Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

Paralelno sa skraćenjem ovih mišića. Moze biti primarna i sekundarna. Najceće se sreću tzv. Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm.koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine.odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola.insuficijencija trbušne muskulature. . Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja.takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni.Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. moze doprineti nastanku lordoze.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze. 39. Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije. sekundarne ili kompenzatorne lordoze.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki. postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum. Tipizirana skolska klupa .što vremenom rezultira njihovim skraćenjem.Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr. Dakle. usled povećanja torakalne krivine.u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj.moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine. Statički poremećaji u zglobu kuka. Sl. Lordoza se . Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja . kao i kod osoba koje dugo sede. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka . a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice. Primarna se relativno retko sreće. Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju. Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida.prekomerna gojaznost.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta.rahitis i dr.cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred.39. dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba. Parketari .Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu.cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.najcesce je pravljena za vise uzrasta . Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole.terceri) .osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka. a to negativno utiče na lumbalnu kičmu. Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja.).Poznato je da.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka.keramičari.

Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature . Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka. 5. Ligamentarno kostani aparat . Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . 3. to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije .korigovanog polozaja . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima . U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu .Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . Korekciju stava .odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . Korekciju seda 3. Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . .Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu .Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature .promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo . koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. 6. 2. mere prevencije obuhvataju sledece : 1. kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze. Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine . Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . 4. Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj . Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji. sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Radi lakse kontrole uspostavljenog tj. sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha .

Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice . nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . dok ce se trbusni misici .slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka . to su agonisti pokreta flexori kuka . vise se angazuju gornje partije trbusnih misica ..treba . Slika 40. izometrijskom misicnom kontrakcijom . Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka .) . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka . Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40. pre svega . U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . otezanog stajanja i hoda . Medjutim . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama .41. Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . 41. u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom .( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. angazovati kao stabilizatori . dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete . Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. tj. Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida .. Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima . sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni . Medjutim kod lordototice dece. Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje .sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature . Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme .

uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima . savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . Sam polozaj . Uz ovo . zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena .) . One se izvode na sledeci nacin : 1. a time i na njihovo popustanje . na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa . dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge . Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. I pored ovoga . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . ) . Podizanjem gornjeg dela tela 2. preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Podizanjem donjeg dela tela 3. Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka . Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje . Slika 42. podizanje teskih tereta i sl. (slika 42. Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju.dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) . . zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni.Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . cesto se savetuje nastavak tretmana . kao sto je napinjanje.podizati noge savijene u kolenima . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. Ukoliko se pri vezbanju . Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida .

Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa.flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu.te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati.44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane. U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom . Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa .a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije . u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima.uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca.angazuju i spoljasji kosi trbusni misici.potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu . Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis.to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice . Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla . Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice.tdj.tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze. Ovaj misic . .odnosno podizanje donje dela tela.u cilju jacanja trbusnih misica. narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu. Ovaj misic .dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla. Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid. Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici .tako da je .Slika 43.

je na pocetku pokreta .(sl. .jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic. a da bi on bio sto pouzdaniji .45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem.izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima. Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .a time i njihova efikasnost.

--Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela. naročito u dečijem uzrastu. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji. tj. dystrophia musculorum progresiva). visećeg trbuha. koga ne treba mi sada zanemariti. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu. postaju voluminozniji. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma. . Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole. (luxatio сохае congenita. kao i donjih ekstremiteta. kao i diskusi se smanjuju u visini. Tada dolazi do nadutosti. Sa prednje strane tela pršljenova. strukturalni stadijum (prava lordoza. Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. Mereno prema kliničkoj metodi. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . Dakle. i ona se adekvatnim programom rada. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici. Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. a zatim i na telu pršljenova. Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. do tzv. zbog toga što postoje različiti načini.5 do 4.5cm. Ove vrednosti su aproksimativne. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje).vrednosti krivine se kreću od 3.Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. dolazi do zastoja u peristaltici creva. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje. koji je pravilno programiran i doziran. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis. fiksirana lordoza). koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. (Delpesch-ov zakon). može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. a sa zadnje strane se povećavaju. U odnosu na izgled koštane strukture.način i primena su potpuno isti.Lordoza-Prof.

Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. relaksirajućih vežbi. Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. zbog pomenutog skraćivanaja. dolazi do povećanja grudne krivine. kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. Ako je to pregibanje aktivno. Međutim time se ne završavaju svi problemi. tensor fasciae latae. nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. To vežbanje traje po prilici toliko dugo. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret. jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. dugotrajnija. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. pectineus. Takvo skraćivanje je neizbežno. tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi. ako do fleksije dođe. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. bez dopunskih . Kada osoba. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. rectus femoris. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila.Bertini. m. sartorius. Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. koji su neizbežni. adductor longus et brevis).mišića pregibača u zglobovima kukova (m. Postoje položaji. ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova. i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. Gornji deo tela predstavlja teži deo. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže. illiofemorale . Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. niti da se skrate. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane. prednoženje). illiopsoas. to skraćena muskulatura . jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. pubofemoral). koje bi to sprečile. može doći do stvaranja lordoze. m. lig. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. zauzima poguren stav. To se obično dešava u slabinskom delu tela. m. m. pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. koliko je i trajalo skraćivnje. m. tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. pa se ti položaji prekidaju (prednos. gde je to moguće.

To bi se postiglo. a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature. prvo vežbama redresmana pomenute regije. .slabinskog dela kičme ne bi dozvolila.

prvo se koriste vežbe redresmana. pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature. sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. kukovi pomereni napred u celini. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. kod početnih stanja.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. insuficijentna. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. . kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. a kod stanja gde je deformacija napredovala. ili nešto ispupčen. grudni koš ravan. slabinska krivina povećana. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava. ako se na vreme ne interveniše. karlica pomerena napred i nadole. trbuh mlitav i ispupčen. Može doći do poremećaja u sistemima. iza linije vertikale. može doći do dobrih rezultata. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana. korekciju seda. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. jačanje odgovarajuće muskulature. tako i psihičkog. inklinacija karlice povećana.

pod dejstvom gravitacije može da oslabi. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu. Kod težeg stadijuma lordoze. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže. pred ogledalom. Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . zadrži bez pomoći ogledala i ruku. naročito bedreno-slabinskog mišića. ako su u dobrom položaju.. као i od stanja m.kontrakture nižih partija mišića leđa . Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu.■ lordoze i ■ istezanje m. a koji zbog isturenog stomaka. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m. kod reduktibilnih slučajeva. Izbor početnog položja. a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. primenjuju se prvo vežbe redresmana. Kod kasnijih faza. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima. Plivanje.lumbalnih ekstenzora. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). fiziološke krivine su drastično uvećane. Vrlo često je to antirahitična. koji je kompresor trbušnih organa. da jednu ruku stave na trbuh. koji je izdužen. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. rectus abdominis-a. došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga. u svim položajima (sedenje. jer u protivnom. vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum.transversus abdominis. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. obliqus-a. quadratus-a lumborum-a. jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. zavisiće od lumbalne krivine. Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. hod i trčanje). Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. Pri statičkim. gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. koja hoće da ih poveća. illiopsoas-a. U početnoj fazi.palpacija. Predlaže im se u toku tretmana. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. u početku bez pokreta. što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. a samim tim je i veći efekat. koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m. ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura. Osim ovih aktivnosti. mm. da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva.

gde se popravljanje statusa ne može postići. redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. a onda toniziranje. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze. primenjivati vežbe opšteg dejstva. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. ležeći najeđima. р. kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. Р. ■ posredstvom toplote. U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred. kako bi se sprečile teže deformacije. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih. a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. istegnuti lig. tonizirati mišiće glutealne regije. a stopala pri tome klize po podlozi. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje. Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta. Da bi se to postiglo. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. sportska gimnastika). masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića. .Bertini. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. Kada se to postigne. Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje. pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije.p. P. tj. dlanovi na podlozi. illiofemorale . Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. Ono. opterećenja i rasterećenja. a natkolenicama se dodirne grudni koš. ležeći па leđima sa rukama pored tela. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji.

p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.ležeći na ledjima u prirucenju. (položaj sed sa opruzenim nogama). vukući stopala po podlozi. Podizanjem gornjeg dela veka . s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu. vožnja bicikla sa velikim amplitudama. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi.p. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne. P. Kod učenika početnika. a zatim u drugu stranu. i ponoviti u suprotnu stranu.p. Vratiti se u p.p. zatim druge noge.a zatim odmah u otklon trupom. p.vratiti u p.p.p.p. Ledja ravna. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima.ležeći na ledjima u prirucenju.ležeći na ledjima u prirucenju.na ledjima sa laktovima u rukama. P. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena. u jednu stranu. (sl. Podici ekstendirane donje ekstremitete.p.ramena. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama. Prednoziti nogama.p. Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava. P.klek sunozni-p. Kod učenika početnika trupom klizati po podu. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima.zadržati. a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p. P. p.usprav u sed.p isti kao u prethodnoj vezbi. Donjim ekstremitetom klizati po podu. pa u drugu stranu. Podići se u mali pretklon.ledja. P.p.p sed sunozni(sed sa opruž. Ponoviti vezbu u drugu stranu. .435 436 438) -nedostaje P.P.sa zatim u drugu stranu. (sl. P. Prednožiti. Iz tog položaja prednoziti sunozno.a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu.p.p. isti kao u prethodnoj vežbi.nogama).p. a zatim tako opruženim kružiti u jednu. P. Podići ekstendirane donje ekstremitete.slabinski deo).vratiti u p.ležeći na ledjima u prirucenju. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena. P.zasuk u duboki pretklon. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Prepoznatljiva vežba.p. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.p.klececi sa rukama na bedrima. Odnoziti desnom nogom.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju.p.vratiti u p.. P. zgrčiti sunožno.na bedrima u uzrucenju.439 440 441 442) -nedostaje P.a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima.

stopala puni kontakt sa podlogom.p.noge opruzene. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu.p.p upor sedeci na svedskoj klupi.p.p.isti kao u prethodnoj vezbi.449.prednoziti.uz pomoc ruku. P.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno. P. Stopala fiksira suvezbac. Sl.vis lezeci pred rukama na kosoj klupi.309 P. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.p. (slika 443.vratiti se u p.p na ripstolu ledjima prema ripstolu.p.izdrzaj. P.p. Dolazak u p.izdrzaj.p.vratiti u p. Prednoznozgrciti.a ucenik lagano podize trup do seda.450.451. Usprav u sed.p. .vratiti se u p.vratiti u p.p. Usprau u sed. (slika 446.ponoviti u suprotnu stranu.hvat za pritku ripstola.upor sedeci na klupi.isti kao u prethodnoj vezbi.p.p vis ledjima na ripstolu.p.prednoziti udesno-prednozno zgrciti. Vratiti u p.p.zasuk u desnu stranu. Noge punim kontaktom stopala-podloga.i naizmenicno u drugu stranu.ponoviti vezbu u suprotnu stranu.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu.lezeci na klupi.zasuk u desnu stranu.prinoziti.na ripstolu ledjima prema ripstolu. Prednoziti untra levu preko desne .452) -nedostaje P. Uraditi prednos. (sl. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P.p. Prednoziti sunozno. Uraditi prednos.ponoviti vezbu u desnu stranu. Prednoziti raznozno.447. P.p.ledjima prema ripstolu.p. P.p.p.p.upor sedeci na klupi ..p na ripstolu.slika 444.zadrzati p.p.p. i ponoviti u suprotnu stranu.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku.p.vratiti u p. Prednoziti-zgrciti. P.vratiti u p.zgrciti(sunozno-zgrciti).445) –nedostaje P. P.noge su opruzene . P.P. Upor sedeci na klupi. Uraditi prednos.p.izdrzaj.p.vratiti u p.448) –-nedostaje P.p.Uraditi prednos.p.

I ponoviti drugom nogom.vratiti u p. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom. .odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku.sa istovremenim sirenjem kolena u stranu.461) -nedostaje P.(sli.ponoviti drugom nogom.vratiti u p.vratiti u p.458.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.sed sa opruzenim kolenima). P. P.p.p.p sed sunozni (p.459) -nedostaje P. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p.p.457. (sl.p. Zgrciti sunozno i podici kukove navise. P.p.p.p.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno. Zgrciti sunozno(p.vratiti u p.460.p na ledjima.ruke u prirucenju.

KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno. Iako ima vise opisanih vezbi. Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu .I PROF.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof.Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze.