Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

prekomerna gojaznost. Moze biti primarna i sekundarna. Tipizirana skolska klupa .rahitis i dr.osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka.odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije. . Primarna se relativno retko sreće. 39. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze. moze doprineti nastanku lordoze.39.insuficijencija trbušne muskulature. Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka. kao i kod osoba koje dugo sede.Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu. Paralelno sa skraćenjem ovih mišića.cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka . Lordoza se . Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja.Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja.moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki. Sl.što vremenom rezultira njihovim skraćenjem. a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola. Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm.keramičari. Najceće se sreću tzv. Dakle.koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine. Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida.terceri) .cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred. Parketari .najcesce je pravljena za vise uzrasta . Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju. sekundarne ili kompenzatorne lordoze. dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. usled povećanja torakalne krivine.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta. postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum. Statički poremećaji u zglobu kuka.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu. a to negativno utiče na lumbalnu kičmu. Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja .u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak. Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije.).Poznato je da. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj.

to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije . sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. 2. Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima .odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . 6. Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija . Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. 3.korigovanog polozaja .promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji. Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka. 4. U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu . sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . Korekciju stava .Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature . koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2.Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . 5. . Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha . pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . Ligamentarno kostani aparat . mere prevencije obuhvataju sledece : 1. Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature . Korekciju seda 3. Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze. Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine . Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj . Radi lakse kontrole uspostavljenog tj.Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4.

Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka . Slika 40.sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature .( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. Medjutim .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje .treba . tj. pre svega . ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice .) . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima . sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni .41. vise se angazuju gornje partije trbusnih misica . Medjutim kod lordototice dece.. Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka . Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40. otezanog stajanja i hoda . izometrijskom misicnom kontrakcijom . U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . 41. Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . angazovati kao stabilizatori . Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida . dok ce se trbusni misici . Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine .. Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete .slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav . to su agonisti pokreta flexori kuka . Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama . nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme .

uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . . zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni. Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju. cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . Podizanjem gornjeg dela tela 2. Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida .podizati noge savijene u kolenima . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena . sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . kao sto je napinjanje. I pored ovoga . dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . Podizanjem donjeg dela tela 3. savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. (slika 42. odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . ) . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa . Sam polozaj . a time i na njihovo popustanje . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka . cesto se savetuje nastavak tretmana . Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. One se izvode na sledeci nacin : 1. dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge . Slika 42. Uz ovo .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . podizanje teskih tereta i sl.dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . Ukoliko se pri vezbanju . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima . preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje .) .

pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa.odnosno podizanje donje dela tela. narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu. Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice. Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis.uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca.Slika 43. Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane.to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice .u cilju jacanja trbusnih misica. Ovaj misic .tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze. u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima. Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici .potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu . Ovaj misic .angazuju i spoljasji kosi trbusni misici. . Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla .flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu. Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid. U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom .tdj.tako da je .dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla. Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa .te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati.a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije .

jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic.je na pocetku pokreta .(sl. Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .a time i njihova efikasnost.45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem. .izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima. a da bi on bio sto pouzdaniji .

tj. zbog toga što postoje različiti načini.vrednosti krivine se kreću od 3. Dakle. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici.5cm. . Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. (luxatio сохае congenita. Mereno prema kliničkoj metodi. (Delpesch-ov zakon).način i primena su potpuno isti. a zatim i na telu pršljenova. kao i donjih ekstremiteta. postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje). Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis. U odnosu na izgled koštane strukture. a sa zadnje strane se povećavaju. Tada dolazi do nadutosti. naročito u dečijem uzrastu. kao i diskusi se smanjuju u visini. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. --Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela. Sa prednje strane tela pršljenova. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma.Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. postaju voluminozniji. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba.Lordoza-Prof. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. visećeg trbuha. i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova. Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. koga ne treba mi sada zanemariti. koji je pravilno programiran i doziran. do tzv. dystrophia musculorum progresiva). Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole. Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. i ona se adekvatnim programom rada.5 do 4. strukturalni stadijum (prava lordoza. fiksirana lordoza). dolazi do zastoja u peristaltici creva. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. Ove vrednosti su aproksimativne.

m. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). gde je to moguće. Kada osoba. i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova.mišića pregibača u zglobovima kukova (m. Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. dolazi do povećanja grudne krivine. m. zauzima poguren stav. illiopsoas. nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. m. Takvo skraćivanje je neizbežno. tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi. Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane. To vežbanje traje po prilici toliko dugo. adductor longus et brevis). ako do fleksije dođe. pa se ti položaji prekidaju (prednos. to skraćena muskulatura . pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. dugotrajnija. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. Međutim time se ne završavaju svi problemi. zbog pomenutog skraćivanaja. pectineus. niti da se skrate.Bertini. m. jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. tensor fasciae latae. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila. Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. Postoje položaji. Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. koji su neizbežni. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. sartorius. koje bi to sprečile. jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. illiofemorale . Gornji deo tela predstavlja teži deo. rectus femoris. koliko je i trajalo skraćivnje. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. pubofemoral). To se obično dešava u slabinskom delu tela. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret. lig. bez dopunskih . Ako je to pregibanje aktivno. m. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže. kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. prednoženje). Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. može doći do stvaranja lordoze. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. relaksirajućih vežbi.

.slabinskog dela kičme ne bi dozvolila. To bi se postiglo. prvo vežbama redresmana pomenute regije. a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature.

insuficijentna. iza linije vertikale. kukovi pomereni napred u celini.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. trbuh mlitav i ispupčen. pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature. sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. a kod stanja gde je deformacija napredovala. može doći do dobrih rezultata. kod početnih stanja. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. tako i psihičkog. korekciju seda. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. slabinska krivina povećana. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana. grudni koš ravan. prvo se koriste vežbe redresmana. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. Može doći do poremećaja u sistemima. ili nešto ispupčen. . jačanje odgovarajuće muskulature. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. karlica pomerena napred i nadole. inklinacija karlice povećana. ako se na vreme ne interveniše. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava.

Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata. obliqus-a. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva. a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. Kod kasnijih faza. primenjuju se prvo vežbe redresmana. Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. pred ogledalom. veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka. Plivanje. gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. mm. U početnoj fazi. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . illiopsoas-a. što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. koji je kompresor trbušnih organa..kontrakture nižih partija mišića leđa . vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima. Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . u početku bez pokreta. quadratus-a lumborum-a. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. da jednu ruku stave na trbuh. zavisiće od lumbalne krivine. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže. u svim položajima (sedenje. jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m.transversus abdominis. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga. Kod težeg stadijuma lordoze. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m. fiziološke krivine su drastično uvećane.lumbalnih ekstenzora. Izbor početnog položja.■ lordoze i ■ istezanje m. као i od stanja m. rectus abdominis-a. kod reduktibilnih slučajeva. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. koji je izdužen. Vrlo često je to antirahitična. Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. pod dejstvom gravitacije može da oslabi. drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. Predlaže im se u toku tretmana. a koji zbog isturenog stomaka. ako su u dobrom položaju. naročito bedreno-slabinskog mišića. ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura. hod i trčanje). Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu. Pri statičkim.palpacija. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. jer u protivnom. Osim ovih aktivnosti. koja hoće da ih poveća. a samim tim je i veći efekat. zadrži bez pomoći ogledala i ruku.

P. sportska gimnastika). р. tonizirati mišiće glutealne regije. istegnuti lig. Р. pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije. Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje. masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića. kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. illiofemorale . Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. opterećenja i rasterećenja. tj. U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema. Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. ■ posredstvom toplote. dlanovi na podlozi.p. Kada se to postigne. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. a onda toniziranje. ležeći па leđima sa rukama pored tela. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze. a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova. kako bi se sprečile teže deformacije. redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. . a stopala pri tome klize po podlozi. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. a natkolenicama se dodirne grudni koš. gde se popravljanje statusa ne može postići. Da bi se to postiglo. Ono. ležeći najeđima. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. primenjivati vežbe opšteg dejstva. Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje. i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih.Bertini.

zadržati.p. P.vratiti u p.p. isti kao u prethodnoj vežbi. Kod učenika početnika trupom klizati po podu. vukući stopala po podlozi. i ponoviti u suprotnu stranu.p sed sunozni(sed sa opruž.vratiti u p.435 436 438) -nedostaje P. s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu.p. P. P. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena. Prednoziti nogama. Podići ekstendirane donje ekstremitete.p. Ponoviti vezbu u drugu stranu.ležeći na ledjima u prirucenju.klececi sa rukama na bedrima.vratiti u p. Kod učenika početnika. pa u drugu stranu. Podići se u mali pretklon. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne.zasuk u duboki pretklon. Donjim ekstremitetom klizati po podu. a zatim tako opruženim kružiti u jednu. p. zatim druge noge.439 440 441 442) -nedostaje P. P. P.a zatim odmah u otklon trupom. P. a zatim u drugu stranu. (sl. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju.p.ležeći na ledjima u prirucenju.na ledjima sa laktovima u rukama.klek sunozni-p.ledja. p.p. vožnja bicikla sa velikim amplitudama.a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima.p.sa zatim u drugu stranu. Ledja ravna. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima.ležeći na ledjima u prirucenju.p. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima. . P.p.na bedrima u uzrucenju.slabinski deo).P.nogama). Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava.usprav u sed. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama. Odnoziti desnom nogom. (sl. Vratiti se u p.p.a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu. (položaj sed sa opruzenim nogama). a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p.p. u jednu stranu. P. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. P. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p.p. Iz tog položaja prednoziti sunozno.ramena. Podizanjem gornjeg dela veka . Podici ekstendirane donje ekstremitete. Prepoznatljiva vežba. zgrčiti sunožno.p.ležeći na ledjima u prirucenju.. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena.p isti kao u prethodnoj vezbi.p. Prednožiti.

p na ripstolu ledjima prema ripstolu. Prednoziti-zgrciti.na ripstolu ledjima prema ripstolu. P.p. Uraditi prednos. i ponoviti u suprotnu stranu.noge su opruzene .449.p. P.451.zadrzati p.vratiti u p.lezeci na klupi.p.P.p. Dolazak u p.hvat za pritku ripstola.ponoviti vezbu u suprotnu stranu. (slika 443.ponoviti vezbu u desnu stranu.slika 444.p. .vratiti u p.p vis ledjima na ripstolu.p. P. P.isti kao u prethodnoj vezbi.zasuk u desnu stranu. Usprau u sed.p.zgrciti(sunozno-zgrciti).uz pomoc ruku. Usprav u sed.p. Stopala fiksira suvezbac. Uraditi prednos.452) -nedostaje P. P.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu.p. Uraditi prednos.p.p. Upor sedeci na klupi.vratiti u p.450.p.448) –-nedostaje P.Uraditi prednos.309 P.i naizmenicno u drugu stranu. Prednoziti untra levu preko desne .p.ledjima prema ripstolu.prednoziti. (slika 446.vratiti se u p.p.prednoziti udesno-prednozno zgrciti.izdrzaj.ponoviti u suprotnu stranu.izdrzaj.p. Prednoziti sunozno.p. Prednoziti raznozno.upor sedeci na klupi.p.447.vratiti se u p.isti kao u prethodnoj vezbi.p upor sedeci na svedskoj klupi. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P.p.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno. Noge punim kontaktom stopala-podloga. Prednoznozgrciti. P.p na ripstolu.prinoziti.p. Vratiti u p.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku.vratiti u p. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku.445) –nedostaje P.zasuk u desnu stranu. P.. P.a ucenik lagano podize trup do seda. Sl.stopala puni kontakt sa podlogom.p.p.vratiti u p. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu.p.upor sedeci na klupi .vis lezeci pred rukama na kosoj klupi.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.noge opruzene.p.p. (sl.p.p.izdrzaj.

p.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku.p.459) -nedostaje P.p na ledjima. P.sed sa opruzenim kolenima).sa istovremenim sirenjem kolena u stranu.p.p.p.p.458.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. P.(sli.ruke u prirucenju.457.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise.vratiti u p. P.vratiti u p. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom. Zgrciti sunozno i podici kukove navise. I ponoviti drugom nogom.p.ponoviti drugom nogom. . Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove.p.vratiti u p.460. (sl.461) -nedostaje P.vratiti u p.p sed sunozni (p.p. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Zgrciti sunozno(p.

Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu .I PROF.Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno.KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja. Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze. Iako ima vise opisanih vezbi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful