y_y2)dY=6y_)'~_y312 =12~.1. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. 2 3 -3 6 -4+~-2)=4.95 691. P = f o (2x 3 + 3x 2 + 2) dx = 2. 692. Trazena povrSina Je 693.

3 p=4n+v3 3 706. 696. 697. luka krive P= limP(a)= lim(1. 11""'"00 a--+co a a to znaCi da figura koja se prostirc u beskonaCllosti izmcdu ose Ox.5.. 721. P= 1. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy.P= 4 f~Ri=:. 3 n 1 709. P=(a)=arctga. n/2 o Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik Tt/2 P=4R 2f' t dl=4R 2f ····2 -dt=R n..w. 700. dX =_ll' =l_l x2 x 1 a 1 Aka tome a~). 97 1 . P=9. 3 2 n 716.j. P=-6-' 16 708. P =36.685. 719. p(O)=f1. 97). .I3-~. b) Analogno prethodnom primcru. P= H!. 1 ~3 715. 125 702. Y=---"-i 1 prave x=a Ima k ' 'onacnu vre d 110St. P=12. Trazena pOYrSinu u funkciji parametra a je . 16n 704. P=.S.524. Prava x=Ojc vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl. prema a 1 1 711. P=·ii· 714. P=~(4n+. 720. 699. P=4. P=ln~2. 701.."...j R dx. -In . tada ------70. P=3' 17 713. 64 703.I3). . P=-3 +4". povrsina elipse JC P=ahn (jednaCina elipse je h 2 x 2 + a'y' = a 2 b 2 ).5.O. 2 3 710. P=6-' 300 717. P=··_···.)=1. 1+eos21 cos 2 r:. P= 18. p_ 3 . ~ p2 3 4n+.P(a)=.::. o 0 705. P=·--ln27.'. x 698.::.13 707. P=O. P=2' 7 51. x Q 712. P = . P=36. 718.S. P=e'+·e-'-2.

737. a) Definisana je za x#8. Ymin=9 za x=7. nule su x=7 i x=4.3.S.y 10. P=--------"'1410.1 P2=--"+~-3 3 3 3' 740./lO horizontal10. 15 b) P=2-4In4.7042. 745.---. P 2=6n. Ymin= 1 -4 za X= -1 +. ± 2.l . prevojne tacke za x = 0 i x = b) P=51n2-3. 749. 744. P=4-31n 3".25. a) Definisana je za svako x# -1..2S. 9 21n3. S 736. P=3+-T-' 733. 738.13 -In (2 + fi». na asimptota x = 1. P=4. P=O. P=3' 743. P=m 2 1n3. 729. P = ab (2. 727. a) Funkcijaje definisana za x#5. P=ln2.13 732. P=~. 4 P=~ . 2 742. 751.S.) 724. P=5. o· 15 .S. p=l 3' 725. P= 6y 2r. 00. P=5 arcslll -41n2. P=13. 734. 3 735. y_=l za x=3. P I =2n+ 4. 3 746.S. 726. 302 303 .. 730. simetriean je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak beskonacno. P = 2 f(2-x 2 -x3 ) dx= 2 --. 10 731.4 · 3 3 16n 4fi. 9 rY-=4 za x= . 750. asimptote x=5 i y=x. 1 2 2 9n 748. P=4.722. 747. Ym"" = 1 za x=6 i Ymin=9 za x=10. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata. 24 8 741. PI =~. P=4. nule su x=l i x=4. nule su x= 1 i x=4. inS 91n3 ' 723.j3 739. P=2. 15 b) P=2-4In4.j3.0. P=8. P=10 · 3 728. P=n+ · 3 8n 10. 32n 4. asimptote su y=x-3 i x=8. P=4. P=4.

99 rotira aka ase Oy. 759.}p(r-p)3 . P(a)= f( I!-JDdY=~(5-3. 101 SL 102 304 . Y~ = 1 za X= . dx-~xFx=9. lednacina prave AB je x = R. o Vx=nf (4X_X 2 )2 dx = o y y y = nf (16x 2 -8x 3 +X4) dx = o 4 y x =16'--2x 4 3 3 x514 +. r =r=pv p =4' Od gavara d ruga reseoJe p= 4' 755. Lik prikazan na s1. asimptate su X= -1 i y=x+6.3. Resenje jednaCine x f. 99 4. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine rotacionih tela 761.12) ~. 1 2 Za a= 1.='512 n 5 0 15 . Lik prikazan na s1. dx=-. nule su x = . 6). 98 rotira aka ase Ox.. a) Definisana je za x". Ym" = 9. 2(. SI. a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotacijam pravaugaanika OABC (sl. 15 b) P=2-4In4. 100 SI. pa je zapremina valjka II 11 0 756. Zapremina nastalag teia je 4 V=nf x 2 dy=nf R2 dy=R2nH. -1. 16 P(p)=2 f .12). 760.-p) .j2p.3 i x = 1. 3 Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0 r •. o 754. Zapremina tela kaje nastaje je V=nfx 2 dy=nf e"dy= (e 2 ·-1).}4. P=. r c x I' H --r - '" B ~ A X -0 SI. 100) aka ase Oy..752. 98 "- /A SI. za x= 1. o x Trazcna secica sadrzi tacku M (9. jednaCina seCicc je y = '~x. Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije.=~(5-3.7. o 0 2 y l I n 753.

' R=_i:". 105. x 2 dy=n f(r-R "". y\.A.(xo+ W + h2))= n3 (3pi + 3ph 11 2).l.J)IXo \. 106 306 307 . (R-+Rr+r)./. 103) obrascu za zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik V= h. +h Xo 3 Xo ' \' 2 V=nJ!. V= a 2 pn. 'I 0 )( b \\ ~'2~Q~/'-·/~:"/-/~O~~. 102) sa paralelnim straniearna R i r i visinorn II. I I c I YA I /' /' :g a \'~ h D \ \ \B ~/ I. SI. \ 11 .. lU3 • /~". Zapremina loptinog sloja je V=nxOr(R2_x2) dx =n Zapremina zarublJene kupe je II (R2X_:". b) V =··ab 2 n 4 '3 .r~R. o nh 22 .... " I /' .1.j I . 101) oko ose Oy. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. 2 . jer je p2+h 2 3p2+h2 h(2R-h)=p'. lednacina prave AB je Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1.. ) dv=··~··-·.h)+ hR =p2+ ~+ y R H ~ = 1. ' h h = n3 (3 (R2 -X5)+ 3 (R 2 . R nH V=nij{2 .. ' _ _ \ S1. c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB. R--h 765.\--------~ \1..=--Z--.1 " ------. pa je zapremina konusa 2 ~ (. Njegova zapremina Je VAI / . (3p2 + h2). 3 c) Prav~ zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom pravouglog trapeza AOBC (s1. a) V= (V=2nJ (R2_x 2 )dx.. lOS 81. 3 o b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka ABC oko ose Ox./i.y. \ SI.Ie r-R x=~y+R. r./~~ 7 ' 6 x 0 l\f. 1(1. (sl.. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. V=n S y 2 dx=n R-h f (R2_X2)dx. gdeje pi=R2_x~. 0) i B (r. a p~=RZ-(xo+h)2 762.. Zapremina loptinog odsecka je R R 4nR2 " 763. H). fJ ( .I b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB lsI.----tl~_i\. jer je h (3R -h) = h (2R . 104) oko ose Ox.y+R) dy= nH. jednacina prave AB .. 22 22 =3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11) o \IJ / 3 lsmena --------.

_~~~ 778.21l b 221l 8ab 2 n V=2nS y Zdx=2n 2 S(xZ-aZ)dx=-. 106. 782. t=2' ~ a " 777. njegova zapreilllTIaJe b 8a z bn Il T I '" l 769. -a V=ln 2X.zena zapremina je #=. a V=nS (yi-yDdx= -a 774.'- x 773. 781.2n. SL 107 a =4nbS . Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl.jrz _xi. V=(j' Z V=4n b S ".:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr zb S n _~ z 2 ____ . a a 3 b). 3n V=10' 19n V=24 . V=Ts' 775. a y = bjednacina donjeg polukruga (sl.:'=-:.. t= pa Je ~ -21 x=a. V=16n.jrz_xzdx. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz dobijamo y-b= ±.. 105 352n 770.-a. j V=19n 6 . 779. V= 16n. 8n 783. 107). Tra. V=2nSxzdY=~3--' o y 771. V=19. 776. 572n V=---.2 772. Ako izvrsimo smenu X = r sin t dobijamo nove gran ice integracije n.-. V= 40n 3 . 766. 315 n V=30' Z x =2nr zb S (1+eos2t)dt Z • Z 780... 2 " =2rZb(t+~sin2t)12" =2n -Z rz b.. ". n V=512n. 15 3 x=. 768. V=-5-' V=76n 15 . V=3' 309 308 . v=nG:~ -8141~ 3)- 63n 767.. YI = b + je jednacina gornjeg polukruga.

6) V.. 4rr =~~ 3 788. 796. V= 18n. V=12 310 311 . b) V= 36n. V=n (1 +21n~). \ 5 4 3 sin 2x sin 4x sin 3x .. 787. 799. V=15' 32n 805. v=~1~"+ 1). b) V=rrS o 1n 2 ydy=n. c) V=3' a 3 rr 794. 10 786. V=-5~~' 3 NG. V=-n.76 784. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx o 3 801.. 790. 0 =nO+:6~). o tl b) V= 16n 3 ' V=24n. 2x 1 dx = "2 . 3 3 785. tt) 795. V=n(I+21n 12 +~ln~). 16n a 3 b) I 789. .. 798. a) x+2y-8=O. a) 17= lim rr Se a . 44n 791. a) y=x. V=-n. 797. V=4n. V=8n2.:Vi=2:3. n 3(I+COS2X l+cos4x ) =rr! -~·2-··+-~2-··-+cos3x+cosx dx )13 =rr ( x+4'~+~'8+3'-+SlDX n S04.

. dt = 2a + 1n(4+. 814./3 ' v'4 + ~ 1n (. s=I+0. IzjednaCine date parabole (1) je o 811. y a o x Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice: ~= J}-:C-~)idX=JJZ./17)=s=4. Duzina luka na osnovu formule +1 1n (x+.5 . = =~./i7). y'=d: =asint. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne funkcije dobija se l i aJ~. 109) . s=v2 + In (1 +v2).:' dx=xv'!+4. lU9 312 313 . Cikloida je data u parametarskom obliku: x'=~:=a(1-cost)./. 0 Y 2 dt sin~ = 8a (s1.!2 dx= JJ:: dx= o ./3 + ~ 1n(j3 + 2)-0./3 + . y3 o x"j y 2x+2yy'=0 ili y'= _c".)4 )-~= 2 =.1 4. 1 810. x3 y-Z o x Prema tome.5(ln3-1n2).-2 i =f --2~ d xX3+. Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = . 108 s=2rn./i~7 Y Jai(i= cos t )2'+ a 0 2 Si~2. Y 809.Z+1)[v'3 2 0 s= 6a (s1. 2 1 In "= Sv'1+4.x r arCSln --.: [0 ' = -2--· Odatle dobijamo dU7inu astroide rrr SI. 808. 108). y'=x../17 + ~ 1n(4+. s=v'l~dx=lxFx2+i 2 2 2 812. 807.8. duiina luku cetvrtine astroide je Sl. 0 0 =rf~~~~x2 o Obim kruznice .:'2 + 2 0 (2x+-Jl +4x )[2 = 2 Primenom obrasca (2) dobija se: s= 0 =2. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine luka krive 806.

818. c) M=ns(R+r).. 110 12 2 828. . y t= -1. o o 0 x=O t= -1. 1 Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere: + -+-In(2+ r.). Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi 823.' =2n(~2 + In(1+~2).:.y2+ln (y2+1». r. sinx dx. 0+1 x (Smcna coS~t = t.y dx=~2: f----~:-_4 1 -~---- '-)1 1(---1\T-1 ~ __) + za b) M=rns. 2 4 819. 825.n. 314 827. pa je P x =2n = f 1 . ~2(-1F /___ -2nG.na .e (e= ~"::b:i} --.j. F~t-xi !2l!). I-x 816..2 ln y 3e 1. r 817. 5=2.J1+t 2 dt= =2. Primenom obrasca (1) dobija se P x =2n f. arCSine) P =2n(b 2+iJ.- b) 2' a) s= JJH-(J:.=S.. zatim na dobiveni integral primcni parcijalnu intcgraciju ild. za x=O t= La za -1 X=1C t = 1 . s=---~17 1 y 5)(4+ y l.9.i-+l+ ~ In(t+.jl+t2+~ In(t+~)r. a y' = ~-1 tad a je d uzina krive o Px=2n I~R2_-X2. 110). Kako Je y'=. 3407-2 315 . 2 821. duZina luka je s=/l- f0 2 + i ·dt= 1G~.r. I' a) a p x =2n(b 2+ :. Px=-··-9-. s=2:ln(y5+2). dx. za x=1 Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx. =(~+~v9)!: =2y'3.) 820.j2)+ln(2y2+~)x. S1. M=2rnH.. -R -R 824. 5=ln 3--. P. P x =n(0_. 826.1 815. Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x 2 + y2 = R2 iznad x-ase ako ase Ox.Tl:l)I ' ..~' ta d ' d " a Je UZlDa 1 k~a u 2yx s= JFG7J o dx= J~~ dx=d(xl~f~)dX= 0 0 4.I. za x=o Y= 1 i za y=O x = 1 (31. Kako je.' dx=2nR I dx=4nR2.jl +cos 2 ".

t.x. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja. o 836.2-9. s= J(9t 2 . Primeoorn obrasca (1) Y=~(3-X)~. Primenom formule (1) dobija se da je s= 5 846. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O= 39. o 3 ifx ' pa se 841. P X =-3- 8=8 . 'j 3~:J Za 0.8t) dt= 83 m.n.8t. odalde je k = . 111 3 s= S(24t-6t 2 )dt=22 m. p. Primenom abrasca (2) imamo da je 10(3t f o 2 +2t-1)dt=(t3 +t 2 -t) 1'0 = 10 0 3 + 10 2 -10= 1090 m.00125 k. o ° «2a+p)" ") .=2n(1 + 831.8t)dt=78. za F = 10 N. Primenom formule (1) nalazirno da je 4 s= J(39.25 0 =0. . P X =3' 830. s= J(2t-l.82 = ](6t 2 -I-2t)dt. 3 2 839. 25 = S kx dx = ko 2 0.8 J.01 m. tj. Primena integrala u prirodnim nankama A= S 1000x dx=O. 832. o 5 5 842. o Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--o 2 x210" 0 =100 J.x+l Izvod Y = i s= j{12t-3t 2 )dt=32 rn.2 )dt=7 rn .f(x)= lOOOx. Traieni fad je 0. o 3 primenom formule (1) dobija da je povrsina povrsi SI. 900 m.10.00125 0.I .. P=-. 3 . s= J(6t 2 +4)dt=270 m. ~1'7 316 . zamenam u (3): 10= k· O.."k = 1000 N/m..31uk krive je I I .2-9. b) P 56 I =~1[_ (" 4 x-J33 + -J3) ' 844. imamo da je f(t) = 3t' + 2t-l. Zamenam u isti obrazac dobija se F=IOOOx. o 845. .25 x21o. 4 Odatle je x . 3 . = 10.](4t+ 5)dl. =0. 0. 834...=275-75=200 rn. V=0=12t-3t 2 =0=t=0 Vt=4. A =21. ~ dx=3n.1 25 837. o f l r x+1 c) s= ](24t--6t')dt=64 rn.Ol.6 J. \ 4 838. Na osnovu pretpostavke.= 20 000 (N/m).1 62n 829.04 4. t. '-p' 843. 2 4 P x =2n 3(3-x)yx. 2n ~p 833.8t=0=t=4 s. 847. P x =48n. a) b) s= j(24t-6t 2 )dt=54 m... 840.4 rn. Posta je x = 0.

Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima ds -=-tgtdt. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5. x2_y2+4y-2x=O.:'. rZllla v=d. Primedba. 862. . pa je partikuiarno resenje y2 =x 2 + 12. 85l.arctg y = C. .:' = c. Aka . 858.. 850. b) y=C\/1+x 2 • 861. . Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobija se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova. Eliminacijom konstante C iz date 01 erenCIJa na JC I izvodne jednaCine dobija se ··f . 319 . 852. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·ddx . se razdvoje promenljive. prethodna jednaCina postaje -·-~··=xdx. Iz pocetnih uslova x = . 1 y ~Y 2cos 2 x g b) arcsin y + F"::-. SIll X 854. 3 cos' x + cos 2 X cos' Y = 1. b) s=2t 2 -2t 3 +6.1. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' = b) 1 x y +-+ln~+C=O. l+xL.V GLAVA Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x 2 + C.:'. pa je ds= (2t ·1· 3t 2·) dt. tad a Je b ' Partikularno rescnje je s = t 3 + t 2 + 4. a) 2".. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik 5. f 2 Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x -= 1 + y' 2 2 2 In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'. y Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8. xy(l + y') 863."---. a) x-2=Ce Y. a) y=2x 2 -3x·-5. 849. s Posle lntegracije dobija se In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t.-y1y= C. Vdy 1 + y2 Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti integral date jednacine: 857.2 i y = 4 dohija se da je C = _12. 859. a) lOX+I0~Y=C. y = '"---. 853. d" naClflU Y . 848. 318 . I . a) y+l=C(x-!).10 b) y+a=Cslnx. trazcilo partikularno rescnje je s=8cost. ds 860 • a ) N ek a Je s put. 3' Dakle. = . y = In (xy) + x. 855. b) y1y3=3#+C. a) ".

zadovoljavaju uslov normalnosti y = I 867. Znak rrJ.= In C '. onda se trajektorija naziva ortogonalna.prvog reda i.llve rUDkcIJC. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl k' '" . . y--b) arctg -. \. Imamo ------" = dR promenlJlvc .! ! 865.=f!-kt<:::>R=Ce-·kt. dobija se y y 2 x dt pretpostavke imamo dt dR = - kR.. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica x'+ y'= Cy. 320 . Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup elipsa Cije su poluose a = 2C. v' = 1-+-:' X I' x Neka je y = ux. 868. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik (1) . Aka se eliminise a. pod konstantnim uglom.Jcr JC 1\:>0 1 R>O. 864. 112). naziva se izogonalna trajektorija. Na osnovu r • •• _J:~. b = C viz (s1. llmnogene diferencijahu": jednacine. . Posle diferenciranja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferencijaluc jednaCinc u' x = 1. Primedba 2.smena. ."C---. dR O· . paJe -'dr. d -. xy= C.J konacP'J dobijU1110 daje R=R(le.----. 1z pocetnih uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p.L '_ 5. x JX Aka sc uzme U obm. opa d uJuca IUn '. a) v' x' + y2 arctg. x 2 + ny2 = C. gde je i 1-1 nova funkcija ad x.[¢:>In R = ~ I? kt + In C<::>ln - C Opsti integral ove jednacine je Xl Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije pray (90 stepem). Kriva koja sece sve krive datog skupa. dR '· pronlen I. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O). x St 112 r------ y .= C. Primedba 1. R R ~ I{. RazdvajanJcnl .. . . = ~kt·::::::.'CIJa. Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. y. b) xex=C.X2 _. . Koefieijenti pravea tangente krive y i trajektorije y.. . a R kolicina ncraspadnutog uraDa 1] trenutku t. . . X 870. y2.uus pokazujc da jc R 1 Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa --" db"IJa se 0 y difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija 1 2 yy' x ili xdx ydy=-Z' .? 4 +2=C. oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod . opste resenjc date jednaciuc je y=xlnCx.2.-< . koja razdvaja promenljivc: dx "dx dU=-""'~<?H= I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex. 869. . 866.

891. 872.3 e. y2 +x 2 ln Cx=O. 1 1 879. 890~ y=sinx~l 875.--~~ 871. y = sin x+ cos x. a) y=Ce Y.pdx ) dx= = e 2x (C + 3) e. s = sin t + C cos t. 873. 893.x+C. 886.. 887.sinx . x-y 892. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')'. ako se uvede smenn y I = p. 889. c.5. y=2+C(1-x2). Y= -1+C(x+x2).)dx b) y=l+Ce 2 Y= 2-3-+ C . y=·-x 2 -2' 2 880.4.=Y= S(x-x 2 + C. a) y=Cx+2Inx 874.2x dx = e 2x ( C -~ e.ti integral date diferencijalne jednacine: y = ej2dX(C . tad a je y" = p " Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda: 881. 322 323 . y=x-J. 5.3.2x ) = C e2x _l. b) sin 2' = Cx. 877. x 876. tuda jc y'=x-x 2 + C... x (x+l)4 ( x' p'=1-2x. Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p. xe y =l. Y = x 3 e". a) Aka primenirno farrnulu (2). y=xe 1 x. a) Y=-4 +-2. 878. 1. odakle je p = J(1-2x) dx = x_x 2 + C.Cx' +Ce.J(. 2 x2 x 3 883. a) tet=C. Y=-i-+C x+l) . J b) y=Ce"_. Linea rna diferencijalna jednaCina 5. x2 C 882. dobija se op. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia 897. x 885. 884. Y = (x + C) sin x. (2x-y)2=4x. y=2x+ 3~T+X2. x 3 + 3x2y~ y3 = (x #0).

)'=. KOMBINATORIKA 6. V~o=10·9·8·7=5040. one suo 123 213 312 412 124 214 314 413 321 421 132 231 134 234 324 423 142 912~ 241 243 341 342 432 432 a) y=C\C3x+C2C-Jx.1. s = 2 t 3 + 20 t + 2. 915. 914.899.+C 2 x). n~ ~ .L 6 . . 908.. 913. • . a) y=C1cos2x+C 1 sin2x. njih je 12). a) y=e 3 X(C. Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie 4 • V 3=4·3 ·2=24. b) y=C. 6. . a) y=e 3X (C. 143 918.<:]4 n ~3 2 b) Y = eX (C.~ "'n_1 Si. 909. a) y = eX (C.x . eX + C 2 e3X . b) y = e. y=x 4 ·-4x 2 +3. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1.-2X+C 2 eh 916. c) y=C 1 e x +C2 e.cos2x+Csin2x). one suo 906. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata skupa A je Vi = 4·3 = 12 (tj. b) y=C!cos3x+C 1 sin3x. Varijadje 904. y=~x2-12x+19. 1 3 5 900. 12 21 31 41 13 23 32 42 14 24 34 43. y=C1 cos aX-i-C2 sin ax. a) y = C. 113 324 .2x (C. y= -x 4 +4x 2 917. cos/3 x + C 2 sin. cos x + C 2 sin xl. cos 2x + C 2 sin 2xl. 113. 919.~ /~~ .x +6x. ..J3 xl. VI GLAVA 901.

32. 940. 5. 3. 13. 928. 44. Njihov braj je V~=42=16. abed haed eahd dab. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2. 937. r/~o = 30' = 24 300 000. =~--=60. 12. 921. a) x=20. 18· n = 1080. V~=9·8·7 21. b) x=20. 949. 205. 943.51 n + 14 = O. n=6. a) x=10. • 938. a) 3'=2187. 927. 41. 42 . b) x=6. cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5. N2=P'~. Permutacije 947. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kvadratnnjednacinu t 2 -2t-1680=0. 925.. a broj trazenih brojcva je 939. 327 326 . X= 15. Rezultat: /J To su slede6i brojevi: 11. pctocifreni brojcvi N 5 i sestocifrcni N 6' .22. = 3 '2 = 531441.=62. Sll 6. V~5=35·34=1190.23. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini (x2-3x)(x2-3x+2)=1680. 934. Broj svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom). 933. b) 3"2'=31104.r'r=62~61=30. 7. P(4)=4!=24.34. n·vl=72o. 2· Vl = 480. pctocifreni N s = V~ ~ V~ = 600 i sestociJreni N(. Elemcnti skupa M su: 2. Broj trazenih brojeva je 20. Vj=5'= 125. 14. II. 3. X= 12. a b deb a dee a d b d a e b a c b d b cad c had d b a e a c d b bed a c b d a d b e Q a d h e h d ace d a h d e a h a deb b d C Qed b a d c b Q. N4=V~. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn: 932. 926. 922. 942. 43. _~~ ' koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n 2 . = 7. Na osnovu pretpostavke. = V~ . 15. 7. imamo jednacinu vn'-12 lTn+Z . Neka trazcni cetvorocifreni brojevi N 4.V~=64-63=1080 i Ns= n~ jT~=65_64= 6 480. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775 (oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom).600 + 600 = 1500 (oduzeti su brojcvi koji poCinju Dulonl). Rezultatje x=8 . 630.V~ = 600.17. 930.920. 5 (5-3)! 941. a) x=57. a OV1 rasporedi ad datih brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je: Nl=V~=5. 931.33. 924. 948. 929.c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 ~ v~ = 300.f7~= =6 3 _6 2 = 180. ·6=3024. 923. 936. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I.2. 946. Vf+ V~+ V~+ V~+ V. V 5 . b) X= 9. 935. 31. N3='V~. 5. 945. Vi.24. dvocifreni N" trocifreni N).

3. 953. = {1. 114 95U. Es={O. Dakle. svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom: +0+0 bl10302. \231). pa je broj pamib pctocifrenih brojeva 24 + 24 + 24 ~ 12 = 60. 70 brojeva.-5!= = 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0). 5).2)(n ~ 3).= {a. 3. Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5 cifara: 5 = 5+ 0+0+0+0. 70. 123) 1123) (123 . ali permutacije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi. E. pennutacije od elemenata skupa E4 dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0. Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih ima 4! + 4' =48. 5}. 1.2. sadrie takve cifre.={O. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je 4! + 4' + 4! -I. 5=2+ 2+ 1 +0+0) 5=2+1+1+H·O i 5=1+1+1+1+1. 5=4+ I +0.. ~152. Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa E-->E. (132. al 954~ S!+5!+S!~4!~4!~4!=288. 5). 2 i 4. 4J. (123\ (123\ (123) ('123) . 312. al = n (n+l)!' k! . 1. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se P(6)~P(5)=6!. 321 951. 957. a) 5' = 120 . b)b) k~l c) 5.2. 5=3+ I + ] +0+0. 956. anda je broj petocifrenih prirodnih brojcva: S!-·4!=12a~24=96. koje nc pocinju nul om. ~~ DC::::::: C Q ~ a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene od elemenata skupa S. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je 2 (4! _. a) 402600. = {a. 2. 328 . 1. 2. C d C d C 0< / b c<=::d d "~b d . Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji pocinju 0. !: +~: +~: +2!~!2! + 2t~!2! +~~ + ~: ~(~: +~: +~: +~: +~. 132.4!+4!-3'=66. i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12. 5}. 4!-. b) c) 4' =24. 213. E. +1.4. 6!~S!=600. 213).2 (4! ~ 3!) = 108. 2 i ima ih 4!=24.Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114. n(n~l). 3. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih podskupoya skupa E: E. 5=3+2+0+0+0. E. 231. 959. Sve pcrmutacije datog skupa E su: 123. b b c b d b~ /=:::::d d c<=::: Q ~~~ ~ b 0 Q ca : '~ b Q c b C d <~ / . a) (n . pa ih treba oduzcti.2. 3!) = 36. tj. 4 i ima ih 4! = 24.. b) 5'=120. it brojevi deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv sa 3.4. 5} i . 312.={O. 3. C 955~ J2<::::. pa je: 5!+S!+5!~(4!+4!)=360--48=312 (4!+4! jc broj permutacija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0). 1.4. i E. b) 5!·4!=2080. Posto 4' =24 permutacija poCinje nulom. Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3.2 i 4. b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0. Zakljucujemo da jedino skupovi E. 321. 958. ° 0 b 51. b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa: i ima ih 4!=24. 1. 4. E. 3. 962. a) 7! = 5 040. Analogno.) = 960.

-~ = 280' ' b) --.=210. a) -~-~. '. 3! ·2! . 981.: . 988. 3! 984. a) nkl000=nE{n!nEN An<6}.3'. 987. b) mE{m!! ~m < 1O}.= 4 625. a) n=7. =-~ 971. ~. a b b c h Q b c b a a b b b a c b b c a b c a b b c b a 11 = 6. °3 a4 a.----.. 966. a) I1E{3. . 4. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka. 983. b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}.--=~--. a) YE{l. 7 964. jamajka..7. 967. a) x=3. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina 1 2 =·n + 3n~28 =0= }'(11+2) 3 (11+2)! 30 III = 4 n 2 = -7. 2. .--·~--· 8! = 560.3.. smederevo. 980. b) x=5. =495. . 9}.6. = 99262. Primeni matematicku indukciju. uspeb. 970. 986.'12}. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. =. 4}. 969.963. = 357208. milan. 6.=58.. 973. a) 9! 4! '3! ~-=2520· ' b) 8! -= 560' 3' '2!' 3! ' c) 2. i= 18. . Q 4 as as 990. 2.=1163.. abc b a ebb cab b c b a b ebb Q. . 985. 978. klase od 12 clemenata: CF=( .5. b) y=6. a 2 as a. P(n) 0. . a 2 bc 3 ba. 965.8.. 5!' 3! lS 991 • C 2 = ('15\ 10' 2)= ).= 186· 8' 5! '2! ' c) ~-~ 8! = 56. 331 . Kombinacije °1. 11(11-·1)(11--2)' b) (n~1)(11~2).1 11! . 989. 972.~-. 979. b) xE{I1/nEN An:. a) 330 '10) 8! 4! '3! . Q a2 °2 a 2 °3 a a4 3 a4 as as 3 0. 974. 3.-- 1 . 975. 968. a a 2 a3 a2 Q 4 a.

Hl03.. 1019. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc: Co + C~ -1-" C~ + .k=4. n=5.j. 997. c1\+ Cl + cl + Ch C~ + C. b) X= 5. I"j"' 1 = 8 (videti resonje zadatka. ci c~ odgovara praznom skupu. "onstl . d) c8+Q+ q+q+q+q+ C~ =26 podskupova..~ )_. a) nE{nln=7. 1016.\/. n = 5. 999. 1022. <.. }.Ie. CF--12=54.. . 1017. 11=15.Ii= C'. a) d) C~) C~)+C~) e~)j-C~) C~)+C:)=54060. Lad:J.)~ .:!. HllO. 8. C5 + Ci + C~ + C~ = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2 3 C5 podskupova. . _ . ~l . 6. 12) . Cl~ =(1~)= 120. I}. .11= 10.n = -----. {a.. ~ je podskup svakog slmpa. C F = 220. H){)7.6 . c) 2<.n = --------.n<::10.. + C~ = 2" podskupova.J.'. I'll:) ~.5 = 1009. Y . x=23. eJ. h. . . (Il\. 1O .~ ')J. =L. ·1012.. ~ W{)S. 11>11. (12. 1015. 21 uCcsnik. 100 l. i=54. g. P"stu . 993. 'O(. b) 11= 5. Rczuiwt aeghk. a) 1013. 787).6). odavde 1Illamo d ' aJe \12) n-8 Ci~=1140. n=6. a) In06~ /n'l i..! Ie)'" = -. k.' . . pozna t 'OOlru Zil. 1023. (10)' (15) "JI0') (15) 1 ' \ 2. C!i . odreduje broj jednoclauih podskupova. = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2' podskupova. l1{n-l) n{n-3) cJ qO-20=170. 3) 2 . n = 5.k=6. Treba uociti kombinacije 5. x=3. n--8=12·~/I. Cl. '198. 1014. 3 + (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127.".=20. 5). C~2 . nO'{5. prctpostavka." = \ 4 13 160 160. h. d) c) (7. =\(II \ \. 45 pravih.992. 3 = 202 ravni.-. c.)= (. -1 ! dobija se da je T. II 1000. 2 995. i. ") ( C. b) c) (5..t. 5).4 1 5 1020 Kako je " 8 \ n . 1018. a) 5 (oduzet je broj stranica pelougla). b) (16.. klasc od elemenata skupa b) c) C~+Ci + C~+ C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=24 podskupova. d. x=2. 7}. 11 = 5. =O<:::>n=4. a) b) d) 1008.x=8.Je = k! = 6=k= 3. odreduje broj dvoclanih podskupova itd.. Ak 0 se IS k . 2 1011.--. x= 3 V (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) 3/ 24=(n-4) (n 2 + Ii + 6) = x = 14.. 2). x=3. 1<"<10._..= (n . 996.

BiuOInni obrazac n! k!(n-k)! Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva razlomka: (.. .U .:) razvijc.03043. h) 64x 4 +160x 3 +600x 2 +1000x+625. k=2.k+ 1)J11-:-k)(n . 1036.:+ 1)= 5k (k + 1). .88584. 1025. b) (x 2 + (x.:_. . Analogno prcthodnom zadatku.-1 + 5x. n=8.-k!--"--~-' Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se ( :) = Sn! -----= (k-1)!(n-k+1)! =6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I. = (k=i)~. c) 1. zadatku.:(11-- ":t:D .:+1)+ k ) .:) = 11 (n-T 1~(~-=2) '(I.3k= O-=k = 4. Rezultat k=3. &J1~_N):~'~ . ----------- 11-1.+1 = Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je 12-.1024. a) 243 + 810x+ 1080x 2 + nOx 3 + 240x 4 + 32x' . a) 0. n=7.(n_-:-1)(n. 1041. 6.:. k=3. .+2 ( 11)' + k+1 + k-1 ) -j_(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ H1 · \k k . (11) ( 1040.3A·~ = -1)(n:::-_2):. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin: n . n-I. b) 85. . dobija sc da je 1029.1-:+1 -C 1028.3 + x-".--------------- (k-l)!(n--k)! k(n-k+l) = k("-=l)! ([~~tL£~) (n _ k)! = kiDl ~bi)-! = (n : 1)- 1027..(n-k) n ).n=(I1-~:..2~.3))4 = x B +4x 7 ..:+1+1.2).k -1) . Kraj dokaza.---' = k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)! .1.4. .+ 1= \ (12) k) U 3k X '2 • obliku ( 11. Aka so (..1. (n-k+ 1) ( k = -----~ . 334 335· . n=6. 1030.. n_(I1_-=l) (n . . Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu 5(n+1)! 6n! 2n! .32x' + 91x4 +54x 2 -108x+ 81. a) x' + 5x 3 -1.='-------'--'--/\ -----._1)=( =n 1·2·3.-.~.ti clan datag bin am a ima oblik 7. ~ ~/. . Aoalogoa 1027.:-1.: . Opsti Clan datog binama se maze napisati 7.:!(n-k)! Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je n=31. 1032.\ / k) (x 1\11-'( ')" (k x !1~k+k \x Ill) 3 ) 2 = 3 2. n=5. 3 2·1 I.lOx + 10.11 =k)! G~=t+l) + Il! -------- 1038.. k=3. Op. 1033.6x 6 . n=6.76666.:=3.\: ::: ~~ := = .) n(11-1)(11-:-2) . (11-:. 1031.: 1035.

=2 "2= . :) . . h = 1.. /U)'\ HlS3. . + C. =4(C..+ C J +6C 3 + ..=G)=84 16')( "(.+ . ..) 1055..5.+Ii C. + 8C2 .. + + C u)+ C o = 11 '2l!-l ~ 2f1 + 1 = 2n .. .)= =2"+ 2 "n· 211 1 H149.. Slil'" e 1 da JC n = l'1'adaJ'e J. +2C 2 + 3C 3 +4C" + . 1043. C.. 1057. C o +2C. 1046. + (n-1) C" = 1 = 1045.. 1048. 3 2 (Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2". T. +411 C" ".. h = -1.. datkn.= 1042...+1 "'IE .. 1054. +(3-1) C.. +nC. +(4n-l)C. a dokaz leao u prethodnom za.) (13\ (13) =1716. 1047. 1 •.. = ( ..... _. + . T. .. }J+ .)+2 (C. + C")+(C.+ . + (n'I.:) + G)+2 (. 5 .2 .. +2nC" + C.. + . b) a = 1.. =c\ ~C\ +2C2~C2 + 3C]-CJ +4C4 -CS +1"1 Cn-Cu= =(C.)+ 3 C)+··+ C)) 11 0 n(/1·-1) 1044..+7C. T.= =4n2 1l - 1 -2 11 + 1 =n ·2 n + 1_211+ 1 =(211-1) '2 + 1..+5.. + nC"J-(C lI + C. + 12C.= =4C. + ... +2C.. 16 xf:·'.. (Iskorisceno je da je zbir binomnih kaeficijenata 2" iz zadatka 1051. C. + C. 3C. = (n + 1)211 . + C 2 +4C. + (... (1_.1:"'(2.8 • .1)_11= 0 1 2 ) +1 ) \.. +(11+1)C. +2C2 + 3C. \ / \' In\ ("11\ ~(n\ .X2 = Co +(1 + 1) C. + C.·C. + (4-1) C" + ..=t. 105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik 1. T.. ~1=3003aJo. .+ 3C 3 + .11 =.+2C.-j. .1 (n~ 2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo u prcthodnom zadatku.) Dakle.+ .1 -11 .1/ _1 _ "+1 \ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ . ]052. +I1C")= ')8 =128700 x- 8 4 = (~)+G)+(.)·_(C. + ("-1))_ '2"-1 . \ V =2"+n ..13C.= (. . n=15. +C 3 + .. = 5=k = 8...8) x' = 165 11 \ .6)=.....·" C. + C... .:)6 (1'\ (9X)15-12.: a) (! = 1.= =(C.) + .=':(11+2) ·2 n .Ovai Clan sadr7j x 5 ako i sarno aka je ll-k k ..+ C. +2C. fJ + C.1 .11=5. +(1 +2) C..).. x.. x=2 i y=3. + .---.+ C. +2C. . . C" = Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil.+l1C. lz jednacinc"i-' = 10 5. " -11 _ ((n-l) + (n-l) + (n-l)' + . Tnl n \. (_1)12 =455x -3 .3= 1~)' '''73''') 3 ('l. = 84.+3C.. + C.·-C.+3C2 + .7 V 1056.. ..)+ C. T. +nC.x \'2 (15) (9X)3 . C o + C.l ... )+2 .. 0 1 2 11-. +(11+ 1) C" = =(Co+C.+1_1). X' sadrzl x sa " 1Z OZlOcem .

1.059.

C()~-C!·-C,4mC2+2C2-C3-3C3+" c~,C0-

+(-l)nC n +(-1)IICu =

C, +

C, + ... (-

we")" C (C I -2C 2 + 3C,+ ... +
obliku
". [I--!--1

·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati
.~
U

Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina: x- _~_~ 1 ",-_12 x -12 OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___ =-J~x=9. o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:

l,c~+n n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4

(~)X3 (X lo,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X 210,x+3 = 10 5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = -- ~
1

= . .:.... \i n -+:1_ (n- r lll1 +(I1.±I)(nHI1 ,-=l) n+l"l 1·2 12·3
=

.. + ( -1)"'\ = )

"

_.1._.( -t n +
,,-+1\ \
V!+l/

\ /11+1'\ (11+1') (n+l\ " I . ,-I +1 3 ,+ ... + 0 /\1/\2/\ )

=x= 10 V x=_"c_-= 100J!O'
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:

n+l) \ 1 +(-1)" ( +1 j=';-,
,/

n~rl

6\ ( 3)

(.,rx )'o,;jl \;y;:)
3. /

'.3

lo,x+7

=200=20.'(,;,;+1) = 200

(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir kocficijenta na neparn.irn mestima je
1

(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4 x = 10 V x =0.0001. 1066. a) n=16;
1067.x=10Vo:=10
5

b)x=2vx=1.

-=-·2" = 2048<::>n = 12. 2
Rescnje je 7H = - 264a 3 h 7 • 106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binomnih koeficUcr~ata Sil 2'>: i 2 + 3, pa je na osnoyu pretposiavke :zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
X

1068. n= 14

V

n=7. bl 1; =X4;

1069. a) n=8;

7;=

35x 8

7;=, 1 ..... 256x 2 .

HI? O. x = 1000

V

x=

--/-=c .
" 10

1

1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je

1071. n=9,

/(=3,

T4,=B4x.

17 =

( .

x ) I 2~ \6/\ /

\ ('\x-6/

1 ( 3 -~ )'. a
\.
I

.",

1.072. n= 12. k=8. '9=495.
sedmi od kraja je

1073. n=7, k=3, T4-=35a 5 • 1074. n=5. k=3, T4=-Sa 2

1075 Primeni binomni obrazac na sledeci
Njihov kolicnik je T7: T; =
338
.'c-12 6"'~"J~.

naem
.
k

(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9)

\\ 1 1\'\.:.. \ (_1', ... 2k+, /'" {)'1)

/9' (k\

\k

(1:) (x')k-'(_,,31'= r '
339

1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2, k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.

1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C ~)". Ako se pock od identiteta:

1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx 2 ; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243; b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx 5

(x+ It= Cox"+ Crxx~l + C 2 X"~2 + ... + C~; (1+xt=C o +Clx+C~x2+ ... +C~xn;
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f',. . ' . oe ICI Jent uz x n u raZVIJenom 0 bl' lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je ~ (CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C ~)2. . i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. (CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + (C~f = C;;". 1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a l' drugog .sa . ~ a"~ d ata Jednukost postaje
(1)
Q 3

1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 =

C~o). /O~-'~k .3~.

Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti racionalni; njibov braj jc 26.
'I . ,(12) x- 1 1080. T n. cana, 1 to: x-v; 6
. 1 4 X.

. 1

t reec e• sa ' '"

1 1 2 ---+ ___ .= ____ _

1081. a) n=7;
1082. n

b) x=() V

-<=2.

=10. k =3. T; =7290.

Qz a Q3' 1 +- 1+--4 1+a1 Q a2 3 Na osnovu pretpostavke dobija se da je

1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se B_-Zk 12\ 6_~2' 1k= x 3 7k+I= ( }X 3 . k-l k,

( 12)
3

a20Jk-~I)
a, Q

n-k

Q

(:) =k+l'

~;=C:-2r-C-;:3

4

(k~'3)

n-k-2

Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem

6-2k 8-21£ 2·--····=---· 1\

3

(12\)x
k,

6.=-21,
3

--

(12)
J<-1

X

~.k
3

=30.

3_

Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu jednacinu

Qz -

C:~)=-k+2-'

C:z)

n-k+l

2(.q?)Z-11 ~;':2+5=O.
V

Njena resenja su

x=+v':i - 4

x=+5 v I, ..
1 •••

. n + i- =

Zamenom u jednakost (I) dobija so da je 2(k+2) 2(k+2)
--;;:;~l'

1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito mogu u grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je

1087. (42+ 1)'7

=4217

+cn

4216 +

(~)4215 +

.. -1- G~) 42+ G~)
su celio

C1

+C1 +C3+ .. +C~=( (~)It)+(;)+· .. +(:))--(~)=

=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi

G)

=2"-1.

Dakle, pri deljenju broja 43 '7 sa 6, ostatak je 1.

1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:

VII GLAVA

(~) G) (~).. '(k~2) (k~l) (~)
k+1Y _( ( k-l/ \k-2
=.1 J,:2

i

(k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+k 1) (k+ 1)\. \k-l) k+
k )2 =(~(k+l)')Z _(k(k-::l»)2 =
2
1)2) =

\ 0 \ 1 2 1 Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je \ 2

7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
1093~

4

«k + 1)2 _ (I: -

k" sto je trebaio dokazati.
8

1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati postupno na sledeCi nacin:

Neka je OJ 1 pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll "

wJ.

11'°_1

=(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 +C~) 10 +... + + (10) 10 + (10) -, 9 10 ,
= =

1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo WI pojava stranc:~ kocke sa jednOln tackom; (j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6

100(10

8

+cnW +C~)106+

... +1)= 100.

pojava stranc kocke sa sest tacaka. Prostor (skup) elementarnih dogadaja je

,o={w 1 •

ill 2 • ill 3 • (1)4' (J)s, (J)6}'

= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa

1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:

23"-1

=(22+ 1)"-1 =(~)22"+C) 22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1 =22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l ° \n-! !
1

1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee klase ad elemenata "" k 2 • k" "" tj.

C~=G)=10. Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k , . "3' Ie,). (k , • 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5)) c) B= {(h , . 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'

"3'

=22·p

(PEN).

1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje. va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke, a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36 elemenata, i to su:

1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).

11 21 31

12 22 32

13 23 33

14 24 34

15 25 35

16 26
36

41
51 61 342

42
52 62

43
53
63

44
54
64

45
55
65

46
56 66; 343

b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»); c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.

Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6. 1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B

1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa skupovima. a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}; B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}. A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}. Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa skupovima. b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}. Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

B

A

SI. 117

1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:

r~l
A

A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo) =(AA)' B (asocijativni zakoo)
=

\J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.

Ihrmlf
Sl. 115

1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A 2 , A 3 •

• • • , A, cine potpun sistem dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda i ako se medu sobom iskljucuju, tj. A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n. a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je

1098. A ={"'"

"'3'

"'s}·

A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se

ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (srafirani deo na s1. 116).

A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B +1i)=A+AQ~ =A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc. e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.

1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:

X+;i+X-+A=B¢.~XA+XA=B
=X(A·+A)~B
SI. 116

=X£2=B =X=B =X=B.
345

344

666} . P6. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa ponavljanjem od 6 elemenata druge klase. t. peA) 151200 1 H29. Medu 36 mogucih. G. povoljnib da zbir cifara bude 8 Sil (2. P(A)= 512 =0. . (6.. 1 1118. 66} (broj elcmcntarnih dogadaja u Q je V.. (3. (4. 2 1112.016. 1111. (5.~O=O.~ 120 .4375. 1109. P (A) =. ' 6! 346 347 . 112. B. 3). n = v~ = 6' = 36. 1113.i. 65. 13.1108. tada je Q= {P. Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju varijacija od 10 elemeoata seste klase. m=l. 12. Q={PP.. verovatnocaJc P( A. G2. verovatnoca je 1110. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)= =(B +B (C + C)+~)(B + C)= (B +BO) (B + C)= =B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC. 1127. P (A) = 500 = 0. = {Ill. 6). Q= {PI.naci pojava grba na gomjoj strani sa G. Gl.. C~o 190 ' 1126.8·7·6·5 106~-=0. a pojava pisma na gomjoj strani sa P. 1122. 1119.=_. P5. . tj. P3.=01474. P(A)=48 =0. m=5. GP.. P4. c) 8 In 7. imiena •.J:. 113. 1128.) =m = 5 . G5. P (A) = .00025 .n=Ci8=e2)=153. 1115. 10·9·8·7·6·5. Prema tome. n 10! 3! ·2! '2! 151200. n 36 P(A)= 10·9. b) P (B)= 0. P2. 1120. 1116. P (A) = 0. peA) : P(B)=3 : 2. (6). a) Ako se oz.098. dJ Q= {ll.371 . PG. al P(A)=0.6 = 6 2 = 36 ) . G3.1512. m=3·7=21. odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa ponavljanjcITl. Broj svih sestoclfrenih brojeva. GG}.02 .. bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl= =A+AO=A. 2).13775. P(A)=O. P(A)=0.512 . = 0 00138 . bJ c) 1121. ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je 10 6 . P(A)=. 64. tj. e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6 3 =216. P(A)=O. 1000 ~ C~ 28 lL3.0208. 4). P(A)= 1~! ~0. tj. P(A)= :.. .00000276. G4. 5).325.

"0.1'«(A + B)C) = =1' (A) + l' (13). Sa slike 118.P (DC) = l' (A + B)+ l' (C). dogadaj A da nijedan nije standard an. tada se obrazac (1) svodi nll aksiomu 3. Primcdha. i 138.BC) = 349 Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je 348 .0408. proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati kao unija dogadaja AB. m=l. SI.35 5 1 137 1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228' Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni. = qo G) C~) = ~ C~) 38 Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) .P (AB) + P (C).l' (AC -I. Primenom aksiomc 3 na obrazac (2) dobija se l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). _ 91 Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 .1. dobija se l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) . . . P(A)= (D . tada se na osnovu (1) dobija P (DI C) =1'(D)+ P (C). Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda Cis 35 P(B)=-cIo--=76' Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je 1'(C)= CL C. 1135.. 228 137 228 14 1133.01111. AB i AE koji se medu sobom iskljucuju: m A+B=AB+AB+AB 1i34. G)-(~) "" e~)'-'---'-- 91 P (A)=C~o =(2~) = 228' - Ci 5 C~) 0. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0. 1136. Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je 1132. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju.G) 1137.141414. P (A)=-C82)'=99.P (AB). Zato je 1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).l' (/113) = =1' (A)+ P (B). G) . 118 Cl .S Takode je i (3) A=AE+AB (4) B=AB+AB.l' (A) = 1 . Neb je A Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je 5 C3 3 1 l' (D)= do = 20 =114 3 + 13 = D . 9=90. cin1c je dokaz zavrsen.(!) . peA) 0. I1=Vlo=lO.

je P(A)= I-P(A).P2).P (AB)-..)(1. T aria je _ 1 4 P(13A)=P(B)=~.. a njegava vcrovatnoea 1 1'(A)=(. 1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . n=-"'.+ .=-. b) P (AB)= (1 . pri cemu se dogadaj AB i A13 medu· sobno iskljucuju. Do gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5. pa je verovatnoca da dogauaj A ne n. -.p. realizovati bar jedanput u n pokusaja OZnaCilTIO sa p.5) O.. a) b) P (A) = 1. b) Suprotna verovatnoca dogadaja .u vi isti braj 4.----~=602. e) P(A+B)=l-P(X+..67.0. P (A 1146.. +B ~ Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C). 2 / 1\" / 1\" =1. 1148. je / 1 \ 11 [1=1-~1-36) ..p.8. 6) 1149~ Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 1 36' n45. c) Dogadaj AB je nemoguc.69H97 -1 . 20 18 30 18 7 H39.. 90 9 90 90 15 1140.69897 ' Dakle.=P (A) + P (B) + P (C) . log (1.--13) = 1·-P (A +B)= 1-0.12. ondaje P (AB)= P (/['-.' Pz- P (AB)= Pl ' P2. tada jc B=A + BA. jer je (AC){BC) = ABC.! 0\ bacanja. p(A)=(P(A»)".-B)=l-P(/!·B)=l-P(A). b) c) Posto je B = AB + AB. P(li)= = 1-(1. imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) = 113 = 2 8 8 U44.92-0-82-=~-i=:J·h=>n='+ 10)1 1 ~ .-. pa je i P (AB) = 0." .3 """6 2 (5)" =3=nlog 6=-1O g 3 1 5. o P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O. anda je BA = B .)P2.88 =0. P(13)= 1.P.lstupi (P (A»)" = (1. A)=P(A)·P(A)·p(A) . 1142.88~t Primedba.P (A))".)(l.5 slecii da je 350 351 . a) c) d) P(AB)=(1-P. 1143."(-~----'1\ =o.P (AC) (BC)) = =p (AJ + P (13)-1 P (C) .P (B). peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9' ! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-. ili 11 pUW. a) Verovatnoca du neb dogadaj A uzasro~no nastupi n puta prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je: P(A·A·A .O.1. P (A -I. 1z uslova du je verovatnoca 0.P (AB)=-. ' 1 = .47712 0.P (BC)+ P (ABC).P (BC)+ +PV1BC)". 1 1 1 =P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6. d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B. jer je AB = f/J.l' (A) = 0.P (AC)-. potrebno je baciti (. pUla kockc da bi so pojavio jerianput o broj 5 sa verovatnocom :. pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)= _ . II puta 4 c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A.P (AC). a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju. Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je 3=1-V-li)=V-i5) .l' (AB)-(p CIC)+ P (BC).. rada je p= l-(l-P (AW.77815-·0. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE dvaput iii triput itd.P (AB)=0. Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe kocke poj. 1147. 0.[12). c Aka je A o.c.B) = l' (A) -I.P (AB)..B.82. P (AB)= PI (l ~ pz).

PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0.003375. .12.PL·r)=l~(p(A)f=l~ (. 8. b) P(AI-Jl+C)=1~P(. a) d) P (A) = 1'i.O. l'. a) 352 P (A) = 0. P (A + B) = J ~ PiA + B)= 1 ~(P (A) + P (B)~ P (AB)) = 0.=O. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4. 1161.12)10 =0.9· 0. P(A 1 ·/12· A 3 · · · A 10 )=U) =](.4".1'(A+B+C)=0. \. 1162. stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2. 1168. . a) P(. A.333. 1166. 32.4 1 A2 A3)= 1 ~0.096.)"=" .7215. P (ABl=P(A) .384. stepeni osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3. 1152. '" ~ OJ 1173. . 1163. treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0. 1170. a) l' (ABC)=P(A) . 3 4 12 8 7 HS6. l' (B) = 0. P (A) = 1 ~ P ()j 1 /1. P(B)=0. l' (AB)=1' (A) . 1'(B)=l.88 10 =0. 27. 12 -' US7. za 25 je 5.88 10 =0.6 216 1165. Bela i erna iIi dye erne. za 36 jc 6. Verovalnoca je 12 P(A)= 100=0. 1 =1_. 1'(9+9.56.8S).6 Dakle. l' C·1 + B)= l' (A) + l' (B)~ P (AB) = 0. 1150. 8 b) P (B) = iO(10=0. P(A)=~.936.008.6698.~ )=0.ti' = 0. P (A) = 1 ~P (.001.2785. za 49 je 7 i za 100 je 10. 96 b) c) 384 P(C)=i(lOO=0.8·0.5. .85=0. l' (A B) = P (A) .3302.(Bb . . P(B)· P(C)=0.. P (A + B) = 0.25. P ( A) = 1 ~0. a) b) c) P (A)= (1 ~0. . 64. 115<). H64.) = 1 -.7)=1'(9)-1-1'<').1 =7 36 9 6 27' U58.612. USI. -.43 = 0. 1153. za broj 3 su 9. 2 b) P(B)=33.784.7)=_4 + 8. 81. 11 =04242 .0. 1169.997..12'0. 1 P(ABCl=2Z' H55.).2.5 = 1 ~ OU= n=]og ~~~Ot~g-36=24. P (A) = 1000=0. 353 . 16.1+B+C)=I-n4 13 C')= 1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O.. 28 H54.5898.0. I j \ 10 1 H60. .6203.

v» ". P(A)=2000=O. 123 0) P(A)=O. V=>J! <- a 2' Q o S!.ena 1 verovatnoca jednaka jc .-----. anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo 1175. (1 ) mera G Aka se primeni definicija (1) na C s1. Primedba.500 1174.---I o Q x 0 Y Q -x. 120 x 2 o 2 SI. P (.G Cine . Verovatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9 (g c G) je: P (A) ~. povrSine iii tela).·-x. 354 355 . 2 P(1)=2=0. a) Kako je povdina kruga n.4.v>-.o. Cije koordinate zaGOVOJ. 2' x + (a-.:---".119 x Sl. Eksperiment se saStOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G.n-. ".'~a2..!uvaJu neJednakost x + y < a (s1.l) r{.----. H79. 120) lraicoa vcrovatnoca je 4-n n P(A)=-4-= 1.ve tacke (x. P(A)=4' G ~'l A SI. pri cemu giG mogu biti duzi.. 122 B 1177. y).11)=(. Odavde sledi: a x+ y>a-x-v=>x+ ..Y '2 S1. 121 x . a povrsina kvadrata 4 (s1.---. Na slici 122 srafirana je oblast 5 P(A)=Ci y ( ~. a sa y trenulak dolaska druge asobe. 119 dobija se da je Dr------.trazena verovatnoca a2 Q Ix.yl ". (si 121). n il7S. Oblast. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe. 123).-~--. y USO. u ravn! xO y. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G. mcr"-JI.5. dobijaju se iz teoreme: »Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«. Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstruisat! trougao. n 1176.~.}. 2 Q a .25.

. To su u stvari tri razliCita zadatku. P AB(C) = ~ . 124) 1 2 " P (B) . (2. 5)}. .. II naCin: P (ABC)=P (A) ... +AII z +AH3 + . 15 70000 B roJ. Odavde. pod uslovom (pretpostavkom) da se dogadaj B vee realizovao. (1. 356 ...32. +II) (sl.. (5..<1. (5. 1182.417..003. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati »slucajno izabrati tetivu«. 1184. . P (A) = 0. 4. Broj lampi proizvedenih u pogonu P l ' ... I). 6). 5). za verovatnocu dogadaja A se dobija: P(A)=P(AH .. )+P(AH 2)+ P(AH . Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks. (4. Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive. (5. . Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je 30 P(A)=Tooo=O.aj srediSta tetive. . 2). +P(AH"l. verovatnoca je P(A)=O.~ 15 14 13 - 2 91' 1187. 6}. . 3).. 1181.135.. Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7.. 6l.. Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se 1 6 1 P (A/B) = 3 =3' 6 Hn Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se A=A H. (3.25. " . 91' 1183.)+ .. Dogadaj B: broj je paran: B = {2. Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je 0.5.413.+AH". U datom primeru primcnom (1) imamo 2 _. 100 300 . 135 P(B)=Tooo=O.. 36 1 36 1185. nelspravlll ampllZ P Je --"--. . I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea jeste B = {(5. . 4). P (A) = 0. 5)}. 10 pravn ih u pogonu P.. Neis.Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0. .135 =135=9' 1188. (5. (6.. 2). P (A/ B) = 12 = '6 . Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3..=105 2 100 100 . naziva se uslovna verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom (1 ) dd peA B) P (A/B) = . 'h I . Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· . 5). (2. Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je A={(5.03 30 2 P (A/B) =0. ·1000= .. 5). . 5). (5. P A(B) .. 5). =12="6" II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A. 0(£1) 2 1 Trazcnu vcrovatnoca JC 1. Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) =~. 5).. (5. ill1a TOO'300=30 lampi. verovatnoca P (A) =0. 1186.25. I naCin: P (A/B) = G) c:) =3.

8 =0.066 + 0. 1191.20 +0.) 1'111 (£1)+ l' (H 2 )Ff/. 0.026.Q()-=0 125' P(H )=~<l.03 +0. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina.048= 0.06 +0.02 i Pll 3 (A)=0. P(A)' Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo P (H. (£1)+ + P (H 4) 1'1/1 (A) =0.15 + 0. 14 daje izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH 1 a veroval- 1192.) = ----p(A:j. Tada je P(H )=2. .5·0.058. imarno da je P(A)=P(H.1 = 0.2 '0. .rzvuecna ema k I'lea lZ d ruge posude PI' (A) = -'.041 +0.j.2625 ·0. P (A) = P (H .02 +0.-+-. Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se P(A)=P(H. =20 3 30 3 10 3 60' Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovatDoce. 1 6 1 4 P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4' 359 5 358 .. (A)+P(fI Z).abrana druga posuda.1O. Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0. II.2.).225.(£1)= =0.A) A .)= P(H.8+0. P(H.4'0..4'0.Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca.30 i PI/4(A)=0. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica..Ol. 1197.----------.815. + P(H")P ll Vl).175. (A)=O. ________ .7=0.2 ·0. '4000" z4000' Dalje je 1'111 (.) = A ___~______~ 'c.. proiz.4' 0. .(A)+P(H z) Pf/.9+0. . (A)=--'--+ 10 21 =09.) PII. III ili IV fabriei. .9 +0.1375. Dobija se da je trazena verovatnoca P (£1)= 0.5' 0. 10 21 ' 15 1 24 1 6 1 43 1195. hipoteze da je izraden u I.175 ·0.(A). Imamo dye hipoteze: H 1 ~ da je izabrana prva posuda. +P(H") P".25 '0. 1090.08 +0. P (A) = 0.2625 + 0.)=~ 2 i p([-[2)=1 2 V~rovalno6a (A)=~. P(A)=--· +_.1375 ·0. II 2 .475·0. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se P (H.da je il.-- Trazena verovatnoca je l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/.25. P (H4) = 2000=0. na osnovu (F). 1'1/] (A)=0. 275 950 P (H 3 )=2000 = 0.5()=0475. 1189. 'ug " 14 Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a.20 + 0.04 =0.179. P(H z =:2006=0.04.) PI/. P(H.3 '0. " Kraj dokaza. P(A)=0. \ 9 19 1 18 1194. (A) PA (lI. (A)+ P (H. P II. vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis· pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H 3 · Tada je 20 40.) Pu.01 +0.(A)+ .85. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao Bajesova formula.125 '0. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A.05 =0. (A)+P(H3)'P 1/. . Kraj dokaza. Primedba 1.4)=0. P(H 3)=100=OA. 1198.) PI! (A) __ Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je P (II..30 .10 = =0.)P H (A)+P(fIz)'P H (A)+P(H 3)'P H (£1)+ . Dalje je PH . PH. 4 noea d a Je .3' 0.. 1193.1'11.. a dogadaj H " H 2' H3 iIi. Odgovarajucc verovalnoce su: 250 ) 525 6 P(H')=2oo(5=0.25 +0.2 '0. 1196.025 + 0.30 + 0. (A)=0.20. . P(H z)=j06=OA . Tadajc P(H.1725. Pll 2 (A)=0. 40 P(H')=jOO=0.1375 '0.35 '0.475..475 ·0. P(A)=P(H L .

=02.. )= :3' 0. Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu. . a) P(A)=.03.05 P A (H 3)= 0.. ako je premesten a kug!ica bila bela. Kako je proizvodnja u prvom automatu dva puta veca.. 0. tada je 2 1 P(H .predmet proizveden u prvom automatu i H 2 predmet proizveden u drugom automatu..(A)+P(H 2 )P HZ (A) 1 =-_.. na osnovu formu!e (B): 1 3 3 P A (H . H 3 .= 69 . je b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude: 1 2 P (II 2)' P /I (A) 2.0 _ _. 075 -3 .'7 14 25 5 100 100 25 1201.. Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta. ako je premestena cma kuglica. P(II1)=P(Il2)=P(II3)=~' Daljeje 361 .05=0. Imamo dye hipoteze: HI .2 1 1 3 7 PtA) 1 =-67.aP(II 2 )=3' Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizveden u prvom automatu je P II (A) = 0. daje izv!acenje iz prve.45.(A) P A (H ..8=i7=0. druge.······=·.) = ---'-P(A).0. P A (H z)=-0-SS-=0.55 360 1 1 1203. 084 = 0 .tA) = 2 1 =...75+'3' 0.' 0. II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posudu) koja je bela.= -5. 3 ' 3' Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i 2 1 P]f.588. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4-46-2.' 7 2 P A (H 2 ) P(A)·L=S="5 .68 . odnosno treee posude.="5' P(II l)'P N1(A) 2.. Imamo tri hipoteze: HI' H 2 . Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue. P(II 1)_: Pill (A) ~~=- P (II 1)' P . a da je proizveden u 1 drugom P II (A) = 0.52.85 3 ' b) P A (H')=-055-=0.(A)=7' Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u. )P".6. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena kugliea. tj.85+ 3. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu posudu). 1 4 5 ' 21 + 21 3 7 1 1 1 1200. 06 + . pa je 0.a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude.55.6 10 P(H . )=".. Tada je 1 2 P(II 1 )='3' a P(H 2)="._. 2 Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta: P (A) = P (Il. . 100 '100 +100'100+ 100 'ioo 28 16 P A (H 2 )=69' P A (H 3 )=69' 1202. 3 7 21 1 =_·.)' P "1 (A) + P (H 2)' P ". = !.- 14 1199..!+~. 1 " ·0. je 2 7 Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugliea bila erna je 2 PH (A)=-.84.

1204.0. q= P 8(5) = G} 1~0.48 3 ".4 primenom formule (1). = 1206. 0)' =0.48 4 + 10 .) l .. P(47 iIi 48)= ( 47 (1)53 .Primedba 2.524. p=0.. 0. 0. Primedba. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli su: 2 1207. Primedba 3.52' 0. X.6=0. if' I • Xi. 2 .48 3 + 10 ..6)5 .0.52 3 '0. 1208.52' = 0. Primedba 1.299. ~p? I • 'i~·. Zakon raspodele moze se prikazati kao skup uredenih parm'a {(Xi' p. n} ili graficki (s1. odreduje se po formuli '. 1209.48 2 + +G) (5\ q4 p·l G)p2 q3 +G) + p3 q2 X=( 0.)' pz P" (p. 125).064 1 0.942. iIi 1 put ili Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2. a) P.41' '" 0. sa verovatnocom p (0 <P < 1).256.(2)=G) '0.48' + 5 '0.52 2 . P 4(7)=(:) OJ ·GY 100) ".125 X3 X4 1205. (0.0.) i= 1.~ + (~)47 :3 P z(2)=G)(D =0. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslikavanJe. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridruzujemo odgovarajucu vcrovatnocll. 362 363 .6. !p. a ne realizuje n~ k puta. gue je q=l-p.216' + 5 ·0. Xi SI. P 48 (100)= 48 2 2 (100) (1)'00"48 (1)48 Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta..48 + 0.. o puta. (100) 48 r'oo.0.432 1 ] 25 75 0 ) 216 216 .. I Kako je n=8. 5 Zakon raspodelc je: b) P(A)=G) '1 5\ + (\4)p4q+ 5)P'= =0. X.=l)..25. (100) (1)52 (2)48 48 3 '3 .+p.0. +P2+" .25 2 X~( 0 0. Analogno prethodnom primcru dobija se 0. k=5. P 2(0)=G) P2(1)=G)~.".288 2 15 ----216 1 2 3) 0.52 2 .'.5. P (1) p"cp (k)= (.~=0.5 1210.25. x 2 = 1 i X3 =0. X=(XI P. (0.28.. koji se sastoji u tome da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta. Verovatnoca slozenog dogadaja.0.

~) 1220. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je M (X)= 1· p+O 'q= p. 1217.. +P2)=0.8 =0. (verovatnoca tog dogadaja je P. 1219.. P21 aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce vred~ nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon raspodele +Y2 P12 X2+Y2). P2' . X=(~: ~:) i x+y=(Xl+Yl Pl1 Y=G: X .6.) P2'" Pn Zakon raspodele slucajne velicine CX je 1213.2 + P22)' Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj.9.032) =0. Napomena. P. 1221.+x"p.= L Xipi' i= 1 Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc M (X)=3 ·0. + CX"p" = C(x . broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu uzima vrednost Xi =1 i x 2 =O sa verovatnocama PI =p i P2 = q = I . ' P.. x. p. Ako je X diskrctna slucujna promenljiva.0+0.8 + 0.P. 1216.) + + Yz (P. PIP' pzp' PIP" PZpfl' Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY: M (XY)=X.032.1212. 121S. CX=(CXl 1215. koji se sastoji u tome da promenljiva X uzme vrednost X.1 + 5 ·0.P.6=3. ~:). P (x = 3) =(1-0. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno jednu vrednost C sa verovatnocom p. 1222. . x 2 -I'Y.= . .J Y=G: X2Y. (Pll + P12)+ x 2 (P21 + 1'22) + Y.) P21 +(x 2 + Y2)P22 =x .) ..45.~6 0. Matematicko ocekivanje veliCine X + Yje M(X + Y) = (x. P" +x 2YzpzP" = Y. +X 2P2)+ YzP" (X.{. p" Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je M(CX)= CX. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode· Ie verovatnoca: X=(. u jednom ogledu... PI Pz P3'" Pn onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom . +x 2 Pz + . +X 2 pZ+X 3 P3+" .)= CM (X). + Y2) Pll +(x .. (P 11 + P2. +X 2 P2) (Y. P' +X 2 y.. povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po 364 365 ..+x"p.=I-(P.: P (x = 2) = (1-0. P. +X 2P2) =(X.6+ 2 '0. +P2+P3+" .\[ '7 ( 36 ~ 3 2 36 4 3 36 X).:). 1214.p. tad a je M(C)=C·!=c.8 =0.y.. gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce.P.P'(X.008.3=0.v. P22 Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja. X = (0~8 0. X2Y2) Zakon rasp odele slucajne veliCine XY: Xy=(X1Yl x.+1'.Yz x. X=O 1 3 8 2 3 ~ 8 8 .3 + 3.8)2·0... . ' P2P' + X. a njena raspodela verovatnoca jednaka je: X= ( Xl X2 1) (P.P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).).16. jcdnako je verovatnoci dogadaja. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele: (A) M(X)=X. Y2 .16+ 0. + Y2) P'2 +(x 2 + .p. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce X_(Xl PI x 2 ••• x. P. CX 2 ' · · Cx.). Slucajna velicina X. P(x =4)= 1--(0. + CX 2P2 + ..P.8)0.g32 0~8). M (X) = 2.

0.!1-1(){2). 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12\ 2 "'5 ..= E (x. 1 i= 1 i= 1 . i Tada formula (1) postaje M(X =M(Xl+M(Y). Primedha 1. medijana i rrlOJu karukterisu centar rasturanja.-M(X))2 p.M(X))2 1'.= 1. 0.: i=l + Y)=(X . D(X)= E (x. JC Pl1 + P12) obratno. +(x.ltcmatlckog oeekivanja. uvedena je relativna Inera rasturuuja: (3) 1 3 8 ( 2 2 3 8 ~.= E (xi'-2x. Primedha 3. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcajne promenljive X.. .3 Matematicka ocekivanje M(X2) je M(X2)=4' 0. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<. U zadatku 1225 Mo=7. kac sto je u zadatk u 1225 M (X)._M(X))2p. Primcdha 2.\ 1 -.1=15.6 0. E P.3=13. Primedba 3.65.. Me i M 0 se poklapaju. + .M(X)+(M(X))"p. b) M(X+Y)=2.1+3·0.0. Pozitivan kvadratni koren iz disperzije (2) "x=.) Primedba 2. . 1223..5.5 2 = 1. i= 1 i= 1 -: 226. xi' p. +X2P2)+(Y1P~ +Y2P. I227.1 +9. . Primedba 1. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veliCina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka: M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl =M(XJ+M(Y)+M(Z). M(X)=7..05. Matematicko ocekivanje. izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc promenlji ve.3. i= 1 \1'1 366 dobija sc da je D(X) = M(X2)_(M(X)j2.=M(X) i= 1 " L xt Pi=. 1 razena disperzija jc D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13.1 0. . a) M (XY)= 1. Zakon raspodele slucajne velicine X 2 : X2_( 4 9 25'). +(x 2 -M (X))' P2 + P12+P22=P~· .6+5·0. slcdi da je P21 +P22=P2' Pll +P21=P.. + (M(XW E 1'. U zadatk u 1225. gde je raspodela verovatnoca simetricna. koja se zove koeficijent korclacijc . Podima od definicije disperzije: . X . naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja: (1) D (X)= M(x.0. .-M(X)j2p.teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka Odakle sledi da je Pll + P'2 = P" Analogno.3 . = E j= . rncdijanaMe=7. Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je M(X)=2.3. Primedba..3 4 5 6 5 4 3 2 1 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 3 6)~-"- .i.6+25.53.p.. =(x . Primedha 4.= i""" 1 . P. 8 8 8 8 ' 8 .-2M(X) E x. 367 .iD(X) naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja vrednosti slucajno promenljive X oko m:.M(X)).3 =3. . Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporcdivati.) ' M(X)=0·1+1'~+2'~+3.5. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovoljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0. Disperzija slucajne promcnljivc X=(X 1 Posto je E x.p.

4.=I. D(X) = M(X'). jer je D(C)=O. =0..6xi+0.24+ lP=2.. d) 7.r..Y»=D(X)+D(·· Y)= rnatemat'k~_X~ . b) c) x 4 =4 HlI II .1228.21=35' M(X')= 1 1233.. 1230. . _-+-. X = 0! l ~ l D ..=3 -~ _ . D(X + Y) = M(X + Y)' .. lz formule D(X) = M(X')-(M(.- n=30 1 1232.. 126. x. ~ =D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y). =2.paje X= D(X)= M(X')-(M(X»' = 3. =0. Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni tackama (x" /.6 = 0.. Tako je P.x. 10).4 /\ O.6404.4x.23 f. )._-+-Ukupno . 4) i prikazan je na s1...(M(X)' = c' . .6 1234.2 dobijasedaje x. D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45.).13 ---~ D(2X) = 22 D(X)=4 .-- D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5. e) f) III ---. 1231.5=20 (D(CX»=C'D(X)...-. =1 x.X»' dobija se da je M(X')=0.33 f. I IIII f..2M X..5+( . .. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli: r""--r-' .-. (4.20 f4=7 ~+II /3= 10 Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se: ~--... . +O.=1 x 2 =2 (X 2 >x .CM(X»' = =M(C'(X .=5 IIII .-~--. 3)....0' = C'.82.--" /. x..=2 x.=6 f.C) . = 1-0.. •=0. X. 3 0. '6 + 4 1111111 ' 6 + 9 ' (. _ _. (1.. • = 0. (3.~v:1ije =D(X)+D(Y)+D(Z). X=( 2 0. (2.. 6). =3 . 7).. O. .17. .. =0. = 0. (M(Y»' = D(X) + D(Y). D(X . M(y)-(M(Y»' = (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -.. M(X)= C '0....=3. 1229.. tada je p.-~--..6 .S =0. (5.6x . M(X')=O. -..(M(X + Y))' = =M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 = =M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' . a) b) (O~6 0~4). f. D(X)=67..4x~=2. D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O.-. Oceoe iz Skupljanje podataka Frekvencije Relativne D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)= D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X).M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X). Matematicka statistika c) 1236..2.2._/..10 .. 1235. Iz sistema 0. . + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS._'___ 1 ~r.... a) HII .Y)=D(X +( .1 D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX ..5' C'+0.5' (C')=C'. 1111111 M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+ 4 '6+ 5 '6+ 6 ' 6 6. tj..

. Me=21.-. Varijacioni razlomak jednak je R=Xma)\. >'=4. Braj klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc k~-. 13. Me=28. 30. Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln: 11 ~~---~~ ~~~-. 19. gde je n bruj elclnenata uzoraka. 1245."21. H"" 5.8. SL 127 15 10 5 SI.36. ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5. X =4. 28.75. Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se niOdalna vreonos[ iIi. a) 1110=21.81. a) Mo=8. 51. ~~~-~ Frekvencije ~--- I --~1 l 1238.38. 8. b) Nema modu.237. G '" 4. 1. 2 b) 15. ~~~. b) Mo=37.77. 5. 127. 8+ 10 a) 6. aka ih je paran broj. 19.:f:lj~~Lt-_~~~. Me=----=9. 1241. Prema formuli k~~50 ~7. aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini srednjih clanova. 29.jn.28. ~-~--.'r ~j j 1242. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila.}-····I [~~~~~r-~o~='=-~~~-i~o-~-::~ ::f:. 12. 128 30 50 70 370 371 . 2 3 SL 126 4 5 1243.~--~Xi klasc ~ ~~~-------~~--1 Klase Broj podawka po klasama -----. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini. 1246.15.p~~_ t==X 5 =_120il~I=_=~~ ~= 1_~= ~ ~~50 ~_ -I n Na s1. treba te podatke poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost. 7.I ~~=~~-I--~~-::~ li~bl'--- Sredina I. 14. 31. kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). 10. 7. Xi. H "" 3. 1240.oeg. U ovom slueaju Mo=3. trebalo bi izabraIi oko 7 kiasa. ".25. pa za to biramo 5 klasa. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon raspodela frekvencija. K". 17. 39. Medijan" je jednalea srednjcm claDu.~Xmin= 130-}O=100. G=27.I~~~- -- ----~-~-···~I I~ 1- -. 1239. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela relativnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn. 1244.77. x". K.

25 0. .... 4) 0.020. Uputstvo.~. 15 1.096. 8) 0.Of. zatim 3 i 4. 0.Q2S. Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija. =100=0.25J~. 25 1.115. n Odredimo najpre relativne frekvencije /. itd.B 0. kao sto je to uradeno na s1. cesto se rezultati prikazuju na sarno jednoj slici.5 X ° 0 10 20 3040 50 5070 8090 lOa 81.2 0. 4 1. y I I ~ I I 0.017.099.. 0.ekv-. 10) 15) 11) 0.1247~ f.=-atrvne fre k vencIJc.1 81.25.. 129. d O.30 0. dobija se poligon raspodele frekvencija.086. _ . Y 1.04. 129 1249. ..2 0.082.. 14) 0... 130 I I I 1 I 1 1<:<1 IMe IQ~ x 90 x 10 30 50 70 SL 132 372 373 . Primcnom obrasca f. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevirna 1 i 2 jednake. 9) 0. b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti): 5) 1) O.oj -grb~.-~------~-- 1250..10 /L-'-_ 0... 6) 0..7 0.9 D.3 0. .. 13) 0.082.071.... koji cine histogram raspodele.5 .040.138.'-~cij~"f~~0.3 0.lJumo re d om 0 dgovaruJuce reI : b" . Relativne frekvencije suo 81.15 0. 7) 0..131 ° 2 3 4 5 koloni 0.05 Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi.085. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni pravougaonici) I~-. 6 /"=100=0. = 100 =0.'=100=0. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj navedene tablice.D18. (videti sl.5.00 0.06. 50 1.. = 100 =0. 6 5 4 3 2 0.. 130). r.15. 1251. 1 ::~r 3 y 4 5 50 40 30 20 10 k I~-icl.6 0.'-"""·J. 12) 0.016. 3) 0.ti~na f.1 5 0. 2) 0.. Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika.

Mo=39. 8=17. =3. Aka su podaci grupisaui po klasama sirinc d. K v =0. koja raspodelu deli na dva jednaka deb. - 1 sirina klase. (Q. x=2. Disperzija je D(x)=2. Aka SD podaci grupisani klasama sirine d.3019. a 1. a = 1235. D 1 razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi.. 1 =a+--«x. za osnovnu populaciju imamo Braj poena 1 Apsolutna frekvencija 7 Srednje vred nosti Xl' .75. ")(2=3. . d .5 -. s~=24 .5 m/s. IJl_ gde je L .) x= 6. Za modu se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju.5. a) x=2.2+ 3..+ 1 gdo je L .9 . U datom primeru imamo +x 2 + '" +X..125. x=41. si=J ('.7838. S"=-- " 24 11 ' 1---s=yD(x)=l. 375 374 .7 + 2.7 -0. J.3)= 1235. U odnosu na srednju vrednost. imamo 1 X = 1235 +1'6 (0.. koje prethode klas.85.-(f.. vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc reprezentuje osnOVllU populaciju. X" =8. (50-·25)+(50-15) .6+ 2.44. +D.) 1262. 1254.25. Kv= 1.}= Me = 40 + 20 . 1259. unda se lllcdijana [acuna prema obrascu: n b) x=2. deli raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal..kumulativni zbir frekvcncija po klasama. Me=40.Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena.)(.sirina klase. K. -----. + . +1.. 1256. a) x= 4 . n Ova jcdnakost cesto sc koristi [~-rilikom izracunuvunja srcdnjc vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi. Q3 deli raspodelu 75%) :25 % i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi kvartal..9-1..=O.. Tako U ovom slucaju. +J. +J.6. LJ datom primeru je 50-25 Mo=40. d frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana.8. _50_-_(~±25) = 48 4 50 ' .6-1.5 --0... Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost x=E(X)=~(Xl (1) Me = L + d . 3 2 3 2 3 1 4 0 5 2 6 3 6 1 Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi Braj poena 1 Apsolutna frekvcncija 2 Za treCi uzorak tabcla jc Broj poena Apsolutna frekvencija 1 Najzad. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. 1253. sa medijanom. D(x) = 6.) Primedba 1.2.37.5f. +1.1 -11. D z razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za njom. Dna se odrcauje obrasccm (2) Mo =L + d ___ + 2. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik: Braj poena Apsolutna frekvencija 1 2 2 1 D. 812 = 20.-a». 5=2.4 --0. 1252. =0.5 + 1..0. Vrednost obelezja x.+ .625.donja granica modalne klase..8.5 3 5 1 5 6 3 6 7 3 8 [edam 4 6 R X 2' }{:> uzoraka X} =4. X=41. Srednja vrednost za osnovnu populaciju . 5 2 =7.. 2 1 2 1 2 4 5U 4 1 4 j . Primedba 2.. 1263. ') • f' 1.-.8 + Primedba 3.donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana.. -a)+(x 2 -a)+ '" +(x.1·2()----------=483· X=48.S.ie X = 3.8 + 0. naziva se mcdijana.0. h+ 1 j.R6 m'/s2.

c) P=4-8e.= y. 1266.1 0 4 5 ....Ako je 0.-'"--.. y..--------. ".--" 3 4 6 g 2 4 9 -".)(1:Y. VIn GLAVA 1265.-~--.--~ 1 ~ -·6 -4 -3 -1 . P= .70 postoji znacajna linearna veza. 133). Ako je Irl <0.. 2 ' ) gde je X. ~. y 1272.. r=0. r=0. 16 9 8.=x.Sn+9-0.-----'" ...'=56 SI. Xi=Xi-X Yj=Yi-Y 2 X i1 Xil'i y2 ...-. sI=3..~.~ 1 __3. Koeficijent korelacije r najee. r=0. s~=3.-. Ymax=3e.Y.~ ~-~-.977.1i=84 1'7. .. 376 1271. 1270.). b) Funkcija je definisana za svako x. --.. .S.1 • y 1 ~. b) 16 25 6 P=-(1--e. postoji visoka znacajna povezanost izmedu obelezja x i y.1267. ..= 56 EY. U datom primeru odgovarajuca tabela je: r --.Ako je 0..- 1 1 0 1 ------~-..50 x i y su neznatno linearno povezani.~-. 9 11 7 2 4 7 2 3 4 4 12 28 -.=40 56 40 x=-=7 y=-=5 8 8 l'Xr = 132 l'X.85. P=2SP:"16 dx+2 2 'f~~i5=-(.---~~-- 4 9 16 x 8 9 14 49 --~ EX.Ako je 0.ce se daje obrascem (1) 1: X .395.. Ymin=l za x=O.. .70~r~0. .dx=ln16-1.~. y 132 56 Primedba.90.. . 27 3 3 X2-6X+9 1273. borizontalna asimptota je x=o (grafik sl.·~·5i i Y. onda je povezanost izmedu xi y funkcionalna linearnog oblika.6 -In 16._.-~ ---- ._. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 134..896. nema nula. ~ 2 y(1:X.-----. 1268. d=2.1264..-.-~ -4 -3 -1 -1 .25.---~ X.~--- -~-'-'--.1 za x=l... Za odredivanje koeficijenta korelacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom.76.90~lrl ~ 1. . onda x i y nisu linearno povezani..y.50~lrl~0.~. a) a=b=l.5ln2.35937.25~lrl~0.. y=(X2+X+ l)e->. x-I 2 f o Si. 133 Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je 84 r r' 0...93. 0 1 4 16 . 24 12 .-. pozitivna je za svako x. RAZNI ZADACI 1269. . 134 377 . .. P = 5 arcsin 0.Ako je 0.. -~ 36 16 .'--5)2 5 5 dx=7.

("-1)+21n(2+2~2)+~ In2.~ .. xdx. 1)= F. u = 110 v.5V' +4uv=O. I to x = .J4+.41n(1+~2)." 3)./4 .1n20n2-1)' (Smena Inx=z).2<x<+oo.:.2 = o.11>-Z-. Resenja koja n n . Smenorn . a) Za x?o 1 smene 11 = ~.t. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homogenu 2V' _7.:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje: V= T). Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme sa osnovom 2.5. Data jednaCina se transformise u x+l x-I 5 homogenu 20u'. a data jednaCina ima jedno I . 2. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 135..:. 4}.uv. anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0. U ovom slucaju data jednacina nema realna resenja po x.= v. dv=. 4 f U= arctg . -1 i smene 11 = -1 =-.. b) Za x'.) 1r/4 rr. Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini sin I b) p= j ~~l)i o r x 3 32 dX=9. Vrednost datog integralaje 7~_~ 6 1286. Resenje date nejednaCineje intervall~x<4 y'+ 1 ( ~\ 2+V3 ). 65 rea no resenJe po x. Smene: . LI 3 I I SI. 12S0.UV~ 2u 2 = 0.. 5n 1[ zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .f ~n2x' cos2x dx. Iy+ 11 + ly. k E .4+'2.63 . V= ~. a) p=-q. sledi da je 4- 3y2 3y2 " (_I)k SD X=8+~ .~) = ~ (4a 2 . 1279. 3 (smene: u = 2 x 7 • 3 -i 1278.\ 11 x ReaIn a reseoJa . 4l arCSIn (y2 4 a~ 3») .= u .>/ // 1275. -{l: ("-1)-. 1281.:.2 = l3uv.j1+4x' ... Dati integral se transformise u zbir tri integrala: f cosxcos2x dx+ Jsinxcos2x dx+~2 .' . Skup resenja date jednaCine je 0 0 0 {-I. xdx. Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa. dv=.) 1276. J 378 379 .:i . Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x =.135 1283.. _ _ 1285./4 x-2 x+2 1284.1274. (2X -..a'. ' Z //..--=-i svode datu jednaCinu na homogenu 2u 2 . dakle. (Parcijalna integracija: i.. x = log..+1.. q=2. -~.~j-l dobija so ho2 mogena jednacina v . . 2/3 y! 1282. a za treci integral smena je sln2x=t. Odakle se dobije da je u = -2: v ili (Parcijalna integracija: u=arclg2x.. b) p=-2.. ___ 71. 1287. p=-2. 1277.ln27 . proizvod sinusa i kosin usa u zbir sinusa. q=3.

1301. g(!)=0..+11=2a..x. 2]. 16 _n Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a . B(O.. {0. r a 2 -'.. 1298.+ 1.~ -~. n=O. . (1 ) P=4~+3 n.+ a ?'vr. a) cp = 60 1300.~..:. ~--. . .2(a 1 +a z + ...:.•• an' t=(2k+l)n. 4an+ ":. Time je dokaz zavrsen.1. :0. x= -3..-. a 2 . Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobijaju se nejednacine: . x = 0.=---. a) b) a+b=O. 4a z + 1 ":.. a+b). +a n)=n+2. t= +3 +2nn. 1299. 381 380 .. Podimo od ociglednih nejednaCina: 4a . n. -::---yU Z 1297. +2. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini..---. (... a z . P=2. A (0.-t:... 2--'!>V a (l+a .. a) !(t) =.. Proizvod ovih nejednacina daje l+a l+a l+a ~ ..+1 +. ~ + an:o.4a~ +4a n+ 1 1=. : ..... 2. U1 OJ U [1. +~4an+i . +1' .. +(n-1)+n n 2 n n(n+1) 2n n+1 2' Kraj dokaza. jer je (log 2)·z(_I_+_1... 1291.4aI +4a .1289. 2 b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein: Kako je a.b k (k + 1) 1+2+3+ . dobija se ~'. +~1+_1 __ x I · 2 2· 3 3· 4 (n -1) n =(log 2)'Z(( x \ 2a. . + 11.a" r. 1294... x = .+1~0. a+b) i C(IOg2( -~).J"4a z + i+ . poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje (1+an)~2n.5./2cos t.1.4a~ +4a 2 + 1=~4az+i ":..5(2cosZt-1). 1290.. +CD l 0) (apscisa tacko C realna je k..J"4a ...=--~'-- x x 1 +2+3+ . . 2 !. Ako se sumiraju nejednacine (1). 0 .. 1296. tada je =(logx2)'z 1-.J"4a:+l ":. 2 1:0. 13a 15a 14 )= 1-!)+(!-~)+ (!_!)+ . .5. )(l+a z) ."--V'n' ako je ab<O) .3 V x = 3 (smene: 3 3 + 3'3 = u).. .. + 1 . a) b) 1293.-. i= 1. + 1=....12a z + 11. b) c) -T "-'T ...j'i.:. . + 1.. l .. +k=-----. XE[ -8. a) b) XE[ -~... an = 1. tada je 12a.. -lJU[9. (a>O) ..=~. =-n-·1og'.. 5}. 1295.12a. 1292.. n n-l = 14' a. __ 1_)) ( 1) n-1 2 2 3 3 4 .12a n+ 11· 1 Iskoristiti identitet logba=--·· log.

~o Y V ab . c2~c2-(a-b)2..-1310.y abed. dobija Se tvruenjc../2¢>-" ". 13l4..:>0'~+b)'i ~ . Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka. iz nejednakosti (m-a)2+(n-b)2+(p-c)2~O i (m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2 ~O.l= =la..I~~ihI2 = a2~a2-(b-e)'.2 + 2ab + 0' ~ ~Ial'-. y cd =.W~O 2 2 (1) ac-bd~-·1. Cime je dokaz zavdcn. a+ b + C r-- ~~laI2+2Ial ..' 3r--3~ _'_ --···-4·---~V abc ~ -= a +h + c+~ abc ~4 ~ abc =- =a+ b+c~3~ abc 1306.12¢>ja + hi ~.I· 383 382 . h (1) i (2) sledi da je 30-"2 se svodi na nb.. ~~1. +a 2 + .bd)~O. .2 + 3c 2 ~ 36. !a-·bl = ~(a-b)2 = # .0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' ~O se postupno transformise na ovaJ nacrn: (a-b)2~O -= a2+b2~2ab -= 2(a'+b2). '2---. Za n=2 nje je tacno. gde je cetvrti pozitivan broj¥abc: a + b + c + ~~i-.2~~·~ + ~2--. . / ----.aka je po pretpostavci a 2 + h 2 + c 2 + d 2 = 2..2'1.Kakojea 2=laI 2. Dokaz se izvodi indukcijorn. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka.2ah+ .1-'!hI~:Tbli = (a 2 =laI 2. la + bl = y'~hj2 = ~-.. 1303.. Zbir ociglednih nejednakosti 1308. dobija se la+bl=y'(a+W=y'a2-+2ab+h2~ 1304. . Ako se kvadrira data relacija. odavde se dobija tvrdenje a 2 + b 2 + c 2 ~ 12. 1311.. Dokazimo implikaciju la.2 + b + c +d +2 (ac.I+la21+ .. Kako je: 3r::. mnozenjem ovih nejednakusti dobija se = ~I::: Ibl )" = lal-Ibl· 1313. =~(Ial-Ihl }'=!al-lhl. (2) rna+ no + pe~ 1. . +la.a)2.. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethodnDg zadatku. cime je dokaz zavrsen..'a2+2ab+h2. Ibl+IW=~Ual+lhD2=IQI+lhl./2. b 2 =IW. b 2 =IW a 2 b 2 c2 ~(a+ b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c..+a 2 + . dobiJa se (1) a 2 + b 2 + c2 + 2ab + 20c + 2ac= 36..:.--- =.=-----'-'----..[2:::2!. Dakle.i+la21. +a21~la.----3---~4 abc. ab~lal'lbll yx2=lxl. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll ~ !a+bl+l-hl= =. 4 . ~~"!_ 1:1 + (: + d _ a+b c+d 11305.dicka sredina d va broja veca od njihove geomelrijskc sfedine na sledeci nacin: . · +ak+d~la. tada poslednja nejednakost postajc 2 2 a + 2ab + b ~2<. odak!e sledi trazena nejednakost.!al-Ibl ~ ia+bl· 1312.''''-2-. K. (a-cj2~O i (b-C)2~O svodi se na ncjednakost (2) a 2 + b 2 + c 2 ~ ab+ ac + DC.. +akl~la. i ab~-lal·lbl). 1309. tvroe- la. + 31.ik .I+la21+ ..1302. lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel ~ 1..1 ah + v" cd:. Ocigledna nejednakost (a-b)2~O. Iskori:Jtiti to sto je aritrL. · +laH. poslednja nejednakost postaje 2 (a+cf+(b-. dobija se da je (1) ma+nb+pc~l. . la + hi ~ lal + Ihl.!-:-il. Ako se nzme n obzir pretpostavka a2 +b 2 =1. Analogno iz nejednakosti (a-c)2+(b+d)2~O dobija se bd-·ac~ -·1 iii (2) ac-bd ~ L lz (1) i (2) sledi tvrdenje lac--bdl"~ 1.-= r---'-------.-. 1307.. b2~b2-{c-a)2./2 < a + b < .

1336. x=( ~ 1)k+ 6 + k". 1338. 1320. Kako je 64 =1296. " S" 1324'6<"<6 . 2 i 3. 3000803. x+ 3y+2= 13m.. ~3) U ( ~2. XE( ~ w.. Zbir na levoj strani grupisati u obliku (tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") ~(tg 27" + ctg 27"). Smenom v'x~ 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik y = III ~ It ~ 51. ~S<a<1..... ~1 1332. 5. 384 .I'. Za m=1 dobijamo x= 11 ~ 3y. ~D... U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd. (2m+l)xZ~2(3m+4)x~(3m+4)=0.. 3850203. ±3 + 2k".. X= 1330.=y. 3 i O.a+b+c+d'. a 3 3 3 X +X. (~)O'S10'X=t. 6.. Ij.I+lak+. Posto je x .10 6 = 13k. Posto je N deljivo sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13. 1317.I+lazl+ .. + k3 = k.'x.x'. Ako se periodican decirnalan broj 5.3 a 5..tadaje (2) 1331. 1319. + k.9. X .I'. pa je 1~x~26.+ak+.3. Nekajea.. 3 i 9. onda je 0=1. 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak.. 6.x'. a odgovarajui:e x 9. Zato je 3 . S. -·2<a<4. 1334. ~~<m< ~1. ~3<a<6.0. b=2. mora biti ispunjen uslov 6'.l1 (smena log(1~9x)=y). 3090503. y moZe biti 1. kEZ. m moZe biti sarno 1 ili 2.la.=x. +a.+a z + . +la.. cime je dokaz zavrsen. dobijamo x=24~3y. 3020303. Smena 1335. + 11. 106 + X • 10" + y . 3030703. +a z + .. " 1329.. Realno resenje t=2. Kako ova konjunkcija nije tacna.0<a<4. Iz (1) i (2) sledi da je la . a) b) ~w. 1322.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje xZ+x-z=t'~2.':-=-1 = y 1323. <a<2. 7. +a 2 + . Na osnovu pretpostavke irnamo da je 1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4. Funkcija je konstanta y = 5 za 0. +la h+'1. Za m=2. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran.x ~GrSIOgX =~~. (y>O) svodi datu jednacinu na oblik paje 2'. sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8. 6. t.. pa je N = 13k+ 3(x+3y+ 2). '.I. Trai. + w).Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la u . Posto je 0... ~~)U( ~1.. x'. 8. Data jednacina ekvivalentna je jednacini t 3 + t2~2t~8 = 0¢>(t~2) (t Z+ 3t+4)= O. " mE( 1 +w} c) mE( ~1. Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj. =x z = 1.eni brojevi suo 3080103. Iyl + la H .la. potrebno je da konjunkcija bude tacna logz (mZ~ 13m+44)~2 =0 /\ log. ~1<x'. ly-·21+ly~31=1. redom 1. 1318. ~D U(1. ni za jednu vrednost parametra m...1O.. Rezultat: x=l00. + 3." Iy + a H 11.3 transformiSe u njegov 6 racionalan oblik 13 .. 1333.. 1328. Y' 10z = 13k3 + 9y. gde je k.. a odgovarajui:e x 9. tvrdenje je tacno. 1327. +x. data jednacina ekvivalentna je jednacini 1315.I. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 .9+3'9+2=38.9.. y uzima vrednosti 5. zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd . O.. +a. 1316. Kako je x+3y+2'.. 10' + 3.m~3 >0.I+lazl+ .. kEZ. 8. 1326. Smena 1321. P(x)= x 3 + 2x z ~3x + 1. c=9.I dobija se (1) la .. 1337. 1325. d=6.O. GrS1o. x. Brojevi 106 .10 4 = 13k z + 3x. a X. +ak+.=t --3t..y..

2=210g 12 3+log . S obzirom na pretpostavku zadatka.cos x = 8m 1999x¢> 2 . Tada je. Prema tome.Kako je 74 = 2401.l) zak1jucujemo daje: (sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii (sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O). 5). 3b-~1 2a-l 1348.. Kako je y < 7.."-~. Kako je x< 7 i y<7 dobijamo da je x = 5. 1339. Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. Z = 3. 1 +X3 . brojevi 24 i 20. trazeni broj je 5 . (490.5--'.2 sin (1000x-~) cos (999X =sin +n =0 (1000X-~ )=0 V cos (999 X+~ )=0 k. 1341.~--"~ =+--.. mora biti a = 2.Sill ~3 .y=l+tz ' Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena kriva (x+~)z+ y2 =~. broj 2401. lskoristiti resenje pretbodnog zadatka. onda je 7 2 x + 7y+z =9 2z+9y+ x =40z + y. 1345.. d = 1. na1azimo da je 2 1+ t 1+t2 1-2t 2 3t X= l+t2 . Neka je traZena osnova sistema x.~--. nEZ. 2 . b = 4. z (x. 1344. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine: 1. b) X2+y2=1. k" SD tacne a k ' x = 2: • kn 'onJun "cIJe "0 Je ' k E Z. Koristiti resenje pretbodnog zadatka. <:::> SIn x cos }-810 3" COS x. 160).sinx".. Iz (1) se dobija (2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13. Dak1e. Kako je 64·91=5824. 0+X2 . onda je (1) 2-a 10g32=2~=-1' Slicno je b = 10g 2. +nn) 1347..24 =0.=2 5n za X = 4 . odakle dobijamo da je x = 6. mora bili y=O. 2 = 310g 24 3 + log242 = 3 1 3+log32 =--+---= pa vaZi log324 log224 310g 32 + 1 ' 3-b (2) log3 2 = 3b-l .0+ 1 = 1333=x 4 +x 2 -1332=0. 49 + 3 =248. n . X4 . 1 +x . pa su trazen. 386 387 . paje traZen.sm 1999x=O 2 =. Sarno prvi sistem ima realno resenje (6.54 = log2423 . Kako je a=10g .. n. Odavde je a+b+c+d=7. Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. y 1340.2+2 = . x=~2'. Y..+---. Odavde sledi da je: x-y=ll\x 2 +xy+y2=91 iii x-y=7I\x 2+xy+y2=13 iii x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7. c = 0. onda mora biti k=l. -. 10g312 10g 2 12 210g32+ 1 210g 2 2 +10g 2 3 1 + 210g32 1346. 1343. . Slucajevi a+b+c+d=8 i a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir. x . Y. 488) i (166.l. a=b=2-~2.sin (1999x-sin (x. a ) I z Je nacme x+ iy=---.2 18=10g 12 3 2 . Tada je (1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k. 1350. Ym. sto se moze proveriti kao i u slucaju a+b+c+d=6. imamo 5z= 3x. c=~-2.2t 3t 1349.cosx". 1342.2 2= 2 1 2 1 10g. ~-l. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja (-I".. Ob e k . Iz (1) i (2) imamo 3-b 2-b --=~-~=ab+5(a-b)=1. z < 7) cifre toga broja. d "' 1 . =Xk=1~06 (~+kn) V x"=9!9 (.-" = ------------. Ako su x.-~) =0 =.

(q .1) = 389 . ) = 3' (27 + 9 + 3 + .5° cos 7.> Xk::::::: V Xn = . 3. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2(3 + V3).5° cos 67.tg 7. a = 10.e (l b -b) ~.2Iar.5°) = sin 7.5° sin 60"(cos 67. 1366. 2 }.5° . n E Z. posle odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je jednacini 1354.5° 0 (l 247 . Smena x 1355. q. c=a+2r.97 = O.1 <x < 8.cos (Za + Sr)x = 0 "" e sin (lil + 3r) . 24.. dobija se e1.1) = 130 !\ q . 36..V q=-.S" + tg 67. 114 (II 1357. x +4= 0 "" x = -4 .S" .1 4 2 S {/I ( . f (x) = 5 . Za+3r 2r 1360.5 zax = 2. +~f l + + =1· ~ = t. 16. 1364. 3 2 Za x=-dobIJase d ' aJeq=. Kako su oba geometrijska reda konvergentna.. X' 75 R e.'Vivalcntna jednacina cos (Za + r)x ..5" = sin 60° sin 60° = sin 7.. d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza. k. x = .1 Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je al(l+1) 194 (1) q+1 5' Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1)..7. b = 5.. 1353.. 114 2 3 Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q. ili 54.log (k . 2' (4 + 2 + 1 + .325 = O. + V2).clg 67.mn. tada je b=a+r. s = -'In (3 2 1358. 1352. s=ln ] (e e .~. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8. 1356. b. 1359. .. 2 6 1362. dobija se sistem 1) = 5044. 1363.5 0 cos 67. ). -~. Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku. x' .114 .5° sin 67.' .5° + cos 7. c.24.enj3 ove Jedna~me sux = 247 V x = .54..97x .e Na osnovu pretpostavke.1351. sin 2tx = 0 1m n:rr: ¢. 2<+ 4 = 3" + 4 . c = 2. Niz je 16. IL. Opisuje elipsux 2 + 9y2 = 9. 5. n E: Z . s = In 3. x = -~ {-2. d=a+3r. 7.5 sin 67. n > • 2 (logk + 1) logk .. Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje 114x2 .sin 150° 1361...sumaje 0. dobija se 114 + q-2) -97 (q + q-I) . Kako su a.. (. (~) x+4 = 1 . n n . 2' . Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj nacin: ng 9.L 10. IT 2IT = sin 15" sin 135° cos 120" .5" .36.

tada je 3CI Clanovi niza se dobijaju izjednakosti (1) al = V2.2 = 00 Resenja jednacinc (4) su a = 2 V vrednost niza pozitivna. 3" + C2 .vodi na difercncnu jednai'inu 1'+2=5Id l _61' "" ?-5r+6=0 "" 1'1 = 3 V 1'2 = 2. 1368.. Neka je (2) latno i za n = k (k '" 1) . Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije f3 ex y f3 19 . Tada je (2) ispunjeno i za n = k + 1 .a" . 2n. Odredimo konstante CI i C 2 tako da je al = 3 j a2 = 1 .b an = CI .-. -:. .cos f3 . a" + b a +b 2ab a2 . tada se rekurentna formula . -2-. Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo. da bi bio konvergentan. 2" . Kako je an + 1 - + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I .cos ex = cos y . ak < 2. tj. lim an = 0. ~3" 1371. POSlO je granicna >-log (1 + ~X2) .. 1369.to . 1372.o). dobija se (4) {/2 _ ( 1 . Logaritmovanjem dobija se log V (1 + XI) (1 + X2) < log ( 1 + _ (IOg(1 Xl + X2) 2 "" + XI) ~ log (1 + X2)) > XI (I = -1 .. + 4 .- 2 a" = 15 1 ((l+l~" l 2 ) - (l-~") 2) .... a "dane sledi da je [IXI) . a+h imamo V(1 + XI) (1 + X2) < = 1+ Xl +X2 r7"0~' (1 + XI) + 2 (1 + X?) . Neka jc n = 1 in = 2 . Niz je ogranicen odozgo.tg ..2 = O. Iz (1) posle kvadriranja sledi (3) a~ + I . Uopste je 390 391 .1367... jer je nejednaCina (2) an < 2 ispunjena za svako n EN.= 19 .jer je al = V2 < 2.:> i C2 = 4.= 2 . Zaista za n = I (2) je lacno . Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli na slcdeCi naCin 1370. = Zato je a" = 3" V '1' . an = Analogno prethodnom zadatku: = V2 + an + an > O."" 2 b 2 2 2 cos f3 . niz je opadajuCi. 1373.3. 00 + V I + 4il) .. a n +l = V2 + an (n = 1. . onda jc lim an = 2. Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni prelaz.. (I" 1374.2.5 (1 11 . pOSIO je {lfd I = V2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . X2) .. Opsti ~lan niza je all = 12 + an 5 an ::::. Odatle sledi da je CI = -~ . Ako stavimo da je (I" = I' . al =-2--' q=-. Na osnoYU principa matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako n E N (n '" 1). f (X2) > f (XI. Ako iskoristimo poznatu nejednakost Va[) .

. 2 R = "" _ C2 ) "" "" cos (x R ) -1) cos 99x . =:>{3=:': Ako primcnimo kosinusnu teoremu 2 2 7 0 = a + c .= 1..b" - I =.= 0 .- 1\ 1\ x (cos 2x + cos '2 > 0 1\ x sinx + cos '2 > (J ) • 392 393 . abc Analogno 1379. x = -3...= log ~c:. n.) n. ta d' a ' a JC b a tg ex + ctg ex = 4 sin 2a.b = Vab 2 2 4.b llab log-.I ctg a = -. cos I. a) tgz = -3. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini R. -cosx+-smx=cos99x . Xk 2" + Ie n :n. X smx + cos c. ·Ri 1383. cos{3=. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na: cos t = sin 1 + 2 sin 21 "" sin t cos t cos 2t cos2 21 . 1377... a2 02 + b2 _ c2 abc 1 ctg{3 = . Xn = n n. b Kk 0 JC tga = . dajc log2 a +y .sin 2 21 = 0 1\ (sin I.. iz dale relacije sledi da je 1 :n.a . <f' = + 2x + 3 = 0.Zae cos {3 2 2 a + c _.. k + cos 1 L. k E Z .. . k :n.9 (-i + n:n. 2be b 2 + c2 _ 0 2 ctga = R.) V x" = . = 53°7'48".3 = 0..(ctga + ctgy) =- 1 ('b}+c _a abc 2 2 2 2 R+ a (/+b 2 _ : f abc a2 <> + c2 _ b2 V2 V2.:-2 2 ~ a. 2.. EZ. Xk .I time je dokaz zavrsen. 2R 6R b) a =RV2. . 2 "" b" = '2 (a 2 + c2) .) .=:> {3=2 ... 3' 3' 1384. Y .o)..2x . Data jednacina ekvivalentna je sisternu x cos 2x sto sa relacijom a + {3 + Y = (3=-~-. Rc~enje date jednacinc je Xk = log2 (i + \:n. cos 21'" 0). a + b2 _ c = 2 ~ (b 2 + c 2 _ + b2 + a2 = 50 1 (i + Jar. = 2R ' pa JC . sin (SOX . . ae = b 2 • Obrnu\o..i) sin (49x + i) = 0 "" = . .. ctg{3= ctgy = 0 2 + c -Ii abc 2 1382. Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo 2 2 2 cos a = b + c ~ a . b=VS' c=VlO' ~ a 2 + b2 = 4Gb ~ ~ +% = ~ a. aTe 2 .1\ a+{3+1'=:n. sm". a . y s (-i. 2 . lz sistema a +y {3=-2. 2 => ex = 15° ~ a f3 = 75° . 1381. k E Z.

tg 0) + (tg 2 ..2 ..2 cos ~ = lz prve jednakosli sledi da je ex = jednakost I n 1 a-fJ () . Ako se saberu prethodne jednakosti.x i Y = 3 .(k . tvrdenje je (/2 Zaa=l[(n)=n.. Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 .cos . Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan. . .. k .x. Na osnovu prelpostavke imamo : f(2) = f(l) + a 2 [(3) = f(2) + a 3 f(4) = [(3) + a 4 -----------------fen) =f(n -1) +a".Re~enja date jednacine su : n 5n ~ xk =-+4kn.1) cos (k . . y cos a ="2 ~ a="3...1) . +(tgn ... Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine a+fJ 1 oa-fJ)2 (c o s2. xn ---+ . 2 Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je svaki sabirak jednak nuli.tg 1) + (tg 3 . 1390. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 . sin I =tgk-tg(k-l). + b2 2 jasno...1) cosk sink cos (k ...= () A cos ~ .4"cos--. S= sm1393.x ild. .= 0 1 1 oa-fJ 2cos-22 1386. a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne. dobija se fen) =f(l) + a 2 +a 3 + . dobijamo trazenu sumu S.cos . J[ Kakoje 'sin 1 + sin(k ..> x + y > 2 k A Ax+y<2k+1. +a n • Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se a 2 (a.1) ) = cos (k ...2. 'nn . .2 cos~ -2.. U Dekartovoj ravni to je osencena oblast (s1.kEZ..2a-fJ_ -0.+ . . 1» J gnlpa 1392.tg 2) + . Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1.0 "2 2c c b) s=a.cos .cosk sin (k . S = (tg 1 .c ' s2 2 a-fJ a+fJ +-sm 4 1... cos(k-l)cosk . Odatle jc sin .1) cos k to je = 1387.1) cosk cos (k ..r ' 2 ~ a+ R- 1 a-fJ)2 + 4" . x fJ 1 ' tada Je 1 )' = l' ..k EZ. zatlm sabercmo dobijcne jcdnakosti. bice 2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <. Data jednakost se postupno transformiSe u identicne jednakosti a+fJ a-fJ oa+fJ 1 2 cos -2.tg (n = tgn. n a) Ako sc zameni n V3 = tg 1 3 = ---n-' cos3 d ata f un k·· po st' 'e elJa aJ ~ cos~ oa+fJ --2 ..-l _ 1) f(n)=l+ a-I (zaao' 1).. 6 6 n.= 0 e 2 2 4 a-fJ a+fJ 1 394 395 . fJ ' koja sa drugom dajc y = 2 . = Jr Kako je ex = 1391. (cos-.

5 a2 _b 2 =9. 2sl = 400 Dodirne tacke su A (25 10) . x = -3. a=5.. A (~.~) = m . b) Nule XI=X2=-1. 'f 9. 307.2 2n. p=6.:. Pogledati [esenje zadatka 1066. 396 . 16x2 + (x-~) ='~ l = 12x.sm a . dobijamo trazenu relaciju (Xl V=-p'n+-p n= 121' n. y=x 2 _2x+1. 1'(3 J .:::: 1 . c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:. a) Teme parabole ima koordinate: = 2px i kruznice 1394. X3 = -4 Ymax = 4 za za x=-l. a) Presecna tacka parabole ( X - l £) -+'l 2 = 4p2 je . resenja su realna za . p=2·'l'5. a = 0.y=2cos (x-~} sada so lako ispituje. S "f 2 3 b) V=nf2px+nf o '}£ 4 3 (1~P2 +PX-X2 )dx 47 3 c) Ako eliminisemo a iz sistema Xl + X2 = 2 cos a { Xl . a = "2 . a) a = 6 . sin 2 a . b)a=O. + X2)2 + 4. b) lz jednacine 2 cos cos iii G.sin a = 0. 1 1 taL"" <ruZlllccml = . 5 / Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l tj. X2 . =8 15. str.a=6" n U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° . Iz pretpostavke imamo 2 n sin a . imamo Dakle. Kocfidjent pravca tangente para bole u T (cos a. 9a 2 + 25 b 2 = 625 . 1397. 1m2 =-15 8 odakle sledi da je ::5 m :$. II grupa 1395. Zaa=O.VT' Zaa=Z'y=x. o 1396. :3' B (-3 161 . 2.sin a).Xl X2 (Xl X2 - 2) = O. ti· b=4. Ymin = 0. Iz uslova da prava 3 III grupa 1398. y=Sx+S dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! : 92~ + b 2 2 = 25 . 4 BFA = 90°. n 2 X>"A Jcrn = VT' a I " .

x= 1405. Najmanja visina odgovara najduzoj slranici.1 )n 4 . A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ .6cm.3 2 tj. str.%X2) +n j8xr) dx -2 . 4 3 J v= n_ + 2". S). Ij. jednacineelipse 1'2 n 25+36=1. 51. v (10 10n 27 + 2240 3 n) b) -V2<m<V2. 05 4 d) Y = x + 1.CDA = 4. '1'=2' L ti· flABC ie lupougli.1 = CE + (p + c)2 .2y + 8 = 0 i para bole = 2. )' 1399. p = 4. ti.DAC = IS0° . Vidi zadalak 379 b). ti.0 -1 c) p=f(x 3 +6x2 +9x+4)dx=-. a kruznica 2 ( 11 2 125 (1'. J[ 8x a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--' I v= l~n (9 + 3·8 + 64) 970 3 (nl (12 .3) + y--2 4 c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela paraboloida.b) = c 2 .ACD = 0. Iz WAC sledi 4-CDA + 4. x2. 4. 180" .180". 4.zam=V2./)2 = 4 J :ta2 + . x + 1 = (x + 1) (x 2 + 5x + 4) <> 2 (x + 1) (x + 5x + 3) = 0 "" -5 ± V13 Xl = 0.a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°.a . pa je trazena parabola = &t i elipsa 121'2 + 16/ = 192./ = 16. iii ISO" .2 a + 4. b) Dodirnc taeke suA (-2. b 2 = 12. Izsistema: l a 2 . 1403. 1404. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo 2p : c = a : b iii a 2 - b2 = c2 +cac h => a (a . Vidi zadalak 1065.DAC + 4.ACD = 2 a . pa je 4.b2 =e 2 ( a 2 nz 2 + b 2 = n 2 2 iii {a .px. 307. 398 399 . )0 l IV grupa 1401. pa je b 2 = CE" + p2 2 2 . (8k . c 1402. pa je 2P he = = 5. 2 b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki.BCD. sIr.ACD = y. pa ie CA simctrala ugla4. imamo a = 16. {a - sledi da ie a = 90° Jednacinaparabole/ = 12x. a) Uslov douira pravex .3) B (8. a) Iz sistema a + fJ + y .IS0° fJ = 2 y. c) Ncka je CE visina flADC i neka je DE = EA = p. Odavde imamo a 2 _ b 2 = c 2 + 2pc. 1400. p = 2mn.ACD = ISO" . . \ 2 ' 2.

min 3 1421. 1) i 10. Gcometrijski niz: 2.18. Ib-al<c<laq+al. 1407. 1408. + 00). (~. S20 = 1770. nhc V = -2.Vgmpa 1406.za X= --I ' y= J asimptota. P: Pt = 1 : 4. V=2n. pa je ax = tllO = 59. s -' C (-3. c = 32.1 1413. Stranice 3. Vl: V2 = 2: 3. 2 1425. b = 12 i c = 20. Straniec trougla su 6. a) P 4 =_.5. dOO 401 . 1416.12. b = aq. Ako su stranice G. c = al. 1420. - 16/ = 144 .a) mE (-C>:>. ).= 1224 Jr. X2 = 2. 1428. +(0). 6).a seec datu prayu 12 142. II = 7. 1427.1 • U oba slucaja progresija jc 1. x = 1. 1415. ncma nula. a kruznicex2 +/ = 25 . a = 38. . 6. straniee maksimalnog prayougaonika 3 i 4. =-. 1414.21. JA26. V=3m J 2 1417. N 1418.00 . tangenta 8x u tacki apscise x = IX fs71Apa 1424. X grupa 1429. f +2V5" VI gmpa 1412. obim 0 = 14. x=M. = ±3' + 4Y + 3 = () . Definisana za x E (. -~ a OYO jc jednacina direktrise. 1430. 1431. 25. x = 10 iii x = 10. 5. B Is' \ - (27 _ 23)' . dolazi se do trazenog tvrdenja.lx = 2 zax = 1 . '\ ' b) V=4Jr 3 .P = 2m (a + c) = 648n. Parabola/ = 6x . 2). 2 V . aritmcticki: 3. P=(2+3v1s) m'. X 1422.P=35. VIIIgrupa 1419.m. b=lO. Jednacina hiperboic 9x2 M = 20 V37. Xl = 0. Stranice trougla su a = 16. onda koristeci uslov da ie . 1409. b) q = 1410. -1) U (2. 7. P = 96.

9=0 1 ' A log4 x=t.4"1 . . tvrdenje. 4(~?t-15(~Y~f. x 2 = 12. 1 D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui 4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= 6 6 ') 11. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena. 1437. Smenom log. cp=90". p 1 etg a etg /i ={f' : 1 1442. Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa --~-k" p 1 ~ dobija se ' q 1t _ 5n 12 k E Z . Vidi zadatak 1285. Vidi zadatak 706. Bogoslavov. Bogoslavov. Vidi zadaiak 12:59. 12 XIVgrupa 1448. <.432. Vidi zadrtak 1350.< Konstcd V·lctove veze bILe c1g 0: + ctg. :'440. 1454.+ co). x=t. V. Bogoslavov. m = 281. b) -2sms2. V. XVgrupa 2n c) x=2k" v x=-~+2nn' V=2n ('" --3 ' } 4 . ctg (0: + (3) + 1) = P q XIII grupa 1 +ctg! (a+ (3) 1443. siu 2 (0: + (3) (ctg 2 (IX + Ii) +~. 1. Resenje konjunkcije je x=~ v x=4 lor. XII grupa 5439. 1444. Vidi zadatak 1059. 1451. V. 1436. x. Zbirka 2. . Zbirka 2. V. 1452. 3vG+ n . Vidi zadaiak 1284. 2 Vidi zadatak 948. -1]u(3. X3 = 13.446. Zbirka 3. x=~-+k" rc 12 . Bogoslavov. = 5. ·W2 403 . a E [-2. 1) 1453. . (~~grtocC:~.fJ :=::- 1. A47. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1. "1fgO:"c. 62. p 1450.8%. S=3~3 (vG±~i).l. 5n x=--+nn. 1438.~. XI grupa Y= ::i 1 1449.j+~. 1435. dobija se konjunkcija .jY +~ . J1s X. Zbirka 2.

XVI gmpa 1471.. -/3 1465. b) P= 39 1477.Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x) itd. 1458. 1460. XE[~.. M (±fk./3 . I-x. --) 2' 1470. Srednji clan je T. ugao COM = x. V. 4' 3p p..+1 =e:)3""X.l). V=-3-' 32n Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku OM. Resenja ave jednacine Sil 1 i 2 1 i 2 -2 r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z . Stramce trougla suo . x i y su celi brojevi. AD =BC=R sin x.'X+%"-1) Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. Zbirka 2. . I)]' 1 1459. 405 .. terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON. l-x 2 =_.. a=2. 1457. (0. >O za x 2 E c) a E (-~.0: ex P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R 2 s1ll2(2cos -1). 1456. b) x . Vidi zadatak 106S. Ot. 4' XX grupa 1479.. Kako je z=l. .1). fk). 1466. V. 3). 1475. x 2 >O. 1 n X= ±O./6 " nEZ. . Vidi zadatak 340. 3n ("'-1)=(2:)3 n (. XIX grupa 1474.+l' 0 dn osno x 2 =---~. 1462. 1: 2. 1). Tada je AB = R cos x . x. Vidi zadatak 1239. Jednacmu db" se x 0 IJa 1 T3=40. 5. 1 xE(-3 . k./3../3 ._ - 3x.nEZ. 1467. Bogoslavov. 3x . z dobija se Z2x_ zX + 1 = O.R sin x ctg "'. . 4' Sp a : b : c= 3 : 4 : 5 . P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "). b= 14. Vidi zadatak 1210. 1469.. 404 x~2. XVII grupa 1464.1455. a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu . b) x=4+kn.. Zbirka 3. Za k=n. a) P(-6. ~ 3. 8.. E (-~. +1 1472. k n E Z. Bogoslavov. . 2 XVIII grupa 1468. Odatlesledidajex=2 v x=-2.: 1 . 1461. H·/6. -3.

C. B. C. E. 14. Bogoslavov. A. C.12.m E (1. XXII grupa 1489. E. 3. V. 6. °. E. 13. 11. ~ A. 25. A. . Vidi zadatak 1066. 1485. B. JS. 14. E. 8. B. E. 19. D. Uniyerzitet u Beogradu Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete. e E. A. 25. 15. B. e. A. 18. E. B. B. 141. E. 2. 13. 12. A. +00). 12. 9. 12. 10. A. e. juni 1992. 5. A. H. 10. 13. D. 1. Zbirka 2. B. B. 6. E. 2. t Smena 1 og2 x=t. D. B. C. -:z)u [-1. a) a= -2. 17. £. 18. b) a= ±3. 1. 4. 7. B. 19. E. 17. E. B. D. i_. 1. 1487. C. 16. .f2.16. D. C. A. E. B. C. A. B. 3.. A. pa Je log 4 x=:z. septembar 1991. S. c. 15. 16. 2.. + 00). D. 13. e. B. Vidi zadatak 795. B. 26. 4. '-'. 20. E. C. 15. matematicki. 0. 14. 1~ ~. 2) u (5. D. 3. 16. E. C. 4. 20. D. E. (m-2)(m-5) x = . syaki test ima 20·zadataka. C"' A. B. 9. V=2a 3 n. L C. 13. 6. septemhar 1992. 4(m-l) . 9. 8. B. T13=91 ' 21 n 5. fizicki i fizicko-hemijski. 17. 7. juDi 1991. 11. 20. B. 8. B. 19. A. B. '-'. 10. D. C. A. 3. 10. B. 1492. 1490. D. D. 18. e. E. B. D. 1. 406 407 . 13. 18. 5. 19. juDi 1993. 17. A. A. 15. 17. 8. B. f· 16.. <. D. A. S. 16. B. 9. 8. P=4a 2 ny1:l. 1486. D. A. 7. C. 9.. 20. jun: 1990. 6. e. 8. D. A. n=17. x=2+ kn. 11.1480. B. k=12. 18. 14. 11. 7. . 14811482. D. 19. c) a=2 V 2 a="3' 3. E. 25. A. 3 b) m E (-00. A. D. 6. B. a. B. A. 0. 4. 9. 20. C. 10. 20. E. 17. 4. e. 0:=45". E. E. 18.. 3. 5. 15. 19. B. O)u [1. 5. e. 2. O<x<:. 4. C. D. 4. A. C. XXI grupa 1484. B. 10. E. 7. .~ I. a) D=m2+4>O za syako nl. 6. 14. 2. 11.

To s. Beograd 1979. BWfOACl:':l-i. Lespinard cl R. Polil1omi. V. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima }. Billnmna formula. B. e. K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu. D. 14. B..leU MtlmeMflmUKe. E. Vasic. S. 8. 7. Jan i (: i D. . A.HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1. B.ItS. S.2. E. 3. S. Bcol'.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur. B.GK1. Beograd 1978.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije. E. C. Janie. e. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M. M OelCD. R. Alcndorfcr i K.'-:'. 19. Beob'Tad \Y74. B. Vukadinovic i D. Vasie.mercllOg obrazovanja. Vasi6: Lit/carna algehra. Beograd. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U. E.::!·. 19. Beograd 197ft V. e.kitn jakultctima. MocKDa 1979. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir. C. Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl ~'Crovatfloce.. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i. Bogoslavov: Zhirka rc. A.matike za III razred gimnazije. E. 20. M. S. 10. Bogoslavov: Zbirka re. 16. T. CJlYUKIlH. 6. n. 18. C. M. p. Zagreb 1965. 12. n. A. P. Bcograd 1963. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. e. B. Beograd 1977. M .t"ac 1966. LITERATURA L 2. 18. 17. MOCKiHl 1978.. 13. Beograd. D. Beograd 1978. D. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke. M. Analiti!:ka geometrUll. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 CIlCl!uaJlb'/o~\j KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC. B. V. 1.. P. Bcograd 1975. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1. A. 17. :'5'. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika. J. T. 8. A. AUToHon. R. 12. CauKuu: COI)PIIUK 3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli . S. 3. 11. Beograd 1978. Janie. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. D.:J'iWKe. Lyon 1962. Bcograd 1970. D. IDUaH.2·~'. A. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog ohrazovanja.. R. . D. H.'1in:atcmatike. 9. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za II razred srednjeg usmerenog onrazovanja."'<. 7. Okli: Pr". 9. V.SI. D. 15. P.'"'. P. :-i tW :":. V.wnerenng ohrazovanja. B. 0.HanU'. Mihailovic. D. Beograd 1976. D. Komoinaforika. E. R. n. Bcograd 1987. A. Bcograd 1980. 10. 408 409 . Il. B 0 go s I a v a v: Zhirka re. Mitrinovic.ccKuc :WIIJim . V uk ad i nov i 6 i 1.llCp. T.:!I. E.} 1964. 1. T. E. C. K. 11. Mitrinovic. 1982. 1987. A. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.". D. Milicic i M. E. 6. E. V. H. 15. e. R. 14. Beograd 1950.J. 5. T. D.Ii. 4. A. B. C. 5.lfl " -. D. lj. A. MOCKll:l 1972.wanu'MflO!:. D. S. seplemhar 1993. 16. H.:&y':lJTHr: A. 4. Tosic: Malcmatickiprirucnik za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima. V. C. 20. R. 13. E.. u .'\-cnih zadataka iz mau.. juli 1994. 2. H. Il. M.

.....dva izdanja...........5.........7... 55 55 58 IVOLAVA 4.......::::~::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: ... 96 96 98 99 100 6.............. . Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli zapal.......000 primcraka).... Godine 1967...... .......a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje..................................... ukupan tiral: 32........ Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl .................. FUNKClJE ... Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura ...................... Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive .4.... g........ u sindikatu itd..... ... imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu....... On je nosilac mnogih ..... 5..z..... godinc u selu Paralovu. MalemaLicka statistika ..4 DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA ............. ... .... ukupan tinll 272. ukupan tiraz 30................... 61 61 4..................... . Grafik fUIIkcije .... .. .. Plaketa Zavada za izdavanjc udzbenika) i zahvalnica...:ixlacine drugog reea ....... 7...........:::::::...... Binonmi obrazac ~~~~~~::..........Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike...... ......... koautor: Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996.... g..... 25 25 28 33 41 43 49 49 !II OLAVA 3. 4.... 7.........................:...... ... ...~::... 12.. 3....... Izvod slozene funkcije .......:a zwlatakn i:z malcmatike 7............. .......1:l26i...... RAZN! ZADACI 146 ... APROKSIMAClJA FUNKCIJA ...... ukup......... 6.............. Pcnzionisal1 jc 19......... maiematike 3 (prvo izdanje 1972...... dr Radovan Janic.... ! 999.........l.. 4.. g.....JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!tetu............. Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti.::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 66 71 74 76 80 86 90 92 93 VaLAVA 5. ukupan tiraz 139....... 4..........................4...... ........................2 INTEGRAL ..... VerovatnoCa ...................:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 2........ ~:1 ~~~~~j ~~n~~j~I~...L 5.......................... Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu..... g..........~.........diploma...... 4........ ...... ukupan tiral 320................................ clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva.........~..... izdanjc 1998.. LopitaJovo pravilo ...... ......~............................. I13 VII OLAVA 7.................... g..m tiraz 120....... jZdanje 1998..... izdanje 1995................ Neka svojstva elemenlarnih funkcija ...... g.................310 primeraka).... Linearna diferencijalna jednaeina ........ 49................. Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka...... .......... NepoLpune diferencijaine je.... II OLAVA Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932... 22..... Izvod funkcije ......... 25... 7... Asimptote krivih linija u ravni ................. 2. Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima . godini ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao zv:lOje pcdagoskog savctnika............... g...........6............ kao profesor Pete beogradske gil1ln<lzijc............ g......................................................... 102 102 105 109 ............ U 1980.....000 primeraka)..::::::.........:::::~:::::........ konkavnost i prevojne tacke funkcije lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda)..wja .......2............... ::::::::::::::::::::.........802 primerJka)..............~ .......2 2...... ....1.BELESKA 0 AUTORU ZADACi SADRZAJ IOLAVA i.. ekstremne vrednosti..... priznanja (Arhimedes.... g........~~~.:::::::::::::::::::::::::::::::: ~n~~~:Yai~~e~~al...................... Zivi II Bcogradu.....3.........816 primerab)...........1. ..... .......~~..~. U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovodilac aktiva r!l:Clcnlntlcar...000 primeraka)...... VEROVATNOCA I STATISTIKA ................ g........ izdanje 1997................ 25.......cetiri jzdanja (prvo izdaoje 1980.....}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim skol:lm:-L Od 1965....... 1........ Zbirka rcJCllih zadntaka iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970....2 5.. a m£lgistrirao jc 1981......... Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993................1 32.. dr RtJdovan Janie i dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18...:l grada Beograda i matlene skate................................. Radni vek znp. g.....1... konveksnost........~~~ .. 4............................. mentor novim profesarima....... Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom .... g........ godine na E!ektrotchnickom fakultetu....' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971. opslina Bosilegrad.......4 VI OLAVA KOMBINATORIKA .. . 4.............. Pored (}vih funkcija............. Monotonost...3..... Mr Vene Bogoslavov bio ..........................en uspeh....... 120 120 137 VIII GLAVA B. ukupan tir.. Granicua vrednost funkcije ..........)... 6..3 5............... 6.................3 6.............. clan odbora za prouc~1Vanje problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Prosvetnom savetu Srbije i dr..2.. sa 40 godina racla u nastavi........... .......... 1........... Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .. ..........000 primeraka...3...............::......31.......... ukupnn tira! 235..... Primena kod lineanilh aproksimacija ......... Njcgove zbirke postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc...... obavljao je i druge strucne posiove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole...~............6..... 1968.... ..10. ....::~~:.......... 7.000 primeraka...8. ..... Neqdreden integral..... 4........................ g....... Tablica integral .... Primena integrala u prirodnim naukamn .... izdanjc 1998............ koautori: dr Dusan Adnadevic....... .......... guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji.................. Primena izvoda u prirodwDl oaukama ......... ............... Olisa NeSkovic i Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988..... .... 4... 50 tcstova za provenl znanja iz matematike za OSlUWIlU skolu.... odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela .... koautori: dr Pcwr Vasic. Diferencijal.. 23......... Zbirka re!cnih zadataka .. zavrSio je matemaliku na Prirodno-matematickom raku!tetu u Bcogradu (1958)...... .............. :::::::::::::::::.... ::~::::::::'..... ........09..... 2.. Udlbcnici: Zbir/..................... koautori: dr Petnr Vasie. Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke ..7...... ...... Zbirka zadataka za II razred uSlY1erenog obrazov.......................... Pr~mena ~~~1J:~~ai~~~~jj! s........................................835 pnmeraka).... .......... 7 7 17 23 2...

4 KOMBlNATORIKA Varijucijc Pcrmutaciic Komhinllajc Binomni obrnzac 325 325 327 331 335 VII GLAVA 7... 265 265 268 279 286 290 297 304 312 315 316 VGLAVA 5. 4.2 2..11111'........... 213 213 215 220 226 228 229 236 III GLAVA 3. konkavllosl........ Obilicev WIl:lC 5 • 1. .. Primcna integral a u prirodnim naukama .. Beograd. Backi Petwv. Pnmcnll odredenog integrllla:r..2 intcgracijn mctodom smcna .cija ... 7....... 2. 5.. prrdnt tI ~!......\.....: ')I)()O' l\\ik()pi~..Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200().2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon 5.9.:l....a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela 4.1 APROKSTMAOJA FUNKCIJA . FUNKOJE Nclca svoistvu clementarnih fuokcija Graniena'vrerinost funkcije Asimptole krivih liuija u ravni 199 199 206 211 II GLAVA 2... ....... . Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive 4..5. VEROVATNOCA I STATISTIKA 7.8...2... 4.1.......) DD "Kur:rURi\".3...1.. Monotonost.....7.....\H..II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV. ...7.. 4....3 6. Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima . RAZNI ZADACI LileratufU 377 409 :VII \l1H..4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda 318 318 321 322 323 VI GLAVA 6..II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 ~lmnp'lJ'. Difercncijr-J...'kih tabab' Format: 14 x 20 em' Ti:'... . .2... Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli.1 2.....I'....ikn·.6....... Intcgrucij~ racionalnih funkcija 4.1.J!KA l'OPOVI(~· Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr VENE BUCiOSLA\'OV· (. 2.. 3. 1 B<... 4 Tridt:sel dn:go izdanje· Izdav. ...3.!c . Primcnll intcgrala :z....... DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5........ VcrovaLnocn Matcmaticka stlltistikn 343 343 369 VIII GLAVA 8... " .6........... ........ 2.. Izvod sloicne funkcijc ...a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi 4.2. 1............!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER()..... 4... Tllblica integral a " .... 6.3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina 5.... Odrcdc:ru mtegral ..ni mcdllik: T.'VvI ...... PriraStaj fuukcije ... 4....... . izvod [uokcije ..... Primena kod lincarnih aproksima...10. ckstrcmnc vrednosti.. 3. 6. godine ·51.... .. . Parcijulnu integHlcija 4.... 4..KA lZ ~IATE!vft\TIKE...3.... Lopilalovo pravilo Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama ......A... Pribli"i.............4... 6..... Grafik funkcijc n ..2..-....no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom 256 256 261 IV GLAVA INTEGRAL ... 1.. " ..... ....... prcvojnc tacke funkdje IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda)... IZVOD FUNKCIJE 2. .RESEN.... konvcksnost...4.1...1... Noodrcdcni integral.lA I GLAVA L 1. 2...-!( I :\'(1\': ZH[RKA RE~:E:">11!1 Z!\DAT......1I1lPU n]'I... . Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ... .5.