Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. Sl. Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta. Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja .moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine.insuficijencija trbušne muskulature.najcesce je pravljena za vise uzrasta . Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja. a to negativno utiče na lumbalnu kičmu.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki.u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak. sekundarne ili kompenzatorne lordoze. Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka .mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze. Primarna se relativno retko sreće. postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum. Tipizirana skolska klupa .rahitis i dr.cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr. Paralelno sa skraćenjem ovih mišića.koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine. a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice. usled povećanja torakalne krivine.39. dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni. moze doprineti nastanku lordoze. .Poznato je da. Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu. Lordoza se . kao i kod osoba koje dugo sede.što vremenom rezultira njihovim skraćenjem. Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju.keramičari.osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka. Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida.). Moze biti primarna i sekundarna. Dakle.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola. Najceće se sreću tzv.odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj. Statički poremećaji u zglobu kuka. 39. Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba. Parketari .prekomerna gojaznost.terceri) .cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred.

pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . Ligamentarno kostani aparat . Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana .Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. Radi lakse kontrole uspostavljenog tj. Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji.Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature .odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija .promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo . U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu . moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima . sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . 5. Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha . 4. Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze. koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. 6. . mere prevencije obuhvataju sledece : 1. Korekciju seda 3. Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka. Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Korekciju stava .korigovanog polozaja .Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . 3. Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj . sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. 2. Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature . Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine .

. U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka .slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka .( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida . ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice .treba . sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . Slika 40. Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40. Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . vise se angazuju gornje partije trbusnih misica .sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima . pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme .) . One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav .41. dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete . pre svega . izometrijskom misicnom kontrakcijom . tj. u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje . Medjutim .. 41. Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka . otezanog stajanja i hoda . angazovati kao stabilizatori . Medjutim kod lordototice dece. Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . dok ce se trbusni misici . to su agonisti pokreta flexori kuka .

I pored ovoga . zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni. sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. Sam polozaj . Ukoliko se pri vezbanju . Slika 42. Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju. Podizanjem gornjeg dela tela 2. Podizanjem donjeg dela tela 3. s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . Uz ovo . zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena . cesto se savetuje nastavak tretmana . dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge . cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida .) . odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. kao sto je napinjanje.dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) .podizati noge savijene u kolenima . (slika 42. na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . a time i na njihovo popustanje . dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . ) . podizanje teskih tereta i sl. One se izvode na sledeci nacin : 1. Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima . . Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje .

Slika 43.potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu . Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla . . Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa .te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati. narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu.pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa. Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici . Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis. u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima.a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije .tdj.to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice . Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid. Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane. Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice.dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla. Ovaj misic .u cilju jacanja trbusnih misica.angazuju i spoljasji kosi trbusni misici. U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom .uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca. Ovaj misic .tako da je .tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze.odnosno podizanje donje dela tela.flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu.

a da bi on bio sto pouzdaniji .je na pocetku pokreta .(sl.a time i njihova efikasnost.izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima.45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem.jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic. . Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .

način i primena su potpuno isti. Mereno prema kliničkoj metodi. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji. Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. --Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela. . zbog toga što postoje različiti načini. postaju voluminozniji. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje. Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis. dolazi do zastoja u peristaltici creva. koji je pravilno programiran i doziran. do tzv. kao i diskusi se smanjuju u visini. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje).Lordoza-Prof. Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole.vrednosti krivine se kreću od 3. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba. i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova.5cm.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. dystrophia musculorum progresiva).Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . tj. kao i donjih ekstremiteta. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma. koga ne treba mi sada zanemariti. U odnosu na izgled koštane strukture. visećeg trbuha. Dakle. Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. Tada dolazi do nadutosti.5 do 4. (Delpesch-ov zakon). Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. Sa prednje strane tela pršljenova. strukturalni stadijum (prava lordoza. može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. a sa zadnje strane se povećavaju. (luxatio сохае congenita. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici. naročito u dečijem uzrastu. a zatim i na telu pršljenova. i ona se adekvatnim programom rada. fiksirana lordoza). Ove vrednosti su aproksimativne.

koji su neizbežni. to skraćena muskulatura . To vežbanje traje po prilici toliko dugo. Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. To se obično dešava u slabinskom delu tela. Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. prednoženje). m. rectus femoris. sartorius. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane. bez dopunskih . gde je to moguće. i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova.mišića pregibača u zglobovima kukova (m. tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi. Ako je to pregibanje aktivno. Postoje položaji. Gornji deo tela predstavlja teži deo. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. m. zbog pomenutog skraćivanaja. ako do fleksije dođe. relaksirajućih vežbi. niti da se skrate. nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. dolazi do povećanja grudne krivine. koliko je i trajalo skraćivnje. pa se ti položaji prekidaju (prednos. Međutim time se ne završavaju svi problemi. illiofemorale . Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila. zauzima poguren stav. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. adductor longus et brevis). jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. tensor fasciae latae. lig. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. illiopsoas. koje bi to sprečile. Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. m. Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. može doći do stvaranja lordoze. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret.Bertini. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. Kada osoba. pubofemoral). dugotrajnija. Takvo skraćivanje je neizbežno. ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova. m. m. pectineus. Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže.

a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature. . prvo vežbama redresmana pomenute regije. To bi se postiglo.slabinskog dela kičme ne bi dozvolila.

insuficijentna. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. karlica pomerena napred i nadole. a kod stanja gde je deformacija napredovala. kukovi pomereni napred u celini. inklinacija karlice povećana. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava. sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. iza linije vertikale. grudni koš ravan. slabinska krivina povećana. ako se na vreme ne interveniše. pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature. . jačanje odgovarajuće muskulature. kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. prvo se koriste vežbe redresmana. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana. korekciju seda. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. ili nešto ispupčen. trbuh mlitav i ispupčen. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. kod početnih stanja. tako i psihičkog.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. Može doći do poremećaja u sistemima. može doći do dobrih rezultata.

ako su u dobrom položaju. zavisiće od lumbalne krivine.kontrakture nižih partija mišića leđa . mm. da jednu ruku stave na trbuh. illiopsoas-a.■ lordoze i ■ istezanje m. Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu. kod reduktibilnih slučajeva. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m. jer u protivnom. u početku bez pokreta. koji je kompresor trbušnih organa. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata. u svim položajima (sedenje. a samim tim je i veći efekat. koja hoće da ih poveća. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva. Izbor početnog položja. došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga. gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. zadrži bez pomoći ogledala i ruku.lumbalnih ekstenzora. koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m. hod i trčanje). fiziološke krivine su drastično uvećane.. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže. Vrlo često je to antirahitična. као i od stanja m. Kod težeg stadijuma lordoze. dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). pod dejstvom gravitacije može da oslabi.transversus abdominis. primenjuju se prvo vežbe redresmana. jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu. a koji zbog isturenog stomaka. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. U početnoj fazi. Kod kasnijih faza. U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. Plivanje. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj. naročito bedreno-slabinskog mišića. što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . Osim ovih aktivnosti. veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. pred ogledalom. da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. koji je izdužen. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. Predlaže im se u toku tretmana. quadratus-a lumborum-a. a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima.palpacija. Pri statičkim. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . obliqus-a. rectus abdominis-a. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka. vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum.

a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. a natkolenicama se dodirne grudni koš. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. sportska gimnastika). Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. ■ posredstvom toplote. tonizirati mišiće glutealne regije. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. ležeći najeđima. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. a onda toniziranje. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred.p. kako bi se sprečile teže deformacije. Kada se to postigne. . kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. opterećenja i rasterećenja. Da bi se to postiglo. istegnuti lig. Р. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju. Ono. gde se popravljanje statusa ne može postići. P. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. primenjivati vežbe opšteg dejstva. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova. illiofemorale . redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. tj. р. i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih. ležeći па leđima sa rukama pored tela. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje. U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema. a stopala pri tome klize po podlozi. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze.Bertini. dlanovi na podlozi. Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta. pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije. Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića.

a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima. P. zgrčiti sunožno. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne. .p.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. u jednu stranu.p. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi. a zatim u drugu stranu.zadržati.ledja.vratiti u p. pa u drugu stranu.P.ležeći na ledjima u prirucenju.p.p sed sunozni(sed sa opruž.a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu.ležeći na ledjima u prirucenju. Iz tog položaja prednoziti sunozno.p. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima.na bedrima u uzrucenju.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju. P. Odnoziti desnom nogom.ležeći na ledjima u prirucenju.p. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.klek sunozni-p.vratiti u p.ležeći na ledjima u prirucenju. P. P. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. (položaj sed sa opruzenim nogama).sa zatim u drugu stranu. Podizanjem gornjeg dela veka .p. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena. P.p.nogama). (sl.na ledjima sa laktovima u rukama. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama. Ponoviti vezbu u drugu stranu. vukući stopala po podlozi. Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava. s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu. Prepoznatljiva vežba. i ponoviti u suprotnu stranu.p.p.p. a zatim tako opruženim kružiti u jednu.p.usprav u sed. P. Podici ekstendirane donje ekstremitete.439 440 441 442) -nedostaje P. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima. P.zasuk u duboki pretklon. p. Ledja ravna.. p.a zatim odmah u otklon trupom. zatim druge noge. Prednoziti nogama.klececi sa rukama na bedrima. Kod učenika početnika. isti kao u prethodnoj vežbi. a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p. Vratiti se u p.vratiti u p. Podići se u mali pretklon.p isti kao u prethodnoj vezbi. Podići ekstendirane donje ekstremitete. Kod učenika početnika trupom klizati po podu. P. vožnja bicikla sa velikim amplitudama.435 436 438) -nedostaje P. Donjim ekstremitetom klizati po podu.p. (sl.ramena.p.slabinski deo). Prednožiti.p. P.p.

P. Prednoziti-zgrciti.upor sedeci na klupi. Vratiti u p.p.p. Prednoznozgrciti. (sl. P.vratiti u p.ponoviti u suprotnu stranu.p. P.p.izdrzaj. Usprav u sed. Uraditi prednos.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu.p.p.na ripstolu ledjima prema ripstolu.p. Usprau u sed.vratiti se u p.p.p.zasuk u desnu stranu.p.hvat za pritku ripstola.vratiti se u p.vratiti u p.lezeci na klupi. Prednoziti raznozno.prednoziti udesno-prednozno zgrciti.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku.p. Upor sedeci na klupi.p vis ledjima na ripstolu.p upor sedeci na svedskoj klupi.isti kao u prethodnoj vezbi.zadrzati p. (slika 446.noge opruzene.309 P.p.p na ripstolu ledjima prema ripstolu. Uraditi prednos.prednoziti.uz pomoc ruku.p.p. P.452) -nedostaje P. Dolazak u p.p. i ponoviti u suprotnu stranu.Uraditi prednos.slika 444.a ucenik lagano podize trup do seda.451.p.P.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno.vis lezeci pred rukama na kosoj klupi. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu.noge su opruzene . P.p.upor sedeci na klupi .vratiti u p.p.p na ripstolu.stopala puni kontakt sa podlogom. Sl.p.ledjima prema ripstolu.izdrzaj. P.ponoviti vezbu u suprotnu stranu. .p. Stopala fiksira suvezbac.p. Noge punim kontaktom stopala-podloga.447.isti kao u prethodnoj vezbi.448) –-nedostaje P.zgrciti(sunozno-zgrciti).449.zasuk u desnu stranu. Uraditi prednos.i naizmenicno u drugu stranu.ponoviti vezbu u desnu stranu.p. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku. P.p.vratiti u p. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P.vratiti u p.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.p. Prednoziti sunozno. Prednoziti untra levu preko desne .450.p.445) –nedostaje P.p. (slika 443. P.prinoziti..izdrzaj.

Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.461) -nedostaje P.p.460.(sli. Zgrciti sunozno i podici kukove navise.457.p.p.p.p sed sunozni (p.p.vratiti u p. P.vratiti u p. I ponoviti drugom nogom.459) -nedostaje P. P.p.458. Zgrciti sunozno(p.odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku. P.p.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise.vratiti u p. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove.ruke u prirucenju. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno.sed sa opruzenim kolenima).vratiti u p.p.ponoviti drugom nogom.p na ledjima. (sl.sa istovremenim sirenjem kolena u stranu. .p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p.

Iako ima vise opisanih vezbi.I PROF.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof. Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu . Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja.KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA.Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful