Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr.što vremenom rezultira njihovim skraćenjem.cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.insuficijencija trbušne muskulature. Primarna se relativno retko sreće. sekundarne ili kompenzatorne lordoze. Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja. kao i kod osoba koje dugo sede.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki.terceri) . Tipizirana skolska klupa . Sl. Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije. Moze biti primarna i sekundarna.Poznato je da.koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine. Statički poremećaji u zglobu kuka. Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm. Lordoza se . postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum.cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred. Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja .najcesce je pravljena za vise uzrasta . Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole.takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni. 39.keramičari.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba.39.moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu. dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .prekomerna gojaznost.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka. Parketari .osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka. Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja. a to negativno utiče na lumbalnu kičmu. .u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak.mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice. Dakle. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka .). Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida. usled povećanja torakalne krivine.odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije. moze doprineti nastanku lordoze. Paralelno sa skraćenjem ovih mišića.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta. Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju. Najceće se sreću tzv. Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze.Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola.rahitis i dr.

Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature . 3. Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. mere prevencije obuhvataju sledece : 1. pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica . Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. 6. Radi lakse kontrole uspostavljenog tj.odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj . Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze.korigovanog polozaja .Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature . to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije . moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima .Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . . U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu . Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka .promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . Korekciju seda 3. 2. Korekciju stava . koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Ligamentarno kostani aparat . 5. Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija . Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha . 4. Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine .Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka. Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji. sto se registruje vizuelno ili palpiranjem .

Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice . Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje .) . Slika 40.sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature .slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav . tj. pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme .. Medjutim . Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom . sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni . to su agonisti pokreta flexori kuka . vise se angazuju gornje partije trbusnih misica . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama . Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40. dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete . Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . dok ce se trbusni misici . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka . 41. otezanog stajanja i hoda .. Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. Medjutim kod lordototice dece.treba .( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . pre svega . angazovati kao stabilizatori .41. Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka . One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu . Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida . izometrijskom misicnom kontrakcijom . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima .

zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni. cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima . Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge . Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida . Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka . Podizanjem gornjeg dela tela 2. . s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . ) . Podizanjem donjeg dela tela 3. Ukoliko se pri vezbanju . Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje . odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . I pored ovoga . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . cesto se savetuje nastavak tretmana . Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. a time i na njihovo popustanje . na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa .) . podizanje teskih tereta i sl. zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . kao sto je napinjanje. (slika 42. Uz ovo .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . Sam polozaj .podizati noge savijene u kolenima . savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. Slika 42. preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju.dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) . One se izvode na sledeci nacin : 1.

U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom . Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice. u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima.uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca. Ovaj misic .44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane.to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice . .u cilju jacanja trbusnih misica.tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze.angazuju i spoljasji kosi trbusni misici.tako da je . narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu.dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla. Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla . Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa .tdj.a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije . Ovaj misic .te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati. Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid.pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa.odnosno podizanje donje dela tela. Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl. Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici .potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu .flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu. Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis.Slika 43.

. Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .a time i njihova efikasnost. a da bi on bio sto pouzdaniji .je na pocetku pokreta .jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic.izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima.(sl.45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem.

Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. koji je pravilno programiran i doziran.način i primena su potpuno isti. (luxatio сохае congenita. fiksirana lordoza). visećeg trbuha. kao i diskusi se smanjuju u visini. naročito u dečijem uzrastu. Ove vrednosti su aproksimativne. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma. Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis. zbog toga što postoje različiti načini. a zatim i na telu pršljenova. tj. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici. strukturalni stadijum (prava lordoza. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba. Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole. koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. Dakle. postaju voluminozniji. Sa prednje strane tela pršljenova. do tzv.Lordoza-Prof.5 do 4.vrednosti krivine se kreću od 3. kao i donjih ekstremiteta. Tada dolazi do nadutosti. (Delpesch-ov zakon).Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. i ona se adekvatnim programom rada. . i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu. postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje). dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . koga ne treba mi sada zanemariti. --Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela.5cm. Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze. Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. dystrophia musculorum progresiva). dolazi do zastoja u peristaltici creva. a sa zadnje strane se povećavaju.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu. Mereno prema kliničkoj metodi. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi. U odnosu na izgled koštane strukture.

Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. dolazi do povećanja grudne krivine.mišića pregibača u zglobovima kukova (m. Gornji deo tela predstavlja teži deo. Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. m. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. m. prednoženje). Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret. i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova. jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. dugotrajnija. može doći do stvaranja lordoze. Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. zbog pomenutog skraćivanaja.Bertini. Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. Postoje položaji. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila. tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi. sartorius. pubofemoral). kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. koji su neizbežni. koje bi to sprečile. To vežbanje traje po prilici toliko dugo. m. tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. lig. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže. Ako je to pregibanje aktivno. rectus femoris. bez dopunskih . onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. gde je to moguće. pectineus. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). adductor longus et brevis). Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. m. Međutim time se ne završavaju svi problemi. illiofemorale . Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. koliko je i trajalo skraćivnje. Takvo skraćivanje je neizbežno. tensor fasciae latae. Kada osoba. nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. niti da se skrate. relaksirajućih vežbi. Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. to skraćena muskulatura . pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. m. pa se ti položaji prekidaju (prednos. zauzima poguren stav. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. illiopsoas. ako do fleksije dođe. To se obično dešava u slabinskom delu tela.

. prvo vežbama redresmana pomenute regije.slabinskog dela kičme ne bi dozvolila. To bi se postiglo. a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature.

Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana. a kod stanja gde je deformacija napredovala. ili nešto ispupčen. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. korekciju seda. može doći do dobrih rezultata. slabinska krivina povećana. trbuh mlitav i ispupčen. tako i psihičkog. ako se na vreme ne interveniše. grudni koš ravan. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. Može doći do poremećaja u sistemima. pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature. prvo se koriste vežbe redresmana. iza linije vertikale. kod početnih stanja. jačanje odgovarajuće muskulature.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. karlica pomerena napred i nadole. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. insuficijentna. kukovi pomereni napred u celini. inklinacija karlice povećana. sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. .

zavisiće od lumbalne krivine. Vrlo često je to antirahitična. као i od stanja m. U početnoj fazi.transversus abdominis. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m. Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga. koja hoće da ih poveća. a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. zadrži bez pomoći ogledala i ruku. fiziološke krivine su drastično uvećane. Pri statičkim. Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature.palpacija. jer u protivnom. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. hod i trčanje). jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura.■ lordoze i ■ istezanje m. koji je kompresor trbušnih organa. ako su u dobrom položaju. illiopsoas-a. obliqus-a. što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. Kod težeg stadijuma lordoze. veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. mm. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva. a koji zbog isturenog stomaka. Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . Osim ovih aktivnosti. rectus abdominis-a.kontrakture nižih partija mišića leđa . gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj. Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. naročito bedreno-slabinskog mišića. Predlaže im se u toku tretmana. quadratus-a lumborum-a. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima. Plivanje. u svim položajima (sedenje. koji je izdužen.. vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum. pod dejstvom gravitacije može da oslabi. primenjuju se prvo vežbe redresmana. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. da jednu ruku stave na trbuh. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata. dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m. da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. Kod kasnijih faza.lumbalnih ekstenzora. drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. Izbor početnog položja. kod reduktibilnih slučajeva. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . pred ogledalom. a samim tim je i veći efekat. u početku bez pokreta.

a natkolenicama se dodirne grudni koš. a stopala pri tome klize po podlozi. kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju. a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. Р. . primenjivati vežbe opšteg dejstva. Ono. P. tonizirati mišiće glutealne regije. Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje. sportska gimnastika). pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. Kada se to postigne. Da bi se to postiglo. U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred. Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. a onda toniziranje. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze. kako bi se sprečile teže deformacije. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. ■ posredstvom toplote. i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih. opterećenja i rasterećenja. masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića. istegnuti lig. р. dlanovi na podlozi. gde se popravljanje statusa ne može postići. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje. Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta.p.Bertini. ležeći najeđima. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. tj. illiofemorale . ležeći па leđima sa rukama pored tela.

zatim druge noge.slabinski deo).435 436 438) -nedostaje P. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena.ležeći na ledjima u prirucenju.zasuk u duboki pretklon.vratiti u p. Prepoznatljiva vežba. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. p.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju.p.sa zatim u drugu stranu.p.usprav u sed. i ponoviti u suprotnu stranu.p. a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p. Ledja ravna. a zatim u drugu stranu.p. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima.ležeći na ledjima u prirucenju. s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu. P. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne. P.zadržati.nogama).vratiti u p.p. Ponoviti vezbu u drugu stranu. u jednu stranu. (sl. Vratiti se u p. P.P. Prednoziti nogama. Iz tog položaja prednoziti sunozno. Kod učenika početnika trupom klizati po podu.p sed sunozni(sed sa opruž. isti kao u prethodnoj vežbi.ležeći na ledjima u prirucenju. P. Prednožiti.p.a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. P.ležeći na ledjima u prirucenju.p isti kao u prethodnoj vezbi.ramena.p. p. (sl. Podići se u mali pretklon. . Podizanjem gornjeg dela veka .vratiti u p. vožnja bicikla sa velikim amplitudama. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama.. Donjim ekstremitetom klizati po podu. a zatim tako opruženim kružiti u jednu.na ledjima sa laktovima u rukama. P.439 440 441 442) -nedostaje P. zgrčiti sunožno.a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu.p.p. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima. (položaj sed sa opruzenim nogama).p. Podici ekstendirane donje ekstremitete.p.ledja.a zatim odmah u otklon trupom. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.na bedrima u uzrucenju. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi. P. Kod učenika početnika. Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena. P.klek sunozni-p.p. Odnoziti desnom nogom. vukući stopala po podlozi. pa u drugu stranu. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.p.klececi sa rukama na bedrima.p.p. P. Podići ekstendirane donje ekstremitete.

vis lezeci pred rukama na kosoj klupi.p.p na ripstolu. (slika 446.ledjima prema ripstolu. Uraditi prednos.p. Usprav u sed.vratiti se u p. Prednoznozgrciti.p. Dolazak u p.ponoviti u suprotnu stranu. Prednoziti sunozno.p. Uraditi prednos.upor sedeci na klupi.p. Prednoziti untra levu preko desne .vratiti u p.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu. Upor sedeci na klupi.p na ripstolu ledjima prema ripstolu.slika 444.p.p.p upor sedeci na svedskoj klupi.451. P. Prednoziti-zgrciti. P.p..zasuk u desnu stranu.p.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku.vratiti u p.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno.445) –nedostaje P. (sl. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu.p.p. P. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P.p.na ripstolu ledjima prema ripstolu.a ucenik lagano podize trup do seda.p.p.lezeci na klupi.ponoviti vezbu u suprotnu stranu.zadrzati p.p. P.vratiti u p. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku. Sl.p.prednoziti udesno-prednozno zgrciti.uz pomoc ruku.prinoziti.prednoziti. P.p vis ledjima na ripstolu.zasuk u desnu stranu.p. P.p.zgrciti(sunozno-zgrciti).vratiti se u p. P. i ponoviti u suprotnu stranu.upor sedeci na klupi .p.isti kao u prethodnoj vezbi.noge opruzene.p.izdrzaj.izdrzaj.p.noge su opruzene .P.vratiti u p.p.p.isti kao u prethodnoj vezbi.447.stopala puni kontakt sa podlogom. Vratiti u p. P.p.hvat za pritku ripstola.p. Prednoziti raznozno. .449. Noge punim kontaktom stopala-podloga.450.vratiti u p.Uraditi prednos.452) -nedostaje P. (slika 443.448) –-nedostaje P.ponoviti vezbu u desnu stranu.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.izdrzaj. Usprau u sed.p.309 P. Uraditi prednos. Stopala fiksira suvezbac.i naizmenicno u drugu stranu.

p.p.vratiti u p. P. (sl.p.p na ledjima. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno.odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku. .461) -nedostaje P.p.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.457. Zgrciti sunozno(p.p.458.p. Zgrciti sunozno i podici kukove navise.460.sed sa opruzenim kolenima). P.ponoviti drugom nogom.sa istovremenim sirenjem kolena u stranu.vratiti u p.vratiti u p. I ponoviti drugom nogom.p sed sunozni (p. P. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise.p.vratiti u p.p. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.p.(sli.459) -nedostaje P.ruke u prirucenju.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.

Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof. Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu .Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze. Iako ima vise opisanih vezbi.KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze.I PROF. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno.