Naughty chick gets a double penetration Univerzitet u Beogradu Tehnolo ko-metalur ki fakultet

Seminarski rad iz predmeta Hemijske metode za kontrolu i pra enje procesa

ON LINE TEHNIKE

Student : Sanja e lija Broj indeksa 3066/2010

Profesor : Ljubinka Rajakovi

Njihovom razvoju predhodio je veliki iskorak u tehnologiji sezora i mikroprocesora koji predstavljaju uslov funkcionalnosti automatizovanih sistema. automatizacija je iroko rasprostranjena usled prednosti koje pru a. a koje se ogledaju u smanjenju tro kova i trajanja procesa. Automatizovani analiti ki postupci obezbe uju: -istovremenu analizu velikog broja uzoraka -smanjenje tro kova -ska ivanje vremena proizvodnog ciklusa -ve u ta nost Prvi korak pri automatizaciji procesa jeste ra lanjivanje analiti kog protokola na osnovne operacije . Samo u industrijskoj praksi Federalne Republike Nema ke za potrebe klini kih ispitivanja. Automatizacija je najpre kori ena za potrebe klini ko-hemijskih ispitivanja i bila je zasnovana na principima kontinualne proto ne analize (CFA. 1957. 1975. pra enja procesa i za tite ivotne sredine.) Nakon toga. Slede i stepen automatizacije analiti kih postupaka karakteri e se upotrebom analiti kih robota koji se nalaze pod kontrolom mo nih kompjutera. Svaka od osnovnih operacija trebalo bi da se 2 .januar '11. u praksu je uvedena proto na injekciona analiza (FIA). Ovi sitemi nazivaju se jo i ma ine za hemijsku analizu ( ili autoanalizatori na polju klini ke hemije). posebno prilikom rutinskih analiza. godine. procenjeno je da se obradi nekoliko miliona uzoraka godi nje. UVOD Usled velikog broja uzoraka ili koraka u analiti kim postupcima neophodna je delimi na ili potpuna automatizacija procesa. Posebno u poslednjih deset godina.

A dat je primer automatizovanog fotometrijskog odre ivanja fosfata rastvornih u vodi i u rastvorima soli limunske kiseline Slika 1.obavlja unutar ma ine . U toku procesa prate se parametri dodeljeni razli itim analiti kim koracima koji su programirani. Na slici 1. 3 .

mo emo zaklju iti da ideja automatizacije po iva na slede im elementima: osnovna operativna ma ina ( slika 1. cenralna kontrola . prikazan je autoanalizator noviije generacije koji se koristi u svrhe klini kog ispitivanja. y y y y y y Osnovne operaciije izvr avaju se pod kontrolom mikroprocesora . Osnovne operacije uklju uju: merenje doziranje rastvaranje razbla ivanje te no-te nu ekstrakciju vrsto-te nu ekstrakciju (uklju uju i i faznu separaciju) y titraciju y fotometrijsku analizu. transport uzorka . ulaz podataka . izlaz rezultata. Centralna memorija sadr i sve informacije o analiti kom procesu u celini kao i podatke vezane za svaki korak u protokolu i svaki analizirani uzorak . Ulazni podaci i izlazni rezultati (input i output) predstavljaju vezu izme u itavog sistema i korisnika .Sa slike 1. Na slici 2. Centralna kontrola obezbe uje prenos podataka do ma ine u kojoj se obavljaju osnovne operacije . B). 4 .

Prednosti CFA tehnike: y veliki kapacitet analize koji se ostvaruje istovremenom primenom razli itih operacija y jedinstven kvalitet ostvarenih dijagnosti kih rezultata y visok intenzitet i stepen ponovljivosti me anja reakcionih rastvora u svakom stadijumu automatizzovane procedure y izuzetno mali tro kovi uz kori enje standardnih laboratorijskih reagenasa y komplikovana priprema pojedin nih uzoraka izbegnuta je primenom CFA analizatora y ska ivanje vremena proizvodnog ciklusa Princip rada CFA analizatora Svaki uzorak ili kalibraciona te nost preuzeta sa autosemplera podeljen je tako da uti e u razli ite usisne cev ice u kojima se istovremeno vr i odre ivanje.Slika 2. Tok fluida je segmentitan uvo enjem vazduha (u obliku mehuri a). Transport reagenasa vr i se pomo u peristali ke pumpe. Uzorci za analizu uvode se 5 . Kontinualna proto na analiza (CFA) Kontinualna proto na analiza je kao tehnika razvijena 1957. Broj uzoraka/h pomno en brojem istovremenih odre ivanja (jedne serije rezultata) daje broj analiza/h CFA analizatora. godine za potrebe klini kih ispitivanja. Poznata je i pod nazivom Segmentirana proto na analiza (SFA).

Pre nego to te na struja stigne do elije fotometra. Kao rezultat ova dva efekta.pomo u creva u reakcioni sistem. Reakciono vreme definisano je du inom spirale kao i re imom strujanja te nosti. staklenu spiralu u kojoj se me aju. Me anje i hemijska reakcija de avaju se u spirali. i pored segmentacije toka te nosti vazduhom. 6 . na zidovima cevi formira se film te nosti debljine d. vazduh se uklanja. Na slici 3. kao i da bi se spre ili ili minimizirali rezultati difuzije usled razlika u re imu strujanja te nosti u osi toka i na zidovima staklenih cevi. Me utim. dat je ematski prikaz strukture analiti kog sistema Slika 3. odnosno creva. Vazduh se uvodi u sistem da bi smanjili efekti difuzije u uzdu nom pravcu. na putu ka fotometru do lo bi do me anja uzoraka koji se unose jedan za drugim. Definisana zapremina uzoraka odr ava se uranjanjem cevi u kojoj se nalaze uzorci u posudu koja je povezana sa automatskim injektorom uzorka.

e e javljaju signali bez platoa ( slika 5. Slika 4. uklanjanje to uslovljava dodatne tro kove. Ovakva forma signala prikazana je slici 5. tj. a Slika 5. b CFA tehnika na la je primenu u automatizovanom fluorimetrijskom odre ivanju kateholamina. Ukoliko uzorak konstantne koncentracije proti e kroz sistem du i vremenski period. Opisani proto ni sistemi omogu avaju precizno zapreminsko doziranje ( uzorka i reagenasa) u ta no odre enim vremenskim intervalima za svaki pojedina ni reakcioni korak. Tako e. tj.b) Slika 5. mo emo zaklju iti da se uvo enjem mehuri a vazduha smanjuje difuzija du cevi i pospe uje me anje te nosti. izlazni signal ( zavisnost koncentracije uzorka od vremena trajanja reakcije) posedova e plato. kao posledica kra eg vremena usisavanja rastvora uzoraka i vode ili pufera u sistem. U praksi se. 7 . ipak.ematski prikaz toka te nosti koji je segmentiran mehuri ima vazduha dat je na slici 4. mehuri i pove avaju vreme analize i zahtevaju uvo enje. Prema tome. do i e do pojave maksimuma. a i ukazuje da je reakcija zavr ena.

Informacija o koli ini ovih amina u krvi i urinu veoma je va na u dijagnostici. Svi navedeni me ukoraci moraju biti izvr eni u ta no odre enim vremenskim intervalima. Na slici 6. Najpre se oksiduju pomo u kalijum-heksacijanoferata(III).redukciono sredstvo (NaOH) 8 .pufer 2-rastvor uzorka 3-vazduh 4-oksidaciono sredstvo 5-zamena redukcionom sredstvu (opciono) 6. pripadaju biogenetskim aminima koji se izlu uju prilikom izvesnih fiziolo kih reakcija u organizmu. koji nastaje kao intermedijer predhodne oksidacije.Kateholamini. U drugom reakcionom koraku dodaje se redukciono sredstvo da bi se omogu ila izomerizacija u baznoj sredini do forme trihidroksiindola. Slika 6. Dobijene fluorofore stabilisane su sni avanjem pH vrednosti rastvora do 5. 1. dat je ematski prikaz fluorimetrijskog odre ivanja kateholamina. Ciklizacijom okvinona. adrenalin i noradrenalin. dobija se adrenohrom. naro ito prilikom dijagnoze tumora. Preduslov fluorimetrijskog ogre ivanja adrenalina i noradrenalina jeste njihova konverzija u fluorescentne derivate (trihidroskiindole).

9 . Stoga. Na slici 7. Ovo me anje predstavlja preduslov za konverziju analita u proizvod reakcije koji se mo e detektovati. Kontrolisanje disperzije vr i se na osnovu parametra D.7-sir etna kiselina 8-izlaz iz fluorimetrijske elije Primena CFA tehnike -Odre -Odre -Odre -Odre ivanje organskih jedinjenja koje sadr e fosfor i azot ivanje fenola ivanje cijanida ivanje fluorida Proto na injekciona analiza (FIA) Razvijena je 1975. tj. Sme a koja nastaje ovim me anjem ne mora nu no da bude ravnote na . prikazana je zavisnost koncenracije uzorka od vremena trajanja procesa. godine u Nema koj. tj. mo emo zaklju iti da parametar D predstavlja meru rastvorljivosti uzorka u FIA sistemu. Dolazi do me anja uzorka i rastvora reagensa konvekcijom i difuzijom. Odre ena. dobija se kao odnos po etne koncentracije uzorka i maksimalne koncentracije koju uzorak mo e imati nakon me anja sa strujom reagensa. reproduktivna zapremina uzorka ubrizgava se u nose u kontinualnu struju te nosti. Parametar D. rastvora reagensa . disperzija.

Slika 8. Odre ivanjem parametra D.Slika 7. vreme u kome mo emo izvr iti detekciju eljenog uzorka. tj. FIA tehnika na la je primenu u automatizovanom ode ivanju nitrata u otpadnim vodama. ematski prikaz ovog procesa dat je na slici 8. 10 . mo emo predvideti reproduktivno vreme procesa.

za tite okoline i sigurnosti. Primena FIA tehnike FIA tehnika na la je primenu u razli itim oblastima: -Biologija ( studije o ivoj eliji uptrebom fluorescentne mikroskopije) -Biotehnologija -Imunoanaliza koja uklju uje antitelo/antigen reakcije Za detekciju mogu se koristiti razli ite instrumentalne metode: -Fotometrija -UV-vis spektrofotometrija -Potenciometrija -Atomska spektroskopija Procesna dinami ka analiza Procesna dinami ka analiza defini e se kao postupak dobijanja kvantitativnih i kvalitativnih informacija o procesu u svrhu kontrole i optimizacije hemijsko-tehnolo kog procesa te u funkciji optimizacije utro ka energije. proizvod reakcije koji je pogodan za detekciju fotometrom. Pre ovoga. tj. Nitrit je zatim konvertovan u azo boju. Nose e struje C1 i C2 imaju razli ite vrednosti pH.elija za dijalizu ovde ima funkciju on line i enja uzorka. 11 . kontrole kvaliteta. Procesna analiza nosi ekonomski benefit kroz brze i pouzdane informacije dobijene kontinuirano ili u pravilnim vremenskim razmacima. Ve i molekuli zaostaju u nose oj struji C1. tako da ne dospevaju u reakcioni sistem gde su pome ani reagensi R1 (sulfamid) i R2 (Nnaftiletilendiamin). nitrat je u redukcionoj koloni redukovan do nitrita . vremena i sirovina. Nitratni joni migriraju kroz membranu za dijalizu u nose u struju C2.

y mogu nost visoke automatizacije ±instrumentalne metode koje to mogu posti i y automatska obrada podataka ± ra unari y mogu nost ostvarenja povratne sprege Procesna analiza ukljucuje : y y y y y uzorkovanje pripremu uzorka merenje u realnom vremenu optimizaciju i druge stupnjeve pracenja procesa interpretaciju i primenu dobijenih podataka za kontrolu procesa Na slici 9.Izlazni rezultati koji se dobijaju pri ovakvoj analizi. Slika 9. ematski su prikazani koraci u procesnoj analizi. Procesnoj analizi prethodi: y odre eni stupanj automatizacije u svakom koraku y priprema uzoraka ± razne robotske ruke i sl. Procesna analiza mo e biti: 12 . kao i parametri koji se prate tokom procesa vremenski su zavisni.

Mana je vremenski razmak izme u trenutka uzorkovanja i samog merenja.farmaceutska industrija -elektronika 2) medicini 3) za titi ivotne sredine 13 . procesna analiza izvan toka (of-line ili at-line) 2. Pri on-line analizi uzorak se uzima kontinuirano i prenosi do analiti kog instrumenta.hemijska industrija . procesna analiza u procesnom toku (in-line) Slika 10. Kod in-line analize merenje se sprovodi direktno u procesnoj liniji. procesna analiza povezana uz protok (on-line) 3. Procesna dinami ka analiza na la je primenu u: 1)industriji . Prednost je odvojenost od glavnog procesnog toka te se temperatura i pritisak mogu kontrolisati.1. Prednost je da nema praznog hoda od uzorkovanja do merenja ve je merenje limitirano varijacijama temperature i pritiska.metalurgija .

...... 5 Primena CFA tehnike ..................... 11 14 ............................................................................... 2 Kontinualna proto na analiza (CFA) ....................analiza vazduha ............................................................ 9 Primena FIA tehnike ...........analiza vode ± za pi e............................... industrijske .................... otpadne Sadr aj Uvod................................................................................... otpadne................................................................................................... 9 Proto na injekciona analiza (FIA) ...obrada vode ± za pice............................. 5 Princip rada CFA analizatora................................ 11 Procesna dinami ka analiza .

instruments. www.cem. Internet stranica. The Essential Guide to Analytical Chemistry.at/pdf/cfa_eng.Schwedt.edu/~cem333/Week13.Literatura 1. Economy.pdf 15 .alliance. Process Analytical Chemistry.pdf 4. Quality. Springer Verlag. 2004 3. John Wiley & Sons. www. New York. Optimization.Berlin 1999. Internet stranica. Koch. K.H. 2.msu. Control. G.