Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju. Primarna se relativno retko sreće. usled povećanja torakalne krivine. a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice.terceri) . Najceće se sreću tzv.što vremenom rezultira njihovim skraćenjem.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu.39. moze doprineti nastanku lordoze. Lordoza se .takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka . Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida.insuficijencija trbušne muskulature. Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja. 39. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze.cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.prekomerna gojaznost. .u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak. Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole. Paralelno sa skraćenjem ovih mišića.keramičari.Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr.Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. Sl. Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja . a to negativno utiče na lumbalnu kičmu. Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm. Moze biti primarna i sekundarna.Poznato je da.najcesce je pravljena za vise uzrasta . postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum.rahitis i dr. dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije. Tipizirana skolska klupa . Statički poremećaji u zglobu kuka.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola.koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine. kao i kod osoba koje dugo sede. sekundarne ili kompenzatorne lordoze.cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred. Parketari . Dakle.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj.osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka. Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja.moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine.). Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije.

odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . Korekciju stava . koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . 5.korigovanog polozaja . Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . Radi lakse kontrole uspostavljenog tj. Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj . Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze. to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije . moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima .promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo . 3. Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . Ligamentarno kostani aparat . .Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature . Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka. Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji.Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature . Korekciju seda 3. 4. sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. 6. 2. Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. mere prevencije obuhvataju sledece : 1. pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha . U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu .Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija .

Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice . Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40.treba .. dok ce se trbusni misici . to su agonisti pokreta flexori kuka . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka . izometrijskom misicnom kontrakcijom . dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete .( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. 41.) .slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka . otezanog stajanja i hoda . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama . Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom . U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . angazovati kao stabilizatori . Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida .41. Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . tj. Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje .. Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav . Medjutim kod lordototice dece. Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka . Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . vise se angazuju gornje partije trbusnih misica . pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme . Medjutim .sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . pre svega . Slika 40. One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni .

Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka . Podizanjem donjeg dela tela 3. zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena . zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni. cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. Uz ovo . kao sto je napinjanje. Sam polozaj . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge . savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida . Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. (slika 42. Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju. dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . I pored ovoga .) . Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . a time i na njihovo popustanje . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . Podizanjem gornjeg dela tela 2. One se izvode na sledeci nacin : 1. s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . ) .podizati noge savijene u kolenima . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . . odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . Slika 42. podizanje teskih tereta i sl. cesto se savetuje nastavak tretmana . Ukoliko se pri vezbanju . na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa .dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) .

a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije . Ovaj misic .44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane.angazuju i spoljasji kosi trbusni misici. Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice.flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu.odnosno podizanje donje dela tela. Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid.Slika 43. Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa . Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis. Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu .pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa. u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima. . Ovaj misic .uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca.te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati.to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice . Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla .tako da je . Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici .u cilju jacanja trbusnih misica. narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu. U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom .tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze.dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla.tdj.

jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic.a time i njihova efikasnost.je na pocetku pokreta . .(sl.izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima. a da bi on bio sto pouzdaniji . Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem.

koga ne treba mi sada zanemariti. koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. a sa zadnje strane se povećavaju. koji je pravilno programiran i doziran. naročito u dečijem uzrastu. a zatim i na telu pršljenova. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. U odnosu na izgled koštane strukture. dolazi do zastoja u peristaltici creva. i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici. Dakle.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu.vrednosti krivine se kreću od 3. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba. Sa prednje strane tela pršljenova. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji. Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. Tada dolazi do nadutosti.5 do 4. zbog toga što postoje različiti načini. --Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. i ona se adekvatnim programom rada. .Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. dystrophia musculorum progresiva). postaju voluminozniji. (luxatio сохае congenita. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma. tj. fiksirana lordoza). Mereno prema kliničkoj metodi. strukturalni stadijum (prava lordoza. Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. kao i diskusi se smanjuju u visini. postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje). (Delpesch-ov zakon).Lordoza-Prof.5cm. do tzv. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. visećeg trbuha. kao i donjih ekstremiteta. Ove vrednosti su aproksimativne. Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis. Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze.način i primena su potpuno isti. Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje.

onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. m. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže. relaksirajućih vežbi. dugotrajnija. illiopsoas. koji su neizbežni. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. Ako je to pregibanje aktivno. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. niti da se skrate. Kada osoba. i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova. adductor longus et brevis). Gornji deo tela predstavlja teži deo. jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. dolazi do povećanja grudne krivine. ako do fleksije dođe. prednoženje). nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). m.Bertini. Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. Međutim time se ne završavaju svi problemi. koliko je i trajalo skraćivnje. to skraćena muskulatura . To se obično dešava u slabinskom delu tela. zbog pomenutog skraćivanaja. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. može doći do stvaranja lordoze. Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi. m. m. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. illiofemorale . Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. pubofemoral). m. gde je to moguće. lig. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret. tensor fasciae latae. koje bi to sprečile. pa se ti položaji prekidaju (prednos. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. To vežbanje traje po prilici toliko dugo. zauzima poguren stav. Takvo skraćivanje je neizbežno. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. pectineus. Postoje položaji. kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. sartorius. bez dopunskih . Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. rectus femoris. Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila. pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane.mišića pregibača u zglobovima kukova (m. ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova.

a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature.slabinskog dela kičme ne bi dozvolila. . To bi se postiglo. prvo vežbama redresmana pomenute regije.

a kod stanja gde je deformacija napredovala. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. ili nešto ispupčen. ako se na vreme ne interveniše. korekciju seda. . karlica pomerena napred i nadole. grudni koš ravan. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. prvo se koriste vežbe redresmana. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. inklinacija karlice povećana. iza linije vertikale. trbuh mlitav i ispupčen. pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature. može doći do dobrih rezultata. insuficijentna. kod početnih stanja. kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. tako i psihičkog. kukovi pomereni napred u celini. slabinska krivina povećana. sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. Može doći do poremećaja u sistemima. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava. jačanje odgovarajuće muskulature.

lumbalnih ekstenzora. dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima. Predlaže im se u toku tretmana. vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum. koji je izdužen. kod reduktibilnih slučajeva. Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu. drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. koji je kompresor trbušnih organa. Osim ovih aktivnosti. као i od stanja m. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . Plivanje. Kod kasnijih faza. hod i trčanje). u početku bez pokreta.■ lordoze i ■ istezanje m. illiopsoas-a. gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. primenjuju se prvo vežbe redresmana. obliqus-a. zadrži bez pomoći ogledala i ruku.. pod dejstvom gravitacije može da oslabi. koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m. a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. a samim tim je i veći efekat. Vrlo često je to antirahitična. zavisiće od lumbalne krivine. a koji zbog isturenog stomaka. quadratus-a lumborum-a. Pri statičkim. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura. naročito bedreno-slabinskog mišića. mm. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj.transversus abdominis. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m. Kod težeg stadijuma lordoze. Izbor početnog položja. Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. koja hoće da ih poveća. da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. rectus abdominis-a. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu. što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. U početnoj fazi. u svim položajima (sedenje. veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. fiziološke krivine su drastično uvećane.palpacija. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže.kontrakture nižih partija mišića leđa . U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. ako su u dobrom položaju. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. jer u protivnom. pred ogledalom. da jednu ruku stave na trbuh.

Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta. Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. istegnuti lig. i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih. a stopala pri tome klize po podlozi. gde se popravljanje statusa ne može postići. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. opterećenja i rasterećenja. P. illiofemorale . dlanovi na podlozi. masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića. a onda toniziranje. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje.p. kako bi se sprečile teže deformacije. kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. sportska gimnastika). Р. tonizirati mišiće glutealne regije. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. Ono. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. a natkolenicama se dodirne grudni koš. tj. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova. Da bi se to postiglo. ležeći najeđima. р. primenjivati vežbe opšteg dejstva. ležeći па leđima sa rukama pored tela. . Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje. U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema. a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. ■ posredstvom toplote. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. Kada se to postigne.Bertini. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred.

vožnja bicikla sa velikim amplitudama.a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima. Podići ekstendirane donje ekstremitete. P.sa zatim u drugu stranu. Prednožiti.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi. P. p. Prepoznatljiva vežba.klek sunozni-p.p. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena. (položaj sed sa opruzenim nogama).435 436 438) -nedostaje P.klececi sa rukama na bedrima.P. P. Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava.p.nogama).p.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju. Podici ekstendirane donje ekstremitete. Ponoviti vezbu u drugu stranu.439 440 441 442) -nedostaje P. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Odnoziti desnom nogom. pa u drugu stranu. Vratiti se u p. p. zgrčiti sunožno. (sl.p sed sunozni(sed sa opruž. Kod učenika početnika trupom klizati po podu.ramena.vratiti u p.vratiti u p. P.p.ležeći na ledjima u prirucenju.na ledjima sa laktovima u rukama. a zatim u drugu stranu. zatim druge noge. .slabinski deo). Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima. isti kao u prethodnoj vežbi. a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p. Podići se u mali pretklon.a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu. P.p.ležeći na ledjima u prirucenju.na bedrima u uzrucenju.ledja.zadržati.p. P.a zatim odmah u otklon trupom. P.p.p. P.p. Donjim ekstremitetom klizati po podu. Ledja ravna.p isti kao u prethodnoj vezbi.p. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena.p. u jednu stranu.usprav u sed. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.p.zasuk u duboki pretklon. Podizanjem gornjeg dela veka .p.p. Iz tog položaja prednoziti sunozno.. Kod učenika početnika.ležeći na ledjima u prirucenju. (sl. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.p. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima. P.vratiti u p.ležeći na ledjima u prirucenju. s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu. a zatim tako opruženim kružiti u jednu. vukući stopala po podlozi. i ponoviti u suprotnu stranu. Prednoziti nogama. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne.

vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.p.p.a ucenik lagano podize trup do seda.vratiti u p.ponoviti vezbu u desnu stranu.izdrzaj. Uraditi prednos. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu. (slika 446. P. Noge punim kontaktom stopala-podloga.p na ripstolu. Sl. P.450.p.lezeci na klupi. Stopala fiksira suvezbac.p. Uraditi prednos.p.p.noge opruzene. Prednoziti-zgrciti.prednoziti udesno-prednozno zgrciti.447.p na ripstolu ledjima prema ripstolu.p.uz pomoc ruku.vratiti se u p.slika 444.p..p.stopala puni kontakt sa podlogom.noge su opruzene .izdrzaj.vis lezeci pred rukama na kosoj klupi.prinoziti.448) –-nedostaje P.vratiti u p.p.upor sedeci na klupi .zgrciti(sunozno-zgrciti).p.449.zasuk u desnu stranu.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu.hvat za pritku ripstola. Uraditi prednos. P.prednoziti. P.upor sedeci na klupi.p. Prednoziti sunozno.p upor sedeci na svedskoj klupi. P.445) –nedostaje P.i naizmenicno u drugu stranu. Dolazak u p.isti kao u prethodnoj vezbi. i ponoviti u suprotnu stranu.452) -nedostaje P.p.p. Prednoznozgrciti.ponoviti u suprotnu stranu.p. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku.p.p.zadrzati p. Prednoziti raznozno.309 P.vratiti se u p.p.p.p. P.p. .P. Usprav u sed.Uraditi prednos.p. P.ledjima prema ripstolu.izdrzaj.p.vratiti u p.vratiti u p.isti kao u prethodnoj vezbi. Usprau u sed.p vis ledjima na ripstolu. Upor sedeci na klupi.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku. P.ponoviti vezbu u suprotnu stranu. (slika 443. Prednoziti untra levu preko desne .na ripstolu ledjima prema ripstolu. Vratiti u p.451.p.zasuk u desnu stranu. (sl.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno.p.vratiti u p. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P.p.

sed sa opruzenim kolenima).460.461) -nedostaje P. I ponoviti drugom nogom. .ponoviti drugom nogom. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove.vratiti u p.p.ruke u prirucenju.vratiti u p. Zgrciti sunozno i podici kukove navise.p.p.p. P.459) -nedostaje P.p na ledjima.p.p.odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p. Zgrciti sunozno(p.vratiti u p. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.457. (sl.p.vratiti u p.sa istovremenim sirenjem kolena u stranu.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise. P.p sed sunozni (p.(sli. P. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.458.p.

Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. Iako ima vise opisanih vezbi. Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze.KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof.I PROF. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno. Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful