: Korektivna gimnastika

Tema: Lordoza(lordosis)

: . .

: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

2011

Lordoza (lordozis)
Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. 39.). Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm,mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze. Sl.39.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su viestruki. Moze biti primarna i sekundarna. Primarna se relativno retko sree, a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice. Najcee se sreu tzv. sekundarne ili kompenzatorne lordoze,koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine.Poznato je da, usled poveanja torakalne krivine,moze nastati kompenzatornno poveanje lumbalne krivine. Statiki poremeaji u zglobu kuka,insuficijencija trbune muskulature,prekomerna gojaznost,rahitis i dr.slini faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta. Poveanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole,odnosno karlica dolazi u polozaj poveane inklinacije.Ukoliko je ovo poveanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod mukih osoba, dolazi do pribliavanja pripoja miica pregibaa u zglobovima kuka ,to vremenom rezultira njihovim skraenjem. Paralelno sa skraenjem ovih miia, skrauju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka .Skraenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristei uuei polozaj(na pr. Parketari ,keramiari,terceri) , kao i kod osoba koje dugo sede.Dugo zadravanje pomenutih poloaja dovodi do oputanja i pasivnog pribliavanja pripoja miia sa prednje strane zglobova kuka to se nepovoljno odraava na lumbalnu kimu. Preterano korienje ueeg i sedeeg poloaja kod dece u razvoju zbog negativne plastine adaptacije, moze doprineti nastanku lordoze.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu. Tipizirana skolska klupa ,najcesce je pravljena za vise uzrasta ,cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka. Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja,dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola,cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni. Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida,takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni. Poveana inklinacija karlice dovodi do pasivnog pribliavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skrauju. Njihovo skraenje oteava funkciju lumbalne line i spreava njeno vraanje u prvobitan normalan poloaj. Dakle,osnovni uzrok za nastanak lordoze je naruavanje tonicne ravnotee izmedju pregibaa i opruaa u zglobovima kuka. Naruavanje pomenute ravnotee uslovljeno je korienjem i zadravanjem odredjenih poloaja. Remeenje ravnotee dovodi do promene poloaja karlice koja se strmo postavlja , a to negativno utie na lumbalnu kimu. Lordoza se ,u zavisnosti od duine delovanja pomenutih uticaja znaajnih za njen nastanak, postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum.

Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature . Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj ,promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo .Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. 2. 3. 4. 5. 6. Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji,odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna .

Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature , kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine .Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu , sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija , moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima . Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine , to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije , sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. Ligamentarno kostani aparat . Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze, mere prevencije obuhvataju sledece : 1. Korekciju stava , koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. Korekciju seda 3. Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha . Radi lakse kontrole uspostavljenog tj.korigovanog polozaja , pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka.

Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav . Medjutim ,slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka , otezanog stajanja i hoda . Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima . One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice , a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40.,41.) . Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama , nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme , pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme , dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete .

Slika 40., 41.( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge, vise se angazuju gornje partije trbusnih misica . Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni , a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka , sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni . Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida . Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka , to su agonisti pokreta flexori kuka , dok ce se trbusni misici , pre svega , angazovati kao stabilizatori , izometrijskom misicnom kontrakcijom . U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) , ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice . Medjutim kod lordototice dece,sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature , u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom , tj.treba

podizati noge savijene u kolenima . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme , cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima , kao sto je napinjanje, podizanje teskih tereta i sl.dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka , preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Ukoliko se pri vezbanju , na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa , odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . I pored ovoga , cesto se savetuje nastavak tretmana , s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . Uz ovo , savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . (slika 42.) . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . Sam polozaj , zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena , dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka , a time i na njihovo popustanje . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica , sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje . Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno korettivnog tretmana .

Slika 42. Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju, zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni. One se izvode na sledeci nacin : 1. Podizanjem gornjeg dela tela 2. Podizanjem donjeg dela tela 3. Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. ) .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni , uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije, dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge .

Slika 43.

Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice,a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije ,tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze. Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla ,tako da je ,u cilju jacanja trbusnih misica,dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla.

Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis.uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca. Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid,to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice .

Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane. Ovaj misic , u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima,flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu. Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici ,te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati.

Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa ,tdj,angazuju i spoljasji kosi trbusni misici. Ovaj misic ,pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa, narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu.

U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom ,potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu ,odnosno podizanje donje dela tela.

(sl.45)

Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem, a da bi on bio sto pouzdaniji ,izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima. Najveci obrtni moment kod ovih vezbi ,a time i njihova efikasnost,je na pocetku pokreta ,jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic.

Lordoza-Prof.Dr Zivkovic
Lordoza je krivina kimenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. Lordotina krivina se moe meriti uglavnom na dva naina pomou klinike i Cobb-ove metode. Klinika metoda je potpuno ista kao i klinika metoda kod konstatacije kifoze. Dakle,nain i primena su potpuno isti. Mereno prema klinikoj metodi,vrednosti krivine se kreu od 3,5 do 4,5cm. Ove vrednosti su aproksimativne, zbog toga to postoje razliiti naini,koji su u vezi sa autorom koji vri tu procenu. Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. Krivina kimenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. --Nain na koji se to radi objanjen je u delu o dranju tela.

PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza moe biti: urodjena -kongenitivna i steena ili akvirirana. Mnogo su brojnije steene lordoze i uzroci njenog nastanka su razliiti . Jedan od najeih uzroka jeste rahitis, koga ne treba mi sada zanemariti, naroito u deijem uzrastu. Vrlo est uzrok se moe nai u poremeenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova, kao i donjih ekstremiteta, (luxatio congenita, dystrophia musculorum progresiva). Lordoza se vrlo esto moe sresti i kod gojaznih osoba. Tada dolazi do nadutosti, do tzv. viseeg trbuha, i tom prilikom nastupa poremeaj u venskoj cirkulaciji, dolazi do zastoja u peristaltici creva, dijafragma se podie i nastaje oteano disanje. U odnosu na izgled kotane strukture, postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: funkcionalni stadijum (lordotino loe dranje), strukturalni stadijum (prava lordoza, fiksirana lordoza).

Funkcionalna lordoza je rezultat poremeene ravnotee u miiima -miine slabosti, i ona se adekvatnim programom rada, koji je pravilno programiran i doziran, moe zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma, koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i poeo sa destruktivnim promenama na kotanom sistemu. Usled hroninog pritiska na ivice prljenova, dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici, a zatim i na telu prljenova. Sa prednje strane tela prljenova, kao i diskusi se smanjuju u visini, a sa zadnje strane se poveavaju, postaju voluminozniji, (Delpesch-ov zakon). Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole, i na taj nain dolazi do skraivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova, tj.

miia pregibaa u zglobovima kukova (m. pectineus, m. illiopsoas. m. sartorius, m. tensor fasciae latae, m. rectus femoris, m. adductor longus et brevis). Osim toga dolazi do skraivanja ligamenata (lig. illiofemorale - Bertini, lig. pubofemoral), i zglobnih aura sa prednje strane zglobova kukova. Takvo skraivanje je neizbeno, kada se pomenuto stanje odrava due vreme, jer dolazi prvo do pasivnog priblivanja, a istovremeno i do skraivanja pomenutih stabilizatora, a nikakvih kompenzatornih radnji nema u meuvremenu, koje bi to spreile. Normalna pojava je da doe do pribliavanja pripoja pregibaa zgloba kuka, ako do fleksije doe. Ako je to pregibanje aktivno, onda ne moe da doe do atrofije stabilizatora, niti da se skrate, jer ovako naporan poloaj ne moe dugo da se odri, pa se ti poloaji prekidaju (prednos, prednoenje). Postoje poloaji, koji su neizbeni, a koji dovode do pasivnog skraivanja stabilizatora sa prednje strane (sedei poloaj u klupi). Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog poloaja, bez dopunskih , relaksirajuih vebi, moe doi do stvaranja lordoze. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu, tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi, dolazi do poveanja grudne krivine, ali i do poveane fleksije u zglobovima kukova. Na taj nain su stvoreni uslovi za pasivno skraivanje miia pregibaa pomenutih zglobova, kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile, da se bez aktivnog vebanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. To vebanje traje po prilici toliko dugo, koliko je i trajalo skraivnje. Kada osoba, sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane, zauzima poguren stav, jer su se centralni pripoji pribliili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. Kimeni stub je vrsto usaen u karlina krila, nepokretnim zglobom izmeu krsne kosti i karlinih kostiju, tako da svaki pokret karlice povlai sa sobom i odgovarajui pokret kimenog stuba. Gornji deo tela predstavlja tei deo, pa e naginjanje napred usloviti i poremeaj ravnotee. Gornji deo tela se ne moe vratiti nazad -kompenzatorni pokret, zbog pomenutog skraivanaja, pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vriti tamo, gde je to mogue. To se obino deava u slabinskom delu tela. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova, dugotrajnija, onda e doi i do stalne potrebe za odravanjem takvog poloaja, pa e poveana slabinska krivina biti stalna. Meutim time se ne zavravaju svi problemi. Zbog toga to je trbuh povuen unapred dolazi do skraivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. Ako bi se dejstvom neke spoljanje sile karlica pokuala da vrati u prvobitan poloaj, to skraena muskulatura

slabinskog dela kime ne bi dozvolila. To bi se postiglo, prvo vebama redresmana pomenute regije, a zatim vebama toniziranja trbune muskulature.

Klinika slika lordotinog loeg dranja

Slika 1. Lordoza Glava je zabaena nazad, iza linije vertikale, tabana. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfolokog stanja, tako i psihikog. Moe doi do poremeaja u sistemima, ako se na vreme ne intervenie, a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraivanja da ako, se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom, moe doi do dobrih rezultata. grudni ko ravan, ili neto ispupen, slabinska krivina poveana, karlica pomerena napred i nadole, inklinacija karlice poveana, trbuh mlitav i ispupen, kukovi pomereni napred u celini, kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna, insuficijentna, sa manjim ili veim obelejima ravnih

Prevencija i korekcija lordotinog loeg dranja

U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremeaj bie primenjen i tretman. U principu on sadri sledee elemente: korekciju stava, korekciju seda, jaanje odgovarajue muskulature, kod poetnih stanja, a kod stanja gde je

deformacija napredovala, prvo se koriste vebe redresmana, pa onda vebe jaanja trbune muskulature,

 lordoze i

istezanje m. quadratus-a lumborum-a, koji je skraen kod teeg stadijuma tonizira'hje m. illiopsoas-a, koji je izduen. Njegovo toniziranje treba da usledi

nakon korekcije slabinske krivine, jer u protivnom, jaanje slabinsko-bedrenog miia u uslovima nekorigovane slabinske krivine, dovodi do njenog poveanja (psoas paradoks). U zavisnosti od uzroka primenjuje se i razliita terapija. Vrlo esto je to antirahitina, ako je uzrok poremeaja slaba kotana struktura. Kod fiziolokih krivina kime u sagitalnoj ravni sreemo situaciju da su one napadna taka sile zemljine tee, koja hoe da ih povea, a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. U poetnoj fazi, kod reduktibilnih sluajeva, glavni zadatak e biti kontrola lumbalnog dela kime U poetku, pred ogledalom, od deteta zahtevati da uvue stomak i zategne glutealnu muskulaturu. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnotea ostalih segmenata, ako su u dobrom poloaju. Predlae im se u toku tretmana, da jednu ruku stave na trbuh, drugu na glutealnu regiju i kontroliu zategnutost miia. Tako korigovan poloaj dete posmatra u ogledalu, u poetku bez pokreta, a kasnije tei da ga zadri i prilikom pokreta. U kasnijoj fazi pokuava da tako korigovan poloaj, zadri bez pomoi ogledala i ruku- palpacija, u svim poloajima (sedenje, hod i tranje). Aktivne vebe imaju pravo prvenstva, ak su i neophodne i primenjuju se u svim poetnim poloajima. Izbor poetnog poloja, zavisie od lumbalne krivine, i od stanja m. rectus abdominis-a, mm. obliqus-a., da se ne bi remetilo stanje krivina kimenog stuba. Pri statikim, sporim ekscentrinim i koncentrinim kontrakcijama traiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. Osim ovih aktivnosti, vebe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum, i na taj nain delovati na popreni trbuni mii-m.transversus abdominis, koji je kompresor trbunih organa, a koji zbog isturenog stomaka, pod dejstvom gravitacije moe da oslabi. Plivanje, gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama, veoma dobro utie na forsiranje izdisaja i to u gui fluid-vodu, to zahtava jae kontrakcije pravog trbunog miia, a samim tim je i vei efekat. U sluaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. Kod kasnijih faza, gde je usled dueg odravanja loeg dranja, dolo do skraivanja aktivnih i pasivnih snaga, primenjuju se prvo vebe redresmana. Kod teeg stadijuma lordoze, fizioloke krivine su drastino uveane. Poveana inklinacija karlice dovodi do skraivanja - kontrakture niih partija miia lea - lumbalnih ekstenzora. Sa poveanjem inklinacije karlice smanjuje se elastinost pregibaa zgloba kuka, naroito bedreno-slabinskog miia. Ovako poremeena ravnotea pregibaa i opruaa kime i zgloba kuka, zahteva tretman sve etiri miine grupe u cilju vraanja lumbalnog dela

kime i karlice do normalnog nagiba karlice, i uspostavljanja poremeene ravnotee u snazi i stepena izduenosti izmeu njih. Da bi se to postiglo, potrebno je poveati tonus trbune muskulature -poveati im snagu, istegnuti lig. illiofemorale - Bertini, redresirati miie pregibae zgloba kuka, tonizirati miie glutealne regije, kako bi karlica dobila svoj normalan poloaj, a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. Kada se to postigne, onda se prelazi na vebe koje se primenjuju u poetnoj fazi lordoze, kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. U sluajevima gde je dolo do promena na kotanim delovima lokomotornog sistema, gde se popravljanje statusa ne moe postii, primenjivati vebe opteg dejstva. Cilj ovih vebi je odravanje tonusa muskulature, kako bi se spreile tee deformacije, tj. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hirurku intervenciju, a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. Ono, to svakako treba znati je sledee: napred, posredstvom toplote, masae i vebi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih miia. Sada sledi prikaz vebi koje se primenjuju tokom korekcije lordotinog loeg dranja i izraenog deformiteta. Poto znaajnu ulogu igra trbuna muskulatura i u jednom i u drugom sluaju, najpre e biti date vebe za njeno aktiviranje, a onda toniziranje.
Vebe za toniziranje trbune muskulature

treba izbegavati ili bar ograniiti pokrete i vebe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporuuje raznoliko kretanje, pa treba omoguiti izmenu leno plivanje je preporuljivo kao sport rekvilibracije, treba izbegavati noenje cipela sa visokom potpeticom koje ljuljaju karlicu

lordozi, naroiti kod teko optereujuih sportova (dizanje tegova, sportska gimnastika), optereenja i rastereenja,

P.p. leei najeima. Iz ovog poloaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena, a stopala pri tome klize po podlozi. . . leei leima sa rukama pored tela, dlanovi na podlozi. Iz ovog poloaja podii flektirane noge u zglobovima kukova i kolena, a natkolenicama se dodirne grudni ko.

P.p. isti kao u prethodnoj vebi. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena, vukui stopala po podlozi, s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu, p.p., a zatim u drugu stranu. P. p. leei na leima sa rukama u priruenju. Prednoiti, zgriti sunono, a zatim produiti pokret sa sputanjem nogu u p.p. P.p. leei na leima sa rukama u priruenju. Naizmenino podizanje i sputanje jedne, zatim druge noge, sa naizmeninim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena. Prepoznatljiva veba, vonja bicikla sa velikim amplitudama. P.p. leei na leima sa rukama u priruenju. Podii ekstendirane donje ekstremitete, a zatim tako opruenim kruiti u jednu, pa u drugu stranu. Kod uenika poetnika, ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima. P.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Podici ekstendirane donje ekstremitete,a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima. Iz tog poloaja uraditi upor sedei pred rukama, (poloaj sed sa opruzenim nogama). Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podiu delovi veka koji slede(glava,ramena,ledja,slabinski deo). (sl.435 436 438) -nedostaje P.p.leei na ledjima u prirucenju. Podizanjem gornjeg dela veka ,usprav u sed,a poloaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju,na ledjima sa laktovima u rukama,na bedrima u uzrucenju. P.p.leei na ledjima u prirucenju. Prednoziti nogama,zadrati,vratiti u p.p. P.p.leei na ledjima u prirucenju. Podii se u mali pretklon,a zatim odmah u otklon trupom. Kod uenika poetnika trupom klizati po podu. P.p.leei na ledjima u prirucenju. Donjim ekstremitetom klizati po podu, u jednu stranu,sa zatim u drugu stranu.

(sl.439 440 441 442) -nedostaje P.p sed sunozni(sed sa opru.nogama),a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima. Iz tog poloaja prednoziti sunozno. Ledja ravna,vratiti u p.p. P.p.klek sunozni-p.p.klececi sa rukama na bedrima. Odnoziti desnom nogom,zasuk u duboki pretklon,vratiti u p.p. Ponoviti vezbu u drugu stranu. P.p isti kao u prethodnoj vezbi. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi. Vratiti se u p.p. i ponoviti u suprotnu stranu.

P.p upor sedeci na svedskoj klupi,stopala puni kontakt sa podlogom. Prednoznozgrciti,vratiti u p.p.

(slika 443,slika 444,445) nedostaje P.p. Upor sedeci na klupi. Noge punim kontaktom stopala-podloga. Prednoziti sunozno,izdrzaj,vratiti u p.p. P.p.lezeci na klupi. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku. Stopala fiksira suvezbac,a ucenik lagano podize trup do seda. Dolazak u p.p.uz pomoc ruku. P.p.upor sedeci na klupi,noge su opruzene . Prednoziti untra levu preko desne ,i naizmenicno u drugu stranu.

(slika 446,447,448) -nedostaje P.p.upor sedeci na klupi ,noge opruzene. Prednoziti raznozno,prinoziti,vratiti u p.p. P.p.isti kao u prethodnoj vezbi. Prednoziti-zgrciti,prednoziti udesno-prednozno zgrciti,vratiti u p.p. i ponoviti u suprotnu stranu. P.p.vis lezeci pred rukama na kosoj klupi,hvat za pritku ripstola,prednoziti,vratiti u p.p. (sl.449,450,451,452) -nedostaje P.p.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu,sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku. Usprau u sed,izdrzaj,vratiti se u p.p. P.p.isti kao u prethodnoj vezbi. Usprav u sed,zasuk u desnu stranu,vratiti se u p.p.,ponoviti vezbu u suprotnu stranu. P.p vis ledjima na ripstolu. Uraditi prednos,zgrciti(sunozno-zgrciti),zadrzati p.p.

(slika 453 454 455 456) -nedostaje P.p na ripstolu,ledjima prema ripstolu. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu,p.p.ponoviti u suprotnu stranu. Sl.309 P.p.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu. Uraditi prednos,zasuk u desnu stranu,p.p,ponoviti vezbu u desnu stranu. P.p na ripstolu ledjima prema ripstolu.Uraditi prednos,izdrzaj,p.p. P.p.na ripstolu ledjima prema ripstolu. Uraditi prednos,a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno. Vratiti u p.p.

(sli.457,458,459) -nedostaje P.p na ledjima,ruke u prirucenju. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove,vratiti u p.p. I ponoviti drugom nogom. P.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Zgrciti sunozno(p.p.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise,vratiti u p.p. P.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Zgrciti sunozno i podici kukove navise,sa istovremenim sirenjem kolena u stranu,vratiti u p.p. (sl.460,461) -nedostaje P.p.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom,vratiti u p.p,ponoviti drugom nogom. P.p sed sunozni (p.p.sed sa opruzenim kolenima),odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno,p.p.

KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA,I PROF.ZIVKOVICA

Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof.Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja. Iako ima vise opisanih vezbi, vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno.

Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu