P. 1
Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini

Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini

|Views: 1,052|Likes:
Published by MijatTomic
Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini - 1940
Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini - 1940

More info:

Categories:Types, Research, History
Published by: MijatTomic on Aug 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/22/2013

pdf

text

original

MARIJAN MARKOVAC

:

SELO

I SELlAel
POSAVINI

.USLAVONSKOl

ZAGREB
V LAS
ZAGREBACKA

1940
A N A K LAD
,

TIT

~A
_ ZAGREB

PRIVRE,DNA

STAMPARIJA

,

sv'o]im uzor roditeljima, posveCuje ovodjelce
u zttak

restitim htvatskim seljacinuz"
sinovske zahvalnosti
njihov

Marijan

Andrija i Kata M ar k ovac r d N k . , * 1858 _ f 1'338' *' o. r u "afmoiJi6 , 1860 1930

t

,"

. JO&; K'CfO I~d'nere, slusao; sam .od sVDj1h roditelia _kako su ZiiNje'li, hr.vatski· seliaci u 'slavonskoj Posavini, Q nas cinu zi~ot~t'i' olli~cijim~a, .selu Ii\1 velikirn ;z.adtugc).'tna 'bila 'i1 tm jela'!{0 l=fri'cati, ier SUO oboie bili iz "naivecih seoskih -zadruga u- DdL Andriievcirna. Otac Ie bio iz kuce 'Mijatove, a ,maJl{a iz Pavine kuce. KolikO' .sam p~u£a~a.zfm-sKih vecer)$li\saj!1ci maicine ·,topI€ riiec], posliie u6]jieaj-~ne rnolitv,e, sklapao' oei da 'saniam 0 'zivotu, i -hacinu zhr.nta u domti,.ntt. st~IJu,: u poliu, )i\radi.j na 'pasi; Sve ie povezano sarenilom cviieca iz .polia i livada i ;'sq;tenJI(')Ul TtI!bina,,0,t~r~.ka, poniava i poniavaca iz kucara, .sto .vezenirn, sto ut~anim" =: pamukorn, p redic om, svilorn i,"'zlatorfn. Da, f;ffin~}gOl sam toga CUO j na. prelu, kad 'bl' se moji 'sllsj€.(f u~ec~'r -sastalali na divan, danas kod. nase }{;uce,. a druge d~ne dzmi.enicnp kod drugili susieda. Imao saWt;i dva siisieda 1-' sarnouke maistore 'I- deda TJ1ilju Bi):geti:" 6a. ~~ GtegB'etu· Lovrina, kojJ..~,s~uzna1i jzradivatl. ~:ije10~e kola·; "'pluga, tkalacki stan, vitlice, kepciie, vodire i.mnoze druge stvari stq su tre.1;afii -za kneu i za p'dtrehe:~svojiFi _ukucana, J(o~~ nji!J, sam' rnnogo to,ia .vidio i. i;taUci0,- pa: se
t

r

to

I

sa zahvaln.Qi~eu s~ niihovlh ... U'Puta, a tako i pouka fnolih : dragili lliomsija sjecam.' . €Jstavio 's-am rano ruditeliski dom, da. se ur skolama J)ripn~fni:m za uzviseno zvanle ucitelia s:v:6ga naro a. -U zbir]_yam~. 'siVojih t,:l"piSaka .nalazim Q'cl aaekihvr.eptena. pa de danas. zabiliezene rnnoge stvari iz ko4ih izno~im plodove m~terija.ln·e i· dusevne kulture hrvatskih :seljaka sela i\n(lr,jievaca. Jos u 'vriJemes!kolovanja ··dQ,~ia je .m11
, .__. .. I .... ...

i sam takQwim. raddvirfia

~ danasu

dokolici zabavliajn

i

gOtov0 sve oualS_o ~ao'T"u moiirn ~ndrije·vcirna to .. sam ~se -kasniiim Fa§piti'V .. ~jem "l1vje~i0~ a -aa cij~l,a' na~q...slavon§ka
_ f"

u ruke II. Knjigra ~]jo-rnika ';IZta narodni ziry;6t i obicaie juznih Shiv:ena, g'dje je p~ema >>.Osnovi«-df,. Ant~ Raddc~ opisao @tbk- zupnik,. Josip L0vr~etic. :,Ka'lfo i,e u »O,toku{<
.• . .l·"
->;

'y~.

t
,. I

Posavina zivi pod iednakim 'zivotnim uvjetimada sa im zivot i o!:)icaji prilicno isti. .Sabtruci etnografsku gradu u pocetku za sebe i svoiu zabavu, uvidio sam da mi Ie potrebna uputa iskusniiih Iiudi, pa sam tako saznao i za pokoinog Jiubitelia 'naseg -naroda Miirlka Cepelfca, kanonika u Darkovu. Vee iza prvog pisma 1~16 g. bio sam sniirn u stalnorrr dopisiva- . .. nju, Ier mi ie svaki 'rriegov savjet dobro dolazio. -Zato neka rnu ie hvala. Ita dolaska u Zagreb, Etnografski jel Iirvatskog narodnog muzeja u Zagrebucesee me Ie izaslao kao svog povjerenika u Slavoniju, gdje' sam sotovo od sela do sela slavonske Posavine, sa vee prilicnim iskustvom dolazio u vezu s-a narodom i cinio bilreske, od ' keith ie nastala' ova moia zbirka obicaia. Neki su obiCaji potpuno nestali, ali neki su ios sacuvani, pa se na oivaj nacin otirnaju zaboravi. Nove doba i druge zivotne pri. like odnose staro i donose uz obicaie i novi duh, a sve se u veliko razlikuje od onoga u cernu su nasi »sokci- uZ;i~ ."Va:li i ciim su se od. druge brace u _Ifrvatskoi razIikovali. Duboku i iskrenu hvalu -za svoi dosadanji rad na poUnsabiranja .iiI publiciranja etnografske grade duguiem moiem dragom narodu, mofim milim roditeli.ma irseki Barici ud. Dorncevic, pa gg: pokoinom Sal a rn u n It Be t'g e r u, direktoru .Etnogtarskog rnuzeia u Zagrebu; dr. Milo va n u G a v a z z i u, dr. Vi k tor u H 0 f ii e r u, dr. J 0' sip u Mat a so v Lc u, S t j epa n u P a. vic ic u, dr. B z ida r u Sir 01 i, prof. V I a dim i r u T k a 1 c ie u i dr. , Znadem da dielce niie savrseno .ali Ie sabrano .. sa mnogo volie i Iiubavi. ZeIja mi ie da i ono pridonese koje ~ plodno .zmce na polju odrzania i ocuvania nase narodne kulture,

f

-Slavonska Po savina

..,
I

'

od-

°

M. Me

Od Pozeske ili Babic gore, Dili gore, Krndiie, paispod Fruske iore do· Zemuna prostire se uz ?~avu Th1Z1~~, nazvana Slavonska. Posavina. Gore se POdlZU do koiih 460 rn i niihovi se obronci na nekirn miestlma poput 'talasa postepeno pustalu prerna rij~.ci Savi ..Ispod ~b!onaka nalazf se rnnogo izvora od .koiih nastaiu potoci 1 manie riecice, koie se svesllievaiu u Sav~._U nfu~l~a;ma raz .. Iiievaiir se potoci i -rjecice, pa sa st~n,m konhJl!la Save " cipe mocvare. l~ade ponesto i rudm~. surnpornih vrela , od koiih ie naiiace Brezmca ispod Dili gore zapadno od: Dakova.· U prethistoriisko doba vietrovi su h.a'l;lOSJ1tJt.~ Posavsku nizinu rnnogo sitnog ' piieska, a ovar ]~UPlJ~O vodu i mnoga su vrela presusila. .Na ov:-akg.)lJesk,oV1!?~ tlu rasla .ie .slaba trava 1 svonrnre- kOfJenCICl~a} z:!~:~alma vezala piiesak sa -muliem, koiega SlJ,kasm~it P?tOCl(;} na: nosili po Slavonsko posavskoi ni~i~i. Ta.k~·]e. ll~.slalo praporasto tlo, koie- samo.jmoremem donosi rnarliivorn rataru ploda, . . _. .' .._, , . Voda se- sliieva iz gora potocirna kofinatapaiu mZl~ nuali kako nernaiu iacegjiada nastaiu u nizini,. bare_; } m~cvare.MuJj S praporo!ITIpretvar~ se .u _il1_liasn~~ ilovacu, koi rie' .propusta vodu i zato po.slue velikih klS<;lz9a~u nastati u -slavonskofpcsavlru velike pO'plav~. N~J~eca re nizina u podruciu korita Bida-i Bosuta i· ovnna JUZliO do
I '. ,

I' . -. k aVI- na aZI s,e .IS 0pina 'kostura pretpotopnih zivoti!1ja mastC!donta 1 ielena i okarnenienih puzeva. Od ruda rma :vapne~ca ,za ~ra~eyni kamen, krecniaka za palenie zivog kreca, i miesttmrce sasvim biielog lapora. .. . ~. .
Save.

U ~slav:'onskoj Posavini i riieci

;'

S'

G a Z N i c a, C rna c, M r s U _llJ a, S.v r s n I c ~_} B r ez n i ca. Od zapada k istoku teku Bjd od J~usclce .kod
-;
v.

Old sievera premaIugu

te-k!-1 r 1JI aya.. K a ,s ill c-a. 0

,

..
"

7

\.

,'+ ::

.,
I.

;;. • '-_

• 't

1..

-:

ili nepravilnoi elipsi, tako da su zatvarale prostor u obliku neke vrste trga, . . Mrtvaci su sahraniivani u blizini naseobina, a naslo se ie ostataka, koii pokazuiu da ic bilo grobova iu sarnim kblibama. Po .iskopinarna stanova i grobova zakliucuie se naistartle stanie i napredak tadanieg stanovnistva. Lonci i crepici posuda i svietiliki pokazuiu da je vee onda bilo poznato loncarstvo. Posude se je izradlvalo rukorn i. palilo odnosno peklo na obicnoi otvorenoi vatri. Ostaci is'palienih i izlornlienth rkosti pokazuiu, da su se liudi hranili mesorn. Orude i oruze ovog doba je od kamena, pa se stoga zove kameno doba. . Karneno se ~doba diieli u dva razdoblia. U prvorn se ie raz dobliu kamen samo lomio, ili su kamen 0 kamen udarali. dok mu niiesu ucinili ljepsi oblik. Ovo kameno doba Ie pal e 0 1i ts ko do b.a. -Kada su od karnena bruseniem izgradivali orude i oruzie (noz,' striielicu, . s.je. kiru, koplie) i kada su bruseniern davali liepsi oblik, f)VO se doba zove 'n e 0 lit s k 0 d 0 b a.

I

Nadzak od ielenova , roga iz Vinkovaca.

ski

r- 0 go vi.

ou

kosti i .rogova su izradivani
_
v -.

nozevi,
. _. 1

.~Obrt za ucinianie i p.rerat!iva~je. koze. ta~oder~ sop0z'navali. Noz za strug~llJe, koz~ 1;)10 od kost~...K~zar lC stvo 1 stroienle ko~a nile bdo TIl izdaleka kao sto ie to dan as. . Obrtom od drveta izradivali su predrnete za s-yoi.e obicne potrebe. To je gradenie koliba, carnaca, drzali~i~

igle, ,dlijeta i sjekire.

Sprave od.ugladena

kamena iz Vinkovaca.

. Kod brusenia ie kamenie od dviie razlicite tvrdoce. . Predrnet se je naipriie istesao, a onda se je' tvrdim. kamenorn brusio. Naiprtie se ie izbrusila rupa, a posliie toga ...e' izbrusen vaniski obIik. j Dalii jematerijal za orude i oruzie k 0 s ti j, e I enI

. Od t k i v a poznato je da su poznavali Ian, nJ~g(?vu preradu, predenie i tkanie. Nije. sil~urno da Ie tkal1:~ 11 ono .doba tzradivano U n~slm ~raJevl!lla, nego su osta ci tkania neolitskog doba nadem u SV1carsk01. . Vr4jednost u trgovini mierila se je marvo!?- Tako je_ na pr. iedno govece vriiedilo deset ovaca, a ledna ovca deset kokosiitd. , . ,., Istrazivaniem doslo se je do tOg~,..da. su }JUdI k~me- neg doba zitv'jeli u~e.reno i da s.u bl_1lmlEne naravi. nasim se je kraievirna narod odievao ~ozom. Imao J'-' ,I . neko vjerovanle za zivot onkrai groba, .rer se v~gro~ov}rna naslo uz mrtvace osimhrane, oruda 1 oru~Ja, koia .c~. _ sredstva upotrebljavati I za obranu 1 loy: OSlIl} toga lOS; je nadeno glinenih kipova, valida: njihovih bozanstva .
'0 ~

.

...1

:,

11

.

.

Upotreba kovlne, U prethistoriisko doba upotrebliavao [e coviek od kovina ponaipriie bakar. Posliie su bakru dodavali,

smiesa

postao tvrdi. Smiesa bakra i· kalaia zove se br011(;, pa se i prvo vriierne dok ie
bila upuotreba bronca . zove b r
0

kalai ili kositar,

ier je tako

bakar

kao n~

;:: A
CD UJ

0 ....,

':::'!
'0 po
CD

....

-<:

0

P.~

2.

CD

.... ~
0
.. j:!)

s:
\

kazuie, da se je narod i rado kitio, ier se u iskopinama rnaslo narukvica, prstenia, 'pribadaca, ogledala i zavietnih (votivnih) predrneta." Orude i nakit ie kovan j liievan. Broncane zvale iasno pokazuiu da ie 1. koni sluzio liudima za. teglenie i iahanie. Prvi oblici broncanog oru-" tja i oruda bili su kao i one kame-.' Upotreba bakra i bronce dosla Ie iz Ural-Altaia. Seoba naroda bila Ie naipriie iz koliievke Ariievaca IZ Sieveme Evrope. Mijesanjem Arile-" .vacai Ural. Altaiaca nastale su promiene u Podunavliu, pa i u Slavoni- - '< . [i, Mrtvaci su soaliivani i stavliant . . u grobove, a nalazi se i uma s p.e- . pelorn .spalienih mrtvaca. U arobobroncani predmeti, koli pokazuju da je, u tom vremenu upotreba bakra i'bronce i da su i u Slavoniit spflljivaIi mrtvace. Od .bakrenog i broncanog oruda, oruzia i nakita naslo se ostataka u~ slavonskoi Posavini kod sela Novog Bakren nadzak iz grada na Sa vi, Klakarta, Otoka, Pri'. KIa k arJa. . vlake i Starih Jankovaca, a tako-. deri sievvprerna Dravi i DUJ1.1avu . Glineni su predrneti u ovoj dobi savrseniii, .ali jos.
-.<

siekire,

C a n 0- do b a. . Od broncaje izradivano orude i . oruzle (nozevi, bodezi, koplja,' pile,
srpovi it .dr.). Ovdie se po-

-<:

nog~b~

.

N' o·
-<:
1YQ~ .

Z

_,

0

j:!)

0 ....

III

P-

.,.

III
III

:::

en

~.

virna i urnarna

nalaze

se

mnogi

.'
._ .~
,

..

_

.

\

13·

Suplja sjekira od bronca iz Novog Grada na Savio

uviiek izradivanr bez Ioncai~kog kola. Iza bronce pojavljuje se u ovim kraievima

juga i istoka. Istocnim utiecaiem od Kavkaza i Crriog· mora dolazi u .Slavoniiu upotreba zelfeza ili gvozda.Xo- . vaniern se od .zeljeza prave igle, orude, oruzie i nakit, Slavonska Posavlna pod rlmskom vlascu; Panoni[a", koioi su -pripadali i Ilrvatski kraievi medu Dravorn, Dunovorn it Savorn imala ie nekoliko vecih gradova. U' Posavini -su bili gradovi Siscia (Sisak), Marsonia (Brod), Cibalie (Vinkovci) i Sirrnium (Mitrovica). Za dobe vladania iranskih careva cesto su se Panonci i Dalmatinci btmili protiv rimskih vlasti. Rimski carevi. su preko svo- iih tribuna ugusivali bune bilo voiskom (legiiarna), bilo lukavim pregovorima.i Iz Posavine bilo Ie nekoliko rimskih careva, tako Klaudii, Aurekian, Probe, Maksimilijan su iz Sriiema, a Valentiniian, Valens, Grattan iz Cibalae (Vinkovaca).

G
Rimska zemljanaIampica iz Vinkovaca.

U Slavonskoj Panoniii medu Savorn, Dravom i Dunavorn bilo je dosta ratova izmedu samih RimUana, ko- ./ ii su se otimali za vlast, pa ratovi voiske istocnog :rimskog carstva -sa Germanima (ked Cibalae 350 i 3,51 g. po K.) _ '_ .

CliJ3;5,Q]
Nakit iz starohrvatskih

grobova kod Svinjarevaca.

. *) Panoniia sriiernska 'zaprema:la je citav orneden sa sievera rijekom Dravom od Osiieka ka u Dunav i Dunavorn do Zemuna, od Osiieka . prerna Karsior i odavde preko Pozeze 11a usee Sa juga bila je meda riieka Sava.

prostor do utozapadno Vrbasa. 15

14

I Go·d. 395 po K. Panoniia .se dijelom drz! zapadnog ri!mskog car~,tv.a pod carem I'lonorhem. Kad se je megOY sin Valentiian III. ozenio bizantinskom princezom ' Budoksijo!m" ustupliena ie Panoniia s Dalmacijorn i No: ricumorn bizantinskom caru Tcodoziiu. Posliie (oko g. 434)' prepustena je Panoniia izmedu Save, Drave i Dunava Ilunirna pod Atilorn. Kad ie propala flunska drzava, zaposiedose ie na krace vriieme Istocni .Goti, .Gepide su savladali Langobardi iAvari. Tada su se u ovoi zerniii, gdie je danasnia sIavonska Posavina; nastanili (oko 580 ,g.) Avari. , U vriierne vladania "Rimljana U ovirn krajevima,I1iepo se je razvio obrt i trgovina. Kiparska urnietnost, kao posvuda jio rimskorn carstvu, ocituie se i na iskopanirn spomenicima nekadaniih rirnskih naseobina nase Panoniie. Iz sarkofaga i podizania spornenika, virdi· se veliko postovanie mrtvih.

DOLAZAK

I POKRSTENJE- HRV AT A

spomenuto, da bi uovimkraievrma

Idol (kip) 'od ilovace

iz Dalja,

Iz prilasniih pr(iikaza nigdje nismo vidieli, niti Ie : bilo naroda' slavenskoz plernena, U VI. viieku krenula ie iz besarapsko-rurnuniske nizine bniicaSlavena preko Dunava na jug .sve do mora. Bizantinski pisci, meduniima i Konstantin Porphyrogenet, saopcuiu, da su tIrvati zauzelf rirnske zem lie bez boia i »da su po svoioi volii trkali po rirnsklrn oblastima«. Konstantin ih zove: Hrobatoi i Serboi. 'U ovim rimskim pokraiinarna zivjeli su .Avari zaiedno sa" Slavenima. Kako su Avant bili gospoduiuce plerne, podigose se Ifrvati, ier nisu mogli podnasati jaram av:ar-· ski. Po Panoniii rnedu Savom, Dravorn i Dunavom bilo je razasuto naivece slavensko pleme Ifrvati.ikoii poble. dorn nad Avarirna zagospodovase Panoniiom i Dalmaci[om. Ime .hrvatsko riiie potraialo dugo, jet tIrvati padose pod upliv Iranacke vlasti. Tada su dugo vremena zivieli pod imenom Slavini, .; Dolaskom Slavena Ifrvata i Srba u iuznn Panoniiu pa dalie na Balkan, prornienio se ie nacin zivo1:a u ovim zemliarna, Iz svoie pradornovine poniiese Hrvati iste
2

17

,

,

obicaje, a tako isto i nacin zivot~ u svoiu novu -nostofbinu. Ratars~vo, stocarstvo, Iov i pcelarstvo bijase .'irn ?"lavno zammame,; U ~oiubijahu hrabri, atr j lukavi. J08 .: l~ onog doba sacuvali su do danas osiecal i llubav za glazbu 1 piesmu, a g'QstoIjubivost ios davnih vremena bilaJ,e poznata kod starih Slavena, kao i danas kod Hrva-,ta 1 Srba. \ . . U Po s a v ~ k u H r vat sku, zemlju izrnedu Save 1 I2~ave doprlo J~ ~rscanstvo iz Bijele Hrvatske, gdle ie krscanska vJera. JDS ~. doba vladavine rimliana vee bila ~a~::atIla duboki koriien. Sa pokrstavanjem. Hrvata ni~e ,Islo lako, J'er svecentct niiesu poznavali hrvatskog Jez1ka: Isto!? u drugO:J POIOVIllI osmog stoljeca, kad su ~r~att do~~h svoza biskupa i kad Ie bio veci bro] svec~mka, kOJl su ,poz'!Iavali iezjk napredovalo-jo pokrsteme Ilrvata u Biielo], a potom i Posavskoi Ifrvatskoj. - . . S.lavon~ja u srednjem vlleku, Iza odlaska Avara, koje J~ pot.Jerao P~anacki krali Karlo VeUki, padose i . Hn:,.atI sve do S:IJ~ma_ pod franacko sosoodstvo. .Ime PruJ~a g?·ra ~otsJeea na doba franacke vladavine. POod :vlas_eu Liudevita Posavskoga podigose se Hrvati sa ?raeolrn .Slovencnna I Srbirna protiv Franaka ali se na ~~do'st nuesu rnogli osloboditi gospodstva i vlastt franaeke .. I.st.om za provale Madara u Slavoniiu uicdintse se Ifrvatj IZ Slavonue 'sa prvirn hrvatsknn kraliern To- m i_ s I. a v 0 m. ~ako ie na:jsjevernija tocka Slavonije To.nus.Iav.ove drzave hila Osiiek na Dravi. Sriiem .ie potpadao u sredniem viicku pod razne gnspodare Bugare. Madare i. Bizantince, Za vladanja' Petra Kres t mrra uicdint se i Snili'em u drzavu ftrvata, -. I!rvati su zivjeli uiedinient u z u p a m a, koie su sastavliene od plemena i rodova, Poiedina plernena sacinjavala su ope!~e. U staro] Ilrvatskoj hiio ie dvanaist plemena od koiih su nastali ograncl i rodovt sto -ie sve saciniavaln visoko plernstvo. Grad Ie srediste tupe. U niem zivl zupan, U predgradu i selima zivi ostalo ziteljstvo-. U nredgrade dolazilo se na saiam, sud i zborovanje Izumrtiecem kralieva hrvatske krvi za~ladaIi su'
I

Srebrene kopce iz Vinkovaca i Novih Banovaca iz ranijeg .srednjeg vijeka. -.'

l8'
/

Slavoniiom madarski kralievi iz kuce Arpadove, a posliIe kralievi iz kuce Anzuvinske, U Slavoniii vladali ·su u ime kralievo banovi. Kako su granice Slavoniie ~::-. lazile na jug i' preko Save, to pozeska, vukovska i sri-le:mskiZupanija nifesu izravno spadale pod slavonskog bana i ako su se srnatrale diielom Slavoniie, Pozeska je zupanija ria pro spadala pod-'iJi'na Usore,' a" vukov~ ska, .baraniska i sriiernska pod --macvanskoga,po'Slije sabackoga i beogradskog bana i kapetaria, Banu macvanskom dala se je veca upravna i financiialna 'samostalnost da se ie mogao lakse braniti od plernena iz srpskih kraIeva, P 0 z e s k a z u p' ani j a prostirala se na zapadu do. Gradiske i Cernika, na sieveru do Papuka, na istoku od miesta Granice do Rusciee na Savi, na Iugu joj- le granica riieka Sava. . Od rnocne vlastele spominlu se u srcdniem viieku u , zupaniji pozeskoi: vlastelinstvo biskupiie bosanske, .le vanisko vlastelinstVOo,torriITCl{o, raJ)arsko i dtlrga mania g vlastelaistva.i Ovdie cerno napose spornenuti da ie..u iu-' go-zapadnom diielu pozeske zupanije bilo manic vlastelinstvo Zapolie, oda:kle potiece kralievska Ioza Za~p 01 jski h. ' U Posavini pozeske zupanije spommiu se u sredniern viieku kasteli: Brod i Tomiea; gradovi: Bukovlie, (Bokolya), Dubocac (Dobouch) i vise rnanjih i. vecih seIa u savskoi nizlni. V,u k 0 v s k a z u p a til j a sa sievera ie omedena 19

,

"'-

.

..

riiekorn Dravom od Osiieka do Aljmasa, a' odavde Dunavom do Iloka: istocna ie rneda od Iloka do sela Lacarka: zapadna od Osiieka preko Gra:nica do Bebrine (dol) kod Broda; najngu je, omedena riiekom Savom. Nannocniia vlastela bili su u vukovskoi zupanlJI Gorjanski, Korogii, Mioro'viei ,i, Ilocki, Osirn ovih bilo Ie i drngih rnaniih vlastelina. . Glavno miesto i utvrdeni .kastel vukovske iupanije: bilo ie Vukovo na uscu riieke Vuke u Dunav, Napornenut cerno naivazniie kastele u posavskoi nizini: Novi grad. Cerna, Dakovo, Garcin, Ivankovo, Kostrornan, Levani-. ska Yaros (Nevna), Morovic, Niiemci, Raca, Pod grade, Virovi (kasniie Otok): gradovi: Sv. Lovrinacgrad (danas Bosut), Strug, i dr. . Kako prikazuierrro u ovoi kniizici ponaivlse- krai, zivot i obicaie IIrvata u Siavoriskoj Posavini, to cemo , " nabroiiti veca i vazniia sela, koia se u srednjern viieku' spominiu od Slav. Broda do ,M'artinaca: Bebrina, Garcln, .And riiev ci, Bahina greda, Baksinci, Ba]ic, Bosut. (Barakuz), Bosniaci, Ceric,. Stitar, H r v a ti (Croac, Urvati, tIurachi, Choruati cim se da Ie ovo-rniesto, staialo gdie su danas Stari Mikanovd, koii se ne sporniniu u sredniem viieku", Jaruge (Arky), Niiemcn Kukuievci, Tovarnik, Podgrade, Vrbania, Vrhovina, Vinkovci," Vodinci i dr. ,,' Sri je m s k a i u pan i j a zaprema say kraj izrne-. du Dunava i Save i na zapad do..grantca vukovske iupaniie. Naiveca vlas tela ove zupanne su Morovici," flunla-. di, Ilocki j uz niih neke obitelii vlastele s rnanie posieda Od kastela napominiemo nekoie: Jarak, Baric, Ku~ -pinovo, Mitrovica i Zemun; gradovi: Sv. Dernetrila (Mitrovtca) i Zemun sa mnogim.' selima po Fruskoi 'gOfll (Mons Almus) i Posavini, Za provale Turaka, dornace plemstvo iz pozesk«; vukovske i sriiernske zupanije bjezi iz Slavoniie -. Nekeposiede u Slavoniii dobio Ie Nikola Zriniski, ali ,ih niie, nrkada uzivao. Kupinovo, a moida i Zemun, POS1ij0Izu«.
e.

.

~

199.

*) 1. Bosendorter:

Crtice iz slavonske

I

povilesti
I : ,

str,
::.'

mrca Morovica, dobili su despote srpski (Dorde _Brankovic). • 'b ' ... t ,. Obrt i trgovina se razviia, te se: a rtnici J.lrgOlv ',1 nastaniuiu biizu gradova i tako n~sta.Jt~ ~,redgT.~da: N~l3vise trgovaca i obrtnika su dose1]emcl lZ ttallJe 1 NJe·· maeke, ali lm:a~pone.sto Ma:uara i Francuza, .. Novce ie u vrijerne dolaska Arpadovaca koy-ao kr.aiJ (u Ostrogonu), a kasniie za l!r~atsku su kovani n?y~(l u Pakracu i Zag'fe)Ju~ Ko¥ao l,h ]e, ban, .. pa s~ nosili l~e ban 0 v e i. ',Je'dmica novca re denar illdinar (vagao re rrtanie od r grarna). ' ....Carine su p!lacali oni trgovci, ..koii Sil. eestam~' prevozili robu za, uvoz i izvoz. Ova re lznoslla3Q -dIO vriIednostl robe, pa se ie zvala trtdesetina (harminczad odatle harmica) ", ' '. . » • '. _ Poreza Je bllo ,raznovrsmh; Plaealo s~ le krallu, yla:-, • steli, hiskupirna u dina rima, ~' mar t u r i n a(~~!!-l~IJska daca = banov suli) se ie placala s.~mo u SlavonIJl 1 to u pocetku kozicama Oldkune, a posliie u n?~veu. ~~dna trecina rnartunirie pripada vlastelmu, a dVIJe treeme ban~ . kraliu.: ' 1 Slavonska Posavlna pod turskom .~lasc~ Navala .. Turaka preko Srbije i Bosne ni~e l1:nmo~sla ~1 SlavomJu i Sriiem, ier je to bioput u B~dl,t? 1 Bec. los 1391., provalili su Turci. prvi put u Slavoniiu. 1521.. g. ~od Broda 1 Gradiske prelaze Turci u ave ~~ajeve, a~ nailaze na. o~~ oor kimetova H~v~ta u SIav~.mJ1.',U ?voJ .borbl, potoPll~ su se mnogt Turci u posavskim ntoV111!a 1 bara:ma. Po .sliie poraza krscanske voiske ~a lYl-0haeko~ pol~u (1526) zauzeli- su Turci ciielu Slavoml~ 1 Qisno:va~lsvoae s an d i a ke. Poieskom sandZaku pripadao Je 1 Bro~ sa s!9licom kadiie (suca), Dakovo je bilo takoder siielo VIse turskih vlastela iii spa hiia, ' aga, beg~Va : subasa, t.~ko je Hasan. pasa spahria u -Dakov?-, All..pasa ~?koloVle .u Strizivojni, Hazan beg' u Vrpoliu, Usain Bezic ~ Andri[evcima, . Ilasl Pasic ,U . CajkGyc~ma. Po. prezimcntma . turskih spahiia cin! se ~a su 0l!~ hrvatskoz podriietla, dakle poturice iz Bosne 1 Sla v~)Ulje. .~' .: ,. '.' Hrvatska .vlastela iza naJez,~~ Turaka vecmom ]e I)ob'jegla, i tutske vsu vlasti razdilelile velika dobra na manie 'spahiluke i begiuke,

21

t

20

'.
Porezi i dace u tursko su doba hili kao i kod krnetova it druglm krscanskim zernliarna. Perkovci u Dakovstinl spahln su orali, znjeli, kosili, vozili drva i dayah desetinu od priroda. Harac ie bio 9 Iorinti na xodi- ; nu, koii se zvao »carevina« iii »hainana«. Turct su U Sla, VO~!ji ?11i uy~li n<:r~Cit1iharac - »c~los~(. Ako ga nijesu krs~am platili, kazniavalo ih se naticaniern net kolac. U Dakokvu (1607) su Turci radi ne nlacania culosa ·50 kr .. scana . n~~akli' na .kolac, Ova ie kazna bila zaista iedna '. od n~tezlh, pa. ~u Turd za osvetu 1600. g: i gvardiiana pozeskog kaznili ovorn strahovitorrrkaznonx . Na turske zulurne ustaiali su slavonski Ilrvatt i da- . vali ?dl1!azd~ liutim spahiiama ;- pasama i bezovima, . Udruzem u cetama, pod irnenom haiduka, navaliival] Sil' na tursku redovitu voisku, iIi su iz zasicde zadavali mnogo Iada turskimaaarmi, begovtma i subasama, 'Medu osvetntcima krscanima hajducima', su zahiliezeni' hraca Mato iMarko Lapsanovici, Delilmanic Ilic :Mihaljevic Slavetic, Sencevic, Kola'ko'Vii;c'i dr. Ze~e Kata DeIi\ma~ niceva, M~~Ea' Marg~tice.va, pa mnogi svecenici Iraniev· cr, prldruzise se halducirna, da osvete svoiu bracu. .Narod hrvatski rnnogo Ie patio pod turskom ~las~u . u Slavoniii. Bivsa vlastela i mnogi svietovnl svecemei pobiegose u Ilrvatsku i kraieve koii biiahu cisti od Tu- " raka. Viera i krscanstvo biiase u onasnostt, Franievci ostadose da u ropstvu diiele dobro i' zlo s narodorn. 'Spommie ~e d~)e u G~rcinu osta~ svietskt, zupnik neki POop . Ivan. Zupmcku sluzbu u ostalim selima vrsili su franievcl sarnostana pozeskog i nasickog' .. , Pravoslavni krscani - Srbi - naselieni su vee od ~y. vije~a u. Srilernu i po nekim sellmaigornje Slavo-' nne. Srbi su irnali svoga eptskopa u rnanastirn :Remeti kod Orahovice. " . . U staro doba nazivall su se zitelji'Slavonije f »Slo ... vinci«, a tek u proslorn vileku uobicafeno re ime »Slavonci«. 'Medutim. od vre~ena Turaka ~~~<L.:tIrv;at~-J§t.~ . ~~;;.,.;na.staoJ_~ naZlv )}sok~e se prema .tome cujeza:tai KraJ lrne »sokadija«. . -. Porazom Turaka kod Beca 1683.·pocima se svietlo polurnieseca rnraciti. Slavoniia Je Iedva docekala nerede turske voiske i pod vodstvorn narodnih [unaka 'bukne
v r
v

.

...

-

.

.

I

.

"

,

,.

ustanak. Na ustanak su podiarivali POUaJVlse franievci, a pred niirna _se osobito isticao ira Luka Ibrrsimovic, franievac iz Pozcge. lti~tl.zauzeta je brodska tvrdava, ~l Turci su prebaceni n Bosnu i nikad se vise niiesu vratili u slavonsku Posavinu. Voina kraiina
$V.

i brodskap«kovnilja.

Odlaskom Turaka ostade Slavoniia u okviru krune Stiepana u bivsoi Austro-ugarskoi monarhiii. Hrvati niiesuut dalie mogli biti zadovolini. Neki . generali sa voiskom su toliko tlacilinarod, da Je na pro iz Gradiske i okolice prebiezlo .150 obttelii u Bosnu, tako ie bilo i ! u drugim gradovima i selima Slavoniie. Na otirnacine, nepravde i druge zulume tuzili su se Hrvati kraliu i kraIjevskojkomori, ali rniesto da im bude bolie, osvecivali su se generali. ii komorskt cinovnici tuzitolirma. Sam krali Leopo:Jd1697. pise hrvatskikrn velikasima, da su u zupanijama pozeskoj i vukovskoi tolika nasilia, da se ie preko 3000- dusa iselilo i potrazilo drugu domovinu. U pismu trazi neka se pronadu krivci d. istraze. neredi i neka zemtiom ne upravlia voiska i voinicki .komesari, nego veliki zupani i zupanidskik upravni cinovnici. Sve ovo niie pomoglo, .ier su ,i dalie zulurn! i haracenia trajaa . Pos1ije karlovackog mira, ..austriiska je vlada duz grantee Turske osnovala v 0 j n u k raj i nus nalogorn da se suvisne kule i tvrdave peruse, prvo sto nile bilo '. voiske da ih izdrzava, a drugo ier su se u niirna zadrzavali haiduci, .' Za slavonsku vojnu krajinu izraden je poseban ustav 1749. (izradio barun :Engelshofe\I1). »Po tom usta vu bude razdiieliena slavonska kraiina na tri pukovniie: petrovaradinsku, brodsku i gr adl sku, koiima su dodane dvile pukovniie husara. Svaki prosti voinik dobio Ie va 'izdrzaYanjeobitelji 12 Iutara oranice, a svakit konianik .. 16 iutara oranice, -a osim toga svaki livade za 12 kosaca. Odije16 i oruzie nabavliali su granicari sami.s"

a

<

* I. Martinovic: Poviiesne ske pukovniie (1912).

crtice

0'

skolstvuihrod23

22

.,

tt

-

111-1

L-

Ovim ustavom niiesu slavonski grarucan bill zadovolini i isposlovase, da su izdrzavali samo iednu husar- sku pukovniiu, Konacno urcdenie slavonske voine kra-' iine bile ie tek 1750. s. Brodska pukovniia zaprernala ie u pucctku prostor od 33 cetvorne mille, koii je'do g. 1871 povecan na 39.1/,. cetvornih milia, Oranice brodske pukovniie su se vise puta miieniale, Tako su sela: Sibini, Odvorci, Gornii An.driicvci, Kaniza, Sumece, Zbieg -i Slobodnicadog. 1807. pripadala brodskoi pukovniii, a od te godine gradiskol i pukovniii, Naso] brodskoi pukovniii pripadala su miesta: Adasevci, Batrovci, Ilinci, Lipovac i Malo Vasica. ' ali kasnile ova miesta pripadose . petrovaradinskoi pu.kovniJi, a za prornlenu dobiie g. 1817. brodska pukovniia sela: Drenovce, Gunlu, Durice, Racinovce, Soliane i Vrbaniu. ' Brodska pukovniia naipriie sa siielorn u Rrodu, ' "a kasniie u Vinkovcima imala ie rnedu: .na istoku petrova radinsku pukovniiu i dio srilemske zupaniie, na ~evenl pozesku, viroviticku i sriiemsku zupani:ju, na zanadu gradisku pukovniiu, a sa juga je bila rneda riieka Sava, Na Savi su miesto kula, i tvrdava bili nacinieru cardaci (karaule), 0 niirna su dan i noc strazarili granicarj voinici i cuvali Savoniiu od pr epada Turaka iz Bosne, Straze su pazile. da se bez dozvole ni s Iedne rii druze strane ne prelazi i ne kriomcari rob a, pa j kuzne bolesti da se iz turskih strana ne prenose u Slavontiu. Sve .tri slavonske kraiiske pukovniie sa saikaskim : batalionorn potpadale su pod glavno zapoviednistvo 'u _ - Oslieku, a od g. 1783. do 1849. u Petrovaradinu. Posliie toga pripale su i ove slavonske pukovniie pod glavno zapoviednistvo u Zagrebu. Vee 1851. otpadne petrovaradinska pukovniia od Zagreba ,i bude dodiieliena glavnom zapoviednistvu u Temisvaru. O. 1873. razvoiacena ie voina kraiina, a g. 1881. ko-' nacno ie potpala pod upravu bivse kr, zernaliske vlade u Zagrebu. . - Slavonski kraiisnici, narocito brodska pukovniia istakla se u rnnogo rat ova, ali' nikada za svoiu sarnostalnost, nego ocuvanie granica drugjrn narodima, koii nista ni po krvi ni po obicaiima, a ni po ieztku nisu

, Serezani sa casnikorn u Vojnoj krajini

za

imali zaiednickozn sa Ilrvatima i~ SI~~OI11-skve kraiine. Nasi sokci, kako su se sarni nazivali, dobili ~uc~stan ~aziv )}da su predzide krscanstva«, <l;li za .ve~hk~ zrtve. ~to su kraiisnici davali, nisu dobili placu kola ~h]e za tolike zrtve pripadala. . Posliie izagnania Turaka ostalo je po slavonskim 25

. sumarna, a tako i na bosanskoi strani po brdinama i su- mama dosta haiduka;' koii su cesto po selima haracili i rnnogo neprilika zadavali mace mirnim Slavoncima. Drzav.na je vlast, osim redovite voiske; zavela -po Kraiini . posebne straze »serezane«, kojd ce sela i narod stititi i odbiiatt napadaie haiduka i pustaiia, Mnogo su puta serezani pod vodstvom svoiih hararnbasa po nekoliko mie-" seci »cetnicili-s" i hvatali haiduke pustaiie, . SELO I NJEGOV SiMJESTAJ Sva nasa sela slavonske Posavine nastavali su flrvati .katolici uz vrlo rnalen broi pravoslavnih. Sila su rastrkana i bez reda. Kuce su ponaivise drvene ad brva-. na (planki) i balvana u zasjek.Ove su knee bile iznutra nabacane blatorn nazvanim rn a zorn. Kuce su imale ponaivise samo iednu prostoriiu bez peci i dimnlaka, a' pro~ zot gdie koii, ali rnalen, da se krozani iedva glava rnogla "pruziti. Gradene su .u poliima i blizu suma, Posliie su drvene kuce imale: babe, pocieke, usake, viience, grede i rogove vezane pajantama. Izmedu usaka Ic brvanie. Po. gredarna su daske tavanice. Bivalo ie kuca, koie su i iz vaniske strane bile mazane - rnaziu - ilovacorn izrniesanom s plievom, U vriieme bivse »voine kraiine« u brodskoi pukovniii za up rave pukovnika grofa Denhofa {1761-1771)** : naredeno ie, da se kuce imaiu gradHi u skupu i redovirna. .Svaka ie kuca. morala imati sobu, kuhiniu i dimniak. U'sobi ie hila pee, pa se ie moglo reci; »Kroz brvna se vidi, kako didak u zapecku sidi«, Iz ceza zakliucuiemo, da su kuce i dalie gradene od drveta s brvaniem i da je u sobama bila srniestena pee. Uprava pukovniie izradila ie gradevne osnove nasih slavonskikh sela, Sela su bila
o

I

Ludwig, roden Ie 1724.·u Pruskoj Litavi. Brodskoi pukovniii dosao 1755. g., po .. stao pukovnikom 1761.·i ostao ie zapoviednikom brodske pukovniie do 1771. g., kad ie postao generalrnaiororn. Umro Je 1778. g. .'
26
/

* strazarill. '~*).Donhoff grof Fridrich

smiestena up 0 redo, uz -potok, ili ih ie potok presiecao. _ Odmah u pocetkuk, kako su kuce dot jeri vane u red, irnucniii su ih izgradivali od opeka ili cigle. Kasniie ie .pukovniia izradila planove i za izgradniu zidanlh kuca.' Ove su kuce imale veliku zadruznu sobu sa vise vecih prozora, kuhiniu i malu sobieu. Mala se sobtca morala, prema potrebi, ustupiti voisci za casnika ili koie drugo sluzbeno Ike. . Da se zit,o valiano moze spremiti, odredeno ie da se u tu svrhu' imaiu izgraditi posebne zitnlce (hambari) . . Posiije zetve snoplie se irnalo spremiti u posebne -suse ili stagljeve.· Zito je mljeveno ponaivise u vodenicarna. Usliied brana krai vodenica nastale hi poplave, zato je· nalozeno, da ~se vodenice peruse. Miesto vodenica ima10 se ie u selu izgraditi po nekoliko suvara (suvaca},.' Suvare su pokretane koniskom spregnm. Izgradniu drvenih kuca obavliali su sarni seoski samouki obrtnici, a ugradovrma za gradnlu voinickih i civiinih vecih obiekata pozivali su strane izucene maistoreo Premda Ie sam Denhof bio Niiemac i sva uprava provodila se u niemackorn duhu, odredila ie pukovniia da se kod gradnia ne uzlmaiu suvise strani obrtnici. U voinoi zapoviiedi (Befelu) 1765. nalaze pukovnik« da ... e s za te sluzbe (obrtne) dobiiu osobe iz slavne pukovniie: stoga drzim za shodno, da nekoliko diecaka iznaipriie nauci zidarski obrt, Nalazern gg. zapoviednicirna satniia (kurnpaniia), da se iz svake satniie izabere po j~dan parnetan diecak »Bursch«, te da se posa!}je u Vinkovce, gdje ce odrnah ostati, da obrt uci.« - Diecake su uzeli iz onih kuca, koie niiesu imale puna osoba, a to zato, da ..»: se lakse maze, kuca osloboditi od rabote, dok ic diecak zaposlen kod kakove -gradn}e.* Istina je, da su kraiisnici mogti uciti .i baviti se z.~. natorn ali se niie smio zapustiti kucn[, posao, Pukovniia Ie Irnogla dozvoliti obavlianie zanata onirna, k~ji niiesu mogli vrsiti voinu sluzbu i kucne poslove. ,U l~mmn~ slucalevima dobivali su dozvole tli obrtmce 1 om zdravi
*) I. iMartinovie:' Povlesne pukovniie.

crtice

0

skolstvu

brodske

21

rniadici, koiirna je kuca -sirornasna, ali pod uvietom da svoi 'obrt tieraiu sarno u Granici, Da gradovi i sela postanu sasvirn nezavisni od stranih obrtnika, naredeno ie kasniie, da .kapetanijin svojim satniiarna potraze po nekoliko »liiepo uzrasuihe rdiecaka .Ii~ya!a,~ koii bi svoievolino izucili pekarski, bravarski, bacvarski, stolarski, postolarski, klobucarski i briiackt obrt. .' . Denh~~ ie bio vrlostrog zapovlednik pukovnije i prernda Niiernac, nastoiao ie da se hrvatsld zivalj kult~rno razviia u hrvatskom duhu. Tim ie pokazao ·vetJiku. liubav prerna nasern narodu, pa Ie nazvanocem brodske pukovniie. U podruciu brodske nukovniie bile s~ velikehra;tov~ sume. Izgradniom kuca.. i potrebnih staia, pa izgradmom ograda haracilo se po sumarna tako, da ie nastala boiazan da surna nestane. Stoga ie g. 1776: zabranieno da. se -kuee pokrivaiu daskorn, nego da se zgrade 'pokrivaru slamorn i trskom, Kad se Ie u pukovniiarna-zaveln surnsko xospodarstvo, onda su »pravouzitnicimas " osim besplatnog osrieva, davana stabla za liizgradnj,ij zgrada, ograda } druge kucne potrebe. . . Oko dv~rista, vrtova, sliivika i vocniaka, pasniaka 1 stana (salosa, koliba) postavliane su razne vrste ograda ponatvise od hrastova drveta i pletera od vrbe i rakite .: U selu je drzano malo blaga, po koii par konia koie rogato marvince i od Iieta do ieseni svinie .~- hr~njenici.7.*Z;.a tovlj~nje. Ostalo blago: kobile, goveda, svinie, pOISe} , ovce } koze srniestene su na -stanu. . Kuce u selu imaiu veliku potkucnicu, Srniestene su uzduz " puta, Izmedu puta (ceste) i kraj kuca su staze. U nekirn su selima uzduz kuce mali: vrtici oko 15m s,irob za cviiece, izvode i· za po koiu breskvu, kaj';iju i vi*) 1754. g. Mariia Tereziia izdala u znak pohvale i priznania kraiiska prava »Grenz-Pechte« za odlicno i hrabro drzanie u ratovirna (I. Martinovic: Poviesne cr. ..

"Veliki kraj" u Zu'paniji Poto:

J.

Spaic"

Uc~.

novu Iozu, Veea' 1 irnucniia sela irnaiu staze zidane od cigle ili ·opeke. Gdle su -staze »prtene«, biva s prolieca i ieseni toliko bIata, da se po niima .stavliaiu obli kornadi drveta, kornadi dasaka i opeka. Cesto puta nalazimo na prtenirn stazama i nabacanog grania iIi Iasina i kukuruzovine. Seliaci iz sela· sa zidanim stazarna rugaiu se onirn gdje su prteni putevi, »da su lrn krave staru polele« (kukuruzovinu iIi obrstilc granie), Dvoriste je veliko i ogradeno taraborn, u dvoristu su kucari ilil}iUeri*_ s triiemorn, pecara i kacara, staia (stala) sa sienikom (sta-: glj.em) i kolnicorn, staiica za 2-3, komada flogatog blaga, komora s pivnicom, sviniac s kokosinicem. U sredini dvorista je harnbar (zitnica), a iza nlega -drvnik. Negdie po strani kuce je bunar (buran, zdenac) na dermu uz kojeg ie valov i poredana korita za pranie rublia i motke _ za susenie rubina (rublia). Iz dvorista vode vratnice 11, drugi dio dvorista gdie ie poiata za slarnu i plievu, te nekoliko kocania za krrnace. Kod vecih potkucnica vode druge vratnice u mali povrtnjak koii u nekim selima zovu pnsebnirn imenom
*) Mala sobica i nad niorn tavan za poiedine ·parove ·iz kuee.· .

**) Poisci su one svinie koie se u coporu spremaiu u vrileme lieta za hranienike, 28

29

..

T

P

- ...

U sred sela je crkva. Veca sela imaiu i zupn{ka iII paroka, pa ie za niega uz crkvu nacinjena kuca koiu zo vu parokiia, Za vriierne »voine kraiine« bile su u nekim miestima- satniie (kompaniie] na celu sa kaoetanom. Uz kapetana ie bio los po kodi casnik, pa su i za niih bile izgradene stanbene zgrade s potkucnicama. Usred sela ~ bila ie kapetaniia, obicno .zidana zgrada koiu su nazivali »s t r a z a«. 'Po mogucnosti u blizini c;kve i straze sta[ala ie »s k u I a« (skola) s uciteliskim stan 01111. Uz stan imao je uciteli i' vrt. . Posliie razvoiacenia voine kraiine u S t-r a z u -ie smiesteno 0 p c ins k 0' P 0 g 1 a v a r s t vo. Preko zime se vecina ukucana zadrzavala u selu, dok su preko lieta bili na stanu i u poliu. Na stamr je izgradena mala kuca (k ole b a, koliba] sa sobom i kuhiniorn. Pred kolibom ie ograden »0 k 0' 1« u koii se dotierule blago sa pase, U okolu ie bunar sa valovtma, a krai bunara kaliuza za svinie. Uz kakljuzu su zasadene vrbe za pravlienie hlada, Oko »okola« su staie za in veda s odielom za telice, svinjcii kocanie, koniske stale, stale za ovce, koziak, dud na koiem spavaiu kokosi i po koie ~ stablo »ve z« zadobivanje lika. Iza govedske stale Je g u v no (gurnno) u sredini ukopanim (usadenrm) stuzerom Hi stozerorn, PO' tom sliiedi velika poiata gdje se slaiu snopovi iita, koie ce se na guvnu vrsiti. Oko guvna se slazu kamare zitarica (iecma i zobi), sto nile stalo u poiatu, plasce grahorice i prosa, Pokrai »okola« ie vrt za povrce. U blizini i pred prozororn kolebe u vrtu je pcelinjak ili ulianik s uliistima (kosnicama) od dasaka, pletara i supljeg drveta, Pred pceliniakorn zasadile su mlade snase i dievorke rnirisavo cviiece. Iza kolebe Ie sliivik i vocniak, a pred ko.. Iebom i okolom pas n j i k (pasniak). U pasniaku Ie bunar i valov, te nekoliko krosniatih stabala za hladovinu. Kod marnih ie gospodara sve oko stana ogradeno i ispregradivano proscern, koliern, clanovima i drugirn ogradarna. Selu pripadaiu mnoge niive (oranice) i livade.. Na povisenirn rniestirna .su niive, a na niziim livade 'iii sjeno-

orah.

»ograda«, i sljivik u koiem Je po koia kruska,

\

iabuka i

••

"Stra~a" danas opcinsko poglavar. u Andrijevcima. Foto: Dr. B. Siroia .

kose, Gotovo svaka veca kuca iIi zadruga irna i svoiu ogradenu sumu. Nekada su niive i livade bile ogradene trniern, Za zaiednicku seosku upotrebu postoie posebni veliki seoski pasniaci. Na ipasnlacima su seoski bunari s 'dermom, a uz niih visoki valovi za krave i konie i niski valovi za svinie, Krai bunara su svinie izrovale velike kaliuze, a cobani zasadili vrbe za hladovinu. Sve potkucnice, stanovi, niive, livade, pasniaci i sume saciniavaiu seoski hat a r. '

/'

II

ZADRUGA I ZIVOT U ZADRUZI
Ima tome nesto preko pedeset godina, kako su se zadruge pocele diieliti, iii kako narod kaze trgati. Postoii doduse i danas u koiem selu slavonske Posavine, kola veca zadruga, ali mislirn da nema kuce, kola bi imalasestdeset i vise dusa, kako Je to bilo nekad. , Povratiti cemo se u ono doba, kad Je zadruzni iivot . cvao, kad ie ukucanirna rad bio laksi i iiviUenje Iagodnige, da vidilmo kako. -se ie u zadrugama iivjelo. ' Nasi »Miiatovi«, kako su ih zvali poselu, imali su u g. 1886. sarno 30 dusa. Bilo Ie osarn ozenienih parova, ne-

.ao

- al

koliko diedova udovaca, dviie udovice i devetero diece. Te godine gazdovao ie moj otac. .Irnao Ie istina sarno 28 godina zivota, ali u nasoi se kuci gazdovalo po redu, Bio je skolovan coviek, pa Ie uz dobre saviete svng strica (luzara) dobro upravljao kucorn, Gazdaluk je' po obicaiu .primio n~ Sirnunje (28':.x). Do toga j'e vremena vee u glavnorn pobrana sva lierma, ~atv.oreni· hr~nje~ici, ra.§i~ prodana marva odredena za prodaiu, podmireni porezi 1 kucanske dace, narnireno paroku veliko i 'malo lukno i kovacu pokovica, na parove razdiielieno voce i preostali novae proslogodisnieg gazdinstva. Onima koii su imali diece dalo bi se nesto vise voca. Udovci i udovice dobivali su pol diiela. Iz kucanskih se ie novaca kupilo momku za zenidbu emu »aliinu«; kozusak-orsniak, opance, a·za samu zenidbu cizrne. Dievoici udavaci davali su 15 Iorinti" za svilu, Sluga Je dobio onoliko pari opana. ka koliko ie pogodeno i placu, Toda dana miieniali su se i cobani, sviniar, koniar, volar (tezakl, kozar i ovcar, Kociias iii koniar irna- brigu. s koniima i kobilarna, koie su naivise na pasi. Govedar se brine s govedirna, volar volovima, i kad pocne oranie, on ie tezak I brine se sa11].O volovfma. Goveda s cuva sluga ili diecaci kad zavrse skolu. Kozar i sviniar tiera koze, odnosno svinie na pasu, Diedovi cuvaiu kozlice i prascice i rade 'lakse poslove oko d:oma i stana . .Gazdina zena iIi gazdarica sprerna za zimu sirinie i diieli voce. Druge su zene po redu reduse. Pedusa na svoi dan pripravlia ielo, a uoct svoga rednog dana ie podkravalia. Podkravalia s go veda rom muze krave i zaiedrio nose rnliieko u selo, . , Nit stanu ili kod kolebe zivi stalno stanar i stanarica. To ie dvoie starih Iiudi, kojirna niie mnogo staI 0, do sela, nego vole' zivieti -u miru. Didak radt oko stana, brine se 0 pcelama, popravlia ograde, plete kosare, uiutro broii i pusta blago, a navece .ga docekuie i pribraia. Oko podne u pasniaku napaia t.elad.· Niegova zena stanarica redi i cisti kolebu, pere i susjt rnliiecno sude, pravi suhe> sireve, pripravlia s diedorn napoi za svinie, pliievi /po· vrtu .. Kad se umore, siedalu pod hladovitu Iipu i1i orah,
*) danas vriiednost 32

iuole

...

se Bogu i driiemaiu. Nedieliorn idu u selo u crkvu. Kucni gazda se dogovara za vriierne vecere i posli[c vecere sa stariiim liudima i odreduie sto cese sutradan raditi. Jedni ce na orank, drugi na zetvu.. a. netko ce na 'seosku rabotu. Za kisnog dana voze zito i smiesu na rneliavu, krpaiu orrnu i oparike, siieku drva za kucu i vanisku pee. - . -; Kuca nasih Mi.jatovi ie zidana uz drum (cestu), U sredini kuce od druma ie »trirnak« (triiern), kroz koii se ulazi u kuhiniu (kucu) i sobicu. U veliku sobu sc prolazi kroz' kuhiniu. U kuhinii pregradena ie mania prostoriia, komorica. S dvorisne strane uz ciielu kucu prizidan je triiem,

f

.

Uredena soba iz Andrijevaca u Hrv.Etnografskom iz polovice 19. stoljeca,

muzeju u Zagrebu

oko 300-350 din.

U sobi je bivalo po deset kreveta (postelia). U sre<dini a bUze proceliu smiestena Ie »velika siniia« .(stol) uZkoju su s obie strane klupe s naslonom, Krai svakog kreveta je stolac iii mala. klupa, Naslon ove klupe se rnoze prebaciti taka, da se u nioi moze smlestiti diiete kod . spavania. Neki . su imali posteliku sa niskim nogama na koioi su bil] kotacici, Ova ie postelika preko dana billa pod kre3

33

,"

Trijem pred Dorncevlca kucorn u Andrijevcima. Foto ; dr. B. Sirota
"

·Domcevicevoj avliji u Andrijevcirna Poto: dr, B. Sirola. "Amb ar "u _

\

.

5.

r

vetom, a po noel su u nioi spavala dieca. "" , U proceliu sobe na zidu ie raspelo i uzduz' zida sve- _ te slike. Medu niima je slika sv. Antuna pustiniaka-kucnog patrona. Ispod raspela Ie orrnaric u zidu s vratascirna gdie ie spremlieno nesto staklenog suda, _ Sobna pee ie od kalica, a gorni! dio peci \- kapa.od petniaka. Oko peci je hraslova klupa, nazvana b_aniak, Iznad peci su motke za susenie obuce, Pokrai peci su civiluci (viesalice) za odiecu i torbe. U zapecu (zapecku) _je veliko krusno korito na nogararna. Blizu peci Ie niski stol (siniiica) gdie iedu dieca, U sob i c i ie krevet Iiiepo narniesten, ormar, mali stol i dviie stolice. U celu sobice je raspelo, dviie svete slike i ogledalo. U ovoj sobici otsiedaiu sosn. Kuhinia koiu nazivaiu k u c a je prostrana. U sredini le ogniiste, podzidano na iednu ciglu 'ispO'd dimniaka, Dimniak ie sirok i zaprerna skoro polovinu stropa u ku hinii. Preko dimniaka pruzeno je Iako ocadavlleno drvo s koieg visi sindir (verige). Na verige se viesa bakreni kotao za griianie vode i napoia, te bundeva (kuvanical za svinie hranienike. Zidovi kuhlnie su zacadeni. U ied- . .\ nom kutu Ie polica: za posude, a krai nie ie obiesen veliki solniak i dascica s rupama-zlicniak, Pokraj vrata kola
34
.r
.1\

vode u sobu je6iviluk za viesanie orme .. Kad se pokoliu svinie, na stiie nama. kuhinie se s~se slamne, a u dirnnlaku ostalo meso, kulinovi 1 kobasice. U k 0 m 0' r i cu se ulazi iz kuhinie. U nioi ie cabar sa mascu suho meso i cabar za sdJrcels}jiv:os od sllivova koma ili ' sirce od samlievenih krusaka.) U k u car i m a svaki par ima krevet, ormar, sanduk, stolici It--2 stolice .. Na ,o1Jll~ru suocase sa cvij~ce!J1 i ogledalo. Pod gredom VIse l(Qsan~e, a nCl: t~vancu. ie cabar s Ianentm siemenom, suho voce, orasi, Jabuk~ l.sp!ave za zenske rucne radove i tkanie, srpovi, grablie ~ vile. Vee S prolieca zapociniu rado,:i u poliu. " Liudi ?r~, siiu prolietne usieve. Oru na volovirna, a koniima drliaiu ili zube. Zene pliieve iesenske usjeve, sade u vrtu povrce, djevoike i mlade snase sade eviiec~. pred ku.c?m u vrtlicu, a na stanu pred pcelinjak-om cvuece I minsave

'y

trave,

Lieti Iiudl kose sienokose, a za dan dva dolaze zene i' prevracaiu siieno, baglicaiu ga i snasaiu na rpe, d~ ga u vozovirna voze u staglievex Vise puta radi velikog posla ne voze siieno kuci, nego ga muskarci 12a livadi slazu u plastove. Kad se svi Iietni poslovi zavrse, tad se istom vozi siieno u staglieve u selu ili na stanu. Kopanie kukuruza »U prvu«, p_a ogrtanie }}u drugu« 35

'

.

.

v

'

h

/

I . SII llctnih veeen poput neke taianstvene rnuzike. Jeusk lh i zimskih veceri zene siede krai tople pee! ili. na I revctirna s preslicorn (preliom) za poiasom, a vretena ~v r'\: i ispredene niti sve vise i vise rastu, 'Preko zirn, Iw~ dana udaranie b i I a naviiesta postanak novog tka11.111. koie ce se luziti, prati, gruvati i na prolietnorn suncu

hlJoliti.

.

HRANA
Dim pijeW po selu zaknkuriiecu, vee marna redusa ustaie, ler danas ie njezin dan, dan kad ona nema mira; II go 0 nioi ovisi red u kucl i briga oko prihrane sve celladt bila ta u domu ili u poliu, . Uoci rednog dana, bila ona makar na kakovu poslu, odllazi raniie od svih poslenika. Na stanu nabere povrca: mahuna, krompira, kupusa, iabucica, Iuka, zelene paprilei sveg sto ce joj trebati za sutrasnii dan. Pred vecer ide »pod krave« kao ·podkravalja. Kod kuce sprema sto ce joj, trebati kod ogniista, Uiutru rano 'jos za rnraka redusa ustaie, uzima sa tavanka -svoieg kucara (kiliera) suhu .zestilovu bakliu, razgrne pepeo na ogniistu, pribere z a r (zivi ugali od iucer) i ispuse vatru. Na verige obiesi ba:kreni kotao pun vode, a kraj vatre stavlia lonce s vodom i hranom sto ce dati za rucak. * Sve ie to ona vee spremila iucer, na- . nosila ie drva. i u cabrovirna vode. Gazda dale svaki dan [ednaku rnieru masti, slanine i suhog mesa.. . Dok ukucani ustanu da se razidu ria svoie poslove, redusa je vee pornela kuhiniu, triiem pred kucorn i dvoriste ispred kuce i triiema. Zivad je nahraniena. Kruh u velikim zadrugarna pekle su-po dviie zene izmienicno. 'Od niih Ie hila iedna stariia i iskusniia - svekrva ili snaia, damlada od .nie nauci, Peklo se ie po 20 d~ 30 kruhova naiedanput u vaniskoi peci.:
I

.:

Stagalj u Smitovo] (Bacicevoj) avliji u Babinoj Gredi. . Foto: Z. Ljevakovic

ohavlialo .s~ nekad samo motikami. Danas se to obavlia vecinornplugom za kopanie (moticicarni) i ogrtanie (daskami), . J ecam, psenica (zito) i zob zelo se srporn, Lilepo je: bilo vidieti nase Slavonke u vezenim rubinama i pregacama.rsnase u crvenim samiiama, a zene u Iaganim rnaramama kako se sire po slogovima zaniue: zita. I muskarci su u bVjelim raskopcanirn ruhinarna i gacarna opasani sarenom tkanicolm ili vezenim cemerorn (opasacern od koze). Na glavi su irn kape (sesiri) od razerre slame, Zivot ie u zadruzi bin mnogo lakst nego zivnt kod' samaca. Posao ie bio podiielien i znalo se tko ce sto u kuci i za zadruguraditi. U staro vriierne, u doba zadruga osirn kucanskih poslova poiedine zene i lludi u slobodno vriierne radili bi samo za sebe. Tako su na pr. dok bi radili u poliu blizu sume za vriieme h u j e (odmora) isle vredniie zene u sumu da beru s:isku. To su osobito cinile one· zene i lfudi, koii su irnali zensku diecu, jet bi za dobiveni novae od prodane siske oblacili i kitili dievoike. Posliie vecere do kasno u noc zene su Iieti trt/e: lan, ugriian na iarkom suneu preko 'dana, koleg ie redusa pred vecer zamotala u kozusinu. Udarei trliea odzvania-

. * .Hrvati u slavonskoi Posavini u iutro uzlrnaiu r uis a k, u podne u i rio U:, posliie podne pouzinu, a u vecer ve c e r u ..

z

36

.37

"~','

.'~~

t;,

I,

r ,

U vriieme kosaie i zetve u mrsne danesvaki se dan zakolie u vecoi zadruzi koza Hi ovca, ' ~tirana. je u zadruznlm kucarna bilamrsna i posna, Kao redoviti postovi su bili petak i subota, kad se niie upotrebljavala mast ni rneso, Zacin posnim Ielima [e rnliiekoi kajmak. Bilo Ie zena koie u posne dane ne bi uzimale -ni biielog smoka: rnliieka, sira, kaimaka _i-jaj.a. U hrvat: seliackim zadrugama bilo le tnnogo postova namiienienih nekirn svetkovinama. Tako se na pr. postilo sv. Antunu pustiniaku (od marve) pet utoraka, a sv; Antunu Padovanskorn sedam utora:ka, sv. Iliii pet sriieda; Gospoiini i dr. Korizma i advent su takoder posnl dani. .- Bilo ih ie skoro toliko, koliko i rnrsnih dana. Da, bilo je tako nekad ... O. 1777. izdana ie u brodsko] pukovnlit zapoviied, da casnici i drugi prosti granicari nesrniiu u vriieme velikog posta iesti meso. Tko se ne moze uzdrzati od rnesa mora traziti dopustenie od svoie biskupiie, da moze meso [esti, ier dode li do tuzbe, nece se od nikoga uzeti nikakova isprika.

rezancr), koie bi posuli naribanim suhim sirom. Nile li ' hilo krpicica, svaka zen a ispece u pepelu na ogniistu za svog' covieka dvoie, a za sebe i diecu po iedno iaie. Vec era Ia .se [e kad se sva celiad pokuptla, ona sa stana III od kolebe i lludi iz sume, Redusa na sto1 pripravlia narezane (nadelane) rotkve polivene s kaimakom, ili nari- .bane posute naribanim suhim sirom i kisele paprike, Od kuhania uzirna se grah u koiern je skuhana paprika-cabren ti, bez zacina, krornpir zacinien mliiekorn ili kaimak0111. Kao zadnie ielo kod vecere iede se svaki dan mliieko u koie ie namrvlien iii udroblien kruh. ./ Ned j e I j 0 m u korizmi za uzinu ie kuhana corba zatrigana kravliom rnascu i u nioi ·rezanei. Posliie toga lela se sarma od bundevskog siernena iIi· od oraha, kupus, grah, krpicice sa sirom. Osapova corba s namrvlrenim kruhorn. Za vee e ruse nijeposebno kuhalo, nego se nedieliorn podagriiala hrana preostala od podne.

od liudt doma, skuhalo bi se k r pic i c a (siroki i kratki

.

)

.~

,

'. •

., ..

fi

..

Posna hrana, Za lietnih posnih dana kuvacica-redusa daie za rue a k: krastavaca, luka, paprike, rnladog sira s kairnakom, corbe od iabucica s rezancirna ili taranom, iii corbu od sirutke s Iaiima, krompira s liuskom. Svaka zena ako zeli [ale, pece ga u pepelu sama od sebe. Za u i n u daiu se opet krastavci, luk i paprika, a od kuhanih iela grah, b i I (kupus zacinien mliiekom i brasnom), rnlileko s taranom. P 0 u .oj n a ostaie od rucka i to krastavci i kruh. Posna sec vee era sastoiala od graha, krornpira i mlijeka.· : Zimski obroei u seoskirn zadrugarna nisu u tacno odredeno vriierne. Kad hi se rani poslovi posvrsavali, ondase druzina pokupiloko 9 sati) u sobu i sieda za r U'" c a k. Na .stol ie redusa postavila Iuka, kisele paprike, a od kuhanih lela corbe kiselice ili corbe od rasola, i siri~ nia. Svatko iede sprernliena lela koiim redom hoce . .U i. ina se niie radnim danom kuhala, [er su liudi obicno zaposleni na stanu iii usurni, Zene su oko podne iele Iuk.: narezane komade od glavicica kiselog kupusa, kornadic suhog sira, pekrneza na Rruhu i meda iz saca. Ako ie tko

z

z

Mrsna hrana. 'Mrsnom hranorn nazivajum.eso i sva lela .zaciniena mas cu. U p 0 s 1end a n za rue a k redusa kuha krompir .na riietko i zafrigan. U zdielu s.e narezesuhi kruh na male skriske i naliie preko kuhan krornpir. Posliie toga ie na drvenorn taniuru doneseno na stol kuhano meso. Za u z in u se opet sarno za zene pripravlia prazeni kiseli kupusvprazeno suho svmisko meso zvano zee, rebra 'j .suhe kobasice. Aka ima. u kuci zaposlenih tudih Iiudi, onda se kuha i prazi kupus i za liude. V e c e·r a je bila priredena izmienicno. Od variva se uzimalo grah, krornpir i kiseli knpus, od mesa: govcdina i svieza slanina, Ako Je bilo zvanica * u surni iii na koiem drugorn poslu pekli su rnlade prascice u tepsiiama i kolacice u -kiselo iIi u slatko na masti. Posliie vecere kusalo se Je kuhano rnlilcko. N ; d j e 1j 0 m bi zimi mrsna hrana bila nesto bolla. Tako za r u c a k redusa praz] kiseli kupus, a uz niega dale skvaraka {cvaraka], prazene suhe slanine i rebara., Dok traje u odzaku krvenica uz prazeni kupus dale ku- ·
*) Susiedi koii se pozivaiu prerna potrebi u kuci - u mobu, svatove, karrnine itd.

za pomoc

,38

39

~

cegazda za rucak krvenice. Za uzlnu, do,k se m i s a r i' povrate iz erkve redusa Ie vee dovrsila xovedslcu corbu s rezancima. Posliie toga daie gov.edinu s kuhanim kiselim kupusom. Iza toga, se na stol nose kolacici na kiselo peceni na rnasti. Istovrerneno s ruckom kuha redusa su- . ho meso za veceru. I kolacica se ispecc toliko da ostane i za veceru. Vecera se nedieliom niie nikad posebno kuIiala, nego se ie ielo podagrijanu hranu preostalu ad nodne. ',' KO'd stola su siedili Iiudi i to stariii blize procelia a n:-la~i. ni.ze. Kucexazda j ako bi dosao koji odlican g~st, siedili bi u samom procchu.: Zene su iele stoieci. Stare' bake su takoder siedile za stolom. Miade snase i dievo]ke su posluzivale noseci ielo i ako ie koii rnuskarac zatrazio nesto, ceza niie bilo na stolu doniiela bi -snasa iIi dievoika. ' Priie i pesliie [ela u zadrugama se rnolilo na g1as.' Za vriierne lela govorili bi 0' kucnirn poslovirna sarno starijt liudi, a mladi bi odgovarali sarno u koliko ih se sto pita. ' .. Jelo se Ie iz drvenih i zernlianih zdiela i taniura, Zene su hranu zllcom zagrabile (zahvatile) iz zdiele i odmah bi se maknuIe, da uclnemiesta drugoi, Tako bi se redale i ielc zalogaie za korak dalie od stola. Dieca su, lela kod peci za malom »sinilorn«, siedeci na stolarna (tronosclrna). I diecu ie dvorila koja snasa. . Prlredlvanle nekiih lela .. Corbe iIi juhe su kuhane: po s n e od: rasola, corba kiseliea od sirutke i Iabucica: mrs n e: corba od govedine, svlnietine i kokosia corba, . Rasolova corba ie rasol od kisela kupusa s dva di[ela vode. PosoIi se i zacini razmuccnlm kukuruznim brasnom. U nio] se kuha ciiela glavica ervena lukai eitava paprika. Kad ie corba kuhana posebno se u nlu ukuhaiu v al jus e i od psenicnDg,brasna. . Klsellca, Voda se za:kuha i dodaie joj se 2-3 cesIja bij~log l~ka (cesnjaka) i ciiela ervena paprika. Zacinia se soliu, kaimakom, brasnorn i iaietom. U kiselicu se rezu sHIne skriske suhog kruha i dodaje sirceta, . ..
Corba Old sirutke:

uzuvriie, posoli se i zacini kairnakom i brasnom razrnuuim U mliieku. U ovu corbu se zakuharazmuceno Iaie. Kromplr se ie kuhao u Iiuski iIi kako kazu u mundiNa stol Ie donosen u zdielt i svatko si ie sam gulio. IIi se pekao na 'ognj:iStu u pepelu ili pod pokliukom. Zimi b! zene za diecu pekle krompiru petniacirna na peci. Od krornpira ie kuhana corba ili iuha, a kuhan je i kao varlvo.
I'll.

Me'so svinisko u komadimapeklo se ieu peci na tepsiiama. Zaoblica ie eitavo svinice peceno na razniu, 00vedina se Je sarno kuhala. Zivad se u sumi pece nafazniu, a: kod kuce se kuha. Meso od divliaci Ie peceno u tepsiji, no naivtse ie kuhano. Puzevi su kuhani, a posliie toga su eiseeni i ~ponovno, kuhanina kiselo ili prazeni na mastr uz dodatak kukuruznog brasna. . U \relikiim zadrugarna zimi pred Bozic . zaklano ie govece i meso ie drzano ria hladu. da se svakirn mrsnirn danom kornadi rezu i .kuhaiu. Kad ie potroseno, zaklalo bi se drugo govece, da mesa bude preko ciielih poklada. , Masti i zeltln (tilje).Od rnasti se upotrebliavala ponaivise sviniska mast, au. posne dane kravlia mast i1i maslo, Od -bilia pravila se siernenska mast (ulie bundevskog siemena) -i olai (ulie od reprice). Od bundevskog siemena pravi se sierneniaca (vidi Bozicne obicaie). . Slrce.. S 1j, i v 0 s Ie isciieden iukisnut korn od sliiva iIi korn isciieden i ukisnut posliie pecenia rakiie. S i f, ceo' d v i n ike dobiie se gnje~enje]m grozdica i lisca divlie loze. Vi n s ko sir e e se dobiie, ako se voda naliie na korn isciiedcnoggrozda i potomse ukiseli. Od ukisla vina dobiie .se pravo vinsko sirce. Sirce se dobiie i od lsciiedenog koma samlievenih iabuka i krusaka,

Sto se uzima za branu. Mrsna lela: sviniska mast, meso svinisko, govede, .ovcie i kozie. Meso od zlvadi: guske, patke, k6k6si i riede u slavonskoi Posavtnipure. 'Posno meso' su sve ribe iz potoka i riieka,
Povrce: kromoir, kupus, luk erveni i biieli (cesniak), ,41

Kad voda smiesana

sasirutkom

rJ~,
, ~

r

sal~!: munie CIl1;ahune),grah, grasak, paprika, Jabucice (raicice, paradajs), kraistavci i-safran. . . .Svaka zena u veliko] zadruzi sadi za sebe hileli i CFveer Iuk. .a rnedu Iukorn ima safrana i kopra.· , Voce: labuke, kruske, orasi, xrozde i sHive. .Jabu~e.: ivan.icic~. (aJdamoyke, petrovace), ivice, banovI1:e, pI~I~e, ~ula~ge, oaradiie, lifarke, zelenike, kozi?e, lluheniace, bubacme, erne zelenike, okruglinc zrnke I maslrke. " Kruske: C~leb!n!<e, vodenjace, droplle, Jakooaljke, lubemcarke, miholjace, bartolovke, zutare, tikvice, iecmenke, buzdovaih]e, petrovke, jagndnjace, scepanke. gosPOJe, zelenkore, zecevke i simentije. c~Jelo u krusnoj peci iza pecenia kruha i na sun cu. U nekim ~'P kucam31 ~~ah posebne susnice (pusnice) za suse- , me c]~~log. yoca: J<;tbuk~, krusaka i slji'Va. Voce izrezano u skriske III kalano SUSI se na iakorn sun cu. Za osap se , u~!ma zrelo, slatko _!mir~isavo .voce. Od krusaka sc naiVIse upo.freb!Javalo c~lebmke, Jakopalike, droolje i barto!ov~e, a od )abuka: Iifarke i rnaslike. Nakonac nanizano Iv suseno voce zove sc g r 0 va c e. Vrlo su dobre grova..,,_ ce od [ahuka ivica. ._ Orasl su po vrsti mekani i tvrdi zvani kestenci.
r

NARODNA NOSNJA Jedno od bitnih obiliezia slavenskih naroda je nie~'ova nosnia. Ilrvatski narod u slavonskoi Posavini odliI uie se kod odiece narocito bogatstvorn bora, posebnim 1\roiem i upotreborn materiiaia za odiecu. . Ovdie govorimo 0 narodnoi nosnii stariiih vremena, ked 0 suie tzradivali, nienoi namienl i spremaniu.v.Ios se I danas nalazi u sanducima nasih selianki bezbroi rubina raznovrsnog tkania i veza, i diielova odiece, koia ie iza~la. ispod ruku fnarliivc selianke, Vedri i zdravi oslecaii uarodne duse otsievaiu na vezivu, uno ie ogledalo blago. stania, zivota; piesrne i rnladosti dievoiacke. Na zalost hrvatske narodne nosnie iz godine u godiuu sve vise nestaie. Ubiia [e neirnastina, utiecai tudin'(tine i nacln zivota u nasim selima. Kao modau gradu tako je i hrvatska narodna nosnia u selima od onih starih vrernena do danas irnala velike promiene. Utiecai madarski, turski, voinicki u vriIerne voine kraiine, ostavili su u Slavonskoi Posavini kod Iirvata u muskoi, a tako i ienskol nosnii mnoge Vi ... dliive tragove, Upotreba uskih hlaca (cakstra) od darovca i modog sukna (coie), ukrasi i kroi kozuha, nosenie cizama utiecai je stranog elementa. Vezivo ibrisimom (svilom) i zlatnom zicom ostalo ie od turskih vrernena. , Tako je gruba nosnia naseg naroda starih vremena, pro .... iinicnim ukusom naslh, zena i tvorbom vlastitih motiva i ornarnenata doniiela hrvatskornnarodu liiepu i ukusnu hrvatsku narodnu nosniu. Ona ie postala nasom svoiinorn i nasorn dikorn. Svoiom ie liepotorn zadivila mnogoz strarrca, koii bi zasao u nase kraieve. , Ncsnie starih i mladih, pa diece - muske .j; zenske. bile.su vlastitog proizvoda, Lan,' 'luna i koza bio ie ma-' teriial od koleg se ie narodnanosnia izradivala. Obradiyank lana i vune pripadalo ie zena(ma, a ucinianie koze muskarcima. Zene su Ian siiale, pliievile. cup-ale, grecaniile, kvasile, stupale, trle, zrebenale, ceslj~le, prele, namatale, sukale, 'osnivale, tkale, bijeilile, kroiile, vezle, rasplitale,. splitale i sivale. U t:~anju ie m.nog~ seljan.~a prava umietnlca. Ona mora vee kod osmvania, navuarua, a narocito kod uplliania unite, irnati sliku buduceg ~ara.;;.

I

, .. Osan se naziva suho voce [abuke i kruske. Susi se

v.. Slllve: ~arne; ~~sj~kinje, torzulie, crnike i biehne. Od sliiva se pece rakija I od crnika pekrnez. . . .~o V!vtov.tna i vvinogradima ima zasadenih bresaka, kaisija, visania, tresanja i gunia (dunia). Od d j, v 1j- e g v 0 c a .iedu se Iesnjaci, oriasc! iz vode, nrjasci. ~z zemlie i vrsta divliih krusaka kapali ca. Kao PIce u selu se upotrebliava voda iz bunara (burana), .rakiia, vino i most od Jabuka i krusaka. U starne doba malo ie bilo piianaca medu liudima . u se~I.u.U vriieme voine krajine vrlo strozo -se, kaz-ijjava .... Ip )HJ~nce, I?a se na!od od toga zla kionio. Posliie razvoJ~cetlJa Kraline na zalost. ovo se ie zlo uvuklo i ukorje> nilo u narodu i razorilo je zadruge, a mnoge sarnacke kuce dosle su na prosiacki stan,

42

43

"

nog tkiva.. Zato suo imale usn i van a c u dva nita: prutanac, voranac, cenar i prosto ili dvociepo taknie: etv e r 0' c j e p 0 u c e t i Tli nit a: boranac, na rebarca, na casice, prilievane sare i cetvorak. Sva su ova tkiva od prede ispredena ad naifiniiih lanenih vlati. Prosto ili dvociepo tkanie upotrebliavalo se za muske i zenske rubine iIi kosulie, Mhskarci SiU nosil] gace i rabine.' Svakdanie gace su bile u tri pole (1,5 svaka gacavica) rubina u tri pole. ,Odgodnje ili posvetacke su gace i rubina u cetiri do sest pola. Svakdanie su gace i rubina bile porubite, prolozane, malo raspletene fin 0 see, :Hi raspletene rasplitorn g r b a viM ark o. Odgodnie su bile porubite, prolozane, rasoletene od 5-6 konacaili slinganc. Momci suimal] svagdanie gace i kosulie nakrpane (navezene) crvenom modram ili rnrkom predicorn (pamukorn). Na rnuskoi rubinioko vrata j a c i c a a oko ruku us t va I 'a. Krpane ru- , bine imale su iacicu i usivala takoder nakrpano. , ! Zenske su rubine tli odnice (odniice) bile u jednom , ~olmadu. Donis dio zvao se rubina iIi krHa, a od r a z e (poiasa) gore oplecak. Pukavt su biLi siroki i dugi, razdiieIieni ad sake rep eta m a. 'Svakdanie su rubine bile ab-' rubllene, prolozane i nakrpane (navezene) u 4-6, stupava u prvo vriierne do polovice, a posliie do roze crvenom, modrom Hi rnrkom (smedom) predicom ili bilelim parnukom. Neke suo bile vezene miiesanim bolama. Na repetarna ie bila loza prepletena, a roza ie uska prostigana ili usko nakrpana. J acica ie kod zenskih vrlo uska i isto nakrpana kao roza. N~ krilima ie uskacipka, a na rukavirnase zavrsava slrokom cipkorn. ' Pred koiih pede~et, godina pocele su nase sellanke nositi posebna krila, a' posebni oplecakod 3 pole od lakseza tkania. Ovai oplecak imao Ie otvorene rukave, bez repeta, pa su se 'rukavi ovih oplecaka vezali posebnorn vrpcom ispod lakata. Mali oplecak s kratkirn otvorenim rukavima zvao se svapski oplecak, ' Zenske, a taka imuske rubinc za .diecu kroiile su se i izradivale na isti nacin kao i rubine za odrasle, Vezenie Hi kako u Andriievclma . govore krpanie predicom, biielim pamukomIvulomli zlatno(m zicorn (na-

c

zlvalo se krpanie

za iednu zicu, povijanacki i po ispisu. Vel, zlatompo papiru nastao Ie kasniie. Za tugovanie ili kaiariie odjevale su se stariie zene Il potpuno biielu odiecu. Stare zene, kad je umro sin ili kcerka, imale su rubine od deblie prede. Mlade su imale bi1jele rubme od lakseg platna. Obuca su bili opanci. U prvo su vriierne opanke izradivali kod kuce. 'Gnrnji ,je .dio bin ad sitnih usukanih 1 ajjisaka, a 'potplate od koniske ili ad kravlie koze. Kaiisi za (remenie) povezivanle opanaka su bivali dosta dugi i siroki ad sviniske koze da budu rneksi. Poslije su opanke izradivali opancarski obrtnici. Mestve (dokolienice su naciniene od koze, a povezivale su se remencern sa vaniske strane. Lacke su obuca spletena (stnkana) od _b:ijele vune i ad sarene vunice. Biiele lacke na prstirna su prevukli seliaci biielorn kozicom, a one Old sarene vunice crvenom kozicorn. Kozica je ukrasena pripletom i okolo po strani opsivena izrnienicno uskirn boiadisanim remencima. Natlkace su bivale od kupovnog tkiva (suknia, ili ilanelal. Gornli je dio izraden kao i lacke, a "potplate i kod lacki i kod natikaca su od koniske dH kravlle koze .. Kasniie su .poce1i nostti c i p. e 1 e iIi's t ~.f1e t e. Gornii dio '.zenskih cipela [e bio ad sukna »orliiana« a zvah su ih i »cipele balastinske«. Na uiima ie bila na gorniern diielu stopala vezana crvena vrpca (masua). Musk! ;su nosili takoder cipele, ali su ave bile, od~ko,ze, sa strane providene rastezanim tkivorn (cugom). Cilime su njnogo kasnile nosili muskarci zimi. . U ob~cu spadaiu obolcl, Bilo ih ie prtenih ad oplata * i vunenih ad biiele i erne vune tkano u izmjenicnim b'ijelim i cmim cetvorinama (krupno pepita). Oboike su nosili zenske i muski lieti i zimi, Zenske su pod oboike navukle lacke (doknljenice}, koie su sezale ad gleznia do koliena, Sasivene su bile od biielog mekog izluzenog platna. Muskarci su pod oboike aka glezna stavliali 0' k om a t ace od rnekog platna. Lacke i okornotaci su zasticivqli: noge od .ostrih vunenih obajaka.
*) Opiate su platno

Ie

ad grublie kudiele sto ostaie l}a 45

grebenu.

.44

-".

-,

.. .
-

..

, Zenske su oko vrata na -odnicu vezale marame u trokutu (cosak) zvane cirkas Lkasrnirske mararne '(delin_ke), Na odnicu su opasivale rnlade zenc i dievoike sare--nu, a startle emu tkanieu. Pred sebe su stavliale rnlade _ctvenu sareno protkanu pregacu, Stare. zene nosile su ;-cmu pregacu, protkanu biielom ili modrorn vunom. FNa .odnicu -oblacen ie crveni kozusak S - ogledalci kO!iii e isao do poiasa, Stare su zene oblacile »vucanski I kozuh «, koii ie kroien u strtrk ,i sezao ie preko .kukcva. . Kozusak i vucanski kozuh nisu irnali rukava. Uzimi su ~ene oblacile curak od ovcieg, Iisicieg' iii vucieg krzna. - Curak ie bio izvana od ernog ili modrog sukna (cole), cpsiven lisicinom. Nekad je glava mladih snasa bila povezana poculicom, a dievoike su isle u crkvu gologlave s pletenicom. Starile su zene pokrlvale glavu maramorn. Poculice su bile vez ene s napriied nastavlienirn srmenirn trakom. Za obicn! dan _ bile su poeulice od dornaceg tkiva (crno-biie10) s napriied prisivenorn- cipkorn, U noviie doba povezuiu -rnlade snase glavu u obicne dane crvenomjamdom, a nedeliorn i blagdanima sarnijom navezenom zlatorn. Za kaianie iIi korotu nosena ie oko vrata bilela rnarama, provucena ispod sveze na oplecku. .Preko leda prebacena je duga »aliina« Hi surka od crnog darovea. Oko glave su oimotale u davno vriieme biieli cetverociepi otarak, posebno otkan u tu svrhu. -Posliie se miesto otarka povezuie glava cetverocienim pre k r i val o-m.. -- Muskarci stari, mladi i dieca za Iiiepa vrernena oblacili su rubinu, gace, k ami z 6· 1 (prsluk) od rnodrog a kasniie od crnog sukna, Pred koiih pedeset gndina -oo·ce-li su kamizole u svecanirn zgodama nositi od svile cesto put vezene zlatom. Oko vrata povezivah su .crve~ nu maramu, a kasniie zlatom vezenu posu. Odrasli Iiudi za hladniieg vrernena i zirni oblacili ill dvogace i zoru od cetverociepog beza i cop e (spencie, -bena). U svecane dane imaIi su plave hlace i kratki kaput (iankel). .Za lijepog zimskog vremena mladi su obukli vucanski kozuh, a kad je bilo ruzno vriierne uzimali su -_9, 1j i n u od crnog darovca ukrasenu crnirn ili zelenim :gajtanima. Imucniii rnuskarci oblaclli bi dugacki kozuh s rukavirna, ukrasen rnotivima stiliziranog li.so.a i cviieca. 46

~tfui Iiudi bi zinn.nosili uske hlace Old bijelog darovea, a i alilna im .Ie bila od biieloe darovca,' zvana b i 1 j; k a. 013aslvalt su se tk anic om, a preko nie stavili bi onasac od loze -'. cemer, Pusaci su tsnod tkanice zatakls duvankesu od sviniskcg miehura. Oak bi isll ilzvan kuce, prebacili bi preko desnog ramena torbu od sviniske koee, U torbi ie noz u koricama, zHea, solniak (solenka), silo i kaiisak (rernenac), a na remenutorbe obiesena ie koznata kesica sa krernenom i trudom, te masat. Izvana na torbi visi kepciia za vodu, . . Muskarci su lieti imali slarnnate kape (sesire), a zimt subare od ianiece.rlisicie, kunine iii vucle koze. Slarnnati sesiri za mlade opsivani su crvenom kozrcom ukrasenorn ogledalcima, . Kad se dievolka udaie .dobiva od matere rubina, poniava, otarake, vreca i drugih. stvari od beza iIi platna. Uz to nosi druge odiece, kao tusel, kozusak, opance, cipele i dr. Sve stvari od beza sa ostalom odiecom zovu se ruvo (mho). _ _., Ruvo, Ie sprernlieno u kucaru u sanducima i na nolict Hi rafu. Ispod police su civiluci na koinna viseslozene i pavezane odnice pokrivene poniavom. -, , Danasnia ie muska narodna nosnia vee gotovo 1S~eizla. Tek po koj! starijt coviek ide lieti u gacarna i ko~u1ji, a u zirni u dvogacama, Svaki muskarac ima 'ipak gaee'i kosullu, izradeno na stari nacin. To ie za slucai smrti, ier se nasisokci i danas sahraniulu u zacama, rubdini i kamizolu (prsluku), U zadniim deceniiarna zenska je - nosnra takoder mnozo izrnieniena. Stare se odniee nose pod sukniarna. Mtlesto krpanih ili wezenih, .splietanih rasplitanih i isicanth krila j skuta oblace se u naisvecanliim zgodarna svilone. suknie, a rniesto oplecaka svilene bluze .. Ostaci starijeg odievania sacuvani su u Andriicvcima i nekirn druKim selima slavonske Posavine u doba korizrne. Dievoilei mlade snase korizmenim nedieliarna, na veIiki petak I veliku sub otu, malo Ivanie (24- VI), prosne dane i zorulce Jos ponesto oblace odniee. Danasn]e odniee su ponajvise izradene isicavcern (toledo), i vezene raznoboinom svilorn. Zlatom vezene rubine (skuti i oplecak) nose se _Iicti na mlade nedjelje,. Tiielovo, Uskrs ako pada

47

,

......

....".

-

\MOBA.

Kod vecih poslova, narocito onih koie trebab-rfe ' dogotoviti sazivliu sellaci -rri 0 b U. Kosaia (kosidbal, zetva, kopanie, voznia gnoia U·' vinograd, izvoz gradevnog drveta iz sume, dovoz opeka ili cigle-i criiepa sa ciglane, eto u ovakvirn poslovirna poziva seliak susiede zvanice prliatelie, rodake i kurnove.xla rnu priteknu u' p~moe, da rnu se posao brze odviia. Slozno, s liubavliu i veseliern alorn i piesrnornrad se obavliabez velike muke.' '
Cobanska kepci]a iz Privlake

-

"

kasniie, i lia crkvene godove. Ovim rubinama spada svilena ~latom vezena rnarama aka vrata, kecelia (zapreg) od svile navezena zlatom i kod .snase sarniia zlatara. Dievoike imadu u svecane dane nei gla vi pletenice iii cup. S obie strane na sarniii, a tako i krai pletenice stavlia se ..n~ nakit Ijet~ prirodno, a zimi viestacko iii umietno cvnece. Nekad re nakit bio od srnilika i drugog cviieca rniiesanog S - capliinirn periern. Nase Slavonke imadu u usima obocice (rincice) od zlata, a na vratu rnnoge nose povezane male i velike dukate. Velika Je steta da se slavonska narodna 'nosnia gubi, Niorn su seslavonski Posavei isticali pred svom bracern hr., vatskog irnena.

Sarena tikvica iz Gradista,

Kosaia. Za ranaJutra sabrali se - kosci na Iivadu. Promedasio kucegazda rosnu travu, a kosei izabrali kosbasu. Tukvani s rakiiorm ide od ruke do- ruke i nazdravllalu se .kosct »zdravi bili i bila sretna kosaia«. R.osna livada cviiecern posipana preliieva ina iutarniem surieu kao da ie posuta biserom i sarenirn dragim kameniern. Kosel pripasuiu vodire, bruse kose i u ime bozje, pociniu koalu. Kosbasa, naiiaci i nalbolli kosac odmahuie kosorn,a trava se tza svakog otkosa slaze i reda kao po vrvci. -vi _su kosci dobri, iedan bolii od drugoga .redaiu se za nekoliko koraka iedan za drugirn a za -niima kose odje-' kuiu 'pfij-pfaj.. .. ,' ", DO' rucka vee Je ,dobar kornad pokosen. Kuvacica se pobrinula i salle koscima u torbi mlada luka i kruha. it uIoncirna kuhanih [ela, Snasa prostire stolniak i stavlla na n] .Iuk, mladi, sir i kairnak. Dornacina zove kosee i kad svrse otkos evo ih veseli pod hladoviti [asen, briiest iIi hrast, Snasa im poliieva ruke i posluzuie otarkorn (rucllikbm). Kad svi posiedaiu. pomole se Bogu i u razgovo1'1,1 pociniu iesti. Dok kosci iedu, odlazi snasa s zbaniom (posudorn zavodu) ili tikvom po hladnu vodu. Posliie rucka malo otpocinu, a cirri kosbasa ustane i ostali koscl u svernu se povode za kosbasom. Sunee ie vee visoJ 0', doci ce zarnara, pa kosci skidaiu kamizole (prsluke), Sve do podne anasu kose, a trava 'se rusi, Kose se I oslue odkosa kvase kvasilicom i bruse gladilicorn. Pre49

. ,,;

48

pelice iz traveu iatima izliiecu, a po koli put iskoce iz trave zecici i bieze, ier irn nestaie: njihove nastanbe. Guje se pjesma. Podizu kosci glave., a iz sela vilugavorn stazom dolazi uzinalia. Na ramenu ioi obrarnenica s povezanirn loncirna. Kad- snasa priprerni u hladovini stoliniak, -dolaze kosci na poziv dornacine i opet peru ruke. Posale se sa snasorn i siedaiu za uzinu .. Dornacina prekrizi nozem kruh i reze u kornade. Posada s rakiiorn reda se od kosea do kosea. Ruckonosa stavlia lela ria stolinak, liieva k u va n j e (kuvana lela) u zdielu. Noz i zlice uzima svaki kosac Iz svoie torbe. Dok kosci iedu ruckonosa ¢e otnei po vodu. Posliie uzine ie h u j a iIi odmaranle. Starift prilegnu u hladovinu.xla se odmore od teska rada, Mladi se sale, rvaiu, a nekad, prtpoviiedalu stari, znali su mladi za huie (uie) uz .duduk da zaigraiu kolo i zapievaiu, Plesma .kod kosidbe Izvor voda izvrirala Iz karnena studenoga Usred luga zelenoga: Do vode ie tanka staza Koiorn secu vodarice I donose izvor vode, Da napoie zedne kosce, Zedne kosce, mlade momee. Otkide se grana iorgovana I ubila tri cobana mlada. Prvog zali i otae i rnaika, Drugog zalt bratac i sestrica, A trecega nitko od nikuda, Samo iedna sirota dievojka: »Sudenice i nesudenice, R.ano zade mole iarko sunce!«

va i pece se meso. Zaklano Ie krmce, ovca iIi koza, ier mora za dan kosaie da bude f r i s k e v i n e. Kod velikog stola posiedali sukosci i dornaci liudi koii su dosll sa stana IIi od kolebe. Liudise. pripoviiedaiu i sale, a mlade snase IIi mladice dvore oko stoIa.
j

Zetva, Na zetvenu mobu pozivaiu se obicno zene, a po koii coviek. Zeteliee su poranile jos za rose da uzaulu rukoveti za pletenie iIi usukivanie uzica. . Psenica zasiiana u poliu pozutiela ie i sazrela na ~arkolm suneu i samo se leliia na blagom povietarcu, PriI.;injase, kao da se talasa na uzburkanom moru. Pogled I reko .niiva ocima pase zuto klasie, razi, iccma 1 zobi, toga blaga sto ce nahraniti i bogata i sirotu, gradanina i 'cljaka, voinika i radnika - svinice i rnarvince.

,

..
.
/

(Iz Babine Grede)

__/

Zetelice iz Andrijevaca.

Foto: M. Markovac

(Iz Babine Ore de) Kosci uvecer idu dornacinu na veceru. Sam Ie domacina otisao raniie s posla, jet treba da je vecera obilna, a bez niega ne bi bilo obilne priprave. Kuvacici danas kod pripravliariia vecere pornazu ios 2-3'zene. Ku-'

Zetelice su razdlieliene po slogovima, U krpanim (vezenirn) odnicama rniiesa se sarenilo poliskog cviieca a ervenim i. modrim vezom na kao sniieg b'~jelimrubinamao Povezane glave crvenim sanuiama mladih snasa pomilesane su s glavarna pokrivenim dievoiackim pletenlcama. Sve je mlado hitro i veselo. Zetelice prihvacaiu lllevom rukom rukoveti, a desnicom vlati (strn, stabarie) srpom zaniu, Svaki rukovet podlozenu srpom slazu na
f

50

51

na ikucice.vVezaci idu za niima i po 'dviie kueic~i sla'Z;u u snopove i vezu ih uzicama, Snopove osovliuiu stubokom, da. sunce posusi i zadniu kap rose, na klasiu,: Pred . vecer se- snopovi snasaiu na rpe, slazu u krstove iIi krKao kod ,!}osaje"tako i kod, mobe na ietvi donosi se u polie rucak iuzina~ a vecera se dale kod kuce. ' 'f_ 'Na zadnii dan zetve, kad se zHa sazanie ,iIi dozanie zadnii se snap poveze s tri uzice. Zetelice izvlace iz zadnieg snopa ponailiepse klasie i od niega pletu vilenac. Priie pletenia viienca »pozdrave Gospu«, zahvaliuiuci se Bogu na daru dobre i obilne ietve. Dok se plete viienac zcteltce i zetcoci pievaiu:
J

stace,

'.

Zetelacke - plesme ):Djeva Marica zHa dozel«, Zito dozela, tri viienca splela, Zitom ih splela, vinom zalila. Prvag ie splela zita. psenice, Drugog jesplela .vina lozice, Treceg Je splela zdravlia, veselia. Koga je splela iita psenice, Onog nosite u nase polie, -. Ne bil' narrrpolie rodilo bolle! . Koga ie plela vina lozice, Onog nosite u nase brdo ' Nek nase brdo vinorn urodi! Koga je plela zdravlia, veselia, Onog no stte u nase selo Nek nam ie selo, zdravo veselo!«

A tl velis da si jas devoika :- OJ devere, zlacani prstene, Ovo j' sada gadinica dana J ako s Pa vlorn u loznlci nisam, Vee ie s niime Stoina uzviioila, Kada bude vecer po veceri, . Dendar zveci i papuca .skripa. Ona .tuea papucornu vrata, Pavlovice otvori smi vrata. Ja poskocim i otvorim vrata Ona ide s Pavlom na krevete, A ja idem doli' pod krevete. - »Je l' istina rnoiasnaio mila?« - Jest istina, rnoi devere zlacani prstene, - Kada bude vecerjio veceri,
Pogubitcu

Kad Ie bilo vecer po veceri Dever Iegne dole pod, krevete, Kad .eto ti Stoine uzviloilc. Den dar zveci i papuca. skripa Ona tuca papucorn u vrata . Pavlovice otvori rni vrata, Dever skoCi i otvorivrata I sa sabliom odsice jojglavu Na letec joj govorila glava Moje druge ne budite lude, Ne drzite vieru U dilberu Kao sio le Stoina uzvilolla.

Stoinu uzvilollu.«

*
2ita zela Pavlovica jnlada, A sa svoiirn mladanim deverorn, Al govori Pavlovica mlada: dievere, zlacani prstene, Okrenl se i pugledai na me Je li kruto devoiacko snoplje? -' OJ snasice, rumena ruzice, Ja se nadarn da ti ~edo irnas,

Pa govort liepoti.rllevoioi:

(Iz Beravaca) Lito zela Iiepota dievoika, Sarna tela, sarna i vezala, K nioi dolazi cpban momce mlado, >>OJboga ti liepota 'djev(jjko,' Bll' ia tebl zito povezao?« . -- Odgovara ljepota!:d.;ievojka: »Ako 'oces coban odIivaca!« _. Opet veli coban od ovaca: >>OJboga tt liepoto dievoiko, . ] il' ia tebi bunar iskopao, Da tmades 'ladane vodice r« . -.. Odgovara liepota dievoika: -

..

- Or

52

»Ako 'oces coban od ovaca!« - Opet veli coban od ovaca: >>OJboza ti liepoto dievoiko, Bil' ia tebi (h)[adak napravio, Da te -zarko ne .sapali sunce, Kad od posla siednes 'pocivati?« - Odgovara liepota dievoika: »Ako 'oces cob an od ovaca!« - Opet veli coban od ovaca: >>OJ boga tl liepoto dievoiko, Bil' Ja tebi Ike obliubio?« - Odgovara Iiepota dievoika: »Ne budali coban od ovaca! Aka si mi zito povezao, Tvoie s' ovce Po niem travu pasle; Ako si mi bunar iskopao . Tvoie s' ovce na niern vodu pile; Ako si mi bladaknanravlo, U hladu si i ti plandovao!« (Iz Babine Grede)" Margeta Jc zito zela, U zitu Je struk razlicia, Plavetan ie struk razlicia: Ali okoMargetino PIa vetniie od razlicia. U zitu je zlatno klasle, Zlatno .klasie zrela zita, Ali kosa Margetina Zlatniia od zrela zita; Po zitu Je divlii makac, Divlii makac rumen cviieta. Ali lice Margetino, Rumenilje od rnmenka. U titu ie grathlor cviiece .BHeIo, plavo i crveno. , U zitu Ie prepelica, Prepelica hitra ptica; AI' ie od nie jos histriia, Hitra diieva Margetica. I glasniie diieva pieva,

N 'R"o ptica

lz [amtce buljli okom, Okom rnalsn, al' vatrenim Gleda mise po tom zitu; AI dievoika Margetica Irna oko vatreniie.. Koilm gleda po tom' sviietu, Iz oka iol lete striiele Usred srca iunackoga, I zadaiu liute rane. U zitu .je plaho ieee,' Margeta le ios plahiia, Zust0 bieza od momaka Od momaka pustolova, Sarno ne ce od Ivana, Od Ivana, od dragana, Od svoiega vierenika. Ivan nloizi zito veze, I kad siia rnlesecina, . 'Pod biielim joj dvorom stoii, I udara tarnburicu, . Pleva piesrnu zetvenicu Do Iescn' ce svadbabiti.

U nollu le hitri mise,

prepelica.

!

(Iz Babine Orede)
ce i ovakovu:

Da bude drustvo veseliie zapjevati Lako ti "je iito zeti, Odrezi pa baci, Al je tesko svinie cuvat - Digni se, pa vrati!

.

I

,
,
'

.?

--

Viienac nosi oko glavc iedan od rnuskaraca, Zeteoci i tetelice sa srporn na ramenu vracaiu se pievaiuci domu. Ort se pjesma preko polia i livada, a vesele zetelice putem 20cik~u. ..~ . . ' .. Zeteoci ulaze u dvoriste kroz veliku-kapiiu (vrata), a 1ad stlgnu pred kueu,' docekuie ih kuvacica i zatgra uz plesmu 8 vienconosom. . Aka: Ie zito' za rana dozeto, sprema se za mobu obilata vecera, na -koioi ne ce manikati ni gajdas. Sazanie JI se zito kasniie, cast se obavlia u jirvu nedieliu obilatorn

-54

55

"
uzinorn na koioi se sabire sva rnoba i sva kucna celiad iz doma i ona od kolebe ili salosa. (stana). Bilo na veceri ili bilo na uzin] nakon sazete lietine odreduie kucni gazda da se - zakolie krme, ovcaili koza. moba ide zimi, Kocihisi zvanica vee uociodredcnog dana dovuku kola; da ih.natovare dubrem (gnoiern), Rano uiutro spremlla ie kuvacica rucak, da rnoba ruca kod kuce. Za uzinu ponese kucnigazda II svojim kolima torbu napunienu lukom, slaninom i suhom butinom. U drugoi ie torbi kruh. Dobro ie u ko lim a srniestena velika tikva s rakilom i jos veca pleskiia ili bukliia s vinorn, Za toplu veceru brine, se kuvacica uz , pornoc drugih kucanskih zena. , Posliie vecere, ugodnih razgovora i piesme poslenici zavrsavaiu igrorn uz gaide.. dvoinice ,iJi duduk. , U vinograd

,-

,

I

*

zenskima. pa je ~nekim slucaievima upravosramo- _ ta, da sernuskarac paca u zenske stv:ari. U tom slucaiu ga nazivaiu »zenskarac« il] »prelac«, Zenske.vkoie se miIesaiu u rnuske stvart, nazivaiu »rnuskara«, Vee u dletinjoj dobipazei dieca, kako i kada se rnogu i smiiu me1110

dusobno zabaviti, a da ne .budu Izvrgnuti podrugivanju· i sramoti. To nile tesko, ier i u narodnim Igrama, zabavarna i drugirn ohicaiima ima velik -broi igara i obicaia, gdje se rnogu zaiedno zabavliat, a ima i takovih j;gara i lilepih obicaia, koii traze zaicdntcki rad rnuskaraca i zenskih. Mnoge su igre vezane na godisnia doba, a neke igre i obicaf vezu se na poiedine svctkovine. Kolede. Koledovanla .ie u Slavoniii danas sasvim nestalo. Prerna zapisima i usmenoi predaii koledovalo se 0 Bozicu, Posliie vecere na Badniak stariil bi pozvali mladez da zaplevaiu i ova ie posiedala na slarnu i zapievala: >>OJ bozicu,' Koledo", Tri nozica: Prvim rize, Blidolika! Zmaj se leze U korenu, Tebe stare a I Zatirati U planinu Med vlaiine, Gdi vlaiine Svtlu predu,

.

KOLEDE -'DOLEDE"-.

KRIZARI

U nizu starih i liiepih obicaia naseg hrvatskog naroda, zauzirnaiu vrloIiiepo miesto »kolede«, »dodole«, i »krizari«. Niihovo ie postanie vrlo staro, potiece jos iz doba, kad ie narodno vierovanie i kult bozanstava bilo posveceno prirodi i prirodnim poia varna. Ka0' vierodostojan dokaz tome jest pripiev, kofi se cuie skoro nakon svakog stiha »1 a d 0«, »1j e I j 0'« tih hozanstava Iiubavi; koiima mladez oduviiek posvecuie brigu i slobodno vriierne, Od praiskonskokg vierovania pa do danas mnogi s obicali potpuno nestali, a neki su se .,zbog, razlicitih prilika i utiecaia sasvirn izmiienili. Minogi se tek sporniniu, a 'za neke su tek 'i naistariii lludi culi, ali ih se ne sie-

Bili lebac,
Drugim ~ize Suvi sirae Trecirn rize Zeleniku. Oi iabuko Zeleniko! Sto si tako Blidolika? Ne cud mi .se,

Sivi soko
U vrsiki. Zmaj sokolu

Popricuie :
Ne vii gnlizdo ViSe mene! Gniizdo cu ti Oboriti A mladice P6inoriti,

Gaitan pletu
Junacima Na caksire, . Divoikarna

caiu,

Na kalcine.

: Uz obicale vezane su 'i piesme, no ove sukao i narodna nosnia u zadniim deceniitrna u mnogom izrniieniene. Sreca Ie sto su neki nasi Iiudi sabrali prije 80 i vise godina i pop'isaJi velik dio ovos narodnog blaga,po ciiitn zapisima mi dan as .izgraduierno i stvaramo novi poredak ria statim cvrsto osnovanim temeliima narodne kulture. .: Gledarno li narodni zivot svih naroda, ooazamo i - kod nasih Slavonaea, da irnaiu obicaia, koii dolikuiu samo-muskarcima;'i onih, stou radu i zabavi spadaiu sa-

Sto sam tako

/

No "osim koledovanla na badnlu vecer u domu sabrali bi 'se seoski mornci uoci Badnieg dana i uoci Sv. Tri Kralia u Icoioi kuci. svoieg vrsniaka.. naimili bi gal-

") Koledo se prlpieva svakorn

redku,

' 57

..

1

ei su za koledare oblacili odgodnla (posvetaeka) odiiela. Sobom su nosili kosare (za orahe, suho voce,' iaia), lance i drugo posude (za pice, rnllleko i kaimak) i torbe (za brasno i grah). Od ubranih darova, koie su primm u svakoi kuc', priredila im se vecera, gdie bi posliie vecere igrali 'kolo uz gaide i pievali ne koledarke, nego druge narodne piesrne. Ako ie sabranornnogo darova, sastaiali bi se po vise dana na zaiednicku veceru i zabavu. Kasniie su momei prestali da idu u koledare, a mje:..· sto niih isle su dievoicice, koie su ispisane iz svagdanie skole. One bi iduci selom povele osim zafdasaf nekoliko momcica svolih vrsniaka, koli su nosili 'ubrane darove. Od darova ie kod iedne od koledara prircdivana vecera, " na koiu bi dosli i mornci da se pogoste i da zaiedno zaigraiu kolo. Dievoike su nazivali kolede. . . Koledarske su piesrne pune zelna za urodicorn gora, niiva i Iivada, za zdravlie ukucana i dornaceg blaga. Nema sumnie, da je koledarskih piesama bilo mnogo, .ali navodim sarno neke od zapisanih, koledo! I obasia, koledo! Nase gore, koledo! Plodne njive, koledo!
Sunce granu,

pievaiuci koledarke uz pratniu gaidasa ili cgedasa. Morn-

dasa (u nekim selima ciganirna-cgedasa)
I

i isli bi po selu

Kisa pada iz oblaka, I nakvasi vrtle nase I napoli nase niive, I okupa koledare.« I razgali koledare. »Mi idemo, koledo! Mi idemo, koledari!

Vasem domu, koledari! Zdravlie i srecu, koledo! I veselie, koledari; \ Vasim stadorn, koledo! Dobre pase, koledo! Vasirn niivam, koledo! Tesko klasie, koledari!«

»Danak svanu, koledo!

I livade,

I obasia nase dvore,
Nase dvore

koledo!

Dodole. Ovaj prastari obicai u Slavonili ie danas potpuno nestao. U dodole niiesu isli sellacki momei j dje-' voike. Nasa rnladez niie polazila u dodole, ier ie cuvala svoie tflelo i oditielo,' Kad je lieti nastala velika sus a, sastale hi .se troie, cetvero ciganske mladezi, od· kojih hi iedno bilo no ciielom tiielu pokriveno bazgovim liscem • iii rogozom. Isli su od kuce do kuce i pievali 'bl u dvoristu pokrai bunara molitvu da padne kisa, Cim bi redusa cula dodoisku piesmu, potrcala ie iiz kuce i izlila pun kahao vode po dodoli pokrivenoi bazgovim liscern. U nekim je selima redusa poliievala dodolu kroz kuhiniski prozor, ter su dodole pievale pod prozororn sa dvorisne strane. Dok redusa 'poliieva dodolu, pievala bi niena pratnja: »Nasa doda moli Boga, ·. ., OJ, OJ, d0 d0, OJ.« Da nam pada rosna kisa, Da nam topi nasa polila, Nasa polia i livade, Na dodj re kosuliica, Ni predena, ni vezena, . Vee od zlata salivena.

I obasia koledare!«
*

i timare

/

Sunce zade, koledo! Rosa pade, koledo! Lnatopi, koledo! Nase gore, koledo! Plodne niive, koledo! I livade, koledo! Lovlazt prasne dvore Oblak raste, koledo! Vedro nebo, koledo! Munia sica, koledo! I ori se grrnliavina:
'58

Od istoka, koledo! Do zapada, koledari! I nosirno, koledo!. I .nosimo, kolcdaril. Vasim go ram, koledo! Va81m goram, koledari! I niivarna, kaledo! I niivama, koledari! Plodno Iieto, koledo! Plodno lieto, koledari! • Vasern domu, koledo!

Posliie piesme i igre ponudila ie redusa dodole' kakvom hranom, a darivala ih je i drugim darovima: Ialirna, brasnom iIi slaninom. Od sakuplienih darova priredtli .su si cigani zaiedntcku veceru, kola bi se zavrsila piesmorn i. igrorn, Ostatke' darova· medusobno su podUeliH.

K.rizari. U neklm ih selima zovu i krstari. U .krtzare idu ucenice stariiih razr. pucke skole, Veca sela imadu po vise grupa krizara. U grupi udruzeno ie po 10 do 15 dievoicica, Grupe su sastavliene prerna diielovima sela, pa ie tako na pro u Andriievirna bilo po tri grope krizara, ier ie selo _u glavnom podiielieno u Markovcev, polo59 ~

?

vinii i Pavica krai, Krizan se sabiru u kuci jedne krizarice, i ova ce biti .krstonosa. Kriz ie nacinien od tankih letvica iIi od oblih stapova, Okicen je viiencern vrtnoga cviieca. Iza dievoicica ide po 4 do 5 diecaka »prosiaka«, niihovih 'vrsnjaka, sa kosararna i loncima u koiima nose' darove (iaia, mliieko, kaimak i brasno). U rnaistorskim i gnspodsklm .kucama dobiiu obicno sitan novae, koii pobire krstonosa, Posliie krizarenia podiiele novae rnedusobno na iednake diielove, iLi za ni kupe bonbona, koie takoder podiiele. .

rove, a onda svi pievaiuci izlaze .iz dvorista i ida dalie selom. U nekirn ieselirna s krizarima isao prvasniih godina i gaidas, . Putem pievaiu:
.

Krizarice Boga mole, da zito urodi, Da .uradi da pnlrodi, da nc polegne. Urodit ce, prirodit ce, ali poleci ne Sarna pocimalia: M;oj hratac M'ijo Oblake .zbio, Da kisa pada, . Da travaraste. Da paun pase, Da perie gubi, D.a seka bere, Da brata kiti, retka opetuiu svi isle .riieci)

"

ceo

(Iza svakog

.'Svr:

Daruite nas gosoodine Zutim dukatorn, Biielim dinarom, Crnom kraicarorn!

Sarna pocimalia:
Krizari u Andrijevcima. Foto: I. Bilik

Krizarice se ohlace u nailicpsc odiielo 'odraslih dievoiaka, Oblace svilene suknie i oplecak izvezen zlatorn. Oko vrata je svilena rnarama, a na vratu i prsima ponekoliko struka malih i velikih dukata. Nekoie rniesto svilene suknie irnaiu skute (rubinu) izvezene zlatom, Glava je poeesljana i uredena kao kod odraslilr dievoiaka, te nakicena vrtnim ponailiepsim cviiecem, "Krizan su priie isli po selu dvaput u godini, i to na Krstovu nedieliu (prva nedielia pred Spasovom) .i na Spasovo. Krizarice idu krozselo dviiepo dv:ije i pievaiu, a pievaiu i u svakokm dvoristu. U dvoristu se uhvate za ruke U' kolo i idu korak po korak u ritmu na desno, U sredini kola Ie krstonosa i stoiina miru, osim sto podize krst dok se pieva »kriz se odize«, Proslaci dobivaiu da60

(Iza svakog

- I mi iderno U vase dvore Na pune. stole. Kriz se odize, Tko ga podize? Dieva Mania I Mandaliena, retka opetuiu svi iste riieci) S Bogom ostai Dobar gazdo .~;~ I mi sa niime. Gospodlnslcdi Na zlatnorn stolu, , Otpusco noge Uhladnu vodu, Biser. se trunit 61.

Svi:
<;.;,

Sarna pocimalia:

Svi:

U casu pada, Gospoia here Pa pod vrat veze. Daruite nas .gospodine Zutim dukatorn, Biielim dinarorn, Crnorn torintom!

Posliie ophc;:da poselu prireduie krstonosina maika uzinu ili ako Ie kasniie, veceru, Jelo se pravi od darova, koie su 'sabrali proslaci. Dok se ielo priprema, idu krizarice svoiirn kucarna .i presvlace se u svoie odiielo. Posliie se vracaiu na uzinu iii na veceru, iza toga se i:gra- Iu razne igre i cebaiu (Iialiaiu) na cepkama (liuliankarna). Ako su krizari imali gajdasa, on. bi im nakon jela malo posvirao i krtzarice bi s prosiacirna okusale da zaigraiu pravo kola.· . . Krizari idu jos i danas po mnozim hrvatsloirn selima. 'Nithove piesme su po sadrzaiu vrlo slicne, kao sto evo pokazuie i ova iz atoka, velikog sela slavo~ske Posavine: »Svi narn se bozii krsti digose, (kiriio lelizol)" Za niirn se dize staro i- mlado, Staro i rnlado, rnladolilano. \ Kroz selo pievaiu: _ . »;Mi krst nosimo Boga molimo, (kiriio lelizol) Da nam Bog dade, da 'kisa pade, Da kisa pade, da trava raste, Da trava raste, da paun pase. Luka Ilic - Oriovcanin u svojim»Nar'odnim slavenskim obicaiima« (1846) opisuie »krizare- kao pastirsku igru i obicai ovako Nekoliko dana pred Spasovo dozovore se mladici na. pasi kako i gdie ce izvesti te godine obicai krizara, Dvoiicu izaberu za g a z d e .i dvile vece ·djevojcice za g a z dar ice. Gazde odreduiu, tko ce nase iza svakog . retka kao pripiev. Nastalo - od »Kyrie eleison«. 62
*) Dodale

Uoci : Spasova okiti pod poliskoga cviieca, Na, samo Spasovo u dogovoreno vriieme saheru se pastiIt na pasniaku i uzmu kriz iz ograde, karno su ga u predvecerie sprernili. Strazari koii su preko noci cuvali krii ostaiu u poliu da blago predadu vlasnicima, a svi ostali pastiri .idu pievaiuci i vicuci u selo. Pred niima ide jcdan eohanin's krizern u rukakrna odieven u svecanom odiielu I okicen cviiccern. Kroz selo pievaiu i_ od .kuce do ku idu ee, Po kucarna dobivaiu darove: brasna," masti, slanine, vina, rnlilekaI kaimaka, sto ce se upotreblti za prircdbu zalcdnickc 'uzine i vecere. . obavliati -druge rnanieposlove. druzina kriz v!ijencern spletenirn Piesme krizara: Na polasku. OJ pornozl, mili Boze, sa, krizem pred dvore, Tko nas- daruie, Bog ga darivo, Sricorn i zdravlicrn, zlatnim dukatorn, , S Iozorn _u brdu, s klasom u poliu, Kravice yam tore obrikale A pcelice dvore oblitale. Kad dodu u dvoriste: I slatkoga vina. Mi doidosrnd ovdi Prid gazdine dvore, Svi kriz! bozii Podigose se, U nieg rmakazu: I s:mokai, billa A mi iderno I slatkoga vina. _. U vase dvore, On ie dobar gazda, Na pune stole. On ce nama dati: Tko nas daruie, , I srnoka i billa Ti njega Boze! Kad produ kroz ciielo selo, vracaiu se natrag pasniak pievaiuci: »·Mi .idemo priko seIa, (Mile, lale, hoil) * A oblaci preko neba, A mi brze, oblak brze, Cilo selo obidosmo Isva stada pobroiismo. Sretno iutro yam seliani! (OJ dodo Ie! :Moj krizo Ie!)-

<!.initi] nasarati kriz, tko ce nabaviti drva za kuhanie i tko i

ce

I

na

63
r" -~

,

Zatekosrno sve cobane, Rano iutrom gdie blaguiu, Nuz trpezu vino piiu, Ilvalu dalte visniem Bogu, T Mariji Bozjoj maiki, Sto su yam se site krave , Sit.e krave istelile, "" Sve volove vitoroge, Kobile se izzdrebile Sve koniice vilovite, Ovce su se izianiile, Sve s ianiici sviloruini: Krmace se isprasile, Sve praseiei masnonosni, . Cobani yam pocikuiu, A cobanke vince 'viiu: Cobani su dobn gosti A cobanke igracice (OJ dodo Ie! Moj krizo let) Vrativsi se natrag posvete blaogoslovenom vodom pasniak i blago, Iza toga kleknu, pomole s.e Bogu i idu dalie u brdo te ponove posvetu brda. Potom se vracaiu na dogovoreno rniesto na uzinu. Putem preko brda, nli,va i pasniaka pievaiu niesme, izrnedu ostalih i ove: 1 »Molirno se visniem Bogu, (Voino Ie, dodo Ie 1)* Da popune vihar vitar, Da udari tiha kisa, ** Da porosi nasa polia (brda) I travicu litlnicu, ' Da nam marva pase ima,« 2 »Molimo se visniem Bogu, (Lale mile, dodo lel)

Da podrane visti lovci, Da pobiiu divliu zvirad, Da slobodno marvapase, Lalemile, dodo Ie!« ' 3 »Koliko je zlatno stado Na vedru nebu.. Nuz nieg hodi zamislieno Sarno cobance, ~I Da popase plavo nebo, Sve za iednu noc. 'AI- ie polie (brdo) pokvaseno Sa rosnom kisorn, I narasla sitna trava Za rnlado stado. To ne bilo zlatno stado Na vedru nebu, Vee to bilo runo stado Na travnorn pollu (brdu). Nuz nieg hodi zarnislieno Mara rnaikina, Da napase runo stado Sve za Iedan dan; Suma bo .ie pokvasena Sa rosnom kisorn, I narasla sitna trava -Za nase srado.« svoiu igru uzinorn, koiu su sprerniNa uzinu pozivaiu seoskog poliara (poliskog cuvara) i dobro ga pogoste, Posliie uzi-' ne igra SEl' uz gaide kolo do kasne noci, Da bude veseliie, 1I vecer dolaze u kola i seoske dievoike. Oval ie obicai, kako sa opisuie Ilic, vee odavna nestao, pa te nestala i ona stara piesrna, koiu su vise iz posprdice pievali peceniarima urascica i ianiica kod nri-

Ii izabrani gazde i gazdarice.

Krizan

zavrsuiu

l'edbe:,

*
64

*

Dodaie se svakom retku. Ako Ie kisna godina pievaiu:

»Da prosine

iarko

»Nemol puro, kaukati, ia cu za t~ iaukati, Nernoi puro, ti uteci, ia cu za te na klup -leei.~' '" Klupa za dobivanie ba!Jna.

-

",

sunce.

65

POKLADE U SLAVONIJI
(Busari, maskare, fasingari i kuriace) Medin svima -kulturnimnarodirna ~an~s, a ta~o ie bilo od pamtiviieka, ima dana kada se liudi vesele I, k~da placu.. M'oze ·to da bude, dakako u svako d;oba godi- ne .i dana, ali ie poznato da Ieneko doba ~odme obicajen1 odredeno za narocito veselj~~ i lud?vanJe. T_ns~ poklade. Istina je 'da su poklade obicno tri da~~, ali n~s narod u ciielom pokladnorn vrernenu ?d .» Truu ~ralJa« pa do »Ciste sriiede« sprovodi u ves~IJ~ 1 ~abav:l. Da~_<_lko, da se u kraievirna koii su u povolinim ,~'lv.otillm,p~lh~arna pokladno doba provodi mnogo VeS~~lJel;_.U vV~COJ rruerio U vriierne poklada nerna u selu ,:ecl~ tezackl~ poslova a i dani su jos dosta kratki, pa sto ce mladez drugo.: nego da kolo igra, da zbiia sale i da pod vecet malo proluduie,

Citirati cu vrlo dobroz p6znava,nca ~aseg hrvatskog naroda u Slavoniii Jozu Ivakica, koit yell: »Nas je sviiet u Slavoniii, a osobito u Sokadiii. buinog temperamenta, _ - a to ie znak dobre rase. Vedrina. i radost --:- to, su osnovne crte niegova bica. Ima u llJe~. ~eka <_lnsto~ratska crta, ponosan ie, kritican i autokrrtican, bistar l~atirican. Nizdie se na sviietu 'nile otkresalo u b:~ toliko istina, i to vise puta i gorkih istina, k.ao ~ Sokadiii.« Tr~ba sarno citirati poskocnice, sto Se pievaiu u kolu. 1! nl~ma nisu stedilt ni seliaka, ni gospodina, ill popa, ill UC1telia, ni sumara, ni rnaistora - svirna .se narugala duhovttaslavonska poskocnica:
-Ko 'va nasa parokiia.

Nista rneni ne dodiia
Kad me vide, namiguiu

Gdi me cuju, porucuiu,

...

Nasa iraila nepera, Parok rnestra prot~ra/ Al ne moze Iestera, _ J er ie fester luce slatko, Pa ga voli svatko.« -'
66

Kolo igraiu po-kucama i to ro redu, Svak] rnornak i svaka dicvoika daie 'za sebe u vrijeme poklada sobu za igranie, Dok su bile velike zadruzne kuce magIc) ie biti kolo u svako] kuci, danas pako mora dievoika i rnomak sobu za kolo iznajmit], ako ie njihova soba prernalena .. Za iednu uporabu radi kola, odradit ce dievoika dan dva kod kopania kukuruza ili zetve, a taka isto odraduie "i momak, Galdasasu nekad placali hranom (zitom, kukuruzorn iH grahorn), Danas Ie po selima vee malo gaidasa, nego u kolu sviraiu tarnburasi i to nalvise za novae. Po-godbu sa xlazbom vrse iZabralnimomci, Kolo seigra cetvrtkom i subotorn uvece,· nedjeljoni i svetkom posliie podne i uvecer. _ Zadnie dviie nedielie dana idu u vriierne poklada selom busari. Ovako ih zovu u Andriievcima, docirn ih 11 nekim selima nazivaiu: fasanke, fasingari, safingari, rnaskare, kuriace itd. U nekim slavonskirn selima cijelo pokladno veselie nazivaju bal. U tiednu pred pokladnu nedieliu svaki dan irna svo[e ime, Taka ,iih jos sarno starijt Iiudi poznaiu, dok u danasnle vriieme kao svi obicaii, taka i ovipckladni, .sve se vise zube pa ie. jos malo liudi izena koiiznadu za: »Sramotni ponediliak«, »Uboini utorak«, »Vrticevu sridu«,' »Usnovani cetvrtak«, »MiSH netak«. i »Zaklopitn s.ubotu«, a j-os ih ie manie koii znadu i njihovo znacenie. Na -»zaklopitu subotu« pozivaiu dievoike rriornke na veceru, Priie -je to bivalo, da bi se nekoliko dicvoiaka udruzilo i zaiednickt bi nriredilo veceru za svoie mom- . ke, dQkkasnije, od kako su xamackc kuce, svaka dievo1ka'pozove samo svoga rnornka. Da rnornke zavraca, . ju - prlipovijeda se - da S11irn znale u [elo staviti satrtog slijepogmisa ili satrto sliiepo mace, e bi sliiepo i~liza njirna, . Svaki dan zadniih poklada, pred vecer saberu se djevojke i rnlade zene u koio] kUC1i oblace se usbusa- I re«. Naivise ih-sc viditako, da prebace .preko sebe sarenu poniavu, koiu sabranu i zavezanu na jednom kraj:u ogrnu poput pelerine .. Obilaze selom kraj kuca i oievaiu poskocnice po narocito] rnelodiji »busarac«, Kad ze'ne i mornci, a i rnladi ozenieni liudt cuju plevanie ))bu~· ~arca«, 'zure se davidekoliko je parovaI nagadaiu, koI

67

lo -10 moja,

10-10 rna "ja, vc- ru- a je
va.-ra- vc je

za-.bu-vi- 0

di -

ka
~,,~ usa

Ii{ f l f 2 2 I
na- do.

,I

ncr-

da,

10-

lo

mo-

jo,

"B usa rae" .

u Andrijevcima

(zapi&: A. Bauera, klerika iz Mlln,chena 1929).,'

r a c"~u Perkovcima

(zapis dr, B. Sirole, 1933.)

je hi to rnogle biti, jet su tm lica zavijena. Muskarci nepuste bas olako da nusance produ, a da ih oni makar malo ne otkriiu Iii ne raskrinkaiu .. Busariee se uz ciku i hihot razbieze, ali se opet saheru i idu dalie. Na pokla,..dnu nedieliu i pokladni ponedjeljak idu busari i preko- dana, a na pokladni utorak je hnsara puna selo. Tai se' dan i muskarci i dieca preoblace i prolaze kroz selo bilosarni, ili u skupinama. Navesti cu neke prtmiere, kakovih je bilo u Andrijev!,dima .nekad, a ponesto se je sacuvalo i -danas. Evo ih: M orna k. Zenske obuku momacko odijelo. Na glavf ie muski sesir. Lice niie pokrivenoP raj 1a. Seoske djevojke obue:i se gradansko odi:' ielo. Na glavi ie zenski sesir, a u ruei ie otvoren klsobran ili suneobran. V ret e n are. Ciganka kola krozselo prodale vretena i mosure. Obucena ie u poderanoj suknii, a oko prsa i preko leda sveZaJIl ie pepelnjak. U torbi nosi vrete-· na i mosure. Na ledima u pepelnjaku nose dmotanu na-· cinjenu bebu, a biva, kole nose i pravo zivo diiete. C i g a n k a v rae a r a. Suknia ie svilena sa gra.nama, a oko vrata velika sarena svilena mararna s resarna, Glava je takoder pokrivena ve1ikom svilenorrr maramom, kola ie zavezana na zatiliku, a okraici joj vi-preko leda .. Preko leda ie oplatna torba, a u rukarna. karte. U· kosi su upleteni puziei. Na nogama su cizme. B u 1a. Dimlije su od pregaceva i to u naivise slu-

'~ajeva -u dvije. boie, Na gorniem tiielu iesvapski oplecak, a preko niega frosluk (prslucic]. Na glavi ie maral?a, a n~ heu b~r~ndzuk-fered~a. Nekoie si lrce ne pokriJU, a ~to re u slucaiu, ako na miesto mararne irnadu Ies.' " S va b ii e ~ . i I! ill adz a r i e a. Odieca' Je: kratko pO,tsuk~na suknia. sar~na i Iagani svapski: oplecak. Oko vri:lta.]e' stakleno zrnre, a preko glave ruzlcasta vrpca kola uz rnnogo pantlika pada preko leda. Na nogama s~
cipele, . '

,
...
J

obuce u muse odilelo a na glavu poveze samuu _. kazu joj i »pola rnusko - nola zensko.« '.. . .. _posad vna,:"l~deni busari su 'zenska liea. Ako se pre- . '~?Ia~~, traze .lilepu opre~u:. a udate mlade a tako i zreliie z.~ne vobue~ ee ~e r~zmJe, .a dozvoliavaiu si i koiu masmru salu, ~to. dievoikarna nikako ne prilic«. . . lm~d~ s~ueaJ~va, da se i muskarci preoblace, ali i u tI!TIsluea~evI.ma eesto puta- busar ie zena. Tako na pr, »sumvar« I. »Iinanc« moze da bude muskarac i zenska. .~ZveiJ?- S k o. Musk~rae ob~a~.i zens;~e haliine. U naivi-· ~e slueaieva tak?vo. z:nsko iasi kroz selo na koniu, Ako ih Je. vec~ skupina ~ase u parovima i pievaiu, Kad su u grupi ~.~ml n:uskareI, pievati ce muskaracki nikada po rnelodili »busarca«. . .

. .U 'p

? 1 a k,:. Avko,.~e te]fska

.

a

. v. Ko ~I ~ r. Muskara~ ce obuc; -crne hlace i cizrne a ,~O~?IJ~ie s~trena i preko nie prsluk sa bilelim pueeti~a. , esir Je crni, a na ramenu re kotao, U ruct je debeo stap. ~) d z a .c a r. Crno odiielo, na .nogama papuce, a na gIavl povezana erna marama. Liee ogaravlieno. Na jed-

se

69

68

nom rarnenu su Iiestvice, a pod rukom ocadena metla .. K ran ~'a c t est era s. Gradansko odiielo staro otrcano a preko ramena visi velika duga pila (testera). K r p i Ion c. Obuce le slicno kao i testeras Kraniac. samo na ledima imct skriniicu u koio] ie nekoliko Iimenih. poklopaca, a ruci kanta iii kakova lirnena posuda. Pen d era s. Oblaci odiielo kao i Kraniac, a na - ledirna ie skrinia i u uiolkomadistakla. J ud a - t r u I j a s. Koii seoskl saliivdila obuce xradansko odiielo. U kola stavi bilo kakav sanduk. Pred kolima je upregnut -iedan koni. Trulias svira .na. sviralu i kroz sel.o polagano se vozi i kadkada zavice: »Trulie-etralie-e-e!« .' . /' 11 0 dan j e nat n ask e. Muskarac obuce zensko, a zenska musko odiielo, ali tako, da ono sto spada sprljeda skopca se ili poveze straga, Na lieu ie krinka Hi ri-· ietka tkanina, da busar rnoze vidieti kod hodania, .: Imade »busara« koit krnz :selo idu i u skupinama. Ovakove skupine, ako imadu rnediu sobom zenskih, pievat ce po rnelodiii »Busarca«, a aka su sarni muskakrci pievaiu po napievu kakov je naivise uobicaien u torn selu. A j z i han. Sastavliene su dvoie ornice kao kolica ... Na kolicima ie Iimeni stedniak (sporet) .. ili mala Iirnena pecica, Na .kolicama ie upregnut koni, a. na niernu last muskakrakc obucen u zenskc odiielo. Na ornicarna se vozi preobucen, u zensko odiielo, rnuskarac, koii pornalo stavlia u stedniak Hi pecicu navlazenu slamu, da se bolie iz dlmniaka pusi, Vo zan j e n a san c i cam a.Pod male diecie sa_; onice upregnut ie koni, a u saonicama siedi obucen bilo kakov »busar«. Ako nema sniiega, \(uci ce koni saonice po blatu ili po- suhoi zernlli, , .K 0 b i 1e. Cetiri zenske zaogrnute su poniavama. poput pelerine. Oglavine uzda su na glavarna prvog para, a drugi ie par rnedu kaiasevima, Kociias Ie muska- rae ili preobucena zena. »Kobile« pievaiu »busarac«. M a j s tor sk i s vat 0 v i. Obuku ise u .gradanska,
I

-

!.,

.Busartce-

II

Andrijevcima.

Foto: M. Markovac.

odiiela i u parovirna muskarac .sa zenskorn idu kroz se10. Oni rnanie plevaiu, nego vise hihocu. Svatove prati usna 'harmonika. S 0 k a e ki s v at 0 v i. Za svatove se obuku, kao pravi svatovi i ria 'vratu im visi otarak (rucnik), Svatove prati gaidas i cavo. Svatovi pievaiu po napievu »svatoV'ca«· ali kadkada zapievaiu i »busarac«. Osim ovih navedenih -primjera, imade no slavenskim selima u vriieme poklada Ios Jroiekakovih vragolila, koie poiedinci izrntsliaiu i u pokladnim danima iznose. Bude l:i stogod uvredlliva, oprasta se po onoj »tko lie zna za salu, ne treba da bude ubalu«. Poklade su ludi dani, pa ne moze biti uvrede ni zamiere, . Na »cistu isriledu« u iutro »zaaraiu poklade«, Obuku sekao »kobile« i vuku plug koiirn krai kuca Ut0ru pomalo 11 Iedinu, Kod zaarania poklada nerna piesrne, Na narodne 'obicaie rnorarno gledati ohlektkivno. U niima se odrazuie temperamenat duse naseg naroda, Obi~aji _poticu iz onih starih vremena, stovania starih slavenskih bozova, iz zlvota i pustopasnosti velikih surna i postranih Iivada, Mi srno dieca prirode, kola za razbibrigu cice, vriste i iiuiucu, a to je i u "pokladnom VeseUu 71

l

!"'

.70

---~-":(.i"';'" -.....

't:

'.~ .......

potpuno izrazeno. U pokladama se, osirn onog -tko [e bolestan W koga -ie stigla kakova druga nevolia, veseli i natiece, tko ce pokazati vise pustopasnosti i veselia. Samoneupucent rnogu narodu zarnieritj ova njihova veseHe. Bilo ie uviiek onih, koii su mladezi zarnierali kala i druge stare i vesele obicaie. NO'uz sve prigovore ipak ie hrvatski.narod u Slavoniii sacuvao ios dosta obicaia, koji ga iSticu kao nesto posebna rnedu bracom na iugu. U nasirn ooskocnicama, busarcu, svatovcu i drugirn napievirna dma onog saliivog, paprenog i vatrenog, sto kao u grckorn koru pali i uzdize, Dok su busari, maskare, fasanke i bal bezazlene sale, tesko se mladez od riiih diieli i za to se .i piesrna pokladna za vrsa va: »Aoi jade, aoj jade, prodose poklade!«

14 *1 r rr r Iee l ric

,rerrH1J?1

n rll err!

U

0I

JJ hi JSJ JJ I JJ hi

KOLO"
Od »Sveta Trt Kralia« pa do »poklada« u nasirn slavonskim selima posvecent su dani mladezi. U tam vrernenu reda se kolo Po' nekoliko puta u tiednu Po' kucama, u koiirna ie momak Hi dlevoika. Danas u kolu sviraiu tarnburasi, a tek gdiegdie se jos igra uz gaide. Nekad Ie bilo drugaciie, ier ie kala 'igrano sarno uz gaide i dvoinice. NO'ipak makar i uz tambure sacuvalo se je ko10 i narodna piesma, pa nece biti sgoreza da se duhorn prenesemo u nasu ravnu Slavoniiu, Vidiet cerno tamo kolo, a iz piesrne uocit cerno dusu nasih Sokaca. U narodnom kolu gaidas iii drugi svsraci svlraiu neprestano, Kad pocirnalia zapoene pje~mam,svirac prestane svirkorn, a .tako mala zastane i kolo dok ostali igrac! ne uhvate piesrnu i s pocimaliom ne zavrse, Dotle Ie zaidas vee naduvao miesinu i cim ie piesma gotova," vee je svirac zapoceo da svira kola dalie, Irna vise vrsta kala, pa neke ad tih vrsta iznosimo. 1. Kolo »Mlj est a« iz Brad. Varosa (zapisao L. Lukic, 1919.). 72

...,
j

Kako bi ia posla za te Kad ti nosE; ziatne sate. Id' kuci, pit' marne, . oc: poci za me.
II' ti tamo Ti si moia 11' ti tuda Ti si moia
3. "»H a j d' na B. Sirola 1933.).

it' ovuda,

il' ovamo, od svakarno.

ad svakuda. (zapisao dr.

1 e v 0'« "iz Andriievaca

J

76'~!~.I J J I! I~~J J I j J I! . _J I
Hejd
flO

Ie - .vo .. " '-

0

",-

0 I~ ~I ~
_

~

73

/'

4. »D or a.ta-

iz Varosa (zapis L. Lukica, 1919.).

.Jasi baba dorata, a sugava kulasa, Na kulasu klepcica, na ridanu zvonce, 5. »0 bi en Sirole, 1933.).
0

k

010«

u Andriievcima

(zapis dr. B.

nlb-;;) iii U~ j Iff»)I) ))1 '1. i 1~9 JJ ;r, J I ; ~ ~ G ~ I .J J ) } I J l)
lO-I.O rn.o•.JQ... . ~J.-

Kolo na "sv. Siipana" (20.- VIII.) u Slav. Brodu (1897.). Foto: H. Hecht

I.'-~'

10- 10 rno:

Q

,

de.vOj-~i~ce/.'

/

'Raznolike duhovite piesrne i rnelodiie od nekog mirnag sentirnentalnog, pa jaceg do biiesnog ritma, proveiavaiu kroz kolo i piesme, Uz gaide se nas coviek moze raznieziti, amilota je pogledati kad se kolo igra cas na miestu, pa korak po korak .desno i lilevo. Nekad i snase prikazanesu svakako: nekad kao cestite i marliive zene i kucanice a _nekadkao narniguse i raspiknce. Ponosan ie Sokac na sebe, na svoiu nosniu. na svoia ravna pella. On Iiubi svoj 'hrvatski narod, a postenie fcvrst karakter su odlike i nece ih nikada okaliati, . Mnogi nasi pisci i poznavaoci folklora pokusali su ocrtati t u svoiirn dielirna prikazati naseg baiu i Cicu i sa -dobrih, kao 'i rdavih strana. Nase seke ·i -nase seoske snase opisane su u .dielima Pelkovica, pa Josipa i Ive Kozarca, Ise Velikanovica. Zivka Bertica, a pogotovo laze. Ivakica. Svi su oni u isvoiirn dielima kao dobri poznavaoci IrznU~li dobre j Iose strane sokackog kraja.· Neupucen, citaiuci diela iz iiv-ota nasih Sokaca, hvata i krivo shvaca niihov iogunluk' i veselie, a riede
(

,1

~!di d.a je nasa Sokadiia ostala u nacinu svoga iivota i cista 1 nepatvorena slavenska rasa, koiu niie rnogao ni :rUfCtn, . pa kasniie ni Niiernac i Madiar odnaroditi Sokac )e .. ost~o fIrvat. Niegov iezik u piesrni 1 pricarriu, pa obicai! vezu se na diedove slavenskog iskona, Ne rnogu, a da dragim ciitaocimane citiram Jozu Ivakica, koii kaze: »A Sokj'ca, zapravo i ne hoda: usitni korake, pa samo prebire sitno, prebire , .. Lagasno koraca, mislis.,·i ne staie na zemliu, i jogunasto nakrivi...glavu pa samo siba svoilrn uviiek nasmiianirn ocima i ovarno i onamo ... Pa kad nedieliom popodne prude sokakorn iduci na vecerniu nacifrana, s poniavcern preko ruku gizdava, svieza i mirisava, ondaJ. didaci i babe. stOin~ siede pred kucarna na klupcicama i. na travi u sumrci prekinu zacas svoj ozbilini i .dosadni divan i svi usute' ,. ,', pa vse za. njon~ ogledalu. Ovajcasak sutnie nehoticna je pocast vrecnoi Liepoti ... « A Sokca nam prrkazuie ova.:.. ko: »A kadse Sokac obuce u svoie paradno odilelo, pa zagrne srrnenu kabanicu (valjinu«) ili obuce veliki kozuh s ozledalima, pa naieri subaru, ,-' ~zgleda kao kakay knez«. '
' '

74

75

....j

Pitam Ia vas, tko ne bi volio takav narod, i tko nebl biononosan na tai krai? Recite sami... . Zenidba se obavlia naivise ieseni, a marne u. pokladama. Nekad su, matere ve~. o~ naiamiie IJ:TIIa:do~h 1ZabIrale rnornka i dievoiku. Posliie je mladez u kolu 1 !1a.prelu do kraja utanacilamedusobnu liubav, koia sev]e l~PO-:liavala u piesrni. Piesma ie u naseg naroda, .on~, sto bi rru gradani kazali »Glas i rnierilo iavnog mnuerua«. Nj
0

Rug ali c e: »Jaovako zarava, pa lepa, Pa da po dem, gadu, 'za tebeka.«

»Sve su seke u nedeliu lepe Kad urane, sve su poderane.«

m e s e is k a z u j e l i u b a v: »Kad se dvoie voli iz malena, To je Iiubav nezaboravliena.« »Kad ia igram pa uz diku nisarn, Cini mi _se_da u kolu nisarn.« »Nisarn znala, nisarrrvirovala Da Je tako, poliubiti slatko.«

»Od divoiko iz kak'th si dvora, Koliko te doselilo kola, , Dva rnagarca u dva koritanca. Groznja:
» 0] svekrvo, budi moia mama Pa ees imat snaiu - kapetana.«

.r

Plevarn piesrne, 'a dika mi nesme, Ako s' iavi, dobi' ce po glavi.« »Sinoc meni moja dika rece, Liub' me, draga, tu posliedniu vece.« Us po men e: . »Moia .diko, mole rnilovanie, Milovanie, slatko sporninianie.«

P'r k o s:

, »Mish mama da cu ju rnoliti, Sto rni neda s dikom govoriti.« '»AI sam lipa, lOS kad se. naredim, S lednim okom u troiicu gledirn.«

»U snu saniam, da me dikaIiubi, Kad uiutru, poznadu se zubi.« ' ,
"

"

»Mene mama za nozicu veze Krai kreveta, da ia budem .sveta.« Ze 1 j a: »Pristalo ie liubiti stariie, Al ie slade, poliubiti rnlade.« »Srce rnoie il' pukni il' prodi, Diko moia il' umri, Il' dodi.« »Oc! moiei vi ste mi krive, Vi zeHte, da diku vidite.« . »Zlato mole kanda s' zakopano Gdie. si rano, nema te odavno.«

»Zelen ora', ladovino moia, Gdie smo mali zelio, ladovali.« »Kad mi moie ianie na urn pane, Mili boze, radii se ne rnoze.« ~no.ci: >>OJ inoco,

Da vidimo ciie

d\Zi

I

»U inoce noge pepeliive, _ Nije j' prala, kako j' redovala.«
» Inoca rni zuta zutovolika, Mbja dika, lipa ko divoika«.

.

j'

glavu gore, lice bolie.«

76

77

"_y ..

o

se b i : Obrvice,
»Irnam oci ko dvi kukuniice,

»Bisna s-am, pobisnit cu, Pridrste me, odletit cu, • Poskocit cu, poludit cu,
Kog mi volia, poliubit

ko dvi piiavice.«

cu!«

,
,

»Ja sarn seka na 'ilidu vraga, Nerna oniz 1\ mu uis nn Ll'aL~l Za divoiku .izgubit ce glavu,
»Sokac 50\,.:1
ttl"J') U ~~IVU,
«

f!

»Nigdie sela nad Andrevac' nerna, Niti seke, nad nase andrevke.« »Od kako je nastala Granica, Ni se taka rodila Sokica.«

Gospodi:
"

»Liubila sam tko ore i kopa A sada cu andrevackog popa.«

.

))Moia zelja, Iiubit ucitelia Uz niega cu i ia primat placu.«

»Prnzila se zica do varosa, Aja mlada liubim natarosa.«

,.

Da, eto takovi su Sokci. Iz ovih nekoliko piesama golenne riznice toga narodnog blaga, proizlazf cista i vedra narodna dusa, los priie nego sto ie Joza Ivakic opisao i prikazao nase Sokce, kakoisam to citirao, napisao ie urednik Zbornikavza narodni ziV'ot i obicaie iuznih Slavena dr, Ante Padic 0 kolu u Slavoniii ovako: »Kolo mi Ie novo, togau prvi mah ne razumiiern ... S poeetka kao da sam dozivao sve ana sto pisu ucene kniige: a pocecirna ritarnskoga lindskoga gibania, 0 svezi toga gfbanla sa stihorn, 0 pocecima, poeziie i drame; kao da sam poceo pomisliati na grcki dramsk] kor. - Pa sto ie to takovo u kolu, da se tako neodoliivo doima? Mladost, liepota -;- rnilina svirke, pievania i igre, - Ako treba dokaza, da dusa giblie covicka, da ie gibanie onakovo, kakova cje dusa, eno vam dokaza u kolu. - Dievoike se, sto sam ih vidio u kolu, krecu - neznam reel drugaciie, nego da nepoznato raziasnim pomislienirn - kao vile. .:» A pievaiuci i igraiuci, kao da glurne: ne osvrcu se, ne razgovaraiu, gledaiu preda se, ,\-Ii malo podignu glavu i OGi,- . ali kao da ne gledaiu, Cini mi se na casove, da obavliaiu sveti kaki obred.«

»Surnom pievarn, suma mi pomaze, Tako valia, sumar meni ' kaze.« Poskocnice: »AI ia igrarn kano riba. Suknia mi se naprid digla, Poigrat cu kano vrag Nek se digne i otrag.« »U inoce do dva zuba, Kano klice u bravice, A obrve k'o cekinie, Kad opalis svinie.«
'(8
, I

Iza zirnskog odmora nalazi seoska madez svoie zadovolistvo i veselie u pokladama, a starci i bake u svoIoi dieci i unueadi g'ledaiu pomladene sebe, Da, ali ima stariiih koiizaboravliaiu na svoie mladenacko doba, pa zamieravaiu rnladirna iogunluk, 'ddeci da ie sve zlo, sto mladez: cini, Ali mladost: ostaie mladost, pa se mnogo ne osvrce na prigovore, nego tiera svoie i pleva:
,

.

PROLJECE I KORIZMA

Mene nasi tieraiu da lezim.: Al ia necu, vee u kolo biezim.

79

'Spomcni se mila mati, ~ Kad si bila mlada, Da ne vidis kog sirada Pukla bi od iada. Poklade su svrsile. Polnocno ie zvono odieknulo i naviiestilq, da Ie 'kraj ludovaniu. Na »cistu sriiedu« su zaorani zadnii ostaci iogunluka, i pokladnog veselia. Za-. slo se u korizrnu. Svako krsteno celiade, koie rnoze, polazi u crkvu, da pospe glavu pepelom i da se pokale, spomenom na onu: »Prah si bio i u prah ces se pretvoriti«. Narniera mi je" da nanizem niz prolietnih obicaia do Uskrsa iz zlivota naroda nase .slavonske Posavine. Kao mnogi obicaii tako su i od ovih, koie cu nanizati, neki izmienieni, a ima ih koii su nestali. Moie su bilieske sabrane po pripoviiedaniu starih ljudi i zcna, koii su ih prozivliavali a ponesto se i sam siecarn iz dietinistva, koie sam proveo u selu onoga liiepopg i cestitog kraia.

Korizmenl post
Na »cistu sriiedu«, redusa oluzi u lugu i opere sve kuhlnisko posude, da na niem ne bi ostalc nista rnrsna, ler Je ciielo korizmeno vriieme nekada prolazilo bez masti i mesa. Dubre i rnarljive zene pobrinule su se jos proslog lieta i ieseni, da bude u kuci svega i za ovo doba godine. Tu Ie biieli i sareni grah, kupus, bungur (ieomena kasa), tarana, suho voce, bundevsko sierne, luk, rotkva, crvena repa, pekrnez, med, suha riba, suhi sir 'i t. d. Sve te kucni-gazda fos u ieseni podiielio zenama, sto su one i sacuvale da ria svoi »redni dan« prirede za hranu ukucanima. Irna stvari, koie doduse niiesu podiieliene, ali ih kucegazda cuva i daie redusi prerna potrebi iz komore. ili hambara. Taka daie zeitin (ulie), maslo i brasno, : U vriierne velikog posta kuha se gnieckani biieli grah (papula) sa biielim lukom, rasol, kiselica corba, krornpir, sarenj t. zv. babin grah, zuti grah, nazvan »kicos«, a zaoinia se maslom i kaimakorn. - Ako ie oskudna godina, iede se ne zacinieno, iii kako narod kaze »cabreno« ili »navarno«, iIi tek uz dodatak malo sirceta, U nekim kucarna zacinialo se zeitinom (uliern) dobiveniim

od bundevskog, suncokretovog Hi' olaieva (repicina) siemena. Rezanci, tarana, kukuruzna kasa i bungur kuha se . n<;t~ly~i~u, sto)e osobito zdrava i tecna hrana, a kola dieci cnu narocito veselie, kad se nedieliom . donese na dieciu siniiicu (stohc) za vriieme uzine, Ncdieliorn u iu.tro naivise bi se za rucak priredila »cicvara« (brasno kuhano u mliiekul. Kod velikih siromaha brasno ie kuhano u vodi s pridodatkorn malo soli, a ielo se Ie s kruhom. "., ")~Gibanic~« !e razvaliano tiiesto ~ preliveno iaiima I rnliiekorn.: a pccena pod pokliukorn. Zene za sebe i die~u pucaru »pucavice« (kokice), no ako naide i koii stariii coviek i on ce uzeti koiu saku pucavica, da malo ruska. Kroz ciielo vriierne korizrnenog. posta niiesu nekad .a stariii se toga drze i danas, u vriieme korizrne primr~ sili, Nece prirnrsiti ni onda ako u kucu dode i bilo kakov odlican gost, iii da nmaiu mcIJu i bilo kakovu drugu vaznu zvanicu. U velikirn zadruznim kucarna i u posno korizmeno vriieme, nade se i POS3j'n dobar zalogai da se vino:m zaliie, Tako se je strogo postilo kroz ciielu korizmu do Uskrsa.
.: Rad .

Zene zavrsavaiu svoia tkania i biiele vee u ranom proliecu »bez« kako u Slavoniii nazivaiu platno, »Bezse Iuz! i ispire. Ispiranie zovu i gruvanie. Po 'nekoliko puta se platno gruva i viesa na (1-1.50 m) »kolice«, da se na suneu izbiieli. Kolici za susenie beza zabodeni su u dvoristu na ledini ilii. pred kucorn- na cesti Hi na. sokaku. Izbiiellen se »bez«, razvlaci i po duliini previne, a potom se saviie u trubu Ii sprerna u sanduk ili velik! sta ... ,ban). Stab~nj ie nacinien obicno iz suplie odebele topole, dolie zadniven, a gore zatvoren poklopcern od dasaka. Silo je nekada vrlo lilepo proct dugim Slavonskirn selorn, gdie su siroki drumovi, a pred kucarna redovi kolica na koiima se ie biielilo ,izvjeseno platno i do pedeset lakata dugacko. . Nesto ie »lana ozirnca« usiiano s ieseni, a' sada ce se siiatt prolietni »rnali Ian«, pa zene vee rano u proliecu ~ laneno sierne sprernaiu. Za:zene i dievoike irna pornalo posla i u poliu. One pliievu zito, a to. cine »otkicarna«.
6

80

Sl

Otkice su stapovi zasilieni poputIopatice, a i:ma ih i gvozdenih, koie su iskovali cigani kovaci, a ukucani su ih nasadili na drveni stap, Na gniiezda sc nasaduiu kvocke, guske i pure, da se othrani izlezena mladina. Biti ce ih do lieta puna dvo-

riste.

,-

'

M\uskarci; oru i siiu iare usieve, Nekad su orali na ' vise plugova I to na volovima. Ularmliivalo se po sest volova, a posliie su uvidieli da je oranie moguce i na cetiri vola, a danas vidirno, daI u zadrugama oru.vkao sto i samci oru na dva konla. SUe se zob, iart iecarn, Ian, a. nesto kasniie. sadise kukuruz, Za kisovita vremena ne -moze se .orati, pa lludt voze trnie i popravliaiu ograde, a starci prilazu »vrliie«, plotove i druge vrste ograda, izmieniuiuci »prosieke« i »kusve« (guzve), - Nedieliom i svecem rano uiutro, iDS za rose, idu Iiu'di traziti puzeve, a u kasniie proliece »skrtpnieve« (rnlade brestove gube),kqje zene prireduiu za slasno po- suo ielo. Oko potoka i rnocvara nalaze cesto iaia divliih pataka, kola uzimaiu za hranu, Kad u proliecu riabulalu potoci, vozi kociias zito IIi -smijesu u vodenicu, ier je brasrro sarnlieveno uvodenici,polako - na tenane, bolie nego ono sarnlieveno u suvari, iii danas u paromlinu.. Dakako, da se je u mlinu rnorala pecj pogaca od brasna, vode i soli. Dok jos nerna velikih prolietnih poslova isH bi mladi liudi vrlo rado na meliavu. Tamo se redovito pripoviiedaiu pnpoviiesti, zagonece, a stariii pripoviiedaiu 0 ratovaniu i svoiem voinickom zivotu i sluzbovaniu. Pripoviiedalo se 0 vukovima, 0 pasareniu,' haidukovaniu, .vukodlacirna, vilama i drugirn raznim podvizima, Nesta10 ic vodenica, ier su provedene u selima kanalizaciie, koie vodu brzo odvode. pa ie nestalo ;i stare meliave i zivota u rnlinu i na rneliavi.
<, •

._~gledati, gdje ~e' seiz zemlie poia viti vat"l, icr sc UUII(), navodno, nalazi od Turaka zakopano blago. Prouula iL' ()Vo. n~rodn? vierovanie sacuvano, ios se ipak niic CL1I~), -~a Je }tko iskopao turski ili ukleti 'novac._ Na Blagovi:~est,- zene koie ~~. b~ve baianiern i vracaniem idu prije .izlaza sunca t.razltl liekovite trave i koriienie, pa' kad ih -u.~be.ru, nose ih doma, a da se ne okrecu, icr trave i ko,n.Jeme ubrano toga dana, ne b_iirnalo Ijekovite rnoci, ako .bi se zen a okrenula, ' . »Blagovist -_ 'goveda uobist« veli narod, Toga , dan~ tiera .s,e.blago yrvt put na pasu, a istieruiu za dre- "" novnn pruticem »pozaracen:_«, .koiim se je 6 Bozicu cepr. 'I' -~al.a ~a".. ognnstu vatra uz zelie plodnosti dornacih zivo-.j .tinia 1 zltka u poliu, surni, livadi itd., itd. ~
v

j

\

Babini kozficl

~

Blagovliest

he rnilenia obicaia korizmenog posta. Taj dan, PflpOVIJedali su nasi stari, rnnogi - ie lakomac isao po noci traziti 82

10 Ztlaeenje, to ipakvier naivise pada u vrlieme k~rizl_l!e,

Ma da ova svetkovina

u crkvenoi

godini irna vese-

_Kozlici se koze 0 Josipovu, Zadnia tri dana- u ozuilc~ 'f0ve narod »babini kozlicl« i »1azak«.Ove ie dane 'Dzu~~k pozarrnio od veliace. Narod pnca, da ie neka baba Isla svaki dan s kozlicima u sumu. Kozlict bi po vas dan skakutali po surni i nekoi kladi. Kad Ie bio konac _._:~jesec~. oZl!jka, opet je baba Izasla s kozlicima, ier ie iz_ .iutra bilo Iiiepo suncano vriierne. Baba ie siela na kla.du i prela, pa kozlicirna pievala: . . »Sieca -' prosieca, Vella - provelia, Laga - prolaga, Babini kozlici, ' - II Od pedlia roscicl.« , J f .~ A~i,.tai dan -na valio ie sniieg, od koieg se le i baba ~1 kozlici smrzli. Vriierne je prevarilo babu i narod ove '~ -dane naziva »lazak«, . ~ , . U nrollecu zadnil ostaci .zime nestaiu, sniieg iz za- _'; .slenaka se topi, ostataka Ieda na potocima i barustina- ' ~a nestaie. Visibaba, plavusic (proclepak], zabniak zla_~ _!lca i., drugo prolietno cviiece raduie se proljecu.· Sva ! Je .pnro.da oZl.vila. Eno teptira, matnih pcelica, sitnog mrava I druzth krupniiih i sitniiih zivotirda i kukaca _koji svoiim glasanjem oztvliuiu prirodu, Priroua se za~' "odjela u zclenilo i sarenilo cviieca. .
v 1

1

83

Odllevanle

u korizrn]

Pokladna muzika i- piesrna ie utisala, - Korizma -je: tiha, a odiievanie treba da bude skromno. Ne cuie se: svirke ni. pievania, pa narod i svoie odiievanie prilagoduie korizrnenom vremenu'nekoi turobnosti i zalosti. Svila i say nakit, ie odlozen. Dievoike zarnataiu glavu maramorn, a snase ne povezuiu zlatare, .nego nosemrke. (tarnne) sa:mije i marame. Ne oblace se svilene suknje i sareno vezeni _skuti. Dievoike i mlade snase oblace nedieliorn biiele ili tamno vezene rubine, koie su ukrasene. iednostavno i diskrctno. Mamma na vratu, kao i ona na .' glavi tamne ie bole, Na nogarna nose opanke iii »lacke« (obuca domace izradbe) u mrkoi boii. Na veliki petak. rubina ie cisto biiela. Startle zene· idu u crnoi suknii, »aliini« (surki], s biielirn prekrivalom na glavi, I mu-. skarci su obuceni Iednostavno bez ikakova nakita. Dieca, narocito muska stara oko tri godine u velikorn tiednu dobivaiu prve vezene gace, kad ih maike i bake ove dane vode soborn u crkvu. Ispovled Kroz sve dane korizrne' polazi narod na .isooviied. . Ispoviieda se _svatko, bar Iednorn u godini, a. to ie u _korizmeno vriiertre. » Kolebari« dolaze jos u vece doma na konak.vda se mogu cisto obuci i poci u crkvu na ranu misu. los ie i danas obicai da dievoike li rnlade zene u slavonskoi Po-savini idu zupnilmpo ispoviiedne cedulie. Svako· celiade mora irnati ceduliu, da se tako maze donekle voditi kontrola 0 rnoralnoi volii i Iakostt zupljana prerna crkvi i vieri. Za svaku ceduliu dobiva zupnik ko-: .kosie, a ponekad i pac,je iaie. Posliie ispavijesvti .d~j~ ispoviiednik potvrdu zuplianinu 0 izvrsenoi uskrsnioi -lSPOVl-iedi. ._ Dogada se, -pogotovu u noviie doba, da mladici nerado idu k ispoviiedi.: Ali zene i stariii liudi nagovaralu i tieraiu »griiesnu dusu«, da izvrsi svoiu krscansku duznost dok ih ne natieraiu da ipak pristanu i idu. Vecina nastoii da ispovijed i pricest obavi priie velifenedj~~je, (tiedna), ,' I

U proliecu i korizrni irnade nekoliko maniih blugt!,I'ria _ svetacaca iprisvecaia. Taka je 17 siiecma Sv. .Antun pustiniak _ zastitnik matve· _ zv:an i ognicui . Antun. Ovom se svecu posti tri utorka. Nekada su se /zavjetavali, pa su tal dan isli 'u crkvu bosi, gdje bi u crkvi omataljnoge, a posliie mise vracaln bi .se opet basi kuci, Ima ku '"a, kojrna ie Sv. Antun pustinlak kucnipatron, pa se U ovirn kucarna tai svetac potpuno slavi, kao veliki svetac. ' . »Svitlo. Marinie« 2. veliace, Zene izraduju sviiece i ·daju blagosloviti u crkvi. _' ledna ie debela kucna, i toIiko taniih' koliko ukucana irna u damn. U vecer toga dana blag~slavljeniln sviiecama' kade zene svoie .krevete i sobu, te diecu, sebe i Iiude da ad nj,iihotieraiu boIesti i uroke. Oko vrata, a nekad i na rukarnaprivezuie -se predeni konac, ponaivise biielo-crven ina' niernu je .na privezanom miestu ucvrscen kornadic voska uzet sa .sviiece vostanice, Ovakovim ie koncem ornotan skup .Mariniskih sviieca. Marinjskase sviieca daie umirucern. »Sedarn zalosti« L travnia ne rade se teski- poslovi. »Sveti Vinko« 5. travnia, zene ne predu. Taj se dan .nacima kulin, a nekj ga nose u vinograd, da ga tamo potrose, ier vieruiu da ce biti do [eseni grozdovi veliki kao .kulin. »Durdevo«, Iu nasern narodu ostala ie recenica, kolu stariii i danas iz obicaia na Durdevo spominiu: »Durdey danak _aajducki sastanak«, Oval svetac vriledi nasern seliaku, kao zastitni svetac konia, Toga dana pustali hi prvi put konie na pasu. Kupovani su novi ulari i na .. · Durdevobi ih -koniar nosio u crkvu, da se blagoslove. U poliu i vrtovirna ozivliela Ie. Priroda Je probudena, siie se sieme za povrce i cviiece. Spreznjci su ugovorili i 'vee pomalo rade zaiednicke poslove. J os ie nekoliko -dana i eva na.m Uskrsa, blagdana koii dolazi nakon se- / -darn nedieia korizmenog posta. Svaka nedielia ima vee ·cod davnine svoieposebnoime, pa ie prva »cista«, u ko-. jaj se sve u kuc; cisti i priprerna za kortzmeni post i ci-·· sti cd pokladne raskalasenosti i maznosti. »Pacista« ie nedielia namiieniena da se liudsko tiielo i dam u koliko .niie dovolino ociSceno ocisti u ovoi nedielia »Bezimena« ·.nedielia vee nema nt spornena pokladnog veselia ,i zaba-

··8:4

..

85

f.:r

ve. »Sredoposna nedielia oznacuie, da je vee prosla poloviea korizrnenog posta«. »Gluva« nedielia neina bas." nikakova veselia hi pjesme. Slike svetaca i raspela u . kuci i crkvi zaviiaiu se i pokrivaiuu tamno tkanie. ' , Cvletnlca
r"

,

r

Vee nekoliko dana priie . »Cvitne nedilie« ubire ,netko od ukucana »cvice« za posvetu, koie svecenik. blagoslivlie na velikoi misi. Obicai ie da se nabere od svake vrste po tri komada: »rnracne trave«, '»vjetrellle trave«, »cesliuge«, »driienka«, lieske, »vrbove ili rakitove rnace- i tri svibove s.ibJce. • Posliie. blagoslova sprema se oval zavezliai cviieca u pcelinlak ili za roznicu u triiernu kuce. Ovo »cviiece cuva kucu od groma i drugih nepogoda, a donosi srecu kod gaieniapcela i drugog priploda. Nekad Je bio obicai, da su se dievoike drugarice sloz,ile i doniiele bi u iednu kucu u oci -Cvietnice brasna, sira, iaia i drugih posnih [ela, te bi .ovdie za sebe nacinile veceru, Iza vecere plele su viience gotovo .do iutra, a onda bi svaka isla preko ograda i vrtova do kuce svoga mornka (derza), te bi na bunaru okitila derarn, stumbol (bunarsku ogradu), korita na bunaru, valov i ostale po-sude koie bi tamo nasla, Viienci koiima se ovom prigodom kitilo, bili 8U ispleteni od podrernuna (visibabe), plavusica (prociiepka), [aglaca i brsliana, U nekirn se 'selima driiemovac [ari (uzan) ne donosi ukucu, jet ne bi kokosi nilele iaia, Na dermu viesaiu marame i otarke, U sve posude koie se nalazi na bunaru naliie dievoika vode, da. pokaze ukucanirna svoiu vrednocu. Za uzdarie mornkova. maika daruie vocem svoiu buducu snahu.

Boie za saranie Iaia , trava, cviieca i ,kore. Po povali za boiu u ducanu, jaja »varzila« . . ' Po istirn motivilma, saraiu '(vezu] se i iabuke kolorriaz i vosak.

naivise bi zene kuhale same od braziliianskol kori, koiu su kunazivaiu -sve boie kod sarania kao sto su na sarenirn Iaiima, srcikevUmiesto bole uzirna se

~ ' _:
-,'
1,~

USKRSNI OBICAJI U SbA VONSKOJ POSA VINI
Saranle iaia. Vrlo je star obicai saraniejaia 0 Uskrsu, Poznato ie, da su jos Egipcani darivali u proliece svoiu diecu crveno boiadisanim iaietom, Darivanie iaia znaci mladost, iakost j zdravlie. Eto tai obicai sacuvan ie do' dana danasnieza u nasem narodu. Jajirna daruie dievoika. momka, roditelili dlecu, priiateliica svoiu drugaricu itd, -16

se za vriierne crkvenog obreda odvezu zvonai zazvone, onda nasi seliact drmaiu vockama, da belle rode. Ovar dan (u nasoi dakovackoi biskupiii) u nekirn selima vrsi se od davnine obicai posvete iela Hi kako narod kaze »svetenia«. Kako su u voinoi Kraiini subotom izmieniivane na cardachna straze, to da i voinici mogu subotom poniieti »svetenia«, dozvolio ie biskup, da se blagosl rv iela -moze obaviti vee na velrku subotu, sto se mace na drugim miestima cini na Uskrs u iutro, Tar ce dan zadruge, a tako i naisiromasniie kuce vee u nairaniie j~tro, jos za pozdravlienia poslati kosaru [ela da se posvett: U - kosari je kruh sol, suho meso, kobasica, komad kulina, kolac _i kuhan~ iaia, a uz to mladi bileli luk (cesniak) i hren. U svakoi je kosari prostrt biieli otarak (rucnik), a - preko kosare i lela nailiensi otarak, utkan ili ~yezen naiukusniiim sararna. Svaka kosara nosi se kuci u pratnii _ goruce gliive (gube), kola le zapaliena .na posv.eeeinoj vatni kod samecrkve. Milina ie tal dan na Veliku subotu lza sluzbe Bozie pogledati nase Hjepe narodne nosnie, i na glavarna okicene korpe nailiepslm rukotvorinama nasih seliackih zena - otarcima. Vieruite, da ie riietka slika koiu mozda nebi docarao. i naiveci urnietnik slikar, ak'o bi htio pokazati svoia estetska opazania . Nosnia ie na Veliku subotu nesto sareniia, na kosan rucnici naiistancaniiih bola i sara pucke umietnosti. Krai svake zen.e idernusko ili zensko diietesa zapalienom gubom. Mislim, da se Iiepse slike ne moze zarnisliti. Kod dolaska kuci »svetenie« se una~a na kapiiu (velika-vrata) i goruca se guba baca u vatru, a da bi i domaca va tra bila posvecena. »Svetenie« se nosi u komoru i ostavlia do sutra - do Uskrsa.

Velika subota -, uskrsnuce, Na veliku subotu, kada .

,

.
I

',J

..

87

U predvecerie obavlia seslava svetog »Uskrsnuca«, Muzari pucaiu. Narod Sf( u povorci uz cilik zvonca, uz pratniu crkvenih zvona moli i pieva veseli Aleluia!I Ve~ lika subota se za vrsa va jos uviiek korizmcnim postom. .obavlienih nainuzniiih .posiova oko stola, Priie iela mole se glasno, a iza toga donas a redusa sa kucnim gazdom korpu sa »sveteniern«. Svetenie se jede na taste. Svatko 'na vrh noza uzirna naipriie malo posvecene soli, a iza toga malo hrena. Poslile ce poiesti svatko-po iedno laie, komadic kobasice, sunke, kulina .sa mladim lukom 'i od svega sto se nalazi u blagoslovllenol korpi. Iza iela sabere redusa sa stolniaka sve mrvice i zaveze ih u krpicu. Tima rnrvicama kade bolesnike, Na prvi dan Uskrsa zadrzavaiu se ukucani naivise kod kuce, Sarno naibliza svoita obilaz! svoiu rodhinu. Priie i posliie vecernilce sabire se mladez oko crkve, gdje se zabavlia i medusobno dariva sarenirn iaiima. Na drugi dan Uskrsa u iutro opet se blaguie »svetenie«, Posliie podne idu zene na groblle i rnrtvol dieci stavllaiu na grab sareno iaie. Ovai dan su u priiasniirn vremenima isle »nove rnlade«, koie su prosle ieseni dosle u kucu svoiim viencanim kumovima u goste, Poniiela se ie iabuka-grovatusa, sarena iaia i kolac od biielog brasna, ' labuka grovatusa je naciniena tako, da se oko kudeline lopte, velrkekao diecia glava nanizu orasi. Orasi su prozgatli, da se lakse povezu i nasiiu na loptu. labuka se oviesi nad stolom. Kum svoie kumove liiepo pocasti dobrim zalogaiern 'i dobrom kapliicom, a »rnladu kumu« dariva maramom i dornacirn rukotvorinama: ·lijepom kosarieom, rafom, preslicom ili koiorn drugom styari, kola ce Joi posluziti u nienomradu. . Mladez Je iedva docekala, da prude korizma,pa da rnoze opet malo. zaigrati i zapjevati. Zato sc vee na drugj dan Uskrsa, aka ie liiepo vrilerne, rasteze u selu kolo, .a ori -,£epiesma pa se cuie ' , »Cikni, iekni mole grlo iasno, los ie tebl zapievati lasno.«
1S8

Uskrs, Pano u iutro sabrat ce se svi ukucani 'PQsVije

FILIPOVGICA - Dok u slavonske sume niie zasla siekira trgovacka, oko svih sela bili su .vcliki gaievi. Izmedu drvecanekoie su v.rste uzimane u raznim zgodama za ukras, druga kao grada poiedinih kucnih predmeta, a neke vrste, narocito hrast za gradu zgrada, ograda drvenog suda itd. Sume. su bogate hrascern, cericima, [asenorn, hrcstovinom, klienovinorn Iaghledovinom i topolarna, Suma ie sluzila nasem Sla~ancti za gaienie blaga, za ogriiev, gradu, a mnogo puta, nekad suma, ponekad granie, pa. Usee i sum, sko drvece kao sredstvo za niegove obicale, koli su usko .vezani sa niegovim zivotom Ii vierovaniima, .. U oei prvog svibnia, pred Filiplie, jos za rana nasiekli su .momci svoiim dievoikama, oeevi kcerima i braca sestrama grabrovih ililipovih grana. Dievojke su se sabraleu skupove, da zaiedno obucene u lagane bijele rubine od cenara idu u Filtpovcice. Kecelia (pregacl i rnarama ie takoder biiele boie, Koia dievolka irna dukata, poveze ih oko vrata. Kad se rnracak pocirna hvatati, krecu "povorke dicvojaka sagranama u ruci, na koiima .su poviesani novi utkani i vezeni otaroi (rucnici). Ovirn die, voike pokazuiu cia su sprernne za udaiu, ter su otarci nakit koiim udavace kite, svoie svatove. Povorka ide kroz -selo, ne zalazeci ukuce, i pjeva:
I

»FUip i lakob goru lomio, (Drvce zeleno, iaice sareno)" Filipovcice. iakobovcicel FilipI lakob goru lomio, Goru lomio, Bog-a molio, , Da."nam Bog dade, da kisa pade, Da kisa pade, da tra.va raste, da trava raste, da paun pase.


Pieva se i ova: Filipava mila maiko, Je l' Filip doma? Ouso ie siiat Ian los na Vidov dan.

Prvirn svibniem, iIi kako narod kaze Filipliem, ka.d suma zazeleni a livade i polia ospu se i uskrase raznoli.,kim evijecem: pocima novo- doba g?dine:. Tim ~anom mladez piesmorn i jgrolm, zenske praniem !rlea.u rO~l, _vracare sabiraniem liekovitih trava, otvaraiu lieto 1 lietne *) Opetule se iza svakog redka.

89

.,
obicale. U nekim mjestimaslavonske Posavine polaze seoski rnomcl U oei Filiplia u surne i tarno sileku duge, " tanke i vitke lisnate grane, koie ce odniieti u selo i uko- . pati pred kucu svoie drage. Grana, koiu zovu »rnala« ie okliastrena, a na vrhu joj je ostavliena krosniica. Na krosniicu ie povezano polisko cviiece i .vrpce, .Tmade sela gdie mornci granama i cviiecem, neg die samo cviiecern, okite prozore svoiih dievoiaka. (Po L. Ilicu, Narodni slavonsk] obicaii 1846. g.) Navodim po Ilicu Iednu piesrnicu . iz Orahovice da se ·provjeri'ime »rnaie«. Dok se iunaci povmu, I pod naivisom planinom Dok liubav rn a Ie naberu . Vrani se konli igraru, Maje su liubarn radosne.« ' U nekim selima (na pro u Babinoi gredi), mornci su u. oei Filiplia potrazili u sumi zgodnu rnladu lipu, izvadili bi iu s .koriicnom ipo noci bi [e. usadili pred kucom svoie drage, Vece u 06 Filiplia posveceno ie siielu na koiern se Ie igralo i asikovalo do kasne noci. Na prvoga svibnia mladez, rnusko i zensko, okitiIa se cviiecem ubranorn no gaievirna u 06i toga dana, dok se ie po sumarcima i ga'jevirna oko sela zabavliala, plesala i igrala razne igre.
»Pod onom gorom zelenorn

I,

.

vise struka malih i velikih dukata. Nekad 'su oblacile lagane opanke, .a- danas oblace cipele ..Na glavi imaiu mu-:ske sestre nakicene ruzicarna i svilenim vrpcama. Krali i kraliica imadu na prednioi straru sesira ogledalce i na.ktt od cviieca, capliina peria, smilia i kovilia, Ostala pratnia, niih 10-16 lielia irnaiu takoder sestre, no manie nakicene, U rukama su im sablie. Kralieva sablia je nakice-. nacviiecem i vrpcama, kraliica miesto sablie nosi iabuku s ruzmarinorn .
"

~

,j

;

1

..

LJELJE - KRALJICE
r,
t

Ovai narodnt obicai spada takoder rnedu one iskonske obicale, koiim miadez slavi 1 j e 1j u bozicu liubavi. U nekim ih selima zovu i kraliice. Danas ddu Iielie . kraliice ~ krallicari sarno los u nekirn slavonskim selima. U prvasnia vremena isle su lielie oba dana Duhova po selu. Prvl su dan polazile mlade dievoike, koie su istom zavrsile osnovnu svakdasniu. skolu (opetovnicarke), a drugi dan odrasle, dievoike iz reda - dievoike z:a udaiu. U noviie doba, u koliko jos idu,' polaze u lielie samo na prvi dan Duhova. Maniasela imaiu sarno po iednu grupu lielia, docirn u vecirn selima bude ih vise grupa, kako le to obicai i kod krizara, / ' Izrnedu sebe izaberu dievoike iednu za k r a 1 j a; a; .iednu za k r a 1j i cu. Sve su lielie obucene u svilene suknie, zlatom izvezene oplecke, .a oko vrata prekrste rriarame zlatare. Pod vratom 'i na prsima povezuiu lielie

Ljelje Hi kraljice iz st. Perkovaca.

Foto: M, Markovac

Uz Iielie ill kraliice ide po nekoliko diecaka ili .dievojcica ,- prosiaka ili prosiakinia za sabiranie darova, U Perkovcima, a tako i u drugim selima prati lielie gaidas. Lielie se sabiru u iednoi kuci svoiih drugarica. Kad dode gajdas malo poigraiu i zapievaiu piesme obicnirn napjevom, a onda idu po selu. Kroz selo idu sve dvoie dvoie, a krali i kraliica uzmu se cesto ispod rake, e bi . tako pokazali neko gospodstvo. Ulaze sarno u ona dvo-: . rista i kuce, gdie se nalazi otvorena kapiia (kolni ulaz) .. U Perkovcima, Strizivoini i Andriicvcima pievaiu .selorn obicne piesrne, a u .dvoriStuP3eSll11u od lielia. Za vriierne pievania mimika kralia i kraliice odgovara pie$)11i. Oko kralia i kraliice. uhvati se pratnia po ruke i u

Po.

..
4

I

.,
e

90

91
,
'

koluse laganookrecu korak po korak na desno. Za vri-: .ieme piesme gaidas. stoii po strani i ne svira. Kad se "obred zavrsi, stupa gaidas u kolo zasvira kolo »m j es t a«. Dotle su se vee krali i kraliica uhvatili u kolo, te i ani zaiedno sa, ciielorn gruporn poigraiu [ zapievaiu obic-. ne piesme poskocice, U Perkovcima i .Andriievcima pievaiu kad dodu ~
kucur
"

'

.

.ri> ~ I j J'
'

'.~'.'~','

.7f...C(-j~n y -;-us

...---... "" l' ; 11 J I l J' 1',[ J J JJ I 11e.- ~ - - . !J:<r/
~ ~ i h,.a.~'-<:e

....

r

"

'

Sabliu mu skovase, konia kupovase, lieli o. Mila mati pusti me u lielle, to iernoie naivece veselie!« Ako se na putu sastanu kralievi iedne grupe sa kra-. . lievirna druge 'grupe onda zapievaiu iedra drugima rugalicu: »U vasega kalia (Leljo!)* 'Sablia od vatralia, Suknia od parzara.« 1Od dobivenih darova u vece ie cast i kolo na koie dolaze i momci iz sela. Sabrane piesme niiesu doduse iednake kod Iielia ili kraliica u svim slavonskirn selima, ali pornniiviiirn 'pre• gledom i poredbom vidimo, da su one ipak u bitnosti iste i da je obicai u svakom selu poriajy'lise zbog zabave dievoiacke, dok ie priie ovirn obicaiirna bilo neko ritualno znacenie. KRIJESNICA ILl IVANJSKA SVECANOST, Kao sto rnnogih narodnih obicaia, tako ie ikrijesa na Ivanie nestalo u slavonskoi Posavini. Jos sarno naista. riiiIiudi pripovijedaiu, kako ie mladez palila na ledini izvan sela kriiesove. Momei bi u sumi nasiekli suhih grancica (Ienia) i praprayili na dogovorenom miestu, a dj'e-' _ voike su nabrale poliskog 1 vrtnog cviieca, koiim bi se nakittle, a nakitile bi i momke za Ivaniski kriies. Pred vecer u ocl Ivania ciielo selo ozivi, ier se kriiesu sprema i staro, a kako ne bi mladez koia se dugo na Ivanisko veselie sprerna. Kad se spusti prvi mrak,' naloze rnornci dviie po dviie vatre nasuprot, a medu niima iednu petu naivecu. Oko naivece vatre uhvate se momci 1 dievoike u koloi igraiu i pievaiu uz pratniu gaidr, Starin, koii su . odavna prezivieli vesellei zabavu Ivaniskog kriiesa, zabavliaiu se razgovorima i prepricavaniima proslih vremena. Obiesna. mladez trci i lovi se oko vatre, dok ie smioniit preskakuiu. Kad se zasite kola, eno ih gdie po *) Dodaje se svakorn .rcdku.

Krall se umorio, sabliu prelomiov Iiello, Sahlin prelornio, konia izgubio, lielio. Vi mu sablju kuite i konia kupuite, lielio I

»IIvalicn Isus kraliu ikraliice Iielio! Prosecite kraliu i krallice lielio! "Sastante se kraliu Lkraliice lielio! , Poliub'te se kraliu i kraliice Ue'ijo.! , Poigraite kraliu. i kraliice Ilelio! _ . Poklon'te se kraliu i kraliice Helio! Mi iderno Iielio od dvora do dvora, DO' smilieva polia, lielio, da smilie beremo, Da kralia kitirno i kraliicu Iielio!« Gdje ie u kuci mornak pieva se: ');Ovdi, nama kazu, mornce ne zenieno, Iielio, 11 ga vi zenite, il ga nama daite, lielio. Da ga mi zenimo s nasirn .novirn kraliern, lielio, S nasirn novirn kraliem. i kraliicom Iieliom!« Gdie ima dlevoika pleva se: »Ovdi, .narna kazu, diva neudata, Iielio, II iu vi udaite, il in nama daite, Iiclio, -Da iu mi udamo za nasega kralia, lielio, za nasega kalia i kraliicu, lielio! « Zavrsuiu piesmom kao u pocetku: , »Hvalien Isus kraliut krallice, liello! , Prosecite krallu itd.
kuc; pievaiu: , ~)}Hvaljen Isus dako i kralieva maiko, lieliol , ' Izad'te pred kralia i kraliicu, Iielio! 92
"

.Krsti

sabliom

kraliu

1 kraliice

lielio!

Kad dodu


,I

93

i _ '!

A

,
¥' .

'..

-R i,k., ~

t l
>_

skupinama pievaiu, zbivaiu sale, asikuiu, dOK onet ne zaizralu kolo do umora; Ovakoizrnoreni u kasnu noc po. gase vatre i vracaiu se pievaiuci svoiim dornovima. Carobna Ie to povorka, kola se vraca, Sva je mladez ' osvietlena, ier plarnenovi trupaca (baklii) rasvietllulu daleko oko sebe, a rasvietliuiu i visoku tamnu noc, koia Ie pokrila ciielu kraiinu, Svaki je momak vee _ odavno _ istukao siekirorn od mladog hrastica ili hrastove grane t r u pac kO]li u nekirn selima nazivaiu bakliorn, Oval sitno istuceni trupac susen je dugo nad ognjlstem U- dimnlaku i cirn se pripali.: gOrl iasnim i velikim plamenorn. Kao kod rnnogih obicaia, taka -ie i kod Ivaniskog kriIesa bilo vracania i raznih vierovania. Zene su donosile boiesnu diecu i nosile izmedu vatri Ivaniskog kriiesa, da od diece otieraiu groznicu i svaku vatrenu bolest. Neki .81.1 u Ivaniskoi noci trazili zakopano blago, koie ie pona.rodnorn vierovaniu tu noc gorilo. . Gotovo svi obicaii zasladeni su pjesmom, pa tako j obicai! Ivaniskog kriiesa: »Gori narn vatra kriicsntca U oci goda Ivanta Dragi je fenie nasieko, Niu lozi diva Marica, Mara ie cubra nabrala I niezin dragi uza niu, I dragorn kitu bosilia«. »Smilianka je cviiece brala (Za gorom, za vodom, Za zelenim iavororn)" Cviiece Smiliki .govortlo, Bora tehi d~evojko ol
"

~STARI

SVATOYSKI

OBICAJI U ANDRIJEVCIMA..

'~,'
~ ~.

...
~

.

r
I
~i

~

'Junaci su pustovniaci, Oni mene ruzno nose, Cili danak za sesirorn, A u vecer mnorn u vatru; Vee me podai djevoikarni, One mene liiepo nose; Vas dug danak za nietlrima, A u vecer za kosama: Kadamlade spati idu U hladnu me vodu rnecu.« *) Opetuie se iza svakog 94 redka ..

Nedai rnene ti iunakorn,

Prije sesdeset i vise godina drzali su granicari U bivSO] brodskoi pukovniii (br. 7) svadbene svecanosti vise . dana. Narod ie zivio u zadrugarna, bavio se .ratarstvom, stocarstvorn, pa kad bi dosao bilo koii dan na koii se pozivala rodbina, priiatelii i susiedi, nisu zalili potrositi ni iz hambara ni iz podruma, a klalo se od blaga rogato i susato. Svaka zadruga a i samci hoce da se pokazu.. .hoce da suprvi, Zarnobu, krstenie, svadbu iIi za karrnine na\s se coviek pobrinuo, da su mu gost! Ii uzovnici f stti i liti. Naivise se trosilo kod svadbe. Tu nisu koristile ni ' . naredbe", da se troskovi smanie. I preko 'naredaba i pouka prclazilo se. i gotovo do najnoviieg doba svatovski se obieajj nisu mnogo proruiienili. Granicari suse zentli naivise iz svoga sela. Aka su uzirnali dievoiku iz drugoga sela i ta je bila Iz Oranice. tIrvati su zenil] katolikinie, a Srbi pravoslavne. Rijedak je bio slucai, da bi se granicar ozenio iz Pao rile t. i, iz civilne -ffrvatske, gdle nile »sablia gospodarila«, nego gospostiie i ban.. U granici (Krajini, na turskoi mean nile rnedutim bilo krnetstva, ali se danak placao viecnim voinikovaniem, I tako je sistern stvorio, da ie svilet iz Gtanice kao nekakav vitez popriieko gledao kmetove u Paoriii" ", Start su granicari govorili, da se ne zene s »paorasima«, jer 'o1iliirnaiu drugt zivot i obicaie. Dievoike grarricarke nisu htiele da se udaju u Paorilu, nego u selu, a ako vee nema prigodna momka, pocekat ce dok dode mornak iz drugoga jrranicarskog miesta, Koliko su granicari drzali od svoiega kraia, obicaia i svoiih pravica . ,neka posluzi piesrna, kola ie .nastala u vriieme razvoiacenia Kraiine: Doslo pismo od cara, Paorija nastala, Paoriia bila sto si nam donila, Donila nam puna duga, Posto gazda sluza. *) Vidi »Narodna Starina« 11-1923. **) Od niemacke riieci »Bauer«
95

it

l.

once jirtlike jiromiienile, od velikih zadruga nastale su sarnacke' kuce .. prikazati .cerno svatovske obicaie, kako su se vrsili u Andriievcima, a gotovo su iednaki biM u svakom selu »brodske regirnente«. Dok ios dieca idu u skolu, biraiu i dogovaraiu se matere 0 zenidbi i udaii svoiih sinova i kceri. Znade se u .selu, koie sit 'kuce bogate, gdje se ukucani 'slazu, gdle 'Uudi nisu piianice, gdie zene ne gazduiu, gdie u glavnom vlada mir, Iiubav i sloga. Od- dobrih otaca i cestitilr matera bit ce i valiant rnornci i dlevoike. Ima doduse u sva-" . kom selu svakakvih Iiudi i zena, a tako ic i sa diecorn. Ima kuca s mnogo ukucana, a malo zemlie, a svaka mati nastoii, da joj kci dode u bolie, ier ce ioi u takvoi kuci biti zivot laksi i liepsi, Cesto mcdutirn sva pregovarania i _obeeavanja propadaiu. Kad dieca dorastu do rnomkovania L dielovania.' traze tko irn ie sreu rnio. Zato i pievaiu: . Nije blago ni srebro ni: zlato, Vee ie blago sto je srcu drago.

Kako su se u zadniirn deceniiama

- Dievolci udavact nile ovo pitanle novost, ona to pitanje ocekuie, ier se po selu vee govori, da iefnolbenica za zenidbenu dozvolu vee poslana. Granicari su se zenili odrnah iza navrsene 18 godine, a zatoIrn ie trebalo dopustenie od voinih vlasti,

Mila Maiko, bi I' za niega posla, U zadruzi kod iela, kod posla i inace govorilo se sarno 0 zenidbi i 0 dievoici. Momak ie vee i sam govorio o tom svoiim roditeliima, a ovi kucegazdi i ukucanirna, koiu je. dievoiku odabrao. 'Mladicevi rO'ditelji,· kucni gaz.da i ukucani napokon se dogovore da ozene rnomka. · Treba ios samo odrediti vriierne i dan kako cese svatovi »otraciti«, .Svaka kuca irna svoie kurnstvo, a zna se i tko ce biti stari svat. Rijetko se dogada, .da koia kuca miienia kumove . .Sarno izurnriiecem kuce, nestaie kumstva, Kurnstvo Ie svetinia, koioi se iskazuie . naivece postovanie. Pripovieda se, a ima i danas jO's po koii slucai, da kum prolazeci krai kurnovske kuce, pa da i nikoga nerna pred kucorn iii na prozoru, skine sesir i pozdravi: »flvalieh Isus, kumova tarabo«. . Prernda ie poznat dogovor i prosidba medu rnornkorn -i dievoikom, ipak se sve forrnalnosti i seoski obicaii . provode do svadbe i posliie vlencania. Momkova ce mati povieriti svoioi rodakinii iii susiedi, s koiorn i inace priiateliule, svoiu odluku j odluku ku-ce 0 zenidbi niena sina, pa ce ie. umoliti da ona ide prva Ctje~vojcinoj materi i da ie pita, bili onamogla doci i dOTIlieti »rnilosce«. Razumije se, da ce susieda kao dobra priiateliica, kad dode u snuboke hvaliti mornka, .momkove roditelie i kucu, Biti ce i zavidnika, koii ce slati po· ruku protivnu. Tu je momak liiencina i svakakav nevalianac, otae piianica, kuca gladna i stosta drugo, Kako ie ta] nacin pogrdivania i obiedivania za momka idievoiku uobicaien, rnnogo se ria to i ne obaziru. Ako dievoika ima u isto vriierne vise prosaca, desava se, Cia mati ne · daie odrnah odgovor,pa ce »provodadmtca« .morati i po nekoliko puta ict hvaliti i pokusati srecu, dok se udavaci7

Moza dike molbenicadosla,

Ide iesen, ide Mala Gospa,

I

.Jer sam sarna srecu izabrala. Iza svrsene osnovne skole, dievoika se pornalo belie oblaci, dugaciie se ceslja, dohiva u crkvi miesto u die- . voiackorn redu, povezuie po .koii dukat, a, pornalo se hva- . 'ta i u kolo. Diecaci idu za sviniarna i drugim blagoin. Re-· zuckaiu i saraiu sitne stvarce, koie kradomice darivaiu svoiirn odabranicama. . Uvecer kod jrovratka od koleba sa stanau selo,· cuie se odraz rnladosti u svirei tamburiee, dvoinica ili duduka, piesmi i iuiuskaniu, Mci da su noze umorne ipak posHie vecere rnladez se sabire da poig ra u kolu, ier kolo i dikina pjesma osviezuie. . . U kolu se hvata momak do svoie dievoike. S. niorn igra i pieva, a kad se kola razide prati ie do niene kuce . . Putem govore.o poslu, liubavi, obiasniavalu se 0 zlotvorima koii zele da ih rastave, " Konacno je momak jos iednorn zgodorn pita, hoce li poet za niega, Mozda rnomak to bas i nebi pitao, ali. su niernu niegovi ukucani rekli da Je vriieme da se ozeni.

Na mozebitniprigovor rnaike, dievoika ce zanievati; Sve cu -kleti, sarno srecu necu,

97

r

na mati ne odluci da jiosalie povolinu truddobiva »provodadinica« - rubinu. ,
f

poruku.

Za

SV0j

VOf)

·Kolac, nosenie novaca, - Iza toga se sprerna mornkova. kuca, da -prikupi novae koii ce darovati dievoicl, Starie- . 'sina kuce znade koliko su dobivale dotadasnie rnlade u nie.govoj .kuci, pa ce toliko dobiti l. ova »n ov a rn l ad a«. ta_ tai ce novae mlada kupiti parnuka i\ drugih potrebstinavod koiih ce satkati darove za mladozeniine 'ukucane i ostale svatove.. Mladozeniin otac, start svat i svekrva idu obicno na kolirna, Uz novae nose .dievoici kolac »u kiselo« i sitne kolace. Svekrva od svoie strane darule-ioi .dukate _-_ prerna mogucnosti, Ovo je prava prosidba i niu dolaze pri'ateliice dievojcine, Kad gosti podu kuci, isprati ih dievoika sa svoiorn prvorn drugaricom, Ako su dosli kolima, onda rnlada i niena priiateliica stoic u sre-.' dini kola i mlada se drzi rukorn za rame svoga svekra. -Konil upregnuti u kola irnaiu privezane »otarke. (l-ucnike).' Tako isto dobivaju otarke i svi omi k6ji su hilt u·prosnJi. Odtada znvu vee udavacu »nova mlad-a«,

Prosnia, Kad maikamomkova dobiie povolian odgc-, sprerna se cia odnese »snaii« »milost«. Ispeci se. »p, e: ret a k« (kolac od brasna i iaia), spremit ce u biielu ke·· saru sttnih Jcolaca, suha mesa i k u 1ina, sviezez sira, kairnaka, -pecenih iaia 'i [abuka, Sve ce topckriti lliepim rucnikom i u subotu poslile podneice odniieti diev oici." Kada se vee nada, -matidjevojciJnadocekuje svoiu priiu pred kucorn i uvodi je u sobu, U kratku razgovoru obiasniava momkova rnaika svoi dolazak, a mati' dievoicina zove udavacu 'i pita- Ie hoce li poci za . toga mornka .. Kad dlevoika iziavi, da hoce.vdolazi dievoicin otac i keto da se cudi toi priiinoi posieti, Zena mu obiasni dolazak ~ momkove maike, pristaie i otac »u ime Bozie, kad ie 811.;. de no nek se dieca uzrnu«. Momkova mati dale djevojcL_ pozl~cenu jabuku s ruzmarinorn, pa se iza toga k~ze .cza dievoiku da ie »prirnila iabuku«. Znacenle iabuke Je srrnbolika Evine iabuke, a novae pctsieca na nekadanlu kupoprodaiu dievoiacku.. . . Na ras1anku poliubi udavaca buducoi svekrvi ruku i lsprati je kroz selo, da selo vidi da [e prirnila milost i iabuku i da je isprosena, .-

.l!.~

a ukucani rrjladozeniinl' »s n as a«. Ona svekra zove, . »d'a d 0« at svekrvu »rn a rn a«. Cim Je udavaca prirnila novae za tkaniedarova nastaie briga za drugo darivanie rnlade. Za prvi rnarveni saiam mladozeniirna ,ce kuca odrediti rnarvu koia se irna . prodativda se pribavi dalil novae, jer Ie riietka zadruga ~ kola hii imala vecu svotu zaiednickih kucanskih novaca. Na robni saiarn odlazilo bi vise kola -od momkove strane ~ ,_ gotovo svi svatovi _L_ sa udavacorn, da ie nakite. Ku-' - povali su joj cipele, curakvcebe, kozusak s ogledali, carape, ogledalo, a ako ie kuca rnogucna, kupili hi joj i dru-' ' .... ,:~ ~ gih stvari. _ Koniima, upregnutjma u kola privezani su . ~~ '})otarei« bas kao u svatovima, Stari svat nasi u kolirna. < na vasar peceno svinice od dviie godine, akov vina (561) i . 'kosaru kolaca, On drzi mladu za ruku i vodi je od satre ~, -'" satre da nabavi robu. Rodbina, s otarcima oko vrata do ih prati. Kad ie sve kuplieno, podu svi u koii sljivik u selu iii izvan sela, prostru stolniak i na niega narezu suho meso, pecenku i kolace. Svi siede na razastrtirn »ponia-, .vcima« te se tako goste. Posliie uzine svr se vracaiu sa .sajrna rnladozeniinoi kuci na veceru, To je naravno onda, ako se roba kupuie na vasaru. u drugom selu. Ako je sa.iam u selu, sabire se rodbina kod rnladozeniine kuce., codakle idu po udavacu, da lu povedu na saiarn, Premda [e Jzgled povorke u domu i na saimu svatovski, sve se -odigrava bez piesme i gaidasa .. Kad dlevolka prirni novae Idarove, postaie zarucni- . --ca ili kako Iu ukucani, a i selo zovu udavaca. Od .togvrernena ona ne ide raditi u polie niti za marvorn, Sada 'se S3V nien rad sastoiiu priprernaniu ruha i opreme. , ,Mnogo Ie ios posla pa joj: pornazu i niene snaie, [etrve i .-drugarice. Svaku vecer ioj dolazi zarucnik ako Ie iz Istog . -scla, a ako ie iz drugog sela dolazl iedan do dva puta ne, -dielmo. Dok dievoika nile bila isprosena i darivana rnomak .ie dolazio i s dievoikorn govorio samo u kolu, u pratnii iz kola, sa divana, sa prela i pred kucorn. Kao zarucnika -pozivaju ga u sobu i s niim govor e dievolkina braca, otac i drugi ukucani.· . Do viencana koie c ebiti istom k ieseni, saznati ce zaudaiu sva rodbina i svi se oni pomalo brinu, kako ce :i ciine ce darivatf novu mladu. 'Najblizi ce spremiti koH
i-,' "

.~ ..

j

98

-c,

veliki iIi' mali dukat, netko vunenu a neks svilenu mararoll. Kum' zatvara krrne od godine za zaoblicu. Sve ie u brizi i zurbi. . \ U ono staro doba priie svatova pievala se ova lijepa piesma:
r

Dolece, dolece sivi sokole,. Dolece,' dolece 'Duri u dvore: Izlaz, izlazi Duro sokolu, I stade, i stade plasit sokola. Govori, govori sivlsokole: Nemoi me, nernoi me Duro plasiti, .Kad 6es me, kad ccs me Duro braniti. Doci ce, doci ce doba godine, I stat ce, i stat ce vode Dunava I stat ce, j, stat -6e draga iezera: Onda ces, onda ces mene braniti, , . Da tvoie, da tvoie svate prcvedern, I tebe Duro s Marom prenesem. Spremanle za svatove. - Darovi, I ovdie ie narod obilatu iesen izabrao iz ekonornskih razloga za drzanie svadba, Udavacina ie rnaika pak godinama spremala ruhosvoiol kceri, a od lieta sprema udavaca svatovske da-. rove. ,Mlada mora .sve na svadbenidan »poznat«. Koliko god irna liudi i zena u mladozenimoi kuci, koliko god dieee, ukucana i rodbine, mlada ih vpoznale«. Nekoga rubi-. nomI gacarna, nekoga sarno rubin om, zene opleckorn 'a, nekoga stamom. Bliza rodbina dobiva rubinu igace, dotierra sarno rubinu. Uz rubinu je na »iacicu« (ovratnik) ,prisiven otarcic, da se coviek kod rada moze od znola obrisati. Na »stanu« mora bitt toliko otarcica, koliko ie diece u tOg svata.

,

I

Sokol i Duro
-

udavaca prvi i drugi put naviesti; sastalu se kod nie »rn a Ii« i »V: eli ki go. s t i«." Vee sedam dana priie viencania u cetvrtak ide kucegazda i stari svat kumu "na veceru..« tai se pohod zove »popit kuma«, , Tim povodom ga pozivaiu u svatove i iavliaiu mu da ce svatovi bitt u sriiedu. , Od cetvrtka do nedielie sprema se po kuci, odreduie marva za koliivo pece se pita i kolaci, dolaze tudi liudi i rodbina pa treba da je svega u prtpremi. _ Nedlella, '- Zaziivanje.-u nedieliuide iml~da s bocom vina, koiu nosi u rnarami i poztva svotu rodbinu i svoiu naiboliu prilateliicui T'oziva' rijecima:»,Dete . naz- ' dravite, drage 'vplje na rucak«, Udavacu darivaiu orasima, iabukama i suhiru-vocem. Isti dan jiolazt mlado-zenjina sestra, a ako ove nerna, onda nalmlada snasa momkovoi rodbini i poziva u svatove riiecima: »Drage volie u svatove«. I niu takoder rodbina dariva vocern. U .ponedieliakse zaklalo iedno iIi dvole iunadi, dvoie . troie krmadi, dosta zivad], vee prerna tome -s koliko sa'
svatovaracuna, . ,-

,'Nosit ruvo, ~. Donit cereg. - U utorak se opremaiu kod _rnlade kola, u koia se stavlia niezino ruho, da ga 'rnladin otac; brat iIi tko drugi odniene rodbine sa »kolaUZ0111« odveze priie podne mladozenli. Za »kolauza« se 'uzima obicno susied, koii Je saljivdzija. On i za vriieme vriieme svatova zarnieniuie gazdu u udavacinoi kuci. ..:.-U kolirna ie velik sanduk. sa mladinim rubinama i odie- corni krevetom. U :dnig6m sanduku su darovi. Na san- , ducima Ie »suskarica«, pettnai cebeviastuci, pa sve po..· vezano dugackorn tkanicorn. ' ,. - Na mladozeniinoi kapiii docekuie kola gaidas i uvodi -ih u dvariste. »Kolauz« pozdravlia: »Ilvalien Isus pritelji _'. evo mi smo dosli i donili ruvo«, - »Dobro nam ' . " dqs1i!« _ odgovara .mladosennna matt.jrrirna ruho i na!

Bop'i't kuma. - Nasi su granicarski svatovi traiali po vise -dana. Kad bi se tocno uzelo, svatovanie [e traialoI . vise tiedana. Od zetve, kad dievoika prirni iabuku, do_nosi svekrva svake subote kolac, sviezega sira sa kaimakom, suha mesa, kulina, pecenih iaia, Na nedlelie kad se
100

*) »M a ii·g 0 s t i«, Na dan prvog naviestaia .idu die- . - • voike i dieca iz rnornkova roda k mladi u goste. »V e 1i~ k i go st.i« iesu na dan drugog naviestaia, kada k rnlado] idu svekar, svekrva i ponaivise zenske iz momkove rodbine.· .

JO!,

Gaidas u dvogacarna

iz Perkovaca,

Foto F. Gerstner

miesta ga u kucaru. - Tai dan je rucak kod mladozenie kod koiega se »pritelii« ti, oci mladozenie i mlade pa »kolauz« i start svat dogovaraiu u sutrasniem rasporedu: »Kolauz« pita' starog svata »sa kolikorn ce voiskom doci« da -se prema tornu pogodi za »cereg«, Dornacin, rnladozeniin otac, a tako ni dievoicin "otac ne vodi nikakvih pregovora ni pogodbe, Tu duznost vrse stari svat sarnladozeniine strane, a ·»kolauz« sa udavacine strane, 102

Obicno je kao »cereg« stan svat davao- obuven govedski but sa citavom nogom ti, morali su biti, i papci, koji su bili ulasteni, Osim toga davao je oko 20 kg svinietine, pet hliebova, pola akova rakiie, akov vina, pet do sedam Ioianih sviieca,: sto su ih sami salili. Ako Ie mladozenfi bilo previse, da toliko 'da, onda- se »kolauz« zado-: voliio i sa maniirn »ceregorn«. »Cereg« se toboze uzimao za uzinu, koia ce bitt kod dlevolke. :Medutim se cereg pripravliao za suslede »zvanice« sa liieve i desne strane. Dok su gosti u sobi »cavo s" sa kuvacicama nastoii da na kolauzovirn kolima -ucini kakovu salu, stavliaiumu u kola. poginulu kokos, a na uzde naviesaiu papira. Na saraglie ce mu obiesiti naduvena prazna criieva, Neoprezan »kolauz« ce to odvestt mladinoj kuci, a »cavo« ie kadar, da 'sam izvadi kokos i pokaze te rekne, da iu je »kolauz« ukrao, Predvecer se vracaiu gosti kuci,' a do kapile ih' prati gaidas. '.' Kod mladozenie se sabiru svatovi u utorak na veceru. .Za- prvu veceru je spremlien kiseli kupus i svinisko . kuhanorneso. Kum dolazi poslednii. Kad on ulazi, opali diever pistol], gaidas svira, a svatice plevaiu i prate kuma u sobu, Tu se veli »ide kum, otvori se -sud«. . Kad se· prva vecera svrsi, gaidas zasvira kolo a .mladez pieva i igra, Za vecerom kao i za vriieme. cit~vih svatova pievaiu se piesme po osobitoi melodili. Stari svat se dogovara, koliko ce-bjti svatovavkoliko mora biti kola, ler nitko nesmiie ostati da nema miesta i da ne mora ici pleske. Dieveri se dogovaraiu posto' ce biti viienac (30 krajcara)._ . . U isto vriieme »kuvacice- su priredile drugu veceru; Lucevine,' svinisko i govedsko meso, Pred kuma se stavJja »sudzuk«?". »Sudzuk« ie pecen na razniu. Vino i rakiiu ie sprernio stari svat. Vinci. _ U utorak na vecer pozvane su udavacine drugarice, da ]oj ispletu .viienac, a za ostale svatove da prirede ruzmarine. Biva da uzirnalu i bobice rutvice .i
_'-, ~

.J

,

.

*) Cavo ie srniiesno obucen coviek _ sallivdiia. **) Sudzu.k ie vrsta kobasica od govedskih p'luca, ~.,_ ietara, kapure, srca, vimena sa biielim i crvenim lukom •. 103

I

;/

.

koie pozlacuiu. .Zabiliezio sam i iednu od starih : kola se vee davno vise ne cuie: QUa je zurba u ovom dvoru _ ciie veselie? _ JYlilicako zeni' sina _ pa se vesele Ciia je zurba u ovom dvoru'~ ciie veselie ? . _, Mila maika zem sina '_. pa se vesele. Upit Je uviiek istt, a 'dopiicva se dalie: ' \ - Mili dida zenl unuka _ pa se vesele ,_. MBa baka zeni unuka _ pa se vesele _ Mila braca zene brata _ pa se vesele _ Mile sestre j t. d. dok obredaiu svu blizu rodbinu. Crlieno cvice i plavo Crlieno cvice i plavo, Tko li ga bere, prfbire? .' Tko Ii ga bere, prihire? Ana ga bere, pribire, _ Ana ga bere, pribire, Mece ga cakina krilo, Meee ga Ivi na krilo, A cako s krila na zernliu, A Ivo s krika u niedra, .Nit mo'a Ana, nit cv.iee.. moie re cvice i Ana. Posliie »vinaca« razilaze se zost! kucama. Vlencanle :-. Kod mladozenie se u iutro : skupliaiu svatovi. Dieveri i dieveruse ih docekuju pievaiuci a saidas svira, Kola se sabiru pred kucorn na cesti, a pred svirna ie d 0 b r 0 k 0 n j i c s upregnuta 4 konia, ako su svatovi bogati, a mace sa dva konia. Kad su svatovl sabrant u kolirna, »uleti« dobrokoniic pry! u dvoriste, okrene kola ,j vrati se natrag pred svatove, da pred svim ostalim kolima uvede svatove u dvoriste. _ U kolirna do-' brokoniica ie prva mladozenfina rodbina, braca (dieveri) 'j sestre. Dok svatovi ne .odvezu mladu, mora ih biti neparan broi, Posliie rucka dobiva rnladozenia roditellski blago-. slov. Na to kum poliubi roditelie u ruku, a iza niega po- .. liubi rnladozenia takoder 'svole roditelie u ruku. '" . Kad svatovi posiedaiu u kola, opet su »dobrokonilciprvi. U kolima oievam dieveruse, a tako i u svirn drugirn kolima ostall svatovi. U drugim kolima siedi kum sa mladozeniom, a pred nitma su svatice. Kurnovim kolima upravlia p ri k u m a k. Ukolima starog svata sicde dviie snase, koie ce rnladu staviti na krilo, kad je: budu vozili , na- viencanie i mladozeniinu dornu. Stari svat -vozi u ko- . lima malo prase, peceno na razniu _. sto rnlade '_ moze 104'

brsliana, piesama,

. biti i od dva dana. U biieloi torbi .nosi kolace, ispecene , od prostog brasna, vode i soli. U'zadrnirn ie kolima »ca: vo« i gaidas. Kad stan svat do de u udavacino dvoriste .prosipa one kolace po dvoristu da ih dieca kupe. los prije odlaska iz mladozeniine kuce vee ie rnladozenjina (mati povezala otarcice na koniske oglavine.
"S v at
0

'.

va.c"

u Andrijevcirna

(zap is A. Bauera,

1929.)

321~ H~~ ku pokraJP r ,I H r10- e I J~B qo· re u moe;! I Ie· . u m~ lo-Ie
:,Svatovac" u Andrijevcima

I, ~ ~ c I H!il
ku-cn pokrcj scr~ .

(zapis dr. B. Sirole, 1933.)

Kroz selo se pievaiu svatovske 'pjesrrl'epo napievu svatovca. Kad dodu do mladine kuce, stane »koliia«. Svatove docekuiu »pritelii« i kuvacice, Kuvacice su iza kapile sa svetorn vodom, pa skrope sve svatove kad zadu u dvoriste, Dobrokoniici dolaze prvi, tu ih podvore .rakijom i vinom, nasto ponovno »izlete« na cestu i obidu sva svatovska kola, da ih konacno sve dovcdu u dvoriste. Svatlce u kolima dobrokoniica pievaiu: Seko Ano arne mlade) otvori k.ap~Ju Da uleti Ivo (irne mladozenie). u avliiu. Mlada Ie zakllucana uvkucaru« Hi sobici. Svatovi. predvodeni kUlTIQmi starim svatorn polaze u sobu. Pred kucnirn vratirna ie polozeno ' korito s vodom -. zvano »Sava«, a preko vrata drzi kuvactca-scabrenosui veli: »Nemozete unutra, dok ne platite!«. Svatovi pitaiu: »Sta kosta preko Save?« _ »Dukat« (bakreni novae od iedne kraicare) _ odgovara kuvacica. M,ladoz,enja ide ravno u kucar k mladoi da se pozdravea zatim ide i on u sobu. Kum siedi u proceliu stola na iastuku i ceka mladozeniu. 105

,

,

. Dieveri idu k rnladoiu kucar i pitaiu, posto ce bit] »vinac«. -Podblna rnlade se pogada s dieverirna i kad se pognde, dieveri isplate »vinac« i udu sa dieverusarna u kucar. 'Mlada redorn Hubi dievere i dieveruse i veze irn- ot »otarke« (rucnike) oko vrata. - Sada dolazi starisvat u r-' kucar i rnladoi kola. ic do tada bila bosa, obuva cipele . . . ,Mlada obuva cipele na dieverovoi kabanici i u niima do~" biva od staroga svata ·sedam »dukata« (kraicara], toboze ...... za kabanicu. Cavo ie kod rnladozenie privezao ziva ;. ' piletla za svolu torbu i sada po dvoristu lovi kokosi, dok "Iednu .ne ulovi, ier veli, dat on }}ieni svojeg pitla«. Dok su dieveri sa' dieverusarna i starirn svatorn u ~ kucaru kod mlade, ode »kolauz.« na dvoriste i nade nei koliko zena te uvodi po' iednu pred kuma f »pustosvate« f- pa pita:, . »fivalien Isus kurne i stari svate! Posto ste vi dosli ?« ' »Izgubili smo kosutu i trag nas ie doveo do vase ku~ ~e, pa nam Ic daite« ._ odgovara kurn. (. . »Kolauz«. pokaze iza sebe staru ienu - i pita: »Jeli
I I'"

~

i

»Niie to nasa kosuta, nasa Ie kosuta rnlada i lipa.« , Onda »kolauz« pokazuie tako vise iena i dievoiaka, P' ali kurnuviiek odgovara isto: »Niie to, nasa. kosuta!«. ' »J:, kad nile ni to, onda cu pokazati drugu,« na kraiu 'ee kolauz.: , ~ j Mlad,i' vecceka pred vratirna s adievcrima i djeve-' ... rusama, a »kolauz« Je predvede pred kuma i svatove 1 pita: .~ ~ »Jel; ovo vasa kosuta?« , »To je nasa, to Je \- to- je,«- odgovaraiu svatovi, Sada mladenku uzme iedna, od naiblizih snasa za ruku j vodi Ie do -kuma, Tu kuma pollubi u obraz naipriie 'snasa, a onda mlada. -, Kolauz stupa sada kurnu i -mladencirna i prikazuie mladericima ruzrnarm u labuci. Na ~ 'ruzma.rinu su povezane crvene i modre vrpcice, RU~niariu! !abuk,U pripre!llila, ie. mI,~~~nki_na se_stra,V ~1iz~ roiIi , dakinia (od 14 godina). Dievoiclca izvadi ruzmarrn. lZ Ja- . ~ ., buke i prtbode ga rnladozenli za sesir ali talco, darnlado, zenia- ,sa glave ne skida sesira. Obicai ie, da mladozenla --,, __ ~uopce.ne 'skida seSir"a osiin u crkvi ked vjencanja.~ ~ . Za mladQm je njtma rodbina donijela »otarke{{. Ona

to?«

,

... "

r

Hubi redom kuma, prikumka, starog svata i ostale sva-III • • tove, a iza pollubaca oblesi svakom otarak oleo vrata. Za =; otarak daie kum mladenki dar u novcu koliko moze~:q . I __ tako .isto i ostali svatovi, .~ Pred kumom ie zdlela corbe ~ bez rezanaca, a u corbi ie koma.d goveCiskog mesa (oleo .):~. , 1 kg). , Kad su otarci podiielieni stane rnlada krai kuma 1- vi-' , . se se ne mice od niega, dok se ne prikazu darovi, koie joi, narnienila niena rodbina. - Darove prikazuie »kolauz« ovim rijecima:' »Ilvalicn Isus, kumei start svate! Eva baba priznaie zeta sa rubinorn gacarna i tkanicorn« _-, pa pri tome dodaie te darove mladozenii, a ovai koioi oct nazocnih iena da -ih sprerni, da rnu ne smetaiu, - Akn ima baka, »priznat ce i ona«, ~im moze, a .bude kadgod f po koii pray! dukat. Onda dolaze na red. braca, sestre i dalji rod. Udavacine drugarice i susiede prtkazuiu oct svoie strane po koiu maramu. Znase, da ce se to u prvoi prilici kod niihove udaie niima vratiti. Sve -se to napose naglasuie i »priznaie«. Netko »priznaie« rnaranui, .netko kecelhr, sukniu i 1. u. Sve te darove nanizu na iedan iak konac i obiese rnladozenii na leda nreko Iiievoga ramena, Bude kadkada i po dvadeset do dvadeset i pet' marama, koie mladozenia po citav dan nosi na sebi u crkvu i svoI

Joi kuci.

--

.

, 'Ako su m:ladenci iz istoga rniesta, idu odmah ita -»pri:; -kazivanja« u crkvu na vencanie, Priie odlaska svatovi se odmaknu od stola, a'-hHze' kumu i mladencima prHaze' mladini roditelii i rodbina, da se sa mladom oproste i da mlada. dobiie roditeliski blagoslov, U ovom dirliivom momentu nema piesme 'nj veselia, nego suza rnladenke . i -niene rodbine, Ako ie mldenkina kuca 'bHzu crkve, ici ce svatovi ._ : pieske, a ako le udaliena, voze se kolirna. U kolnna: sa kurnom siedi mladozenia, dok mlada sledi na krilu sna" sruna, koie se voze u kolima .starog svata, Kad svatovi sadu sa kola, idu uparovitrta::"'Mlada sa mladozeniom ' .. drzeci se oboie za »otarcic« iIi mara.micu, a za niirna idu . kum i 'stari svat. Tada. pode kuru 11 zupnii ured, gdie pla- ca viencanie i nosi »paroku« torbu sa govedskim iczikom 'i okom vina.' Ga.jda.s i »cavo« ne ulaze u crkvu, nego,¢e-kaju pred crkvdm, dok se svatovi povrate.
107

/

,

.
Evo idu svi svatovi, Pod duvegiiom, Zdravi, veseli, VEe mu se kitaxmilia, Podigrava zelen koniic, Koniu za grivom. .Druge su piesme tom prilikorn Daite nama nasu drugu - u nase kolo prosect 'se, drugo Ana - sitno, gizdavo. Tebe gledi mili cako i- stoiec' na nogu, Daite nama nasu drugu - i t, d . Tebe gledi mili dida - stoiec -na nogu Daite nama nasu drugu - i t. d. 'Tebe glede mili dida _ stoiec na nogu I tako pievaiu dok u stihovima obredaiu cirfavu .blizu rodbinu. Ta plesma svrsava: . Daruj kolo, rnili kume -: i vrirne ti ie Ako neces darovati - sramota ti le. Darui kolo start svate - i vrime ti re, Aka: neces darovati _- sramota ti ie. Darui kolo svi svatovi - i vrirne vam je Ako necete darovati I sramota varn ie. Svi svatovi daruiu po nesto u reseto, koie stoit na stolu usred kola. . - Kod mladozenie su svatovi oko stoia, na koiemu ima kuhana mesa od zivadi i suhoga mesa, pa tko hoce Iede, Svatice pievalu i sale se, zabavliaiu se nevezano, kako tko hoce, Dakako da ca vo ima naivise posIa. Nlemu ie dopusteno sve. Moze ako hoce siesti bas i krai kuma, a ne zamlera mu se, da uzme i iz zdiele koia ie pred . kurnom. Mlada je za vriierne vecere takoder u sobi. PIe':" se sa dieverorn za kuma. Posliie se radaiu drugi, da 's mladorn zaplesu. Tai se ples placa »dukatom«, koie sa- ; bire diever za mladu. »Cavo« zapovieda ga;jdasu, koiu ce vrstu kola svirati. Vele, 'da se nekadanaivise tom zgodorn plesalo »pargara«." . Pol a g a n j e. _ Mlada i rnladozenia idu u odredcno vriierne u kucar, i to on! napriied, a gaidas, svatice, 'I') J. Lovretic: »Aide rnalo santava . Gore skocirn, dolie Jedan korak liievo, a na miestu cetiri Otok III. pise: pargara, idem sama. iedan desno, puta poskoce. 109

sa viencania vracaiu se svatovi po istom rasnoredu dornu mladenke. U sobu ulazi naiprlie »cavo«, zatim kuru sa mladozeniorn, stari svat sa mladom .a ostali »pustosvati«, U celu stela kod mladenke siedne kum i 'mladoienja na iastuke. Svi muskarci poskidaiu sesire samo rnladozenia sjedi pod .sesirorn, - Dok se uzina nosi na stol, pievaju svatice razlicne piesme, koie se od. nose na ielo i svatove, J za vriieme lela se pieva _ dakako da »kuvacicama« naivise pripiievaiu. Kuvacice i ' mlade snase nose ielo.. govedsku corbu sa rezancirna, airnokc, kuhano govedskomeso sa hrenom, sarmu i pe.cenku s raznia. '. N 0 'v amI a d a stoii iza kuma a ne iede, osim nesto malo aka izade napolie. Otuda ona poslovica »drzt se k'o' . nova rnlada«. . Ako su svatovi za daliim putern, dici ce se priie l' krenuti mladozenlinu domu onim redom, kako su otisli iz crkve. Kroz selo se pieva i puca iz pistolia do mladozenii- ' na doma. ., Na rnladozeniinoi kapiii docekuiu svatove vinorn i rakiiom. Stari svat pritiera svoia kola pred kucu, Kad stari svat. side s kola, sktda »novu rnladu«. Mlada poliubi svekrvu, kola Ie razastrla »trubu beza« (balu platna) ad kola do kuce, da mlada po niemu priiede u kucu, U triiemu .docekuiu mladu i dadu joi citav hlieb, soli i -vina, Kruh ona drzi pod rukom, u iednoi joj ruct sol, u drugoi .vina, pa kaze: »Evo nosim kruha, solt i vina, da nam bude nasa kuca mirna«. Tada pollubi svekra i sveze-rnu otarak oko vrata pa rnu siedne nakrilo, a on Ioi daruie po rnogucnosti pravi dukat, Kad se svatovi smieste oko stola onako kako icbilo " u mladenkinom -domu, zabavliaiu .kuma, a ietrve odvode mladu u nien kucar, Kad rnlada siedne, ier je vee zaista .urnorna, stavliaiu Joi na krilo muskc dilete, a, ona tada izvadt fz .njedara pozlacenu iabuku, llubj diiete i dariva .. ga iabukorn. _. . . .. Kod mladozenie docekuiu svatove i goste- dievoike 'ii sela, koie inace nisu. u svatovirna, igraiu kolo i p'jeva-ju. Negda su se prt dolasku svatova dok ie mladosenia .iasio na koniu, pievale ovakove piesme: . .:
i
0-

Iz ·crkve

.

!

108

{

,.

dieveriI ostali svatovi za milrna, M1a.da le na svoioi QI~tenici irnala pricvrscen. pozlacen viencic ruzrnarina.: a preko vfata i prsa prekrizenu ervenu ,ili ruzicastu vrpcu, MHtdozenja skida rnladoi naipriie vjeneic,a: onda vrpcu, Dieveruse skidaiu sa rnlade gnrnie fialiine do pregaca i kosulie, _, ,Iza toga se svatovi vracaiu u sobu, a kad 86 pred kuma 'donese »sudzuk«, znak ie da ie tal dan pirovania zavrsen. ' , .

:},

t

Mlada ide na bunarpo vodu, a prate JU eardas i svatovi, Mlada uzima vode i liieva iu u »korsov« {glinenu posudu), ' ali obiesni dieveri Joi posudu izmieu: Kad Ie ipak posuda puna, nosi ie mlada _ispred- svatovai riollieva tm ruke da ih operu. Diever im dale »oplatni otarak« da obrisu ruke. ~ Tada mlada poveze svatovirna ota;ke, pa svi siedaiu za rucak. Poslile rucka idu sva~ tovi bez kuma i prikumka po selu. Napriied idemlada !snasa sa naiblizom mladozeniinorn rodakorn a za nitrna ~~ostali svatovi, pa nakraiu gaidas. Navra~aj~ se u rodtbtnske i priiateliske kuce u pohode. Svagdie ih malo po·goste. Snase _. svatice, nose soborn kosare i torbe i prose za rnladu darova - kudelie, oraha, iabuka i suhoga voca. Diever nosi 11korsovu vode i na ruct debeli oplatni otarak da umiie darovatelia, ako se nile umivao. Selom '-idu tako da kumu dospihi na uzlnu, Na torn pohodu kroz -selo pje~ajurazlicne piesme po svatovskol melodiii, pa i ~saljive, kao na pr.:
vee sabralo.

Svatovl u cetvrtak idu po selu, _ Kad rnlada usta - ' ~ne,povezu ioi »samiiu« oko glave. Nesta se svatpv~ tad~ ,

.
~'
,

,
->,

t

~I

. Lipo r reci-rni smo d tkd' mladi, , 0 1 i. r' los je bol!e, u mojo] si v a ." , I,' Ook taka- svatovi idu po selu, rnladozenla sa Gutu:. ~t Tom okicenorn otarkom jde drugorn stranom i, poziva r,'Sv;u'rodbinu. pr ernda je vee u svatovima, za tal dan k se\~·bi na 'v<~eeru. '
-.

:~

Nasa. snasa nezna Mladozenia nezna Nasa snasa nezna I sto znade, to' to Znade tu zapievati

ocenasa pozdravlienia. ocenasa, inevaliade. i mlada:

Kolacare, _' 'Poslije podne, toga dana, «lok sy'atovj • , jos idu po selu.: donosi rodbina mladozenllnoi kuci kolac, U kosari ie kruh,plece,· pita i pleteni kolac (peretak) od sarnih iaia. U to su se vriieme vratili i' svatovi iz sela.. , .Dosao ie i rnladi kum (onai koil ie bio na vlencaniu), Svi gosti ulaze ria kapiiu, KoH su blizu; dolaze pieske, a koit su dalie iz drugoga seIa, doci ce kolirna. Iz svake kuce, iz koie 'je rna tko u svatovirna, donost se kolac, Zene koie nose taj kolac, zovu se k 01 ac are. Ako ie Iiiepo vriierne, docekuiu sve .soste svatiee pie-" smama, a na koneu starog kuma i prikumka, Dolazak staroga kuma (oca), strica iii drugoga zarnlenika kumova, sa prikumkom obiavliuiu dieveri pucniavom, Sve [e uzurbano.tblosi sevino i rakila, Kola na.kapiii staiir. Naipriie se ponudi picem kum,. za njimprikumak, koli s niim siedi spriieda u kolima; potorn ce ponuditi kumu i prikurnkovicu, koie siede straga u kolima. Dieveruse i svatice pievaiu, dievert pucaiu, gaidas svira, dok kurnova kola »ulete« u dvoriste, U sredini kumovskih kola su kosare s kbl«Cem. Kuma nosi pogacu, a na nioi pitu i »tortu« (tilesto s kvascern i iaiima). »Prikumkovica-" donosi »pogacu u kiselo« (kiceni kruh), pitu i plece. Kurn vozt burence vina, zaklana ·'i • i ociscena brava od godine dana: Brav re okicen: krai \J usiiu su mu pribodene ruzice ili viienac, u usima »obo~ 'cici« (nausnice), oko vrata »zrnie« U sest struka. Zrnie ie stakleno 'sjajno, da na svietlu bllesti. U ustima Ie brava iabuka iii klip kukuruza. Ruziee, zrnie i obocici treba da budu sto Iicpsf, ier su tn darovi za novu mladu. Na krilu drzi kuma i prikumkovica jab u k u, koiu neki zovu is vat 0 s k a g ran a; Ovakva je grana odsiecena ad vrsike iasena 'ili koiega drugog zgodnog drveta i ima 6etirt ogranka, a u sredini ie uspravan peti: ogranak, 1 a b uk a ie nakicena pucavicarna (kokicarnal, nanizanirna . na lanenu koncu, Na konac su kod nizania u razrnaku od '. neko 10 em izmedu pucavica stavlieni raznoboini koma~dici »eoje« (crvena, playa ili 'zuta sukna), sipei i suhe sljive. Takav se .niz namota oko: ogranaka u serpentini 'ozgor do dolie, a. u razrnaku odneko 10-15 em. Na silike ogranaka nataknu se pozlacnee .labuke. »Jabuka« stoii U ' vriieme vecere nastolu pred kumom. '

,

>i"

\

a

Ill'

'f

,

,

I

. ,.

Kumovska jabuka -

svatovska

grana iz Andrijevaca.

-

K mladozeniinoi kuci na veceru dolaze mladenkini roditelii i kuvacice, Sobom ponesu kicenu pogacu, plece, sit nih kolaca i vina. Prlkazlvanle, ~ Priie vecere »stari svat« stane Iicern o 'lice kumu pa prikazuie-darove, koie ie doniiela rodbina. Prikazivanie ide redom po casti; kumova pogaca i brav, onda prikumkov kolac, pa redorn darovi svih svata: i pustosvata. Uz starog svata uviiek su zene, koie mu '-.. kazuiu; ad koga Ie dar. To po prilici biva ovako: »flvallen Isus kume i svatovi! Eva ova ie donio kum 1: kuma. Ta vidite evo debeloga nakicenog brava - svasia - pogaca, pita, iabuka, suvt sir i drugi darovi. Bogu na glas, nama na cast!« -. Svaku poledinu kosaru prtka- " zuie start svat napose, sto kiceniie, a cavo pridodaie svo-

.je saliive primiedbe. Sve te kosare odnose zeneu ko,' morU. Prlpoznavanle. -_ Posliie '»prikazivanja«. mladoi i mladozenii »pripoznaje« nova mlada svoilrn darovima. ~ Stari svat .veli 'pri tome: »Evo, veli.vmladakuma pripoznaie svoieg kuma rubinorn!« DigneJe u zrak i dalie: -»¥iidite, kaka ie!« - I ako Je stari svat malo rje'citiji naklapa i izmislia, da bude i smiiehav Mnogo mil pornaze i cavo. Smiieha bude narocito kad dode na red pripozna- ' vanle dleverima i .pustosvatima, -' 'Mlada pripoznaie . prikumka »stanom« (kornad beza.. platna .od . tri Iatka), .,starog svata »stanorn« _odcetiri lakta. 'Na svakom stanu je pttvezan mali otarcic, Svekra i svekrvu »pripoznaie« snaha, svakorubinom. Iza svekra dolazi prvi diever i dobiva rubinu i gace. Zaovu »pripoznaie« velikim opleckorn, Ako su dieverl i zaove dieca, pripoznaie i niih ru~ binarna i opleccirna .. - Ostale svatove jiripeznale.estanovirna« oddva lakta. . Darove, koiima mlada pripoznaie kuma, _.prikurnka, . starog svata, svekra, svekrvu, i 'ostale svatove, donose dieveri na mal oi motki iz kucara,' gdie ih zene poredaiu tako, cia se red. kod pripoznavania ne' pokvari, .Stap niie »gol«, nego je omotan u otarcic. Dievere prate od kucara do sobe dieveruse, pievaiuci sa gaidasem, Kad dcdu u . sobu, pievanie i gaide prestaiu, da start svat nastavi pri- " poznavaniem, \. Darivanle, - Da se oduze, kurn, svekar i drugi sv·a-·_ tovi, koie ie mlada pripoznala, darivaiu oni" za uzvrat mladu, kako tko rnoze, Kum daie dukat za rubinu. Prikumak skudu iIi dviie, Stari svat isto. Svekar dukat i vise a svekrva takoder. '- .Zaiednlckt kucanskt dar (ako se radi . 0 zadruzi) bio ie 10 forintl, Zene koie su it svatovima, daruiu svilene i vunene. marame. - Dok see »prikazuie« i »daruie« stoii na stolu »iabuka«, uta se za vriieme vecer-e ukloni. Posliie vecere se »iabuka« »mnnta«. Dieveri je nose i paze, da tko ne ukrade iabuku sa grane. Ako tko ipak iabuku ukrade, pa aka ga uhvate, globe ga svatovskim dukatorn, RHec. »kraicar« se u svatovima ne upo. trebliava, nego se uvjiek veli »dukat«. Ako se tko zabu- ' ,nji"placa globu.i Dleveri »muntaiu« iabuku na ova] nacin:
8

,

j

112 .

113

»floee kuru da bupi iabuku i dale zaniu 'pet dukata- . -, kazu dieveri. Na to diever ponudi takoder »dukat«- i yeti, .da ce je poniieti u drugo .selo:Pruza, odmah. »dukat« drugorn dieveru, koii nost taniur, u koii ce sabirati »duka- -; te«, Kako je vise diererova i ostalih svatova, to ce svaki ponuditi. »dukat«. Cirn. ga ponudi, mora ga odmah i upla-. titi. Kad im vee dosadi, zapastce iabuka- nekome od ukucana, koii ce ie ostaviti mladoi, '»Dukate«, ubrane kod »muntania« predaje diever takoder rnladoi. - Iza nekoga " vremena daie mlada »iabuku« dieci, da poiedu pucavice i suhe slitve. Posliie' »rnuntariia« mladenkini roditelii od, laze svoioi kuci. _ . . ' .Ova ie vecer. puna sale. »Cavo« izmislia svakakve: vragoliie a i drugi svati 1pustosvati se zabavliaiu igrorn ' . i piesmom. . Igre u svatovlma, ..- Netko ode na tavan i prevraca kukuruz iii »stubliike-cda nacini»g r m I i a vi n U«. Za vriieme gozbe toboze ponestane mesa. J edari s'e covlek sagne, a u ispruzenim rukamadrzl stap, -na koii ie ria kraiu nasaden stari zernliani lonac. Preko toga covieka, stapa i lonca prebace poniavu i uvedu ga usobu. govoreci, da ie 'uveden »vol«, Sada »cavo« svoiorn kiia- . com udari no Ioncu, a' coviek 'se ispruzi na podu ;_ i eva , mesa. Tu salu zovu »u bi j an j e v ol a«. .
.:

,"

..

. .....

,'.

vjcu "HIIi:1 dolaze s mladozeniorn po mladu, ona gleda tz k II >'111';1 kroz prozorcic, Cirn ugleda mladozeniu ona zdrma uzdiconr, koiu su ioi vee priie u kucar sprernili i baci je pod krevet. To Je zato, da mladozeniu »zazvau« -za cJt -.; zivot. ' '
,

Ako su dievoiku natierali za nezelienoga mornka, sta- ' , : vliamlada kad ide na viencanie U' niedra malu motiku, e ,'. da bi ga do godine sahranila, '
* Hiepa.

'"

"

*
.

.Mlada

stavlia

u niedra

*

ogledalce,

da joj dieca -buchl .

'.

<,

Pred viencanie u Iutro priie sunca isprede mlada _ " , konac i riacini na uiemu-toliko uzlova.: koliko godinane zeli- diece, Konac opase oko pasa.
*

"

Kod ulaza u crkvu gleda mlada da mladozenia ude, 'ie! tko prvi ude, prvi ce umriieti,
*

prvi

I.

~
,

.

~

Kod prvoga ulaska u sobu mladozeniinu, mlada cc kradornice izvaditi iz niedara iabuku »paradiiu« i bacit . ceu sobi govoreci: »Jedite iabuku, ne iedite mene!« Mlada nastoii da mladozeniu »poliubi u 'celn da ne ide u selo«. "
*

"

....

lM Ii n. - »Cavo nekoga povali na klupu i pokriie , biielom poniavom, Ispod klupe visi privezano sito. Na Iednoi strani klupe netko toboze sarafi, a onai koii lezi, udara sa dva stapica po situ. Zbog toga iz sita pada pepea, koit se u niernu nalazi. A svatovi placaiu u novcu, koi; se predaie rnladoi, - toboze za belie brasno, S I a j fer (b r usa c). Jedan coviek siedne na sto-" lac prekrizenih nogu, pokriverr ie poniavorn. Cavo pritiste nogu onom, koii sledi i tobozeokrecebrus. Coviek koii ie pokriven, struze isnod poniave sa dva taniura, da se cule brusenie, ' Kako su vee svi svatovi izmorerii i promukli; to se. kum naikasniie 0 ponoci - digne, a s niim i ostali svatovi . I' .vrasipalu« se kucama.
~ L..

pozaimllene ..

, Petak. - Na tai se dan rasprema soba i vracaiu tude.
stvari.

Zet ide' *, »babi« (punici) na . »cicvaru«. ..

Vracke

kod svatova,

Kad .svatovi .u sriiedu.

priie

..

U nedieliu iza svadbe ide se u Andriievcima u goste mladinim .roditcliirna. Kao gosti polaze onarno mlada, miadozenia, svekar, .svekrva i kuvacica, . Mladu snasu iz pocetka svi ukucani paze i privika- " vaiu 'na kucni red i obicaje.U, prvorn je redusvekrva, koia ie pazi i cuva da se ne optereti noslom, Liude, narocito stariie, 'mora nova mlada izuvati i spremati niihovu . obucu, aka je mokra, da se osusi, Svatko se nedaizuvati, . ali se desavalo u nekim kucama, da ie snasa i po godinu dana izuvala svekra i striceve, a praIa im ie i noge. S vremenom dobiie »dan« i bude »redusa« kao i druge zene u kuci. . Zenidhcra -mladi par dobiva sva prava, kola u kuci ]madudrugi ozenieni parovi.

MR.SNI SMOK
Mrsnim smokorn nazivaiu Siavonei meso, mesne proizvode i mast, dobiveno od zaklanih domacih svmia. Meso divliaci: divljih svinla, srna, [elena i zeceva, kao sto dornacih zrvotinia: goveda, ovaca, koza, pa domace i divlie peradi, ubraia se :u mrsno ielo, ali se ne naziva mrsnirn smokom, . Svinie se gale ria stanu, ali kako ie vee 'malo zadruga, gaje se kod kuce u selu. U staro ie vriierne bilo za-· druga koie su imale i do stotinu krmaca, a no dva put vise bravaca i prasaca, Kad hi surne urodile ziro"m, a• . bukve u planini bukvicom, svinie su tierali u sumu gdie bi ostaiale tako dugo, dokne pritisne cica zima. U sumi ie nacinien tor, a krai tora koliba od dasaka, gdie bi se cobant zaklaniali nocu i za ruznog vrem.ena. Da cobanirna vriierne brze pro de zabavllali su se pleteniern kosara, pravlieniern stubliika od suplieg drveta, izradivaniern raznovrsnih prcdmeta za kucu, saraniem tik- :):0 vica i saraniem ili rezbareniern predmeta, koie .su na- .. •miienili za upotrebu zenama i svoilm dievoikarna. Izrnienicno su kucegazde svake nedielie vozili hranu cobanina zirovaniu i u bukvici, U vriieme dok se krrnace prase, zatvorene su u posebnim odielcima iii k o.c a n jam a, dok su ostale svinie u toru. Prema velicini krrnace, ostavlla se pod niom 3 do 8 prascica. Lieti tieraiu sviniari svinie na pasu u lug ~ poHe, gdje one uz pasu ruiu i traze crve ·ilkorienie, U iesen, ako nisu na zirovanju u sumi, hrane ih nahranirn zirom i bukvicorn. Zimi dobivaiu bundeve (kuvanicel, kom od samlievena voca i sliivov kom, napoi zaciruen kukuruznirn i prosenirn brasnorn, te brasnom smiese iecma ] zobi. Svinle vee lieti odredene za smok zovu se poi s e 1. Poisci se u viiek bolie hrane nego svinie u coporu. Kad se zatvore u s vi n jar u (kotac) zovu se h ra ni e n [; c i. Zimski prasciei zovu se n a z i m e i, a oni opraseni o sviietlol Mariii (2. II.) zovu se mar in j a e i. U priiasnia su vr:emena uzimali za hranienike bravce od 2 do 3 godine, a krmace od 4 do 5 godina, flranili sti ih naipriie napoiem, zacmienim iecrnenim brasnorn. Posliie su hranienici dobivali kuhane zrele bundeve gu-

rna

s I () ." 15 11.1'j I' j.ecmehim brasnorn. Kad vr.ijeme zahladi 111'41IH' su ku] uruzom, dok ne udebliaiu toliko, da se ne IIIO.i-L'1I dlzati, ., , Kad su sviniekonacno udebllale ili kad nadode iaka zirna, onda one prestanu iesti. Tada kucegazda odredi dan kadaice se svinie biti: »Bicerno svinie«, veli on i odrnah odredi, koie ce »zvanicare iii zvanice« pozvati u pornoc, ~ Ubiianie svinia bivalo ie obicno ponedielikom, torkom iIi u cetvrtak, ako slucaino u koli od ovih dana nc padne post. Pano uiutro (od sv. Kate do Tomlnial ctm zora pocne svitati vee su se .zvanicari sabrali, voda Ie ugriiana i nozevi naostreni. Naioriie dornacina svoie poslenike ponudi rakiiorn, a onda vele »u ime bozje mo. zemo poceti.« J edan od iacih lludi zade u sviniaru -i . cab r e nos 0 rn" naiblizeg hranienika tiera i gura na vrata, Cim bray izade na vrata, udari ga jedan od spretniilh.Iiudr usicorn siekire u celo. Od iakog udarca svinj-· ce padne i prisutni ga liudi jos pritisnu i nozern prikoliu, .da mu puste krv. Ovdie ie vee iedna zena sa loneem i hvata krv u Ionae, te iu neprestano rniiesa da se ne zgrusa. Kad ie krv istekla, s pripravlienim patukom (kocani od kukuruza) zatvaraiu bravcu ranu od uboda. Na ovaj nacin su u velikim kucama klali 10 do 15 bravaca. Priklane bravee odvukli su i na vecern prostoru po-.· lozili na slamu. Ako su bravci stari, pocupali su irn sa zavratka ili sile cetinle, da od niih prave kefe (cetke) za briianie, za odilela i cesalie za kudiellu. Tada se ie ciieli brav pokrio slamorn i ova se zapalila. Kod svakog su brava bar po dva covieka koii motkama namiestaiu slamu da sa' slamom sva dlaka izgori. Ovim motkama takoder okrecu brava da ga opale i s trbusne strane. Sa opalienih se svinia tada motikama ostruze gar, a potom se poliieva vodom i nozem ..cisti. _ Kad ie bray dobro opran narnieste 'rnu prostirac od ciste slame i poloze iga na niu potrbusice, Tada zarezu kraj zatilika i okolo vrata nozern, a potom [akirn zarezorn duz, hrpteniee idu do rep a;.: Slanina se odvaia od hrptenice preko bokova cirn dalie 'do trbuha.· Onda se bray. okrene na stranu, da se.slarsna. pcsve odvoji ad ti--f-. '. "', '

*) Stap na_ koiem .se nosi cabar

sa napoiern. 117

116

'leJa.;.S;.ada.,.opet ~r~;bI1~~e,p~., da . vI r-a J_u.Cuela . 0A~ez:u~~seod.
~c

i, pl e c a,' reb r a" g () r,HJl di j elovf vglave: i,.lrt.~ica (h r p ten j a c n). -,I? ~rtTI1ce.sec izrezu rnesrn diielovi, nazvani pee e n t c c. . SVI sc ovi mesni dijelovi nose u velikokorito smiesteno _u,pivnici, iIi. u komori. No~, i sj.ek[.r~ su Jedino orude kOjl' se upotrebliava kod transirania ili rasptavlianja pob it ill bravacar ok se. trans~ra. v,ec .se dobro razdanilo i ·dj.eca pon~Vlse prvih susiedai zvanicara .dolaze, gledaiu i oec. kuiu »p e ~,1}«. P~~a J.e korn.ad.ic,mesa koie .liudi s privolorn ,domacl11~ .11zs~IJlve. prirniedbe datu dieci, a ova pcku ~ose SVO]OJkuci, gdie irn: kuvacica peku ispece. d;l 1 am znadu da sekod komsiie bUll' sviufe..; '
0' V.

trupa but

za ~ose. u toplu sobu gdle ga r asp r slanma s doniorn cellusti ie na slami,

dolaze

iyne~sa

Koritcrncima

da pruuu
I ;1

. :9

,.. Slanina s6 priklopi ,il tf'i .diiela i Ptenosi. sec takoder u .prvrncu, Ta.mo jev,na podu- nisir,ena. slama ili siieno j .r 11~._ nJ s~ sIa~ll~a. raSI~e.11a pcilozLi dobro nasoli, Na slaIlln~. se stavlJ~Ju usolieni .butovi, .pleca, zecevi, pecenice, "" trtriice, ..:rebra 1to talco dakrupnijj mesni .komadi dolazc . ,. na.tame kornade slanlne." .' . fl1:ast s~ [e ~a.njemarilo" ali Je ipak od tollkih bravaca .irnala .kuca-po nekoliko akova; rriasti, Ova jc ;.1pa..st,dobivep.a ad odt'~z,a~~dok~e, ie slanina .pora.vna~ Ia 1 sala, da ,~u se napunili .cabrovi,' Mast :se ie topila te Ii - d[ugl III,treci .. an. nakvo!!- kl~nja:' ·u~.toliku mast nas k ~ . fIi»~gk;ac« za, vrnerne tesklp poslova reo .ove mesne zalo~aJe:· slapinu,. 'kobasice, ,ktva\rice, ,'devenice "kulinov:: ",Butoy-e; pleca.,peceniee Lzeceve . .1\1"a;st ie kad ..idana~ se up~tte?)Ja:va.la za zacinfelu, MI »sokci« bas nism~inika d ~ol)h .;JestI. cabrenu . Ililu.eza'Illascen,ii hranu,' ... Druga ic .styar ka~ "Je~ost"onda'Je dobar i·.raso.J;·kiselica, C.iCYlIfa na' ·mlIJ~ku 1 .druge· posn~ stvarL U tim posnim daninl;1
~. ".' ._ :~. --', • < ." ,'.,

. Sad s~ odrezu naisladi diielovi. slaninq p o.d v'o I ic i Sy 1 onl, nose l!- ~JlV~ICU. Komadic! mesa saslanme odrez1:1Ju =. 1 stavliaiu u k 0 p a n.i u i ptedajuzenama Z;I nadiievanje ~kobasica. Na notrbustn: nalaze se siri kama_, dWl mesa ,- z.ecevi, pace se i oni s ostalim rnesom po:sebno susiti. ".

)?a

dac), biiele 'dzigerice (pluca), sliezina, debela dregliava . criieva, garilo (rnasna potrbusnica) i-rnalo krvLSve .se Ie to izrezalo, posolilo i zapaprilo, te uz dodr..takppzehog luka lzmiicsalo. Nadievene devenice su se jos kdanwut' obarile ili prokuhale. . ',. _.. - . - I,Za ko bas ice uzirnalo se je meso' zvano' zec i dru .. ' gl mesni komadici sa' slanine i drugih mesnih "komada ,(od~pleca-! butoval, Meso ie izrezano nozern, zacinj~ino bdellm Inkom (cesniakorn), soliuj paprikom, te: : .dooro izmilesano. Pripravllena mesna masa nadiievala se ie 'u tanka crii eva. 1'1' ,_S k va r n j ace S11 ispuniavane u debelo criievo. ,~ 'Nadivza skvarniace sastoiao se od tucenih .skvaraka-", J (cvaraka) uz dodatak malo krvi, soli, paprike i jirzenog Iuka. . .. . _.., ~,ad preostale krvi pravliene su -k r.v e.ni c e.,.U .kr- •."~j ~\'~i1}cese je stavllala sarno posollena. i zapanrita kry.' ,'.; . Neki su vdodavali krvenicarna kukuruzna brasna, da, ihf' .~'..01 bnde vise. Nadiievaiu se U tanko criievo i zavezane' 1 urcima .iza .klanla tsprazene (ispecene) krvenice, .da .los pfli,je. odlaska malo' zaloze. ,. ,. ~.,.~u 1ill 0 vise prave od-rnesa sa zatilika i dru_gip,,< najboUlh - mesuilr Icomada, Meso se izrczc u dosta kriip-"," ne. .kornade i dodaie .mu 'se1;Jijelog Iuka, paprike'I son~'.;,,~ Debelo criievo, zvano: »ku lmov 0- c,r'i,y 0«. napu- ,:-*.: ~ise mes~:ml:i ..dohrona:bije.,p'i-ije~jesahjauplete se ku- .~ .hn .. .vezovrrn III brestovirn .Ukom 1 dobro stegne. Do ." ,- {g!;ikrsa'~~ .kulin;ne iede, ler-scdo tog'"vn!roen~moze do- i . two ·OSUSltI. .' .',,( . .' .. .. .", .. Za:lSve vrste' kbbasica ;uzim'ala·se ·ka.o zacin domacp.· .~ . \Uuta 'p~pri~a,pa_.je ce.sto bivalo tako !juto, da djeca ·nebt / ~ fuogla JestI." "t

sluziu su se stari ;;>bi1i~srnokorn« (mliiekem, .sirom i drl1'giro ,proizvo dim a od mliieka. . '. . .;-, ' . ,. 'Posao oko nadiievania svih .yrsta kobasicai k).Ilino'\r-a obavliale isu ponaivise zene.· One su -ispiraled pr'eokretale 11a tankoi sibi, c r i vi n j e, rezale nozem. meso. 'i o b. a rim e, solile i zaciniale n a d i v . . , U d. eve n ice su stavliane obatine: .kapurafzeluI. •

,'~ .·~e'a.

cern rnoraiu se obariti. .Ne mogu dugo staiati, zato se" hose nainriie. Priie razlaza sa vecere, donose se posle-.

ko.n-·

-J

f

',"_

...

:ll9

,)Ij;

Da se 'kobasice lakse nadienu, sluz:Vle se -se zene posebnom spravicom, zvanorn s 1 j II C i C 0 ill. To je~ komadiG lieskove bakliice oko 25-30 ern dug, 1-1,5 em sirok, a oko 2-3 rran deb eo. Ova se bakliica uvine -i .od sastavlienih kraieva ornata' se iakim koncern dok se ne dobUe usica u velicine danasnie dvodinarke. Za devenice i skvarnjace rnogla ie usica biti i veca, Criievo ic na jedBorn kraiu zavczanokoacern, a drugi bi se kraj provus kao kroz usicu i prevrnuo na vanisku stranu sljilcJc~, sto bi izgledalo kao neka otvorena vrecica, Kroz usicu , - sliucice nadiievale su se devenice, skvarniace i .kobasi,~. t ce sakorn, a krvenice zlicom. U mlesto sliucice uzirnale ~ su zene kline s povecorn usicom, Usolienn rneso lezalo ie u pivnici 10 do 14 dana, a onda -se je povezalo Iikorn i viesalo na molke II veliki , dimniak. Kobasice su poviesane na mocice odrnah posliie klania. Slanine su zbogxvoie velike tezine po.vezane kornadom ulara, Ier tc liko bilo odvise slabo, da drzi slanine, pedali debele, od starth i velikih bravaca, Sve su te velike slanine vislele oo zidovima u kuhinii po zidovima rasirene i podhocene motkama nazvanirn s p r a 1j c i,m a .. ~u.hi~je nasi~ sla.v0ns~ih seoskih za~rH~ gamora1e su biti zaista velike, rer 51 moramo zarnisliti koliko Ie praznog prostora po zidovirna rnoralo biti, da J~ se rasire po niima slanine, svaka od nlih po -dva metra .sirine, a toliko i visine. Pred Uskrs se meso iz diminaka skine i nosi na· ta''Van, 'gdje se je poviesalo 'po 'paiantarna i rnotkarna. Lhiiti bt se od slanine i mesa mast topila,· pa su pod, slanine i , mast stavliali tepsiie, da se -u niih sakuplia snast. -Gva -se ie mast uzimala za rnazanie opanaka i kaiisa . .e ~ lV, Od sala i losih masnih diielova mast se ie rukama .. ,dnicala (viskozria mast). koiu su . spremali u stare :a~t .brice, 'da niom mazu opanke putrance i duge izuvace ., (dugo usko' remenie za vezanie opanaka), . Govoreci 0 mrsnom smoku, treba da kazemo jos kOjll'"::iz stariied doba, onog doba, dok Ie 'bilo 'zirovania. iz doba dok suse pecenke davale za uceniene usluge, Kad hi cobani utierali copore svinia u surnu vrlo se ie cestp dogadalo, da im je po koie prase, a kadkad . godi'sal): (svinice od godine) nestao. Kako ie bilo u-sumi

.

"-i

r

lise koliba i torova, sigurno je prase iii vece krmce hi10 »ukradeno« i istu vccer ispeceno. Mnozo Je. puta i banin od toga le svinice ili krme »ukradeno« bio na toi veceri, Niie tesko nogoditi, da ie tavkrada« bila i SPO, razumna, ali dok se nekoliko desetaka cop ora obreda, niie poiedinac od stotine i vise komada ni osietio ako se Ie koie prase »izgubilo«. . ." Gospoda sumari, kako su nazivali Iugare, kapetahi i drug'i oficiri po satniiarna, suci, profuzi (tarnnicari) pa ucitelii za .usluge uciniene zadruzi, -vrlo su cesto debivali zivo ovece prase za pecenku. Kad bi kuce gazda ., naredio da. se prase odnese, nitko u kuci nile tomu prigoYorio. "Nakon rada, kad. su svinie pobiiene, osirn zvanieara.bila ie vecera, na koioi Je morao biti makar netko iz- kiimovske kuce, Za veceru se ie davala naiprtie corba od friskog mesa, kuhani kiseli kupus sa starim but om, lari]ski kulin i kolaci u kiselo. Posliie se. posebno 'don ost na sto1 peeeno jneso i kobasice sa kiselom paprikom, Za vriierne vecere siede za stolorn samo liudi, dok zeille'"u to vriieme nadievaiu ili t a k n II krvenice, skvarniace, ~o.basice, krvenice i kulinove, Mlade snase i 'dje¥Q,jke dvore kod sin i j e iii stola Iiude ielom, a kucegazda rakilorn i vinom. Pazdragano drustvo, dobri susledi, dornaci liudi, kurn, a gotovo uviiek sniima na veceri ~'gospodin sumar pricaiu price, zazonetaiu, zapievaiu, a zavrsavaiui igrom, ako ne uz galde, a ono uz duduk iIi dvoinice.ebla, 'se narodno blago zazonetke, doskocice, mudre recenice, .piesme nastaialo ie u ovakovim prtzodama, , Ovako ie bilo nekad. No nasi seliaci hvala budi BQgu i danas nastoie, da svoie stare obicaie sacuvain, Istina ie, vriierne donasa mnoge novine iiivot se je u selima mnogo izmiienio, alii ipak i male samacke kuce doduse ne biiu, ali zakoliu makar i manie svirrice. To je ,tia ne gine obicai i da kuca ima mrsni 'zaIQrgaj~

co-

BOZIC'
Bozic ubraiamo medu naisvecaniie . mlseg 'naroda. Niernuse veseli staro i rnlado.
\

120

'[~

-

.__
121

.....

t

:.-.,.;,11

.J

za Bozic kako u gradu, tako i u selu traiu po nekoliko neCijelja. : . . y... . Bozicni obicaii na selu su sasvim drugaciii od onih .u gradu. Posebni ie car pr6'~ivjeti u..seljaekoL ~uCi ~no nekoliko dana priie i par dana za vrueme Bozica. Istma t: ie, .da se morarno boriti, da praznoyjer!e i pogansko .su....,jevjerje u narodu iska~jer~Jujemo, all n~~e ..bake 1. crce ka. zu: »Radit cerno i dalie ovako, da obicaii ne gmu«. • ,n \ Na sv. Tam u (21. XII.) kreci se soba, ier za Bozic ":"vli a 'da bude kuca, a- tako i posude, pa i . a odieca cista . i uredna. Peku se »lokse«, tuce se bundevskosJeme,y rnak 'i orasi, Kuha se »osapova corba« i »svara«. Loks~ s~ . tanka razvaliano tliesto bez iaia, a peku se u vaniskoi pect. Od niih ce se izr'aditi »siemeniace«, »orahniace«, »makovniace«. Za »svaru« se uzrma stuceno bundeysko _ sierne, prosiiano kroz gusto sitance. Kuha se u slanoi vodi da se svari (progrusa). Osapova se corba kuha ad suhog voca (osapa), krusaka, jabuka i sliiva. Na okruglorn velikom ·tanjuru sta.vit ce sc naipriie loksa, a po .nJo~ se poliie osapova corba da orneksa, Po ?lokroj loksi yosipa . se, svara a onda se stavlia nova 10ksa, .pa opet osapov.a corba s~ara 'itd. do dvadeset loksi, Na ovai nacin dobiie se za' badnii dan posno ielo »siernenlaca «, a -ako se miesto svarenog bundevskog siernena uzima . ~rah iii mak, dobiva se »orehniaca« odnosno »makovniaca«. ., . Dva dana pred Bozic Ie »t u c i n d a !l«, ~ada nne dobro diecu tuci, ier ce dobivati ciielu godinu cl:rove. . . . _ »K 0 k 0 s jib a d n j a k« ie dan priie badniega dana, U nekim selima stavi se na dvoriste jedek (uze) u vv~Uk,i krug i u tai krug baca se devet puta preko dana Zl~ to, kukuruz, ,~ecam i~ zo~. K?kbsi s,e.ne zOvu'. nego ce ~ne . same dolaziti. Narod vjeruje da ce na ova] nacm sacu,i:atisv,oje kokosi, da ne idu u komsiluk iaia nesti, i da ceo se pilicizadrzavati oko kuce.· :. . ,B a d ni a' k. . Ulicna su vrata zatvoten~, . a o~ ukucana paze, da i preko slifvika 'ill. vrta .ne bi bio prvi posiet it kucu - zena. Kad se Ja~l na prozoru u r,ano iutro muskarac, obicno zet ove kuce sart]ec1ma )}_?cete li pustiti polozaia«, otvorit 'cu mu s~ v rata, a. redusa ga ~uve:de~ SQhu. Dolazeci u .sohu kaze: »ees.tIt vam. b~o· n Adam i. Eva«, .asvi koji su u sobi .odgovaraJu: »1 Tl.bIO J22

• .vlemoizinu«.

~jv i zdrav!« »Polozai« sieda ili cucne za sobna vrata i veli: »kvo, kvo-kvo!« a: dieca, ako .su budna.,govore:p.,i,' " pi-pi! Kuvacica .Iredusal posipa ga vee sprernlienom- ~ . . hranom kukuruzorn, zitom, zobliu, Iecrnoni, lanorn, i bun- "'~ devskim isiemenom. Za vriieme posipavania polozai gq-. co vori: » R.odilo se, telilo 'se, zdribilo se, prasilo se, 'kucilo . se" macilo se, i. sve stvari koie su Bogu i Iiudima rnile-i ' draze«. Tada ga pozovu za' stol i ponude medenom raki[om. Kod polaska dobiva oko vrata veliku kobasieu., »grovacu« suhih krusaka, oraha, .iabuka, a ako je bas zet, debit ce i kolac, Nece nitko pustiti da dode u iutro narpriie zena,: [er ce se ciiele -godine siekire tupit.' . Na badnii dan zene- ustaiu rano i mijese bad n j a cu : i I jet n j a c u.· To Je krusno tilesto, a sluz: rniesto kruha za veceru na badniak, a lietniaca za uzinu (rucak) na Bozic. Uz to ce naciniti i nekolikoIepinia.vod koiih "ce co iedriu dobiti kravar, volar, sviniar, koniar.: da dadir blagu a osta.le ce ostati za ukucane i, diecu. Sa nozacama i lepiniarna peku se racinke (beskorke, vrst bundeve), koie ukucani iedu preko dana: Badniaca ie opasana j prekrizena tiiestorn i ilia it sredini Jednu ruzu od tiiesta. U sredini se zabode iedan kornad sitnog novca. Ucijem se komadu na badnii dan kod vecere nade novae, tal ce ga poniieti na ponocku za
e,
r

:

:\

Lietniaca je kruh nakicen. Opasana ie tiiestorn i prekrizena, a ima pet ruza od tiiesta. Time se dobivaiu cetiri polia, U prvo polie dolazi: sunce, rniesec i zviiezde . U drugom ie prostoru plug i volovi, tezak, kociias i karidziia (bic). U trecern odielu je »stirnica« (kudielia), pri.krcct (ukras). Cetvrti prostor ispunien ie pcelama i kla.-, som psenice (psenice). Sve ic tOI nacinieno od tiiesta. Dok se badniaca i lietniaca ne odnese u pee sviieca se ne gasi i soba se ne mete. .. Na Badniak se iede samo u iutro »rucak« i na vecer »vecera«, Dieca rnozu iest] i preko dana. -Za rucak Iedu .gnieckani biieli grah sa biielirn lukom i lepiniom, Piie se m~~am~~ _' . Kroz iciieli badnii dan svese sprerna za Bozic. Pe,.. ce se »zaoblica« _ (pecenka na rainju:)' pra ve se vostane svijece zaba.dnJu' v,ecer i Bozic., Kocijasu daj~ kucega~;, .
I ,

_

.

.123

..

da lucevina, but, od pecenKe, pleskUu rakiie, pleskilu vina, rnekog' biielog kruha da odveze kolebarorn, i da us. put poveze dorna slarne za ~o:zic. _. . Prireduiu ~sYJ ri dret nova .pozaraca (stapa) za posliie polnocke, zornice i Bozicne velike mise. --.J edna od . starih zena griie na peel vosak i pravi od niega dviie sviiece, Za fiNlj. uzimaiu se vlati kudielie. Sviieca »badniaca« se ria pet miesta ustine, a »bozicniaka-' irna. tri »kolornbara« (obruea), Aka se kroz. obruceve sviiece prolile sv, voda i niorn napoli bolesno diiete, ono ce ozdra viti. Sviiece se oblese na granu (Troistvo) nad :»veHkom slniiom« (stolom) ispod grede. Kuvacica ce toga dana oblesiti preko sviieca Iileo »otarak« (rucnik), Na Badnii dan se posti, pa ni dieci ne daiu mesa, ier ako iedu mesa vele da ce irn rnisevi gdgrist] usi. Svaki strani kad dode u kucu pozdravlia: »Cestit yam bio Adam i' fiva!« a dornaci odgovaraiu: ·»1 ti 'bio ziv. i zdrav!« Svatko tko .zade u dvoriste, mora zaci i u sobti. . ~ U celo vatre na ogniistu stavlia se pani »bozicnlak« a fiekl velc i »badnlak«. Uz niega gori vatra krozvsve "'bozicne dane. _ Pred vecer dolaze kolebari, (stanari) kuci, a priie su nahrariili blago ,j u svakoi stan namlcstili malo slarne »badiiiak«. Kad ie i kod kuce sve posprernlleno, obuku se ukucani u svecaniie odiielo, Kucegazda obuce rukavice ' i donese slarne u hamu. Dolazeci u sobu sa slamom veli: »ila idem i nosirn Bozie, da nam dade zdravlie i veselie«, Svi ga ukucani docekuju riiecirna: »1 U,.bio ziv i zdrav!« Kadaie slama na sobi, uzet ce se .nekoliko pregrsti sla.me i postavit ce-na stol pod=stolniak. Kuvacicavmlade zene i dievoike nose sprernliena posna lela na stool.Til je u sredini stola kruh »badniaca« a na nioi suhi sir, sie- .' meniaca, suhe sliive, zdielica meda, orasi, iabuke i' gnle. ckani grah. Kucni gazda donasa pleskiiu iii. tikvn vina; Iiute i medene rakiie. Pod stolom ie orma, iedek, 'crtalo i Iemes, Sada uzima gazda u ruka vicama ispod stolniaka tri zitn:a klasa i prisloni uz sviiecu badniacu. Kuvacica zapali na ognlistu bakliu i niorn pripali sviiecu .. -Paleci sviiecu gazda hi-puta govori: »Podilo, plodilo, polie zi'torn, 'brdo vinorn, livada sinorn, gora zirom., i sve stvari kofe su Bogu i ljudima mile i drage«. Onda se moli za124
, I

lednicki »sedarn ocenasa i sedam zdravih Mariia za po-rodenie Gospodina Isukrsta«, _ " Kucegazda daie sviiecu rnladem djecaku koii se okrene triput oko sebe i .svaki put. kad je Iicern k 'stolu govori »Ifvalien Isus«. Kad se treci put okrene, ooskocj .-.:.. a ukucani vele »toliko do godine narasolKucezazda uzima badniacu, prekrizi ie nozern i razreze u poloviiie, . da "se malo na kori drze. Tada je razlomi na glavi diecaka, koli xe je okretao. Posliie toga iskruzi (izunji) na gornjoj strani sir, i u ni naliieva vina, da se svi ukucani riapiiu, t. j. da se ocuvaiu od grloboUe.' . Posliie vecere izvlace zene slamu ispod stolniaka, da 'vide koliki ce irn hiti Ian. Stariii liudf pripoviicdaiu i pomalo piiu, zene spremaiu stol, a mladez pieva 'bozicne pje.sme. Igraiu se na orahe i lesniake »cillpareniern«," Ko . ciliflarenja izrnienicno stavliaiu u saku po nekoliko or-aha iii lesniaka i pitalu: »cilipar«. Suig rac odgovara »par«. il'i »nepar«. Pogodi Ii dobiva sve orahe iz sake, a ako- n~... pogodi dale igracu onoliko oraha, koliko ih Ie bilo u saci. Poslile polnocke stariii idu kuci spavati, a. rnladi idu do zornice po gostima. U vrlieme Boiiea svi spavaiu nil se posliie polnocke povrate kuci, nitko nel.,Jtl-c priie u sobu dok ne poceprka pozaracern po ognjisttf HZ riieci: »Podllo se, telilo se, zdribilo se, prasilo se, kucilo se, macilo se i sve stvari, kole su Bogu i Iiudima mile 1 drage«. _ Ovo ceprkanie i govor biva drugim pozaracem posliie zornice, a trecirn posliie velike Bozicne rririse.. Ovim se stapovirna istieruie marva na Durdevo na ~Clsi" Kroz ciielu Badniu noc ne gasi se sviietlo. Na sam Bozic oblace se naisvecaniie i ide tko g.1J mazie u crkvu. Posliie mise vracaiu se na uzinu, . . Priie lela uzima kucegazda sviiecu IietniacuJ pali ie kao j na Badrr'ot veceri: Diecak se okrece icestttn. kao i priie, Mole se sedam ocenasa isedarn zdravih lM.arija. Na stolu je u zdieli sarrria, a na zdieli preko sarme Ie nakicena Iietniaca (zovu je i .pogaca). Kad ku'iegaz da razreze i prelorni pogacu na diecakovoi glavi, i zreze ie u kornade, a u to vriierne kuvacica odnese sarmu, a da iu ukucani nisu ieli. Za rucak Ie ohicno corba s rezancirna. kuhano meso sa hrenom i pecenka sa. Grvenq,trn re'P0m.
. Kad

slami.

PQslije jela 'gasi se sviJe6a sa zitom, a ll. nekirn, s~lilIla sa vinom. Na koga pode dim -, vele da -cc ttt g~~hn.e umriieti. )\'l:ladi vicu nek ide iI.a »-did~ke«. i '~)b~lke«: ier ~€ pr,ec'e dfl,. oni priie umru, Stari u ~oh.ko 1 PO".la~UJ.Umla ~ dill)a, ipak -otpuhuiu dim od sebe .1ml~le -ua JOS,bI m~g.~l kohi 'goaihicu pozivieti«. Tako biva 1 na Badniu. vec~u .. a 'prvi dan Bozica ne hoda se mnogo selu, -~JSlm ,do' n~jblize,' rodbine. Kad se ulazi u tudu kucu, .vell- se: »)Cesti( yam bio Bozic i sveto ISllSOVOporodenie!« D(.rri.aci odgovaraiu: » I Ti bio ziv i zdra v: 1«. . '. . Na drugi dan Bozica kazu: »Cestit Varn tHO BOZIC - f.sveti Stipan!« »I Ti bio ziv i z.drav~« . .. -Na treci dan Bozica uiutro iznost se JOS za J?ral\a slama iz kuce. Stavliaiu po 'pregrst na svaku vocku, .a ostatak nose na krstopuce i tarno zapale: Zv~n~ U~.llll~lJU . pOll1esto. slame i stavliaiu ie u svako kokosie gnl]e7.do,; da .kokosi bolie siede, ' . '_ Na rnisu se nosi u tikvi V. illa, da se blagoslovi. '.' Za v'rijeme bozicnih dana- po' nekoliko puta se soba {)'kadi tamianorn. . . Ovakovi bozicni obicah sacuvali su ~~ kod flrvata :u glavnom usvim selima slavonske Posavme do dan-as." ,

LITERATURA,
1. B 6- s e .n o if e r .T.: Crtice izslavofls,k:e PQvije-' sti, Osiiek ,(1910).' ..~' , 2. BTU n Sill i d J.: Viesnik hryatskog 'arheoloskog drustva N. S. IV.-XV, g. , 3. C e pel i c M.: Nase tkivo i vezivo. • 4. ·0 a v a z z i Mi.: Pregled etnografije Hrvata,Za. g-rebl1940.) . _ - 5. 0 e r s t n e r F.: Bilieske iz zupe andrijcvacke. "Rukopis. '6. He f e 1e F.: Nasi dornaci obrti, Sisak (1896.). 7. IIi c L.: Narodni slavonski obicaii, Zagreb (1846.) 8. L'o v ret i c J. (J uri c B): Otok. Narodni zivoti obicaii. Zbornik 11., IV. Zagreb (1897.) 9~ L u k i c L.: Grada za hrvatski xlazbent riccuik. Sv. Ceciliia XIV. (1920.) i XV. (1921.). 10. Mar k 0 v a c M..: Tkanie, koza i krzno, Z'~lg'Tcb H938.) l l. Mar k 0 v a eM.: Radi zabava u dornu i skol], Zagreb (1938.) 12. Mar k 0 va eM.: Ograde, Btnoloska biblioteka hr. 4 (1929.) , ~ 13. Mar k 0 v a c M.: -Novlnski clanci. »Hrvatski ' Dnevnik«, »Narodne Novine«i »Novosti«, , 14. Mar k 0 v a c M.: Stari svatovski obicaii u \~ndriievcima. Separat Etnografskog vilesnika -(1935.) . ~ 15.- Mar tin 0 vic 1.: Poviesne crtice 0 skolstvu brodske pukovniie, Zagreb (1912.) 1.6. M' a t a so vic 1.: »Narodna starina.« I (1922.), II (1923.), VII (1928.) VIII (1929.) 17. P uk 1 e r: Zenidbeni obicaf i', svatovske u Ilrvata, Zagreb (1882.)' 'l8. ReI k o vic M. A.: Satir - IV izdanie, (1857.) . 19. S to jan 0 vic M.: Slike iz domacega zivota slav 'Vohskog naroda i iz prirode, Zernun (1857.) _ , 2.0. S t 0 jan 0 vic M.: Bavlienie, zivot i obicaii na-: .'sega naroda po Slavoniii i Sriiemu, Pukopis (1866. i . : 1867.), c 21. Sir 01 a B.: Sviralike -s udarnim iezickom. Diela lugoslavenske akademiie znanosti i umietnosti XXXII (1937,) . .
I .-

a

Po.

v.

,

- .~

v'

.•

'

I;

i

t

.

ISPRAVCI
\:'
.",

..'"
,r

Str. 5.-18. redak cicu u cicu; str. ~?-:~5.. Karsici u, : .,'r "Karasici: str. 23.-21. zunaniiskik u zup~amJS~l.: str, 26.-~.~.. }~ :', slavonskikh u slavonskih; str. 29.-1. ZUp~mJl u Zu~a~]I, _ ':" e.. str. 29 ...:8. staru u stazu: str. 30.-20. k~~~JUzu u. kaliuzu; ..~~:\ .. str. 35.-'7. sirce u sirce: str. 35.-9. stolici u stolic st~. . 41.-2 .. bilika ubilka; str. 47.-16. otarake u 9~araka~ .sh. ;, . 49.-35. gladilicom U ostrilicom: str. 50.-11: z~l.ce u ~JI~U;' ..)~ str, 52.-33~ dievere u devere: str. 54.-38. histriia u hitriia: ~~~," st'r. 56.-16. 'DOLEDE u DODOLE;str. 56.-25. praiskon- • skokg u praiskonskog; str. 56.-26. s u su: str. 57.-9: zabavliat u zabavllati: str. 63.-9. rukakrna u rukama, str. '76~-4.~,Obuce u Obucein.

r

1:

f: "

<

"

••

'

...

ell'

'"

'

•... .'

._

.

_.

.
'0

'. J"

.'

.'.

10

.

"0

.... ~

.


..... L

.. :
• __

"

_.
., 4-

t

. '.
.
._

e',

..
"0

III

'

., -.~
...
,..

~

0lil;

., .. ...
'". -

o-

~:

.--.T1.~
• '.~

" tJ ...

'.¥
• \.

,0

"

.
"

>

..
.

.
...

",0

. .. .... . ., .

...

.. _

..

.

..;.,

~'

~.,...

"_

.....

'.........

.

.'.

..

..

[

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->