P. 1
LORDOZA

LORDOZA

|Views: 416|Likes:
Published by Katarina Miljan

More info:

Published by: Katarina Miljan on Aug 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/05/2014

pdf

text

original

Универзитет у Приштини Факултет за спорт и физичко васпитање

Семинарски рад

Предмет: Korektivna gimnastika
Tema: Lordoza(lordosis)

Професор: Др. Драган А. Поповић

Студент: Miljan Boris6020 Pesterac Alexsandar5995

Лепосавић 2011

sekundarne ili kompenzatorne lordoze. Paralelno sa skraćenjem ovih mišića.osnovni uzrok za nastanak lordoze je narušavanje tonicne ravnoteže izmedju pregibača i opružača u zglobovima kuka. Dakle.Dugo zadržavanje pomenutih položaja dovodi do opuštanja i pasivnog približavanja pripoja mišića sa prednje strane zglobova kuka što se nepovoljno odražava na lumbalnu kičmu. Moze biti primarna i sekundarna.). a nataje kao posledica odredjenih anomalija u predelu karlice. Njihovo skraćenje otežava funkciju lumbalne lične i sprečava njeno vraćanje u prvobitan normalan položaj. Preterano korišćenje čučećeg i sedećeg položaja kod dece u razvoju zbog negativne plastične adaptacije.Skraćenje pomenutih anatomskih struktura nastaje i kod osoba koje obavljaju odredjene poslove koristeći čučueći polozaj(na pr. Remećenje ravnoteže dovodi do promene položaja karlice koja se strmo postavlja . Iskrivljenje preko pomenute vrednosti ukazuje na prisustvo lordoze.Ukoliko je ovo povećanjje iznad 65 stepeni kod zenskih i 55 stepeni kod muških osoba. Tipizirana skolska klupa .Lordoza (lordozis) Lordoza je deformitet kicmenog stuba u sagitalnoj ravni i predstavlja povecanje slabinske krivine sa konveksitetom unapred (sl.cesto ne ogdgovara aktuelnom uzrastu deteta te je ono prinudjeno da se naginje napred.terceri) .39. Povećana inklinacija karlice dovodi do pasivnog približavanja pripoja misicac lumbalnih ekstenzora koji se vremenom skraćuju. usled povećanja torakalne krivine.Njen nastanak moze se povezati sa periodom polaska deteta u skolu.što vremenom rezultira njihovim skraćenjem. Najceće se sreću tzv. postepeno razvija i od funkcionalnog prelazi u strukturalni stadijum.moze nastati kompenzatornno povećanje lumbalne krivine.koje nastaju kao posledica odredjenih promena udaljenih od lumbalne krivine.takodje umanjuju njihovu funkciju pa i oni postaju insuficijentni.mereno od temena krivine iznosi od 15-30 stepeni. Primarna se relativno retko sreće.dete se cesto oslanja rukama na radnu povrsinu stola.keramičari. Lordoza se . dolazi do približavanja pripoja mišica pregibača u zglobovima kuka .najcesce je pravljena za vise uzrasta . Povecanje lumbalne lordoze iznad 5 cm. Statički poremećaji u zglobu kuka. a to negativno utiče na lumbalnu kičmu.odnosno karlica dolazi u polozaj povećane inklinacije. Pasivno priblizeni propoji misica trbusnog zida.u zavisnosti od dužine delovanja pomenutih uticaja značajnih za njen nastanak. kao i kod osoba koje dugo sede. Narušavanje pomenute ravnoteže uslovljeno je korišćenjem i zadržavanjem odredjenih položaja. . moze doprineti nastanku lordoze.prekomerna gojaznost. 39. Radi lakseg odrzavanja ovako pomenutog polozaja.rahitis i dr.slični faktori takodje mogu dovesti do ovog deformiteta.insuficijencija trbušne muskulature. Sl. Povećanje lumbalne krivine dovodi do okretanja karlice gornjom ivicom napred i dole.cime umnogome iskljucuje aktivnost misica opruzaca koji se vremennom izduzuju i postaju insuficijentni.To naginjanje je cesto praceno povecanjem torakalne krivine i pregibanjem u zglobovima kuka.-lordoza nedostaje Uzroci koji da nje dovode su višestruki.Poznato je da. skraćuju se i ligamenti sa prednje strane zglobova kuka . Parketari .

Korekciju seda 3. Vezbe za istezanje ( redresman ) odgovarajucih misica i misicnih grupa Korekcija stava pred ogledalom sprovodi se tako sto se pacijent u stojecem polozaju postavi bokom prema ogledalu i voljno kontrahuje trbusnu i glutealnu muskuklaturu uz istovremebno uvlacenje trbuha .korigovanog polozaja . sto znaci da su promene zahvatile i dublja tkiva tj. 6. 5. Prevencija i korekcija lordoze U zavisnosti od stadijuma lordoze.Ukoliko promene toliko brzo napreduju da zahvata i kostano tkivo tada se govori o strukturalnom ili ireduktabilnom deformitetu . Korekcija seda podrazumeva zauzimanje dobrog polozaja u skolskoj klupi i u kuci za vreme sedenja . to ukazuje na podmaklost u razvoju deformacije . 2. U ovom polozaju kod funkcionalnih stadijuma dolazi do ispravljanja lordoticne krivine i njeno priljubljivanja uz podlogu . Radi lakse kontrole uspostavljenog tj. koja se nahjcesce sprovodi pred ogledalom 2. mere prevencije obuhvataju sledece : 1. moze se primeniti test u visu sa savijenim kolenima . Ne preduzimanje mera za sanaciju funkcionalnog stadijuma omogucava njen dalji razvoj . Vezbe za jacanje odgovarajucih misica i misicnih grupa 4. Ovako uspostavljen polozaj pacijent treba svesno da kontrolise tokom celog dana . 4. Klinicka slika lordoticnog drzanja Lordoticno drzanje karakterisu sledeci simptomi : 1. 3.odnosno hiperextenziji Stopala su cesto insuficijentna . Ako i u ovom testu ne dodje do korekcije lumbalne krivine . Ligamentarno kostani aparat . Jedan od njih je voljno zatezanje trbusne i glutealne muskulature uz istovremenoo blago uvlacenje stomaka . . Radi ispitivanja u podmaklosti razvoja loroze moze se koristiti vise testova. Korekciju stava . sto se registruje vizuelno ili palpiranjem . Prilikom sedenja treba voditi racuna da se sto manje moguce narusava tonicna ravnoteza izmedju pregibaca i opruzaca u zglobovima kuka.promene napreduju i pored promena na misicima bivaju zahvaceni i ligamenti pa cak i kostano tkivo .Ukoliko se ovim testom ne dobije korekcija moze se primeniti test u lezecem polozaju na ledjima sa savijenim kolenima . Fizioloska lumbalna krivina je povecana Trbuh ispupcen i mlitav i opusten Karlica je u povecanoj inklinaciji sa okrenutom gornjom ivicom napred dole Kukovi su blago pomereni napred Kolena su u pojacanoj extenziji. pacijentu se savetuje da jednu ruku postavi na trbuh a drugu na glutealni misic kako bi osetio zatezanje pomenutih misica .Funkcionalni stadijum ili lordoticno drzanje nastaje uglavnom zbog insuficijencije trbusne muskulature . kod funkcionalnih stadijuma tebalo bi da dodje do ispravljanja ( retrakcije ) limbalne krivine . Ukoliko se i pri ovom testu ne dobije korekcija . Izometrijskom kontrakcijom pomenute muskulature .

Nastavnici cesto grese dozvoljavajuci fixiranje nogu o strane suvezbaca ili na neki drugi nacin cime se zatvara kineticki lanac i prividno olaksava izvodjenje pokreta . to su agonisti pokreta flexori kuka . Medjutim kod lordototice dece. dok ce se trbusni misici .( Kontra indicirane vezbe kod lordoticne dece ) Prilikom podizanja gornjeg dela tela od podloge. sto znaci da lardoticna deca treba da izvode pokret odizanja trupa samo do 45 stepeni .Trbusni misici svojim fascijama i aponeurozama obavljaju poput cvrstog pojasa organe trbusne duplje . otezanog stajanja i hoda . pre svega . pri cemu trbusna muskulatura izometrijskom kontrakcijom vrsi fixiranje lumbalne kicme . Oni izvode pokret flexije trupa koncentricno misicno kontrakcijom od 45 stepeni . dok misici flexori zglobova kuka vrse uglavnom pokrete . Prilikom odredjivanja pocetnih polozaja za izvodjenje telesnih vezbi jacanje trbusne muskulature treba voditi racuna da oni ne potenciraju povecanje lumbalne krivine . Insuficijentna trbusna muskulatura u zatvorenom kinetickom lancu nije u stanju da izvede pokret podizanja gornjeg dela tela vec dolazio do hiperextenzije lumbalne kicme . vise se angazuju gornje partije trbusnih misica . a time i dobrog polozaja lumbalne kicme . a nakon toga ulogu flexora preuzimaju misici pregibaci kuka . Medjutim . 41. izometrijskom misicnom kontrakcijom . Prilikom izvodjenja vezbi sa odizanjem gornjeg dela tela u lezecem polozaju na ledjima sa opruzenim nogama . ostvarice se i odredjen mehanicki efekat na tretirane misice .) . u pocetku treba izbegavati vezbe sa velikim obrtnim momentom . Vezbe kod funkconalnih lordoza izvode se u raznim pocetnim polozajima .. nije potrebno zatvarati kineticki lanac fixiranjem nogu .slabost trbusnih misica dovodi do lordoticnog drzanja i mlitavog i opustenog stomaka .treba . angazovati kao stabilizatori . Zbog svega ovoga vezbe za jacanje trbusne muskulature imaju prvorazredan znacvaj u preveniranju nastanka lardoze i za njenu korekciju . tj. Kod lardoticne dece treba izbegavati sve polozaje i vezbe koje dovode do hiperextenzije trupa ( slika 40. Vezbe za jacanje trbusnih misica podizanje donjeg dela tela imaju nesto izrazenije dejstvo na donje partije trbusnig zida . Slika 40. U zavisnosti od velicine obrtnog momenta (savijene i opruzene noge ) . Vezbe koje se koriste za prevenciju i korekciju lardoze izvode se pokretima kranialnog i kaudalnog dela tela u raznim pocetnim polozajima. Buduci da se pokreti izvidi u zglobovima kuka .41. One imaju zadatak da ojacaju misice trbusnog zida radi uspostavljanja dobrog polozaja karlice . Pored ovoga ono ucestvuju u statici i dinamici kicmenog stzba i u sadejstvu sa svojim antagonistima omogucavaju coveku uspravan stav ..sa izrazenom insuficijencijom trbusne muskulature .

Ovo pogotovo kod dece mladjeg uzrasta sa slabom muskulaturom i na pocetku preventivno – korettivnog tretmana . podizanje teskih tereta i sl. Podizanjem gornjeg dela tela 2. Na taj nacin smanjuje se staticko naprezanje misica . Posebnu vrednost za prevenciju i korekciju lardoze imaju vezbe koje se izvode u lezecem polozaju na ledjima sa savijenimj kolenima . preponskom kanalu i predelu butnog prstena . Uz ovo .) . zbog dobrih mogucnosti za povecanjem ili smanjenjem obrtnog momenta vrlo su efikasni.dovodi do pojavljivanja kila ( hernia) . (slika 42. kao sto je napinjanje. Posto sam pocetni polozaj dovodi do pocetne korekcije on ce imati odredjenzu prednost u onosu na druge polozaje . Vracanje gornjeg dela tela u pocetni polozaj izvodi se pod dejstvom sile gravitacije. Pomenute slabe tacke nalaze se u predelu pupka . I pored ovoga . a time i na njihovo popustanje . Ukoliko se pri vezbanju . dovodi do pasivno odrtzavanja pripoja misica stabilizatora sa prednje strane zglobova kuka . Izvodjenje vezbi u ovom pocetnom polozaju dovodi do pogorsanja rezultata kod dece sa insuficijentnom trbusnom muskulaturom . s tim da se izbegavaju vezbe sa statickim naprezanjem jer one dovode do veceg napinjanja i povecanja pritiska u trbusnoj duplji . ) . odnosno kila vezbanje treba prekinuti i konsultovati hirurga koji odredjuje daljki postupak . Vezbe koje se izvode opisane u pocetnom polozaju. Pre podizanja nogu potrebno je voljnom kontrakcijom izvrsiti zatezanje trbusnog zida radi fixiranja lumbalne kicme . zbog savijenih nogu u zglobovima kuka i kolena . Istovremenim podizanjem gornjeg i donjeg dela tela Podizanje gornjem dela tela (slika 43. sto omogucava karlici zauzimanje normalnog polozaja koji dovodi do vracanja lumbalne krivine odnosno dolazi do njene retrakcije . na pomenutim mestima javljaju ispupcenja u vidu kesa . Prilikom izvodjenja vezbe sa odizanjem opruzenih nogu neophodno je permanentno kontrolisati mesta slabih tacaka trbusnog zida . cime se sprecava eventualno pogorsanje za vreme izuvodjenja vezbe. cesto se savetuje nastavak tretmana . Sam polozaj .Koncentricnom kontrakcijom misica pregibaca trupa izvodi se podizanjem gornjeg dela tela od podloge do 45 stepeni . Poznato je da na trbusnom zidu normalno postoje manje rezistentna mesta koja pod odredjenim uslovima . . savetuje se i nosenje odredjenih steznika za vreme vezbanja koji treba da spreci pojavu hernije. Podizanjem donjeg dela tela 3. Slika 42. uz istovremenzu kontrakciju misica ( izometrijsku ) pregibaca zglobova kuka koji fixiraju karlicu . One se izvode na sledeci nacin : 1. dok misici pregibaci trupa ekcentricnom kontrakcijom usmeravaju i kontrolisu izvodjebnje pokreta do podloge .podizati noge savijene u kolenima .

to ce i vezbe podizanja gornjeg dela tela sa rotacijom kicmenog stuba u jednu i drugu stranu imati posebno dejstvo na spoljasnje i unutrasnje kose trbusne misice . narocitu aktivnost iskazuje pri pokretima (vezbama) rotacije trupa i grudnog kosa na suprotnu stranu. u sadejstvu sa ostalim trbusnim misicima.tako da misici pregibaci trupa savladavaju samo obrtni moment sile zemljine teze. Vezbe sa fleksijom i rotacijom trupa . Kako je za korekciju lordoze neophodno ojacati ceo trbusni zid.u cilju jacanja trbusnih misica.tdj. Podizanje gornjeg dela tela sa rotacijom u jednu stranu (sl.te ga upravo ovim vezbama treba ih tretitati.pored angazovanja pri pokretima fleksije trupa. Ovaj misic .44) izvodi se uz pojacanu aktivnost unutrasnjeg kosog trbusnog misica sa iste strane. Najveci obrtni moment ostvaruje se u trenutku odvajanja gornjeg dela tela od tla . Ovaj misic .flektira grudni i bocni deo kicmenog stuba i grudni kos prema karlici uz istovremeno rotiranje kicme i grudnog kosa na svoju stranu.uz sinergisticko dejstvo kosih trbusnih misuca. U programu vezbi za jacanje misica trbusnog zida u ovom pocetnom .angazuju i spoljasji kosi trbusni misici.potrebno je ukljuciti vezbe sa podizanjem savijenih i opruzenih nogu . Pokrete odizanja gornjeg dela od podloge uglavnom izvode pravi trbusni mis. Fleksija uzglobovima koleena i kuka dovodi do pasivnog priblizavanja pripoja misica sa zadnje strane potkolenice i natkolenice.dovoljno dase pokret izvodi do momenta odizanja lopatica od tla.a time i do neutralisanja njihove pasivne insuficijencije . Izvodjenje ovog ili slicnih pokreta(vezbi) narocito angazuju unutrasnji kosi trbusni misici .Slika 43. .odnosno podizanje donje dela tela.tako da je .

45) Pokreti pri podizanju donjeg dela tela zapocinju koncentricnom kontrakcijom misici pregibaci zglobova kuka oni dejstvuju sa centralnim osloncem. .a time i njihova efikasnost.izometrijskom kontrakcijom trbusne muskulature fiksira se karlica odnosno sprecava se pomeranje centralnih prema perifernim pripojima. a da bi on bio sto pouzdaniji .je na pocetku pokreta . Najveci obrtni moment kod ovih vezbi .jer se tada ostvaruje i najveci mehanicki efekat na misic.(sl.

Ove vrednosti su aproksimativne.Dr Zivkovic Lordoza je krivina kičmenog stuba ciji je konveksitet okrenut prema napred. zbog toga što postoje različiti načini.5cm. PODELA LORDOZE U odnosu na etiopatogenezu lordoza može biti: urodjena -kongenitivna i stečena ili akvirirana. koga ne treba mi sada zanemariti. može zaustaviti u razvoju i potpuno otkloniti. koji je napredovao i zahvatio ligamentarnu strukturu i počeo sa destruktivnim promenama na koštanom sistemu. Funkcionalna lordoza je rezultat poremećene ravnoteže u mišićima -mišićne slabosti. Vrlo čest uzrok se može naći u poremećenoj statici u predelu karlice i zglobova kukova. fiksirana lordoza).Lordoza-Prof. Tada dolazi do nadutosti. i na taj način dolazi do skraćivanja stabilizatora sa prednje strane zglobova kukova. dolazi do degenerativnih promena najpre na hrskavici. a sa zadnje strane se povećavaju. dolazi do zastoja u peristaltici creva. kao i diskusi se smanjuju u visini. --Način na koji se to radi objašnjen je u delu o držanju tela. Mnogo su brojnije stečene lordoze i uzroci njenog nastanka su različiti . Krivina kičmenog stuba merena prema toj metodi iznosi od 15 do 30 stepeni. naročito u dečijem uzrastu. Uzrok za nastajanje lordoze je okretanje karlice prednje-gornje bedrenom bodljom nadole. i tom prilikom nastupa poremećaj u venskoj cirkulaciji. Dakle. dijafragma se podiže i nastaje otežano disanje. Lordoza se vrlo često može sresti i kod gojaznih osoba. strukturalni stadijum (prava lordoza. U odnosu na izgled koštane strukture. tj. Klinička metoda je potpuno ista kao i klinička metoda kod konstatacije kifoze. a zatim i na telu pršljenova.način i primena su potpuno isti. (Delpesch-ov zakon). postoje i ovde dva stadijuma u razvoju lordoze: ■ ■ funkcionalni stadijum (lordotično loše držanje). Sa prednje strane tela pršljenova. Usled hroničnog pritiska na ivice pršljenova. visećeg trbuha. kao i donjih ekstremiteta. (luxatio сохае congenita. koji je pravilno programiran i doziran. Cobb-ova metoda je opisana u poglavlju o skoliozi.koji su u vezi sa autorom koji vrši tu procenu. dystrophia musculorum progresiva). Mereno prema kliničkoj metodi. postaju voluminozniji. i ona se adekvatnim programom rada. Ove krivine prisutne su u vratnom i slabinskom delu.5 do 4.vrednosti krivine se kreću od 3. Lordotična krivina se može meriti uglavnom na dva načina pomoću kliničke i Cobb-ove metode. do tzv. Strukturalni oblik lordoze nastaje kao posledica nesaniranog funkcionalnog stadijuma. Jedan od najčešćih uzroka jeste rahitis. .

Gornji deo tela predstavlja teži deo. a koji dovode do pasivnog skraćivanja stabilizatora sa prednje strane (sedeći položaj u klupi). Posle izvesnog vremena aktivne i pasivne snage su se toliko skratile. pectineus.Bertini. onda ne može da dođe do atrofije stabilizatora. Normalna pojava je da dođe do približavanja pripoja pregibača zgloba kuka. jer ovako naporan položaj ne može dugo da se održi. sartorius. m. pa će naginjanje napred usloviti i poremećaj ravnoteže. to skraćena muskulatura . ali i do povećane fleksije u zglobovima kukova. onda će doći i do stalne potrebe za održavanjem takvog položaja. pubofemoral). dugotrajnija. ako do fleksije dođe. kada se pomenuto stanje održava duže vreme. m. Ako je kontraktura aktivnih i pasivnih snaga prednjeg dela zglobova kukova. zbog pomenutog skraćivanaja. Takvo skraćivanje je neizbežno. rectus femoris. tom prilikom dolazi do izrazitog naginjanja gornjeg dela tela prema klupi.mišića pregibača u zglobovima kukova (m. To se obično dešava u slabinskom delu tela. niti da se skrate. prednoženje). i zglobnih čaura sa prednje strane zglobova kukova. Ukoliko dolazi do pretrerano duge upotrebe ovakvog položaja. bez dopunskih . tako da svaki pokret karlice povlači sa sobom i odgovarajući pokret kičmenog stuba. Ako bi se dejstvom neke spoljašnje sile karlica pokušala da vrati u prvobitan položaj. gde je to moguće. pa se kompenzacija u gornjem delu tela mora vršiti tamo. Na taj način su stvoreni uslovi za pasivno skraćivanje mišića pregibača pomenutih zglobova. Ako je to pregibanje aktivno. m. da se bez aktivnog vežbanja ne mogu vratiti prvobitno stanje. pa će povećana slabinska krivina biti stalna. tensor fasciae latae. m. relaksirajućih vežbi. Osim toga dolazi do skraćivanja ligamenata (lig. Ukoliko klupe i stolice nisu adekvatne uzrastu. lig. Zbog toga što je trbuh povučen unapred dolazi do skraćivanja paravertebralne muskulature lumbalne regije. koji su neizbežni. može doći do stvaranja lordoze. koliko je i trajalo skraćivnje. Kada osoba. adductor longus et brevis). pa se ti položaji prekidaju (prednos. jer su se centralni pripoji približili perifernim i vuku karlicu u prednju inklinaciju. To vežbanje traje po prilici toliko dugo. Postoje položaji. zauzima poguren stav. dolazi do povećanja grudne krivine. Gornji deo tela se ne može vratiti nazad -kompenzatorni pokret. Međutim time se ne završavaju svi problemi. a istovremeno i do skraćivanja pomenutih stabilizatora. a nikakvih kompenzatornih radnji nema u međuvremenu. illiofemorale . koje bi to sprečile. nepokretnim zglobom između krsne kosti i karličnih kostiju. jer dolazi prvo do pasivnog približvanja. m. kao i pasivnih stabilizatora sa iste strane. Kičmeni stub je čvrsto usađen u karlična krila. sa takvim stanjem snaga sa prednje strane ustane. illiopsoas.

. To bi se postiglo. a zatim vežbama toniziranja trbušne muskulature.slabinskog dela kičme ne bi dozvolila. prvo vežbama redresmana pomenute regije.

karlica pomerena napred i nadole. ili nešto ispupčen. trbuh mlitav i ispupčen. Lordoza ■ Glava je zabačena nazad. može doći do dobrih rezultata.Klinička slika lordotičnog lošeg držanja Slika 1. U principu on sadrži sledeće elemente: ■ ■ ■ korekciju stava. se na vreme startuje sa prevencijom i korekcijom. a kod stanja gde je deformacija napredovala. grudni koš ravan. iza linije vertikale. . pa onda vežbe jačanja trbušne muskulature. jačanje odgovarajuće muskulature. tako i psihičkog. a poznato je na osnovu mnogobrojnih istraživanja da ako. kukovi pomereni napred u celini. Može doći do poremećaja u sistemima. insuficijentna. korekciju seda. kod početnih stanja. kolena su u hiperekstenziji i stopala su pasivna. ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ tabana. prvo se koriste vežbe redresmana. Ovakva stanja mogu ostaviti posledice kako u domenu morfološkog stanja. sa manjim ili većim obeležjima ravnih Prevencija i korekcija lordotičnog lošeg držanja U zavisnosti od stanja u kome se nalazi poremećaj biće primenjen i tretman. slabinska krivina povećana. inklinacija karlice povećana. ako se na vreme ne interveniše.

Sa povećanjem inklinacije karlice smanjuje se elastičnost pregibača zgloba kuka. ako je uzrok poremećaja slaba koštana struktura. ako su u dobrom položaju. kod reduktibilnih slučajeva. U kasnijoj fazi pokušava da tako korigovan položaj. Plivanje. Predlaže im se u toku tretmana. Tako korigovan položaj dete posmatra u ogledalu. gde se forsira intenzitet u potrebnim granicama. illiopsoas-a. Pri statičkim. jer u protivnom. koji je skraćen kod težeg stadijuma tonizira'hje m. koja hoće da ih poveća. Kod kasnijih faza.kontrakture nižih partija mišića leđa . veoma dobro utiče na forsiranje izdisaja i to u gušći fluid-vodu. da se ne bi remetilo stanje krivina kičmenog stuba. naročito bedreno-slabinskog mišića. Osim ovih aktivnosti. obliqus-a. a koji zbog isturenog stomaka. od deteta zahtevati da uvuče stomak i zategne glutealnu muskulaturu.palpacija. zavisiće od lumbalne krivine. vežbe forsirati kroz fazu izdisaja-ekspirijum. glavni zadatak će biti kontrola lumbalnog dela kičme U početku. a time dovede u pitanje normalni uspravni stav. gde je usled dužeg održavanja lošeg držanja. što zahtava jače kontrakcije pravog trbušnog mišića. Povećana inklinacija karlice dovodi do skraćivanja . rectus abdominis-a. a samim tim je i veći efekat. pred ogledalom. mm. u početku bez pokreta. jačanje slabinsko-bedrenog mišića u uslovima nekorigovane slabinske krivine. čak su i neophodne i primenjuju se u svim početnim položajima. Aktivne vežbe imaju pravo prvenstva.■ lordoze i ■ istezanje m. hod i trčanje). Njegovo toniziranje treba da usledi nakon korekcije slabinske krivine. koji je izdužen. koji je kompresor trbušnih organa. u svim položajima (sedenje. drugu na glutealnu regiju i kontrolišu zategnutost mišića. zadrži bez pomoći ogledala i ruku. Vrlo često je to antirahitična. U slučaju lordoze primena delfinove tehnikeje kontraindicirana. U početnoj fazi. i na taj način delovati na poprečni trbušni mišić-m.lumbalnih ekstenzora. primenjuju se prvo vežbe redresmana. U zavisnosti od uzroka primenjuje se i različita terapija. Izbor početnog položja. Ovako poremećena ravnoteža pregibača i opružača kičme i zgloba kuka.transversus abdominis. došlo do skraćivanja aktivnih i pasivnih snaga. sporim ekscentričnim i koncentričnim kontrakcijama tražiti i voljne kontrakcije glutealne muskulature. Kod fizioloških krivina kičme u sagitalnoj ravni srećemo situaciju da su one napadna tačka sile zemljine teže. Kod težeg stadijuma lordoze. као i od stanja m. da jednu ruku stave na trbuh.. pod dejstvom gravitacije može da oslabi. fiziološke krivine su drastično uvećane. zahteva tretman sve četiri mišićne grupe u cilju vraćanja lumbalnog dela . dovodi do njenog povećanja (psoas paradoks). a kasnije teži da ga zadrži i prilikom pokreta. quadratus-a lumborum-a. Pri tome ne dozvoliti da se remeti ravnoteža ostalih segmenata.

P. Cilj ovih vežbi je održavanje tonusa muskulature. najpre će biti date vežbe za njeno aktiviranje. Da bi se to postiglo. kako bi se muskulatura pripremila za eventualnu hiruršku intervenciju. što svakako treba znati je sledeće: ■ ■ ■ ■ našpred.Bertini. a stopala pri tome klize po podlozi. kao kad je funkcionalni stadijum u pitanju. a samim tim bi i lumbalna krivina trebala da se smanji. illiofemorale . U slučajevima gde je došlo do promena na koštanim delovima lokomotornog sistema. ležeći па leđima sa rukama pored tela.p. Ono. Iz ovog položaja uraditi fleksiju u zglobovima kukova i kolena. . i uspostavljanja poremećene ravnoteže u snazi i stepena izduženosti između njih. tonizirati mišiće glutealne regije. р. a onda toniziranje. redresirati mišiće pregibače zgloba kuka. potrebno je povećati tonus trbušne muskulature -povećati im snagu. pa treba omogućiti izmenu leđno plivanje je preporučljivo kao sport rekvilibracije. Iz ovog položaja podići flektirane noge u zglobovima kukova i kolena. ■ posredstvom toplote. naročiti kod teško opterećujućih sportova (dizanje tegova. Kada se to postigne. dlanovi na podlozi. primenjivati vežbe opšteg dejstva. Р. treba izbegavati nošenje cipela sa visokom potpeticom koje ljučljaju karlicu lordozi. kako bi se sprečile teže deformacije. Pošto značajnu ulogu igra trbušna muskulatura i u jednom i u drugom slučaju. gde se popravljanje statusa ne može postići. a natkolenicama se dodirne grudni koš.kičme i karlice do normalnog nagiba karlice. istegnuti lig. masaže i vežbi regulisati relaksaciju i rastezanje lumbalnih kontrahovanih i retrahiranih mišića. kako bi karlica dobila svoj normalan položaj. tj. Sada sledi prikaz vežbi koje se primenjuju tokom korekcije lordotičnog lošeg držanja i izraženog deformiteta. opterećenja i rasterećenja. ležeći najeđima. a i posle toga kako bi se vratila u normalni status. Vežbe za toniziranje trbušne muskulature treba izbegavati ili bar ograničiti pokrete i vežbe koje pogoduju lumbalnoj kod dece se preporučuje raznoliko kretanje. onda se prelazi na vežbe koje se primenjuju u početnoj fazi lordoze. sportska gimnastika).

p.usprav u sed.na bedrima u uzrucenju. a zatim produžiti pokret sa spuštanjem nogu u p.ležeći na ledjima u prirucenju.p. zgrčiti sunožno.p. P. vukući stopala po podlozi.p.zasuk u duboki pretklon.nogama).p.vratiti u p. Podizanjem gornjeg dela veka .p.p sed sunozni(sed sa opruž.vratiti u p. Iz tog polozaja uraditi zasuk-otklon u desnu stranu i prstima desne ruke dohvatiti prste na desnoj nozi.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju. Kod učenika početnika trupom klizati po podu. Prednožiti.435 436 438) -nedostaje P. (položaj sed sa opruzenim nogama). zatim druge noge.P.ramena.vratiti u p. Podici ekstendirane donje ekstremitete. Kod ucenika pocetnika ovaj pokret raditi sa nogama flektiranim u kolenima. Prilikom podizanja trupa sukcesivno se podižu delovi veka koji slede(glava. Ponoviti vezbu u drugu stranu.ležeći na ledjima u prirucenju. Napraviti fleksiju u zglobovima kukova i kolena.a ruke su odrucno-zgrcene sa prstima na ramenima. Odnoziti desnom nogom.sa zatim u drugu stranu.a zatim tako opruzenim kruziti u jednu pa u drugu stranu. ležeći na leđima sa rukama u priručenju. Vratiti se u p.klececi sa rukama na bedrima. ovaj pokret raditi sa nogama fiektiranim u kolenima. isti kao u prethodnoj vežbi. vožnja bicikla sa velikim amplitudama. sa naizmeničnim fleksijama i ekstenzijama u zglobovima -kolena. P. Iz tog položaja uraditi upor sedeći pred rukama. i ponoviti u suprotnu stranu.zadržati.na ledjima sa laktovima u rukama. p. Podići ekstendirane donje ekstremitete. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.ledja. P. Iz tog položaja prednoziti sunozno. P. (sl. s tim da se zatim obaraju kolene u jednu stranu.p.p.p.p.a zatim odmah u otklon trupom..p. Naizmenično podizanje i spuštanje jedne. a zatim tako opruženim kružiti u jednu.a položaj ruku je : na potiljku prepletenih prstiju. .p. Podići se u mali pretklon.p. (sl.p. Donjim ekstremitetom klizati po podu. Kod učenika početnika. Prepoznatljiva vežba. u jednu stranu.ležeći na ledjima u prirucenju. P. P. P. P.klek sunozni-p.slabinski deo). a zatim u drugu stranu. P. Prednoziti nogama.p isti kao u prethodnoj vezbi.p. pa u drugu stranu.ležeći na ledjima u prirucenju. Ledja ravna. ležeći na leđima sa rukama u priručenju.439 440 441 442) -nedostaje P. p.

vratiti u p.vratiti se u p.vis lezeci pred rukama na kosoj klupi.noge opruzene. (slika 453 454 455 456) -nedostaje P.p.stopala puni kontakt sa podlogom.p.p.p.isti kao u prethodnoj vezbi.309 P. P.vratiti u p.p.452) -nedostaje P.p.447. Prednoziti-zgrciti.na ripstolu ledjima prema ripstolu. Usprau u sed.prednoziti udesno-prednozno zgrciti. Zgrciti sunozno i uraditi zasuk u desnu stranu.slika 444.zgrciti(sunozno-zgrciti). P. P.zasuk u desnu stranu.p.449. (slika 443.vis lezeci zavesom o stopala na koso postavljenoj klupi o ripstolu.p. i ponoviti u suprotnu stranu. Uraditi prednos. Vratiti u p.Uraditi prednos. Upor sedeci na klupi.vratiti se u p.vratiti u p. Prednoznozgrciti. Prednoziti untra levu preko desne . Dolazak u p.p.isti kao u prethodnoj vezbi.p. P.p.p vis ledjima na ripstolu.ponoviti vezbu u desnu stranu.ponoviti vezbu u suprotnu stranu.p na ripstolu ledjima prema ripstolu. Noge punim kontaktom stopala-podloga.prinoziti.ponoviti u suprotnu stranu.p. P.p na ripstolu.p.p.vratiti u p. P. Ruke su u polozaju odrucno-zgrcene prepletenih prstiju na potiljku. Uraditi prednos.prednoziti.p. P.p.p.izdrzaj.zasuk u desnu stranu.451.p. Sl.a ucenik lagano podize trup do seda.uz pomoc ruku.a zatim ukrstiti desnu nogu preko leve i suprotno. Usprav u sed.p.lezeci na klupi.445) –nedostaje P.p. (sl.P. Uraditi prednos. P..noge su opruzene . Prednoziti sunozno.sa rukama odrucno -zgrcenim prepletenih prstiju na potiljku.p.hvat za pritku ripstola.i naizmenicno u drugu stranu. .upor sedeci na klupi. (slika 446.zadrzati p. Stopala fiksira suvezbac.p.upor sedeci na klupi .izdrzaj.ledjima prema ripstolu.p.450.vis na ripstolu ledjima prema ripstolu.vratiti u p.p.p.izdrzaj.p.448) –-nedostaje P. Prednoziti raznozno.p upor sedeci na svedskoj klupi.

P.lezeci na ledjima sa nogama savijenim u kolenima) podici kukove sa tla i gurati ih maksimalno navise. P.vratiti u p.458.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.460.vratiti u p. (sl.p. P.p.p.sa istovremenim sirenjem kolena u stranu.vratiti u p.ruke u prirucenju.p.odrucno-zgrciti sa rukama prepletenig prstiju na potiljku.459) -nedostaje P. Prednoziti desnom nogom i uraditi male krugove. Zgrciti sunozno(p. Uraditi istovremeno spoljasnju rotaciju u oba kuka istovremeno.p.(sli.p na ledjima. I ponoviti drugom nogom.p sed sunozni (p.p.p. Zgrciti sunozno i podici kukove navise.457.461) -nedostaje P.p.p lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.vratiti u p.sed sa opruzenim kolenima).p. Prednozno zgrciti desnom nogom i uraditi kruzenje desnim kolenom.lezeci na ledjima sa rukama u prirucenju.ponoviti drugom nogom. .

Iako ima vise opisanih vezbi. Dok u knjizi autora Zivkovica opisuje se vezba iz pocetnog polozaja do samog kraja. Svakako da se u decijem uzrastu formira kicmeni stub I da su roditelji I profesori(fizickog vaspitanja) odgovorni za pravilno drzanje tela i uocavanja na vreme da bi se korigovalo u ranom stadijumu .Dobrosavljevica dosta opisan sam nacin izvodjenja vezbi sa aktivacijom micica koji ucestvuju u vezbi. vise koristi za opis same vezbe koje ce doprineti prevenciji poremecaja I mogu se izvoditi I svakodnevno.ZIVKOVICA Prilikom uporedjivanja navedene literature primecuje se da je u knjizi autora prof.KOMENTAR NA LITERATURU PROF DR DOBRODSVLJEVICA. Slikoviti prikaz vezbi nam dosta olaksava posmatranje problema korekcije lordoze.I PROF. Takodje je opisana I podela lordoze I o klinicka slika I dosta je veliki akcenat od oba autora na prevenciji lordoze.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->