mrVENE T.

BOGOSLAVOV
ZBIRKA
RESEN1H ZADATA1<A
1Z MATEMATlI<E 4
TRIDESET DRUGO rZDANJE
ZAVOJ) ZA UDZBENIKE J NASTAVN,\ SREDSTVA
BEOGRAD
20UO
PREDGOVOR DVADESET SESTOM,
PRERADENOM IZDANJU
Prvo izdanje ove zbirke je iz januara 1968. godi-
nc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za
IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera.
U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva ele-
mentarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih lini-
ja u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti
- Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni
maturski pismeni zadaci, se panova na maturi uvodi is pit iz
matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi
su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene
su da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom
matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni
savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja.
1991. godine.
Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pe-
te beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa
i sugeslijama za njegovo
Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe:
lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni
zvezdicama.
Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i
sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc AUTOR
PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU
U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je
novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u
Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijern-
mil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn
AUTOR
NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE
U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas-
!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge
izdanja i koje su postale nezaobilazan deo kulture i obrazo-
vanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr
Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tride-
scto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora
Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti
srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim oboga-
civanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbir-
ke su svaki put nove.
Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklo-
pilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcd-
nog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjiga-
rna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama
rcsenih zadataka iz matematikc.
Urednik
iarko Jovie
U Bcogradu, 19. decembra 1997.
Glavni i odgovomi urednik
dr Petar Pijanovic
ZADACI
I GLAVA
1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikava-
nje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova
dva svojstva:
1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA.
2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2'
Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a),
kaze se da j e:
parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ;
neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) .
Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je
tacna implikacija
Xl <X
2
=> f(x
l
) <f(X2) '
a monotono opadajuea ako vazi
Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .
Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x)
(w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox.
Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije.
Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj.
f(a) = ° zoveserealnanula funkcijef(x).
Inverznajunkcija. Neka je (preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
. .
*) SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.
7
lnverzno preslikavanje, II oznaci 1-
1
, jeste preslikavanje skupa
f(A), odredeno jednakoscuf-
1
(f(x))=x
1,
3.
4.
5.
6.
8
Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei
nacin:
a) f(x) = V 4 _x
2
;
b) g(x) = V 4x _x
2
;
c) 1/J (x) = In(x2 - 6x).
Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je:
1 2
a) f(x) = -2:x - 1;
b) f(x) =x
2
- 9;
c) f(;c) = + 2. OdreditiskupA.
Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom:
a) f(x) = V log (3x
2
- 2x);
b) f(x) =
1
c) y=(2x+8-x
2
)-2+log
o
.,(x-·I);
d) y = y10g 8) -log o.s(x
2
::;:'4);
3
e) y=--'2+ log(x2-·x);
4-x
J
-.... ----.....

I) y= log
1o
'
4
--"
Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0, 1].
(
x2 - 1 \
Odrediti oblast dellnisanosti funkcije f x + £) .
Aka je f (x) = x
3
- :>x
2
+ 1, tada je f (2) + 2f (0) = f (1). Dokazati.
2x + 1 .
Ako je f (;c) = x _ 2 ' tada je f if (x)) = x. Dokazatl.
7.
8.
9.
ltl.
iI.
12.
13.
x-I
Ako]'er(x) = -- lada]'c
. J x+l'
f(xl - fry) _ x -y
1 + f(;c)f(y) - 1 +xy .
Dokazati.
Ako je f (;c) = sinx, dokazati <ia je
(
X + v) lr:-:;rl'X -v\
J(x) +J(y) =2J 2
Neka je f (x) = =2 + bx + c. Tada je
f(x + 3) - 3J(x + 2) + 3f(x + I) - f(x) = O. Dokazati.
funkcionalne jednacine:
a) f(x + 1) =x
2
- 3x + 2;
b) [(x +x-
I
) =x
2
+x-
2
;
c) J(x-
I
) =x + Vi+2';
d) f (x : 1) = x
2
, g<ie je f nepoznata funkcija.
Ako je f (r - 1) = 2x - 3, odrediti f if (x
2
- X + 1)).
D
. f k" I f() sinx
ata]e un Cl]a [ormu om . x = 1 .
+ cosx
Dokazatidajef . f (23
n
) = 1.
Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama:
x
3
_ 8 X4 - 17x
2
+ 16
a) f(;c) = --; b) J(x) =

c) f(x) = sinx - 1.;
2
e) f(xl = tgx - V3;
d) f (x) = log (x - 1) ;
t) f(;c) = Vsinx + 1.
9
14.
15.
16.
17.
18.
19.
10
Ispitati pamost sledecih funkcija:
a) f(x) =x2_1_ 3cosx;
b) f(x) =x
2
+ 1 + sinx
2
;
c) f(x) =x
3
+ 2 + sinx;
x
d) f (x) = -. - + 1 .
Slnx '
sinx + tgx - x
3
e) f (x) = 2
COS X
f(
sin2 x + cos 3x
1) x) = --.,,--
2'"-1
g) f (x) = 2'" + 1 ;
1
h) f(x) = 2'" + 2'; i) f (x) = 2'" - rx.
D
. f k" f (1 + ay
ata Jeun C1JU ormulom f (x) = .
a'
Dokazati da je data funkcija pama.
Data je funkcija f (x) = log (x + V 1 + x
2
). Dokazati da je data fun-
kcija nepama.
Ak
. f() 1-x .
o Je x = log 1 + x ' tada Je
f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati.
Data je funkcija f (x) = ax
2
+ bx. Odrediti rcalne parametre a i b
tako da je f (x) - f (x - 1) = x. Zatim, dokazati da je zbir prvih n
prirodnih brojeva jednak fen).
Polinom f (x) treceg stepena, ciji je slobodni clan jednak nuli,
zadovoljava jednakost
f(x) - f(x - 1) =x
2
.
Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata
prvih n prirodnih brojeva.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
Odrediti osnovni period funkcije:
x
a) y=asinbx; b) y=tg2:;
c) y = cos
2
x; d) y = sin
2
"'-.
. 2'
c) y = sinxcosx; 1) Y = tg (x + a).
Funkcija y = sinx + sin 2x + sin 3x ima osnovni period w = 2n.
Dokazati.
Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije
y = a cospx +b sinpx.
Odrediti osnovni period funkcije:
a) y = cos
4
x + sin
4
x; b) y = cos
6
x + sin
6
x.
Data jc funkcijaf (x) = x
2
• Odrediti njenu inverznu funkciju i skici-
rati grafike funkcijaf (x) i rl (x).
Data je funkcijaf(x) = log 2 (x - 1). Odrediti njenu inverznu fun-
kcijujl i skicirati grafike za obe funkcije.
Data je funkcija f (x) = 3
x
- L Odrediti njenu inverznu funkciju i
nacrtati odgovarajuci grafik.
Dokazati da je inverzna funkcija funkcije
x+l
t(x)=--
x-I
sarna ta funkcija i skicirati njen grafik.
Data je funkcijaj(x)=iogz OdreditiF
1
a1: _ a-x
Data je funkcija f (x) = --:2::---
Odrediti rl (a>l).
"
31.*
32.*
33,
34,
35.
Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' - a -x
, 'd' + a-x
a) Pokazati da je funkcija[neparnu,
I+x
bl Pokazati da jej-l (xl=log, -'-,
I-x
NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x), koja je implicitno
definisana jednacinom
?
In (x- - 1) + 3 In (v + 2) = 3,
Odrediti oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu
funkciju 1'", za x > L
Odredili inverznu funkciju 1'1 funkcije
, 'r--;r===;;
f(x) = Vx+VI+x2 + Vx -VI+x
2
Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije:
2
a) f (x) = 2 sin 3x ; b) [( )
x = 1- 2 cos x ;
I ,
c) f(x) = 2(1 + cos X) ; d) fIx) = t sin
2
x,
Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija:
x-2
a) f(x) =
b) fi" J/3=X ,3 - 2x
\X) = - x + arc SIn 5 ;
c) [(x) = V 4 - x
2
+ arc sin ;" : \ ;
d) [(x) = arccos-
x
- +
1 +x
jednacinu:
a) 4 arc tg (x
2
- 3x - 3) =:n:;
b) 6 arc sin (x
2
- 6x + 8,5) = :n: .
36.
1
1] _ x
2
Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-;:-. -.
Odredili ,va resenja fJ E [0, n J jednacine
V3
f(sinfJ) = 3'
37. * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for,
x2+x+1 3 .. 1
mu]omy = + 1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2'
38. Skicirati grafike sJedeCih funkcija:
a) y= Ixl + IX+21;
,-,,---
b) y = V (x - 1)2 + V x
2
+ 4x + 4;
c) Y = Ix
2
- 11; dl y = Ix - x"i - x;
4 1
e) y = --' f) y =-.-;
- 4' SlUX
1
g) Y = Icosxl '
h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n).
39. * Dokazali da je P (x) = A (x
3
- x) (A = const) jedini polinom
koji zadovoIjava jednakost
(x - 1) P (x + 1) = (x + 2) P (x).
40. * Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednaci-
nU f (;,,:2
1
) =5x+3.
41.* Data je funkcija x ...,. f (x) = a + be'. Odredili realne brojevea, b, c,
ako je [(0) = 5, fell = 14, f(2) = 50.
x-I
42. Datajefunkcijaf(x) = x + 1 (x;: -1). Odrediti:
a) f(f(x»;
b) f(f(x» = 0,5;
c) resenjajednacine f(x) - f(f(x» = 0,5.
13
3.* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X
2
)-O,5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))),
4. * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija f" (x) na sledeci nacin:
5.


18.
fl (x) = f(x), f"+I(X) = f(f"(x» (n = 1,2",\
Ako jeJ(x)=x(l +X
2
)-O,5
dokazati da jeJn(x)=x(l +nx
2
)-O,5
Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1)
x+2
a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[
b) f(x) = 1.
c) nejednacinu f(x) > 0,
d) Za koje vrednosti parametara a jednacina
f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina
D
'f k" f ( 16 - x
2
ata]e un cI]a . x) = . . .
1 - smxsm 7x
a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije.
b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna.
Odrediti oblast definisanosti funkcije
f (x) = V (x
2
- 3x - 10) log2 (x - 3) .
. 'x
2
+ 2x - 1
Ako]e f (x) = , tada je
3
(1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x
2
+4x+4.
Dokazati. Da Ii vazi obmuto?
19. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = V 16 - x
2
log2 (x
2
- 5x + 6).
;0. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = arcsin (4x2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-)
x
2
4
,
!
51. Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx
2

Odrediti realne brojeve a, b i c tako da je
f(g (x» = g (f(x)),
52. Datajefunkcija f(x) = 2x
2
+ 2x-
2
+ 5x + 5x-
l
,
Dokazati da je f (x) = f (x-I) .
53.
54,
55.
Akoje
d'
-x
-a
f(x) = d' x'
+a
2
g (x) = d' -x'
+a
tada je
x+ _ f(x)+f(y)
f( y) - 1 +f(x) 'f(y)'
g (x + y) = g (x) + g (y)
l+f(x)'f(y)'
Dokazati.
=x,
odreditif
Date su realne funkcije fl (x) = (x - 1)2, h (x) = Ix - 112,
_1)5
hex) = x-I ' f4 (x) = Ix - 11 V x
2
- 2x + 1 i
f5 (x) = (x - 1) V (x - Ii. Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja
tacna:
a) sve funkcije su medusobno razlicite;
b) h ;cf, =f2 =f4 ;cf5;
c) f, = fz = h = f4 ;c f5 ;
d) h ;c f, = fz ;c f4 i f5 ;c f, ;
e) sve date funkcije su jednake,
56,* Ako je niz funkcija fn (x) , n EN, definisan na sledeci nacin:
x 1
f, (x) = x-I' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +, (fn (x», n EN,
izracunatif,992 (1992).
15
57.
58.
59.
Ako je f = (x - 1)2, izracunati f(3).
x + 1
DatesufunkcijefJ(x) = I,h(x) = ctg"'2,/3(X) = V Isin x
l
2
'
1 - cos x
Vl+cos2x
f4(X) = I ''2 I' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna:
v L COSX
1
a) sve funkcije su mcdusobno jednake;
b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih;
c) fl '" fz = f3 '" f 4;
d) fl '" f2 = f3 = f
4
;
e) fl "'h =f4 "'fz "'fl'
2
f4(X) = log, 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni:
a) sve funkcije su medusobno jednakc;
b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih;
c) fl = fz = h '" f
4
;
d) II = f4 '" fz '" f3;
e) f l "'/2=h"'f
4
"'f
l
.
60. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x, izracunatif (x) + f (;).
61. Ako je f (x - 2) = x
3
- 2x - 1, izracunatif (1).
62. Funkcija f (x) = 2x - 1 definisana je u skupu realnih brojeva. Za
koje vrednosti x suo f (0), f (f (x» i f (x
2
) uzastopni clanovi arit-
metickog niza?
63. Data je funkcija x .... f (x) = x
2
+ ax + 3, (a, x, y E R).
a) Izracunati f (6), ako je Ie -1) = 4.
b) Resitijednacinuf(f(x» = 52, akojef(-l) = 4.
t6
1.2. Granicna vrednost funkcije
1. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u ta-
ck; a, ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0, takav da je
I (f (x) - A I < t za svako x za kOje je Ix - a I < {\ .
limf (x) = A ilif (X) .... A. x .... "
Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii
x-a
a) lim [(x)±g(x)] = A ± B b) lim [((t) ·g(x)] = A . B i
x-a
'0) lim iJ!l = A ,3 ",0
.t-'a g(x) B
x-a
64. Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati:
65.
a) lim2x = 4; h) limx
2
= 4;
x-2 x-2
x+2
c) lim-- = 1;
x .... 1 3
d) lim (3x + 2) = 5.
x-I
Po tlefiniciji granitne vrcdnosti, pokazati da je lim (2t - 1) = 3.
Koliko mora bili {\ da bi za sve
xE(2-o,2+0) bilo J(2t-l)-31 <0,01'1

66. Odrediti sledecc granicne vrcdnosti:
67.
68.
3x+1 .5x
2
-3x+2
a) lim ,; b) hm ?2 j "
x-<>w4x x .... ()OLX+'-!X,l
Odrediti granicnc vrednosti (67 -- 691:
x
2
- 4
II) lim --;
x .... 2 X - 2
x
2
+6x-7
h) lim -,;------
X"'" 1 -5x+4
2 + 1
) I
, x
C lIn --0-
x ..... oo .x-
x
2
_ 7x + 10 . .:u-
4
_ 4x
2
+ ]
b) lIm 3 .2 ,,; a) lim 2 ;
x - 9x + 20
x __ IX -x -X,I
x' - 6x
2
- 27
c) lim 3' 2 .
x ..... -3 X +3x +x+3
17
69.
70.
71.
18
a) lim

x
2
+3x-1O
3x
2
-5x-2'
Odredit' sledete granicne vrednosti (70 - 73):
a) lim (x -- .j;:2:::10;:);
c) lim
x ..... 1 - 1
4
Vx-VA
e) lim 8 Itc::-
X x-l Vx- v,x.
Vx-Va
d) lim -,_ .... --.-, -
x .... a Vx - va
a) lim
V b
2
+ 411c - V b
2
- 4ac
/l-'O 2ll
8 Vx _x
2
b) lim 8 _ 4 Vx;
x-4
4 (2 - VX=3)
x2 _ 49 ;
x-3
f) lim r:x+T _ 2 .
x-3 I x
3
Vx-J
Vx -1 '
Vl='X - 3.
3 ,
2+ Vx
c) lim
x- -8
. ';-;:2:;1 -- 1 .
g) lim .j.... . ... ,
, x
2
+ 16--4
V'"'37:x'+-1' V4
: lim '
x-I
c) lim (x (V x
2
+ 1 - x» .
x- 00
73.* a) (V
x
+ V x + Vx - Vx) ;
74.
75.
76.
Vx-Va+Vx a
b) lim V 2 2
x-a X - a
c) lim (Vx2+ax+c + Vx
2
+b.:+d -2x);
d) lim (V(x+a)(x+b) -xl
(a, b, c i d realni parametri).
Odrediti sledece granicne vrednosti (74 - 79):
sin 4x
a) lilll ---. ;
':,70 x
I_cos 2x
c) lim ... -";_ .. ;
XSlnx
. tg x
b) hm·-· ;
\/" x-+O X
I-cos x
d) lim --:2-
,\,/ ....... 0 x
· sin (a+x)--sin (a-x) .
e) --.....
x_D-.. X
,
a) lim -. -'--.--- ;
x,Q/ sln
2
x
· tgx--sinx
c) lim.·--,-- ;
X'->,o' X
· sin 4x
e) lim.
.jx+1-1
:J
x
cos-
I
. 2
a) 1m --;
x_n x - n
sin
2
x - sin
2
a
c) lim 2 2
x - a
sin 3x
bYlim·:- -;
, x->O sm 2x
2x-sinx
d) lim ----;-;
x->O 3x + SIn x
x
3
+ 1
1) lim . \'--'- .
: sm(x+ 1)
sin (1 - x)
b»)im ,=- 1 ;
\ i/X-oo
t
vx-
d) ( - x) tgx);
x-"2
cos ax cos hx
e}lim ... -------2--------· ;
1) lim
V' ..:--0 X
77.
r,
---- ...--- r---
" I +xsinx-ycos2x
a) lim ---.--------.--
x"'" 0 2 X
to' -
'" 2
, .
Vb) lim------C--T--- ; r'.:·
,x-+O SID X
Y' . sin(a+x)-sin(a--x)'
78 *a) lim ---.. -----. ;
. ,. x-.o tg(a+x)-·tg(a-x)
· tg x-- sin;
b) Iim------ -----;
x"'" 0 x
3
x-I
2;
· 2
79. * a) lim --. ---------- "------.

· l--c08(1--cos x)
bYlim --- "---'---.
x-o X4
80. Izraziti povrsinu P
n
i obim On pravilnog mnogougla, upisanog u
kruznicu poluprecnikar, u funkciji broja stranica n, a zatim odrediti
lim P" i lim 0" . (Jedinica za merenje ugla - radijan.)
81.*
82.*
83.*
20
n _00 11 ..... 00
Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81- 83):
2" + 2
3
-x - 6
lim 1 •
2
X_'7 .t
x ..... 2 '""
x" - 1
lim ---
x_lx"-l
(m in prirodni brojevi).
84.
I
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
\,
Znajuci da je
(
I)X (1)" 1
1 + =, 1 + (1 ,
odrediti sledece granicne vrednosli (84 - 90):
x+l
a) lim --I
(
X
x_+oo x-1;
. mx +n
( )
x
a) hm ;
X_+CXl mx + p
2
(
? )"
.. r- + 1
a) lim -2-- ;
x ..... +oo X - 2
ill.,Ilm x(ln(x+l)--lnx);
x_oo ___
. J A+x
b)/lim In ----.
\/ x ...... o x
(
5 )X
a) lim 1 - 4x ;
x_+oo
(
X2+X+l)"
a) lim ----
x_+oo x
2
-x-1
(
x2 + 5x + 4)"
b) lim -0;;-----
x_+oo - 3x + 7
a) lim (I + 3tg
2
x) <,,' x ;

1
b) lim (cos xl""" ;
x ...... o
Dokazati da je:
eX-l
a) lim
X""" 0 x
. x+m
b) hm (--
, )X
x ..... +oo \x - nl
(
3)"
1 +:;:-
. log (I + lOx)
b)hm ---------- .
I ,,·/'·X--+O X '
V
5
b) lim (1 + .
X"'" 0
Q"-l
bl lim----- In a ;
..., .... 0 x
21
. In(I·I·x)
c) hm
X"'" 0 X
Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 - 99):
92.*
"
e--
2X
_l
,yJlim ---
/ x-tO X
eX-l
93. * a) lim ... :--... ;
'j/'x ..... 0 sIn?C
sin
2
x
+';;" - cos x -
94.
95. ) I
. 2cosx - 13
a 1m .
sin ,
exl_cosx
96.* '}) lim ;
t..,,:C x ..... O x
1
/.' r. -
{/v.* lim (1 +tg
2
V x) 2x .
uP X"'" 0
eox_e
bx
b) lim
I 'x""'O X
b) lim x(y1;-I) (a>O) .
x ...... w
e
xl
-1
b) lim -.- .. '---.
J"
sin ax
98.* lim
x-n sin bx
( a i b celi brojcvi).
99.*
100.* Odrediti realne brojeve a i b tako da je:
(
2 + 1 )
a) lim - b = 0;
x_oo x+l
b) lim (yx
2
-x+l-ax+b)=O.
x--oo
22
Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105):
. sin (sin x)
101. a) lim--···· ;
b) lim 2 arcsin x .
X-'-'O 3x
102.
103.
.>;->0 x
) li
arc tg x
a
x---oO X
) li
arc sin (1 - 2x)
a m --... ..
X"'" 0 4x
2
-1 '
b) lim x - - arctg--
(
n x )
4 x+l
b) lim 'lrc tg 2:" .
x""" 0 SID 3x
. x
104. a)
1 _x
2
lim -.--;
x .... 1 SIn.7lX
sm"2 + cosx
b) lim
1 + sin
2
x + cos x .
. x-a l[X
105. lim sm -2- . tg 2a'
x ..... a
x + Vx"+7
106.* Data je funkcijaf(x) = V." 2' gdc su a i b rcalni brojevi.
x+ x-+b
Izracunati:
a) lim f(x);
x-+oo
b) limf(x).
x .... -oo
107.* Data je funkcijaf (x) = 3x + ,4 .Odrediti:
2x+Vx-+4
a) lim f (x); b) lim f(x).
x_+oo
x __ oo
1.3. Asimptote krivih Iinija u ravni
1°. Ako postoji realan broj a takav da je
limf(x) = ± 00,
x-a
onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije
Y =f\x).
2°. Ako postoje granicne vrednosti
23
... f(x)
k = llm --
x--±"" X
j n = lim ([(x) - kxJ,
X_Ion
onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. Ako jek = 0, funkcija ima
horizontalnu asiruptotu y = n.
Odrediti aSiruptOle krivih (108 - 116):
x
2
- 5x +
W8. a) f(x) = x-2
V,'}. a) y = ----x.-. +-2'---:
x
3
no. a) y = ?;
2 (x + 1)-
x
2
- 2x - 3
Hi. a) y = 2
2x-x
1
H2. a) y - -_.
- cosx'
1
c) y=-
sinx·
1
Y
113. a) y=xe ;
. 1
U4. f ~ x ) =:;: + 2 arc 19X.
_ ~ 150
Ll6.
:24
x+l
[(x) = 1 ~ '
V x'-4
. 1
b)· f (x) =4x + 1 + -;
x
x
3
b)y=-?--.
r-l
1
v
b) Y = e .
b) Y = ctgx;
x-I
b)Y=Vx2 +1
117.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. Prirastaj funkcije
Obrasci i dejinicije
1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom Xo je
(1) L1y = f(x
o
+ L1x) - f(x
o
).
2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu
[xo. Xo + L1x] je
(2) .LlY f(x o.-1:: L1x) - f(x o)
L1x L1x
3" Neprekidnost funkeije.
Difinicija 1. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apsei-
som x = a, aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka
vrednosti funkeije za x = a, tj.
(3) limf(x) = f(a).
x-a
Definicija 2. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a, ako
je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju
argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije:
(4) limL1y=O.
.dx ..... O
Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0,002, funkeija
x-.f(x) =x
2
+ x-I dobija prirastaj Lfy= 0,006004. Odrediti pocet-
nu vrednost nezavisno promenljive.
25
118. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCev-
iii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = - x
2
+ 2x + 3 poras!a za
dy=0,0199? Za dX dobice se dye vrednosti. Objasniti ovaj slucaj
na grafiku funkcije.
119. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole
y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i
x
2
=6.
120. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x
3
- x
2
+ 1 za
Xo = I i dX = 0,1.
121. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy
funkcije x->y=f(x), pri promeni nezavisno promenljive od vred-
nosti Xl na vrednost Xl:
a) x->f(x) = log lOX, Xl = 1, x
2
= 1000;
b) x->f(x)=log
l0
2x, xl=0,5, x
2
=5.
122. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-.f(x)=sinx ako je
x=5" a dx=20'.
123. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t
3
+ lOt,
gde je t vreme u sekundama, a s put n metrima. Odrediti srednju
brzinu kretanja u intervalu t E [20, 20 + dt] i rezultat primeniti na
brojnom primeru za:
a) dt= I; b) dt=O,I; c) dt = 0,01. Izracunati trenutnu br-
zinu kretanja za t = 20 s.
124. Data je funkcija i poeetna vrednost argumenta
a --
Xl =a-b. Odrediti krajnju vrednost argumenta x
2
ako je
I
dV=·-.
. a-b
125. Ispitati neprekidnost funkcije:
a) f(x) = x
2
+ x -I u tacki sa apscisom x = 2;
b) f(x)=x
3
-4x
2
+3x+5 u tacki sa apscisom x=l.
26
126. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x:
x-I
a) f(x)=ax
2
+bx+c; b) Y=:;'2+1;
c) f(x) = sin x; d) f(x) = xlf' .

127. Prosiriti oblast definisanosti funkcije:
.JlO-'>:-3
,xED,
y2-x-1
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1.

128. Prosiriti oblast definisanosti funkcije
.Ix2+ I-I
f(X)=---:;'-2 _... (x#O),
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o.
*
129. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za sva-
ko x:
a) f(x)={X+I. .
3-ax
2
, x>l'
{
X
2
-4, x<O
b) f(x)= a+2. x=O
x-4, x>O
{
x2-4
c) f(x)= x-2'
a,
130. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x):
x I
a) f(x)=.>:_3; b) f(x) =
x
e) f(x)=-.-;
SIn x
d) f(x)=tg x;
I
f) f(x)=- -"
1+5"
x#2
x=2.
131. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ima prekid prve vrste.
x
132. Data je funkcija f(x)
Ixl
Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste.
133. Odrediti vrstu prekida funkcije
1
y=arctg(l
28
x
2.2. Izvod funkcije
Definicija 1. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se
konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirasta-
ja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad
x->a, tj.
(I) f
'() def l' f(x)- f(a) (. odf'() Ok' .
a = Im--···,-- lZV a u tac 1 sa apsclSom x = a
X""" a x-a
predstavlja broj);
(2) f'(x) = lim f(x±.:1
x
)-.tI2 .
&->0 .dx
Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki
u kojoj je ona definisana.
I" Tablica izvoda elementarnih funkcija:
1. (C)' = 0 (C = const.), 2. (x)' = 1.
3. (xll)'=nx
n
-
1
, 4.
__ 1
2y1x
(x>O),
5. (sin x)' = cos x, 6. (cos x)' = -sinx
7.
(tgx)' =_1-
cos
2
x
n
(x#-+kn)
2
8.
( , I
ctgx) = ---.-
sm
2
x
(x#kn)
9. (ax)' = a-"ln Q, 10. (ex)' ="x,
11.
' log ae
(x>O, a>O) 12.
I
(x>O), (log x) =.-
, x
x
13.
( .)' I
(Ixl < I), 14. (arc tg x)' = arc SID x =
l-x
2 1 +X2
15.
(arc cos x)'= - 16.
(arc ctu x)' = __ 1_ ..
e 1 +x
2
2" Osnovna pravila izvoda:
1. (Cf(x))' = C fIx),
2. (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x),
3. (f(x). g(x))'=f'(x) . g(x)+g'(x) . f(x},
(
[(Xl)' j(x) g . g'(x)
4. g (x) - g2(X)
(g(x}#O).
Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama:
134. a} b) f(x)=_lo.
,,/4 x + 5
135. a) b)
136. a) f(x}=xsinx; b) f(x)=xcosx.
137: a) f(x)=x
2
sin 2x b) f(x)=x
2
cos3x.
Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvo-
de funkcija definisanih formulama
138-
a) ,
b)
139. a) y= 5x
6
_3xs +4x-8; b) y=4x
3
-2x
2
+x-5.
140. a) ; b)
y=.if;-7x+
141- a} y = (x
2
+ a
2
)(x
2
_ a
2
) ; b)
y=(x3-I)(x2+x+l) .
142. a) f(x)=(2x+l)(x
2
+3x-l) ; b) f(x)=(3x
2
+ 1)(2x
2
+3) .
143. a) f(x) = x
2
cos X ; b) f(x)=x
3
sinx.
144. a) f(x)=tgx-ctgx; b) f(x)=x-sinxcosx.
x
2
+ 1
x-a x
2
145. a)
;
b) f(x) = .. -; c)
f(x) =
x+a
x
2
_x+ 1 x2-x+1
146. a) f(x)=-,----- ; b) f(x) =
X--j-X+ I x
2
+1
29
sin x -x cos x
[47. a) f(x) =
b) f(x) = eX arc sin x .
148. a)
cosx

" l-sinx
149.
tso.
lSI.
(1 +t
2
)arctgt-t
f(t)=-' ""-2---'
Data je funkcija f(x) = - x
3
+ 9x
2
+ X - L
Odrediti 1'( -l).
Data je funkcija f(x) = - + - 1 ,
Odredili!, (3), 4 3 2
152. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x
2
, Izracunati!'(1),
153. Dataje funkcijaf(t)=t
3
-3 In t. Izracunatif'(3),
l54.
l55.
156.
, " ) cos x + 1
Data Je funkclJa f(x = ...... _.,
cosx-l
Izracunati f' CD,
, f() tgx " 'f,(n) Ako Je x = ______ n. __ ' lZracunatl ._-"
I-tg x 3
Ako je f(x) = 5 arcsin x- 3 arc cos x, izracunatif'( ¥).
157. Ako je f(x) = e"+l, izracllnatiJ'(-l),
e"-1
158. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2),
159. f()
I-sin x, • 'f,(n)
Ako je x lzracunatl -,
1 +cosx 4
Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) (160-·168) ako je:
1 +ctgx
160. f(x)=-- "",
ctgx
tg x
161. f(x)='1--'
-tgx
162. f(x) = cos x (1 +sinx),
\0
"1
163. f(x) = sin x (1- cosx).
5-e"
164. f(x) = 2 .
rr_e-
X
165. f(x) = e"+e--:<'
Inx
166. f(x) = I-In x'
Inx-2
167. f(x)=j;:;;-'
Inx+1
168. f(x)=-in---;--'
P k
'd f k" 1 + In x d I' 'd"
169. 0 azatl a un CIJa y za ovo Java Je naClnu
x-xlnx
2x'y' = x
2
y2 + 1.
170. Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = jednak izvodu
funkcije y = 2X2 + 5x + 3,
171. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb
koja pripada grafiku
a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2, y);
b) y=X
4
_x
2
+3 u tacki A(l, y);
c) y = In xu tacki A(l, y):
d) y=sinx u tacb A(n, y),
172. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x
3
+3x
2
_5 kojaje nor-
malna na pravu 2x-6y+l =0,
173. U kojoj je tacb para bole y = x' - 7x + 3 tangenta paralelna sa
pravom y = 5x + 2?
174. Data je fllnkcija fix) = x
3
- 3x
2
+ 1. Odrediti tacke u kojima su
tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill.
175. Odrediti jednacine tangenti hive y=x
3
-2x
2
+x-2, koje su pa·
ralelne sa pravom 7x-4y+28=O,
176. Dve krive definisane su jednacinama:
Dokazatida ove krive imaju za-
jednicku langentu u tacki M (2, 9) i odredit; jednaCinu zajednicke
tangente.
'.77. Odredit; jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = X4 x
2
+ 3 u
tacki M (1, y) koja pripada grafiku date funkcije.
178. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 x
2
u lacka-
rna prese"ka sa osom Ox. l<-onstruisati parabolu, tangentu i OOf-
malu.
179. Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x uta-
YA(n '\
C1 -2'Yr
\ /
180. Odrediti jednaCine tangente ; normale funkcije f(x) = cosz..,h u
tacki M(O, y).
lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k, n, i p da pra-
va y = k..x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx.
182. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a, kin da pra-
va y=kx+n bude tangent a para bole y=ax
z
.
i1l3. Dokazati da je povrSina trougla, koji je odreden biIo kojom
tangentom hiperbole 2xy = a
2
i koordinatnim osama. konstantna
i jednaka a
2

134. Data je kvadralna funkcija y= ax
2
+ bx + c. Odrediti koeticijente
a, hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak, da za x=2
ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa
apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg
kvadranta koordinatnog sistetna.
185. Data je funkcija f(x) = ax
Z
+ bx + c. Odrediti realne brojeve a, b i e
tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O, 2), N(l, 0) i da u
tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k=
186. U funkeijif(x)=x
2
+bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen
grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom
x=2.
187.
ax x
3
Data jc funkcija x-+
f
(x)=-'4'- . Odrediti rca Ian broj a tako da
gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45".
32
188. Odrediti jednacine tangent; hive y= x
3
+ X
Z
Ciji je koeticijent
pravca B.
189. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x
2
-- x, Ciji je koetiei-
jent pravea 0,5.
190. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' x' + 2x + 3, koje
suparalelne pravoj
191. Odrediti jednacinu rangente, para bole y= x
2
-I' 7, koja je nor-
maIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom da-
te para bole.
192.
2.3. Izvod "lu".en. funkcije
Ako je y=f(u) a u=g(x), i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode,
tada je )I'=f'(u) . g'(x). (Funkeija y=j(",(x» naziva se slozena
funkeija.)
Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju:
3. (sin u)' = cos u . u';
u'
5. (tgul'
, cos
2
u'
9. (Jon u)'
, au )
11.
U
(
. ,,'
arcsin u) = .
v'
u'
13. (aretg U)=-2;
. 1+u
r 1
2. (,,/ u)' = -" . u' ;

4. (cos u)'= -sin u' u';
u'
6. (etg u) =
sm
2
u
8. (e")' = ell . u';
10. (in u)' = "';
u
12.
u'
14. (arcctg u) =
1 +u-
U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija
(192-229):
a) y=ax
2
+bx+c; b)
33
93. a) y=2 sin 6x;
95. a) y=e"'-X+2;
98. _ a) y= sin
4
x;
_99;- y=tg
3
x-3tg x+3x.
/
1
lOO. y=2: In tg x+1n cos x.
1 -- 1
!o2. Y = 4: tg
4
x - 2: tg
2
x -In cos x.
1 2
W3. Y = 2: tg x + 10 cos x.
11' 1. 2
Z04. y=2: n sm x-2: sm x.
205.

a) y=1o .-;
1 +sm x
206. y=.J:X+ 1-ln(1+Jx+l).
)
. x
207. a y= arcsm2:;
//
, b) y=tg ax.
b) y=e-X(sin x+cos x).
.---'--.., 1 + x
l
b)y= In -----.
/ I-x
. 1. 3
b) y=sm x-
3
sm x.

sin2x
b)y=In---.- .
l-sm2x
1
b).y = arccos -- .
x
x'
210. a) y= arcctg- ;
a
// l+x
211. a)/y = arctg -----;
I-x
x
2
_a
2
212. a) y=arcsin---;
x
2
+a
2
x
213. a) y=arcctg---=;
/ .Jl-x'
x+a a x
/';!14. a) arctg-;
V yY+b' b b
x
215. y=arctg------.
1+.Jl-x'
b) y=arcsin 2x.

x-I
(I_b) J=arcctg--.
""'- x+l
p'- a-2x
);>1- y = arcctg-- .
(W 2 -J'ax-x
2
*
216.
i (x+1)' l' 2x-l
y=- In ---- + --- arctg------
6 x'-x+I.J3 .J3 .
* 1
217. Y=6 In
(x-I)' I 2x+ I
--------- arctg--
1.J3 .J3 .
. 1 l+x 1
2-18. y=- 10 -- - - arctg x .
J 4 I-x 2
219.
220. y=a In(Jx+a+.J>:\-.Jx2+ax.
221. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + Jx'-=4;: .
* 1
222. f(x)=1o --+310----+- arctg x.
x+l x'-l 2
224.
225.
v
x.
1
/1+ x
y = arctg x +In VI:::::;: .
226. y = cr.}1 e
2x
+ arcsin e!.

227.
1 2
2211. f(x)=s tg
5
X+
3
tg
3
x+tg x.
229. y=in (sin x+ .
230. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x .
2n 22n)
a) y=cos
2
X+COS
2
(3+x)+cos ('3-
x
;
. . . 2n . 2 2n ).
b) y=sm
2
x+sm
2
(3+x)+sm (3'-x ,
c) y= sin
6
x+cos
6
x + 3 sin
2
xcos
2
x;
d) y=2(sin
6
x+cos
6
x)--3(sin4 x+cos
4
x).
231. Dokazati tacnost tvrdenja:
a) (sinn X cos nxy=n
b) (sin"x sin nx)'=n sln,,-lx sin(n+1)x;
c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x;
d) (cos "x cos nxl' = - n COS,-lX sin (n + l)x.
232. Polazeci od identiteta:
..
cos x+cos 3x+cos 5x+ ... +cos(2n-l)x
sin 2nx
2 sin x
odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ ... +(2n-l) sin (2n-1)x.
36
233. PolazeCi od identiteta:
234.
235 •
236.
237.
238.
239.
. 3
.. .( ) smnx
sm X+Sln 3x+sin 5x+ . .. +81n 2n-1 X="--.--'---'
SID X
odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x.
Pokazati da funkcija y = In __.L_ zadoyoljava jednaCinu
l+x
xy'+1=e
Y

Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama
(235-238) :
a)
x2+ y2 =rl; b) y2=2px.
a) b
2
x
2
+ a
2
y2 = a
2
b
2
; b) h
2
x
2
_ a
2
y2 = a
2
b
1
,
a) X2+xy+y2=6; b) X
3
+y3_3axy =O.
a) y+arctgy-x=O; b)
x
xy-arctg-=O.
y
Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x, koja gradi ugao
od 45" sa osom Ox.
240. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x
2
- 2y2 = 14, koja je nor-
malna na pravu 2x+4y-3=O.
241. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jedna-
cinom X2+xy+y2=12.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jed-
nacinama (242-251):
x
2
+ y2-4x = 1 x
2
+ y2_2y=9.
x
2
_y2=5 4x
2
+ 9y2 = 72.
y2=4x 2x
2
+ y2=6.
x2=4(y+ 1) x
2
= -16(y-4).
x2_ y2 = a2
x
2
+ y2=2a
2

y2 =4(x+ 1) x
2
+ y2= 16.
37
!48.
(X_I')2 + y2 =pz
2
!49.
(X_I')2 + yZ =4p2
2
yZ=2px.
!50. y2=ax
!51. x
2
+ y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x
3

*
!52. Dokazati da familije krivih:
a) y2=4a(x+a)
b) xy=b
2
a
c) y2=2(p+a)(x+··)
2
togonalnu mreiu.
y2 =4b (b -x);
x
Z
_y2=a
2
;
b .
y2=2(p+b)(2-x); obrazuJu or-
253. Date su funkcije f(x)=4-15x
2
-2x
3
g(x)=2x
3
+18x+1. Za
koje vrednosti x je tacna nejednakost
f'(x) > O?
g' (x)
254. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole
y=x
2
+4x-17, konstruisana u tacki
5
M(2' y).
Napisati jednaCinu te tangente.
255. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije
x-+y= -x
2
+2x-l u tacki sa apscisom x=2. Zatim odrediti
ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -- x + 1 = O.
256. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). Izracunatif'(l).
x
257. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa
os om Ox ostar ugao.
2
258. Data je funkcija x-+f(x) = 1-X
z
. U presecnim tackaroa grafika
a
38
date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti, a zatim nji-
hovu presecnu tacku.
Z
259. Odrediti jednacinu tangente krive y = - ~ - + 2, koja sadrii tacku
1 [A--
A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 - x'.
Odrediti drugi izvod funkcije (260-263):
260. a) y=.j!+x
2
; b) y=e-
x
'.
261. a) y = ~ s i n x;
b) y=ln(x+l).
263. a) y=ln sin x;
264. Odrediti treci izvod funkcije:
a) y=x
2
In x;
265. Data je funkcija f(x) = e" sin x.
b) y= arctg x.
b) y=cos
2
x.
a) Dokazati da je tacna jednakost
f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0.
b) Izracunati 1'(0) ,j"(0) i /",(0).
266. Odrediti n-ti izvod funkcije
a) y=sin x;
267. Odrediti n-ti izvod funkcije:
b) y=cosx.
1
a) y=e-'x; b) y=l+x; c) y=lnx.
268. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom
x
2
+ y' = 1.
269. Dokazati da funkcija y = C, cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jedna-
Ginu y" + 9y = O.
270. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu
y(4)+4y=0.
271. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu
y"-2y'+2y=0.
39
x'
272. Date su funkcije fix) =:3 - x
2
+ 3x
x'
g(x)=:3 -2x
2
+3x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost
f' (x) ,
--- ;;> - 3.
g' (x)
X4 x
3
63x
2
Z73. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 --2--
. . In ed . k .. • . d k tf"(x) > 7
OdroortJ. sve rea e vr Basil x za oJe Je tacna neJe na "OS g'7;;) .
274. Data je funkcija x->y=2x sin x-(x
2
-2) cos x. Dokazati da je
data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.
Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277):
275. a) y=-Jl+x2; h) f(x)=2x-sin2x.
276. a) b) f(rp) = cos (a-brp).
. 1
177. a) fIx) = arCSll-;
. x
a x
b) f(x)=-+arctg .....
x a
278. Data je funkcija x->f(x) = 5x
3
+4x
2
+ 6x -8.
ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O.
"f 23
1
2 3
279. Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x -"7 x
g (x) = 2x' -4,5x
2
-2x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je
7f'(x) + g '(x) 1.
... x
3
a + 2 2 3 ( I . .)
:mo. Data Je funkcIJa x->f(x)=:i---2-x + ax+a a rea an bro].
Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a.
231. Dataje funkcija
Resiti jednacinu 2y_y'x=xearcSinX po x.
40
282. Dataje funkcija x->f(x)=x
3
+ax
2
+bx __ l (a, b realni brojeyi).
a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc
f(l) = -12 Af( -1)=4.
b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl
x--+3x-3
e) Resiti sistell nejednaCina
o <f'(x) <f"(x).
283. Data je funkeija (a rea-
Ian broj). Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost
1
flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0,125.
2°' D f k" ax
"... ate su un CI]e x-.f(x)=---
x---->g (x) = ax
3
-(a-l)x
2
285.
286.
Resiti jednacinu po x
2
f'(x) = g'(x) + ._a___
(a +X)2
a+x
Data je funkcija x--->y=x
3
-3ax
2
+3a
2
x_3x_l (x, a E R).
Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y . +y = 2a
3
+ a
2
+ 3
min max •
Data je funkcija x---->y=<1 x
3
_bx
2
+! (a b celi brojevi). Celi
6 3
brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju
3a
2
+ 5b
2
= 17 A a + b = 3.
Dokazati da je Ymin = f(ymin).
287. Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x
2
+(k+3)x-5 (kje realan broj).
Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15,f'(1) if"(x), uzeti ovim
red om obrazuju geometrijsku progresiju.
2.4. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti
Lopitalovo pravilo
Primedba 1. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x)
x-'a g (x)
.. d cd ' blik 0 il' co
Jav! neo r em 0 }) - « I)} -« tada se koristi veoma efektiv-
o co
no pravilo LopitaJa.
41
Primedba 2. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki
x=a i njenoj okolini, pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O, tada je
(I) lim j(:>:),=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo).
x-a g (x) x-a g '(x)
Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti
(288-303):
288. a) lim 3x. b) lim 8" -=l. .
x-a 2x ' ,/ x .... a sin 2x
289. a) lim xn --::.1.
b) lim 8"- .
X""" I x-I' ! 7'-+0 sin x
290. a) lim
b) lim x
3
.
X""" a x-sm x '
;C-"OO
)
'li x3_8
291. a m
x-2 x-2'
b) .lim __ xc-
3
_
x ..... a x-sin x
292. a) lim In, sin x.
x_'l! (rr - 2x)"
2
b) lim cr_b
x

tt ..... o X
293. a) lim x' In x; b) lim x ctg 2x.
X"'" 0 X"'" 0
)li x b') lim (,1,.) "X
294. a m x ;
x-a x-o x "
295. a) lim __ I .).
x-I x-1 In x '
b. ) lim .
\ .' x-1 In x In x
lim ___ I_).
x-I x
2
-1 x-I'
b) lim (.! __ 1_).
\. x-+O x e,X-l"
1
297.* a) lim (cos xlX';
/'." 1
x-o
b) lim ( ctg x) T.;"x
x-o
298.*. a) lim 4-:; ;
. / ;c-+oo
b) lim x >in x.
x_o
42
299.
300.
302.
) li
28"-2-2x-x2
a m _" _"
x ..... a 2x3 '
b) lim
x-2 x3-2x2-4x+8
. e'+sin t-l
a) lim .... __ .. ___ .
, .
b) lim e 8m t-t
<-0 In (I +t) , ' ..... 0 3t
2
+ t5
)
. "
303.* a lim (cos
;c .... !f
b)' sin x ..'.
lim ( __ )x'.
2
x-Q X
2.5. Primena izvoda u prirodnim naukama
304. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t
3
+t
2
-4. Odrediti
brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4.
305. Telo se kreee pravolinijski po zakonu Odrediti
br7inu i ubrzanje kretanja. U kom trenutku telo menja smer kre-
tanja.
306.
Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i
Kojom se brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog
susreta?
307. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu U kom
trenutku je brzina tacke jednaka O?
308. Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je
s = 3t
3
- 2t' + t. U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6?
43
309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat
je jednacinom T=0,2t
2
Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut·
ku t= 10.
,no. Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu
T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.
311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom
brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi?
Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?
312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao fJ za koji se tocak
okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom
,
fJ = t + . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me·
nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t
2
(q u Kuioni·
rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi.
314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom
J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi.
315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t
2
+7t+4.
1
Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka
kretanja.
316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t
2
- 2.
Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost
prevojoe tacke funkcije
Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije
pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako
je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada.
Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre·
muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc
staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine
(1) f' (x) = O'.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323"
324.
Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u
kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u
tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u
tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u
kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma.
Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je
!"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x
o
funkcija J(x) ima
maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa
apscisorn x = Xo minimum.
Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija
J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne
tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy.
FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje
tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy.
Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale kon-
veksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x
o
» se naziva
prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i
prevojne tacke funkcija "f--->y ako je:
a) y=x
3
-3x; b) y=x'-4x
2
+4x.
a) y=lnx; b) y= tg X.
x
a) fix) =
b) y=sin x (O',;;x,;;2n).
Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:
1
a) y=x3-3x+l;
b)
Y=_X
3
_x
2
_3x.
3
a) y=x
2
+
1 x
2
b) y=

y=sin x+ cos x (0'';; x"; 2n).
y=sin
2
x-2 sin x (0,;; X,,; 2n).
a) y=xln2x; 0) y = x
2
e-".
45
25. Pokazati da funkcija y =x
3
- 3x
2
+6x + 10 nema ekstremnih vred-
nosti.
,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne
povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u
elipsi b
2
x
2
+ a'y' = a'b'.
128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine,
upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y' = 2px i pravom x = a. Odrediti
dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u
dati lik (sl. 9).
130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju
maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu
zapreminu.
331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em
napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksi-
malou zapreminu.
332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca
osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU
trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna.
333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremi-
ne, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i
visine H.
334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne
zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadrat-
nu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.
336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R,
odrediti onu Cija je zapremina minimalna.
337. U loptu poluprecnika R upisati valjak:
a) maksimalne zapremine;
b) maksimalne povrSine omotaca.
46
338. U tacki M(x
o
, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangen-
tao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa
koordinatnim osama trougao minimalne povrsine.
339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj
koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsi-
ne. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu
povrsinu.
340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksi-
maIne povrsine. Odrediti stranice trougla.
341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je
zapremina maksimalna.
342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide
date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu.
343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini
valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka.
344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da
njena povrSina bude minimalna.
. x2 y2
345. Data je ehpsa iii + 9 = 1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa
velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimal-
na, a tacka 0 koordinatni pocetak.
346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata
prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna.
347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave
y=2x-4.
348. U jednacini y=x
3
-1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive
defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox.
349. Funkcija x-> y = a,x
3
+ a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koor-
dinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangen-
ta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne
brojeve Q3. Q2. Q
1
i ao·
350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x
3
+ ax' + bx + c tako
da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za
A'1
x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki
vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao fl. Za koju
. ..
vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F
1
F, cos fJ ima maksimal-
nu vrednost.
:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
I h
· In' . d' . il F kG
ug om fJ prema onzonta OJ raVill, cJstvuJc S a
cos{3 + ksrn{3
gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna
najrnanju vrednost.
,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax
2
+x+Blnx.
Od-rediti:
a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4.
b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima
ekstremne vrednosti.
c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn
Citavoj oblasti definisanosti.
:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) =
=2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje
vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y =
= -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti
a tako da .Ie tacna jednakost Xl
2
= X
z
-
Dataje funkeija Odrediti inter-
vale monotoDosti i ekstremne vrednosti date
357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3-
rastuca za svako x iz svog domena?
48
Data je funkcija x-ty = x
2
+ bx + 2. U tackama Cije su apsc1se
XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.ln-
kcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga
obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'?
Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c
realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude
rastuca za svako x.
360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a
2
x + 3.
Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3
funkeija ima minimalnu vrednost.
361. Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija:
a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6];
b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu [0, il
362, Dokazati da grafik hive y=x
4
+ 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka
sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja
pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.
363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I].
3 x
*
364. Data je funkcija x->y=x
3
+px+Q, gde su p i q realni brojevi.
a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da
• ? 4p3
Je 27
b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date
funkeije i M - m = 4.
*
365. Data je funkcija x-+f(x)=x
3
-3x+2.
a) Odrediti fuukcijn ax
2
+ bx+ c tako da, u tacki M(2. y)
koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a
sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy.
b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena
pod a).
,. 7
366. Data je funkeija x-+y =x
2
-(m-;lx'-mx-l-1.
Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti.
2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba
ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije:
1 oblast defiDisanosti;
2" pamost;
49
3" periodicnost;
4" nule (i presek sa os om Oy);
5" znak funkcije;
6° prvi i drugi izvod;
T intervale rascenja i opadanja;
8" ekstremne vrednosti;
9° konkavnost i konveksnost;
10° pre' ojne tacke;
11 ° asiLlptote kose vertikalne, horizontalne;
12" ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u koji-
rna nije definisana i tacke X-4 ± co).
Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama
(367-429):
368. a) y=x
3
-3x;
I 3 2
370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1 3 ,
371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x
3
+3x-l;
373. a) y=x4_2x2;
I
374. a) y=4X4+X3;
375. a) y=6x
4
-x'_9x
3
;
376. y=x(x-I) (x+ 1)3.
377. Y= -x
6
+6x'-12x
4
+8x
3
.
x-2
378. a) y=---2-;
x+
b) Y= x
2
(3 -x).
b) y=x
3
-3x+2.
b) y=(x+1)(x-l)2.
b) Y= -x
4
+2x
2
+3.
b) y=x
4
-4x'+3.
b) y=x'-4x
4
+4x
3
.
2x
b) y=---.
1 +x
2
4x
379. a) y=-4 -2;
-x
x
380. a) y = '----1 ;
x -
a)

381. y (3-x)(3+x)'
x
2
-4x
382 a) y= ---'
. (x-l)(x-3)'
3x-x
2
a) y=-;'-4-;
x
2
385. a) y=-'--;
x-2
,
-"' a) y= x2-4x+4,.
386. x-I
6
387;- a) y=x-2---;
x-I
_ x3
390. a) Y=-Z-I;
x -
391. a)
392. a) y2 = 2x - 3.J xi;
x2-2x+l
h) y=------
x
2
+ I .
x
2
_4
b) y=-1--
2

-x
-A x2-2x-3
b) y=----
2x-x
2
4x-x
2
-4
b) y=----.
x-I
x
2
+3x-3
b) y=-----.
x-I
- 10
b) Y = ------.---
4x
3
-9x' + 6x .
1
b) y=X2+,.
x
6-x
3
b) Y=-2-'
X
b) y2=x
2
(8_x
2
).
b) (y_X)2=X
3
.
1
394. a) y = ex;
1
396.* a) y=x eX;
397. a) y=xIn x;
39S. a) y=ln(xZ-I);
Inx
399. a) y=-z ;
x
400. a) y=coszx-cos x;
b) y=xe";
)
. . ")
401. a y=sm x sm (x+
3
;
402. a) y=sinzx-sin x;
*
403. a) y= 2 cos
z
x + 6 cos x;
* I-sin x
404. a) y=--. ----;
I+sm x
a) Iyl =2 sin (x + Ixl);
*
406. y = sin x leas xl + cos x Isin xl-
*
407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;
52
b) y=x e-
x
'.
c) xy = eX.
b) y=(3-x
Z
) e".
1
b) y=x ",,-2.
b) y=xInzx.
x-2
b) y=In--.
x+1
I-lnx
b) y=--z--.
x
b) y=sin x-.,j3 cos x.
" b) y= -4 cos x cos(x-
3
).
b) y=sin
3
x+cos
3
x.
b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
sin x
b) y=----.
i-cos x
b) y=sin (.x;-yrxi ).
(x-I)3 Ix'i
b) y=---+-- .
x-I x
*
410. a) y=x
3
-ax
2
+ax;
* a
411. a) y=x+-;
x
413.
x-3
a) f(x)=-;====;
v'l +x
z
x+1
414. a) f(x) = 7":2--=;
yx
2
_4
X3+ X
416. a) f(x) =-1 - 2:;
-x
* 1
41S. a) f(x)=xex=T;
* 1
419. a) f(x)=(5x-l)ex;
*
420. a) f(x) = (xZ - 2) e
lx
;
* X
Z
422. a) y=-z -;
In x-2
b) y= ax' - 3x
2
(a realan broj).
x
2
+a
b) y=----
x-a
(a realan broj).
,,;J+x
2
b) y=----.
I-x
.,jl+X
Z
b) f(x)=------.
I+x
x+I
b) f(x)=------ .
#+2
b)
(X+1)3
b) f(x)=-----
(x-I)2 .
x
3
b) f(x)=---
(x-W'
1
b) f(x)=(x+2)ex.
2
b)f(x)=xe
x
.
1 1
b) f(x} = 16(16x-3)ex .
b) V=
.
1
b) f(x) = xe-i,x .
53
* 1
424. a) y= +2arctgx;
x
* 1
425. a) y = arccos - ;
x
* 1
426. a) y=x arctg-;
x
* 1
429. a) y= arctg (1 +-);
x
<A
. 2x
b) Y = arCSlD --'-' .
1 +X2
. 1
b) y= arCSlD·-.
x
2 1
b) y=X3-(x
2
-1)3.
b)
b) y=x-arctg x.
1
b) y=(x+ Y·
x
III GLAVA
3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je
jednaka:
(1) a= ILly-dyl.
Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odredu-
je se obrascem:
(2) " = .
Lly
Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac:
(3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.
Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije.
430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x
2
- x za x = 1 i
Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom.
431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i
Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gres-
ku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D.
Izraeunati za x=3 i Llx=0,001:
a) prirastaj i diferencijal funkcija;
b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji
prirastaja diferencijalom.
55
433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsi-
na ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine
ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji priras-
taja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi
100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist
poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal
povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri
aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni
ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea
b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksi-
maciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x
2
+ 1. Odrediti prirastaj i difereneijal
funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri
zarneni prirastaja diferencijalDrn.
437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t
2
, gde je t vrerne u sekunda-
rna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1;
b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni
prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):
438. x->y=x3-4x2+7x+3 za x=I,03.
439. x->y=3x2+2x-l za x=2,03.
440. x-+y=x
3
+ x
2
- 2x za x= 2,01.
1
441. x->y= x
3
-5x
2
+x-l za x=2.1.
2
<.42. x->y=x3-4x2+ 1 za X= -2,03.
443. za x=4,2.
56
Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne
vrednosti izraza (444-447) :
444. a) sin 46"; b) sin 60"3'.
445. a) sin 31"; b) CDS lSI".
446.
447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za
IDgJO 200,2.
448. a) IDglo 11; b) tg61".
449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule:
1 ,;;-;- 1
a) yl+h""l+
Z
h; h.
450. pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izra-
cunatI:
a) -JDl4;
451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
l+h
a)e
h
""l+h; b)ln(l+h)""h; e)1n h",,2h.Dokazati.
1-
452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati
x
1
1,004
453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.
Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):
454. f(x) = x
3
- 3x + 2, u blizini tacke Xo = 2.
455. f(x) = 3x
2
- 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x
2
-2x, u blizini tacke xo=O.
457. f(x)=x
2
+4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7,
f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu fun-
kciju aproksimira na odsecku [0, 2].
57
159.* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x), sto je moguCe
veceg stepena, koji zadovoljava uslove f( -1)=0,f(0)= 2 if(2)= 7.
160.* Funkeija je data tabelom
x \-2 4
f(x) 25 1-8 -15 1-23
Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom, a zatim izraeunati
vrednost polinoma za x =0.
* Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji gra-
fik sadrZi tacke sa apseisama
co
n 3n
X =0 x =-, x =n X3=-" x,=2n
o ) I 2 2, 2 .
3.2. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl *
Primedba 1. PribliZno odredivanje korena date jednaCine
(1) f (x)=O sastoji se od dva koraka:
1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno
jedan koren jednacine (1);
2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom
tacnosti.
Primedba 2. Metoda seClce (metoda tetive). Ako je funkcija f(x)
neprekidna u intervalu [a, b J i f(a) I(b) < 0, pri cemu je f' (x) # 0 za
xE(a, b), tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren , u
intervalu (a, b). Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke
(a, f(a)) i (b, f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena
. f(a)(b--- a)
(2) Xl =a-j('b)-f(a)'
Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a, Xl) ili (Xl. b), u
zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x
l
) < 0 iii f(xl) f(b) <0, dobija se
druga priblizna vrednost X" i td.
b-Xn_,
xn=xn-l-f(xn-l)
Primedba 3. Niz brojeva Xn (n = 1,2, ... ) konvergira ka korenu, tj.
lim xn=!;.
n .... <X)
Primedba 4. Njutnova metoda (metoda tangente); Ako je f' (x) #0 i
f"(x)#O u intervalu [a, bJ i f(a)f"(a) >0, onda se postupna aprok'
* Ova nastavna nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju.
simacija Xn (n=O,1, ... ) korena jednaCine (1) odreduje formulama
(3) xo=a, X
n
=X
n
_l-
f
(x'2.J.
f' (Xn-l)
5. Iz date pretpostavke niz xn (n=I,2,. . . )je monoton i
Xn-l..:..
n-oo
6. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transfor-
na oblik x = <p (x), i ako se pode od poeetne vrednosti Xo
prp-ada lltervalu [a, bJ, dobija se niz brojeva Xl, X", ... Na
ovaJ naell Xl = <P (Xo), x, = <P (Xl), ... Xn = <P (X
n
_ d, ...
Ako Je (n= 1.2, ... ), onda je lim x
n
=!;.
n-oo
462. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-
-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3, 4J, sa tacnoscu 0,01.
463. Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x
3
+
+6x-l=0.
464. Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X -4 = 0 uz
poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2,5. '
465.
466.
467.
468.
469.
470.
471.
472.
473.
Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu
do 0,01 realne korene jednacine (465-486);
x
3
-3x+l=0.
x4+2x'-6x+2=0.
x
3
-2x
2
+ 3x-5 =0.
x4+x'-2x-2=0.
5x
5
-5x-l =0.
xlogx= 1.
2x-4x=0.
2x
3
-x2-7x+5=0.
sin x+x-l =0.
59
1. d >:- =x"dx=> x"dx=-"-'+C
(
"-') f x"+'
n+l n+l
(n'" -1).
Za n=O imamo Sdx=x+C.
1 fl
2. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c.
x x
3. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c.
Ina na
4. d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C.
5. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c.
6. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C.
dx f dx
7. d(tg _··-·=tgx+c.
cos
2
x cos
2
x
dx f dx
8. d(-ctg x)=-;--= -.-.'= -ctg x+C.
sln
2
x sln
2
x
dx fdX .
9. d (arc sin x) r arCSill x+c.
v1-x2 v 1-
x2
dx f dx
10. d( -arc cosx) = "jl'-x
2
= . ./t:...x'= -arccos x+c.
dx f dx
11. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c.
l+x2 l+x2
12. d(-arctgx)=..E.::-=f dx -=arcctgx+C.
l+x2 l+x2
Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee.,
integrale (488-518):
488. a) S2x dx; b) Sx
2
dx; c) f( - 4t
3
) dt.
489. a) dx;
b)
c) f4:r
62
490. a) dx;
f
X - 2
--·dx
./ 3 •
X
491. a) f(X
2
+2X+ b) f(5X
3
-4x
2
-3X+5)dX.
492. a) dx;
494.
f
l0x8+3
a) ----dx·
x' ,
b) f(X+l)(X
2
-3) d
3X2 X.
498. a) dt;
re
t
+ 1
b) J ---;;to dt.
499. a) fe
Z
(I- dz;
502.
f
COS2X I
a) "C" •• _-- dx
sm
2
x cos
2
x t
63
503. a) Jctg
2
x dx;
504.
505.
506.
a) dx;
cos
2
x
a) y;
a) Je-
z
(1 + _e,-) dz;
cos
2
z
507. a) Ja
U
(1+ii) du;
508. a) J-=:xCZ) dx;
509. a) J( 4 cos z-Ji9Z
Z
) dz;
510. Je lxz - dx.
511. a) dx;
514.
5i5.
516.
b) JtgZy dy.
r. x
b) Jsm
z
2: dx.
x
b) JCOSZ2:dx.
b)
b) ··-.---dx.
J
1
sm
2
x
J
a dx
b) j, + bx
z
'
J
X4
b) --- dx.
l+xz
.._ 1
.y-;z --
JX- x --x 2
b) --; dx.
b)
J2COS
2y
+! dy.
cos
2
y
Z Z
517. a) Ha'-x')' dx;
518. a) dx;
519.
520.
521.
522.
523.
524.
525.
526.
Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka
M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene
funkcije (519-526):
y'=3xz-l, M(I,O).
y'=2x-4x
3
, M(l, 0).
Y'=2(x--\).
x
M(l, 2).
y'=e
x
+2x, M(O, -1).
, 1 1 n
y =_ ...... _--_.
M(4'
2).
cos
2
x sin
2
x'
, 1 n
Y = l+x2'
M(I,
4) .
1 x x
Y'=:2(e'-e-'), M(O, a).
y' =sin x+cos x,
n
M(l'
2).
527. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t
2
+4t)mjs. Za t=2s telo
prede put $ = 16 ill. Odrediti zakon kretanja tela.
528. Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. Za t=" $ telo prede
put $= 10 m. Odrediti zakon kretanja tela. 4
Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod
funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. Zatim
konstruisati odgovarajuce grafike (529-531):
529. y" = e", M (0, -I)
530. y"= -sin x, M(O, I)
2
531. a) y" = -" M (1. 2)
x
b) y"=6x-4, M(I,O)
N(2, e').
3"
N (---,0).
2
N(-l, -2).
N(2,2).
532. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t
2
+ I) mls2. U !renut-
ku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. Odrediti zakon kretanja
tela.
4.2. Integracija metodom smena
Neka je x = 'P (t), gde je t nova promenljiva
funkcija ('I" (t) 7"0). Tada je
(1) Jf(x)dx= Jf(,p(t)) . 'P'(t)dt.
'I' diferencijalna
Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije
oblik pogodan za integraciju.
Metodom smene naci sledeee integrale (533-599):
1
533. a) J(5-2x)9dx; b) J(4x+3)3 dx.
534.
( dy
a) J3y+;;
535.
536.
537.
66
b)
1 +x
2
b) .
Jx' + 1
b) . xdx.
I-x
:)t
-
b) J --- dx.
l+x
539.
540.
541.
f
COSXdX
a) ------.
4 + sin
2
x'
542. )
f
e"dx
a - .
../- 1+ 'x,
,/' e
543.
f
dx
a) .
)25-9x
2
'
544.
a)
545. a)
546. a) r dz;
Jz 1-ln
2
z
548. a) Je-x'x dx;
549. a) Je-
x
'x
2
dx;
550. a) J35x'xdx;
551. a) Ja
x
'. x'dx;
b)
f
dx
x
2
+ 3
b) f dx
25+4x
2
'
b) r dx
Jx (I + In'x)"
b) r 7dx
J)3-5x
2
'
b) r e"dx
1/
b)
b>{;,x: 1 dx.
f
e2xdx
b)/ 1-3;'; x.
b) Ja
2x
. b
2x
dx.
67
552.
a) Ie sin x cos x dx;
f'
b) xzexdx.
566.
a) fCOSXdX .
1+2sinx'
"-0-1
P-2COSX
b) -"-. -- dx.
sm
2
x
c-
a)
flnY a) f dx_;
(-
553.
b) ........ dv.
567.
b)
""
Y . SIn x
., cos x
f dt
b)
568. a) Jcos
5
x dx; b) Isinixdx.
554.
a) t(1+-lnt);
569.
.) fCOSX dx.
b)
555.
V.
x In x In (In x)
l.-
tn -.rx
570.
a)
bye=xsinxdx.
556. a) Scos(ax+b)dx; b) - -.rx .. dx.
\ .... ,/ 571. a) J5"'" . cos dx;
b) J..ji +4 sin xcos x dx.
557. a) Jctg x dx;
b) Stgxdx.
*
572. a) Scos
4
x dx; b) Ssin
4
x dx.
558. a) St sin (t
2
-1)dt;
b) Jx cos (xz+ I) dx.
e
*
573. a) Jtg
4
x dx; b) Jctg
4
x dx.
559.

b) dx. *
a) Jcos'x dx;
cos
2
2x
2
574.
b) Jsin
5
x dx.
*
a) Jsin5xsin3x dx;
a) f __ dX __ =; b) f2 d-=
575.
b) Jcos 4x cos x dx.
560.
-.rx cos'.J x
COS
2
X
3
·
*
a) Ssin 3x cos 5x dx; b) fSin:': cos 2x dx 576.

b)
3 3 .
561. a)
*
Ssin x . sin2x . sin 3x dx;
sin
z

577.
578.
a) f;;:x';
V-·-
a) {-.<Ix I;
f dx
b) f-J:1U:X dx.
562.
b) ._--.
x
1
sin
2
-
x sin
2
1nx'
x
579. a) x
2
dx; b) J..yI=6x' x
4
dx.
563. a) Jsin2xcosxdx;
b) Scos' x sin x dx.
580.
f x dx
b) .
a) ,J3=- 4;
564. a) Scos
2
x dx;
b) Ssin
2
X dx.
3·-x 4+x
6
f cos2x
b) J
t
X
-
5
b) V
4
d:'"..
565.
a) --;-- .- dx;
581.
a) --- .. dx-
SlllXCOSX
x
2
+5 ' x
2
+2'
LO
'"
582.
583.
584.
585.
a)
a) dx;
586.
*
587.
*
588.
*
589.
*
590.
*
591.
592.
*
593.
(arctg y
a) Jl+YZ dy;
a)
a)
J dx.
*
594.
70
J
x dx
b
) x
4
+0,2S'
Rarcsin X)2 d
b) X.
b) Lfi-2'
b) Sa"e"dx.
b) SJa2-xi dx.
*
595.
SxJa-x dx.
*
59ya)
f;
Sin
5
x

cos
2
x '
b) dx.
8m
2
x
*
598. a)
(sin2x dx'
Jctg
4
x '
b) Ssin2x·ctg
4
x dx.
*
599.
600.
6(}1.
602.
603.
604.
4.3. Parcijalna integracija
Primedba 1. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda
(1) d(uv)=u dv+vdu.
dobija se obrazac za parcijalnu integraciju
(2) Su dv=uv- Sv du.
Primedba 2. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podin-
tegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije.
Npr. SPn(x)e"Xdx. SPn(x) sin (ax)dx. SPn(x) lox dx. Se"x sinbx dx
itd .• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena.
Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee
integrale (600-623):
a) Ix cos x dx; b) Sx"ln x dx (n#-I).
a) Sxe"dx; lJ)/SX2 cos x dx.
a) Jarctg x dx; b) Jxlnx dx.
a) S(1- x) sin x dx; b) Sx Iolx-lldx.
a) Jx ·rxdx; b) dx
e" .
71
606. a) J(x
2
+ 5x + 6) cos 2x dx;
607. a) dx;
608. a) Je"sin x dx;
609. a) Jx
3
cos 3x dx;
6),6: a) dx;
/
611. farCj/;: dx.
612. a) Jx arc tg x dx;
613. a) Jx
3
e-x'dx;
614. a) JYcos x dx;
615: a) Jx
3
·5
x
'dx;
*
617. a) Jsin(lnx)dx;
*
618.
*
619.
a) Je" 'sin
2
x dx;
/-
---z-
a) Ixln(x2-l) dx;
*
620. a) I(x
2
+x)ln(x+ I) dx;
*
621. a) I e'''cos bx dx;
77
J
x dx
b)
_ , ____'_ 2 x .
....
'. cos
2
x_
\ -
b) Iln
2
xdx.
b) lex cos x dx.
b) Ix
3
e'xdx.
+ a
2
dx.
b) Ix arcsin x dx.
!lU:,,3Inx dx.
t
o.
x cos x',;
b) f--:---- dx. /
sm
2
x '
()
b) Ix sinx cos x dx.
b) Icos(lnx)dx.
b) Iexcos
2
x dx.
l-x
b) Ix2 In --- dx.
l+x
b) Ie'" sin bx dx.
I
I
-j
I
I
,
I
;d
I
I
I
I
!
--t
I
*
622. a) Ix (arctg X)2 dx;
*
623. J(3x
2
+ 6x + 5) arctg x dx.
*
624. Dokazati da je:
625.
626.
627.
628.
629.
630.
631.
632.
*
633.
a) f 2
dx

x _a
2
2a x+a
b)
. P_x
2
2k k-x
Izracunati (625-634):
f
dx
a) x
2
-6x+13;
f
dx
a .
) x
2
-6x+5'
a) f- dx ----
Jx
2
+4x'
a) J dx
J2-3x-x
2
'
f
eXdx
a)
b) Ix
2
arctg 3x dx _
b) f dx
x
2
-4x+ 3'
b) f -- dx .
3X2-2x+4'
b) J_dZ
2z2_2z+l'
b) f--·- ..-. . ..-...
J"l5+2x-x
2
f
dx
b)- r;'--'
",2X_X2
f
dx
b)-----···.
J2x
2
-6x+5
b) f-······_C()s:"- ---- dx
sin
2
x-:-6sinx+12 .
73
*
634.
b)
4.4. lotegracija racionaloih fuokcija *
635.
636.
637.
638.
74
Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog
dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka:
(1)
!,.(x) .
Q(x)
gde su P (x) i Q (x) polinomi, pri eemu je izloiilac brojioca P (x)
manji od izloiioca imenioca Q (x).
Ako je:
Q (x)= (x- a)k(x2 + px + qt.
gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x), a cx± Pi visestruki
kompleksni koreni, onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne
razlomke:
(2)
Nepoznati koeficijenti A" A" ... A
k
, M" M2 ... M" N, se
odreduju metodom neodredenih koeficijenata.
lzracunati sledece integrale (635-653):
dx.
x -4x+3
S
X3
a) dx;
x-2
S
2X2
b) ;-:'::1 dx.
b) LSa2 dx.
nijc prcdvi.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna.zijc.
639.
1
I'
640.
641.
642.
643.
644.
645.
646.
647.
*
948.
649.
650.
651:
) f x dx
a (x-1)(':2+1);
b) dx.
f
X
-
3

f dx
a) (x-l)2(x-2);
f x-S
b) ----dx
x
3
-4x
2
+4x .
a)
X4+X2'
b) f _.x.'.. dx
x
3
-1 ..
a dx'
) f3x2+2X-3
x
3
-x ' b) f liN}"! i) dx.
a) -'- dx'
sex + 1)'
x
2
_x '
b) dx.
f 3x-2a
x
4
-ax
3
f dx
a) (x2 :'::3)(X2 + 2);
b)

f x-I
a) x3 + x'-=6'; dx; b) dx.
a) f
b)
fx:11'
f 2x-3
a)
x
2
-5x+9 '
b) dx.
x2+3x+6
a)
f
XS
+
2
x
3
_1 '
b)
f .!.2dx
l-x
4
'
a) f-3X=!,. dx'
x
2
-x+l '
b) f _.7x+ 1._ dx.
6x
2
+x-1
a)
f x
3
-6
x
4
+6x
2
+S '
b)
f dx.
f dx a "
) x4+1'
f
X3
+
X
-
I
b)i';i'';' 2)2 dx.
75
*
652. a)
*
653.
3.5. Odredeni integral
Primedba 1. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu
[a, b]. Segment [a, bJ podeli se na n delova tackama:
a=x
O
<x\<x
2
< ... <xn=b. Na svakom segmentu Xi)
"
mamo proizvoljnu tacku i uoCimo zbir L: gde je Llx,=
n
i= 1
=X'-X
i
_l, Ako postoji lim L: Llx, i ako je konacan za rna
n-'co j=l
kakvu podelu segmenta [a, bJ, naziva se odredeni integral funkcije
f(x) u granicama od a do b u oznaci
b
(1 )
f
def.
f(x) dx = lim f..., Llx,
maxAxc"o i= 1
"
n
Primedba 2, Suma CT"= L: naziva se Rimanova integrabil-
j"", 1
na suma funkcije y=f(x) (B. Riemann, 1826-1866).
Primedba 3. Ako za funkciju f(x) vaZi (1), kaze se da je integrabil-
na na segmentu [a, b]. Da bi funkcija bila integrabilna na
segmentu [a, b], dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan
broj prekida prvog reda.
Primedba 4. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a, bJ,
tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jedna-
kost:
b
(2) Jf(x) dx=F(b)-F(a).
"
Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu
izmedu odredenog i neodredenog integrala, Formula (2) je osnov-
na formula integralnog racuna (1. Newton 1643-1727, G. W.
Lai bniz 1646-1716).
654.
655.
Primenom definicije odredenog integrala izracunati
grale (654--656):
b
a) fkdx;
"
"
b
b) f xdx,
"
b
b) f e"dx.
"
b
sledc6e inte-
656. a) f sin x dx;
b) f cosx dx (a<b),
"
!,rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene
mtegrale (657--673):
657. a)
3
f x
3
dx;
1
3
658. a) f (1-2x + 3x
2
) dx;
-1
4
659. a) f(-rx- dx;
1
1
660. a) f eX dx;
-1

661. a)

2
662. a) f cos x dx;
"
3
663. a)
664.
n
4
4
a) f ( _____ 1 -sin X)dX
cos
2
x
n
4
2
b) J(X2+ __
X4 ,
8
b) f$2 dx;
1
9
b) f7x
1
dx.
1
3
b) S e
2X
dx;
1
1
b) J3.".;
X-I- 2
o
2
b) S (cosx-sinx)dx.
n
"
3
b) f dx.
n
" n
2
b) f(cos x -/---;1 ___ ) dx,
sm
2
x
6
4
c)S-rxdx.
27
f
dx
c) ..y;;'
8
1
c) S e
3x
dx.
o
3

x-I
2
77
1
665.
a)
0
3
666.
a) j(2x-l)3dx
2
1
667.
a) ;
0
'"2
*
a) f dx; 668.
0
" '2
* a) Ssin
3
x -
cos
2
x dx
669.
0
1
*
f x
2
dx
670.
a) 1 + xci
0
2
a) S(3x+2)lnx dx
1
"
2
672: a)

4
* 1
673. a) Sx In (1 +X2) dx
o
1
b) J(2X 3 + 1)4x
2
dx.
o
" ,
c) fSin3x dx.
o
o
"
1:
b) Ssin
2
x - cos
2
x dx.
o
1
f
x2dx
b) 1+x6 -
o
2
b) S In (x + #+T ) dx_
-2
" 2
b) Sx cos dx.
o
.j3
3
b)
1
3
674: Za koje vrednosti c vazi jednakost:
b
Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b),
a
ako je
3
a) f(x)=2x- 4 x
2
, a=O, b=2;
b)f(x)=lnx, a=l, b=e
2
?
78
a
*
675. Odrediti sva resenja po a jednaCine S cos (x + a
2
) dx = sin a na
segmentu [2, 3]. 0
*
676. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0, 2n], koje
zadovoljavaju jednaCinu:
a
S sin x dx = sin 2a.
"
2
*
677. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovo-
*
ljavaju jednacinu:
a
S (3x
Z
+4x -5) dx = a
3
-2.
o
678. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost:
a
:ra i) dx<4'1
* 1
679. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A, B, CER). Odrediti
brajeve A, B i C tako da je
1 7
/,(I)=8/\f(2)+/,,(2)=33/\ Sf(x) dx=.
o 3
*
680. Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz
jednaCine:
2"
a)
o
log2_a x
b) 4 f (t
3
-2at) dt=5a
z
.
o
681. lzracunati: (681-683):
1
a) f"rc tg_.x dx'
1+x2 '
o
"
Z
682. a) Sx
2
cos x dx;
o
,
b) Sx
3
ln x dx.
1
1
b) S(x2-2x+2) e"dx.
o
79
1
683. Jln (1 + x') dx.
o
Resiti jednaCine po x (684-{)88):
x •
685. * I ar7r-: /1 = 2-ix + 1 arcsin x + 4.J2 .
-1
x
6
* It aretg t dt (-2 . '
68. 71+t2-·=y1+x arctgx.
o
x
687.* I __ ~ t ~ = " - .
P-=-4 4
In 4
2 1 n
688.* f (t
4
- t
2
) -2 dt ="3'
x
. '" .' ovrsina ra vnih
4.6. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P
fignra
Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a, b] i
'k . f(x);;, 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramce-
a 0 Je "', b· d 'kom x-ose za
nog lukom krive, pravama x = Q, X = 1 0 sec
x E [a, bJ data obraseern (sL 1):
b
(1) P,b= fj(x)dx,
"
x
a 0 b
SI.l
Primedba 2. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. bJ i
ako je f(x) ~ O. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data
obrascem:
y= f(X)
SI. 2
Primedba 3. Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se
grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je
ispunjena nejednakost f(x) ~ g (x) za svako x iz segmenta [a. bl
Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu
[a. bJ (sL 3) data je formulorn:
b h b
(3) p,b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx.
"
y
x
SI. 3
Primedba 4. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. b]
menja mak, ti. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d
(a < c<d < b). tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije
y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem:
RI
(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx \1 + Sf(X) dx.
" , d
y
x
SI. 4
689. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i
pravom y=O.
690. lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole
7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0.
691. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i para-
bolom y=2-x
2

692. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1
i pravom x-y-1=O.
693. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i
osom Oy.
694. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2,
Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma.
695. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga;
b) elipse.
696. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i
x
2
=2py.
697. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive:
1 . )
Y=-1 pravama x=l x=a (a>l i y=O.
X2 '
lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734):
698. Y = 2x
2
+ 1 y=x2+10.
82
701.
Y= -x
2
+lOx-16
i y=x+2.
702. y=x2+4x
y=x+4.
703. y=6x-x
2
y=x2-2x.
704. x
2
+ y2= 16
y2 =4(x+ 1)

705. x
2
+ y2= 16
y2=6x

706. X2+y2=4
y2=3x

707. x
2
+4y2=4
4y2= 3x

1
709. y=----
1+x
2
xy=3.
710. y=e", y=e-
x
i x=2.
1
711. y=T+x
i
' x=O X=Q (a>O).
712. Y=2-·x
2
I
Y=lxl·
713.
Y=lx'l
y=2 __ X2
714. y=sin x
1
Y=-
2
2
715. y=tgx, y=3cOSX y=O.
716. y=sin
2
X i y=O
717. y = tg x
y=O
n
).
4
83
y=2+4x-x' .
719. y=4x-
2
y=7-3x.
720. y=x
3
y=8.
721.
3
y=x. 1'=2x
y=X.
722.
y=5", y=r
x
x=2.
3
x+y=4.
723. y=
x
In
2
x
x=e.
724.

x
725. y'=x, 1'=1
i x=8.
726.
y=2x-x
2
y= -x.
727. y=x
2
y=3-2x.
x
2
2
728. y=X, Y=2
y=2x.
x=2a.
2· 3a y=O (a>O).
730. xy=nI, x=a, x=
731
2 4 2 8 i 4y2=X+2 (-2,;;x,;;2j2).
. x + Y =
732.
x
2
+4y2 = 16,
4y2=3x+6
(-2,;;x,;;4).
733.
x=2-y-y
2
X=O.
734.
y=2_x
2 y3 = x2 .
. r 2 + 4y2 - 20 i
735.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x -
hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu.
* . povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2)
736: lzracunatl
osom Ox.
737. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x
2
- y2 = 9, osom
Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S, 4).
*
738. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug
x
2
+ y2=8.
*
739. Izracunati oba dela na koje parabola x
2
=12(y-l) deli
krug x
2
+ l' = 16.
*
740.
*
Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive
2x
y 1+
, ordinatom maksimuma i osom Ox.
741. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne
krive
.
Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748):
742. y2=8x 2x-3y+8=O.
743. x
2
=9y x-3y+6=O.
744. 4x
2
-8x-1'+5=O i 2x-y+l=O.
745. x
2
-6x-4y+13=O i x-2y-l=0.
746. 6y 2_25x-50=O 5x-6y+1D=O.
747. 4x2-9y+18=O 2x2-9y+36=O.
748. 3y=x
2
i X2+y2+6x=O.
Data je funkcija x--+y=f(x)
a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju;
b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive
osom Ox (749-752).
x
2
-5x+4
749. y=-x--S-
750.
751.
x2-11x+28
y = --.-..
x-8
x
2
-5x+4
y= x+ 1
752.
*
753.
754*
755*
x'+7x+ 10

x+l
. ( >-1) za ko]'e povrs lika
Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 •
"' pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1
ograD!cenog
y=!ax2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost.
2 'B
. , _ 2 seee kruwicu Xl + y' - 2rx = ° u tackarna A. I .
p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena
parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna.
. .' d .. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat·
Nap,sat' Je naCillU ".. 9
ni poeetak i od date para bole odseca odsecak povrsllle .
4.7. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine
rotaciooih tela
P
· db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll
nme a . i( ) 0 pravama x-a I
tra eza omedenog krivom y =. X. OSOll X, -
x!b (a<b) oko ose Ox (st. 5) izracnnava se obrascem
b
(1)
V
x
=1C Sy' dx.
y
x=g(y)
b
x o
-
51.5
51. 6
Primedba 2. Zapremina tela rot:=.cijom =okO
omedenog knvom x=g(y), pravama x-O, y c, Y (
(s1. 6) izracunava se obrascem
d
(2) Y,.= n S x
2
dy.
x
Primed!:;::: 3. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog
krivarna Y, =fl(X) i y,=f,(x) (f,(x)c;fz(x)) i pravama x=a i x=b
(a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem
b
(3) V =n
x J ...." ,".
a
756. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela
povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x
2
i osam Ox.
757. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
krivom y=sinx i pravom y=O, u intervalu [0, n] oko ose Ox.
758. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
lukom krive Y= til xi pravorn y=O,ko ose Ox u intervalu [°,1 J
759. Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog
lukom krive y = aX i y = ° oko ose Ox u intervalu [0, 1].
760. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog
lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0,1].
761. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu:
a) pravog kruwog valjka; b) prave kruine kupe; c) prave kruine
zarubljene kupe.
762. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu:
a) lopte poluprccnika R; b) lopte odsecka visine h; c) loptinog
sloja visine h.
763. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom
lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka
ose Ox.
764. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi·
ne ogranicene elipsom b
2
x'+a
2
y2=a
2
b
2
oko: a) ose Ox; b) osc Oy.
765. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b
'
x-a
2
y' =
a
2
b
2
i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox.
b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' - a
Z
y2 =
a'b
'
i pravama y= -b i y= b oko osc Oy.
*
766. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga
x'+(y-b)z=r
z
oko ose Ox (b>r).
87
lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji
je ogranicen krivama (767 -790):
767. 3y=x
2
x'+y'+6x=0, oko ose Ox.
768.
y=_x
2
+2
y=lxl. oko ose Ox.
769.
x2 + y2=4
y2 _ 3x = 0, aka ose Ox.
770. x'-y'=4
y' - 3x = 0, oko ose Ox.
771. y=x'
y' = x, aka ose Ox.
772. x'+4y'=4 4y'-3x=0, oka ose Ox.
773. y = Ix'i y = - x' + 2, ako ose Ox.
774. x'+y'=8 x'·-2y=O, oka ase Ox.
775. Y=1+ xi ,X= ± 1
y = 0, oko ase Oy.
776. y' =4x
x=o, oko ase Oy.
777. Xl +ay= a
2
778. y=x', y=8
779. y=x'(I-x')
x+ y=a, oko ase Oy.
x=O, oko ase Oy.
y =0, aka ase Ox.
7811. y' = X4 (I + x), ako ase Ox.
781. y=5', y=r'
2
y=x+1
782. v="
. x
x = 2, ako osc Ox.
x = 3, aka osc Ox.
3
783. Y =.
x
x+y=4, aka ase Ox.
784. x'+y2=16 y'=4(x+l),akaaseOx.
785. y = x' y = J ' ~ , aka ase Ox.
786. y=e', x=O y=O ako: a) ose Ox; b) ose Oy.
787. y=sin' x, x=O x=7t, ako ase Ox.
788. y' =4ax x = a, ako ase Oy.
7t
789. Y = cas (x- 3)' y= 0, x = ° (x>O), aka ose Ox.
7t
790. y=casx+cos2x, x=O, X=-
3
y=o, oko ase Ox.
791. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5, adseckam ase Ox
izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. lzracunati
zapreminu nastalog rotacioDog tela.
792. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2:
a) odrediti jednaCine tangenti kruz.nlce u presecnim ta6kama sa
datom pravom;
b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama;
e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka
ose Ox.
793. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag
krivam ay2 = x' i pravama x =0, x = a (a >0) aka ase Ox.
794. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag
krivom ay2=x
3
i pravom y=x oka ose Ox.
795. Data je parabala y2 = 8 (x - 2) i tacka P (4, y) para bale:
796.
a) adrediti jednacinu tangente u tacki P;
b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure
ogranicene tangentoID, lukom krive i os om Ox.
Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3, y>O). Izra-
cunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure
ogranicene pravom i paraboloID.
797. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4, y>O) kaja pripada
krivaj:
a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M;
b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox
figure agranicene tangentom, krivam i asam Ox.
798. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6, V). lzracunati
zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene
pravom, parabalam i asam Ox.
R9
*
799. Data je tacka M(9, 0), parabola y2=8x i tacka N(x<9, y) koja
pripada paraboli. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole, OSOID
parabole i duii MN rotira oko ose Ox. Odrediti koordinate tacke
N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna, kao i odnos
zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
800. U tacki P(3, y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangen-
tao Izracunati:
a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom, parabolom
i osom Ox;
b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox.
SOl. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi
ogranicenog lukovima krivih y2 = x
3
i y2 = 4x oka ose Ox.
S02. lzracunati zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem kruga
x
2
+(y- 2j2 = 1 oko ose Ox.
*
S03. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox. figure
omedene linijama: y = arc sin x, y = 0 i x = 1.
*
804. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
k
. x+ 1 , 3 4 . 0
omedene '"nvom Y= 1 pravama X= ,X= 1 Y= .
yx2-4
*
805. Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
90
ogranicene grafikom krive fix) = '-7=-;}'- i pravama x = 0, x = 1 i
yx
2
+4
y=O.
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
lulm krive
Primedba 1. Duzina sluka glatke krive y = fix), izmedu dye tacke
sa apscisama x=a i x=b (a <b), iznosi
b
(1) dx.
a
Primedba 2. Ako je kriva data jednacinama u parametarskom
obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne
funkcije), onda je duZina luka s krive
t2
(2) s= S P2 + y'2 dt,
"
gde su t, i t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka
(t , <t
2

S06. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume
linije x
2
+ y2 = r2
807. Izracunati duZinu luka para bole
x
2
izmedu tacaka 0 (0,0) i M(
SOS. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 - x
2
izmedu presecnih taca-
ka sa osom Ox.
S09. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x
3
izmedu njenih tacaka 0 (0, 0)
i A(3,
2 2 2
S10. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3.
811. Izracunati duZinu luka para bole y = od x = 0 do x = 1.
S12. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od do x=..j8.
S13. Odrediti duZinu lancanice izmedu tacaka sa apsci-
sarna x=O i x=l.
*
S14. Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint), y=a(l-cost).
S15. Data je kriva linija y=ln(l-x
2
). Izracunati duZinu luka krive
linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa
apscisom 0,5.
S16. Izracunati duZinu luka hive
1 r.
y =:3 (3 - x) y x izmedu njenih nula.
*
S17. Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod
ase Ox.
*
S18. lzracunati duzinu luka parabole y = x
2
- 2x -1 izmedu tacaka
A ( - 1, 2) i B (2, -1).
91
Izracunati duZinu krive linije -J-; + .JY = 1.
*
820.
*
821.
822.
823.
Izracunati duZinu luka krive y = arcsin --- -J;;=- x
2
ad tacke
A (0,f(0» da tacke B (1,f(I)).
1 1
lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i
y=e.
.". . e"+e-
x
Aka Je , duzlDa luka knve y = --2--- ad tacke A (0,1) da tacke
B (x,y) dakazati da je y2 - ,2 = 1.
4.9. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi
Primedba 1. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox
luka glatke krive y = f(x), izmedu tacaka Cije su apseise x = a i
x=b (a <b), izracunava se abraseem
b
(1) P
x
=2nfy-J1.+fi dx.
Primedba 2. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy, lmama
analogni obrazac
d
(2) P
y
= 21< f x-JT.+;;--;z dy.
,
Primenom odredenog integrala izvesti
paluprecnika R.
obrazac za povrsinu sfere
824. 1
0
lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive
b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy.
2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu:
a) amataca valjka; b) amataca kupe; c) amotaca zarubljene kupe.
825. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x,
ako ose Ox, na segmentu [0, n].
826. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x,
1t
aka ase Ox, nn segmentu [0, 4].
827. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide
2 2 2
xii + y> = a
3
oko "se Oy.
00
828. Izracunati povrsinu povriii nastale t" k
krive fa aCIJom, 0 0 ase Ox, luka
829.
830.

*
832.
*
833.
834.

1 3
y=3
X
,od X= -2 do x=2.
povrsinu povrsi nastalc rotacijom, oko osc Ox, luka krivc:
a) r = 4 + x koji odseca prava x = 2; b) Y 1 = 4 _ x: -2 "X " 4.
Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4
oko ase Oy.
Odrediti povrsinu povrs"l' nastal t" k
. e ro aCIJom, 0 Dose Ox, petlje
krive 9y2 = x (3 _ x) 2.
Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive
1 r
y=6v x (12-x), oko x-ase, izmedu njenih nula.
Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox,
luka parabole y2 =2px, na segmentu [0, a]. ,
lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc
y2 = 4x, ako ase Ox, na segmentu [0, 3].
a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice
x
2
+(Y_2)2=1 oko ose Ox.
b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse
x2+4y2=4 oko ose Ox.
4.10. Primena integrala u prirodnim naukama
1. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po
sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) 0, u intervalu [t" t,],
lzracunava se po fannulI:
"
(1 )
s= U(t) dt.
"
Primed .. ba 2. Rad ko;i vdi promenlJ'I'va '1 f()' "
J SI a x, pn premestllllju
matenJala tacke duz ose Ox, od X=a do x=b, odreduje se po
formu!i
b
(2)
A= ff(x) dx.
Primedba 3. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile
koristi se Hukov zakon
(3) F=kx.
gde je F - sila (u N), x - apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom
F, a k - koeficijent proporcionalnosti (u N/m).
.36. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t
2
+2t-l)m/s.
Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja.
37. Brzina kretanja tacke je v=(6t
2
+4)m/s. Odrediti put koji prolazi
racka za 5 sekundi od poeetka kretanja .
.lS. Brzina kretanja tacke je ,,= (9t
2
- 8t) m/s. Izracunati predeni put u
toku 4 sekunde.
:3'), Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s. Odrediti prcdeni put u
IOku 2 sckunde.
;4U. Tacka se krece brzinom v=(12t-3t
2
)m/s. Odrediti predeni put
tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka .
. 41. Tacka se krece brzinom v=(24t-6t
2
)m/s. Odrediti:
a) predeni put u toku prve 3. sekunde;
b) predeni put u toku 3. sekunde;
c) predeni put tacke od poeetka kretanja
pa do njegoyog prestanka.
:42. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke, u istom smeru jedne
praye. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t
2
+ 2t) mis, a drugo
brzinom V, =(4t + 5)m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze, jedno
od drugog, kroz 5 sekundi?
Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke, u istom smeru jedne
prave. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t
2
mis, a drugo brzinom
v2=(6t
2
-10) m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze. jedno od
drugog, kroz 10 sekundi?
Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39,2-9.8t) m/s.
Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo.
Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. Odrediti rad sile F pri
sabijanju opruge na 0,04 m, ako je za sabijanje na 0,01 m
potrebna sila od ION.
*
846. Za sabii,anje spiralne opruge oa 0,05 m utrosen je rad 25 J.
Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0,1 m.
*
847. Spiralna opru!la je na 0,02 ill, pod dejstvom sile od
60 N. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na
0,12 m. b
I
I
f

VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1*
DRUGOG REDA
5.1. Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
Primedba L U diferencijalnoj jednaCini
(1) y'=.f(x) 9 (x)
promenljive se mogu razdvojiti.
Primedba 2. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je
najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein:
dy
(2) 9 (y) = .f(x) dx.
Primedba 3. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se
integracijom leve i desne strane jednaCine (2):
(3) f = ff(X) dx + C.
Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853):
848. a) x (l + y2) = yy';
849. a) dy=JY dx;
850. a) (1+y) dx=(x-l) dy;
851. a) y
2
dx+(x-2) dy=O;
852. a) (1 + y2) dx-'/-; dy=O;
dy 3dx
b)
b) xydx=(1+x2) dy.
b) (x
2
_ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0.
b) dy-x,/l=? dx=O.
b) y'tgx-y=a.
96
• Ova tema nije prcdviden:l pJanom i programom za gimnazije.
Odrediti partikll,,,m,, resenja koja zadovoljavaju date pocetne
uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859):
854. ydy=xdx, ),=4 " •. X= -2.
1t
855. s tg t dt+ds=O, s=4 za t=}.
856. s'=3t
2
-2t, s=4 za t=2.
dy dx
857, -._._=---, y=4 za x=O.
x-I y-2
858. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O, y=1 za x=l.
859.
dx . d n
2 ctgxsmy y, y=nzax=-3-'
cos xcosy
860. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M
brzinom v:
a) M(4, 0). v=2t+ 3t
2
; b) M(O, 6), v=4t-6t
2

861. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat
koeficijent pravca tangente:
a) M(2,-3), k=4x-3;
1
b) M(2,-I), k=
2y
862. Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih
x
In y=Ctg 2'
*
863. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih
(1 + x
2
) (1 + y2) = Cy2.
Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax
2
Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice X
Z
+ y2 = 2ax
takode kruinice.
* 866. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse .
97
8 6 7 ~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x
2
- y2 = a
2
.
* 868. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktiv-
ne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj
kolicini urana. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro
grama urana. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u
rna kom trenutku vremena t.
5.2. Homogene diferencijalne jednacine prvog reda
Primedba 1. JednaCina oblika
(I) f(x.y)dx =g(x,y) dy.
gde su f(x,y) i g(x,y) homo gene funkcije istih izloZilaca, naziva se
homogena diferencijalna jednacina prvog reda.
Primedba 2. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik
(2) Y'='PG)'
Primedba 3. Homogena jednaCina, smenom y = ux. svodi se na
jednacinu koja razdvaja promenljive.
Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876):
869. a) (x+y) dx-xdy=O; b) x+y+(y-x)y'=O.
b) (x- y)+ xy' = O. 870. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O;
871. a) (2.jxy-x) dy+ydx=O;
b) y,-,l'=tg i.
x x
872. a) (t-s) dt+tds=O; b) xy
2
dY=(X
3
+y3)dx.
873. a) xdy = (2x + y) dx; b) (x-2y) dy=(x-y) dx.
874. x(x+2y) dX+(X2- y2) dy=O.
875. (x
2
- 2y2) dx+ 2xydy= O.
98
Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina
(877--880):
, 2x+ Y k . I
877. y =2:;;--:-' a 0 Je y,=O za X= .
, xy+ y2 k' 1 I
878. Y = --2 --- ,a 0 Je y = za x = .
x
879. (Y+P-+yz) dx-xdy=O, ako je y=O za x= 1.
880. y' =}' In ,l' , ako je y = 1 za x = 1.
x x
881.
882.
883.
884.
885.
88G.
5.3. Linearna diferencijalna jednacina
Primedba 1. Jednacina oblika
(I) y'+yp(x)+q(x)=O,
gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x, naziva se linearna
diferencijalna jednaCina prvog reda.
Primedba 2. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v
funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne
jednacine (I) u obliku
(2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx).
Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890):
a) y'-2y-3=0; b) Y=y+1.
a) xy'-x
2
+2y=0; b) y'+xy=x.
' 2y ( 3
Y ----- x+l) =0.
x+1
2xy 4x
y'+-------=O.
l-x
2
l-x
2
y'-y etg x- sin x=O.
s' cas t+s sin t-I=O.
99
* ,1+2x 1+2x
887. y -;'-:;:-:;:2 y= x+xz .
*
888. y' + 2xy= 2x e-
x
' .
* 889. y' -2xy=(x-x
3
) eX'.
*
890. y'+ycm x=O,5 sin2x.
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove u sledecim zadacima (891-896):
, 1
891. y' + Y tgx=-- ako je y= I za x=O,
cosx
893. y,_3
Y
=x
3
e< akojey=ezax=l,
x
894. akojey=lzax=2_
895. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O.
,3 2 k - 1
896. y +- y=-2 a oJe y=1 za x= .
x x_
5.4, Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda
Primedba 1. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal
drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda,
Primedba 2. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog re-
da ima oblik
y" =/(x),
a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom.
897. Odrediti opste rescnje jednacine
y" = 1-2x.
100
898. Odrediti opsti integral jednacine:
a) y"=O; b) y"=4; c) y" =cos x,
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove (899-904):
899. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4,
900. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2.
d's • d,
901. --=12t
dt
Z
dt'
dze dO
Z k ' eo'
902. dmz=m a a Je = 1 dm =12 za m=O,
903. y"=2y' ako je y=I,5 i y'=1 za x=l.
904. y"= -12x
z
+8, ako je y=O za x=O i y=1 za x=2.
Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja
(905-907):
905. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2.
906. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1.
907. y"= -12x
2
+4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1.
Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja,
908. Odrediti opsti integral jednacine
y" +aZy=O,
Odrediti opsti integral jednacine (909-916):
909. a) y"+4y=0; b) y"+9y=O,
910. a) y"+5y=0; b) y"-9y'=0.
911. a) y"+3y'=O; b) y"-y'=O.
*
912. a) y"-9y=O; b) y"+16y=O; c) y"-y=O.
*
913. a) y"-6y'+9y=0; b) y"-3y'+2y=0,
b) y"+4y'+7y=0,
*
914. a) y"-2y'+5y=0;
*
915. a) y"-6y'+13y=0; b) y"-y'-6y=0.
*
916. a) y"-4y'+3y=0; b) y"-2y'+2y=0.
102
VIGLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijacije
Varijacije bez ponavljanja
Primedha 1. Neka je dat skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
} od n eleme-
nata.
Definicija 1. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?- k)
elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih
elemenata skupa E. Ekvivalentna definicija ovoj je:
Definicija 2. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a
2
, a
3
, .. .,
an su sva biunivoka preslikavanja skupa E,={1, 2, 3, ... , k} u
skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 1. Broj varijacija od n elemenata klase k (k";; n) iznosi
(1) V. =n(n-1)(n-2) ... (n-k+1)=-( ~ - " .
n-k).
Varijacije sa ponavljanjem
Primedba 2. Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a
2
,
a
3
, ••. , an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju.
Definicija 3. Varijacije sa ponavljanjem klase k, od n elemenata
(n?-k) a" a
2
, a
3
, ... , an su uredene k-atorke sastavljene od eleme-
nata skupa {a
1
, a
2
• a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 2. Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat
je formulom:
(2) V k=n'
917. Dat je skup A={1, 2,3, 4}. Formirati sve varijacije druge i treee
klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov
broj.
918. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10
cifara a cia se cifre ne ponavljaju?
919. Datje skup E={1, 2, 3, ... , n}. Prikazati sve varijacije druge klase
sknpa E grafom.
920. Dat je skup E={l, 2, 3, 4}. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad
elemenata datog skupa i odrediti njihov broj.
921. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri
razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l
922. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. Oni su medusobno
razmenili fotografije. Koliko je ukupno podeljeno fotografija?
923. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0,
1, 2, ... 7, ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju?
924. Izracunati VI + V ~ + V ~ + n.
925. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija
druge klase?
926. Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M,
koji cine svi prosti cinioci broja 2310, ako trazeni brojevi sadrie
po dva razliCita prosta Cinioca'l
927. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M,
koji Cine prosti cinioci broja 3570, ako trazeni brojevi sadde po
tri prosta cini?ca?
928. Odrediti broj reCi, od 5 slova, koje se mogu napisati pomocu
azbuke od 30 slova, bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva
slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja.
929. Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0, 1, 3,
5, 7, 9, ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i
ako se nijedna cifra ne ponavlja?
930. Dat je skup A= {3, 4, 5, 6, 7}. Odrediti broj trocifrenib brojeva
koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A.
103
*
931.
*
932.
933.
934.
935.
936.
Dat je skup E = {O, 1, 2, 3, 4, 5}. Odrediti sve razliCite prirodne
brojeve vece od 1000, koji se mogu formirati od elemenata skupa E,
tako da cifre bud u razlicite.
Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva, manjih od 100 000 koji
se mogu formirati od cifara 0, 1,2, 3,4, 5.
. . 5 db'
Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je 12 0 roJa
varijacija treee klase od n + 2 elemenata. Odrediti broj elemenata.
Resiti jednaCine (934-936):
a) n=380;
b)
a)
b)

a) Vi : = 1 : 3 ; b) 7Vj=6· V'3+
1

937. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemena-
ta 1680, odrediti broj elemenata x.
938. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata
iznosi 50625. Odrediti broj elemenata x.
939.
940.
941.
942.
943.
Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. klase bez
ponavljanja kao 1: 20. Odrediti broj elemenata.
Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata je
za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg
broja elemenata. Odrediti broj elemenata x.
Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna
znaka . i - , ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementar-
nih znakova?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Koliko razliCito
popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta:
a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati
pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka;
b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee
biti nereseno ,da bismo irnali 12 pogodaka?
944. Dokazati da je v"n_l = v"n = n!
945. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formira-
ti od elemenata skupa E = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, tako da se cifre ne
ponavljaju a da krajnje cifre budu pame.
946. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od eleme-
nata skupa E={I, 2,3,4,5,6, 7}, tako da se cifre ne ponavljaju i
da je zbir krajnjih cifara paran broj?
6.2. PerlIDltacije
Permutacije bez ponavijanja
Definicija 1. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n
elemenata.
Definicija 2. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u
samog sebe.
Stav 1. Broj permutacija od n
(1) P(n)=n(n-l) (n-2) ... 3. 2. l=n!
Permutacije sa ponavljanjem
Primedba 1. Neka je dat skup od n elemenata, od kojih irna: kl
jednakih jedne vrste, k, jednakih druge vrste itd; k
m
jednakih
m-te vrste; pri remu je i kl +k2 + .. _ n.
Definicija 3. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih eleme-
nata zove se permutacija sa ponavljanjem.
Stav 2. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemena-
ta, gde je kl medusobno jednakih, k2 medusobno jednakih, ... , k
m
medusobno jednakih, jednak je
n
l
P (n)=-----..:.---·--
k,. k,'" krn k 1 k 1 k I'
1" 2···· m'
947. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su
postavljene cetiri stolice?
948. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu
cifara 0, 2, 4, 5, 7 aka se cifre ne ponavljaju?
949. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa
A = {a. b. c. d}. a zatim resenje prikazati grafom.
950. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. 2. 3}, a zatim ih prika-
zati kao preslikavanje skupa E u samog sebe.
951. Oat je skup E= {I. 2.3 ..... 8}. Koliko permutacija. koje se mogu
obrazovati od elemenata skupa E poCinje:
952.
a) sa 5; b) sa 123; c) sa 8642?
Oat je skup E={l. 2. 3 ..... 8}. U koliko Sil permutacija. koje se
mogu formirati od elemenata skupa E. elemenata 2, 4, 5. 6, jedan
pored drugog, ito:
a) u datom poretku; b) u proizvoljnom poretku?
953. Oat je skup S= {I. 2. 3. 4. 5. 6}:
a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih
od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S. tako da se u
njima cifre ne ponavljaju;
b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
954. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jed-
nak 5?
955. Oat je skup S={O, 1,2.3. 4}:
a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze
formirati od elemenata skupa S. tako da se u njima cifre ne
ponavljaju; .
b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
956. Oatje skup S={O. 1.2.3.4.5):
a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji
se mogu formirati od clemen at a skupa S;
b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadat-
ku pod a)?
957. Oatje skup E={O. 1. 2.3.4. 5}. Koliko se razliCitih petocifrenih
brojeva, deljivih sa 6, moze formirati od elemenata skupa E?
958. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati
od cifara 0, 1,2,3.4 i 5, i koji su deljivi sa 15, a da se cifre u njima
ne ponavljaju.
106
959. Odrediti vrednost izraza:
a) 8!+9!;
960. U prostiti izraze:
961.
a) J._,.!.,.
n! (n+l)!'
b)
102 !
100! '
6!-5!
c) 120'
Ookazati sledeee identitete:
(m + 3)!
a) m! (m+l)(m+2)(m+3);
n!
b) (n-k)! n{n-l)(n-2) ... {n-k+l)
(n>k) .
Skratiti razlomke (962-963):
962. a)
0.::::.2),!
(n-4)!
963. a) (n..::::3)!
n1
Resiti jednaCine (964-965):
964. a) (n + 2)! 72;
n!
965. a ).53.>:)!.
(2x-3)!
20x!
(x-2) !
n!
b)
(n-2)! .
b) (n "..1l.l
(n-3)!'
b) £':.+:.D! = 30
(n-l)! .
b) 1'. .I2y
(y-4)! (y-2)!'
Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967):
966. a)
967. a)
(n-l)!
(n_3)!<72;
(y + 2)!
(y+ 1)(y+2) <100;
(2x-l)!
b)
(m - 2)(m·· 3)
b) >0.00002.
968.
Koliko elemenata sadrzi
njegovih elemenata:
a) nije veei od 1000 .
,
skup kada broj svih permutacija od
b) nije manji od 500 ?
107
969. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234?
970. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617
971. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku,
nacinjena ad elemenata a, b, d, g, e, 0, r?
972. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne
drina.
973. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata
a, i, 1, ill, n, aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn.
974. Kako glasi 119. permutacija od osnovne permutacije ehpsu.
975. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc.
976. Odrediti broj permutacija od elemenata a, a, a, b, b, c.
977. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0, 0, 0, 0,
1, 2, 3, ne uzimajuci u obzir, razume se, one koji poCinju nulom (iii
nulama)?
978. Koliko permutacija ad elemenata a, a, a, a, a, b, b, b, c poCinje:
a) sa a; b) sa b; c) sa c?
979. Koliko permutacija od elemenata 1, 2, 2, 2, 3, 3, 3, 3, 4, 4, 4,
poCinje: a) sa 22; b) sa 313; c) sa 1234?
*
980. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski ura-
denim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a, a, a, e,
i, k, ill, ill, t, t.
* 981. Formirati 58293. permutaciju medu leksikografski uradenim per-
mutacijama poectne permutacije vdeeemors.
982. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca
proizvoda as. b
3
.
983. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a
3
b
2
c
3
kao proizvod
od os am Cinilaca a, a, a, b, b, c, c, c? Kako glasi 30. raspored?
984. Formirati 232. permutaciju medu leksikografski urudenim permu-
tacijama ako je osnovna aaaiikm.
108
985. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski ura-
denim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a, a, a, ~ i, n, n,
r, r, C, c.
986. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permuta-
cija od n + 2 elemenata kao 0,1:3. Odrediti n.
987. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja
permutacija od n elemenata. Odrediti Il.
*
988. Dokazati da je
1!.1 + 21.2 + 31.3 + ... + nLn = (n + I)! - 1, gde je n ma koji prirodan
broj.
6.3. Kombioacije
Kombinacije bez ponavljanja
Definicija 1. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one
varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake
ako su sastavljene od istih elemenata.
Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna:
Defioicija 2. Kombinacija klase k od n (n ~ k ) elemenata skupa E
je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata.
Stav 1. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je
(1)
(
n) nl
C;:= k =kl(n=-kJ!
Kombinacije sa ponavljanjem
Defioicija 3. Kombinacija k-te klase od n elemenata, kod kojih se
jedan element moze do f..:m puta ponavljati, nazivaju se kombina-
cije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata.
Stav 2. Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je
(2) C"-
- (n+k-l)
k - k .
1 no
989. Datje skup A={aJ' a,. a3, Q,. as}. Formirati sve troelane pocsku.
pove skupa A.
990. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12
kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmice-
nju?
991. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. Svaki
treba da odigra partiju sa svakim. Koliko Co biti odigrano partija
na turniru?
992. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konvek-
snog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima
dvanaestougla?
993. Odrediti broj dijagonala:
a) konveksnog petougla;
b) konveksnog dvanaestougla;
c) konveksnog dvadesetougla;
d) konveksnog n·tougla.
994. Dokazati taenost jednakosti:
a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2
6
;
b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C;+Cl+C:j.
995. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih
tacaka. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka?
996. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. Za odeljensku zaje l1CU
treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . Na
koliko naCina se moze naciniti izbor?
997. Dat je skup A= {aJ. a,. a3. a,. as. a,}. Odrediti sve podskupove
skupa A koji:
a) ne sadrze clemente Q4, as, i Q6;
b) ne sadrze elemente as i a6;
c) ne sadrie elemenat a
6
;
d) sadrie sve elemente skupa A.
998. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata.
110
999. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije
kolinearna. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim
taekama.
1000. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne
pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. Odrediti
broj krufuica koje su odredene datim taekama.
1001. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i tri
elana predsednistva. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor?
1002. Za delegaciju skole treba izabrati, od 10 ucenika koji govore ruski
i 15 koji govore engleski jezik, pet ueenika od kojih bar jedan
govori ruski. Na koliko naeina se moze obaviti izbor?
1003. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. Odrediti
broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa
svakiro.
1004. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko
naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da
igraju bar 2 beka i bar jed an centar?
Resiti jednaeine (1005-10 11) :
1005. a) 5Cj=Q+2;
1006. +2q-l =7(n-l).
1007. 23V4'=24
1008. a)
1009.
1010.
b) P (x + 2) = 210 . T'<x_-.' P (3).
1 1 1
1011. Cx=Cx+Cx.
, 6 5
1012. Resiti sistem jednacina:
a) Ci=66 " C:=C;+2;
c) V2
m
=20 A C'k=C!:'+l;
+ + 1023.
b) Cl=1820 " C:=C:+4 ;
d)
= 126 " P(k+ 1)=720.
*
1013. ReS;t; u skupu prirodnih brojeva nejednaCine:
a) C
3
; b) C
2
'>C
2
'.
7 5,
111
1014. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija
(V::v,.n_
1
=10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)?
1015. Kako glasi 197. kombinacija 5. klase od prvih 12 slova abecede
uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku?
1016. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos
medu kombinacijama 4. klase od elemenata ill, ll, 0) p, q, r, s?
1017. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem
iznosi 276. Odrediti broj elemcnata x.
1018. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata
odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja
elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. Odrediti broj elemenata.
1019. Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je
70. Odrediti n.
1020. Ako je q = C
'2
izracllnati c".
Odrediti n i k ako je (1021-1024):
1021. Vk=24 /\ q=4.
1022. /\ CZ=10.
1023. P(k)=24 /\ Ck=15.
1024. y""=120 /\ P(k)=6.
Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k
vazi (1025-1029):
(
n) ( n ) (n -+ 1)
1026. k -+ k-l = k .
11?
1028. cn-2-+cn-2.L2cn··2=cn
k k-2 r- k-l k'
* 1029 C
n
+
2
-+2cn+2 -t. C
n
+> = C
n
+
4
• m+l m+2 m+3 m+3 •
bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033):
* n+1. n , rn ..
1030. C
k

1031. cr:+
2
: crt?: crti=O,6: 1: 1.
1032. crt t: cr+ 1 : t = 5: 5: 3.
6.4. BiRomni obrazac
Stav 1. Za svaki prirodan broj " vaZi formula
(1) an-+G) r ' b+(;) r
2
b
2
+ . ..
. .. +G)rkb
k
+ ... -+(:)b
n
.
Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom
(2) T. =(")an-kb
k
k+ 1 k .
1034. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1).
Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037):
1035. a) (3+2x)'; b) (2x+ 5)4.
1036. a)

b) (x
2
+X-3)4.
1037. a) (1 + i)3 -(1 + i)'; b)
(eX-e-
X
)'.
1038. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimal-
nib mesta: '
a) 0,98
6
; b) 2,1
6
; c) 1,005
6
.
113
1039. Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma
1 2
(X2+X3)'2.
H140. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
(X+X-2)'2.
1 1
h II. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle
sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet.
IY ,kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma

1044. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma (9X - )3;')"'
aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105.
./i()45: U razvijenom obliku binoma

trinaestog Glana su jednaki.
Odrediti clan koji ne saddi x.
(X2 koeficijenti eetvrtog
prvog, drugog i treeeg u obliku
binoma (X2 +;:) Jednak Je 46. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x.
;ro4'7. U razvijenom obliku binoma
L (4
3
..j;;)"
114
x x +-
X2
binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki. Odrediti
Clan koji ne sadrii x.
clan u razvijenom obliku iznosi 56a
s
,s.
1049. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom
obliku binoma
3 2
(X- 2 +X3 )"
jednak je 136, Odrediti clan koji sadrii x',s ,
1050. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma
(x.Jx +x-
s
)"
jednak je 78. Odrediti clan koji ne sadrii x.
1051. Dokazati da je:
lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240,
treci 720, a cetvrti 1080, odrediti x, yin.
Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C, x+ C
2
X
2
+ ... + C"x",
odrediti zbirove (1053-1060):
*
1053. C, +2C
2
+3C
3
+
+nC" '
*
1054. C
O
+2C, +3C
2
+
+(n+ l)C".
*
1055. C
2
+2C
3
+3C
4
+
+(n-l)C" '
*
1056. Co+3C! +5C
2
+7C
3
+ ... +(2n+l)C" ,
*
1057. 3C
,
+7C
2
+11C
3
+ ... +(4n-l)C".
C,+ ... +. C"
1 2 3 n+l
CO-2C, +3C
2
-4C
3
+ ... +(-I)"(n+l)C".
+ (-1)" . ..5:", ..
11+1
115
1061. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu
(a ;fi- ;a3)"
jednak 2048, odrediti Clan koji sadrii a
3

1062. lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog. Odrediti
ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena
binoma, po binomnoj formuli, 144.
1063. Odrediti x u izrazu {;y2 ako je odnos sedmog clana od
\ .y3
pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 .
1064. Tree; clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o,X)' jednak je
1 000 000. Odrediti x.
1065. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma (;;:)10,;+1 + y
jednak je 200. Odrediti x.
1066. Dat je binom i:=)".
y2
x
-
1
a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja
tri clana 22.
b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana
datog binoma jednak 135.
1067. Sesti Clan u razvijenom.. obliku binoma
//
,
jednak je 5600. Odrediti x.
1068/Koeficijenti petog, sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju
. aritmeticku progresiju. Odrediti izloiliac n.
1069. Dat je bin om (;;: + ___ 1 -)"
2$:
a) Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku
datog binoma obrazuju aritmeticki niz.
b) ;1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u
razvIJenom obliku datog binoma.
/
107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma
/"
1
(IC log,ix + lO-jogx l'
jednak je 3 500 000. Odrediti x.
f07.t. Koeficijenti petog i tre6eg clana, u razvijenom obliku hinoma
"--../ ( 1 )"
..;;; + p ,odnose se kao 7 : 2,Odrediti clan koji sadrii x.
1072. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma
G+"/;)"
odnose se kao 5: 18. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z.
koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku
( ,/1)"
bmoma + jednak je 28. Odrediti clan koji sadrii a'.
".""",
"1074.Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije-
'. nom obliku binorna

jednaka je 5. Odrediti clan koji sadrli a
2

*
1075. Odrediti koeficijent uz x
B
u razvijenom obliku stepena
(1 +X
2
_X
3
)9 .
*
1076. Odrediti koeficijent uz x
7
u razvijenom obliku stepena
(x
2
_x+ 1)7.
1077. Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma:
a) (;;: -42 r b) (.,/i +./3)'"; c) (
1

1078. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma
(V +.rxyo.
117
Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena
.J2 +,;/3 ?
( )
'00
Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma
(
1 )'2
.,/x +<h .
bin om 'X)
a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog, treceg i
cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi, treCi i peti
clan aritmeticke progresije.
b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21.
1082.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma (J3 +.J2)" ako je
T.+2: T.+1 : T.=28: 8,/6: 9.
U razvijenom obliku binoma (,er,: + razlika uzastopnih
elanova 7J. + 1 i T. je 30.
Izracunau x, aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu 1 ima
dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u
elanu T..
1084. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi. Na
koliko mogucih naeina, s obzirom na vreme dolaska, mogu da
stignu na stanicu?
1085. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njut-
novog binoma.
*
1086. Ako su a
"
a
2
, a" a
4
uzastopni koeficijenti nekog binoma,
dokazati da je
a
l
+ .. =
a
1
+a
2
Q3+ a4 Qz+a
3
Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43
'
7
sa 6.
Elementi PaskaIoyog trougla
118
1
1
1
1
1
1
1
2 1
331
464
5 10 10
1
5 1
irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna
broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani polu-
erno) kub jednog prirodnog broja. Dokazati.
*
1089. Dokazati da je broj 11
'0
-1 deljiy sa 100.
*
1090. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) .
*
1091. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost
G)+(;) + ... + < 2".
* .
1092. Dokazatl da za syaki prirodan brr,; n vazi jednakost
(
2n) (2n \ (2n) (2n) (2n) (2n)
a + 2 ) + ... + 2n = 1 + 3 + ... + 2n-l .
119
120
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VerovatnoCa
Primedba 1. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani
eksperiment.
Definicija 2. Verovatnoea je funkcija P, definisana na polju doga-
daja S, koja zadovoljava aksiome:
Aksioma 1. VA E S van 0 P(A) 1.
Aksioma 2. Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1, tj.
P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja).
Aksioma 3. Ako je A, BES i tada je
(1) P(A+B)=P(A)+P(B).
Primedba 2. Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogada-
ja: AI> A
z
, ... , An> tj.
(2) P(Ad Az + ... + A")=P(AI )+ P(Az)+· .. + P(A").
Primedha 3. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B
jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a, tj.
(3) P(AB)=P(A)·P(B).
Primedha 4. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B
jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne
verovatnoce drugog, pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao:
(4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A).
Primedha 5. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" ... , H",
koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja.
Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa
jednim od dogadaja HI, Hz, ... , H". Tada je:
(5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H,)· PH (A) + ... + P(H")' PEl (A).
I , "
Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce.
Primedba 6. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI, H" .... II" koji
Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju. Verovat-
noca realizacije jednog ad dogadaja III, II" ... II", ako znamo da
se realizovao dogadaj A, data je obrascem:
Plf(A)P(II,)
P A(II,)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=,) (A) +- .. -. (Al'
, z "
(6)
Ova formula se zove Bajesova formula.
Primedha 7. Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne
vrednosti XI, X2, ••• , X
n
• koje ana maze da uzme i sve verovatnoce
Pi> Pl> ... , Pn sa kojima uzima te vrednosti, sto se sematski
prikazuje:
(7) X=(XI x, x"); (PI+P,+" .+p"=I)
PI p, p"
i naziva se zakon raspodele verovatnoce.
Primedha 8. Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je
raspodela data u obliku (7), onda je matematicko ocekivanje dato
obrascem: .
"
(8) M(X)=x,p,+xzP,+" .+x"p"= I x,p,.
i= 1
Primedha 9. Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X,
tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom:
D(X)=(x, _M(X»2pI +(x,-M(X»Zp,+ . .. +(x"-M(X))'p".
1093, Baci se dinar jedanpul. Odrediti prost or elementarnih dogadaja.
1094. Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke. Odrediti prostor
elementarnih dogadaja ovog ogleda.
1095. U kutiji se nalazi 5 kuglica, od kojih su 2 bele (kl> k,), 2 crvene (k3'
k
4
) i 1 zuta (k,). Izvlace se odjednom tri kuglice. Odrediti:
a) broj mogucih ishoda;
b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja,
c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene.
171
1096. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. Odrediti:
a) skup elementaruih dogadaja, ..' . .. .
b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St!
broj tacaka; . .,. ,
c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka.
1097. Bacaju se dYe kocke odjednom. Neka je A do¥adaj da
pokafu brojeve <:iji je. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je
prOlzvod 12. Odredlt! dogadaJ!"
a) AUB; b) AnB; c)A.
1098. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ.-
gadaj A pojava paruog broja tacaka, odrediti suprotan dogadaj A.
1099. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) A!il=!il; b) AA=A; c) AQ=A;
d) AA
Dokazati.
1100. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) b) A+A=A; c) A+A =Q;
d) A+Q=Q.
Dokazati.
1101. Ako su A, B i C proizvoljni dogadaji, tada je:
a) A+B=B+A; b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C;
c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC;
d) A(B+C)=AB+AC. Dokazati.
1102. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. Neka je A do-
gadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6,. a B do-
gadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. Odredltl razliku
dogadaja A i B.
1103. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila:
a)A+B=A.B; b) A·B=A+B. Dokazati.
1104. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju?
1105. Dokazati da dogadaji: a) A i A;
potpun sistem dogadaja.
b) A, A B i A+B, obrazuju
1106. Data su tri dogadaja A, B i C. Pomoeu simbolickih operacija sa
datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje:
a) realizovan je dogadaj A, a nisu realizovani dogadaji B i C;
122
b) realizovana su sva tri dogadaja;
c) nije realizovan nijedan dogadaj;
d) realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja;
e) realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja'
f) realizovano je ne vise od dva dogadaja. '
1107. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X + A + X+ A = B.
1108. Uprostiti slozene dogadaje:
a) (B+C)(B+C)(B+C);
b) (A+B)(A+B);
c) (A+B)B+A(AB).
1109. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede:
a) bacanje jednog dinara;
b) bacanje dva dinara;
c) bacanje kocke i dinara;
d) bacanje dye kocke;
I) bacanje tri kocke.
1110. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je
Zblf 8.
1111. U posu?i se nalazi 3 bele, 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. U
¥eometflJskom . i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno
Jednake. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlace-
nju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica.
1112. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj.
Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja.
1113. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. Odrediti verovat-
noeu radanja muskog deteta.
1114. Odrediti da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj
stranl paran broJ.
1115. U posudi se nalazi 12 belih, 23 crvene i 27 cruih kuglica. Odrediti
verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu, pod uslovom da su sve
moguenosti podjednako verovatne.
1116. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a a a e i Ie m
Od d
" ' , , , , , ,
m, t, 1. re 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«.
123
1117. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta, medu kojima je
bilo 8 neispravnib. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neisprav-
nib proizvoda.
1118. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. Odrediti verovatnocu da ce
nasumice otkucani znak biti broj 9.
1119. U posudi se nalazi 80 oedulja. Na ceduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlaeimo oedulju:
a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je
napisan broj koji nije manji od 45;
b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3.
1120. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. Na svakoj strani svake k o c ~ e
nalazi se jedDo od sledecib slova: 0, p, f, S, t. Kocke se pOJcdlllac-
no izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji, jedna pored druge:
Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl
ispisana rec sport.
1121. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. Ako se pretpostavlja da
postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999, koja je
verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu
razlicite?
1122. Na deset cedulja ispisana su slova a, b, e, i, I, 0, p, r, h. Cedulje se
slucajno poredaju jedna za drug om. Odrediti verovatnocu da na
tuj nuein napisana ree bude hiperbola.
1123. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. lzvlai':imo dye loptice
odjednom. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu
erne.
1124. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. Kandi-
dat zna odgovore na sarno 45 pitanja. Koja je verovatnoca da ce
na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on
zna da odgovori?
1125. Sest strelaca gada u 10 predmeta. Ako svaki strelac nasumice bira
cilj, koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve?
1126. Bacamo dve kocke. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem
dobiti dva broja ciji je zbir 7, a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva
broja ciji je zbir 9. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce?
124
1127. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. Od-
rediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da
su sve mogucnosti podjednako verovatne.
1128.. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i
50 novcanih zgoditaka. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka
dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani).
1129. Radovan, I van, Petar, Milka, Dragana i Miljana su kupili ulaznice
za bioskopsku predstavu. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom
redu i aka su one nasurnice podeljenc, koja je verovatnoCa da ce
oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu:
Petar, Mirjana, Radovan, Milka, Dragana i I van?
1130. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odrede-
nog tipa. Kontrolor nasumice odabira m predmeta, koje podvrga-
va proveri. Ako je medu njima bar jedan neispravan, celokupna
partija se podvrgava dopunskoj kontroli. Koja je verovatnoca da
dnevna proizvodnja bude prihvaeena, ako je tog dana bilo k
neispravnih proizvoda?
1131. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo
nasumice m elemenata. Odrediti verovatnocu da je od izabranib
elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa, pod
uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne.
1132. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Odrediti verovatnocu da
dobije 2 pika, 4 trefa, 3 karoa i 1 sroe.
1133. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. Nasumice se izvlaci
8 kuglica. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih
kuglica.
1134. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i
jedino se seea da su te dye cifre razliCite. Odrediti verovatnoeu da
to lice pogodi potrebne cifre.
1135. Dogadaji A, B, C i D obrazuju potpun sistem. Ako je P(A)=O,2,
P(B)=0,3, P(C)=O,4, odrediti verovatnoeu dogadaja D.
1136. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa,
pei (;emu je 5 standardnih. Radnik nasumice bira tri proizvoda.
Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni.
1137. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja, tada je:
(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). Dokazati.
1138. Ako sU A, B i C tri proizvoljna dogadaja, tada je P (A + B + C) =
P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC).
Dokazati.
1139. 1z skupa dvocifrenih brojeva biramo )edan br,?j: Odredi-
ti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba
istovremeno.
1140. Bacamo dye kocke. Kada je verovatnoca da ee one pOk.azat!. ili
dva jednaka broja, iii dva broja ciji je zbir 7, iii dva broJa ClJI Je
zbir 9'1
1141. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili.. sa 70% hitaca.
Drugi je sl,,'>iji, te pogada cilj samo sa,40%. ,OboJlca Istovremeno
opale prema cilju. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden.
1142. Tri strelea opale prema cilju. VerovatnoCa da prvi strelac
cilj i7.11osi 0,8, da ga pogodi drugi iznosi 0,3, a da ga pogodl treC!
0,2. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden.
1 . ' d
1143. Data je verovatnoca dogadaja A, P(A)="3 I verovatnoca oga-
daja B, Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi:
a) A i B se iskljucuju;
b) A s B;
1
c) P(AB)=-.
. 8
1144. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucu-
ju: PtA) =0,33 i P(B)=O,55. Odrediti sledeee verovatn0C:= _
a) PtA); b) P(A+B); c) P(AB); d) P(AB).
1145. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU
P(A)=P, i P(B)=P2'
126
Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da ce se dogoditi oba dogadaja;
b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja;
c) da ce se dogoditi A, a ne B;
b) da ee se dogoditi B, a ne A;
e) da ee se dogoditi bar jedan od njih;
f) da se bar jedan od njih nece dogoditi.
1146. Dat je proizvoljan dogadaj A. Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta;
b) da dogadaj A ne nastupi n puta;
c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja.
1147. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar
. d . 2
Je anput sa verovatnocom - ?
3
1148. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput
sa verovatnocom 0,5.
1149. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe
koeke pojavi isti broj 4, sa verovatnoeom 0,5'1
1150. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili
asa.
1151. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi
od 1 do 60. Vucemo eedulju. Odrediti verovatnocu da broj koji
smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL
1152. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili
asa ili figuru is pod 10'1
1153. U kutiji se nalazi 80 eedulja. Na eeduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlacimo eedulju. Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi
eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv
sa 3 .
1154. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4
erne kugliee. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva
jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5, ili da iz posude odjednom
izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee?
1155. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea, a u drugoj 3 bele
i 9 emih. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu. Odrediti
verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea.
1156. U kontejneru se nalazi 12 proizvoda, od kojih je 8 standardnih.
Radnik bira nasumice dva proizvoda, prvo jed an, zatim drugi.
Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna.
1157. Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi-
127
ti zbir tacaka 9 ili, ako se to ne dogodi, da se pri ponovljenom
bacanju dobije zbir tacaka 7?
1158. Radnik opsluzuje dye automatske masine. Verovatnoca da u toku
jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika
iznosi 0,8, za drugu masinu 0,7. Odrediti verovatnocu da u toku
jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika.
1159. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno
jedna ad druge. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne
zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0,9, a za drngu masinu
0,8 i za trecu 0,85. lzracunati verovatnocu:
a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva
intervenciju radnika;
b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u
toku sata.
1160. Bacamo dinar deset puta. Koja je verovatnoca da se 10 puta
pojavi grb?
1161. Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0,85. Koja je verovatno-
ca da ne pogodi cilj ako gada tri puta?
1162. Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike, fizike i hemije.
Verovatnoca da osvoji prvu nagradu, za svaki predmet, iznosi 0,4.
Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog
predmeta.
1163. U televizijskom studiju su 3 kamere. Verovatnoca da je kamera
ukljucena iznosi za svaku kameru 0,6. Odrediti verovatnocu da je
u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera.
1164. Bacene su tri kocke za igru. Koja je verovatnoca da se pojavi
sestica bar na jednoj kocki?
1165. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion
iznosi kod svakog hica 0,04. Top opali prema avionu sto puta.
Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden; b) da
avion bude pogoden.
1166. Radnik upravlja sa deset jednakih masina. Verovatnoca da kod
neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi
za sve masine 0,12. lzracunati sledcee verovatnoce:
128
a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne
masine;
b) da biti potrebno opravljati bar jednu masinu'
c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. '
1I67. U posudi se nalaze 4 bele, 5 crvenih i 6 zelenih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l' .
dye ku j' , .. 1 b I . IZV acenJu
g .1ZVUCl e all crvena kuglica;
b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1
kuglice; lZVUCl Ve ze cnc
c) verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1
zelenu I 1 crvenu kughcu'
d) odrediti. da cemo c'etl'rl' puta
1 k uzastopce izvuci
ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu.
1168. U posudi se nalaze 4 bele, 3 crvene i 5 futih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . I' . d
kuglic d' dn . , m 12vacenJu ve
e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica'
b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom iz ,. d >
kughce; vuel ve zute
odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1
zutu I 1 crvenu kuglIcU;
d) ?drediti verovatnocu da cemo tri pula uzastopno 12' vu" " t
kugllcu
' . ... , CI ZU U
ne vracaJucl lZVucenu kuglicu.
1169. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . k" ..
veO' d 100 b d fOJ, OJ' nIJe
.1 0 ,u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d
pnrodnog broja. rugog
1170. Data je kvadratna jednaCina x
2
--4x+ -0 B" , . k .
b '. b'" o. a -. acena Je ocka I za
uzet ,roJ k,OJ' se na gornjoj strani bacenc kocke.
. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed 0'-
IIDatl realna resenja. J naClna
1171. 1z spila od,52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte. Od d't'
verovatnocu da to budu tri razliCite slike. re I I
1172. U jed:,oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t .
porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji.,
na slucajan nacin se biraju tri porodice.
verovatnocu da:
a) makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce'
b) sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece.
1173. Kocka, cije su sve strane obojene, rasecena je na 1000 kockica
,
'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. Dobijene kock,ice sn stav ljene u
d I aJno izvucena . 'ane Odrediti verovatnocu a s uc lZIDes .
ima:
a) tri obojene strane;
b) dye obojene strane;
c) jednu obojenu stranu.
kutiju i
kockica
.... . dva mesta (A i B) udaljena medu-
1174. Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatno-
sobno 2 km, prekrnuta Je na A nije viSe od 500 Ill.
eu da je prekrnula na mestu oJe
d t·· a spajanjem daju po novo
1175. Sredine stranica kva rata I' rameeac",'n', 'zabrana Odrediti vero-
T 'k M' na s ucaJan n .
kvadr:,t. ae a b Je, ,"k' Ai iz drugog (manjeg) kvadrata.
vatnocu da Je lza [aDa tae d
Od d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug.. re. I I V
. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu,
. I ",', acin izabrana u kvadratn Cije tacke
Odrediti vero-
M(x ) zadovolpvaJu us ove . 'd' .. od-
. ,'! da ce' slueaJ'no izabrana tacka M(x, y) pnpa atl I p
vatnocu .
skupn odredenim sledeCim uslovlma:
a) (x-W+(y-l)2=1;
b) 1<x+y<3;
c) y=x.
1178. U datu kocku upisana lopta. ?drediti verovatnoen da slucajno
izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte.
. d <" ta na odrede- Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Je oa ,
nOm mestu, uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata).
. . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba
Odredltl . l' momentu naznacenog vremena.
jednako moguc u prOlZVO'Jnom
1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnocu da se
. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao.
. . . d . k t, ", n trougao. Slucajno biramo
1181. U krug JC uplsaOndJednta. as ran:t,:o"u da tacka bude izabrana
tacku u krugu, re I 1 ver ov ....
unutar trougla.
1182. U krugu poluprecnika r, dat je kruz,ni isecak sa centralnim uglom
130
'" = 150°. Slucajno biramo tacku u krugu. Odrediti verovatnocu da
izabrana tacka bude unutar isecka.
Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude
veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu
krufuicu.
1184. Dve kocke su bacene. Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib
brojeva bude 7, ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5?
1185. Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. Odrediti
verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3.
1186. U ;;esiru se naiazi 5 belib, 4 emib i 6 crvenih kuglica. Ako so
siucajno izvuku 3 kuglice, kolika je verovatnoca da sve bUdu bele?
1187. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P, i 70% iz
pogona P 2' Pagon P, proizvodi 10% neispravnib lampi, a pogon
P 2 15% neispravnih. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. Odre-
diti verovatnocu, ako je Iampa neispravna, da jc proizvedena u
pogonu P"
Dat je dogadaj A i dogadaji II l' II 2' II 3' ...• II", kaji se medusob-
no iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. Pretpostavljamo da
se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja
H" H
2
• II
3
•• .. , H". Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje
obrascem:
(F) P(A)=P(II
,
J'Pll ,(A)+P(II
2
)·P
ll
,(A)+ ... +P(II")'PuJA).
Dokazati.
*
1189. Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri
razliCita pagona, ito:
20% iz I pogona, 40% iz II pogona i 40% iz III pogona.
Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0,01 za I pagan, 0,02
za 11 pagan i 0,04 Za III pogan. Odrediti verovatnacu da slucajno
izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan.
1190. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizve-
deni u 4 razliCite fabrike, ito:
SOO akumuiatora iz I fabrike,
1050 akumulatora iz II fabrike,
550 akurnulatora iz III [abrike,
1900 akumulatora iz IV iabrike.
Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku
131
iznosi 0,20, za II 0,25, za III 0,30 i za IV fabriku 0,10, Slucajno
biramo akumulator.
Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina.
*
1191. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda. U I odeljenju ima
20%, u II 30% odlicnib, u HI 30%, i u IV 20% odlicnih ucenika.
Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0,03 za prvo,
0,08 za drugo, 0,06 za treee i 0,05 za cetvrto odeljenje. Kolika je
verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden?
1192. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabri-
ke II l' II 2' II 3 iII", ito: iz fabrike II 1 250 , iz fabrike II 2 525 , iz
fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica. Verovatnoea da sijalica
gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0,15, za H 2 0,30, za II 3 0,20
i za H" 0,10. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana. Odrediti
verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova.
1193. Dva razliCita proizvoda, jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike
nalaze se u razlicitim kontejnerima. Aka je verovatnoca da su
proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,90, a verovatnoea da su
ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0,80, odrediti verovatno·
ell da sc, nasumice birajuci kontejnere, izvllce ispravan proizvod.
1194. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate, od kojih je 18
standard nih, a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je
9 standardnih. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i
prebaeuje u prvu kutiju. Odrediti verovatnoeu da je nasumice
izvllcena radio-lampa, iz prve kutije, standardna.
1195. U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda, od njih je 15 standardnih;
u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda, od njib je 24 standardnih;
i u treeoj 10 proizvoda, od kojib je 6 standardnih. Odrediti
verovatnocu, aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on
bude standardan.
1196. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine.
*
Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine, druga
masina 35% a treca 25%. Na prvoj masini ad proizvedenih
delova je 90% prve klase, na drugoj 80% i na treeoj 70%.
Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase.
1197. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' ..• , H", koji se
medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. Verovatnoca
realizacije jednog od dogaduJ'a H H H If 'k .
d' l' 2' 3"'" , a 0 mama
a se reahzovao dogadaj A, data je obrascem: "
(B) P,,(H)=---,-___ " PII(A)'P(H;) ,_
D k
.' P(H1)·Pu,(A)+P{H
2
)·PIl,(A)+ ... +P'(H f:p (A)
o aza t1. n "11
1198. U l'rv:>j posudi na!,azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica, a u drugoj 10
belih 4 crne. SlucaJll". Je 1zabrana kug!ica i posuda. Izvucena
kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva
posuda, b) da Je lzabrana drug a posuda.
1199. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner.
PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje
drugog,automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predme-
ta odlIe.':lOg kvahte!a, a drugi 84%, takode odlicnog kvaliteta.
OdredllJ da je lZabrani predmet proizveden u prvom
automatu 1 da je odlicnog kvaliteta. '
*
1200. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna:
a) , verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu
pusku lZnOS1 0,75, drugu 0,85 i treeu 0,05;
b) ako je cilj pogoden, odrediti verovatnoeu da je pogoden
prvom, odnosno drugom, odnosno trccorn puskom.
*
1201. Fabrika proizvodl' auto h'l k T . .
. ° ° 1 S e gume. n pagan a pro1zvode
respektlvno 25 )10, 35 % I 40% celokupne proizvodnje. Pogoni
redom, daju 5%, 4% I 2% skartova. Slucajno izabrana guma iz
se defektnom. Koja je verovatnocu da je
defektna guma prolZvedena u prvom, drugom iii trecem pogonu?
1202. Imamo dye posude. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna
kughea, a u dr,:,goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. Premestimo
1Z prve posud: u drugu. Zatim izvucimo jednu
kughcu druge posude: Ako je ona bela, odrediti verovatnoeu da
Je premestena kughca blla erna. '
1203. Imamo tri posude. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3
crve,:,e kughee. drugoj posudi nalaze se 2 bele, 1 erda i 1 Crvena
kughca, a u treeoJ 4 bele, 5 crnih i 3 ervene kuglice. Jedna
posuda Je slucaJno,l lZvucene su dye kllglice, i to bela i
crvena. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude
odnosno druge, odnosno treec posude. .. ,
111
1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odre-
diti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka.
1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u
toku dana, ne prelazi postavljenu normu je .. Kolika je verovat-
noea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi
normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?
*
1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta?
1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb
pojavi 47 iii 48 puta?
1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene
dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima
petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice
budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice.
1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine
broja pojave grba.
1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja
A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja
u svakom ogledu 0,6.
1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja
pojave ;;estice na gornjoj strani kocke.
1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promen-
Ijive pojave grbova na novCiCima.
1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x
2
= 5,
x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovat-
Doeu P3'
1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih
iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promen-
Ijive x.
1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134
utrosi metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x
Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je
pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.
1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . .
zakon raspodele: ' 0 je njen
(
3 5
x-
0,1 0,6
o.D·
1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je
poznal zakon rasp odele
(
6 3 I'
X= 0,2 0,3 0,5)'
1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A
jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u
1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ',
M(C)=C. Dokazau. '
1220. ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed-
JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-
DIve: .
M(CX)= c· M(X). Dokazati.
1221. oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina
jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja:
M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati.
1222. oeekivanje ,:lve nczavisne slucajne velicine
jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka:
M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati.
1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina'
Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane
mule.
bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X + Y na dva naeina:
1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X + y. 2", ',' .
dokazane formule. ) KonscenJem
135
1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promen-
Ijive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko
ocekivanje slucajne veliCine x.
1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle
bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele ve-
rovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje.
1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:
'2 3 5'
X=(O.1 0,6 0,3)'
1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.
1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke
posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X).
1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspo-
dele:
X_fO,1 2 10
- \0.4 0,2 0,15
20)
0,25 .
1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X),
D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z,
a) D(C)=O; b) D(CX)=C
2
D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y);
d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); e) D(C+X)=D (X) ;
f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) .
1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije
sledecih veliCioa:
a) X-I; b) 2X; c) -3X+6.
1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele
X = ( C -C) . Odrediti disperziju D (X).
0,5 a,s
*
1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoos-
ti, Xl i Xl' pri cemu je X
2
>X
1
. Verovatnoca da X uzme vrednost
X, je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je
M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
*
1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t'
P
-03' re nos 1: Xl sa verovatnocom
. 1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > Od d"
Ix
2
akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix,
*
1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' d' .
. . ce vre nosu- x x 1
PflOcemu JC Xl <XZ <X
3
' Verovatnoca da X uzme
je P, = ,1, a vredoost X p -0 6 Od d't' 'k I
me I
.. ak' 2 2 - ,. re I I za 00 raspodele pro-
ojlve.d, oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika
Obrasci:
Aritmeticka sredina A = X, bro;eva X X . .
J 1- 2.··· Xn Je.
(I) X=::L+
X
2+ ' .. +Xn
n
Geometrijska sredina G broieva X x ..
J 1. 2.· .. ,X"je.
(2) G=y'x, 'x
2

liarmoDijsi<a sredina H broieva x X ..
..J 1- 2,···. XnJe.
(3)
H
n
Srednja vrednost E (Ai = X. obelezja X je:
(5) X=E(X)=[,XI +!2
X
2+" .+J,.xn ,
. N (j, +!2+" .+f.=N),
gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6) «X
,
-X)2!, +(X2-X)2!z+ ... +(xn-xff.),
Standardno odstupanje, s = (xl: je:
(7) s=
Koeficijent varijacije Kv je
(8)
s

x
Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9) r = ___ ,
-j([X?) (I Y?)
gde je 1';= y.
1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika
procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U
odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,
3,5.
Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom
raspodele.
1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz zadatka
i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa.
1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4.
1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12.
1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3.
1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10.
1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14;
b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19.
1243. Odrediti modu za sledece podatke:
a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14.
1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku,
harmonijskn i kvadratnu sredinn.
1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela
ucestanosti:
138
a)
Broj Ucestanost
b)
1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje
brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h):
71 92 103 111 105 93 74 83 76 51
30 65 78 86 94 106 95 82 55 66
113 108 96 83 68 84 75 69 42 54
85 89 98 121 99 88 72 58 60 78
77 79 83 100 73 97 130 45 78 89
a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine
20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija.
1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja
izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku
statistickog niza:

L_._ .. _. ____ . __ .. _ .. _ ... ___ ._ .._. ___ ......__ .. _
139
Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.
1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu:
cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su pnJem?l
ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih
poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala
Broj kandidata
9
[ 0,10 )
[10,20 )
[20, 30 )
[30,40 )
[40,50 )
[50, 60 )
[60, 70 )
[70, 80 )
[80, 90 )
[90, 1(0)
Ukupno
5
15
25
35
45
55
65
75
85
95
7
10
16
14
24
12
5
2
1
100
lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligo-
ne za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije 1971. godine,
u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
•. -
.. --.•. ...-
Starost
Broj nepismenih
..._-_.---_ ..----- ----_ .._-------
1. 10--14
34512
2. 15-19
20783
3. 20-24
20090
4. 25-29
25044
5. 30-34
48797
6. 35-39
101097
7. 40-44
117775
8. 45-49
105608
9. 50--54
87672
10. 55-59
121008
11. 60--64
168706
12. 65-69
140622
13. 70--74
100534
14. 75- i vise
103733
15. nepoznato
22375
Ukupno
1218353
Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne
frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk
relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije;
i) histogram i poligon relativne frekvencije.
1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histo-
gram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom
os om i poligonom raspodele frekvencije.
1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U
svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena.
Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je
tabelom:
-"--
Klase 0--20 20--40 40--60 60--80 90--10 o Ukupno
... _.
Sredine
10 30 50 70 90
klase Xi
- -...
Broj tak-
4 25 50 15 6
micaraf,
n-l00
... _.
a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije;
h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati nji-
hoy poligon raspodele;
c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstu-
panje i koefIcijent varijacije .
1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je
ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema
broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
.. -.---...
Klase 15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-
-----.1----i---
75 Ukupno
Sredine
20 30 40 50 60 70
klase Xi
..._ .•
Broj
8 12 20 10 6 4
ueenikaf,
n=60
.._-
Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti
kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele
kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu.
1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini,
popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju
dece data je tabelom:
141
I 0 3
3 [is] 5
Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini.
1254. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci
broj poena:
Poeni x 15-25

45-55 55-65 65-75 Ukupno
1----
Sredina
20 30 40 50 60 70 -
klase Xi

I
Broj
8 12
I
20 10 6 4 n=60
uCenika f,
.... .. _.
Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku.
1255. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih )e
5800 dinara, a proseena .zarada, 40 a::Jmm,strat,vmh
sluzbenika je 3600 dinara. Odredll1 prosecan licm dohodak u
celom prednzecu.
1256. Dati su statisticki nizovi:
a»){ -- 5 1 3 4
f 1 1 4 2'
b) X 1 2 5
f 6 3 2.
Odrediti srcdnje vrednosti, standardna odstupanja i kocficijent
varijacije.
1257. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole, od 30 ucenika, na
kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p ed-
meta na naein kako pokazuje sledeea tabela:
- Vrlo
____ ni voljni:
1--····----- -I
Geografija 12 13 6 I 1
Matematika 4 8 12 6 2
IliI!tta I 1 1
Biologija 9 8 12 1 3
15 12 5 i
a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta;
b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta;
142
c) izraeunati .odstupanje svakog predmeta i grupe
predmeta, zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada
su im srednje ocene jednake. I
1258. Dat je statistieki niz
)( 1 235
f 20 15 10 4.
Odrediti srednju vrednost, disperziju, standardno odstupanje
koeficijent varijacije.
1259. Dati su statistieki nizovi:
a»){ 2 4
f 1 7
5

k
b) )(
f
3
2
8
3.
Odrediti srednje vrednosti, disperziju, standardna odstupanja 1
koeficijent varijacije.
1260. Data su dva uzorka: 1" 2, 5, 1l, 11, 14 i 2" 2, 8, 14.
Odrediti: a) aritmetieke sredine X, i x
2
oba uzorka; b) D (x,) i D (xv
dlsperZlJe oba uzorka; c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih
kombmovanlem data dva uzorka; d) disperziju uzoraka dobijenih
kombmovanJem data dva uzorka.
1261. proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole
lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih
kartona ucenika sastavljene su sledece tabele:
Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72
B,oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1
Visina u em
Broj ucenica
154 156 158 165 166 167 168 170 175 178
1232655311
Tezina u kg
Broj llcenika
60 61
1 2
62 fl4 65 68 71
1 3 8 6 2
76 77 78 80 82
2 1 1 1 2
Visll1a u ern
Broj ucenika
171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185
21138633111
Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn;
b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini
disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica;
c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija.
1262. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. Rezultati u metrima
po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli:
143
l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
1235,6
1237,5
1232,9
1236,2
1238,5
1234,2
1235,9
1233,3
1234,5
1236,8
1237,6
1233,1
1234,3
1237,5
1235,4
1234,7
lzvrsiti procene: a) srednje brzine; b) disperzije i standardnog
odstupanja brzine.
1263. Neka su pri 40 bacanja kocke, cije su strane obeleiene brojevima
od 1 do 6, dobijeni sledeei rezultati:
145 3 6 5 1 3
524 3 145 3
3 561 6 2 1 6
3 124 5 4 5 3
663 526 1 4
lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee
nacine:
1
0
uzeti. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima
1, 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, 33, 37;
2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja;
3
0
uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja.
Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka, kao i srednju vrednost
OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak
bolje reprezentuje osnovnu populaciju.
1264. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu
disperzije navedenib slucajnih uzoraka.
1265. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su
vrednosti date tabelom:
1266. tu kordelacije izdm1eo,:, ocene iz matematike (x) i
Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d'
aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me,

1267. U sedam opstioa SR S b" • .
stanovnistva (x . " r uocen Je procenut industrijskog
d
. ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () h'I'.
ama dmara: Y U 1 Ja-
[t=&i 1912ff
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja.
1268. godine (x) i maksimalni arterijski krvni
. ..
42 68

m pri- 147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152
1__ L_J
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez,ia. -
60
155
VIII GLAVA
8. RAZN1 ZADACI*)
Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih
x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu.
Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e-
x

a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki
A(O, 1) ima lokalni minimum.
b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti
a i b.
c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije,
ordinatama maksimuma i minimuma, i osom Ox.
127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom
(x-5)' 1'2
i hiperbolom x
2
_y2=16 (x?4).
25 9
je funkcija x-+y=.Ix In
2
x.
a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti.
b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad
tacke maksimuma do tacke minimuma, ordinata u tacki mak-
simuma i osa Ox.
D
." k" f(' (x - 3)2
1273, ata JC runcI]a X-> xJ = -.----.
x-·j
146
a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju.
b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x), prave
x=2 i ose Ox.
*} Ovi zadaci sluze za ponavljanje, utvrdivanje, produbljivanje, ;;istematizaciju
celokupnog nastavnog grad iva., pripremu pismenog i usmenog Ol.'ltufskog ispita
bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet. Uglavnom su korisCeni
on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima, maturskim
pismenim ispitima, prijemnim ispitima i raznim takmieenjima.
1274. Data je funkcija x-.!(x)= . ...>::'--
(X-1)2'
i datu funkciju.
) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del k .
y-f(x) d . k ' om five
d' -: ,0 nJenog "prese s,a os om Ox do kose asimptote, i
or Ina tom pr-;secne tacke knve 1 kose asimptote.
Izracunati (1275-1278):
2
127 1 x.J4+:X2 arctg dx .
0,5
S xyT+4:X-" arctg 2x dx.
o
2
*f 1+1nx
1278. --'-- dx.
x(1-lnx)
I
*
1279. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna
a) hm-----+x-2 = -1'
. (px
2
+ 1 )
x-oo qx+2 '
(
2x
2
-1 )
b) lim =1.
x-co x+l
1280. Za koje vrednosti x je tacna jednakost
x2-3x+2
ako]'e 0<0'<45°'1
x2-2x+ 1 . ..
1281. Resiti nejeduacinu
.Jx .; i + .,;;=--2/x=--1 > i .
tvnlenja:
1282. Data je jednacina sin
4
x+cos' (" a Od "t' .
4 -..... =. real -1 fealan
tako da data jednacina ima realna resenja.
broj a
147
1283. Resiti nejednacinu
4 log 16 cos 2x+210g, sin x+log,cos x+3<0,
n
ako je 0<x<4'
Resiti jednaCine (1284-1291):
* (X_2)2 (X+2)2 (X
2
-4)
1284.20 -- -5 -:=- +48 2 "::1 =0.
x·j·1 x 1 x
2(x' + x + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).
1286. 2rx+1-;;f x "::1 =.:/ x' "::1.
1287. 4" = 2 . 14
X
+ 3 ·49-'.
1288. 6rx::':3 +,;;Ix=2 = 5.:/ (x::': 2)(;::': 3) .
27 W + rX)+ 81 (3
3
+ 3 = 1000.
(x-lOg iY,'2X-IOgX,-1 = 1.
1291. log: (2"+ 1 + tg
2
+ log i (2" + ctg
2
+ 310g :1
5
.
1292. Ako su ai, a" ... , a" pozitivni brojevi i ako je al·a, . .. Q,,= 1,
onda je
(1 +all(1 +a,) .. . (1 Dokazati.
1293. Ako je al + Q, + ... + Q" = 1
1
a> --, i= 1,2, ... n. tad a je
, 4
+ :;·1 + ... + < n + 2 Dokazati.
1294. Ako je n prirodan broj, tada je
,r n+1 .
,,/ n! ------- . Dokazall.
2
1295. Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti:
x
2
-4x-4 . n n
ako Je · .. ';::cx';::··'
x
2
+ l' 6 '" 2 '
a) sin"
2X2_2x . n n
b) ctao:= -- ako Je -,;::",;::-?
e x
2
_ 8x + 16' 4 2 .
fJ
n. , .
1296. Akoje tg"=3', tgfJ=3"x i cx- ='6' lZracunatl x.
1297. Date su funkcije y=a'2
x
+b i y=b·2-
x
+a, gde su a i b realni
brojevi. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da:
a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti
koorainate tacke);
b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te
tacke)?
1298. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x g(x)=sin x cos x.
a) Aka je oareditif(t) i g(t).
h) Resiti jednaCinuf(t)+2..j2 g(t)=O.
c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) iz-
medu dye uzastopne nule.
1299. Date su krive x
2
+ y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).
a) Odrediti ugao preseka datih krivih.
b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u
intervalu [ -1, 4].
1300. Dokazati relacije:
1 1 1 k(k+1)
a) --_.+---+ ... +----.-.= 10gNQ
10g"N log,,' N log,,' N 2
(kEN; n, aER+\{1}).
1 1 1 n-l 2
b) .. + + ... + ---',',---'--= --log 2 x.
logx2 log,4 log,4 log,8 log,2 - log
x
2" n
(nEN, xER+\{l}).
1301. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju arit-
meticki ni7, sa diferencijom gde je r poluprecnik upisane
kruznice u trouglu.
149
1302. Ako su a, b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6,
tada je a' + b' + c
2
;" 12. Dokazati.
1303. Ako je a+ b +c = k, tada je 3 (a
2
+ b
2
+c
2
);" k'. Dokazati.
1304. Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja, a, b, C, i d
nije rnanja od njihove geornetrijske sredine, tj.
4!-b d
Q C •
4
1305. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a, b i c
nije manja od njegove geometrijske sredine, tj.
a+h+c 3/--
abc.
3
1306. Ako su a, b i c merni brojevi straniea trougla, tad a je
abc ;"(a + b-c) (a + c- b)(b+ c- a). Dokazati.
1307. Ako je a' + b' = 1, onda je - -Ii < a + b <.j2. Dokazati.
1308. Ako je a
2
+b
2
=1 i c'+d'=I, tada je Dokazati.
1309. Akoje a
2
+b
2
+c
2
=1 i m
2
+n
2
+p'=1. tadaje lam+bn+cpl<l.
Dokazati.
Dokazati nejednakosti (1310-1314):

13ll·lal-lbl<la+bl·
1312.la-bl;"lal-lbl·
1313. la + bl;" lal-Ibl·
1314. tal + a2+· .. + a"1 <lad + la21 + ... + la"l.
150
Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za
sve rcalne vrednosti x:
1316.
3x
2
+ax-6
1317. -9<--·_·- <6.
x
2
-x+l
I
x
2
-ax+ 11
1318. ---0 --- < 3 .
x-+x+l
. eSltl neJc naclilu .. ----,, ___ <.:
1320
R
," . d . /X
2
-3X_4!
x2+x+l I
1321. Odrediti polinorn. P (x) treceg stepena, sa realnirn koeficijentima,
tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l
(;2=-1).
1322. Odrediti interval za x u kome funkcija
x -+ y = 1 + Jx+ 24=.10'];;.:..:'"1
ima konstantnu vrednost.
*
1323. Dalaje jednacina x
2
-6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER). Odrediti
relaclJu, 1Z1TIedu resenja date jednacine, koja je nezavisna od
realnog para metra m.
*
1324, Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadrat-
ill tnnom
y = (sin IX + 0,5) x
2
- 2 (sin rx - 3) x + 1
pozitivan za svako x.
*
1325. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom
m-1 2 m-1 m-J
Y=(log.1-----
1
-2)x -2(2+log ,. -lx+2+1o".I··"·
3
m
+ jm+l' °jm+l
negativan za svako rcalno x. .
1326. Dokazati da se vrednost proizvoda
(
4 3 2 1 2. 4 .. - 2
x +x +x +x+ _____ ,,)
x-J' x+I
151
'k fk" zl' 2 ' 2
ne menJa a '0 se u a tofIma lzostave nl ornc! 1
x-I x+ 1
1327. Resenja x, i X
z
kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije
X
,
+X2-\-2x
, X
2
=0 i m(x
,
+x
2
)-x, x
Z
=3m+4, gdeje m realan
parametar:
a) odredili kvadratnu jednacinu;
b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina
ima realna resenja;
c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCi-
ne negativna?
1328. Resiti jednacinu
31+sin.x:+mnlx+'" +sinrtx+ ,'- .
1329. Resiti jednacinu
2_1+oo5x-oos2x+ , .. +(_l)"+lcosnx+ ." =..;./(j-,25.
1330. Dokazati jednakost
tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 ,
* 1331. Resiti jednaCinu
Ilog2(1- 9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log
2
(1-9x) ,
133{ Odrediti realna resenja jednacine
(X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6,
1333. Dat je kompleksan broj
z = log z (mz -13m + 44) - 2 +
Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni
broj z ne mo7..e biti Cisto imaginaran.
Resiti jednacine (1334-1336):
1335. 3 + J;;:;:-S- 6Tx.::::j = 1 '
1336. + Jx::" 47;-'::::4 = 1 '
1337. Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13, Odrediti cifre x i y,
1338. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak •
njegovih cifara, Dokazati J'ed' t J , cetvrtom stepenu zbira
Ins venast resellJu.
1339. ,osnovu brojnog sistema t t u kome se broj »hil]' adu tr1'
some tndeset i tri« piSe sa 10101.
1340. Neki trocifreni broj napisan u bro' ,
iste eifre, ali u obrnutom par tk
Jno
;; ,S1stemu osnovom 7 ima
brojnom sistemu sa osnovom ;, broj napisan u
1341. Postoje Ii celi b ' " .. roJeV1 mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu
m
2
+1956=n
Z
?
1342. Odrediti dv ' , b'
.. , a pOZ!, llvna ,roJa delJ'iva sa 4, takva
nJlh h k b da je razlika
OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91.
*
1343. Dokazati implikaeiju
log1218=a 1\ log2454=b=ab+5(a--b)=1.
*
1344. Dokazati implikaciju
log1224=m 1\ log,.54=n=5(m+n)-3mn=8,
Resiti jedoacine (1345--1347):
* ,
1345. Sl01988X+COSlOOOx=1 .
sinx-J3 eosx=2 sin1999x,
*
1348, Odrediti a, b i c tako da funkcija
x-.. f(x)=a+ b cosx+ csiox ima = 1.
Zatun od d" " , 12
, re III IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.
* '
1349, Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t..3ti,
1 '
1350.*
1351.
1352.*
1353,*
1354.
b) Z = 1 + Ii ,ako jc z kompleksni broj
l-U
zalim konslruisati njen grafik.
a t reaian parametar j
_ _ 3 = x + i y, lada je
Akosux,y,aER lakoJc 2+cosa+isina
x2 + l- 4x + 3 = 0_ Dokazali-
be' ako je f (0) = 15 ,
Odrediti funkcijux f = a + ,
f(2) = 30, f(4) = 90,
2 Ii -Ii ako je z kompleksni
= e + e ,
broj a t realan broi?
__ .' _ _ 1-- 2 t
2
, v = gde je t
Data jefunkcljay = [(x) . x-I + (2 - 1 + r _-
I b
- U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau
rea an roJ-
- =

X
1355.
1356.*
,r» - (:rt ) -cos ('.':.-x) ='(3,
Restli jednaCinu v 3 sm '3 - x 3
Funkcijay = f (x) data je u obliku
" 1
1357.*
1358.
1359.
154
_c __
C + 1
e" + 1 k - - tervalua <x < b.
Izracunati duzinu luka oye nye u m - -
:rt
-'. 10<x<-,
Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u - - 4
- I' (- 1) u intcrvalu
Odrediti duzinu luka knve y = n sm x - .
:rt 2:rr
1+- sxS -3 .
3 -
Resiti jednaCinu _ '_
sin ax sin bx = SIn ex SIn tb.
1360,
1361.
1362.
1363.
1364.
1365.
1366.
1367.
1368.
L369.
pox, ako su a, b, c, d uzaslopni "ozilivni clanovi
aritrnelickog niza.
Dokazati da je
ctg 7,5" + 19 67,5° - ctg 67,5° - tg 7,so =2 (3 + 1-'3),
Resiti pox jednaCinu
2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + ... = 3
x
+ 3 + :)Y + 2 + 3x + 1 + ...
Dat jc beskonacni red
log8x + + logh + _ , __
Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio
konvergentan, zalim odreditix tako da zbir reda bude 0,5,
Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2, Odrediti
stranice trougla ako je jedan ugao 12Cf_
Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz, Njihov zbir je BO, a zbir
kvadrata 5044. Odrediti niz.
Ako brojevi (11, ti2, tl3, ... ,all i:ine geornetrijski niz, dokazatj
tacnost jednakosti
"
(
a1 + a2 + (13 + ... + an ) 2
-1 -1 -1 :;;:(l1(l2{l3 .. ·11t/.
(11 + tl2 + tl3 + ... + an
Dat je beskonacan gcometrijski red je prvi clan al = k (k > 1) ,

a = -;:-' Ako je S zbir reda, a S" zbir prvih n clanova.
za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" - S I < 10-
2
?
Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a, a zbir kYadrala
njegovih clallova b, Odrediti prvi clan i kolicnik reda_
Da t
VT, V2+VT, VZ+V2+VT, ....
Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu
granicnu vrednost.
D a t je,n",i_z--:-r=
-ro, Va + -ro, Va + Va + -ro , , . ,_ (a > 0).
155
1371l.
1371.*
1372.*
1373.*
1374.
1375.*
1376.
1377.
Dokazati da je nil. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu
vrednost.
Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom
an +2 = 5an +1 - 6an , III = :< , G2 = 1. Odrediti opsti clan niza.
Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom
an +2 =a" + an +1, a1 = {J2 = 1 . Odrediti clan niza
(Fibonacijev niz).
Data jc funkcija dcfinisana formulom
((x) = -log(1 +x), (x> -1).
Dokazati nejednakost .
(Xl + X2) < ((xl) + Hyc)
{\ 2 2'
gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz definisanosti funkeijc
(Xl> -1, X2 > -1) .
Ako su a, (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako
tg i, tg tg cine aritmeticki niz, tada cos ex, cos (3, cos y
takodc cine aritmeticki nil,. Dokazati.
. a - b 1 .
Ako JC log -2- = 2' (log a + log b - log 2), gde su alb katete
pravouglog trougla, odrediti uglovc trougla.
Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz, onda i kva·
drati strunica cine aritmeticki niz. Dol,azati.
Ako uglovi trougla a, (3, y cine aritmcticki niz u datom porctku,
dokazati da izmedu stranica trougla a, b, c postoji relacija
a
2
- ac + (2 = b
2
i obratno.
Dva ugla trougla odredena su jednacinama:
2 2
4
1gx
+ t)!,y = 8, 16
1g
x - tg Y = 8.
a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla.
0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice, odrediti
stranice trouglao
1378.
1379.
1380.
1.381.
1382.
1383.
1384.
1385.
1386.
1387.
1388.
1389.
Stranice trougla cine aritmetii'ki niz, cijaje raz!ika d Od d"
st. . . . relb
ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . .
.. c sa - 14,ako!e a naj.
manp ugao (roug!a. .
grafik funkcijcx ...,. y, kOja je data iormulom
- 9 = 0, limJll dve prave Od 'ct· ,
dye prave i ugao kOji obrazuju, . rc It! presek ove
U trougluABC uglovi a (3 '" , ,....
kom 2. Dokazati da Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni·
a-
l
= b-l + c-l roug a zadovolJavaju jcdnakosl
Resiti jednacine (1381 -1385):
5
log, ('2" + 1 + tgC 1E.) (
s ' 4 + log, 2" + ctg
2
1E.)
8 6
= 3' + 3Iog!.5.
8
. 77 ""
Sm x + cos""X = 1.
sinx + cosx = nco, 99x.
clg .,x 2'
.., = tg + 2 tg 2>: + J _
1 / X
ogz (COS 2>: + cos -) + log (. x
2 0,5 smx + cos 2) = O.
Odrediti skup lacaka D k .
sin (n (" + y) ) > O. u e anovoJ ravni za koje je
Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d . .
uSlovef(n) =f(n-l) ... ,; fP P 0 mhbroJevazadovoljava
, a, (1) = 1. Odreditif(n).
c Cine geomelrijski niz, tada J'e
c a + b + c .) _ 3 b3 3
- a + + c . DokazalL
Akol'ea -A' C .
- cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a
h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' '
c - A . 2 _ - Sin a cos a
- >.. SIn a - B sm a COS a + C .2
T' ') - COS ex
taoa Je lr - 4ac = B2 - 4AC D .'
" okazatl.
1390.
1391.
1392.
1393.
1394.
158
Ako za uglove trougla va,i jednakosl
3
cos a + cos!:! - cos (a + fJ) = 2'
tada je trougao jednakostranican. Dokazati.
Izracunati zbir
sin 1 sin 1
------+.+ ...
cosO cosl cosl cos2
sin 1
+------------ .
cos (n-I) cos n
I grnpa *)
Data su dva trinoma
II (x) =x' - (a + b)x -I- ab
h (x) = / - (a - b)x - ab. . ,.. ..
a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl
> znak za sve realne vrednosti argumentax.
b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi
trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih
vrednosli.
Data jc funkcija
y = V3sinx + cosx.
a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr, +Jr).
b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m
ima realna resenja?
c) Za m = 1 reWi jednacinu.
Data je parabola l = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole
i poluprecnikom r = 2p.
a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive. .. .
b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure .
ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm
deox-ose.
*) Grupe zadataka I, II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike
u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971. gOd.
1395.
1396.
1397.
1398.
1399.
II gmpa
Prava 3 X - 5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse
')2 2
b" X + a'y = a
L
b' i paraboley = 2 px, koja sa dips om ima
zajednicku ziiu. Dokazati da je trougao cija su wmena
dodira i iiia pravougli trougao.
Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma
(
ff +_1_)"

zbir treceg i petog clana je 135, ako je zbir binomnih
kocficijenata poslednja tri elana 22.
Data je funkcija
y =x
2
- 2xcosa + 1 - sino:,
gde je a E [0,
a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive, i skiciraj grafik tih
krIVlh.
b) Akosuxi - 2xcosa +] - sin a = 0,
odrediti a iz rclacijexj + xi = 2.
c) NaCi vew izmedu
x" - 2x cos a + 1 - sin a = 0 koja ne zavisi od a.
IIIgrupa
Data je funkcija[(x) =x
3
+ ax
2
+ 9x + 4.
a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za
x = -1.
b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati
promene funkcije.
c) Izracunati ogranicenu krivom, osom OXi OY.
d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1,0)
a sa osom OX obrazuje ugao a = .
Pravax - 2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse
- 2? 2 Z 2 b? . . k f k I b I ?
D X- + a y = a 'I sa nJom on 0 a ne para 0 e y- = 2px.
a) Napisati jednacine ovih krivih.
b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i
159
1400.
1401.
1402.
1403,
Cije srediste pripada datoj pa pokazati da ova kruz-
nica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole. ko osex
e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om .. ,
figure ogranirene elipsom, parabo]om I (Jatom tangenLOm.
Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju
ex - f3 = 2 y.
a) Dokazalidajcugaoatup. .'. D' BA
b Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > •
) . = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD.
I L • . . _.. .' . C4 na pravoJAB,
c) Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I
. BC CA - b i AB = c troug a
pa dokazati da stramee = a , -
zadovoljavaju relaciju c
2
= {/ (II - b).
*\
IVgmpa '
NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6,5 em,
/) = 7 em i c = 7,5 em.
x2-2x+l
Data je funkcijay = x2 + 1
a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. .' ,,' a
b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm
koordinatnih osa.
1
. ( logx+l..l-
Odreditix u IZrazu (VX) .
12 )6 . XI
Vx , ako je eetvrtl \. an
razvijcnog binoma 200,

4
.+'7X
Dat jc izraz cos x - SlIl X SlIl . '.
a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . .
b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . . . ,.
cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu
zam=n
P 5
J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse
rava y - - .... J •
.. 1 d c· oku
*) Maturski pismeni za.Jac! JUl1il 197 . go " U ,1 .
I
I
I
i
I
i
I
'j
I
I
I,
I
I
I
I
I

I
1406.
1407.
1408.
1409.
1410.
1411.
22 '>2 22· 2·.
b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px. Odredltl
ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira
iz zajednickog fokusa.
V gl1lpa *)
Stranice trougla su tri uzastopna parna broja, a povrsina mu jc
24. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik
maksimalne povrsine i naei njegov obim. U kom oduosu je po-
vrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga
opisanog oko trougla.
Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana
glasc: l1_x
1ogx
; x
10gx
_ 5; 35 _x
Iogx

Tacka M (9,0) spojena je sa tackom N (x < 9,y) na paraboli
l = 8x . POVTsina ogranicena lukom paraboie, delom njene oso-
vine i duzinom MN obrre se okox- ose. Odrediti koordinatc
tacke N, tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i na-
e; oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) =
Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma
x
2
+ 1
-x+l
(V zl°
g
(10 3
x
) + V 2tx 2) log 3 ) n jednak 21, ako su binomni
Koefieijenti drugog, trereg i cetvrtog clana razvoja redorn, prvi,
treCi i peti clan aritmeticke progresije.
VJgmpa **)
Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane
oko njcga, dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspram-
nih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jed-
nake.
*) Pismeni maturski, Jagodina,juna 1971. godine.
**) Maturski pismeni zadaci,juna 1971. godine U Valjevu.
1 1': 1
1412,
1413,
1414.
1415.
1416,
1417.
1418.
1419.
162
• 210 J:; _ \0<> v7
Resltljctinacmux g b = 10 i izvrSiti proveru.
Pravax - 2v + 6 = 0 je tangenta para bole 1 = 2 px "Odredili
jednacine (;nih tangenata iSle parabole, kole su normalne na ..
-datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl
paraboic.
Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja, a
jedan ugao ~ . Izracunati stranice i uglove,
. .,
, . 23 2 4x
lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x - x - ,
x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka.
VIJgrupa *)
U iednaCinix
2
- 2 (m - 3)x + 11 - 5m = 0, odrediti parame-
ra; m tako da: a) koreni budu realni;
1 1
bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ + - = 1.
, Xl X2
Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme
na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. Izracunati P i V obrt-
nog tela, ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12, a = 15),
U racki P (3,yo > 0) parabolel = 2 (, - 1) povucenaje tan-
geula. '_lracunati: .
a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom, parabolom I
x-osom;
b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko
oseOt.
VIII grupa .*)
Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida,
nastalog rotacijom cJipse 3x
2
+ 41 = 36 oko ose Ox, isece va·
*) Pismeni malurski, I gimnazija Zren)anin,)una 1971. godine. .
**) Maturski pisll1cni, II beogradske glronal.!je, avgusla 1971. godme.
1420.
1421.
1422.
1423.
1424.
1425.
1427.
1 4 2 ~ ,
ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox).
Resiti jednaCillu jx
2
+ 2<' j - ! 3 - x I = x
2

Stranice trougla obrazuju geometrijski niz.
a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov
i. 1
~ (V) - 1) < q < '2 (v:> + 1).
b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli.
Odrediti os tala wmena trouglaABC, ako je dalO tcmeA (4, -1)
kan i jednacina yisine 2x - 3y + 12 = 0 i teziSna linija
2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C
Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom.
a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona?
bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca?
(Smatrati da je Zemlja oblika lopte,J
IX glIlpa *)
NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc
lukovima krivih
'I ::;" ')
y ~ = x" 1 y ~ = 4.1 okox-ose.
Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26.
Ako se prvom doda I, drugom 6 i tretem 3, dobijaju se tri broja
koji obrazuju arilmeticki niz. NaCi zbir prvih 20 clanova aritme-
tickog niza.
Kruznica prolazi kroz tackuA (-3,4) i obc iiie hiperhole Cije
su asimptotcy = ::t: % x i tangenta 5x - 41' = 16 (hiperbole).
Odrediti .iednacinu l(ruznice,
Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em, a
zapremina 152 em'- Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9. Odrediti
povrsinu omotaca zarubljene piramide.
Resiti trougao kome jt: data povrsina, zbir dveju stranicCi i ugao
medunjima
[P = 80 V3, b -;- c = 42, a = 12()Oj.
") Marurski pismeni, Gimnazija ,.Jovan Jovanovic" Novi Sad,junfl 1971. gOdinc.
163
1429.
X grupa *J
Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina
sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu
iZl10si 4. lzracunati troughl (bez upotrcbc
skill la\)lica i digitrona).
1430. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m
2

lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dija-
gonalnih preseka 3 m
2
i 6 m
2

143L Resiti jednaCinu 4
10g
16 x _ 3
10g
16 x-O,5 = 310816 x+ n.s _ 2 210g 16 x-1.
1432. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma
(J";;;:'s x+.Jsin X)8 jednak je 7.
1433.
1434.
1435.
1436.
1437.
Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije
x
2
-5x+7
(I)
x-2 .
zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom
kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6.
XI grupa *)
a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x
2
+ 5y2 = 25, cija je
.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz.a; .
b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0, .j30).
Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata
je 280. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko
najvece stranice.
ResitijednaCinu I log 1 (l+sin2x)I+llog, (l-sin2x)I+=1.
- -
3 3
*) Grupe X. XI i XII, Maturski pismeni, u Treeoj beogradskoj gimnaziji, juna 1994.
godine
1438.
1439.
1440.
1441.
1442.
Dato je (I) Funkcija y=x
2
-2xcosa+l-sinCl(
(2) jednacina x
2
- 2x cosa + 1 - sin", = O.
a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7..avisnosti od Cl(;
b) Ako su x, i x
2
resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije
Xl +x
2
=2;
c) Ako su x, i x
2
rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu
Xl i X
2
koja ne zavisi od 0:;
d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna;
e) Odrediti tf. tako da Ox osa bude tangenta krivih, skicirati
graflke tib krivib.
XII grupa
clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti, a treci manji
clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina
X
3
+y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. Odredi sumu tog
beskonacnog reda.
Osnova prizme je jednakok.raki trapez osnovica a = 8 em i
b = 2 cm. U prizmi je upisan valjak. Koji procenat zapremine
prizme Cini zapremina valjka, ako je vis ina tela jednaka kraku
trapeza?
Data je funkcija
(I) y=.J':lsinx+cosx
a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda, ispitaj tok;
b) Za koju vrednost parametra m jednaCina .J3 sinx +cosx =m
ima reaIna resenja;
c) Za m = 1 resi jednaCinu;
d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinij-
skog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose

Od d
'I' 1-cosx
re 1 lID ..- _.
x-o x(y 1+x-1J
165
1443.
1444.
1445.
1446.
1447.
1448.
1449.
166
XIII grupa 0)
Data je kvadratna jednacin
a
4x'=(3-a)(2x-l), a realan broj.
Odrediti vrednost realnog broja ? da, jednacina. ima
realna i razlicita resenja Xl i x
2
• kOJa zauovol.lavaJu relaclJU
.l:J+ x
2
0;3.
X
2
Xl
Resiti jednaCinu
n
(sin2x+../3 cos 2X)2-5=cos (i5-
2X
),
Ak su S S S
sume m n m + n prvih clanova aritmeticke
o ffl' n' m+n ' ,
S -S m-n .
progresije tada je ................. = -'-, Dokazau.
, Sm+n m+n
Aka su x, y, " EO R i ako je
_ ... (i2= .. ·1),
2 +COS (1;+ I SlD Cl
tada skup tacaka M(x,y) u Dekartovoj ravni pripadaju
nom prescku. Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl
ga u ravni xOy.
lzracunati povrsinu povrSi u prvom, kvadrantu jc
cena elipsom b'x' + a
2
y' = a'b
2
, kOjOJ pr:padaju A(4,l) I
B( - 2, .:. 2) i hiperbolom xy = m, kOjoj pnpada tacka C(2,2).
XIV grupa 0)
Resiti jednaCinu
/x-2" (X+2V x
2
-4
20 \' ._) - 5 -'jl + 48 ' = 0 .
,x+l x-·l x -
Data je funkcija x-+y=2 cos
2
x+../3 sin 2x.
a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije;
b)
'lzracunati Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive
• t I . t
pravama x = 0 i y = 0, koja pripada prvom cvadran u.
1450.
1451.
1452.
1453.
1454.
\
1455.
!
,
1456.
1457.
I
I
Zajednicke tangente parabole y2 = 4x ; krufuice.
X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao, oko kog je opisana
krufuica. Odrediti jcdnacinu te krufuice.
I
• '. /2z- 3 uk' 1 R" , I b
zracunau :..; -;;+'1' 0 Je z = +;, esenja sves!! na a ge ar-
ski oblik kompleksnog broja a + hi, a, b EO R.
U jednacini x
3
- 30x
2
+ mx - 780 = O. Odrediti realan broj m,
aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla
XV grupa 0)
Nk
. a"'du" 2x10Dk'
era su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x +-+-=. 0 azati
p q
da je
cos
2
(O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1.
p q
Resiti jednacinu 4x
2
+ 9
1
+ios4x = 15x
1
+
108
4
3
.
D . k k b' .,/3 i d ed,' uk d "
at je 'omple san roJ Z ='2" + '2 . 0 r I!! x t· 0 da sre njl
1
clan u razvijenom obliku binoma ( 3;= + 3
1
/' yn
bude jednak binomnom koeficijentu.
Date su elipsa x
2
+ 2y2 = 2k
2
, gde je k> 0, i kru:7Bica Ciji je
precnik fokalno rastojanje date elipse. lzraziti u funkciji od k
koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod
uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za
koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi,
U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni
ugao < MaN = ct. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik
ABeD L."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripa-
daju pollipreeniku OM, zatim Ierne C luku MN i teme D
poiuprecniku ON. lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog
pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.
167
1458.
1459.
1460.
1461.
1462.
1463.
1464.
1465.
XVI grupa *)
Data je jednacina x
2
+(3a-l)x+a=0, a E R. ..
a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. .
b) NaCi intervaJ. kome se mora naJaziti jedan koren da bl
drugi bio pOZluvan. . ..
c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme
budu pOZltIvna.
Resiti po xjednaCinu: 32cos
6
x-eos6x=1
Data je hiperbola: 3x
2
_4y2 = 72 i prava t:. 3x+2y+ 1 =0. .
a) Nac; tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe
od prave I. .
..' I dred og x·osom tangentom I
b) IzracunatI povrsillu troug. a .0 en ,
normalom hiperbole u tackl P.
Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko
nje opisane kupe.

Resiti nejednacinu: ,,;log2 1-';;' < 1.
:A'VII gnlpa *)
Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo
2
x.
Straniee a, b, c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa
difereneijom d gde je p poluprecnik upisanog kruga u
traugao ABC. Odrediti odnos a : b : c.
Odrediti domen funkeije
a) y=log CO.l x sin x
b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2
1466. Izracunati vrednost izraza:
1
-/; 2
: -0c.
*) Grupe XlII, XIV, XV, i XVI. Maturski pismeni, u Petoj beogradskoj gimnaziji,
juna 1994. godine.
1467.
1468.
1469.
1470.
1471.
1472.
1473.
1474.
Data je parabola y2 =4x i tacka M(4, y>O). U tacki M
posta viti tangentu para bole. Naci zapreminu rotacionog tela
koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom, lukom
krive i x-osom, rotacijom aka x-ase.
XVIII grupa
Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x
2
)
a) resiti jednacinu sin (x - #) = -1.
Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz, ako najveCi
braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza.
Odrediti te brojeve.
R
." . d" I (2x + I 1) 1
eSltl neJe nacmu: og025 ---+- >-
, x+3 2 2
U razlaganju binoma: (a
2
;y;,_ nati clan koji ne
sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg
clana 1:2.
Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug po-
luprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve-
ca.
XIX grupa
Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l 2x i naci povrsinu
+x
?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima
1 x-osom.
Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine arit-
meticki niz, obim prvog je 32 em, a povrsina drugog 70 em
2
a
peti pravougaonik je kvadrat. Odredi dimenzije tib pravouga-
onika.
1475. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija
J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti
promenljive x.
1476.
1477.
1478.
1479.
1480.
1481.
1482.
1483.
1484.
170
sin
2
4x .,
Dokazati da je: .. = 2sm x sm 2x.
2cos x + cos 3x + cos 5x
1
U binomu (.J"x 10,x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan
jednak 200.
XX grupa
5-x
lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ x2 .
. 2'
Resiti nejednaCiuu 2 2.
Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je
pod uglom alfa u odnosu na ravan Za koju vredoost
ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca?
NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos
3
x---cosxsin
3

Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava
(a +2)x + 9)y + 3a
2
8a + 5 = 0
a) paralelna b) paralelna y-osi; c) prolazi kroz kord.
pocetak.
XXI grupa
lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' - 3x) e".
Data je + ._1_ = 1 gde je m realan broj i
x-2m
(x'''m) . (x-2m)#0
a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER
b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija
1 1

Xl Xl
*') Grupe XVII, XVIII, XX XXI, XXII, Maturski pismeni, u Jedanaestoj
beogradskoj gintnaziji, juni 1994. godillu
1485.
1486.
1487.
1488.
1489.
1490.
1491.
1492.
Romb stranice a i. ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja
prolaZl.kroz t.eme ,ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagona-
lu. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela.
Resiti jednaCinu 0,5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x
Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju
binoma: - 2 jednak je 153. NaCi clan koji ne sadrZi x.
XXII grupa
3
Ispitati i nacrtati graflk funkcije y =
(x- 2]2 .
Data.i7 (4x-:;:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm,
mER 1 m""1. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar
m tako da resenje date jednacine bude pozitivno.
Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4,y>0)
a) napisati tangentu parabole u tacki A.
b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose
figure ogranieene tangentom para bole, lukom pambole i
X-OSOll.
Dokazati da je za svako 3 . 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N.
Resiti nejednacinu:
log, (log. x)+ log. (log, -4.
171
Univerzitet 0 Beogradu
K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakulte-
te, matematicki, f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet, svaki test ima
20 zada taka.
Zadaci 1-5 vrede po 3 poena. zadaci 6--10 po 4 poena, zadaci 11-14 po 5
poena,. zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. PogreSan odgovor
donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. Zaokruiivanje N ne donosi ni
pozitivne oi negativne poenc. U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora,
k.ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora, dahija se -1 poen.
25. juDi 1990.
1. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne
katete. Ostri uglovi tog trougla suo
2.
3.
4.
5.
172
A) 45", 45", B) 30", 60", C) 26"35'32", 63"24'28",
D) 18", 72", E) 15",75".
Dati su iskazi: I log « - 2)( - 3» = log (- 2) + log (- 3),
II log(-3)2=2Iog(-3), III log(-2)4=2Iog(-2)2,
IV log =log2-log 3. Tacni suo
A) Nijedan, B) svi, C) I i IV D) II i III, E) III i IV.
V rednost izraza . 12) -2 je
5 7 5
A) 1 B) 0 49 C) (16 D)
, " Y7' 348, '
400
E) 361 .
a
3
_b
3
Ako su a, b E R i a
2
"o b
2
, vrednost izraza z-b' je:
a -
A) a-b,
a
2
+b
2
B)---
a+b '
a
2
+ab+b
2
E)----.
a+b
a'+ab+b
2
C)----,
a-b
a
2
_ab+b
2
D)-a+b-'
ima vrednost: All, B) 0, D) 1 +0, E) 2.
6,
7.
8.
9.
10.
11.

13.
Ako je povrSina lopte 324n, njena zapremina je-
A) 18
3
n, B) 18
3
n
2
, C) 972", D) 291611:, E)
Koliko resenja u intervalu (02n)' .. dn' V'
sm2x+cosx+ 1 =07 ,una Je aClna
A) Nijedno, B) jedno, C) dva, D) tri, E)
beskonacno muogo.
Date su funkcijej, =(x)=x, f,(x)=#,
f 4 (x) = (,y':;Y Tacan je iskaz: x
A) Medu datim iunkcijama nema med b' .
B) fu" uso no JednakIh
sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f '
D)f
,
=f,,,of4' E)f,,,of,=f4' ' 1-.2"0,,
Proizvod svih resenja jednacine
A) 3, B) -3, C) -1, D)-9,
X
2
-2!x!-3=0 je:
E) 9.
Ako je log3
7
= a, log32 = b, tada je (log 7 + I 2)-1',
a2 b2 2 2 og7 Jcanako:
A) -=-- a +b' ab 2
B)·-.. ·--- C)- a+7b
ab' ab' D) -3ab-'
JednaCina
E) 0.+ 21>
ah '
A), 't;'-a dva realna pozitivna re'senj'a )
res d k "h B ima dva rcalna
enja 0, "Ojl je samo jedno C
realno D) ima cetiri realna ' .) ima samo jedno
nema realnlh resenja. pOZlhvna E)
U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . .
Je pravougaonik taka da su mu Y - 6 1 osom Ox Uplsan
Maksimalna povrsina takvog , d;a na osi Ox.
A) 8 pravougaomka Jeste'
, B) 8,5, C) 9, D) 9,5, E) 10. .
Prava aX+)'-5=O d d' .
a lru]e elipsu
samo ako je: A) a= ±2, B) a=
-4'
6
D) a= +-
-S'
E) a= ± 1.
9x
2
+ 16y2 = 144 aka
C)a=+"
-4'
IA.
15.
16.
17.

19.
174
Izraz sin
4
x + COS
4
X indenticki je jednak izrazu:

A) 1, B) sin4x+ cos4x, C) 1+cos
2
2x,
3 +cos4x

Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da
jednaCina 2iogx = log(x ·1- m) + 210g2 ima dva realna razliCita
resenja. Skup M je:
A) Skup R, Bl prazan skup, C) {m: m> n,
D) {m: E) {m:m;;oO}.
Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine strani-
cama trougla. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije
su povrsine 1, 4, i 9. Povrsina trougla ABC je:
A) 36, Bl 64, C) 48, D) 24, E) 27.
jednaCine x
2
- X + a -- 2 = 0 zadovoljavaju usia v:
Xl x
2
1
.--+ + 4 =0.
X
2
1
Tada je: A) 1 ,;:a';:l, Bl a= ± 1, C) a= ±v0,
D) iIi E) O<a<l.
PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x
2
+ x
3
+ X4
(
'j' k' d ' ") '" 27f , 47f 7b'
11 na ne rugl naCln mogu se lZracunatl cos -- I cos ---.... -' If
5 5
2n 4n . . 0 1 '. 1 _ .. ,is
-5' Jednak le: A) -4' B)- 2' C)
1
D) --,,-, E)
Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l)
sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi, U grupama ekipe igraju
svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u
finalnu grupu. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom, s
tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju
medusobno novu utakmicu. Aka je na turniru odigrana ukup-
DO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan.
odrediti m i 2k.
20.
1.
4.
50
A10 m= 6, 2 k = 4 je jedino resenje, Bl m = 3, 2 k = 6 je jedino
C) postoJe tacno dva r"senja, D) postoji ad dva
resenJa, E) zadatak nema resenja.
Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti
2
x2 X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x?
A) B) C)
D) E) nizajedno m.
25. juni 1991.
Ako je a realan broj i I a I #2, tada je vrednost izraza
(
a+l 1
+ a' +8 : 1)" +-3 jednaka
a+1
A) ;;-:;:-1; B) C) a; D) 1;
___ {l':+L __
(a' + 8)(a
2
--2a + 4)'
Ako je 10
2Iog
lO'=8x+5, tada je x jednako
A) 0; C)
2'
D) 2.
8'
Tetiva je za 2 manja od precnika, a odstojanje centra
kr,:,ga nd za 2 manJe ad polupfeenika kruga. DuZina ove
,ellve .Iednaka Je
A) 6; Bl S', C) 10', D) 5,,17·, )
j 1. E zadalak nema r"senja.
Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od
bra.la x-: 1, lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'a-
vaJu ovaJ uslov
A) 0; B) 1; C) 1; D) E) ne postoji nijedno takvo x.
V redDost izraza
(
__ 1 _ 1 )-2 ( 1 )-z ( 1 )-2
1 + v0 + v1 + \J:;:"J7. + 1 ..,fi jednaka je
A) 25; B) (1 + ,/if; D) 17; E) 20;
175
6.
7.
8.
9.
10.
11.
u.
13.
Ako tada jef(3) jednako
x+l
A) 6,25; B) 7,35; q 4; D) 9; E) 5,15.
Ako je f(x) = log6x+ 31og
3
9x, onda je jednako
A) 0; B) 12; C) 18; D) log3x+2; E) 31og
3
9
.
Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva,
njegov se ugao poveea za 9°. Broj stranica mnogougla jednak je
A) 8; B) 9; q 10; D) 12; E) zadatak nema resenja.
Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz
tacke A(-2, -1) i B(2,2)jednakje
3 3 4 4
A) -1' B) -' C) --' Dj _.' E) --.
, 4' 4' 3' 3
Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi
A) 33660; B) 40733; C) 41624; D) 44550 E) 53031.
Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse
b2x2 + a2y2 = a
2
b
2
, onda je a+ b jednako
A) B) 20; C) 18; D) 24; E) 14-/2.
Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika
R jednaka je
2 2 16 4 1
A) _ R3
n
· B) oo-- R3
n
· C) _. R'n' D) R'n' E) .. -. R3
n
.
27'
.. x x I sinx I .
Date su funkelJe f,(X) = 1, f2(X) = tg-
2
etg-ry, f3(X) = r=== I
.... -y l-cos
2
x
r,-:--
y 1 +cos2x .' ...
f.(x) =- Tacan Je sledeci lskaz:
\v 2cosxl
A) Sve su funkcije medusobno jednake; B) Medu datim fun·
keijama nema medusobno jednakih; C) f, "" f2 = f3 ""f. "" f,;
D) f, ""f2 = f3 = f.; E) f, "" f3 =f. "" f2 ""f"
\
\
1
I
\
I
I
\
I
14.
15.
16.
18.
19.
20.
V rednost realnog parametra m k" .
jednacine x, _ mx + m _ 3 _ 0 ,zr: JC had rata korena
- naJmanJl, pnpada mtervalu
A)(-co,-5]; B)(-5,-2]; q(-2,2]; D)(2,5]; E)(5,+co).
dvadaP':t veei ugla
Jednaka ' -, ta Je stranlca Be
A) 3; q 2j2; D) '10' E) 10
Y.lU, 3'
Dat je 1990-eifren broj 1234512345 ... 12345 U b' ...
sleva na desno, redom precrt " '. roJu se, IduCI
mestima N . avaJu sve eifre na neparnim
broj u postoje6em poretku cine novi
postupak ponavlja sve Jok ne preertavanJa. Ovaj se
cifra poslednja precrtana? u U precrtane sve cifre. Koja je
A) 1; B) 2; C) 3; D) 4; E) 5.
Data je jednacina +V = 1.
lj Bim) Ja d
tri
r:.senj.a koja pripadaju skupu (- co -IJ
, , e naClna lll1a sarno jedno " . k· '.
da intervalu (_ co -1]' q J d .' . resenJe oJe pnpa-
koje pripada b + co
e
. lfia3am? jedno resenje
negativna resenJ'a' E) J d' ,)., ) lfia dva realna
, e oaClna nema reseoJa.
svih reSenja nejednacine logJ(x
2
-4);;' log ,(2Ixl-l) 'ednak
Je 9" J
A) [-1,3]; B) (-co,-2)u(2,+co); q [3,+00);
D) (-4,-3] u [3,4); i E)[ -3,-2)u(2,3].
Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 . 300 " . .
9
00dopyodl' ,:ozjat vidi t?ranj koji stoina
. sma ornJa Je: .)
A) 100 m. B) 90 m. C) 95 m. D) 64,,/2 Ill. E) 56J'3 m.
Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je:
1. 1 1 1·
A) 2' B) 4; q - r'; D) E)! '3
3
v
2 4 SV
J
·
3.
4.
6.
7.
178
5. sepiemoor 1991.
Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?
Ai oesetougao; il) jedanaeslougao; C) dvanaestougao;
D) 'Tiuaestougao; E) cetrnaestougao.
Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. P(2,3) i normalna je
nu P' IVU
Ai ,,+2)'+2=0; il) C)
til =0; E) 1 =0.
U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice.
o cr
Ako je ()( ugao izmedu krakova, onda je sin 2 jednako:
indenticki jednak:
X
2
+y2
AI I' il)
J . , x2_ y2'
./15
E) 15
D) 2_;
x+y
'[ (1\-3J '1°.
2
' .
V rcdnost izraza t 2 -1: . 8 S jednaka Je:
. 1
A) 4; il) DJ 2; E) 2'
Ako je !og,8=a i log,9=b tada je log,6 jednak:
6 6 2a + 3b 3a + 2b.
A) -----. B) ---; C) 6 ; D) --(;-,
. 3a+2b' 2a+3b
5
E) ----c·
2a + 3/J
Jednacina
A) nema rescnja; B) ima jed!,o reSen)e;. C) im.a
dva resenja; D) ima tacno cetlfl reseoJa; E) Iffill besKonacno
mnogo resenja.
9.
10.
11 .
14.
}acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju
Jednacmu precistavija:
A) krufuicU; Bl e/ipsu; C) hiperbolu; DJ parabolu;
E) dve prave koje se seku.
Ako je i(x 2) = x
3
2x 1, tada je I( 1) jednako:
A) ill 5; C) 10; DJ 20; E) 25.
. I 2 3 15);-
Vrednost lZraza ( ;; (,,3+5)-1 je:
..
A) .J3 + 1; ill.J3; C) 1; E)

Zbir kvadrata resenja jednacine x
2
+3cxx+cx
2
=O je : aka
4
sarno ako je:
111
A)ot=l; B1JotJ=1; qcc=4 D) Jrxl=3; E) Jrx J=2'
nizu, sa razliCitim clanovima, prvi, peti i
]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. Ako je prvi clan 24
odrediti deseti clan aritmetickog niza: '
A) 48; B) 50; C) 51; Dj 54; E) 72.
cos
3
x + sin
3
x
Izraz indenticki je jednak:

1 / n\
A):)2 cos \ B) cosx+sinx;
1 ( IT \
C) x+-"
.j2 \ 4}'
1 ,( n\
DJ ,,,/2sm \ E) 1.
Date su funkcijei,(x)=2Iog2x, !,(x) = log2x2,
f3(x)=2Iog2IxJ, f.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz:
ogx'"
A) Sve su funkcije medusobno jednake. B) Medu datim fun-
kcijama nema medusobno jednakih. ClI, =i2 =13 ¥-i.·
D)!, =14 ¥-!2 =13' E) I, ¥-I2 =i3 ""/4 "'f"
179
15.
16.
17.
18.
19.
20.
1.
2.
Relienje jednacine log,(3-2' 3
x
+
1
)=2+2x pripada intervalu
A) [-8,-4]; B) [-4,OJ; q [O,4J; D) [4,8]; E) [8,12].
Sk
'h" 'd" x-2 1 ,
up SVI reseoJa neJe naClne JC:
x
2
+ 3x-4 3
A) (-4,1); B) (2,+w); q[O,2); D) (-5,0];
E) Skup realnih brojeva.
Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na
koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj
moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar.
A) 540; B) 1440; C) 792; D) 243; E) 125.
Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka
M tako da je AB = 3 . AM. Ako je N tacka preseka pravih AC i
DM, tada je povrsina trougla AM N jednaka:
1 1 1 1 1
A) d B) is; C) is; D) 24; E) 27'
1
Sva resenja jednacine su:
cosx
A) x=(2k+l)n. k E Z;
IT
D) x= 2: +2krr. k E Z;
B) x=kn. k E Z; C) x=2krr. k E Z;
rr
E) x= 4 +2krr. k E Z,
Visina prave kupe najrnanje zapremine, opisanc aka sfere
datog poluprecnika R je:
A) 2R; B) Rv2; C) 3R; D) 2.jR; E) 4R.
26. juni 1992.
SVcZe peeUfke sadrie 90% vode, a suve 12%, Koliko se
kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih?
A) 2,464; B)2,5; q 2,64; D) 4,576; E) 4,84,
Ako je f(x) = ax
2
+ hx+ c, tada je fix + 3)·- 3f(x+ 2) + 3f(x+ 1)
za svako realno x jednako:
A) f(x); B) f( - x); C) 0; D) - fix); E) 7/(x) - 2e.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Ako a E R / {-to.1}, vrednost izraza ( __ 1 __ a
3
+ 1) 'e
a-I a
4
-a 'a-a
3
)
A) I' B) l-a-a
2
, C) l-a-a
2
a
2
+a-l
, l+a+a
2
' (a
3
_a
2
) (a
3
-1); D) ;}2+a+'1;
E) a+l
1 +a+a
2
'
Vrednost izraza 27-3+02-4. 25- 2 (64-,,)-3. .
3 ' + 9 IZnOSl
3 5
B) l' C) _.' D) 3' E) 8
25 ' 3' , ,
Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je:
A) -18; B) -9; C) -6; D) 3; E) 9,
mesto tacaka (x. y) temena parabola
y-x +kx+k+l.kER,odredenojesa
B)Y=X2+2x; C)y=3x; D)y=(1-3x)';
E) y=4'
Date su realne.!unkcije f, (x)=(x-l)2J
2
(x) = I x-112.
{(x-l)S
f3(x)=,,rX_l J4(x)=lx- 11#-2x+l i
15 (x) =(x-l)y(x_l)2.
Tacno je tvrdenje
A) Sve date funkcije su medusobno razliCite'
B)/,#/,=/2=/
4
#ls; ,
c)/, =/2 =1,=14#15;
D)f3 #/, =/2 #1. i f5 #[,;
E) Sve date funkcije su jednake.
Tacka simetricna tacki M
5' 5 u odnosu na pravu
x-3y-4=0 je:
A)(2,-3); qG,-;5) D)(2,-4); E)G,-3)
9.
HI.
n.
II.
14.
15,
182
Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od
30". Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao
BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je
AE=AD. Ugao EDC jednak je:
A) 10°; B) 12°; C) 15"; D) 18°; E) 30·.
Na segmentu [0, 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje
A) 2; B) 3; C) 4; D) 5; E) 7.
SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni
kvadratne jednacine (m - 2)x2 - 2mx + 2m + 2 = 0 realni i razli-
Citog znaka jeste
A)(-1,2); B)(l-yS, -l)u(2, 1-!-yS); q(l-yS,l+J5);
D) (2, 00); E)
Ako su G, b, c, d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1, vrednost
izraza 10g
b
a . log, b . log, C • log. d je
ad
A) abed; B) log .. " (a+b+c+d); C) ad; D) be; E) 1.
Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse
b
2
x
2
+ a
2
yZ = a
2
b
2
, ureden par (a, b) jednak je
A) (6, 5); B) (6, 2.j6); q (2.J"10, 5); D)(2JlO,2J6);
E) (4j2, 3j2).
Ako su stranice troug!a ABC, AB=5, BC=6, AC=9, tada je
poiuprecnik opisane krufuice tog trougla
)
5J3 . 22 27.,/2 ,7 r;:; Ji"
A --' B)-' D)- 12'E)2 6
2) 5} 8' 2" 0
Oko polulopte poluprecnika , opisana je prava kupa minimal-
ne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte. Zapre-
mina te kupe iznosi
4, 2J2
3
ft.) 5 rn; B) 3 r n; E) ,3n.
I
I
I
t
I
I
f
I
I
16.
,.,
A,.
18.
19.
20.
Jednacma sin
4
x + cos
4
X = . "
sarno ako je a, a E R, una bar .ledno reSenje ako i
A)-l<a<l; BjOS;aS;l;
E)
1
C) OS;a<-·

""
1
D) -:$;a<1'
.., -,

2"
Na tcniskom turuiru ucestvu' p ..,n tak "
kup sistemu, tJ·. u naredno k .1
1
- la
IDlcara
. Turuir se igra po
o Q se p , Sir' b d 'k
poraieni ispada iz daljeg tal' a e ill u mecu, a
dobijena seta odnos
no
' P b ':,ucenJa .. SvakI mee se igra do tri
, , 0 eo ana] 1 "k"
seta. Poznato je da jP·.. .'." 'OJI prvi dobije tri
2n+l+4n2+184 ukupno
J .. meara na turnlru Je
A) 32; B) 64; q 128; D) 256; E) 512.
Tetive AB i AC kruna k .. ' .
lacld E. Ako je AC =e
12
: suo Jcdnake, a tetlVa AD seCe Be u
• 1 AE = 8, tada Je AD jednako
A) 16; B) C) 17; D) 18; E) 12j'j .
Ako je niz funkcija J;( ) .
" x > n E N, definisan na sledeci naein:
_ x.. 1
fl(x)--- ,;,(x)= -- r' .
x-I 1-x 'In+2(X)=!.+1(!.(X)), n E N, ondaje
;; 9oz(1992) jednako
A) -1991; B) _-::1...
1991'
rn 1 lQ9,
'-. J --.- . D) ---=-. .::. !OJ 1992
1992' 1992' 1991'
Sistemjednacina 3X+v- t . __
..... 8
1
+...jXJ' ',}"1x+y-l
3 Y , .... , =
=a -3a
2
+3a R'
. . a E ,una baC'"' j'.>d v. I
I sarno ako je ' - no reseDJe IX, )I), x. )I E R ako
ft.) B) 1 +'\1'2 :$;aS; 1 +2j2;
D) a>l; E) j2S;aS;2j2.
183
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
4. septembar 1992.
Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1, - 2) i paralelna
je pravoj p: 3x+2y-l=Oje:
A) 3x+2y-3=0; B) 2x+3y-l=0; C) x+y+2=0;
D) 3x+2y+l=0; A) 2x-3y-8=0.
Vrednost izraza (0,536
2
-0,464
2
) : (3,6
2
-7,2 . 2,4 +2,4
2
) je:
1 1 1
A) 1; B) 20; C) 1,25; D) 4; E) 2'
x
2
-2x-l . r;; 1)'ed k
ondaJef(",2+ J na 0:
x
2
+2x-l
4 4+4-/2
A) 2' B) -' C) Ne D) - j;'; E) O.
, 5' 5+4",2
Ostatak deljenja polinoma 4x
5
+ 9x
3
+ 19x + 92 binomom x + 1
je:
A) 80; B) 60; C) 40; D) 124; E) 96.
Resenje jednacine log2 (log4 (log
3
x» = -1 pripada intervalu:
A) (6,8); B) (8,10); C) (1O,24J; D)(O,I); E)(I,6).
Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + ... + j4n-" gde je n E 1'1, a i
irnaginama jedinica, je:
A)O; B)i; C)-i; D)-I; E)1.
Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30", a stranice
BC=-/2 i AC=2, onda je ugao ABC jednak:
A) 45"; B) 60"; C) D) E) 30".
Stranica romba je a=9, a zbir dijagonala dl +d
,
=24. povrSina
romba je:
A) 72:, Bl 64; C) 63; D) 108; El 81.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Ako je a . b;6 0 i a;6 b, vrednost izraza
[Ca;:f -4) . 1)]: a
3
:
b
b
3
je:
A)'!" B) a-b' C) a-b. D) a+b. E)
ab' 'ab' ab' ab
Data je jednacina J"i6x
'
-48x + 36=4x + 11. Tacan je iskaz:
A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje; B) lednaCina
irna tacna dva resenja; Cl lednaCina irna beskonacno mnogo
resenja; D) lednacina nema resenje; E) lednaCina ima sarno
jedno negativno resenje.
Oko kruga polupreenika r=J" .12+ 1 opisan je pravilan os-
mongao. PovrSina osmougla je:
A)6y0.; B)9; C)4(y0.+1; D) 5.12; E)8.
lednaCina x
2
+ ax + 1 = 0, a E R, ima rcaine korene xli xz, koji
d I
·· Xl X,
za ovo JavaJu uslov - +-. < 7 ako i sarno ako je:
Xl Xl
A) 1 a I> 3; B) 2,s;1 a 1<3; C) 2,s;a< 3; D) 1 a 1?:2;
E) 2,s;a<-!7.
sm 160"
Vrednost izraza -_ .. _. Je:
sm loo"(cos
4
40" _. sin
4
40")
A) 2sin 20"; B)2; C) -2.;3; D) -2; E) -2J"2.
Najkrace rastojanje izmedu krive X2 + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra-
ve x-y+ 3=0 je:
A)y0.; Bl{j;
4
C) 5; D) 2(J"2-1); E) 1.
Najveca zapremina uspravnog valjka, Cija je povrSina jednaka
P, iznosi:

B)
P fp
C)
pJ"P
D) i/;;;
pl
E)·- .
2n
1 R'i
16.
18.
19.
20.
1.
186
.' In 30 n d"( )
AkoJetgx=--' <x<n.tgy= .. <y<-2,ta aJcsrnx+y
2 2
jednako:
1 7 0. ..Ji ../2 ..Ji
A) -6; B)· 70; C) --i'; D) 10; E) 2'
U kosarkaskom timu igra 5 bekova, 4 centra i 3 lerila. Na
koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb., aka u njoj
moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar.
A) 480; B) 540; C)792; D) 120; E) 360.
Ako je tada je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b
.. x
jednak:
. b b b
A) (-00, O)uh 1); B) (-, +00); C) (0, ,. Ju(!, +00);
a a a
b b
OJ (-,1); E) (-00, - JU(l, +00).
a a
Skup resenja nejednacine log. x-'; > 1 jednak je:
A) G, l)U(I, 2); B) G, I} C) G, DU(I, 2);
D) G, + 00): E)(I,2).
Proizvod resenja jednacine (../3+ 2.jil
X
+ (../3-2 ../2),,= 34 je:
A) 12 ../2-34; B) -12; C) -16; D) -4; E) -8.
25. ,lUG 1993.
(
/ 7 3) \
10,5: 1,25+.: q-- . 3\
d . \ ) 11 )'d k .
Vre nos! IZraza \ : --.Ie na'a Je:
\ \ I
,-
2 13 1
A)-3; B)2; C)'/-; D)3; E):;.
'V 2 .,
2.
3.
4.
5.
6.
"I
,.
8.
9.
Ako je A (x
o
. Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza
tacki B (2, 3). lada je Xo + Yo jednako:
19 24 ,. 14 43 17
A) '4-; B)S; C):j; D)-'.); E) '6"
Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92, a zbir prvib
devet clanova je 342. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi
se dobio zbir 840?
A) 11; B) 13; C) 15; D) 17; E) 21.
Neka je P(x)= ax
2
+bx + c. Ako .ie P(0)=4, P(1)= 5, P( -1)=9,
tada jo skup {a. h. c I jednak:
AliI. 2. 4!; B)l4. 5, 9!; C) {-2. 4. 3!; D){O. -1, --2};
E) {8, 9, -1l.
Prava kx- 3y -24= 0 je tangenta hiperbole x
2
- y2 = 36 ako i
samo ako k irna vrednost:
A)5ili-5; B)lili-1; C)1ili--2; O)2ili-2;
E) 3 iii -1 .
Nejednakost x + 1 > ../5-:':'-; je tacna ako i sarno aka:
A) 1 < x OS; 5; B) x < .- 2 iIi x> 1; C) - 2 < x < 1 ;
D) -1<xos;5; E)x<-2.
Ako su a + ib. c + id (a, h. c, d realni br()jevi, i = ";-:"1) rescnja
jednaCine Z2 = - j 5·- 8i, tada jo a . h . c . d jednako:
A) 15; B) -12; C) 12; OJ 16; E) -16.
Broj resenja jednaCine 2 sin
4
x -" 2 cos4- 1 = 0 na intervalu
[ - n, IT] jednak je:
A) 6; B) 3; C) 5; D) 2; E) 4.
J 87
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Akoje a>O,b>O i a'+b'=14ab, tadaje
log, a+ log, b) jednako:
1
A) I ab
o B) 0,' C) -2" D) 1; E)2.
og2 '
U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1, b = 2 i povrsina
p = 12 . Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je:
13
134 352 1868 28 88
A) 65; B) 169; C) 84'S; D) 13; E) 39 .
Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je:
A) 2ns
3
B) ns
3
{:; C) 3ns
3
1; D) 2ns
3
";; ;
,../2
E) ns 6'
Zbir svih vrednosti parametra a, za koje je razlika korena
jednaCine (a 2)x' -, (a 4)x 2 = 0 jednaka 3, je:
9 11
A)2; C)2; D)4; E)'X'
Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine
(x 3)(x = 15 je:
44
A) 18; B) 25; C) 36; D) 25; E) 23.
J d
" 2 12 r:x'i a'i maksimalan broi resonja
e oaeiDa y..\ - liU J
ako i sarno ako je:
1
A) a<O iii a>2; B) iii a2;'-5.; C)
1
D) lal:O;l; E)
16.
17.
18.
19.
Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. Neka je N tacka
na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta
manja od povrsine trapeza. Ako je M tacka preseka pravih AN
i CD, tada je CM jednako:
A) 13;
64
B)-'
5 '
C) "-0.
3 '
D) 14;
49
E)4'
1 1 1
Ako je ax
3
=by3=cz
3
-+-+-=1 (x, y, z, a, b, c realni
x y z
r
y_3"a"x
2
+ by' + cz
2
brojevi, +..yb + "" 0), tada je lZfaz

jednak:
)
a+b+c
E 3f •
3,,;'tabc
Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea. Svako igra sa svakim
po jednu partiju. U svkoj partiji, pobednik dobija 1 poen,
porazeni dobija 0 poena, a pri neresenom ishodu, aba igraca
dobijaju po 0,5 poena. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili
razlicit broj poena. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2,5 poena,
ako postoji igrac koji je osovojio 3,5 poena i ako drugoplasirani
iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog, sedmog i osmog, tada
je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak:
A) 7 i 6; B) 6,5 i 6; C) 7 i 5,5; D) 6,5 i 5,5; E) 7 i 5.
V d . d n 4n 5n . d k .
re nost prOlzva a cas '7 cos 'i cos 7 Je na a Je:
.j2
D)X6;
20.
3.
4.
5.
190
Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi
62x
2
-35x+6 . In' . , b
jog --, > 3. Tada Je, za neke rea e oroJeve G, ,c,
x 35-,6x
d, e,f, g (a<b<c<d<e<!<g), skup S oblika:
A) (a, b]u[c, d)u(d, e)u[f, gJ; B) [a, b]u(c, d]u[e,j);
C) (a, b]u[c, d]u[e,j); D) [a, bJu[c, d]u[e, + 00);
E) (a, b]u[c, d).
2. septembar 1993.
Vminos! izraza (.JC:'2)2 + ..Ji'=-lY )-2 , (1
jeduaka .le:
A)-16; B) 54; C)6; D) 16; E)48.
3+4,20 : 0,1
3 1\
. --2,) . 03125
. 10 3 '
1
Za 0 < a < b, vrednost izraza
Hwrl-wrJ)}
jednaka je:
b-a
A) 1; B) -'b';
, a
(
a+b
V
. a+b.
C) a-b}' D) a-b'
a+b
E) '----.
b-a
Zbir svih vrednosti parametra p za ko je je zbir kvadrata
korena jednacine 2x
2
- px - 2p + 3 = 0 jednak 2 .ie:
A) 2; B) -11; C) 26; D) -8; E) 3.
U pravouglom trouglu tacka d.?dira ,:pisane krufuice i bipote-
nuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em. Zblf
duZina kateta je:
A) 23 em; B) 24 em; C) 25 em; D) 16.j2 em; E) 22 em.
Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em, njena povrsir;a se
pove6a za En cm
2
. Pri tome se zapremina svere (u cm
3
) poveca za.:
9.
10.
12.
Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3,4) i normala je na
pravoj 2x+3y-7=Oje:
A) 3x-2y-l=O; B) 3x-2Y-H=O; C) 2x-3y+6=O;
DJ 3x+2y-17=0; E) 2x+3Y-18=O.
Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu:
A) (-2,0)u(1,2); B) (-3,-1)u(2,7); C) (0,5);
D) (-3,0)u(3,5); E) (1,4)u(5,9).
Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0,2"J jednak je:
A)O; B)l; C)2; D)3; E)veciod3 .
Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7
A) nema re"cnja; B) irna tacna jedno reSenje; C) irna tacno
dva reiienja; DJ irna tacno tri resenja; E) irna beskonacno
mnogo resenja.
" , ~ 2 ~ 6
Skup resenja nejednacine . , ~ -. x_.=--:;_ ~ 1 je;
x -2x-..J
A) (-00,-1]u(3,+00); B) (-1,3)u(3,+00); C) (-1,+00);
D) [3,+00); E)(-1,3).
Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u
odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je:
A) 13x+8y+26=0; B) 4x+3y+6=O; C) 26x+23y+26=0;
D) 13x+15y=O; E) 4x+3y+7=0.
Skup svih resenja nejednacine 10g;2' log
2
.2 . log216x> 1 je:
191
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
• . . do yo 4
x
3x-1/2_3x+1/2_22x-1 nalazi se u inter-
Resen]e ]e aeme - -
vaJu:
A) (-4,-2); B) (-2,0); C) (0,2); D) (2,4); E) (4,6).
1 1 d'
Ako su IX i fJ ostri uglovi za koje je tgcx=,/ i tgfJ=3' ta a]e
rx + 2 fJ jednako:
A) 30"; B) 45°; C) 60°; D) 90°; E) 135°.
Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja
clana razvoja binoma (--i3 + .,,0/4)" (n je prirod.an. broj),
je 2450. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e.
A)7; B)6; C)5; D)4; E)3.
Broj 1993! se zavrsava sa N nula, gde je N jednako:
A) 420; B) 495; C)450; D) 440; E) 409.
Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara
jednak 14 iroa:
A)7; B)5; C)3; D) 1; E)O.
Skup prirodnih brojeva razbijen je u. grope na sledeci
{1}, {2,3}. {4,5,6}, {7,8,9,10}, ... Zbir brojeva 99. grupe]ednak]e:
A) 501509; B) 490901; C) 511932; D) 471981; E) 485199.
Ako su m •. m b, m, duZine linija trougla, tada je zbir
kvadrata duZina straniea trougla ]ednak:
4 4)2.
A) B) (j(mo+m.+m, ,
C)
3
D)
+m.mb+m.,m, +m.mol.
20 .
3.
4.
5.
Skup svih resenja nejednacine 1 je:
! '; ,
A) prazan skup; B) C) J
D) E) +2kn; +2kn) (k je ceo broj).
1. jtd 1994.
Ako je f(2x-·l)=x, tada je f(f(x» jednako:
x-3 x+.3
A)x
2
; C)2x-l; D)' 4 ; E)(2x-l)2; N)Neznam.
Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C.
Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka i duiina
odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice
oko trougla ABC jednak:
B).Y}' C).Y}. E)I' N)Neznam
3' 2' 3' 2" .
Da la je jednacina (k
2
- 1) x + k - 1 = 0 (k realan broj) i iskazi:
I Za k = 1, data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja
II Za k = -1, data jednacina ima vise od jednog resenja.
III Za krl'{ -1.1), data jednacina iroa jedinstveno reSenje.
Tacni suo
A) Sarno I i II; B) Svi iskazi; C) Sarno II; D) Sarno I;
E) Sarno I i III; N) Ne mam.
Rastojanje centra krufuice x
2
+)"+2x-4y+4=O od tacke
M( -1,2) je:
A) -1; B) 1; C) .,/2; D) 2; £) 0; N) Ne znam.
!zraz (81-
2
-'}(81(-W') ima vrednost:
A)3-8; B)3-'; qr2; D)1; £)3
8
; N)Nemam
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
194
Ako je !og,05=a, log,03=b, tada je log308 jednako:
2-a
l+b ' l-b ' b-l ' D) l+b; _
N) Ne znam.
'ed k 5-2x l' . k' ak "
Ne] na ost , ? tacna Je a 0 1 sarno' 0 x pnpaaa
x -6x+8
skupu:
A) <-OO,2)UD,4} B) [l,2)u[3,4); C) (O,2)u(3,4];
D) [l,2)u[3,5); E) [1,3]; N) Ne znam.
Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2, a IVlca
manje piramide je a =../6, PovrSina veCe piramide jednaka je:
A) 30J3; B) 12J3; C) 16J3; D)20J3; E) 24J3;
N) Ne znam.
Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. =ik+ j-\ gde
je k prirodan broj a j2 = -1. Akup Sirna:
A) 4 elementa; B) Vise od 4 elementa; q 2 elementa;
D) 3 elementa; E) 1 element; N) Ne znam.
Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje:
A)-,3; B)O; q-I; D)-2; NlNeznam.
Date su tacke A{O,a) i B(O,b), O<a<b. Ako se iz tacke C(x,O),
x>O, duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom, tada je x jednako:
A)..r,;b; B) ab; q a ;b; D) .J,;(b-a); E) Jb(b-a);
Nl Ne znam.
Ako su x" x
2
i X3 resenja jednacine 125x
3
- 64 = 0, tada je
X,X
2
X
3
-(x, +x
2
+x
3
) jednako:
A) B) 0; q D) E) 28
s
; Nl Ne znam.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Broj resenja (x,y) sistemajednacina x+y=3, Ixl x'-"'-6=1 ie:
All; B)3; C)O; D) 2; E) 4; NlNeznam. .
Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma
(../6 + 0)'994 je :
A) 334; B) 330; C) 331; D) 332; E) 333; N) Ne znam.
Dat pOlinom.p(x) stepena n(n:2:3). Ako je ostatak deren',
Pix) sa x- Jednak I, a ostatak deljenja Pix) sa x' + 1
2 onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x2 + 1) ject'nak:
A)x +x; B) -x2+x+1; q3+x; D)X2_X+2;
E) 2+x; Nl Ne znam.
Neka je p ceo bro; i (1.E(O 1I:J Ak "
" v. J '4' 0 SU Xl =COsa I X
2
=Slla
resenJa 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b . ed 'h
parova (p, (1.) Je: ' roJ ur em
A)veCiod3; B)O; C)1; D)2; E)3; NlNeznam.
Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak ..
C Je.
A)-3; B)l; C)4; D)3.J'3; NlNeznam.
Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi
log slllx-iog co"x>3 . 0 2 .
ctgx - 1 n. Tada ]e, za neke realne
broJeve a, b, c, (a < b < c), skup S oblika:
A) (a,b); B) (a,b)u(b,c); q [a,b]; D) [a,b)u(b,c];
E) [a,b); Nl Ne znam.
Broj resenja jednacine 2COS2X2;JC=3x+3-x je:
A) veCi od 3; B) O' C)' l' D) 2' E) 3· Nl N
'l , , , e znam.
U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela, Na kolik ,__,
lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b '
Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama
A) 2100; B) 3360; q 1485; D) 1530; E) 1440;
N) Ne zuam.
195
RESENJA
I GLAVA
L FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
1. a) D = {x I x E [-2,2]J, D = {y lyE [-2, 2j};
b) D = {x I x E [0,4) }, D = {y lyE [-2,2]};
c) D = {x I x E (-00,0) U (6, +oo)},
D = {y lyE (-00, +oo)}.
2. C)A={YI-oo<y<2}.
3. c) 1 < x < 4;
4.
10.
8
d) x>"3;
f) l:sx:S4.
lskoristiti da je 0 :s x
2
-2
1
:s 1.
x+
Rezultat je
D = {x I x E [1 -r
IT
, -lJ U [1, I +2
V1T
J}.
Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f, treba zamenili.
argumente;
x+ 1;x+X-
l
;X-
1
i x ~ 1 sanovompromenljivom,
recimo sa t ild.
a) f(x) =x
2
- 5x + 6;
b)f(x)=x
2
-2;
c) f(x) =
1 + V'lC""+-x"'-2
x
d) f(x) = (_x )2
1 -x
199
11.
14.
18.
19.
200
Ncka jex - 1 = 1 • tada je
[(t) =2(1 + 1) - 3 = 21- 1. Akostavimodaje
t = x
2
- X + 1, imamo da je
f(x
2
-x + 1) = 2x
2
- 2x + l,a
[if(x
2
-x + 1» = 4x
2
- 4x + 1.
a) pama; b) pama; c) ni pama ni nepama;
d) pama; e) nepama.
Na osnovu pretpostavke, imamo jednakost
ax
2
+ bx - a(x - 1)2 - b(x - 1) =x,ili
2a.x-a+b=x.
Da bi poslednja jednakost bila identitet, neophodno je da su
zadovoljene jednakosti
2a = 1, -a + b = O. Odavde nalazimo da je
1
a=b='2'
Trazena funkcija ima oblik
x
2
x x(x+1)
[(x) = - + - =
222
Kakoje
n (n + 1)
1+2+3+ ... +n= 2 '
sledi da je
[(n)=1+2+3+ ... +n.
Neka jef (x) = ax
3
+ bx
2
+ ex trazeni polinom. Na osnovu
pretpostavke, imamo jednakost
ax
3
+bx
2
+cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x
2
1z ovog identiteta sledi 3a = 1, - 3a + 2b = 0 ,
a - b + c =0.
Odavde nalazimo da je
1 1 1
a·; - b = - c =-
3' 2' 6'
Dakle, trazeni polinom
x
3
x
2
x x(x+l)(2x+l)
f(x) = 3' + '2 + (; = 6 .
Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih
brojeva, imamo:
20.
22.
23.
24.
I
I
I
25.
26.
[(1) - [CO) = 12,
f(2) - [(1) = 22,
[(3) - [(2) = 3
2
,
f(n) -fen -1) =n
2

Sumiranjem nalazimo da je
fen) = 12 + 22 + 32 + ... + n2 = n (n + 1 ~ (2n + 1) .
2:rc
a) OJ = b; b) OJ = 2:rc; c) OJ = :rc ; d) OJ = 2:rc .
Amplituda jeA = V a
2
+ b
2
, a period OJ = 2:rc .
P
Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza
smpx I <oospx.
)
3 1 2:rc :rc
a Y=4+4<OOs4x "" w=4='2;
b)
5 3 :rc
Y=g+gcos4x "" w='2'
Da bismo odredili inverznu funkciju, uocimo njene monOlOnc
grane. Data funkcija ima dYe monotone grane, ito:
1° [(x) =x
2
II x < 0;
2° f (x) = x
2
II x 20 O.
Iskoristimo Ii poznalu jednakost./
I
if (x» = x , imamo
inverznu granu za
1° ./1 (x) = -VX II Y < 0, a za granu
2° ./1 (x) = +VX lIy 20 O.
Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x ,
imamo
f-
I
(log2 (x - 1» = x. Neka je
\og2 (x - 1) = 1 , tada jex - 1 = 2' "" x = 2' + 1,
pa jef-1 (1) = 2' + 1. Dakle, inverzna funkcija dalOj je
r
l
(x) = 2" + 1 .
Analogno prethodnom zadatku imamo:
201
28,
29.
31.
32.
33.
202
rl (Y - 1) =x.
Smcnom 3' - 1 = I • nalazimo da je
x = lOg3 (I + 1) , paje
rl(l) = log3 (T + 1), ilir\x) = log3 (x + 1).
e
f(r) = - 2 ;
V x
2
-1
D={xlx E (-oo,-l)U(l.+oo)};
(x: 2)'
Na osnovu definicije inverzne funkcijc, imamo funkcionalnu
jednacinu
r I ( 17
r
' x-+-;{Y=l=+=x
T
) + p x - V 1 + x
2
) = x .
Neka je p x + V 1 + x
2
+ P x - VT+7 = t.
Primenom identileta
(a + b/ = a
3
+ I? V 3ab(a + b) ,imamo
x + Y 1 + x
2
+x - 1 + x
2
+
+ 3 P (';' + V 1 + x
2
) (x - V 1 + x
2
) 1 = (3 ,odavde
3 1
3
+ 31
2x - 31 = t => x = --::-'"
2
Zamenom u funkcionalnoj vezi
f
-'( 13 + 31
t)=--,
2
nalazimo da je
f
-') x3+3x
(x =
2
a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija
ima dYe monotone grane, tada je inverzna funkcija za datu:
34.
35.
36.
38.
f
-l( 1 x
x) :.= - arc sin -
.. 3 2
-1 1 x
f (x) = - arc sin -
3 2
:rr :rr
1\ -'6 <y < '6'
:rr :rr
"-6<Y<2"
a) x E
(-00 u 00)' ,- 3' ,
b) x E [-1,3];
c) x E
U [0,2J; d) x E [-0,5; 1].
a) Xl = -1; X2 = 4; b) Xl = 2; X2 = 4.
b) Na osnovu definicije kvadratnog korena, imamo
y = Ix - 11 + I x + 21 . Odavde dObijamo:
1° za x <-2,y = -2< - 1;
2° -2:$:x<1, v=3;
3° za x '" 1, Y 2< + 1.
Grafik je prikazan na slici 6.1.
y
3
, ,
\ I
, I
, I
\
\ I
1
T
o
Sf. 6.1
g) Za X E [0, ] U [3;, 2.n;] y = sin 2, • i za
x E (%' y= - sin 2x.
Graftk JC pnLzan na slid 6.2.
203
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
204
y'
SI. 6.2
x+7
[(x) = 2x + 1 .
[(x) = 2 + 3 . 4".
1
a) [([(x)) = --;
x
x (1 + 5x
2
) -0,5 .
b)x=-2;
Iskoristiti resenje prethodnog zadatka.
x
c) nema resenja.
1 ± 1117
a) (-2. -1) U (0. +00); b) x = 2
c) -1) U d) a E (-1.0) U (1, +00).
a) Ixl,,;4 (Dokazati da je sin x . sin 7x¥ 1.)
b) Parna.
[5,00) U {4}.
Jednakost je tacna, Sto se 1ako dokazuje. Za dokaz suprotnog
tvrdenja stavimo u (1) umestox, -x -3 , tada (1) postaje
(2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 - 4 (x + 3) + 4 .
Iz (1) i (2) nalazimo da je
(3) 2[(x + 2) =x
2
+ 6x + 7.
Zamenom u (3), x-2 umesto x imamo:
1 x
2
+2x-l
[(x)=3 «X-2)2+ 6(X-2)+7)=---:j--'
[ -4,2) U (3, 4J .
.. 1
-1 :s x :::; -:;
L
51. a = b = c = 0 .
54.
55.
56.
. x-2
}\kojC--=Z !"d'lj'C
x+l ) <4 L_
2+2 x+l 1
x = -- , -- - 10 '" 1 Z", 0)
1 - z x - 2 z ,,-, .... j •
Data funkcionalna jcdnaCina postaje
(1) [(11
Z) '1-z
1
Ako u (1) zamenimo z sa dobijamo
(2) =
Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5.
3 (1 - z)
4x + 5
DakIe, trazena funkcija je f (x) = O;-;c;--,-c
(1 - x) .
Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji = h = [4 '" [5.
Iz definicije niza funkcija nalazimo da je
11 (x) = h «) = ... =
x-I
]
h (x) = [8 (x) = ... = -1 -. '
-x
[3 (x) =fg(¥) = ... = I-x,
[4 (x) = [10 (x) = ... = _x_,
x - 1
f(l
" x-I
5 x = J11 (x) = ... = --,
. x
[6 (x) = [12 (e) = .. = 1..
x
()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) = in (x) . Kako je 1992 de-
IJlvo sa 6, sIeduJc da je
/6 (x) = ft2 (x) = ... = ft992 (1992) = 1;92 .
57.
58.
59.
60.
f(3) = 6,25.
Tacan je iskaz c).
Taean je iskaz e).
f (x) + f = 12 .
61. f(1)=20.
62. X 1.2 = 2 ± VT.
63. a) 39; h) x 1.2 = ± 2 .
1.2. G ranicna vrednost fllnkcije
64. a) b) 0(£)=-2+1'4+£; c) 0(£)=38;
E
d) 0 (£l =-.
3
65. O,OOS.
66.
67.
68.
69.
70.
206
l.
b)
5
d) L a)
4 • o '
k
3) 4, b)
8
3'
c) O.
b)
c)
36
a) L
00 •
,
5
16
a) 3' b) 0,4;
c) }'
,
1"'-·-. 10>:
a) lim (x - v x" - lOx) = hm V 2
X"" 00 x .... oox+x-lQy
10
lim ---:C
V
;=="'j7,=o = 5 ;
x-
00
1+ I--
x
b) 0; c) 1; d) 24Va; e) 2.
7L
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
a)
2c
1
J
, b) 6; c) 20; d) --' c) f) 4. b
14 '
4'
2
1
,
l
a)
I) (l,5 . 3 '
b)-'
C) -2; d)
3'
e) 4;
2fT'
1 1
a+b
a+h
a)
2 '
b)--' c)-_·
d)Z-' 2 Va' 2 )
1
a) 4' , b) 1; c) 2;
d) 2; e)2cosa; f)cosa.
a)
1 3
1 I
--' b)-'
C)::; ; d) -'
e) 8; !) 3. 3 '
2'

4 •
1
b)-2' ee) sin 2a.
., 0
a)
b' - (r
r 2
2'
d) 1: c)
)- , 2a'
2 n
6'
VT
a) ,
b) S.
a) cos
3
a;
b)
1
4'
a) l' ,
b) lim 1 - cos - cos x)
. 1 - cos (2
hm =
X"'" 0 X
x -+ 0 ;:-4
2 .?(.?X) [.x)4
sln-::; _ SIn -;;
I
· k. 1
1m 4 =irm- -- .
x-a x x-o 8
[
Sin J 2 = 1,
Sln2-
2
207
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
. n").2:rt: 2
lim Pn=hm n.
n_oo x-co 2 n
lC
lim 0" = lim 2m sin - = 2 r lC .
n
8.
3
2'
Primeniti obrazac
n-l n-?· n-3
b
2+ +bn-1)
a"-bn=(a-b)(a +a'l>+a ... .
m
Rezultalje -
n
7
b)
e'hn
<l) e-
o

3
a) e
m
b) e .
a) e
3
; b) Wloge.
a) 1; b) 1.
5
a) e
-4.
b) e
lO
0
a) lim. (x: + x + 1 r = lim
J: .... 0:; X -x-1
.\' __ 0:;
(
(>:2 _ x:;- 1) + (2" + 2»)X =
;:--x-1 .
( 2x+2 r
lim 1 +.2. =
X"" co x -x-l
= lim
(
2x+2 'J
l+
x2
_
x
_
1
"' .... 00
Ovde smo iskorislili da jc
1
(
1 )f(cJ
lim 1 + -,-. = e .
i(,)- m \ fH,
8
b) e.
.,} - 1 2,'- + 2\'
2,+2 'x"""'-x-1
90.
91.
92.
93.
a) Smena e' - 1 = t ; b) Smena a" - 1 = I .
a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a).
Rezultat je - 2;
. eat"_e
bx
_ ebX(eax-bX_l)
b) lIm = lIm . =
x-o X X"" 0 X
. ebX(e(a-b)x_1)(a_b)
11m =a-b.
x-o (a - b)x
lim 1./- 1 = lim ('"' - 1 _1_) = 1;
x-o smx x-o x Si;x
b) In a (smena,; = I) .
94. L
2cos1' -1f3 . 2 (cos x -
(
)
=hm =
sin -x sin
95. a) lim
n
x-"6
96. a) lim =
X"'" 0
= lim
x-o
b) 1
lie.
(
e/ - ] 1 - cosx)
+ "
.C
3
98. Smenax = n + t. Ako su a i I; oba parna iii oba neparna, dati

100.
101.
210
j
. . d a
lmes lma vre nost
D
Ako su brojev. a i b jedan paran, a drugi neparan, dati limes ima
a
vrednost -'b'
IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xc-
lim --.. -----c;--'-=-- =
n _ m ___ _
1 - V cos bx - (1 - V cos ax )
= lim =
x
2
x-a
1 - cos ax
-linl,., III 1=
x-o 1 + 'V cos ax + ... + v cos ax t'
-
Pri racionalisanju je formula
a" _b
n
= (a -b) (a
n
-
l
+ a
n
-
2
b +, .. + b
n
-
l
).
a) a=lib=-];
I
. sin (sin x) . sin (sinx) sinx
a) tm = 11m . . -- = 1
x-o x ..1.'-0 sinx x .
b)' . R I . 2
arcsmx = 1 ""X = smt. ezu talje3"
lO2.
103,
104.
105.
106.
107.
108.
109.
UO.
HI.
a) Smena arc tgx = t. Rezullat je 1
2 .
b) 3' (skrati!i razlomak sax).
a) Smcna arc sin (1 - 2x) = I . Rezultat je _ 0,5.
b) Smena - arc tg X : 1 = t. Rezultat je 0,5.
2
a) _.
n'
b) 1.
4
1m sm -,)-ctg - __ I
· . X-a (n 1[X)
x-a - 2 2a
. [Sill J-
1
=-'2
n JTX J[
---
2 2a
a) 1;
a) 1;
b) 3.
. x-a
Sln--
= lim ___ 2_
X-a
2
1.3. Asimptote krlvih Iinija u ravn!
a) Vertikalnax = 2, kosay = x - 2,
b) Verukaillax = 0, kosay = 4x - 1.
a) x - 2 = 0, x - y = 0;
b)x=l,x=-l,y=x.
a) x = -1, x - 2y = 0;
b) x = 1, x = -1, Y = -1;
c) x = 2.
a)x=0,x=2,y=_1; b)x=O,y=l;
n
c) x = '2 + lor, k E Z .
cos

-n
a
211
112.
113.
J[
a) x = - + 1m;
2
b)x= 1m; c)x=lm, kEZ.
a) y = x + 1 , x = 0; b)y=l,y=-l.
114. x = 0, x = TC, X = -n.
US. x=2,x=-2,y=1,y=-1.
116. x=-1,y=x-3.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. PriraStaj funkcije
117 . xo=1.
118. .1x=O.OI .1x = 1,99 .
119. /i=45' .
120.
.1y

.1x . .
121. a) x=999 . .1y=3;
.1y
122. .
.1x
.1s
123. = 10+ lOt + 5t :
.1t
.1s
c) m/s'
L1t ' ,
124. x
2
=2a
b) .1y=l . .1x=4.5.
.1s
a) =215 m/s;
.1t
.1s
b) -·=210 5 m/s'
Lit ' ,
. .1s
v (20) = lim = 210 mls
£11->0 Lit
125. a) Kako je limf(x) = f(2) = 5, data funkcija je neprekidna za x = 2.
X"'" 2
b) Neprekidna je x = 1.
126. Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim .1y = 0 .
,1;>; ...... 0
127.
128.
129.
130.
131.
214
{
J(X)' xED,
Traiena funkcija je F (X) = 1
.3' x=! .
F(X)={J(X), X!O
0,5, x-O.
a) a=!; b) a=-6; c) a=4.
Primedba 1. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost
y = J(x) u tacki ;< = a i ako su ove dve granicne yrednosti
razliclte medusobom, tJ. J(a+O)¥{(a-O), tada se tacka x=a
naziva tackom prekida prve vrste ..
Primedba 2. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib
vrednosti ne postoji, iii je ova beskonacna, tacka x = a se naziva
tacka prekida druge vrste:
a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3, jer je
Ii
x . Ii x
m -'-=-co 1 ill
x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 '
b) x=2 i x=4 prekid druge vrste;
eJ x=O, X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste;
d) prekidi druge vrste (kEZ);
e) x=kn, prekid druge vrste (kEZ);
f) x = 0 je prekid prve vrste, jer je
lim -1_, = 1, a lim ._1_
1
= 0 .
x-.-o 1+5x x--H-O 1+5:;
Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste, jcr je
J(+O)= lim aretg 1=11:, J(-O)= lim aretg.!=-1t,tj.
x ...... + 0 x 2 x ..... -0 x 2
J( + 0) ¥ J( - 0). U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1. 7).

SI.7.
133. Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.
135.
2.2. Inod funkcije

y2x-3
b) J'(x) = - _.=;==.
.J(4x + 5)3
b) ... - ..

136. a) I'(x) lim =
Lix ..... () Lfx
lirnx (sin(x +.:1:") ="io xl,+ x (x + Llx) _
Ax-'-'O Llx -
x+Llx+x . x+Llx-x
x . 2 eos···--·····- SlU - .. __ .... - + L1x sin (x + L1x)
,. 2 2
= 11m --.. --... -------
.1x_O Llx
(
L1x. L1x
xeos X+-SlU-)
I
. 2 2
= .. - + lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx .
Lix· ... O Llx Ax ..... () ,
2
b) j(x)=cosx-x siox.
215
, )def. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x
2
sin2x
137. a) f(x = hm . . ... --=
<lx __ O Llx
= lim 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-,(sin (2x+ 2Ll,,) + Llx
2
sin(2x + 2Llx»
Jx .... O Llx
. 2X2(COS (2x + Llx) . sin Llx .
= lim _...... . .... --+ lim2x sm (2x+2Llx)+
.1" .... 0 Lix <lx ...... O
+ lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x;
.1x ...... O
b) I'(x) 2x cos 3x- 3x
2
sin 3x.
138. a)
;
3 ' x
b) l'(x)=3-.h.
139. a) y' = 30x' -15x' +4 ;
140. a)
141. a)
142. a)
143. a)
b)
y' =4x
3
; b) y' =(x
2
+x + 1)(5x
2
-x-I).
l'(x)=6x
2
+ 14x+ 1; b) I' (x) = 24x' + 22x .
l'(x)=2x cos x_x
2
sin x;
l'(x)=3x
2
sin x+x' cos x.
b) f(x) =2 sin
2
x.
b)
(x + a)2
4x
c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 .
146. a) ['(x) -4< 2;
(x Z+x+ 1)
216
I
I
147. a) f(x)
(COSX+xsinX)2'
148. a) y,= ___ I_;
I-sm x
149. I' (t) = t arctg t.
150. 1'(-1)= -20 .
151. 1'(3)= 21.
152. 1'(1)=1.
153. I' (3) = 26 .
b) I'(t)=- sint;-2_.
(1 + 2sm t)2
155. J'() 1 J'('"[\ 2(2 ''-;;-;-3)
x = 1-S[112r' 3) = + V-'I
156.
2e' 2e
157, I'(x)= (e'-l)' , 1'(-1)= -(I-e)2'
5
158. l'(x)=T+x
2
' 1'(2)=1.
159.
160. I' (x) = _l ....
cos
2
x
162. I'(x)=cos 2x-sin x,
'>1'7
163. f' (x) = cas x -- cas 2x.
165. f' (x)
166.
1
f'(x)=-----. -.
x(I-lux)'
167. f'(x)
2
x 1n
2
x'
16S. f' Ge) = - x Iln2x
171. a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije, imama da je
y=2· 22-3' 2+2=4. Pa je A (2, 4).
lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x - 3 = 4 . 2 - 3 = 5_
Primenorn obrasca Y- Y, =f' (X,)(X -x,) dabija se jednaCina tan-
gente y-4=5(x-2); 5x-y--6=O_
b) 2x-y+l=0; cJ x-y-l=O; d) x+y-n=O.
172. 3x+y+6=0.
173. P(6, -3).
174. A(O, 1), B(2, -3).
175. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0.
176. lOx- y-ll =0.
177. Jeduacina tangente je y=2x+ 1.
218
Primedba. Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) , praya
koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj
tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M. JednaCiua
normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ (X-XI)'
f' (x,)
178. Jednacina tangente: 4x+ y-8=0.
Jednacina normale: x-4y-2=0.
179. JednaCina tangente je: 2x + 2y - IT = 0, a
jednacina normale: 2x - 2y - IT = O.
180. Za x=O f(0)=eos
2
0=1, dodirna tacka ima koordinate M(O, 1).
Kako je
I sin2.jX 'I ••• sinx
f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1).
x-o x
Jednacina tangente je Y = - X + 1, a normale Y = x + 1.
181. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. Posto su
. d' , k' , P. k P Ak Ii -" . .
lzVO 1 Y = 1 Y lIUaffiO '=-' 0 se e ffilnlSU x 1 y lZ
Y Y
sistema y=kx+n 1\ y2=2px 1\ p=ky, trazena relaeijaje p=2kn.
182. k'+4an=0.
183. Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl, ytl je
a
Z
Y-YI= ---2 (X-Xl)'
21:1
Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo
?
C) 2 2
_xiYI+a ..... x\ 2x1Yl+a Xl
-- -'"' '2x\2 ----
". . 1 x.(2x,yl + "') Xl (2x,yl +a
Z
)
Pavrsma trougla Je P =2 ._-----;;;:---- ·----z----- =
2x!
=ExIYI = a
Z
, Cime je dokaz zavrsen.
4a- 4a
Z
.
184. Posto graflk sadrii ta(sku (0, 0), sledi da jc C = O.
Prv; izyod funkeije jc y' = 2ax + b. lz uslova da grafik ima tangen-
te u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3, imamo:
4a+b=0 1\ 6a+b=1. Odavde nalazimo
1 . b . x' 2
a=2' b= -2, lrmom lilla 0 lJk y=2 - x.
219
185. f(x)=-x
2
-x+2.
186. f(x)=x
2
-3x+4.
187. a=4.
188. 8x-y+12=O; 216x-27y-176=O.
189. x-·2y+9=O; 27x-54y-7=O.
190. A(l.5). B _c.,
(
1 2579).
3
191. 6x+9y-38=O.
2.3. lzvod slozene funkcije
193. a) y'=12 cos6x;
194. a) y'=2x(l-x)e-
2x
;
195. a) y'=(2x_l)e
X
'-X-2;
196.
198. a) y' = 4 sin
3
x cos x;
199. y'=3tg
4
x.
200. y'=ctg 2x.
220
b) y'= -20(1-5x)'-
b) y'=--"-.
cos
2
ax
b) y'= -2e-
x
sin x.
, 2
b) Y =-1 2'
-x
b) y'=cos
3
x.
201.
a) y,=_I._;
I-sm x
202. Y'=tg
5
x.
203. y '=tg
3
x.
204. y f = ctg xcos2x.
205.
a) y'= ___ 1_;
cos x
206.
' 1
y
2(1 1)'
207.
a) y'=
208. y'=ln(x+.ji+x
i
).
209.
Y'=#+a
2

210.
I 2ax
a) y =-._-'
x4+a
2
.
211. a) y
1
1+
(x0;61);
212. a) y,=_.2a_;
x
2
+a
2
215.
, 1
Y = ...
2" l-x
2
(l xl<I).
b) y,= __ I __ .
4 x
2 cos
2
, ctg 2x
b) y =--......... .
1-sm 2x
b) y' = I
X
I1xZ::::l (lxl > 1).
b) y'=
b) y,=_2_ (lxl<1).
l+x
2
b) y'= ___ 1 .
1 +x
2
b) __ ;;i (O<x<a).
b) y'=earcyin x.
216.
217. y;=
218.
1
-1
(x#+l).
220. y'= -ri'---.
"x +ax
223.
,
y =- ..... .
x
224. Y
(1 +X2)Z'
?
225. y' = 1'-:-X4 .
226. Y , = 2<'" .j1- e
Zx

, 1
228. Y = ---c- ,
cos
b
X
229.
222
230. Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O.
(2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x
232. 4
233.
n sin 2nx sin x-sin
2
nx cos x
sin
2
x
x
235. a) y'= --;
y
bx
2
236. a) y'=--z-;
a y
237. a) y'=
238.
239. y=x+ 5.
2x+
x+2y'
240. 2x-y+ 1 =0 v 2x- y-1 =0,
241. 0: = 90",
242. 0: = 45".
243. ex = 90".
244. 0: = 90",
245. ex = 90°,
246. 0: = 60°.
247. ",=60".
248. 0: = 45",
b) y' P
y
223
249. 11.=60°.
"1=90°,
3
250. 0:
2
= arctg .- .
4
251. 0:
1
=90", D::2=CX3=45".
252. Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao
preseka 11. = 90°:
a) Presecna tacka je A (h - a, 2fo). 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo
,2a 2a Ja k . 2 4h( ) .
y ,,= '" a lZ y = h-x nalaZlmo
y'= _2!= _ - A=k" pa je kl ·k,=-1.
Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°, sto mac; da
obrazuju ortogonalnu mrezu.
b) 00=90°; c) ",=90°.
253. -5<x<O.
254. ,,= arctg 9, y = 9x - 23,25.
255. IX = arctg 3, y=2x + 3.
256 • .f' (1) = O.
257. Uputstyo: y'=5x
4
+8>O za syako x.
258. A (0. 2).
259. y= -x+2,5.
260. a)
261. a) y" = 2e"cos x;
262. a) y,,=_4 __ .
(1 +X)3'
224
b) y"=(4x2-2)e-
x
'.
b) y"=4p 2X+l.
" 1
b) Y =
(1 + xl"
)
" 2x
b Y = -(1+X2)2'
264. a) y '" = 2 ;
x
b) y'=4sin2x.
265. Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x);/" (x) = 2e"cos x.
.f'''(x)=2eX(cos x-sin x), onda.f' (0)= 1,f" (0)=2,f'" (0)=2.
266. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 ,
\ )
y" = -sin x=sin
, /
Y 'n = -cos X = sin (x +
(4)' . ( n)
y- = SIll X=Sln\ x+4'2;'
y(n, = sin (x+n:;}
b) yIn) = CDS (x + IJ ;)-
26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu, imamo 2x + 2yy' = O. iIi
x+yy'=O.
Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo
1 + V
'2
l-l-y'2+ yy"=O? iIi y"=--
y
Kako je y'= i ,maze se drugi izvod izracunati
y
kao funkcije od x y" = __ ....,.-
, ,,/(1--x
2
)'
272. XE CO,l)UG,
273.
8
l·..:;:::x<-:-.
j
275. a)
b) dfx=2 (1-cos 2x) dx.
276. a)
2dx
d V = ,------- ;
- 1-4x+8x'
ax
277. a) df(x) = "-;"",,"""'-'
x
278. x",
1 3
279. x E (-00, -2 JU[.5' +00).
280.
281.
b) df(lp)=b sin(a-bep) drp.
b) df(x) =
re-
282, a) a= -3, b= -9; b) 12; cJ x E (3,2 + ,5).
226
283. a= 1.
2 (1- a)
284. x, = I, x, =-------:G'- .
285, Q
,
= -1, a
z
= -5.
287. '-, = 1, ", = -0,6.
2.4. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti
Lopitaiovo pravilo
288. Primenom Lopitalovog pravila dobija se
sin 3x 3 cos x 3
a) lim ------ lim ---,",.
x-.o 2x .>:···0 2 2
b) 0,5.
289.
290.
a) n; b) 2.
Prim£:dha. Ako se neodredcl1ost }) -0
2
«iIi}l :::=: ,< ponavlja, potrebno
00
je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne
elilninise, tj.
. f(x) _ f'(x) . ["(x)
lim ---- = hm ---- = hm--" =
9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x;
a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta, tj.
. e"-e-
x
-2x . c+e-
x
-2 . C:-c-
x
.
inn "'---,-------- = Inn-= llID -- -- = limo, ,--- = 2 ;
X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).--4"0 cos X
b) O.
291. a) 12; b) 6.
292.
293.
294.
a
b) In -
. b'
Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«. Medutim, ona se transformise
d blik
0 il- CXJ ."
na neo redcnost 0 a »--« 1» --- « na ovaJ
o u)
In x 2x'
lim xZlnx=lim - = lim (-)c":
.-1;-+0 x-·o 1 X""" 0 -1
b) 0,5.
Ovde je neodredenost oblika »0° «, Dna sc transfonruse na oblik
co . ._
» « loganirnovanJcm, tJ.
1
00 lnx
A = Inn XX 10 A = In lim x
x
'= lim x In x = lim - = lim
X-'O ;.:-.0 X-'O .>;-.0 j .>;---->0
x
1
X x
2
= lim (-x)=O. Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J, dakle.
x-o
lim x" = 1.
x----->()
295. Ovo je neodredenost oblika »00 -- '),]«(, Posle svodenja na zajed-
Dicki imenilac dobija se tip » «) tj.
x 1 xlnx-x+l. Inx+l-l x
lim ( -,- --- )= lim c-c-----... =lllTl ,-.----, = lim =05'
x-+l x-I Inx .-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l .>;--+1 1 1 "
In x +--- +---;,
x x x-
b) -1.
227
296. al -5; b) 0,5 .
297,
1 b) 1 .
a) e
298. a)l; b)-l.
299. a) 1,5; b) 4 .
1
300. a) (;; b) -1 .
301. a) CD ;
302. a) 2 ;
303. a) 1 ;
b) 0 .
b)1
3 .
1
b)--: •.
:/e
2.5. Primena izyoda II prirodnim naukama
304. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t
2
+ 2t.
Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:,,=s'(4)=6· 4
2
+2.4=
=104 m/s.
Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) =
=12·4+2=50 m/s.
305. 0 = s' (I) = t
2
- 4t + 3, W= s" (t) = 21 - 4. Telo meIl.!a smer u trenutku
kada je V=0=t
2
-4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3.
Moment susreta dobijamo iz jednacine
1 t2 = 100- 5t= t= ·--5 v t=20.
2
Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20.
307. 1=5 s.
308. t = 1 s.
309. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t, tj.
T'(t)=O,4t, odovde T'(1O)=0,4·1O=4. Dakle u trenutku t=10,
tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi.
310, 3 step en a u sekundi.
3D.
312.
. gt
2
s(t)= 1O+20t-'-;;-, 0=20-gt, W= '-g. U maksimalnoj tach
L.
20
0=0, t= =2,04 s; sm",=30,38 m.
9 .
Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :; = rfi
(fJ izraieno u radijanima), pa je s = r (t + 1 t
2
). Brzina centra C je
2
0=8'(t)=1'+1't, a ubrzanje W=1'.
313. 1= = O,8t = 0,8·8 = 6,4 (A/s).
314. 35 Als .
315. Brzina ,,(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s; kineticka energija ;}.m
2
=
1 2
=2 ,10,25 =32251.
316. 20 000 J.
2.6. ekstremne nednosti, kODYcksnost, konkavnost,
!,revojne taeke funkcije
317. a) Za XE( - CD, -- 1) U (1, + co) funkcija raste; u imervalu
xE(-l, 1) opada. Za x<O funkcija je konkavna, a za x>O
konveksna. Tacka P (0, 0) je prevojna tacka.
b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam:
2
xl-W
2 +W
y!i rna'
min r
4 4
Za X < -3- funkcija je konkavna, a za x::> -- kODvcksnu; tacka
3
(
/4 16\). . 'k
p .' 2-7 Je prevoJna tac 'a.
. /
318. a) Za x> 0 funkcija je rastuca, konkavna je i nema prevojnih
tacaka;
b) Stalno je rastuca; za x < kn je konvcksna, za x> kIT konka-
vna. Prevojne tacke P (kIT. 0). k EO Z.
319. a) Raste u intervalu (-1, 1), opada u inlervulu (-=, -1)
(1, -ceo).
b)
n 3n 3n 7n
Raste za -- <x<_· . opada za -4 <x<'4" .
4 4
32(). a)
b)
Ymu:,,=3 za X= 1, Ymin= --1 za X= 1 ;
5
Ymax.=" zax=1,Ymin=-9zax=3.
-'
321. a) Ymin=2zax=±1;
Ymin=8 za x=4 .
b) Yma.,,=O za x=O ,
F" n
r-- 5n
322. Ymax=--./2, za x=4' Ymin=
../2 za x=---'
4 .
1C ., 3n
323. Ymin= --1 za X= 2 ,Ymax=..J za x =--2,--
324. a) Ymin=O za X= 1 -
326.
230
3cdnaCina y'=O¢:>3x
2
-6x+6=O ncma realnih sto znaCi
aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti.
Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y _ je povrsma
= jer jc
kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . funkcija
flx) = 4r
2
x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost. lzvod funkcije
f'(x)=8r
2
x-4x
3
=O=x=O v x=r.j2. Maksimalnoj vrednosli
odgovara x=r,/i, druga dilnenzija y=r, ../2, !:ito znaCi trazeni
pravougaollik je kvadrat stranice r...J2 i P max= 2r2 .
327. Analogno zadatku, dimenzije pravougaonika su
m=a.J2, n=by '2, P m.x=2ab.
328. Ako je 1\1 (x, y) bilo koja tacka elipse (s1. 8), tada je
P(y)=lI(b+Y) P = 3aby3
b 4
O
.. I3 " 3
snOVlca Je a -y ,a Vlsma ';;;:- b.
.t.
YA
I"
SI. 8
x
..
81.9
329. Ako je 1\1 lx;; y) rna koja tacka parabole (s1. 9.), tad a Je
P (y) 2
Y D' .. 2a 2 4a"-
. = ImeDZlJe 3U - 16ap a P =-' ISap
p 3 3
v
' m .. 9 y .
]30. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1. 10). Zapremina je
(x)=(a-2x)2x=4ax
3
-4ax
2
+a
2
x, a visina kurije V
I '" max '')''''
X X! X: 1 f 0_'
,
r, T .... ;;;1 '
I I .. I .,1 Q
I I Q-2X I I
I I I I
II I
I I ---r--- I
.; , \ W- SI.]O
231
331. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640, x=4, .:,.,= 1152cm
2
332. M
' " "rIi
aUJa osnOVlca Je r, a Vlsma 2 .
333, Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka, tada je
334.
335.
336,
nH 2 3 • 'k I' 2R" h R
V(x)= R (Rx -x), Polupreclll' vaJka X= 3 ,V1Sllla =3'
4R
2
lJn
Vmax= 27
Neka je x visina kupc, tada jo Vex) = (2Rx2 - x
3
), Poluprecnik
2R../2 4 32R'n
kupe 5e r = --3-- , visina x =3R , V=--Sl- ,
2R../2
a a = ------------
3
Poluprecoik osnove kupe je x = R../2 ' visina h = 4R,
8n 3
3 R
337. a)
4R3.j3 n 't-' , 2R"i3
V poluprecmk r=R - V1Sllla x=----------
max 9 ' 3' 3
b) M =2R'n visina x=R fi Doluprecnik ,
Illax' 2
338, M(a.J
2
h.J
2
) p, =ah,
2 ' 2 ' mm
339, Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. 11),
Tada je povrsina trougla
232
1
p=- xv'
2 .
340.
Iz proporcije x: y = (x - a): h proizlazi da je
bx bx'
y=---- pa .Ie P(x)=-----,
x-a 2(x--a)
y
b --- A(Q,b)
x
Q
x
81. 11
Neka je osnovica trougla AB = 2y, a visina CD = r + x (sl. 12),
Tada 5e
P(x)=.J(x+r)"-(r---;:) ,
odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r.,D,
C
\
X
Y
A

B
SI. 12
3420
... 1r;· .. 1(-
• snovna IVlca Je a = 2'1 P, Vlsma h = 2'1 2P.
343 P 1
"k . R. . H
0 upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=,,,---, V.
2 2 max
344 Pl"k' 1
. 0 uprecm' Je r=2
v
····
i) 3V ..
'---:;;' a VlSlna h = 2
v
·····
3 3V
IT
RnII
2
347. N eka je trazena
tacke A od date
tacka na paraboli A (x, y). Tada je rastojanje

prave d=·····_==· Posta je y=x', sledi
v'2'+( 1)'
, 2X __
Rezultatje (1, 1).

3
348. C!=3va=··
4'
349.
1
a3=--'
27
Q2=0,
351. fi = (2k + 1) n, k = 0, 1, 2, ...
1

• 27" .
b) y=x
3
+6x
2
+12x+ 12.
352. fi = arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja).
353. a) A=B=l;
c)
354. Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je
x
2
+(a--2)x·-(a+l)=0, na osnovu Vistovih formulajc
i
234
Izraz pajc
+2(a+ l)=a' +6. Za Q= 1. Sntin= 5.
355. a=0,5.
356. Funkcija raste na intervalu (2, 3), opada na (3, + CD).
Za x=3,f_=4.
357.
358. b=4.
359. Cf" [12, 14].
360. a= 3.
361.
362.
364.
a) Jntin = J(3) = - 57, f;"" =J(6) = 132.
(
n) .. (n\
b) Jmin=J 4 = 2:)=15.
Sistem y=x
4
+3x
2
+2x, nema resenje u skupu R, sto se
laka dakazuje. Tangenta na datu krivu, paralelna datoj pravoj,
ima sa krivom .. zajednicku tacku A (0, 0,), koja je udaljena od
.("
pra ve za d = ".'-'-- ..- .
5
a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = ° -= 3x' + p = 0
f·p ! p
x='</-3'
Posto je Y"( za
r-'

funkcija ifia maksi-
/I I-p -0 0.. . .
. ,-'
mum, a y (.j .. .".) > 0 pa za x = -3'. funkelJa l1lla nummum.
Maksimalna vrednost +p(
r·· \
2p • p

- 3 -V 3
235
a minimaloa m=( J +pR+q=q+
. 2
4
3
PrOlzvod Mm=q + ... p .
27
b) p= q=2, x ...
I .
365. ti) M(2, 4), PrO, 2),[(x)=- 2x'+2x+2;
b) 0:=45"
366. Izvodna jcdnacinu y' 3m + 2)x
2
+ 2x-m =0 ncma rcalnih
resenja ako je njena diskriminanta 1 + m + 2) < 0=
mE( +w).
2.7. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda). Grafik funkcije
367. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod
236
y = (x·· 1)2 (x .. · 4). Detinisana je za x ( w, + w); ima d vostruku
nuIu x = 1 i Dulu x = 4. Pozitivna je za x> 4, negativna za x < 4 i
x#:: 1; = 0 za x = 1, Ymin = -- 4 za x = 3; prevojna tacka je
P (2, 2), konkavna za x < 2, konveksna za x> 2 (gratik na sl. 13):
y =x
3
6x
2
+ 2.
x
Y1
o
-2
51. 13 51. 14
x
368. b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce
y=(x···2)(x2.-4x+l). Defmisano je u skupu
+ <Xl )}., Nule su x, = 2, x2,3 = 2 ±.J3; y<O za x E( CD,
2+,,/3); y>O za 2)U(H/3,); y=2 za x=1 i
Ym'" = 2 Zll X = 3. Prevojna tacka je P (2, 0), konkavnu za x < 2,
konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14).
36'1. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Definisa·
na je u skupu D={xlxER}, ima nuiu drugog reda x,=x
2
=2 i
2 32
nulu xJ=O, za x="3 Ym;u=Z7' Ymin=O za x=2, prevojnu tacku za
4 k . 4 4
x = '," onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> 0 (grafik na sl. 15).
o ,
32
27
r
I
4
'3
st 15
2
I
x )(
51. If,
:370. Definisana je u skupu D = {xix ER}. 1ma jednu realnu nulu
7
x 1 0')" =. za x = 1 " , = -'-I za x = 3 prevoJ'na )'e
o " Jrna1L 3 ' Jffill\' , _
p (2,j). Y < 0 za x < x
o
, y> 0 za x> Xo, funkcija je konkavna za
x<2, konveksna za x>2 (31. 16).
373. a) Definisanaje za svako XER, ima flulu drugog reda Xl =X1=0, i
X},4=±'/2, za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l; ima dYe
. , (.../3 5).
prevoJoe tacke po.-, .... 1
I 3 9
(
,,/3 5).
P (51. 17),
'\ 3 9 .
b) Definisana je za svako X, kriva sece koordinatne csc y u
tackama (j3, 0), (-.,)3, 0) i (0, 3), za x=O Ymin=3, za X= ±l
4
"k 1
Ylllll.X= ,prev0.JDetac ezax=±------r::
ji,
I
I Y
e
t:2x'
-V
3
(s1. 18).
\ I '
-1{2' -1 I \ Ivy

S1. 17 Sl. IS
375. a) Definisana je za svako x; za Xl =x,=x
3
=O ima nuln treceg
reda i x,=5=3 dvostrukn nuln;
238
9
za X=S' Ymax=O za x=3; prevojne tacke za
18+3../6 ,
x=O i x=--lO- (sl. 19).
b) Funkcija je definisana za svako x; ima onln treceg reda x = 0 i
_ 6
dvostruku nulu x=2; Ym.a.x=l,1 za Ymin=O za x=2; prevojne
5
r
" 6±\/6
tacke x =-. i x = 0 (sl. 20).
5
Yt
!
\ I Y=6x'Cl·9l 3
'\ /'
IV
I
I
SI.19
,
,
51.20
x

378. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)), x=2 nule funkcije,
nema ekstremne vrednosti, x = 2 vertikalna asimptota i y = 1
h
', . . 4 " 8 '0
onzontalna aSimplota, y'=---..--, Y = ------. Y > , raste
(x .j. 2)2 (x + 2)3
za "xED (s1. 21).
b) Definisanaje za svako x, nula funkcijejc x=O. y>O za x>O,
2{1-x
2
) -Rx
y<O za x <0. Y=-ii+ xi) , Y=iT+;:zj 4. Y"m, = 1 za x = 1, Ymi" = -1
za X= -1, prevojna tacku za x=O, konkavna za x>O, kODveksna
za x <0 (s1. 22).
) y yoU
X+2

-2 2 x
-2
SI. 21
y
.1 0
2X

Sf. 22
x
379. a) Dcfinisana je za x oF ± 2; za x = 0 irna nulu, x = ± 2 vertikalne
asimptote, y = 0 je horizontalna asirnptota,
16+4x2 . 8X(X2+ 12)
.. -- (sl. 23).
(4_x
2
)' (4_X
2
)3
b) Definisana je za svako x; x=l je nula drugog reda, y>O za
svako x, y = 1 horizontalna asimplota,
2x
2
-2 4x(3-X2)
y' = (1-.; __;'2)2' y" = 0+-';'2)' 'y=, = 2 za x = -1, Ymi" = 0 za x = 1,;
prevojne tacke za x = () i x = ±../j (sl. 24).
239
383,
240
2
v l-2X+i
,
X+j
)
1\" 0\
,/,',
x
Sf. 23 /' _----'¥-----sI.U
a) Deftnisana je =, lunkcije; x = 4 vertikal-
na asimptota, a y= x -1
-2 \f 6' 1"
y' , yl! = (x _ I,f)' = -·9 za x= 1 Ymin = _. za
x=2 (s1. 25). "( _ .
b) De'finisana jc za x :;61; x = 2 nula drugog rcda; x = 1 vertlkalna
_x2+2x -2
asimptota a kosa y=-X-13; i=--r';-:"1 'Y=(x--l).i' Ym,,=O
za X
=2 Y , =4 za x=Q (s1. 26).
• mil) .
SI. 26
384. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO, -0)U(--v/3,0)
(0, + co)}, funkcija je nepama; x=o je nula treceg reda. Za
x=3 -4,5, za x= -3 Ym;, =4,5; prevojna tacka (0, 0),
Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. 27).
387.
b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO, -4)U(4, +co);x=Oi
x=3 su nule funkcije, x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa
asimptota, Y_ = - 9 za x = - 6, YnU" = -1 za x = 2 (sl. 28).
SI. 27 SL 28
a) Deftnisana je za x"" 1; x = -1 i x = 4 su nule funkcije, nema
ekstremnih vrednosti. Funkcija je mODotona rastuci za sve vred-
nosti x""1. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl. 29).
b) Definisana je za x¥O, llcmu nuIa, vertikalna asirnptot<1 je x=O,
. 1
honzontalna Y = 0, y= = 10 za x = 1, Ymio = 8 Za x =2 (s1. 30).
6
y=x-2---
X-l
y
x
SI. 29
YI
10
8
o
Sl. 30.
x
388.
391.
242
a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX), O)U(O, 2)U(2, +=l},
x"= 1 je nula, ;ema cKstrenlnih vrednosti. Ima prevojull tucku za
Vertikalne asimptote su x=O i x=2, horizontalna y=O
5
(sL 31).
b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( - co, 0) U (0, + 00 l), pama je,
za x =- ± 1. Ymin = 2, vertikalna asimptota x = O. Krivolinijska asim-
ptota y 'x', x-> ± co, y-+x' (sL32).
y&
SI. 31
12
.1
\ !
\ I
\
\\jY \),'
, ,
\ I
\ I
, I
X*+I' ,
"" , I
;--::r
x
' I
, J
x
-10
Sl. 32
, .. ,r''----- r""-"-""---" .'
Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2, a za y<O Y= -yx(1-x)-, tJ.
data funkcija ima dve grane.
Definisana je za x>O; x=O i x=l su Dule funkcije. za
a za y<O
2.,/3
Y,"" = - 9 (s1. 33).
b) Definisana u intcrvalu Grafik seCc koordi-
natne ose u lackama: (-2.,/2.0), (0, 0) i (2.,/2, 0). Ova funkcija je
;
dvoznacna: Za y>O y=yx
2
(8_x
2
) za y<O Y= - (8-
Ekstremne vrednosti u tackama (- 2, ± 4) i (2, ± 4), jer je
dvoznacna. Prevojna tacka (0, 0) (51. 34).
y

/
y£X(I-X)'
'"
x
l , 1
3
/
-212
,2 /
,
r
E
\
\

-4
81. 33
81. 34
392. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36.
y
(
3
Y-x)=x
51. 35
v
"
\
81. 36
x
393. Definisana je u skupu D={xlxE(-CO, + co)}, x=O je nuia
drugog reda, Ymin=O za X=O, za x=2. liorizontalna
asimptota y= ° (sl. 37).
b) Definisanaje u skupu D={xlxER}, x=Oje nula iimkcije
-, - .,/2.
YIIllU=e za x=--'-'-" y , = -e 1 za X= -_.- ApSC1Se prevoJ'nih
2
1mm
2' ,
[a(aka su x = ± (sl. 38).
243
y y
-,
,
j= x
2
e
-x
y=xe
'"
i
-2
-,
X ,e
X 0
'IE
0
1 '2
SI. 37
SI. 38
394. Grafici datih funkcija su prikazani na s1. 39, 40 i 41.
395.
396.
~ A A
y
o
x
o
SI. 39 SI. 40 SI. 41
Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 42 i 43.
Y
y
x
x
SI. 42
SI. 43
a) Definisana je za x ,,00; nema nule, y>O za x>O, y <0 III X <0,
Ymb=e za x=1. Vertikalna asimptota y=O, kosa y=x+l (s1. 44).
397.
b) Definisana je za x,<2, x=O nula funkcije, y<O za x<O, y>O
1
za x>O. Ymax=- za x=l, Ymin=4 za x=4. Vertikalna asi!:'1ptota
e
x=2, ko,a y=x+l (s1. 45).
y
.L//
-I
x
o
SI. 44
81. 45
a) Definisana je za x >0, x = 1 nula funkcije, Ymin = ~ e- 1 za
x=e-" y<O za O<x<l, y>O za x>l (s1. 46).
b) Definisana je za svako x>O, x=l je nula drugog reda,
y=4e-
2
, Ymio=O, za x=l. Prevojna tack a je P(e-
I
, e-
1
) (s1. 47).
y
y=xlnx
j
o e
SI. 46
y
x
2
y=xln X
SI.47
?4'i
391:. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( - co, -1) IJ (1, + co); ;X= :!=,,/2
su nule funkcije. Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka.
Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48).
bl Grafik je prikazan na s1. 49.
\
y
I
SI.48
399. Grafici su prikazani na s1. 50 i 51.
y= In>;,
x"
, ....---......,
o / X
1;/ .
I
SI. 50
y
o
SI. 49
SL 51
x-2
y=ln-
X+l
• fi' '. n I
40ft. U) lJe Imsana Je za svako x + r{7t V x=2kn
, , 2
n
y'=O=x=knv x=3+2k". kE"Z (s1. 52).
246
x
x
b) Defmisana je za sVako x, nule su y==2 za svako
5n 11n
x=-ti'+2kn, Ymln= -2 za x=6+2kn, kEZ (s1. 53),
SI.52
SI. 53
401. Grafici su prikazani na s1. 54 i 55.
y
o
)
,
SI.54
y
x
403. Grafici sn prikazani na s1. 56 i 57,
o
SI. 56
y = -4C05XCOS(X -
SI. 55
y:::.2colx+J3sin2x
JI.
6
Sl. 57
lIT
6 x
']i-
247
405. Grafik a) na sl. 58, pod b) sl. 59.
Y = 2 sin (x + Ixl) y=sin
2
(x-#)
y
y,
SI. 58 SI.59
407. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x
2
-lxl-2.
-2
\
Za a za x<O Grafik
2 4' 2 4
dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije
y=x2-lxl-2 (sl. 60).
b) Funkcija je definisana 7..a x¥O i x¥l. Za x<O data funkcija
ima oblik y=_2X2+2x-1. Za O<x<l funkcija se svodi na
oblik Y= +2x-1.
Na kraju, ako je x>l, data funkcija postaje y=2x2-·2x+l
(grafik je prikazan na sl. 61).
y \ Y
,
9/4
0
0 2 X
_{X-rf IX'I
2 }
Y -+-
Y::; IX -I 1-21
IX -11 X
\
....
"
'\
J
"
-
-
..
,;
,
SI. 60 SI. 61
410. a) Definisana je za svako x. U zavisnos!i od parametra a treba
razlikovati sledece slucajeve:
248
I" 0<a<4, ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti
(sl. 62);
2" a = 4, ima tri realne nule, x = ° i x = 2 dvostruku (sl. 63);
X
3" a> 4, ima tri realoe nule (sl. 64);
4" a = 0, ima tri realne nule (sl. 65).
y
( 0<0<4) y
3 2
y=x-ox+ox
Sl. 62
y
(0. >4)
, 2
y=-x -QX +QX
51. 64
x
°Y::X
3
_ax
2
+0X
SI. 63
(0<0 )
3 2
Y::X-QX+QX
SI. 65
y
x
411. a) Defmisana je za x¥O, kosa asimplota y=x, vertikalna x=O.
1" ako je a> 0, ima dye ekslremne vrednosti,
2"
za x = - --Ia y= = - 2--1a, za x Ymi" = 2.j; (sl. 66);
ako je a < 0, ima dye realne nule x = ± --Ia (sl. 67).
y
y
y=x+
y=x+
I
(0<0)
( Cl>O)
-Va x x
0
Va
Y

//\
SI. 66 SI.67
412. a) Definisana je za svako x, y>O za x>2, y<O za x<2.
x
x=2 je nula funkcije, Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su
h
· I' '. x-2
onzonta ne aSlmptote, Jer lim = + 1,
x .... q) 4
x-2 ixi /1--."
lim .... _-/==.= - 1 (s1. 68). \ x-
x-->-ro 4
Ixl./l--,
Y x'
b) Definisana je za x # 1, nema nula, y> 0 za x< 1, y < 0 za x> L
ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne
viz . - .
Ymi" = '2 za x = -1 (s!. 69).
Y I Ii

---,,-------. ------.,,----- 1 !
o
.,
SI. 68
51. 69
415. a) Dcfinisana jc za svako x, x = 0 i x = 1 su nule; Ymin = ()
za x = 0, (lim
250
4 "'-»±o2 , . 1
y- = 27 za x = 3 ' kosa aSlmptota JC Y = _. x + 3 (sl. 70).
b) ic za svako.t, x=() i X=- 4 Sll null'; Ytnex=2i70.
8 . ()
za x = --;, Yillin = za x=O (lim Y' .... ±oo) (51. 71).
x ....... ±o
4
Kosa asimptota.J' = x +
"3
//
V
51. 7\
x
x
418. a) Definisana je za x # I, x = 0 je nula funkcije.
3-0 3 + 0
Za x=--- funkcija ima maksimalnu vrednost.l za x=· __ ·-
2 2
minimum. Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl. 72).
b) Definisana je za x#O, x=-2 Je nul a funkcije, za x=-I,
} J =e-l za x=2 }_'. =4
max' mm ve .
y

/1.'
/ '
//
81. 72

-":74"2
/ I
I
51. 73
422. a) Definisana je za x> 0 i x # e ± ,,"2, nema nula; z.a x = e-
1
Ymax= _e--
2
, za x=e
2
vertikalne asirnptote su x=e-"/Z
x=e+,,"2 (s1. 74).
r----
b) Definisana je za x # 0, neparna je, nule Sil x = ± V e - '. Za
r 6 . 6
X= -y e Ymin= ---'----, za x=,le Ymax=--"-' _ x=Oje vertikal-

nu asimptota, y = 0 horizontalna (s1. 75).
Yj ;<'!-
I Y'" tn'L
x
-2
,
i\ /
" .I
'-../
I i {2-
• __ ____ ____ -L
·-jLz-;.....· i e Z
(\i
I \'

SI. 74
,
r, x-

',' .X
51. 75
251
a) Definisana je za x :;;60, neparna je, nema nula;
425.
252
n n 1 0 . 'k I
za x=-l, Ymin=l+"2 za x= ; X= Je
asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl. 76).
b) Defmisana je za svako x, neparna je, x=o je nula funkcije. Za
XE(-oo, -l)U(1. +(0)
-2
Y'=-----
1 +X2
4x .. d (1 1)
y" = -1 '-2 funkclJa opa a, za x E - , +
+x
-4x.. "1
a y"=--.- funkcIJll raste }' . = ---- za X=-
1+x2' ,rrun 2 '
za x=l, x=O prevojna tacka. Ako x->l, x-.-l,
y .... y=O je horizontalna asimptota (sl. 77).
.,
81. 76 81.77
a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo, -IJU[J, +oo)}. Nula
funkcije je X= I, nema ekstremnib vrednosti. Za 1
1 . 'Ofuk'" .
pa Je y >, n clJa JC rastuca.
Xyx
2
-1
, 1 '0 f k'" .'
Za x,;; -I y = - G=' Y > , un clJa Je rasluca.
xyx
2
-1
je borizontalna asimptota, za X= -I y=" (sl. 78).
b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO, -IJU[l, +(0»), nema
1 fuk" d"
n ClJaopa uJuca.
x.,,(x2-1
Zax';;-1
,1 ... d .. H .
Y =. y'<O, funkcl,laJe opa aJuca. onzon·
xyx
2
_1
talna asimptota je y=O.
n
Zax=1 y=2,zax=-1
'1

y::orcc.os-k
2
81. 78
n
Y= -2 (sl. 79).
y

-,

SI. 79
426. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. 80 i 81.
y
.,
81. SO Sl. 81
427. a) Defmisana za svako x, neprekidna je, x=O i x=2a su nule
funkcije.
..
428.
254
PrvllZvod y ..
3.,y(Zax2 - X
3
)2 3.jx - (2a - xl'
Za XI =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan;
4a-3x . 4a-3x
lim - 00, lim ...-...., + 00.
3Tx(io-;'j2
Za x<O y'<O, za x>o y'>O data funkcija za x=O ima
nlinimum Ymin=O. Za x=¥ Za -oo<x<O fUD-
." d 4a. 4a d K .
KCIJU opa a: za O<"'x<3- raste 1 za opa a. osa aSlmptota
2a <
y= -x+3" (s1. 82).
b) Definisan je za svako x. x=O i x= 1 sn nule funkcije;
J za Ym==O
za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl. 83).
/i. .... ±o:';J
y
_____ ¥"L..",,=_t=2_' __ ,
I
51. H2 51. 83
a) Definisana je za svako x, neparna je, nula funkcije je x = 0,
ekstremne vrednosti su Yillin = - 0,5 (1 + n) za x = -1 i
y'3 n r.c . y'3 n
". ='--+-zax=-,3 Y =05(I+n)zax=1,y =-----
Jmm 2 3 v' ID.1U. ' • mall 2 3
za X= -y'3. Prevojne tacke PI(-I, -0,5(1 +n», P
2
(0, 0),
P
3
(l. 0.5(I+n)). Kosa asimptotaje (si. 84).
"'
b) Definisana je za svako x, nepu.cua je, nula funkcije jc x=O.
Prevojna tacka (0, 0). Kose asimptote 3U (sl.
SI.84 SI. 85
429. a) Definisana je za XE( - 00, O)U(O, + 00). Ako x->O, Y-> ±i .
Nula funkcije je x = -1, prevojna latka 711 x = -
. I' n
Honzonta na aSlmptota Y = '4 (s1. 86).
b) Definisana je za XE(-OO, -1)U(O, + CD), nema nula, x=-1
y=e(sI.87).
51. 86 SI.87
255
III GLAVA
3. APROKSIMACUA FUNKCIJA
3.1. Diferencijal. Primena kotl linearnih aproksimacija
430. Prira.qtaj date funkcije
= 0,05003. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' I)Llx=
=0,0500.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = dyl =
= 0.0003 a relativna greska

I "
.0= -":1
y
- =0,06. a procentualna 100·15=610.
431. Prirastaj date funkcije Je Za x=10
Llx= 0.1 je
256
Lly=O,l
Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca
za x=lO i Llx=O,l sledi daje
0,1=1,9.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O.01.
. " 1 "
Relatlvna greska ii = =- ",,0,005, a procentualna gres-
Lly 191
ka je
100· 0 ",,0,5%.
432. a) Lly = 0,009006 ; dy=0,009;
b) tl = 0,000006; 0 = 0,0066622; 1000 = 0,66622 %.
433. PovrSina kvadrata stranice x je y = x
2
(x E(O, + ex) )). Uveeanje
povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije:
(2x + Llx).
Posto je X= 8, Llx=O,I, onda je
Lly = 0,1(16 + 0,1)= 1,61.
Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1,61 cruz.
Diferencijal funkcije y= x
2
je dy=2x. Llx=2·8·0,1=1,6.
Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi
434. LlM=16n, dM=20n; 0=0,25.
1 1
435. Povrsina trougla je P=Zbc sin tl. Odavde P(b)=
Posta je Llb=O,I, tada je LlP=0,0475, dP=0.05; 0=0,05.
436. Lly=0,452 ; dy=O,4; 0=0,1150442.
437. a) Lls=215 m ds=210 m 0= 0,022325:
b) Lls=21,05 m ds=21 m (j = 0,002375 ;
c) Lls = 2,1005 m ds=2 m i5 = 0,048.
438. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primed-
be (3) na datu funkciju, uz x = 1 i Llx = 0,03. dobija se
J(1 +0,03)"" .1
2
+ 7·1 + + 7) 0,03",,7,006.
439. y (2+0,3)",,15.42.
440. y (2,01) "" 8,14.
441. y(2,l)""
442. y (- 2,03) - 23,84.
443. y
444. a) Neka je f(x) = sin x, f' (x) = cos x. Aproksimacijom prirastaja
diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje
(1) sin (x + Llx) sinx + cos xLlx.
non d'
NekaJ
'ex=45°=- Llx=l =_ .. _ .. ta aJe
4' 180
0
'
n n
46° = 45° + 1 ° = 4: + 1800 .
Zamenom y (1) dobija se da je sin
.n nn .J2.J'2n
= Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0,017 =
4 4 180° 2 2 180°' ,
=0,7194.
Primedba 1. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O, Llx= ex dobija se
pribliina jednakost
(2) sinex ex.
Primedba 2. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za
male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti
uglom
b) sin 60°3'
445. a) Ako primenimo formulu (3), dobija se sin 1;0°) =
,rr. .1[. n n
sm "6+
co
'6' 180 =0,5+""2' 1800 =0,51511;
b) 0,8747.
446. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y;;. Prvi izvod funkcije je
!'(x)=_l._"". Za x=l i Llx=0,02 formula (3) postaje
3.:y;;-i
258
3(" 1
f(l 1 +--- . 0,02=1 +0,33333· 0,02=1 +0,00666=
= 1,00666;
b) 4,02073.

447. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ-
010brazac
f(x + + f' (x), Llx,
uzimajuCi da je x = 200, Llx = 0,2. Tada se dobija
loglOe
log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx
x '
I 2 2 00 0,43
ogto 00. ",,)oglo2 +"200 0,2
+0,0043
448. a) 1,04343;
b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik
1
(1)
cos x
Za X= 60° = n Llx = 1 ° = -2'- dobiJ'a se
3' 180°
n 1 n y'3 IT
tg
3 n 180° 180° . ,
cos
2
3
1,80186.
Primedba 1. Ako u formulu (1) stavimo x=O, Llx = ex, dobija se
formula
(2)
Primedba 2. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se
maze zameniti uglom ex.
449. PolazeCi od funkcije !(x) = 0 i aproksimacijom prirastaja dife-
rencijalom, dabija se
(1) Llx + _1. Llx.
20
Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje
(2)
r,-;-- 1

b) Analogno resenju pod a), koristeci funkciju!(x)="y;; i aprok-
simacijom dobija se
259
(3)

Ako se zameni x = 1 i .1x = h. formula (3) postaje
(4)
3
450. a) 1,02; b) 1,02.
451. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307.
1 1 .1x

x+ .1x x x
2
453. arctg 1,05
454. Primedha. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj
okolini dat je formulom
(1) .1y=1'(x
o
) .1x+li(x)·.1x.
gde Ii (x)-> 0 kod .1x->O; Lly=f(x)-f(x
o
) •
Formula (1) moZe se napisati u obliku
(2) fix) = f(x
o
)+ 1'(x
o
) + Ii (x) . (x x
o
)'
Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti
tangentom (linearna aproksimacija).
Oa bismo za funkciju fix) = x' 3x + 2 odredili odgovarajucu
linearnu funkciju u tacki (x
o
• f(x
o
) odredimo f(2) i 1'(2).
f(2) = 2' 3 . 2 + 2 = 4. f'(2) = 3 . 2 3 = 9. Prema pretbodnoj pri·
medbi odgovaraju6a linearna funkcija je
14.
Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je
14) =x' -12x + 16.
Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x - 2). tj.
x' -12x + 16 = (x 2) (x
2
+ 2x- 8).
pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x - 8.
Oakle,
f(x) = x' - 3x + 2 =9x-14 +(x
2
+ 2x - 8)(x-2) .
455. fo(x)->6x-5.
456. fo(x)->2x.
457. fo(x)->2x+3 .
458. Primedha. LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi
n+ 1 tacku M;(x;. y;) (i=O, 1.2 .. ... n) glasi:
f() P ()
(X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ, .. (x-x,)
x,., ,x Xo + ,. 'f(x
1
) +
(XO-X1)(XO-X2) .. ·(XO-xJ (x
1
-X
O
)(X
1
-xz}. .. (X
1
-xJ
+ ... + (x-xo)(x-x,) ... (x-x2,-::.!.L f(xJ.
(x.-xo)(x.-x,) ... (x.-x.-l)
Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio
nom drugog reda glasi
+f(x,) (x-XO)(x-x2) +

f(x
2
) (x-XO)(x-x1) •
(x
2
-X
O
)(X
2
-x,)
Zamenom datih vrednosti dobija se daje P
2
(x)=
P (X)
=X2+ 12
459. 2 6'
460. P(x)=x2-lOx+l; P(O)=1.
461. y=sin
3.2. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom
462. Neka je tada je f(3)= a
f(4) = 9 >0. pa je f(3) 1(4)<0. Data jednacma ima realan koren u
intervalu [3, 4].
Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli
(1)
f(a)(b-a)
Xl =a-
tj.
10(4-3) 10
x
1 9+ 10 19 . .'
?nl
Drugu aproksimaciju, primenom formule (1),
0,48 f(3,52) 1,7836416
x 2 = 3,52-!(4)_f(3,52) 3,52 + 11,246592 3,52+0,09 ...
iii, pribliZno,
X2 '" 3,61.
Treea aproksimacija
0,391(3,61) 0,17874441
x ...
3 ' f(4)-f(3,61)' 9,458319 ' ,
ili, pribliZno,
x3",3,63.
Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3, pa
je koren jednacine X= = 3,63.
463. Neka je f(x)=2x
3
+6x-1. onda je f'(x)=6x
2
+6 af"(x) = 12x.
262
Kako je f(x) > 0 za svako x, funkcija f(x) je rastuca i ima jedan
realan koren. Grafickom metodom odredimo interval kome pri-
pada realni koren date jednacine. Data jednacina ekvivalentna je
jednaCini 2x
3
= -6x+ 1, odakle je y=2x
3
i Y= -6x+ 1 (s1. 88).
Realni koren date jednaCine je u intervalu [0, 1).
Za x= 1, f(l) I" (1»0, pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1.
x
SI.8S
. f (3) ..... 1 f(l)
Ako primemmo ormulu prva aproKsilllaclJa Je x, = -leI)
=1-
2
=0417.
12 '
Druga aproksimacija je
x =0417-
1
,6±?=0183
2' 7,043' .
Treca aproksimacija je
0,110
X3 =0,183-
6
:
200
=0,165.
Cetvrta aproksimacija je
0,001
X 4 =0,165 - 6.163=0,165.
Posto se druga decimala ustalila, zakljucujcmo da je realni koren
date jcdnacine ",0,165.
464. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini
1
x=2+:2 Inx.
Primenom primed be 6 dobijamo niz
1
x, =2+:2 In 2,5"'2,458,
1
x
2
= 2 +:2 In 2,458", 2,450,
1
X3 = 2 +:2 In 2,450", 2,448,
1
x4=2+:21n 2,448",2,448.
Dakle, mozemo zakljuciti da je koren ;:;2,45; dalje aproksimacije
mozemo skratiti, jer se treca decilnala ustallla.
465. Xl;:; -1,88, x
2
'" 0,35 i x
3
;:; 1 ,53.
466. x,,,,0,38, xz"'I,24.
467. x'" 1 ,84.
468. x, ,,,1,31; x2",-O,67.
469. x , ;:;1,045.
263
470. x",2,51.
471. x ",0,31.
472. x , ,,,-1,95; x
2
",0,76; x
3
",j,69,
473. x'" 0,5 1.
474. x'" 1,64,
475. x'" 1 ,096.
476. x'" 0,84.
477. x, =4; x, ;:;0,31.
478. x ",0,24.
479. X ",0,74.
480. x;:;2,09.
481. x",0,198.
482. x'" 3,6.
483. x",2,06.
484. x, ",0,16; x,;:; 1,75.
485. x, ",1,17.
486. x",3,07.
487. a) x;:; 1,67; b) X, ",1,49; x
2
",-0,798.
264
IV GLAVA
4. INTEGRAL
4.1. Neodredeni integral. Tablica integrala
489. a) ~ x ~ + C ;
3 7
490. a) - x
3
+ C-
7 '
x
3
b) 3+C;
3 .2
b) ···x
3
+ C·
2 '
c) -14+C.
I-x
c) '--2"+ C.
x
5 " 3 2
b) .. x -·x +5x+C
4 2 .
492 a)
8 8f::15
X
15'1- C'
• 15 v x ,
3x" 1 6 x ~
b) T+--3--5x+2lnlxl+C.
x' 2.2 3 7 1
493. ----·x
3
+-·x
3
--.+c.
5 3 7 x
, 1
494. a) 2x --'j + C;
x
x' 2 3 3 3 1
495. --- x
2
+-·x --+c.
5 3 7 x
2 7 6
497"x
2
+x+ln Ixl--'+ C.
7 x
4(x' + 7)
b )_ ... - .... _ ... + C.
7"x
265
at
2
498. a) 2+bIn It I +C;
1
499. If' +-+ C;
z
3'
500. a)--e
3
+
Y
+C,'
In3
ci' 2
b)---+G.
Ina ~
02" 2-"
b)2'-:-+--+C
In 0,2 In 2 .
501. 3 ~ Y - ; ; 2 - cos x - 3 arcsin x + C.
502. a) -ctg x-tg x+ C;
503. a) -ctg x-x + C;
504. a) 3tg x+2ctg x+C;
505. a) x+cosx+C;
506. a)lf'+tgz+C;
aU
507. a) In d-arctg u+ C;
508. a) a In x-b arcsin x + C;
'i
509. a) 4 sin z - ~ arcsin z+ C;
b) tg x-ctg x+G.
b) tg y-y+C
x sinx
b) -+---+G.
2 2
b) 2 arcsin t+ C.
b) cos x -ctgx+c.
a
b) b arctgx + G.
x
3
b) 3x+arctgx+G.
510. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C.
2 3 6 5
511. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C;
512. a) e"-cosx+C;
266
1 1
b) Inlxl-6x6+-+G.
x
b) 2y+tgy+G.
x' x
3
1 1
514.-----+-
2
+ G.
4 3 x 2x
517.
b) Inlxl+2 arctgx+C.
b x ------+- +G.
- ( 2x2m 4xm+n 2x2n)
).J. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1
2x
2
.J.x
518. a) 5 +x+C;
519. y=x
3
-x.
2 1
521. y=x +'2'
x
523. y = tg x + ctg x.
524. Y = arctg x.
525.
526. y=sinx-cos x+ 1.
527. s= t
3
+ 2t
2

528. s=2 sint+lO-,I2.
529. y=e"+x-2.
530. y=sinx+1.
(
3X' 3X2 ) 3{-
b) 13--7--6 v x+C.
267
x
2
+ 1
531. a)
x
t
4
t
2
532 •. ,:= 12 +2+1·
4.2. Integracija metodom smena
dt Q
533. a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 Zbog toga je J(5-2x)- dx=
534.
535.
536.
-Jt
9
.(_t1!)= -'!Jt9dt = + c= _ (5 _2X)"0 + C.
- 2 2 20 20
(smena 4x+3=t).
16
1
(smena 3y+2=t); a)-InI3y+21+C
3
b) In (1 +X2)+C
2
(smena 1 +x
2
=t) .
a)
(smena 1-x
2
= t
2
) .
1
(smena 1+x
2
=t).
b) - ------ --- + C
2(x2+1)
3 )! C
a) -(3-2x -3+
2
(smena 3-2x=t);
b)
3
(smena x
3
+ 1 =t).
537. a) InIX2+X-31+C (smena x
2
+x-3=t);
268
3
1 :2
b) - (a
2
+ b
2
x
2
) + C (smena a
2
+ b
2
x
2
= t).
3b
2
(Prvi integral je tablicni, a za drugi vaZi smena 1-x
2
= t
2
)
b) fJ dx=fJ(1-X)2
1+x 1_x
2
1-x2
= arcsin x + ",IT- :;;2 + c.
1 x
539. a) - arctg - + C (smena x = at):
a a
1 x C
b) __ +
J3
540.
1 x
a) - __ arctg--_+C

1 2x
b) -arctg--+C
10 5
(smena x = tj3).
(smena x = v1 t) ;
5
(smena x = -- t) .
2
1 sin x
541. a) 2:arctg-2-+C (smena sin x=2 t);
b) (smena cos x=at)_
542. a) arctgex+C (smena e'=t);
b) arctg In x+ C (smena In x = t).
543.
1 _ 3x 5 .
a) :3 arcsm 5+ C (smena x =:3 t),
b) Jsarcsinjs"x+c (smena x=At).
1 - 4x C
544 a) - arCSm - +
. 4 3
3
(smena z=4t);
(
smx)
b) arc sin -;;- (smena. sin x = at).
1 Y
545 ) arcsin + C (smena 3
X
= 5t); • a -5
In 3 .
b) arcsinec+ C (smena e" = t).
546. a) arcsin 10 z (smena In z = t) ;
1 1
b) -arCSlD- (smena x=-).
x z
547. a) e,x+b+C (,mena ax+b=z);
b) In(e"+I)+C (smena e"+I=u).
j
548. a) --;e-x'+C (smena -x'=u);
b) -!lnll-3e,xl+C (smena 1-3'"=z).
6
)
1 -x
2
C
549. a ---e +
3
(smena - x, = t).
35x.l
550 ) - +C (smena 5x
2
=u);
• a 10ln3
551-
552.
553.
0.5 (ab)'"
b) ---+C (smena 2x=t).
In (a b)
a
x4
a) --+C
4lna
b)
a) esiux+ C
1
b) -ex+C
ln4 x
al -----+C
, 4
b) y + C
(smena x
4
=z).
(smena --/,: = u) .
(smena sinx=t).
1
(smena -=z).
x
(smena In x = t);
(smena Iny=z).
554. a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u);
b) -0,5(2-lnt)2+C (smena 2-lnt=u).
270
555.
dx . f dx f du .
Neka J'e Inx=u -=du tada Je ---- ---= ---. Aka Je
' x' x In x In (In x) u In u
In u = z, '!."- = dz, poslednji integral se postupno svodi na
u

Inxl+C.
uln u Jz
556. a) !sin(ax+b)+C (smena ax+b=u);
Q
b) (smena .j;:=u).
557. a) Inlsinxl+C (smena sinx=t);
b) In (smena cos x =u).
cosx
558. a) -0,5cos(t2-1)+C (smenat'-I=z);
b) 0,5 sin (x' + 1) + C (smena x' + 1 = z).
559. a) 2 + C (smena = t);
b) tg 2x' + C (smena 2x' = u).
560. a) 2tg.j;:+C (smena .,j':=u).
1
b) -. tg x, + C (smena x, =u).
3
561. a) -0,25 ctg 2x' + C
b)
(smena 2x
2
= z);
n
(smena ·3-t=z).
1
562. a) ctg-+ C
x
1
(smena -=u);
x
b) -ctglnx+C (smena lnx=u).
sin
3
x
563. a) 3--+C (smena sinx=t);
b) - cos
4
t +C (smena casx=t).
4
271
)
Ak . k . "d' 2 1 + cos 2x .
564. a 0 se IS 'onstl 1 entltet cos x =--2- tada Je
2 fl + cos 2x 1
Jeos x dx= dx)=
1 1. 1 1.
=- (x +. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C
2 2 2 4 .
565. a)
f
cos 2x feos 2x
·c--_· dx=2 -.-- dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)·
=xwsx =h '
1
b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t).
566. a) (smena 1+2sinx=t);
2-cosx
b) -.····_-+C.
smx
567 )Kk
" 2'
x
x d'
. a a . 0 Je sm x = SIll:2 cos:2' ta a Je
272
=
2 Sill:2 cos 2 tg 2 eos:2
Neka je
x .11
t
g
:2=z, tada Je dZ="--';;':2 dx iii
cos
2
-
2
_.d:<-=2dz. Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c.
2
X
SID x Z 2
cos -
2
b) f..!.x = }_.<1."._. Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. Dalje
cos x . n . 2 '
sm ( .. + x)
2
n
imamo da je (,!1x. = J.<1.
Z
=In Itg zl +C=ln Itg 1 + C=
x SIll Z 2 2
:n; x
= In I tg ( 4 + 2' ) I + C.
568. a) Dati integral se postupno transformiSe:
S cos
s
x dx = Scos
4
X 'cos x dx= S(1-sin
2
X)2 cos x dx =sin x =
2 sin} x sinS x
= .. (smena sinx=u).
3 5
b) J sin
7
x dx= J sin
6
x sin X= J(I-cos
2
x)' sin x dx =
3 cos? x
=-cosx+cos
3
X-SCOS
5
x+ -7-+C (smenacosx=z).
1
569. a) --"'T' + C (smena sin x = t);
sin x
1
b) ····o··+C (smena cosx=t).
2eos· x
570. a) - .,,/1+2';;;;;: + C (smena 1 + 2 cos x = Z2);
b) _e'"'x+C (smena cosx=z).
ssinx
571. a) In 5 + C (smena sin x = t);
1.' 2
b) 6(1 +4sinx)2+C (smena 1+4sinx=z).
f
l + eos2x
2
572. a) Jeos"x dx=J(eos
2
x)2 dx= dx=
=! f dx+H eos2xdx+H eos
2
2xdx
11. 11'4 C
=-x+ sm2x+-x+ sm x+
4 4 8 32
1 1. If
="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx
4 4 8
31'2
1
'4 C
=- x+-sm x-t SID X+ .
8 4 32
3x 1 . 1. 4 C
b) sm x+ .
8 4 32
573.
r
1-eos
2
x r (1 )
a) Jtg
4
x dx= tg
2
x---··· .. dx= tg
2
X - 2 -1 dx=
... cos
2
X 01 cos X
5i L
f
! tg2 x 2) f( tg
2
X 1 \
= i-----tg x dx= +1 Jdx=
J \cos
2
X cos
2
X cos" x I
,
a) x+C (smena sinx=t, cos
3
x={1-sin
2
x)cosx);
3
2 3 1 5 C
b) -cosx+
3
cos x-Scos x+
(smena cosx=t, (l-cosx)2sinx).
575. Primedba. Za izracunavanje integrala oblika:
f sin ax cos bx dx, S sin ax sin bx dx i J cos ax cos bx dx koriste se po-
znati identiteti:
sin ax (a-b)x-cos(a + b)x);
1
cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) ;
sin ax cas bx (a-b) x+ sin (a+ b) x) .
""
S
.. IS 8 1 . 2 1. 8 C
a) sm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos x)dx=4sm x-
16
sm x+ ;
b) S cos4xcasx 3x+cas sin 3x + 1"0 sin 5x+ C;
1 1
576. a) 4cos2x-T6cos8x+C;
,3 x 1
bi "cos---cosx+C.
2 3 2
577. Proizvod pretvoriti u zbir:
274
1,. . 5) 1. 1('6 '4)
x ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X.
[ .. '3d 1
6
1'4 1
;sillxsm2xslQ X X=24COS x-
16
s1n .x-gCOS_X+L_
578. a) 1.J'Tx'+1J2 + C (smena x
3
+ 1 = (
3
);
2
b) 01+ In'x)" + C (smena 1 + In x = (2).
3
579. a)
b)
3(x
3
_8)4+ C (smena x
3
_8=(
3
);
4 .
_J, (smena 1-6x'=t').
40
1 x
2
-
580. a) - arcsin-c. +C (smena x
2
=..j3t);
2 J3
1 x
3
b) 6 arctg
z
+C (smena x
3
=2t).
581. a) +C;
,,5
x
3
,- x
b) -- +2x+2y'2 +c.
3 V 2
582. a) _1_ arcsin 4
X
+ C (smena 4
x
= z);
1n4
t
b) arctg2x
2
+ C (smena x' =:2)'
______
583. a) Nekaje =t-x; odavdcje x=-2t-' a
=lnix+p'+a
2
1+C.
b)
(smena bx=t)· , ,
585. a) .J;;;'2+1 + - In Ix vis + + 11 + C (Dati
5 y5
'd k' b' d' f xdx f dx
Je na Je z 1fU va Integrala 3 + 7s:;;z+l'
integral smena je 5x
2
+ 1 = t
2
, a za drugi = z.)
b)
1
586. a) :2 (arctg y)2 + C (smena arctg y = z);
b) 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z).
587. a) In larcsin xl + C (smena arcsin x = t);
(arcsin X)3
b) . +C (smena arcsinx=t).
3
integral
Za prvi
588. a) Ako se uvede smena x = 1 , odatle je dx = _ du . Dati integral
u u
2
se postupno svodi na tablicni:
= - f 21 JdU
l
-1 = - =
u -. +-
U u
2
= -In C=ln-· .. x .... ==+C.

1 r 1
b) "'arccos-- +C za x>y2 (smena x=-),
x t
589. Ako se dati integral transformi;;e u razliku dva integral a, dobija se
- = arcsin ./2 -In Ix + + C.
590. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
dx + fX1i¥:' x
2
) dx + = + arctg x + C
(smena: arctg x = t i In (1 + x
2
) = u).
276
591. a)
1 ,('in2 x)
:2arcsIn +C (smena sin
2
x = t);
b)
+c,
592. a)
1
-:2(areeosx)'+ 1-x
2
+C;
b)
1 1
:2 In (1 + x
2
)-:2 (arctg X)2 + C,
593. a)
1 2
j-
.,j6aret
g
( 3·
tgx
)+C;
b)
aX e-"
----.+c,
1+1n a
594. a) Ako se uvede smena x=tg t, tada je dx=4 ,pa je
cos t
= tuS2 t(1:1;2 = :dt= feos t dt=sin t+ C=
tgt C x C
+
+tg
2
t y 1+X2
b) Neka je x=asin t , tada je dx=aeos t dt, pa je
dx= a eosdt=a2fcos2tdt=
a
2
a
2
1
=2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t)+ c=
a
2
1 r--'- a
2
x xJ x
2
=- (t+- 2 sin ty 1-sin
2
t)=- (arcsin- +- 1--- + C=
2 2 2 a a a
2
2
Q .XX/22
=-.. arCSIn + va -x +c,
2 a 2
595. a) Nekaje x=atgu, dx= adu., =
cos
2
U
= _a_.
casu
Dati integral
u sin u
t
g
Z
=l+casu
____ x
- a )' = a + ;=a=' -
ya +x y
.ja'+x'
Konacno, trazeni integral je
+x' In la + + G.
b) Dati integral se transformise na ovaj naein:
dx=9 dx=
=
9J
f,ji;d_X +c
2 2 2
(smena za drugi integral je x = 3 sin t 1-
596. Nekaje odavde sledi daje
dx= =U_
Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin:
dx= du= Su
2
du+ 2 Su
4
du=
2a 2 2a 2 c---
= u
3
+--u' + c= y +-(y +G.
3 5 3 5
1 1
a) __ 'COS3X+C
cosx 3
(smena C08X=Z, sins X=
x) sin x);
b)
!" 2' 1
SIll SIll C
3 8IllX
(smena sinx=z, cos
5
x=
x)' cosx)_
598. al
4 1 2 (
lncos x+--- x+C smena cosx=z);
cos
2
x
b)
278
. 2 1 - 4 1
8m x - n SID x -";"""":'--
sm- x
(smena sin x = z)_
599. al
(smena sinx=t);
b)
1 , 3 1.)2:
2: cas x In :;-2 co;-;-;1 + C (smena cas x = t)_
43. Parcijalna integracija
600. a) Usvajimo da je u=x, d=cosxdx=du=dx, v=sinx, pa je
primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx+
+cosx+G.
b) Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc
1 x
l1
+ 1
du = - In x, V= , pa je nu 0.010VU (2)
x n+
11 x
tl
+
1
1 x
n
+
1
1
Sx Inx dx=--' Sxndx=-- C_
n+1 n+1 n+1 n+1
601. al
b)
602. a)
b)
603. a)
(u=x, dv=exdx);
(u=x
2
, dv=cosx dx).
1
In(1+x2)+c (u=arclgx, dv=dx);
2
x'
-2: (lnx--O,5)+C (u=lox, du=xd4
bl
d1J=sinxdx);
x-I
dv=xdx)_
k
604. al
b)
605. a)
b)
xln2+1
(u=x, dv=Txdx);
2" ln
2
2
x+1
------+ C
e'
-x ctgx+ln Isinxl + C (u=x,
dv= e"Xdx);
dx
du=--. -)_
sm
2
x
279
606. a) 0,25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0,25 (2x + 5) cas 2x+ C
(u = x
2
+ 5x + 6, dv= cas 2x dx);
b) x tg x + In leas xl + C
dx
(u=x,
cos
2
X
607. a)
Inx 1
-----·---+C (u=lnx, dv=x-
3
dx);
2X2 4x
2
608. a) Neka je I=Se
x
sinx dx. Aka uzmemo U=SlllX, dv=exdx,
tada je du = cos x dx, 11= eX, pa je
(1) 1= e" sin x- Sex cas x dx.
Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.
Sada je u = cos x, dv= dx, pa je du = sin x dx, V= eX i jednaCina
(1) transfarmi,e se na avaj naCin:
I =e
x
sinx _(eX cas x- Sex (- sin x) dx).
(2) 1= eX sinx-e" casx- Sex sin x dx.
U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral.
(3) 1= eX (sin x -cas x)- 1=21 = eX (sin x -cas x)
1= e" (sin.x:.=-cos x) + C.
2
b) eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru).
1 2 2. 2 C
609. a) ... (x3 sin3x+x cas3x--xsm3x--
9
eas3x)+
3 3
(u = x
3
, dv= cas 3x dx, tri uzastopne parcijalne integracije).
e
ClX
3 3x
2
6x 6. .. I' ..
b) -(x (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e,
a a a
2
a
3
U= x
3
,dv= e'" dx).
610. a)
280
611.
Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku
1=x-J'-;2=-a
2
-1-a
2
In Ix+P=-71
ili
21 = x../x
2
·_a
2
_a
2
1n Ix + .j;:z=- a
2
1;
adavde sledi da je
xP="'Q2 a
2
2 2 •
-a I +c.
2 2
. 2
b) a'+x' + In Ix + Y x' + a
2
I + C (analogno prcthodnom
primeru a).
2 arcsin Jx + 2 -J'i=- x + C
formule parcijalne integracije).
r-
(smena V x = t, zatim pnmena
x'+l x
612. a) --arctgx---+C (u = arctg x, dv=xdx);
2 2
b) 1.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-;')+c (u=arcsinx, dv=xdx).
4
x'+ 1
613. a) ----2---- e-
x
' + C (u = x
2
, dv= e-
x
' . x dx);
X4 1
b) dv=x
3
dx).
3
X
(sin x+ cos x 1n3)
614. a) -
615.
slicna zadatku 466):
X X
b) +lnltg-21+C
SIll X
5
X1
1
a)
2ln5 1n5
(dve uzastopne parcijalne integracije,
281
sin 2x x cos 2x
b) (u=x, dv=sinxcosxdx).
8 4
616. a) (u=ln(x+-J1+;z, dv=dx);
1
b) --(ln2x+2lnx+2)+C (u=ln
2
x,
x
617. a) (u= sin (In x), dv=dx);
b) (u=cos(lnx), dv=dx);
eX ( ., . 2 ) (. k . "'d . . 2 1 2x
618. a) "5 Stil x-sm x+2 +C IS onstltll entltetslll
zatim dve parcijalne integracije);
b)
"'( 2 . 2) (. k . "'d' 2 1+cas2X)
"5 cos X-SlllLX+ +C IS OnstltIl entItet COS .
619. a) (u=ln(x'-I), dv=xdx);
620.
621.
I-x
(u=1n"-, dv=x
2
dx).
l+x
1 1 1 1
a) 6 (2x' + 3x' -1) In(x+ 1)- 9 x' -12 x' +6x+ C
(u=ln(x+l), dv=(x'+x)dx);
b) e"(x-l)+C.
e'X (a cos bx + b sin bx)
a) C;
e'x (asiobx-bcasbx)
b) a'+b' """-+C.
x
2
+1 1
622. (arctg x arctg x + 210g (x' + 1) + C;
x
3
x
2
1
b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C
3 18 162 .
282
x
623. (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x-
z
-3x-2ln (x' + 1)+ C.
624. Ako iskoristimo ideotitet
625.
1 1(1 l)d" I" ..
--_ ...._=- , atI mtegra se lzracunava na sledeCl
x
2
_a
1
2a x+a
oaein:
+C.
b) Iskaristiti ideotitet

1 1(1 1)
k'-x
2
2k k+x .
Primedba. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova
primena cesta.
Primedba. Da bismo izracunali integral oblika (a"" 0),
Jax +bx+c
oajpre trinom ax
2
+ bx + c svodimo oa konacni oblik:
ax' + bx+ c = a (x + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k,
2a 4a' 2a
gde je
4ac-b
2
b
k="""""--. Ako uveciemo smenu x+-=t, dx=dt
4a
2
2a
i dobijemo da je
1= =Ht/17;'
lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih
slucajeva:
1° b
2
-4ac>0, I
283
2'
2
b
2
-4ac=O +c·
, 2ax+b '
3' b
2
-4ac<0,
a) (smena x-3=2t).
b) = In I:=il + C (smena x-2 =t,
vidi zadatak pod a).
1
626. a) ---+C (smena x+3=t);
x+3
627.
628.
629.
630.
284
x+2
b) (smena x+2=3t).
(smena x-2=t);
2.J:i 2x+l 2 (1)2 3
b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2. +4'
lyG
(smena x+-=-t).
2 2
1 x+l
a) 2. arctg + C (smena x + 1 = 2t);
b) li= +C
(x-
3
) +9
1 .Jii
(smena x-
3
=-j'-z),
a) -In --- +C; 1 IX-51
4 x-I
b) arctg (2z-1) + c.
Primedba. Integral oblika za a>O, transformise
-Jax
2
+bx+c
631.
632.
se posle svodenja kvadratnog trinoma na
..jt2tk
2
. lb' f dt O· b'" I a za a < 0 na mtegra 0 hka ..... __ ... VI 0 hel mtegra a su
.Jk
2
-t
2
razmatrani u zadacima 583. pod a) i b).
a) f-( ..... . .JX2+X+ll+c
x+2. +4
1 .J3
(smena x+
2 2 '
b) = "':"lr = arcsin x 1 + C
(smena x-I = 4t).
a) Inlx+2+.Jx2+4xl+C;
b) arcsin (x-I) + c.
. 2x+3
a) arcsm .J17'" + C;
b)
633. a) (smena e"=z dati integral se
svodi na 630 a);
1 3·-sinx
b) C (smena sinx=.Jz svodi dati integral
.J3 3
na poznati).
634. a) -In Icos i 1+ C
svodi dati integral na poznati).
. 2+Inx
b) arcsm + C (smena In x = z).
(smena cos x = t
4.4. Iotegracija raciooaioih funkcija
635. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlom-
ke na slcde6i naem:
x+2 x+2 ABC
(1 )---- =.- + -- + ---- .
x
3
-2x
2
x
2
(x-2) X x
2
x-2
Ako se pomno;;'i poslednji identitet najmanjim zajednickim
,,2. (x- 2), dubija se
x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx
2
=(A + ClX2+(B-2A)x-2B,
Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz
odgavarajuce stepene promenljive x jednaki, dabija se sistem
A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2.
ResenjasistemasuA=-I, B=-t C=I.
Na osnovu identiteta (1) dabija se da je
f
--",+:!- dx= _J'dX -f+f-dx =_I+ ln lx-
2
1 + C.
x
3
_2x
2
X x-2 x x
b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x, = 1 i x
2
=-1
i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x
4
= - i. Radi toga
imamo identitet
2X2 A B Mx+N
(1) --=--_.+- +----
x4_1 x-I x+l x
2
+1'
Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se
identitet
2X2 = (A + B+ M) x
3
+(A + B+ N)x
2
+(A+ B- M) x +(A - B-N).
Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei
sistcrn
A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q
, 1
Resavanjem sistema nalazimo A=;, B= -2' 111=0 i N=1.
Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi
naein:
r 2x
2
._ dx --f 1--a:,"-=llnIX-J.I+aretgx+c.
jx4_1 2 x-I x+l Jx
2
+1 2 x+l
636. Posto je stepen brojioea veei od ,tepena imenioea i posto se izvrsi
deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 , tj,
286
637.
638.
639.
640.
x
3
+x
2
-16x+16 x+l
---'--'0--='-'-"-- = x + 5 +
x2-4x + 3 x
2
-4x -f- 3
Ako se poslednji razlomak
dobija se
transformise na parcijalne razlomke
x+l
(x-I) (x-3)
il,
x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).
Iz ovog identiteta sledi da je
A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.
Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill:
1= fXdX+5 r
dx
- Cd-"-+2f_dX = x
2
+
5x
+
In
(X-2)2 +c.
J' ]"x-l x-2 5 lx-II
_3
a) +x2+4x+ln(x-2)"+C;
b)
x
3
_
• 3
3-a-x+a aretg ;;+c.
a)
2 IX-21 2x-l
9
In
x+l - 6(x·';:-1)2+
C
;
-1(X-3)4 .
b) In +c.
r
yX
1 1 1
a) - In Ix -11- In (x
2
+ 1)+2 arctg x+ C;
2 4
b) In .. +c.
1 x
3
I
(x-I) (x+l)21
a) 1 IX-21 --"-+In - +C;
x-2 x+l
b)
3 I
x
-2Y
- +In( -- +c.
x-2 x /
287
641.
642.
643.
644.
645.
647.
288
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
+ C (x; +1)
1 1
-x
3
+ Ix
3
-11+C.
3 3
I
cx
3
(X-l)l·
In l'
x+
1 1 3
------ +- In (x
2
+ 1) + arclg x + C.
2(x-l) 2 2
-+···In··· -+c.
1 1 IX-II
x 2 x+l
3
(x- 2)TO
In -,--------, + C ;
xi> (x + 3)5
InIX+JI __ -:_+c.
2 x-I x-I
(
I A BX+C)
x
3
_1 = x-I + x
2
+x+l ;
4 2x-5
a) Inlx
2
-Sx+91+'--- arclg-=+C,
01 J"11
-f 2x-5_ dx+f 2dx ).
- x'-5x-9 x'-Sx+9 '
b) Inlx
2
+3x+61---_ arctg
4 2x+3 (r(2X+l)dX
.j!S "lIs J x'+3x+6
= L,j-::+6).
3 1 2x-l
649. a) iln (x' -x+ 1)+:;3arctg:;3 - + C;
2 1 ,
b) 0 In 13x - 11 + In ,2x + 11 + C.
j -
650.
x
2
+4 3 x 3 x
a) In 2 -:;i arct
g
:::;2+ C;
x
2
+4 1 x
b) In----- +-- arclg-+ C_
(X+1)2 2 2
651.
1 x
2
+ x"i2 + 1 r; . C ( k . ." .
a) -._.In ---------- ..- -- + v 2 arctg ------, + . Is -onstll! slo Je:
.,}2 x
2
-xJ"2+1 I-x
X4 + 1 =x
4
- 2,2+ 1--- 2x
2
= (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x
2
+ x,./2+ 1)
4 Ax+B Cx+D
(x
2
-x,;2+ 1)
. 1+x4 x'+x",/2+1 x
2
-xJ"2+1
2-x 2 1 . x
b) -----+In(x +2)----arctg----+ C.
4(x
2
+ 2) 4.;2
652. a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C;
b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C.
653.
x
a) 2x+ 2In
l
x
l
+arctg
i
+C;
b) x
3
-41n Ixl +In(x' + 1)+ C.
4.5. Odredeni integral
b
654. a) Neka je J(x) = k, (k E R), odredeni integral J k dx predstavlja po·
290
a
vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k, odseckom
[a, bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. 89). Ako se
izvrsi podcla segment a [a, bJ na n delova tackama
y
y=k
0
a
SI. 89
b "
I

(e
:
Ji-

b
X
a=xO<xl <x2< ... <xn=
=b.
aDda je na osnovu defi-
lllcije odredenog integ-
rala
Jkdx= lim 1: ,1x;= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X,+",+
n ...... <X)n=l n .... oo
a
+Xn-X
n
_,)
= lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).
n-oX> n-"co
Dakle, povrSina je k (b - a).
b) Podelimo segment [a, bJ na n jednakih delova i uzimamo da
su = Xi levi krajevi par-
y
x
b
SI. 90
b "
cijainih segmenata (sl 90).
Funkcija J(x) = x je ne-
prekidna nu segmentu
[a, bJ
b-a
,1x=--.
n
Primenam definicije ad-
redenog integrala dobi-
ju se:
JXdx= lim.1: lim (,1x(a+,1x)+,1x(a+2,1x)+,1x(a+
11-> co 1""1 w .... co
0+ 3,1x) + ... _I' ,1x (a -I' n ,1x»= lim (n a ,1x + ,1x
2
(l +2 + 3 + ... + n»

= lim (n +(b-a)2.
" ...... <Xl n n 2
(b-a)2 I
= lim a(b-a)+ 2 (I + )
n- <:c n
2ab-2a
2
+ b' -2ab + a
2
2 2
Primedba. lskoriscen je poznali identitet
n (n + 1)
1 +2+ 3+ .. . +n =--2--'
655. a) PodeIimo segment [a. bJ na n jednakih deIova; lada
b-·a
,1X=--. Za tacke uzecemo leve krajeve parcijalnih seg-
n
menuta (st 91).
y
o x
a
SI. 91
b "
S x'dx = lim .1: ,1x;
11->00 1""1
°
= lim (,1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ .. . +(a+n,1x)2)
11-.... 00
= lim (Jx(na
2
+2aJx(1+2+3+ . . . +n)+,1x2(12+2'+

291
= lim b-a(na2+2a .b-a .n(IlJ}) +
n ..... = n n 2
+ z n (n
= lim \(2+ 1)
n ..... = \ n 6 n) n
a;.
Primedha. lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirod-
n (n + 1)(2n + 1)
6
nih brojeva: 12 + 2' + Y + ... + n
'
a Q.': 0_=})E
b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" + .. . +e " )
o n ..... = n
a eIJ-l
= lim -", =(e"-1)limln(1 + h)"
/1-+ 00 n _
en-l
= e" -1 (smena: e;' -1 = h formula za zbir geometrijske
progrcsijc).
656. a)
"J' d li rr (. n . Zrr . n n )
SlllX X= m -- Slll +sm-------+ ... +SlD
707
o /1-' co n n n n
. n + 1 nn
510 7r
n 2n 2n
= lim ........ ----- =
11--+<:0 n . n
5lD-
2n
. (n n). n
n SID '2:+ 2n sm
2
= lim 2·--------·,-
/I"'" a:) 2n n
SlD--
2n
1
· n. 1 2
=2 1m cos
/1--<= 2n . n
lskoriscen je poznati identitet
SID
2n
n
2n
. n+ 1 . nx
sm--XSlD-
2 2
sin x+sin 2x+ . .. + sin nx=---
. X
5lll-
2
b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a, "],
ona je integrabiina na tom segmentu. Podelimo segment [a, b] na
n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina:
[a, a+Ax], [a+Ax, a+2Ax], ... [a+ (i-l)Ax. a+iLlxJ, ...
.,. [a+ (n-l)Ax, h], gde je Ax= b-". i b=a+nLlx.
n
Za tacku uzimamo, na primer, desne krajeve parcijalnih scgme-
nata, tj. (i=a+iL1x. Rimanova integralna suma Dve funkcije je
i= 1
= Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + ... +
+ cos (a + i .dx) + ... + cos (a + n.dx).
Ako iskoristimo pomati identitet da je
Ax-sin(a+
ili (. (.)'
(
.) 1 . ( 21 + 1 . 21-1 )
cos a+l.dx =---- sm a+--"Ax-sm a+·'·-Ax
2
. Ax 2 2'
sm
2
d
. Llx (. ( 3 ). .dx). 5
ta aJe 0'"=---' SID a+-.dx -sm(a+-- +sm(a+-.dx)-
2sinLl-x 2 2 2
2
. ( 3) . ( 211-1 ) . ( 2n-3 '\
-sm a+i.dx + ... +SlO Q+·"Z'·.dx -Sm a+2-.dxrr
+ sin (a +2n;1.dX )_ sin (a +211; 1)
Llx ('. ( .dx). ( LlX))
. Llx sm a+n.dx+i- -sm a+'
2
'
2sm-
2
=2 (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))·
2
Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo
Scosxdx= lim O'n=1im sint (SiO(b+.d")-sin(a+ .dx))
(
.d )"
a n->= h-+O L1x 2 2
2
= sin b-sin a.
293
657.
2 1
658. a) 24;
b) 93.
c)
5 ' 2
8
b) 40
659.
a) 3;
3 .
e
2
(e
4
_1)
660. a) e-e-
1
; b) --2----;
e
3
_1
c) -3'
661. a) 1; b) c) In 2 = 0,6931.
662. a) 0,5; b) 2.
3-/3
663. a)--3-; 1 b) O.
664. a) 2; b) :2+
0
.
n
c) 8'
666. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t .
. " .. I' d 1
294
Dl erencrran]cm na azuno x =2 duo
Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5.
Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein:
3 ,
f
If 1 u
4
1' 1 (2x-l)3= u
3
du=-·- =- (5
4
-3
4
)=68.
2 2 4 3 8
Smena 1 =Z daje x'dx= !dZ. Odredimo nove granice:
za x=O, Z= 1, za X= 1, z=3. Tada imamo:
1 3
J
"(2X
3
+ 1)4x'dx =_1 z'I3 (3' _1
5
)=
6 6 5 1 30 15
o 1
2t dt
668. a) Smena je eX -1 = t
2
, dx =--- nove gran ice su za x = °
t' + l'
t=O, za x=ln2, t=1. Tada je
b) 4-n (smenaje e'-I=t
2
).
2 n
669. a)15; b) 1'i;'
1
670. a) 31n2;
n
b)--.
12
671.
672.
672.
674.
a) lOln2 - 3,5 integracija u=lnx, dv=(3x+2)dx).
b) ° (u=ln(x+--/x
2
+1), dv=dx).
(
1 --/3) )3
a)n 4--9- +In :2;
a) In 2 - 0,5 (smena 1 + x
2
= t);
n 2
b) 18 (smena x=3t ).
8 2
a) C=3vC=3; b) C=e.
n
b) --1
2 .
675. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih
jednaCina:
sin (a
2
+ a) - sin a
2
= sin a
2a
2
+a a a a
..¢:> 2 cos ------- sin - - 2sin cos ..- = 0
2 2 2' 2
. a 2a
2
+ a Q
-= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0
a a
2
+a a
2
-<:::> sin -- sm ,----- sin -- = 0
2 2 2
_. _ ;;:;,-- _ -1 ±
-= Q-2kn v Q- ±'Y Lnn v Q--"- 2:-'-, (k, n, m E Z).
295
676.
677.
Ako se uzme uslov 2 a 3 skup resenja date jednacine je

a) 7n 3nll,,}
(2' 6 ' 2' 6 .
678. 0<a<4.
679. A=C=7, B= -6.
a
Z
680. a) x=l za a E (0,2] i x,=l, xz=log, 10g
z
4 za aE(l, + co).
681.
682.
683.
684.
296
U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu
u'-2ulog,a +4 log, -= u=2 v u =
b) x", = za a E(-CO, 0);
Xl =1 za a=O;
x
,z
=(2-a)±.,rs;; za a E (0, l)U(I, 2).
,,'
b) 3e
4
+1
a) 32;
16 .
n
Z
-8
a)--4; b) 3e-6.
" (pareijalna integraeija u=ln(1+x
3
), dv=dx).

1
Smenom t data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija
u

x
-f
1
1
1
1t - "
3 ¢> arccos u : = '3
685.
686.
687.
1 n
¢> arccos - arccos 1 =-
x 3
1 n
¢> arccos
3 x
-=x=2
7 (P
. . .. I' .. . d dt)
x = nmenl parcIJa nu mtegracIJu U = arCSlD t, V= .
t dt
x=O. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg t, dv= r="=)'
vI +t'
x=ln 8. (Smena e'-4=u
Z
).
688. x = 1. (Vidi resenje zadatka 684.) .
4.6. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine
ravnih figura
689. Figura ogranicena lukom para bole y = x
2
+ 2x i pravom y = 0
prikuzana je na slici 92.
Z
Povrsina figure je p=
o
y
SI. 92
690. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = - 3 i x = 3.
Trazena povrsina je prikazana na s1. 93. Kako su date parabolc
simetricne U odnosu nu Oy asu, dovoljno je odrediti povrsinu na
297
691.
segmentu [0, 3]. Zatim je udvostrucimo:
3
p=2fG X2+3)-G X
2
+1) dx=8.
o
o
-3
SI. 93
x
3
Data prava i data parabola seku se u tackama x = - 2 i x = 1
(s1. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2). Trazena povrSina Je
1
P= f (2 -_x
2
-X)dX=( 2x- = D-
-2
--(
y
2
x
SI. 94
692. Traiena povrsina (s1. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu
Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivoli-
nijskog trapeza OCB4, a zatim oduzme povrsina traugla 14B:
298
o 4
P=2 f dx+ 1 }+ f dx_3:?=1!-
_1 0
2
_.1.
2
SI.95
693. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. 96).
Tada je trazena povrsina
b 2
P=fXdy=f
2 3 -3 6
a -3
y
o
o
694. P = f (2x
3
+ 3x
2
+ 2) dx = 2.5.
-1
SI. 96
x
695. a) lednaCina kruga je x
2
+ y2=R2. Povrsina kruga se dobija kada
se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci:
299
R
P = 4 f dx.
o
Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik
Tt/2 n/2
2f' 2f 1+eos21 2
P=4R cos t dl=4R ····2 -dt=R n.
o 0
b) Analogno prethodnom primcru, povrsina elipse JC P=ahn
(jednaCina elipse je h
2
x
2
+ a'y' = a
2
b
2
).
696. p2
3
697. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy. Prava x=Ojc
vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl. 97). Trazena
pOYrSinu u funkciji parametra a je
,
p(O)=f1. dX =_ll' =l_l
x
2
x 1 a
1
1
Aka tada ------70, prema
a
tome
P= limP(a)= lim(1-
1
)=1,
11""'"00 a--+co a
a to znaCi da figura koja se
prostirc u beskonaCllosti iz-
mcdu ose Ox, luka krive
1 . . k' d
Y=---"-i 1 prave x=a Ima 'onacnu vre 110St.
x
698. P=36.
699. P= 18.
700. P =36.
701. P=4,5.
125
702. P=6-'
300
x
Q
51. 97
p_
64
703. - 3 .
704.
705.
16n r:;
P=-3 +4";j.

3
p=4n+v3
706. 3
707.
708.
709.
4n+.13
P=-6-'
16
P=·--ln27.
3
n 1
P=··_···.
2 3
710. P=e'+·e-'-2;::;S,524.
711. P=(a)=arctga, P= H!;;,P(a)=;.
7
712. P=3'
17
713. P=·ii·
714.
1
P = .. -In .. '.". 715.
3 2
716.
n
P=2'
717.
718. P=9.
719. P=O,S.
720. P=12.
721. P= 1,5.
'lfH
722.
723.
724.
725.
726.
727.
728.
729.
730.
731.
732.
733.
734.
735.
24 8
P=--------"'1410.
inS 91n3 '
P=4-31n 3",0,7042.
p=l
3'
P=4,2S.
P=4,S.
2
P=10
3
·
P=4.
P = ab (2.13 -In (2 + fi».
P=m
2
1n3.
10
P=n+
3
·
8n 10.13
P=3+-T-'
P=4,S.
122
P = 2 f(2-x
2
-x
3
) dx= 2 --.
o· 15
. 3
P=5 arcslll
S
-41n2.
736. P=O,S.
r;. 9
737. P= 6y 2-
2
1n3.
738.
4. P 4
PI=2n+
3
, 2=6n-
3
·
739.
16n 4fi. 32n 4.j3
PI 1
3 3 3 3'
740. P=ln2.
302
741. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata, simetriean
je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak bes-
konacno, 00.)
742.
4
P=3'
743. P=13,S.
744. P=2,25.
745.
3 .
746. P=5.
747. P=8.
748.
9n
P=4- 3.
749. a) Funkcijaje definisana za x#5, nule su x=l i x=4, y_=l za
x=3, Ymin=9 za x=7, asimptote x=5 i y=x.
15
b) P=2-4In4.
750. a) Definisana je za x#8, nule su x=7 i x=4, Ym"" = 1 za x=6 i
Ymin=9 za x=10, asimptote su y=x-3 i x=8.
15
b) P=2-4In4.
751. a) Definisana je za svako x# -1, nule su x= 1 i x=4.
9 r- 1 /lO
Y-=4 za x= -l-y 10, Ymin= -4 za X= -1 +, 10, horizontal-
na asimptota x = 1, prevojne tacke za x = 0 i x = ± 2.j3.
b) P=51n2-3.
303
752. a) Definisana je za x", -1, nule su x = - 3 i x = 1, Ym" = 9, za
x= 1, = 1 za X= - 3, asimptate su X= -1 i y=x+6;
15
b) P=2-4In4.
2
753. P(a)= f(
1
Za a= 1,
754, Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije,
2(,-p) . 16
P(p)=2 f ..j2p;; dx=-,}p(r-p)3 .
o 3
Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0
r Od d •. r
=r=pv
p
=4' gavara ruga reseoJe p= 4'
755. Resenje jednaCine
x
f ,}4;
o
Trazcna secica sadrzi tacku M (9, 6), jednaCina seCicc je y =
4.7. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine
rotacionih tela
756. Lik prikazan na s1. 98 rotira aka ase Ox. Zapremina nastalag teia je
304
4
Vx=nf (4X_X
2
)2 dx =
o
4
= nf (16x
2
-8x
3
+X4) dx =
o
=16'--2x
4
+- =' n
x
3
x514 512
3 5 0 15 .
y
x
SI. 98
759.
760. Lik prikazan na s1. 99 rotira aka ase Oy. Zapremina tela kaje
nastaje je
lIn
V=nfx
2
dy=nf e"dy= (e
2
·-1).
o 0 2
y
x
SI. 99
761. a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotaci-
jam pravaugaanika OABC (sl. 100) aka ase Oy. lednacina prave
AB je x = R, pa je zapremina valjka
II 11
V=nf x
2
dy=nf R2 dy=R2nH.
o 0
y
y
y
r
c
'"
B
I'
---
H
-0 r -
X
"-
/A
SI. 100 SI. 101 SL 102
A
b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB
lsI. 101) oko ose Oy. lednacina prave AB je
+ y = 1, pa je zapremina konusa
R H
(. y\, R
2
nH
V=nij{2 .1- ...... )
\ 11 . 3
c) zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom
pravouglog trapeza AOBC (s1. 102) sa paralelnim straniearna R i r
i visinorn II. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. 0) i B (r, H),
jednacina prave AB .Ie
r-R

Zapremina zarublJene kupe je
II
'!. 2 f(r-R \' nH, 2
V=nJ x dy=n "",y+R) dy= (R-+Rr+r).
o \IJ / 3
o
( '
lsmena --------- y,' R=_i:",l.
fJ
4nR2
762. a) V=
3
"
(V=2nJ (R2_x
2
)dx.
306
o
b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka
ABC oko ose Ox. Zapremina loptinog odsecka je
R R
V=n S y
2
dx=n f (R2_X2)dx.
R-h R--h
VA
/ I
YA I
I
c
I
/'
..

r.
I /'
:g
/'
\ \ \ B
D
"
I 0
)(
a
h \

\
,
\
I,
• I
S1. lU3 SI. 1(1.j
I
Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1. 103) obrascu za
zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik
V= h; (3p2 + h2), jer je h (3R -h) = h (2R - h)+ hR
p2+h
2
3p2+h2
=p2+
2
- =--Z--, jer je h(2R-h)=p',
c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB,A,
(sl. 104) oko ose Ox. Zapremina loptinog sloja je
V=nxOr(R2_x2) dx =n (R2X_:".J)IXo +h
Xo \. 3 Xo
nh 22 .... 22 22
=3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11)
= n3
h
(3 (R2 -X5)+ 3 (R
2
,,(xo+ W + h
2
))= n3
h
(3pi + 3ph 11
2
),
gdeje a
763. V= a
2
pn.
4
b) V =··ab
2
n
'3 .
765. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. 105. Njegova zapremi-
na Je
'I
b
6 \1. 0 l\f.1 "
x
7 ';' _ _ \

SI. lOS 81. 106
307
21l b
221l
8ab
2
n
V=2nS y
Z
dx=2n
2
S(xZ-aZ)dx=-,,-.
Il a a 3
b). Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl. 106; njegova zapre-
illlTIaJe
b 8a
z
bn
y
o
766. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz
dobijamo y-b= ±,jrz _xi.
YI = b + #=;2 je jednacina
gornjeg polukruga, a
y = b - ";;:'=-:;.'- jednacina
donjeg polukruga (sl. 107).
Tra.zena zapremina je
a
V=nS (yi-yDdx=
-a
a
=4nbS ,jrz_xzdx.
-a
Ako izvrsimo smenu X = r sin t
dobijamo nove gran ice integ-
racije
n. n
x=.-a, t= -21 x=a, t=2'
pa Je

z ____ Z
V=4n b S ";;:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr
z
b S
n
2
x
Z
=2nr
z
b S (1+eos2t)dt

Z
"
=2n
2
rz b.
63n
767. V=-5-'
V=76n
768. 15 .
308
-Z
Z
SL 107
x
'"
T
l
I 769.
V=19n
j
6 .
770.
V= 40n
3 .
771.
3n
V=10'
772.
19n
V=24 .
572n
773.
V=---,- .
105
774.
352n
V=Ts'
775. V=ln 2X.
776.
V=512n.
15
777.
a
3
"
V=(j'
778. V=19,2n.
779.
V= 16n.
315
780.
n
V=30'
781.
3)-
782. V=16n.
783.
8n
V=3'
309
76
784. V=-n.
3
3
785. V=-n,
10
o
786. a) 17= lim rr S e
2x
dx = "2 ;
a ..... - tt) tl
3
787. V=8n2,
16n a
3
788.
789. 1).
3
1
b) V=rrS 1n
2
ydy=n,
o
790. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx
o
n
3(I+COS2X l+cos4x )
=rr! dx
n
(
sin 2x sin 4x sin 3x . )13
=rr 0

44n
791. V=15'
a
3
rr
794. V=-
12
310
32n
c) V=3'
795. a) y=x;
796. V=24n,
b) V= 16n
3 '
797. a) x+2y-8=O;
b) V= 36n,
798. V= 18n,
799. NG,6) V.:Vi=2:3,
, 4rr
b) I
3
801. V=4n.
S04. V=n(I+21n 12
\ 5 4 3
805. V=n (1
311
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
luka krive
806. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne
funkcije dobija se
2x+2yy'=0 ili y'= _c".
y
Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice:
dx= JJ:: dx=
o 0 0
,

[
' ,x rrr
r arCSln --;: 0 = -2--·
o
Obim kruznice s=2rn.
807. IzjednaCine date parabole y'=x, Duzina luka na osnovu formule
(1) je
808.
809.
810.
312
+1 1n (x+./;Z+1)[v'3 =
o 2 2 0
' v'4 + 1n (./3 + .)4
2 2 2
=./3 + 1n(j3 + 2)-0,5 .
"= S v'1+4;:' dx=xv'!+4;:'2 + 1 In (2x+-Jl +4x
2
)[2 =
2 0 2 0
=2./17 + + 1n(4+./i7).
1
y-Z
Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = -, .
x
3
Prema tome, duiina luku cetvrtine astroide je
1
l
i
i
=f X3+.
y
3 d -
x-
o x"j
y
o
SI. 108
Odatle dobijamo dU7inu astroide s= 6a (s1. 108).
811. s=v2 + In (1 +v2).
812. s=I+0,5(ln3-1n2).
814. Cikloida je data u parametarskom obliku:
y'=d: =asint.
Primenom obrasca (2) dobija se:
a
s = Y Jai(i= cos t )2'+ a
2
dt = 2a Y dt = 8a
00
2
Y
o
Sl. lU9
x
(s1. 109) .
x
313
1
815. 5=ln 3--.
2
. I-x d' d" 1 k
Kako Je y'=- ta a Je UZlDa u
2yx
816.
s= JFG7J dx=
o 0 0
=( =2y'3.
1 r
817. s=2:ln(y5+2).
818.
o + 17 1 r; r;;:;
s=--- -+-In(2+y 5)(4+ y l;).
2 4
819. Kako je, za x=o Y= 1 i za y=O
tad a je d uzina krive

x = 1 (31. 110), a y' = --.j;-
1(---1\T-1
1 '-)1 __ ) +
s= JJH-(J:;;I.y __4 dx.
o 0
za x=O t= -1. za x=1
t = 1 ; duZina luka je
s=/l- f 0
2
+
i
·dt= In(t+,;Tl:l)I
'
, =
/ __ _
=2- y2+ln (y2+1».
y
x
820. 5=2.
S1. 110
314
821.
823.
4.9. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi
Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x
2
+ y2 = R2 iznad x-ase ako
ase Ox.
Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere:
Px=2n I dx=2nR I dx=4nR2.
-R -R
824. I' a) p
x
=2n(b
2
+
a
:. arCSine) (e=
b) P =2n(b
2
+iJ.2 ln !2l!).
y 3e 1- e
2' a) M=2rnH;' b) M=rns; c) M=ns(R+r).
825. Primenom obrasca (1) dobija se
P
x
=2n f,jl +cos
2
",. sinx dx.
o
826.
Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx; za x=O t= La za X=1C
-1
t= -1; pa je P
x
=2n f .J1+t
2
dt=
1
+
P
x 0+1
(Smcna = t, zatim na dobiveni integral primcni parci-
jalnu intcgraciju ild.)
12 2
827. P,,=S- na .
3407-2
Px=-··-9-- n.
828.
315
62n
829. PX =3'
830. p,=2n(1 +
831.
'j
SI. 111
3
x
3
Za 0,;;;x,;;;31uk krive je
Odatle je
. ,x+l
Izvod Y = ifx ' pa se
primenom formule (1) dobija
da je povrsina povrsi
f
l r x+1
P
x
=2n 3(3-x)yx. dx=3n.
o
832. P
x
=48n.
833.
2n «2 )" ")
P
X
=-3- a+p '-p' .
56
834, P=-- n.
3 .
b) P (" + -J3)
x-J33 4'
4.10. Primena integrala u prirodnim nankama
836. Na osnovu pretpostavke, imamo da je
f(t) = 3t' + 2t-l, t, =0, t, = 10. Primenom formule (1) dobija se
10 1'0
da je s= f (3t
2
+2t-1)dt=(t
3
+t
2
-t) = 10
3
+ 10
2
-10= 1090 m.
o 0
5
837. s= J(6t
2
+4)dt=270 m.
o
316
1
I
I
I
. ,
\
,
i
I
4
838. s= J(9t
2
- 8t) dt= 83 m.
3
2
839. s= J(2t-l- 8t-
2
)dt=7 rn .
840. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja.
V=0=12t-3t
2
=0=t=0 Vt=4. Primeoorn obrasca (1)
4
s= j{12t-3t
2
)dt=32 rn.
o
3
841. a) s= j(24t-6t
2
)dt=54 m;
o
3
b) s= S(24t-6t
2
)dt=22 m;
2
4
c) s= ](24t--6t')dt=64 rn.
o
5 5
842. 8=8, -8
2
= ](6t
2
-I-2t)dt- ](4t+ 5)dl.=275-75=200 rn.
o °
843. 900 m.
844. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O=
39,2-9,8t=0=t=4 s. Primenom formule (1) nalazirno da je
4
s= J(39,2-9,8t)dt=78,4 rn.
o
845. Posta je x = 0,01 m. za F = 10 N, zamenam u (3):
10= k· O,Ol.."k = 1000 N/m. Zamenam u isti obrazac dobija se
F=IOOOx, tj.f(x)= lOOOx. Traieni fad je
0,04
A= S 1000x dx=O,8 J.
o
846. Primenom abrasca (2) imamo da je
0,25 x21o.25 25
25 = S kx dx = k- = 0,00125 k; odalde je k=- = 20 000 (N/m).
o 2 0 0,00125
0,1 x210"
Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--- =100 J.
o 2 0
847. A =21,6 J.

V GLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG
I DRUGOG REDA
5.1. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
848. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·dd
y
. Aka
. x
se razdvoje promenljive, prethodna jednaCina postaje
Vdy

1 + y2
Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti
integral date jednacine:
f
Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x
2
-=
1 + y' 2 2 2
In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'.
849. a) ";:';-y1y= C; b) y1y3=3#+C.
850. a) y+l=C(x-!);
85l. a) x-2=CeY;
852. a) 2";:'; - arctg y = C;
853. a)
b) y=C\/1+x
2

1 1 y
b)
x y x
b) arcsin y + F"::-;:' = c.
b) y+a=Cslnx.
854. Primedba. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobi-
ja se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova.
318
Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x
2
+ C. Iz pocet-
nih uslova x = - 2 i y = 4 dohija se da je C = _12, pa je partikuiarno
resenje
y2 =x
2
+ 12.
855. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik
ds
-=-tgtdt.
s
Posle lntegracije dobija se
In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t.
Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8.
3 '
Dakle, trazcilo partikularno rescnje je
s=8cost.
857. x2_y2+4y-2x=O.
858. y = In (xy) + x.
859. 3 cos' x + cos
2
X cos' Y = 1.
860 ) N k
. d . b' ds 2·
• a e a Je s put, ta a Je rZllla v=d;. pa je ds= (2t ·1· 3t ) dt.
Partikularno rescnje je s = t
3
+ t
2
+ 4;
b) s=2t
2
-2t
3
+6.
861. a) y=2x
2
-3x·-5;
862. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' =
2cos
2
g
Eliminacijom konstante C iz date I izvodne jednaCine dobija se
··f .. I . d" , 10
01 erenCIJa na JC naClflU Y = .
SIll X
863.
, xy(l + y')
y = '"---;"---.
l+xL.
319
864. Primedba 1. Kriva koja sece sve krive datog skupa, pod konstan-
tnim uglom, naziva se izogonalna trajektorija.
320
Primedba 2. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije
pray (90 stepem), onda se trajektorija naziva ortogonalna. Koefiei-
jenti pravea tangente krive y i trajektorije y; zadovoljavaju uslov
normalnosti y I =
y,
Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. Aka se
eliminise a, dobija se
y 2
y x
Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa
1 db"
--" 0 IJa se
y
difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija
1 2
ili
yy' x
xdx
ydy=-Z'
Opsti integral ove jednacine je
Xl i.?
4 +2=C.
Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup
elipsa Cije su poluose a = 2C, b = C viz (s1. 112).
x
St 112
!
!
865. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica
x'+ y'= Cy.
866. x
2
+ ny2 = C.
867. xy= C.
868. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O), a R kolicina ncras-
padnutog uraDa 1] trenutku t. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl
I
'· r • •• k' '" . dR
pronlen .llve rUDkcIJC, oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod .----. Na osnovu
dt
dR
pretpostavke imamo dt = - kR. Znak rrJ.uus pokazujc da jc R
d
. . , . \. .. . dR O· ., . .
opa uJuca IUn ';'CIJa, paJe -'dr.-< ,Jcr JC 1\:>0 1 R>O. RazdvajanJcnl
.... dR I d I?
promenlJlvc Imamo ------" = {, -,[¢:>In R = kt + In C<::>ln -
R C
R
=
Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana, 1z pocetnih
uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p;J konacP'J dobijU1110
daje R=R(le-
L
'_
5.2. llmnogene diferencijahu": jednacine- prvog reda
869. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik
(1)
I'
v' = 1-+-:'
. X
Neka je y = ux, gde je i 1-1 nova funkcija ad x. Posle diferencira-
nja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferenci-
jaluc jednaCinc u' x = 1, koja razdvaja promenljivc:
dx "dx
I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex.
x JX
Aka sc uzme U obm- smena, opste resenjc date jednaciuc je
y=xlnCx.
y---
b) arctg -- = In C ';X2 _ .. y2.
X
r------ y
870. a) v' x' + y2 arctg- = C;
x
,.
b) xex=C.

871. a) y=Ce Y;
872. a) tet=C;
873. a) y=Cx+2Inx
874. x
3
+ y3 = c.
875. y2 +x
2
ln Cx=O.
x
876.
y=x-J;;Cx'
877. (2x-y)2=4x.
x-y
878. xe
y
=l.
1 1
879. y=·-x
2
-2'
2
880. y=xe
1
-
x
,
(x #0);
b) sin 2' = Cx.
x
5.3. Linea rna diferencijalna jednaCina
881. a) Aka primenirno farrnulu (2), dobija se op,ti integral date di-
ferencijalne jednacine:
y = ej2dX(C - J (- 3 e-
pdx
) dx=
= e
2x
(C + 3) J e-
2x
dx = e
2x
( C e-
2x
) = C e
2x
_l.5;
b) y=Ce"_. 1.
x'
x
2
C
882. a) Y=-4 +-2;
x
b) y=l+Ce 2
(x+l)4 ( 2
883. Y=-i-+C x+l) .
322
884. y=2+C(1-x2).
885. Y = (x + C) sin x.
886. s = sin t + C cos t.
887. Y= -1+C(x+x2).
889.
+Ce-
sinx
.
891. y = sin x+ cos x.
892. y=2x+
893. Y = x
3
e".
5.4. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia
897. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')', ako se uvede
smenn y I = p, tad a je y" = p "
Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda:
p'=1-2x,
odakle je p = J (1-2x) dx = x_x
2
+ C,.
Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p, tuda jc
y'=x-x
2
+ C,=Y= S (x-x
2
+ C,)dx
x
2
x
3
Y= 2-3-+C,x+C,.
323
,
899.
1 3 5
900. )'=.x +6x- L
. 6
901. s = 2 t
3
+ 20 t + 2.
904. y= -x
4
+4x
2
906. y=x
4
·-4x
2
+3.
908. y=C
1
cos aX-i-C
2
sin ax.
909. a) y=C1cos2x+C
1
sin2x;
a) y=C\C3x+C2C-Jx;
c) y=C
1
e
x
+C
2
e-
x
,
913. a) y=e
3X
(C,+C
2
x);
914. a) y = eX (C, cos 2x + C
2
sin 2xl;
b) y=C!cos3x+C
1
sin3x.
b) y = e- 2x (C, cos/3 x + C
2
sin.J3 xl.
915. a) y=e
3
X(C,cos2x+Csin2x); b) y=C,,,-2X+C
2
e
h
916. a) y = C, eX + C
2
e
3X
; b) Y = eX (C, cos x + C
2
sin xl.
324
VI GLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijadje
917. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata
skupa A je
Vi = 4·3 = 12 (tj. njih je 12); one suo
12 21 31 41
13 23 32 42
14 24 34 43.
Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie
4 •
V 3=4·3 ·2=24; one suo
123 213 312 412
124 214 314 413
132 231 321 421
134 234 324 423
142 241 341 432
143 243 342 432
918.
919. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. 113.
2

,<:]4
n
Si. 113


.

.
"'n_1
920. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije
druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. Njihov braj je

To su slede6i brojevi: 11, 12, 13, 14, 21,22,23,24, 31,32,33,34,
41, 42 .. 43, 44.
921. ·6=3024.
922.
923. 630.
924. 205.
925. 15.
926. Elemcnti skupa M su: 2, 3, 5, 7, II. Broj trazenih brojeva je 20.
927. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2, 3, 5, 7,17; a broj trazenih brojcva je
5 5
V
, (5-3)!
928. = 30' = 24 300 000.
929. 2· Vl = 480.
930. Vj=5'= 125.
931. Neka Sll trazcni cetvorocifreni brojevi N 4, pctocifreni brojcvi N 5 i
sestocifrcni N 6' .c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 = 300, pc-
tocifreni N
s
= = 600 i sestociJreni N(, = - = 600. Broj
svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!- 600 + 600 = 1500 (oduzeti
su brojcvi koji poCinju Dulonl).
932. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I, dvocifreni N" trocifreni
N), cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5; a OV1 rasporedi ad datih
brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je:
326

=6
3
_6
2
= 180. i
Ns= 6 480.
Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775
(oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom).
933. Na osnovu pretpostavke, imamo jednacinu
vn lTn+Z
'-12 ' ,
koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n
2
- 51 n + 14 = O. Rezultat: /J = 7.
934. a) x=20; b) X= 9.
935. a) x=57; b) x=6.
936. a) x=10; b) x=20.
937. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini
(x2-3x)(x2-3x+2)=1680. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kva-
dratnnjednacinu t
2
-2t-1680=0. Rezultatje x=8 .•
938. X= 15.
939. n=6.
940. X= 12.
941. Vf+ V;=62.
942. Vi, = 3
'2
= 531441.
943. a) 3'=2187;
b) 3"2'=31104.
945. n·vl=72o.
946. 18· n = 1080.
6.2. Permutacije
947. P(4)=4!=24.
948. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom).
949. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn:
abed haed eahd dab,
a b deb a dee a d b d a e b
a c b d b cad c had d b a e
a c d b bed a c b dad b e Q
a d h e h d ace d a h d e a h
a deb b d C Qed bad c b Q.
327
Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114.
C d C d
J2<::::; C /=:::::d C
/ b d d
c<=::: 0< c<=::d
b
Q

c

Q
d ;
b
0
b d b c
ca
:

b
/. Q C
d DC::::::: C


b

b
Q 0
51. 114
95U. Sve pcrmutacije datog skupa E su:
123; 132; 213; 231; 312; 321.
Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa
E-->E, tj.
(
123) 1123) (123\ (123\ (123) ('123)
123 , (132, 213), \231), 312, 321 .
951. a) 7! = 5 040; b) 5'=120; c) 4' =24.
a) 5' = 120 ; b) 5!·4!=2080.
953. al b)
Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5
cifara:
328
5 = 5+ 0+0+0+0,
5=3+ I + ] +0+0;
5=1+1+1+1+1.
5=4+ I +0+0 +0,
5=2+ 2+ 1 +0+0)
5=3+2+0+0+0,
5=2+1+1+H·O i
1.; svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih
rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih
oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom:
!: + + +1;) =
= 70. Dakle, 70 brojeva.
a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene
od elemenata skupa S, koje nc pocinju nul om. Posto 4' =24
permutacija poCinje nulom, anda je broj petocifrenih prirod-
nih brojcva:
b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa:
° i ima ih 4!=24;
2 i ima ih 4!=24;
4 i ima ih 4! = 24.
Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji
pocinju 0, i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12, pa je broj pamib pctocif-
renih brojeva 24 + 24 + 24 12 = 60.
956. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se
= 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0).
b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0,2 i 4, pa je:
(4!+4! jc broj permuta-
cija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0).
957. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa
E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih
podskupoya skupa E: E, = {1, 2, 3,4, 5); E, = {a, 2, 3,4. 5);
E,={O, 1, 3. 4. 5}; E,={O, 1.2.4. 5}; Es={O, 1.2,3, 5} i
. E,= {a. 1,2, 3, 4J.
Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3, it brojevi
deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv
sa 3. Zakljucujemo da jedino skupovi E, i E, sadrie takve cifre,
Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa
El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih
ima 4! + 4' =48. Analogno, pennutacije od elemenata skupa E4
dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0, 2 i 4; ali permuta-
cije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi,
pa ih treba oduzcti. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je
2 (4! _. 3!) = 36. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je
4! + 4' + 4! -I- 2 (4! 3!) = 108.
958. 4!-;.4!+4!-3'=66.
959. a) 402600;
960. al
n
(n+l)!'
962. a) (n - 2)(n 3);
bl10302;

b)- .
k!
b)
c) 5.
1
b) 963.
a) ..
11(11-·1)(11--2)'
964. a) n=7; b) x=5.
965. a) x=3; b) y=6.
966. a) I1E{3, 4,5,6,7,8, 9};
b) xE{I1/nEN An:;'12}.
967. a) YE{l, 2, 3, 4};
b) mE{m!! < 1O}.
968. a) nkl000=nE{n!nEN An<6};
b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}.
969. i= 18.
970. ;= 4 625.
971, ;=1163.
972. ;=58.
973. milan.
974, uspeb.
975. a b b c h Q b c cab b
abc b b a a b c b a b
a ebb b b a c ebb Q.
b b c a
b c a b
b c b a
8!
978. a) = 280'
4! '3! '
8'
b) --.: ...- = 186·
5! '2! '
330
8!
c) = 56.
5!' 3!
9! 8!
979. a)
4! '3! '
b) -- = 560'
3' '2!' 3! '
7
c) ',3', ,=210.
2. . 2.
980. ; = 99262.
981. smederevo.
8!
= 560; a
2
bc
3
ba.
3! ·2! . 3!
984. jamajka.
985. ; = 357208.
986. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina
P(n) 0.1 11! 1 2
.. ----. =·n + =0=
}'(11+2) 3 (11+2)! 30 -
III = 4 n
2
= -7. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka.
987. 11 = 6.
988. Primeni matematicku indukciju.
6.3. Kombinacije
989.
°1
a
2
a
3
a
2
°3
a
4
a, a
2
Q
4
°2
a
3
as
a, a
2
as a
2
a
4
as
a ,
°3
a
4
a,
Q
3
as
0,
Q
4
as
990. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. klase od 12 clemenata:
'10)
CF=( ; =495.
991 C
lS ('15\ 10'
• 2 = 2)= ).
331
992. C F = 220.
993. a) Cl- 5 = 5 (oduzet je broj stranica pelougla);
b) CF--12=54; cJ qO-20=170;
l1{n-l) n{n-3)
d) C!i - n = -----.. --- - n = --------.
2 2
995. - 6 . 3 = 202 ravni.
996.
997. a) C5 + Ci + + = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2
3
podskupova.
C5 odgovara praznom skupu, je podskup svakog slmpa;
ci odreduje broj jednoclauih podskupova;
odreduje broj dvoclanih podskupova itd.
b) + C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=2
4
podskupova;
c) c1\+ Cl + cl + Ch + C; = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2'
podskupova;
d) c8+Q+ q+q+q+q+ =26 podskupova.
'198. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc:
Co + -1-" + ... + = 2" podskupova,
999. 45 pravih.
1000. 120.
100 l. I"j"' C;" = 13 160 160.
(10)' (15) "JI0') (15) (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127.
1 )_. 1 \ 4 '\ 2; 3 + 3) 2 ,4 1 5
Hl03. 21 uCcsnik.
W{)S. a) x = 3 V x = 14;
b) 11= 5.
n = 5.
H){)7. 11 = 5.
1008. a) n = 5;
1009.11= 10.
HllO. x=3.
1011. x=2.
·1012. a) (12, 5);
b) X= 5.
b) (16,6); c) (5, 2); d) (7, 5);
1013. a) nO'{5, 6. 7}; b) nE{nln=7, 8, Y .... };
c) 1<"<10;
d) 11>11; c) 2<;n<::10.
1014.k=6, 11=15.
1015. Treba uociti kombinacije 5. klasc od elemenata skupa
{a. h. c. d. eJ. g. h. i,J. k, I}. Rczuiwt aeghk.
1016. i=54.
1017. x=23.
1018.x=8.
1019. II = 8 (videti resonje zadatka. 787).
(
") (II \ (n \ (. n ) . d'
1020 Kako je =\ \.= .)= . odavde 1Illamo aJe
" 8 \12) n-8 12

Ak . k . . t'! ru ,-,. T,',Ii= C',:! . I'll:) ; prctpostavka, 1 .t.. 0 se IS "onstl pozna -1 OOl Zil... _ . . ..
dobija se da je

,_. (Il\. <.
i,! = ')J. P"stu Ie, .' =L.j. Lad:J. Je
Ie)'" ., \/,) , .
k! = 6=k= 3. (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) = 24=(n-4) (n
2
+ Ii + 6) =
3/
=O<:::>n=4.
1022. n=5, x=3.
1023.k=4, n=6.
333
1024. k=3, n=6.
1025. Aka so (;:) razvijc, dobija sc da je
(
,,) n(11-1)(11-:-2) ... (n-k+ 1)
k = -
Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se
( :) = n_(I1_-=l) (n - 2 .:(11-- ":t:D . \: ::: : =
= ,,(n_-:-1)(n- 2). . (11-:- k+ 1)J11-:-k)(n - k -1) ... 3 2·1
I.:!(n-k)!
n!
k!(n-k)!
Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva
razlomka:
(;:) = 11 (n-T '(I; . =
=n n ). Kraj dokaza.
1·2·3, . . (n-k) n-I.:
= =k)! G +
Il! 11-1.:+1+1.:
----------- --------
(k-l)!(n--k)! k(n-k+l)
= k("-=l)! (n _ k)! = kiDl = (n : 1 )-
1027. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin:
(
11)' (11) ( n ) _(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ ,,+2
\k + k+1 + k-1 -j k - 1.:+1)+ k)- 1-:+1 -C
H1
·
1028. Analogno prcthodnom zadatku.
334
1029. Aoalogoa 1027. zadatku.
1030. Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu
5(n+1)! 6n! 2n!
,- - ='-------'--'--/\ -----,-,---' =
k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)!
Sn!
-----=
(k-1)!(n-k+1)!
=6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I.:+ 1)= 5k (k + 1).
Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je
n=31.:-1. Rezultat k=3, n=8.
1031. k=2, n=5.
1032.1.:=3, n=6.
1033. k=3, n=7.
6.4. BiuOInni obrazac
1035. a) 243 + 810x+ 1080x
2
+ nOx
3
+ 240x
4
+ 32x' ;
h) 64x
4
+160x
3
+600x
2
+1000x+625.
1036. a) x' + 5x
3
-1- lOx + 10,,-1 + 5x-
3
+ x-";
b) (x
2
+ (x- 3))4 = x
B
+4x 7 - 6x
6
- 32x' + 91x
4
+54x
2
-108x+ 81.
1038. a) 0,88584; b) 85,76666; c) 1,03043.
1040. Op,ti clan datag bin am a ima oblik 7;+1 = (12) X
'2
-
3k

Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je k)
12-- 3k= O-=k = 4.
1041. Opsti Clan datog binama se maze napisati U obliku
(
11.\ / 1\11-'( ')" Ill)
7;+ 1= \ k ) (x
3
) \x
2
= (k x 3 2,
335·
Ovai Clan sadr7j x
5
ako i sarno aka je
"
ll-k k .
_ .. ---. + .. = 5=k = 8.
3 2
(
11 \. ., " . 1 •. 5
Dakle, T, = ,8) x' = 165 X' sadrzl x sa 1Z OZlOcem .
1042. T,=G)=84
(
16')( "(. ')8
1043. T,= ,8 •. :) ,X
2
=128700
8
x-
4
n(/1·-1) 0 lil'" l'1'adaJ'e
1044. lz jednacinc"i-' = 1 5, S e 1 da JC n = J.
(
1'\ (1 \'2 (15) (_1)12 -3
T,3= (9X)15-12. '''73''') = 3 (9X)3 . ('l.;:)6 =455x .
..... \ V _.x
1045. n=15,
1046. T, = 84.
(
13\ (13) .
1047. ,6)=.7 =1716.
1048. x, =2 V "2= - 5.
H149. 16 xf:·'.
Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil;: a) (! = 1, h = 1; b) a = 1, h = -1.
]052.11=5, x=2 i y=3.
In\ ("11\ . /U)'\
HlS3. C,+2C,13C,l .. . +nC,=t., )+2 ,).+5; }J+ ... Tnl n
\.1/ 1.. \ / \'
"'IE
_ ((n-l) (n-l) (n-l)' ("-1))_ '2"-1
-11 0 + 1 + 2 + .. + 11-.1 -11 .
. , ,
(Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2".)
1054. Co+2C,+3C
2
+ ... +(11+1)C,,=
= Co+(1 + 1) C, +(1 +2) C,+ ... +(11+ 1) C" =
=(Co+C, + C, + ... + C")+(C, +2C,+ 3C
3
+ ... +I1C")=
= + ... + (;:) + G)+2 (;)+ 3 C)+··+ 11 C))
=2"+n .2
0
-
1
=':(11+2) ·2
n
-
1
. (Iskorisceno je da je zbir binomnih
kaeficijenata 2" iz zadatka 1051, a dokaz leao u prethodnom za,
datkn.)
1055. C, +(3-1) C, + (4-1) C" + ... + (n-1) C" =
=c\ + 3C]-C
J
+4C
4
-C
S
+1"1 Cn-C
u
=
=(C, +2C2 + 3C3 +4C" + .. . +Ii C,,)·_(C,,+ C, + C, +C
3
+ . .. +
+ Cu)+ Co= 11 '2l!-l 2f1 + 1 = 2
n
-
1
2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo
u prcthodnom zadatku.)
1056. Co+ C, +2C, + C2 +4C,+ C
J
+6C
3
+ .. . +2nC" + C,,=
=(C,,+ C, + C,-j- ... + C,,)+2 (C, +2C
2
+ 3C, + ... +nC,,)=
=2"+ 2 "n· 2
11
-
1
= (n + 1)2
11
.
1057. 3C,+7C,+l1C,+ .. . +(4n-l)C,,=
=4C,·-C, + 8C2 ,,·C, + 12C,·" C, +411 C" ". C" =
=4(C, +2C,+3C, + ... + nC"J-(C
lI
+ C, + C,+ . .. + C,,)+ C,,=
=4n2
1l
-
1
-2
11
+ 1 =n ·2
n
+ 1_211+ 1 =(211-1) '2
fJ
+ 1.
105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik
_1 _ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ ... + (n'I.1)_11=
" + 1 \ 0 1 2 ) \,11 + 1 )
=....1:"'(2,,+1_1).
,,+1
1.059. +(-l)nCn +(-1)IIC
u
=
C, + C, + ... (- we")" C (C
I
-2C
2
+ 3C,+ ... +
·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati U obliku
n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4 ". [I--!--1
= . .:.... \i n -+:1_ (n-
r
lll1 +(I1.±I)(n
H
I1,-=l) - .. + ( -1)"'\ =
n+l"l 1·2 12·3 )
= _.1._.( -t n +
,,-+1\ \ 0
\ /11+1'\ (11+1') (n+l\
"I . ,-I +1 3 ,+ ... +
/\1/\2/\ )
(
n+l) \ 1
+(-1)" +1 j=';-,
V!+l/ ,/
(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir
kocficijenta na neparn.irn mestima je
1
-=-·2" = 2048<::>n = 12.
2
Rescnje je 7H = - 264a
3
h
7

106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binom-
nih Sil 2'>: i 2
X
+ 3, pa je na osnoyu pretposiavke
:zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je
(
\ ('\x-6/ .",
17 = . x ) I 1 ( 3 )'. a sedmi od kraja je
\6/\ / \. I
Njihov kolicnik je
.'c-12
T7: T; =
338
Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina:
x- 1 ",-_12 x -12
OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___
o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:
(X
lo
,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X
210
,x+3 = 10
5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = --
1
=x= 10 V x=_"c_-=
100J!O'
"
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:
(
6\ 3. / '.3 lo,x+7
3) (.,rx )'o,;jl \;y;:) =200=20.'(,;,;+1) = 200
(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4
x = 10 V x =0.0001.
1066. a) n=16; b)x=2vx=1.
1067.x=10Vo:=10 5
1068. n= 14 V n=7.
1069. a) n=8; bl 1; =X4;
1
HI? O. x = 1000 V x = --/-=c .
" 10
1071. n=9, /(=3, T4,=B4x.
1.072. n= 12. k=8. '9=495.
1073. n=7, k=3, T4-=35a
5

1074. n=5. k=3, T4=-Sa
2
35x
7;=
8
1
7;=, .....
256x
2
.
1075 Primeni binomni obrazac na sledeci naem
(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9) (1:) (x')k-'(_,,31'=
\
k k r '
/9' (k\ .
\
1\' \ (_1', ... 2k+,
1
'1) /'"
\ {) \.:..
339
1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2,
k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.
1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx
2
; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243;
b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx
5
1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 = .
Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti
racionalni; njibov braj jc 26.
T
. 'I . ,(12) 1 . 4
1080. n cana, 1 to: x-v; 6 x- 1 X.
1081. a) n=7; b) x=() V -<=2.
1082. n = 10. k = 3. T; = 7290.
1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se
(
12) B_-Zk
1k= x 3
k-l
(
12\
7k+I= }X 3 .
k,
Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem
6-2k 8-21£ (12\ 6.=-21, (12)
2·--····=---· 1\ )x 3 -- X 3 =30.
3 3 k, J<-1
Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu
jednacinu 2(.q?)Z-11 Njena resenja su
x=+v':i V x=+5 I,
- 4 - v ..
1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva
zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito
1
••• mogu u
grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je
C1 + C1 +C3+ .. + ..
=2"-1.
1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C
Ako se pock od identiteta:
(x+ It= Cox"+ + C
2
+ ... +
(1+xt=Co ...
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f'-
J
ent n ,. bl' . ' . oe ICI
uz x u raZVIJenom 0 lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi
stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je
(CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C .
i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi
koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. -
(CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + = C;;".
1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a drugog sa . t '
d
. l' . - Q
3
1 reec e• sa
ata Jednukost postaje '"
1 1 2
(1) ---+ ___ .= ____ _
1
Qz a
4
Q3'
+- 1+-- 1+-
a
1
Q
3
a
2
Na osnovu pretpostavke dobija se da je
n-k Q
4
n-k-2
a
,
- (:) =k+l'
Q
3
_ C:z) n-k+l
Qz -
Zamenom u jednakost (I) dobija so da je
2(k+2) 2(k+2)
. n + i- =
1087. (42+ 1)'7 =4217 +cn
4216
+ + .. -1- 42+
=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi G) su celio
Dakle, pri deljenju broja 43
'7
sa 6, ostatak je 1.
l.Al
1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:
G) i
(
k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+ 1) (k+ 1)\.
\ 0 \ 1 2 \k-l) k k+ 1
Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je
(
k+1Y _( k )2 _(k(k-::l»)2 =
k-l/ \k-2 2 \ 2
=.1 J,:2 «k + 1)2 _ (I: - 1)2) = k" sto je trebaio dokazati.
4
1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati
postupno na sledeCi nacin:
11'°_1 =(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 10
8
+ ... +
(
10) 10 (10) ,
+ 9 + 10 -, =
= 100(10
8
+cnW ... +1)=
= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa 100.
1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:
23"-1 =(22+ 1)"-1
22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1
=22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l
° 1 \n-! !
=22·p (PEN).
1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).
342
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
Neka je OJ
1
pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na
gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll
"
wJ.
1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo
WI pojava kocke sa jednOln tackom;
(j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6 pojava stranc kocke sa sest tacaka.
Prostor (skup) elementarnih dogadaja je
,o={w
1
• ill
2
• ill
3
• (1)4' (J)s, (J)6}'
1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee
klase ad elemenata "" k2 • "3' k" "" tj.
Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k
,
. "3' Ie,). (k
,
• 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5))
c) B= {(h
,
. 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'
1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje.
va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke,
a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36
elemenata, i to su:
11 12 13 14 15 16
21 22 23 24 25 26
31 32 33 34 35 36
41 42 43 44 45 46
51 52 53 54 55 56
61 62 63 64 65 66;
343
b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»);
c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.
1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se
realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva
dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa
skupovima.
a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)};
B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}.
A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}.
Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se
realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva
dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa
skupovima.
b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}.
Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so
realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A
naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

A
Ihrmlf
Sl. 115
1098. A ={"'" "'3' "'s}·
ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od
onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i
dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (sra-
firani deo na s1. 116).
SI. 116
344
Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika
C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6.
1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B
B A
SI. 117
1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno
aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:
A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo)
=(AA)' B (asocijativni zakoo)
= \J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.
1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A
2
, A
3
• ••• , A, cine potpun sistem
dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda
i ako se medu sobom iskljucuju, tj.
A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n.
a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je
A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se
A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B
=A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc.
e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.
1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:
X

=X£2=B
=X=B
=X=B.
345
1108. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)=
=(B +B (C + + C)= (B +BO) (B + C)=
=B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC;
bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl=
=A+AO=A;
c) B.
1109. a) Ako se oz.naci pojava grba na gomjoj strani sa G, a pojava
pisma na gomjoj strani sa P, tada je Q= {P, G;;
bJ Q={PP. PG, GP, GG};
c) Q= {PI. P2, P3, P4, P5, P6, Gl, G2. G3, G4, G5. (6);
dJ Q= {ll. 12, 13, ... 64, 65, 66} (broj elcmcntarnih dogadaja
u Q je V,6 = 6
2
= 36 ) ;
e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6
3
=216, tj.
= {Ill, 112, 113, ... 666} .
1110. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa
ponavljanjem od 6 elemenata druge klase, t,i.
n = = 6' = 36. Medu 36 mogucih, povoljnib da zbir cifara bude
8 Sil (2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2), tj. m=5. imiena
•. P( ) m 5
verovatnocaJc A, =-=-.
n 36
1111.n=Ci8=e2)=153, m=3·7=21, P(A)=O,098.
, 2
1112, P(A)=
1113. P(A)= 512 =0,512 .
1000
1115. P(A)=0,371 .
1116. n 10!
3! ·2! '2!
151200, m=l, peA)
346
151200
8
In 7. P (A) = 500 = 0,016.
1
1118. P(A)=48 =0,0208.
1119. al P(A)=0,4375;
1120. P (A)
120 .
b) P (B)= 0,325.
1121. Broj svih sestoclfrenih brojeva, ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je
10
6
, odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa
ponavljanjcITl. Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite
cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju
varijacija od 10 elemeoata seste klase, tj. 10·9·8·7·6·5. Prema
tome, verovatnoca je
10·9,8·7·6·5
P(A)=
1122. P(A)=
28
lL3. P(A)=- =_.- =01474.
190 '
1126, peA) : P(B)=3 : 2.
1127. P (A) = 0,00025 .
1128. P(A)=O,02 .
1
H29. P (A) =. = 0 00138 .
6! '
347
(D . (!) .
1132. P(A)= "" 0,0408.
G) . G) 14
1133. P (A)=-C8
2
)'=99,,"0,141414.
1i34. I1=Vlo=lO. 9=90, m=l, peA) 0,01111.
1135. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0,1.
1136. Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda
348
Cl . Cis 35
P(B)=-cIo--=76'
Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je
1'(C)= CL C;S = G) =
qo 38
Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je
5
C3 3 1
l' (D)= do = 20 =114
3
Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je
35 5 1 137
1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228'
Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A
dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni, dogadaj A da
nijedan nije standard an. Zato je
1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).
Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je
- Ci
5
91
P = 228'
, _ 91 137
Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 - l' (A) = 1 .. -
228 228
1137. Sa slike 118. proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati
kao unija dogadaja AB, AB i AE koji se medu sobom iskljucuju:
m A+B=AB+AB+AB
Takode je i
(3) A=AE+AB
(4) B=AB+AB.
Primenom aksiomc 3 na
obrazac (2) dobija se
l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). SI. 118
Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) , dobija se
l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) - l' (/113) =
=1' (A)+ P (B)- P (AB),
cin1c je dokaz zavrsen.
Primcdha. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju, tada se obrazac (1)
svodi nll aksiomu 3.
i 138. Neb je A + 13 = D , tada se na osnovu (1) dobija
P (DI C) =1'(D)+ P (C)- P (DC) = l' (A + B)+ l' (C)- 1'«(A + B)C) =
=1' (A) + l' (13)- P (AB) + P (C)- l' (AC -I- BC) =
349
=P (A) + P (B) + P (C) - l' (AB)-(p CIC)+ P (BC)- P (AC) (BC)) =
=p (AJ + P (13)-1 P (C) - P (AB)- P (AC)-- P (BC)+ P (ABC),
jer je (AC){BC) = ABC.
20 18 30 18 7
H39. P (A -I- B) = l' (A) -I- P (B)- P (AB)=-- + ---.. -- =-.
90 9 90 90 15
4
1140. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9'
! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-- P (AB)=0,82.
1142. P (A + B Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C)- P (AB)-- P (AC)- P (BC)+

1143. a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju, anda je BA = B . T aria je
_ 1

4
b) Aka je A o;;B, tada jc B=A + BA, pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)=
_ . 1 1 1
=P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6;
c) Posto je B = AB + AB. pri cemu se dogadaj AB i A13 medu·
sobno iskljucuju, imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) =
113
=
2 8 8
U44. a) P (A) = 1-l' (A) = 0,67;
b) P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O,8;
c) Dogadaj AB je nemoguc, jer je AB = f/J, pa je i P (AB) = 0;
d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B, ondaje
P (AB)= P (/['-;--13) = 1·-P (A +B)= 1-0,88 =0,12.
n45. a) P (AB)= P l' P2; b) P (AB)= (1 - p,)(l- P2);
d) P(AB)=(1-P,)P2;
350
c) P (AB)= PI (l pz);
e) P(A+B)=l-P(X+.-B)=l-P(/!·B)=l-P(A). P(li)=
= 1-(1-p,)(1- [12);
1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . P(13)= 1-P,' Pz-
1146. a) Verovatnoca du neb dogadaj A nastupi n puta
prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je:
P(A·A·A ... A)=P(A)·P(A)·p(A) ... p(A)=(P(A»)".
b) Suprotna verovatnoca dogadaja .1. je
P(A)= I-P(A),
pa je verovatnoca da dogauaj A ne n.lstupi II puta
(P (A»)" = (1- P (A))".
c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. realizovati bar jedanput
u n pokusaja OZnaCilTIO sa p, rada je
p= l-(l-P (AW.
Primedba. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n
pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE
dvaput iii triput itd. ili 11 pUW.
1147. Do
c
gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5, a njegava vcrovat-
noea
1
1'(A)=(,.
Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je
2 / 1 \" / 1 \" 2 (5)" 1 5.
3=1-V-li)=V-i5) =1-
3
"""6 =3=nlo
g
6=-1O
g
3
0,47712
'1=-
, 0,77815-·0,69897 '
Dakle, potrebno je baciti (, pUla kockc da bi so pojavio jerianput
o
broj 5 sa verovatnocom :.
o
log (1- 0,5) O,69H97 -1 ." ..
1148. bacanja,
10)1 1 - !
0\ 6)
1
Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 36'
Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe
kocke poj.u vi isti braj 4, je
/ 1 \ 11
.
1z uslova du je verovatnoca 0,5 slecii da je
351
0,5 = 1 OU= n=]og
Dakle, treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0,5.
1150. P (A + B) = 0,25.
USI. P (A + B) = J PiA + B)= 1 (A) + P P (AB)) = 0,333.
1152,1'(A+B+C)=0,5898.
1153, l' C·1 + B)= l' (A) + l' P (AB) = 0,6203.
H54, Bela i erna iIi dye erne.
H55. l' (AB)=1' (A) . 1'(B)=l. 1 =1_.
3 4 12
8 7
HS6. P (ABl=P(A) . l' ,(Bb -- . -- =04242
. . . ., 12 11 ' .
US7. 1'(9+9.7)=1'(9)-1-1'<').7)=_4 + 8.1 =7
36 9 6 27'
U58. l' (A B) = P (A) . l' (B) = 0,56.
115<), a) l' (ABC)=P(A) . P(B)· P(C)=0,9· 0,8·0,85=0,612.
b) 13 C')=
1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O,997.
I j \ 10 1
H60. P(A1 ·/12·
A
3··· A10)=U) =](;2.4",,0.001.
1161. PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0,8S),=O,003375.
1162. P (A) = 1 P ()j 1 /1, A,) = 1 -- O,ti' = 0,784.
1163. P (A) = 1 (.4
1
A2 A3)= 1 = 0,936.
(
'" OJ
,),)"=" .
. . .. \,6 216
1165. a) P (A) = 0,6698; b) )=0,3302.
352
1166. a)
b)
P (A)= (1 =0,88
10
=0,2785;
(
-) 10
P A = 1 =0,7215;
c) P(B)=0,12'0.
2
1168. a) P (A) = 1'i;
1
d) P(ABCl=2Z'
28
b) P(B)=33;
1169. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4, 8, 16, 32, 64; za broj 3 su 9, 27,
81; stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2; stepeni
osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3; za 25 je 5, za 36 jc 6, za
49 je 7 i za 100 je 10. Verovalnoca je
12
P(A)= 100=0.12.
1170.
8
1173. a) P (A) = 1000=0,008;
96
b) P (B) = iO(10=0,096;
384
c) P(C)=i(lOO=0,384.
353
500
1174. P(A)=2000=O.25.
1175. Primedba. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G, pri
cemu giG mogu biti duzi, povrSine iii tela). Eksperiment se sa-
StOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. Vero-
vatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9
(g c G) je:
(1 )
P (A) mcr"-JI.
mera G
Aka se primeni definicija (1) na
s1. 119 dobija se da je Dr------,o;:---",,;n-.-
trazena verovatnoca
C
a
2
, 2
P(1)=2=0,5.
a
. n
1176. P(A)=4'
G
A
Q
2
Q

B
SI.119
1177. a) Kako je povdina kruga n, a povrsina kvadrata 4 (s1. 120) lra-
icoa vcrovatnoca je
o
354
4-n n
P(A)=-4-= 1- 4;
(si 121);
S!. 120
0) P(A)=O.
2
y
x o x
2
SI. 121
n
il7S. P (.11)=(;.
H79. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe, a sa y trenulak
dolaska druge asobe, anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo
1
Ix-yl ",},
Na slici 122 srafirana je oblast r{. verovatnoca jednaka jc
5
P(A)=Ci
y
(
x
Sl. 122
USO. Oblast,G Cine ,ve tacke (x, y), u ravn! xO y. Cije koordinate
zaGOVOJ.!uvaJu neJednakost x + y < a (s1. 123).
Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstrui-
sat! trougao, dobijaju se iz teoreme:
»Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«. Odavde sledi:
a
x+ y>a-x-v=>x+ v>--
. . 2'
a
x + (a-,·-x- v» V=>J! <-
". 2'
Q
.-----.----
Y Q -x- Y
o
x
Q 0
'2
S1. 123
355
Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0,25.
1181. P (A) = 0,413.
1182. P (A) = 0,417.
1183. Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks.
Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) = ~ .
Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive, verovatnoca P (A) =0,5.
Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7..aj srediSta tetive, verovatnoca je
P(A)=O,25. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati
»slucajno izabrati tetivu«. To su u stvari tri razliCita zadatku.
1184. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea
jeste
B = {(5, I), (5, 2), (5, 3), (5, 4), (5, 5), (5, 6), (1, 5), (2, 5), (3, 5), (4, 5).
(5, 5), (6, 5)}.
Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je
A={(5, 2), (2, 5)}.
" , . 0(£1) 2 1
Trazcnu vcrovatnoca JC 1. =12="6"
II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A, pod uslovom (pretpos-
tavkom) da se dogadaj B vee realizovao, naziva se uslovna
verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom
(1 )
dd peA B)
P (A/B) = .................. .
P (B) .
U datom primeru primcnom (1) imamo
2
_.
36 1
P (A/ B) = 12 = '6 .
36
1185. Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3, 6}.
356
Dogadaj B: broj je paran: B = {2, 4, 6l.
Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se
1
6 1
P (A/B) = 3 =3'
6
1186. I naCin: P (A/B) = G) =3.
c:) 91'
II naCin: P (ABC)=P (A) . P A(B) . P AB(C) = ~ .. <1. .. ~
15 14 13
2
-
91'
1187. Broj lampi proizvedenih u pogonu P .. 32. ·1000= 300
l' 100 ..
ih
. 10
pravn u pogonu P, ill1a TOO'300=30 lampi.
Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je
30
P(A)=Tooo=O,003.
B
.. 'h I . . . 15 70000
roJ nelspravlll ampllZ P Je --"--,=105
2 100 100 .
135
P(B)=Tooo=O,135.
Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je
0,03 30 2
P (A/B) =0,135 =135=9'
Neis-
1188. Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· .. . +II)
(sl. 124) 1 2 "
Hn
Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se
A=A H, +AII
z
+AH3 + .. . +AH".
Odavde, za verovatnocu dogadaja A se dobija:
P(A)=P(AH, )+P(AH 2)+ P(AH ,)+ .. . +P(AH"l.
Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca, imarno da je
P(A)=P(H,)P
H
(A)+P(fIz)'P
H
(A)+P(H
3
)'P
H
(£1)+ ... +
P(H")P
ll
Vl).
"
Kraj dokaza.
Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovat-
Doce.
1189. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A, proiz.
vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis·
pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H
3
·
Tada je
20 40. 40
P(H')=jOO=0,2; P(Hz)=j06=OA , P(H3)=100=OA.
Dalje je PH (A)=O.Ol, Pll (A)=0,02 i Pll (A)=0,04.
, 2 3
Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se
P(A)=P(H,) 1'111 (£1)+ l' (H
2
)Ff/, (A)+P(H3)'P 1/,(£1)=
=0,2 '0,01 +0,4'0,02 +0,4' 0,04 =0,026.
1090. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina, a
dogadaj H " H 2' H3 iIi. hipoteze da je izraden u I, II, III ili IV
fabriei. Tada je
P(H )=2.Q()-=0 125' P(H
'4000" z4000'
Dalje je
1'111 (.4)=0,20, PH, (A)=0,25, 1'1/] (A)=0,30 i PI/4(A)=0,1O.
Trazena verovatnoca je
l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/, (A)+ P (H,) PI/, (£1)+
+ P (H 4) 1'1/1 (A)
=0,125 '0,20 +0,2625 + 0,25 +0,1375 '0,30 + 0,475·0,10 =
=0,025 + 0,066 + 0,041 +0,048= 0,179.
1191. P (A) = 0,2 '0,03 +0,3' 0,08 +0,3 '0,06 +0,2 ·0,05 =0,058.
1192. Odgovarajucc verovalnoce su:
250 ) 525 6
P(H')=2oo(5=0,175; P(Hz =:2006=0,225;
275 950
P (H3 )=2000 = 0,1375; P (H4) = 2000=0.475.
358
Dobija se da je trazena verovatnoca
P (£1)= 0,175 ·0,15 + 0,2625 ·0,30 .j. 0,1375 ·0,20 + 0,475 ·0,1 = 0,1725.
1193. P (A) = P (H ,). Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0,5·0,9 +0,5' 0,8 =0,85.
\ 9 19 1 18
1194. P(A)=P(H . P (A)+P(fI ).1' (A)=--'--+ ..... =09.
L II, Z 11, 10 21 10 21 '
15 1 24 1 6 1 43
1195. P(A)=--· +_.-+-. =-
20 3 30 3 10 3 60'
1196. P(A)=0,4'0,9+0,35 '0,8+0,25 '0,7=0,815.
1197. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se
P (H.)= P(H,A)
A , P(A)'
Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo
P (H,) P
II
, (A)
PA (lI,) = ----p(A:j- .
Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je
P(H,) PI! (A)
P
A
(II.) = __ 'c .. ________ .----------.--
, P(H,) Pu,(A)+P(H
z
) Pf/,(A)+ . . . +P(H") P",,(A),
Kraj dokaza.
Primedba 1. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao
Bajesova formula.
1198. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica. Imamo dye hi-
poteze: H 1 da je izabrana prva posuda, II 2 - da je il.abrana
druga posuda. Tadajc i p([-[2)=1 daje
2 2
izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH a veroval-
1 14
, d ,. - k I' . d 4
noea a Je rzvuecna ema 'ug lea lZ ruge posude PI' (A) = -'.
" 14
Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a, na osnovu (F),
1 6 1 4 5
P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4'
359
a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude, na os-
novu formu!e (B):
1 3
P(II l)'P N1(A) 2.'7 3
P A (H ,) = ---'-P(A)- = -5- ="5'
14
b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude:
1 2
P (II 2)' P /I (A) 2.' 7 2
PA (H2 ) P(A)·L=S="5
.-
14
1199. Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta. Imamo dye
hipoteze: HI - predmet proizveden u prvom automatu i H 2 -
predmet proizveden u drugom automatu. Kako je proizvodnja u
prvom automatu dva puta veca, tada je
2 1
P(H, )=",aP(II2 )=3'
Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizve-
den u prvom automatu je P II (A) = 0,6, a da je proizveden u
1
drugom P II (A) = 0,84.
2
Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta:
P (A) = P (Il,)' P "1 (A) + P (H 2)' P ",tA) =
2 1
=- . 06 + ... 084 = 0 68 .
3 ' 3' ,
Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i
2
P (II 1)' P ,,(A) :3' 0.6 10
PA (H
,
)= PtA) 1 =-67;8=i7=0,588.
1 1 1
1200. a) P(A)=,,' 0,75+'3' 0,85+ 3.0.05=0,55;
1 1
- . 075 -3 . 0,85
3 '
b) P
A
(H')=-055-=0,45, P
A
(H
z
)=-0-SS-=0,52,
1
" ·0.05
P A (H 3)= 0,55 0,03.
360
25 5
-0 __ ,
100 100 25
1201. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4 -46-2- = 69 ;
100 '100 +100'100+ 100 'ioo
28 16
PA (H2 )=69' PA (H3 )=69'
1202. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu
posudu), II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posu-
du) koja je bela. Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea.
Tada je
1 2
P(II 1 )='3' a P(H2)=".
Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu. ako je
premestena cma kuglica, je
1
P]f,(A)=7'
Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u, ako je premes-
ten a kug!ica bila bela, je
2
PH (A)=-.
2 7
Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugli-
ea bila erna je
1 1
P(II 1)_: Pill (A) 3 7
=-_._ ..... =
P(H
,
)P",(A)+P(H2)P
HZ
(A)
3 7 3 7
1
21 1
=_· .. ······=· .. =02.
1 4 5 '
21 + 21
1203. Imamo tri hipoteze: HI' H
2
, H
3
, tj. daje izv!acenje iz prve, druge,
odnosno treee posude. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena
kugliea. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue, pa je
Daljeje
361
1204. Primedba. Verovatnoca slozenog dogadaja, koji se sastoji u tome
da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta, sa
verovatnocom p (0 <P < 1), a ne realizuje k puta, odreduje se
po formuli
(1) p"cp (k)= (;;) l ,,".', gue je q=l-p.
Kako je n=8, k=5, p=0,6, q= primenom formule (1),
P 8(5) = G} (0,6)5 . (0.41' '" 0,28.
1205. P 4(7)=(:) OJ ·GY ",0,256.
(
100) (1)'00"48 (1)48 (100)
1206. P48 (100)= 48 2 2 = 48 r'oo.
(
100) (1)53 (100) (1)52 (2)48
1207. P(47 iIi 48)= 47 :3 + 48 3 '3 .
1208. a) P,(2)=G) '0,52
2
,0,48
3
",0,299;
b) P(A)=G) '1
5
+G) q4 p·l G)p2
q
3 +G) p3
q
2 +
(
5\ (5\
+ \4)p4q+ 5)P'=
=0,48' + 5 '0,52' 0,48
4
+ 10 .0,52
2
.0,48
3
+ 10 .0,52
3
'0,48
2
+
+ 5 ·0,524. 0,48 + 0,52' = 0,942.
1209. Primedba 1. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X
je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridru-
zujemo odgovarajucu vcrovatnocll.
362
Primedba 2. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslika-
vanJe.
X=(XI
P, pz
X,,)'
P"
(p, +P2+" .+p,,=l).
Primedba 3. Zakon raspodele moze se prikazati kao skup urede-
nih parm'a {(Xi' p,) i= 1, 2 ... n} ili graficki (s1. 125).
'; P
I
!p,
I •

if'
I •
Xi.
X,
Xi X
3
X
4
SI.125
Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta, iIi 1 put ili
o puta. Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2,
x
2
= 1 i X3 =0. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli
su:
Pz(2)=G)(D
2
=0,25;
P2(0)=G) 0)' =0.25.
Zakon raspodelc je:
X=( 2
0,25
1
0,5
1210. Analogno prethodnom primcru dobija se
0
0,064
1 2 3)
0,288 0,432 0,216'
2
15
-----
216
10)
75 ] 25
216 216 .
363
1212. X=O
1 2

3 3

8 8
8 .
1213. p,=I-(P, +P2)=0,45.
1214.{,\[ '7 (
3 4
X).
2 3
-
36 36 36
1215. X = 0.g32
P (x = 2) = (1-0,8)0,8 =0,16; P (x = 3) =(1-0,8)2·0,8 =0,032;
P(x =4)= 1--(0,8 + 0,16+ 0,032) =0,008.
1216. Napomena. Ako je X diskrctna slucujna promenljiva, a njena ras-
podela verovatnoca jednaka je:
(
Xl X2 x, ... x,,) 1)
X= (P, +P2+P3+" .+1',,= ,
PI Pz P3'" Pn
onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom
,
(A) M(X)=X,p, +X
2
pZ+X
3
P3+" .+x"p,,= L Xipi'
i= 1
Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc
M (X)=3 ·0,1 + 5 ·0,6+ 2 '0,3=0,3 + 3,0+0,6=3,9.
1217. M (X) = 2,6.
121S, Slucajna velicina X, broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu
uzima vrednost Xi =1 i x
2
=O sa verovatnocama PI =p i
P2 = q = I - p. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je
M (X)= 1· p+O 'q= p.
Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja, u
jednom ogledu, jcdnako je verovatnoci dogadaja.
1219. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno
jednu vrednost C sa verovatnocom p, tad a je
M(C)=C·!=c.
364
1220. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce
X_(Xl x2 ••• x,,)
PI P2'" Pn
Zakon raspodele slucajne velicine CX je
CX=(CXl CX
2
'·· Cx,,).
P, P2' .. p"
Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je
M(CX)= CX,P, + CX
2
P2 + ... + CX"p"
= C(x, P, +x
2
Pz + .. . +x"p,,)= CM (X),
1221. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode·
Ie verovatnoca:
X=(;: ;J Y=G: ;,:).
Zakon rasp odele slucajne veliCine XY:
Xy=(X1Yl X2Y, x,Yz X2Y2)
PIP' pzp' PIP" PZpfl'
Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY:
M (XY)=X,y, ' P, P' +X
2
y, ' P2P' + X, Y2 . P, P" +x
2
YzpzP"
= Y,P'(X,P, +X
2
P2)+ YzP" (X,P, +X
2
P2)
=(X,P, +X
2
P2) (Y,P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).
1222. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele:
i Y=G:
aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce
nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon ras-
podele
x+y=(Xl+Yl X
,
+Y2 x 2 -I'Y, X2+Y2),
Pl1 P12 P21 P22
gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce. Matematicko
ocekivanje veliCine X + Yje
M(X + Y) = (x, + Y2) Pll +(x, + Y2) P'2 +(x
2
+ .v,) P21 +(x
2
+ Y2)P22
=x, (Pll + P12)+ x
2
(P21 + 1'22) + Y, (P 11 + P2,) +
+ Yz (P,2 + P22)'
Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj, koji se sastoji u tome da
promenljiva X uzme vrednost X, (verovatnoca tog dogadaja je
P,), povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y
uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po
365
teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka JC Pl1 + P12)
Odakle sledi da je Pll + P'2 = P"
Analogno, slcdi da je
P21 +P22=P2' Pll +P21=P; i
Tada formula (1) postaje
M(X + Y)=(X , P, +Y2P;)
=M(Xl+M(Y).
obratno.
Primedba. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veli-
Cina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka:
M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl
=M(XJ+M(Y)+M(Z).
1223. a) M (XY)= 1,53; b) M(X+Y)=2,65.
1 2
3 3
8 8
3 4

.. ' 8 8 8 8 '
8 .
5 6 7 8 9 10 11 12\
( 2
"'5 X - \ 1
2 3 4 5 6 5 4 3 2
3
1
6)-
. ..; -
-.-
36 36 36 36 36 36 36 36 36 36
M(X)=7.
Primedha 1. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovo-
ljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0,5.
U zadatk u 1225, gde je raspodela verovatnoca simetricna, rncdija-
naMe=7.
Primcdha 2. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcaj-
ne promenljive X. U zadatku 1225 Mo=7.
Primedba 3. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<.i, kac sto je
u zadatk u 1225 M (X). Me i M 0 se poklapaju.
Primedha 4. Matematicko ocekivanje, medijana i rrlOJu karukteri-
su centar rasturanja.
-: 226. Primedba
X=(X
1
\1'1
1. Disperzija slucajne promcnljivc
366
naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne
promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja:
(1) D (X)= M(x;- M(X)), =(x , - M(X))2 1', +(x
2
-M (X))' P2 +
,
+ ... +(x,-M(X))2 p,= E (x;_M(X))2p;:
i=l
Primedba 2. Pozitivan kvadratni koren iz disperzije
(2) "x=.iD(X)
naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja
vrednosti slucajno promenljive X oko m:.ltcmatlckog oeekivanja,
izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc
promenlji ve.
Primedha 3. Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporc-
divati, uvedena je relativna Inera rasturuuja:
(3)
koja se zove koeficijent korclacijc .
Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je
M(X)=2. 0,1+3·0.6+5·0,3 =3.5.
Zakon raspodele slucajne velicine X
2
:
X2_( 4 9 25').
- 0,1 0.6 0.3
Matematicka ocekivanje M(X2) je
M(X2)=4' 0.1 +9,0,6+25,0,3=13.3.
1 razena disperzija jc
D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13,3 - 3.5
2
= 1.05.
I227. Podima od definicije disperzije:
, ,
D(X)= E (x,-M(X)j2p;= E (xi'-2x;M(X)+(M(X))"p;=
i""" 1 i= 1
, , ,
= E xi' p;-2M(X) E x;p; + (M(XW E 1';.
j= 1 i= 1 i= 1
, ,
"
Posto je E P;= 1, E x;p;=M(X) L xt Pi=.!1-1(){2),
i= 1 i= 1 i= 1
dobija sc da je
D(X) = M(X2)_(M(X)j2.
367
1228. X = 0 ! l l D ;
1111111
M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+
4
'6+
5
'6+
6
' 6 6,21=35'
1111111
M(X')= 1 '6 + 4 ' 6 + 9 ' (; + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS,17;
D(X)= M(X')-(M(X»' = 3,82,
1229. D(X)=67,6404,
1230. a) D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O;
b) D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX - CM(X»' =
=M(C'(X - M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X);
c) D(X + Y) = M(X + Y)' - (M(X + Y))' =
=M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 =
=M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' - 2M X, M(y)-(M(Y»'
= (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -. (M(Y»' = D(X) + D(Y);
d) D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)=
=D(X)+D(Y)+D(Z);
e) D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X);
f) D(X - Y)=D(X +( - Y»=D(X)+D(·· Y)=
=D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y).
1231. a) Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se:
D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5, jer je D(C)=O;
b) D(2X) = 2
2
D(X)=4 ,5=20 (D(CX»=C'D(X);
c) D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45,
1232. M(X)= C '0,5+( - C) , O,S =0,
M(X')=O,5' C'+0,5' (C')=C',
D(X) = M(X')- (M(X)' = c' - 0' = C',
1233. lz formule D(X) = M(X')-(M(.X»' dobija se da je
M(X')=0,24+ lP=2,2.
Tako je P, = 0.6 , tada je p, = 1-0,6 = 0,4.
Iz sistema
0,6x, +O,4x,=I,4 /\
dobijasedaje x,=1 x
2
=2 (X
2
>x, ),paje
X =
1234.x, =2, x,=3.
1235. X=( 2
0,1
3
0,6
7.2, Matematicka statistika
1236. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli:
r""--r-' ...... .-.--- -.-.... -.. .
Oceoe iz Skupljanje Frekvencije Relativne
.. podataka _ .. _/,_' ___ 1
X, =1
III /, =3
.. ...
f.. =0.10
• . _-+-.. _ ... _ ...... -
x,=2
HII I f,=6 f.., =0,20
x;=3
IIII /3= 10 .r;, =0,33
..
x
4
=4
HlI II f4=7 f.. = 0,23

IIII
f.. =0,13
,
..---
x,=5
................ _-+--
Ukupno n=30 1
Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni
tackama (x" /,), tj, (1, 3), (2, 6), (3, 10), (4, 7), (5, 4) i prikazan
je na s1. 126,
'r
j
j
Xi.
2 3 4 5
SL 126
Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se
niOdalna vreonos[ iIi, kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). U ovom
slueaju Mo=3.
1.237. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela rela-
tivnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn, 51. 127.
1238. >'=4,75.
1239. K;oeg.81.
1240. G=27.
1241. H"" 5,77.
SL 127
370
1242. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini. Medijan" je jedna-
lea srednjcm claDu, aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini
srednjih clanova, aka ih je paran broj.
8+ 10
a) 6, 7, 7, 8, 10. 12, 13, 14; Me=----=9.
2
b) 15, 17, 19, 19, 28, 29, 30, 31, 39; Me=28.
1243. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka, treba te podatke
poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost.
a) Mo=8; b) Nema modu.
1244. X =4,8; G '" 4,28; H "" 3,77; K", 5,25.
1245. a) 1110=21; Me=21; ",,"21,15; b) Mo=37; x",38,36.
1246. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila. Varija-
cioni razlomak jednak je 130-}O=100. Braj
klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc gde je n bruj
elclnenata uzoraka. Prema formuli trebalo bi izabra-
Ii oko 7 kiasa, ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5,
pa za to biramo 5 klasa.
Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln:
1- --
1 Klase 1 Sredina Broj podawka Frekvencije I
I I klasc Xi po klasama
.. -----.
1- --}-····I
::f:- -- I
l t==X 5 1_ n -I
Na s1. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon
raspodela frekvencija.
SI. 128
15
10
5
30 50 70
371
Odredimo najpre relativne frekvencije /,... Primcnom obrasca
f.
f. d b" d d ., I: f k ..
r.=-- O,lJumo re om 0 govaruJuce re atrvne re vencIJc.
, n
... 1 3
0,15 0,05
5 4
Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne
razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi, cesto se rezultati
prikazuju na sarno jednoj slici, kao sto je to uradeno na s1. 129.
6
5
4
3
2
°
2 3
81. 129
4
0,30
0,25
0,2 °
0,1 5
0,10
/L-'-_ 0,5
5
1249. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj koloni
navedene tablice;
b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti):
1) O,Q2S; 2) 0,017; 3) 0,016; 4) 0,020;
6) 0,082; 7) 0,096; 8) 0,086; 9) 0,071;
11) 0,138; 12) 0,115; 13) 0,082; 14) 0,085;
5) 0,040;
10) 0,099;
15) 0,D18.
1250. Uputstvo. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevi-
rna 1 i 2 jednake, zatim 3 i 4, itd. (videti sl. 130).
y
81. 130 x
372
1251. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni
pravougaonici)
y
k
50
40
30
20
10
X
0
10 20 3040 50 5070 8090 lOa
81.131
Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika, koji cine his-
togram raspodele, dobija se poligon raspodele frekvencija.
Relativne frekvencije suo
4
1;, = 100 =0,04;
25
1;, =100=0,25;
50
1;, = 100 =0,5;
15 6
1;'=100=0,15; /"=100=0,06.
Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih
frekvencija. Y
1,00
0.9
D,B
0.7
0,6

0,5 ..._- - -
I
I
I
I Of.
0,3
0,2
0,1
I
I I
1 I 1
1<:<1 IMe
10 30 50 70 90
SL 132
x
373
Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena. (Q, deli
raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal. Q
3
deli raspodelu
75%) :25
%
i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi
kvartal.)
Primedba 1. Vrednost obelezja x, koja raspodelu deli na dva
jednaka deb, naziva se mcdijana.
Primedba 2. Aka SD podaci grupisani klasama sirine d, unda se
lllcdijana [acuna prema obrascu:
n
(1)
J,-(f, +1,+ ... +J,)
Me = L + d --.. -----...--...
j,,+ 1
gdo je L - donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana, d -
sirina klase, h+ 1 - frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana, a
1, +1, + ... + J, - kumulativni zbir frekvcncija po klasama, koje
prethode klas; sa medijanom. U datom primeru imamo
Me = 40 + 20 . = 48 4
50 ' .
Primedba 3. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. Za modu
se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju. Aka su podaci
grupisaui po klasama sirinc d, Dna se odrcauje obrasccm
(2) Mo =L + d ___ IJl_
D, +D,
gde je L - donja granica modalne klase, d - sirina klase, D 1 -
razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi; D
z
-
razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za
njom. LJ datom primeru je
50-25
Mo=40,1·2()----------=483· X=48,8; 8=17,85,
(50-·25)+(50-15) ,- ,
K
v
=0,37.
1252. X=41; Me=40; Mo=39,44.
1253, x=2.
1254. x=41.
1256. a) x=2, 5
2
=7,75, 5=2,7838; Kv= 1,3019;
374
b) x=2,
" 24
S"=--
11 '
1----
s=yD(x)=l, K,=O,S.
1259. a) x = 4 , =0,6; 1,) x = 6, D(x) = 6.
') • f'
si=J (', , X" =8, 812 = 20,25.
1262. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost
1
+x
2
+ '" +X,,}=
1
=a+--«x, -a)+(x
2
-a)+ '" +(x,,-a».
n -
Ova jcdnakost cesto sc koristi izracunuvunja srcdnjc
vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi. Tako U ovom slucaju,
a = 1235, imamo
- 1
X = 1235 +1'6 (0,6+ 2,5 -- 2,1 -11,2+ 3,5 --0,8 + 0,9-1,7 -0,5 + 1,8 +
+ 2,6-1.9 - 0,7 + 2,5f- 0,4 --0,3)= 1235,5 m/s.
Disperzija je D(x)=2.R6 m'/s2.
1263. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik:
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 2 1 2 0 2 3
Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi
Braj poena 1 2 3 4 .5 6
Apsolutna frekvcncija 2 1 2 1 3 1
Za treCi uzorak tabcla jc
Broj poena 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 1 1 1
j
1 3
Najzad, za osnovnu populaciju imamo
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 7 4 8 6 R 7
Srednje vred nosti Xl' X 2' }{:> uzoraka 5U [edam
,)(, =3,8, ")(2=3,5, X} =4,125.
Srednja vrednost za osnovnu populaciju .ie X = 3,625. U odnosu
na srednju vrednost, vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc
reprezentuje osnOVllU populaciju.
375
1264. sI=3,76; d=2,85;
1265. Koeficijent korelacije r najee;;ce se daje obrascem
(1)
r 1: X ,Y, ... ...
2 2'
y(1:X;)(1:Y, )
gde je i Y,= y,- y. Za odredivanje koeficijenta kore-
lacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom.
U datom primeru odgovarajuca tabela je:
---- ...
X, y, Xi=Xi-X Yj=Yi-Y X
2
i1 Xil'i
y2
,
1 1 -·6 -4 36 24 16
.... ....
3 2 -4 -3 16 12 9
4 4 -3 -1 9 3 1
.-.-.. .. --,. __ ._-
---
6 4 -1 -1 1 1 1
.,-- ... .. -.-
g
5 1 0 1 0 0
- --------,---- --'" ..
9 7 2 2 4 4 4
11 8 4 3 16 12 9
14 9 7 4 49 28 16
._ .. -'"--...
EX,= 56 EY,=40
56
x=-=7
8
40
y=-=5
8
l'Xr = 132 l'X,1i=84 1'7,'=56
Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je
84
r r' 0,977.
y 132 56
Primedba. Ako je Irl <0,25, onda x i y nisu linearno povezani.
- Ako je x i y su neznatno linearno povezani.
- Ako je postoji znacajna linearna veza.
- Ako je postoji visoka znacajna povezanost izme-
du obelezja x i y.
- Ako je 1, onda je povezanost izmedu xi y funkcio-
nalna linearnog oblika.
1266. r=0,395.1267. r=0,93. 1268. r=0,896.
376
VIn GLAVA
8. RAZNI ZADACI
1269. P = 5 arcsin 0,6 -In 16.
1270. a) a=b=l, y=(X2+X+ l)e->;
b) Funkcija je definisana za svako x, nema nula, pozitivna je za
svako x, Ymin=l za x=O, Ymax=3e-
1
za x=l, borizontalna
asimptota je x=o (grafik sl. 133);
c) P=4-8e-
1

y
x
SI. 133
1271. P=2SP:"16 dx+2 dx=7,Sn+9-0,5ln2.
2 5 5
1272. a) Grafik date funkcije je
prikazan na slici 134.
16 25 6
b) P=-(1--e- ).
27 3
3
f
X2-6X+9
1273. P= ----- dx=ln16-1,S.
x-I
2
y
o
Si. 134
377
1274. a) Grafik date funkcije
je prikazan na slici 135.
2/3
b)
r x
3
32
p= j dX=9-
ln27
.
o
//;>/
//
y!
I
,\ 11
LI
3 I
I
SI.135
1275. 4f In2. (Parcijalna integracija:
U= arctg i. dv=,J4+;:i . xdx.)
x
1276. -{l: (Parcijalna integracija: u=arclg2x,
dv=.j1+4x' . xdx.)
1277. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
1r/4 rr./4 ___ 71./4 .,.__
f cosxcos2x dx+ J sinxcos2x .f cos2x dx.
000
Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa, proiz-
vod sinusa i kosin usa u zbir sinusa, a za treci integral smena je
sln2x=t. Vrednost datog integralaje

6 3
1278.1n20n2-1)' (Smena Inx=z).
1279. a) p=-q, p=-2, q=2; b) p=-2, q=3.
12S0.2<x<+oo.
1281. Smenorn ...;;:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje:
y'+ 1
Iy+ 11 + ly-
1
1>-Z-- . ( \
Resenje date nejednaCineje 2+V3 ).
J
378
1282. Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini
sin (2X = (4a - 3); dakle, sledi da je
3y2 3y2
4- 2 ,;:;a';:;4+'2,"
R In ,. " (_I)k . (y2 4 3») k Z
ea a reseoJa SD arCSIn 4l ,'E.
1283. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme
sa osnovom 2, anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini
IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0,5. Resenja koja
n n . 5n 1[
zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .
x-2 x+2
1284. Smene: --= u--'-= v. Data jednaCina se transformise u
x+l x-I
5
homogenu 20u'- 5V' +4uv=O. Odakle se dobije da je u = -2: v ili
u = 110 v. Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x .
1285. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homoge-
nu 2V' _7,,2 = l3uv. Skup resenja date jednaCine je
{-I, 2, 4}.
1286. a) Za x?o 1 smene 11 = V= svode datu jednaCinu
na homogenu 2u
2
- uv- t,2 = o. U ovom slucaju data jednacina
nema realna resenja po x.
b) Za x';:; -1 i smene 11 = -i -1 =-;, 1)= dobija so ho-
mogena jednacina v
2
- 2u
2
= 0, a data jednaCina ima jedno
I ,. . 65
rea no resenJe po x, I to x = - 63 .
1287. x = log, 3 (smene: u = 2
x
• V= T).
7
379
x x
1289. x = - 3 V x = 3 (smene: 3
3
+ 3'3 = u).
1290. {0,5; 5}.
1291. x= -3.
1292. Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna
broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobi-
jaju se nejednacine:
.1.+ a 1:0, r;;
2 ?'v U 1
!.-t:..
a
" :0, r;;
2 -::---yUZ
+ an:o, r
a
-
2 -';"--V'n'
Proizvod ovih nejednacina daje
l+a l+a l+a ... ---.
-T "-'T ... 2--'!>V
a
l . a 2 .•• an'
Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a , . a
z
... an = 1,
poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje
(l+a, )(l+a
z
) ...
1293, Podimo od ociglednih nejednaCina:
4a, + 1 ,,:;4aI +4a, + 1=.J"4a, +1' ,,:;12a, + 11,
(1 ) 4a
z
+ 1 +4a
2
+ ":;12a
z
+ 11.
4a
n
+ 1 +4a
n
+ 1=.J"4a:+l ":;12a
n
+ 11·
Kako je i= 1, 2, ... , n, tada je 12a,+11=2a,+ 1, jer je

Ako se sumiraju nejednacine (1), dobija se
+.J"4a
z
+ i+ ... ,,:;2(a
1
+a
z
+ ... +a
n
)=n+2.
Time je dokaz zavrsen.
1294. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva
manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini, tada je
380
1 +2+3+ ... +(n-1)+n 2 n(n+1) n+1
,,:;-------.----..
n n 2n 2'
Kraj dokaza.
1295. a) XE[ -lJU[9, +CD l
b) XE[ -8, OJ U [1, 2].
1296. x = 0,5.
1297. a) a+b=O, A (0, a+b);
b) B(O, a+b) i C(IOg2( 0) (apscisa tacko C je realna
ako je ab<O) .
1298. a) !(t) =../2cos t, g(!)=0,5(2cosZt-1).
_n
b) t=(2k+l)n; t= +3 +2nn, k, n=O, + 1. +2, ...
c) P=2.j'i.
1299. a) cp = 60
0
;
16
b) n.
1
1300. a) Iskoristiti identitet logba=--··
log,b
k (k + 1)
1+2+3+ .,. +k=-----.
2
b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein:
(log 2)·z(_I_+_1 ..... __ )=
xI· 2 2· 3 3· 4 (n -1) n
=(log 2)'Z(( (!_!)+ .. (.1. __ 1_)) =
x \ 2 2 3 3 4 . n n-l
(
1) n-1
=(logx2)'z 1-;; =-n-·1og';x.
1301. 13a
14' a,
15a
14
(a>O) .
381
1302. Ako se kvadrira data relacija, dobiJa se
(1) a
2
+ b
2
+ c
2
+ 2ab + 20c + 2ac= 36.
Zbir ociglednih nejednakosti
i svodi se na ncjednakost
(2) a
2
+ b
2
+ c
2
ab+ ac + DC.
h (1) i (2) sledi da je
30-"2 + 31;2 + 3c
2
36; odavde se dobija tvrdenje a
2
+ b
2
+ c
2
12.
1303. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethod-
nDg zadatku, dobija Se tvruenjc.
1304. Iskori:Jtiti to sto je aritrL.dicka sredina d va broja veca od njihove
geomelrijskc sfedine na sledeci nacin:
a+b c+d
1:1 + (: + d _ - + ..,,1 ah + v" cd:, / ----;=-----'-'----;-= r---'-------;
4 . - . '2---- ''''-2---- Y V ab . y cd =.;y abed,
Cime je dokaz zavdcn.
11305. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka, gde je cetvrti pozitivan
broj¥abc:
a + b + c + _'_
abc -= a +h + abc abc =-
3r::.--- a + b + C r--
=a+ abc =- abc, cime je dokaz zavrsen.
1306. Kako je:


mnozenjem ovih nejednakusti dobija se
a
2
b
2
c
2
b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c- a)2,
odak!e sledi trazena nejednakost.
1307.0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' se postupno transformise na
ovaJ nacrn:
382 .
-= -= 2(a'+b2);;'a2+2ab+h2.
Ako se nzme n obzir pretpostavka a
2
+b
2
=1, tada poslednja
nejednakost postajc
a
2
+ 2ab + b
2
,,12¢>ja + hi ",/2 < a + b < ,/2.
1308. Ocigledna nejednakost
se svodi na nb,ik
,,2 + b
2
+ c
2
+d
2
+2 (ac-
K.aka je po pretpostavci a
2
+ h
2
+ c
2
+ d
2
= 2, poslednja
nejednakost postaje
(1)
Analogno iz nejednakosti
dobija se -·1 iii
(2) ac-bd L
lz (1) i (2) sledi tvrdenje 1.
1309. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka, iz nejednakosti
i
(m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2
dobija se da je
(1)
(2) rna+ no + 1.
lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel 1.
. ;--
1310,Kakojea
2
=laI
2
, b
2
=IW, yx2=lxl,
dobija se
.
Dakle, la + hi lal + Ihl.
1311. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll !a+bl+l-hl=
=- !al-Ibl ia+bl·
1312. !a-·bl = =#-2ah+ ;,:, =
= Ibl )" = lal-Ibl·
1313. la + bl = = + 2ab + 0' =
}'=!al-lhl.
(a
2
=laI
2
, b
2
=IW i
13l4. Dokaz se izvodi indukcijorn. Za n=2 la, tvroe-
nje je tacno. Dokazimo implikaciju
la, +a
2
+ ... ... +la,l=
=la,+a2 + .. · .. · +laH,I·
383
Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la
u
,I dobija se
(1) la , +a
z
+ ... +a,+ak+,I';;la,I+lazl+ ... +la,I+lak+,I.
Nekajea,+a
z
+ ... +a,=y.tadaje
(2) Iyl + la
H
,I;" Iy + a
H
11.
Iz (1) i (2) sledi da je
la, +a2 + ... +ak+,I';;la,I+lazl+ ... +lah+'1.
cime je dokaz zavrsen.
1315. <a<2.
1316. -·2<a<4.
1317.
1318.
1319.0<a<4.
1320. XE( w, U ( U(1. + w).
1321, P(x)= x
3
+ 2x
z
+ 1.
1322. Smenom 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik
y = III It 51. Funkcija je konstanta y = 5 za 0,;; t,;; 5, pa je

1323. x, +x,=x,'x, + 11.
" S"
1324'6<"<6 .
1325.
1326. U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd.
1327. a)
b) mE( +w} c) mE(
" 1328. x=( 1)k+
1
6 + k", kEZ.
" 1329. X= ±3 + 2k", kEZ.
1330. Zbir na levoj strani grupisati u obliku
(tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") 27" + ctg 27"),
zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd .
384
1331. (smena
1332.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje a
X
3
+X-
3
=t
3
--3t. Data jednacina ekvivalentna je jednacini
t
3
+ = (t
Z
+ 3t+4)= O.
Realno resenje t=2, a X, =x
z
= 1.
1333. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran. potrebno je da
konjunkcija bude tacna logz =0 /\ >0.
Kako ova konjunkcija nije tacna, ni za jednu vrednost parametra
m, tvrdenje je tacno.
1334. Ako se periodican decirnalan broj 5,3 transformiSe u njegov
racionalan oblik 13
6
, data jednacina ekvivalentna je jednacini
GrS1o,x
Smena Rezultat: x=l00.
1335. Smena ';;':-=-1 = y (y>O) svodi datu jednacinu na oblik
paje 2';;y,;;3 a 5,;;x';;1O.
1336. S,;; x';; 8.
1337. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . 10
6
+ X • 10" + y . 10' + 3.
Brojevi 10
6
, 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak, redom 1, 3 i 9.
Zato je 3 .10
6
= 13k, + 3, X .10
4
= 13k
z
+ 3x, Y' 10
z
= 13k3 + 9y, pa
je N = 13k+ 3(x+3y+ 2), gde je k, + k, + k3 = k. Posto je N deljivo
sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13, Ij. x+ 3y+2= 13m. Kako
je x+3y+2';;9+3'9+2=38, m moZe biti sarno 1 ili 2. Za m=1
dobijamo x= 11 3y. Posto je x ;,,0, y moZe biti 1, 2 i 3, a odgo-
varajui:e x 9, 6, 3 i O. Za m=2, dobijamo Posto je
0,;;x';;9, y uzima vrednosti 5, 6, 7, 8, a odgovarajui:e x 9, 6,3, O.
Trai.eni brojevi suo 3080103, 3850203, 3020303, 3090503, 3030703,
3000803.
1338. Na osnovu pretpostavke irnamo da je
1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4.
Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj, mora biti ispunjen uslov
6';;a+b+c+d';;9. Kako je 6
4
=1296, onda je 0=1, b=2, c=9,
d=6, sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8.
Kako je 7
4
= 2401, mora biti a = 2, b = 4, c = 0, d = 1. Odavde je
a+b+c+d=7, paje traZen; broj 2401. Slucajevi a+b+c+d=8 i
a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir, sto se moze proveriti kao i u
slucaju a+b+c+d=6.
1339. Neka je traZena osnova sistema x. Tada je, S obzirom na pretpos-
tavku zadatka,
X4 . 1 +X3 . 0+X2 . 1 +x ,0+ 1 = 1333=x
4
+x
2
-1332=0,
odakle dobijamo da je x = 6.
1340. Ako su x, Y, z (x, Y, z < 7) cifre toga broja, onda je
7
2
x + 7y+z =9
2
z+9y+ x =40z + y- 24 =0.
Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. Kako je y < 7,
mora bili y=O. Prema tome, imamo 5z= 3x. Kako je x< 7 i y<7
dobijamo da je x = 5, Z = 3. Dak1e, trazeni broj je 5 . 49 + 3 =248.
1341. (490, 488) i (166, 160).
1342. Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. Tada je
(1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k.
Kako je 64·91=5824, onda mora biti k=l. Iz (1) se dobija
(2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13.
Odavde sledi da je:
x-y=ll\x
2
+xy+y2=91 iii x-y=7I\x
2
+xy+y2=13 iii
x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7.
Sarno prvi sistem ima realno resenje (6, 5), pa su trazen; brojevi 24
i 20.
1343. Kako je a=10g
,2
18=10g
12
3
2
. 2=210g
12
3+log
,2
2=
386
2 1 2 1 10g,2+2
=-- =- +--.. .. = ------------- ,
10g312 10g
2
12 210g32+ 1 210g
2
2 +10g
2
3 1 + 210g32
onda je
2-a
(1)
Slicno je b = 10g
2
.54 = log2423 . 2 = 310g
24
3 + log242 =
3 1 3+log32
=--+---= pa vaZi
log324 log224 310g
3
2 + 1 '
3-b
(2) log3
2
= 3b-l .
Iz (1) i (2) imamo
3-b 2-b

2a-l
1344. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.
1345. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja
(-I";sinx";l, zak1jucujemo daje:
(sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii
(sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O).
Ob k . k" • k' kn k Z
e 'onJun "cIJe SD tacne a "0 Je x = 2: ' y E .
1346. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine:
1. . 1999
- Sill x --- cos x = 8m x¢>
2 2
. n. n .
<:::> SIn x cos }-810 3" COS x- sm 1999x=O
=- sin (1999x-sin =0
=- 2 sin cos (999X +n =0
=sin )=0 V cos (999 )=0
V x"=9!9 (; +nn) k, nEZ.
1347.
1348. Ym,,=2
5n
za X=-
4 . 2
) I
. d "' 1 - 2t 3t
1349. a z Je nacme x+ iy=---- +----
1 + t
2
1 + t
2
1-2t
2
3t
X= l+t2 ,y=l+tz '
; na1azimo da je
Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena
kriva y2
b) X2+y2=1.
1350. lskoristiti resenje pretbodnog zadatka.
387
1351. a = 10, b = 5, c = 2, f (x) = 5 . 2' .L 10.
1352. Opisuje elipsux
2
+ 9y2 = 9.
1353. (, + l = 1·
1354. Smena x + = t, {-2, 2 }.
n n .
1355. x = - 2Iar, x = -- - mn, IL, n E: Z .
2 6
1356.
e - e
(
b -b)
s=ln (l
e - e
]
1357. s = -'In (3 + V2).
2
1358. s = In 3.
1359. Kako su a, b, c, d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza,
tada je
b=a+r, c=a+2r, d=a+3r.
Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku,
dobija se e1.'Vivalcntna jednacina
cos (Za + r)x - cos (Za + Sr)x = 0 ""
e sin (lil + 3r) . sin 2tx = 0
1m n:rr:
¢;> Xk::::::: V Xn = -, k, n E Z.
Za+3r 2r
1360. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj
nacin:
ng 9,5° - clg 67,S" + tg 67,5" - tg 7,5" =
sin 60° sin 60°
= sin 7,5
0
sin 67,5° + cos 7,5
0
cos 67,5° =
sin 60"(cos 67,S" - 7,5°)
= sin 7.5° cos 7,5° sin 67,5° cos 67,5°
sin 15" sin 135° cos 120" - sin 150°
IT 2IT
=
2(3 + V3).
1361. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini
2' (4 + 2 + 1 + ... ) = 3' (27 + 9 + 3 + ... ).
Kako su oba geometrijska reda konvergentna, posle
odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je
jednacini
x+4
2<+ 4 = 3" + 4 ... = 1 ... x + 4 = 0 "" x = -4 ..
1362. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8-
1
<x < 8,sumaje
0,5 zax = 2.
1363. 3, 5, 7.
1364. Na osnovu pretpostavke, dobija se sistem
4 2 S
(II (q - 1) = 130 !\ {/I (; - 1) = 5044.
q - 1 q- - 1
Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je
al(l+1) 194
(1) q + 1 5'
Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1),
dobija se
114 (l + q-2) -97 (q + q-I) - 97 = O.
Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje
114x2 - 97x - 325 = O.
R
x' . X' 247 75
e,enj3 ove sux = 114 V x = - 114 .
Za
247 .. d' 3 2
x=-dobIJase aJeq=- V q=-.
114 2 3
Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q.
Niz je 16,24,36,54, ili 54, 36, 24, 16.
1366
2 (logk + 1)
• . n >
logk - log (k - 1)
389
1367.
1368.
1369.
1370.
390
2ab
al =-2--'
a +b
a
2
- b
q=-;;-.
a" + b
Clanovi niza se dobijaju izjednakosti
(1) al = V2, an +l = V2 + an (n = 1,2,3, . .o).
Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo, da
bi bio konvergentan. Kako je
an + 1 - all = 12 + an an =
2
= V > O.
2 + an + an -
niz je opadajuCi. Niz je ogranicen odozgo, jer je nejednaCina
(2) an < 2 ispunjena za svako n EN.
Zaista za n = I (2) je lacno ,jer je
al = V2 < 2. Neka je (2) latno i za
n = k (k '" 1) , tj. ak < 2. Tada je (2) ispunjeno i za
n = k + 1 , pOSIO je
{lfd I = V 2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . Na osnoYU principa
matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako
n E N (n '" 1).
Iz (1) posle kvadriranja sledi
(3) + I - a" - 2 = O.
Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni
prelaz, dobija se
(4) {/2 _ (1- 2 = 00
Resenja jednacinc (4) su a = 2 V (I = -1 . POSlO je granicna
vrednost niza pozitivna, onda jc
lim an = 2.
lim an = 0,5 (1 + V I + 4il) .
11 .... 00
Ako stavimo da je (I" = I' , tada se rekurentna formula ,vodi na
difercncnu jednai'inu
1'+2=5I
dl
_61' "" ?-5r+6=0
"" 1'1 = 3 V 1'2 = 2 .
Zato je a" = 3" V (I" = '1' . Uopste je
an = CI . 3" + C2 . 2n.
Odredimo konstante CI i C
2
tako da je al = 3 j a2 = 1 . Neka jc
n = 1 in = 2 , tada je
3CI + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I . Odatle sledi da je
C
I
= i C2 = 4. Opsti niza je
5 3" 4 2" an ::::; -:;- . + . .
.:>
1371. Analogno prethodnom zadatku:
1
a" = 15 l 2 ) - 2) .
1372. Ako iskoristimo poznatu nejednakost
a+h
Va[) ,,; -2-. - ,
imamo
(1 + XI) + (1 + X?)
V (1 + XI) (1 + X2) < 2 - =
Xl +X2
= 1 + 2 .
Logaritmovanjem dobija se
(
Xl + X2)
log V (1 + XI) (1 + X2) < log 1 + 2 ""
_ (IOg(1 + XI) log (1 + X2)) >
>-log (1 + XI ,
a "dane sledi da je
[IXI) ; f (X2) > f (XI; X2) .
1373. Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije
f3 ex y f3
19 - - to - = 19 - - tg - ""
2 b 2 2 2
cos f3 - cos ex = cos y - cos f3 .
1374. Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli
na slcdeCi naCin
391
392
a - b llab
log-- = log
2 2
a - b = Vab
2 2
a
2
+ b
2
= 4Gb + % = 4.
Kk
' a. b d'
a 0 JC tga = - I ctg a = -. ta a JC
b a
tg ex + ctg ex = 4 sin 2a- = 1.. => ex = 15° a f3 = 75° ,
2
Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo
b
2
+ c
2
a
2
cos a = . a .
2be
, sm", = 2R ' pa JC
b
2
+ c
2
_ 0
2
ctga = R.
abc
Analogno
0
2
+ c
2
-Ii
ctg{3= ·Ri
abc
0
2
+ b
2
_ c
2
ctgy = R.
abc
1 a
2
+ c
2
_ b
2
ctg{3 = - (ctga + ctgy) <> R =
1 ('b}+c
2
_a
2
(/+b
2
_
a
:
f
)
=- R+ R ""
2 abc abc
... a
2
+ b
2
_ c
2
= (b
2
+ c
2
_ a
2
+ b
2
+ a
2
_ C
2
) ""
2, 2 b" I 2 b" I 2 2
... aTe - - =, "" -= '2 (a + c ) ,
time je dokaz zavrsen.
lz sistema
a +y
{3=-2- 1\ a+{3+1'=:n; =:>{3=:':
3'
Ako primcnimo kosinusnu teoremu
0
2 2 7
= a + c - Zae cos {3
a
2
+ c
2
_. ae = b
2

Obrnu\o, iz dale relacije sledi da je
1 :n;
cos{3=- =:> {3=-
2 . 3'
sto sa relacijom a + {3 + Y = :n; dajc
a +y

k
1377. a) tgz = -3;
b) a =RV2,
2R 6R
b=VS' c=VlO'
1379. Y - 2x - 3 = 0, y + 2x + 3 = 0,
s (-i,o), <f' = 53°7'48".
1381. x = -3.
:n;
1382. Xk = 2" + Ie n , Xn = n n, n, k E Z.
1383. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini
V2 V2.
-cosx+-smx=cos99x ...
2 . 2
"" cos (x -1) = cos 99x ...
... sin (SOX - i) sin (49x + i) = 0 ""
... Xk = 5
1
0 (i + Jar;) V x" = ;9 (-i + n:n;) n, k E Z .
1384. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na:
cos t = sin 1 + 2 sin 21 ""
sin t cos t cos 2t
cos
2
21 - sin
2
21 = 0 1\ (sin I, cos I, cos 21'" 0).
date jednacinc je
Xk = log2 (i + \:n;) , k EZ.
Data jednacina ekvivalentna je sisternu
x
cos 2x + cos 1
log2 - = 0 1\
. X
smx + cos c;;-
L.
x x )
1\ (cos 2x + cos '2 > 0 1\ sinx + cos '2 > (J •
393
1386,
date jednacine su :
n 5n
xk =-+4kn, x ---+ 'nn
6 n - 6 .... , n,k EZ.
Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan, bice
2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <;;> x + y > 2 k A
Ax+y<2k+1,kEZ.
Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 - x. U Dekartovoj ravni
to je osencena oblast (s1. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 ., .
Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine
y = 2 - x i Y = 3 - x ild.
y
x
1387. Na osnovu prelpostavke imamo :
f(2) = f(l) + a
2
1390.
394
[(3) = f(2) + a
3
f(4) = [(3) + a
4
------------------
fen) =f(n -1) +a".
Ako se saberu prethodne jednakosti, dobija se
fen) =f(l) + a
2
+a
3
+ ... +a
n

Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se
a
2
(a,,-l _ 1)
f(n)=l+ a-I (zaao' 1).
Zaa=l[(n)=n.
Data jednakost se postupno transformiSe u identicne
jednakosti
a+fJ a-fJ oa+fJ 1
2 cos --cos --. - 2 ---- - 0
c 2 "2 c 2 2-
oa+fJ a-fJ a+fJ 1
--- - cos --cos --+ - = 0 e
2 2 2 4
1391.
1392.
a+
R
1 a-fJ)2 1 1 oa-fJ
(cos-
2
-r' - 2cos-2- + 4" - 4"cos--
2
- = 0
(
a+fJ 1 a-fJ)2 1.2a-fJ_
cos----cos-- +-sm -0.
2 2' 2 4 2
Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je
svaki sabirak jednak nuli. Odatle jc
a-fJ a+fJ 1 a-fJ ()
sin -2- = () A cos - 2 cos = .
lz prve jednakosli sledi da je ex = fJ ' koja sa drugom dajc
jednakost
I n
cos a ="2 a="3.
Jr .. J[
Kako je ex = fJ = 1 ' tada Je 1 )' = l'
Kakoje
'sin 1 + sin(k - (k - 1) ) =
cos (k - 1) cosk cos (k - 1) cosk
sink cos (k - 1) - cosk sin (k - 1)
=
cos (k - 1) cos k
to je
sin I =tgk-tg(k-l).
cos(k-l)cosk . .
Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1,2, ... , k , zatlm sabercmo
dobijcne jcdnakosti, dobijamo trazenu sumu S.
S = (tg 1 - tg 0) + (tg 2 - tg 1) + (tg 3 - tg 2) + ...
+(tgn - tg (n - 1» = tgn.
J gnlpa
a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne, tvrdenje je
jasno. b) s=a, S=
(/2 + b2
2
. n
sm-
1393. a)
n 3 d f k·· st' 'e
Ako sc zameni V3 = tg 1 = ---n-' ata un elJa po aJ
cos-
3
395
396
y=2cos sada so lako ispituje.
b) lz jednacine 2 cos G - = m , imamo
cos
iii
tj.
resenja su realna za - 2 ::5 m :$; 2.
2n;
c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:.
1394. a) Presecna tacka parabole l = 2px i kruznice
o
(
X - £) -+ l = 4p2 je
2' ,
A 1'(3 J . Kocfidjent pravca tangente para bole u
X>"A . 1 I" 1
taL"" Jcrn = VT' a <ruZlllccml = - VT'
U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° .
'f "f
b) V=nf2px+nf +PX-X
2
)dx
o '}£
2
9, S 3 47 3
V=-p'n+-p n= 121' n.
4 3
II grupa
1395. Iz uslova da prava
3
y=Sx+S
dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! :
2
+ b
2
= 25 , 9 a
2
+ 25 b
2
= 625 ,
p=2·'l'5, a
2
_b
2
=9.
5
Dakle,
a=5, b=4, p=6,
ti·
16x
2
+ 2sl = 400
l = 12x.
(
25 )
Dodirne tacke su A :3' 10 , B (-3
16
1
, 5 /
15. 8
Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l = 8 1m2 =-15
odakle sledi da je
4 BFA = 90°.
1396. Pogledati [esenje zadatka 1066, str. 307.
1397. a) Teme parabole ima koordinate:
T (cos a; sin
2
a - sin a).
Iz pretpostavke imamo
2 n
sin a - sin a = 0, a = 0, a = "2 .
Zaa=O, y=x
2
_2x+1.
n 2
Zaa=Z'y=x,
n
b)a=O,a=6"
c) Ako eliminisemo a iz sistema
{
Xl + X2 = 2 cos a
Xl . X2 ;:;:::: 1 - sm a ,
dobijamo trazenu relaciju
(Xl + X2)2 + 4.Xl X2 (Xl X2 - 2) = O.
III grupa
1398. a) a = 6 .
b) Nule XI=X2=-1,
x = -3, Ymin = 0,
X3 = -4 Ymax = 4 za
za x=-l.
0
05
c) p=f(x
3
+6x
2
+9x+4)dx=-.
-1 4
d) Y = x + 1,
x + 1 = (x + 1) (x
2
+ 5x + 4) <>
(x + 1) (x
2
+ 5x + 3) = 0 ""
-5 ± V13
Xl = 0, x2,3 2
tj.
A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ
, , \ 2 ' 2. )'
1399. a) Uslov douira pravex - 2y + 8 = 0 i para bole
l = 2.px, ti. p = 2mn, p = 4. Izsistema:
a - =e
iii J
a
2
nz
2
+ b
2
= n
2
:ta2 + ,/ = 16,
(
2 b2 2 {a
2
- /)2 = 4
imamo a
2
= 16, b
2
= 12, pa je trazena parabola l = &t
i elipsa 121'2 + 16/ = 192.
b) Dodirnc taeke suA (-2,3) B (8, S), a kruznica
( 3)
2 ( 11 )0 2 125
1'- + y--2 -
4
c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene
kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela parabolo-
ida, ti.
I
v= l ~ n (9 + 3·8 + 64) - (nl (12 - %X2) dx +n j8xr)
-2 . 4 J
3
v = 970 n _ (10 10n 2240 n)
3 27 + 3
{
a + fJ + y - IS0°
1400. a) Iz sistema fJ 2 -
a - = y,
sledi da ie
v
a = 90° + 2", ti·
flABC ie lupougli.
398
1401.
1402.
1403.
1404.
1405.
b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki, pa
je
4- CDA = 4- DAC = IS0° - a . Iz WAC sledi
4-CDA + 4- DAC + 4- ACD = ISO" ,
iii
ISO" - a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°,
180" - 2 a + 4- ACD = 0, 4- ACD = 2 a - 180",
Ij.
4- ACD = y, pa ie CA simctrala ugla4- BCD.
c) Ncka je CE visina flADC i neka je
DE = EA = p, pa je b
2
= CE" + p2
.1
2
= CE
2
+ (p + c)2 .
Odavde imamo
a
2
_ b
2
= c
2
+ 2pc. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli
naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo
2p : c = a : b iii a
2
- b
2
= c
2
+ c a c => a (a - b) = c
2
.
h
IV grupa
Najmanja visina odgovara najduzoj slranici, pa je
2P
he = - = 5,6cm.
c
Vidi zadalak 379 b), sIr. 51.
Vidi zadalak 1065, str. 307.
J[ - 8x
a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--'
(8k - 1 )n
b) -V2<m<V2,zam=V2,x= 4 .
Jednacinaparabole/ = 12x, jednacineelipse
1'2 L n
25+36=1; '1'=2'
399
Vgmpa
1406. Straniec trougla su 6. 1) i 10; straniee maksimalnog prayo-
ugaonika 3 i 4, obim 0 = 14; P: Pt = 1 : 4.
1407. x = 10 iii x = 10-
1
• U oba slucaja progresija jc 1; 5; 25, pa je
ax = tllO = 59.
1408. N ( ~ , 6), Vl: V2 = 2: 3.
1409. Definisana za x E (- 00 , + 00), ncma nula, ),m,lx = 2 zax = 1 ,
2
V . =-- za X= --I y= J asimptota.
- min 3 '
1410. II = 7 , Xl = 0, X2 = 2.
12
1412. X = ±3'
VI gmpa
1413. Parabola/ = 6x , tangenta 8x + 4 Y + 3 = () ,a seec datu prayu
u tacki apscise
x = - ~ a OYO jc jednacina direktrise.
1414. Stranice 3,5, 7.
1415.P=35.
2
1416.a) mE (-C>:>, -1) U (2, +(0);
1417.P = 2m (a + c) = 648n,
nhc
2
V = -2- = 1224 Jr.
1418.
1419.
4
a) P =_.
'\ '
1420. x = 1 .
b)
V=4Jr
3 .
VIIIgrupa
1421. Ako su stranice G, b = aq, c = al, onda koristeci uslov da ie
Ib-al<c<laq+al, .
dolazi se do trazenog tvrdenja;
b) q = f +2V5"
B (27 _ 23)' .
Is' s'
\ - -
C (-3, 2). 1422.
142;1
IX fs71Apa
1424. V=2n.
1425. Gcometrijski niz: 2, 6,18; aritmcticki: 3,12,21, S20 = 1770.
JA26. Jednacina hiperboic 9x
2
- 16/ = 144 , a kruznicex
2
+ / = 25 .
1427. M = 20 V37.
1428. a = 38, b=lO, c = 32.
X grupa
1429. Stranice trougla su a = 16, b = 12 i c = 20. P = 96.
1430.
P=(2+3v1s) m', V=3m
J
1431. x=M.
dOO 401
l.432.
1435.
1436.
1437.
rc 5n
x=--+nn.
12 . 12
XI grupa
1
Y= ::i
J1s
X. cp=90".
Vidi zadatak 1059, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 706, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
1438. Vidi zadatak 1285, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
XII grupa
5439.
:'440. 62,8%.
b) -2sms2; c) x=2k" v V=2n ---
2n ('" 1)
3 ' } 4 .
1442. 1.
XIII grupa
1443. a E [-2. -1]u(3.+ co).
1444. D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui
') 11; 1t _ 5n
4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= k E Z
6 6 12 . .
;446. Vidi zadrtak 1350.
A47. Vidi zadaiak 12:59.
·W2
XIVgrupa
1448. Vidi zadaiak 1284.
1449. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1,
p 3vG+
n
.
2
1450. Vidi zadatak 948, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1451.
1452. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena.
x, = 5. x
2
= 12. X3 = 13. m = 281.
XVgrupa
1453.
. <. V· .< fJ 1. /i 1
Konstcd lctove veze bILe c1g 0: + ctg. :=::- p 1 etg a etg : ={f'
siu
2
(0: + (3) (ctg
2
(IX + Ii) ctg (0: + (3) + 1) =
P q
1 +ctg! (a+ (3) .
1 '
Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa 1 dobija se
p q
tvrdenje.
1454. Smenom log. x=t. dobija se konjunkcija
1 '
A log4 x=t. Resenje konjunkcije je v x=4 lor,4"1 .
403
1455. Srednji clan je T,,+1 =e:)3""X, 3
n
("'-1)=(2:)3
n
(.'X+%"-1)
1456.
1457.
Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. Kako je z=l,
z
dobija se Z2x_ zX + 1 = O. Resenja ave jednacine Sil
1 ./3 . ./3 i 2 1 ./3. -/3 i 2 -2
r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z .
Odatlesledidajex=2 v x=-2.
M (±fk, fk). Za k=n./6 " nEZ, x i y su celi brojevi.
Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku
OM, terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON,
ugao COM = x. Tada je AB = R cos x - R sin x ctg "'.
AD =BC=R sin x. P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "),
Ot.: 1
2
,0: ex
P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R s1ll2(2cos
2
-1).
XVI gmpa
1458. a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu
1459.
1460.
. ,. db" l-x2 dn I-x,
Jednacmu 0 IJa se x =_ .... _- 0 osno x ..
1 3x,+l' 2 3x, +1
b) x , >O za x
2
E x
2
>O, x, E 1).
1
c) a E (0, I)]'
1 n
X= ±O,Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn, k,nEZ.
a) P(-6, 3);
b) P= 39
4'
1461. 1: 2.
1462.
404
1464.
1465.
1466.
1467.
1468.
1469.
1470.
XVII grupa
. 3p Sp
Stramce trougla suo 4' p, 4' a : b : c = 3 : 4 : 5 .
-3.
32n
V=-3-'
n
b) x=4+kn. k E Z.
XVIII grupa
Vidi zadatak 1210, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 1239, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1
xE(-3 --)
, 2'
1471. T3=40.
1472. Vidi zadatak 340.
XIX grupa
1474. a=2. 5. 8 .... , b= 14.
1475. ;; 3.
H·/6. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x)
itd.
1477. Vidi zadatak 106S.
XX grupa
1479.
405
1480. 0:=45".
25. juDi 1991.
1481- Vidi zadatak 1066, Zbirka 2, V. Bogoslavov. 1- B.
6. A. 11. B.
.16. 0.
~
C.
7. B. 12. D.
17. E.
~ .
2
3. B.
8. A. 13. e.
18. E. 1482. a) a= -2; b) a= ±3; c) a=2 V
a="3'
19. A. 4. C.
9. E. 14. e.
XXI grupa
5. A.
10. D. 15. D.
20. E.
1484. a) D=m2+4>O za syako nl;
5. septembar 1991.
3
1. B.
6. C. 11. E. 16. A. b) m E (-00, -:z)u [-1, O)u [1, +00).
2. D.
12.
C"'
17. A. 7. B. '-'.
3. A.
8. B. 13. A. 18. D.
1485.
P=4a
2
ny1:l, V=2a
3
n.
4. A.
9. D. 14. E. 19. B.
1486.
n
x=2+
kn
.
5. E.
10. D. JS. B. 20. E.
26. juni 1992.
1487. n=17, k=12, T13=91 ' 2-
1
°.
1. B. 6. A, 11. A. 16. D,
XXII grupa
2. A. 7. B. .12. E. 17. D.
3. B. 8. B. 13. D. 18. D.
(m-2)(m-5)
4. E. 9. C. 14.

19. C. '-'.
1489. x=---- .-
m E (1, 2) u (5, + 00).
5. B. 10. E. 15. 0. 20. e.
4(m-l) ,
1490. Vidi zadatak 795.
4. septemhar 1992.
1 . t
1. D. 6. A. 11. E. 16. e.
1492. Smena og2 x=t, pa Je log
4
x=:z. O<x<:;f2.
2. B. 7. A.
<,
B. 17. B.
i_.
3. E. 8. C. 13. B. 18. A.
Uniyerzitet u Beogradu
4. B. 9. C. 141. D. 19. e.
Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete, mate-
S. B. 10. E. 15. A. 20. e. maticki, fizicki i fizicko-hemijski, syaki test ima 20·zadataka.
25. jun: 1990.
25. juDi 1993.
1. B. 6. C. 11. C. 16. A.
L B. 6. A. H. B. 16. C.
2. E. 7. B. 12. A. 17. C.
2. C.
~
A.
. ~
A. 17. D, I. a.
3. B. 8. A. 13. E. 18. B.
3. B. 8. D. 13. e. 18. c.
4. E. 9. D. 14. E. 19. B. 4. C. 9. E. 14. E. 19. C.
5. A. 10. e 15. D. 20. D, S. C. 10. E. 15. £. 20. B.
406
407
2. seplemhar 1993.
L D. 6. A. 11. B.
2. E. 7. B. 12. A.
3. D. 8. E. 13. e.
4. A. 9. C. 14. B.
5. E. 10. B. 15. D.
1. juli 1994.
1. D. 6. A. 11. A.
2. B. 7. Il. 12. D.
3. E. 8. E. 13. Il.
4. E. 9. D. 14. E.
5. e. 10. E. 15. B.
16. B.
17. A.
18. E.
19. A.
20. e.
16. C.
17. C.
18. e.
19. C.
20. e.
LITERATURA
K. Alcndorfcr i K. Okli: Pr";"'<,'1in:atcmatike, Bcol';t"ac 1966.
H. n. AUToHon, M . .SI. BWfOACl:':l-i, .Ii. :'5'. lj.:&y':lJTHr: A. H. CauKuu: COI)PIIUK
3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli ..wanu'MflO!:,,'-:',- '"',";GK1.lfl " -,ItS.::!·,
H. B. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur.J.ccKuc :WIIJim ... :-i tW MocKDa 1979.
V. T. B 0 go s I a v a v: Zhirka re.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije, Beograd
1976.
V. T. Bogoslavov: Zhirka rc.'\-cnih zadataka iz mau,matike za III razred gimnazije,
Beograd 1977.
V. T. Bogoslavov: Zbirka re.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije,
Beograd 197ft
V. T. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i.,mercllOg obrazova-
nja, Bcograd 1987.
A, Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl Bcograd 1963.
P. M. Vasie, R. R. Janie, V. T. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za
II razred srednjeg usmerenog onrazovanja, Beograd 1978,
P. M. Vasic, R. R. Janie, 0, Mitrinovic, D. D, Tosic: Malcmatickiprirucnik
za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima, Beob'Tad \Y74.
V. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika, Zagreb 1965.
S. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke, Beograd 1978.
S. Vukadinovic i D. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog
ohrazovanja, Beograd 1979.
S. V uk ad i nov i 6 i 1. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.wnerenng ohrazova-
nja, Bcograd 1980.
B. E. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. u .HanU',HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1, MOCKll:l 1972.
R. R. Jan i (: i D. D. To s. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir.kitn
jakultctima, Beograd, 1987.
J, K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu, Beograd 1950.
V. Lespinard cl R. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M, Lyon 1962.
P. M. Milicic i M. P. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1, Beograd,
1982.
D. S. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. Billnmna formula, Komoinaforika, Bcograd
1970.
D. S. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima },
Beograd 1978,
D. S. Mitrinovic, D. Mihailovic, p, M, Vasi6: Lit/carna algehra. Polil1omi.
Analiti!:ka geometrUll, Bcograd 1975.
n. C. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC,
M OelCD;} 1964.
n, E. IDUaH.llCp, A, H. CJlYUKIlH, A, C. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U.leU
MtlmeMflmUKe, MOCKiHl 1978.
408 409
BELESKA 0 AUTORU
Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932. godinc u selu Paralovu, opslina Bosilegrad.
Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu, zavrSio je matemaliku na Prirodno-mate-
matickom raku!tetu u Bcogradu (1958).
Godine 1967. 7.JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!-
tetu, a m£lgistrirao jc 1981. godine na E!ektrotchnickom fakultetu. U 1980. godini
ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao
zv:lOje pcdagoskog savctnika.
Radni vek znp,}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim
skol:lm:-L Od 1965, guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji.
U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovo-
dilac aktiva r!l:Clcnlntlcar;:l grada Beograda i matlene skate, mentor novim profesa-
rima, clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva, clan odbora
za problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Pro-
svetnom savetu Srbije i dr. Pored (}vih funkcija, obavljao je i druge strucne pos-
iove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole, u sindikatu itd.
Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli
zapal,en uspeh, imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu. Njcgove zbirke
postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim
prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc.
Udlbcnici: Zbir/.:a zwlatakn i:z malcmatike 7.a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje.
1968.,31. izdanjc 1998. g.; ukupan tir;1:l26i.802 primerJka); Zbirka rcJCllih zadntaka
iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970. g., 25. jZdanje 1998. g.; ukupan tiral 320.835
pnmeraka);' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971. g., 23. izdanjc
1998. g.; ukupan tinll 272.816 primerab); Zbirka re!cnih zadataka ;.z; maiematike
3 (prvo izdanje 1972. g., 22. izdanje 1997. g; ukupnn tira! 235.310 primeraka);
Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke - cetiri jzdanja (prvo
izdaoje 1980, g.; ukupan tiral: 32.000 primcraka); Zbirka zadataka za II razred
uSlY1erenog obrazov;wja - dva izdanja, ukup;m tiraz 120.000 primeraka, koautori:
dr Pcwr Vasic, dr Radovan Janic; koautori: dr Petnr Vasie, dr RtJdovan Janie i
dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18.000 primeraka; 50 tcstova za provenl znanja iz
matematike za OSlUWIlU skolu, koautori: dr Dusan Adnadevic, Olisa NeSkovic i
Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988. g., 7. izdanje 1995. g.; ukupan tiraz 139.000
primeraka); Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993. g.; ukupan tiraz 30,000
primeraka); Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka, koautor:
Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996. g.).
Mr Vene Bogoslavov bio .Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike. On je
nosilac mnogih ,diploma, priznanja (Arhimedes, Plaketa Zavada za izdavanjc
udzbenika) i zahvalnica.
Zivi II Bcogradu. Pcnzionisal1 jc 19.09. ! 999. g. kao profesor Pete beogradske
gil1ln<lzijc, sa 40 godina racla u nastavi,
SADRZAJ
ZADACi
IOLAVA
i. FUNKClJE .......................................................................................................... .
1.1. Neka svojstva elemenlarnih funkcija .................................................................... .
12. Granicua vrednost funkcije ................................................................................... .
1.3. Asimptote krivih linija u ravni ............................................................................ ..
II OLAVA
.. ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
2.2 Izvod funkcije ....................................................................... , ............................... .
2.3. Izvod slozene funkcije ........................................................................................... .
2.4. Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti. LopitaJovo pravilo ............. .
25. Primena izvoda u prirodwDl oaukama ................................................................. .
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost i prevojne
tacke funkcije
2.7. lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda). Grafik fUIIkcije .................................... .
!II OLAVA
3. APROKSIMAClJA FUNKCIJA ......................................................................... .
3.1 Diferencijal. Primena kod lineanilh aproksimacija .............................................. .
32. Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ......................................... .
IVOLAVA
4.
4.l.
4.2
4.3.
4.4.
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
49.
4.10.
INTEGRAL .......................................................................................................... .
Neqdreden integral, Tablica integral ..................................................................... .
.. ::::::::::::::::: ..:::::::::::::::::::: ..
.. .. :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura ............... .
odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela .......... .
Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ....................... .
Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl .......................... ..
Primena integrala u prirodnim naukamn ......................... , ................................... .
VaLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA .................. ..
5.L Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima ....................................... .
5.2 Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .................................................... .
5.3 Linearna diferencijalna jednaeina ......................................................................... .
5.4 NepoLpune diferencijaine je;:ixlacine drugog reea .................................................. .
VI OLAVA
6.
6.1.
6.2.
6.3
6.4
KOMBINATORIKA .......................................................................................... ..

Binonmi obrazac .....
....................................................................................................
VII OLAVA
7.
7.1.
7.2.
VEROVATNOCA I STATISTIKA .................................................................... ..
VerovatnoCa .................................. , ............. , ......................................................... .
MalemaLicka statistika ...........................................................................................
VIII GLAVA
B. RAZN! ZADACI
7
7
17
23
25
25
28
33
41
43
49
49
55
55
58
61
61
66
71
74
76
80
86
90
92
93
96
96
98
99
100
102
102
105
109
I13
120
120
137
146
RESEN.lA
I GLAVA
L FUNKOJE
1.1. Nclca svoistvu clementarnih fuokcija
1.2. Graniena'vrerinost funkcije
1.3. Asimptole krivih liuija u ravni
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1
2.2
2.3.
2.4,
2.5,
2.6.
2.7.
PriraStaj fuukcije ....... n ........... .
izvod [uokcije ........................ .
Izvod sloicne funkcijc ....
Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli. Lopilalovo pravilo
Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama ............... . .............. .
Monotonost, ckstrcmnc vrednosti, konvcksnost, konkavllosl, prcvojnc
tacke funkdje
IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda), Grafik funkcijc
III GLAVA
3. APROKSTMAOJA FUNKCIJA ................... .
3.1 Difercncijr-J. Primena kod lincarnih aproksima.cija .. ..
3.2. Pribli"i.no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom
IV GLAVA
4. INTEGRAL .. ................. . ................. .
4.1.
4.2
4.3.
4,4,
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
4.9.
4.10.
Noodrcdcni integral. Tllblica integral a " ....... " .... " .......
intcgracijn mctodom smcna ............................... .
Parcijulnu integHlcija
racionalnih funkcija
Odrcdc:ru mtegral ...................... .
Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ...
Pnmcnll odredenog integrllla:r.a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela
Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive
Primcnll intcgrala :z.a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi
Primcna integral a u prirodnim naukama ................................................ .
VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA
5.1. Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima ........................... .
5.2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon
5.3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina
5.4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda
VI GLAVA
6. KOMBlNATORIKA
6.1. Varijucijc
6.2. Pcrmutaciic
6.3 Komhinllajc
6.4 Binomni obrnzac
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VcrovaLnocn
7.2. Matcmaticka stlltistikn
VIII GLAVA
8. RAZNI ZADACI
LileratufU
199
199
206
211
213
213
215
220
226
228
229
236
256
256
261
265
265
268
279
286
290
297
304
312
315
316
318
318
321
322
323
325
325
327
331
335
343
343
369
377
409
:VII \l1H. 1 B<,-!( I :\'(1\': ZH[RKA Z!\DAT.A,KA lZ 4 Tridt:sel dn:go izdanje·
Izdav,II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV,.\. Beograd, Obilicev WIl:lC 5 • 1.ikn·;ni mcdllik:
T.'VvI ..\H,!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER();-.J!KA Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr
VENE BUCiOSLA\'OV· (;I',II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 tabab' Format:
14 x 20 em' Ti:',:l.: ')I)()O' prrdnt tI n]'I.Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200(). godine
·51,11111';) DD "Kur:rURi\". Backi Petwv;!c

PREDGOVOR DVADESET SESTOM, PRERADENOM IZDANJU Prvo izdanje ove zbirke iza~lo je iz ~tampe januara 1968. godinc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera. U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva elementarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih linija u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti - Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni maturski pismeni zadaci, po~to se panova na maturi uvodi is pit iz matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene su izvr~ene da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja. 1991. godine. Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pete beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa i sugeslijama za njegovo pobolj~anje. Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe: lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni zvezdicama. Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc

NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE

U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge izdanja i koje su postale nezaobilazan deo na~e kulture i obrazovanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tridescto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim obogacivanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbirke su svaki put nove. Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklopilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcdnog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjigarna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama rcsenih zadataka iz matematikc.

AUTOR

Urednik iarko Jovie

Glavni i odgovomi urednik dr Petar Pijanovic

U Bcogradu, 19. decembra 1997.

PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijernmil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn

AUTOR

ZADACI
I GLAVA

1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija

Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikavanje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova dva svojstva: 1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA. 2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2' Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a), kaze se da j e: parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ; neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) . Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je tacna implikacija Xl <X 2 => f(x l ) <f(X2) ' a monotono opadajuea ako vazi Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .

Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x) (w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox. Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije. Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj. f(a) = zoveserealnanula funkcijef(x).

°

Inverznajunkcija. Neka je .(preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
*)

.

SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.

7

1 (f(x))=x 1.1) = 2x . jeste preslikavanje skupa f(A).lada]'c J x+l' Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei nacin: f(xl .lnverzno preslikavanje. 6. I) y= 4. Dokazati. x-I Ako]'er(x) = . dokazati <ia je c) 1/J (x) = In(x2 . 2 .s(x 2 ::. + Vi+2'. . Cl]a .1 +xy . odredeno jednakoscuf.. Odrediti oblast dellnisanosti funkcije -. a) f(x) = b) g(x) V4 _x2 . 7. b) [(x +x- =x +x. 1]. Dokazatl. 2 = V4x _x . tada je f (2) + 2f (0) = f (1).6x). . Dokazati. . 9.fry) _ x -y 1 + f(. Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je: J(x) +J(y) =2J X ( 2+ v) lr:-:. 3 e) y=--'2+ log(x2-·x). d) y = y10g o. 2 1.1 .c) = sinx. f x2 ( x + £) . ----. 8.17x2 + 16 a) f(.. b) f(x) =x2 c) f(. b) J(x) = ----~"---'--= ~+8 ~+2 c) f(x) = sinx - 5. 13. ltl. 12. Aka je f (x) =x 3 - :>x + 1.5(3~::::: 8) -log o. Dokazati.--". Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom: a) f(x) = b) f(x) = 1 Vlog (3x 2 - c) J(x.(x-·I).3J(x + 2) + 3f(x + I) .c) = Vsinx + 1.1) . 3. OdreditiskupA..3.f(x) Re~iti O. 2 d) f (x) = log (x . if (x)) = x. Tada je f(x + 3) .c) = - 1 2 Neka je f (x) = =2 + bx + c.c) = x _ 2 ' tada je f 2x + e) f(xl = tgx . funkcionalne jednacine: a) f(x + 1) =x2 I ) 2 3x + 2.2 . 1\ Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama: x3 _ 8 X4 . Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0.V3.:'4). a) f(x) = -2:x .c)f(y) .1. Ako je f (r . t) f(. J 4 4-x log 1o ' 5X~X2 .rl'X ~1-f2\2J v\ = 9. _~x2 + 2. II oznaci 1. 8 9 . c) y=(2x+8-x 2 )-2+log o. .x + cosx Dokazatidajef (~) .f (23n ) = 1. f (x : 1) = x g<ie je f nepoznata funkcija.c) = . 1 Ako je f (.. odrediti f if (x 2 - X + 1)). D ata]e f unk" [ormu I om f() = 1 sinx . 2x). Ako je f (.I ) =x d) iI...

Slnx ' 20. x c) y = cos 2 x. Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije y = a cospx +b sinpx. + sin 4 x. + ~ sin 2x + ~ sin 3x ima osnovni period w = 2n.1) =x 2 . Polinom f (x) treceg stepena. OdreditiF 1 a1: _ a-x (x) = --:2::--- f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati. Data je funkcija f (x) = log (x kcija nepama. Odrediti njenu inverznu funkcijujl i skicirati grafike za obe funkcije. c) f(x) =x3 + 2 + sinx. . Odrediti rcalne parametre a i b tako da je f (x) . sin2 x + cos 3x 1) f(x) = .f (x . Data je funkcija f (x) = 3x . Data je funkcijaf(x) = log 2 (x .L Odrediti njenu inverznu funkciju i nacrtati odgovarajuci grafik.x 3 2 COS X Funkcija y = sinx Dokazati. 22. Ispitati pamost sledecih funkcija: a) f(x) =x2_1_ 3cosx. b) y = cos 6 x + sin 6 x.h) f(x) = 2'" f 2'"-1 (x) = 2'" + 1 . 29. Dokazati da je data funkcija pama. Data je funkcija f (x) = ax2 + bx. + 1 2'. . Data je funkcija Odrediti f rl (a>l). Odrediti osnovni period funkcije: 15. 26. e) f (x) = sinx + tgx . rl 17. Ak o Je f() = log 1-x ' tada Je x 1 +x 25. 28.. Odrediti osnovni period funkcije: a) y=asinbx. Data je funkcijaj(x)=iogz (x+~. x d) f (x) = -. a' a) y = cos 4 x 24. 27. Dokazati da je inverzna funkcija funkcije x+l t(x)=-x-I sarna ta funkcija i skicirati njen grafik. Dokazati da je data fun- Data jc funkcijaf (x) = x 2• Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcijaf (x) i (x).f(x . . . 19. zadovoljava jednakost f(x) . . g) 1) Y = tg (x + a). + V1 + x 2 ).+ 1 . i) f (x) = 2'" - rx. 21.. b) f(x) =x2 + 1 + sinx2 . 16.14. .. 10 .1). d) y = sin 2 "'-. Zatim. 2' c) y = sinxcosx. 23. b) y=tg2:. f D ata Jeun k" f ormulom f (x) = (1 C1JU + ay . dokazati da je zbir prvih n prirodnih brojeva jednak fen).2---::. . 18. Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata prvih n prirodnih brojeva.1) = x.::l). ciji je slobodni clan jednak nuli.

* Odredili inverznu funkciju .1)2 + Vx 2 + 4x + 4.-.* f (... x d) [(x) = arccos-1 +x 35.. 1 SlUX 33.. dl y = Ix .." : \ .x Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednacinU c) [(x) = V4 - x 2 + arc sin .--b) y = V (x . 37.:-...x"i .1) P (x + 1) = (x + 2) P (x). ako je [(0) = 5.: -1).1) ? + 3 In (v + 2) = 3.' ~ . Skicirati grafike sJedeCih funkcija: a) y= Ixl + IX+21.x. 1 mu]omy = +1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2' 38. Odrediti: a) 4 arc tg (x 3x . x2+x+1 3 . * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for. 3 - Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija: x-2 a) f(x) = arccos~.-. Odredili . Odrediti z~tim oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu funkciju 1'". e) y = . 1] _ x 2 Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-. f (x) = a + be'.Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' .2 cos x . a) f(f(x». Re~iti Data je funkcija x . c) f(x) = 34. 40. I-x 31. 2 b) [(x ) = 1.. ' d ' + a-x a) Pokazati da je funkcija[neparnu. 13 . b.a -x .' .f(f(x» = 0.* NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x). . h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n). Odredili realne brojevea.. koja je implicitno definisana jednacinom 36..5) = :n: . 2(1 + cos X) . fell = 14. .r===.5.3) =:n:. I+x bl Pokazati da jej-l (xl=log..4' 1 g) Y = Icosxl ' 4 f) y =-. =x + 1 x-I (x. c. + ~2.. 6x b) 6 arc sin (x + 8.:21) =5x+3. * fi" \X) = J/3=X + arc SIn3 -5 2x . .. * Dokazali da je P (x) = A (x x) (A = const) jedini polinom koji zadovoIjava jednakost (x .. b) 39.va resenja fJ E [0. Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije: a) f (x) = 2 sin 3x . n J jednacine 1 f(sinfJ) = 3' V3 In (x. f(2) = 50. Datajefunkcijaf(x) jednacinu: 2 2 - 42. f(x) = Vx+VI+x2 1'1 funkcije + V 'r--. x -VI+x 2 c) Y = Ix 2 - 11. c) resenjajednacine f(x) . 41. . b) re~enjajednacine f(f(x» = 0. . I d) fIx) = t sin 2 x. za x > L 32.5.

= fz =h = f4 . c) Re~iti nejednacinu f(x) > 0. (fn (x».10) log2 (x .l . a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije. 'x 2 Date su realne funkcije fl (x) = (x . h (x) = Ix . b) h . Akojef(~~~) +2f(::~) odreditif~X).5 + 5x.3) . 1 .5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))). (x) = cI]a 53. Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1) x+2 a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[ b) Re~itijednacinu f(x) = 1. b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna. d' -a -x f(x) = d' x' g (x) +a tada je = d' +a -x' 2 x+ f( _ f(x)+f(y) g (x) + g (y) l+f(x)'f(y)' y) .. Odrediti oblast definisanosti funkcije f (x) = . x . tada je (1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x 2 +4x+4.c f5 . ~6. Datajefunkcija f(x) = 2x2 + 2x.c f4 i f5 . c) f. (x) = x . 2 .2 + 5x Dokazati da je f (x) = f (x-I) . 3x .cf. n EN.c f. d) Za koje vrednosti parametara a jednacina f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina re~enja? ' D ata]efun k" f . izracunatif. hex) = 18. Ako]e ~(x _1)5 x-I ' f4 (x) = Ix . (n = 1. 15 Ii. V16 - x 2 log2 (x 2 - 5x + 6). e) sve date funkcije su jednake.1) V(x Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja tacna: a) sve funkcije su medusobno razlicite.1)2. definisan na sledeci nacin: x 1 f. = fz . Dokazati. 56. =f2 =f4 .11 Vx 2 - 2x +1 i + 2x 3 1 . =x. ! 3.c f.5 f" (x) na sledeci nacin: 52.2". n EN. . V(x 2 f (x) = 55. f5 (x) = (x .smxsm 7x ~ 16 . Akoje Ako jeJ(x)=x(l dokazati da jeJn(x)=x(l +nx 2 )-O.0. Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = arcsin (4x 2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-) 2 ~ x 4 . f"+I(X) = f(f"(x» +X 2 )-O. ~7.cf5.\ Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx 2• Odrediti realne brojeve a. d) h . 5. 54. Da Ii vazi obmuto? 19.992 (1992).1 +f(x) 'f(y)' g (x + y) = Dokazati.* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X 2 )-O. 51.* Ako je niz funkcija fn (x) . 4. * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija fl (x) = f(x). b i c tako da je f(g (x» = g (f(x)).112.I ' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +. Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = .

izracunatif (1). . Ako je f (x . Granicna vrednost funkcije D~finicija 58. y E R). x .x- 61. Pi~emo limf (x) = A ilif (X) . d) 65. b) Resitijednacinuf(f(x» = 52. c) fl = fz = h '" f 4 . DatesufunkcijefJ(x) = I.t-'a g(x) iJ!l = A . izracunati f(3)..cos x Vl+cos2x I''2 COSX I ' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna: vL 1 1. 1.2) = x 2x .. " Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii x-a a) sve funkcije su mcdusobno jednake..4 II) lim .2. B i x-a '0) lim 64..a I < {\ .1) = 3. 68..~) x + 1 = (x .3 ". a. b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih. 2 f4(X) = log..1 definisana je u skupu realnih brojeva. f (f (x» i f (x 2 ) uzastopni clanovi aritmetickog niza? Data je funkcija x . 5 x2 -3x+2 b) hm x . .. b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih.= 1. 62..57.. 2 X . ()OLX+'-!X. c) fl '" fz = f3 '" f 4. 66.0 B fl "'h =f4 "'fz "'fl' Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati: a) lim2x = 4. -3 X x' 3' - 27 . x-2 x-2 59.. x-I Po tlefiniciji granitne vrcdnosti. 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni: a) sve funkcije su medusobno jednakc. x. x2 .. ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0.. 60.. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u tack.). x2 + 1 I lIn . Ako je f (...1)2. x . x+2 c) lim-.l ?2 j " C) .0 x . d) fl '" f2 = f3 = f 4 ..../3(X) = V Isin x l 2 ' 1 .. ako je Ie -1) = 4.. +3x +x+3 t6 17 .. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x.. A. 1 3 d) lim (3x + 2) = 5. a) lim x-<>w4x 3x+1 . e) a) lim [(x)±g(x)] = A ± B x-a b) lim [((t) ·g(x)] = A .1..2 a) lim h) lim -. oo . -X. h) limx 2 = 4.. pokazati da je lim (2t ...h(x) = f4(X) = tg~2' ctg"'2. .. akojef(-l) = 4. + 20 6x 2 2 ..691: 67.I x __ IX -x c) lim x . x . Za koje vrednosti x suo f (0).. Koliko mora bili {\ da bi za sve xE(2-o. izracunatif (x) + f 3 - (.:u-4 _ 3 4x 2 + ] .2 .. Funkcija f (x) = 2x . a) Izracunati f (6). x~" II = f4 '" fz '" f3. Odrediti granicnc vrednosti (67 -.9x + 10 . x2 2 _ 7x x~5 x ..01'1 Odrediti sledecc granicne vrcdnosti: e) f l "'/2=h"'f4 "'fl ..A I < t za svako x za kOje je Ix . (a. f (x) = x 2 + ax + 3.2+0) bilo J(2t-l)-31 <0.-----X"'" x 2 +6x-7 1 -5x+4 b) lIm 63. takav da je I (f (x) ..

. x cos. 0 x 2ll sin (a+x)--sin (a-x) . _.:). · sin 4x e) lim. e) hm-'-~-'" --. X ':.~. ...1 -. /...:+d -2x). f) lim r:x+T _ 2 . b....Q/ sln x ...Vx) ..* a) }~n:.....~ a) lim -.va 74. a Vx-Va Vx .--.VX=3) x2 _ 49 ... Vx-Va+Vx a V 2 2 x-a X ..j. x-4 d)..n 2 2 b»)im \ i/X-oo sin (1 . \ .. d) lim (V(x+a)(x+b) -xl (a...x. a) lim /l-'O Vb + 411c 8 Vx _x 2 - Vb 2 I_cos 2x c) lim .=.sin a 2 x ..j.4ac XSlnx I-cos x d) lim --:2.1 .. b) lim Odredit' sledete granicne vrednosti (70 . c i d realni parametri). Odrediti sledece granicne vrednosti (74 . tg x X 71.. 76. \/" x-+O ." . ...---. x->O 3x + SIn x : Vl='X . ._ . . sin 4x x e) lim x-l Vx2 8 Itc::v.. \ ' . x->O sm 2x 2x-sinx d) lim . '. · x_D-.-. -~--.-8 3 : ~) lim ":V:ci2x~'='=~1~-:... .x) ..79): a) lilll .-. a) lim (x -.a 2 d) li~ x-"2 ( (~ - x) tgx).o' X sin 3x bYlim·:.3.' .-1 ' x-I V'"'37:x'+-1' V4 · tgx--sinx c) lim. X b) lim 8 _ 4 Vx.' .. .. X'->. ..:2:.2 .x .. x~p . x_n x ..-. 2 x + 16--4 75.70 x~o b) hm·-· .73): 70...a c) lim (Vx2+ax+c + Vx 2 +b. x~-l sm(x+ 1) ~/ c) lim (x x00 (V x 2 + 1 ..x» ..~ 4 (2 .. 1 d) 1 4 ~r:-:-x Vx-VA lim -. .. .. 2+ Vx 3 .:2:::10. X~O . c) lim x . x.. a) lim x~:: x 2 +3x-1O 3x 2 -5x-2' 73. 2 a) I1m . ....... Vx-J Vx -1 ' c) lim x . vx- t c) lim sin x ..jx+1-1 :J x3 + 1 1) lim ..69.·--.1 . cosx~rc.. x-3 I x x-3 g) lim . (Vx + Vx + Vx .

. ---------..---.. 20 21 .-. 2 • '"" 90. a) lim ( 1 . ~2 -JJ+~~~.+ 1 a) lim -?2 .. b) lim (1 + 2x)~ . x-. 0 x Q"-l ~ In a ... 1 odrediti sledece granicne vrednosli (84 .-x"'" 0 X to' 2 - r--" I +xsinx-ycos2x r.nl sin(a+x)-sin(a--x)' 78 *a) lim . . \...x . . X 1) lim x-I Znajuci da je a) lim ---..radijan.* lim ~ X_'7 1 .'s 2. Dokazati da je: eX-l a) lim ~I.o tg(a+x)-·tg(a-x) b) I i m ... mx x+l X b) hm ( .90): .-) " x .4x x_+oo 5 )X ..t x .. x 86.. X"'" 5 0 80.6 81.. a) lim x_+oo X2+X+l)" ---( x 2 -x-1 Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81.. o x In A+x ----. +oo ..~ tg x-. X""" 0 x bl lim----. 85.. . 2 b) lim x2 + 5x + -0.~ ...~~oo 1 +:.. x~O cosx-sin(x+1t)J~.. .-3.' x 1 b) lim (cos xl""" ..2 x_oo __ _ . e}lim ...* lim ..V' 77... b)/lim J ~_/ · l--c08(1--cos x) bYlim . . (Jedinica za merenje ugla ..x-+O '" 2 r'..3x + 7 x_+oo 4)" . o x" - (m in prirodni brojevi). -------2--------· . 82...~i+ sin."------... upisanog u kruznicu poluprecnikar.x+m )X \x . ill. x-o X4 \/ x.. Vb) lim------C--T--. mx +n ( x X_+CXl +p) 2 .x_lx"-l a) lim (I x~O + 3tg2 x) <.:· I SID X 84.--------... . x"'" 0 Y' . 87.:--0 cos ax ~ cos hx -.e .* 1 83.. .--- :~~ (1 + ~ I)X =..... x . a zatim odrediti lim P" i lim 0" . . · 2 79.r...:I V .) n _00 11 .. . u funkciji broja stranica n... +oo ( X .."---'---. a) lim x_+ oo ( --I x-1. ~~oo 1 + ~ (1)" . 91. log (I + lOx) b)hm ---------... a) hm ... 00 89.. . .83): 2" + 2 3 -x . * a) lim --.. b).. !i~ (1 +x)~=.. Izraziti povrsinu P n i obim On pravilnog mnogougla.·/'·X--+O ( 3)" X ' · ~:.----( x~ .. l~x 88..Ilm x(ln(x+l)--lnx)...

. Izracunati: a) lim f(x).4 .2x)... 2°. 2cosx .. ...' {/v..-I) (a>O) . tg 2a' x .'---.13 sin x~T. x .. * a) lim . a) li m~-~~. ' j / ' x .. Ako postoje granicne vrednosti 23 .. b) lim 'lrc tg 2:" .:C -~-2~ ..-~-----"" 0 X Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 . . J" 104. x sm"2 96. -oo 98. x) 2x 1 106.7lX 1 _x 2 + cosx b) lim --~--­ x~n 1 + sin 2 x + cos x ." 2' x+ x-+b x + gdc su a i b rcalni brojevi.* '}) lim t. ..2X _l eox_e bx 101.. x-a l[X 105.Odrediti: 2x+Vx-+4 b) x limoof(x).yJlim . X"'" Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105): ...* Data je funkcijaf(x) = Vx"+7 V.* Odrediti realne brojeve a i b tako da je: a) lim x_oo 1. a x . x_+oo 3x + ..3.. exl_cosx e xl -1 . a) lim--···· ..... lim sm ... O x~oslllxln(l+x) /. Asimptote krivih Iinija u ravni 2 +1 ) (~~-ax . x .. X"'" 0 4x 2 -1 ' b) lim x cos x - n x ..:--. w arc sin (1 . x--oo onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije Y =f\x).--.) x+l (4 95. a) lim -..* Data je funkcijaf (x) = a) lim 99.. Ako postoji realan broj a takav da je limf(x) = ± 00. 107. " / x-tO X 'x""'O -~~.* ...... . x-+oo b) limf(x). 1°.. x .->0 x b) lim 2 arcsin x . ." si~-·... x""" 0 x---oO 3x 94.99): e-.. . x-a b) lim (yx 2 -x+l-ax+b)=O.- b) lim I eX-l 93.* lim x-n sin ax sin bx ( a i b celi brojcvi). a ) I1m 0 sIn?C sin 2 x b) lim x(y1...* f (x). X-'-'O 3x SID 92.>.* uP lim (1 +tg X"'" 2 0 Vr. sin (sin x) arc tg x X -----. !~~ ~r +'. __ 100.... 103. X 102.arctg-.. (~-x) x .. In(I·I·x) c) hm ~·---=l. a ) li m .2 .b x+l = 0.. b) lim . 1 SIn.

-. a) y = ----x. 1 Y Difinicija 1..LlY L1x H2. 1 + -. a) y = + 1)- ?.1.f(x o )..f(x o) L1x .cosx' b) Y = ctgx.006004. Definicija 2. a) y . (2) Xo + L1x] . Ako jek horizontalnu asiruptotu y = n..dx .+-2'---: x3 2 (x x3 b)y=-?--.002. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apseisom x = a. Odrediti pocetnu vrednost nezavisno promenljive. x 1 2.. 3" Neprekidnost funkeije.kxJ. . Prirastaj funkcije V. a) f(x) = = 0. Odrediti aSiruptOle krivih (108 . . x-a U4.-1:: L1x) ..3 2 2x-x - b) Y = e . tj.x--±"" j II GLAVA X n = lim ([(x) . funkcija ima x2 - 5x + x-2 b)· f (x) =4x + . c) y = sinx· 113. Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0. O Ll6. f(x) k = llm . aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka vrednosti funkeije za x = a. X_Ion onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. :24 25 . IZVOD FUNKCIJE 2. 117. a) y=xe ... a) y = x2 2x . funkeija x-.: + 2 arc 19X.. v 1 1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom (1) L1y = f(x o + L1x) . r-l Obrasci i dejinicije no. 1 1 je f(x o . f~x) 1 =:. ako je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije: (4) _~ 150 [(x) = 1~' x+l V x'-4 limL1y=O.'}. x-I b)Y=Vx 2 +1 (3) limf(x) = f(a). Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a. [xo.116): W8._ .f(x) =x 2 + x-I dobija prirastaj Lfy= 0. 2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu Xo je Hi.

Odrediti srednju brzinu kretanja u intervalu t E [20. 127.>:_3. 121. I 131. x2 = 1000. x ima prekid prve vrste. b) f(x)= { -4. b) dt=O. 20 + dt] i rezultat primeniti na brojnom primeru za: 3 x2-4 x#2 c) f(x)= x-2' { a. Izracunati trenutnu brzinu kretanja za t = 20 s. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x): x I a) f(x)=. I f(x)=. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x 3 . x>O 2 a) dt= I. 119. x 2 =5. .xED. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i x 2 =6. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t + lOt.I. y2-x-1 tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1. 123. (x#O). x->f(x)=log l0 2x. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-. tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o.x 2 + 2x + 3 poras!a za dy=0. c) dt = 0. Ispitati neprekidnost funkcije: a) f(x) = x 2 + x -I u tacki sa apscisom x = 2. Data je funkcija f(x) =~. 126. d) f(x) = xlf'.'2+1. Prosiriti oblast definisanosti funkcije: f(x)=-r. .:. .118.::-ab2 i poeetna vrednost argumenta a -Xl =a-b.'-2 _.-. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x: x-I a) f(x)=ax 2+bx+c. Ixl Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste. * 129. Data je funkcija x->y=-~. pri promeni nezavisno promenljive od vrednosti Xl na vrednost Xl: a) b) .-" 1+5" 124. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ~ 132. Odrediti krajnju vrednost argumenta x 2 ako je e) f(x)=-. 130. Xl = 1. x=O x-4. c) f(x) = sin x. x<O a+2.0199? Za dX dobice se dye vrednosti. x=2.. x>l' X xl=0. b) Y=:.x 2 + 1 za Xo = I i dX = 0. Objasniti ovaj slucaj na grafiku funkcije. a-b 125.. x->f(x) = log lOX. d) f(x)=tg x.f(x)=sinx ako je x=5" a dx=20'. b) f(x) = x2~6'>:+8.Ix2+ I-I f(X)=---:. b) f(x)=x 3 -4x 2 +3x+5 u tacki sa apscisom x=l. gde je t vreme u sekundama. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCeviii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = . 3-ax 2 .~~-- • 120. 122. x SIn x f) dV=·-.01. a s put n metrima. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy funkcije x->y=f(x). Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za svako x: a) f(x)={X+I.1.5.JlO-'>:-3 • 128. Prosiriti oblast definisanosti funkcije . x~1 .

x 2.-. (cos x)' = -sinx (ctgx). a) f(x)=~. f(x}. (arc tg x)' = '-~. . 10.----. 14. X--j-X+ I f(x) = x2-x+1 x 2 +1 29 28 . a) Y=~:t=-l 13. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirastaja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad x->a. . (log .dx Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki u kojoj je ona definisana. Odrediti vrstu prekida funkcije 1 y=arctg(l +~). 7. 1 a) f(X)=~~2 . a) f(x)=-. Definicija 1. 12. __ (x>O). a) f(x)=(2x+l)(x 2 +3x-l) . g'(x) g2(X) (g(x}#O).-7x+ ~2.:1x &->0 .2. g(x)+g'(x) . 9. f(x)=x 2 sin 2x Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvode funkcija definisanih formulama (138~149): (x)' = (C)' = 0 (C = const. tj. . = ---. I" Tablica izvoda elementarnih funkcija: 1. 140. (Cf(x))' = C fIx).. 136. x 144. a) y= 5x6 _3 x s +4x-8. (ax)' = a-"ln Q. 1. (xll)'=nx n 1. I 143.I sm 2 x (x#kn) 141. a>O) x ~_~. . b) f(x)=(3x 2 + 1)(2x2 +3) . 145. n (x#-+kn) 2 8. a) f(x) = x 2 cos X (x>O).. b) f(x). (I) [(Xl)' j(x) ( g (x) - g (x)~f(x) .------=:. (~)'=_. x) (ex)' ="x. 138139. (arc SID) ' = .. e 1 +x x 2 _x+ 1 146.tI2 . f(x)=_lo. a} f(x)=v'i~:::"'3. (arc cos x)'= - )'::::~2' 16.. 11.). a) f(x}=xsinx. f(x)=x 2 cos3x.1 +X2 x2 +1 . b) y=(x3-I)(x2+x+l) . a) b) f(x)=2x~. 4. 5. x I l-x 2 (Ixl < I).(x>O.. (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x). (sin x)' = cos x.. x-a b) f(x) = . Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama: 134.if. b) y=4x3 -2x 2 +x-5. 3. f'(x) = lim f(x±. x+a b) x2 c) f(x) = 2~. (arc ctu x)' = _ _ 2 1_.f(a) Ok' . y = (x 2 + a 2)(x 2 _ a2 ) . 6. 2y1x y=6~-4~ . 2.(. (f(x).133. 4. b) b) (2) )-. (Inx)'=~ ' log ae = . 3. Izvod funkcije 2" Osnovna pravila izvoda: 1.lZV odf'() u tac 1 sa apsclSom x = a X""" a x-a predstavlja broj). a) f(x)=tgx-ctgx. b) f(x)=x-sinxcosx. b) f(x)=~x-a. b) f(x)=x 3sinx. g(x))'=f'(x) .a} 142. a = a f '() def l'Im--···.5~3+4. 15./4 x + 5 135. 2. 137: a) f(x)=xcosx._. (tgx)' =_1cos 2 x b) y=.

Ako je f(x) = 5 arcsin x. Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = funkcije y = 2X2 + 5x + 3. lSI.. y). Izracunati f' .(n) -. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2).3x 2 + 1. Ako je f() x =-~--"- I-sin x. f(x) = I-In x' Inx-2 167. koje su pa· ralelne sa pravom 7x-4y+28=O. 173. " l-sinx b) f(x) = eX arc sin x . 163. U kojoj je tacb para bole y = x' . Dataje funkcijaf(t)=t 3 -3 In t. 148...za d ovo I' CIJa Java Jed " x-xlnx 2x'y' = x 2 y2 + 1. 1 +cosx 4 (160-·168) ako je: 172. a) sin x -x cos x f(x) = cos-'. 5-e" 149. P 0 k azatl'd a fun k" y =~~--~-.lzracunatl • 'f..._. 4 3 2 152. ~X3 jednak izvodu 156. Odrediti jednacine tangenti hive y=x 3 -2x 2 +x-2. Izracunati!'(1). Data je fllnkcija fix) = x 3 . (3). cosx-l tgx = ______ n.. 158. b) y=X 4 _x 2 +3 u tacki A(l. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x 2 . Data je funkcija f(x) = ~X4 .x:~ 2 . y): d) y=sinx u tacb A(n.~ cosx V=-~----."".. 175.7x + 3 tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2? Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) 1 +ctgx 160. Odrediti tacke u kojima su tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill.cosx). x l55. " ) cos x + 1 l54. 171. f(x) = . Odredili!. . Ako Je f() I-tg x " 'f. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x 3 +3x 2 _5 kojaje normalna na pravu 2x-6y+l =0. . f(x)=j.--' X 165.:. f(t)=-' " " ."1 [47.:+. Izracunatif'(3).~X3 + ~X2 . _ _ ' CD. Data Je funkclJa f(x = . f(x)='1--' -tgx 162. izracunatif'( 157._-" 3 170.1 .-' Inx+1 168. y). a) 164.. 159. f(x)=-. 1 + In x ' naClnu 169. f(x) = e"+e--:<' tso.2 . Ako je f(x) = e"+l.(n) lZracunatl .. f(x) = cos x (1 +sinx).... tg x 161.3 arc cos x. y). Data je funkcija f(x) = .. e"-1 izracllnatiJ'(-l). c) y = In xu tacki A(l. ctgx 174.' X - (1 +t 2 )arctgt-t rr_eL Inx 166. f(x) = sin x (1.x 3 + 9x 2 + Odrediti 1'( -l). 153.:. ¥). f(x)=-in---. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb koja pripada grafiku a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2.

. a) y=ax 2 +bx+c. u'.e. . Odrediti rca Ian broj a tako da gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45"... u 12. i p da prava y = k.en. u' . koje suparalelne pravoj 3x·-y~7=O. rC-==~. Odrediti jednacinu rangente. tangentu i OOfmalu.x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx. (Jon u)' =l<Jg. Ciji je koetieijent pravea 0. Data je kvadralna funkcija y= ax + bx + c. lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 ~ x 2 u lackarna prese"ka sa osom Ox. (aretg U)=-2.77.. da za x=2 ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa 2 sm 2 u 8. Dve krive definisane su jednacinama: y=2xz+2x~3. N(l. konstantna i jednaka a 2 • Ako je y=f(u) a u=g(x). Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x utaC1 YA(n '\ -2'Yr \ / 180. (arcsin u) = .' v' l-u~ 186. g'(x). 182. (arcctg u) = ~---'. 2.) . 191. Odrediti koeticijente a.5. kin da prava y=kx+n bude tangent a para bole y=ax z. 1+u u' 14./ u)' = -" 3. u' u' 134. b i e tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O. X4 ~x 2 +3 u 189. U funkeijif(x)=x 2 +bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom x=2. y) koja pripada grafiku date funkcije. . ax x 3 187. (in u)' = "'. Data jc funkcija x-+f (x)=-'4'.) Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju: 2.. (. Odredit.u~. Dokazati da je povrSina trougla.x. Odrediti realne brojeve a. (tgul' =--~. Odrediti jednaCine tangente .. 6. Dokazatida ove krive imaju zajednicku langentu u tacki M (2. Odrediti jednacine tangent. 179. (sin u)' = cos u . koji je odreden biIo kojom tangentom hiperbole 2xy = a 2 i koordinatnim osama.3.(x» naziva se slozena funkeija. hive y= x 3 + X Z Ciji je koeticijent pravca B. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' ~ x' + 2x + 3. 5. 2~u 4. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x 2 -. hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak.. 190. '. (Funkeija y=j(". 188. 9.:. n. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a.h u tacki M(O. . 2). i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode.176. 9) i odredit.. koja je normaIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom date para bole. l<-onstruisati parabolu. y). (cos u)'= -sin u' u'. 0) i da u tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k= ~3. u' 1 +u- U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija (192-229): 192. (etg u) = ~-:-. y=x3~2x+5. Data je funkcija f(x) = ax + bx + c. b) y=(1~SX)4 33 . i1l3.. jednaCinu zajednicke tangente.~c. (e")' = ell . normale funkcije f(x) = cosz. jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = tacki M (1. 185. funkcije 178. u'. cos 2 u' r 1 -. 32 13. Z 10. Izvod "lu". tada je )I'=f'(u) . para bole y= x 2 ~4x -I' 7. 11. au U apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg kvadranta koordinatnog sistetna. .

~ . x 2 _a 2 212. / .. Z04. . Y = 4: tg 4 x .10 . 3 ""'p'- x+l a-2x 2 -J'ax-x 2 _99. a ) y= arcsm2:. V /'. 1 b).arctg x.: .. _a) y= sin4 x. a)/y = arctg -----. 1 +sm x sin2x b)y=In---. y=2: 1sm x-2: sm 2 x. x'-l 2 // * 222.. x ~/x-I (I_b) J=arcctg--.. a) y=In----~+- x+a yY+b' x arctg-. n 2x+ I * Y=6 In -(x-I)' . 1 l+x 1 2-18.>1. .. 1 lOO. Jx'-=4. _~c'// l 98. a) y=e"'-X+2. / I-x // l+x 211.J3 1 2 W3..93.arctg x . x 2 +a 2 213. 1+. y=a In(Jx+a+. f(x)=1o ~X-l ~X'+1 1 --+310----+.Jl-x' 1 -1 !o2.!14.J3 .J3 ..6 217. 1 ' 1. l-sm2x ~ ---- . x' 210. y=arctg------.Jx2+ax. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + . a) y=arcsin---.Jl-x' a (W ). y=2: In tg x+1n cos x. 1. 206. a b) y=arcsin 2x.y = arccos -. x+l ..J>:\-. J 4 I-x 2 219. y=. b) y=tg ax. 1+ x b)y= In -----. x 207.. a) y= arcctg.. x 220.. ~/ I-x ./ y=tg 3 x-3tg x+3x.arctg-----x'-x+I. 95. y=.y = a r c c t g .J3 . 221. ~2+X+ 1.J:X+ 1-ln(1+Jx+l).---'--.2: tg 2 x -In cos x. * 216...-.. Y = 2: tg x + 10 cos x.-I..sm x. 205. a) y=2 sin 6x.In . i (x+1)' l' 2x-l + --. y=. 3 b) y=sm x.arctg-1 ---- . a) y=1o J l--~i. a) y=arcctg---=. b) y=e-X(sin x+cos x). b b x 215.

. 2n . 245. 2x 2 + y2=6. + y2=2a 2 • odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ . d) (cos "x cos nxl' = . Polazeci od identiteta: cos x+cos 3x+cos 5x+ . 238. /1+ x 226. PolazeCi od identiteta: . 3 SID X 224. y = arctg x +In VI:::::.}1 ~ e2x + arcsin 234. y= cr. b) X 3 +y3_3axy =O. 231.. x2 232. a 2 y2 = a 2 b 1 . 237. a) y+arctgy-x=O. Dokazati tacnost tvrdenja: a) (sinn X cos nxy=n sinn~lx cos(n+l)x~ b) (sin"x sin nx)'=n sln. b) y=sm 2 x+sm 2 (3+ x )+sm (3'-x .. +81n 2n-1 X="--.x . f(x)=s tg 5 X+ tg 3 x+tg x. 241. c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x. 240.( ) smnx sm X+Sln 3x+sin 5x+ . x y 239. y2=4x x 2+ y2_2y=9. 3 229.-lx sin(n+1)x. . 4 U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jednacinama (242-251): 242. koja je normalna na pravu 2x+4y-3=O. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jednacinom X2+xy+y2=12. 2 2n ). . e!. 36 y2 =4(x+ 1) x 2 + y2= 16. +cos(2n-l)x . 236. odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x 2 . x2_ y2 = a2 247. Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x. x 2 + y2-4x = 1 243.: . y=in (sin x+ .:). b) h2 x 2 _ .n COS. a) b 2 x 2 + a 2 y2 = a 2 b 2 . ~ v=. .233. 1 2 2211. 2n 22n) a) y=cos 2 X+COS 2 (3+x)+cos ('3.-lX sin (n + l)x.L_ • 227.. b) y2=2px. a) X2+xy+y2=6. Pokazati da funkcija y = In __ zadoyoljava jednaCinu l+x xy'+1=eY • Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama (235-238) : 235• a) x2+ y2 =rl. b) xy-arctg-=O. . 230. +(2n-l) sin (2n-1)x. x 2 = -16(y-4)./i+~i-n2.2y2 = 14. 4x 2 + 9y2 = 72.. d) y=2(sin 6 x+cos 6 x)--3(sin4 x+cos x).--'---' . koja gradi ugao od 45" sa osom Ox.·~~-arctg v 1 +x~ x. x2=4(y+ 1) sin 2nx 2 sin x 246. .. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x . c) y= sin 6 x+cos 6 x + 3 sin 2 xcos 2 x. 225.. 37 . x 2 _y2=5 244..

~. 253. a) y=. b) y=e. Dokazati da funkcija y = C. !51.x + 1 = O. b) y= arctg x. (X_I')2 2 !49. c) y=lnx. a) y=~sin x. cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jednaGinu y" + 9y = O.Xz . y2=ax + y2 =pz + yZ =4p2 yZ=2px. b .x '. 38 . Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). Odrediti jednacinu tangente krive y = . b) y=ln(x+l). x 257. a) Dokazati da je tacna jednakost O? f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0.j!+x 2 . x Z _y2=a 2. U presecnim tackaroa grafika a date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti.!48. Odrediti treci izvod funkcije: a) y=x 2 In x. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu y"-2y'+2y=0. * !52. 254. Data je funkcija f(x) = e" sin x. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije x-+y= -x 2 +2x-l u tacki sa apscisom x=2. b) Izracunati 1'(0) . (X_I')2 2 !50. a 263. 259. Data je funkcija x-+f(x) = 1. a zatim njihovu presecnu tacku. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom x 2 + y' = 1.j"(0) i /". b) y=cos 2 x.+ 2. y2=2(p+b)(2-x). Za > 265. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa os om Ox ostar ugao. x 2 + y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x 3 • 261. 269. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole y=x 2 +4x-17. 267. 266. obrazuJu or264. Zatim odrediti ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -. 256. b) y=cosx. Napisati jednaCinu te tangente.(0). Odrediti drugi izvod funkcije (260-263): 260. 2 268. Dokazati da familije krivih: a) y2=4a(x+a) b) xy=b 2 c) y2=2(p+a)(x+··) 2 togonalnu mreiu. a) y=ln sin x. Date su funkcije f(x)=4-15x 2-2x 3 koje vrednosti x je tacna nejednakost f'(x) g' (x) g(x)=2x 3 +18x+1. 270. y2 =4b (b -x). 255. Odrediti n-ti izvod funkcije: a) y=e-'x. Odrediti n-ti izvod funkcije a) y=sin x. koja sadrii tacku Z 1 [A-A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 .x'. Izracunatif'(l). Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu y(4)+4y=0. 258. 271. konstruisana u tacki 5 M(2' y). 1 b) y=l+x.

Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x 2 +(k+3)x-5 (kje realan broj).. Data je funkcija x->f(x) = 5x 3 +4x 2 + 6x -8.x' 272. x a+2 . Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x) x-'a g (x) . Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x 2 -"7 x Odrediti sye realne yrednosti x za koje je 7f'(x) + g '(x) ~ 1. a) y=arctg~4x-l. Primedba 1. 231.x 2 + 3x g(x)=:3 -2x 2 +3x. Dataje funkcija x->f(x)=x 3 +ax 2 +bx __ l (a. Dokazati da je Ymin = f(ymin).. uzeti ovim red om obrazuju geometrijsku progresiju. Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y min +ymax= 2a 3 + a 2 + 3• .f(x)=--CI]e a+x Resiti jednacinu po x f'(x) = g'(x) + . x a 6 3 b celi brojevi). "f 23 3 279.125. 285.bro]. Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost f' (x) . o« 0 il' -« tada se koristi veoma efektivco I)} co 40 41 . Celi 278.f'(1) if"(x). Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15. brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju 3a 2 + 5b 2 = 17 A a + b = 3. no pravilo LopitaJa. 2. X4 Z73. Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0.. Jav! neod r cd em' 0 blik }) - Resiti jednacinu 2y_y'x= xearcSinX po x.) Data . 3. Data je funkcija x---->y=<1 x 3 _bx 2 +! (a . . a) y=-Jl+x2.. 287. :mo. Dokazati da je data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.. b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl x--+3x-3 e) Resiti sistell nejednaCina o<f'(x) <f"(x). ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O. Data je funkcija x--->y=x 3 -3ax 2 +3a 2x_3x_l (x. 3 1 g (x) = 2x' -4... 283. sve reaIne vred Basil x za k oJe. Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277): 275. . fIx) = arCSll-. OdroortJ._a___ (a +X)2 2 x---->g (x) = ax 3 -(a-l)x 2 b) f(rp) = cos (a-brp). a E R). a) x a x b) f(x)=-+arctg .5x 2 -2x. 1 177.4. Data je funkeija 1 X-~f(X)=! X3-~(6-3a)x2-2(a+4)x+8 (a rea- Ian broj). 286. °' ax 2". tacna neJed nak tf"(x) > 7 "OS g'7. Dataje funkcija x->y=~ (x+·-Ji-x2)e~~. b realni brojeyi). . Data je funkcija x->y=2x sin x-(x 2 -2) cos x.> g' (x) - a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc f(l) = -12 Af( -1)=4. D ate su fun k" x-.funkcIJa x->f(x)=:i---2-x 2 + 3 ax+a (a rea Ian . x' 282.. Je • .) .. Date su funkcije fix) =:3 . h) f(x)=2x-sin2x. .. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti Lopitalovo pravilo Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a. . Je ..."'. 276.. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 x3 --2-- 63x 2 . 274.

.. a sin 2x -=l." 1 b) lim \. a 2x3 ' Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti (288-303): 288....'. x-I' /'. x-o 298.* a ) lim (cos 290. Odrediti brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4.. 303. a ) 'li m _~_.. x-a 2x ' 289.) lim x-1 (~_I _. x e.Primedba 2.1.~~) . x-a g (x) x-a g '(x) 28"-2-2x-x2_" 300. !f 2 b)' lim ( sin x )x'. X"'" b) lim x ctg 2x... 2 x-I ___I_). sin x.lim __ _ xcx .=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo). .. U kom trenutku telo menja smer kretanja.X-l" 1 307.).... __ ./ x . U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6? 42 43 . 4-:. X""" b) lim 8" . x-Q X x-sm x ' ~ x3_8 291.. Telo se kreee pravolinijski po zakonu 292. a) lim x' In x. U kom 297.. a) lim ~~n 3x. 305.*. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki x=a i njenoj okolini. b) lim x >in x_o 308.. . a) lim xn --::. a) lim .. 0 b) lim e ..~ ___ . ! 8m t-t 3t 2 + t5 I x-I' 7'-+0 sin x .. I x-1 x -1 b. Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je s = 3t 3 ..2t' + t.'a) lim (~_3.1. tada je 299."x x-o x. <-0 In (I +t) . a ) lim _" x ...2x)" 2 b) lim cr_b tt . X"'" 0 0 S(t)=~t3-2t2+3t. a 3 x-sin x x • 2.. x-a b') lim (. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu trenutku je brzina tacke jednaka O? S=~t'-5t+8. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t 3 +t 2 -4. " b) lim x . o X 293. / . Primena izvoda u prirodnim naukama 304.! __1_). a) lim In.. In x In x 306... a) lim x-I (~~ _ _. a )li m x x . 295. Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i S=~t2. x_'l! (rr . a) lim X""" a 8"-e~x-2x xri~x. a) lim .c . x-+O (.' br7inu i ubrzanje kretanja.. x-2 x3-2x2-4x+8 (I) lim j(:>:). e'+sin t-l 302.5. pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O.c-+oo b) lim (ctg x) T..e~x .. .' x-2 x-2' b) . ' . b) lim 8"...) "X " x-o x In x ' \ .__.C-"OO 3 . Kojom se susreta? brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog 29~.* a) lim (cos xlX'. Odrediti 294. b) lim ~~8x'+16~.

309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat je jednacinom T=0,2t 2 Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut· ku t= 10.

,no.

Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.

Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma. Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je !"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x o funkcija J(x) ima maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa apscisorn x = Xo minimum. Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy. FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy. Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale konveksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x o» se naziva prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i prevojne tacke funkcija "f--->y (317~319), ako je:

311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi? Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?

312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom

fJ za koji se tocak

fJ = t + ~ . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me· nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t 2 (q u Kuioni· rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi. 314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi. 315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t 2 +7t+4. 1 Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka kretanja. 316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t 2 - 2. Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.

,

317. a) y=x 3 -3x;

b) y=x'-4x 2 +4x. b) y= tg b) y=sin
X.
x~cos

318. a) y=lnx;
x 319. a) fix) = 1~'::-;'2;

x

(O',;;x,;;2n).

Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:

2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost prevojoe tacke funkcije

320. a) y=x3-3x+l;
321.

b)

Y=_X 3

1

3

_x 2 _3x.

Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada. Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre· muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine (1) f' (x) = O'.

a) y=x 2 +

1

b) y= (0'';; x"; 2n).
(0,;; X,,; 2n).

x2
x~2'

322. y=sin x+ cos x
323"

y=sin 2 x-2 sin x

324. a) y=xln2x;

0) y = x 2 e-".

45

25. Pokazati da funkcija y =x 3 - 3x 2 +6x + 10 nema ekstremnih vrednosti. ,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u elipsi b 2 x 2 + a'y' = a'b'. 128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine, upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y'

338. U tacki M(x o, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangentao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. 339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu povrsinu. 340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksimaIne povrsine. Odrediti stranice trougla. 341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je zapremina maksimalna. 342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu. 343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka. 344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da njena povrSina bude minimalna.
.

= 2px i pravom x = a. Odrediti dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u dati lik (sl. 9).

130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu zapreminu.

331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksimalou zapreminu. 332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna. 333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremine, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i visine H.

345. Data je ehpsa

iii + 9

x2

y2
=

1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa

velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimalna, a tacka 0 koordinatni pocetak. 346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna. 347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave y=2x-4. 348. U jednacini y=x 3 -1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox. 349. Funkcija x-> y = a,x 3 + a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koordinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangenta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne brojeve Q3. Q2. Q 1 i ao· 350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x 3 + ax' + bx + c tako da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za

334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadratnu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.

336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R, odrediti onu Cija je zapremina minimalna. 337. U loptu poluprecnika R upisati valjak: a) maksimalne zapremine; b) maksimalne povrSine omotaca.
46

x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao . .
r:'----~· ·~ ------.--------~

fl.

vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F 1F, cos nu vrednost.

fJ ima

Za koju maksimal-

360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a 2 x + 3. Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3 funkeija ima minimalnu vrednost.
361.

Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija: a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6]; b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu
4

:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
. cJstvuJc Sil a F =---~--'--;---, . kG · ugIom fJ prema h onzontaIn' raVill, d' OJ cos{3 + ksrn{3 gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna najrnanju vrednost.

[0,

il

362, Dokazati da grafik hive y=x + 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.

,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax 2 +x+Blnx.
Od-rediti: a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4. b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima ekstremne vrednosti. c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn Citavoj oblasti definisanosti.

363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I]. 3 x

* 364. Data je funkcija x->y=x 3 +px+Q, gde su p i q realni brojevi. a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da 4p 3
Je Mm=q~+
• ?

27

:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) = =2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y = = -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti a tako da .Ie tacna jednakost Xl 2 = X z:~56.

b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date funkeije i M - m = 4.

Dataje funkeija x-~nx)=2ln(x-2)-x2+4x+1. Odrediti intervale monotoDosti i ekstremne vrednosti date funkc~je.

* 365. Data je funkcija x-+f(x)=x 3 -3x+2. a) Odrediti fuukcijn x·~>g(x)= ax 2 + bx+ c tako da, u tacki M(2. y) koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy. b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena pod a).
366. Data je funkeija x-+ y =x 2 -(m-;lx'-mx-l-1. Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti. 2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
,. 7

357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3~3ax2+9ax~2 rastuca za svako x iz svog domena? Data je funkcija x-ty = x 2 + bx + 2. U tackama Cije su apsc1se XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.lnkcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'? Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude rastuca za svako x.

Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije: 1 ~ oblast defiDisanosti; 2" pamost;

48

49

3" 4" 5" 6° T 8" 9° 10° 11 ° 12"

periodicnost; nule (i presek sa os om Oy); znak funkcije; prvi i drugi izvod; intervale rascenja i opadanja; ekstremne vrednosti; konkavnost i konveksnost; pre' ojne tacke; asiLlptote kose vertikalne, horizontalne; ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u kojirna nije definisana i tacke X-4 ± co).

4x 379. a) y=-4-2; -x

h) y=-----x2+ I . b) y=-1-2

x2-2x+l

x 380. a) y = '----1 ; x 381.

x 2 _4

-x

a)

=(x-~)(x+~2.

y

(3-x)(3+x)'

b) y = - - - 2

-A

x2-2x-3 2x-x

382

.

a) y=

x 2 -4x ---' (x-l)(x-3)'
3x-x 2
b) y = - - - - .

Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama (367-429):
b) Y= x 2 (3 -x).

I~

~ a) y=-;'-4-;

4x-x 2 -4

x-I

368. a) y=x 3 -3x;
b) y=x 3 -3x+2.

370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1
3 ,

I

3

2

x2 385. a) y=-'--; x-2

x 2 +3x-3 b) y = - - - - - .

x-I

,
-"' a) y= x2-4x+4,. 386. x-I
6 387;- a) y=x-2---;
b) Y = ------.--3

371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x 3+3x-l; 373. a) y=x4_2x2; 374. a) y=4X4+X3; 375. a) y=6x4 -x'_9x 3;
I
b) y=(x+1)(x-l)2. b) Y= -x 4 +2x 2 +3.

x-I

10 4x -9x' + 6x .

b) y=x 4 -4x'+3. b) y=x'-4x 4 +4x 3.

1 b) y=X2+,. x

376. y=x(x-I) (x+ 1)3. 377. Y= -x 6 +6x'-12x 4 +8x 3. x-2 378. a) y=---2-;
2x b) y=---. 1 +x 2

_ x3 390. a) Y=-Z-I;
x -

b) Y=-2-'
X

6-x 3

391. a)

y2.=.x~l-xf;

b) y2=x 2 (8_x 2). b) (y_X)2=X 3.

x+

392. a) y2 = 2x - 3.J xi;

b) y=x e- x '.
1

* 410. a) y=x 3 -ax 2 +ax;
* a 411. a) y=x+-;
x

b) y= ax' - 3x 2
b) y=----

(a realan broj).
(a realan broj).

394. a) y = ex;

b) y=xe";

c) xy = eX.
b) y=(3-x Z ) e".

x 2 +a x-a

1

1

b) y=----.

,,;J+x 2
I-x

396.* a) y=x eX; 397. a) y=xIn x; 39S. a) y=ln(xZ-I); Inx 399. a) y=-z ; x 400. a) y=coszx-cos x;
401.

b) y=x

",,-2.

b) y=xInzx.

x-2 b) y=In--. x+1 I-lnx b) y=--z--.
x

x-3 413. a) f(x)=-;====; v'l +x z
414. a) f(x) =

b) f(x)=------.

.,jl+X Z
I+x
x+I

yx _4

7":2--=; 2

x+1

b) f(x)=------ .

#+2

b) y=sin

x-.,j3

b) f(x)~i+X3.

cos x.

a)

. y=sm

x

. sm (x+ ") ; 3

b) y= -4 cos x cos(xb) y=sin 3 x+cos 3 x.

" 3).

416. a) f(x) =-1- 2:;

X3+ X

-x

b) f(x)=-----

(X+1)3 (x-I)2 .

402. a) y=sinzx-sin x;

b) f(x)=---

x3 (x-W'
1

* 403. a) y= 2 cos z x + 6 cos x;
I-sin x 404. a) y=--.----; I+sm x

b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
b) y = - - - - .

*

sin x

41S. a) f(x)=xex=T; 419. a) f(x)=(5x-l)ex;

*
*

1

b) f(x)=(x+2)ex.
1

i-cos x

405~ a) Iyl =2 sin (x + Ixl);

b) y= sin (.x;-yrxi

).

b)f(x)=xe x .
b) f(x} = 16(16x-3)ex .

2

* 406. y = sin x leas xl + cos x Isin
* 407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;

xlb) y=---+-- .

* 420. a) f(x) = (xZ - 2) e lx ;
(x-I)3

1

1

Ix'i
x

x-I

* X 422. a) y=-z- ; In x-2

Z

b) V=

5+1nx~.
~
1

.

b) f(x) = xe-i,x .

52

53

* 424. a) y= 1 +2arctgx; x * 1 425. a) y = arccos - ;
x

b) Y =

arCSlD - - ' - ' .

.

2x 1 +X2

III GLAVA

b) y= arCSlD·-. x

. 1

* 1 426. a) y=x arctg-; x

b) y=X3 -(x 2 -1)3. b) y=(X_1)~2.

2

1

3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je jednaka: (1) a= ILly-dyl. Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odreduje se obrascem:
(2) "=

b) y=x-arctg x.

* 1 429. a) y= arctg (1 +-); x

b) y=(x+

1

x

I~Lt1,Y1 .
Lly

Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac: (3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.

Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije. 430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x 2 - x za x = 1 i Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom. 431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom. 432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D. Izraeunati za x=3 i Llx=0,001: a) prirastaj i diferencijal funkcija; b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
<A

55

433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsina ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi 100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.

Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne vrednosti izraza (444-447) : 444. a) sin 46"; b) sin 60"3'. 445. a) sin 31"; 446. a)~1,02; b) CDS lSI".

b)~65.

447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za IDgJO 200,2. 448. a) IDglo 11; b) tg61".

435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksimaciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x 2 + 1. Odrediti prirastaj i difereneijal funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri zarneni prirastaja diferencijalDrn.

449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule: a) yl+h""l+
~

Zh;

1

,;;-;1 b)~1+h""1+3 h.

450. !,rirn~norn pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izracunatI:
a)

-JDl4;
h

437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t 2 , gde je t vrerne u sekundarna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1; b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):

451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
a)e ""l+h;

b)ln(l+h)""h;

e)1n

l+h h",,2h.Dokazati. 1-

438. x->y=x3-4x2+7x+3 439. x->y=3x2+2x-l 440. x-+y=x 3 + x 2 - 2x

za x=I,03.

452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati x 1 1,004 453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.

za x=2,03. za x= 2,01. za x=2.1.

Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):

454. f(x) = x 3 - 3x + 2, u blizini tacke

Xo

= 2.

1 441. x->y= x 3 -5x 2 +x-l 2

455. f(x) = 3x 2 - 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x 2 -2x, u blizini tacke xo=O. 457. f(x)=x 2 +4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7, f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu funkciju aproksimira na odsecku [0, 2].

<.42. x->y=x3-4x2+ 1
443.

za X= -2,03.

za x=4,2.

56

57

464. 2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom tacnosti.. 471. sa tacnoscu 0. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl P~im~dba 6..2. Xn=Xn_l.2. lim xn=!. 466. = <P (Xl). koji zadovoljava uslove f( -1)=0. x4+2x'-6x+2=0. . . Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X-4 = 0 uz poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2. pri cemu je f' (x) # 0 za xE(a.1.* Funkeija je data tabelom x f(x) \-2 25 1-8 ~\~ -15 1-23 4 simacija Xn (n=O. x4+x'-2x-2=0.J. 473.. Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x 3 + +6x-l=0. u zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x l) < 0 iii f(xl) f(b) <0. 4J. 468. * Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji grafik sadrZi tacke sa apseisama n 3n =n Xo =0) x I =-. Niz brojeva Xn (n = 1. 463. n-oo * Primedba 1. Ako Je a~xn~b (n= 1. tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren . sin x+x-l =0.. dobija se druga priblizna vrednost X" i td. co . Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3. sto je moguCe veceg stepena. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom. onda je lim x n =!. . dobija se niz brojeva Xl..2. bJ i f(a)f"(a) >0. 467. xlogx= 1. Na ovaJ naell Xl = <P (Xo). bJ. 2x-4x=0. x 3 -2x 2 + 3x-5 =0. onda se postupna aprok' * Ova nastavna jcdj~lica nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju. Metoda seClce (metoda tetive). Ako je f' (x) #0 i f"(x)#O u intervalu [a.. ~61. Iz date pretpostavke niz xn (n=I.=2n . Xn = <P (X n_ d. Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke (a. ' Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu do 0.. . 2x 3 -x2-7x+5=0. tj. ) konvergira ka korenu.)je monoton i n-oo Xn-l. ) korena ~ jednaCine (1) odreduje formulama (3) xo=a.* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x). f(a)(b--.2. <X) Primedba 4.:.. 5x 5 -5x-l =0. b). x..01 realne korene jednacine (465-486)..159.. n . f' (Xn-l) Plimrimed~~ 5. ). 472. i ako se pode od poeetne vrednosti Xo kOJ~ prp-ada lltervalu [a. b). b). . Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transforml~atl na oblik x = <p (x).. X". ... b-Xn_. f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena . 469.. 470. Ako je funkcija f(x) neprekidna u intervalu [a. x 2 . X3=-" x. 160.. f(a)) i (b. bJ i f(a) I(b) < 0. 465.. Njutnova metoda (metoda tangente).f (x'2. u intervalu (a.. 2 2 3.f(0)= 2 if(2)= 7. a zatim izraeunati vrednost polinoma za x =0. Xl) ili (Xl. 462.01.5.. . xn=xn-l-f(xn-l) ](b)-f(~n-l)' Primedba 3.a) (2) Xl =a-j('b)-f(a)' Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a. . Primedba 2.. x 3 -3x+l=0. PribliZno odredivanje korena date jednaCine (1) f (x)=O sastoji se od dva koraka: 1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno jedan koren jednacine (1).

. d(-arctgx)=. f b) f(X+l)(X -3) d 2 3X2 X. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C../ f X . cos 2 x dx dx 8. 7. c) f4:r f "C" •• _ . integrale (488-518): 488. b) c) f( . r~) .-. a) f(at+~) dt. x x 491.4t 3 ) dt. 3. d(tg x)=··~-=> 2 494. dx 10.x'= -arccos x+c.to1 dt.--= -. sln 2x sln 2x 9.::-=f dx -=arcctgx+C../t:.- COS2X dx sm 2 x cos 2 x t I 63 62 . a) fx~ dx... d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c. 6. a) f0~x~.. arCSill x+c. dx. b) f(5X 3 -4x 2 -3X+5)dX.'= -ctg x+C. 490. d(-ctg x)=-. a) f(X 2 +2X+ ~)dx. dx _··-·=tgx+c. 502. l+x2 l+x2 Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee. a) dx cos x f l0x8+3 ----dx· x' . d (arc sin x) f dx v1-x2 ~=. fdX r v 1. d( -arc cosx) = "jl'-x 2 = f dx . b) re + J---. f 498. 5. 489. "-' (>:-) f (n'" -1). d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c. b) Sx 2 dx.2 --·dx • 3 X 1 fl 2. 4. dx dx 11. a) f~~.x2 . t 499. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c. a) S~ dx.E. a) S2x dx. l+x2 l+x2 12. d x"+' =x"dx=> x"dx=-"-'+C n+l n+l Za n=O imamo Sdx=x+C. a) fe Z (I. Ina na 492.ez~z) dz.1..

. Za t=2s telo prede put $ = 16 ill. 517. b) Jsm Z Z J3-2ct!lZ~ dx. zx 2: dx. 2). a) J( 4 cos z-Ji9Z Z) dz. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t 2 +4t)mjs. cos 2 z b) b) J~~4t2' Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene funkcije (519-526): 519.-. 518. a).-) dz. 1 523.. y'=2x-4x 3 . a) Ha'-x')' dx. y'=3xz-l. ··-. Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s..503.. n M(l' 2).y-. b) cos x 1 sin x' M(I. b) M(O. M(l. -1).. a) Ja U (1+ii) du. 2 525.. a) b) JtgZy dy. Za t=" $ telo prede put $= 10 m. y = _ . 514. Y'=:2(e'-e-').O). = l+x2' 1 x 4) . 5i5. 508. a) J(~+I)(x-~+I) dx. x 505. y' =sin x+cos x. 521.. _--_. . a) J(~. . a) 506. 528.dx. Zatim konstruisati odgovarajuce grafike (529-531): 516. b) JCOSZ2:dx. M(I. Je lxz - ~i~'.. 504. l+xz 1 .. sm 2 x a dx bx z ' X4 1 ~SiD3X M(l. Odrediti zakon kretanja tela. Odrediti zakon kretanja tela. JX... J2COS 2y cos 2 y +! dy. x . 507. x 522. y'=e x +2x. Y . a) Jctg 2 x dx.z(1 _e. 526.. ~. b) 509. 527. Je. 2 2 510.---dx. _ 1 524. x n M(4' n 2). a) rz+xx~+~ dx. M(O..dx.z --x -. 0). cos x 2 r.2+~) dx. a) J(sin~-cos~ + y. b) J J+ J j. 520. 511.J-=:xCZ) dx. Y'=2(x--\). 4 Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive.

(1) Jf(x)dx= Jf(. b 2xdx. a) Je-x'x dx. 2 M(O.p(t)) . b) Jx' + 1 r~2dx . a) Je. 4 + sin 2 x' b) Jx (I + In'x)" r dx dx . xdx. a . b>{./' 1+ e'x. Jz 1/ J~I-e2x' b) 545. 2) M(I. a) J35x'xdx. x'dx. b) J(4x+3)3 dx.2). a) 532. -I) N(2.'.. ( dy f~~. a) J(5-2x)9dx. 4. Metodom smene naci sledeee integrale (533-599): 1 a) f79~~6~i. Odrediti zakon kretanja tela. a) y" = -" x M (1. gde je t nova promenljiva funkcija ('I" (t) 7"0). 2 b) y"=6x-4. 541. b) J~:b2X2 . I) 3" N (---. e'). N(2. I-x dx. f~~9~. 535. Tada je 'I' diferencijalna 543. a) 534. 66 67 .. 1 +x 2 r ~1-ln z dz.. 'P'(t)dt. 542. /. M (0. y"= -sin x. b) 546. 2 dx +3 dx 25+4x 2 ' 531. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t + I) mls2. Integracija metodom smena Neka je x = 'P (t). 2 Li~-I' 1 dx.529. l+x 551. 539. b)/ 536.x: 548. -2).O) N(-l. f1-3. 2 540. 550. a) b) r e"dx 533. a) f )f f COSXdX ------. 549.x'x 2dx. b) f fx ~--. b) J--:)t b) Ja 2x . a) J3y+. U !renutku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. a) Ja x'.2. e2xdx x. 537.0). e"dx . y" = e". )25-9x 2 ' b) J)3-5x 2 ' r 7dx 544. b) 530. Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije oblik pogodan za integraciju.

. x 2+2' . a) J~3-8 x 2dx. . a) Jcos 5 x dx. a) Jctg x dx. b) Isinixdx. cos'.. a) f _ _dX __=. SIn x b) . a) f...-. x sin 2 1nx' V-·f-J:1U:X dx. Ssin x .. \ 570. a) "-0- 1 b) P-2COSX dx.. b) Scos' x sin x dx. 557. b) Jcos 4x cos x dx.J3=. 558. 564. a) St sin (t 2 -1)dt. b) Ssin b) 2 b) J. b) Jsin 5 x dx. b) J.. d-= 2 3 · COS X * 576. a) Scos 4 x dx. a) 555. Y. f b) "" ~' .:x'.. -"-.t)~t. b) Stgxdx.) fCOSX dx. x 1 sin 2 x 563.ji +4 sin xcos x dx.dx. b) 580.. * 574.dx.4... sin 3x dx. b) f2-1.. a) X dx. a) sU. b) 562.. 1+2sinx' 567.. a) f.-5~' b) l. 578. sin2x .z.2 sm x ~. b) * 572.. a) Jsin2xcosxdx... b) Jctg 4 x dx. 556. a) Jsin5xsin3x dx. b) fSin:': cos 2x dx . -. / 571. _ . b) f-~t---. 4+x 4 f cos2x 565.rx b) f2 * 575. a) Ie sin x cos x dx.yI=6x' x 4 dx. a) Scos(ax+b)dx. dx. a) J5"'" . a)r~fdX.. flnY dv. a) fCOSXdX . a) Jtg 4 x dx. cos 2x 2 2 560. 3 3 . 581. b) Jx cos (xz+ I) dx. 559..i~f~. SlllXCOSX h~n3:~:. a) Scos x dx. a) --.rx -. a) Ssin 3x cos 5x dx. e bye=xsinxdx... b) Ssin 4 x dx. a) {-.. 579. f~~~:sx. 569. cos x I~-=-' 554. a) f. 568. x dx 3·-x p~2dX6 .- J:~~'. a) Jcos'x dx. 553. f (- dx_.. sin z (~-t) * 577.552. f--~-· x In x In (In x) b) t-n V. J-~:x. 561. 566. cos dx.<Ix I.Jx -. * 573. dt t(1+-lnt). dx2- x +5 ' b) V d:'".' J t X 5 --. c- b) f' xzexdx. a) rn'~d~.rx . 2 dx b) f .

~ x dx * 595.-=--. Primedba 2.Z. b ) J x4 --. e" 71 . b) J~-=-X2 Rarcsin X)2 d 4. lJ)/SX2 cos x dx. a) * 589. 586. a) Jarctg x dx. b) Jxlnx dx. b) Sx"ln x dx (n#-I). Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee integrale (600-623): 600. Jl+YZ dy.x) sin x dx. 2 ~ 8m x b) Ssin2x·ctg 4 x dx. * 594. a) Ix cos x dx. SPn(x) lox dx. b) * 593. b) SJa2-xi dx. 596~ SxJa-x dx. a) 585. 602.2S' 583. * 588. 70 b) Sa"e"dx.Sv du. SPn(x)e"Xdx.~ dx . a) (sin2x dx' Jctg 4 x ' * 599.~I1--. SPn(x) sin (ax)dx. 603. (arctg y f. dobija se obrazac za parcijalnu integraciju (2) JJ2+$g:~~2 Su dv=uv. b) Sx Iolx-lldx. J~J~X+~2. Parcijalna integracija X. * 598. a) * 587. 604. f.582. b) Lfi-2' Primedba 1. * 591. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podintegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije. Se"x sinbx dx itd . a) 1~~sin:. dx. JJ~~:}l dx. 584. 592. a) Sxe"dx. Npr.:2.3. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda (1) d(uv)=u dv+vdu. * 59ya) +0. a) J~b2.• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena. * 590. -~dX' 2 Sin 5 x cos x ' b) CCO~5X dx.. 6(}1. a) Jx ·rxdx. a) S(1.

* 622. b) lex cos x . .' ". a) J(x 2 + 5x + 6) cos 2x dx. b) Icos(lnx)dx. dx. f dx x 2 -4x+ 3' 611. a b) x b) Ix sinx cos x dx.. x dx . b) Iln 2 xdx.: dx.6: a) J~x2-a2 dx. 3 f--:---. ' .. a) Ix (arctg X)2 dx. f-······_C()s:". 629. a) JYcos x dx. b)J~. I 627. !lU:. I ! * 617. a) Jx arc tg x dx.. a) Je"sin x dx.dx. farCj/. a) 6). a) Ixln(x2-l) dx. a) f~~ dx. cos x_ 2 \ ~ - 607. x 2 -6x+5' b) f -J_dZ f f 3X2-2x+4' dx . a) JJ2-3x-x dx eXdx 2 ' * 620. /. --t I b) b) Iexcos x dx. 626. 612. 2k k-x dx x 2 -6x+13.. l+x 632.---2 sin x-:-6sinx+12 dx . b) b) Ix 3 e'xdx.~:".d I I I I 628. a) Je" 'sin x dx. f f dx x _a 2 2 J. P_x 2 f~=llnlk+xl+c. ..a~. 2z2_2z+l' 630. -. . a) Jx 3 cos 3x dx.C~'$2-i ) f dx . a) 77 Ie'''cos bx dx. Izracunati (625-634): 625. 2 631.lnl~=al+c. a) Jsin(lnx)dx. '. a) I(x +x)ln(x+ I) dx..b) _ ____ '_ . / !~VrJ"~+ a2 dx. 2 J2x -6x+5 b) * 619.3Inx dx. x cos x ' . 2a x+a 608. * 621.t () o.2X_X2 dx b)-----···. J ~sin 2 x ~-. 609. ' / sm 2 x I .. a) fJl+e"+~ix. -. . J(3x 2 + 6x + 5) arctg x dx. dx. b) 614. * 633. . * 624. * 623. 615: a) Jx ·5 'dx. ---z2 l-x b) Ix2 In . b) Ie'" sin bx dx. a) f- f--·.r . I -j I Jx 3 e-x'dx. J"l5+2x-x 2 dx ---2 Jx +4x' dx b). 613. 2 * 618. Dokazati da je: a) b) b) Ix 2 arctg 3x dx _ 606.. a) b) Ix arcsin x dx.

a)k(x2 + px + 642.:3+~~. f. a) x-2 S dx.~.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna. onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne razlomke: (2) 3x-2a b) f -'~. Ako je: Q (x)= (x.(x) .643.. . LSa 2 dx. M" M2 . x -4x+3 X3 ~- 649. 3 b) 646.i''. a) dx (x-l)2(x-2). . b) L-Jl-4~. x2+3x+6 dx. I 74 75 . - 4. --·~-dx· b) Nepoznati koeficijenti A" A" . b) a) f x 22x-3 -5x+9 ' b) r~X+I-. L4~X" h3=-~:. Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka: (1) 641... lzracunati sledece integrale (635-653): 635. a) sex 2 ' 1)' dx' b) f_. b) f .-lni.- X3~X X 3 dx. x _x + ' gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x). 2X2 * 948. lotegracija racionaloih fuokcija I' 640.2dx l-x4 ' 6x 2 636. Q(x) f~-' X4+X2' x -x ' b) gde su P (x) i Q(x) polinomi. I=SX3+~2-16X+16 dx. a )f f x dx (x-1)(':2+1). ~vnajcdinica nijc prcdvi. a) !.' 2)2 dx.zijc.-:'::1 S dx. x-1 f(. dx' x 2 -x+l ' b) b) f _. a) f-3X=!. a) f ~3d~1. x 4 -ax 3 b) 644. fx:11' 645. .. . 650. . x-I a) f x +x'-=6'.4. a) f dx (x2 :'::3)(X2 + 2).'.dx. 651: a ) f + b)i'. dx.* 634.:' * 1 639.7x+ 1..x'+4 f X3 dx.. 647. A k . +x-1 X 637. a ) f3x2+2X-3 dx' 3 .. pri eemu je izloiilac brojioca P (x) manji od izloiioca imenioca Q(x).~ liN}"! 3 i) dx. M" N. a cx± Pi visestruki kompleksni koreni.!.x._ dx. se odreduju metodom neodredenih koeficijenata. a) f x -6 ~--~~dx' x 4 +6x 2+S dx " x4+1' 3 ' b) 638. a) f -~dx' + XS 2 x 3 _1 ' b) f . .2 d x 3 x -4x +4x dx x-S . qt. b) f .~:'+1 dx.

b]. naziva se Rimanova integrabilj"". 3. a) * 653. Primedba 2. f e"dx. Ako postoji lim " L: f(~.. n 1 na suma funkcije y=f(x) (B. 27 L: f(~i) j=l n Llx.. Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu izmedu odredenog i neodredenog integrala. Segment [a. a) b b) f xdx. 1826-1866). W. -1 Se 2X dx. Suma CT"= L: f(~.1___ ) dx. b]. X-I. Primedba 3. b) f$2 dx. b) b) Llx.~~.. x-I 2 2 662. " " b) b) f cosx dx ~-)dX'. dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan broj prekida prvog reda.2x + 3x 2 ) dx. a) fkdx. bJ.' dx 1 dx. i= 1 gde je Llx. naziva se odredeni integral funkcije f(x) u granicama od a do b u oznaci b 658. (2) Jf(x) dx=F(b)-F(a). n 663.)Llx. a) f eX dx.* 652.. !..)x. 1 1 f7x 1 3 1 1 1 9 c) f 8 1 .i~) n " 3 dx. 655.2 o 2 C)J~. bJ podeli se na n delova tackama: a=xO <x\<x 2 < . Formula (2) je osnovna formula integralnog racuna (1. tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jednakost: b 661. sm x 2 . 3 b) J3. kaze se da je integrabilna na segmentu [a. c) 660.. Na svakom segmentu (Xi~I' Xi) uzi~ Primenom definicije odredenog integrala izracunati sledc6e integrale (654--656): b 654.. " 3 b) S (cosx-sinx)dx.= fx 1 3 2 3 dx. a) f(-rxf(~i) ~) dx. a) f. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu [a. Ako za funkciju f(x) vaZi (1). " 664. a) f -1 3 (1. b) J(X2+ __ X4 8 4 c)S-rxdx.". " b (a<b). a) mamo proizvoljnu tacku ~. b " " f sin x dx. <xn=b. Lai bniz 1646-1716). f(x) dx = f. Newton 1643-1727. n 4 b) f(CO~2X -. Primedba 4. G.. i uoCimo zbir =X'-X i_l. maxAxc"o i= 1 lim ~ 659.i. a) J~.y. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a. i ako je konacan za rna n-'co kakvu podelu segmenta [a..rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene mtegrale (657--673): 657. 4 (1 ) f " def. bJ. b]. a) f (_____ 4 " n 2 1 -sin X)dX cos 2x b) f(cos x 6 n 4 -/---. 656. ~ • o S e3x dx.5... Odredeni integral Primedba 1. Riemann. a) f cos x dx. Da bi funkcija bila integrabilna na segmentu [a.

B. o 3 * Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz 680. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A.1 665. ako je 3 a) f(x)=2x.(2)=33/\ Sf(x) dx=. b) J(2 X 3 + 1)4 x 2dx. 681.Z' 1 3 b) 4 f o (t 3 -2at) dt=5a z .cos 2 x dx. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost: 2 3 * 669. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0. b=e 2? 78 " Z 682. Odrediti brajeve A. a) Ssin x . jednaCine: 2" 672: a) " Hin~:. * 678. o 1 " 1: :ra fG~+I. Odrediti sva resenja po a jednaCine segmentu [2. a=l.i) * 1 dx<4'1 2 x * 670.x dx' 1+x2 ' o b) Sx 1 . a) f~X2. o 1 a S cos (x + a 2 ) dx = 0 a sin a na 3 666.j3 3 a) f(t-10g2a)dt=2l0g2~. b=2. B i C tako da je 1 7 671~ a) S(3x+2)lnx dx 1 2 b) S 2 In (x + #+T ) dx_ -2 /. 3].:i .. CER). * 677.(I)=8/\f(2)+/.cos x dx 0 " '2 b) Ssin 2 x . 2 ~ " b) Sx cos dx. 2n]. a) f 0 ~e"-1 dx. koje zadovoljavaju jednaCinu: " o . a) j(2x-l)3dx 2 1 * 676. 0 c) fSin3x dx. a a) f"rc tg_. o log2_a x 4 673. 0 * 675. b)f(x)=lnx. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovoljavaju jednacinu: a '"2 * 668. o 79 . 667. a) Sx o 2 cos x dx. Ssin x dx = " 2 sin 2a. a) f 1 +dx xci 0 1 b) f o 2 1+x x2dx 6 - 679. o o S(3x Z +4x -5) dx = a a3 -2. a) f~:=:-. a) Sx In (1 +X2) dx o * 1 b) f~t9. 1 b) S(x2-2x+2) e"dx. lzracunati: (681-683): 1 674: Za koje vrednosti c vazi jednakost: b Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b). a=O. 3 ln x dx. o .4 x 2.

Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je ispunjena nejednakost f(x) ~g (x) za svako x iz segmenta [a. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d (a < c<d < b). " . 4 1 Primedba 3. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. ti. bl Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu [a. * It71+t2-·=y1+x t dt x aretg (-2 .. 3 (1) P. * I x -1 ar7r-: /1 • = 2-ix + 1 arcsin x + 4. X = 1 0 sec x E [a.. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P fignra Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a.683.* f (t 4 x t 2 ) -2 dt ="3' n (3) p. b] menja mak.' ovrsina ra vnih 4.J2 . " x a 0 b SI. bJ (sL 3) data je formulorn: b h b 2 688. b] i 'k . '" . pravama x = Q.b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data obrascem: Resiti jednaCine po x (684-{)88): 685. 2 6 68.6. o 687.l Primedba 4. ' arctgx. y= f(X) SI. Jln (1 + x') dx. tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem: RI . f(x). bJ data obraseern (sL 1): b y x SI.b= fj(x)dx. b· d 'kom x-ose za nog lukom krive.* In 4 I P-=-4 __ x ~t~="-. o 1 Primedba 2. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramcea 0 Je "'. bJ i ako je f(x) ~ O.

lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive: 1 Y=-1. pravama x=l ' x=a (a>l ) i y=O. y=sin 2 X y=O. (0~x~4). Y= -x 2 +lOx-16 i y=x+2. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i osom Oy. x 2 +4y2=4 689.(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx " . (O~x~2). lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole 7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0. 697. (O~x~. SI. xy=3.). 711. d y 701. 1 709. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1 i pravom x-y-1=O. y=sin x I Y=lxl· y=2 __ X2 696. Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma. y=e". (0~x~2). Y=lx'l 714. i lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734): y=O 698. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i pravom y=O. 694. x 2 + y2= 16 706. y=---1+x 2 710. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i x 2 =2py. 693. \1 + Sf(X) dx. y=3cOSX 716. x 702. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i parabolom y=2-x 2 • 692. Y = 2x 2 + 1 y=x2+10. 4 704. X2+y2=4 707. y=e. y2 =4(x+ 1) y2=6x y2=3x 4y2= 3x (-1~x~4). Y=2-·x 2 713. X=Q (a>O). X2 Y=- 1 2 2 715. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2. x 2 + y2= 16 705. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga. 690. 717. y=6x-x 2 y=x+4. y=tgx. (O~x~n). b) elipse. y=T+x i ' x=O 1 712. 691. y=x2-2x. y = tg x y=O n 4 82 83 . 695. y=x2+4x 703.x i x=2.

. 3 721.x.. y=O (a>O). y=2_x 748. 4).y2 = 9. x=2.2j2)... 6y 2_25x-50=O 747. 5x-6y+1D=O.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu. x2 744.x. 735. osom Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S. * 738.. x 2 + 4 Y2 = 8 i 4y2=X+2 (-2. x= 3a 2· 2x2-9y+36=O. 2 1+ 724... povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2) 751. 746. * . b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive osom Ox (749-752). ordinatom maksimuma i osom Ox. 1'=1 x=8. y'=x.. Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive 2x y . y= x2-11x+28 x-8 x 2-5x+4 -~~--~- x+ 1 .y=2+4x-x' . y3 = x2 . y2=8x x 2 =9y 2x-3y+8=O. 4x2-9y+18=O 730. y=X. Izracunati ~ovrSinu oba dela na koje parabola x 2 =12(y-l) deli krug x 2 + l' = 16. r 2 + 4y2 - 20 i 750. y=8.. x 2 +4y2 = 16. 4x 2-8x-1'+5=O i 745. y=x 3 737. y=X. * 739. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne krive y2=X2~X4 . (-2. 4y2=3x+6 2 733. y=2x-x 2 y=x 2 2 y=3-2x. i 726. 727. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748): 725. x=2a. * 740. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x 2 . -. y=--~- In x x x=e. xy=nI. 2x-y+l=O. 731 . 743. x 2 -5x+4 749. y=x. y=7-3x. Data je funkcija x--+y=f(x) a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju. y= -x. y=r 723. x=a. y=5". 732. x-2y-l=0. 3y=x2 i X2+y2+6x=O. .2 720. 1'=2x x 722.4).. 719.. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug x 2 + y2=8. y= . x-3y+6=O. y=4x. i * 741. y= x 3 x+y=4. x=2-y-y 2 734. Y=2 y=2x. 736: lzracunatl osom Ox. y=-x--S- X=O. x 2 -6x-4y+13=O 728. 742.

_ 2 seee kruwicu Xl + y' .2rx = u tackarna A.fz(x)) i pravama x=a i x=b (a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem b * 753. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog 752. y=~-~--~~- x'+7x+ 10 x+l krivarna Y. 758. 6) izracunava se obrascem d OYc~l~ ( 765. Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog lukom krive y = aX i pravo~m y = oko ose Ox u intervalu [0.7. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat· ". 760.=f. 5) izracnnava se obrascem b 759. n] oko ose Ox. 2 'B . 757. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine rotaciooih tela [°.1].ko ose Ox u intervalu . OSOll X. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog krivom y=sinx i pravom y=O.:m~~ar p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna. y c. b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' . b x o x 763. =fl(X) i y. . ni poeetak od date 4. 755* Nap. (2) Y.(x) (f... y x=g(y) 762. ° (1) Vx =1C Sy' dx. 761.= n Sx 2 dy. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x 2 i osam Ox.Primed!:. Y (s1. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog lukom krive Y= til xi pravorn y=O.::: 3. c) prave kruine zarubljene kupe.. Zapremina tela na~ta. b) lopte odsecka visine h.ar-. * 766. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b' x-a 2 y' = a 2 b 2 i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox. ( >-1) za ko]'e povrs lika Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 • "' ograD!cenog pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1 y=!ax 2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost. u intervalu [0. b) osc Oy. i( ) 0 pravama x-a I tra eza omedenog krivom y =. 1]. I . Primedba 2..a Z y2 = a'b ' i pravama y= -b i y= b oko osc Oy.(x)c.lo~ rot:=. 6 764. a ° 756.' d . .. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi· ne ogranicene elipsom b 2 x'+a 2y2=a 2b 2 oko: a) ose Ox.. c) loptinog sloja visine h. b) prave kruine kupe. ~. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga x'+(y-b)z=r z oko ose Ox (b>r)." . Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu: a) pravog kruwog valjka.. .cijom=okO ~~ omedenog knvom x=g(y). pravama x-O. 87 .". 51. 754* ~d::'~i{i . x!b (a<b) oko ose Ox (st.sat' Je i naCillU para bole odseca odsecak povrsllle 9 .1J · db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll P nme a . . Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu: a) lopte poluprccnika R.5 51. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka ose Ox. ( 3) Vx =n Jrl~~--)I~)dx. X. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0.

ako ase Oy. y>O). y=x' 791. y=r' 782. x=O 787. 772. y2 _ 3x = 0. Data je parabala y2 = 8 (x . y=8 779.nlce u presecnim ta6kama sa datom pravom. aka ase Ox. x2 + y2=4 770. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag krivam ay2 = x' i pravama x =0. 792.akaaseOx. 795. 3y=x 2 x'+y'+6x=0. 796. y = Ix'i y= 4y'-3x=0. Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3. oko ose Ox. 794. y' = x. y'=4(x+l). b) ose Oy.v="x 2 x = 2. aka osc Ox. 797. x'·-2y=O. aka ase Ox.2) i tacka P (4. 788. y' =4x 777.X= ± 1 y = 0. y=e'. ako osc Ox.3x = 0. y=O ako: a) ose Ox. x'+y'=8 775. . Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6. y =0. lzracunati zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene pravom. oko ose Ox. 769.x' + 2. aka ose Ox. b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox figure agranicene tangentom. y = x' y = J'~. y=5'. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4. x = a (a >0) aka ase Ox. Y=1+ xi Xl . oko ase Oy. oko ase Oy. V). Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag krivom ay2=x 3 i pravom y=x oka ose Ox. b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure ogranicene tangentoID. Y = cas (x. parabalam i asam Ox. x = 3. y=x'(I-x') 7811. 798. y=_x +2 y=lxl. . y=sin' x.3)' y= 0. aka ose Ox. Y =. x=o. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5. y' =4ax 7t x = a. y) para bale: a) adrediti jednacinu tangente u tacki P. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2: a) odrediti jednaCine tangenti kruz. oko ase Oy. 784. y=x+1 783. 789. b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama. oka ase Ox. ako ase Ox. x+ y=a. lukom krive i os om Ox. 3 x x+y=4. x=O. +ay= a2 778. y' . 771. oko ose Ox. 774. 793. y>O) kaja pripada krivaj: a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M. . ako ase Ox. x'+4y'=4 773. y' = X4 (I + x). 776. x=O x=7t.lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji je ogranicen krivama (767 -790): 767. oko ase Ox. aka ose Ox. aka ase Ox. lzracunati zapreminu nastalog rotacioDog tela. 781. adseckam ase Ox izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. Izracunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure ogranicene pravom i paraboloID. ako ose Ox. oko ase Oy. x'+y2=16 785. oka ose Ox. x'-y'=4 790. 7t 2 768. 786. x = ° (x>O). y=casx+cos2x. krivam i asam Ox. X=- 3 y=o. x=O. y=x'. e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka ose Ox.

y) koja pripada paraboli. y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangentao Izracunati: a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom. Data je kriva linija y=ln(l-x 2 )._ parabole i duii MN rotira oko ose Ox. omedene k . Odrediti koordinate tacke N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna. figure omedene linijama: y = arc sin x. parabolom i osom Ox. 91 . * 804. izmedu dye tacke sa apscisama x=a i x=b (a <b). Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume linije x 2 + y2 = r2 807. y=a(l-cost). Dca povrsi ogranicen Inkom para bole.~". y =:3 (3 . x = 1 i * S14.-'~~= yx2-4 * 805. y = 0 i x = 1. b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 . S16. S10. * S18. y=~ x 2 izmedu tacaka 0 (0.}'2 i pravama x = 0. iznosi (1) s=S~ dx. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3. parabola y2=8x i tacka N(x<9.8. S09. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine lulm krive Primedba 1.1.x 2 izmedu presecnih tacaka sa osom Ox. S02. lzracunati duzinu luka parabole y = x 2 .. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x 3 izmedu njenih tacaka 0 (0. oko ose Ox. lzracunati zapreminu torusa x 2 +(y. oko ose Ox. '-7=-. S15. .x) y x izmedu njenih nula. y=~(ex+e-X) izmedu tacaka sa apsci- yx +4 y=O.5. S12.. U tacki P(3. <t 2 )· S06. 2 2 2 * S03. 2) i B (2. oko ose Ox. 0) i A(3. 4. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. onda je duZina luka s krive 90 * S17. " t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka i (t . Odrediti duZinu lancanice sarna x=O i x=l.2j2 = 1 oko ose Ox. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od x=~j do x=. ~3). SOl. Izracunati duZinu luka krive linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa apscisom 0. Duzina sluka glatke krive y = fix).: od x = 0 do x = 1. figure ogranicene grafikom krive fix) = 811. r:.* 799. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem.. 0). S13. Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint). ~). gde su t. Izracunati duZinu luka para bole 800. OSOID t2 (2) s= SP2 + y'2 dt. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi ogranicenog lukovima krivih y2 = x 3 i y2 = 4x oka ose Ox. Data je tacka M(9. a b Primedba 2.j8. . Ako je kriva data jednacinama u parametarskom obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne funkcije).2x -1 izmedu tacaka A ( . -1). kao i odnos zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida.X= 4 1 Y= 0 . koji nastaje obrtanjem kruga SOS.0) i M(~. '"nvom Y= x+ 1 1 pravama X= 3 . Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod ase Ox. Izracunati duZinu luka hive 1 r. Izracunati duZinu luka para bole y = 2~. figure . Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem.

luka * 820. 834. luka krivc: r = 4 + x koji odseca prava x = 2.2 = 1. Pr.1) da tacke B (x. na segmentu [0.--. Aka Je . Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox. lmama analogni obrazac (2) P y = 21< f x-JT. ako ose Ox.]. b) amataca kupe. 2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu: a) amataca valjka. Izracunati duZinu luka krive y = arcsin ~ --x 2 ad tacke A (0. 1t 4].f(I)). . e ro t " aCIJom. 826.i vdi promenlJ'I'va SI'1 a f x. petlje 4. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide xii + y> = 00 a3 oko "se Oy.. a]. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive 1 r y=6v x (12-x).imedb~ 1. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox luka glatke krive y = f(x). Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x. d . .JY = 1. "X " 830.ad tacke A (0.. lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i y=e.".) ' premestllllju . od X=a do x=b. 1 1 * 821. * 833. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy. 824. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po rra~oJ.819~ Izracunati duZinu krive linije -J-.9. b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse x2+4y2=4 oko ose Ox. 0 k Dose Ox.. . na segmentu [0. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi Primedba 1. b) Y 1 = 4 _ x: -2 4. (2) A= ff(x) dx. ako ase Ox. izmedu njenih nula. Primena integrala u prirodnim naukama 823. 3]. krive 0 0 k ase Ox. . Rad ko. (1) P x =2nfy-J1. a) fzra~unatj povrsinu povrsi nastalc rotacijom.=- 828. c) amotaca zarubljene kupe. u intervalu [t" t. izracunava se abraseem b * 832. 831~ Odrediti povrsinu povrs"l' nastal . na segmentu [0. oko osc Ox. 10 lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy. 2 2 2 s= " U(t) dt. 4.+fi dx. krive 9y2 = x (3 _ x) 2. aka ase Ox.x 822. duzlDa luka knve y = --2--.10. 829. odreduje se po formu!i b " 827. Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4 oko ase Oy. Primedba 2.+. oko x-ase. lzracunava se po fannulI: (1 ) 825. Primedba 2.y) dakazati da je y2 - 1 3 y=3 X .od X= -2 do x=2. . 835~ a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice x 2 +(Y_2)2=1 oko ose Ox. lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc y2 = 4x. sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) ~ 0.z dy. -J. + . luka parabole y2 =2px. e"+e. n]. ( pn " J matenJala tacke duz ose Ox. izmedu tacaka Cije su apseise x = a i x=b (a <b). Izracunati povrsinu povriii nastale t" fa aCIJom. nn segmentu [0. Primenom odredenog integrala izvesti obrazac za povrsinu sfere paluprecnika R.f(0» da tacke B (1.

Na kom rastojanju se tela nalaze.4U. sekunde.apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom F. a k .12 m.02 ill. .lS.04 m.koeficijent proporcionalnosti (u N/m). =(4t + 5)m/s. * 846. Na kom rastojanju se tela nalaze. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na 0. :42. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t 2 + 2t) mis.05 m utrosen je rad 25 J.sila (u N). u istom smeru jedne praye.Primedba 3.36. sekunde.2-9. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile koristi se Hukov zakon (3) F=kx. . Tacka se krece brzinom v=(12t-3t2 )m/s. I I f • . jedno od drugog. 37. Odrediti predeni put tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka . Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0. Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja. u istom smeru jedne prave.01 m potrebna sila od ION. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke. ako je za sabijanje na 0. Za sabii. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t 2 +2t-l)m/s. b) predeni put u toku 3.8t) m/s. :3'). pod dejstvom sile od 60 N. Brzina kretanja tacke je v=(6t 2 +4)m/s. Brzina kretanja tacke je . kroz 5 sekundi? Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke. a drugo brzinom V. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t2 mis.41. . c) predeni put tacke od poeetka kretanja pa do njegoyog prestanka.. Odrediti prcdeni put u IOku 2 sckunde.1 m. Izracunati predeni put u toku 4 sekunde.anje spiralne opruge oa 0. * 847. Odrediti rad sile F pri sabijanju opruge na 0. . Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s. b gde je F . Odrediti put koji prolazi racka za 5 sekundi od poeetka kretanja. Odrediti: a) predeni put u toku prve 3. jedno od drugog. a drugo brzinom v2=(6t 2 -10) m/s. Tacka se krece brzinom v=(24t-6t 2 )m/s.= (9t 2 . Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo. Spiralna opru!la raste~nuta je na 0. Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F.8t) m/s. x . kroz 10 sekundi? Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39.

a) ~ dy=JY dx.1. s'=3t 2 -2t. x-I y-2 858. 852. a) (1 + y2) dx-'/-. resenja koja zadovoljavaju date pocetne uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859): 854. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O. 97 96 • Ova tema nije prcdviden:l na~tJ. n y=nzax=-3-' 5. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih (1 + x 2 ) (1 + y2) = Cy2. a) (1+y) dx=(x-l) dy. b) (x 2 _ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0. b) M(O. k=4x-3. s=4 za t=2. . 851. 856. v=2t+ 3t 2 . 849. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se integracijom leve i desne strane jednaCine (2): (3) dx 2 cos xcosy .= ~. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat koeficijent pravca tangente: a) M(2. Primedba L U diferencijalnoj jednaCini (1) y'=. ydy=xdx. Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih fgd~) = ff(X) dx + C.. d ctgxsmy y. 860. ). Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein: dy (2) 9 (y) = . Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima dy dx 857. y=1 za x=l. 864~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax 2 b) xydx=(1+x2) dy. In y=Ctg 2' b) x ~-. Primedba 2. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1* DRUGOG REDA 5. a) y 2dx+(x-2) dy=O. b) ~-2 dy-x. 1 b) M(2.f(x) dx.-3). dy 3dx * 863. 0).m. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse .VGLAVA Odrediti partikll. * 866.lYnilll pJanom i programom za gimnazije. Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853): 848. X= -2. v=4t-6t 2 • 861. 850.-I). s=4 za t=}. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M brzinom v: a) M(4. a) x (l + y2) = yy'./l=? dx=O._. 859. 6). k= 2y 862. 1t 855..=4 " •. X Z + y2 = 2ax b) y'tgx-y=a. Primedba 3. -. dy=O.f(x) 9 (x) promenljive se mogu razdvojiti. s tg t dt+ds=O. 865~ Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice takode kruinice._=---.. y=4 za x=O.

Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u rna kom trenutku vremena t. b) xy 2dY=(X 3 +y3)dx. ux. 875.--:-' a 0 Je y. x(x+2y) dX+(X2.y) homo gene funkcije istih izloZilaca.y)+ xy' = O. naziva se linearna diferencijalna jednaCina prvog reda. = . Y. Primedba 2. gde su f(x. Y' . Homogene diferencijalne jednacine prvog reda . 872. ako je y=O za x= 1.867~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x 2 .l' .(x+l) 3 =0. y'-y etg x. I 877. 88G. naziva se homogena diferencijalna jednacina prvog reda.2--. Jednacina oblika (I) y'+yp(x)+q(x)=O. (x 2 .y2) dy=O.y2 = a 2. 2 l-x l-x 2 b) Y=y+1. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne jednacine (I) u obliku (2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx). JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik (2) Y'='PG)' = Primedba 3. a) (t-s) dt+tds=O. b) x+y+(y-x)y'=O. 870. b) (x.. a) xdy = (2x + y) dx. 0 Je x 879. a) y'-2y-3=0. x+1 2xy 4x 884. JednaCina oblika f(x.y) i g(x.l'=tg x i. y =2:. y' =}' In . Linearna diferencijalna jednacina Primedba 1.. 885. y'+-------=O. 883. 882. 874. s' cas t+s sin t-I=O. (Y+P-+yz) dx-xdy=O. b) y'+xy=x. ako je y = 1 za x = 1. Homogena jednaCina. smenom y jednacinu koja razdvaja promenljive.2y2) dx+ 2xydy= O. gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x. x x 5.-2y.3. Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890): Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876): 869..jxy-x) dy+ydx=O. 871.=O za X= . 2x+ Y k . a) xy'-x 2 +2y=0.sin x=O. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktivne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj kolicini urana. 5. b) y. a) (x+y) dx-xdy=O. xy+ y2 878. a) (2. (I) Primedba 2.a k ' y = 1 za x = I . x 881.2..y) dy. 880. 98 99 . b) (x-2y) dy=(x-y) dx. Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina (877--880): * 868.y)dx =g(x. 873. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro grama urana. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O. svodi se na Primedba 1.-.

y'+ycm x=O. dmz=m Z a k a Je dO eo'1 dm =12 = 903.y=-2 a k oJe y=1 za x= 1 . Primedba 2. y * . 1 891.5 i y'=1 za x=l. 908. y. a) y"-2y'+5y=0. a) y"+5y=0. a) y"+3y'=O. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1. * 888. ako je y=O za x=O i y=1 za x=2. 893. y. y" = 1-2x. x x_ 5. b) y"+16y=O. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog reda ima oblik y" =/(x). a) y"-9y=O. * 915. Primedba 1. Odrediti opsti integral jednacine (909-916): 909. 9 01.5 sin2x. d's • d. . y"= -12x 2 +4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4. b) y"-2y'+2y=0. b) y"-3y'+2y=0. c) y"-y=O. * 913. y . a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom.'-:. b) y"=4.+2:=:. a) y"-6y'+13y=0. * 912. b) y"+4y'+7y=0. Odrediti opsti integral jednacine: a) y"=O. Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja. Odrediti opste rescnje jednacine 911. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda. x Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja (905-907): 905. b) y"+9y=O. Odrediti opsti integral jednacine y" +aZy=O. 910.+. 907.4.:~ 906. y' + Y tgx=-. 1+2x 898. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2. akojey=lzax=2_ 894.:2 y= x+xz . 100 . * 914. 904. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2. cosx dze ' 902. 3 2 896. --=12t akoJ'es=2i~=20zat=O Z dt dt' za m=O. 895. .ako je y= I za x=O. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O._3 Y =x 3 e< akojey=ezax=l. a) y"-6y'+9y=0.:-:. 897. b) y"-9y'=0. c) y" =cos x. b) y"-y'-6y=0. y"=2y' ako je y=I. y' + 2xy= 2x e. a) y"+4y=0. a) y"-4y'+3y=0. 900. * 916. b) y"-y'=O.1+2x -.x ' * 889.887. Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove u sledecim zadacima (891-896): Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove (899-904): 899. * 890. y"= -12x z +8. y' -2xy=(x-x 3 ) eX'.

7.. 929.. bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja. 3. . Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0. Varijacije Varijacije bez ponavljanja Primedha 1.. Definicija 3. 4. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?. Dat je skup A={1. ••.. Prikazati sve varijacije druge klase sknpa E grafom.an } od n elemenata. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l 922. . . . .. n) iznosi (1) n. a 3 . ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i ako se nijedna cifra ne ponavlja? 930. Varijacije sa ponavljanjem klase k. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0. an su uredene k-atorke sastavljene od elemenata skupa {a 1 . 925. Varijacije sa ponavljanjem Primedba 2.. Koliko je ukupno podeljeno fotografija? 923.. 1. n-k). . (n-k+1)=-( ~-".k) elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih elemenata skupa E. ako trazeni brojevi sadrie po dva razliCita prosta Cinioca'l 927. 3. . . Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija druge klase? 926. . Odrediti broj reCi. 103 (2) 102 V k=n' . " Definicija 1.. a 3 . 5.. 2. Broj varijacija od n elemenata klase k (k". koji cine svi prosti cinioci broja 2310. . Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M.. 2.. an su sva biunivoka preslikavanja skupa E. Slav 2. . a 3 . Izracunati VI + V~ + V~ + 6. Dat je skup A= {3. 2. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. 920. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10 cifara a cia se cifre ne ponavljaju? 919. " Slav 1.. KOMBINATORIKA 6. a 3 ... an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju. Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat je formulom: 928. ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju? 924. 3. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad elemenata datog skupa i odrediti njihov broj. Ekvivalentna definicija ovoj je: Definicija 2..VIGLAVA 917. =n(n-1)(n-2) . Formirati sve varijacije druge i treee klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov broj. 7}. 6. .. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a 2 . 3. od 5 slova. Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a 2 . 2. 2. a 2 • a 3 . 5. 921. ako trazeni brojevi sadde po tri prosta cini?ca? V. 918. Dat je skup E={l.. .1. 4}. Datje skup E={1. . k} u skup E={a a 2 .. od n elemenata (n?-k) a" a 2 . Neka je dat skup E={a a 2 .={1.. Odrediti broj trocifrenib brojeva koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A.an }. 7. . 9. 4}.3. a 3 . koji Cine prosti cinioci broja 3570. . Oni su medusobno razmenili fotografije.an }. koje se mogu napisati pomocu azbuke od 30 slova. 1. n}.

Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu cifara 0. Resiti jednaCine (934-936): 934. * 932. 939. 5 12 0 944.* 931. Vi : V~-l = b) 7Vj=6· V'3+ 1 • 937. klase bez ponavljanja kao 1: 20. k m medusobno jednakih.5. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata iznosi 50625. 7 aka se cifre ne ponavljaju? . 2. 5. 938. 4. od kojih irna: kl jednakih jedne vrste. 2. 7}.---·-k 1"1 k 21 · · · k m'I ' · nl 947. Stav 1. i .4. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od elemenata skupa E={I. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n elemenata.da bismo irnali 12 pogodaka? Definicija 2. Odrediti broj elemenata. gde je kl medusobno jednakih. Koliko razliCito popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka? 943.2. Odrediti broj elemenata x... 940. Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. 5}. 1.:. k. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemenata. Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata v~ei je za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg broja elemenata. tako da cifre bud u razlicite. V~=72. PerlIDltacije db' roJa varijacija treee klase od n + 2 elemenata. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta: a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u samog sebe. ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementarnih znakova? 942. odrediti broj elemenata x. V~X+4: V~+4=2:3. a) 935. Neka je dat skup od n elemenata.. Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna znaka . 3. Dat je skup E = {O. V~=56x. 5. k m jednakih m-te vrste. jednakih druge vrste itd. l=n! Permutacije sa ponavljanjem Primedba 1. 4. Stav 2. _+km~ n.4. a) n=380. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemenata 1680. . 7. 5.. tako da se cifre ne ponavljaju i da je zbir krajnjih cifara paran broj? 6. 3. b) b) 1:3.. manjih od 100 000 koji se mogu formirati od cifara 0. Odrediti broj elemenata x. Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva. b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee biti nereseno . 2. Dokazati da je v"n_l = v"n = n! 945. 2. koji se mogu formirati od elemenata skupa E.3.'" krn (n)=-----. 941. k2 medusobno jednakih. pri remu je m~n i kl +k2 + . Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je . jednak je P k. 6. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formirati od elemenata skupa E = 1. 946.. a) 936. . Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih elemenata zove se permutacija sa ponavljanjem. . Odrediti sve razliCite prirodne brojeve vece od 1000. 3. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su postavljene cetiri stolice? 948. 3. 4.. 933.6. Permutacije bez ponavijanja Definicija 1. Definicija 3. 2. tako da se cifre ne ponavljaju a da krajnje cifre budu pame. Broj permutacija od n (1) P(n)=n(n-l) (n-2) .. 1. Odrediti broj elemenata. k.2.

b) nije manji od 500 ? 107 . (y-4)! 30 .. 1. 5}. ito: a) u datom poretku. b) {2x'~3)!>420. b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 954. 2. Oatje skup E={O. Odrediti vrednost izraza: a) 8!+9!. Oat je skup S= {I. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. a) 967.3. 4. 965. 950. 6.5): a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji se mogu formirati od clemen at a skupa S. a) 0.l (n-3)!' b) 955. (2x-3)! 20x! (x-2) ! b) .3.. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa A = {a.>:)!. 2.3 . 3. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. a) 963.. 4. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati od cifara 0. a da se cifre u njima ne ponavljaju. b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 956. Skratiti razlomke (962-963): 962. ~-1)! (m . 6}: a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S..949. a )..! (n-4)! (n. koje se mogu formirati od elemenata skupa E.4.2. {n-k+l) (n>k) .. i koji su deljivi sa 15. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jednak 5? 959. c) sa 8642? 952. b) 102 ! 100! ' c) 6!-5! 120' 960. 1. 1.2.2).::::3)! n1 Resiti jednaCine (964-965): b) n! (n-2)! . 5. b) 968. U koliko Sil permutacija.53. moze formirati od elemenata skupa E? 958.3. deljivih sa 6. Oat je skup S={O. b) u proizvoljnom poretku? 953. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva. b) sa 123. 106 964. b..::::.. b) £':. 3. 2. Ookazati sledeee identitete: (m + 3)! (m+l)(m+2)(m+3). 951...4 i 5. .D! = (n-l)! 1'.I2y (y-2)!' Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967): 966.4..00002. b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 957. .!. 8}. 5. 3}.. 4}: a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze formirati od elemenata skupa S. jedan pored drugog. elemenata 2. Koliko permutacija.+:. Oat je skup E={l. c.. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. n! (n+l)!' 961. (n ". a zatim resenje prikazati grafom. a) (n + 2)! n! 72. 2.2)(m·· 3) >0. Oat je skup E= {I. koje se mogu obrazovati od elemenata skupa E poCinje: a) sa 5. (2x-l)! (y + 2)! (y+ 1)(y+2) <100.3. Oatje skup S={O.. d}. 2.. Koliko elemenata sadrzi skup kada broj svih permutacija od njegovih elemenata: a) nije veei od 1000 . a) m! b) n! (n-k)! n{n-l)(n-2) .2. 1. U prostiti izraze: a) J.1l. 8}. a zatim ih prikazati kao preslikavanje skupa E u samog sebe._. a) (n-l)! (n_3)!<72.

Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je (2) 983. 982. 0. i. 974. a.(n+k-l) k . ill. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata a. Odrediti Il. c. a. ne uzimajuci u obzir.969. b. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je (1) 979.1 + 21. t. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permutacija od n + 2 elemenata kao 0. t. ~ i.:= ( k =kl(n=-kJ! * 981. i. b3 . Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234? 970. k. a. 2. Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna: Defioicija 2.. r. 3.:m puta ponavljati. b) sa b.3. Dokazati da je 1!. Odrediti broj permutacija od elemenata a. ill. 1. Kombinacija k-te klase od n elemenata. 2.3 + . Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja permutacija od n elemenata. nazivaju se kombinacije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata. 0. b.. 0. d. n. a. 987. Stav 2. Kombinacije sa ponavljanjem Defioicija 3. a. + nLn = (n + I)! . r. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca proizvoda as. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc. 6. Ck"- . 3. 2. kod kojih se jedan element moze do f. * 988. Kombioacije Kombinacije bez ponavljanja 976. g. permutaciju medu leksikografski urudenim permutacijama ako je osnovna aaaiikm. a.1. b. b. raspored? 984. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne drina. Formirati 58293. c. c? Kako glasi 30. 2. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski uradenim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a. r? 972. 1. permutacija od osnovne permutacije ehpsu. 3. 4. Kombinacija klase k od n (n ~k) elemenata skupa E je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata. permutaciju medu leksikografski uradenim permutacijama poectne permutacije vdeeemors. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake ako su sastavljene od istih elemenata. c) sa 1234? * 980. c poCinje: a) sa a. Koliko permutacija ad elemenata a.. 975. n. b. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0. Koliko permutacija od elemenata 1. b. 973. Stav 1. 977. a. e. 986. 3. Formirati 232. n. gde je n ma koji prirodan broj. C. b. a. razume se. 1 no . ill.1:3. a. b. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski uradenim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a. one koji poCinju nulom (iii nulama)? 978. 0. 4. 3. n) nl C. a. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617 971. nacinjena ad elemenata a. a.2 + 31. c) sa c? Definicija 1. e. a. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a 3 b 2 c3 kao proizvod od os am Cinilaca a. Kako glasi 119. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku. c. Odrediti n. 4. c. b) sa 313. 985. poCinje: a) sa 22. aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn.

Svaki treba da odigra partiju sa svakim. c) ne sadrie elemenat a 6 . 1 1 1 1011. Odrediti broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa svakiro. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika.}. c) V2m =20 A C'k=C!:'+l. b) ne sadrze elemente as i a6. Odrediti sve podskupove skupa A koji: a) ne sadrze clemente Q4. b) P (x + 2) = 210 . c) konveksnog dvadesetougla. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim taekama. a) V'3+C~_2=14n. 999. a3. d) konveksnog n·tougla. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. T'<x_-. ReS. * 1013. a. Na koliko naCina se moze naciniti izbor? 997. 998. a. Q. 1001. Za odeljensku zaje l1CU treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. 1006. 1009. Datje skup A={aJ' pove skupa A. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna.+Cl+C:j. 23V4'=24 (Vr'-C~_4)' 1008. + C~-9 + C~-10= 1023. 2 2 b) C 7 '>C 5 . 1005. Na koliko naeina se moze obaviti izbor? 1003.~-l +C~-2+C~-3+ 1010. a) 5Cj=Q+2.' P (3). b) konveksnog dvanaestougla. 4 centra i 3 krila. Na koliko naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jed an centar? Resiti jednaeine (1005-10 11) : 990. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor? 1002.989. Cx=Cx+Cx. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka? 996.. . c~+:i +2q-l =7(n-l). a..t. b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C. as. u skupu prirodnih brojeva nejednaCine: a) C~< C 3. 110 111 . C.. 1004. '. od 10 ucenika koji govore ruski i 15 koji govore engleski jezik. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konveksnog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima dvanaestougla? 993. as. Dat je skup A= {aJ. 995. 994. Resiti sistem jednacina: a) Ci=66 " C:=C. as}. Odrediti broj dijagonala: a) konveksnog petougla. Dokazati taenost jednakosti: a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2 6 . U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih tacaka. Odrediti broj krufuica koje su odredene datim taekama. Formirati sve troelane pocsku. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. Koliko Co biti odigrano partija na turniru? 992. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12 kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmicenju? 991. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata. sekretara i tri elana predsednistva. a. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije kolinearna. d) sadrie sve elemente skupa A. V{+3=C~+2+20. i Q6. d) Vk:P(k-l)+C~_k= = 126 " P(k+ 1)=720. Za delegaciju skole treba izabrati. 1000. pet ueenika od kojih bar jedan govori ruski. b) Cl=1820 " C:=C:+ 4 .+2. 6 5 1012.. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. 1007. a3.

n_ 1 =10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)? 1015. +G)rkb + . b) (2x+ 5)4.5.) r 2 b + . 113 .X 1026. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija (V::v. rn .. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem iznosi 276.4. (x+~r (1 + i)3 -(1 + i)'.. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimalnib mesta: ' a) 0. s? n+2 n+> 1029* C m+l -+2cn+2 -t. 1022. kombinacija 5. y""=120 /\ P(k)=6.. q. k -+ k-l k (n) ( n ) (n -+ 1) .) vazi (1025-1029): 1035. Odrediti broj elemenata.. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos medu kombinacijama 4. Kako glasi 197.L2cn··2=cn k k-2 rk-l k' 1014. 2 '2 izracllnati c". ll. b) (eX-e. 1032. 1031. k 1034. n . Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1). r. (2) T. cr:+ 2 : crt?: crti=O. .Ck+l'~k-l=6. 1018.k+ 1 =(")an-kbk . P(k)=24 /\ Ck=15.. .. ~. Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037): 1024. -+(:)b . 1020. Odrediti n i k ako je (1021-1024): Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom 1021. 1019. C m+3 = C n+4 • m+2 m+3 • bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033): * n+1.1028.98 6 . b) 2. 1030. 1017. klase od prvih 12 slova abecede uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku? 1016. Za svaki prirodan broj " vaZi formula (1) (a-+b)n=(~) an-+G) r ' b+(. cn-2-+cn-2. b) )'. Odrediti n. k n . BiRomni obrazac Stav 1. Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k ~. Vk=24 /\ q=4. a) 1037. 0) p.6: 1: 1. crt t: cr+ 1 : cr:~ t = 5: 5: 3.1 6 . C k . Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je 70. klase od elemenata ill.:=60 /\ CZ=10.. a) 1036. c) 1. Ako je q = C 6. (x 2 +X-3)4. 1023. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. a) (3+2x)'.2.005 6 . Odrediti broj elemcnata x. = 1038.

+3C 2-4C 3 + . Odrediti clan koji ne saddi x.s .')"' lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240.ro4'7. C O +2C. +7C 2 +11C 3 + . C . h II. H140..:) Jednak Je 46. +(4n-l)C". odrediti zbirove (1053-1060): trinaestog Glana su jednaki. C" n+l 1059~ C O -2C.. +(n-l)C" ' Gli046~Zbir koeficijen~t~ prvog. Odrediti Clan koji ne sadrii x..5:". + C"x". Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma 1 2 clan u razvijenom obliku iznosi 56a s . + (-1)" . Odrediti clan koji sadrii x'. C o +3C! +5C 2+7C 3 + . C 2+2C 3 +3C4 + +nC" ' +(n+ l)C".+ .. drugog i treeeg * 1053. x+ C 2X 2 + . odrediti x.j. treci 720. +(-I)"(n+l)C".~azvij~no: obliku binoma (X2 +. 1 2 3 +. razvijenom obliku binoma * 1056. U L (4 x 3 x ..2 +X 3 )" (X2+X3)'2. ~~" +~)" koeficijenti eetvrtog Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C . +(2n+l)C" .s )" jednak je 78. 1058~Co+~.Jx +x. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma (X+X-2)'2. binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki.l+ C. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma (x. +3C 2 + * 1055. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x.. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet...kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma 1051. ..)3.~ ~lana u . ~4~dr(::t~ IY . 1050. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105. +2C 2 +3C3 + * 1054. Odrediti clan koji ne sadrii x.1039. 3C . 1049.s./i()45: U razvijenom obliku binoma (X2 (9X . . . a cetvrti 1080.. Dokazati da je: tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma (~-x~r 1044. .)" +X2 * 1057... 1 1 jednak je 136.. yin.. 11+1 114 115 .. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom obliku binoma 3 2 (X.

)" odnose se kao 5: 18. Odrediti x./1)" a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri clana 22. 1 f07..y.. clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o.. Odrediti izloiliac n.Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije'./i +.rxyo. Sesti Clan u razvijenom. sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju . 144..~_/' ". 1067. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma jednak je 200. po binomnoj formuli. Koeficijenti petog i tre6eg clana.: a) 1077. aritmeticku progresiju. jednak je 28.a3)" jednak 2048. (.. obliku binoma // "1074. 1063.ji~+ y2 i:=)"... Odrediti x.:)10. G-~.. Odrediti ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena binoma. ( . * 1076.y3 ako je odnos sedmog clana od + p1 )" . {.fi.t. jednak je 5600. Odrediti x. pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 .. Dat je binom 1072.. odrediti Clan koji sadrii a 3 • datog binoma obrazuju aritmeticki niz. Odrediti clan koji sadrli a * 1075.ix + lO-jogx l' jednak je 3 500 000. / 107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma /" 1062. u razvijenom obliku hinoma "--.1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u razvIJenom obliku datog binoma.. Odrediti koeficijent uz x B u razvijenom obliku stepena (1 +X 2 _X 3 )9 . Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku (V +. 1065. \ .)" jednaka je 5. 1069..X)' jednak je 1 000 000. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma (.y2 +~)X.: -42 r b) (. b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana datog binoma jednak 135.. c) (1 +~2 r· 117 + ___ -)" 1 2$: 1078. 1064. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu (a .1061. 2 • . lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog. Tree.+1 + ~ y G+"/. Odrediti clan koji sadrii a'.odnose se kao 7 : 2. 1068/Koeficijenti petog. nom obliku binorna '-. . Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma: a) (. 1066.Odrediti clan koji sadrii x. Odrediti x. Odrediti x u izrazu (IC log. b) ..1 ~)zbir koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku ~" bmoma a~ + ~./ ( .. Odrediti koeficijent uz x 7 u razvijenom obliku stepena (x 2 _x+ 1)7. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z. Dat je bin om (./3)'". x.""".

mogu da stignu na stanicu? 1085. 1092. + (2n) . s obzirom na vreme dolaska. n vazi jednakost 2n) 2 (a + (2n )\ + .J2 +. Na koliko mogucih naeina./x +<h 1081~Datje bin om (~g(10 'X) * 1089. * 1090.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma 8. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) .. treCi i peti clan aritmeticke progresije. Dokazati da je broj 11 '0 -1 deljiy sa 100. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost )'2 +~~-2)log./3 '00 ) ? irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani poluerno) kub jednog prirodnog broja.. a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog. Izracunau x.)". Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njutnovog binoma... -~ Q3+ a4 ~~~~Qz+a 3 1087~ Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43 ' 7 sa 6. Dokazati.. 2n 1 3 2n-l 1084. i T./6: 9..: + ~1)12 razlika uzastopnih elanova 7J. T. b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21. * 1091. * 1086. aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu ima dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u elanu T. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi. (J3 +.+1 : T. Dokazatl da za syaki prirodan brr. G)+(.. Ako su a a 2 . +1 ~+ 1 1082. treceg i cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi. 1088~ Elementi PaskaIoyog trougla 1 1 1 1 2 1 1 331 1 464 1 5 10 10 1 5 1 118 119 . a" dokazati da je " al a 1 +a 2 a4 uzastopni koeficijenti nekog binoma.+2: T. +(~) < 2".J2)" ako je * .) + .. + (2n) = (2n) + (2n) + .1079~ Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena ( .. ( .er.=28: l083~ U razvijenom obliku binoma (. = + .. je 30. 1080~ Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma 1 .

II" koji Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju. Primedha 3. II" .. (PI+P. sto se sematski prikazuje: van 0 ~ P(A) ~ 1. ..). Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogadaja: AI> A z. _M(X»2pI +(x. VA E S Primedha 7. U kutiji se nalazi 5 kuglica.. b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja.+xzP. H". . Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani Ova formula se zove Bajesova formula. H". Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1.. tj. + P(A"). 171 P(AB)=P(A)·P(B). koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja. . Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke.. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" . c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene...p. (2) P(Ad Az + .) P A(II. Tada je: (5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H. Aksioma 3.. . . Verovatnoea je funkcija P. X n • koje ana maze da uzme i sve verovatnoce Pi> Pl> . definisana na polju dogadaja S. koja zadovoljava aksiome: Aksioma 1. eksperiment. Verovatnoca realizacije jednog ad dogadaja III... Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI. Hz. Primedba 2. pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao: (4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A). . VEROVATNOCA I STATISTIKA (6) Plf(A)P(II. (8) M(X)=x. .+ . Aksioma 2. (3) Primedha 9. VerovatnoCa Primedba 1. z " 7. Odrediti prost or elementarnih dogadaja. Izvlace se odjednom tri kuglice..+" p. Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je raspodela data u obliku (7). + A")=P(A I )+ P(A z )+· . tj.. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a.)· PH (A) + . Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne verovatnoce drugog. x"). onda je matematicko ocekivanje dato obrascem: .-M(X»Zp. Primedba 6. + P(H")' PEl (A).+p"=I) Primedha 8.. An> tj. H" . tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom: D(X)=(x. Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X.. Pn sa kojima uzima te vrednosti. tada je (1) P(A+B)=P(A)+P(B)..)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=.. ••• .p.1. data je obrascem: 7. Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne vrednosti XI. Baci se dinar jedanpul.+" . BES i AnB=~.. . .. II". ako znamo da se realizovao dogadaj A. . Odrediti prostor elementarnih dogadaja ovog ogleda. 1093. (7) X=(XI PI . +(x"-M(X))'p". x. Primedha 4. P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja).) P~ (A) +--. I .+x"p"= I" i= 1 x. Definicija 2. 2 crvene (k3' k 4 ) i 1 zuta (k. . Odrediti: a) broj mogucih ishoda. p" i naziva se zakon raspodele verovatnoce. Primedha 5. X2. 1094.VII GLAVA Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa jednim od dogadaja HI. od kojih su 2 bele (kl> k.). 1095. Ako je A..+--=-pcc(IIcc~)Plf(Al' . " Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce.

b) A. b) AnB. " m. Dokazati da dogadaji: a) A i A. Neka je A do¥adaj da ~'.. m . 1. c) A+A =Q. 23 crvene i 27 cruih kuglica. . b) AA=A. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila: a)A+B=A. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ. Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja. b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St! broj tacaka. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. Ie . a B dogadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. b) bacanje dva dinara. + A+ X+ A = B. 1098. realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja' realizovano je ne vise od dva dogadaja. . tada je: a) A+B=B+A. Odredlt! dogadaJ!" a) AUB. c) (A+B)B+A(AB). b) (A+B)(A+B). Odredltl razliku dogadaja A i B. Data su tri dogadaja A. Pomoeu simbolickih operacija sa datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje: a) realizovan je dogadaj A. potpun sistem dogadaja.1096. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je prOlzvod 12.B. a nisu realizovani dogadaji B i C. 1111. d) A(B+C)=AB+AC. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. 1104. . a . obrazuju 1115. Dokazati. . 1097. ' 1107. e . U ¥eometflJskom . b) A·B=A+B. 1116. Bacaju se dYe kocke odjednom. . 1113. 1101. Neka je A dogadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede: a) bacanje jednog dinara. c)A. d) A+Q=Q. Ako je A proizvoljan dogadaj. 1109. Ako je A proizvoljan dogadaj. 1100. 1103. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a ' a . b) A+A=A.'. U posudi se nalazi 12 belih. 1112. Dokazati. 122 . Odrediti: a) skup elementaruih dogadaja. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X 1108. B i C proizvoljni dogadaji. c) AQ=A. pod uslovom da su sve moguenosti podjednako verovatne. U posu?i se nalazi 3 bele. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je Zblf 8. c) bacanje kocke i dinara. Dokazati. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj. Odrediti verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu.. Odrediti verovat~oeu da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj stranl paran broJ.. c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC. d) bacanje dye kocke. ' . 1110. b) c) d) e) f) realizovana su sva tri dogadaja. 1114. i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno Jednake. realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja. Dokazati. . i . AB i A+B. Ako su A. odrediti suprotan dogadaj A. t. tada je: a) A!il=!il. Od re d 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«. Odrediti verovatnoeu radanja muskog deteta.. 1099. 1102.gadaj A pojava paruog broja tacaka. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlacenju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica. 123 1106. B i C. 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. tada je: a) A+~=A. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju? 1105. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. . c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka. Uprostiti slozene dogadaje: a) (B+C)(B+C)(B+C). b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C.cke pokafu brojeve <:iji je. d) AA =~. nije realizovan nijedan dogadaj. I) bacanje tri kocke.

emu je 5 standardnih. 1121. Odrediti verovatnocu da je od izabranib elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i jedino se seea da su te dye cifre razliCite.1117. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odredenog tipa. Kandidat zna odgovore na sarno 45 pitanja. Koja je verovatnoca da ce na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on zna da odgovori? 1125. 1122. medu kojima je bilo 8 neispravnib. b. celokupna partija se podvrgava dopunskoj kontroli. Milka.3. pei (. ako je tog dana bilo k neispravnih proizvoda? 1131. 1128. Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu erne. koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve? 1126. t. 1118. Izvlaeimo oedulju: a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je napisan broj koji nije manji od 45. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo nasumice m elemenata. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Milka. Dragana i I van? 1130. Mirjana. pod uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne. P(B)=0. Odrediti verovatnocu da ce nasumice otkucani znak biti broj 9. Bacamo dve kocke. 1124. Nasumice se izvlaci 8 kuglica.4. C i D obrazuju potpun sistem. Odrediti verovatnoeu da to lice pogodi potrebne cifre. S. koje podvrgava proveri. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. Kontrolor nasumice odabira m predmeta. I van. Odrediti verovatnocu da na tuj nuein napisana ree bude hiperbola. 0. b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3. p. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i 50 novcanih zgoditaka. koja je verovatnoCa da ce oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu: Petar. 1135. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani). Cedulje se slucajno poredaju jedna za drug om. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. B. Radnik nasumice bira tri proizvoda. Ako je P(A)=O. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neispravnib proizvoda. Odrediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da su sve mogucnosti podjednako verovatne.. Odrediti verovatnocu da dobije 2 pika. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa. Petar. e. odrediti verovatnoeu dogadaja D. r. Dogadaji A. I. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem dobiti dva broja ciji je zbir 7. Ako se pretpostavlja da postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999. Kocke se pOJcdlllacno izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce? 1136. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. Ako svaki strelac nasumice bira cilj. 1132. 1120. a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva broja ciji je zbir 9. 1123. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. 1129. 1134. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom redu i aka su one nasurnice podeljenc. f. lzvlai':imo dye loptice odjednom. Radovan. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara.2. h. Ako je medu njima bar jedan neispravan. tada je: . Na svakoj strani svake koc~e nalazi se jedDo od sledecib slova: 0. U posudi se nalazi 80 oedulja. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. 3 karoa i 1 sroe. Na deset cedulja ispisana su slova a. P(C)=O. Sest strelaca gada u 10 predmeta. p. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. 1137. koja je verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu razlicite? za bioskopsku predstavu. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih kuglica. 1133. jedna pored druge: Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl ispisana rec sport. Na ceduljama su ispisani brojevi od 1127. Radovan. Koja je verovatnoca da dnevna proizvodnja bude prihvaeena. 1119. i. 4 trefa. Dragana i Miljana su kupili ulaznice 1 do 80.

iii dva broJa ClJI Je zbir 9'1 1141. iii dva broja ciji je zbir 7. B i C tri proizvoljna dogadaja. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5. 2 Jed anput sa verovatnocom . U kutiji se nalazi 80 eedulja. da ga pogodi drugi iznosi 0. Bacamo dye kocke. 126 127 . 1157. od kojih je 8 standardnih. 1142.OboJlca Istovremeno opale prema cilju. Radnik bira nasumice dva proizvoda. sa 70% hitaca. Odrediti verovatnocu da broj koji smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL 1152. a u drugoj 3 bele i 9 emih. Odrediti sledeee verovatnoce: a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta. A s B. b) P(A+B). 1145. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili. 1149.3. f) da se bar jedan od njih nece dogoditi. ' d 1143. Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna. 1147. Dokazati.8. e) da ee se dogoditi bar jedan od njih. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu.mi~ biramo )edan br. b) da dogadaj A ne nastupi n puta. Dokazati. 1151. 1 . Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar . Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili asa. 1156. 1z skupa dvocifrenih brojeva nasu. Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi: A i B se iskljucuju. VerovatnoCa da prvi strelac p?go~i cilj i7.? 3 1148. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucuju: PtA) =0. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe koeke pojavi isti broj 4. 1 . U kontejneru se nalazi 12 proizvoda. . c) P(AB). tada je P (A + B + C) = P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC). a da ga pogodl treC! 0. P(AB)=-. 1139. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden. 1138. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili asa ili figuru is pod 10'1 1153.. b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja. Drugi je sl. zatim drugi. d) P(AB).40%.2. a) b) c) 1146. Kada je verovatnoca da ee one pOk. 1154. Vucemo eedulju. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU P(A)=P. Tri strelea opale prema cilju. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden. te pogada cilj samo sa.5'1 1150. b) da ee se dogoditi B. i P(B)=P2' Odrediti sledeee verovatnoce: a) da ce se dogoditi oba dogadaja. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi od 1 do 60.(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). a ne A. Odrediti sledeee verovatn0C:= _ a) PtA). sa verovatnoeom 0. ili dva jednaka broja. c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja.55. . Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi- P(B)=~.'>iji. Izvlacimo eedulju.. Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv sa 3. Odrediti verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea. Data je verovatnoca dogadaja A. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4 erne kugliee.5. c) da ce se dogoditi A. prvo jed an. ili da iz posude odjednom izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee? 1155. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput sa verovatnocom 0. P(A)="3 I verovatnoca ogadaja B.azat!. Dat je proizvoljan dogadaj A.?j: Odrediti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba istovremeno. a ne B. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea. Ako sU A.33 i P(B)=O. 1140.8 1144.11osi 0. Na eeduljama su ispisani brojevi od 1 do 80.

. I' . dye ku j' . Top opali prema avionu sto puta. U posudi se nalaze 4 bele. Odre~it. .oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t . 1z spila od. 128 1I67. CI " kugllcu ne vracaJucl lZVucenu kuglicu. d~J~J~ uzet . b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1 kuglice. rugog 1170.85.9. ~) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1 zutu I 1 crvenu kuglIcU. OJ' nIJe . . a) b) 1173. . U televizijskom studiju su 3 kamere. . m 12vacenJu ve e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica' b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom d > kughce.04. verovatnocu da: makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce' sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece. 1163.. k .1ZVUCl 1 beIall crvena kuglica. IZV acenJu g lC~ . Koja je verovatnoca da se pojavi sestica bar na jednoj kocki? 1165. Data je kvadratna jednaCina x 2 --4x+ -0 B" .OJ' se ~oJavlo na gornjoj strani bacenc kocke. Verovatnoca da je kamera ukljucena iznosi za svaku kameru 0. lZVUCl Ve ze cnc c) od~editi verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1 zelenu I 1 crvenu kughcu' d) odrediti. Bacene su tri kocke za igru. Verovatnoca da kod neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi za sve masine 0. ~~ ankellranJ~. Od d't' verovatnocu da to budu tri razliCite slike.4. u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d pnrodnog broja. za svaki predmet. k" . acena Je ocka I za b '. Verovatnoca da u toku jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika iznosi 0.12. 1166. Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden.6. da se pri ponovljenom bacanju dobije zbir tacaka 7? b) da ~ biti potrebno opravljati bar jednu masinu' c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u toku sata. za drugu masinu 0. J naClna 0'- 1171. ' 1158.8. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed IIDatl realna resenja. U posudi se nalaze 4 bele.. b'" o. vuel ve zute iz . Kocka. 3 crvene i 5 futih kuglica: a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . 1159.. Radnik upravlja sa deset jednakih masina. fizike i hemije.8 i za trecu 0. . Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike. ako se to ne dogodi. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion iznosi kod svakog hica 0. cije su sve strane obojene.. Odrediti verovatnocu da u toku jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika. Koja je verovatnoca da ne pogodi cilj ako gada tri puta? 1162. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . d kuglic d' dn . Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0. b) da avion bude pogoden. Koja je verovatnoca da se 10 puta pojavi grb? 1161. 1160. porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji.1 0 .roJ k.. U jed:. re I I 1172. Radnik opsluzuje dye automatske masine.85. 1164. Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog predmeta. da cemo tri pula uzastopno 12' vu" ZU t U ' .7. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0. lzracunati verovatnocu: a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva intervenciju radnika.. verovatnoc~ da cemo c'etl'rl' puta 1 k uzastopce izvuci ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu. a . Odrediti verovatnocu da je u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno jedna ad druge. d) ?drediti verovatnocu.52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte. na slucajan nacin se biraju tri porodice. veO' d 100 b d fOJ. rasecena je na 1000 kockica . 1168. Verovatnoca da osvoji prvu nagradu. . 1169. 5 crvenih i 6 zelenih kuglica: a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l ' .ti zbir tacaka 9 ili. iznosi 0. a za drngu masinu 0. lzracunati sledcee verovatnoce: a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne masine. Bacamo dinar deset puta.

. kolika je verovatnoca da sve bUdu bele? 1187.esiru se naiazi 5 belib. U .. . y) pnpa atl I p skupn odredenim sledeCim uslovlma: a) (x-W+(y-l)2=1. Dobijene kock. 1900 akumulatora iz IV iabrike. ". Dve kocke su bacene. eu da je prekrnula na mestu oJe d t · · a spajanjem daju po novo 1175. Odrediti verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. prekrnuta Je na n:poz~ A nije ud~ljeno viSe od 500 Ill. na odredenOm mestu. kvadr:.ni isecak sa centralnim uglom l' II 2' II 3' . Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. c) y=x. d . 1186..04 Za III pogan. . Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje obrascem: (F) P(A)=P(II .nasucaJlannO~ izabrana u kvadratn Cije tacke ~? 0~yO.. k t. uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata).:o"u da tacka bude izabrana as ov tacku u krugu. Slucajno biramo tacku u krugu.. od.2.02 za 11 pagan i 0."k' vatnocu Je lza d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug.. U krugu poluprecnika r. Dokazati. tacka M(x. H".. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizvedeni u 4 razliCite fabrike. 1182. 1184. 'zabrana Odrediti veroT 'k M' na s ucaJan n . . U krug JC uplsaOndJednta. 1050 akumulatora iz II fabrike. Slucajno biramo 1181. Odrediti verovatnocu da izabrana tacka bude unutar isecka. Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao.. i 70% iz pogona P 2' Pagon P.t.. dat je kruz. verran:t. 'd' .. I ".. ito: SOO akumuiatora iz I fabrike. . Je. <" 1179~ Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Jed ~Og oa ta . . 40% iz II pogona i 40% iz III pogona.(A)+P(II2 )·Pll . . c) jednu obojenu stranu.. .. b) dye obojene strane. 0. J'Pll . 'ane . ito: 20% iz I pogona. Odrediti verovatnocu. unutar trougla.. daae a b[aDa tae d Ai iz drugog (manjeg) kvadrata. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P. Pretpostavljamo da se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja H" H 2 • II 3 •• . Odrediti veroM(x ) zadovolpvaJu us ove ~x~_. Odrediti verovatnacu da slucajno izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan. I I V . Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri razliCita pagona. l' jednako moguc u prOlZVO'Jnom momentu naznacenog vremena. Odrediti verovatnocu d a sIuc aJn o izvucena kockica lZIDes ima: '" = 150°. dva mesta (A i B) udaljena medu1174. Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib brojeva bude 7. Od re. ako je Iampa neispravna. 1190. . n trougao.'n'.m stav ljene u kutiju i . Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatnosobno 2 km. Odrediti verovatnocu da se .ice sn za~i. ?drediti verovatnoen da slucajno izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte. re I 1 .01 za I pagan. . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba Odredltl vero~ . 1183~ Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu krufuicu.• II".'stl'b Q'lffi 'enziJ' a.'. 1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. Sredine stranica kva rataI' ~ rameeac". a pogon P 2 15% neispravnih. b) 1<x+y<3. 1189. ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5? 1185. +P(II")'PuJA). U datu kocku upisana j~ lopta. Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku * 130 131 .Y)Je. . ~ . . acin l177.. 550 akurnulatora iz III [abrike.. a) tri obojene strane. proizvodi 10% neispravnib lampi.. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu. kaji se medusobno iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. Ako so siucajno izvuku 3 kuglice. 4 emib i 6 crvenih kuglica.TaCkaM(x. da jc proizvedena u pogonu P" 1I88~ Dat je dogadaj A i dogadaji II 1178.(A)+ .'! vatnocu da ce' slueaJ'no izabrana.

U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabrike II l' II 2' II 3 iII". U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda. od njib je 24 standardnih. od kojih je 18 standard nih. Na prvoj masini ad proizvedenih delova je 90% prve klase. Dva razliCita proizvoda. a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je 9 standardnih.30. Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase. . SlucaJll". b) da Je lzabrana drug a posuda. za H 2 0.08 za drugo.azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica. 0. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine.(A)+ .05. drugu 0. drugi iz druge fabrike nalaze se u razlicitim kontejnerima. n "11 1198. . i u treeoj 10 proizvoda. ' P(H 1 )·Pu . lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i prebaeuje u prvu kutiju. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna kughea. * 1200. +P'(H f:p (A) D o k aza t1. u HI 30%. • . . drugom iii trecem pogonu? 1202. Slucajno biramo akumulator.20. daju 5%.25. pagan a pro1zvode 1 respektlvno 25 )10. Jedna posuda 1zabran~ Je slucaJno. 5 crnih i 3 ervene kuglice. takode odlicnog kvaliteta.05 za cetvrto odeljenje. a u dr.':lOg kvahte!a. na drugoj 80% i na treeoj 70%. iz fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica. 1194. od~editi verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu pusku lZnOS1 0. * 1201. . druga masina 35% a treca 25%.l lZvucene su dye kllglice. a u drugoj 10 belih ~ 4 crne. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner.85 i treeu 0. H". ' 1203. ito: iz fabrike II 1 250 . Odrediti verovatnocu. OdredllJ v~rovatnocn da je lZabrani predmet proizveden u prvom automatu 1 da je odlicnog kvaliteta. a drugi 84%. 1195. b) ako je cilj pogoden. Izvucena kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva posuda. u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda.. * 1197. Aka je verovatnoca da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0. Fabrika proizvodl' auto . Odrediti verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova. Verovatnoca . odrediti verovatno· ell da sc.20 i za H" 0. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude odnosno druge. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' .10. za III 0. za II 0. i to bela i crvena.) .10.goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. U I odeljenju ima 20%. _ . odnosno drugom. ° ° ~10 h'l Sk e gume. od kojib je 6 standardnih. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3 crve. Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine. a 0 mama " * 1191. odrediti verovatnoeu da Je premestena kughca blla erna. Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0. Odrediti verovatnoeu da je nasumice izvllcena radio-lampa. Imamo dye posude. Je 1zabrana kug!ica i posuda. data je obrascem: (B) If 'k . Od tri jednake puske bira se slucajno jedna: a) ..e kughee. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda. jedan iz jedne..(H)=---. U l'rv:>j posudi na!. odnosno trccorn puskom._ _ _ " PII(A)'P(H. za II 3 0. Zatim izvucimo jednu kughcu l~ druge posude: Ako je ona bela. 1199. PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje drugog. standardna.80.06 za treee i 0. P.automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predmeta odlIe. aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on bude standardan. Verovatnoea da sijalica gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0. koji se medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. ' 1193. Kolika je verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden? 1192. 1 erda i 1 Crvena kughca. 35 % I 40% celokupne proizvodnje.90. odnosno treec posude. iz fabrike II 2 525 . realizacije jednog od dogaduJ'a H H H d' l' 2' 3"'" a se reahzovao dogadaj A. Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina. Premestimo Jedn~ k~ghcu 1Z prve posud: u drugu.75. . a verovatnoea da su ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0.:.03 za prvo. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana.:. Koja je verovatnocu da je defektna guma prolZvedena u prvom. odrediti verovatnoeu da je pogoden prvom. 0. iz prve kutije..30 i za IV fabriku 0.iznosi 0. ~ drugoj posudi nalaze se 2 bele. a u treeoJ POS~dl 4 bele.15. nasumice birajuci kontejnere. i u IV 20% odlicnih ucenika. od njih je 15 standardnih. 1196.(A)+P{H 2 )·PIl. Imamo tri posude. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate. T n. Pogoni redom. Slucajno izabrana guma iz pro~uk~IJe p~kazala se defektnom. 4% I 2% skartova. u II 30% odlicnib. izvllce ispravan proizvod..

1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odrediti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka. 1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u toku dana, ne prelazi postavljenu normu je ~.. Kolika je verovatnoea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?

utrosi ~,:,e metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je verovatnoc~ pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.

1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . . zakon raspodele: ' 0 je njen

x-

3 ( 0,1

5

0,6

* 1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta? 1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= ~ , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb

o.D·
I' 0,5)'

1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je poznal zakon rasp odele
X=

6 ( 0,2

3 0,3

pojavi 47 iii 48 puta? 1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice. 1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine broja pojave grba. 1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja u svakom ogledu 0,6. 1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja pojave ;;estice na gornjoj strani kocke. 1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promenIjive pojave grbova na novCiCima. 1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x 2 = 5, x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovatDoeu P3'

1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u 1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ', M(C)=C. Dokazau. ' 1220. ~atematicko ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed~~ko JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-

DIve:

.

M(CX)= c· M(X). Dokazati.

1221. Mat~maticko oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja: M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati. 1222. Mat~,:,aticko. oeekivanje .~bira ,:lve nczavisne slucajne velicine jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka: M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati. 1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

X=(o,~ o,~),

y=(~:~ o,~)'
+ Y na dva naeina: + y. 2", ',' .
)

1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promenIjive x. 1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina' Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane for~ mule. bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X 1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X dokazane formule.
KonscenJem 135

1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promenIjive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko ocekivanje slucajne veliCine x. 1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele verovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje. 1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:

* 1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t' -03' re nos 1: Xl sa verovatnocom P1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > . Od d" Ix 2 akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix, * 1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' vred ' x x 1 . . ~ . ce nosu~3' PflOcemu JC Xl <X Z <X 3 ' Verovatnoca da X uzme vr~dn~st ~ je P, .. ,1, aak' = ~ vredoost X 2 p 2 -0,6 Od re d't' za 00 raspodele proI . I I 'k me ojlve.d, I oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika Obrasci: Aritmeticka sredina A =
(I)

'2
X=(O.1

3
0,6

5'
0,3)'

1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.

1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X). 1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspodele:

X,

bro;eva
J

X

1-

X

2 . · · · Xn

Je.

. .

X=::L+ X 2+ ' .. +X n n
X
1.

Geometrijska sredina G broieva J
(2)

x

2.· ..

,X"je.

..

X_fO,1 - \0.4

2 0,2

10 0,15

20) 0,25 .

G=y'x , 'x 2

:-~;:.
X

1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X), D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z, dokazat~ a) D(C)=O; b) D(CX)=C 2D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y); d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) . e) D(C+X)=D (X) ;

liarmoDijsi<a sredina H broieva x 1..J
(3)

2 , · · · . XnJe.

..

H

n

1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije sledecih veliCioa: a)
X-I;
b)

2X;

c)

-3X+6.

Srednja vrednost E (Ai =
(5)

X. obelezja X

je:

1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele

X=(

0,5

C -C) .Odrediti disperziju D (X). a,s

X=E(X)=[,XI +!2 X2+" .+J,.xn , N (j, +!2+" .+f.=N), gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
.

Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6)

* 1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoosti,
X,

i Xl' pri cemu je X 2 >X 1 . Verovatnoca da X uzme vrednost je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
Xl

S2=~ «X , -X)2!, +(X2-X)2!z+

... +(xn-xff.),

Standardno odstupanje, s = ~/i.J (xl: je:

(7)

s=

a)

Broj

Ucestanost

Koeficijent varijacije Kv je
(8)
K~=-=.

s

x

Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9)

r = ___ ~_I_~,l'j_~

-j([X?)
gde je
x,=x,~x

(I Y?)

,
b)

1';= y,~ y.

1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,

3,5. Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom raspodele. 1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz pr~th?dnog zadatka i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa. 1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4. 1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12. 1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3. 1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10. 1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14; b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19. 1243. Odrediti modu za sledece podatke: a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14. 1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku, harmonijskn i kvadratnu sredinn. 1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela ucestanosti:
138

1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h): 71 92 103 111 105 93 74 83 76 51 30 65 78 86 94 106 95 82 55 66 96 83 68 84 75 69 42 54 113 108 85 89 98 121 99 88 72 58 60 78 73 97 130 45 78 89 77 79 83 100 a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine 20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija. 1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku statistickog niza:

[;::~"~;::'tH . _._. .___ :t':;";~ L_._. _.____. ;fHf~ ._. _.___. . __. _ __
139

Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.

1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu: cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su polag~h pnJem?l ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala Broj kandidata

Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije; i) histogram i poligon relativne frekvencije. 1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histogram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom os om i poligonom raspodele frekvencije.

100 Ukupno lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligone za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije izvrs~n 1971. godine, u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
--~~---.---

[ 0,10 ) [10,20 ) [20, 30 ) [30,40 ) [40,50 ) [50, 60 ) [60, 70 ) [70, 80 ) [80, 90 ) [90, 1(0)

5

15 25 35 45 55 65 75 85 95

9 7

10 16 14 24 12 5
2 1

1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena. Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je tabelom:
-"--

Klase
-~

...

0--20 10 4

20--40 30
- -...
~,.----

40--60

60--80 70 15
... _.

_.

90--10 o Ukupno
90

Sredine klase Xi Broj takmicaraf,

50 50

25

6

n-l00

•.-

..- -.•.

-~---

...-

a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije; h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati njihoy poligon raspodele; c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstupanje i koefIcijent varijacije . 1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
..--~

... _-_.---_ ..- - - - -

Starost

----_.. _-------

Broj nepismenih

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
13.

14. 15.

10--14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50--54 55-59 60--64 65-69 70--74 75- i vise
nepoznato

34512 20783 20090 25044 48797 101097 117775 105608 87672 121008 168706 140622 100534 103733 22375 1218353

..

-.---...

~,~.

Klase Sredine klase Xi Broj ueenikaf,

15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-75 Ukupno
-----.1----i---

20
8
.._-

30
----.-~----

40

50 10

60
... _ .•

70 4
n=60

12

20

6

Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu. 1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini, popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju dece data je tabelom:
141

Ukupno

.strat. a proseena meseen~ .:ogram~":. standardno odstupanje koeficijent varijacije. ~ 13 8 ~ 6 12 I I i~ 1 6 3 ~ 1 ~_ 2 1 . c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija. 11. ~adi oc~njivanja proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih kartona ucenika sastavljene su sledece tabele: Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72 B. 1256.zarada.. 14._. 1260. disperziju. I Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini. Rezultati u metrima po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli: 143 Visina u em Broj ucenica 1--····----. i x2 oba uzorka.ij~""I-Neu~ _()d~cni~~obri____ I)()~ri_ Odrediti: a) aritmetieke sredine X. Odrediti srcdnje vrednosti. Poeni x Sredina klase Xi Broj uCenika f.5 1 3 4 b) X 1 2 5 f 1 1 4 2' f 6 3 2. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada su im srednje ocene jednake... n=60 b) )( k f 3 2 8 3. Dat je statistieki niz )( f 1 235 20 15 10 4.oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1 154 156 158 165 166 167 168 170 175 178 1232655311 Tezina u kg 60 61 62 fl4 65 68 71 76 77 78 80 82 Broj llcenika 1 2 1 3 8 6 2 2 1 1 1 2 Visll1a u ern 171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185 Broj ucenika 21138633111 Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn. 1261. 1l. Dati su statisticki nizovi: a»){ -. 1262. Odrediti srednje vrednosti.. 4 .---~-.I-fuojde~e-x. na kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p edmeta na naein kako pokazuje sledeea tabela: .) i D (xv dlsperZlJe oba uzorka.odstupanje svakog predmeta i grupe predmeta. c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih kombmovanlem data dva uzorka. Dati su statistieki nizovi: a»){ 2 4 5 f 1 7 ~. b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta. 1 Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku.- ~~. 8. 1255. 40 a::Jmm.. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih ~adnika )e 5800 dinara.-I Geografija Matematika ni voljni: 12 4 IliI!tta 142 Biologija 9 8 12 1 ~. b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci broj poena: 1258. standardna odstupanja i kocficijent varijacije. 1254. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole.vmh sluzbenika je 3600 dinara.nje. Data su dva uzorka: 1" 2.i~aE I 8 0 I=!J~I 251~O 3 3 [is] L~151~~U~ 5 ~~:~()()~ c) izraeunati st~ndardno . 14 i 2" 2. 15 12 5 i a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta. standardna odstupanja koeficijent varijacije. 40 I 50 10 -~ 12 I 20 6 . 1259. 5. d) disperziju uzoraka dobijenih kombmovanJem data dva uzorka. 1257. b) D (x. Odredll1 prosecan licm dohodak u celom prednzecu. disperziju. Vrlo -'--~~'I Dov. od 30 ucenika.~.~-.-- 55-65 65-75 Ukupno 60 70 - Odrediti srednju vrednost. 15-25 20 45-55 25-35f~5~4~1---30 .

42 slmal~ 68 60 m pri.147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152 155 llsa~~~_ ~ 1__ L_J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez. 25.4 16. b) disperzije i standardnog odstupanja brzine.5 10. 14.6 11. 9. . 13. 33. 1233.2 5. 5. - 1264. 3 uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja.ia. " r ~Je uocen Je procenut industrijskog . 1234.6 l. 1237. ~~.~~~:~ ~~ ~~l~ ~s~kbaaZuje godine (x) i maksimalni arterijski krvni .5 6. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu disperzije navedenib slucajnih uzoraka.8 1237. 1263.3 9. 1234. 1237. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima 1. . Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su vrednosti date tabelom: . 21.:. 1235.7 lzvrsiti procene: a) srednje brzine. ocene iz matematike (x) i Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d' aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me. cije su strane obeleiene brojevima od 1 do 6. U sedam opstioa SR S b" • .1235. izdm1eo. 1235. 1236. 17. 12.~l~~ l~lI{tBI:i1 tl~Ffrl~:J 1267. d ama dmara: ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () U h'I'. 1233. Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka. 1234.5 15. 37. 1232. 2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja. dobijeni sledeei rezultati: 145 3 6 5 1 3 524 3 145 3 3 561 6 2 1 6 3 124 5 4 5 3 663 526 1 4 lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee nacine: 1 uzeti.5 2. ~~~:d\~ ~~~Ci(jyen) tukordelacije t~.3 13.9 4. 1238. Neka su pri 40 bacanja kocke. 29. kao i srednju vrednost OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak bolje reprezentuje osnovnu populaciju.2 7. 1268. 1265.. 0 0 1266. stanovnistva (x . Y 1 Ja- [t=&i Br8~J 1912ff ~tF~J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja. 3.9 8.1 1234. 1236.

. ) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del y-f(x) d . ordinatama maksimuma i minimuma.'ltufskog ispita bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet.secne tacke knve 1 kose asimptote. RAZN1 ZADACI*) 1269~ Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu. Resiti nejeduacinu 2 f(' = -. prave x=2 i ose Ox. x-co x+l 1280.a os om Ox do kose asimptote. (px + 1 a) hm-----+x-2 ) = -1' x-oo qx+2 ' 2x -1 ) b) lim ( -~+px+q =1. 1270~ Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e.. 1281. Data je funkcija x-. utvrdivanje. i osom Ox. ordinata u tacki maksimuma i osa Ox. (X-1)2' . ako]'e 0<0'<45°'1 x2-2x+ 1 .Jx . a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti.predstaviti datu funkciju. .. i or Ina tom pr-.istematizaciju celokupnog nastavnog grad iva. 127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom (x-5)' 1'2 "-~'--+'-·=1 i hiperbolom x 2 _y2=16 (x?4).3)2 x-·j a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju. 147 Ovi zadaci sluze za ponavljanje. 25 9 1278. 1) ima lokalni minimum. Uglavnom su korisCeni on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima. xJ (x . broj a tako da data jednacina ima realna resenja. 146 .. D ata JC " k" X-> * 1279..-. b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti a i b. 1282.. Za koje vrednosti x je tacna jednakost x2-3x+2 tgC(=·~.0 nJenog "prese ~a s. produbljivanje... pripremu pismenog i usmenog Ol. b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad tacke maksimuma do tacke minimuma. k ' om five d' -: .>::'-- ~) Ispit~ti i grafic~. -'x(1-lnx) I 2 1272~Data je funkcija x-+y=.VIII GLAVA 1274. k . . 127 5~ x. 4 ~)' .5 1 o 2 ~ dx .J4+:X2 arctg 0.=-. b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x).dx.x • a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki A(O. *f-1+1nx. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna tvnlenja: 2 ..2/x=--1 > i .... *} . . prijemnim ispitima i raznim takmieenjima. =a Od real -1 fealan "t' . Data je jednacina sin 4 x+cos' (" -. maturskim pismenim ispitima.Ix In 2 x. Izracunati (1275-1278): 8.!(x)= .. 1276~ SxyT+4:X-" arctg 2x dx.----. 2~':" i + . c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije. runcI]a 1273.-.-.

Date su krive x 2 + y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).. tgfJ=3"x i cx. 4 i= 1.::cx'.r n+1 .-..= 1.1283.= --log 2 x. Q.. Dokazati relacije: 1 1 1 k(k+1) a) --_. -4) -:="::1 x 1 x 1296... . b) ctao:= e 2X2_2x ..-+i + ~4a2 :... 2 1295. 1299. .. '. h) Resiti jednaCinuf(t)+2. c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) izmedu dye uzastopne nule. gde su a i b realni brojevi.x +a.j2 g(t)=O..-1 = 1.:/x' "::1.4 log. Resiti nejednacinu 4 log 16 cos 2x+210g. sin x+log. 1300. .. Dokazall. 4]. 1297. onda je (1 +all(1 +a.)~2n. 6rx::':3 +.) .x·j·1 1285~ 2(x' + x (X_2)2 -5 (X+2)2 +48 (X22 =0.+ .. + ---'.:/(x::': 2)(. Date su funkcije y=a'2 x +b i y=b·2... . logx2 log.2 . + 3 ·49-'. Resiti jednaCine (1284-1291): * 1284. .---'-.2. (1 +a. aER+\{1}).'2X-IOgX.ako Je -.::··' 2+l' x 6 '" ~ 2 ' x2 x+3<0.Ix=2 = 5. 1289~ 27 W + rX)+ 81 (33+ 3 -~) = 1000. Ako su ai.= 10gNQ 10g"N log. gde je r poluprecnik upisane kruznice u trouglu. tad a je ~4a-.log x 2" n Q" . 1286. +----.. 4" = 2 . b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u intervalu [ -1. 1291.'.' N log. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x a) Aka je x+t=~ oareditif(t) i g(t). + =1 1 a> --.cos n ako je 0<x<4' a) sin" x 2 -4x-4 . tada je . n..+---+ ....8 log. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju aritmeticki ni7.' N 2 (kEN. Ako je al + Q. + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).-..·1 + . log: (2"+ 1 + tg 2 ~) + log i (2" + ctg 2 ~) =~ + 310g :1 5. Akoje tg"=3'. n n ako Je ·. b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te tacke)? 1298. . Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti: (nEN. 1301. . 149 .. 1292. a" . a" pozitivni brojevi i ako je al·a. 1290~ (x-lOg iY. 1293.. xER+\{l}). 2rx+1-. n n -... sa diferencijom ~. n.. 1294. + .20 .j4~:+i < n+ 2 Dokazati.::-? _ 8x + 16' 4~ ~2 .. n./ n! ~ ------. .fx "::1 =. a) Odrediti ugao preseka datih krivih. Ako je n prirodan broj.4 log. 1287. + . + .::". 14X 1288.fJ ='6' lZracunatl x. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da: a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti koorainate tacke). b) 1 1 1 n-l 2 ..---~. g(x)=sin x cos x. Dokazati.::': 3) .

Dokazati. Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za sve rcalne vrednosti x: 1326.1302. Ako je a+ b +c = k.la-bl. nije rnanja od njihove geornetrijske sredine.1----..:.~ ~ abc."(a + b-c) (a + c. 4 .b)(b+ c.1 + ima konstantnu vrednost. Odrediti relaclJu.. 2 1306. 1Z1TIedu resenja date jednacine. b i c merni brojevi straniea trougla. b i c nije manja od njegove geometrijske sredine. * 1324.j2..-2)x -2(2+log . .. ----. Ako je a 2 +b 2 =1 i c'+d'=I. b. onda je - -Ii < a + b <. -9<--·_·. 1308.J+xL~x+l. Dokazati. sa realnirn koeficijentima. 1322. Ako su a.a). Dokazati da se vrednost proizvoda ( 2.:'"1 1323. ___ x2+x+l I 1321.: '-~-----.. tad a je abc . 1316.5) x 2 . + la"l. Dokazati. id 1317. koja je nezavisna od realnog para metra m. a--...*Dalaje jednacina x 2 -6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER).3) x pozitivan za svako x. x 2 -x+l x -ax+ 1318. 1320. a. Odrediti interval za x u kome funkcija x -+ y = -I~-. tadaje lam+bn+cpl<l. m+1 3 jm+l' °jm+l negativan za svako rcalno x." lal-Ibl· 1314. Ako je a' + b' = 1. 2 x 4 +x 3 +x 2 +x+ 1 +--~---)(x'~x..<6. + a"1 <lad + la21 + .." k'." 12. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a..10'].. +1 1325. 3 . Dokazati nejednakosti (1310-1314): 1310. Dokazati. . Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja...---. tj.la+bl~lal+lbl· Jx+ 24=. Odrediti polinorn. b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6.0.2 (sin rx .-+_b~+_c_+_d _ 4 ~-v C. I x-+x+l 2 4!-b d Q C • 11 1305. 1304. Dokazati. tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l (. 13ll·lal-lbl<la+bl· 1312. a+h+c 3/--~~". Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadratill tnnom y = (sin IX + 0.. * tal + a2+· .< 3 . tada je a' + b' + c 2 .) x-J' x+I 151 150 . P (x) treceg stepena. Akoje a 2 +b 2 +c 2 =1 i m 2 +n 2 +p'=1.. tj.I··"· . Ako su a. 1307. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom m-1 2 m-1 m-J Y=(log. la + bl. R eSltl neJc d naclilu /X -3X_4! <.~ _____ . -lx+2+1o"." . Dokazati. 3x 2 +ax-6 1303. 1309.-. tada je lac-bdl~1. ."lal-lbl· 1313.2=-1). tada je 3 (a 2 + b 2 +c 2 ).

. Sl01988X+COSlOOOx=1 . b i c tako da funkcija x-. Resiti jednaCinu 2 Ilog2(1.f(!'-) = 1. x Z=3m+4.. m 2 +1956=n Z ? =~ . Jx~ 3"':4~'i Oblikf(~)=O. Resiti jednacinu 31+sin. od red" IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.' llvna b ' delJ'iva sa 4.dre~i~i ::ab:~_ broj s~ osnovom 7 ima napisan u 1341.54=n=5(m+n)-3mn=8. Odrediti a. Odrediti cifre x i y. . cetvrtom stepenu zbira Ins venast resellJu. takva .S1stemu brojnom sistemu sa osnovom . * 1343. . c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCine negativna? 1328. . ' Zatun.::::j = 1 ' 1336. Dokazati implikaciju log1224=m 1\ * 1331. Resiti jedoacine (1345--1347): * 1345. .. parametar: a) odredili kvadratnu jednacinu. * 1344. 2 .'::::3 Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni broj z ne mo7.:. Dokazati jednakost tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 . " . +(_l)"+lcosnx+ . gdeje m realan .. b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina ima realna resenja. Neki trocifreni broj napisan u bro' .2 + iJlog~-.. 133{ Odrediti realna resenja jednacine (X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6. .25. Dokazati implikaeiju log1218=a 1\ 1330...f(x)=a+ b cosx+ csiox ima 1335. 1340.x:+mnlx+'" +sinrtx+ . J. =.-'::::4 = 1 ' + 1337.:. Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13. Odrediti dva pOZ!. ali u obrnutom par tk . J'. Resenja x./(j-.roJa nJlh .e biti Cisto imaginaran. 1329." 1342.:-S. +x 2)-x . i X kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije X +X2-\-2x X z=0 i m(x .f(n)=o.9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log (1-9x) .. Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t.' a '0 2 ne menJak se u f k " a tofIma lzostave nl z l ' ---~ 1 x+ 1 ornc! x-I ' 2 1327. Od~editi ..3ti. 12 III * 1349. 1333.6Tx.. 1346~ sinx-J3 eosx=2 sin1999x..~"':2Jx~4 + Jx::" 47.. Jno iste eifre. h k b da je razlika OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91.osnovu brojnog sistema u kome se broj »hil]' adu tr1' t t some tndeset i tri« piSe sa 10101. Postoje Ii celi b roJeV1" mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu ' . Resiti jednacine (1334-1336): log. log2454=b=ab+5(a--b)=1..'- 1338. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak • njegovih cifara. 1~ti ' . Dokazati J'ed' t J . Resiti jednacinu 2_1+oo5x-oos2x+ . * 1348.. .. Dat je kompleksan broj z = log z (mz -13m + 44) . 1339.

10<x<-.. c._ (a > 0). -Ii 1362. Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2.y. 1350. Va + Va + -ro . ·11t/. a zbir kvadrata 5044. ::~:::.x ) '3 -cos ('. Njihov zbir je BO.n". Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu granicnu vrednost. :rt Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a. D a t je. . .ctg 67.4 I ' (. f(4) = 90. + an " 2 :.' _ _ 1-. Dat je beskonacan gcometrijski red a koli~nikq k~l ~iji je prvi clan al = k (k > 1) ..tervalua <x < b. Ako brojevi (11.. d uzaslopni "ozilivni clanovi aritrnelickog niza. .b) Z = 1 + Ii .i_z--:-r= -ro. :rt 2:rr 1+.. b. a zbir kYadrala njegovih clallova b.:(l1(l2{l3 . Dat jc beskonacni red log8x + log~x + logh + _. ako je z kompleksni 1363..5" + 19 67. _c" __ 1 =ev+~.5.all 1353. gde je t Data jefunkcljay = [(x) . Odrediti niz. j l-U zalim konslruisati njen grafik.:-' Ako je S zbir reda.* e + e Ii . Odrediti funkcijux ~ f ~t) = a + f(2) = 30. Kojukrivuopisujela~kaz = broj a t realan broi? 2 1352.* Restli jednaCinu v 3 sm Funkcijay = .* 1358. tl3.so =2 (3 Resiti pox jednaCinu 2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + .* . x .. . lada je Akosux. + an ) -1 + .ako jc z kompleksni broj a t reaian parametar pox. V2+VT. 3 Resiti jednaCinu _ '_ sin ax sin bx = SIn ex SIn tb. Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u . . Izracunati duzinu luka oye nye u m - 1357. 1356. __ Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio konvergentan. 1359.. i:ine geornetrijski niz. VT. Odrediti stranice trougla ako je jedan uIlutra~Ilji ugao 12Cf_ Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz. ako su a. v = ~. Dokazati da je ctg 7... 1354. L369.5° . 1355. = 3x + 3 + +2 + 1-'3).~::::"'t'\ ~ -~)2 .4x + 3 = :)Y + 3x + 1 + .2 ? e" + 1 C + 1 k .Cn:::iz=--~ 1368.5° . 1366. ti2.(j= x~­ 1365. Va + -ro.aER lakoJc 2+cosa+isina x2 + 1361. 155 154 .sxS -3 . dokazatj tacnost jednakosti a1 ( (11 -1 X + a2 + ~1 + tl2 + (13 -1 tl3 + .':. .. 1351.. VZ+V2+VT.tg 7.-x) 3 ='(3. Odrediti prvi clan i kolicnik reda_ Da t je.2 t 2 1364.1) u intcrvalu Odrediti duzinu luka knve y = n sm x . 0_ Dokazalibe' ako je f (0) = 15 . . zalim odreditix tako da zbir reda bude 0. l.* 1360.U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau reaIan b roJ- __ .. za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" .I + (2 1+ r _.. f (x) data je u obliku = -. a S" zbir prvih n clanova.... -'.S I< 10. _ _ 3 = x + i y.r» - (:rt . 1367.~.

Sm x sinx . Odrediti op~ti clan niza (Fibonacijev niz).9 = 0..x .~:~t~d~i. manp ugao (roug!a. 2 _ Sin a cos a SIn a .14. Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom an +2 =a" + an +1. >. a1 = {J2 = 1 . 1387.ac + (2 = b 2 i obratno. (Xl + X2) < ((xl) + Hyc) {\ 2 2' gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz obla~ti definisanosti funkeijc (Xl> -1.A .. relb ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . fP P 0 mhbroJevazadovoljava . 6 = 3' + 3Iog!. dye prave i ugao kOji obrazuju.4ac = B2 . U trougluABC uglovi a (3 '" . u e anovoJ ravni za koje je Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d . ~ cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' ' c.azati. .. tg ~ cine aritmeticki niz. gde su alb katete . Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz.* i. + cosx = = tg nco..* . rc It! presek ove 1372. uSlovef(n) =f(n-l) .. cijaje raz!ika d Od d" st.b 1 Ako JC log -2. c Cine geomelrijski niz. cos y 1382. 1378. (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako tg 1379. b. (x> -1).. Dol.it~~ni br~1evi a'.* 1380. Odrediti opsti clan niza. 1385.381. Ako uglovi trougla a. G2 = 1. 1383. odrediti stranice trouglao ogz (COS / 2>: X + cos -) + log 0.6a n . konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu vrednost. onda i kva· drati strunica cine aritmeticki niz. . T' ') - .5. 77 "" + cos""X = 1. 1 2' pravouglog trougla. X2 > -1) . c sa .. .:' grafik funkcijcx . kOja je data iormulom . a. 1384. . a. y cine aritmcticki niz u datom porctku.) ' 4 8 1373. Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom an +2 = 5a n +1 . Jb'iP~z(. y. takodc cine aritmeticki nil.Dokazati da je nil.. 1388. Dokazati. c postoji relacija a 2 . tada cos ex..a 3 + b3 + c 3.. s ('2" + 1 + tgC 1E..4AC D . Dva ugla trougla odredena su jednacinama: 2 2 4 1gx + t)!. 1386. 8 5 tg ~.~. Akol'ea ..l roug a zadovolJavaju jcdnakosl Resiti jednacine (1381 -1385): 1. tada J'e c a +b +c .tg Y = 8.y = 8..A ' C . (1) = 1. clg . 99x. (2" + ctg 2 1E. limJll dve prave Od 'ct· . 161g x . Odreditif(n). Ako su a. odrediti uglovc trougla. III = :< . sin (n (" + y) ) > O. 0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice. . Data jc funkcija dcfinisana formulom ((x) = -log(1 +x). 1375. kom 2. + cos 2) x 2 smx 1376. Stranice trougla cine aritmetii'ki niz. a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla. 1371. dokazati da izmedu stranica trougla a. log.5 (. .. 1371l. DokazalL 1389.ako!e a naj.' " okazatl. (3. . Odrediti skup lacaka D k . cos (3. Dokazati nejednakost .B sm a COS a + C .) + log. ..* + 2 tg 2>: + J _ = O. 1377.. Dokazati da stra~i::t Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni· a. .= 2' (log a + log b - log 2)..) _ . .l = b-l + c. 1374.2 COS ex taoa Je lr . .

odrediti a iz rclacijexj + xi = 2.(a + b)x -I.2x cos a + 1 .ab h (x) = / . b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure .. a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive.= 2px. b) Akosuxi ix"re~enja~cdnacinex2 . a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr. Data jc funkcija y = V3sinx + cosx. . b" X 1391. Izracunati zbir sin 1 sin 1 ------+. sa nJom k on f 0 k a Ine para b 0 Ie y. gOd. 1399. Pravax .5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse ')2 2 + a'y = a L b' i paraboley = 2 px. ~2 ~') sin 1 . ? + a 2 y Z = a 2 b?I.. Dokazati da je trougao cija su wmena ta~ke dodira i zajedni~ka iiia pravougli trougao. +------------n . I grnpa *) 1392. d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1.2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse . i skiciraj grafik tih krIVlh. a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl znak za sve realne vrednosti argumentax. .2xcosa + 1 .b)x . Data je parabola = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole i poluprecnikom r = 2p. ' a) Napisati jednacine ovih krivih. II gmpa 1395. ~l vrednosli.2xcosa +] .+ cosO cosl cosl cos2 Prava 3 X . osom OXi OY. Ako za uglove trougla va.ab.(a . *) Grupe zadataka I. a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za x = -1.i jednakosl 3 cos a + cos!:! . Data je funkcija y =x 2 .sin a = 0 koja ne zavisi od a. . . .XD2? 158 159 .. 1394. Dokazati..sin a = 0. 1393. IIIgrupa 1398. b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m ima realna resenja? c) Za m = 1 reWi jednacinu. ako je zbir binomnih kocficijenata poslednja tri elana 22. ( f f +_1_)" Data su dva trinoma II (x) =x' . ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm deox-ose. b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih > 1397. gde je a E [0. b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i .0) a sa osom OX obrazuje ugao a = ~ .sino:. c) Izracunati povr~inu ogranicenu krivom. a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive. cos (n-I) cos 1396. Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma ~ zbir treceg i petog clana je 135. b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati promene funkcije. koja sa dips om ima zajednicku ziiu. c) NaCi vew izmedu re~cnjaxI iX2jedna~ine x" . .1390.cos (a + fJ) = 2' tada je trougao jednakostranican. +Jr). l Data je funkcija[(x) =x 3 + ax2 + 9x + 4. . II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971.

. x 10gx _ 5. **) Maturski pismeni zadaci. . b) Za koje vrednosti parametra m jednacma .b). Odreditix u IZrazu (VX) razvijcnog binoma 200. ako su binomni Koefieijenti drugog. I I Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane zam=n . ' .' . delom njene osovine i duzinom MN obrre se okox. = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD. prvi. I L • . .~ oko njcga.. x ... oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida. 2 zadovoljavaju relaciju c = {/ (II . ' . 1 d Maturski pismeni za.. go " U c·. BC CA . D' BA Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > • . b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px.b i AB = c troug a pa dokazati da stramee = a.. . DP~. Jagodina. Odrediti koordinatc tacke N. figure ogranirene elipsom. I I I i I Data je funkcijay = x2 + 1 Tacka M (9.. P rava 5y ..juna 1971. Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana glasc: l1_x1ogx . ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) = Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma log 3 ) n jednak 21. .l- . 12 )6 .' a b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm koordinatnih osa. VJgmpa **) 1411._~ J • I I I :.----- *) .Cije srediste pripada datoj langenti~ pa pokazati da ova kruznica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole.. 1410. 1400..0) spojena je sa tackom N (x < 9. Odredltl ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira iz zajednickog fokusa. ko osex e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om ~ .juna 1971. godine.v -~" J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse . Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik maksimalne povrsine i naei njegov obim.Jac! JUl1il 197 . l x2-2x+l 1402. NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6. . 1401.. tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i nae. \. ako je eetvrtl. a) b ) c) Dokazalidajcugaoatup. . IVgmpa ' *\ 1408. ( logx+l. an XI Vx (V zl°g ~ 3x ) + V2tx '7X Dat jc izraz cos4 · X. Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I . ' .. *) Pismeni maturski. a povrsina mu jc 24.1 oku . POVTsina ogranicena lukom paraboie. +SlIl ~ . . trereg i cetvrtog clana razvoja redorn. U kom oduosu je povrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga opisanog oko trougla. treCi i peti clan aritmeticke progresije. 22 '>2 22· 2 · . 1 'j i I 1409. x2 + 1 -x+l 1403. godine U Valjevu.f3 = 2 y.5 em. C4 na pravoJAB. _.~. . parabo]om I (Jatom tangenLOm. /) = 7 em i c = 7.5 em.y) na paraboli = 8x .ose. 1 1': 1 ~. V gl1lpa *) Stranice trougla su tri uzastopna parna broja. (10 2) a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. ..SlIl a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . 35 _x Iogx • 1407. cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu 4 I I I. dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspramnih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jednake. 1406. Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju ex .

godme. U racki P (3. 1 + X2 - 1 = 1. a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom. 23 lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka.2v + 6 = 0 je tangenta para bole = 2 px "Odredili jednacine (. .!je. Kruznica prolazi kroz tackuA (-3.c = 42. ~. 1422.1) povucenaje tangeula. 1418.)una 1971. II beogradske glronal. Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em. a zapremina 152 em'. 1417. % i tangenta 5x x 41' = 16 (hiperbole).. Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26.yo > 0) parabolel = 2 (. 162 163 . zbir dveju stranicCi i ugao medunjima [P = 80 V3. Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja. drugom 6 i tretem 3. *) U iednaCinix2 . . NaCi zbir prvih 20 clanova aritmetickog niza. -1) kan i jednacina yisine 2x . gOdinc.x2 - 4x .3y + 12 = 0 i teziSna linija 2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom. ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12. . I gimnazija Zren)anin. 1415.Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9. Xl IX glIlpa *) 1424. bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ . 1 1414.1) < q < i.2 (m . ") Marurski pismeni. 142~. ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox). 1421.J VIJgrupa 1416. Odrediti os tala wmena trouglaABC. b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli. avgusla 1971. Izracunati P i V obrtnog tela. Gimnazija . ako je dalO tcmeA (4. godine.. Resltljctinacmux • 210 J:. 1427. '_lracunati: .1412.nih tangenata iSle parabole. b -. . Odrediti .3)x + 11 . NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc lukovima krivih 'I ::. a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona? bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca? (Smatrati da je Zemlja oblika lopte.. Ako se prvom doda I. Pravax .4) i obc iiie hiperhole Cije su asimptotcy = ::t: 1425.5m = 0. 1423.iednacinu l(ruznice. isece va· 41 *) Pismeni malurski. 1413. a = 12()Oj. odrediti paramera. Izracunati stranice i uglove. nastalog rotacijom cJipse 3x 2 + = 36 oko ose Ox.*) 1419. a jedan ugao . . b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko oseOt. -datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl paraboic. _ \0<> g b v7 = 10 i izvrSiti proveru. parabolom I x-osom.Jovan Jovanovic" Novi Sad. Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida.." ') y~ = x" 1 y~ = 4. VIII grupa .1 okox-ose. . Resiti trougao kome jt: data povrsina. 1420. '2 (v:> + 1).junfl 1971. Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. **) Maturski pisll1cni. Odrediti povrsinu omotaca zarubljene piramide. a = 15). dobijaju se tri broja koji obrazuju arilmeticki niz. m tako da: a) koreni budu realni. a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov ~ (V) . kole su normalne na . 1 Resiti jednaCillu jx 2 + 2<' j - !3 - x I = x2 • Stranice trougla obrazuju geometrijski niz.

i x 2 resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije Xl Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu iZl10si 4.avisnosti od Cl(. U prizmi je upisan valjak. i x 2 rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu Xl i X 2 koja ne zavisi od 0:. 3 10g 16 x-O. (l+sin2x)I+llog. e) Odrediti tf.J':lsinx+cosx a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda. d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna. Osnova prizme je jednakok. tako da Ox osa bude tangenta krivih. ispitaj tok.a. skicirati graflke tib krivib.Jsin 1433. .5 = 310816 x+ n. c) Za m = 1 resi jednaCinu. . 143L 1432. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko najvece stranice.. b) Za koju vrednost parametra m jednaCina . _..s _ 2 210g 16 x-1. a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x 2 + 5y2 = 25. (l-sin2x)I+=1. Dato je (I) Funkcija y=x 2 -2xcosa+l-sinCl( (2) jednacina x 2 .:'s x+. 1440. ~rvi clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti. Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata je 280. juna 1994. b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0. Odredi sumu tog beskonacnog reda. zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6. = O. XE[-~'~l 1442. Maturski pismeni. a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7. d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinijskog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose 1435. cija je . b) Ako su x.X grupa 1429..j30). ako je vis ina tela jednaka kraku trapeza? XI grupa *) 1434. godine . - 3 3 1437. Koji procenat zapremine prizme Cini zapremina valjka. 1436. *J 1438. 1430.J3 sinx +cosx =m ima reaIna resenja. XII grupa 1439. X)8 jednak je 7. XI i XII. 'I' 1-cosx Od re d 1 lID r~-~' . Data je funkcija (I) y=. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma (J".sin".<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz.2x cosa + 1 . Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije (I) y=~--'-- x 2 -5x+7 x-2 . ResitijednaCinu I log 1 - 1441. a treci manji clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina X3 +y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m 2 • lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dijagonalnih preseka 3 m 2 i 6 m 2 • Resiti jednaCinu 4 10g 16 x _ c) Ako su x. lzracunati rovr~inu troughl (bez upotrcbc logaritam~ skill la\)lica i digitrona). u Treeoj beogradskoj gimnaziji. x-o x(y 1+x-1J 165 *) Grupe X. +x 2 =2.raki trapez osnovica a = 8 em i b = 2 cm.

l) I B( . . 166 I I .. Sm+n m+n 1446. 1444.. Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive b) 'lzracunati • t I . _ ) . gde je k> 0. 0 k ' p q da je cos 2 (O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripadaju pollipreeniku OM.y) u Dekartovoj ravni pripadaju konus~ nom prescku. y.. Resiti jednacinu 4x 2 + 9 1 +ios4x = 15x 1 + 108 4 3 .:.+'1' 0 Je z = 1 +. m + n prvih clanova aritmeticke S -S m-n .x+l x-·l /x-2" (X+2V + 48 ' '~'----1 = x - x -4 0. ima realna i razlicita resenja Xl i x 2 • kOJa zauovol. = . 1456. ~~3_.l:J+ x 2 0. n XV grupa 0) Sn' Sm+n sume m ' n .. Aka su x. 3 uk' I zracunau .. lzraziti u funkciji od k koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi. .·1)./3 cos 2X)2-5=cos 1445. roJ Z tada skup tacaka M(x. kOjOJ pr:padaju ~acke A(4. na a Ige b arski oblik kompleksnog broja a + hi. D at je k'omplek san b ' . Zajednicke tangente parabole y2 = 4x . 0 d r ed. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik ABeD L.XIII grupa 1443. lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.. progresije tada je . 1453. oko kog je opisana krufuica.. Ak o su S (i5. Resiti jednaCinu U jednacini x 3 . clan u razvijenom obliku binoma ( 3.....2X). Resiti jednaCinu 2 0) 20 \' . Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl ga u ravni xOy.. 1449. (i2= . 167 XIV grupa 1448. a realan broj. kOjoj pnpada tacka C(2... a"'du" Nk su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x 2 x 1 0 Dazati era +-+-=. a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije. a. ffl' . 1455. 1452. X2 Xl X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao. Odrediti jcdnacinu te krufuice. kvadrantu koj~ jc ograni~ cena elipsom b'x' + a 2 y' = a'b 2 ./3 i ='2" + '2 . Data je funkcija x-+y=2 cos 2 x+... zatim Ierne C luku MN i teme D poiuprecniku ON.~=x+iY SlD Cl 1454. \! ...2.. i kru:7Bica Ciji je precnik fokalno rastojanje date elipse. lzracunati povrsinu povrSi u prvom.+ I EO R i ako je _ . Dokazau..780 = O. " 2 +COS (1. b EO /2z- R.. krufuice. dat~ jednacina.' x I!! 1 " t·uk 0 da sred njl 1447. U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni ugao < MaN = ct..3. -. p q .' . 1451./3 sin 2x. Odrediti realan broj m.~. koja pripada prvom cvadran u. Date su elipsa x 2 + 2y2 = 2k 2.= + 3 1/ ' yn bude jednak binomnom koeficijentu.30x 2 + mx .' j l . 0) 1450. R" esenja sves!!.2). • ' :. Odrediti vrednost realnog broja ? da. 2) i hiperbolom xy = m..5 .lavaJu relaclJU . t pravama x = 0 i y = 0... aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla (sin2x+. 1457... Data je kvadratna jednacin a 4x'=(3-a)(2x-l).

' I b) IzracunatI povrsillu troug. *) Grupe XlII. a . :A'VII gnlpa 1463. b) NaCi intervaJ. c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa difereneijom d =~ gde je p poluprecnik upisanog kruga u traugao ABC.l x sin x b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2 1474. (a . *) 2 ca.. 1460. 1459. Maturski pismeni. Resiti po xjednaCinu: 32cos x-eos6x=1 Data je hiperbola: 3x2 _4y2 = 72 i prava t:. ~ kome se mora naJaziti jedan koren da bl drugi bio pOZluvan. XIV._ a3~. .log2 1-'. Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz. 3x+2y+ 1 =0.. Odrediti domen funkeije a) y=log CO.. 1473." . Resiti nejednacinu: . tangentom I normalom hiperbole u tackl P. Naci zapreminu rotacionog tela koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom.' < 1. sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg clana 1:2. Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x 2 ) a) resiti jednacinu sin (x 1469. . 1466. . . . Data je jednacina x 2 +(3a-l)x+a=0. XVIII grupa 1468. 1472. Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine aritmeticki niz.0 dred en og x·osom. Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko nje opisane kupe. a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. u Petoj beogradskoj gimnaziji.. *) 1467.. x+3 2 2 U razlaganju binoma: (2x + 2 1461. 1470. obim prvog je 32 em.>I 1) 1 ReSltl neJe d " . #) = -1. XV. ako najveCi braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti promenljive x. -/. a E R. Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug poluprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve- 1462. U tacki M posta viti tangentu para bole.y. a povrsina drugog 70 em 2 a peti pravougaonik je kvadrat.. a) Nac. i XVI. b.)" nati clan koji ne C~2. . Odredi dimenzije tib pravougaonika. XIX grupa Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l i naci povrsinu +x ?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima 1 x-osom.XVI grupa 1458. 1471. 2 1475. 1464. Odrediti odnos a : b : c. Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo x. 2x 1465.. 6 Data je parabola y2 =4x i tacka M(4. . Izracunati vrednost izraza: 1 C+~1x+9 :J5=~7) -0c. rotacijom aka x-ase. lukom krive i x-osom. . Odrediti te brojeve. nacmu: Iog025 ---+. . Straniee a.. tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe od prave I. y>O). c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme budu pOZltIvna..

Maturski pismeni. 1479. b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose figure ogranieene tangentom para bole. mER 1 m""1.= 2sm x sm 2x. 1491. 1482. ~~ .J"x 10. lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ Resiti nejednaCiuu 5-x x2 .3x) e". 2cos x + cos 3x + cos 5x 1485.~: (4x-:. c) prolazi kroz kord. x=-~ 1490. jednak 200. 1487.i7 jednacin~.eme . . Data je Dokazati da je za svako 3 . NaCi clan koji ne sadrZi x. XXI grupa 1483. lukom pambole i X-OSOll. pocetak. 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N. Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4.2]2 . 1480. x)+ log. 1489. Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je pod uglom alfa u odnosu na ravan o~nove. Data. Za koju vredoost ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca? NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos 3 x---cosxsin 3 1481..x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan XX grupa 1486. 2' Ispitati i nacrtati graflk funkcije y = ~~~ (x. lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' .:J jednak je 153. (x-2m)#0 a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija --+-~L Xl Xl XI~ 1 1 *') Grupe XVII. juni 1994. Resiti jednaCinu 0. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar m tako da resenje date jednacine bude pozitivno. Romb stranice a i. -~~~. Resiti nejednacinu: 1492. ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja prolaZl. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela. (log. (log.2 ~:. XXII grupa 3 1478. XVIII. jednaCina~L~ + . log. godillu 170 171 . b) paralelna y-osi. XXII. 1484. Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava (a +2)x + (a2~~ 9)y + 3a 2 ~~ 8a + 5 = 0 a) paralelna x~osa. XX XXI.5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju binoma: 1477. 1488.ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagonalu. x)~ -4.y>0) a) napisati tangentu parabole u tacki A. U binomu (. u Jedanaestoj beogradskoj gintnaziji. x21~~x~ 2 ~ 2.:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm. Dokazati da je: ~-~-~~ 1 sin 2 4x . ~ ._1_ = 1 x~m x-2m gde je m realan broj i (x'''m) .kroz t.1476.

2"0. II log(-3)2=2Iog(-3). . 2 4. a-b a 2 _ab+b 2 D)-a+b-' E)----. matematicki. Jcanako: 3.ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora. B) -3. 25. 172 B) 0. Proizvod svih resenja jednacine A) 3.. =(x)=x. 2 og7 2 10. .~.of4' E)f.12) -2 je rednost 5 7 5 A) 1 ab' a ·--B)·-. III log(-2)4=2Iog(-2)2. C) 972". B) 8. Ako je log3 7 = a. 12~ a +b B)--a+b ' a'+ab+b C)----.. B) jedno.2) + log (..'-a dva realna pozitivna re'senj'a ) res enja 0d k "h je samo jedno pozitivn~ BC ima dva rcalna . D) tri. 't.Univerzitet 0 Beogradu K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakultete. 72". zadaci 11-14 po 5 poena. V' E) ~08". C) 9.5. 9. Je pravougaonik taka da su mu Y . D) II i III.+b' ab' C)-ab ~':. zadaci 6--10 po 4 poena. -S' .. C) -1.. A) 8 pravougaomka Jeste' . a 2 +ab+b 2 a+b 13. "Ojl realno res~nje. U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora. k.of. zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. Ostri uglovi tog trougla suo A) 45". C) dva.2)( . Zadaci 1-5 vrede po 3 poena.. D) 291611:.:-b2' 2 a+7b D) -3ab-' E) 0. dahija se -1 poen.. E) beskonacno muogo.a !em~na na osi Ox. ima vrednost: All. 2. juDi 1990.) ima samo jedno nema realnlh resenja. 7. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne katete. E a 3 _b 3 R i a 2 "o b 2 .3).E) a= ± 1. A) -=-- b2 2 2)-1'. Ako su a. d.rx-~~5 A).y':. Tacni suo B) svi. B) fu" uso no JednakIh sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f ' D)f. X IV log :::~ =log2-log 3. =f. .+ 21> ah ' 11.3» = log (. C) 26"35'32".=f4' ' 1-. . Prava aX+)'-5=O d ad' . log32 = b. dn' sm2x+cosx+ 1 =07 . Koliko resenja u intervalu (02n)' . 63"24'28". 45". njena zapremina je3 A) 18 n. vrednost izraza z-b' je: a 2 2 JednaCina . B) a= +~ -4' C)a=+" -4' 6 D) a= +. PogreSan odgovor donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. D) 1 +0. B) 0 49 " C) Y7' (16 D) (~7~)2 ' 348. E) 2. b A) a-b. C) I i IV -2!x!-3=0 je: E) 9. D) 18". V izraza (~+ ~ . 5. B) 18 n 3 2 . elipsu 2 lru]e 9x + 16y2 = 144 aka samo ako je: A) a= ±2.j2x+14-~x~7=. Date su funkcijej..Y Tacan je iskaz: A) Medu datim iunkcijama nema med b' . svaki test ima 20 zada taka.(x)=#. f2(X)=!:. Zaokruiivanje N ne donosi ni pozitivne oi negativne poenc. E) 15". u n a Je aClna A) Nijedno. 8. x f. pOZlhvna resenja~ E) U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . Ako je povrSina lopte 324n. D) ima cetiri realna ' . f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet. D) 9. f 4 (x) = (. Dati su iskazi: I log « . 6. E) III i IV.5. 60".75". B) 30". 400 E) 361 . tada je (log 7 + I a2 A) Nijedan. D)-9. 1.6 1 osom Ox Uplsan Maksimalna povrsina takvog . E) 10.

:. Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine stranicama trougla. Povrsina trougla ABC je: A) 36. Bl a= ± 1. 19. D) postoji vi~ ad dva resenJa. E) {m:m. C) 10'. DuZina ove . C) -2~--- .Iednaka Je A) 6. Izraz sin 4 x + COS 4 X indenticki je jednak izrazu: A) 1.-' If 4n . 2Iog a+1 C) a. 47f 7b' na ne k' d rugl naCln mogu se ' " ~l.... C) postoJe tacno dva r"senja. B) (1 + . 8' PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x 2 + x 3 + 'j' ( 11 ' ") 27f . j 1. C) a= ±v0. Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti _3<xz+mx~2 2 x2 ~ X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x? 15. ~8. B) 1. lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'avaJu ovaJ uslov A) 0. n.. E) 27. tada je x jednako C) Tada je: A) ~ 1 . C) 1+cos 2 2x. 1 1 + + 1 jednaka je A) 25. U grupama ekipe igraju svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u finalnu grupu. Bl m = 3..la x-: 1. E) ne postoji nijedno takvo x.fi)-2 \J:. E)~~ ___{l':+L _ _ (a' + 8)(a 2 --2a + 4)' 2 . lZracunatl cos -. 50 V redDost izraza _1 _ _ 1 ( 1+ + I~ v0 v1 )-2 ( )-z ( ~ . 16. juni 1991. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom. 174 175 . 4. D) 5. l~oreni Xl 1. E ) zadalak nema r"senja.:a'.:"J7. E) nizajedno m. D) 1.../if. D) ~6. C) {m: m> ~ D) {m: ~l<m<O}.:-1. E) 20. Bl S'. x X2 1 Ako je 10 lO'=8x+5. . D) a=~3 iIi a=4~~3. a odstojanje centra kr.. Ako je a realan broj i I a I #2. jednaCine x 1 2 - X + a -. Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l) sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi.-. E) zadatak nema resenja. a~2 B) ~~2. Tetiva krug~ je za 2 manja od precnika. Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da jednaCina 2iogx = log(x ·1.17·. D) 24.-:. E) O<a<l.IA. i 9. s tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju medusobno novu utakmicu. C) ~6~m. B) sin4x+ cos4x. 2 k = 6 je jedino re~enJe. A) ~6<m<~L B) ~6<m(7.2 = 0 zadovoljavaju usia v: .is 4.oO}. 25. Skup M je: A) Skup R. C)~l D) 17..ga nd tetJv~ za 2 manJe ad polupfeenika kruga. Aka je na turniru odigrana ukupDO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan. 1 _. 1+~5 1 E) ~. 2n A) 0 ~ -4' 5 5 B)- 2' 1 '.:l. odrediti m i 2k. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije su povrsine 1. tada je vrednost izraza a+l 1~a2) 1 ( a2~4 + a' +8 : (a~ 1)" +-3 jednaka A) 17. 2 k = 4 je jedino resenje. cos--:~+cos -5' Jednak le: D) ~ --. E)-~4~' 3 +cos4x 20. ~..' Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od bra. Bl 64. D) 2' 2. Bl prazan skup. X4 A) 0.. C) 48.--+ X~+-2XIXZ + 4 =0.:7. D)--2~~' 1~2cos4x A10 m= 6.I cos ---..m) + 210g2 ima dva realna razliCita resenja.ellve .. D) ~1<m(2. C) ~ 1.

h~rizon~::~~r~e~~':'Osstl~ . sleva na desno. D) Y. Ako jef(~~)=(X-l)2.' log .25. Dat je 1990-eifren broj 1234512345.i~:~ !~d=t~m~~~ dvadaP':t veei ~d ugla ' . ..ji .r=c~. E) zadatak nema resenja. E)(5. D) f. f3(X) = -yr=== I . Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 .). D) 24. ~!% l:.etg-ry. B) 9. B) 90 m. Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse b2x2 + a2y2 = a 2b 2.. 7. resenJe oJe pnpakoje pripada inte~alu b + co ./2 E) 56J'3 m. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva. E) 5. B) 12. 10. Broj stranica mnogougla jednak je A) 8.' . q 2j2. \ 18. ""f2 = f3 = f.-5]. E) 14-/2. "" f.14. D) 4. f2(X) = tg. C) 95 m. D) 12.. Tacan Je sledeci lskaz: \v 2cosxl A) Sve su funkcije medusobno jednake.(2Ixl-l) 'ednak u. C) 18. 12345 U b ' . _ mx + m _ 3 _ 0 oJ~ JC ~blf had rata korena . x+l B) 7. 2' B) 1 4. ta Je stranlca Be B)~. 19. jednacine x..-2)u(2.R3 n · C) _. C) 18.lU. 6. \ 1 Je A) [-1. Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika R jednaka je 2 2 16 4 1 A) _ R3 · B) o o . ..+00).-. ""f2 ""f" . Ako je f(x) = log6x+ 31og 39x. E) 5. R3 n . . R'n' D) ~~ R'n' E) .4). '10' E) 10 3' 8. -1) i B(2. q 10. q(-2.-2]. 4' 4' 3' 3 Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi A) 33660.5].-IJ (. 13.3]. njegov se ugao poveea za 9°.-3] u [3. roJu se.(x) =. 9. pnpada mtervalu A)(-co. n 3'~' 27' 3~'..35. l-cos 2 x 2 r. 2 v D) 1· -(-/5-1~ 4 E)! SV J '3· E) f. I \ E)[ -3. D) 44550 E) 53031. IduCI mestima N . B)(-5.' . B) 40733. Ovaj se u U precrtane sve cifre.. onda je a+ b jednako 16. D) (-4. 300 00dopyodl' ..(X) = 1.2]. C) 3. Date su funkelJe f.e:~~~~ S-:/:::. D) log3x+2. " . 11. avaJu sve eifre na neparnim broj u kom:P::e~:::VI~~r:t~ postoje6em poretku cine novi postupak ponavlja sve Jok ne 1:0~tupak preertavanJa. negativna resenJ'a' . "" f3 =f.. C) f.3]. Jednaka A) 3.. E) J d' .. f(X)+f(~) jednako E) 31og 39 . tri r:.senj. x x I sinx I . D)(2. da intervalu (_ co -1]' q J ed .' E) --.. . " . i 9" J B) (-co. B) Medu datim fun· keijama nema medusobno jednakih. I 20. B) 2. Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je: A) 1. ~kup svih reSenja nejednacine logJ(x 2 -4).:ozjat vidi t?ranj koji stoina 9 .2)jednakje 3 3 4 4 A) -1' B) -' C) --' Dj _. ) Jedn~clDa lfia dva realna e oaClna nema reseoJa.+co)..-2)u(2.a koja pripadaju lj tt~:)i~a Bim)Jaed naClna lll1a sarno jedno skupu k· co '. q -3 1r'. q [3. onda je A) 0. q 4. tada jef(3) jednako D) 9.15. f. Vrednost realnog parametra m k" ..zr: A) 6.. 15. Koja je cifra poslednja precrtana? A) 1. Data je jednacina F+~X2-1 +Vx-~~~-1 = 1.) Ill.naJmanJl. sma ornJa Je: A) 100 m.. ""f2 = f3 ""f. C) 41624. I \ D) 64. B) 20. Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz tacke A(-2. n~lDa lfia3am? jedno resenje A) 12~3...-:-y 1 +cos2x . redom precrt " '.+co).

(x)=2Iog2x.. Ako je i(x ~ 2) = x 3 ~ 2x ~ 1.6 jednak: . =14 ¥-!2 =13' E) I.( n\ DJ . C) -~cos 1 ( . x+y -~ aritm~tickom nizu. E) 1. Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. precistavija: Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale? Ai oesetougao. 10. X~V D) 2_. V rcdnost izraza t \~) S ' -1: . E) ~j. U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice. cr DJ~. 1 .I'. prvi. (.j2 \ IT \ x+-" 4}' 6. '[2 (1\-3J 8'1°.+~. B1JotJ=1.3+5)-1 je: 3. C) 10.-~2~s1ll2x cos 3 x + sin 3 x indenticki je jednak: A) 4.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz: ogx'" A) Sve su funkcije medusobno jednake. tada je I( 1) jednako: A) ~2. C) dvanaestougao.. E) Iffill besKonacno mnogo resenja. C) im.· D)!. 5.. Dj 54. D) 'Tiuaestougao.i). '+~r.- \.3) i normalna je nu P' IVU 2x~y~1=Oje: Ai .. 9. Date su funkcijei. onda je sin 2 jednako: E) . Ako je !og.8=a i log. 2 jednaka Je: .+2)'+2=0. P(2. C) hiperbolu./15 15 11.. D) --(.. C) 51.J3 + 1. ~ ~~'/3~3 C) 2x+2y~10=0.J3. J il) --~. Izraz B) 50. C) 1.. . ill...~y+ 1 =0.3~1 . ill . 111 qcc=4 D) Jrxl=3. sa razliCitim clanovima. C)~.-. il) 2x+y~7=0. E) 2' 3a + 2b.../2sm \ X~4). Vrednost lZraza ( . E) 72. ¥-I2 =i3 ""/4 "'f" 179 178 .. 7. --~. o A) .5. indenticki jednak: AI . A) -----. D) ima tacno cetlfl reseoJa. Jednacina Jx+2J=2(3~x): A) nema rescnja. E) dve prave koje se seku. 6 3a+2b' B) .(x) = log2x2. ClI.-' x2_ y2' X2 +y2 C). DJ parabolu. !. til x+2y~8 =0. B) ima s~mo jed!.a t~~no dva resenja. sepiemoor 1991. ~ Ako je ()( ugao izmedu krakova. Zbir kvadrata resenja jednacine x 2 +3cxx+cx 2 =O je : aka 4 sarno ako je: A)ot=l. il) ~4. E) cetrnaestougao. 14. peti i ]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. Ako je prvi clan 24 odrediti deseti clan aritmetickog niza: ' A) 48. E) 25. il) jedanaeslougao. B) Medu datim funkcijama nema medusobno jednakih. 6 2a+3b C) 2a + 3b 6 . Bl e/ipsu. E) Jrx J=2' 4. f3(x)=2Iog2IxJ. 5 1 1 / n\ A):)2 cos \ x~:.o reSen)e. E) :x. I DJ 20.3~ . DJ 2.. =i2 =13 ¥-i. 2 3 15). f. E) ----c· 2a + 3/J B) cosx+sinx. ~kup }acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju Jednacmu x"~4x+2y2+4y~4=0.9=b tada je log. A) krufuicU.

C) 792. Koliko se kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih? A) 2. SVcZe peeUfke sadrie 90% vode. B) -9. {(x-l)S ~_ f3(x)=.o~etrijsko mesto tacaka (x.. 3.-3).15. 5. B) f( .11#-2x+l i Visina prave kupe najrnanje zapremine. opisanc aka sfere datog poluprecnika R je: A) 2R.=14#15. E) 8. AM. C) l-a-a 2 2' 3 _a 2) (a 3 -1).84. 'h" ' naClne Sk up SVI reseoJa neJed " A) (-4. 8.fix). D) .-4).-. 2 B) l-a-a . 1. Sva resenja jednacine A) x=(2k+l)n. B) x=kn.~ __ a + 3 'e ) a 4 -a 'a-a 3 A) I' . c)/. C) x=2krr. B)Y=X2+2x. tada je fix + 3)·. C)y=3x. . B)2. q [O. 26. vrednost izraza ( __ 16. 6. 1 1 E) 27' 1 G. C) 0. E) [8. D) [4.5) E)G.rX_l J4(x)=lx. B) [-4. E) 7/(x) . D)y=(1-3x)'. i f5 #[. D) 243. E) Skup realnih brojeva.. Na koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar. Z.odredenojesa A)Y=~-(x+lf.x). D) (-5. B) Rv2. q 2. Vrednost izraza 3 A)~. =/2 #1. Relienje jednacine log. C) -6. + 9 IZnOSl B) l' ' 5 C) _. 1 D) 24. 1 C) is.-"±.576. tada je povrsina trougla AM N jednaka: A) Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je: A) -18. 4.kER.' 3' D) 3' . 4 centra i 3 krila. x-2 1.+w). C) 3R. D) x= 2: +2krr. Ako a E R / {-to.3f(x+ 2) + 3f(x+ 1) za svako realno x jednako: A) f(x). (x)=(x-l)2J2 (x) = I x-112. 25 17. 25' 2 (64-.(3-2' 3 x + 1 )=2+2x pripada intervalu A) [-8. B) (2.4J. B)(~'-514) qG.2). IT Z.:. E) 125. Tacno je tvrdenje A) Sve date funkcije su medusobno razliCite' B)/. Tacka simetricna tacki M (~ ~) u odnosu na pravu 5' 5 D)(2.OJ. a suve 12%. y) temena parabola y-x +kx+k+l.8]. 15 (x) =(x-l)y(x_l)2. =/2 =1.#/. E) 9. k E 7.--~>~ JC: x 2 + 3x-4 3 q[O.1). (~)-10 3 27-3+02-4. k E rr E) x= 4 +2krr. l+a+a (a E) a+l 1 +a+a 2 ' a-I 1 1) .1}. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. 2.-3) . .0]. a 2 +a-l D) . E) 4R.64. E Z.-4].}2+a+'1. D) 4.-. D) 2. k E E sinx+cosx-I-tgx=--~ Z. E) 4.jR.464.)-3.12]. D) 3. 18. d 1 B) is. E) su: y=4' 19.=/2=/4 #ls.5. D)f3 #/. A) 540. Ako je N tacka preseka pravih AC i DM.!unkcije f. Ako je f(x) = ax 2 + hx+ c. k 20. -. Date su realne. Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka M tako da je AB = 3 . k cosx Z. E) Sve date funkcije su jednake. juni 1992. B) 1440.. x-3y-4=0 je: A)(2.2e.

rn 1991' '-. 5). Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je AE=AD. q(l-yS. ureden par (a.. B) 12°. A) (6. Na segmentu [0. q (2.' 2) .::. tada Je AD jednako • A) 16. .. Ako je niz funkcija J. D) 18°. a dobijena seta odnosno P b ':. B) 3 2J2 r n. n. 0 eo UJ'~ ana] 1 "k" seta. D)(2JlO. . u naredno k . Na tcniskom turuiru ucestvu' .. tada je poiuprecnik opisane krufuice tog trougla 5J3 A ).J --. BC=6. x. Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od 30".ledno reSenje ako i . E) 512. x-I 1-x 'In+2(X)=!.. E) ~. 16. . vrednost izraza 10g b a . -:$. )I E R ako 4.. E) j2S. a ~o e ill u mecu. 1 +2j2.a<-· -~.J"10.no reseDJe ft. Oko polulopte poluprecnika . D) (2./2 C)~-·· 8' . D) 18. 3 2 ~.. B)(l-yS. 3 E) ~ . ' .. B) 3. una bar . 9oz(1992) jednako A) -1991.2). D) 256.a<1' -.9. C) 17.~ la o 1Q se p . )I).'m. meara na turnlru Je A) 32.(x)= . .. ---=-.2mx + 2m + 2 = 0 realni i razliCitog znaka jeste A)(-1.r ' . 3j2). 22 B)-' 5} 27. n E N.. -1<a<~ "" 1 D) .( ) . a E R' . . !OJ 1992' 1992 ~ 1991' = 20.. 18. . B) 64. Poznato je da jP·. ad D) be. E) 7.=a -3a +3a. C) ad. 0 15.) 5 rn. tJ·. B) (6.aS.7 r. E) (4j2.. BjOS.. Jednacma sin 4 x + cos 4 X = sarno ako je a. c. 2" p .n tak " IDlcara. E) A.12'E)2 6 2" Ji" B) _-::1. d je A) abed. a tetlVa AD seCe Be u 12 1 AE = 8.v:u~ruru odi~ra~o ukupno J .. " x > n E N.. opisana je prava kupa minimalne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte.. log.__ '. E) 1. b) jednak je B) 12~.. AC=9. C • log.aS. Sistemjednacina ?l+~xy+. E) 12j'j . lacld E.. Ugao EDC jednak je: A) 10°... SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni kvadratne jednacine (m . ft. -l)u(2. C) OS. Zapremina te kupe iznosi I I t 1 1992' D) lQ9. B) log .:...3n . 00). Sir' b d 'k poraieni ispada iz daljeg tal' '~". 1-!-yS)." g~ac 'OJI prvi dobije tri 2n+l+4n2+184 seiov...'.l+J5). 1 fl(x)--.~ B~~i ~. 14. 3X+v- ~=a Y t 8 1 +. Turuir se igra po kup sistemu. I I I 19.. " C) 15".. I IX. Ako su stranice troug!a ABC. A)-l<a<l.(X)).jXJ' v.ucenJa ..>d I sarno ako je ' ... E) 30·. d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1. 182 I .i. q 128. 1 HI.l. Ako je AC =e : suo Jcdnake.}"1x+y-l . ~ D) 5. definisan na sledeci naein: _ x. II.. C) 4.2J6).. 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje A) 2. log.) a~3.+1(!. 5). Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse b2 x 2 + a 2 yZ = a 2 b 2 . b . 2." (a+b+c+d). a E R.j6).aS. SvakI mee se igra do tri ' . AB=5.una baC'"' j'.. Tetive AB i AC kruna k . D) a>l. I f B) 1 +'\1'2 :$.2)x2 . ondaje .1 .. Ako su G.2j2. D). .. b.

1)'ed k Akojef(x)=~---. D) arcsin~. Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + .I). 10.Ca~':f 1)]: a 3 : 3 b je: b C) x+y+2=0.a< 3. C) (1O. 15. E) 96.6 b. pJ"P pl E)·. C) 2. E) O. ondaJef(".+1.s. koji ·· Xl X. za d ovo IJavaJu uslov . 1 Data je jednacina J"i6x ' -48x + 36=4x + 11. E) 1.8). B)i. 5. vrednost izraza Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1. X2 E) -2J"2. 5+4". Oko kruga polupreenika r=J".10).6)._ .2 4. + irnaginama jedinica. Je: sm loo"(cos 4 40" _.~. x» E) 2.25. A)'!" ab' B) a-b' C) a-b.'. onda je ugao ABC jednak: A) 45". E) 30". ima rcaine korene xli xz.6 2-7.. je: A)O. D) 124. P~P B) ft7~. C)4(y0. b. = -1 pripada intervalu: Resenje jednacine log2 (log4 (log 3 A) (6. 2.s.4 +2. E)8. B)2. B) lednaCina irna tacna dva resenja.12. ab' E) a2+ab+. E) lednaCina ima sarno jedno negativno resenje. a zbir dijagonala d l +d . 14.2+ J na 0: 2 x +2x-l A) 2' . 3. Bl 64. sin4 40") A) 2sin 20". r. 1 B) 20.. D)-I.a<-!7. A) 2x-3y-8=0..2) i paralelna je pravoj p: 3x+2y-l=Oje: A) 3x+2y-3=0.. a stranice Najkrace rastojanje izmedu krive ve x-y+ 3=0 je: A)y0.~= ab 2. B) 60". 8.:f -4) . 12. Cl lednaCina irna beskonacno mnogo resenja.. D) 1a 1?:2. E)(I. B) (8. + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra- BC=-/2 i AC=2. Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30". lednaCina x 2 + ax + 1 = 0. C) 1.. povrSina romba je: Najveca zapremina uspravnog valjka.. P C) fp . D) i/. B) 2x+3y-l=0. =24. D) 108. C) -2. j4n-" gde je n E 1'1. Bl{j..3.. D) lednacina nema resenje. 2 Vrednost izraza (0. iznosi: A) 72:.4 ) je: A) 1. B)9.2 . Ako je a . B) 60. 1 E) 2' 11. < 7 ako i sarno ako je: Xl Xl A) 1a I> 3. C) 4 5.1 a 1<3._. D) 3x+2y+l=0. a i sm 160" Vrednost izraza .4.s.6 0 i a.. E)1. B) 2. [Ca. Cija je povrSina jednaka P. D) -2. . D)(O. Stranica romba je a=9. 2n . C) arcsin~. Tacan je iskaz: A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje. D) 2(J"2-1). septembar 1992. 9.+-. 6.464 2) : (3. 7. 13. El 81. C)-i. Ostatak deljenja polinoma 4x 5 + 9x 3 + 19x + 92 binomom x + 1 je: A) 80. C) 63.536 2 -0.24J. a E R. 4 B) -' 5' C) Ne postoj~ 4+4-/2 D) j. 'ab' D) a+b. PovrSina osmougla je: A)6y0. C) 40. D) 5.12+ 1 opisan je pravilan osmongao. D) 4. x 2 -2x-l .

Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza tacki B (2. E) -8. O)uh 1). 10. je tacna ako i sarno aka: C) . E)x<-2. 3!. tada jo a . h . A) 480. b .. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi se dobio zbir 840? a A) 11. 5../2-34. --2}. D)3. Na koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb. 20. Prava kx.25+. .-:"1) rescnja jednaCine Z2 = . 5.. h.Ie na'a Je: I C) 12. .. E) {8. O)2ili-2. Skup resenja nejednacine log.5. --.. Proizvod resenja jednacine (.: 3\ Ako su a + ib. 2. E) 17 '6" Ako je a>b~O. c. 25.8i.JU(l. 8. .n. C) {-2. j~ C) C) -16.je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b x b B) (-. DU(I. 186 J 87 ./3+ 2./2). a 4. aJcsrnx+y) 2 2 2. 9!./3-2 . '4-. 4. d jednako: A) 15.Ji 2' 3.. B) 540. B)lili-1. C) 15. 24 . G.2 < x < 1 . -1.2 iIi x> 1..5: 1.x~ 1 = 0 na intervalu [ . \ \ 9. IT] jednak je: A) 6.. E) (-00. b A) (-00. c + id (a.. 'V 2 1 E):. A) 1 < x OS. 43 D)-'. 1. c .13 C)'/-. 14 C):j./5-:':'-. E) 360. aka u njoj moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar. C) 5. 4 centra i 3 lerila. -1l. a zbir prvib devet clanova je 342./2 E) . . D) -1<xos. E) 21.tad " ( .lUG 1993.. Neka je P(x)= ax 2 +bx + c. +00). Ju(!. + 00): l)U(I.. tada jo skup {a. c I jednak: > 1 jednak je: 2). jednak: . 70.' In n AkoJetgx=--' <x<n. "I . 1 B)· 7 0. 3). Broj resenja jednaCine 2 sin 4 x -" 2 cos4. OJ 16. 4!. 3) 7 q-. tada . 19 B)S. D) 120. D){O. Ako je A (x o. C)1ili--2.1). b C) (0. I} G.. . 2).16.y2 = 36 ako i samo ako k irna vrednost: A)5ili-5. 6. h.= 34 je: A) 12. C)792.2). i = ". B) -12.tgy= 30 <y<-2. .j 5·.. AliI. a 5. a 19.. C) --i'. E) 3 iii -1 . d realni br()jevi. E)(I. B) -12. D) 2... B)2..5+=41~)'~8~11 )'d k . -'--rl. . +00).. Vre nos! IZraza \ 2 A)-3. D) -4.ie P(0)=4. a b OJ (-. +00). P(1)= 5. B) x < . G. B) 3. D) 17. P( -1)=9. Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92. A) D) G. B) 13. E) -16.). \ (\/ ) : d . Ako . E) 4. 9. lada je Xo + Yo jednako: A) U kosarkaskom timu igra 5 bekova.Ji D) 10.jil X + (. Nejednakost x + 1 > . B) x-'. B)l4. 18.3y -24= 0 je tangenta hiperbole x 2 . jednako: A) -6.

.y~ +. Akoje a>O. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2. 19. D) 6. D) 2ns ". Ako je M tacka preseka pravih AN i CD.yb+~ jednak: 12. 9 C)2. o a+ log.5 poena. Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine (x ~ l)(x~ 2)(x~ 3)(x ~4) = 15 je: A) 18. C) 3ns 3 1..~a maksimalan broi resonja J 15. C) 84'S. E)2. (a ~ 4)x ~ 2 = 0 jednaka 3.10. (a+b)~~(10g.. tada je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak: A) 7 i 6. . E) 39 .. 3 ' D) 14.. d k . sedmog i osmog. B)~5. c realni x y z r y_3"a"x 2 + by' + cz 2 brojevi. 16. B) 25. Neka je N tacka na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta manja od povrsine trapeza. tada je CM jednako: A) 13.j2 . a. ako postoji igrac koji je osovojio 3. Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea.. a pri neresenom ishodu.l. 1 C) ~2<a<0. d n 4n 5n . . tadaje log.. B) a:o. je: A)2..5.5 i 6. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili razlicit broj poena. Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je: 13 134 352 1868 28 88 A) 65. za koje je razlika korena jednaCine (a ~ 2)x' -.' 1 D) 1./2 6' 18.. B) 6. U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1.5 poena i ako drugoplasirani iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog.'tabc 3f • 13. aba igraca dobijaju po 0. 3 E) ns . C) 36. b = 2 i povrsina p = 12 .b>O i a'+b'=14ab. pobednik dobija 1 poen. porazeni dobija 0 poena. y. E) 23. 14.. Zbir svih vrednosti parametra a. D) 13. 11 E)'X' D)4. . 1 1 49 E)4' 1 11.~2 iii a2. re nost prOlzva a cas '7 cos cos 7 Je na a Je: 'i 1 E) -'2<a<~2' D)X6.yb + ~ "" 0). b) jednako: C) -2" Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. z. D) lal:O. 64 B)-' A) I og2 ab ' B) 0. 44 D) 25.. V d . " J ed oaeiDa x~a= 2 12y.5 poena. . E) 7 i 5. b. U svkoj partiji.y~+.'-5. tada je lZfaz . 17.\ r:x'i a'i liU ako i sarno ako je: A) a<O iii a>2. C) 7 i 5. B) ns 3 {:. B) 169. 5 ' C) "-0. Svako igra sa svakim po jednu partiju. E) a+b+c 3. Ako je ax 3 =b y 3=cz 3 -+-+-=1 (x.5 i 5.5. Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je: A) 2ns 3 {~.

njena povrsir. E)veciod3 .2). 10.-1)u(2.4) i normala je na pravoj 2x+3y-7=Oje: A) 3x-2y-l=O.J b-a B) -'b'.2' log 2. Zbir svih vrednosti parametra p za koje je zbir kvadrata korena jednacine 2x 2. D) 16. B) (-3. d]u[e. E) 3. b]u[c.c. Zblf duZina kateta je: A) 23 em.5). B) -11.1 3 1\ 03125 .9). . .: 190 191 . D) [3. C)2.6x 2 d.j2 em. Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3. C) (a.. DJ 3x+2y-17=0. Vminos! izraza jeduaka . A) 2. b]u[c. C) 26x+23y+26=0. (1 .5). d)u(d.0)u(3. B) 3x-2Y-H=O.:pisane krufuice i bipotenuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em.+00)..Ji'=-lY )-2 . + 00).=--:. 5.+00). Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu: A) (-2.7).j). E) (1. ". Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em. E) 2x+3Y-18=O. 2. septembar 1993. D) 13x+15y=O. E) 22 em. E) 4x+3y+7=0. Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi 62x -35x+6 . C) 25 em. e)u[f.2p + 3 = 0 jednak 2 .20 : 0.0)u(1.?dira . Pri tome se zapremina svere (u cm 3 ) poveca za. a+b b-a A) (-00. Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0. D) (-3. U pravouglom trouglu tacka d. x 35-.4)u(5.JC:'2)2 + .ie: Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je: A) 13x+8y+26=0. e. za neke rea e oroJeve G. D) [a. D) a-b' E) '----. 10 3 ' 9. Skup svih resenja nejednacine 10g. B) 54. E) irna beskonacno mnogo resenja.2 . C) 2x-3y+6=O. DJ irna tacno tri resenja. D)3. gJ. 12._ ~ 1 je. E) (a. d]u[e. B) (-1. x -2x-. d]u[e.px . b]u(c. > 3. B) [a.20.~ -. Hwrl-wrJ)} a+b. Za 0 < a < b.a se pove6a za En cm 2 .f. B) 4x+3y+6=O. (. 4.3). d). vrednost izraza jednaka je: A) 1. E)(-1. Tada Je. In' .3)u(3. D) -8. log216x> 1 je: D) 16. b]u[c. . 3.) .2"J jednak je: A)O.~2 ~ 6 Skup resenja nejednacine . E)48. B)l. a C) ( a-b}' a+bV . skup S oblika: A) (a. --2.+00). B) 24 em. 1 Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7 A) nema re"cnja. C) (-1. 3+4.j). C)6. b jog --. C) (0. x_.le: A)-16. bJu[c..-1]u(3.+00). C) irna tacno dva reiienja. C) 26. g (a<b<c<d<e<!<g). B) irna tacna jedno reSenje.

j~nak je 2450.0). odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice oko trougla ABC jednak: 17. tada je zbir kvadrata duZina straniea trougla ]ednak: 4 A) 3(m.an.. D) Sarno I. . x-3 x+.)2. broj). duZine teZisn~ linija trougla.13. ima vrednost: D)1. B) Svi iskazi. gde je N jednako: A) 420. 3 Rastojanje centra krufuice x 2 +)"+2x-4y+4=O od tacke M( -1. N) Ne mam.10}.+m. Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka E)3. B) 45°. C) (0.+mY+(mb+mJ2). D) (2. D)' 4 .+m. B)6.~7]. {4./2.~-~> 1 je: A) prazan skup.Y}' 2' C). grope na sledeci nac~: {1}. C) D) 4)2. B) 490901. ! '.-2). 2" E)I' N)Neznam . !zraz (81.mol.1).. B) 495. C) 511932. 2 C) .. A)7. E) Sarno I i III. £)3 8. B)~4-.3 Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C. E) 485199. {7. 20.+2kn} 2 C~ +2kn.mb+m. Zbir brojeva 99. D) B) A) (-4.+mt+m~). \~+2i"'. C) 60°. 3' 2 D)~2. Broj 1993! se zavrsava sa N nula. qr2. C)450.1 = 0 (k realan broj) i iskazi: I Za k = 1. E) 409.Y}. D) 471981. rx + 2 fJ jednako: A) 30". A)~' 3' 3. Ako su i B) (-2. E)O. Ako su m •. Skup svih resenja nejednacine . m b.6). C)2x-l. E) 135°.. B) 1. 4. +2kn) (k je ceo broj). C) ~2kn. 5.4). data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja II Za k = -1.-'}(81(-W') B)3-'. data jednacina ima vise od jednog resenja. C)5. 1. . N) Ne znam. jtd 1994.9. E)~(m.. Ako je f(2x-·l)=x. 15. D)4. Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja clana razvoja binoma (--i3 + . E)(2x-l)2. B). B)5. D) 1.. {2. +m. C) Sarno II. A) -1. 14. ~+2kn). III Za krl'{ -1. N)Nemam A)3-8. D) 440.2). Tacni suo A) Sarno I i II. Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara jednak 14 iroa: A)7.5. grupe]ednak]e: A) 501509. • . data jednacina iroa jedinstveno reSenje. D) 90°. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e. £) 0.2) je: ~«mO+mb)'+(m.m. C)3. 19.~+2kn E) J IX fJ 1 1 ostri uglovi za koje je tgcx=. .0/4)" (n je prirod..3}. Da la je jednacina (k .1) x + k . 18.m. j~ i duiina 16. ~. ~(mOmb+mOm..6}. +m~ +m~ +m. Skup prirodnih brojeva razbijen je u. tada je f(f(x» jednako: A)x . . N)Neznam.8. Resen]e ]e do aeme 4 x vaJu: yo 3x-1/2_3x+1/2_22x-1 - nalazi se u interE) (4. . D) 2. B) (j(mo+m./ i tgfJ=3' tad ' a]e (2kn. m.vsinx+~~.

D) 332.~ Jednak I. E)_~3f.4). Tada ]e.. A) <-OO. D)2.2)UD. c. B) 330.2)u[3. 17. 10. C)O. (1. za neke realne broJeve a.6. Nl N e znam. N) Ne znam. Ako su x" x 2 i X3 resenja jednacine 125x 3 .64 = 0.(b-a).. " v. 19. Ako je !og. Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma (.. Ako je ostatak deren'. q [a. C)4. E) 1440. b-l ' D) l+b. B) -x2+x+1. E) [1. q a . E) 1 element. -1~5. . ak " . A)~(I-a). log. B) (a. D)X2_X+2.b)u(b.b)u(b. N) Ne zuam. ed 'h parova (p.. 2 +x~ onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x 2 + 1) ject'nak: A)x +x. N) Ne znam. N) Ne znam.b).b]. a IVlca manje piramide je a =. B)3. Nl Ne znam. C)' l' . Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2. E) Jb(b-a).r. E) 333. Neka je p ceo bro. Nl Ne znam.b. n. E) 4. 12.05=a.JC=3x+3-x je: A) veCi od 3. 2-a E)~la+bl. E) 24J3. O<a<b. 14.p(x) stepena n(n:2:3). 5-2x ? ltacna Je a k ' sarno' 0 x pnpaaa 0 1 x -6x+8 15. D)3. tada je X.E(O 1I:J Ak " ~ J '4' 0 SU Xl =COsa I X 2 =Slla resenJa Jedna~llle 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b .J.c).J'3.O). Ne]'edna k ost skupu: ' .2)u(3./6. 9. D)20J3. C) (O.b).3. E) 2+x. i (1. E)3. 16.y) sistemajednacina x+y=3. +x 2 +x 3 ) jednako: A) 20./6 + 0)'994 je : A) 334. _ Broj resenja (x. B)O.X 2 X 3 -(x. E)-~. 0 2 . Na kolik .) Je: ' roJ ur em A)veCiod3. E) 28s. B) Vise od 4 elementa.5). x>O. E) 3· . a ostatak deljenja Pix) sa x' 1 'e~n~: + 8. B) O' 'l Nl Ne znam. Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi log slllx-iog co"x>3 . C q 2 elementa. (a < b < c). Akup Sirna: A) 4 elementa. NlNeznam.. Broj resenja jednacine 2COS2X2. NlNeznam. 18. Dat pOlinom. tada je log308 jednako: 13. C) 16J3. Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak Je. A)-3. B) 12J3. B)O.a) i B(O.b. 194 195 .4]. B) [l. U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela. PovrSina veCe piramide jednaka je: A) 30J3. N) Ne znam. B) 0. . Pix) sa x. NlNeznam. B) 3360. D) 2' . ~ozemo lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b ' ~ n~ClDa Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama A) 2100.b).. 11. B)~_(~+l)..2)u[3. C) 331.c]. D) . D) [a. ~~ ctgx 1 ~x::. D) 1~5. C)1. E) [a. l+b ' N) Ne znam. D) 3 elementa. D) 1530. =ik+ j-\ gde je k prirodan broj a j2 = -1. q 1~. skup S oblika: A) (a. duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom.4} D) [l..03=b. B)l. Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje: A)-. tada je x jednako: A). D)-2.3]. 7. q-I. l-b ' C)~~l-a). Nl Ne znam. q3+x.__. D) 2. NlNeznam. Ako se iz tacke C(x. B) ab. q 1485. Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. Ixl x'-"'-6=1 ie: All. b. Date su tacke A{O.

RESENJA .

x+ Rezultat je D= 10. 2 lskoristiti da je 0 :s x -21 :s 1. {x I x E[1 -r IT . D = {y lyE [-2. l 1 x+ 1.ix~ 1 sanovompromenljivom.4) }. E [0. (-00. 2. -lJ U I [1. treba zamenili.2]}. argumente. E (-00. 4. f) 3.2]J.X. a) D = b) D = c) D = D = {y {x I x {x I x {x I x lyE E [-2. 2j}. Neka svojstva elementarnih funkcija 1. 1 + V'lC""+-x"'-2 c) f(x) = x d) f(x) = ( _ x 1 -x )2 199 . C)A={YI-oo<y<2}.1. a) f(x) =x 2 .. +oo)}. b)f(x)=x2 -2. V1T +2 J}. Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f.I GLAVA L FUNKCIJE 1. c) 1 < x < 4.5x + 6. recimo sa t ild. l:sx:S4. 8 d) x>"3.0) U (6.x+X. D = {y lyE [-2. +oo)}.

1 = 2' "" x = 2' + 1. 1» r 26.a 2 [if(x 2 -x + = 4x . a za granu 2° ./1 (x) = +VX lIy 20 O. a) pama. = 6 . + n2 = n (n + 1~ (2n + 1) ./ I if (x» = x . imamo jednakost ax 3 +bx2 +cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x2 1z ovog identiteta sledi 3a = 1... 2:rc :rc 3 1 a ) Y=4+4<OOs4x "" w=4='2.11. c) ni pama ni nepama. 2° f (x) = x 2 II x 20 O. Amplituda jeA = Va 2 + 2 b .b(x . Da bi poslednja jednakost bila identitet. c) OJ = :rc .b = . a period OJ = 2:rc . Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih brojeva.ili 2a.1.b + c =0. . 19. -a + b = O.+ . Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x . 1» 14. tada jex .c =3' 2' 6' Dakle. f(n) -fen -1) =n 2 • Sumiranjem nalazimo da je fen) = 12 + 22 + 32 + . b) pama. Dakle. Ncka jex . Akostavimodaje t = x 2 . 20.a(x .[CO) = 12.= 222 Kakoje n (n + 1) 1+2+3+ .1) =x.. 2:rc b) OJ = 2:rc. .[(1) = 22.3a + 2b = 0 . imamo jednakost ax2 + bx . 24. Na osnovu pretpostavke. imamo: 1 1 1 I I 25.X + 1. +n. Data funkcija ima dYe monotone grane. ito: 1° [(x) =x2 II x < 0. a) OJ = b. Odavde nalazimo da je 1 a=b='2' Trazena funkcija ima oblik x 2 x x(x+1) [(x) = . +n= 2 ' sledi da je [(n)=1+2+3+ .. trazeni polinom x 3 x2 x x(x+l)(2x+l) f(x) = 3' + '2 + (. Iskoristimo Ii poznalu jednakost.. inverzna funkcija dalOj je l (x) = 2" + 1 . neophodno je da su zadovoljene jednakosti 2a = 1. f(2) .3 = 21. Neka jef (x) = ax3 + bx2 + ex trazeni polinom. a .x-a+b=x. 22.1)2 . imamo da je f(x 2 -x + 1) = 2x2 . P 23.I (log2 (x = x.1) = 1 . imamo inverznu granu za 1° . imamo f./1 (x) = -VX II Y < 0. pa jef-1 (1) = 2' + 1. Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza smpx I <oospx. Odavde nalazimo da je I a·.2x + l. Na osnovu pretpostavke. [(1) . 5 3 :rc b) Y=g+gcos4x "" w='2' Da bismo odredili inverznu funkciju. d) pama.. 18.1 = 1 • tada je [(t) =2(1 + 1) . uocimo njene monOlOnc grane. [(3) .4x + 1. d) OJ = 2:rc . Neka je \og2 (x .[(2) = 3 2 . e) nepama. Analogno prethodnom zadatku imamo: 201 200 .

- Vx 2 -1 2. 34. a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija ima dYe monotone grane.11 + I x + 21 ."-6<Y<2" 3 2 -l( x) .5.1 = I • nalazimo da je x = lOg3 (I + 1) .1. 2° -2:$:x<1. c) x E 29. 6. Smcnom 3' .odavde . Na osnovu definicije inverzne funkcijc. imamo funkcionalnu jednacinu y = Ix . + P .-- e = 2.y = -2< . y x + Y 1 + x2 +x + 3 V 3 1 1 + x2 + (x = (3 .n. I P('. 2.VT+7 = t.-~J [-2. imamo D={xlx E (-oo.31 = t x = --::-'" + 31 \ \ I o 1 T Sf. Odavde dObijamo: r I ( 'r 17 x-+-. f f + 1). 3° za x '" 1. X2 = 4. ~] U [3.arc sin .2J. Xl b) x E [-1. paje rl(l) = log3 (T + 1). \ . • i za 33. tada je inverzna funkcija za datu: x E (%' ~I y= .1.] y = sin 2.. Graftk JC pnLzan na slid 6.3]. b) Na osnovu definicije kvadratnog korena. b) 35. f(r) = ~. Y ~ 2< + 1. rl(X)=~1+ (x: 2)' 32. v=3. U[0.-l)U(l. 36.= - a) x E (-00 .-~J X2 u [~+ 3' 00)'. :.imamo p px .1\ -'6 <y < '6' 2 :rr :rr -1 1 x (x) = .. = 4.2. 1]. a) Xl = -1. 31. Neka je x + V1 + x 2 Primenom identileta 3 (a + b/ = a + I? 3ab(a + b) . ilir\x) = log3 (x 28. 38.r l (Y .sin 2x.V1 + x 2 ) = x .' + 3 V1 + x 2 ) => 2 Zamenom u funkcionalnoj vezi -'( 13 + 31 f t)=--. 202 203 . 3 I I .1 g) Za X E [0. d) x E [-0.{Y=l=+=xT + ) 1° za x <-2. x V1 + x 2 ) 1 Grafik je prikazan na slici 6. .1) =x.+oo)}. 2 nalazimo da je -') x3+3x f (x = 2 2x . :rr :rr 1 x 3 arc sin .

1 Zamenom u (3). c) nema resenja. x [6 (x) = [ -4.10 '" 1.. x b)x=-2. Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji 45. sin 7x¥ 1. :s x :::. 44. 4J . -x ' [3 (x) =fg(¥) = .2 . ~ L 1 /6 (x) = ft2 (x) = .2 2+2 x+l x = -. 1 ± 1117 a) (-2. Sto se 1ako dokazuje. +00).-. 1 j Z"..--.. trazena funkcija je f (x) = O.. Za dokaz suprotnog tvrdenja stavimo u (1) umestox. = I-x..2) U (3.00) U {4}. . -x -3 ... 41.. Iskoristiti resenje prethodnog zadatka. z . sIeduJc da je =in (x) . a) Ixl. -:. 55. [4 (x) = [10 (x) = .. Iz definicije niza funkcija nalazimo da je 11 (x) = (x) h «) = . b) x = 2 c) (-~ -1) U (~+oo).. 48. tada (1) postaje (2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 .-.5 .4 (Dokazati da je sin x . = -1.. dobijamo 42.4 (x + 3) + 4 .~ . = ft992 (1992) = 1.. . = _x_. =h =[4 '" [5. a) [([(x)) = .. 204 .. . = ~-. h = [8 (x) = .. [5.) b) Parna. = . x-I ] Jednakost je tacna. 1 (1) [(11 +2[(z)=0~. 6. 4". 3 (1 . 0) • 40.. (2) [(Z)+2f(~) = ~~~.. -1) U (0. x ..0) U (1. x ()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) IJlvo sa 6..92 .x) . Kako je 1992 de- ... Iz (1) i (2) nalazimo da je (3) 2[(x + 2) =x2 + 6x + 7.. Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5. -1 [12 (e) = . +00).. x (1 + 5x2 ) -0. Z) '1-z 1 Ako u (1) zamenimo z sa ~. d) a E (-1.1 z . x a = b = c= 0. x. x-2 }\kojC--=Z ) !"d'lj'C x+l <4 54.-c (1 . x-2 umesto x imamo: 1 x 2 +2x-l [(x)=3 «X-2)2+ 6 (X-2)+7)=---:j--' 49. Data funkcionalna jcdnaCina postaje [(x) = 2 +3 ..z) 4x + 5 DakIe. f(l 5 x = J11 " x-I (x) = .c. L_ SI. 43.y' 51. x+7 [(x) = 2x + 1 . 56. = 1. 46.. 47.

:-4 0 70. [. 2c . b) 0.4. a) 3'. d) b) 0. 7L 58. 72. e) 8.2 74. 64. oox+x-lQy V10>: 2 · I1m 2 Sln~ sln-::.5 .. 2a' b) d) 1: c) b' . E b) 0(£)=-2+1'4+£. x-o 8 ~) _ SIn -. 68. l 3' f (x) + f (~) 2fT' 1 e) 4. 79.cos hm x -+ (2 Sin2~) = . c) b) lim 1 . I) (l. S. e) 2. a) 65. c) 0(£)=38. 2. 76. c) } ' 16 0 X . 1 . f(3) = 6.. X 2' b)--' 2 Va' b) 1. 59. 1 d) . 60.x c) =5 . 36 5 a) cos 3 a. x . a) 4'. [ Sln22 24Va.=="'j7. a) l. c) 20. 62. b) 1 4' VT b) o ' d) L 78. a) lim (x .?X) x k . 0 !) 3. h) x 1. 73. 63..v x" .OOS.x)4 lim x00 10 ---:C. f)cosa. G ranicna vrednost fllnkcije a) 75.. 1 a) --' 3' 3 b)-' 2' C)::. Taean je iskaz e).. a) l'. Tacan je iskaz c). d) 0 (£l =-. 1.2.lOx) = hm X"" 00 1"'-·-.57. b 2 a) 3 ' a) b) 6. c)-_· 2 ) d) a+b a+h d)Z-' 1. f(1)=20.cos x) X"'" 69.(r 2 r)2 n 77. = 12 . 66. x-a 1 ~ =irm.cos (~ .. c) d) J 4' f) 4.=o 1+ VI . 5 k a) 6'... 1 b)-' . O(E)=~.' 14 ' C) -2. 67.2 = 2 ± VT. 207 206 . a) 1 61. b) b) 8 3' 00 • c) O.25. . 3 O. L 1 2' b)-2' ee) sin 2a.• 4 3) 4.' 4• . ~ 1 I d) . 4 . c) 2. Sin (Si~: ~) J2= 1. 1.?(. . 1 e)2cosa. a) 39. a) .. = ± 2.

\' __ 0:. a) lim. a) e -4..= 2 r n lC lC . eat"_e bx _ ebX(eax-bX_l) b) lIm = lIm . ... m Rezultalje n 7 x-o X X"" 0 X .+ 2\' 'x"""'-x-1 Ovde smo iskorislili da jc lim ( 1 i(. n").1 = I . .)m \ + -.. x-o (a . 8 b) e. 91. <l) e- o b) e'hn lim 1.} ~x .. x:. b) 1. b) Wloge. b) In a (smena. +bn-1) ....x ~-p 85. ~~ -x) x-~ (~-1') = = . 8. J: . 83.. Rezultat je . b) Smena a" . 94. 86.1 = t . fH.+2 2. 82.= lim x-o smx x-o 1 ('"' . a) 1. 2x+2 2. 87.1 = "' .'. .-. a) Smena e' . a) e a) e 3 m b) e3 . 5 b) e lO 0 89.b)x 93..1) + (2" + 2»)X = . n_oo x-co 2 n 90. X"" co x -x-l r = lim .2:rt: 2 lim Pn=hm ~r""Sln-=r n. 3 2' Primeniti obrazac n-?· a"-bn=(a-b)(an-l +a'l>+an-3 b 2+ . lim 0" = lim 2m sin ..2. (>:2 _ ( a) lim n x-"6 2cos1' -1f3 ( sin cos~) lim ( 1 + .1 x _1_) 1. = L I) .. ebX(e(a-b)x_1)(a_b) 11m =a-b. 0:. = Si./. 1 )f(cJ = e. 88. 92. =hm 2 (cos x sin . a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a).:--x-1 . (x: -x-1 +x + X 1 r 95. = 84. 00 lim ( l+ 2x+2 'J _ _ x2 x 1 1 2.

. -linl. lie. x . .l + an .. a) 1.. = 4x . b) Smena ~ . HI.. b)' arcsmx = 210 .5.. a) 3' (skrati!i razlomak sax).. x-a = lim ___ 2_ X-a Sln-- cos (~-~) -n a ~19.x=2.2y 0. . a) x -1. Rezullat je 1 0 b) = lim b) 1 e/ .2 b +. [Sill n --2 2a 106.x=-l.. k E Z . Asimptote krlvih Iinija u ravn! 108. -. = x .3. dati ~.. Ako su a i I. sin (sinx) sinx = 11m .2x) = I .. 2 = smt.= . n' b) 1.y=l. Rezultat je _ 0. a) lim X"'" '--~= = a) Smena arc tgx = t.= n _ m_ _ __ . 98. ~-~) JJTX 2 =-'2 J[ V cos bx .y=_1. R ezu Italje3" a)x=0.= 1 x-o x . a i b jedan paran. - + 'V cos ax + . 96. = x2 x-a 1- a) 1.=-----c~--'-'==. Rezultat je 0.] ~ x~ x-o ( + 1 ..(1 .arc tg X 104. b)a=-1ib=~. b) x = 1.c .:. · I1m sm -. 107.cos ax =H~2 ~:) Pri racionalisanju kori~ccna je formula a" _b n = (a -b) (a n .1. 109.y=x. n c) x = '2 + lor. . a) a=lib=-].. j lmes lma vre d nost a D Ako su brojev. .2.L. UO. kosay b) Verukaillax = 0. b)x=l.V cos ax ) = lim -=--..5..C 103.::=.'-0 sinx x .. a) Itm sin (sin x) .. 2 a) _. + vcos ax t' III 1= 1.._ _ x-a 2 2a X-a (n 1[X) 1 . + bn 100. . Smcna arc sin (1 ..)-ctg . 211 . . a drugi neparan. : 2 . l ). x-o x~( 1 1 . = = 101. x = -1.cosx) 3 " . b) 3. a) Vertikalnax = 2.y = 0. oba parna iii oba neparna. . IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xclim --. 1 = t. 1 ""X c) x = 2.' . Y = -1. b)x=O. 4 Smenax = n + t. x ..lO2. dati limes ima a vrednost -'b' 105.2 = 0. kosay a) x .1.

1y=l . . Lit . xo=1.1x 123. a) b) Kako je limf(x) = f(2) = 5.y=1. 118.1y = 0 . IZVOD FUNKCIJE 2. .. . Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim .>. a) .y=-1. 122.99 . x=2. 121. X"'" 2 Neprekidna je x = 1.y=-l.1s L1t ' m/s'.5. 2. /i=45' . US.1s . 0 .1t c) = 10+ lOt + 5t : -~'=21005 a) .1s -·=210 ' 5 m/s'.1y . data funkcija je neprekidna za x = 2.1s . 116.y=x-3. +1.1x=4. = 0.1. x=999 .1t =215 m/s. 113. ~=452 . .1y 120.112.. x 2 =2a 125.1x = 1. . .. x = 0. -~=0.99485 . X b)x= 1m. kEZ.. x = = -n. . . b) .. 114. .1x .OI 119.1.1y=3. x TC.1s v (20) = lim = 210 mls £11->0 Lit 124.x=-2.1x=O. x=-1. b) . c)x=lm. II GLAVA b)y=l. . . PriraStaj funkcije 117 . 126. a) x = 2 a) y = x J[ + 1m.

tj.. 2..:1:") ="io xl. Primedba 1..+ L1x sin (x + L1x) ~-..-. O . iii je ova beskonacna... 3~.. y2x-3 b) J'(x) = - _.. = 11m .J(4x + 5)3 135..=. a=4.+ x ~i!1 (x + Llx) _ Llx x+Llx+x . b) a=-6.. .3' 1 x=! .0). jer je .-o lim -1_...----~.. 7). prekid druge vrste (kEZ). 136... x . x+Llx-x x . Traiena funkcija je F (X) = 133. X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste. Inod funkcije c) { .< = a i ako su ove dve granicne yrednosti razliclte medusobom.- ..2.. J(a+O)¥{(a-O).. x-O. 128. lirnx (sin(x +. () .5.. X!O 129. Primedba 2.-.. a=!.. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib vrednosti ne postoji.------- 2 2 -~---.J(X)' xED. prekidi druge vrste (kEZ). Llx Ax . Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.. L1x b) j(x)=cosx-x siox..'x = ..SlU . a 1+5x lim .. 215 214 . SI. . 127._ _..-. tJ... tada se tacka x=a naziva tackom prekida prve vrste . b) j(x)=-~. IIm-~-----· . a) 0...!=-1t. Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste. = 1. F(X)={J(X)."'-...-~. d) e) f) =/-~~~~. x=~+kn.1x_O . xeos (X + . 1 1+5:..-- Llx = Lix· . 2 eos···--·····. () Lfx :~. 130. x = 0 je prekid prve vrste.) 2 2 2 L1x.. U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1.. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost funk~ije y = J(x) u tacki . jer je x--H-O x-.)2 131. eJ x=O. a) I'(x) d~f Ax-'-'O lim (x+il~iJ](x+dx)=~si[1:" = Lix ._1_ = 0 .c o 1 Iiill -"~=+OCJ' x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 ' b) x=2 i x=4 prekid druge vrste. tacka x = a se naziva tacka prekida druge vrste: a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3. -0 x 2 J( + 0) ¥ J( . ...+ lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx .==. x Iim .. J(-O)= lim aretg.'_". x=kn.S l U . jcr je J(+O)= lim aretg 1=11:.7. + 0 x 2 x .

. 150.. b) I'(x)=.. I'(x)=cos 2x-sin x. I' (x) = _l . a) . l'(x)=T+x 2 ' 1'(2)=1.. I I-sm x . . b) f(x) =2 sin 2 x.-2_. 1'(3)= 21. 3 ' x b) l'(x)=3-. a) y. . y' =4x 3 1'(~3)=16.. 152. .. 4x 146. 153.1x .<2x+ 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-. cos 2 x 160. 1'(-1)= -(I-e)2' 141. (x Z+x+ 1) . a) I'(x)=-~::: ..h.. b) y' =(x 2 +x + 1)(5x 2 -x-I).+ lim2x sm (2x+2Llx)+ . sin Llx . a) f(x = hm . 0 Lix <lx .= <lx __ O Llx 147.. 162.. .~"-..-.. a) f(x) (COSX+xsinX)2' b) I'(t)=- = lim x. 1'(1)=1. .I I .....= ___ _ ... a) l'(x)=2x cos x_x sin x. 2e' 2e (e'-l)' .. O + lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x. 159.. a) ['(x) 216 -4< 2... 2X2(COS (2x + Llx) . a) 140. b) I'(x) 2x cos 3x.-3) V-'I 156.. 5 158. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x 2sin2x 137.... I' (3) = 26 . O sint. 155. 139.2~siI1. J'() x 1 = 1-S[112r' J'('"[\ = 2(2 3) + ''-..) + Llx2sin(2x + 2Llx» Jx ... I' (t) = t arctg t. 2 b) I' (x) = 24x' + 22x .1" . 138. 143... (x + a)2 c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 . a) l'(x)=6x 2 + 14x+ 1. I'(x)= 142. 151. = lim _. (1 + 2sm t)2 149. a) y' = 30x' -15x' +4 . 1'(~)=4~-6..3x 2 sin 3x. )def. 157.(sin (2x+ 2Ll. O Llx 148. 1'(-1)= -20 ... b) l'(x)=3x 2 sin x+x' cos x..

.:---. f'(x) 2 x 1n 2 x' 180. cJ x-y-l=O. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0. = 4a- 4a Z ._-----.Y. 179. 184.y-ll =0. trazena relaeijaje p=2kn. 1). Pa je A (2. dodirna tacka ima koordinate M(O. 167. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x . Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl. imamo: 4a+b=0 1\ 6a+b=1. Primedba. lJk y=2 - x' 2 x. 4). -3). Y 1\ y2=2px 1\ p=ky. f'(x)=-----.. = k' Y . Odavde nalazimo 1 .yl +a Z ) Pavrsma trougla Je P =2 .) (X-XI)' 165.x Iln2x 181. -- -'"' '2x\2 ---- 172.·----z----2x! =ExIYI ~(1_2LB(12)-= = a Z . k'+4an=0. P -" . lOx. a=2' b= -2..cas 2x. 5x-y--6=O_ b) 2x-y+l=0. Y-YI= ---2 (X-Xl)' 21:1 Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo 2 2 ? ~ _xiYI+a . Za x=O f(0)=eos 20=1. Y 183. ytl je 171. JednaCiua normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ f' (x. P. f' Ge) = . JednaCina tangente je: 2x + 2y jednacina normale: 2x . lIUaffiO k 1 1 '=-' Ak 0 se e IiffilnlSU x 1 y lZ sistema y=kx+n 182. d) x+y-n=O. Jednacina normale: x-4y-2=0. a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije.3 = 5_ Primenorn obrasca Y. 2~ I -~---. 174. 3x+y+6=0. lz uslova da grafik ima tangente u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3. P(6. Jeduacina tangente je y=2x+ 1. imama da je y=2· 22-3' 2+2=4.X + 1. praya koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M.163. 1). a O. Prv. . x\ 2x1Yl+a Xl C) aZ --"-~-. lzVO d' Y . ". 1 x. 176. 2 .. f' (x) 1 166.(2x.. Posto su . Jednacina tangente: 4x+ y-8=0. X~O x-o x Jednacina tangente je Y = . lrmom lilla 0 b.)(X -x. -3). izyod funkeije jc y' = 2ax + b. sledi da jc C = O. A(O. 177.yl + "') Xl (2x.jX ' I ••• sinx 16S. Posto graflk sadrii ta(sku (0. a normale Y = x + 1. 173. 0). Kako je f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1). sin2. f' (x) = cas x -. x(I-lux)' 178.3 = 4 . 218 219 . Cime je dokaz zavrsen. =~. 175. B(2. =f' (X. . Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) .) dabija se jednaCina tangente y-4=5(x-2). .2y IT IT = = 0.

y '=tg 3 x. 2 b) y' = IX I1xZ::::l (lxl > 1). a=4. 2579). 2 -x 212. 209. 200. 2ax 210. f(x)=x 2 -3x+4.ji+x i ). 199..2x . 1+ (x0..=_2_ 2 196. 208.= _ _ __ . 220 . 205. Y'=tg 5 x.. b) . cos 2 ax Y'=#+a I • b) y'= -2e. x-·2y+9=O.. a) y'=2x(l-x)e.. 203. 27x-54y-7=O. y ' =-. 1 3 201..3. 188. 190. 186. 189.. 2. a) y'=(2x_l)e X'-X-2. 204.__ . I 2 cos 4 x ~2 216x-27y-176=O..1 2' ._. 8x-y+12=O.2. a) y'=12 cos6x. A(l._-' x4+a 2 .=_. a) y 1 b) y'= $~4-:X2' l+x (lxl<1).-~ b) y = . Y = .. 4 b) y'=cos 3 x. 6x+9y-38=O. y'=3tg x. 211. 1 2" l-x 2 r-'~ (l x l<I). x 2 +a 2 b) y'= _ _ _ . b) y.=_I. 1_. y'=ln(x+.. f(x)=-x 2 -x+2.5).. b) y. a) y. .. 1 1 +x 2 b) Y'=:/~'. 187. (O<x<a). B ( _c. a) y'= ___ cos x 206. a) y. ctg 2x 1-sm 2x 191. y f = ctg xcos2x. a) y'= b) y'= -20(1-5x)'- ~. .--.2a_. 193. 215. lzvod slozene funkcije 1 2(1 +~x+ 1)' 207.61). a) y =-.185. y'=ctg 2x. 194. a) y' = 4 sin 3 x cos x. 195. I-sm x 202..x sin x. 198.i y'=earcyin x. b) y'=--"-.. b) Y = .

"x +ax x 235. 2x-y+ 1 =0 v 2x. = 2<'".. 229. 0: = 45". 1 228. y b) y' P y bx 2 236. 241. Y .216. ". 226.y-1 =0. y. cos b X . = 90". y' = 1'-:-X4 . Y (1 +X2)Z' ? 238. ex = 90°. y=x+ 5.2.... n sin 2nx sin x-sin 2 nx cos x sin 2 x 220. 45". 245. 223 . 217.=60".= (x#+l). 239. = 242. a) y'= 2x+ x+2y' .. . 246. y = . ~x2-=1 223.. a) y'= --. Y = ---c. 1 -1 230. 0: = 90". Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O. a y 237. 244. y'= -ri'---. 0: = 60°..j1. x 224. 232. 222 247. 240. a) y'=--z-.e Zx • 243. (2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x 4 '~i. 233.-'- 218. 0: 0: 225. 248. ex = 90".

. imamo 2x + 2yy' = O. a) Y"=.f' (0)= 1. \ ) y" = -sin x=sin Y 'n = -cos X 252.Jii~. IX = 9x - 23.= k'" a lZ . 260.x '.. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 . x b) y'=4sin2x. =90". 2). b) 00=90°. 266. Uputstyo: y'=5x 4 +8>O za syako x. .f'" (0)=2. y. 254. c) ". 262. 259. "1=90°.. Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo b) y"=(4x2-2)e. y=2x + 3.f" (0)=2.. a) y '" = 2 . l-l-y'2+ yy "=O? iIi y"=-- 1 + V '2 y --~ 261./(1--x 2 )' b) Y = -(1+X2)2' " .f'''(x)=2eX(cos x-sin x)..f' (1) = O. 11. a) y. D::2=CX3=45". J~-j. / (x Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°.=60°. = sin + 3~). Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x).} y . Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao preseka 11. sto mac. ( n) 253.=90°.. y 2 4h( = h-x nalaZlmo ) . = 90°: a) Presecna tacka je A (h ...5. .. a) y" = 2e"cos x. 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo . iIi x+yy'=O.. b) Y " = Kako je y'= ~:::-~ i y Y=-Ji-~ . 256 • .25. (1 +X)3' b) y"=4 p 2X+l..2a 2a Ja y =-Y-=2. = sin (x+n:.j~b= y'= _2!= _ .maze se drugi izvod izracunati 1 ---~. onda.249.=-1. A (0. 255.' .~ __ .. 26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu. 265. . 251. 0: 1 0: 2 = 3 arctg . ) - = arctg 3.. y= -x+2.. y(n. b) yIn) = CDS (x + IJ ./" (x) = 2e"cos x.= (4)' SIll X=Sln\ x+4'2. -5<x<O.j3. 4 264. 2fo).a.=_4__ . da obrazuju ortogonalnu mrezu. 257. 250. 258.. (1 + xl" 2x kao funkcije od x y" = --c. (X+2~)..= - A=k" pa je kl ·k.= arctg 9.

a) x.]«(. 284. a) 2dx d V= .--. = -0.>.= 2 ..-+0 x-·o 1 X""" 0 -1 a= -3.>. 2.0 j .5). c+e. Q.--. .---->0 1 X = -1. ~+e-x inn "'---. Prim£:dha. b= -9.--4"0 cos X 276.)= lim c-c-----..= llID -. Ovo je neodredenost oblika »00 -. I. e"-e. =lllTl . 00 lnx x A = Inn XX ~ 10 A = In lim x x '= lim x In x = lim .. Posle svodenja na zajed- Dicki imenilac dobija se tip » ~ «) tj... b) 12.= I n n . potrebno 00 2 275. .4. dakle.>. .272. " naClD~ o u) 280. b' 279. .x . 293.-1. ["(x) lim ---. 273.2 + .').= lim X-'O .« na ovaJ. a= 1.x -2 . j 289.. = 1. 283. XE CO.-. 277.:.= hm--" = X~<l 9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x.5. f(x) _ f'(x) .:::x<-:-..-------.6... b) 6. x-.5' 1 3 +00). x x xb) -1. a) n.1-4x+8x' df(x) = "-.l)UG.--+1 1 1 " In x +--+---. 281. 282. x2 = lim (-x)=O. Medutim. a) b) df(lp)=b sin(a-bep) drp. x-o x----->() 287. =-------:G'- re- b) 0. 290.) c " : . = 285. '-."". b) df(x) = x 291. = lim =05' x-+l x-I Inx . tj. a) 12. a . cJ x E (3. .o 2x . lim x" = 1. tj.>:···0 2 2 b) 0.= limo.. C:-c. x". a z = -5.0 X-'O . . ona se transformise 0 CXJ na neo d redcnost 0 blik a »--« il-1» --. tJ. je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne elilninise. 2 (1.". b) In - 278. Ako se neodredcl1ost }) -0 «iIi}l :::=: .----.-. 295.. -2 JU[. x E (-00. b) 2.. Primenom Lopitalovog pravila dobija se sin 3x 3 cos x 3 a) lim -----lim ---. 292.-.:-. x 1 xlnx-x+l.x -2x . ". .. a) In x 2x' lim xZlnx=lim = lim ( . Dna sc transfonruse na oblik co . Inx+l-l x lim ( -..5. 227 226 ._ 1 » ~ « loganirnovanJcm.-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l . 294. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti Lopitaiovo pravilo 288.= hm ---. a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta. 8 l·."""'-' ~1 b) dfx=2 (1-cos 2x) dx. Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«.< ponavlja. X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).. x. a) ax b) O. Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J. Ovde je neodredenost oblika »0° «.

2.funkcija je konkavna. a)l. Brzina centra C je 302.(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s. 1 a) J~.4·1O=4. W= s" (t) = 21 . b) 0.4= 315. a) 1. t = y!i Za X rna' ~ min r 4 3 < -3. 2 0=8'(t)=1'+1't.8t = 0.. Telo meIl.25 =32251. 306~ 316. . a za x>O konveksna. pa je s = r (t + 1 t 2 ). b)1 3.1) U (1. 308.5t= t= ·--5 v t=20. 299. odovde T'(1O)=0. Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :. L. !.=s'(4)=6· 4 +2. Primena izyoda prirodnim naukama 2 314. tj.. b)-l. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t + 2t. 3 step en a u sekundi. 20 000 J. 297. kODYcksnost.revojne taeke funkcije Moment susreta dobijamo iz jednacine 1 t2 = 100.4t + 3.4 (A/s). 317. a) 1 . 2 Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20. 301. Dakle u trenutku t=10. II 1 b)--: •.10. b) 4 . tacka 4 1 s. Monotonost~ ekstremne nednosti. 1= d~ = O. 0=20-gt. tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi. a) 2 .04 s.4. 0) je prevojna tacka. 303. 1) opada. 313. -. sm". a) Za XE( . t= 9 =2. 0=0. 304. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t. s(t)= 1O+20t-'-. al -5. 309. gt 2 3D. 312.CD. . U maksimalnoj tach 1 300. :/e 2. a za x::> -.-.296.6. 298.=30...5 . 1=5 s.kODvcksnu. u imervalu xE(-l. Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 . Brzina . T'(t)=O. konkavnost. Tacka P (0. 0 = s' (I) = t 2 . 2 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) = =12·4+2=50 m/s. a) CD . Za x<O funkcija je konkavna. + co) funkcija raste. = rfi 20 (fJ izraieno u radijanima). e 310.!a smer u trenutku kada je V=0=t 2 -4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3. 305. b) -1 . kineticka energija 1 =2 .4t.38 m. a ubrzanje W=1'.m 2 = =104 m/s.}.8·8 = 6. b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam: xl-W 2 2 +W 307. 2 Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:. . b) 1 . b) 0 . 35 Als . W= '-g.5. a) (.5.

za x < kn je konvcksna. 4 4 YA 32(). 8 81. I I \ W- I I SI.~. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1.. a) Za x> 0 funkcija je rastuca. 319. 318. P = 3aby3 4 . . I I 326.. -1) (1. a) b) Ymu:.Ymin=-9zax=3. Maksimalnoj vrednosli odgovara x=r. Ako je 1\1 (x.]O 231 230 . ' 2-7 Je prevoJna tac 'a. a) Raste u intervalu (-1. opada za -4 <x<'4" . 0).(y) = 2ay-~.. Ymin=8 za x=4 .. Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y tad~ _je povrsma = -Vi4.. P ./2 za x=---' . k EO Z./2. Vmax=:?:9~ '" '')'''' 0_' II . 328. y) bilo koja tacka elipse (s1.t. opada u inlervulu (-=.. sto znaCi aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti. konkavna je i nema prevojnih tacaka./4-. a visina kurije X~ X! r. Zapremina je 3cdnaCina y'=O¢:>3x -6x+6=O ncma realnih re. P m. Ako je 1\1 lx. Ymax=--.<x<_· .. 9. I" x . . -ceo). tad a Je ~ 4a"~./i.. y) rna koja Y D' . ]30.J2. za x> kIT konkavna.x=2ab. a) Ymin=O za X= 1 - 329.3. 4 r-- 5n 323. ImeDZlJe 3U p 2a 2 tacka parabole (s1. Analogno preth~dDorn zadatku.~enja. za x=4' 1C X= n Ymin= ...9 324. ~ 5 -' zax=1.. 10). P(x)=xy=x.. Ymin= --1 za X= 1. 8). II I I .=O za x=O . Ymin= --1 za 2 .v 16ap a P =-' ISap ' 3 3 m . a) Ymin=2zax=±1. Prevojne tacke P (kIT. tada je P(y)=lI(b+Y) b (b2_y..J2 i P max= 2r2 . dimenzije pravougaonika su m=a. Fun~ kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . .a Vlsma '.II I I .2~X2..2-~--=-X4 jer jc y=_. 1). 'k p ( . n 3n 3n 7n b) Raste za .=" X= 1..2)~ . ~j . lzvod funkcije f'(x)=8r 2 x-4x3 =O=x=O v x=r. 2 (x)=(a-2x)2x=4ax 3 -4ax 2 +a 2 x.Ymax=.J za x =--2. .=3 za Ymax. .1 Q I /2.b../4ri=-~-i T I Q-2X X: 1 f . Je I3 " . b) Yma. F" 322. 9y ...: O snOVlca./ 327. funkcija flx) = 4r 2 x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost.).. Li~Q-2X ---r--. 321. . n=b y '2. .1 ' . x=~. druga dilnenzija y=r. !:ito znaCi trazeni pravougaollik je kvadrat stranice r./4 16\). b) Stalno je rastuca.-- 3n SI.j2. a -y ..

Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka.Ie P(x)=-----. Neka je osnovica trougla AB = 2y. Poluprecnik Q x 81.. visina x =3 R . 12). . Neka je x visina kupc. a visina CD = r + x (sl.. =ah. x=4.A(Q.a): h proizlazi da je bx bx' y=---pa ./2 ' visina h = 4R. odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r.. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640.331. 12 B p.J ) 338. x-a 2(x--a) y 333.b) max V = 4R lJn 27 2 334. Tada je povrsina trougla p=.j3 ' poluprecmk r=R 't-' .'~ =2R'n fi Doluprecnik r=~jJ.:. 4 x 340. 2 \ A X Y 2 2 h. Polupreclll' vaJka X= 2 R " R 3 . Iz proporcije x: y = (x . 11 kupe 5e r = --3-- 2R. C 336. Tada 5e 335.J 2 ' 2 ' ~~ SI..:) . tada je 3 • 'k I' R V(x)= nH (Rx 2 -x). 11). a) b) V n =---~ max 9 4R3. Poluprecoik osnove kupe je x = R.V1Sllla h =3' b --..D. mm 339./2 a = -----------3 P(x)=. tada jo Vex) = ~ (2Rx2 - x 3 ).. a Vlsma 2 . Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. a 2R. 232 1 . .J(x+r)"-(r---. M(a. V=--Sl. M aUJa osnOVlca Je r. T~nin= 3 R 8n 3 337.V1Sllla x=---------3' 3 M I l l a x ' visina x=R '\.xv' 2 ./2 32R'n .= 1152cm 2 ' " "rIi 332. 2R"i3 ..

Sntin= 5. 356. Za Q= 1. y). y=2x~1 nema resenje u skupu R. Puprecm' ' 0 l " k Je ·· v 3V . ~5 2x~ y~4 361.=J 2:)=15. 360. funkelJa l1lla nummum. . + CD). . 1r. 359. .(" pra ve za d = ". a) A=B=l.).. V. b=4.-' > 0 pa za x I-p p X=~)~~ J.f_=4. 351. 5 b) y=x 3 +6x 2 +12x+ 12. Tada je rastojanje tacke A od date prave d=·····_==· Posta je y=x'. = -0 -3'. 1(3420 snovna IVlca Je a = 2'1 P. koja je udaljena od . opada na (3. 3). 0. c) A~O. 362. Funkcija raste na intervalu (2. H P 0 1upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=.57. Posto je mum. a) Jntin = J(3) = . B~O.. .. 1. . x=~. Tangenta na datu krivu.. /I 353.. k = 0. ~l<a<O. sledi ~ 1)' .)'~2xIX" pajc s(a)=(a~2j2+ +2(a+ l)=a' ~2Q +6.·x2=~(a+l). 234 Maksimalna vrednost ~q-- M=(~J=~)\3 +p( ~J~~)+q= \ 2p - 3 -V I~-. 1).. a y Y"( ~1~:'D<o. 27 1 X-+Y=_X3~X • 27" . Sistem y=x 4 +3x 2 +2x. 2.. Cf" [12..) (. (n\ 3 348. C!=3va=·· 4' 1 349.f~. . Za x=3.---. 3V IT 357. 343 ~ 344 . ima sa krivom .· ."" =J(6) = 132. • r·· 3 235 . zajednicku tacku A (0.j. 347.. paralelna datoj pravoj.". a=0. 354.~ r-' funkcija ifia maksi0. Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je x 2 +(a--2)x·-(a+l)=0. sto se laka dakazuje. a3=--' Q2=0. . a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = fi = fi = (2k + 1) n.max 2 2 1 r=2 i) Izraz S=XI2+X/=(XI+X. 2X __ X2~4 d(x)=--~~···-· Rezultatje (1....' a VlSlna h= 2 ··· v 3 RnII 2 355. arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja). '---:.. a= 3..'-'-. Vlsma h = 2'1 2P. 364.5. . f. na osnovu Vistovih formulajc Xl+x2=~(a~2) i x.j:J' f·p ! °-= 3x' + p = 0 p x='</-3' za 352.. N eka je trazena tacka na paraboli A (x. • "k . 14]. b) Jmin=J v'2'+( n) (4 = 15~2J5. R. 358.

b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce y=(x···2)(x2. Pozitivna je za x> 4.. b) 0:=45" I . 0 mE( ~co.-4x+l)./3 ( ~. o ... .· 4). 236 . 4). negativna za x < 4 i x#:: 1. r 32 27 I y=x3-4X~4X I x )( '3 st 15 4 2 51. I 3 9 .[(x)=.. ima d vostruku nuIu x = 1 i Dulu x = 4.f i=l \-'-I za x = 3 . y> 0 za x> Xo.. 368. 373. Detinisana je za x ( ~ w." onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> (grafik na sl. y>O xE(2~. Ymin = -. Yma~ = 0 za x = 1. 2. < 0 Y za x < x o. +w). . 17).-. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod y = (x·· 1)2 (x .=x 2 =2 i 2 32 nulu xJ=O. x .3 = 2 ±. konkavnu za x < 2. 1 P '\ .. Izvodna jcdnacinu y' =O<:::{~. ima dYe 51. ~DU(l. prevojnu tacku za 366. za x = 1 ' J f. 15)../3). ~ 2). 14 ~ prevoJoe tacke po. y=x3~3x+2. PrOlzvod Mm=q 2 + ./3 5). 3m + 2)x 2 + 2x-m =0 ncma rcalnih resenja ako je njena diskriminanta 1 + m (~3m + 2) < 0= 4 k . 2+. prevojna tacka je P (2. + w). 2~--/3)(2. Prevojna tacka je P (2. a) Definisanaje za svako XER. Definisa· na je u skupu D={xlxER}. 13 za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l.4=±'/2. konveksna za x>2 (31.7. konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14).-. Definisana je u skupu D = {xix ER}. Grafik funkcije 367.. . za za 365. 27 b) p= ~3. PrO. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Y=X(X~2)2. y<O za x E( ~ CD. prevoJ'na " l ' ~ Jrna1L 3 p ta~ka ~ _ )'e (2. + <Xl )}. 1ma jednu realnu nulu x Y1 o 7 x o E(~ 1 " 0')" =. 16). za x="3 Ym.4 za x = 3. konkavna za x < 2. 9 (51.2x'+2x+2. 51. 4 4 x = '. = 2. 36'1.~. 2). 0).. i X}. Nule su x. 13): y =x 3 ~ 6x 2 + 9x~ 2. 2)U(H/3. y=2 x=1 i Ym'" = ~ 2 Zll X = 3..j).u=Z7' Ymin=O za x=2. x2./3. ima nuiu drugog reda x. . Defmisano je u skupu D={xIE(~=. konveksna za x> 2 (gratik na sl. :370. ima flulu drugog reda Xl =X1=0... (. 3 5).).. p 3 . funkcija je konkavna za x -2 x<2.J3... q=2. ti) M(2.a minimaloa m=( J~~)3 4 +pR+q=q+ ~: J-~. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda). If.

.:zj 4.X= 4.20 ±. 2{1-x 2 ) -Rx I -1{2' I Ye t:2x' I I y<O za x <0.. 19). Y=-ii+ xi) . 378.prev0. za Xl =x. 18). x=l je nula drugog reda.2 za X=S' Ymax=O za x=3.~---- 2 x y y:::~ 2X 18+3. 9 Ym. za x=O Ymin=3. kriva sece koordinatne csc y u tackama (j3. 0). raste (x . 24).)3. kODveksna za x <0 (s1. y'=---. nema ekstremne vrednosti.. prevojne tacke za x=O i x=--lO.---. = 1 za x = 1. 8 0 h onzontalna aSimplota. y>O za svako x. . 2)2 (x + 2)3 za "xED (s1.JDetac ezax=±------r:: (s1.. x=2 nule funkcije. .. = 2 za x = -1.. x = asimptote.--+---./j (sl. za x = 0 irna nulu. b) Funkcija je definisana za svako x. x = ~ 2 vertikalna asimptota i y = 1 '. 2x 2 -2 4x(3-X2) y' = (1-. za X= ±l "k 1 Ylllll.. Y '> . Y=iT+.. 0) i (0. 20)... y>O za x>O. y = 0 je horizontalna asirnptota. Ymi" = 0 za x = 1. (4_x 2 )' (4_X 2 )3 ±2 vertikalne • b) Definisana je za svako x. a) Dcfinisana je za x oF ± 2.=x 3 =O ima nuln treceg reda i x. 8X(X2+ 12) y'=~-.. ) y yoU X+2 ~ -2 -2 375. a) Definisana je za svako x.tl~-8. prevojna tacku za x=O. Y"m.19 . ima onln treceg reda x = 0 i ~-~--../6 _ .1 za X=-~' Ymin=O za x=2.'2)' 'y=. 23).1 0 x dvostruku nulu x=2.j. i x = 0 (sl.. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)).a. .4 .=5=3 dvostrukn nuln. -V 3 ji. 5 6 SI. y"=~ . y = 1 horizontalna asimplota. .. b) Definisanaje za svako x. prevojne tacke za x = () i x = 51. 22 Yt ! \ I Y=6x'Cl·9l 3 ~I '\ I I /' IV SI.. 21 Sf. 21). prevojne 5 r " 6±\/6 tacke x = .(sl. konkavna za x>O. 3). IS \ ' Ivy za X= -1. 17 Sl. 16+4x2 . Ym. Y " = ..'2)2' y" = 0+-'. 238 239 .__.(sl.b) Definisana je za svako X. 22). (-.. nula funkcijejc x=O. x 379.x=l. Ymi" = -1 \ -1 ~VI'V: S1.

. a y= x -1 kosa\aCmp~-)'W. l-2X+i X+j 384. 26). y 6 y=x-2--X-l YI 10 8 x o x SI. 27). b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO.x=Oi x=3 su nule funkcije. y= = 10 za x = 1. Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. "( _ . 25).9 za x = . +co).i' Ym. 23 /' 1\" . nema ekstremnih vrednosti. za x= -3 Ym.:--=-"4j2-----=. ~ SI. x=o je nula treceg reda. llcmu nuIa.'. Ymio = 8 Za x =2 (s1. + co)}. 1 honzontalna Y = 0. -4)U(4. b) Definisana je za x¥O. Y_ = . ) Sf. _~2+8x_lo -2 \f 6' 1" y' =-~-(. =4. i=--r'.U x=2 (s1.-:"1 'Y=(x--l). 387. =4 za x=Q (s1. . yl! = (x _ I.61. . 27 SL 28 • mil) .~~'" x 0\ ~- 383. x = 4 vertikalna asimptota. Za x=3 Y~= -4. a) Deftnisana je za x"" 1. . 30. YnU" = -1 za x = 2 (sl.6. x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa asimptota.=O za X =2 Y . 29). a) Deftnisana je za~~\x =.. prevojna tacka (0. 29 Sl.5. 26 SI. x = 1 vertlkalna _x2+2x -2 asimptota a kosa y=-X-13. 28). b) De'finisana jc za x :.5. za _----'¥-----sI. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl.2 v . 0)./.f)' ~'m. ~e lunkcije. Funkcija je mODotona rastuci za sve vrednosti x""1. = -·9 za x= 1 Ymin = _. vertikalna asirnptot<1 je x=O. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO.o_.. x = -1 i x = 4 su nule funkcije.0) (0. -0)U(--v/3. x = 2 nula drugog rcda. 30). funkcija je nepama.

33 '" x . ~) Definisana je u skupu D={xlxE(-CO. . za x=--'-'-" 1mm = -e y . 242 . Prevojna tacka (0. pama je. 0). 2' . + co)}. b) Definisana u intcrvalu -". +=l}.388.2 / \ y& \\jY \). . 36 2. b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( . 38). 393. "" . . ° b) Definisanaje u skupu D={xlxER}./2.' v 391. prevoJ'nih [a(aka su x= ± J~ (sl.ema cKstrenlnih vrednosti. Yma. . Grafik seCc koordinatne ose u lackama: (./2. 34). Ymin = 2.. x-> ± co. horizontalna y=O y£X(I-X)' l / (sL 31). dvoznacna. vertikalna asimptota x = O. Ima prevojull tucku za :.'. 31 . za x =. J I I . '. 5 y Vertikalne asimptote su x=O i x=2..1 \ -212 ._ .j2. 32 " r""-"-""---" .'{=4e~2 za x=2.± 1. liorizontalna asimptota y= (sl.1 \ SI. Definisana je za x>O. Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2. 33). a za y<O Y= -yx(1-x)-. 0) (51./3 9 (s1. 37). data funkcija ima dve grane. a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX). 243 .r''----- ~ ( Y-x)=x 3 Sl. ± 4) i (2.. 0) i (2. tJ. (0. x=O je nuia drugog reda. 35 \ 81.co. x"= 1 je nula..ApSC1Se .0).2. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36. Ova funkcija je dvoznacna: Za y>O y=yx 2 (8_x 2 ) za y<O Y= Ekstremne vrednosti u tackama (. . \ ~/ 81. x=Oje nula iimkcije (8± 4). I I I 392. 0) U (0. Krivolinijska asim3 ptota y 'x'.:=~. 34 r x E -4 \ . / 81. 2)U(2."" = 51.1 za X= .. jer je YIIllU=e -. ~ 2 . O)U(O. x y 12 \ ! \ I -10 . y-+x' (sL32).2.2-v0~x~2-. x=O i x=l su Dule funkcije.. za a za y<O Y./2. + 00 l). .--::r x X*+I' . Ymin=O za X=O.~ .

<2. Prevojna tack a je P(e. y<O za x<O. 395. Ymin = ~ e. y>O x=2.a y=x+l (s1. x=l je nula drugog reda. b) Definisana je za svako x>O. nema nule.. Grafici datih funkcija prikazani su na s1.L// SI. y <0 III X <0. . x = 1 nula funkcije.za x=l. 41 397. Ymin=4 za x=4. y>O za x>O. Ymio=O.I . 46). Ymb=e za x=1.1 za x=e-" y<O za O<x<l. 1 za x>O. ~AA SI. 44 81." ' SI. 42 SI. a) Definisana je za x >0. 45). 44).y j= y x2e -x y=xe -. Ymax=. 47). a) Definisana je za x . Grafici datih funkcija su prikazani na s1. 40 SI. 37 394.00. 39. za x=l. -I o x y o x o SI.. y>O za x>l (s1. 39 SI.47 . e. 2 y=4e. x=O nula funkcije. 43 e SI. Vertikalna asimptota y=O. 45 SI.1 ) (s1. 40 i 41. 38 i X 0 y 1 '2 'IE . 42 i 43. . 46 j x 396. kosa y=x+l (s1. ko. Vertikalna asi!:'1ptota e b) Definisana je za x. y Y y y y=xlnx y=xln X 2 x x o SI.e 0 -2 X -.

U) lJe fi' .---.. kEZ (s1. 53 401.co../ I SI. 54 i 55. ~ X SI. 246 n SI. Grafici sn prikazani na s1. 49 y y = -4C05XCOS(X . 6 o y::sinxsin(x+~ ) x y= In>. + co).Je za svako . 2 o JI.. Grafici su prikazani na s1. 57 247 . -1) IJ (1.. 53). Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka.391:.. 55 y:::. x" . 49. x JJ=O~x= n + r{7t V x=2kn I 40ft. SL 51 x 403.i~) lIT 399. x o / . 6 ']i- y'=O=x=knv x=3+2k". Grafici su prikazani na s1.48 y=lnX+l x-2 o x SI. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( . kE"Z (s1.54 1. nule su x=~+kn./2 su nule funkcije.. 52). . 56 Sl. b) Defmisana je za sVako x. bl Grafik je prikazan na s1.. 50 i 51..2colx+J3sin2x • ~ Imsana ' .52 SI. y SI.X= :!=. ... Ymln= -2 za x=6+2kn.. Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48). 50 . 56 i 57. y I y \ SI. y==2 za svako 5n 11n x=-ti'+2kn. SI.

67 ° 412. 2 a> 4. Za O<x<l funkcija se svodi na oblik Y= +2x-1. ima tri realne nule. data funkcija postaje y=2x2-·2x+l (grafik je prikazan na sl.. x=2 je nula funkcije. //\ SI. " SI. IX2-I} 1-21 Y_{X-rf IX'I -+- y=x+ ~ ~ I y=x+ ~ (0<0) . 65 . b) Funkcija je definisana 7. Za x<O data funkcija ima oblik y=_2X2+2x-1. 66 ~: Y Va SI.59 y (0. J . 65).. a) Defmisana je za x¥O. 2 4 y=-x . Y = 2 sin (x + Ixl) y 3" y=sin (x-#) y. 2 -QX +QX 3 2 y x Grafik dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije y=x2-lxl-2 (sl. y>O za x>2. ima tri realne nule (sl. kosa asimplota y=x. y<O za x<2. ima dye ekslremne vrednosti. U zavisnos!i od parametra a treba razlikovati sledece slucajeve: I" 0<a<4. Grafik a) na sl. za x = y= = . 62 SI. 59. Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su . >4) SI. 61 -Va x 0 x ". IX -11 X ( Cl>O) -. 64 SI. pod b) sl. 2" ako je a < 0. 67). 64). 63 (0<0 ) Y::X-QX+QX 407.405. 63). 4" y ( 0<0<4) y x °Y::X3 y=x-ox+ox 3 2 x _ax 2 +0X Sl. SI. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x 2 -lxl-2. a) Definisana je za svako x. 58. (sl. 58 SI. 66). ima tri realoe nule (sl.j.2--1a. 60). 62). --Ia --Ia 9/4 0 0 y y X 2 -2 X \ \ '\ Y::. ima dye realne nule x = ± (sl. 1" ako je a> 0. 411. y \ Y 51. ako je x>l. 61).. Na kraju. 2" a = 4.a x¥O i x¥l. za x =..j~ Ymi" = 2. Za x~O Y=(X_!)2_~ 2 4' a za x<O Y=(X+~)2_9.. vertikalna x=O.. 60 410. a = 0.. ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti (sl. a) Definisana je za svako x. x = i x = 2 dvostruku (sl.

x=() i X=.. 75 250 251 ... nule Sil x = -y e b) Dcfini~ana ic za svako. a) Definisana je za x # I.. Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl. a) Dcfinisana jc za svako x. Jer. Y ---. ±oo) (51. -'~. 71)..' . =e-l }_'. ix = 1 su nule. 74).I __~'~'____~____-L i eZ '. 69). Ymin = () 1 Ymax= _e-b) Ymin=~. 68 a) Definisana je za x> 0 i x # e ± ..--"" /1. () za x = --. 74 51.funkcija ima maksimalnu vrednost.X r.'.· ' lim h onzontaIaSlmptote.. 75).-------.' / ' 81. x = 0 je nula funkcije. ~ } J m a x ' za x=2 mm YI~ y 3-0 2 3+ 0 2 b) Definisana je za x # 1.. 73 SI. 418. /1--. x + 3 (sl... 8 . q ) --~. - Ymi" = '2 za x = -1 (s!. Yj .. 6 za x=. x- . nema nula. 4 + 1.. z./. y> 0 za x< 1..J' = x + 4 "3 ... I Y'" tn'L x -2 i\ / " '-.. Yillin = za x=O (lim Y' . x .4 Sll null'. ------. 7\ (\i\' I • SI. 72). 70)..l za x=· __· minimum. 68)... x=-2 Je nul a funkcije.1 za x=e 2 x=e+.a x = e. y < 0 za x> L ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne viz . Za x = . Y _-/==. 1 I Ii '! ! o x // 422..----- ~ . . ~ Definisana je za x # 0.~----=~~~ = x-2 x-->-ro lim . (lim Y'~±oo) 4 "'-»±o2 ../l--.. Za x=Oje vertikalr---- y- =27 za x =3 ' kosa aSlmptota JC Y =_. =4 ve .t. neparna je.. Ymax=--"-' _ 6 ~ nu asimptota.. za x=-I. nema nula. b) Definisana je za x#O."2 (s1. =0 . 69 415. Ixl. vertikalne asirnptote su x=e-"/Z ± V e ."2.<'!- ~/e Kosa asimptota..l.· x // V 51." x. 72 -":74"2 / I I 51.= 4 x-2 x' ixi \ 1 (s1..~ Y=~ '... Ytnex=2i70. ±o X= r Ymin= ---'----... ne ' x . 2 51..le . y = 0 horizontalna (s1. I i {2- • ·-jLz-. x za x = 0.

Ymax=-2~1 za x=-l. y->~.x . = 1+x2' . 81 y=~ je borizontalna asimptota.. SO y . y=O je horizontalna asimptota (sl.4 funkcIJll a y"=--. .. Nula funkcije je X= I. Ymin=l+"2 za x= 1. Za XE(-oo. n clJa 1 0 . +oo)}.. 80 i 81.. fun k'" Je rasluca.. 76 81. n n ..Zax~1 1 y'=--~~=. 1 =. 76). nema nula. '1 y::orcc.. H . -l)U(1... "X = za 1 2 ' y~=~ za x=l. 79 426.. -IJU[l. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. za X= -I y=" (sl... x-. X= 0 Je b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO. Sl. pa Je y 'Ofuk'" JC rastuca. 252 . n n Zax=1 y=2. b) Defmisana je za svako x.. 81. .laJe opa aJuca. x=o je nula funkcije.60. y" = -14x2 funkclJa opad a. a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo. G~' y'<O. Y'=----1 +X2 -2 +x . >. Za x~ 1 1 y'='--c-~' Xyx 2 -1 Za x. +(0) x. d .y'<O. neparna je.~. funkcl. 77). nema ekstremnib vrednosti.424~ a) Definisana je za x :.(x2-1 fuk" n ClJaopad" uJuca. Zax'. za x E (1 .zax=-1 Y= -2 (sl. clJa xyx 2 -1 81. . onzon· xyx 2 _1 talna asimptota je y=O. Ako x->l. nema 'k I vertl~ana nula.rrun . -~.= - . x=O prevojna tacka.os-k y y . 79). 78).77 y 425.. -I . 78 SI.-1 Y . asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl. -IJU[J. +(0»). y::arcSin~ ~ 2 -..-l. '---- + 1) . :-. neparna je.' G=' Y '> . raste }' .. 81.

KCIJU opa d a: za O<"'x<3.. XE(-OO.. ='--+-zax=-. ~5). PrvllZvod y Za XI P 3 (l.427.84 SI. lim ----~.c . J za x=~. nepu. H2 51. a) Defmisana za svako x.87). 84)..00.. 2a < 82).. I 51. 86). 0). 51.=_t=2_'__ ..5(1 +n». -0. za x>o nlinimum Ymin=O. HonzontaI aSlmptota Y = 'n (s1. a) Definisana je za + 00).raste 1 za 4a opad a. b) Definisan je za svako x.87 255 .cua je. Prevojne tacke PI(-I. x=-1 _____~ ¥"L.Jmm 2 3 v ' • 2 3 za 254 X= -y'3.~ b) Definisana je za y=e(sI. x~+ro x~-o Tx(2~-X)2 3Tx(io-.5 (1 + n) za x = -1 i y'3 n r. P 2 (0. neparna je. .. ymin-~ 2~ /i. 85 XE( .00. + 00. na ' 4 x= . 4a-3x lim ~. . 0. + CD).4=-~ =---~~== --~~. 86 SI.. K osa aSlmptota .. b) Definisana je za svako x.3' Y ID. y'3 n ". 83 428.J y Nula funkcije je x = -1. Za x=¥ Ymax=~· a~.jx . y= -x+3" (s1. . 3U .". Ako 711 x->O." 4a.0. SI. Kosa asimptotaje y=~ (si. -1)U(O. ~-b "' 3.ymall= . Y-> ±i . =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan. neprekidna je. x=O i x= 1 sn nule funkcije.'j2 Za -oo<x<O fUD- Za x<O y'<O. nula funkcije jc x=O. a) Definisana je za svako x.(2a - xl' Prevojna tacka (0. O)U(O..-~-> . ekstremne vrednosti su Yillin = .y(Zax2 - X 3 )2 . x=O i x=2a su nule funkcije. 4a-3x .-. 3. ±o:'. prevojna latka . 0). za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl.=05(I+n)zax=1. nula funkcije je x = 0.5(I+n))..1U.----. X>~3~ y'>O data funkcija za x=O ima . Ym==O 429.. Kose asimptote y=x±~ (sl. 83)... nema nula.

.l 436. 433.000006.006. 256 . Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primedbe (3) na datu funkciju. APROKSIMACUA FUNKCIJA 3. PovrSina kvadrata stranice x je y = x 2 (x E(O.05 m c) Lls = 2.. " Relatlvna greska ii = ILlV~dYI =1 ~'---Lly 191 439. uz x = 1 i Llx = 0.1 2 + 7·1 + 3~(3 '12~81 + 7) 0.05. I -":1 y- LlY~dY I=0. (j Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca dy=y'dx=y'Llx=(2x~1)Llx. LlM=16n.05. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O. b) tl = 0.42. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' (x)Llx=(6x~ I)Llx= =0.0. a) Lly = 0. 0= 0.1005 m dy=O. 1 435. dP=0.0500.0.III GLAVA 432.002375 .01) "" 8. povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije: Lly=(x+Llx)2~X2=Llx + ex) )).005. Prirastaj date funkcije Je Llx= 0. Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi 434. 1000 = 0. onda je Lly = 0.452 . i5 = 0. a procentualna gres- ka je 100· 0 ".0= Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1.91.5%. Diferencijal.1=1.05003. 0=0.01. y(2.4.1150442. 0 = 0. Za x=10 431. za x=lO i Llx=O.61 cruz.25. Llx=2·8·0.14.1~1)=1.3. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = ILly~ dyl = = 0.6.1. y (2+0.qtaj date funkcije Lly=J(x+Llx)~J(x)=Llx(6x+3Llx~I)= = 0.15.. 3.. 440.1(16 + 0. a) Lls=215 m b) Lls=21. ds=210 m ds=21 m ds=2 m 0=0.009006 . 437. Diferencijal funkcije y= x 2 je dy=2x.I.66622 %.I. dobija se J(1 +0.1)= 1.03".03. Lly=0. 441. 0=0.048.l sledi daje dy=(20~1) 0.3)".7.022325: = 0. dM=20n.0066622. tada je LlP=0. (20+0.l)"" ~16..1=1.9. Prira. Primena kotl linearnih aproksimacija 430. Uveeanje (2x + Llx). Posta je Llb=O. 1 Odavde P(b)= ~4b2+b. 438.03)"" 13~4 . Povrsina trougla je P=Zbc sin tl.009. y (2. Llx=O.0475. " Lly=Llx(2x+Llx~I). " ". Posto je X= 8.61.1 je Lly=O. a procentualna 100·15=610.06. dy=0.0003 a relativna greska .

443. uzimajuCi da je x = 200.-i f(l +O. non aJe NekaJ'ex=45°=. PolazeCi od funkcije !(x) = rencijalom.)oglo2 00 +"200 0. b) 4.rr. Primedba 2. 73205+006981~ .04343.00666.5+""2' 1800 =0.J'. 1 cos x pribliina jednakost (2) sinex ~ ex.dobiJ'a se 3' 180° tg 61°~tg n 3 +-. .80186.-. Llx = ex.2 ".J2.. f' (x) = cos x..51511.03) ~ .2 0.J'..--. i aproksimacijom Lly~dy dobija se 259 .. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti Za X= 60° = n Llx = 1° = -2'._ .02=1 +0. 445.-1 (2) vl+h~1+2h.814.442.. .:~.43). uglom b) sin 60°3' ~0.23. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ010brazac f(x + Llx)~f(x) + f' (x). b) Analogno resenju pod a). 258 Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje r.Llx ~. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se maze zameniti uglom ex.n nn .Llx=l =_._"". y (. 446. Za x=l i Llx=0.02=1 +0. Ako u formulu (1) stavimo x=O. 0 ' 447.7194. 0. =0.J'2n b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik (1) tg(x+Llx)~tgX+-2Llx.: + _1.00666= 3(" . (~+ 1.2. Llx.8747.--~ 1 n cos 2 n 180° 3 y'3 IT 3+4··-~1 180° ~.30103 +0. 1 20 3~ = 1. Prvi izvod funkcije je !'(x)=_l.02073.017 = 4 4 180° 2 2 180°' . koristeci funkciju!(x)="y.8665.33333· 0.0°) = Primedba 1. b) 0.84. a) 1. = Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0. Zamenom y (1) dobija se da je sin 46o=sin(1+i~0)= 448. Primedba 1. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O.2)~0. dobija se formula (2) tgcx~cx. dabija se (1) 0 i aproksimacijom prirastaja dife- 3. n ~ n sm "6+ co '6' 180 =0.. Llx. Aproksimacijom prirastaja diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje (1) sin (x + Llx) ~ sinx + cos xLlx.43 ~2. a) Neka je f(x) = sin x. y (4.:y.1[.30146 (loglOe~0.0043 ~2. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y.2.. dobija se sin ~ 1. 444.. Tada se dobija loglOe log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx x ' I ogto 200.02 formula (3) postaje Primedba 2. a) Ako primenimo formulu (3). .02)~ 1 +--. ta d ' 4' 180 n n 46° = 45° + 1° = 4: + 1800 . Llx= ex dobija se . Llx = 0. 449.

. () Xo + . Oakle.1y=1'(x o) .-xo)(x. 452. fo(x)->2x.996.(x.-l) Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio nom drugog reda glasi 451. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj okolini dat je formulom (1) .. Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x . .-x. gde Ii (x)-> 0 kod .(X-X1L<. + (x-x o)(x-x. P 2 (X) =X2+ ~x+ 12 6' 460.8. Prema pretbodnoj pri· medbi odgovaraju6a linearna funkcija je f(xo)->4+9(x~2)=9x~ 14. formula (3) postaje (4) . PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom 462.1x x 453.. 458. x' -12x + 16 = (x ~ 2) (x 2 + 2x.02. 1.) ..) Zamenom datih vrednosti dobija se daje P 2 (x)= -~X2+~X+4.. arctg 1.. (x. ..) (x-X O)(x-x 2) + ~o-xJ~o-xJ ~. tj.) .1x 1 x . 4]. + .. fo(x)->6x-5. ·(XO-xJ (x 1-XO 1-xz}.-xJ~-xJ f(x 2 ) (x-X O )(x-x 1 ) • (x 2 . Oa bismo za funkciju fix) = x' ~ 3x + 2 odredili odgovarajucu linearnu funkciju u tacki (x o• f(x o) odredimo f(2) i 1'(2).L f(xJ.2. y=sin x~3!. Primedha. y. (x-x 2.. 3~2 457.:~~+_I_. (x ~ x o)' Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti tangentom (linearna aproksimacija).X O)(X 2 -x. a) 1. Primedha.' . a f(4) = 9 >0. (x..1x = h.8L 454. . 3 b) 1.8).2. ~ 10(4-3) 10 =3-~"-~'-=3+-=3+052=352 455. Neka je f(x)=x'-2x2~4x-7. Data jednacma ima realan koren u intervalu [3... 2 1 x+ . n) glasi: (X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ.) f() P. pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x .1x->O.8)(x-2) .·~··~=~~~~0..1.2).x =~'" x.f(b)-f(~5' tj. 3. f(x) = x' . P(x)=x2-lOx+l.) (i=O. 450. Lly=f(x)-f(x o)• .. 461.(x'-3nx2+2n2x). (X 1-xJ 1 )(X Ako se zameni x = 1 i .1x. (x-x. f'(2) = 3 .. fo(x)->2x+3 . Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je f(x)~(9x~ 14) =x' -12x + 16.(3) ~+.::'::-X2) +f(x. x 1 9+ 10 19 .05 ~0..02. 'f(x ) + (XO-X1)(XO-X2) . LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi n+ 1 tacku M.!. . tada je f(3)= ~10<0. 456.3x + 2 =9x-14 +(x 2 + 2x ..fl+h~1 +~h.1x.-::. 2 + 2 = 4. f(2) = 2' ~ 3 .1x+li(x)·. 459. pa je f(3) 1(4)<0.-x. f(X)~P2(X)=f(xo). P(O)=1. Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli f(a)(b-a) (1) Xl =a. 2 ~ 3 = 9. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307.1x=x~xo· Formula (1) moZe se napisati u obliku (2) fix) = f(x o )+1'(x o) + Ii (x) .

63.61) 0.. X 4 =0. x 2 '" 0. 6:200 =0..3.:.448". x . 263 . Grafickom metodom odredimo interval kome pripada realni koren date jednacine.24. Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3... x.165. -1.6±?=0183 2' 7. x Dakle. Realni koren date jednaCine je u intervalu [0. . x ..88. Druga aproksimacija je 1 x =0417. 464. Kako je f(x) > 0 za svako x.. Posto se druga decimala ustalila. X 2 '" 1. 466. 3. Neka je f(x)=2x 3 +6x-1. odakle je y=2x 3 i Y= -6x+ 1 (s1. = 1 Je f(l) -leI) 467.84.8S . pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1. 88). 2.. 2. pribliZno. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2x 3 = -6x+ 1. =1262 2 =0417..52+0.450. primenom formule (1).35 i x 3 .Drugu aproksimaciju.09 . =2+:2 In 2.31.0.7836416 3.52-!(4)_f(3.. funkcija f(x) je rastuca i ima jedan realan koren. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini 1 x=2+:2 Inx.0..6..458".450".67.48 f(3. 469..61. onda je f'(x)=6x 2 +6 af"(x) = 12x. x'" 1.045.:. . Primenom primed be 6 dobijamo niz 1 x.183- Treea aproksimacija x =361-·-·-~···-=361+----· ~=361+00188 ' f(4)-f(3.52) iii. 1 . dalje aproksimacije mozemo skratiti.:. =0.38.-O. pribliZno. 1).246592 3.391(3. Xl. 0.110 Cetvrta aproksimacija je 0. ili. x3".458. x2". f(l) I" (1»0. 463.53. 12 ' 468. pa je koren jednacine X= ~ = 3.:.63.448. Ako primemmo formulu (3) prva aproKsilllaclJa. . 1 x 2 = 2 +:2 In 2.52 + 11. xz"'I.45.165.17874441 3 .001 .5"'2. zakljucujcmo da je realni koren date jcdnacine ~ ". SI. x.2. 465.043' .2. mozemo zakljuciti da je koren ~ . X3 = 1 2 +:2 In 2.458319 ' .448. Za x= 1.163=0.165 0.61)' 9. Treca aproksimacija je X3 0.165.52) x 2 = 3..1. jer se treca decilnala ustallla.1. 1 x4=2+:21n 2.

x " -·x 2 +5x+C 4 2 .67. x' 2. 472.1. x.95. 489. 483. 7) b)_...2 3 7 493. 485. x ". 476.:.51. a) . x'" 1.. 477. x'" 3. 5 3 7 x 4(x' ... Neodredeni integral.x 3 + C7 ' 480. 4.31. x".. x' 2 3 3 3 1 495.C'. a) x. 3 . INTEGRAL 4.198.1. 1. 8 492 • a) 15 8f::15 v X 15'1. 475. x..49.24.0. . X a) ~ x~+C. 7 x 264 265 . =4.0. x. x". Tablica integrala 474.16. x. x.. --.798. b) ". 5 3 b) . x 1 486. x".74.0.6. 479.1.. x 3 ".5 1.0.31.x 2 +-·x --+c.0.2. x".:. x 2 "..+_ + C.76. x'" 0. x.69. . --'j 1 x + C. 494.. ----·x 3 +-·x 3 5 3 7 X. ". 3 7 490. x 2 ".2. x 3x" 16x~ b) T+--3--5x+2lnlxl+C.-1..06..84. x ". b) 3+C. 484.:.64. IV GLAVA 473. ".17. .09.j. x ".470.0.+c. 481.096.3. 482.2.. 487. 1. x .0. 7"x 2 7 6 497"x2 +x+ln Ixl--'+ C.-0.:. x'" 1. x'" 0. 478. . 471. x3 c) -14+C.75.2 b) ···x 3 + C· 2 ' I-x c) '--2"+ C.07. a) 2x .

x3 b) 3x+arctgx+G. 2 3 6 5 511.. a) b) -+---+G. a) e"-cosx+C.x 5 +x+C..498. y=e"+x-2. b) tg x-ctg x+G.+ G. 509. z 3' 500. aU 518. 506. b) 2 arcsin t+ C. s= t 3 + 2t 2 • b) 2y+tgy+G. 4 3 x 2x 2 b)---+G.' In3 1 ci' at 2 x' x 3 1 1 5 1 4 . 2 b) Inlxl+2 arctgx+C. 266 267 . a) 3tg x+2ctg x+C. y=x +'2' x 508. a)--e 3 + Y +C.( 2x2m 4xm+n 2x2n) x ------++G. 524. y=x 3 -x. 499. If' +-+ C.J. 507. y=sinx-cos x+ 1. 3 ~Y-. b) tg y-y+C b ). . b) cos x -ctgx+c. 530. a) -ctg x-tg x+ C. 528. a)lf'+tgz+C. 503. 526. 525. 510. 2 1 521. 504.2 .J.I2. a) -ctg x-x + C. 501.. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1 3X' 3X2 ) 3{b) ( 13--7--6 v x+C. 529. . 517. 2x 2 .3 arcsin x + C. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C. y = tg x + ctg x. Ina ~ 02" 2-" b)2'-:-+--+C In 0.cos x . Inlxl-6x6+-+G.b arcsin x + C. 'i b) barctgx + G. x 2 sinx 2 519. Y = arctg x. 502. a) In d-arctg u+ C. 512. a) 4 sin z-~ arcsin z+ C. a) 2+bIn It I +C. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C. a) a In x..+ .. 505. x 1 b) 1 527.2 In 2 . a 523. y=sinx+1. a) x+cosx+C. s=2 sint+lO-.

:= 12 +2+1· ~~x dx=fJ(1-X)2 dx=fJi=~_dX= 1+x 1_x 1-x2 2 = arcsin x + ". a) -~l-xi+C 1 b) .2.-----.(_t1!)= -'!Jt9dt = 2 2 _t~~ + c= _ (5 _2X)"0 + C. 5 . a) .4x C 544 .t) . a) 532• .+ C a a (smena x = at): (smena x = tj3). Y=---~.__ arctg--_+C ~~ (smena x = v1 t) .531. Integracija metodom smena 533.--. Zbog toga je J(5-2x). (smena In x = t). a) -(3-2x) ! C 2 b) b) -~arctg(cos~)+c 542. a) :3 arcsm 5+ C 1 _ 3x ~lnlx3+11+C 3 3 b) Jsarcsinjs"x+c 1 . 3b 3 (smena z=4t). (smena 1+x 2 =t). 541. 20 540. 537.545 • a ) 1 Y a rcsin -5 + C In 3 . a) arctgex+C b) arctg In x+ C (smena e'=t). (smena 1. (smena cos x=at)_ 535. (smena x 3 + 1 =t).arctg . 4. 543. a) InIX2+X-31+C 1 :2 b) . a) 2:arctg-2-+C 1 sin x -~ In (1 +X2)+C 2 (smena sin x=2 t).IT- :.. a)-InI3y+21+C 3 b) (smena 4x+3=t). a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 dt 1 x 539.x 2 = t 2) . (smena 1 +x 2=t) . (smena x=At).arCSm -3 + 4 smx) b) arc sin ( -. a) b) J3 ~3 x +C b)~. (smena x 2+x-3=t).(4x+3)~+C 16 1 534. (smena. ~ (smena 3X = 5t). (smena x =:3 t).2 (a 2 + b 2x 2) + C (smena a 2 + b 2x 2 = t).2 + c. 4 x2 +1 x t2 (Prvi integral je tablicni. ~6 1 x . 2 (smena 3y+2=t). sin x = at). a za drugi vaZi smena 1. (smena 3-2x=t). 268 .+ C 2(x2+1) 3 -3+ 536. a) .x 2 = t 2 b) fJ ) t .dx= b) 20 Q ---arctg~__ 1 -Jt 9 .. 1 2x -arctg--+C 10 5 5 (smena x = -.

a) 2 sin~': + C b) (smena ~.5cos~':+C (smena ax+b=u). (smena --/.. 4 b) 1 (smena -=z). (smena . 563. (smena e"+I=u)."- poslednji integral se postupno svodi na Inxl+C. 558.25 ctg 2x' + C b) b) -ex+C ln4 x 553. .. a) 554. a) --. (. a ) ---e 3 35x.cos t +C 4 271 . (smena In z = t) .x+b+C f du . =u). a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u). z '!u = dz. Aka Je x In x In (In x) u In u f In u = z. (smena . (smena 1-3'"=z). (smena -x'=u). a) esiux+ C 1 561. a) e. x In~ y + C b) -ctglnx+C (smena lnx=u). (smena - x. (smena Iny=z). (smena x' + 1 = z). a) -0. (smena casx=t). 560. a) Inlsinxl+C b) In (smena sinx=t). b) -0.j. (smena x.5 (ab)'" b) . b) In(e"+I)+C j r~z=lnlzl+C=lnllnul+C=lnlln uln f~= Jz u 556.= ---.l~+C (smena 5x 2 =u).5 sin (x' + 1) + C (smenat'-I=z). a) !sin(ax+b)+C Q b) -0.j':=u). b) . dx .. + C 3 552.:+C 1 b) -. (smena 2x=t).a) --+C 4lna b) 2e-.: = u) .5cos(t2-1)+C b) 0. x (smena In x = t)..5(2-lnt)2+C 270 3--+C 4 sin 3 x (smena sinx=t). 550 • a ) 10ln3 +C 0. 1 (smena x=-).e-x'+C b) -!lnll-3e. al -----+C . (smena 2-lnt=u). ~ tg 2x' + C a x4 (smena x 4 =z). ----dx . n (smena ·3-t=z). = t). Neka J'e Inx=u -=du tada Je ' x' 546.xl+C 6 557. (smena sinx=t). 559.:=u). a) ctg-+ C x 1 (smena -=u).l -x 2 +C I~-I cosx (smena cos x =u). (smena 2x' = u).: = t). (smena 2x 2 = z). a) -0. tg x.mena ax+b=z).b) arcsinec+ C (smena e" = t).j. 555.+ C In (a b) 551. 548. 1 549. a) 2tg. ctg(~-t)+C 1 562. a) arcsin 10 z 1 b) -arCSlDx 547.

".~=H~d:<~x' 2 Sill:2 cos 2 Neka je tg 2 eos:2 1. a) Jeos"x dx=J(eos 2 x)2 dx= .':2 dx iii cos 2 2 x =! dx+H eos2xdx+H eos 2xdx 1 1 sm2x+-x+ ' 4x+ C 1 1 sm =-x+ . Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c.x+-sm x-t 8 4 b) ~·-·s1ll2x+ If Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. =. a) Dati integral se postupno transformiSe: S s x dx = Scos 4 X 'cos x dx= S(1-sin 2 X)2 cos x dx =sin x = cos 2 sin} x sinS x = . .!1x. ... a) - . smx b) _e'"'x+C ssinx (smena cosx=z).dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)· f =xwsx =h ' 1 b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t). (smena sin x = t). cos 2 X r 1- r (1 tg 2 X 01 cos 2 -1 dx= X ) 272 . a )Kk 0 Je sm x = 2' a. 'onstl 1 entltet cos 2 x =--2.. a ) Ak 0 se ISk . ="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx 4 4 8 31'2 =.. 1 1.<1.d:<-=2dz.-. f f -~-2"" dx= 2 l + eos2x 2 _. . 1.~. X SID x Z 2 cos 2 2 b) f. = J.11 t g :2=z. a) In 5 + C f. 570. ·c--_· 568. 565. 4 32 C 4 .. Dalje .: + C b) -...!.. Z Z =In It g 2 +C=ln Itg ~+x 1 + C= zl SIll 2 n 3x 8 1 ./1+2'. (smena 1 + 2 cos x = Z2). 1 1.<1. tada Je dZ="--'.---+-~·+C (smena sinx=u). 1 569. 573. J~os x x (.(x +.. (smena cosx=t).. + x) 2 :n.. a) ~lnll+2sinxl+C 2-cosx 2eos· x (smena 1+2sinx=t). " d ' 2 + cos 2x 1 Jeos x dx= ~--2--dx=:2(Jdx+Jcos2x dx)= fl 1 1. tg 2 x---··· x dx= .. (smena 1+4sinx=z). 2 x x 567 .x = 4 4 8 32 cos x }_. a) Jtg 4 x dx= eos . a) --"'T' + C sin x 1 b) ····o··+C (smena sin x = t).2x tada Je 564.' b) 6(1 +4sinx)2+C 572._. " SIll:2 cos:2' ta d ' a Je 571.~xx = f-'~'~.1 + cos . 3 5 b) J sin 7 x dx= J sin 6 x sin X= J(I-cos 2 x)' sin x dx = 3 cos? x =-cosx+cos 3 X-SCOS 5 x+ -7-+C (smenacosx=z). n sm (.····_-+C. 2 ' 1 '4 SID X+ C . 32 sm x+ 2 imamo da je = In I tg ( 4 + 2' ) I + C. a) cos 2x feos 2x dx=2 -. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C 2 2 2 4 . 566.

a) (smena sinx=t. ~ 01+ In'x)" 3 + C (smena 1 + In x = (2).+2x+2y'2 3 x3 . Za izracunavanje integrala oblika: f sin ax cos bx dx.. 1n4 t arctg2x 2 + C (smena x' =:2)' Nekaje ~x'-+a2 =t-x..J'Tx'+1J2 + C (smena x 3 + 1 = ( 3 2 ).~ V 2 x +c. cos 3 x={1-sin 2 x)cosx). _J. sin ax cas bx =~(sin (a-b) x+ sin (a+ b) x) . a) b) 1. (l-cosx)2sinx). z 581.. 5i L a) 3inx--~sin3 x+C 3 . Proizvod pretvoriti u zbir: =2~slnxcosx-smxcos 583. S ax sin bx dx i Jcos ax cos bx dx koriste se posin znati identiteti: sin ax COSbX=~(COS (a-b)x-cos(a + b)x).= ! tg2 x tg fi-----tg2x) dx= f( cos J \cos 2 X 2 -~--.2 X X 1 +1 \ Jdx= cos" x I 578.- arctg'/. 2 3 2 577.j3t). 2 J3 575. Scos4xcasx dx=~J(Cas 3x+cas 5X)dX=~ sin 3x + 1"0 sin 5x+ C. a) 4cos2x-T6cos8x+C. 5) ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X. 1 cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) . Inlx+~2--a21+C (smena bx=t)· .x-gCOS_X+L_ 16 274 . b) 1.5 -.3 x 1 Sinx'~(COSX-COS5X) =lnix+p'+a 2 1+C. "" 582. 580. 1 x3 6 arctg +C (smena x 3 =2t).sillxsm2xslQ X X=24COS 6x... b) ~ 3(x 3 _8)4+ C (smena 4 . 579. a) a .arcsin-c. a) b) _1_ arcsin 4 X + C (smena 4 x = z). 1('6 '4) x 1. (l-6X5)~+C 40 (smena 1-6x'=t'). IS 1 . +C (smena x 2 =. a) b) . bi "cos---cosx+C. Primedba. . a) b) 1 x2 . odavdcje x=-2t-' ______ t2~a2 1 1 576. 1. . Ssm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos 8 x)dx=4sm 2x. a) b) 2In(x2+5)-fiarctg-~ +C. x 3 _8=( 3 ). .1 ' 4 s1n . 1 b) -cosx+ 2 cos 3 x-Scos 5 x+ C 3 (smena cosx=t. [ .16 sm 8x+ C . '3d 1 1 ~ ~ .

= z.pa je cos t t 594.2 sin ty 1-sin2 t)=. Dati integral u u2 se postupno svodi na tablicni: f(1::2)~ = tuS2 t(1:1. +C (smena arcsinx=t). 1 .591. 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z).. l U + C y 1+X2 ~+.+C za ~ x f~a2-x2 dx= f~a2(1-. tada je dx=4 . a) b) ----. casu _a_.f)~. a) b) :2 (arctg y)2 + C 1 (smena arctg y = z).2 t)~ = f~::: :dt= feos tgt ~1 +tg 2 t b) dt=sin t+ C= L~~X+. pa je = -In lu+~1+u21+ C=ln-· . dx= adu. 593.+c.1--. 1 ~--:2(areeosx)'+ 1-x 2 +C."2 . (arcsin X)3 . dobija se f~7:t~-. In larcsin xl + C (smena arcsin x = t).= . 1+~1+x2 b) 1 ~ "'arccos-. tada je dx=aeos t dt.XX/22 +c.'2+1 5 + .. cos 2 U = ~a2+x2 =~~i+a2tg2u = =a~1+tg2u Dati integral (smena: arctg x = t i In (1 + x 2 ) = u). arCSIn + va -x 2 a 2 . t a2 589.'2 + 11 + C f7s:. a) b) j-3· 2 tgx)+C.. 1+1n a Ako se uvede smena x=tg t. a) 588.b~d2u+l = -1 -. a) Nekaje x=atgu.+. a) 1 .fu 21 JdU +. Dati integral se transformise u zbir tri integrala: 2 dx + x ) dx + = + arctg x + C fX1i¥:' JI~:2 e.2 = arcsin fr~':: ..('in2 x) :2arcsIn ~ +C (smena ~ sin 2 x = t). ~ .(t+.a x xJ x2 = .~gX 595.==+C. a) 585. a) b) ~x2_4 +3Inlx+~T=41+c' 1 1 :2 In (1 + x 2 )-:2 (arctg X)2 + C.... =-.x./2 a 1 r--'. odatle je dx = _ du .j6aretg ( aX e-" 586.J.~ In Ix y5 vis 2 .e u razliku dva integral a. Ako se dati integral transformi. 3 587..z+l' dx (Dati integral Za prvi b) 0re~~Ex)~_~1_x2 +c. a) Ako se uvede smena x = 1 .(arcsin. 'd k' b' d ' xdx Je na Je z 1fU va Integrala 3 ~5::"2+-1 + f + ~5.2 = . x C u2 Neka je x=asin t .... 276 .) 592. integral smena je 5x + 1 = t b) 2 a za drugi x~..sin2t) a eosdt=a2fcos2tdt= =2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t ) + c= 1 a ~ 2 2 r 1 x>y2 (smena x=-).'. 590.+ C= 2 2 2 a a a2 2 2 Q -In Ix + ~i+:21 + C..

dv=Txdx).(lnx~---)+ C_ n+1 n+1 n+1 n+1 b) l1 tl Dati integral se transformise na ovaj naein: L~~:2= f:. (u=x 2 .r::T-~:2 ('~- ____~x 1+~-~~--~_ x ya +x a )' = a + . dv=cosx dx). sins X= bl 604. dv=dx). (smena cas 1 ..21 + G..d_X ~. al b) ~~ sinx+}6lnl~:.i~ dx=9 f~~2~ fJi~:2 dx= = 9Jf. 2 1 . Nekaje a~x=u'=x=a~u2. odavde sledi daje dx= ~2udu. b) 600. Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc 1 x +1 du = . pa je nu 0.-2 x= t)_ t g sin u =l+casu Z u . x-I k --~~lDix-11-0.599.. dv=exdx). a) Usvajimo da je u=x."""":'-(smena sin x = z)_ sm. cos 5 x= al b) ~-------+C 2 xln2+1 2" ln 2 (u=x.5)+C (u=lox.2-)_ sm x 278 279 .4 1 8m x . al b) 1 lncos 4 x+--.ji.In x. a) (x~-1)cosx~sinx+C d1J=sinxdx).+x' ~ In la + iz~. du=xd4 (u=x~l.9x~. b) x~ 2' x~-:--+ C 1 SIll 8IllX (smena sinx=z. du=--. cos 2 x . 3 cosx~11 2: cas x~ 2~:i In 1.)2: co.010VU (2) x n+ 11 x +1 1 xn+ 1 1 Sx Inx dx=--' lnx~-~--. al b) eX(x~1)+C (u=x.x:.ja'+x' Konacno. v=sinx. V= ~-~-1.~eos 2 x+C ( smena cosx=z).-.Sxndx=-. =(l~sinZ x)' cosx)_ ------+ C e' x+1 598.. 603.2 c--= ~ u +--u' + c= ~--~ y (a~x)' +-(y a~x)5 +G.x:~. a) b) dv= e"Xdx).1 + C :.j9=:X2 9~x' 2 2 2 +c 601.n SID x ~ -". a) b) 1 2 In(1+x2)+c (u=arclgx. Parcijalna integracija .5x(O.'.x 605. pa je primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx~Ssinx dx=xsinx+ +cosx+G.=-~ =U_ Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin: Sx~ dx= ~2 S(a~u2)u' du= ~2a Su 2 du+ 2 Su 4 du= 2a 3 2 2a !7:---~.:~~~I+c (smena sinx=t).5x+1)+C x) sin x). d=cosxdx=du=dx.)9~x' dx=~ arcsin. 3 5 3 5 597~ 602. -x ctgx+ln Isinxl + C dx (u=x. (smena za drugi integral je x = 3 sin t 1- x'sinx+2xcosx~2sinx+C xarctgx~- 596.-.=a=''=~~=x=' y 43. trazeni integral je t~:. (u=lnlx~ll. dv=xdx)_ a) -~+2cosx =(l~eosZ 1 cosx !" SIll 3 1 __'COS3X+C (smena 3 C08X=Z. x' -2: (lnx--O.

:z=.x ' (u=arcsinx. . dv=x 3 dx). I ' . a a a 2 a3 U= x 3 . 11= eX.25 (2x + 5) cas 2x+ C (u = x 2 + 5x + 6.3 dx). 612.j. 2 b) x ~Y a'+x' + ~ In Ix + primeru a).25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0.=-cos x) + C.. Aka uzmemo U=SlllX. a) 0.Sex sin x dx. X4 1 b) 4(lnx-4)+~=lnx. U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral. pa je (1) x 21 = x. a) - 3X (sin x+ cos x 1n3) 1+1.1=21 = eX (sin x -cas x) 1= e" (sin./x -a I +c..e. (2) 1= eX sinx-e" casx. ~ eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru). a) ClX 2 614. dv=xdx).x + C x (smena V x = t.-23---~+C (dve uzastopne parcijalne integracije. a) ----2---. Yx' + a2 I + C (analogno prcthodnom 611.. b) x tg x + In leas xl + C (u=x. 2 609. 2 2 • 1= e" sin x. 2X2 4x 2 Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku 1=x-J'-.. dv=-~·). x dx). (x3 sin3x+x 2 cas3x--xsm3x-. pa je du = ~ sin x dx. a) --arctgx---+C x'+l 2 2 (u = arctg x. (3) 1= eX (sin x -cas x). Sada je u = cos x. b) 1.. a) Inx 1 -----·---+C (u=lnx. 2 dx cos X 607. X SIll X +lnltg-21+C X 615. V= eX i jednaCina (1) transfarmi. 1 2. tri uzastopne parcijalne integracije). dv= cas 3x dx.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-. xP="'Q2 a 2 2 2 2 Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.x ' .eas3x)+ C 3 3 9 (u = x 3 . dv=xdx).')+c 4 x'+ 1 613./x 2 ·_a 2 _a 2 1n Ix + adavde sledi da je . tada je du = cos x dx.sin x) dx). dv= dx..a 2 1. 2 ~ arcsin Jx + 2 -J'i=. dv= e. b) l=~--·--·----···---lnlx+.dv= e'" dx). dv=exdx. a) Neka je I=Se sinx dx. e 3 3x 6x 6 .2=-a 2 -1-a 2 In Ix+P=-71 ili 608.e se na avaj naCin: I =e sinx _(eX cas x. a) .Sex cas x dx. b) -(x --·-+~----)+C (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e.. slicna zadatku 466): b) -~.x:. dv= cas 2x dx). a) 280 _-(X2-~+C 5X1 2ln5 1 1n5 281 .606. . +C (u = x 2 . 610. dv=x. zatim pnmena r- formule parcijalne integracije).Sex (.

atI " --_. .:~>:_ (a"" 0). l+x 620. b 4ac-b 2 k="""""--. 1 1 1 1 Jax +bx+c 2 oajpre trinom ax + bx + c svodimo oa konacni oblik: ax' + bx+ gde je r-. 2a 4a' 2a = 621. b) Iskaristiti ideotitet ""~""~=- zatim dve parcijalne integracije).' 1 lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih slucajeva: 2 622. dx=dt 2 4a 2a i dobijemo da je e'x (asiobx-bcasbx) a'+b' """-+C.z. (u=ln(x+l). a) I-x 6(2x' + 3x' -1) In(x+ 1). (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x.. a) eX . dv=dx). a) ~(sin(lnx)-cos(lnx»+C b) ~(sin(lnx)+coS(lnx»+C (u= sin (In x). c a (x +-~)' + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k. 1+cas2X) k'-x 2 2k k+x 1 1(1 -~-+-"~ k~"x 1) . 1 "~cas 2x "5 (Stil. dv=xdx). Da bismo izracunali integral oblika (u=1n"-. na sledeCl 617. .IS k OnstltIl d ' COS 2 "5 X="""""""2"""-~ . dv=dx). x-sm 2x+2 ) +C (. 1= fax2{~X+c =Ht/17. Primedba. . 624. Ako iskoristimo ideotitet z x 616. dv=x 2 dx).IS k onstltll entltetslll 2 x=-"-~2~' =2~1n1:~~1 +C. b) e"(x-l)+C.d " mtegraIse lzracunava 2 x _a oaein: 2a x~a x+a . 618. 619. dv=dx). Primedba. (u=cos(lnx). a) b) e'X (a cos bx + b sin bx) d2+b2""-~+ C. I ~4ac lnl~~. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova primena cesta.sin 2x x cos 2x b) ~~-"~""~-+C 8 4 (u=x. x 2 +1 arctg x + 210g (x' + 1) + C. " ' entItet b) "'(cos 2 X-SlllLX+ 2) +C (. 1 1(1 l ) . a) xln(x+~)-. a)-2~ (arctg x)'"~ x x3 x2 1 b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C 3 18 162 . . dv=sinxcosxdx).1_=. . (u=ln(x+-J1+.~~---~-. 283 282 . "'d .jl+x'+C 1 b) --(ln2x+2lnx+2)+C x (u=ln 2 x.:t~:~=~~71+c. 1° b -4ac>0. 625. 623. dv=x~'dx). ~ .9 x' -12 x' +6x+ C dv=(x'+x)dx). Ako uveciemo smenu x+-=t. a) ~(x2"~I)ln(x'-1) -~x'+C (u=ln(x'-I)..-3x-2ln (x' + 1)+ C.

I=~~~~ 2 2ax+b +c· ' se posle svodenja kvadratnog trinoma na . 1 fx2::~tl= f-( .Jx2+4xl+C.. b) b) arctg~~3~-~+C x+2 f~. a) -In --.=-j'-z). . '~.~2 x+4c~. a za a < 0 na mtegral b hka 0 ' f·~·-.J3 (smena sinx=. 2+Inx (smena In x = z). pod a) i b).. a) L2"':~~H-3 = f(X"':~.-. (smena x-2=t). a) -In Icos x+2+vIc...tft. (1)2 3 +4' b) arcsin (x-I) + c. (smena x+-=-t).Jz svodi dati integral 1 629. b) arctg (2z-1) + c..Jk dt ~_.m . (smena x+ 1 . f:X2_~. a>O.. ~X)2 ·3=lnlx+~'I. (smena x-2 =t. Primedba.+C.Ji6~~x "':"lr = arcsin x ~ 1 + C (smena x-I = 4t).Jl+ex+e2X)+c svodi na 630 a). (smena x-3=2t)..Jii b) -~.. a) 2. 633. (smena x+2=3t).·=".2_i =~ In I:=il + C vidi zadatak pod a). za -Jax 2 +bx+c . .J3 =~t)· 2 2 ' +4 626. 631.~~bb2+C.jt2tk 2 0 b -4ac<0.arctg·--·~~+ C 3 3·-sinx na poznati). __ . .t2 b'" mtegra I a su hel razmatrani u zadacima 583.. arctg -j~'~ + C 1 x+l b) ~lnI2X-3+. 627.2 = J. a) ---+C x+3 (smena x+3=t).J4x2"':·12X+1()I+C. In(ex+~+. lyG 2 . 4 x-I IX-51 634. Integral oblika f-~~' dx_"~=. I=~~+b2arctg J. 2x+3 632.. . 2.'+ i 1+ C svodi dati integral na poznati). a) arcsm + C. 284 . 2 O· VI . 1 (smena x + 1 = 2t). 1 (smena e"=z dati integral se 3 .. transformise b) arcsm -::]5~~ + C (smena cos x = t 630."':.3 f.. a) b) f3X25i:X+4=H~:: +9 Juarctg~/ +C li= (x.2' 3' a) b) b 2 -4ac=O 2 .J:i 2x+l 2 b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2.+13= f(x"':~2+4=~arctgX.) 3 (smena x..JX2+X+ll+c x+2.J17'" 2 628. a) Inlx+2+.

. Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei sistcrn x3 _ • 3 3-a-x+a aretg .+2)7 b) In r yX 1 +c."-=llnIX-J.. = 1 i x 2 =-1 i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x 4 = .= .+c..+---x4_1 x-I x+l x 2 +1' Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se identitet 2X2 = (A + B+ M) x 3 +(A + B+ N)x 2+(A+ B. 3 x _2x X x-2 x x x 3 +x 2 -16x+16 x+l ---'--'0--='-'-"-.dx =_I+ ln + C.. x (x-I) (x+l)21 I r 2x dx=~fx-I--fx+l Jx 2+1 2 x+l dx ~x. il.M) x +(A .. Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz odgavarajuce stepene promenljive x jednaki.= x + 5 + ~~-'-x2-4x + 3 x 2 -4x -f. dabija se sistem A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2.+ ---.4. . Radi toga imamo identitet 2X2 A B Mx+N (1) .+:!-2 dx= _J'dX -f+f.+ -.. x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).. Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill: 1= fXdX+5 dx .:-1)2+ C . + .+c.3 Ako se poslednji razlomak transformise na parcijalne razlomke dobija se x+l (x-I) (x-3) . x-2 x+l Ix . B=-t C=I. 3 2 x 2 (x-2) X x 2 x-2 x -2x Ako se pomno.+ 1--a:. jx4_1 2 2 . +c. 1 A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q . Posto je stepen brojioea veei od . ~._ 640.In Ix -11.2).=. tj.. a) 2x-l 2 IX-21 9 In x+l . b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x.tepena imenioea i posto se izvrsi deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 .i.'i poslednji identitet najmanjim zajednickim (x.1 637. a) b) 1 --"-+In +C.Cd-"-+2f_dX = x + 5x + In (X-2)2 +c.B-N).. Iotegracija raciooaioih funkcija 635. Na osnovu identiteta (1) dabija se da je 2 --". a) b) ~ +x2+4x+ln(x-2)"+C.3 +In( .. a) b) 111=0 i N=1. Resavanjem sistema nalazimo A=. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlomke na slcde6i naem: x+2 x+2 ABC (1 ) .. B= -2' 1 639. 2 4 3 1 Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi In 1 naein: . ResenjasistemasuA=-I. dubija se x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx 2 =(A + ClX2+(B-2A)x-2B.. ]"x-l x-2 5 lx-II _3 r J' 2 f lx.. x-2 x / IX-21 636.4.In (x 2 + 1)+2 arctg x+ C.. Iz ovog identiteta sledi da je A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.=~------.. -1(X-3)4 .._ .I+aretgx+c. -2Y 286 287 .2.6(x·'.. ~ 638.

a) In J. x 2 x+l 3 IX-II x 2 +4 3 x 650.'1-~:21-iarctg 2 3 x -:. +1) =~ +~ +~~~¥). a) -.In -----------.. 1 1 -x 3 + Ix 3 -11+C.i~. (Is k-onstll!" Je: .+ C. a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C.2x 2 = (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x 2 + x. x b) -----+In(x +2)----arctg----+ C. .j!S "lIs J x'+3x+6 b) = H~x~+3.2 . . + C . arctg ------. a) b) In I cx (X-l)l· x+ l ' 1 1 3 3 -----.+ v r.arclg-=+C.3 . 1 1 -+···In··· -+c.--------. xi> (x + 3)5 (x._. + C .2x + 11 + C. b) 644.2 ~ 652. 651.i arctg :::.2.11 + ~ In . slo . - 1 . 4 2x-5 a) Inlx 2 -Sx+91+'--. 2 4(x + 2) 4. J"11 01 . a) b) 2 0 j In 13x . 642.-.+.}2 x 2 -xJ"2+1 I-x 2 645.f 2x-5_ dx+f 2dx )..-. 2-xJ"2+1 .3arctg:. a) 2x+ 2In lx l +arctg +C. a) -~-arClgX + C (~2 (x.--_. x-I x-I X4 + 1 =x 4 .2+ C.2+ 1) 2 I A BX+C) ( x 3 _1 = x-I + x 2 +x+l . a) iln (x' -x+ 1)+:. 647..2+ 1--.arclg-+ C_ (X+1)2 2 2 1 x + x"i2 + 1 . 288 . x 2 +4 1 x b) In----.j-::+6).x'-5x-9 x'-Sx+9 ' x 653./2+ 1) 4 Ax+B Cx+D zatim----=----~c--+--./2+1 x (x -x. a) b) 3 1 2x-l 649.2)TO b) ~ 2 InIX+JI __ -:_+c. 3 3 4 2x+3 b) Inlx 2 +3x+61---_ arctg -~+C (r(2X+l)dX .641. 2(x-l) 2 2 643. 3 i b) x -41n Ixl +In(x' + 1)+ C. a) In -.In (x 2 + 1) + arclg x + C.L.+-. b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C. 2-x 2 1 .. x~ . 1+x4 x'+x".

1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ .1x(a+ 11-> b " co 1""1 (Jx(na 2 +2aJx(1+2+3+ . a) Neka je J(x) = k.1x.. bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl.) . 90 Sx'dx = ° w.. (k E R). +(a+n.1x. .... ~.1x2(12+2'+ 0+ 3...1x)2) = lim "~= JXdx= lim. bJ na n jednakih deIova..).1x»= lim (n a .1x)+. +n =--2--' 655. 91 x b SI. bJ na n jednakih delova i uzimamo da su ~i = Xi levi krajevi parcijainih segmenata (sl 90). odseckom [a... b) Podelimo segment [a. <X)n=l n .1x(a+2. n Primenam definicije adredenog integrala dobiju se: o x a SI. n-oX> Dakle.) y n-"co = lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a). a) PodeIimo segment [a. . . y Funkcija J(x) = x je neprekidna nu segmentu [a..4. +n)+. odredeni integral J dx predstavlja po· k a = vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k.. _I' . nJ~:t:..+". Odredeni integral = lim (n b " .5.1x 2 (l +2 + 3 + . + n» "~OO 290 291 . bJ na n delova tackama n 2 (b-a)2 I lim a(b-a)+ 2 (I + ) n. co b lim .1X=--. uzecemo leve krajeve parcijalnih seg- Jkdx= lim 1: J(~..1x=--.) . Za tacke n menuta (st 91).1x + .. <xn= 2ab-2a 2 + b' -2ab + a 2 2 2 y=k =b.= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X.....= lim (. Ako se izvrsi podcla segment a [a... lada b b-·a .+ a n .1x.. <Xl 654.1: J(~. povrSina pravo~gaonika je k (b . 11->00 1""1 11-. 89 b " : Ji- lllcije odredenog integrala X Primedba..1)) y a=xO<xl <x2< .1x) + . aDda je na osnovu defi- J~~ (e ~) 0 I a SI.a)..1x)+. 00 " = lim (. bJ b-a ..1x (a -I' n ..1: J(~. . lskoriscen je poznali identitet n (n + 1) 1 +2+ 3+ . 89). oo +Xn-X n _.1x(a+.<:c n n 'a~~a +(b-a)2..

. ... n +sm-------+ ....dx).dxrr . i b=a+nLlx.dx)2sinLl-x 2 2 2 2 211-1 . nx sm--XSlD2 2 sin x+sin 2x+ .1.) 1 .dX)_ sin (a +211. + cos (a + n.. ona je integrabiina na tom segmentu.d Scosxdx= lim O'n=1im sint)" (SiO(b+.dx)) a n->= h-+O L1x 2 2 ( 2 = sin b-sin a. n+ 1 nn 510 7r sm-~ n 2n 2n = lim . n Za tacku ~i uzimamo. ( 3) .1 Ax-sin(a+ 2ii~... (b_a)(a2+a(h_a)(1+1)+(~=a)~(I+~ 6 n) \(2+ 1) n . b] na n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina: [a.. b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a.... (n 2n sm 2 '2:+ n).d")-sin(a+ .d~ (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))· 2 Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo . na primer. . Podelimo segment [a.dx = . Ako iskoristimo pomati identitet da je " ) ~ cos(a+iAX)Sint-x=~(sin(a+~i.dx) + . =(e"-1)limln(1 + h)" /1-+ 00 n _ en-l = e" -1 (smena: e. n SID 2n n 2n lskoriscen je poznati identitet ... + 1 2 2' .. n a eIJ-l = + .b-a ..= lim b-a(na2+2a . ) ' cos sm ( . ta d aJe 0'"=---' (.dx + . a) "J' dX= SlllX o Llx 3 . 1m /1--<= 2n . (a+-.. [a+ (i-l)Ax. a+iLlxJ. "].. + n' 6 a Q. .:tl)) = lim n .. = \ n =(b_a)(ah+(b~a)Z)=~3_ a. desne krajeve parcijalnih scgmenata.. [a+Ax.. . 21 .+sm(a+-..dx+i. gde je Ax= b-". h]. Zrr .(....n(IlJ}) + n .( n SID lim 2 · . a+2Ax]. Ax 2 sm = lim -".dx).= 11--+<:0 n . X 5lll- 2 293 . co n n n n . Rimanova integralna suma Dve funkcije je i= 1 Primedha..+e 0_=})E = Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + .. 2n-3 '\ -sm a+i. 2n n SlD-2n .dx).. = n n 2 + (b~a) z n (n +J~(2. 1 2 =2 1· cos n·l1m--~--=. n+ 1 ...dx) .....': ~~ b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" o n .. .. 5 .... tj. SID -sm(a+-....' -1 = h formula za zbir geometrijske progrcsijc). n 5lD2n /1-' 2 656. .. (i=a+iL1x. +SlO Q+·"Z'·. 1) LlxLlx ('. lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirodn (n + 1)(2n + 1) nih brojeva: 12 + 2' + Y + . + + cos (a + i .-sm ( a+'LlX)) .... + sin nx=--= /I"'" a:) .. a+·'·-Ax ) 21-1 ili (a+l..· .. +SlD n n ) rr Slll . sm 2' 2sm2 =2 s:. ( a+n. a+Ax]. .. [a+ (n-l)Ax.(a+--"Ax-sm ( .dx)).. n + sin (a +2n...dx ) -Sm ( a+2-. li m -.

(k. a) lOln2 . 12 n 660. n 2 b) 18 (smena x=3 t ).-Lnn v Q--"- _ -1 ± --/1+8.'~ 2:-'-.5 (pa~cijalna integracija u=lnx. a) Smena je eX -1 = t 2. a 2a + a Q -= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0 -<:::> za x=O.sin . 2 n 8' n 672. v _ Q- ±'Y.(5 1 8 3 4 -3 4 )=68. 664. dv=(3x+2)dx). a) 24. z=3. b) :2+ 0. a) 1. . a) e-e. 659. n. 1 Dl"erencrran]cm naI ' azuno d x =2 duo Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5. a) C=3vC=3. 8 2 669. ° 663. c) b) 1'i..¢:> 2 cos ------.. z'I3 =~ (3' _1 )= 8~. -3' e 3 _1 1 670.0.:. 1n~=0. a)n ( 4--9. a) 31n2. 671. b) O. . c) b) --1 . dv=dx).' n b)--.. za x=ln2. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih jednaCina: sin (a 2 + a) . 294 295 . 5 ' b) 40 3 .5 (smena 1 + x 2 = t).= 0 2 2 2' 2 2 . 1 3-/3 1 672. a) In 2 .sin a 2 = sin a 2a 2 +a a a a . a) b) 93. 661. m E Z).657. a)--3-. Tada je ° 2 1 658.4055. ~) Smena 2X3~ 1 =Z 3 daje x'dx= !dZ. t=1. Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein: 3 . 6 6 5 30 15 5 1 a a 2 +a a2 sin -.+In --/3) )3 :2. 2t dt 668. Odredimo nove granice: 675..6931. za X= 1. c) In 2 = 0. a)15.1 . b) (u=ln(x+--/x 2 +1). Tada imamo: "(2X J o 3+ 1)4 x'dx =_1 fZ4dZ=~. 4 8 2 b) C=e.sm .3.5. 674. a) 0. .----. c) ~.sin -.nove gran ice su za x = t' + l ' t=O.2sin cos . a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t . Z= 1.= 0 2 2 2 1 -= Q-2kn _.. b) 2. 2 b) 4-n (smenaje e'-I=t 2 ). 662. b) e 2 (e 4 _1) b) --2----. dx =--. 3. 666. f 1 1 u (2x-l)3= I f u3 du=-·2 2 4 1' =. a) 2.

. d dt) arCSlD t. B= -6. b) 3e-6. v u = 2(logzQ-~2). x = 7 ~. 678.j~ za a Xl 0). .' a) 32. In8+~-3 t =~~. (P nmenl parcIJaI 'mtegracIJu nu U = . Figura ogranicena lukom para bole y = prikuzana je na slici 92.z =(2-a)±. a) x=l za a E ¢> arccos arccos ~. 683.2] i x. 93.6. x=O. dv=dx). Smenom ~ x 1 data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija u 1t 1 - SI. 2). dovoljno je odrediti povrsinu na 296 .3 i x = 3. (Vidi resenje zadatka 684.rs.. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine ravnih figura U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu u'-2ulog. 4 681. vI +t' t dt r="=)' (0. =1 za a=O. 686. 10g z a 4 Z za aE(l.= t. A=C=7. = (2-a)±. a) JIL~ 7n 3nll. Kako su date parabolc simetricne U odnosu nu Oy asu. Z -~ x 2 + 2x i pravom y = 0 b) x".) . (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg 687. (~)=O -= u=2 E(-CO. (Smena e'-4=u Z ).- 1 x 1 x ¢> n arccos 1 =3 n 3 -=x=2 685. 688. (pareijalna integraeija u=ln(1+x 3 ). 92 -fy't:~i 1 3 ¢ > arccos u : 1 = " '3 690.. y b) 3e +1 16 . Trazena povrsina je prikazana na s1. l)U(I. . 0<a<4.=l.. dv= .. xz=log. x = 1. n Z -8 682. x . 680. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = . x=ln 8. . a)--4. 679.a +4 log. .Ako se uzme uslov 2 ~ a ~ 3 skup resenja date jednacine je {~.. + co). o E (0.=lff+8n} 676. . 4.} (2' 6 ' 2' 6 . " ~3 684. V= -vlt~". 689. za a Povrsina figure je p= f(-XZ+2X)dX=~. 677.

2 i x = 1 (s1.5. a zatim oduzme povrsina traugla 14B: -1 695. Povrsina kruga se dobija kada se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci: 299 298 .1. P=2 f _1 2 ~2~+1 dx+ 1}+ ~2~+il dx_3:?=1!0 f 4 _. 2 o -3 3 x SI. 93 SI. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2). 2 3 -3 6 -4+~-2)=4. Trazena povrSina Je 693. a) lednaCina kruga je x 2 + y2=R2. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. P = f o (2x 3 + 3x 2 + 2) dx = 2. 692. Tada je trazena povrsina b 2 P= f (2 -2 1 -_x -X)dX=( 2x--( 2 ~3 _~2)[2 = (2-~- D- P=fXdy=f a -3 (6_y_y2)dY=6y_)'~_y312 =12~. 96).5 y 2 y o x x SI. Traiena povrsina (s1. 96 SI. Data prava i data parabola seku se u tackama x = . 94 694. 3].segmentu [0.95 691. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivolinijskog trapeza OCB4. Zatim je udvostrucimo: 3 o p=2fG o X2+3)-G X +1) 2 dx=8.

P=. P=·ii· 714.w.S. P=36. 1+eos21 cos 2 r:. P= 18. dX =_ll' =l_l x2 x 1 a 1 Aka tome a~).::. P=3' 17 713. 3 2 n 716. P= H!.13 707. p_ 3 . 700. 701.. P=~(4n+. P=-6-' 16 708. 11""'"00 a--+co a a to znaCi da figura koja se prostirc u beskonaCllosti izmcdu ose Ox. 718. P=(a)=arctga. p(O)=f1..P= 4 f~Ri=:. 3 n 1 709.. 699. povrsina elipse JC P=ahn (jednaCina elipse je h 2 x 2 + a'y' = a 2 b 2 ). P=ln~2. 97). ~ p2 3 4n+. P =36. P=4. tada ------70.". Y=---"-i 1 prave x=a Ima k ' 'onacnu vre d 110St.j. 64 703. o 0 705. 720. x Q 712.::. b) Analogno prethodnom primcru. P=6-' 300 717.. Prava x=Ojc vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl.O. . x 698.5. n/2 o Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik Tt/2 P=4R 2f' t dl=4R 2f ····2 -dt=R n. luka krive P= limP(a)= lim(1.P(a)=. prema a 1 1 711. P=··_···. 721. 97 1 . P=12.. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy. Trazena pOYrSinu u funkciji parametra a je . P=2' 7 51.I3).S.5. 125 702. P=-3 +4".)=1. 719. 3 p=4n+v3 3 706. . P= 1.524. P=e'+·e-'-2. P=9. P=·--ln27. 16n 704.j R dx. -In . 697. 696.'. 2 3 710. P = .I3-~. 1 ~3 715.685. P=O.

P=m 2 1n3.j3 739. P=4. P=2. 727. 751. P=3' 743.722. 00. 15 b) P=2-4In4. P = 2 f(2-x 2 -x3 ) dx= 2 --. P=4. P= 6y 2r. P 2=6n. Ym"" = 1 za x=6 i Ymin=9 za x=10. a) Definisana je za x#8. Ymin=9 za x=7. PI =~. P=8. ± 2. 15 b) P=2-4In4.S. 747. 302 303 .j3. P=--------"'1410.y 10.2S. P=O. 1 2 2 9n 748. 726. o· 15 . y_=l za x=3. 737..S. 750. 738. P=ln2. P I =2n+ 4.13 732. 729. prevojne tacke za x = 0 i x = b) P=51n2-3.S. P=5 arcslll -41n2./lO horizontal10. P=4. asimptote su y=x-3 i x=8. 3 735. p=l 3' 725. 9 21n3.S. P = ab (2. 10 731. nule su x=7 i x=4. 749. 4 P=~ .13 -In (2 + fi».1 P2=--"+~-3 3 3 3' 740. P=n+ · 3 8n 10.. P=13. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata.7042. 730.3. nule su x=l i x=4.25. P=4-31n 3". 24 8 741. nule su x= 1 i x=4. 2 742. Ymin= 1 -4 za X= -1 +. 745. a) Funkcijaje definisana za x#5. P=5.l . P=10 · 3 728.4 · 3 3 16n 4fi. P=3+-T-' 733. 32n 4. 734. simetriean je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak beskonacno. inS 91n3 ' 723. P=4. a) Definisana je za svako x# -1.---.) 724. 9 rY-=4 za x= . P=4.0. na asimptota x = 1. 744. asimptote x=5 i y=x. S 736. 3 746. P=~.

za x= 1.j2p. Lik prikazan na s1. 760. lednacina prave AB je x = R. 1 2 Za a= 1. Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije.3. 99 rotira aka ase Oy. -1..3 i x = 1. jednaCina seCicc je y = '~x. pa je zapremina valjka II 11 0 756. 2(. 16 P(p)=2 f . SI. Zapremina tela kaje nastaje je V=nfx 2 dy=nf e"dy= (e 2 ·-1). Lik prikazan na s1.12). a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotacijam pravaugaanika OABC (sl. 6). o 754. o 0 2 y l I n 753.}p(r-p)3 . P=. 100) aka ase Oy.}4. Zapremina nastalag teia je 4 V=nf x 2 dy=nf R2 dy=R2nH. 100 SI. 98 rotira aka ase Ox.. 759. o Vx=nf (4X_X 2 )2 dx = o y y y = nf (16x 2 -8x 3 +X4) dx = o 4 y x =16'--2x 4 3 3 x514 +.='512 n 5 0 15 . a) Definisana je za x".-p) .7. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine rotacionih tela 761. dx=-. asimptate su X= -1 i y=x+6. nule su x = . dx-~xFx=9. 99 4. 15 b) P=2-4In4. r =r=pv p =4' Od gavara d ruga reseoJe p= 4' 755. 98 "- /A SI.12) ~. 3 Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0 r •. Resenje jednaCine x f. o x Trazcna secica sadrzi tacku M (9.=~(5-3. Ym" = 9.752. r c x I' H --r - '" B ~ A X -0 SI. 101 SL 102 304 . Y~ = 1 za X= . P(a)= f( I!-JDdY=~(5-3.

r. y\. o nh 22 . 'I 0 )( b \\ ~'2~Q~/'-·/~:"/-/~O~~.\--------~ \1. jer je h (3R -h) = h (2R . a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. R nH V=nij{2 . (sl. lOS 81.. lednacina prave AB je Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1.1. \ 11 . 1(1. 103) obrascu za zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik V= h. V= a 2 pn. fJ ( .. V=n S y 2 dx=n R-h f (R2_X2)dx.Ie r-R x=~y+R. 105.. pa je zapremina konusa 2 ~ (.J)IXo \. Zapremina loptinog odsecka je R R 4nR2 " 763. Njegova zapremina Je VAI / . gdeje pi=R2_x~... c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB.----tl~_i\.A. I I c I YA I /' /' :g a \'~ h D \ \ \B ~/ I. 0) i B (r. \ SI. 102) sa paralelnim straniearna R i r i visinorn II. (3p2 + h2).' R=_i:". ' _ _ \ S1.. a p~=RZ-(xo+h)2 762.=--Z--.. jer je p2+h 2 3p2+h2 h(2R-h)=p'.../. 101) oko ose Oy./i. " I /' . (R-+Rr+r).l.r~R.y+R) dy= nH. ) dv=··~··-·.y. Zapremina loptinog sloja je V=nxOr(R2_x2) dx =n Zapremina zarublJene kupe je II (R2X_:". 104) oko ose Ox. jednacina prave AB . 106 306 307 . lU3 • /~". R--h 765.(xo+ W + h2))= n3 (3pi + 3ph 11 2). 22 22 =3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11) o \IJ / 3 lsmena --------. +h Xo 3 Xo ' \' 2 V=nJ!./~~ 7 ' 6 x 0 l\f.h)+ hR =p2+ ~+ y R H ~ = 1. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. H).. 2 .1 " ------. 3 c) Prav~ zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom pravouglog trapeza AOBC (s1. SI. a) V= (V=2nJ (R2_x 2 )dx. x 2 dy=n f(r-R "". b) V =··ab 2 n 4 '3 .. 3 o b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka ABC oko ose Ox.I b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB lsI.j I . ' h h = n3 (3 (R2 -X5)+ 3 (R 2 .

:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr zb S n _~ z 2 ____ .. 572n V=---.. YI = b + je jednacina gornjeg polukruga. a V=nS (yi-yDdx= -a 774. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz dobijamo y-b= ±. 768.zena zapremina je #=. 776. njegova zapreilllTIaJe b 8a z bn Il T I '" l 769. ". j V=19n 6 . n V=512n. 779. V=3' 309 308 . V=Ts' 775. 106. Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl. V=-5-' V=76n 15 .-. t=2' ~ a " 777.2 772.. Tra.-a. V= 16n..jrz_xzdx.2n. 15 3 x=. V= 40n 3 . 105 352n 770. a y = bjednacina donjeg polukruga (sl. V=16n. SL 107 a =4nbS . t= pa Je ~ -21 x=a. V=2nSxzdY=~3--' o y 771. 766.jrz _xi. 8n 783. 2 " =2rZb(t+~sin2t)12" =2n -Z rz b.:'=-:.. Ako izvrsimo smenu X = r sin t dobijamo nove gran ice integracije n. 107). V=(j' Z V=4n b S ". a a 3 b)._~~~ 778.21l b 221l 8ab 2 n V=2nS y Zdx=2n 2 S(xZ-aZ)dx=-. V=19. 781. 782. v=nG:~ -8141~ 3)- 63n 767. -a V=ln 2X.. 3n V=10' 19n V=24 .'- x 773. 315 n V=30' Z x =2nr zb S (1+eos2t)dt Z • Z 780.

44n 791. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx o 3 801. tt) 795. b) V= 36n. V=4n...6) V. 796. V= 18n. 797. a) y=x. V=15' 32n 805. . \ 5 4 3 sin 2x sin 4x sin 3x . V=n(I+21n 12 +~ln~). a) 17= lim rr Se a . o tl b) V= 16n 3 ' V=24n. V=12 310 311 . c) V=3' a 3 rr 794. 3 3 785. V=-5~~' 3 NG. 16n a 3 b) I 789. 799.. V=8n2.76 784. 798. V=-n. v=~1~"+ 1). a) x+2y-8=O. 2x 1 dx = "2 . V=-n. 4rr =~~ 3 788. 790. 787. b) V=rrS o 1n 2 ydy=n. 10 786.:Vi=2:3.. n 3(I+COS2X l+cos4x ) =rr! -~·2-··+-~2-··-+cos3x+cosx dx )13 =rr ( x+4'~+~'8+3'-+SlDX n S04. 0 =nO+:6~). V=n (1 +21n~).

!2 dx= JJ:: dx= o . y'=x.8.Z+1)[v'3 2 0 s= 6a (s1. 108 s=2rn.5 . duiina luku cetvrtine astroide je Sl.:'2 + 2 0 (2x+-Jl +4x )[2 = 2 Primenom obrasca (2) dobija se: s= 0 =2. y3 o x"j y 2x+2yy'=0 ili y'= _c". Cikloida je data u parametarskom obliku: x'=~:=a(1-cost)./. 108). dt = 2a + 1n(4+.1 4.. 2 1 In "= Sv'1+4./3 + . Y 809.5(ln3-1n2). 0 0 =rf~~~~x2 o Obim kruznice . 109) . = =~.-2 i =f --2~ d xX3+./3 + ~ 1n(j3 + 2)-0. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine luka krive 806./17 + ~ 1n(4+. x3 y-Z o x Prema tome.: [0 ' = -2--· Odatle dobijamo dU7inu astroide rrr SI.x r arCSln --. IzjednaCine date parabole (1) je o 811./i~7 Y Jai(i= cos t )2'+ a 0 2 Si~2. y a o x Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice: ~= J}-:C-~)idX=JJZ. Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = . 807.:' dx=xv'!+4. 808. lU9 312 313 . 1 810. 814.)4 )-~= 2 =. s=v'l~dx=lxFx2+i 2 2 2 812. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne funkcije dobija se l i aJ~./i7). 0 Y 2 dt sin~ = 8a (s1. . y'=d: =asint. s=v2 + In (1 +v2). Duzina luka na osnovu formule +1 1n (x+./3 ' v'4 + ~ 1n (. s=I+0./17)=s=4.

1 815. r. Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x 2 + y2 = R2 iznad x-ase ako ase Ox. P x =n(0_. r 817. -R -R 824. Primenom obrasca (1) dobija se P x =2n f.) 820. Kako je.=S. s=2:ln(y5+2). I' a) a p x =2n(b 2+ :.y2+ln (y2+1».j2)+ln(2y2+~)x.y dx=~2: f----~:-_4 1 -~---- '-)1 1(---1\T-1 ~ __) + za b) M=rns.na . a y' = ~-1 tad a je d uzina krive o Px=2n I~R2_-X2..j.9.jl+t2+~ In(t+~)r. dx. 110 12 2 828. =(~+~v9)!: =2y'3. P. 314 827. za x=1 Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx. pa je P x =2n = f 1 . 818. duZina luka je s=/l- f0 2 + i ·dt= 1G~. 1 Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere: + -+-In(2+ r. F~t-xi !2l!).n. I-x 816. sinx dx. arCSine) P =2n(b 2+iJ.:.. 5=2. za x=O t= La za -1 X=1C t = 1 . 3407-2 315 . S1.). y t= -1. M=2rnH.I.r. s=---~17 1 y 5)(4+ y l. za x=o Y= 1 i za y=O x = 1 (31..' dx=2nR I dx=4nR2.i-+l+ ~ In(t+..J1+t 2 dt= =2. Px=-··-9-. zatim na dobiveni integral primcni parcijalnu intcgraciju ild. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi 823. 5=ln 3--. 110). ~2(-1F /___ -2nG. 2 4 819. . 0+1 x (Smcna coS~t = t. 826.2 ln y 3e 1. 825.jl +cos 2 ".e (e= ~"::b:i} --.' =2n(~2 + In(1+~2). Kako Je y'=. c) M=ns(R+r). 2 821.. o o 0 x=O t= -1.~' ta d ' d " a Je UZlDa 1 k~a u 2yx s= JFG7J o dx= J~~ dx=d(xl~f~)dX= 0 0 4.Tl:l)I ' .- b) 2' a) s= JJH-(J:.

P x =48n. 900 m. odalde je k = .=275-75=200 rn. 2n ~p 833. Primena integrala u prirodnim nankama A= S 1000x dx=O.x. ~1'7 316 .. 3 . 25 = S kx dx = ko 2 0. a) b) s= j(24t-6t 2 )dt=54 m. 3 . 3 2 839. Primenom formule (1) dobija se da je s= 5 846. t. Posta je x = 0. P X =-3- 8=8 . s= J(6t 2 +4)dt=270 m. Traieni fad je 0. zamenam u (3): 10= k· O. '-p' 843. 840. Na osnovu pretpostavke.Ol.8t. o f l r x+1 c) s= ](24t--6t')dt=64 rn. 2 4 P x =2n 3(3-x)yx.01 m. Zamenam u isti obrazac dobija se F=IOOOx. o 5 5 842.4 rn. 832. Primenom formule (1) nalazirno da je 4 s= J(39.. 4 Odatle je x .10. V=0=12t-3t 2 =0=t=0 Vt=4."k = 1000 N/m. tj. P X =3' 830.82 = ](6t 2 -I-2t)dt.1 25 837.25 0 =0. o Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--o 2 x210" 0 =100 J. = 10.I .= 20 000 (N/m). s= J(2t-l.n.25 x21o.2 )dt=7 rn . . 0. A =21. 847.8t)dt=78.1 62n 829. o 3 ifx ' pa se 841. imamo da je f(t) = 3t' + 2t-l. za F = 10 N. s= J(9t 2 .8t=0=t=4 s. o 845.04 4.=2n(1 + 831.. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O= 39. o ° «2a+p)" ") .31uk krive je I I . 111 3 s= S(24t-6t 2 )dt=22 m...8 J. 834.8t) dt= 83 m.6 J. o 3 primenom formule (1) dobija da je povrsina povrsi SI. o 836. . Primeoorn obrasca (1) Y=~(3-X)~. p. t.f(x)= lOOOx.](4t+ 5)dl.. b) P 56 I =~1[_ (" 4 x-J33 + -J3) ' 844. P=-.x+l Izvod Y = i s= j{12t-3t 2 )dt=32 rn. ~ dx=3n. 'j 3~:J Za 0.00125 k.00125 0. \ 4 838. =0.2-9. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja.2-9. Primenom abrasca (2) imamo da je 10(3t f o 2 +2t-1)dt=(t3 +t 2 -t) 1'0 = 10 0 3 + 10 2 -10= 1090 m..

Diferenciranjem date jednacine dobija se y' = b) 1 x y +-+ln~+C=O. a) y=2x 2 -3x·-5.-y1y= C. I . . Iz pocetnih uslova x = .. y = '"---. prethodna jednaCina postaje -·-~··=xdx. 848. Vdy 1 + y2 Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti integral date jednacine: 857. pa je partikuiarno resenje y2 =x 2 + 12. . xy(l + y') 863. ds 860 • a ) N ek a Je s put. 858. s Posle lntegracije dobija se In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t.:'. b) y1y3=3#+C. 85l. = . b) y=C\/1+x 2 • 861. se razdvoje promenljive. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5. Eliminacijom konstante C iz date 01 erenCIJa na JC I izvodne jednaCine dobija se ··f . trazcilo partikularno rescnje je s=8cost. 862. SIll X 854. a) lOX+I0~Y=C. 318 . rZllla v=d. pa je ds= (2t ·1· 3t 2·) dt. l+xL. a) y+l=C(x-!). a) ".2 i y = 4 dohija se da je C = _12. . 1 y ~Y 2cos 2 x g b) arcsin y + F"::-. a) 2". 3 cos' x + cos 2 X cos' Y = 1. 3' Dakle. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·ddx . x2_y2+4y-2x=O.1. 855. a) x-2=Ce Y. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobija se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova."---. y Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8.arctg y = C. b) s=2t 2 -2t 3 +6. f 2 Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x -= 1 + y' 2 2 2 In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'.:' = c. Primedba.V GLAVA Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x 2 + C.10 b) y+a=Cslnx. 849.:'.. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik 5. Aka . d" naClflU Y . 850. 319 . 853. 859. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima ds -=-tgtdt. tad a Je b ' Partikularno rescnje je s = t 3 + t 2 + 4. y = In (xy) + x. 852.

onda se trajektorija naziva ortogonalna. opa d uJuca IUn '. dR '· pronlen I. d -. Na osnovu r • •• _J:~. dR O· . zadovoljavaju uslov normalnosti y = I 867.! ! 865.L '_ 5. . xy= C. Primedba 2.=f!-kt<:::>R=Ce-·kt. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O). . Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije pray (90 stepem). oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod .2. y. gde je i 1-1 nova funkcija ad x.-< .[¢:>In R = ~ I? kt + In C<::>ln - C Opsti integral ove jednacine je Xl Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana. x St 112 r------ y . naziva se izogonalna trajektorija.----.Jcr JC 1\:>0 1 R>O.. llmnogene diferencijahu": jednacine. = ~kt·::::::. RazdvajanJcnl . y2. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl k' '" . v' = 1-+-:' X I' x Neka je y = ux. . . b) xex=C.prvog reda i. \. koja razdvaja promenljivc: dx "dx dU=-""'~<?H= I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex. 869. 864. Imamo ------" = dR promenlJlvc . Znak rrJ.'CIJa. 868.? 4 +2=C. Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup elipsa Cije su poluose a = 2C. . 1z pocetnih uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p. b = C viz (s1. Posle diferenciranja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferencijaluc jednaCinc u' x = 1. Primedba 1. opste resenjc date jednaciuc je y=xlnCx. R R ~ I{."C---. Kriva koja sece sve krive datog skupa. 112). Koefieijenti pravea tangente krive y i trajektorije y. . a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik (1) . y--b) arctg -. a R kolicina ncraspadnutog uraDa 1] trenutku t. .X2 _.= C. a) v' x' + y2 arctg. 320 . Aka se eliminise a.smena.llve rUDkcIJC. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica x'+ y'= Cy.uus pokazujc da jc R 1 Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa --" db"IJa se 0 y difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija 1 2 yy' x ili xdx ydy=-Z' .J konacP'J dobijU1110 daje R=R(le. Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. dobija se y y 2 x dt pretpostavke imamo dt dR = - kR. . x 2 + ny2 = C. X 870. paJe -'dr.= In C '. 866. . . x JX Aka sc uzme U obm. pod konstantnim uglom...

s = sin t + C cos t. 1 1 879.2x dx = e 2x ( C -~ e. 887. odakle je p = J(1-2x) dx = x_x 2 + C. (2x-y)2=4x. 893. ako se uvede smenn y I = p. b) sin 2' = Cx.Cx' +Ce.pdx ) dx= = e 2x (C + 3) e. x (x+l)4 ( x' p'=1-2x. 873. a) y=Ce Y. 1. Linea rna diferencijalna jednaCina 5. Y= -1+C(x+x2). Y = (x + C) sin x. 877. y=2x+ 3~T+X2.3.. Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p.=Y= S(x-x 2 + C.. a) y=Cx+2Inx 874.ti integral date diferencijalne jednacine: y = ej2dX(C .sinx . 886.4. 2 x2 x 3 883.J(. x 876. x-y 892. x 3 + 3x2y~ y3 = (x #0). tuda jc y'=x-x 2 + C. a) tet=C. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')'.2x ) = C e2x _l. tad a je y" = p " Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda: 881. y=xe 1 x. xe y =l.x+C.)dx b) y=l+Ce 2 Y= 2-3-+ C . a) Y=-4 +-2. Y=-i-+C x+l) . a) Aka primenirno farrnulu (2). y=x-J. c. J b) y=Ce"_.. y=·-x 2 -2' 2 880. 322 323 . y=2+C(1-x2). 878.5. dobija se op. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia 897. 884. x2 C 882.3 e. y = sin x+ cos x. Y = x 3 e". y2 +x 2 ln Cx=O. 5.--~~ 871. 890~ y=sinx~l 875. 872. 889. 891. x 885.

one suo 123 213 312 412 124 214 314 413 321 421 132 231 134 234 324 423 142 912~ 241 243 341 342 432 432 a) y=C\C3x+C2C-Jx. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata skupa A je Vi = 4·3 = 12 (tj. y=x 4 ·-4x 2 +3. one suo 906.~ /~~ . 12 21 31 41 13 23 32 42 14 24 34 43. eX + C 2 e3X . 913. VI GLAVA 901. n~ ~ . V~o=10·9·8·7=5040. 1 3 5 900.-2X+C 2 eh 916. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. 915. 919. 6.~ "'n_1 Si. cos 2x + C 2 sin 2xl.2x (C.+C 2 x).899.cos2x+Csin2x).. . 143 918. Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie 4 • V 3=4·3 ·2=24. .1.. a) y = C. 909. y= -x 4 +4x 2 917. b) y=C. b) y=C!cos3x+C 1 sin3x. 908. a) y=C1cos2x+C 1 sin2x. a) y = eX (C. 914.)'=. b) y = e. KOMBINATORIKA 6. y=~x2-12x+19. c) y=C 1 e x +C2 e.L 6 .x +6x. a) y=e 3X (C. cos/3 x + C 2 sin. a) y=e 3 X(C. Varijadje 904. njih je 12). 113. 113 324 . y=C1 cos aX-i-C2 sin ax.J3 xl.<:]4 n ~3 2 b) Y = eX (C. . cos x + C 2 sin xl. • . s = 2 t 3 + 20 t + 2.x .

934. 7. 935. Njihov braj je V~=42=16. 327 326 . =~--=60. N2=P'~. 922.51 n + 14 = O. V 5 . b) x=20. n·vl=72o. V~=9·8·7 21. N4=V~. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini (x2-3x)(x2-3x+2)=1680.600 + 600 = 1500 (oduzeti su brojcvi koji poCinju Dulonl). Rezultatje x=8 . P(4)=4!=24. X= 15.f7~= =6 3 _6 2 = 180. ·6=3024. a OV1 rasporedi ad datih brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je: Nl=V~=5. r/~o = 30' = 24 300 000. 925. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I. Elemcnti skupa M su: 2. b) x=6. a b deb a dee a d b d a e b a c b d b cad c had d b a e a c d b bed a c b d a d b e Q a d h e h d ace d a h d e a h a deb b d C Qed b a d c b Q. 13. Na osnovu pretpostavke.. = V~ . abed haed eahd dab. • 938. 44. V~5=35·34=1190. 924. X= 12. pctocifreni brojcvi N 5 i sestocifrcni N 6' .V~=64-63=1080 i Ns= n~ jT~=65_64= 6 480. a) 3'=2187. 921. 630. 12. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom).22.2. 3.=62. 946. 5. Sll 6. 7. 949. 936. N3='V~. b) 3"2'=31104. = 3 '2 = 531441. Rezultat: /J To su slede6i brojevi: 11. 942. Neka trazcni cetvorocifreni brojevi N 4. Vi. 928. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kvadratnnjednacinu t 2 -2t-1680=0. 926. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. Vj=5'= 125.c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 ~ v~ = 300. a) x=20.920. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2. 5. 42 .24. Vf+ V~+ V~+ V~+ V. n=6.32. 31. 940. _~~ ' koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n 2 . 948. 923. II. 5 (5-3)! 941. 14. b) X= 9.V~ = 600. 945. Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775 (oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom). 930. 205.17.23. pctocifreni N s = V~ ~ V~ = 600 i sestociJreni N(. 41.33. 929. 43. 927. 3. cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5. 931. a) x=57. Broj trazenih brojeva je 20. a) x=10. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn: 932.34. = 7. 943. dvocifreni N" trocifreni N). 937. imamo jednacinu vn'-12 lTn+Z .r'r=62~61=30. 15. 18· n = 1080. Permutacije 947. 933. Broj svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!. a broj trazenih brojcva je 939. 2· Vl = 480.

i E. 114 95U. (132. !: +~: +~: +2!~!2! + 2t~!2! +~~ + ~: ~(~: +~: +~: +~: +~. C d C d C 0< / b c<=::d d "~b d . 2. anda je broj petocifrenih prirodnih brojcva: S!-·4!=12a~24=96. Dakle.2 (4! ~ 3!) = 108. 4. 1.2 i 4. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih podskupoya skupa E: E. svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom: +0+0 bl10302. E. a) 402600. Sve pcrmutacije datog skupa E su: 123. 312. 4J.4!+4!-3'=66. a) 5' = 120 . Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa E-->E. 213.2.3. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je 4! + 4' + 4! -I.4. 5=2+ 2+ 1 +0+0) 5=2+1+1+H·O i 5=1+1+1+1+1. tj. 962. 959. (123\ (123\ (123) ('123) . al 954~ S!+5!+S!~4!~4!~4!=288. 321. 3.= {a. 2 i 4. 953. Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5 cifara: 5 = 5+ 0+0+0+0. Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji pocinju 0. C 955~ J2<::::. 5=3+ I + ] +0+0. b) c) 4' =24. Zakljucujemo da jedino skupovi E. Es={O. 956. 312. Analogno. 5=3+2+0+0+0.2. koje nc pocinju nul om. b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa: i ima ih 4!=24.4. 958. b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0. = {a. 957.2)(n ~ 3). 2.. 6!~S!=600. pennutacije od elemenata skupa E4 dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0. pa je broj pamib pctocifrenih brojeva 24 + 24 + 24 ~ 12 = 60.={O. 1.2. 1. pa je: 5!+S!+5!~(4!+4!)=360--48=312 (4!+4! jc broj permutacija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0). = {1. al = n (n+l)!' k! . \231). 70.) = 960. ~152. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je 2 (4! _. 1.Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114. 213). 328 . Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih ima 4! + 4' =48. ° 0 b 51. 5). b) 5!·4!=2080. a) (n . +1. Posto 4' =24 permutacija poCinje nulom. 321 951. a) 7! = 5 040. ~~ DC::::::: C Q ~ a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene od elemenata skupa S. E. 132.. b)b) k~l c) 5. 231. n(n~l). 4 i ima ih 4! = 24. b b c b d b~ /=:::::d d c<=::: Q ~~~ ~ b 0 Q ca : '~ b Q c b C d <~ / . 123) 1123) (123 .={O. 5}. 1. 4!-. pa ih treba oduzcti. 70 brojeva. 3. 5=4+ I +0.-5!= = 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0). 3. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se P(6)~P(5)=6!. E. 5). 3!) = 36. it brojevi deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv sa 3. 2 i ima ih 4!=24. 3. sadrie takve cifre. b) 5'=120.4. ali permutacije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi. 5}. E. 5} i . i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12. Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3.

7. . b) mE{m!! ~m < 1O}. =495. a) 330 '10) 8! 4! '3! . 981. Q 4 as as 990. a) x=3. . i= 18. ..----. a) -~-~.963. a b b c h Q b c b a a b b b a c b b c a b c a b b c b a 11 = 6. 989. 2. Kombinacije °1.~-. b) x=5.= 186· 8' 5! '2! ' c) ~-~ 8! = 56. . a 2 as a. 966. = 99262.-- 1 .=1163.. smederevo. 331 . 979. 7 964.. P(n) 0. 4}. . ~. 985. b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}. 974. 975. . milan. 5!' 3! lS 991 • C 2 = ('15\ 10' 2)= ). 3! ·2! . 11(11-·1)(11--2)' b) (n~1)(11~2). 969. klase od 12 clemenata: CF=( . 968. a) n=7.= 4 625. = 357208. 4. 978.--·~--· 8! = 560. a) I1E{3.. a) 9! 4! '3! ~-=2520· ' b) 8! -= 560' 3' '2!' 3! ' c) 2. a) nkl000=nE{n!nEN An<6}.6. 967.1 11! . Q a2 °2 a 2 °3 a a4 3 a4 as as 3 0. a a 2 a3 a2 Q 4 a. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4.-~ = 280' ' b) --. 3! 984. =-~ 971.. 980. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka.. 988.=58.=210. jamajka. a) YE{l. 986. 983. b) y=6.5. abc b a ebb cab b c b a b ebb Q.8.'12}.: . b) xE{I1/nEN An:. 2. '. 6. 987. 3. 965. 973. 970. =.--=~--.3'. 972. °3 a4 a.3. a 2 bc 3 ba. uspeb. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina 1 2 =·n + 3n~28 =0= }'(11+2) 3 (11+2)! 30 III = 4 n 2 = -7. Primeni matematicku indukciju. 9}.

c1\+ Cl + cl + Ch C~ + C.J. 11>11. (12. (Il\. =O<:::>n=4. c) 2<. pozna t 'OOlru Zil. x= 3 V (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) 3/ 24=(n-4) (n 2 + Ii + 6) = x = 14. 1019.. _ . 2 1011. 1014. Ak 0 se IS k .Je = k! = 6=k= 3.. x=23. 3 + (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127.:!.Ii= C'. b) 11= 5.)= (. 6. (10)' (15) "JI0') (15) 1 ' \ 2. <. eJ. ~ W{)S. 45 pravih.t. . 993.~ )_. ..'. g. CF--12=54.=20. 999. 7}.n = -----. }. klasc od elemenata skupa b) c) C~+Ci + C~+ C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=24 podskupova. ·1012.~ ')J. d) c8+Q+ q+q+q+q+ C~ =26 podskupova. a) In06~ /n'l i. 11=15. "onstl . k. I}.4 1 5 1020 Kako je " 8 \ n . n=5. I"j"' 1 = 8 (videti resonje zadatka. 1O ... Hl03. C!i . Rczuiwt aeghk. odavde 1Illamo d ' aJe \12) n-8 Ci~=1140. nO'{5.11= 10. prctpostavka. b) c) (5. 1017. 1015.j. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc: Co + C~ -1-" C~ + . 1<"<10.)~ .992.". + C~ = 2" podskupova. Cl~ =(1~)= 120. C5 + Ci + C~ + C~ = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2 3 C5 podskupova. Treba uociti kombinacije 5. d) c) (7. 1016. a) d) C~) C~)+C~) e~)j-C~) C~)+C:)=54060. HllO. 3) 2 . C F = 220. Y .-. '198. ") ( C. 5). 11 = 5. 1022. 997.5 = 1009. ~ je podskup svakog slmpa. b) (16. I'll:) ~. n--8=12·~/I.6). 2 995. a) b) d) 1008. a) 5 (oduzet je broj stranica pelougla). n = 5. . {a. 2).. 12) . 21 uCcsnik.. -1 ! dobija se da je T. II 1000.6 .n<::10. 787). H){)7.n = --------. . 5).--.x=8. .k=4.k=6. c. Cl.. 8. h. b) X= 5. i=54.. n=6.. P"stu ." = \ 4 13 160 160. 3 = 202 ravni. ~l . = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2' podskupova. x=3. 1023.' . 1018.._.Ie. d. a) nE{nln=7..\/.. odreduje broj jednoclauih podskupova. =\(II \ \. l1{n-l) n{n-3) cJ qO-20=170. =L. ci c~ odgovara praznom skupu. 996. odreduje broj dvoclanih podskupova itd. a) 1013.! Ie)'" = -. Lad:J. x=2. i. n = 5. 'O(. h. x=3. C~2 . 100 l.= (n . .

. 1036. = (k=i)~.:+ 1)= 5k (k + 1). &J1~_N):~'~ . zadatku. Opsti Clan datog binama se maze napisati 7..+2 ( 11)' + k+1 + k-1 ) -j_(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ H1 · \k k . Analogno prcthodnom zadatku. . Op. c) 1. ----------- 11-1. . ~ ~/.76666.3))4 = x B +4x 7 .:=3.n=(I1-~:. k=3.) n(11-1)(11-:-2) . n=8.:+1+1.:_. a) x' + 5x 3 -1..: 1035. a) 243 + 810x+ 1080x 2 + nOx 3 + 240x 4 + 32x' . 1033. Kraj dokaza. (11-:. .. Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu 5(n+1)! 6n! 2n! .1.k+ 1)J11-:-k)(n .:-1. 1030.: ..3k= O-=k = 4. b) (x 2 + (x. 334 335· .(n-k) n ).:!(n-k)! Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je n=31._1)=( =n 1·2·3. n=6.---' = k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)! .1. n=7.\ / k) (x 1\11-'( ')" (k x !1~k+k \x Ill) 3 ) 2 = 3 2.-1 + 5x. n-I.88584.:) razvijc.~. k=2.1-:+1 -C 1028. n_(I1_-=l) (n . Rezultat k=3.:+1)+ k ) . 1032.-k!--"--~-' Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se ( :) = Sn! -----= (k-1)!(n-k+1)! =6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I.6x 6 .\: ::: ~~ := = .3A·~ = -1)(n:::-_2):.+ 1= \ (12) k) U 3k X '2 • obliku ( 11.03043. dobija sc da je 1029. . a) 0. 1031. 3 2·1 I.11 =k)! G~=t+l) + Il! -------- 1038.ti clan datag bin am a ima oblik 7.='-------'--'--/\ -----. 1025.U .-. n=5.(n_-:-1)(n. . n=6. 1041. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin: n . (11) ( 1040.:) = 11 (n-T 1~(~-=2) '(I. .:(11-- ":t:D . Aka so (.. h) 64x 4 +160x 3 +600x 2 +1000x+625.:.4.--------------- (k-l)!(n--k)! k(n-k+l) = k("-=l)! ([~~tL£~) (n _ k)! = kiDl ~bi)-! = (n : 1)- 1027.k -1) .1024.2). k=3. . (n-k+ 1) ( k = -----~ ... b) 85.32x' + 91x4 +54x 2 -108x+ 81.3 + x-". Aoalogoa 1027. 6. BiuOInni obrazac n! k!(n-k)! Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva razlomka: (.+1 = Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je 12-.lOx + 10.2~.

.) (13\ (13) =1716. +C 3 + ..=t.·" C..= 1042.. +(1 +2) C. }J+ . +2C2 + 3C. + C")+(C. . n=15...= =4n2 1l - 1 -2 11 + 1 =n ·2 n + 1_211+ 1 =(211-1) '2 + 1.. 5 .. x=2 i y=3...) Dakle. = 84..-j. :) . /U)'\ HlS3.. + (. = 5=k = 8. X' sadrzl x sa " 1Z OZlOcem .. + C.. + (n-1) C" = 1 = 1045.+ C.+ . " -11 _ ((n-l) + (n-l) + (n-l)' + . = (n + 1)211 .+ . .)+ C.: a) (! = 1. +nC. 1047..+ C.1)_11= 0 1 2 ) +1 ) \. lz jednacinc"i-' = 10 5. T..1 (n~ 2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo u prcthodnom zadatku.+l1C. C. ]052.) + .)+2 (C..X2 = Co +(1 + 1) C. + C 2 +4C. +(11+1)C. =2 "2= .+7C. 0 1 2 11-.. C. =c\ ~C\ +2C2~C2 + 3C]-CJ +4C4 -CS +1"1 Cn-Cu= =(C. 1046.) 1055.+3C. ~1=3003aJo. 16 xf:·'.---.8) x' = 165 11 \ .·-C.=G)=84 16')( "(.+ 3C 3 + . 1054. .... ..1:"'(2. +411 C" ". + C. .2 . (Iskorisceno je da je zbir binomnih kaeficijenata 2" iz zadatka 1051..+1_1).. + 8C2 . \ / \' In\ ("11\ ~(n\ .3= 1~)' '''73''') 3 ('l. datkn.+2C. 1 •..5... Tnl n \..+Ii C.=':(11+2) ·2 n . x. 1057.. + nC"J-(C lI + C...= (.11 =.. a dokaz leao u prethodnom za. C" = Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil. +(11+ 1) C" = =(Co+C.... + 12C. + C. T.= =(C..11=5.. +2C. 105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik 1. )+2 .. h = 1. + . \ V =2"+n .1/ _1 _ "+1 \ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ . 3C. C o +2C..... b) a = 1.= =4C.)+ 3 C)+··+ C)) 11 0 n(/1·-1) 1044. +2C.. 1043. . +2C 2 + 3C 3 +4C" + .8 • .+3C2 + . h = -1. = ( .1 .+5. fJ + C.. (1_.. + + C u)+ C o = 11 '2l!-l ~ 2f1 + 1 = 2n . T. _. + . +(4n-l)C.1 -11 .)..:)6 (1'\ (9X)15-12. 3 2 (Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2". +2nC" + C. . + C. + . ...6)=. +(3-1) C. .:) + G)+2 (. (_1)12 =455x -3 .. 1048..)= =2"+ 2 "n· 211 1 H149.+1 "'IE .·C.x \'2 (15) (9X)3 .l . =4(C. + (4-1) C" + . +nC. T. .+ C J +6C 3 + .7 V 1056. +2C. + ("-1))_ '2"-1 .13C. . + C.)·_(C.. . +I1C")= ')8 =128700 x- 8 4 = (~)+G)+(.. + (n'I.. C o + C..Ovai Clan sadr7j x 5 ako i sarno aka je ll-k k . Slil'" e 1 da JC n = l'1'adaJ'e J.... + .+ . T.

1.059.

C()~-C!·-C,4mC2+2C2-C3-3C3+" c~,C0-

+(-l)nC n +(-1)IICu =

C, +

C, + ... (-

we")" C (C I -2C 2 + 3C,+ ... +
obliku
". [I--!--1

·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati
.~
U

Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina: x- _~_~ 1 ",-_12 x -12 OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___ =-J~x=9. o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:

l,c~+n n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4

(~)X3 (X lo,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X 210,x+3 = 10 5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = -- ~
1

= . .:.... \i n -+:1_ (n- r lll1 +(I1.±I)(nHI1 ,-=l) n+l"l 1·2 12·3
=

.. + ( -1)"'\ = )

"

_.1._.( -t n +
,,-+1\ \
V!+l/

\ /11+1'\ (11+1') (n+l\ " I . ,-I +1 3 ,+ ... + 0 /\1/\2/\ )

=x= 10 V x=_"c_-= 100J!O'
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:

n+l) \ 1 +(-1)" ( +1 j=';-,
,/

n~rl

6\ ( 3)

(.,rx )'o,;jl \;y;:)
3. /

'.3

lo,x+7

=200=20.'(,;,;+1) = 200

(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir kocficijenta na neparn.irn mestima je
1

(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4 x = 10 V x =0.0001. 1066. a) n=16;
1067.x=10Vo:=10
5

b)x=2vx=1.

-=-·2" = 2048<::>n = 12. 2
Rescnje je 7H = - 264a 3 h 7 • 106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binomnih koeficUcr~ata Sil 2'>: i 2 + 3, pa je na osnoyu pretposiavke :zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
X

1068. n= 14

V

n=7. bl 1; =X4;

1069. a) n=8;

7;=

35x 8

7;=, 1 ..... 256x 2 .

HI? O. x = 1000

V

x=

--/-=c .
" 10

1

1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je

1071. n=9,

/(=3,

T4,=B4x.

17 =

( .

x ) I 2~ \6/\ /

\ ('\x-6/

1 ( 3 -~ )'. a
\.
I

.",

1.072. n= 12. k=8. '9=495.
sedmi od kraja je

1073. n=7, k=3, T4-=35a 5 • 1074. n=5. k=3, T4=-Sa 2

1075 Primeni binomni obrazac na sledeci
Njihov kolicnik je T7: T; =
338
.'c-12 6"'~"J~.

naem
.
k

(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9)

\\ 1 1\'\.:.. \ (_1', ... 2k+, /'" {)'1)

/9' (k\

\k

(1:) (x')k-'(_,,31'= r '
339

1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2, k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.

1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C ~)". Ako se pock od identiteta:

1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx 2 ; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243; b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx 5

(x+ It= Cox"+ Crxx~l + C 2 X"~2 + ... + C~; (1+xt=C o +Clx+C~x2+ ... +C~xn;
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f',. . ' . oe ICI Jent uz x n u raZVIJenom 0 bl' lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je ~ (CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C ~)2. . i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. (CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + (C~f = C;;". 1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a l' drugog .sa . ~ a"~ d ata Jednukost postaje
(1)
Q 3

1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 =

C~o). /O~-'~k .3~.

Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti racionalni; njibov braj jc 26.
'I . ,(12) x- 1 1080. T n. cana, 1 to: x-v; 6
. 1 4 X.

. 1

t reec e• sa ' '"

1 1 2 ---+ ___ .= ____ _

1081. a) n=7;
1082. n

b) x=() V

-<=2.

=10. k =3. T; =7290.

Qz a Q3' 1 +- 1+--4 1+a1 Q a2 3 Na osnovu pretpostavke dobija se da je

1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se B_-Zk 12\ 6_~2' 1k= x 3 7k+I= ( }X 3 . k-l k,

( 12)
3

a20Jk-~I)
a, Q

n-k

Q

(:) =k+l'

~;=C:-2r-C-;:3

4

(k~'3)

n-k-2

Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem

6-2k 8-21£ 2·--····=---· 1\

3

(12\)x
k,

6.=-21,
3

--

(12)
J<-1

X

~.k
3

=30.

3_

Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu jednacinu

Qz -

C:~)=-k+2-'

C:z)

n-k+l

2(.q?)Z-11 ~;':2+5=O.
V

Njena resenja su

x=+v':i - 4

x=+5 v I, ..
1 •••

. n + i- =

Zamenom u jednakost (I) dobija so da je 2(k+2) 2(k+2)
--;;:;~l'

1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito mogu u grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je

1087. (42+ 1)'7

=4217

+cn

4216 +

(~)4215 +

.. -1- G~) 42+ G~)
su celio

C1

+C1 +C3+ .. +C~=( (~)It)+(;)+· .. +(:))--(~)=

=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi

G)

=2"-1.

Dakle, pri deljenju broja 43 '7 sa 6, ostatak je 1.

1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:

VII GLAVA

(~) G) (~).. '(k~2) (k~l) (~)
k+1Y _( ( k-l/ \k-2
=.1 J,:2

i

(k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+k 1) (k+ 1)\. \k-l) k+
k )2 =(~(k+l)')Z _(k(k-::l»)2 =
2
1)2) =

\ 0 \ 1 2 1 Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je \ 2

7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
1093~

4

«k + 1)2 _ (I: -

k" sto je trebaio dokazati.
8

1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati postupno na sledeCi nacin:

Neka je OJ 1 pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll "

wJ.

11'°_1

=(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 +C~) 10 +... + + (10) 10 + (10) -, 9 10 ,
= =

1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo WI pojava stranc:~ kocke sa jednOln tackom; (j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6

100(10

8

+cnW +C~)106+

... +1)= 100.

pojava stranc kocke sa sest tacaka. Prostor (skup) elementarnih dogadaja je

,o={w 1 •

ill 2 • ill 3 • (1)4' (J)s, (J)6}'

= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa

1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:

23"-1

=(22+ 1)"-1 =(~)22"+C) 22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1 =22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l ° \n-! !
1

1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee klase ad elemenata "" k 2 • k" "" tj.

C~=G)=10. Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k , . "3' Ie,). (k , • 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5)) c) B= {(h , . 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'

"3'

=22·p

(PEN).

1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje. va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke, a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36 elemenata, i to su:

1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).

11 21 31

12 22 32

13 23 33

14 24 34

15 25 35

16 26
36

41
51 61 342

42
52 62

43
53
63

44
54
64

45
55
65

46
56 66; 343

b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»); c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.

Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6. 1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B

1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa skupovima. a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}; B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}. A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}. Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa skupovima. b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}. Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

B

A

SI. 117

1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:

r~l
A

A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo) =(AA)' B (asocijativni zakoo)
=

\J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.

Ihrmlf
Sl. 115

1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A 2 , A 3 •

• • • , A, cine potpun sistem dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda i ako se medu sobom iskljucuju, tj. A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n. a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je

1098. A ={"'"

"'3'

"'s}·

A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se

ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (srafirani deo na s1. 116).

A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B +1i)=A+AQ~ =A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc. e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.

1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:

X+;i+X-+A=B¢.~XA+XA=B
=X(A·+A)~B
SI. 116

=X£2=B =X=B =X=B.
345

344

. odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa ponavljanjcITl. dJ Q= {ll. 112. GP.~ 120 . a pojava pisma na gomjoj strani sa P. P5.=01474.0208. bJ c) 1121. . Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju varijacija od 10 elemeoata seste klase. n 10! 3! ·2! '2! 151200. tj. Prema tome. 2). Medu 36 mogucih. tada je Q= {P. 113. P (A) =.016. 13. al P(A)=0. 1111. G. B. C~o 190 ' 1126. P3. n = v~ = 6' = 36. 1109. = {Ill. 1116. m=l. 4). peA) : P(B)=3 : 2.02 . 12. 1000 ~ C~ 28 lL3.00025 . m=5. P(A)=0. G5. P (A) = 500 = 0..~O=O. 1119. Q= {PI. 1128. Q={PP.. n 36 P(A)= 10·9.1512.512 . Broj svih sestoclfrenih brojeva. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa ponavljanjem od 6 elemenata druge klase. 66} (broj elcmcntarnih dogadaja u Q je V. P(A)=48 =0. peA) 151200 1 H29.325. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)= =(B +B (C + C)+~)(B + C)= (B +BO) (B + C)= =B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC. c) 8 In 7. P2.. 666} . 1122. b) P (B)= 0.J:. 1127. t.i. (4. P4. 1115. bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl= =A+AO=A. G4.) =m = 5 .098. (6). GG}. Gl. tj. PG.371 .. 1120.. 65.n=Ci8=e2)=153. P (A) = 0. 6).8·7·6·5 106~-=0. ' 6! 346 347 . P(A)=O.4375. e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6 3 =216. 1113.00000276. G3. 10·9·8·7·6·5. 1 1118. . P(A)= 512 =0. a) Ako se oz.naci pojava grba na gomjoj strani sa G. P(A)=O.. = 0 00138 .1108. 3). P(A)=. 2 1112. tj. 64. (5. povoljnib da zbir cifara bude 8 Sil (2. verovatnoca je 1110. verovatnocaJc P( A. m=3·7=21. (6. 5). ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je 10 6 . P(A)= :.=_. (3.6 = 6 2 = 36 ) .13775. . P6. P (A) = . imiena •. G2. P(A)= 1~! ~0.

proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati kao unija dogadaja AB. Primenom aksiomc 3 na obrazac (2) dobija se l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB).P (DC) = l' (A + B)+ l' (C). 118 Cl . SI. Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je 1132. .BC) = 349 Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je 348 . 1136. P(A)= (D . Sa slike 118."0. 228 137 228 14 1133. tada se na osnovu (1) dobija P (DI C) =1'(D)+ P (C). Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju.01111. 1135.1'«(A + B)C) = =1' (A) + l' (13). Neb je A Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je 5 C3 3 1 l' (D)= do = 20 =114 3 + 13 = D .35 5 1 137 1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228' Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni.l' (A) = 1 . cin1c je dokaz zavrsen.S Takode je i (3) A=AE+AB (4) B=AB+AB. Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda Cis 35 P(B)=-cIo--=76' Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je 1'(C)= CL C.(!) . = qo G) C~) = ~ C~) 38 Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) . I1=Vlo=lO. AB i AE koji se medu sobom iskljucuju: m A+B=AB+AB+AB 1i34.l' (/113) = =1' (A)+ P (B). _ 91 Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 . i 138. G)-(~) "" e~)'-'---'-- 91 P (A)=C~o =(2~) = 228' - Ci 5 C~) 0. G) .0408. P (A)=-C82)'=99. tada se obrazac (1) svodi nll aksiomu 3. dobija se l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) .l' (AC -I.1. Zato je 1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).141414. .P (AB) + P (C).G) 1137. m=l. 9=90. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0.P (AB). peA) 0.. dogadaj A da nijedan nije standard an. Primcdha.

. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9' ! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-. e) P(A+B)=l-P(X+. pa je verovatnoca da dogauaj A ne n.)(1. c Aka je A o. b) Suprotna verovatnoca dogadaja . o P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O. ' 1 = . rada je p= l-(l-P (AW. T aria je _ 1 4 P(13A)=P(B)=~. p(A)=(P(A»)". jer je AB = f/J.8. 0." . 1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . +B ~ Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C).. je / 1 \ 11 [1=1-~1-36) .P (AB)=0. pa je i P (AB) = 0. pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)= _ .--13) = 1·-P (A +B)= 1-0.l' (AB)-(p CIC)+ P (BC). jer je (AC){BC) = ABC.12.P (AB). 90 9 90 90 15 1140.P (AC)-. a njegava vcrovatnoea 1 1'(A)=(.0. 1143. je P(A)= I-P(A).P (BC)+ P (ABC). P(li)= = 1-(1. 1147. pUla kockc da bi so pojavio jerianput o broj 5 sa verovatnocom :. P (A 1146. ondaje P (AB)= P (/['-. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE dvaput iii triput itd.P (AC).=P (A) + P (B) + P (C) . a) Verovatnoca du neb dogadaj A uzasro~no nastupi n puta prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je: P(A·A·A . 1148.=-.-B)=l-P(/!·B)=l-P(A). a) b) P (A) = 1. P (AB)= PI (l ~ pz).P2). b) P (AB)= (1 . A)=P(A)·P(A)·p(A) .88~t Primedba. 1142.69897 ' Dakle.P (BC)+ +PV1BC)".lstupi (P (A»)" = (1. imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) = 113 = 2 8 8 U44.5) O.p.O.88 =0.)P2. tada jc B=A + BA. Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe kocke poj.p.----~=602. 6) 1149~ Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 1 36' n45.+ . potrebno je baciti (. II puta 4 c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. log (1.! 0\ bacanja..92-0-82-=~-i=:J·h=>n='+ 10)1 1 ~ .69H97 -1 .77815-·0. b) c) Posto je B = AB + AB. 1 1 1 =P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6.67.P. d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B. 2 / 1\" / 1\" =1.[12)... P(13)= 1.3 """6 2 (5)" =3=nlog 6=-1O g 3 1 5. Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je 3=1-V-li)=V-i5) . a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju.. pri cemu se dogadaj AB i A13 medu· sobno iskljucuju.B) = l' (A) -I. Do gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5..l' (A) = 0.P (AC) (BC)) = =p (AJ + P (13)-1 P (C) . ili 11 pUW. P (A -I.)(l.82.P (B).' Pz- P (AB)= Pl ' P2.P (AB)-.P (AB)=-.5 slecii da je 350 351 . a) c) d) P(AB)=(1-P."(-~----'1\ =o.47712 0. 20 18 30 18 7 H39.P (A))".-.1. c) Dogadaj AB je nemoguc. 1z uslova du je verovatnoca 0.u vi isti braj 4. realizovati bar jedanput u n pokusaja OZnaCilTIO sa p.B. anda je BA = B .c. -... n=-"'.

003375. . 1163.12. 11 =04242 . 1 P(ABCl=2Z' H55.0.43 = 0. . 81. a) d) P (A) = 1'i. P (A) = 1 ~P (.7215..2785. l' (A B) = P (A) .ti' = 0. 1169.PL·r)=l~(p(A)f=l~ (.~ )=0.4 1 A2 A3)= 1 ~0. 1170.997. 1153. 1168. \.8·0. P(A 1 ·/12· A 3 · · · A 10 )=U) =](.8S). P(A)=~. za 49 je 7 i za 100 je 10. P (A + B) = J ~ PiA + B)= 1 ~(P (A) + P (B)~ P (AB)) = 0.9· 0.5. 115<). P (A + B) = 0.88 10 =0.784.1 =7 36 9 6 27' U58. 16.4".3302. USI.7)=_4 + 8.O. a) l' (ABC)=P(A) . a) P(. 1161. 1152. .333. l'. za 25 je 5.85=0. 3 4 12 8 7 HS6. PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0.1'(A+B+C)=0.. 353 .25. H64. 64.(Bb . . 96 b) c) 384 P(C)=i(lOO=0.88 10 =0. 12 -' US7. 1'(9+9.56. 32.. 1 =1_.7)=1'(9)-1-1'<').6203. '" ~ OJ 1173. treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0.0. 8 b) P (B) = iO(10=0. a) b) c) P (A)= (1 ~0. .5 = 1 ~ OU= n=]og ~~~Ot~g-36=24. za 36 jc 6. Verovalnoca je 12 P(A)= 100=0. l' (AB)=1' (A) . 1166. 1150. b) P(AI-Jl+C)=1~P(.2. P(B)· P(C)=0. P(B)=0.). 1'(B)=l. 27.12'0.001.12)10 =0.008. .612. A. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4. P ( A) = 1 ~0.936.384. Bela i erna iIi dye erne. l' C·1 + B)= l' (A) + l' (B)~ P (AB) = 0. P (ABl=P(A) . a) 352 P (A) = 0. 28 H54.) = 1 -.)"=" . -. .6698. P (A) = 1 ~ P ()j 1 /1. 8. za broj 3 su 9. stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2.6 Dakle. l' (B) = 0.1+B+C)=I-n4 13 C')= 1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O.=O. P (A) = 1000=0.096.5898. I j \ 10 1 H60.6 216 1165. 2 b) P(B)=33. stepeni osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3. 1162.

123).11)=(. ". a povrsina kvadrata 4 (s1. Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstruisat! trougao.}. a) Kako je povdina kruga n..trazena verovatnoca a2 Q Ix. 123 0) P(A)=O. 2' x + (a-.-~--. mcr"-JI.ena 1 verovatnoca jednaka jc .o. Verovatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9 (g c G) je: P (A) ~.. H79. P (. 2 Q a . n il7S.500 1174.ve tacke (x. Cije koordinate zaGOVOJ. a sa y trenulak dolaska druge asobe.---. P(A)=2000=O. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe. (1 ) mera G Aka se primeni definicija (1) na C s1. V=>J! <- a 2' Q o S!. 119 dobija se da je Dr------.119 x Sl. 354 355 . povrSine iii tela).:---".~.4. u ravn! xO y. 120 x 2 o 2 SI. Eksperiment se saStOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo 1175.G Cine . Odavde sledi: a x+ y>a-x-v=>x+ . 120) lraicoa vcrovatnoca je 4-n n P(A)=-4-= 1. dobijaju se iz teoreme: »Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«.l) r{.!uvaJu neJednakost x + y < a (s1. Primedba.25.----. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G.n-.5. n 1176. 2 P(1)=2=0.v» ".---I o Q x 0 Y Q -x. (si 121).'~a2. pri cemu giG mogu biti duzi.·-x. Na slici 122 srafirana je oblast 5 P(A)=Ci y ( ~.Y '2 S1.. P(A)=4' G ~'l A SI. 122 B 1177.-----. 121 x .v>-. y USO. y).yl ". Oblast.

. (4. (3. verovatnoca P (A) =0.. 1182. 5).. Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· .417. (5.Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0. " .. Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks. 356 . Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) =~. 4). Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati »slucajno izabrati tetivu«. (5.25. +P(AH"l. pod uslovom (pretpostavkom) da se dogadaj B vee realizovao. I naCin: P (A/B) = G) c:) =3. 5).. ill1a TOO'300=30 lampi.=105 2 100 100 . Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive. .5.. Neis.32. 6).135.. =12="6" II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A. Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se 1 6 1 P (A/B) = 3 =3' 6 Hn Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se A=A H. 4. naziva se uslovna verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom (1 ) dd peA B) P (A/B) = ..+AH". 'h I . 5)}.03 30 2 P (A/B) =0. nelspravlll ampllZ P Je --"--. Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7.. Odavde. Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je 30 P(A)=Tooo=O.aj srediSta tetive. I).<1.)+ . za verovatnocu dogadaja A se dobija: P(A)=P(AH .. (2. .. Broj lampi proizvedenih u pogonu P l ' . 124) 1 2 " P (B) . Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je 0. 10 pravn ih u pogonu P. 5). 0(£1) 2 1 Trazcnu vcrovatnoca JC 1. (5.. 6}. Dogadaj B: broj je paran: B = {2. U datom primeru primcnom (1) imamo 2 _. (1. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea jeste B = {(5. 5). (5. 1181. ·1000= . 1186. 135 P(B)=Tooo=O. 1184. ... (6.003. P AB(C) = ~ .. 5). . 6l. (5.. . 5)}. To su u stvari tri razliCita zadatku. P (A) = 0.. 36 1 36 1185. .. . Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3. verovatnoca je P(A)=O. . 100 300 . . 2).. 5).135 =135=9' 1188. P (A) = 0. +AII z +AH3 + . Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je A={(5.413. 91' 1183.~ 15 14 13 - 2 91' 1187. +II) (sl... 2). (5. (2.. II naCin: P (ABC)=P (A) .25. 15 70000 B roJ. )+P(AH 2)+ P(AH ... P (A/ B) = 12 = '6 . P A(B) . 3).

25 '0.04 =0. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se P (H. P(A)=0.-- Trazena verovatnoca je l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica.(A)+P(H z) Pf/.)= P(H. imarno da je P(A)=P(H..(£1)= =0.8+0.01 +0.) PII.1725. 1191.----------. 4 noea d a Je . Primedba 1. vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis· pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H 3 · Tada je 20 40.175.175 ·0.(A)+ .)P H (A)+P(fIz)'P H (A)+P(H 3)'P H (£1)+ . 1189. + P(H")P ll Vl). P II.2. 40 P(H')=jOO=0. '4000" z4000' Dalje je 1'111 (. Kraj dokaza. P(H 3)=100=OA.(A).) Pu.-+-.)=~ 2 i p([-[2)=1 2 V~rovalno6a (A)=~.5·0. Tadajc P(H.. na osnovu (F).85.) 1'111 (£1)+ l' (H 2 )Ff/.1375.4' 0. (A)+ P (H.2 '0. .4'0.048= 0. (A)=--'--+ 10 21 =09.125 '0.Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca.02 +0. 1196.da je il.06 +0. .20 +0.20 + 0.5()=0475.10 = =0.) PI! (A) __ Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je P (II. Odgovarajucc verovalnoce su: 250 ) 525 6 P(H')=2oo(5=0. P(H z)=j06=OA . proiz.. 1 6 1 4 P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4' 359 5 358 . =20 3 30 3 10 3 60' Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovatDoce.179. 1198..A) A .2625 + 0. 1197.2625 ·0. .3' 0.Ol. (A)=0. 1'1/] (A)=0. P(H. .30 + 0.02 i Pll 3 (A)=0.15 + 0.25.rzvuecna ema k I'lea lZ d ruge posude PI' (A) = -'.05 =0. \ 9 19 1 18 1194. II 2 ..) = ----p(A:j.Q()-=0 125' P(H )=~<l. +P(H") P". 275 950 P (H 3 )=2000 = 0.). 'ug " 14 Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a. 1193. (£1)+ + P (H 4) 1'1/1 (A) =0. .abrana druga posuda. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao Bajesova formula.35 '0. ________ .026.) = A ___~______~ 'c.1 = 0. P(H z =:2006=0. P(A)' Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo P (H.04. Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se P(A)=P(H.058. Tada je P(H )=2. III ili IV fabriei. Pll 2 (A)=0. Dobija se da je trazena verovatnoca P (£1)= 0.30 i PI/4(A)=0.7=0. II.5' 0.9+0. (A)+P(H3)'P 1/.1'11. P(A)=P(H L .225.8 =0.041 +0.1O. P (A) = P (H . 1090.20. .025 + 0. (A) PA (lI.475 ·0. PH.3 '0. P (A) = 0. 14 daje izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH 1 a veroval- 1192. Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0. P(H. (A)+P(fI Z).4)=0.j.25 +0. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A.2 '0.475·0.) PI/.08 +0. 0. hipoteze da je izraden u I.1375 ·0. P(A)=--· +_.9 +0. " Kraj dokaza. (A)=O..2 ·0.4'0.30 ..1375 '0. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina. a dogadaj H " H 2' H3 iIi. Imamo dye hipoteze: H 1 ~ da je izabrana prva posuda. Dalje je PH .03 +0.475.. P (H4) = 2000=0. 10 21 ' 15 1 24 1 6 1 43 1195.815. .066 + 0.

...= -5. ako je premesten a kug!ica bila bela.8=i7=0.6 10 P(H . Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu posudu).. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena kugliea. H 3 .03. na osnovu formu!e (B): 1 3 3 P A (H ..05=0.55 360 1 1 1203. a da je proizveden u 1 drugom P II (A) = 0.588. tj.)' P "1 (A) + P (H 2)' P ".······=·. odnosno treee posude.(A)+P(H 2 )P HZ (A) 1 =-_.0 _ _.85 3 ' b) P A (H')=-055-=0.6. 0. .45.. )= :3' 0.05 P A (H 3)= 0. ako je premestena cma kuglica..!+~. 084 = 0 . pa je 0.' 0. Kako je proizvodnja u prvom automatu dva puta veca.(A)=7' Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u. P A (H z)=-0-SS-=0.52. 3 7 21 1 =_·. daje izv!acenje iz prve. Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea. Imamo tri hipoteze: HI' H 2 .- 14 1199. 1 4 5 ' 21 + 21 3 7 1 1 1 1200. )=".75+'3' 0.68 .tA) = 2 1 =. tada je 2 1 P(H .' 7 2 P A (H 2 ) P(A)·L=S="5 . 100 '100 +100'100+ 100 'ioo 28 16 P A (H 2 )=69' P A (H 3 )=69' 1202.="5' P(II l)'P N1(A) 2. = !. 1 " ·0.= 69 .. 06 + .. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4-46-2..predmet proizveden u prvom automatu i H 2 predmet proizveden u drugom automatu. P(II 1)_: Pill (A) ~~=- P (II 1)' P . Imamo dye hipoteze: HI . Tada je 1 2 P(II 1 )='3' a P(H 2)=". Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta.85+ 3.. P(II1)=P(Il2)=P(II3)=~' Daljeje 361 .55. 075 -3 .a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude.84..) = ---'-P(A)._. II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posudu) koja je bela. Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu.aP(II 2 )=3' Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizveden u prvom automatu je P II (A) = 0.0..(A) P A (H . 3 ' 3' Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i 2 1 P]f. )P". je 2 7 Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugliea bila erna je 2 PH (A)=-. a) P(A)=. je b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude: 1 2 P (II 2)' P /I (A) 2.'7 14 25 5 100 100 25 1201. 2 Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta: P (A) = P (Il. =02. druge. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue.2 1 1 3 7 PtA) 1 =-67.

. if' I • Xi.6=0.0.. q= P 8(5) = G} 1~0. P 48 (100)= 48 2 2 (100) (1)'00"48 (1)48 Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta.52' = 0.25.432 1 ] 25 75 0 ) 216 216 . Zakon raspodele moze se prikazati kao skup uredenih parm'a {(Xi' p. Primedba 1.+p.48 + 0.Primedba 2.. odreduje se po formuli '.41' '" 0.5 1210.5.) l ..4 primenom formule (1). Primedba. (100) (1)52 (2)48 48 3 '3 . x 2 = 1 i X3 =0.064 1 0. (0.. p=0.=l).48 3 ".299. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslikavanJe. X..0. Xi SI. iIi 1 put ili Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2. Analogno prethodnom primcru dobija se 0. = 1206. 1209.6.~ + (~)47 :3 P z(2)=G)(D =0.'.(2)=G) '0. !p.125 X3 X4 1205.48 2 + +G) (5\ q4 p·l G)p2 q3 +G) + p3 q2 X=( 0.52 3 '0. P 4(7)=(:) OJ ·GY 100) ".".52 2 . 2 .0. Verovatnoca slozenog dogadaja. 125). n} ili graficki (s1. gue je q=l-p. +P2+" . X=(XI P. (100) 48 r'oo.~=0. 362 363 ..)' pz P" (p.25. sa verovatnocom p (0 <P < 1).256.52 2 .288 2 15 ----216 1 2 3) 0. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridruzujemo odgovarajucu vcrovatnocll. o puta. Primedba 3.. 1204.0.942.28.25 2 X~( 0 0. 1208. 0.) i= 1. P(47 iIi 48)= ( 47 (1)53 .524.48 4 + 10 .0. a ne realizuje n~ k puta.48' + 5 '0. koji se sastoji u tome da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli su: 2 1207. 5 Zakon raspodelc je: b) P(A)=G) '1 5\ + (\4)p4q+ 5)P'= =0. 0)' =0.0.48 3 + 10 . ~p? I • 'i~·. P 2(0)=G) P2(1)=G)~. (0.216' + 5 ·0. P (1) p"cp (k)= (.6)5 . X. a) P. I Kako je n=8. k=5. 0.52' 0.

koji se sastoji u tome da promenljiva X uzme vrednost X. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce X_(Xl PI x 2 ••• x. PIP' pzp' PIP" PZpfl' Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY: M (XY)=X.P.8)2·0.J Y=G: X2Y. P22 Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja.P'(X. ' P. P. u jednom ogledu.1 + 5 ·0. P2' . 1219. P(x =4)= 1--(0. ~) 1220.032. ~:). P" +x 2YzpzP" = Y. P' +X 2 y.) P2'" Pn Zakon raspodele slucajne velicine CX je 1213. x. . + CX 2P2 + . X=O 1 3 8 2 3 ~ 8 8 .. P.3=0. P21 aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce vred~ nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon raspodele +Y2 P12 X2+Y2). Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele: (A) M(X)=X. 1222.6+ 2 '0.+x"p. +X 2 pZ+X 3 P3+" . +X 2 P2) (Y. (verovatnoca tog dogadaja je P. 1221. M (X) = 2..8)0. CX=(CXl 1215. Y2 . X2Y2) Zakon rasp odele slucajne veliCine XY: Xy=(X1Yl x.: P (x = 2) = (1-0. a njena raspodela verovatnoca jednaka je: X= ( Xl X2 1) (P.= L Xipi' i= 1 Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc M (X)=3 ·0. CX 2 ' · · Cx...:). Ako je X diskrctna slucujna promenljiva.P. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno jednu vrednost C sa verovatnocom p.6=3. +X 2P2)+ YzP" (X.=I-(P. p" Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je M(CX)= CX..9. povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po 364 365 .y.P.+1'. gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce.2 + P22)' Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode· Ie verovatnoca: X=(.~6 0. ' P2P' + X. P. (P 11 + P2. Matematicko ocekivanje veliCine X + Yje M(X + Y) = (x...16+ 0. X=(~: ~:) i x+y=(Xl+Yl Pl1 Y=G: X .) . + CX"p" = C(x . + Y2) Pll +(x . +X 2P2) =(X..). +P2+P3+" .. 1217.0+0. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je M (X)= 1· p+O 'q= p..P.) P21 +(x 2 + Y2)P22 =x . 1214..008.p. 121S.)= CM (X).).16.8 =0.45..Yz x. Napomena. PI Pz P3'" Pn onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom .8 + 0. jcdnako je verovatnoci dogadaja. 1216. X = (0~8 0.g32 0~8).v. x 2 -I'Y.032) =0. . broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu uzima vrednost Xi =1 i x 2 =O sa verovatnocama PI =p i P2 = q = I .3 + 3. P (x = 3) =(1-0. Slucajna velicina X. (Pll + P12)+ x 2 (P21 + 1'22) + Y.6.P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).{. tad a je M(C)=C·!=c. +P2)=0.) + + Yz (P. p.p. +x 2 Pz + . .8 =0. + Y2) P'2 +(x 2 + ..1212.\[ '7 ( 36 ~ 3 2 36 4 3 36 X).= .+x"p.

+ (M(XW E 1'.53. Primedba 1._M(X))2p.ltcmatlckog oeekivanja.3. D(X)= E (x. 8 8 8 8 ' 8 .5.1=15. JC Pl1 + P12) obratno. gde je raspodela verovatnoca simetricna. U zadatk u 1225.1 +9.0.0.M(X)+(M(X))"p. +X2P2)+(Y1P~ +Y2P.-M(X)j2p.3 . =(x .p.. i= 1 i= 1 -: 226. Primedba 3.6 0. I227. . Podima od definicije disperzije: . P.iD(X) naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja vrednosti slucajno promenljive X oko m:...M(X))2 1'.05.5 2 = 1. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovoljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0.-2M(X) E x.5. X . Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je M(X)=2..0.) Primedba 2.. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veliCina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka: M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl =M(XJ+M(Y)+M(Z). Pozitivan kvadratni koren iz disperzije (2) "x=. slcdi da je P21 +P22=P2' Pll +P21=P.3 Matematicka ocekivanje M(X2) je M(X2)=4' 0. 1 razena disperzija jc D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13. i Tada formula (1) postaje M(X =M(Xl+M(Y). Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporcdivati. Primedha 1.teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka Odakle sledi da je Pll + P'2 = P" Analogno. naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja: (1) D (X)= M(x.p.) ' M(X)=0·1+1'~+2'~+3.-M(X))2 p.65. kac sto je u zadatk u 1225 M (X).3=13.: i=l + Y)=(X . izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc promenlji ve. 1 i= 1 i= 1 . a) M (XY)= 1.1 0.6+5·0. 367 . Zakon raspodele slucajne velicine X 2 : X2_( 4 9 25').1+3·0.!1-1(){2). uvedena je relativna Inera rasturuuja: (3) 1 3 8 ( 2 2 3 8 ~.= E (x.3 =3. = E j= . 0. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcajne promenljive X.M(X)). Primedha 4. i= 1 \1'1 366 dobija sc da je D(X) = M(X2)_(M(X)j2. Primedha 3.= 1.. rncdijanaMe=7. +(x. Primedba. medijana i rrlOJu karukterisu centar rasturanja. U zadatku 1225 Mo=7. 1223. 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12\ 2 "'5 .\ 1 -. . .i. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<. Primcdha 2.= E (xi'-2x. Disperzija slucajne promcnljivc X=(X 1 Posto je E x. koja se zove koeficijent korclacijc .. Matematicko ocekivanje. +(x 2 -M (X))' P2 + P12+P22=P~· .= i""" 1 .3 4 5 6 5 4 3 2 1 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 3 6)~-"- . E P. + . b) M(X+Y)=2. ..=M(X) i= 1 " L xt Pi=. Me i M 0 se poklapaju.6+25. xi' p. M(X)=7.3. . .

=3 . 126.23 f.6xi+0. D(X . Matematicka statistika c) 1236..Y)=D(X +( . jer je D(C)=O. M(X)= C '0. lz formule D(X) = M(X')-(M(.24+ lP=2.=I.4x..-~--.6404. =0... Iz sistema 0.=1 x 2 =2 (X 2 >x .~v:1ije =D(X)+D(Y)+D(Z). Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni tackama (x" /. _ _.C) . f....0' = C'. (3.. . x. M(y)-(M(Y»' = (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -..13 ---~ D(2X) = 22 D(X)=4 .2M X. =2. 10).6 1234.33 f. ).=2 x. (2.. D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45..(M(X)' = c' . . .=3.17. •=0.... ._-+-Ukupno ..-.=5 IIII . = 1-0. (1.. e) f) III ---.. D(X + Y) = M(X + Y)' .. 3 0.1 D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX . (M(Y»' = D(X) + D(Y).. X.2 dobijasedaje x. M(X')=O. 4) i prikazan je na s1.. O. (4. 1235.(M(X + Y))' = =M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 = =M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' ..-- D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5.. 1229.5' (C')=C'.4.2. =1 x.5=20 (D(CX»=C'D(X)..2..6 = 0.. . D(X)=67. +O.10 .-.--" /. + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS.82. d) 7. 3). X=( 2 0....4x~=2.r.. a) b) (O~6 0~4). 1111111 M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+ 4 '6+ 5 '6+ 6 ' 6 6. ~ =D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y). • = 0.-.. 1230...S =0..._'___ 1 ~r.6 . b) c) x 4 =4 HlI II .6x . Oceoe iz Skupljanje podataka Frekvencije Relativne D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)= D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X)..- n=30 1 1232.5+( ..-~--. -._/. .. Tako je P. X = 0! l ~ l D . '6 + 4 1111111 ' 6 + 9 ' (.1228.. 6).x.. D(X) = M(X').4 /\ O. 1231.=3 -~ _ . =0. x. tj. _-+-.21=35' M(X')= 1 1233. a) HII .. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli: r""--r-' . 7).paje X= D(X)= M(X')-(M(X»' = 3.20 f4=7 ~+II /3= 10 Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se: ~--.CM(X»' = =M(C'(X . (5. =0. D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O. I IIII f.X»' dobija se da je M(X')=0.Y»=D(X)+D(·· Y)= rnatemat'k~_X~ .5' C'+0. = 0.). .M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X).. tada je p..=6 f.

gde je n bruj elclnenata uzoraka. 51. 5.jn. 28. SL 127 15 10 5 SI. 31.. 1244. 12. Braj klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc k~-. kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). Prema formuli k~~50 ~7. Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln: 11 ~~---~~ ~~~-. K. Me=21.I~~~- -- ----~-~-···~I I~ 1- -.}-····I [~~~~~r-~o~='=-~~~-i~o-~-::~ ::f:.8. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila. Me=28. b) Nema modu. a) Mo=8. ~~~. 1240.25. 39.p~~_ t==X 5 =_120il~I=_=~~ ~= 1_~= ~ ~~50 ~_ -I n Na s1.77.237.~--~Xi klasc ~ ~~~-------~~--1 Klase Broj podawka po klasama -----. ~-~--. x". 1241.-. 1246. b) Mo=37. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini. 127. 1245. Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se niOdalna vreonos[ iIi. 17. 30. aka ih je paran broj. 29. pa za to biramo 5 klasa. X =4.~Xmin= 130-}O=100.:f:lj~~Lt-_~~~.36. Medijan" je jednalea srednjcm claDu. U ovom slueaju Mo=3.81. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela relativnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn.38. 19. H "" 3. Varijacioni razlomak jednak je R=Xma)\. 14. 1239.75. ". 2 b) 15. H"" 5. 7."21.28.I ~~=~~-I--~~-::~ li~bl'--- Sredina I.15. 2 3 SL 126 4 5 1243.oeg. 8+ 10 a) 6. aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini srednjih clanova.77. 13. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka. 19. 7. 128 30 50 70 370 371 . 1. G=27. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon raspodela frekvencija.'r ~j j 1242. 10. treba te podatke poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost. K". 8. Xi. Me=----=9. trebalo bi izabraIi oko 7 kiasa. ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5. G '" 4. a) 1110=21. >'=4. ~~~-~ Frekvencije ~--- I --~1 l 1238.

5 ..096. zatim 3 i 4.. 6 5 4 3 2 0. Uputstvo.'=100=0.Q2S. . 130 I I I 1 I 1 1<:<1 IMe IQ~ x 90 x 10 30 50 70 SL 132 372 373 ..5 X ° 0 10 20 3040 50 5070 8090 lOa 81. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni pravougaonici) I~-. 9) 0. Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika.04... 14) 0...-~------~-- 1250. 6 /"=100=0.25J~.=-atrvne fre k vencIJc.. dobija se poligon raspodele frekvencija..040. 129.3 0.1 5 0. 15 1.020. =100=0. 10) 15) 11) 0..06. _ .B 0.017.'-~cij~"f~~0.D18. y I I ~ I I 0.ti~na f.115..1247~ f. 7) 0..15 0.082. n Odredimo najpre relativne frekvencije /. cesto se rezultati prikazuju na sarno jednoj slici.30 0.085.016. Relativne frekvencije suo 81. . 0.10 /L-'-_ 0.131 ° 2 3 4 5 koloni 0.Of. d O..05 Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi. 4 1. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj navedene tablice.082.099.2 0.lJumo re d om 0 dgovaruJuce reI : b" . = 100 =0.ekv-. = 100 =0. Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija. 129 1249. b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti): 5) 1) O.. 1251. 2) 0. 6) 0..25 0. .~. Y 1. Primcnom obrasca f.5..2 0.086... 3) 0.. 13) 0. 4) 0.oj -grb~. itd. 0.25. 50 1. r. 130).15. 1 ::~r 3 y 4 5 50 40 30 20 10 k I~-icl.. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevirna 1 i 2 jednake..00 0.138.7 0.1 81.3 0.6 0. kao sto je to uradeno na s1.071.'-"""·J. (videti sl.9 D. 25 1. 8) 0. koji cine histogram raspodele. 12) 0.

a) x= 4 . +J.85.0. +1. 5=2.) x= 6.7 -0. 1254. koje prethode klas. ') • f' 1.kumulativni zbir frekvcncija po klasama.1·2()----------=483· X=48. Za modu se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju. 5 2 =7.. 1256. Kv= 1. za osnovnu populaciju imamo Braj poena 1 Apsolutna frekvencija 7 Srednje vred nosti Xl' .5 3 5 1 5 6 3 6 7 3 8 [edam 4 6 R X 2' }{:> uzoraka X} =4.-. K v =0.8 + 0. vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc reprezentuje osnOVllU populaciju. =3.9 .5 + 1.. si=J ('.+ 1 gdo je L . n Ova jcdnakost cesto sc koristi [~-rilikom izracunuvunja srcdnjc vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi.9-1.) 1262. Vrednost obelezja x. 1 =a+--«x. deli raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal. Disperzija je D(x)=2. d frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana.0.=O. +D. U odnosu na srednju vrednost. imamo 1 X = 1235 +1'6 (0. s~=24 . 375 374 . Aka SD podaci grupisani klasama sirine d. K.) Primedba 1.. 1263.Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena.1 -11.4 --0. IJl_ gde je L . Primedba 2.37.donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana. Mo=39. 1259.)(.75..5 -.7838.-a». -----.S. S"=-- " 24 11 ' 1---s=yD(x)=l. D z razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za njom.donja granica modalne klase.8 + Primedba 3. =0.. Me=40. a = 1235. + .5 m/s. -a)+(x 2 -a)+ '" +(x. a) x=2.+ . Srednja vrednost za osnovnu populaciju .2+ 3. x=2.8..sirina klase.2.ie X = 3.625. h+ 1 j..125. Tako U ovom slucaju. J. 3 2 3 2 3 1 4 0 5 2 6 3 6 1 Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi Braj poena 1 Apsolutna frekvcncija 2 Za treCi uzorak tabcla jc Broj poena Apsolutna frekvencija 1 Najzad..8.. LJ datom primeru je 50-25 Mo=40. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. 2 1 2 1 2 4 5U 4 1 4 j .7 + 2.6-1. (50-·25)+(50-15) .. (Q. +1.44. Dna se odrcauje obrasccm (2) Mo =L + d ___ + 2.. D 1 razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi. a 1. X" =8.}= Me = 40 + 20 . X=41.3019. unda se lllcdijana [acuna prema obrascu: n b) x=2. naziva se mcdijana. 8=17. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik: Braj poena Apsolutna frekvencija 1 2 2 1 D. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost x=E(X)=~(Xl (1) Me = L + d .. 812 = 20. sa medijanom.. koja raspodelu deli na dva jednaka deb. ")(2=3. U datom primeru imamo +x 2 + '" +X. Q3 deli raspodelu 75%) :25 % i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi kvartal.3)= 1235..5.R6 m'/s2. 1253. Aka su podaci grupisaui po klasama sirinc d.5f.. _50_-_(~±25) = 48 4 50 ' ..-(f. x=41.6+ 2. D(x) = 6.6. +J.5 --0.. d . .25. 1252. - 1 sirina klase.

S.977.90.-~--.-'"--. .. y 1272... -~ 36 16 ..Y.Ako je 0.1 • y 1 ~.·~·5i i Y..-~ ---- . a) a=b=l.--------. pozitivna je za svako x.Ako je 0.Sn+9-0.25.90~lrl ~ 1. onda je povezanost izmedu xi y funkcionalna linearnog oblika. Za odredivanje koeficijenta korelacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom. x-I 2 f o Si.1 za x=l.. 376 1271. . borizontalna asimptota je x=o (grafik sl. nema nula.. sI=3.--~ 1 ~ -·6 -4 -3 -1 .395. y=(X2+X+ l)e->.. Koeficijent korelacije r najee...1264.. .70~r~0._.896. y.. 1268. ~ 2 y(1:X. ". . 24 12 .).6 -In 16. Ymin=l za x=O. y 132 56 Primedba.. 27 3 3 X2-6X+9 1273.. onda x i y nisu linearno povezani.- 1 1 0 1 ------~-.25~lrl~0. 16 9 8. Ako je Irl <0. P = 5 arcsin 0.. .dx=ln16-1..~. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 134.=40 56 40 x=-=7 y=-=5 8 8 l'Xr = 132 l'X. b) 16 25 6 P=-(1--e.~. 133)..-.76.= 56 EY. U datom primeru odgovarajuca tabela je: r --..1 0 4 5 . . 134 377 ..= y.. d=2. --..~ 1 __3.y.1267. ~.1i=84 1'7. VIn GLAVA 1265.ce se daje obrascem (1) 1: X .~. RAZNI ZADACI 1269. s~=3.... 2 ' ) gde je X.)(1:Y.'--5)2 5 5 dx=7..-----'" .50 x i y su neznatno linearno povezani. P=2SP:"16 dx+2 2 'f~~i5=-(. 1266._.-~ -4 -3 -1 -1 . . P= . 9 11 7 2 4 7 2 3 4 4 12 28 -. 0 1 4 16 .~--- -~-'-'--.Ako je 0..85. Ymax=3e. Xi=Xi-X Yj=Yi-Y 2 X i1 Xil'i y2 . r=0. r=0.---~~-- 4 9 16 x 8 9 14 49 --~ EX..-----..50~lrl~0.=x.~ ~-~-.5ln2.70 postoji znacajna linearna veza. .~-. b) Funkcija je definisana za svako x.-. c) P=4-8e. r=0.--" 3 4 6 g 2 4 9 -".'=56 SI..Ako je 0.-.93. . 133 Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je 84 r r' 0. 1270..---~ X.35937. postoji visoka znacajna povezanost izmedu obelezja x i y.-.

4+'2... dv=. 4l arCSIn (y2 4 a~ 3») .\ 11 x ReaIn a reseoJa . Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini sin I b) p= j ~~l)i o r x 3 32 dX=9. q=3. LI 3 I I SI. Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa. 2. _ _ 1285. 4}.. Data jednaCina se transformise u x+l x-I 5 homogenu 20u'. 2/3 y! 1282.41n(1+~2). ("-1)+21n(2+2~2)+~ In2..a'.f ~n2x' cos2x dx. k E . V= ~. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme sa osnovom 2. (2X -.= u . Vrednost datog integralaje 7~_~ 6 1286. a) Za x?o 1 smene 11 = ~. sledi da je 4- 3y2 3y2 " (_I)k SD X=8+~ . anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0.uv. U ovom slucaju data jednacina nema realna resenja po x." 3).j1+4x' .~j-l dobija so ho2 mogena jednacina v . a za treci integral smena je sln2x=t. a data jednaCina ima jedno I . 5n 1[ zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .t.:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje: V= T).' . a) p=-q. (Parcijalna integracija: i.) 1276. dv=. b) Za x'.~ . Dati integral se transformise u zbir tri integrala: f cosxcos2x dx+ Jsinxcos2x dx+~2 . proizvod sinusa i kosin usa u zbir sinusa.2 = o.:. 4 f U= arctg .:. Skup resenja date jednaCine je 0 0 0 {-I. ___ 71.1274. xdx. I to x = .2 = l3uv. b) p=-2. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homogenu 2V' _7. 1287. u = 110 v. Iy+ 11 + ly.1n20n2-1)' (Smena Inx=z)./4 ..+1. 65 rea no resenJe po x.135 1283.. dakle./4 x-2 x+2 1284. Odakle se dobije da je u = -2: v ili (Parcijalna integracija: u=arclg2x.2<x<+oo. 1279..J4+. 12S0. Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x =. p=-2...~) = ~ (4a 2 . -{l: ("-1)-. J 378 379 . 3 (smene: u = 2 x 7 • 3 -i 1278. x = log. Smene: .5.:. ' Z //. Resenja koja n n . -~.= v.:i . . a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 135..--=-i svode datu jednaCinu na homogenu 2u 2 . q=2.UV~ 2u 2 = 0. 1277.. Smenorn .>/ // 1275. -1 i smene 11 = -1 =-. 1281..ln27 . 1)= F. xdx..5V' +4uv=O.) 1r/4 rr. Resenje date nejednaCineje intervall~x<4 y'+ 1 ( ~\ 2+V3 ).63 ..11>-Z-.

-t:. (a>O) . + 11.1289. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini...3 V x = 3 (smene: 3 3 + 3'3 = u).J"4a . 1292./2cos t. 381 380 ..12a.•• an' t=(2k+l)n. +~4an+i .. tada je 12a. )(l+a z) . 4an+ ":.. =-n-·1og'.4a~ +4a 2 + 1=~4az+i ":. 2].1. ~ + an:o...:.. +k=-----.+1~0. Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobijaju se nejednacine: ..J"4a z + i+ . A (0. +2. Time je dokaz zavrsen.. a) !(t) =. P=2. : . n. .---..5(2cosZt-1).. +CD l 0) (apscisa tacko C realna je k... U1 OJ U [1. a) cp = 60 1300. (1 ) P=4~+3 n.1.+ a ?'vr.J"4a:+l ":. dobija se ~'. . +1' . 1291.12a z + 11. .. (.4a~ +4a n+ 1 1=.. 2. +a n)=n+2. Podimo od ociglednih nejednaCina: 4a . XE[ -8..+11=2a. jer je (log 2)·z(_I_+_1. 2--'!>V a (l+a . g(!)=0.. 2 1:0. 1294... 5}.:.. 13a 15a 14 )= 1-!)+(!-~)+ (!_!)+ ... 1299. 2 !. 4a z + 1 ":. tada je =(logx2)'z 1-..-.~ -~. -lJU[9... -::---yU Z 1297. x = 0.=---. n n-l = 14' a. a+b). poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje (1+an)~2n. . Ako se sumiraju nejednacine (1). 16 _n Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a . a 2 . ... 0 . :0. 1298.2(a 1 +a z + . x = . x= -3.12a n+ 11· 1 Iskoristiti identitet logba=--·· log.+ 1..a" r..+1 +.. a) b) XE[ -~. {0... + 1=..:.. 2 b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein: Kako je a. 1295. + 1. l .5.. 1290. + 1 .. i= 1. B(O. +(n-1)+n n 2 n n(n+1) 2n n+1 2' Kraj dokaza.~. a+b) i C(IOg2( -~)."--V'n' ako je ab<O) . t= +3 +2nn. a) b) a+b=O. r a 2 -'. a) b) 1293.=~. b) c) -T "-'T .. . Proizvod ovih nejednacina daje l+a l+a l+a ~ .b k (k + 1) 1+2+3+ . +~1+_1 __ x I · 2 2· 3 3· 4 (n -1) n =(log 2)'Z(( x \ 2a. .4aI +4a ...x. __ 1_)) ( 1) n-1 2 2 3 3 4 .. . an = 1.. 1301... a z .. ~--..=--~'-- x x 1 +2+3+ .-.5.. 1296. n=O..j'i.

l= =la. Cime je dokaz zavdcn. Za n=2 nje je tacno.-./2¢>-" ".----3---~4 abc.dicka sredina d va broja veca od njihove geomelrijskc sfedine na sledeci nacin: . h (1) i (2) sledi da je 30-"2 se svodi na nb. i ab~-lal·lbl)..y abed. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka.. Dokazimo implikaciju la. .. c2~c2-(a-b)2. Zbir ociglednih nejednakosti 1308.2~~·~ + ~2--. .:>0'~+b)'i ~ . Ako se kvadrira data relacija. 1309.1-'!hI~:Tbli = (a 2 =laI 2.-1310.12¢>ja + hi ~.Kakojea 2=laI 2...I+la21+ . =~(Ial-Ihl }'=!al-lhl. odavde se dobija tvrdenje a 2 + b 2 + c 2 ~ 12.ik . b2~b2-{c-a)2.' 3r--3~ _'_ --···-4·---~V abc ~ -= a +h + c+~ abc ~4 ~ abc =- =a+ b+c~3~ abc 1306..2 + 2ab + 0' ~ ~Ial'-. iz nejednakosti (m-a)2+(n-b)2+(p-c)2~O i (m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2 ~O. poslednja nejednakost postaje 2 (a+cf+(b-. dobija se da je (1) ma+nb+pc~l. Ako se nzme n obzir pretpostavka a2 +b 2 =1.0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' ~O se postupno transformise na ovaJ nacrn: (a-b)2~O -= a2+b2~2ab -= 2(a'+b2). lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel ~ 1.I+la21+ . · +laH. + 31. ..2'1..'a2+2ab+h2.I~~ihI2 = a2~a2-(b-e)'. cime je dokaz zavrsen.aka je po pretpostavci a 2 + h 2 + c 2 + d 2 = 2. b 2 =IW a 2 b 2 c2 ~(a+ b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c. +la. y cd =. Dokaz se izvodi indukcijorn./2 < a + b < .I· 383 382 ./2..... 1303. K. Kako je: 3r::.-= r---'-------. dobija se la+bl=y'(a+W=y'a2-+2ab+h2~ 1304. Ocigledna nejednakost (a-b)2~O... .=-----'-'----.2ah+ . 1311.bd)~O. mnozenjem ovih nejednakusti dobija se = ~I::: Ibl )" = lal-Ibl· 1313.!-:-il... Iskori:Jtiti to sto je aritrL. +akl~la. b 2 =IW. '2---. tvroe- la. · +ak+d~la. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethodnDg zadatku.. . ~~1.[2:::2!. dobiJa se (1) a 2 + b 2 + c2 + 2ab + 20c + 2ac= 36. ~~"!_ 1:1 + (: + d _ a+b c+d 11305. !a-·bl = ~(a-b)2 = # .i+la21.1302. Analogno iz nejednakosti (a-c)2+(b+d)2~O dobija se bd-·ac~ -·1 iii (2) ac-bd ~ L lz (1) i (2) sledi tvrdenje lac--bdl"~ 1. 13l4.--- =. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka.:. Dakle..1 ah + v" cd:. a+ b + C r-- ~~laI2+2Ial . tada poslednja nejednakost postajc 2 2 a + 2ab + b ~2<. Ibl+IW=~Ual+lhD2=IQI+lhl. 4 .2 + 3c 2 ~ 36. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll ~ !a+bl+l-hl= =. odak!e sledi trazena nejednakost.~o Y V ab .2 + b + c +d +2 (ac. (2) rna+ no + pe~ 1. la + hi ~ lal + Ihl. gde je cetvrti pozitivan broj¥abc: a + b + c + ~~i-. dobija Se tvruenjc. +a21~la.+a 2 + . / ----.''''-2-..!al-Ibl ~ ia+bl· 1312. 1307. (a-cj2~O i (b-C)2~O svodi se na ncjednakost (2) a 2 + b 2 + c 2 ~ ab+ ac + DC. la + bl = y'~hj2 = ~-. ab~lal'lbll yx2=lxl. +a 2 + ..W~O 2 2 (1) ac-bd~-·1.a)2.

+ 11. Funkcija je konstanta y = 5 za 0.l1 (smena log(1~9x)=y). 1337. 3 i O. Realno resenje t=2. =x z = 1.. +a 2 + . gde je k.. m moZe biti sarno 1 ili 2..Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la u .I'. +x. 106 + X • 10" + y . +ak+.3.9+3'9+2=38.I.=y. Zbir na levoj strani grupisati u obliku (tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") ~(tg 27" + ctg 27"). ~3) U ( ~2.eni brojevi suo 3080103.I+lazl+ . 1316.I+lazl+ . 1325.O.. Data jednacina ekvivalentna je jednacini t 3 + t2~2t~8 = 0¢>(t~2) (t Z+ 3t+4)= O.10 6 = 13k. 1320.x'. 3850203. pa je N = 13k+ 3(x+3y+ 2). GrS1o. ~D U(1. Y' 10z = 13k3 + 9y.':-=-1 = y 1323. 3020303..I. 2 i 3. Smenom v'x~ 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik y = III ~ It ~ 51.+ak+. Zato je 3 . 7. kEZ. 5.I dobija se (1) la .. x+ 3y+2= 13m.. 1327.la. 384 . '.. c=9.. 6.. Iyl + la H . sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8.. P(x)= x 3 + 2x z ~3x + 1.3 transformiSe u njegov 6 racionalan oblik 13 . x'.. mora biti ispunjen uslov 6'. S. + w). 1336. 8. potrebno je da konjunkcija bude tacna logz (mZ~ 13m+44)~2 =0 /\ log. O. y moZe biti 1. Ij. redom 1. Brojevi 106 . ~1<x'. pa je 1~x~26. 8... U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd. + k3 = k. (2m+l)xZ~2(3m+4)x~(3m+4)=0. + 3. ~3<a<6. (~)O'S10'X=t. 6.. ~~)U( ~1. Rezultat: x=l00. Posto je x . ±3 + 2k".1O. ~D.. 1318. X= 1330. 3090503. a X. -·2<a<4.m~3 >0.9.. 1333.=t --3t.. 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak. 1319. +a z + ... dobijamo x=24~3y. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran. Kako je 64 =1296. ~1 1332.. 6. Posto je 0. Posto je N deljivo sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13. kEZ. XE( ~ w. 1328. tvrdenje je tacno.9. + k.I+lak+. onda je 0=1. a odgovarajui:e x 9. ly-·21+ly~31=1.. " S" 1324'6<"<6 . Iz (1) i (2) sledi da je la . a odgovarajui:e x 9.. " 1329.. ni za jednu vrednost parametra m. 10' + 3. Za m=1 dobijamo x= 11 ~ 3y. Za m=2..x'. Nekajea.y. (y>O) svodi datu jednacinu na oblik paje 2'. ~S<a<1. data jednacina ekvivalentna je jednacini 1315. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . ~~<m< ~1.. X . +la. Trai..+a z + .tadaje (2) 1331.x ~GrSIOgX =~~. +la h+'1... zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd .0. cime je dokaz zavrsen. Smena 1321.. " mE( 1 +w} c) mE( ~1. 1326. x=( ~ 1)k+ 6 + k". Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj. Smena 1335. b=2. Kako ova konjunkcija nije tacna. 1317." Iy + a H 11. x. Kako je x+3y+2'. 3 i 9. +a. <a<2.=x.10 4 = 13k z + 3x. t. +a. Ako se periodican decirnalan broj 5.. Na osnovu pretpostavke irnamo da je 1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4.0<a<4.. 3030703. a 3 3 3 X +X.'x. 3000803. 1338. 1334.. y uzima vrednosti 5. d=6.I'.. 1322.a+b+c+d'. a) b) ~w..la.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje xZ+x-z=t'~2.3 a 5.

Kako je 64·91=5824. x . 3b-~1 2a-l 1348.24 =0. onda je 7 2 x + 7y+z =9 2z+9y+ x =40z + y. na1azimo da je 2 1+ t 1+t2 1-2t 2 3t X= l+t2 . Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. trazeni broj je 5 . y 1340. ~-l.sm 1999x=O 2 =. 1350. Z = 3. 2=210g 12 3+log . +nn) 1347. c=~-2. b = 4. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja (-I". -. mora biti a = 2. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.l) zak1jucujemo daje: (sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii (sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O).. Tada je.-~) =0 =.2+2 = .. nEZ. Ob e k . Kako je a=10g .. odakle dobijamo da je x = 6. onda mora biti k=l. a=b=2-~2. onda je (1) 2-a 10g32=2~=-1' Slicno je b = 10g 2.54 = log2423 . Iz (1) se dobija (2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13.l.~--. 5). 10g312 10g 2 12 210g32+ 1 210g 2 2 +10g 2 3 1 + 210g32 1346. brojevi 24 i 20. 2 . 0+X2 .sinx".cosx". mora bili y=O. 2 = 310g 24 3 + log242 = 3 1 3+log32 =--+---= pa vaZi log324 log224 310g 32 + 1 ' 3-b (2) log3 2 = 3b-l . . z < 7) cifre toga broja."-~. Y. 1344.0+ 1 = 1333=x 4 +x 2 -1332=0. Kako je y < 7.. 1343. Kako je x< 7 i y<7 dobijamo da je x = 5. Y. 1342. X4 .cos x = 8m 1999x¢> 2 .2 sin (1000x-~) cos (999X =sin +n =0 (1000X-~ )=0 V cos (999 X+~ )=0 k. Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. sto se moze proveriti kao i u slucaju a+b+c+d=6. 1341. 1 +x . broj 2401.Sill ~3 . 386 387 . n.=2 5n za X = 4 . k" SD tacne a k ' x = 2: • kn 'onJun "cIJe "0 Je ' k E Z.Kako je 74 = 2401. 488) i (166.-" = ------------. Iz (1) i (2) imamo 3-b 2-b --=~-~=ab+5(a-b)=1. 49 + 3 =248.2 2= 2 1 2 1 10g.. Tada je (1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k.y=l+tz ' Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena kriva (x+~)z+ y2 =~.5--'. c = 0. 1345. n . imamo 5z= 3x. pa su trazen. Odavde sledi da je: x-y=ll\x 2 +xy+y2=91 iii x-y=7I\x 2+xy+y2=13 iii x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7.+---..2t 3t 1349. <:::> SIn x cos }-810 3" COS x. =Xk=1~06 (~+kn) V x"=9!9 (. Slucajevi a+b+c+d=8 i a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir. 160). 1339. d = 1. Neka je traZena osnova sistema x. z (x.. 1 +X3 . Sarno prvi sistem ima realno resenje (6.. (490..~--"~ =+--. Odavde je a+b+c+d=7. d "' 1 .sin (1999x-sin (x. b) X2+y2=1. Prema tome. lskoristiti resenje pretbodnog zadatka. S obzirom na pretpostavku zadatka. a ) I z Je nacme x+ iy=---. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine: 1. Ym. Dak1e. x=~2'.2 18=10g 12 3 2 . paje traZen. Ako su x.

Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2(3 + V3). Opisuje elipsux 2 + 9y2 = 9. a = 10. sin 2tx = 0 1m n:rr: ¢..2Iar. ).1 Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je al(l+1) 194 (1) q+1 5' Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1)..1351. 1363. ili 54. (q . .tg 7. -~. 1356. c = 2. b.. 7. n n .enj3 ove Jedna~me sux = 247 V x = . posle odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je jednacini 1354. 5. IT 2IT = sin 15" sin 135° cos 120" . x' . n E Z. Smena x 1355.. 2' . Kako su a.> Xk::::::: V Xn = .1) = 389 . + V2).5° sin 60"(cos 67. s = -'In (3 2 1358. q.5" = sin 60° sin 60° = sin 7. dobija se 114 + q-2) -97 (q + q-I) . (. 16.V q=-.log (k .~. (~) x+4 = 1 . 36.. ) = 3' (27 + 9 + 3 + .5° 0 (l 247 . +~f l + + =1· ~ = t. d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza.5° + cos 7. s=ln ] (e e . X' 75 R e. tada je b=a+r. 2' (4 + 2 + 1 + ..97x ...1) = 130 !\ q ... 1352.cos (Za + Sr)x = 0 "" e sin (lil + 3r) . 114 2 3 Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q. IL.5 zax = 2.e (l b -b) ~.S" . dobija se sistem 1) = 5044. c=a+2r. 114 (II 1357.clg 67.5 0 cos 67.S" + tg 67. c..5 sin 67. Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku.97 = O.mn. f (x) = 5 .5° .114 . n > • 2 (logk + 1) logk .sin 150° 1361. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj nacin: ng 9. 1364.L 10. 2 }.5° cos 7.5" . 3.1 4 2 S {/I ( .325 = O.5° cos 67. 2<+ 4 = 3" + 4 . k. 1366.36. Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje 114x2 .. Za+3r 2r 1360.' . 2 6 1362. 24. s = In 3.e Na osnovu pretpostavke.1 <x < 8..54.24. Kako su oba geometrijska reda konvergentna. 3 2 Za x=-dobIJase d ' aJeq=. 1353.5°) = sin 7.7. 1359.sumaje 0. dobija se e1. x = -~ {-2. d=a+3r. n E: Z . Niz je 16.5° sin 67. x +4= 0 "" x = -4 . Konvcrgirazasvakox iz intervala 8..'Vivalcntna jednacina cos (Za + r)x . x = . b = 5.

lim an = 0. Neka jc n = 1 in = 2 .5 (1 11 . -2-. 1369. Odatle sledi da je CI = -~ . an = Analogno prethodnom zadatku: = V2 + an + an > O. tada je 3CI Clanovi niza se dobijaju izjednakosti (1) al = V2.. niz je opadajuCi. 00 + V I + 4il) . pOSIO je {lfd I = V2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 .. Odredimo konstante CI i C 2 tako da je al = 3 j a2 = 1 . tj. 2n. Uopste je 390 391 ... onda jc lim an = 2. X2) .= 2 . da bi bio konvergentan..a" .2 = 00 Resenja jednacinc (4) su a = 2 V vrednost niza pozitivna.cos f3 . + 4 . Kako je an + 1 - + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I .1367. Neka je (2) latno i za n = k (k '" 1) . jer je nejednaCina (2) an < 2 ispunjena za svako n EN. POSlO je granicna >-log (1 + ~X2) . al =-2--' q=-. Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo. ak < 2. ~3" 1371.b an = CI .- 2 a" = 15 1 ((l+l~" l 2 ) - (l-~") 2) . a n +l = V2 + an (n = 1. Na osnoYU principa matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako n E N (n '" 1). 2" .. Niz je ogranicen odozgo. Iz (1) posle kvadriranja sledi (3) a~ + I ..-.to . 1368. 1372. Zaista za n = I (2) je lacno . a "dane sledi da je [IXI) .. f (X2) > f (XI...:> i C2 = 4. . = Zato je a" = 3" V '1' ..= 19 . 3" + C2 . Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli na slcdeCi naCin 1370. 1373. Ako stavimo da je (I" = I' . .2. Ako iskoristimo poznatu nejednakost Va[) . Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni prelaz. -:. Logaritmovanjem dobija se log V (1 + XI) (1 + X2) < log ( 1 + _ (IOg(1 Xl + X2) 2 "" + XI) ~ log (1 + X2)) > XI (I = -1 . Opsti ~lan niza je all = 12 + an 5 an ::::. Tada je (2) ispunjeno i za n = k + 1 ."" 2 b 2 2 2 cos f3 .cos ex = cos y .3. Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije f3 ex y f3 19 . (I" 1374. a+h imamo V(1 + XI) (1 + X2) < = 1+ Xl +X2 r7"0~' (1 + XI) + 2 (1 + X?) .tg .vodi na difercncnu jednai'inu 1'+2=5Id l _61' "" ?-5r+6=0 "" 1'1 = 3 V 1'2 = 2. dobija se (4) {/2 _ ( 1 .jer je al = V2 < 2. tada se rekurentna formula . a" + b a +b 2ab a2 ..2 = O.o).

a) tgz = -3. iz dale relacije sledi da je 1 :n. X smx + cos c.1\ a+{3+1'=:n. 2 "" b" = '2 (a 2 + c2) .b = Vab 2 2 4. cos 21'" 0). n. ctg{3= ctgy = 0 2 + c -Ii abc 2 1382. .sin 2 21 = 0 1\ (sin I. cos I. .o).. =:>{3=:': Ako primcnimo kosinusnu teoremu 2 2 7 0 = a + c . 2 . Y . 2.2x .b llab log-. Data jednacina ekvivalentna je sisternu x cos 2x sto sa relacijom a + {3 + Y = (3=-~-. 1381. Rc~enje date jednacinc je Xk = log2 (i + \:n. lz sistema a +y {3=-2. . 3' 3' 1384..3 = 0..=:> {3=2 . b Kk 0 JC tga = ... 2 R = "" _ C2 ) "" "" cos (x R ) -1) cos 99x . -cosx+-smx=cos99x . a .= log ~c:. k E Z .. Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo 2 2 2 cos a = b + c ~ a .) V x" = .= 0 . abc Analogno 1379.. 2be b 2 + c2 _ 0 2 ctga = R. a + b2 _ c = 2 ~ (b 2 + c 2 _ + b2 + a2 = 50 1 (i + Jar.... 2 => ex = 15° ~ a f3 = 75° .. 2R 6R b) a =RV2.I ctg a = -.. 1377.. <f' = + 2x + 3 = 0.I time je dokaz zavrsen. ta d' a ' a JC b a tg ex + ctg ex = 4 sin 2a.) n.(ctga + ctgy) =- 1 ('b}+c _a abc 2 2 2 2 R+ a (/+b 2 _ : f abc a2 <> + c2 _ b2 V2 V2. sm". .Zae cos {3 2 2 a + c _.9 (-i + n:n. aTe 2 . Xk . cos{3=. ae = b 2 • Obrnu\o. = 2R ' pa JC . Xn = n n.b" - I =. k E Z. b=VS' c=VlO' ~ a 2 + b2 = 4Gb ~ ~ +% = ~ a..= 1. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na: cos t = sin 1 + 2 sin 21 "" sin t cos t cos 2t cos2 21 . x = -3.) . y s (-i. Xk 2" + Ie n :n.:-2 2 ~ a. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini R. k :n.a .i) sin (49x + i) = 0 "" = . k + cos 1 L. = 53°7'48". sin (SOX . dajc log2 a +y . EZ.. ·Ri 1383..- 1\ 1\ x (cos 2x + cos '2 > 0 1\ x sinx + cos '2 > (J ) • 392 393 . a2 02 + b2 _ c2 abc 1 ctg{3 = .

..2 cos ~ = lz prve jednakosli sledi da je ex = jednakost I n 1 a-fJ () . Na osnovu prelpostavke imamo : f(2) = f(l) + a 2 [(3) = f(2) + a 3 f(4) = [(3) + a 4 -----------------fen) =f(n -1) +a"..= () A cos ~ .. Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan. .. Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine a+fJ 1 oa-fJ)2 (c o s2. 'nn . (cos-... y cos a ="2 ~ a="3.2. n a) Ako sc zameni n V3 = tg 1 3 = ---n-' cos3 d ata f un k·· po st' 'e elJa aJ ~ cos~ oa+fJ --2 .cosk sin (k .1) cosk sink cos (k . Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1. 1» J gnlpa 1392.1) cos (k ..x..tg 1) + (tg 3 . 1390.tg 0) + (tg 2 .1) ) = cos (k .0 "2 2c c b) s=a. Ako se saberu prethodne jednakosti. 6 6 n. tvrdenje je (/2 Zaa=l[(n)=n. U Dekartovoj ravni to je osencena oblast (s1. S = (tg 1 . sin I =tgk-tg(k-l). S= sm1393. +(tgn .(k . Odatle jc sin .r ' 2 ~ a+ R- 1 a-fJ)2 + 4" .kEZ. cos(k-l)cosk .2 .cos .. xn ---+ ..Re~enja date jednacine su : n 5n ~ xk =-+4kn. bice 2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <.k EZ.1) cos k to je = 1387. fJ ' koja sa drugom dajc y = 2 ... x fJ 1 ' tada Je 1 )' = l' .c ' s2 2 a-fJ a+fJ +-sm 4 1.cos .1) .. dobijamo trazenu sumu S. + b2 2 jasno.1) cosk cos (k .. . .-l _ 1) f(n)=l+ a-I (zaao' 1). .x i Y = 3 . . Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 .> x + y > 2 k A Ax+y<2k+1...x ild.2a-fJ_ -0.cos . a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne. +a n • Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se a 2 (a.. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 . J[ Kakoje 'sin 1 + sin(k .. 2 Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je svaki sabirak jednak nuli..tg (n = tgn. = Jr Kako je ex = 1391.2 cos~ -2.. . Data jednakost se postupno transformiSe u identicne jednakosti a+fJ a-fJ oa+fJ 1 2 cos -2.4"cos--...tg 2) + .= 0 1 1 oa-fJ 2cos-22 1386. zatlm sabercmo dobijcne jcdnakosti. dobija se fen) =f(l) + a 2 +a 3 + .= 0 e 2 2 4 a-fJ a+fJ 1 394 395 . k .+ .

:::: 1 . resenja su realna za . Ymin = 0. 2sl = 400 Dodirne tacke su A (25 10) . 396 . 9a 2 + 25 b 2 = 625 . Kocfidjent pravca tangente para bole u T (cos a. 4 BFA = 90°. A (~. p=2·'l'5. c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:. 1m2 =-15 8 odakle sledi da je ::5 m :$. 'f 9. 2.sin a). S "f 2 3 b) V=nf2px+nf o '}£ 4 3 (1~P2 +PX-X2 )dx 47 3 c) Ako eliminisemo a iz sistema Xl + X2 = 2 cos a { Xl . =8 15. 1397. X2 . 5 a2 _b 2 =9. 1'(3 J . a=5. a) a = 6 . II grupa 1395. a = "2 . n 2 X>"A Jcrn = VT' a I " . b)a=O.a=6" n U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° . 307. 16x2 + (x-~) ='~ l = 12x. str. a = 0. x = -3. b) lz jednacine 2 cos cos iii G. p=6. Pogledati [esenje zadatka 1066. o 1396. Iz uslova da prava 3 III grupa 1398.sin a = 0. a) Presecna tacka parabole ( X - l £) -+'l 2 = 4p2 je . Iz pretpostavke imamo 2 n sin a . 1 1 taL"" <ruZlllccml = . Zaa=O. y=x 2 _2x+1..Xl X2 (Xl X2 - 2) = O. y=Sx+S dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! : 92~ + b 2 2 = 25 . 5 / Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l tj.VT' Zaa=Z'y=x. a) Teme parabole ima koordinate: = 2px i kruznice 1394.sm a .~) = m . ti· b=4. sin 2 a .y=2cos (x-~} sada so lako ispituje. b) Nule XI=X2=-1.2 2n. X3 = -4 Ymax = 4 za za x=-l. + X2)2 + 4. imamo Dakle.:. :3' B (-3 161 . dobijamo trazenu relaciju (Xl V=-p'n+-p n= 121' n.

p = 2mn. 1400. x2.2 a + 4.DAC + 4. Najmanja visina odgovara najduzoj slranici. x + 1 = (x + 1) (x 2 + 5x + 4) <> 2 (x + 1) (x + 5x + 3) = 0 "" -5 ± V13 Xl = 0. 2 b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki. Vidi zadalak 379 b).ACD = 2 a .BCD. c 1402. Odavde imamo a 2 _ b 2 = c 2 + 2pc. a kruznica 2 ( 11 2 125 (1'. a) Uslov douira pravex . 4.IS0° fJ = 2 y. 4 3 J v= n_ + 2".x= 1405. )0 l IV grupa 1401./)2 = 4 J :ta2 + . ti. imamo a = 16. str. Vidi zadalak 1065.6cm. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo 2p : c = a : b iii a 2 - b2 = c2 +cac h => a (a .a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°. {a - sledi da ie a = 90° Jednacinaparabole/ = 12x. v (10 10n 27 + 2240 3 n) b) -V2<m<V2. J[ 8x a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--' I v= l~n (9 + 3·8 + 64) 970 3 (nl (12 .DAC = IS0° . 180" . Izsistema: l a 2 .1 )n 4 . pa ie CA simctrala ugla4.1 = CE + (p + c)2 .zam=V2. Iz WAC sledi 4-CDA + 4.180". A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ . S). iii ISO" . jednacineelipse 1'2 n 25+36=1.ACD = 0. 51. 4. a) Iz sistema a + fJ + y . ti. 398 399 .ACD = ISO" . 05 4 d) Y = x + 1.2y + 8 = 0 i para bole = 2. \ 2 ' 2./ = 16. c) Ncka je CE visina flADC i neka je DE = EA = p.a .b) = c 2 . 1404. . b 2 = 12.3) B (8. (8k . )' 1399. '1'=2' L ti· flABC ie lupougli.ACD = y.b2 =e 2 ( a 2 nz 2 + b 2 = n 2 2 iii {a .3) + y--2 4 c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela paraboloida.0 -1 c) p=f(x 3 +6x2 +9x+4)dx=-. p = 4. 1403. pa je trazena parabola = &t i elipsa 121'2 + 16/ = 192. sIr.%X2) +n j8xr) dx -2 . 307. pa je 4. pa je b 2 = CE" + p2 2 2 . Ij.px. pa je 2P he = = 5. b) Dodirnc taeke suA (-2.3 2 tj.CDA = 4.

5. - 16/ = 144 .lx = 2 zax = 1 . straniee maksimalnog prayougaonika 3 i 4. 1407. x = 10 iii x = 10.P = 2m (a + c) = 648n. 1427. a) P 4 =_. P = 96. Xl = 0. B Is' \ - (27 _ 23)' . 1414. V=3m J 2 1417. = ±3' + 4Y + 3 = () .m. 1) i 10. onda koristeci uslov da ie . ).a) mE (-C>:>. (~. a kruznicex2 +/ = 25 . Straniec trougla su 6. S20 = 1770. II = 7. Ib-al<c<laq+al. 1416.min 3 1421.1 • U oba slucaja progresija jc 1. -~ a OYO jc jednacina direktrise. 1415. VIIIgrupa 1419. + 00). Definisana za x E (. c = al. tangenta 8x u tacki apscise x = IX fs71Apa 1424. X2 = 2. V=2n. ncma nula. 2 V . Jednacina hiperboic 9x2 M = 20 V37. c = 32. 1409. nhc V = -2.a seec datu prayu 12 142.P=35. P: Pt = 1 : 4. s -' C (-3.00 . -1) U (2. obim 0 = 14. 1428.Vgmpa 1406. JA26. 1430. Ako su stranice G. b = aq. aritmcticki: 3. +(0). 2 1425. Stranice 3. pa je ax = tllO = 59. '\ ' b) V=4Jr 3 . 25. b = 12 i c = 20. Stranice trougla su a = 16. 7.za X= --I ' y= J asimptota. X grupa 1429.1 1413. b=lO. 2).= 1224 Jr. 1431. P=(2+3v1s) m'. x = 1. f +2V5" VI gmpa 1412. X 1422. b) q = 1410.5. =-. dOO 401 .12. Vl: V2 = 2: 3.18. . 1408. 6. 6). Parabola/ = 6x . a = 38. N 1418.21. x=M. Gcometrijski niz: 2. dolazi se do trazenog tvrdenja. 1420.

Vidi zadrtak 1350. 1454. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena. Vidi zadatak 706. x=t. dobija se konjunkcija . 2 Vidi zadatak 948. cp=90". tvrdenje. 1452. J1s X. V. Bogoslavov. 1437. Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa --~-k" p 1 ~ dobija se ' q 1t _ 5n 12 k E Z . 1. Vidi zadatak 1285. m = 281. Vidi zadaiak 1284. 1435. 1436. ctg (0: + (3) + 1) = P q XIII grupa 1 +ctg! (a+ (3) 1443. V. Resenje konjunkcije je x=~ v x=4 lor. b) -2sms2.446. "1fgO:"c. 1) 1453. ·W2 403 . . siu 2 (0: + (3) (ctg 2 (IX + Ii) +~. 1451. V. A47. x 2 = 12. = 5.fJ :=::- 1. Bogoslavov. X3 = 13.432. Zbirka 2.j+~. Vidi zadaiak 12:59. -1]u(3. 62. 5n x=--+nn. Smenom log. 1444. <. Bogoslavov. Zbirka 2.l. :'440. XI grupa Y= ::i 1 1449.jY +~ . a E [-2. Bogoslavov. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1. (~~grtocC:~. .< Konstcd V·lctove veze bILe c1g 0: + ctg. x. . Zbirka 2. 1438. x=~-+k" rc 12 .+ co). XVgrupa 2n c) x=2k" v x=-~+2nn' V=2n ('" --3 ' } 4 . p 1 etg a etg /i ={f' : 1 1442. S=3~3 (vG±~i).9=0 1 ' A log4 x=t. p 1450.8%.~.4"1 . Zbirka 3. Vidi zadatak 1059. 4(~?t-15(~Y~f. 1 D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui 4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= 6 6 ') 11. 3vG+ n . 12 XIVgrupa 1448. XII grupa 5439. V.

I)]' 1 1459. x 2 >O.l). ~ 3. 5. Jednacmu db" se x 0 IJa 1 T3=40. . 1: 2.. b) P= 39 1477. 1462.. Srednji clan je T. ugao COM = x. V=-3-' 32n Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku OM.'X+%"-1) Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O./3 ... 2 XVIII grupa 1468. fk). 1458. a) P(-6. k n E Z. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x) itd. 8./6 " nEZ. V. 1 n X= ±O. V. 3n ("'-1)=(2:)3 n (. 1466.: 1 . XIX grupa 1474. XVI gmpa 1471. Ot./3. +1 1472.. 405 . Za k=n. >O za x 2 E c) a E (-~. Tada je AB = R cos x . 1 xE(-3 . Zbirka 2. 4' Sp a : b : c= 3 : 4 : 5 . b) x=4+kn._ - 3x. z dobija se Z2x_ zX + 1 = O. I-x. Vidi zadatak 1210. b= 14. 3). E (-~. terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON. --) 2' 1470. P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "). (0. M (±fk.+1 =e:)3""X.+l' 0 dn osno x 2 =---~. x i y su celi brojevi.. 4' XX grupa 1479. 1). 1460. Resenja ave jednacine Sil 1 i 2 1 i 2 -2 r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z . Odatlesledidajex=2 v x=-2./3 .nEZ. Kako je z=l. . b) x . 1469. XVII grupa 1464. XE[~. H·/6. 1475.. 1467. Vidi zadatak 1239.. 4' 3p p. l-x 2 =_. . 1456. Stramce trougla suo . Bogoslavov. -3. . x. a=2. AD =BC=R sin x.0: ex P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R 2 s1ll2(2cos -1).Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn. 3x . 1457. 404 x~2. Zbirka 3.1). a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu . Vidi zadatak 106S. Bogoslavov.R sin x ctg "'..1455. 1461. k. . Vidi zadatak 340.. -/3 1465.

20. D. B. 8. C. juni 1992. 6. 1485. D. a. B. 8. 4. jun: 1990. A. 15. . 19. A. D. 1. 13. B. 4(m-l) . . A.. 7. 20. C. 1. '-'. E. 15. D. fizicki i fizicko-hemijski. A. 8. 4. B. a) D=m2+4>O za syako nl. V=2a 3 n. 2) u (5. S. e. B. 11. 1~ ~. 20. 13. 18. 25. 9. b) a= ±3. Uniyerzitet u Beogradu Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete. 19. 8. E. A. B. + 00). 14. A. E. E. 25. 12. 13. D.m E (1. 10. 13. k=12. 3. 25. 4. e. E. 10. O<x<:. 9. °. 3. XXII grupa 1489. B. 17. B. 14811482. 14. 141. B. 15. D.12. f· 16. 11. (m-2)(m-5) x = . D. A. E. 16. C. 7. 17. L C. '-'. 1492. B. A. 5. E. 8. B. -:z)u [-1. C. 14. septemhar 1992. 6. C. E. juDi 1991. P=4a 2 ny1:l. 1. 3. B. Vidi zadatak 795. D. B. E. B. c) a=2 V 2 a="3' 3. 7. 10. D. C. B. 18. a) a= -2. 17. B. T13=91 ' 21 n 5. E. 1487. 20. C. E.f2. e. B. A. E. 17. Zbirka 2. 5. 6. A. e. e E. 18. 16. 4. juDi 1993. B. A. E. E. 15. A. 9. 3. 14. C"' A. 26. 9. 13. 13. 8. . <. 1. 3. B. E. Vidi zadatak 1066. C. £. A. 17. n=17. B. B. 19. A. B. 2. 2. i_. 5. D. C. 2. septembar 1991. ~ A. 14. B. E. 19. A.. 12. B. 7. C. t Smena 1 og2 x=t. A. 17. 16. +00). E. 4. A. . 2. 20. 0. E. C. 6. Bogoslavov. C. O)u [1. 15.~ I. 7. matematicki. 10. D. A. e. C. 9. V. XXI grupa 1484. D. A. 3 b) m E (-00. D. S.16. 2. 6. 10. 11. 5. B. 20. 18. 1486.. 19. x=2+ kn. B. 19. D. 9. pa Je log 4 x=:z. 0. 4. 18. e. 4. 0:=45". E. 11.. B. D.1480. B. D. E. 6. 406 407 . C. H. B. 10. 11. e. A. A.. D. JS. 18. D. 16. syaki test ima 20·zadataka. c. 12. 1490.

CauKuu: COI)PIIUK 3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli .llCp. 13. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.::!·. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke. 7.:J'iWKe. B. 15. T. D. CJlYUKIlH. 12. u .'-:'. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika.. B. Janie. Bogoslavov: Zbirka re. 8. 5. n.. A. e.ccKuc :WIIJim .GK1. Beograd 1978. Bogoslavov: Zhirka rc. Bcograd 1975. 6. MocKDa 1979. BWfOACl:':l-i.". 13.t"ac 1966. A. Bcol'. Beograd 1979. S. V. 408 409 . 3. Janie. . R. 6. B. e. D.'"'.matike za III razred gimnazije.:!I. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za II razred srednjeg usmerenog onrazovanja. M. 16. :-i tW :":. 19. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. C. Polil1omi. 4. Beograd 1978.wanu'MflO!:. B. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M. e. B. Bcograd 1980. T. J. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U. S. B. 19. E. Lyon 1962. C. A. Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl ~'Crovatfloce. 11. D. H. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. 11. B 0 go s I a v a v: Zhirka re. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima }. S. 17. R. A. Komoinaforika. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1.:&y':lJTHr: A. D. E. D.J. P.kitn jakultctima. 9. K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu. T.2·~'. 0. Beograd.'1in:atcmatike. Beograd 1950. 12. M. V uk ad i nov i 6 i 1. Mitrinovic. 18. Okli: Pr". LITERATURA L 2. n. IDUaH. e. Beograd. Analiti!:ka geometrUll. Vasie. C.. 9. B. D. B. R. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir. Bcograd 1970. 5. P. Lespinard cl R. 1987. 16. D. Beograd 1978.leU MtlmeMflmUKe. Alcndorfcr i K. C.lfl " -. Beograd 1977. S. 2. p. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 CIlCl!uaJlb'/o~\j KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC. MOCKiHl 1978. 1. 14. A. 1. D. Bcograd 1987. 18. 4. E. . Mihailovic. P. V. M. E. 20. Beograd 1976. H. 15. A. T.. M OelCD..2. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur.wnerenng ohrazovanja. Milicic i M. D. Vukadinovic i D.HanU'. H. To s. T. E. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije. seplemhar 1993. n. Mitrinovic. E. e. 1982. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog ohrazovanja. D. V. MOCKll:l 1972. Il. D. 10. S. E.ItS.} 1964. D.'\-cnih zadataka iz mau. 20. Tosic: Malcmatickiprirucnik za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima. Vasi6: Lit/carna algehra. 8. Beograd 197ft V. juli 1994. B. Zagreb 1965. V.. M. D. H. Beob'Tad \Y74. A.mercllOg obrazovanja. 17. Bcograd 1963. R. V. C. E."'<. Il.Ii. A. 7.SI. A. 14. Vasic. A. R. E. K.. E.HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije. R. 10. Jan i (: i D. 3. S. P. C. :'5'. M . Billnmna formula. E. AUToHon. V. lj.

...~::...... mentor novim profesarima.1 32............... Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ..... .. ..... Primena izvoda u prirodwDl oaukama . 2..a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje...~~............. g............... ... 1........... 5.................. 7.......4...... 23........ Izvod funkcije .~. godini ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao zv:lOje pcdagoskog savctnika...... Njcgove zbirke postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc... Zivi II Bcogradu......................... ! 999....... .~.... konkavnost i prevojne tacke funkcije lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda)............. opslina Bosilegrad....en uspeh........... 6.... Binonmi obrazac ~~~~~~::.8.............. koautor: Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996.. :::::::::::::::::..2 5.:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 2.......... 25..... koautori: dr Dusan Adnadevic.............. 4. Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993..4 VI OLAVA KOMBINATORIKA ................3................ Zbirka zadataka za II razred uSlY1erenog obrazov.......... g......2..4 DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA .......... guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji.... ukupan tiral: 32..... ~:1 ~~~~~j ~~n~~j~I~...... ::~::::::::'....... Mr Vene Bogoslavov bio ............ 120 120 137 VIII GLAVA B........................ APROKSIMAClJA FUNKCIJA .::::::...... ........... Neka svojstva elemenlarnih funkcija ................. ..... konveksnost.. .............::::~::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: ...... Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl .............7................ . ukupan tinll 272........ g..... 7... Asimptote krivih linija u ravni .......... II OLAVA Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932.... NepoLpune diferencijaine je...~~~.........JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!tetu.......... 4.................. ........................ 61 61 4.............. ukupan tir................... ....... Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka...000 primeraka.................. 4..... .. ............ dr RtJdovan Janie i dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18....1. u sindikatu itd........ 96 96 98 99 100 6......~.... izdanjc 1998............ VEROVATNOCA I STATISTIKA . Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu....................... Grafik fUIIkcije ............ RAZN! ZADACI 146 ......835 pnmeraka).... a m£lgistrirao jc 1981........................ ....................................................... Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura .5...:ixlacine drugog reea ................................. Pcnzionisal1 jc 19.... godine na E!ektrotchnickom fakultetu...31....................... 7...... Linearna diferencijalna jednaeina ....wja ........ ............ kao profesor Pete beogradske gil1ln<lzijc..:a zwlatakn i:z malcmatike 7.. Izvod slozene funkcije ...... imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu.. 25 25 28 33 41 43 49 49 !II OLAVA 3. MalemaLicka statistika ...... 4.cetiri jzdanja (prvo izdaoje 1980........ .......... Primena integrala u prirodnim naukamn ..............000 primeraka). Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .........:::::::::::::::::::::::::::::::: ~n~~~:Yai~~e~~al....... g................. FUNKClJE ............ 6..........000 primeraka. g..... ::::::::::::::::::::. sa 40 godina racla u nastavi... koautori: dr Petnr Vasie.....3 6......... Godine 1967...... ... Plaketa Zavada za izdavanjc udzbenika) i zahvalnica............... jZdanje 1998........ g....... Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti..... obavljao je i druge strucne posiove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole..... ... LopitaJovo pravilo ......... g...........6.............' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971...816 primerab). Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli zapal........... maiematike 3 (prvo izdanje 1972....... ukupnn tira! 235.......................... g..09....1....... ... Tablica integral ................ Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima ............................. ukupan tiraz 139............ 7............1...... Diferencijal. 4.... dr Radovan Janic........................ Monotonost...310 primeraka).......................... izdanje 1997. 1........7....... izdanjc 1998.....diploma..1:l26i..3............ .......... 25. 6... g..........................::.. g................. ...:::::~:::::.......6.... g..... Granicua vrednost funkcije ... U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovodilac aktiva r!l:Clcnlntlcar...~ .2 2.. Neqdreden integral. priznanja (Arhimedes........... I13 VII OLAVA 7....... clan odbora za prouc~1Vanje problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Prosvetnom savetu Srbije i dr........................ . Olisa NeSkovic i Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988.... Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke ..m tiraz 120..::~~:.......... 4.. odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela ..... Zbirka rcJCllih zadntaka iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970.......................l................. .....:...... g...... 3........... 50 tcstova za provenl znanja iz matematike za OSlUWIlU skolu.... ........... godinc u selu Paralovu.........~...... 102 102 105 109 .............. Pr~mena ~~~1J:~~ai~~~~jj! s.. 55 55 58 IVOLAVA 4....BELESKA 0 AUTORU ZADACi SADRZAJ IOLAVA i....... ............ Radni vek znp................. . 12....... 22........000 primcraka)..... 2....... ........ Zbirka re!cnih zadataka .......... U 1980................ VerovatnoCa ..... ekstremne vrednosti.... Primena kod lineanilh aproksimacija ... 4............. On je nosilac mnogih .................... g.. ......L 5.........z........................ 4............ ...... Pored (}vih funkcija......................3......:l grada Beograda i matlene skate..........10........~.802 primerJka)...............000 primeraka). .2 INTEGRAL ......dva izdanja..........Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike...)...... zavrSio je matemaliku na Prirodno-matematickom raku!tetu u Bcogradu (1958)..........~~~ . 49... Udlbcnici: Zbir/........... koautori: dr Pcwr Vasic..... clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva........... . .......::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 66 71 74 76 80 86 90 92 93 VaLAVA 5............. Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ........4..3 5.... 7 7 17 23 2.2..... ukupan tiral 320.........:::::::..... ukupan tiraz 30.... 1968..... ukup........... ........}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim skol:lm:-L Od 1965.. izdanje 1995........

..1..... Tllblica integral a " ..2.6. 6... Odrcdc:ru mtegral .. 4. 213 213 215 220 226 228 229 236 III GLAVA 3.a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi 4.. ..cija .. 4.ni mcdllik: T. prcvojnc tacke funkdje IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda). VEROVATNOCA I STATISTIKA 7.... 1... Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima ... konvcksnost....1 2. 2.. Intcgrucij~ racionalnih funkcija 4......3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina 5..2 intcgracijn mctodom smcna ..\..4..5................... Pnmcnll odredenog integrllla:r... 5.-........'VvI ....2.. Primcnll intcgrala :z. 4.......4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda 318 318 321 322 323 VI GLAVA 6.I'.6.... 2...RESEN.ikn·.. " .... VcrovaLnocn Matcmaticka stlltistikn 343 343 369 VIII GLAVA 8........ ..11111'........:l. 4.. .. Parcijulnu integHlcija 4. 1...... .1...........9..... ckstrcmnc vrednosti..II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 ~lmnp'lJ'.. 1 B<.1.. ..... Backi Petwv.... .1.... 3....... .. Monotonost.. godine ·51.... 7....3.\H...7.!c ..2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon 5.... konkavllosl.. Grafik funkcijc n ........... Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli.-!( I :\'(1\': ZH[RKA RE~:E:">11!1 Z!\DAT. PriraStaj fuukcije .......2 2. 3.........II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV..5..8.Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200()..no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom 256 256 261 IV GLAVA INTEGRAL .4.. Noodrcdcni integral.10..1 APROKSTMAOJA FUNKCIJA ...: ')I)()O' l\\ik()pi~..... 6........ Pribli"i... Difercncijr-J. 2. Obilicev WIl:lC 5 • 1..a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela 4. .2.... izvod [uokcije ..... .. 4. 265 265 268 279 286 290 297 304 312 315 316 VGLAVA 5. Beograd. ...lA I GLAVA L 1.3.3 6. IZVOD FUNKCIJE 2....7..A... 4 Tridt:sel dn:go izdanje· Izdav..... 6.'kih tabab' Format: 14 x 20 em' Ti:'. . prrdnt tI ~!... 4.!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER().1I1lPU n]'I..4 KOMBlNATORIKA Varijucijc Pcrmutaciic Komhinllajc Binomni obrnzac 325 325 327 331 335 VII GLAVA 7. .... " .. Lopilalovo pravilo Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama .. RAZNI ZADACI LileratufU 377 409 :VII \l1H... ....) DD "Kur:rURi\".. FUNKOJE Nclca svoistvu clementarnih fuokcija Graniena'vrerinost funkcije Asimptole krivih liuija u ravni 199 199 206 211 II GLAVA 2.... .... Primcna integral a u prirodnim naukama .J!KA l'OPOVI(~· Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr VENE BUCiOSLA\'OV· (.. ......... Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive 4. Izvod sloicne funkcijc ...2.... DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5....KA lZ ~IATE!vft\TIKE...1.. Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn .... 2. Primena kod lincarnih aproksima.....3.....