Naughty chick gets a double penetration Univerzitet u Beogradu Tehnolo ko-metalur ki fakultet

Seminarski rad iz predmeta Hemijske metode za kontrolu i pra enje procesa

ON LINE TEHNIKE

Student : Sanja e lija Broj indeksa 3066/2010

Profesor : Ljubinka Rajakovi

a koje se ogledaju u smanjenju tro kova i trajanja procesa. Njihovom razvoju predhodio je veliki iskorak u tehnologiji sezora i mikroprocesora koji predstavljaju uslov funkcionalnosti automatizovanih sistema. posebno prilikom rutinskih analiza. 1975. Svaka od osnovnih operacija trebalo bi da se 2 . pra enja procesa i za tite ivotne sredine. Slede i stepen automatizacije analiti kih postupaka karakteri e se upotrebom analiti kih robota koji se nalaze pod kontrolom mo nih kompjutera. Samo u industrijskoj praksi Federalne Republike Nema ke za potrebe klini kih ispitivanja.januar '11. automatizacija je iroko rasprostranjena usled prednosti koje pru a. Posebno u poslednjih deset godina. u praksu je uvedena proto na injekciona analiza (FIA). UVOD Usled velikog broja uzoraka ili koraka u analiti kim postupcima neophodna je delimi na ili potpuna automatizacija procesa.) Nakon toga. procenjeno je da se obradi nekoliko miliona uzoraka godi nje. Ovi sitemi nazivaju se jo i ma ine za hemijsku analizu ( ili autoanalizatori na polju klini ke hemije). godine. 1957. Automatizovani analiti ki postupci obezbe uju: -istovremenu analizu velikog broja uzoraka -smanjenje tro kova -ska ivanje vremena proizvodnog ciklusa -ve u ta nost Prvi korak pri automatizaciji procesa jeste ra lanjivanje analiti kog protokola na osnovne operacije . Automatizacija je najpre kori ena za potrebe klini ko-hemijskih ispitivanja i bila je zasnovana na principima kontinualne proto ne analize (CFA.

obavlja unutar ma ine . Na slici 1. U toku procesa prate se parametri dodeljeni razli itim analiti kim koracima koji su programirani. A dat je primer automatizovanog fotometrijskog odre ivanja fosfata rastvornih u vodi i u rastvorima soli limunske kiseline Slika 1. 3 .

Centralna memorija sadr i sve informacije o analiti kom procesu u celini kao i podatke vezane za svaki korak u protokolu i svaki analizirani uzorak . prikazan je autoanalizator noviije generacije koji se koristi u svrhe klini kog ispitivanja. Na slici 2. B). ulaz podataka . izlaz rezultata.Sa slike 1. 4 . cenralna kontrola . transport uzorka . Osnovne operacije uklju uju: merenje doziranje rastvaranje razbla ivanje te no-te nu ekstrakciju vrsto-te nu ekstrakciju (uklju uju i i faznu separaciju) y titraciju y fotometrijsku analizu. y y y y y y Osnovne operaciije izvr avaju se pod kontrolom mikroprocesora . Ulazni podaci i izlazni rezultati (input i output) predstavljaju vezu izme u itavog sistema i korisnika . Centralna kontrola obezbe uje prenos podataka do ma ine u kojoj se obavljaju osnovne operacije . mo emo zaklju iti da ideja automatizacije po iva na slede im elementima: osnovna operativna ma ina ( slika 1.

Tok fluida je segmentitan uvo enjem vazduha (u obliku mehuri a). godine za potrebe klini kih ispitivanja. Kontinualna proto na analiza (CFA) Kontinualna proto na analiza je kao tehnika razvijena 1957. Prednosti CFA tehnike: y veliki kapacitet analize koji se ostvaruje istovremenom primenom razli itih operacija y jedinstven kvalitet ostvarenih dijagnosti kih rezultata y visok intenzitet i stepen ponovljivosti me anja reakcionih rastvora u svakom stadijumu automatizzovane procedure y izuzetno mali tro kovi uz kori enje standardnih laboratorijskih reagenasa y komplikovana priprema pojedin nih uzoraka izbegnuta je primenom CFA analizatora y ska ivanje vremena proizvodnog ciklusa Princip rada CFA analizatora Svaki uzorak ili kalibraciona te nost preuzeta sa autosemplera podeljen je tako da uti e u razli ite usisne cev ice u kojima se istovremeno vr i odre ivanje. Uzorci za analizu uvode se 5 . Broj uzoraka/h pomno en brojem istovremenih odre ivanja (jedne serije rezultata) daje broj analiza/h CFA analizatora. Transport reagenasa vr i se pomo u peristali ke pumpe.Slika 2. Poznata je i pod nazivom Segmentirana proto na analiza (SFA).

na putu ka fotometru do lo bi do me anja uzoraka koji se unose jedan za drugim. Me utim. Na slici 3. Vazduh se uvodi u sistem da bi smanjili efekti difuzije u uzdu nom pravcu. dat je ematski prikaz strukture analiti kog sistema Slika 3. odnosno creva. staklenu spiralu u kojoj se me aju. Reakciono vreme definisano je du inom spirale kao i re imom strujanja te nosti. na zidovima cevi formira se film te nosti debljine d.pomo u creva u reakcioni sistem. Me anje i hemijska reakcija de avaju se u spirali. kao i da bi se spre ili ili minimizirali rezultati difuzije usled razlika u re imu strujanja te nosti u osi toka i na zidovima staklenih cevi. i pored segmentacije toka te nosti vazduhom. Pre nego to te na struja stigne do elije fotometra. 6 . Kao rezultat ova dva efekta. Definisana zapremina uzoraka odr ava se uranjanjem cevi u kojoj se nalaze uzorci u posudu koja je povezana sa automatskim injektorom uzorka. vazduh se uklanja.

a Slika 5.b) Slika 5. b CFA tehnika na la je primenu u automatizovanom fluorimetrijskom odre ivanju kateholamina. Prema tome. izlazni signal ( zavisnost koncentracije uzorka od vremena trajanja reakcije) posedova e plato. uklanjanje to uslovljava dodatne tro kove. mo emo zaklju iti da se uvo enjem mehuri a vazduha smanjuje difuzija du cevi i pospe uje me anje te nosti. U praksi se. tj. e e javljaju signali bez platoa ( slika 5. 7 . Tako e. tj. a i ukazuje da je reakcija zavr ena.ematski prikaz toka te nosti koji je segmentiran mehuri ima vazduha dat je na slici 4. Ovakva forma signala prikazana je slici 5. Opisani proto ni sistemi omogu avaju precizno zapreminsko doziranje ( uzorka i reagenasa) u ta no odre enim vremenskim intervalima za svaki pojedina ni reakcioni korak. kao posledica kra eg vremena usisavanja rastvora uzoraka i vode ili pufera u sistem. do i e do pojave maksimuma. Slika 4. Ukoliko uzorak konstantne koncentracije proti e kroz sistem du i vremenski period. mehuri i pove avaju vreme analize i zahtevaju uvo enje. ipak.

Preduslov fluorimetrijskog ogre ivanja adrenalina i noradrenalina jeste njihova konverzija u fluorescentne derivate (trihidroskiindole). 1. dat je ematski prikaz fluorimetrijskog odre ivanja kateholamina. Dobijene fluorofore stabilisane su sni avanjem pH vrednosti rastvora do 5.pufer 2-rastvor uzorka 3-vazduh 4-oksidaciono sredstvo 5-zamena redukcionom sredstvu (opciono) 6. adrenalin i noradrenalin. naro ito prilikom dijagnoze tumora. U drugom reakcionom koraku dodaje se redukciono sredstvo da bi se omogu ila izomerizacija u baznoj sredini do forme trihidroksiindola. Na slici 6. dobija se adrenohrom. Slika 6.Kateholamini. Ciklizacijom okvinona. Informacija o koli ini ovih amina u krvi i urinu veoma je va na u dijagnostici. Svi navedeni me ukoraci moraju biti izvr eni u ta no odre enim vremenskim intervalima. koji nastaje kao intermedijer predhodne oksidacije.redukciono sredstvo (NaOH) 8 . pripadaju biogenetskim aminima koji se izlu uju prilikom izvesnih fiziolo kih reakcija u organizmu. Najpre se oksiduju pomo u kalijum-heksacijanoferata(III).

Parametar D. Na slici 7. prikazana je zavisnost koncenracije uzorka od vremena trajanja procesa. tj. mo emo zaklju iti da parametar D predstavlja meru rastvorljivosti uzorka u FIA sistemu. 9 . disperzija. godine u Nema koj. Kontrolisanje disperzije vr i se na osnovu parametra D. dobija se kao odnos po etne koncentracije uzorka i maksimalne koncentracije koju uzorak mo e imati nakon me anja sa strujom reagensa. Stoga. Sme a koja nastaje ovim me anjem ne mora nu no da bude ravnote na . Odre ena. tj. Dolazi do me anja uzorka i rastvora reagensa konvekcijom i difuzijom. Ovo me anje predstavlja preduslov za konverziju analita u proizvod reakcije koji se mo e detektovati. rastvora reagensa . reproduktivna zapremina uzorka ubrizgava se u nose u kontinualnu struju te nosti.7-sir etna kiselina 8-izlaz iz fluorimetrijske elije Primena CFA tehnike -Odre -Odre -Odre -Odre ivanje organskih jedinjenja koje sadr e fosfor i azot ivanje fenola ivanje cijanida ivanje fluorida Proto na injekciona analiza (FIA) Razvijena je 1975.

Slika 8. FIA tehnika na la je primenu u automatizovanom ode ivanju nitrata u otpadnim vodama. tj. ematski prikaz ovog procesa dat je na slici 8. vreme u kome mo emo izvr iti detekciju eljenog uzorka. Odre ivanjem parametra D. 10 .Slika 7. mo emo predvideti reproduktivno vreme procesa.

Ve i molekuli zaostaju u nose oj struji C1. tj. za tite okoline i sigurnosti. Pre ovoga. kontrole kvaliteta. vremena i sirovina. 11 . Nitrit je zatim konvertovan u azo boju. Nose e struje C1 i C2 imaju razli ite vrednosti pH.elija za dijalizu ovde ima funkciju on line i enja uzorka. tako da ne dospevaju u reakcioni sistem gde su pome ani reagensi R1 (sulfamid) i R2 (Nnaftiletilendiamin). nitrat je u redukcionoj koloni redukovan do nitrita . Nitratni joni migriraju kroz membranu za dijalizu u nose u struju C2. Primena FIA tehnike FIA tehnika na la je primenu u razli itim oblastima: -Biologija ( studije o ivoj eliji uptrebom fluorescentne mikroskopije) -Biotehnologija -Imunoanaliza koja uklju uje antitelo/antigen reakcije Za detekciju mogu se koristiti razli ite instrumentalne metode: -Fotometrija -UV-vis spektrofotometrija -Potenciometrija -Atomska spektroskopija Procesna dinami ka analiza Procesna dinami ka analiza defini e se kao postupak dobijanja kvantitativnih i kvalitativnih informacija o procesu u svrhu kontrole i optimizacije hemijsko-tehnolo kog procesa te u funkciji optimizacije utro ka energije. proizvod reakcije koji je pogodan za detekciju fotometrom. Procesna analiza nosi ekonomski benefit kroz brze i pouzdane informacije dobijene kontinuirano ili u pravilnim vremenskim razmacima.

Procesnoj analizi prethodi: y odre eni stupanj automatizacije u svakom koraku y priprema uzoraka ± razne robotske ruke i sl. Slika 9. kao i parametri koji se prate tokom procesa vremenski su zavisni. y mogu nost visoke automatizacije ±instrumentalne metode koje to mogu posti i y automatska obrada podataka ± ra unari y mogu nost ostvarenja povratne sprege Procesna analiza ukljucuje : y y y y y uzorkovanje pripremu uzorka merenje u realnom vremenu optimizaciju i druge stupnjeve pracenja procesa interpretaciju i primenu dobijenih podataka za kontrolu procesa Na slici 9. ematski su prikazani koraci u procesnoj analizi. Procesna analiza mo e biti: 12 .Izlazni rezultati koji se dobijaju pri ovakvoj analizi.

Mana je vremenski razmak izme u trenutka uzorkovanja i samog merenja. Prednost je odvojenost od glavnog procesnog toka te se temperatura i pritisak mogu kontrolisati. procesna analiza izvan toka (of-line ili at-line) 2. procesna analiza u procesnom toku (in-line) Slika 10.metalurgija . Pri on-line analizi uzorak se uzima kontinuirano i prenosi do analiti kog instrumenta.1. Procesna dinami ka analiza na la je primenu u: 1)industriji . procesna analiza povezana uz protok (on-line) 3.hemijska industrija . Prednost je da nema praznog hoda od uzorkovanja do merenja ve je merenje limitirano varijacijama temperature i pritiska. Kod in-line analize merenje se sprovodi direktno u procesnoj liniji.farmaceutska industrija -elektronika 2) medicini 3) za titi ivotne sredine 13 .

.......... 9 Proto na injekciona analiza (FIA) ........................ 2 Kontinualna proto na analiza (CFA) ...................................................obrada vode ± za pice.................................. 5 Primena CFA tehnike ... otpadne... 11 14 ........................................................................................................analiza vazduha .......................................analiza vode ± za pi e..................................... 11 Procesna dinami ka analiza ............................................. 9 Primena FIA tehnike . 5 Princip rada CFA analizatora.. industrijske ................. otpadne Sadr aj Uvod.............................................................................................................................

Literatura 1. 2004 3. New York. The Essential Guide to Analytical Chemistry.msu.edu/~cem333/Week13.at/pdf/cfa_eng. 2.instruments. www.pdf 4. Optimization. Control. Internet stranica. www. Quality.cem.Berlin 1999. John Wiley & Sons. K. Koch.Schwedt.alliance. Economy.pdf 15 . G. Process Analytical Chemistry. Springer Verlag.H. Internet stranica.