Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

keramičari. Najceće se sreću tzv. Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja .koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine.insuficijencija trbušne muskulature. Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole.39. . Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja. Parketari . Paralelno sa skraćenjem ovih mišića.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba. Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije. kao i kod osoba koje dugo sede.moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine. dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije. 39. Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze.osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka. Lordoza se . usled povećanja torakalne krivine. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka .Poznato je da. Statički poremećaji u zglobu kuka. Sl.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj.Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr. moze doprineti nastanku lordoze.rahitis i dr.Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. sekundarne ili kompenzatorne lordoze.terceri) . Dakle. Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka.prekomerna gojaznost. Primarna se relativno retko sreće. postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum. Moze biti primarna i sekundarna.što vremenom rezultira njihovim skraćenjem.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu.).takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni. Tipizirana skolska klupa .najcesce je pravljena za vise uzrasta .u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak. Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta.mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. a to negativno utiče na lumbalnu kičmu. a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice. Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja.cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred.

U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu . . Radi lakse kontrole uspostavljenog tj. Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha . to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije . 2. kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . Korekciju stava . Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja .promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo . koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze. moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima .Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature . Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature . 3. mere prevencije obuhvataju sledece : 1. sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija . pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . Ligamentarno kostani aparat . 6.Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima .korigovanog polozaja . 5. Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka. Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. Korekciju seda 3.Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji. sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine . Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj .odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . 4.

sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature . pre svega . 41.. Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni . Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka . Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40. izometrijskom misicnom kontrakcijom . Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida . One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje .) . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka . Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . Slika 40. dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete . Medjutim . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima . dok ce se trbusni misici . to su agonisti pokreta flexori kuka . Medjutim kod lordototice dece.slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka . Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . tj. u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom . U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice .treba .41. vise se angazuju gornje partije trbusnih misica . nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima.( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. otezanog stajanja i hoda . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav .. angazovati kao stabilizatori .

odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . a time i na njihovo popustanje . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka .dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) . Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju. zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni. . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . Uz ovo . kao sto je napinjanje. Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena . I pored ovoga .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom .podizati noge savijene u kolenima . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima . dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. Podizanjem gornjeg dela tela 2. podizanje teskih tereta i sl. ) . dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . Ukoliko se pri vezbanju . Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje . Sam polozaj . s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. Slika 42. cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. (slika 42. One se izvode na sledeci nacin : 1. preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida . uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu .) . cesto se savetuje nastavak tretmana . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . Podizanjem donjeg dela tela 3. Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa .

. Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis.odnosno podizanje donje dela tela. Ovaj misic .tdj. Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice . U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom . Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa . Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid.uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca. narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu.dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla.tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze. u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima. Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla .Slika 43.a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije .u cilju jacanja trbusnih misica.te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati.44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane.angazuju i spoljasji kosi trbusni misici. Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice.tako da je . Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici .flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu.potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu .pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa. Ovaj misic .

Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem.izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima.jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic. .je na pocetku pokreta .a time i njihova efikasnost. a da bi on bio sto pouzdaniji .(sl.

Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. --Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba. (Delpesch-ov zakon).5cm. postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje). i ona se adekvatnim programom rada. tj. koga ne treba mi sada zanemariti.5 do 4. Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. Tada dolazi do nadutosti. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . Dakle. a sa zadnje strane se povećavaju. i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova. (luxatio сохае congenita. Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. do tzv.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu. Ove vrednosti su aproksimativne. dystrophia musculorum progresiva). . visećeg trbuha. U odnosu na izgled koštane strukture. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. kao i donjih ekstremiteta.način i primena su potpuno isti. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici. koji je pravilno programiran i doziran. dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje.Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. strukturalni stadijum (prava lordoza. kao i diskusi se smanjuju u visini. Sa prednje strane tela pršljenova. Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. fiksirana lordoza). Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis.vrednosti krivine se kreću od 3.Lordoza-Prof. dolazi do zastoja u peristaltici creva. postaju voluminozniji. Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. a zatim i na telu pršljenova. zbog toga što postoje različiti načini. naročito u dečijem uzrastu. Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. Mereno prema kliničkoj metodi.

mišića pregibača u zglobovima kukova (m. illiofemorale . Međutim time se ne završavaju svi problemi. kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. zbog pomenutog skraćivanaja. Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova. Takvo skraćivanje je neizbežno. Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. rectus femoris. to skraćena muskulatura . Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. Ako je to pregibanje aktivno. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. dugotrajnija. m. m. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). može doći do stvaranja lordoze. niti da se skrate. To vežbanje traje po prilici toliko dugo. ako do fleksije dođe. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. prednoženje). Kada osoba. zauzima poguren stav. dolazi do povećanja grudne krivine. relaksirajućih vežbi. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. gde je to moguće. Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. illiopsoas. onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret. koji su neizbežni. koliko je i trajalo skraćivnje. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. koje bi to sprečile. ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova. jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. lig. bez dopunskih . tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi. m. Gornji deo tela predstavlja teži deo. tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. pubofemoral). sartorius. pectineus. Postoje položaji. To se obično dešava u slabinskom delu tela. adductor longus et brevis). pa se ti položaji prekidaju (prednos. Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila.Bertini. tensor fasciae latae. m. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. m.

. a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature. prvo vežbama redresmana pomenute regije.slabinskog dela kičme ne bi dozvolila. To bi se postiglo.

sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. ili nešto ispupčen. trbuh mlitav i ispupčen. prvo se koriste vežbe redresmana. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava. jačanje odgovarajuće muskulature. grudni koš ravan. tako i psihičkog. kod početnih stanja.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. ako se na vreme ne interveniše. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. slabinska krivina povećana. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. kukovi pomereni napred u celini. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana. a kod stanja gde je deformacija napredovala. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. karlica pomerena napred i nadole. insuficijentna. može doći do dobrih rezultata. korekciju seda. Može doći do poremećaja u sistemima. iza linije vertikale. inklinacija karlice povećana. . pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature.

što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj.transversus abdominis. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum.kontrakture nižih partija mišića leđa . drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. zavisiće od lumbalne krivine. као i od stanja m. pod dejstvom gravitacije može da oslabi. da jednu ruku stave na trbuh. Pri statičkim. ako su u dobrom položaju. kod reduktibilnih slučajeva.palpacija. Osim ovih aktivnosti.. quadratus-a lumborum-a. Kod kasnijih faza. rectus abdominis-a. koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m. U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. U početnoj fazi. ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura. Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu. u svim položajima (sedenje. a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. koji je kompresor trbušnih organa. zadrži bez pomoći ogledala i ruku.■ lordoze i ■ istezanje m. Kod težeg stadijuma lordoze. naročito bedreno-slabinskog mišića. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata. Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. obliqus-a. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. Predlaže im se u toku tretmana. a koji zbog isturenog stomaka. jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. illiopsoas-a. došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga.lumbalnih ekstenzora. pred ogledalom. veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. Vrlo često je to antirahitična. u početku bez pokreta. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. Izbor početnog položja. Plivanje. jer u protivnom. mm. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. fiziološke krivine su drastično uvećane. koja hoće da ih poveća. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima. koji je izdužen. a samim tim je i veći efekat. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m. hod i trčanje). dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. primenjuju se prvo vežbe redresmana.

Bertini. Kada se to postigne. Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju. kako bi se sprečile teže deformacije. redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. Ono.p. kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih. opterećenja i rasterećenja. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. р. ležeći па leđima sa rukama pored tela. tonizirati mišiće glutealne regije. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema. Da bi se to postiglo. pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije. . primenjivati vežbe opšteg dejstva. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje. masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića. a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. a onda toniziranje. ležeći najeđima. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje. istegnuti lig.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. illiofemorale . P. ■ posredstvom toplote. Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. tj. a natkolenicama se dodirne grudni koš. Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. a stopala pri tome klize po podlozi. sportska gimnastika). Р. gde se popravljanje statusa ne može postići. dlanovi na podlozi. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze.

a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu. Vratiti se u p. Kod učenika početnika trupom klizati po podu. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne.p sed sunozni(sed sa opruž. isti kao u prethodnoj vežbi.sa zatim u drugu stranu.ležeći na ledjima u prirucenju. Podići ekstendirane donje ekstremitete.. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena.ramena.klececi sa rukama na bedrima. P.na bedrima u uzrucenju.p. Podici ekstendirane donje ekstremitete. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama.p. Prepoznatljiva vežba.p. p. P.p. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima.usprav u sed. P.p isti kao u prethodnoj vezbi. zgrčiti sunožno. P.p. P. P. (položaj sed sa opruzenim nogama).nogama). a zatim tako opruženim kružiti u jednu.p. (sl.zadržati.slabinski deo). vožnja bicikla sa velikim amplitudama.p. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima. Donjim ekstremitetom klizati po podu.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju.a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima. p.p. Iz tog položaja prednoziti sunozno. . Podići se u mali pretklon.p.na ledjima sa laktovima u rukama. s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu.zasuk u duboki pretklon.p.p.p. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena. pa u drugu stranu. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.vratiti u p. Kod učenika početnika.439 440 441 442) -nedostaje P.vratiti u p.ledja. Odnoziti desnom nogom.p. P.ležeći na ledjima u prirucenju.klek sunozni-p. Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava. a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p. (sl. u jednu stranu.p. Prednoziti nogama.a zatim odmah u otklon trupom. vukući stopala po podlozi. P. Prednožiti. Podizanjem gornjeg dela veka . Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi.435 436 438) -nedostaje P. zatim druge noge. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.ležeći na ledjima u prirucenju. Ledja ravna. i ponoviti u suprotnu stranu. a zatim u drugu stranu. Ponoviti vezbu u drugu stranu.vratiti u p. P.p.ležeći na ledjima u prirucenju.P.

P.p. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu. P. Prednoziti-zgrciti.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.448) –-nedostaje P.452) -nedostaje P.p.uz pomoc ruku.ponoviti vezbu u desnu stranu. (slika 446. (slika 443.p.hvat za pritku ripstola. P.p.p vis ledjima na ripstolu.p.zgrciti(sunozno-zgrciti).Uraditi prednos.vratiti u p. Prednoziti sunozno. P.p. Stopala fiksira suvezbac.ponoviti u suprotnu stranu.i naizmenicno u drugu stranu.izdrzaj. Usprav u sed..izdrzaj.p.p.p. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P. Usprau u sed.451.upor sedeci na klupi.vis lezeci pred rukama na kosoj klupi.p.p.p.p.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu.445) –nedostaje P.p.p.vratiti u p.p.309 P.449.p. Vratiti u p.P.p.stopala puni kontakt sa podlogom. (sl.lezeci na klupi.prinoziti.prednoziti udesno-prednozno zgrciti. Prednoziti untra levu preko desne .izdrzaj.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno.upor sedeci na klupi .p.ponoviti vezbu u suprotnu stranu.p upor sedeci na svedskoj klupi.slika 444. Upor sedeci na klupi.450. Dolazak u p.p. Uraditi prednos. Uraditi prednos.vratiti u p.noge opruzene.vratiti u p.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku. Noge punim kontaktom stopala-podloga.a ucenik lagano podize trup do seda.isti kao u prethodnoj vezbi.vratiti u p.p na ripstolu ledjima prema ripstolu. Prednoziti raznozno. P.p.na ripstolu ledjima prema ripstolu.zasuk u desnu stranu. i ponoviti u suprotnu stranu. P.ledjima prema ripstolu. Sl.prednoziti.zasuk u desnu stranu.vratiti se u p.noge su opruzene .p. Prednoznozgrciti.vratiti se u p.p.p na ripstolu. P.isti kao u prethodnoj vezbi.zadrzati p. P.p.p. .447. Uraditi prednos.p.

p. (sl. P.vratiti u p.p.vratiti u p.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.459) -nedostaje P.p. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.458.461) -nedostaje P. P.sa istovremenim sirenjem kolena u stranu.p sed sunozni (p. P.460.p.(sli.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.vratiti u p.p. I ponoviti drugom nogom.ruke u prirucenju.vratiti u p. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno.p. Zgrciti sunozno i podici kukove navise.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise.p. Zgrciti sunozno(p.p na ledjima.sed sa opruzenim kolenima). .odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku.ponoviti drugom nogom.p.457. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom.p.

Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze. Iako ima vise opisanih vezbi.KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja.I PROF. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze.Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof. Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful