Sadraj

Sadraj ................................................................................................................................................ 2 Predgovor ........................................................................................................................................... 8 Uvod.................................................................................................................................................... 9

Uloga civilnog drutva u procesu pristupanja EU ........................................................................................................ 11 Odnosi izmeu organizacija civilnog drutva i institucija u EU ..................................................................................... 12 Karakteristike evropskih mrea ................................................................................................................................. 15

Evropske mree................................................................................................................................. 17
AEBR Asocijacija evropskih pograninih regija ........................................................................... 17 AEBR Association of European Border Regions........................................................................................................ 17 2. AEIDL Evropska asocijacija za informacije o lokalnom razvoju................................................... 17 AEIDL European Association for Information on Local Development......................................................................... 17 3. AEGEE Europe Evropski studentski forum ................................................................................... 18 AEGEE Europe European Students Forum .............................................................................................................. 18 4. AER Skuptina evropskih regiona ................................................................................................ 18 AER Assembly of European regions ........................................................................................................................ 18 5. AGE Evropska platforma starijih ljudi .......................................................................................... 19 AGE The European Older Peoples Platform ............................................................................................................ 19 6. Alchajmer Evropa............................................................................................................................ 19 Alzheimer Europe .................................................................................................................................................... 19 7. ANEC Glas evropskih potroaa tokom standardizacije............................................................... 20 ANEC European Consumer Voice in Standardization ................................................................................................ 20 8. APRODEV ........................................................................................................................................ 21 APRODEV................................................................................................................................................................ 21 9. A.R.F.I.E. Asocijacija za razvoj i obuku na podruju evropske integracije .................................. 21 A.R.F.I.E. Association for Research and Training on Integration in Europe................................................................ 21 10. ATEE Asocijacija za edukaciju nastavnika u Evropi ..................................................................... 22 ATEE Association for Teacher Education in Europe.................................................................................................. 22 11. AUTIZAM Evropa............................................................................................................................. 22 Autism Europe......................................................................................................................................................... 22 12. AVSO Asocijacija organizacija za pruanje volonterskih usluga.................................................. 23 AVSO Association of Voluntary Service Organizations .............................................................................................. 23 13. BANLIEUES D EUROPE PREDGRAA EVROPE Mrea udruenja zvaninika, gradskih strunjaka i istraivaa i umetnika ............................................................................................................................... 23 BANLIEUES D EUROPE Network of Association Officials, Town Experts and Research Workers and Artists ................. 23 14. BEUC Evropska organizacija potroaa........................................................................................ 24 BEUC European Consumers Organization............................................................................................................... 24 15. BUSINESSEUROPE Biznis Evropa ................................................................................................. 24 BUSINESSEUROPE ................................................................................................................................................... 24 16. CAN CEE Klimatska akciona mrea Centralne i Istone Evrope ................................................... 25 CAN CEE Climate Action Network Central and Eastern Europe ................................................................................. 25 17. CEA-PME Evropska konfederacija udruenja MSP .......................................................................... 26 CEA-PME European Confederation of SMEs Associations ............................................................................................ 26 18. CEC Evropska konfederacija rukovodilaca i upravljakog osoblja ............................................... 26 CEC European Confederation of Executives and Managerial Staff ............................................................................. 26 19. CECODHAS Evropski komitet za koordinaciju socijalnog stanovanja .......................................... 27 CECODHAS The European Liaison Committee for Social Housing.............................................................................. 27 20. CECOP CICOPA Europe Evropska konfederacija radnikih zadruga, socijalnih zadruga i socijalnih i participatornih preduzea ......................................................................................................................... 28 CECOP CICOPA Europe, European Confederation of Workers Cooperatives, Social Cooperatives and Social and Participative Enterprises ........................................................................................................................................... 28 21. CEDAG Evropski savet za neprofitne organizacije ....................................................................... 28 CEDAG The European Council for Non-profit Organizations...................................................................................... 28 22. CEEP Evropski centar poslodavaca i preduzea koji pruaju javne usluge .................................. 29 CEEP European Centre of Employers and Enterprises Providing Public Services......................................................... 29 23. CEJA Evropski savet mladih poljoprivrednika.............................................................................. 30 CEJA European Council of Young Farmers .............................................................................................................. 30 24. CEMR Savet evropskih optina i regiona ..................................................................................... 30 CEMR Council of European Municipalities and Regions............................................................................................. 30 25. CEN Evropski komitet za standardizaciju .................................................................................... 31 CEN European Committee for Standardization ........................................................................................................ 31 26. CEPS Centar za prouavanje evropskih politika .......................................................................... 31 CEPS Center for European Policy Studies................................................................................................................ 31 1.

27. CESES Konfederacija usluga evropskih viih strunjaka ............................................................. 32 CESES Confederation of European Senior Expert Services........................................................................................ 32 28. CIRCOM Evropska asocijacija regionalne televizije..................................................................... 32 CIRCOM European Association of Regional Television.............................................................................................. 32 29. COFACE Konfederacija porodine organizacije u Evropskoj uniji ................................................ 33 COFACE Confederation of Family Organization in the European Union...................................................................... 33 30. CONCORD Evropska konfederacija NVO za pomo i razvoj ......................................................... 33 CONCORD European NGOs Confederation for Relief and Development ..................................................................... 33 31. Dinamo Internacional ..................................................................................................................... 34 Dynamo International .............................................................................................................................................. 34 32. EAA Evropski ribolovaki savez.................................................................................................... 34 EAA European Anglers Alliance .............................................................................................................................. 34 33. EAAE Evropska asocijacija za arhitektonsko obrazovanje ........................................................... 35 EAAE European Association for Architectural Education ........................................................................................... 35 34. EADI Evropska asocijacija instituta za istraivanje razvoja i obuku ........................................... 35 35. EADL Evropska asocijacija za uenje na daljinu .......................................................................... 36 EADL European Association for Distance Learning................................................................................................... 36 36. EADTU Evropska asocijacija univerziteta za uenje na daljinu.................................................... 36 EADTU European Association of Distance Teaching Universities ............................................................................... 36 37. EAEA Evropska asocijacija za obrazovanje odraslih .................................................................... 37 EAEA European Association for Education of Adults................................................................................................. 37 38. EAICY Evropska asocijacija za institucije slobodnog vremena dece i omladine .......................... 37 EAICY European Association for Leisure Time Institutions of Children and Youth ...................................................... 37 39. EAIE Evropska asocijacija za meunarodno obrazovanje............................................................ 38 EAIE European Association for International Education............................................................................................ 38 40. EAMDA Evropska alijansa asocijacija za neuromuskularne poremeaje ..................................... 38 EAMDA European Alliance of Neuromuscular Disorders Associations......................................................................... 38 41. EAPC Evropska asocijacija za palijativnu negu............................................................................ 39 EAPC European Association for Palliative Care ........................................................................................................ 39 42. EAPN Evropska mrea protiv siromatva ..................................................................................... 39 EAPN European Anti Poverty Network .................................................................................................................... 39 43. EASPD Evropska asocijacija davalaca usluga osobama sa invaliditetom .................................... 40 EASPD European Association of Service Providers for Persons with Disabilities.......................................................... 40 44. EBLIDA Evropski biro asocijacija za bibliotekarstvo, informatiku i dokumentaciju .................... 41 EBLIDA European Bureau of Library, Information and Documentation Associations ................................................... 41 45. EBN Mrea Evropskih poslovnih i inovativnih centara ................................................................. 41 EBN European Business & Innovation Centre Network............................................................................................. 41 46. EBEN Evropska mrea za poslovnu etiku ..................................................................................... 42 EBEN European Business Ethics Network................................................................................................................ 42 47. EBRA Evropska asocijacija za biomedicinska istraivanja ........................................................... 43 EBRA European Biomedical Research Association.................................................................................................... 43 48. EBU Evropski savez slepih ........................................................................................................... 43 EBU European Blind Union..................................................................................................................................... 43 49. ECAS Evropski servis za graansku akciju ................................................................................... 44 ECAS European Citizens Action Service................................................................................................................... 44 50. ECCL Evropska koalicija za ivot u zajednici................................................................................ 44 ECCL The European Coalition for Community Living ................................................................................................ 44 51. ECEEE Evropski savet za energetski efikasnu ekonomiju ............................................................ 45 ECEEE European Council for an Energy Efficient Economy ....................................................................................... 45 52. ECF Evropska federacija biciklista ............................................................................................... 45 ECF European Cyclists' Federation.......................................................................................................................... 45 53. ECF Evropski graevinski forum .................................................................................................. 46 ECF European Construction Forum ......................................................................................................................... 46 54. ECICW Evropski centar Meunarodnog saveta ena ................................................................... 46 ECICW European Centre of the International Council of Women .............................................................................. 46 55. ECL Asocijacija evropskih udruenja za borbu protiv raka .......................................................... 47 ECL Association of European Cancer Leagues ......................................................................................................... 47 56. ECM Marketing evropskih gradova .............................................................................................. 47 ECM European Cities Marketing ............................................................................................................................. 47 57. ECOC Evropska deca naa briga................................................................................................... 48 ECOC Europe's Children Our Concern ..................................................................................................................... 48 58. ECOVAST Evropski savet za selo i mali grad ................................................................................ 48 ECOVAST European Council for the Village and Small Town..................................................................................... 48 59. ECRE Evropski savet izbeglica i prognanih lica ............................................................................ 49 ECRE European Council of Refugees and Exiles....................................................................................................... 49 60. ECSITE Evropska mrea naunih centara i muzeja ...................................................................... 49 ECSITE European Network of Science Centres and Museums................................................................................... 49 61. EDA Evropska asocijacija za disleksiju ........................................................................................ 50 EDA European dyslexia association ........................................................................................................................ 50 62. E.D.E. Evropska asocijacija za direktore rezidencijalnih domova za starija lica .......................... 50 E.D.E. European Association for Directors of Residential Care Homes for the Elders .................................................. 50 63. EDEN Evropska mrea za uenje na daljinu i preko interneta ..................................................... 51

EDEN European Distance and E-Learning Networks ................................................................................................ 51 64. EDF Evropski forum osoba sa invaliditetom................................................................................. 51 EDF European Disability Forum .............................................................................................................................. 51 65. EEB Evropski biro za ivotnu sredinu........................................................................................... 52 EEB European Environmetal Bureau ....................................................................................................................... 52 66. EFC Evropski centar fondacija ..................................................................................................... 53 EFC European Foundation Centre........................................................................................................................... 53 67. EFIL Evropska federacija za meukulturno uenje...................................................................... 53 EFIL European Federation for Intercultural Learning ............................................................................................... 53 68. EFLA Evropska fondacija za pejzanu arhitekturu ....................................................................... 54 EFLA European Foundation for Landscape Architecture ........................................................................................... 54 69. EFODL Evropska federacija za otvoreno uenje i uenje na daljinu ............................................ 54 EFODL European Federation for Open and Distance Learning .................................................................................. 54 70. EFSC Evropska fondacija za decu ulice ........................................................................................ 55 EFSC European Foundation for Street Children ....................................................................................................... 55 71. EFUS Evropski forum za gradsku bezbednost .............................................................................. 55 EFUS European Forum for Urban Safety ................................................................................................................. 55 72. EHF Evropska humanistika federacija........................................................................................ 56 EHF European Humanist Federation ....................................................................................................................... 56 73. EHN Evropska mrea za bolesti srca ............................................................................................ 56 EHN European Heart Network................................................................................................................................ 56 74. EMN Evropska mikrofinansijska mrea........................................................................................ 57 EMN European Microfinance Network ..................................................................................................................... 57 75. EMHRN Evromediteranska mrea ljudskih prava ........................................................................ 57 EMHRN Euro Mediterranean Human Rights Network ............................................................................................... 57 76. EMSP Evropska platforma za multiplu sklerozu........................................................................... 58 EMSP European Multiple Sclerosis Platform............................................................................................................. 58 77. eNACSO Evropski NVO savez za on-lajn bezbednost deteta ........................................................ 58 eNASCO The European NGO Alliance for Child Safety Online ................................................................................... 58 78. ENAR Evropska mrea protiv rasizma.......................................................................................... 59 ENAR European Network Against Racism................................................................................................................ 59 79. ENCOD Evropska koalicija za pravedne i delotvorne politike protiv droge.................................. 60 ENCOD European Coalition for Just and Effective Drug Policies ................................................................................ 60 80. ENERGIESCITIES Asocijacija evropskih lokalnih vlasti koje promoviu odrivu lokalnu politiku60 ENERGIESCITIES Association of European Local Authorities Promoting Local Sustainable Policy............................... 60 81. ENGSO Evropska nevladina sportska organizacija ...................................................................... 61 ENGSO European Non Governmental Sports Organisation ....................................................................................... 61 82. ENICPA Evropska mrea informativnih centara za reproduktivne umetnosti ............................. 61 ENICPA European Network of Information Centres for the Performing Arts............................................................... 61 83. ENIL Evropska mrea za nezavisan ivot..................................................................................... 62 ENIL European Network on Independent Living ...................................................................................................... 62 84. ENOC Evropska mrea ombudsmana za decu .............................................................................. 62 ENOC European Network of Ombudspersons for Children........................................................................................ 62 85. EnR Evropska energetska mrea ................................................................................................. 63 EnR European Energy Network .............................................................................................................................. 63 86. ENSIE Evropska mrea za preduzea socijalne integracije.......................................................... 63 ENSIE European Network for Social Integration Enterprises..................................................................................... 63 87. ENSP Evropska mrea za spreavanje puenja i konzumiranja duvana ...................................... 64 ENSP European Network for Smoking and Tobacco Prevention ................................................................................ 64 88. ENSR Evropska mrea za socijalna i ekonomska istraivanja ..................................................... 64 ENSR European Network for Social and Economic Research .................................................................................... 64 89. ENSSEE Evropska mrea sporta, nauke, obrazovanja & zapoljavanja ....................................... 65 ENSEE European Network of Sport, Science, Education & Employment .................................................................... 65 90. ENTO Evropska mrea organizacija za obuku lokalnih i regionalnih vlasti.................................. 65 ENTO European Network of Training Organisations for Local and Regional Authorities .............................................. 65 91. ENTP Evropska platforma novih gradova..................................................................................... 66 ENTP European New Towns Platform ..................................................................................................................... 66 92. ENWHP Evropska mrea za promociju zdravlja na radnom mestu .............................................. 66 ENWHP European Networks for Workplace Health Promotion .................................................................................. 66 93. EPA Evropska asocijacija roditelja............................................................................................... 67 EPA European Parents Association ......................................................................................................................... 67 94. EPC Centar za evropsku politiku .................................................................................................. 68 EPC European Policy Center .................................................................................................................................. 68 95. EPDA Evropska asocijacija za Parkinsonovu bolest ..................................................................... 68 EPDA European Parkinson's Disease Association ..................................................................................................... 68 96. EPE Evropski partneri za ivotnu sredinu .................................................................................... 69 EPE European Partners for the Environment ........................................................................................................... 69 97. EPHA Evropski savez za javno zdravlje........................................................................................ 69 EPHA European Public Health Alliance .................................................................................................................... 69 98. EPLO Evropska mirovna kancelarija za vezu ............................................................................... 70 EPLO The European Peacebuilding Liaison Office .................................................................................................... 70 99. EQUINET Evropska mrea tela za jednakost................................................................................ 71

EQUINET European Network of Equality Bodies ...................................................................................................... 71 100. EREC Evropski savet za obnovljivu energiju ................................................................................ 71 EREC European Renewable Energy Council............................................................................................................. 71 101. ERIO Evropska romska informativna kancelarija ........................................................................ 72 ERIO European Roma Information Office ............................................................................................................... 72 102. ESHA Evropska asocijacija direktora kola .................................................................................. 72 ESHA - European School Heads Association............................................................................................................... 72 103. ESAN Evropska mrea za socijalnu akciju.................................................................................... 73 ESAN European Social Action Network ................................................................................................................... 73 104. ESBA Evropski savez malih preduzea ......................................................................................... 74 ESBA European Small Business Alliance.................................................................................................................. 74 105. ESCU Evropski savez starijih graana.......................................................................................... 74 ESCU European Senior Citizens Union.................................................................................................................... 74 106. ESN Evropska socijalna mrea ..................................................................................................... 75 ESN European Social Network................................................................................................................................ 75 107. ESU Evropska studentska unija ................................................................................................... 75 ESU European Students Union .............................................................................................................................. 75 108. ETAG Evropska akciona grupa za putovanje i turizam................................................................. 76 ETAG European Travel & Tourism Action Group ...................................................................................................... 76 109. ETUC Evropska konfederacija sindikata....................................................................................... 76 ETUC European Trade Union Confederation............................................................................................................ 76 110. EUCEN Evropska asocijacija za doivotno univerzitetsko obrazovanje ....................................... 77 EUCEN European Association for University Lifelong Learning .................................................................................. 77 111. EUA Evropska univerzitetska asocijacija ..................................................................................... 77 EUA European University Association ..................................................................................................................... 77 112. EUCLID mrea................................................................................................................................. 78 EUCLID Network...................................................................................................................................................... 78 113. EUD Evropski savez gluvih ........................................................................................................... 79 EUD European Union of the Deaf ........................................................................................................................... 79 114. EUFAMI Evropska federacija asocijacija porodica osoba sa mentalnim bolestima...................... 79 EUFAMI European Federation of Associations of Families of People with Mental Illness ............................................. 79 115. EUFED Federacija udruenja hostela za mlade Evropske unije ................................................... 80 EUFED European Union Federation of Young Hostel Association .............................................................................. 80 116. EURADA Evropska asocijacija agencija za razvoj ........................................................................ 80 EURADA European Association of Development Agencies ........................................................................................ 80 117. EURAG Evropska federacija starijih lica....................................................................................... 81 EURAG European Federation of Older Persons ........................................................................................................ 81 118. EUROCARE Evropska alijansa za politiku prema alkoholu ........................................................... 81 EUROCARE European Alcohol Policy Alliance........................................................................................................... 81 119. EUROCHILD Evrodete .................................................................................................................. 82 EUROCHILD ............................................................................................................................................................ 82 120. EUROCITIES Evrogradovi ............................................................................................................ 82 EUROCITIES............................................................................................................................................................ 82 121. EURO COOP Evropska zajednica potroakih kooperativa .......................................................... 83 EURO COOP European Community of Consumer Cooperatives ................................................................................. 83 122. EUROCOP Evropska policijska konfederacija............................................................................... 83 EUROCOP European Confederation of Police........................................................................................................... 83 123. EURODAD Evropska mrea koja se odnosi na dug i razvoj .......................................................... 84 EURODAD European Network on Debt and Development ........................................................................................ 84 124. EURODIACONIA Eurodijakonija................................................................................................... 85 EURODIACONIA ...................................................................................................................................................... 85 125. EuroGeoSurveys Geoloki zavodi Evrope ..................................................................................... 85 EuroGeoSurveys Geological Surveys of Europe ....................................................................................................... 85 126. EUROGROUP Evrogrupa za ivotinje............................................................................................ 86 EUROGROUP for Animals ......................................................................................................................................... 86 127. EuroHealthNet Evropska mrea agencija koje promoviu zdravlje ............................................. 86 EuroHealthNet European Network of Health Promotion Agencies ............................................................................. 86 128. EUROMETREX Mrea evropskih gradskih regiona i podruja....................................................... 87 EUROMETREX Network of European Metropolitan Regions and Areas....................................................................... 87 129. Euromontana Evropska asocijacija za saradnju meu planinskim teritorijama .......................... 87 Euromontana European Association for Co-operation between Mountain Territories .................................................. 87 130. EuroNGOs Evropske NVO za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava, populaciju i razvoj ..... 88 EuroNGOs The European NGOs for Sexual and Reproductive Health and Rights, Population and Development ........... 88 131. EUROPA NOSTRA Naa Evropa .................................................................................................... 88 EUROPA NOSTRA .................................................................................................................................................... 88 132. EuroPACE ........................................................................................................................................ 89 EuroPACE................................................................................................................................................................ 89 133. EUROSIF Evropski socijalni investicioni forum ............................................................................ 89 EUROSIF European Social Investment Forum ......................................................................................................... 89 134. EUROSTEP Evropska solidarnost za jednako uee ljudi ........................................................... 90 EUROSTEP European Solidarity towards Equal Participation of People ...................................................................... 90 135. EURONATUR Evropski fond za prirodnu batinu.......................................................................... 91

EURONATUR European Nature Heritage Fund......................................................................................................... 91 136. EURONET Evropska mrea za decu .............................................................................................. 91 EURONET European Childrens Network ................................................................................................................. 91 137. EUTA Evropska unija udruenja telekoliba .................................................................................. 92 EUTA European Union of Telecottage Associations.................................................................................................. 92 138. Evropska mrena grupa Saveza za detinjstvo ................................................................................ 92 Alliance for Childhood European Network Group ........................................................................................................ 92 139. Evropska profesionalna enska mrea............................................................................................ 93 European Professional Womens Network .................................................................................................................. 93 140. Evropski ogranak Greenpeace ..................................................................................................... 93 Greenpeace European Unit....................................................................................................................................... 93 141. Evropski pokret............................................................................................................................... 94 European Movement ................................................................................................................................................ 94 142. EWEA Evropska asocijacija za energiju vetra .............................................................................. 94 EWEA European Wind Energy Association .............................................................................................................. 94 143. EWL Evropski enski lobi ............................................................................................................. 95 EWL European Womens Lobby ............................................................................................................................. 95 144. EZA Evropski centar za pitanja zaposlenih .................................................................................. 95 EZA European Centre for Workers Questions ......................................................................................................... 95 145. FACE Federacija udruenja za lov i konzervaciju EU ................................................................... 96 FACE Federation of Associations for Hunting and Conservation of the EU ................................................................. 96 146. FEANTSA Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade s beskunicima ..................... 97 FEANTSA European Federation of National Organizations Working with the Homeless............................................... 97 147. FEBA Evropska federacija banaka hrane ..................................................................................... 97 FEBA European Federation of Food Banks .............................................................................................................. 97 148. FEE Fondacija za ekoloko obrazovanje ...................................................................................... 98 FEE Foundation for Environmental Education.......................................................................................................... 98 149. F.E.F.A.F Evropska federacija neplaenih roditelja i lica koja pruaju kunu negu ..................... 98 F.E.F.A.F European Federation of Unpaid Parents and Carers at Home ..................................................................... 98 150. FIDH Meunarodna federacija za ljudska prava.......................................................................... 99 FIDH International Federation for Human Rights .................................................................................................... 99 151. FIMITIC Meunarodna federacija osoba sa fizikim invaliditetom ........................................... 100 FIMITIC International Federation of Persons with Physical Disability ...................................................................... 100 152. FUEN Federalna unija evropskih nacionalnosti.......................................................................... 100 FUEN Federal Union of European Nationalities ...................................................................................................... 100 153. GENET Evropska mrea NVO za genetski inenjering ................................................................ 100 GENET European NGO Network on Genetic Engineering ........................................................................................ 100 154. HELPAGE International................................................................................................................. 101 HELPAGE International........................................................................................................................................ 101 155. HOPE Stalni komitet za bolnice Evropske unije ......................................................................... 101 HOPE Standing Committee of the Hospitals of the European Union ........................................................................ 101 156. HRDN Mrea za ljudska prava i demokratiju ............................................................................. 102 HRDN Human Rights and Democracy Network...................................................................................................... 102 157. IEEP Institut za evropsku poltiku zatite ivotne sredine ......................................................... 102 IEEP Institute for European Environmental Policy.................................................................................................. 102 158. IFsbh Meunarodna federacija za bolesti spina bifida i hidrocefalus ........................................ 103 Ifsbh The International Federation for Spina Bifida and Hydrocephalus .................................................................. 103 159. IGLYO Meunarodna omladinska i studentska organizacija lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih i queer osoba .................................................................................................................... 104 IGLYO International Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer Youth and Student Organization........................... 104 160. ILGA EUROPE Meunarodna lezbijska i gej asocijacija ............................................................. 105 ILGA EUROPE International Lesbian and Gay Association ...................................................................................... 105 161. IMPEL Mrea Evropske unije za sprovoenje i izvrenje Zakona o ivotnoj sredini .................. 105 IMPEL European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law ............................ 105 162. INCLUSION EUROPE Evropska asocijacija drutava osoba sa intelektualnim invaliditetom i njihovih porodica .................................................................................................................................................. 106 INCLUSION EUROPE European Association of Societies of Persons with Intellectual Disabilities and their Families .... 106 163. INFORSE EUROPE Meunarodna mrea za odrivu energiju .................................................. 107 INFORSE EUROPE International Network for Sustainable Energy......................................................................... 107 164. IPPF EN Meunarodna federacija planiranog roditeljstva ......................................................... 107 IPPF EN The International Planned Parenthood Federation .................................................................................... 107 165. ISPCAN Meunarodno drutvo za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece ..................... 108 ISPCAN International Society for Prevention of Child Abuse and Neglect ................................................................ 108 166. ISS Meunarodna socijalna sluba ............................................................................................ 109 ISS International Social Service ........................................................................................................................... 109 167. JEF Mladi evropski federalisti .................................................................................................... 109 JEF Young European Federalists .......................................................................................................................... 109 168. JMI Meunarodna organizacija muzike omladine.................................................................... 110 JMI Jeunesses Musicales International ................................................................................................................. 110 169. Karitas Evropa .............................................................................................................................. 110 Caritas Europa....................................................................................................................................................... 110 170. Komitet regiona ............................................................................................................................ 111

Committee of the Regions ...................................................................................................................................... 111 171. Kontakt grupa civilnog drutva .................................................................................................... 111 Civil Society Contact Group..................................................................................................................................... 111 172. Kulturna akcija Evrope ................................................................................................................. 112 Culture Action Europe ............................................................................................................................................ 112 173. MHE Mentalno zdravlje Evropa .................................................................................................. 113 Mental Health Europe ............................................................................................................................................ 113 174. Mogunost rada Evropa ................................................................................................................ 114 Workability Europe ................................................................................................................................................ 114 175. PAN Fondacija za parkove ............................................................................................................ 114 PAN Parks Foundation............................................................................................................................................ 114 176. Pax Christi International .............................................................................................................. 115 Pax Christi International ......................................................................................................................................... 115 177. PICUM Platforma za meunarodnu saradnju o neregistrovanim migrantima ........................... 116 PICUM Platform for International Cooperation on Undocumented Migrants............................................................. 116 178. PLATFORM NETWORK Mrea platformi za evropske omladinske aktivnosti.............................. 116 PLATFORM NETWORK For European Youth Activities ............................................................................................ 116 179. PLS Evropski think tank za solidarnost................................................................................... 117 PLS European Thinktank Pour la Solidarit............................................................................................................ 117 180. POLIS Umreavanje gradova i regiona radi inovativnih reenja prevoza.................................. 117 POLIS Cities and Regions Networking for Innovative Transport Solutions ............................................................... 117 181. POLITEIA Mrea za status graanina i demokratiju u Evropi .................................................... 118 POLITEIA Network for Citizenship and Democracy in Europe ................................................................................. 118 182. PostEurop ..................................................................................................................................... 119 PostEurop ............................................................................................................................................................. 119 183. Prijatelji Evrope ............................................................................................................................ 119 Friends of Europe .................................................................................................................................................. 119 184. Prijatelji planete Zemlje u Evropi ................................................................................................. 120 Friends of the Earth Europe.................................................................................................................................... 120 185. R.E.D. Ruralnostivotna sredinarazvoj .................................................................................. 120 R.E.D. - Rurality-Environment-Development ............................................................................................................ 120 186. REVES Evropska mrea za gradove i regione za socijalnu ekonomiju ....................................... 121 REVES European Network for Cities and Regions for the Social Economy ............................................................... 121 187. Savez za zdravlje i ivotnu sredinu............................................................................................... 121 Health and Environment Alliance ............................................................................................................................ 121 188. SEVEN Mrea razmene starijih evropskih volontera .................................................................. 122 SEVEN Senior European Volunteers Exchange Network ......................................................................................... 122 189. SOCIAL PLATFORM Platforma evropskih socijalnih NVO ........................................................... 123 SOCIAL PLATFORM Platform of European Social NGOs .......................................................................................... 123 190. SOLIDAR ....................................................................................................................................... 123 SOLIDAR............................................................................................................................................................... 123 191. Spasimo Decu Grupa za Evropu ................................................................................................. 124 Save the Children Europe Group ............................................................................................................................. 124 192. Telecentar Evropa ......................................................................................................................... 124 Telecentre-Europe ................................................................................................................................................. 124 193. TEPSA Transevropska asocijacija studija politika...................................................................... 125 TEPSA Trans European Policy Studies Association ................................................................................................. 125 194. TRIALOGUE Razvoj NVO u proirenoj EU................................................................................... 125 TRIALOGUE Development NGOs in the Enlarged EU ................................................................................................ 125 195. T&E Evropska federacija za transport i ivotnu sredinu ............................................................ 126 T&E European Federation for Transport and Environment ..................................................................................... 126 196. UEAPME Evropska asocijacija zanatskih, malih i srednjih preduzea........................................ 126 UEAPME European Association of Craft, Small and Medium-sized Enterprises ......................................................... 126 197. UEMS Evropski savez medicinskih specijalista .......................................................................... 127 UEMS European Union of Medical Specialists ........................................................................................................ 127 198. VOICE Dobrovoljne organizacije za saradnju u hitnim sluajevima .......................................... 127 VOICE Voluntary Organisations in Cooperation in Emergencies .............................................................................. 127 199. WAVE ene Evrope protiv nasilja............................................................................................... 128 WAVE Women Against Violence Europe................................................................................................................ 128 200. WIDE ene u razvoju Evrope ..................................................................................................... 128 WIDE Women in Development Europe ................................................................................................................. 128 201. YES Evropska konfederacija mladih preduzetnika..................................................................... 129 YES European Confederation of Young Entrepreneurs ........................................................................................... 129 202. YFJ Evropski omladinski forum.................................................................................................. 130 YFJ European Youth Forum ................................................................................................................................. 130 203. Zemlja ljudi................................................................................................................................... 131 Terre des Hommes ................................................................................................................................................ 131

INDEX ............................................................................................................................................. 132 Izvori informacija ........................................................................................................................... 137

Predgovor
Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva, zajedno sa Kancelarijom za evropske integracije Vlade Srbije, inicirao je izradu Vodia kroz evropske mree za organizacije civilnog drutva. Ovo je prva publikacija takve vrste pripremljena na srpskom jeziku sa ciljem da prui osnovne informacije i pregled razliitih evropskih mrea organizacija civilnog drutva (OCD) i njihovih programa koji mogu da prue raznovrsne mogunosti za uspostavljanje formalne saradnje i partnerstva sa organizacijama civilnog drutva iz Srbije. Vodi treba da doprinese poveanju svesti razliitih aktera u Srbiji o potencijalnim i relevantnim partnerima iz Evropske unije, kao i o resursima koji stoje na raspolaganju u buduoj saradnji. Vodi treba takoe da pomogne kako partnerima iz Evropske unije tako i OCD-u iz Srbije u uspostavljanju komunikacije i saradnje u provoenju razliitih zajednikih programa i projekata koji stoje na raspolaganju organizacijama civilnog drutva, sindikatima, poslodavcima, optinama, malim i srednjim preduzeima, medijima, preduzetnicima i pojedincima. Vodi kroz evropske mree za organizacije civilnog drutva obezbeuje odgovor na esto postavljana pitanja od OCD-a koje evropske mree organizacija civilnog drutva postoje a relevantne su za Srbiju, ime se one bave, kako treba da se uspostavi saradnja i partnerstvo, tj. kako se postaje lanicom mree, itd. Iz ovih razloga i uz podrku TACSO Srbija 1, Vodi kroz evropske mree za organizacije civilnog drutva e biti tampan u preko 1.000 primeraka i distribuiran irom Srbije. Vodi, osim pomoi u identifikovanju relevatnih evropskih mrea, treba da obezbedi podrku lokalnim samoupravama, organizacijama civilnog drutva, sindikatima, lokalnim malim i srednjim preduzeima, medijima, institucijama i drugim zainteresovanim stranama u uspenijem korienju fondova Evropske unije kroz postojee programe i izvore finansiranja koji stoje na raspolaganju za njihove aktivnosti. Dosadanj nedostatak informacija o evropskim mreama esto je spreavao lokalne aktere da razvijaju programe i projekte koji mogu da doprinesu boljem korienju EU fondova. tavie, upoznavanjem sa spiskom relevantnih evropskih mrea i njihovim oblastima rada i delovanja na nivou EU, OCD u Srbiji e dobiti vie prilika da pristupi razliitim relevantnim informacijama i da potencijalno uestvuje u lanstvu evropske mree. Takoe, Vodi kroz evropske mree za organizacije civilnog drutva treba da bude od velikog znaaja za OCD u Srbiji u narednom periodu sticanja statusa zemlje kandidata. Sm Vodi se sastoji od sledeih delova: uvodni deo ukljuuje kratko predstavljanje Evropske unije i naina njenog funkcionisanja sa posebnim osvrtom na ulogu Evropskog socijalnog i ekonomskog komiteta; ulogu civilnog drutva u postupku pristupanja zemalja EU, odnose izmeu OCD-a i institucija EU, ulogu OCD-a u donoenju odluka u EU, kao i neke kljune karakteristike mrea predstavljenih u Vodiu; glavni deo predstavljene su evropske mree sa osnovnim podacima: naziv (na srpskom i na engleskom jeziku zajedno sa skraenicom po kojoj su prepoznatljive), ciljevi, aktivnosti, uslovi za lanstvo i kontakt; indeks sa spiskom kljunih pojmova i izraza radi lakeg snalaenja; izvori informacija (veb-sajtovi, publikacije i ostali izvori).

U Vodiu su predstavljene 203 najrelevantnijie evropske mree o kojima su informacije prikupljene iskljuivo njihovim veb-sajtovima. Imajui u vidu da je re o prvom pokuaju ove vrste, izabrane su mree koje u ovom trenutku mogu biti zanimljive irokom krugu aktera, ne samo u civilnom drutvu, nego i u javnom i privatnom sektoru. Skreemo panju da je koliina i vrsta informacija o svakoj pojedinanoj mrei direktno zavisila od naina na koji je ta mrea predstavljena na svom veb-sajtu. Ovo ima za posledicu da predstavljanje mrea nije potpuno ujednaeno, u smislu obima, vrste i strukture informacija. Ipak, verujemo da e Vodi omoguiti sticanje osnovnih informacija o karakteristikama svake pojedinane evropske mree. Dalje predstavljanje i upotreba Vodia, omoguie da se stekne uvid u potrebe organizacija civilnog drutva u smislu nedostajuih informacija o mreama, a to im moe koristiti u buduem radu.

http://www.tacso.org/Default.aspx?pageIndex=1&template_id=69&langTag=sr-SP-Latn

Uvod
Da bismo odgovorili na pitanja o ulozi civilnog drutva u postupku pridruivanja i pristupanja zainteresovanih zemalja EU, odnosima izmeu OCD-a i institucija EU, uloga OCD-a u donoenju odluka u EU i znaaju evropskih mrea u tom kontekstu, smatramo da je neophodno da se ukratko predstavi funkcionisanje EU. Kako funkcionie EU? 2 Evropska unija je porodica evropskih demokratskih zemalja koje rade zajedno kako bi unapredile ivote svojih graana i graanki i izgradile bolji svet. Za samo pola veka Unija je donela Evropi mir i blagostanje, jedinstvenu evropsku valutu evro i jedinstveno trite. Ona je postala glavna trgovaka sila i svetski lider na poljima kao to su zatita ivotne sredine, politika konkurencije, poljoprivredna politika, transport i energetika, ali i pruanje pomoi zemljama u razvoju. Evropska unija je porasla sa est na dvadeset i sedam lanica, a jo je mnogo zemalja koje ele da joj se pridrue. Uspeh EU lei u jedinstvenom nainu na koji ona funkcionie. Ona nije Federacija poput SAD, niti je organizacija za saradnju izmeu vlada kao to su to Ujedinjeni narodi. Zapravo, ona je veoma specifina. Drave lanice EU zadravaju svoju nezavisnost i nacionalni suverenitet, ali ga one ujedinjuju, tj. prenose na EU kako bi dobile mo i svetski uticaj koji nijedna od njih ne bi mogla sama ostvariti. U praksi, ujedinjavanje suvereniteta znai da drave lanice delegiraju neke od svojih privilegija donoenja odluka zajednikim institucijama, koje su one osnovale, tako da se odluke o posebnim pitanjima, koja su od zajednikog interesa, donose demokratski na nivou cele Evrope.

Evropske institucije
Postoje tri glavne institucije koje donose odluke:
Evropski parlament predstavlja graane EU i ije predstavnike/ce oni direktno biraju. Poslanici EU u EP se grupiu zavisno od programske ili ideoloke bliskosti, a ne nacionalne pripadnosti. Uloga EP je da razmatra predloge Evropske komisije, uestvuje u donoenju propisa EU, ali i nadzire troenje budeta. Savet Evropske unije (ili Savet ministara EU) predstavlja najvanije telo EU, koje ima zakonodavne i izvrne nadlenosti. Savet EU ini po jedan ministar iz svake drave lanice, i to u zavisnosti od oblasti koja je na dnevnom redu Saveta. Sastanci se odravaju redovno jedanput meseno, a po potrebi se organizuju i vanredna zasedanja, ali i nezvanini sastanci na kojima se ne donose odluke. Inae, u Savetu EU odluke se donose jednoglasno ili kvalifikovanom veinom. Najznaajnije odluke se donose na sastancima ministara spoljnih poslova i na sastancima ministara za ekonomiju i finansije. Evropska komisija predstavlja najvaniju izvrnu instituciju EU i brine se o interesima EU kao celine. Osim zakonodavne inicijative, Komisija priprema odluke Saveta EU i nakon usvajanja ih sprovodi, EK takoe nadzire primenu donetih odluka na teritoriji drava lanica.

Ovaj institucionalni trougao kreira politike i propise koji se sprovode u celoj EU. U naelu, Komisija je ta koja predlae nove zakone, ali Parlament i Savet moraju da ih usvoje. Vano je spomenuti i Evropski savet u kojem sede predsednici i premijeri drava lanica. Evropski savet daje politike smernice razvoju EU i odreuje opte politike ciljeve EU. Evropski savet u pravnom smislu nije telo EU, ve sastanak na najviem nivou predstavnika drava lanica. Na ovim sastancima (samitima) se postavljaju sveukupne politike Evropske unije i reavaju pitanja koja se nisu mogla reiti na niem nivou.

Preuzeto sa sajta http://www.europa.org.rs/code/navigate.php?Id=246 i adaptirano za potrebe Vodia.

Sud pravde se brine da se evropski propisi potuju, dok se Evropski sud revizora bavi finansijskom proverom troenja sredstava EU. Brojna druga tela, takoe, imaju kljune uloge u radu Evropske unije:

Evropski ekonomski i socijalni komitet predstavlja graansko drutvo, poslodavce i zaposlene; Komitet regiona predstavlja regionalne i lokalne vlasti; Evropska investiciona banka finansira investicione projekte EU i pomae malim preduzeima preko Evropskog investicionog fonda; Evropska centralna banka odgovorna za evropsku monetarnu politiku; Evropski ombudsman istrauje albe o neregularnom poslovanju institucija i tela EU; Evropski supervizor za zatitu podataka osigurava zatitu privatnosti linih podataka graana.

Kao dodatak ovome, ustanovljene su i specijalizovane agencije koje se bave posebnim tehnikim, naunim i rukovodeim zadacima (poslovima upravljanja). Mo i odgovornosti institucija EU, kao i pravila i procedure koje se moraju slediti, ustanovljene su ugovorima na kojima je Unija utemeljena. Ovi ugovori su dogovoreni sa predsednicima i premijerima drava lanica i ratifikovani od nacionalnih parlamenata. Sledi neto detaljniji opis Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, imajui u vidu njegovu posebnu ulogu i znaaj za delovanje organizacija civilnog drutva Osnovan 1957. godine Rimskim ugovorom, Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) je savetodavno telo koje daje formalnu platformu za iskazivanje svojih stavova o pitanjima EU predstavnicima evropskih interesnih grupa, kao to su organizacije poslodavaca i sindikata i druga tela organizovanog graanskog drutva, na primer, udruenja potroaa. Evropski ekonomski i socijalni komitet ima 344 lana to je broj koji za svaku zemlju EU priblino odraava broj njenih stanovnika. Broj predstavnika u EESC-u, prema zemljama je sledei: Nemaka, Francuska, Italija i Velika Britanija Poljska i panija Rumunija Belgija, Bugarska, eka Republika, Grka, Maarska i Holandija, Austrija, Portugal i vedska Danska, Irska, Litvanija, Slovaka i Finska Estonija, Letonija i Slovenija Kipar i Luksemburg Malta Ukupno 24 21 15 12 9 7 6 5 344

lanove nominuju nacionalne vlade, ali oni su u svom poslu potpuno politiki nezavisni. Oni se imenuju na mandat od etiri godine i mogu da budu ponovo imenovani na istu funkciju. Odbor se sastaje u plenarnom zasedanju, a rasprave za sastanke priprema est pododbora koji su poznati kao sekcije, gde svaka od njih radi na konkretnim oblastima politike. Svog predsednika i dva potpredsednika na mandat koji traje dve godine bira EESC. Mario Sepi iz Italije je izabran za predsednika za period 20082010. godine. ta radi EESC? Evropski ekonomski i socijalni komitet ima tri glavne uloge:

savetovati Savet EU, Komisiju i Evropski parlament, bilo na njihov zahtev ili na sopstvenu inicijativu; podsticati civilno drutvo da se vie ukljui u stvaranje politike EU; podravati ulogu civilnog drutva u dravama koje nisu lanice EU kako bi pomogao osnivanje savetodavne strukture.

10

Ko su lanovi EESC-a? Radei uglavnom u zemljama svog porekla, lanove EESC-a ine tri grupe koje zastupaju poslodavce, zaposlene, te razne ekonomske i socijalne interesne grupe. Grupa poslodavaca sastoji se od lanova iz privatnog i javnog sektora ekonomskih grana, malih i srednjih preduzea, privrednih komora, sektora veleprodaje i maloprodaje, bankarstva i osiguranja, saobraaja i poljoprivrede. Grupa zaposlenih zastupa sve kategorije zaposlenih, od radnika do onih koji obavljaju menaderske poslove. Njeni lanovi dolaze iz nacionalnih sindikalnih organizacija. Trea grupa zastupa irok raspon interesa organizacije civilnog drutva, organizacije poljoprivrednika, mala preduzea, zanate i profesije, zadruge i neprofitne organizacije, potroake i ekoloke organizacije, naune i akademske zajednice, te drutva koja zastupaju porodicu, ene, osobe s invaliditetom itd. Uloga civilnog drutva u procesu pristupanja EU 3 Graansko drutvo ine graani i graanke organizovani u organizacije civilnog drutva, sindikate, univerzitete, privrednu komoru, udruenja poslodavaca, ali nikako ne treba zanemariti i uticaj koji moe imati pojedinac (posebno oni sa ugledom u dravi i van nje). Graani i organizacije civilnog drutva su veoma znaajni u evropskim integracijama, jer bez razvijenog civilnog sektora drava ne moe pristupiti EU. Od samog poetka procesa evropske integracije jedne drave mora se voditi rauna o tome da je pristupanje EU veoma sloen proces promene politikog, ekonomskog i drutvenog konteksta, te njegov uspeh nije mogu bez uea i aktivnosti civilnog drutva. Slina situacija je i u odnosu na proces harmonizacije sa zakonodavstvom EU i komunikacije sa institucijama EU. U tom smislu, neophodno je da postoji javno-privatno partnerstvo, u kome e oba uesnika, i vlast i civilno drutvo, pronai svoje pravo mesto ne mogu organizacije civilnog drutva biti te koje e poterati vladu u procesu evropske integracije, niti vlada moe traiti od nevladinog sektora da se ponaa kao njene agencije. S druge strane, iskustva pokazuju da organizacije civilnog drutva nita ne dobijaju ako su stalno subverzivne prema procesu koji vodi vlast u dravi, organizujui tehniki posao za evropske integracije zato je od velike vanosti alhemija izmeu vladinog i nevladinog sektora, kako bi u ovim aktivnostima bio postignut balans. Nalaenje tog balansa se mora zasnivati na dijalogu izmeu vlasti i civilnog drutva, kroz razmenu informacija, stavova i vrednosti. Dosadanja iskustva u ovom procesu pokazuju da postoje dva nivoa komunikacije jedno je informisanje, to predstavlja osnovu svega, a drugo je partnerstvo. Informisanje samo po sebi ne znai partnerstvo, a samo partnerstvo znai podelu odgovornosti i obaveza upravo je intenzivno partnerstvo cilj kome treba da tei civilno drutvo u procesu evropske integracije. S druge strane, kako proces evropske integracije drave zalazi u svoje kasnije formalne korake (fazu pregovora o lanstvu), tako raste i interesovanje organa EU za uee graana i civilnog drutva u tom procesu. U ovom dijalogu sa organima EU ne uestvuju samo organizovani delovi civilnog drutva ve i sami graani, kao pojedinci. Do sada se kao najbolji pokazao nain komunikacija preko evropskih mrea organizacija civilnog drutva, jer one objedinjuju veliki broj organizacija civilnog drutva i tako jednim glasom nastupaju u temama za koje su zainteresovane. Primetno je da ne postoji jednoobrazna praksa dijaloga ona zavisi od toga o kom organu EU je re, ali zavisi i od vrste politike o kojoj je re. Zapravo, u ovom drugom vidu, zavisi od toga da li je re o pitanjima koja su preneta na nivo EU, kao to je zatita ivotne sredine, ili o pitanjima koja su u nadlenosti nacionalnih politika drava lanica, kao to je socijalna politika, ili pak briga o mladima. Upravo zbog toga, dobra praksa govori da poruke i nain aktivnosti ne mogu biti jednaki za svaku od politika ili svaki od organa EU samo izdiferencirane poruke i pristup mogu imati efekat. Razvoj unutar EU pokazuje da je uloga evropskog civilnog drutva sve jaa, a to pokazuje i Ugovor iz Lisabona (2007. godina), koji prvi put u tekst jednog osnovnog ugovora EU stavlja neophodnost saradnje
3 Preuzeto iz publikacije Mogunosti komunikacije graana, graanki i NVO sa institucijama Evropske unije, izdata u junu 2009. godine od Graanskih inicijativa, u sklopu projekta CIDEC Dijalog graana i graanki za evropski konsenzus koji je finansijski podran od EU. Tekst pripremila prof. dr Tanja Mievi, na osnovu prezentacija strunjaka iz zemalja EU i iz regiona, koji su uestvovali na projektu. Projekat je finansirala Evropska unija kroz Fond za evropske integracije. Adaptirano za potrebe Vodia.

11

sa organizacijama civilnog drutva i graanima. Naime, novi Naslov II Ugovora o EU odnosi se na odredbe vezane za ostvarivanje demokratskog principa, a njime se od EU trai da u svim svojim aktivnostima i od svih svojih organa, tela i agencija mora obratiti panju na jednakost svojih graana. Funkcionisanje EU je zasnovano na predstavnikoj demokratiji, a direktno predstavljanje graana na nivou EU jeste kroz Evropski parlament. No, i predstavnci u Savetu ministara i Evropskom savetu su demokratski odgovorni, bilo nacionalnim parlamentima, bilo svojim graanima. Svaki graanin ima pravo da uestvuje u demokratskom ivotu u EU, a odluke moraju biti donoene to transparentnije i to blie samim graanima. Politike partije na evropskom nivou treba da doprinesu formiranju evropske politike svesti i izraavanju volje graana EU. Najvaniji lan koji donosi Ugovor iz Lisabona je lan 11 kojim se daje mogunost graanima i udruenjima da preko organa EU predstave svoje miljenje ili razmene svoje stavove u svim pitanjima u kojima EU deluje; organi moraju odravati otvoren, transparentan i stalni dijalog sa reprezentativnim organizacijama i civilnim drutvom. Evropska komisija treba da obezbedi iroke konsultacije sa svima koji su zainteresovani, kako bi obezbedili da aktivnost EU bude koherentna i transparentna. Prvi put se uvodi mogunost da milion graana, koji su dravljani veeg broja lanica, mogu imati inicijativu da pozovu Evropsku komisiju da predloi usvajanje pravnog akta kojim se ostvaruju osnivaki ugovori. Zapravo, osnovno pitanje je na koji nain civilno drutvo moe da utie na proces evropske integracije jedne drave. Na prvom mestu, njegov uticaj moe biti jai meusobnom saradnjom unutar civilnog drutva dogovaranjem o prioritetima, formiranjem graanskih platformi i koalicija (posebno za projekte koji su finansirani od EU). Drugi nain je dijalogom i saradnjom sa dravom informisanjem i zajednikim kampanjama, ueem organizacija civilnog drutva u formalnim koracima (kao to je primer praenja sprovoenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, ili obaveza prema ovom procesu), ali i kroz uee u zakonodavnim inicijativama i pruanjem ekspertize koje civilno drutvo poseduje. To znanje civilnog drutva se posebno moe iskoristiti, i biti korisno i za civilno drutvo i vlast drave, kroz uee u pregovorima o lanstvu. Trei oblik uea jeste dijalog i saradnja sa Evropskom unijom, preko njene finansijske pomoi, ali i kroz partnerstvo sa EU. Odnosi izmeu organizacija civilnog drutva i institucija u EU Iskustva zemalja Centralne i Istone Evrope (Poljska, Slovaka, Slovenija, Bugarska i Rumunija) pokazuju dve vrste iskustava u ovoj saradnji jedna vrsta iskustava je tokom njihovog pribliavanja EU, a zatim slede potpuno drugaija iskustva iz lanstva. No, moe se nauiti i iz iskustva drugih zemalja Zapadnog Balkana (pre svih Hrvatska). Uloga EU, kao partnera civilnog drutva, znai davanje podrke i znaajnijeg mesta za civilno drutvo u dravi, zapravo njegovog osnaivanja. Dijalog se praktino ostvaruje kontakatom sa organima EU: Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom, Savetom ministara. Dijalog sa Evropskom komisijom ovo je prvi organ s kojim se civilno drutvo sree u smislu razmene informacija i konsultacija, i to pre nego to drava dobije status lanice EU. Najpre je osnova za komunikaciju, apliciranje i upravljanje programima i projektima, koji preko Komisije dolaze u dravu i postaju dostupni civilnom drutvu. Finansijska pomo EU podrazumeva da upravo Unija ima znaajno mesto donatora koji pomae aktivnosti civilnog drutva, ali bi bilo veoma pogreno smatrati je glavnim finansijerom. Sredstva koja su u ovom momentu na raspolaganju za drave Zapadnog Balkana dolaze iz Instrumenta pretpristupne pomoi (IPA). Instrumenti pretprisutne pomoi sadre ukupno pet specijalizovanih komponenti: a) za pomo u procesu tranzicije i izgradnje institucija, s ciljem ispunjavanja kriterijuma pribliavanja EU i jaanja administrativnih i pravosudnih kapaciteta; b) za pomo za regionalnu i prekograninu saradnju; c) za regionalni razvoj; ) za razvoj ljudskih resursa; i ) za razvoj sela i poljoprivrede. Zemljama kandidatima za lanstvo su dostupne sve, a ostalim zemljama (u koje spada i Srbija), do dobijanja statusa kandidata, samo prve dve komponente finansiranje tranzicije i trinih reformi. Evropska unija je predvidela i posebne fondove za organizacije civilnog drutva, kao to je bio Fond za evropske integracije (EIF) i novi, poseban mehanizam za civilno drutvo. Znaajna su sredstva koja su preko IPA na raspolaganju organizacijama civilnog drutva svake godine, i ona

12

iznose izmeu jedan i po do dva miliona evra, sa akcentom na dva prioriteta: ljudska prava i graansko drutvo. Postoji i dodatni fond za medije, jer je komunikacija kljuni element procesa evropske integracije: biti u stanju da obaveze i promene budu uspeno ostvarene samo je polovina uspeha; biti u stanju da svima bude predstavljen taj dobro uraen posao preko medija je takoe veoma vano kako bi se dobilo priznanje za rad, ili pak neophodna dodatna sredstva. Svi generalni direktorati Evropske komisije odravaju sastanke sa civilnim drutvom ili neke druge vidove komunikacije, naravno u odnosu na svoju oblast delovanja. Svakako su najznaajniji mehanizmi konsultacija trajni vidovi komunikacije se vode i on-lajn i mogu se nai i na internet stranici Evropske komisije (Your Voice in Europe). Evropska komisija vodi i registar zainteresovanih reprezentativnih organizacija veoma vaan mehanizam koji koristi ovaj organ EU, te je vrlo znaajna sugestija za organizacije da trae da budu registrovane za ovu vrstu dijaloga. Ne treba zanemariti ni konferencije kao vaan mehanizam, gde je mogue veoma direktno se ukljuiti u dijalog sa predstavnicima Evropske komisije. Najdirektnija komunikacija i dijalog svakako se odvija sa Delegacijom Evropske unije u svakoj od zemalja. Delegacija EU bi trebalo da bude glavni kontakt sa civilnim drutvom, preko osobe zaduene za uspostavljanje veza, s kojom komunikacija treba da bude redovna. Najbolja iskustva pokazuju da njihov pristup treba da bude veoma proaktivan u smislu slanja informacija organizacijama civilnog drutva, jer same organizacije obino nemaju dovoljno kapaciteta da prate sve informacije i sva dogaanja u Briselu, te im je potrebno da neko te informacije obradi i predstavi najvanije inicijative i pozive na komentarisanje onih pitanja koja se odnose na razvoj odreenih politika. Dijalog sa Evropskim parlamentom kako ovaj organ predstavlja graane Evropske unije, koji ga i biraju, logino je da je upravo on najotvoreniji za dijalog sa civilnim drutvom. Postoji vie mehanizama ovog dijaloga, ali je i sm Parlament veoma aktivan u predlaganju znaajnog broja novih mogunosti za uee graana, kao to je AGORA 4 , ili graanski forumi koje Parlament organizuje od 2005. godine na lokalnom nivou, koji okupljaju i lanove Evropskog parlamenta. Svakako je najstariji mehanizam dijaloga rasprava sa odborima u Evropskom parlamentu, ali postoji i mnogo manje formalni pristup kroz interparlamentarne grupe, koje nisu deo zvanine strukture samog Parlamenta, ve neformalno okupljanje njegovih lanova koji se bave odgovarajuom temom 5. Upravo zbog svoje neformalne strukture, interparlamentarnim grupama je lake da sarauju sa organizacijama civilnog drutva ili Evropskim platformama primer je Interparlamentarna grupa za zatitu zdravlja i potroaa, koja ima i svoj sekretarijat u okviru odgovarajuih evropskih platformi u Briselu, i to onim koje se bave ovim pitanjima. Jo jedan primer je neformalna poslanika grupa, Prijatelji Srbije, osnovana u septembru 2010. godine u Evropskom parlamentu. Ova grupa ima cilj da podstie odnose sa Beogradom i potpomogne integraciju Srbije u EU. Za samo 4 dana, 32 poslanika su se pridruila grupi. Oni zastupaju razliite politike opcije i dolaze iz razliitih zemalja lanica, ali oni imaju zajedniki cilj da promoviu odnose sa Srbijom u svim oblastima, da uspostave to je mogue vie veza ne samo sa politiarima ve i sa umetnicima, poslovnim ljudima i drugima, uz nastojanje da predstavljaju stvarnost Srbije i jaaju napore Srbije da se pridrui EU. Naravno, nikako ne treba zaboraviti i pravo na peticije Evropskom parlamentu, kao veoma vaan mehanizam koji je otvoren i za organizacije civilnog drutva i za graane kao pojedince. Znaajan nain komunikacije jeste i korespondencija sa lanovima Parlamenta, jer se graani ohrabruju da piu svom predstavniku/lanu Evropskog parlamenta kako bi ukazali na bilo

AGORA je instrument koji se koristi kao debata sa graanima i civilnim drutvom o pitanjima koja su predmet zakonodavne aktivnosti Evropskog parlamenta, ali ne samo o tekuim predlozima ve i o buduim izazovima za EU. Na raspravama otvorenim za javnost graani i organizacije mogu izraavati svoje miljenje, predstaviti sopstvene analize, ali i izraavati volju da uestvuju u radu EU. 5 Interparlamentarna grupa postoji i za region Jugoistone Evrope, i ona vrlo esto poseuje drave ovog regiona kako bi mogla da dobije vie informacija o razvoju i reformama koje su na dnevnom redu. lanovi ove grupe su predstavnici svih politikih grupacija u Evropskom parlamentu koji su izrazili svoju elju da se vie bave pitanjima regiona.

13

koje pitanje koje je za njih znaajno, bilo da je ono na lokalnom, regionalnom, dravnom ili evropskom nivou. Sa Evropskim parlamentom je takoe mogua i komunikacija na nivou projekata. Dobar primer dolazi iz Slovenije i podravanje ideje unapreenja dijaloga izmeu Parlamenta i organizacija civilnog drutva iz ove lanice, kome je podrku dao Generalni direktorat za informisanje, ili pripreme za izbore za Evropski parlament 2009. godine, u okviru kojih je organizovan veliki broj skupova sa lanovima Evropskog parlamenta, lokalnim vlastima, graanima i organizacijama civilnog drutva. Dijalog sa Savetom ministara je u smislu dijaloga sa graanima i civilnim drutvom najzatvoreniji, ali svakako treba voditi rauna da se ovaj organ sastoji od velikog broja odbora, komiteta i radnih grupa, s kojima se moe uspostaviti dijalog i zagovarati interesi civilnog drutva. Takoe, znaajno je i uspostaviti dijalog sa dravom koja je predsedavajua Savetom, i naravno, sa nacionalnim ministrom lanom Saveta (kada je drava lanica EU). U ranijim fazama pridruivanja i pristupanja, veoma je znaajno bilo uspostaviti dobar odnos i pokuati uticati na drave lanice (bilateralno) preko njihovih diplomatskih predstavnika u sopstvenoj dravi. U tom dijalogu sa organima i telima EU civilno drutvo najvie koristi ima, kako to pokazuju iskustva Slovenije i Slovake na primer, od delovanja evropskih platformi (mrea) organizacija civilnog drutva kao to su Savet neprofitnih organizacija, Evropski graanski forum, Evropska sluba za graansku akciju, Kontakt grupa graanskog drutva, Socijalna platforma, ali i Centralnoistono evropska graanska mrea (u kojoj ve sada uestvuju i organizacije iz Srbije). Vano je naglasiti da je saradnja sa ovim mreama pre stupanja drave u lanstvo EU i odmah nakon tog momenta znaajna kao velika pomo razvoju civilnog drutva, jer moe dati informacije za razumevanje kako se stvari u EU zaista odvijaju, gde se nalaze najznaajnije politike inicijative, kako obezbediti bolji pristup evropskim fondovima, kako lobirati. Takoe, upravo su evropske platforme (mree) mesto za razmenu iskustava sa organizacijama civilnog drutva drugih drava lanica. Posebno je taj proces uenja vaan u ueu u evropskim projektima, jer se tako mogu nai ne samo partneri ve i uspeno konkurisati i obezbediti znaajnija sredstva za aktivnosti. Ono to se moe nauiti od organizacija koje imaju ranija iskustva da nije jednostavno uestvovati u evropskim projektima, jer ima mnogo birokratije sa kojom se sree i u toku konkurisanja za projekte i u njegovom upravljanju, da uvek postoji potreba kofinansiranja, da projekti nikada nisu potpuno pokriveni od EU, o emu se uvek mora voditi rauna. Iskustva pokazuju da su najuspenije drave u procesu evropske integracije imale i najsnaniji konsenzus politiki i nacionalni. Najbolja organizacija za integracije je podrazumevala i veliko uee civilnog drutva primeri Slovenije ili Poljske pokazuju da su svi pregovori sa EU voeni tek nakon konsultovanja sa civilnim drutvom. Uloga civilnog drutva raste kako se pregovori o lanstvu pribliavaju svom kraju, jer uspeno zatvaranje nekih pregovarakih poglavlja takoe zavisi i od procene civilnog drutva. Prava borba u ovom procesu se vodi kod kue drava nee moi da bude uspena u pribliavanju EU, osim ako nije uspena da osvoji neke politike, ekonomske i socijalne reforme unutar drave. Stav koji treba da preovlada jeste da je sve ono to se u tom procesu radi dobro zbog samih graana, a ne samo zbog Evropske unije. To naravno ne iskljuuje injenicu da je svaka od drava jedinstvena, razliita ali takoe i da postoji i veliki broj zajednikih elemenata za svaku koja se pribliava lanstvu u EU (poglavlja acquis, uslovi koje treba ispuniti...). To, meutim, ne znai da se drava odrie svoje sutine, ali se mora odrei nekih navika i poterati u tom pravcu svoje institucije i graane kako bi pronala pravu ravnoteu izmeu specifinosti i zajednitva. Pogreno bi ipak bilo tvrditi da je dovoljno samo otvoriti kanale komunikacije izmeu civilnog drutva, drave i Evropske unije. Neophodno je istovremeno i pomoi izgradnju i razvoj kapaciteta nevladinog sektora, koji e tek onda biti u stanju da iskoristi kanale komunikacije koji mu stoje na raspolaganju. Takoe je znaajno da i institucije EU imaju to proaktivniji pristup ne samo tako to e otvoriti odgovarajui veb-sajt za dijalog sa organizacijama civilnog drutva i ekati njihov doprinos EU mora zaista da pomogne izgradnju i jaanje kapaciteta graanskog drutva, da sa njima razmenjuju informacije, konsultuje se sa njima i ukljui u raspravu. Civilno drutvo Srbije je tokom devedesetih godina 20. veka uvalo ideju evropske integracije, a to ostaje i njihova uloga i danas, te su oni veoma vani zagovornici ideja integracije. Postoji veliki broj razliitih projekata organizovanih od OCD-a i drugih delova civilnog drutva, ali tih projekata ima i u saradnji sa javnim sektorom. Meutim, i dalje postoji nemogunost/nesposobnost zajednike akcije u unapreenju

14

ovog procesa, te je time neophodnost saradnje sve vea. Izvrnoj vlasti je neophodna saradnja sa civilnim drutvom jer je ono uvek promoter demokratizacije a time i promoter evropskih vrednosti. Takoe, nema reformi, posebno tako sveobuhvatnih kakve su tokom procesa evropske integracije, jer one ne mogu biti sprovedene od drave bez podrke civilnog drutva i njegovog pritiska da se te reforme ubrzaju . S druge strane, za to je neophodan jedinstven, a time i snaan glas civilnog sektora. Veoma je vano da upravo ono ojaa i bude sposobno da aktivno uestvuje u svakom momentu procesa jer je proces evropske integracije ne samo politika drava ve ujedinjenje naroda.

Karakteristike evropskih mrea 6 Evropske mree se bave pitanjima od interesa za njihovo lanstvo, prikupljaju i dele informacije, zalau se kod evropskih institucija za poboljanje razliitih politika. Vrlo esto imaju sasvim malo osoblja (23 osobe) koje funkcionie pod vostvom nekog operativnog tela (izvrni odbor ili slino). Iz prikaza mrea koji sledi, moe se primetiti da se njihove aktivnosti kreu od zatite i unapreivanja interesa njihovih lanova, preko razmene dobrih praksi, javnog zastupanja, lobiranja, organizovanja dogaaja, tampanja publikacija. Organizacije koje ele da pristupe evropskim mreama to mogu da urade zato to ele da utiu na neke drutvene promene, druge ele biti na izvoru informacija, tree ele da utiu na donoenje razliitih politika na evropskom nivou (ili na spreavanje da se te politike donesu). lanstvo u evropskim mreama nije uvek otvoreno za sve. Istovremeno, uslovi za lanstvo su vrlo raznovrsni, pa se itaocima skree panja da paljivo proue kriterijume i uslove za lanstvo onih mrea koje prepoznaju kao relevantne za njihov rad. Neke mree insistiraju da samo jedna organizacija moe da predstavlja zemlju; neke definiu razliite vrste lanstva: punopravno lanstvo (koji plaaju punu lanarinu i imaju pravo glasa), pridrueno lanstvo, saradnici lanovi (plaaju manji iznos lanarine, mogu, na primer, dobiti publikacije i informacije internetom, ali nemaju pravo glasa), posmatrae; neke mree su potpuno otvorene i ulanjuju kako pravna lica tako i pojedince, najee je dovoljno da se slau sa programom, ciljevima, statutom mree. Ono to je vano upamtiti jeste, da ak i kada mrea nije otvorena za puno lanstvo, ne treba oklevati da se uspostavi komunikacija sa takvom mreom, jer ona moe biti veoma dobar izvor informacija, moe da obezbedi resurse (publikacije, kontakte, analize, preporuke), a svakako moe i da postane partner vae organizacije u nekim od projekata koje finansira EU 7. Skreemo panju da, ba zbog navedene raznovrsnosti u definisanju kriterijuma i uslova za lanstvo, ono nije detaljnije elaborirano kod svake pojedinane mree, ve se zainteresovani itaoci upuuju na veb-sajtove prestavljenih mrea za vie informacija. Veina mrea koja je prikazana u ovoj publikaciji ima neki formalni pravni osnov i strukturu rada. Pre svega, one imaju neki osnovni dokument koji regulie njihov rad (statut, ustav, pravilnik i sl.). Zatim, one se i formalno registruju u zemlji u kojoj deluju (najee u Briselu, Belgija), kao meunarodna organizacija. to se tie organa upravljanja, to se razlikuje do te mere da nije mogue ustanoviti jedinstveni pristup vrlo esto, imaju generalnu skuptinu koja se odrava svake druge godine. Mreom upravlja predsednik, generalni sekretarijat, izvrni odbor, izvrni direktor i razliito osoblje, od kojih su vrlo esto neki predstavnici nacionalnih organizacija koje ine mreu. Jedan broj evropskih mrea finansira Evropska unija 8, bilo kroz institucionalne grantove, bilo kroz projekte, kroz redovne konkurse. Mnoge se oslanjaju na lanarinu, a jedan deo i na druge donatore (privatne fondacije, na primer). Ponekad se udruuju i dele prostor i druge resurse sa drugim mreama kako bi utedele sredstva.

Prilagoeno iz Networking in Europe, A Guide to European Voluntary Organisations, Second Edition, Brian Harvey, published by NCVO in 1995 i iz Umreavanje organizacija civilnog drutva, Analiza ukljuenosti slovenakih NVO u evropskim mreama

Konkurs u okviru IPA Socio-Economic Partnership Programme objavljen poetkom 2010. godine zahtevao je partnerstvo sa tzv. Evropskom reprezentativnom organizacijom (European representative organisation), to podrazumeva da ova organizacija predstavlja zainteresovane grupe na evropskom nivou.
8 Tokom avgusta i septembra 2010. godine odobreni su trogodinji institucionalni grantovi za veliki broj evropskih mrea u okviru Programa za zapoljavanje i socijalnu solidarnost EU PROGRESS 2007-2013. Ove mree su predstavljene u Vodiu.

15

Pridruivanje nekoj evropskoj mrei treba da doprinese boljem razumevanju evropskih institucija i njihovog funkcionisanja, kao i broj i efikasnijoj razmeni informacija o deavanjima u samoj Evropskoj uniji. Organizacije u Srbiji mogu da naue kako se organizacije civilnog drutva u EU nose sa slinim problemima, kao i da koriste nove metode i naine rada, ue iz dobrih praksi i, povezujui se sa srodnim organizacijama, prevaziu oseaj izolacije, te izgrade poverenje u sopstvene kapacitete i spremnost da pokreu nove inicijative. Pogodnosti lanstva mogu da ukljuuju: promociju organizacije, njenih aktivnosti i interesa; pristup auriranim informacijama i novostima; uee u zajednikim projektima, kampanjama i akcijama; dobijanje asopisa, biltena, njusletera; dobijanje prirunika, vodia, dokumenata, analiza, politika; savetovanje; prisustvo na dogaajima posebno organizovanim za lanice mree; savetovanje i pomo u traenju partnera; obuku, seminare, konferencije; baze podataka; godinja okupljanja i drugo.

Istovremeno, lanstvo u evropskoj mrei moe da predstavlja i znaajan troak za lokalnu organizaciju civilnog drutva, zato je heophodno da se proceni koje su prednosti, a koji nedostaci pridruivanja mrei. Naime, ukljuivanje u evropsku mreu zahteva vreme, posveenost, specifina znanja i vetine, a esto rezultati nisu odmah vidljivi jer su procesi koji se deavaju u EU sami po sebi spori i birokratski. Dodatno, ukljuivanjem u evropsku mreu, organizacija mora da prilagodi i svoju unutranju strukturu, strategiju, nain rada, mora dodatno da se edukuje i osposobi da bi bila spremna da prati zahtevne procese umreavanja na evropskom nivou.

16

Evropske mree
1. AEBR Asocijacija evropskih pograninih regija
AEBR Association of European Border Regions

Ciljevi

Ova asocijacija deluje za dobro svih evropskih pograninih i prekograninih regiona, a njeni ciljevi su: da uini razumljivim njihove odreene probleme, mogunosti, zadatke i projekte; da predstavi njihove opte interese nacionalnim i meunarodnim parlamentima, telima, vlastima i institucijama; da pokrene, podri i koordinira njihovu saradnju po celoj Evropi (stvaranje mree); da razmenjuje know-how i informacije da bi se formulisali i koordinisali zajedniki interesi na osnovu raznih prekograninih problema i mogunosti, te da ponudi odgovarajua reenja. Aktivnosti: da sprovodi programe i projekte, da podnosi zahteve za dobijanje sredstava, da ih dobija i njima raspolae; da organizuje dogaaje koji se bave prekograninim problemima; da pomogne reavanje prekograninih problema i da podri posebne aktivnosti; da priprema i sprovodi zajednike kampanje unutar mrea; da informie evropska politika tela i javnost o prekograninim pitanjima. lanstvo Tri vrste lanstva (punopravni, bez prava glasa i savetodavni lanovi). U rasponu od evropskih pograninih i prekograninih regiona u zemljama lanicama Evropske unije ili Saveta Evrope sve do fizikih lica, udruenja pojedinaca, institucija i instituta angaovanih u oblasti prekogranine saradnje. Za vie detalja videti http://www.aebr.net/ Kontakt: E-mail: info@aebr.net http://www.aebr.net/

2. AEIDL Evropska asocijacija za informacije o lokalnom razvoju

AEIDL European Association for Information on Local Development Ciljevi Ciljevi ove asocijacije usredsreeni su na pruanje doprinosa ujedinjenoj Evropi okrenutoj ka graanima, zasnovanoj na odrivom razvoju i jednakim ansama, kroz nuenje irokog opsega usluga lokalnom razvoju i akterima civilnog drutva, zajedno sa raznim institucijama, ukljuujui Evropsku komisiju. Aktivnosti: obezbediti kljunim akterima na terenu u urbanim i ruralnim sredinama evropske informacije koje su za njih od sutinskog znaaja: informacije o politici i programima, razmenu dobre prakse, identifikacija partnera itd.; ostale obuhvataju i organizaciju skupova, umreavanje, izradu internet stranica, izradu komunikacionih proizvoda, kao i konsalting, obuku i evaluaciju. lanstvo Ova asocijacija ima oko dvadeset pridruenih lanova, lokalnih aktera iz raznih zemalja Evropske unije. Oni obuhvataju naune radnike, strunjake za razvoj, rukovodioce udruenja, slubenike i direktore kompanija zaduenih za socijalnu ekonomiju svi pridrueni AEIDL u linom svojstvu. Kontakt: E-mail: aeidl@aeidl.be http://www.aeidl.be/aeidl/contact.php

17

3. AEGEE Europe Evropski studentski forum

AEGEE Europe European Students Forum Ciljevi Osnovan 1985. godine u Parizu, AEGEE sprovodi u praksi ideju o ujedinjenoj Evropi. Glavni ciljevi udruenja su: promovisanje ujedinjene Evrope bez predrasuda; nastojanje da se stvori otvoreno i tolerantno drutvo dananjice i sutranjice; podsticanje demokratije, ljudskih prava, tolerancije, prekogranine saradnje, mobilnosti i evropske dimenzije u obrazovanju. Aktivnosti iroko rasprostranjena studentska mrea prua idealnu platformu na kojoj omladinski radnici i mladi volonteri iz 43 evropske zemlje mogu da rade skupa na prekograninim aktivnostima kao to su konferencije, seminari, razmena, kursevi obuke, letnji univerziteti, putovanja vezano za studije sluajeva i sastanci radne grupe. Podsticanjem putovanja i mobilnosti, stimulisanjem diskusija i organizovanjem zajednikih projekata, AEGEE pokuava da prevazie nacionalne, kulturne i etnike podele i da stvori viziju Evrope mladih ljudi. lanstvo Jedno je od najveih interdisciplinarnih studentskih udruenja u Evropi; njega predstavlja 15.000 studenata, aktivnih u 223 akademska grada, u 43 zemlje po celoj Evropi, to predstavlja zadivljujuu kulturnu raznovrsnost. To je sekularna, neprofitna organizacija koja nije vezana ni za jednu politiku partiju. Svi projekti i aktivnosti zasnivaju se na dobrovoljnom radu njenih lanova. Da bi zaista promovisali meunarodnu saradnju i izbegli stvaranje bilo kakvih fizikih ili mentalnih granica, AEGEE ne priznaje nijedan nacionalni nivo ili nacionalnu administraciju u svojoj jedinstvenoj organizacionoj strukturi, koja se zasniva na: lokalnom nivou, na kome osobe iz 241 autonomna AEGEE lokala direktno sprovode AEGEE ciljeve na nain koji najbolje slui potrebama njihove lokalne zajednice; evropskom nivou, koji daje sjajan zajedniki okvir i pravac svim lokalnim aktivnostima i obezbeuje platformu za meunarodnu saradnju u multikulturnim timovima. lanovi mogu da se sa lokalnog nivoa direktno ukljue u Evropske radne grupe, Projektne timove i Komisije. Kontakt: E-mail: headoffice@aegee.org http://www.aegee.org/

4. AER Skuptina evropskih regiona

AER Assembly of European regions Ciljevi Skuptina evropskih regiona osnovana je 1985. godine predstavlja najveu nezavisnu mreu regiona u iroj Evropi. lanovi AER-a rade zajedno da bi: promovisali koncept regionalne demokratije u Evropi i ulogu regiona u politikom procesu; promovisali i lobirali za interese regionalne vlade, doprinosei procesima donoenja odluka kao priznati partner na nacionalnom, evropskom i meunarodnom nivou; razvijali uspenost u regionalnoj vladi tako to e regioni preuzeti odgovornost kao lideri u oblastima svoje strunosti; podrali regione da rade skupa da bi optimizirali razvoj i sprovoenje regionalnih politika promovisali raznolikost u Evropi; razvijali sposobnost regiona da uine Evropu vanom za graane. Aktivnosti: letnje kole; radne grupe; konferencije;

18

seminari; lansiranje linih inicijativa; generalne skuptine.

lanstvo Skuptina evropskih regiona trenutno ima: 270 lanica regija iz 33 zemlje; 16 meuregionalnih lanica organizacija. Kontakt: E-mail: secretariat@aer.eu http://www.aer.eu

5. AGE Evropska platforma starijih ljudi

AGE The European Older Peoples Platform Ciljevi Evropska AGE platforma je evropska mrea koja okuplja oko 150 organizacija ljudi uzrasta 50+ godina i onih koji rade za njih, predstavljajui direktno preko dvadeset i osam miliona starijih ljudi u Evropi. Njen rad je usredsreen na iroku lepezu politika koje imaju uticaja na starije ljude i penzionere. U to spadaju pitanja antidiskriminacije, zapoljavanja starijih radnika i aktivnog starenja, socijalne zatite, penzijskih reformi, socijalne ukljuenosti, zdravlja, istraivanja, pristupa javnom prevozu i graevinama, te IKT 9 . Platforma takoe aktivno uestvuje u nekoliko projekata EU. Veinu ovih projekata finansira Program 7. okvira. Svrha rada platforme je da objavi i promovie interes sto pedeset miliona stanovnika uzrasta 50+ godina u Evropskoj uniji, kao i da podigne svest o pitanjima koja ih se najvie dotiu. U debatama o politici EU AGE nastoji da se uju starije i penzionisane osobe, aktivnim ueem organizacija koje ih predstavljaju u EU, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, te da obezbedi evropsku platformu za razmenu iskustava i najboljih praksi. Ona takoe ima cilj da informie starije osobe o politikima EU i o najnovijim reformama politika EU. Aktivnosti: sastanci, seminari, konferencije; lobiranje; objavljivanje broura i izvetaja; uestvovanje u nekim evropskim projektima. lanstvo Postoje dva naina za ukljuivanje u aktivnosti AGE: da se postane punopravni lan ili lan-posmatra. Punopravni lan mora predstavljati i/ili raditi u ime starijih osoba i/ili penzionera u zemljama Evropske unije i to bez profita. Kao lan-posmatra moete uestvovati u aktivnostima AGE i komentarisati pismene predloge kao i punopravni lanovi. Meutim, lanovi-posmatrai ne dobijaju naknadu za uestvovanje na sastancima AGE i nemaju pravo glasa u Generalnoj skuptini. Kontakt: E-mail: info@age-platform.eu http://www.age-platform.org/

6. Alchajmer Evropa
Alzheimer Europe Ciljevi Alchajmer Evropa je neprofitna organizacija iji je cilj da pobolja negu i leenje pacijenata koji boluju od Alchajmerove bolesti pojaanom saradnjom izmeu organizacija koje su njene lanice. Na due staze, AE tei da postane koordinacioni i informativni centar za sve organizacije koje rade u ovoj posebnoj oblasti, kao to su centri za dnevni boravak, tua nega, centri za obuku profesionalaca i
9

IKT je skraenica za Information Communications Tecnology, odnosno Informacione i komunikacione tehnologije

19

povezanih organizacija. Sa sadanjim stalnim poveanjem ivotnog veka evropskog stanovnitva predvia se da e se broj lica pogoenih bolestima starosti, kao to je Alchajmerova i s njom povezanim poremeajima, dramatino poveati tokom narednih nekoliko godina. to je jo vanije, najvei broj bolesnih od Alchajmera ive kod kue i za njih se brinu roaci i prijatelji. Iako su mnoge organizacije aktivne u davanju podrke takvim licima, oni koji o njima brinu esto to rade sami i nedostaje im znanje i inspiracija koje bi drugi mogli pruiti. Aktivnosti Kako je navedeno u naim statutima, aktivnosti su usmerene ka postizanju sledeih ciljeva: da se pobolja razmena informacija izmeu udruenja koja pomau kod Alchajmerove bolesti; da se stimulie osmiljavanje projekata u domenu informisanja, podrke i nege koja se prua dementnim licima; da se uspostave kontakti izmeu udruenja koja pomau obolelima od Alchajmera, u cilju postavljanja i koordiniranja zajednikih transnacionalnih projekata; da se utanai prevoenje broura, letaka i drugog materijala korisnog za razne organizacije u zemljama lanicama Evropske unije; da se organizuje godinja meunarodna konferencija koja uesnicima nudi mogunosti da se informiu o novim nalazima na polju istraivanja i leenja Alchajmerove bolesti. lanstvo Alchajmer Evropa trenutno ima 34 lana udruenja iz 30 zemalja po celoj Evropi. lanstvo u Alchajmer Evropi sastoji se od nacionalnih organizacija lica sa demencijom i organizacija koje se njima bave, njihovih porodica i lica koji se o tim bolesnicima staraju. Punopravne lanice organizacije treba da ispunjavaju sve kriterijume pravila i regulative. Ako to nije sluaj, moe im se odobriti privremeno lanstvo, kako je to postavljeno u pravilima. Kontakt: Mail: info@alzheimer-europe.org http://www.alzheimer-europe.org/

7. ANEC Glas evropskih potroaa tokom standardizacije

ANEC European Consumer Voice in Standardization Ciljevi Osnovan je 1995. godine kao meunarodno neprofitno udruenje po belgijskom zakonu (AISBL). To je nevladina organizacija koja predstavlja interese potroaa tokom standardizacije. Finansiraju je iskljuivo Evropska unija i EFTA, a sekretarijat se nalazi u Briselu. Misija ANEC-a je da promovie i brani interese evropskih potroaa u standardizaciji i proceni usklaenosti, kao i u povezanim politikim i zakonodavnim procesima. Ova organizacija ima tri osnovna cilja: da predstavlja interes potroaa tokom razvoja evropskih tehnikih standarda; da predstavlja interes potroaa pri upotrebi evropskih tehnikih standarda (ukljuujui procenu usklaenosti i sertifikaciju); da predstavlja interes potroaa u razvoju ili reviziji evropskog zakonodavstva u vezi sa proizvodima i uslugama. Aktivnosti: obezbeivanje tehnike ekspertize i direktno uestvovanje u radu tela za evropske standarde; izvetaji, studije i testovi proizvoda; lobiranje; publikacije, sastanci i radne grupe. lanstvo Ova organizacija predstavlja potroae iz zemalja lanica EU i 3 EFTA zemlje (preko nacionalnih organizaciaja potroaa).

Kontakt E-mail: anec@anec.org http://www.anec.org

20

8. APRODEV
APRODEV Ciljevi Predstavlja udruenje 17 velikih evropskih organizacija za razvoj i humanitarnu pomo, koja tesno sarauje sa Svetskim savetom crkava. Osnovni cilj APRODEV-a je da utie na donoenja odluka u institucijama Evropske unije, jer one utiu na zemlje u razvoju, da bi promovisalo pravdu i mir, kao i iskorenjenje siromatva. Pri tome, APRODEV sledi razvoj zasnovan na pravu iz perspektive zasnovane na veri.

Aktivnosti APRODEV sprovodi aktivnosti u sledeim oblastima: razvoj; trgovina; bezbednost ishrane; klimatske promene; rodna pitanja. U aktivnosti spadaju: konferencije, seminari, radionice/obuka, prikupljanje sredstava i lobiranje/javno zastupanje. Kontakt: E-mail: policy.officer@aprodev.net http://www.aprodev.eu/

9. A.R.F.I.E. Asocijacija za razvoj i obuku na podruju evropske integracije

A.R.F.I.E. Association for Research and Training on Integration in Europe Ciljevi Osnovana je 1992. godine kao evropska mrea za unapreivanje pomoi, drutvenih integracija i socijalnih slubi raspoloivih osobama sa invaliditetom; uglavnom osobama izrazito upuenim na pomo drugih, sa tekoama pri uenju i ljudima sa prateim psihijatrijskim poremeajima. Aktivnosti lanovi A.R.F.I.E. sprovode obuku, kurseve za osposobljavanje za ivot i za rasporeivanje osoba s invaliditetom koje ele da pronau posao. Oni takoe obuavaju osoblje koje radi sa njima, u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na svakodnevni ivot i potrebe svojih klijenata. Pored toga, A.R.F.I.E. slui kao platforma na kojoj profesionalci uporeuju i razvijaju dobre prakse u razliitim zemljama u vezi sa kvalitetom ivota i jednakim mogunostima za osobe sa invaliditetom.

lanstvo Nai lanovi su uglavnom neprofitna udruenja roditelja i prijatelja osoba sa invaliditetom, saradnici koji zapoljavaju osobe sa invaliditetom, centri za obuku, kako osoblja tako i osoba sa invaliditetom, istraivaki instituti i centri posveeni osposobljavanju osoba sa tekim i viestrukim invaliditetom. Raspolaemo aktivnim i poletnim lanstvom i otvoreni smo za lanove iz svih evropskih zemalja. Kontakt: E-mail: apemh-euroformat@skynet.be http://www.arfie.info

21

10.

ATEE Asocijacija za edukaciju nastavnika u Evropi

ATEE Association for Teacher Education in Europe Ciljevi Ova organizacija je nevladina neprofitna evropska organizacija kojoj je cilj poboljanje kvaliteta edukacije nastavnika u Evropi i podrku strunog usavravanja nastavnika i njihovih edukatora, na svim nivoima. Aktivnosti Ova organizicija nastoji da ojaa saradnju izmeu pojedinaca i instituta koji se bave edukacijom nastavnika, kako u Evropi tako i izvan nje. To se postie podsticanjem meunarodnih mrea, kao to su centri za istraivanje i razvoj, stimulisanjem zajednikih istraivanja i inovativnih pristupa edukaciji nastavnika. Razmena istraivanja i prakse omoguena je publikacijom Evropski urnal edukacije nastavnika i organizovanjem konferencija, kao to je Godinja ATEE konferencija u jesen, kao i Prolena konferencija ATEE. lanstvo lanovi ATEE su pojedinci i institucije ukljueni u razvoj i praksu edukacije nastavnika, unutar i izvan visokog obrazovanja. Kontakt: E-mail: ateesecretariat@gmail.com http://www.atee1.org

11.

AUTIZAM Evropa

Autism Europe Ciljevi Krovna statutarna misija Autizma Evropa je da pobolja ivot svih osoba sa autizmom promovisanjem njihovih prava. To se postie: predstavljanjanjem osoba sa autizmom pred svim institucijama EU; promovisanjem svesti o odgovarajuoj nezi, obrazovanju i dobrobiti osoba sa autizmom; promovisanjem razmene informacija, dobrih praksi i iskustava. Aktivnosti Autizam Evropa igra kljunu ulogu u podizanju svesti javnosti i u uticanju na evropske donosioce odluka o svim pitanjima vezanim za autizam, ukljuujui promociju prava osoba sa autizmom i drugim invaliditetima koji ukljuuju sloene potrebe zavisnosti. Autizam Evropa je ustanovila strukturirani dijalog sa evropskim institucijama, a aktivna je takoe i u odnosu na Svetsku zdravstvenu organizaciju (WHO). Autizam Evropa ima i participatorni status OCD pri Savetu Evrope, a u julu 2002. godine je podnela kolektivnu albu Evropskom komitetu za socijalna prava, postavi tako prva OCD osoba sa invaliditetom koja je preduzela takvu akciju. Pod aktivnostima se jo podrazumevaju i:

publikacije: Link asopis; dokumenta sa iskazanim stavovima o zdravlju, starenju, ukljuenosti, obrazovanju i porodinim potrebama; ostala dokumenta; javno zagovaranje prava osoba sa autizmom i njihovih porodica; inicijative u cilju poboljanja kvaliteta ivota osoba sa autizmom i njihovih porodica, ukljuujui pruanje usluga namenjenih klijentima, te nauna istraivanja.

lanstvo Autizam Evropa osigurava efikasnu povezanost izmeu vie od 80 lanova udruenja roditelja osoba sa autizmom u 30 evropskih zemalja, ukljuujui zemlje lanice Evropske unije, nacionalne vlade i evropske i meunarodne institucije.

22

Kontakt: E-mail: secretariat@autismeurope.org http://www.autismeurope.org

12.

AVSO Asocijacija organizacija za pruanje volonterskih usluga

AVSO Association of Voluntary Service Organizations Ciljevi Asocijacija organizacija za pruanje volonterskih usluga (AVSO), meunarodna nevladina organizacija, je evropska platforma neprofitnih organizacija koje nude mogunost dugoronih meunarodnih i/ili nacionalnih volonterskih usluga s punim radnim vremenom. Mnoge organizacije lanice AVSO-a su i same meunarodne mree i udruenja. Sa seditem u Briselu, AVSO je postala reprezentativno telo i telo za vezu svojih lanova u poslovima sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i ostalim institucijama EU, te organizacijama sa seditem u Briselu uopte, a posebno u vezi sa podrkom dugoronim programima volonterskih usluga. Ona pojaava saradnju i meusobnu razmenu ideja i praksi izmeu svojih lanica organizacija. Mnoge lanice organizacije tesno sarauju na izvravanju projekata i programa. Aktivnosti Lobiranjem i promovisanjem, AVSO nastoji da postigne priznanje za volonterske usluge na evropskom nivou i mi podstiemo nae lanove da lobiraju kod svojih nacionalnih i regionalnih vlada. Umreavanjem elimo da stvorimo viestruke mogunosti za partnerstva koja e nam pomoi da postignemo svoje ciljeve. Aktivnosti AVSO-a se zasnivaju na tri stuba: lobiranje i javno zastupanje; usluge podrke lanovima; istraivanja. U AVSO-u veruju da je sektor za volonterske usluge veoma siromaan to se tie podataka i istraivanja, a da bi delotvornije lobirali potrebni su dokazi dobijeni na osnovu istraivanja. Kroz nae istraivake napore koji su u toku i kroz meunarodna partnerstva poveavamo istraivanja u naoj oblasti i koristimo istraivanja za javno zastupanje svojih ciljeva. lanstvo Organizacije lanice treba da budu direktno ukljuene u volonterske usluge ili u promociju volonterskih usluga uopte. Poslujui s volonterima, organizacije mogu istovremeno biti ukljuene u ekoloka, socijalna ili obrazovna pitanja. Trenutno postoje 24 organizacije lanice u AVSO-u, u koje spadaju ne samo lokalne ili nacionalne organizacije koje alju i primaju volontere nego i meunarodne mree unutar EU. Kontakt: E-mail: info@avso.org; zoltan@avso.org http://www.avso.org

13. BANLIEUES D EUROPE PREDGRAA EVROPE Mrea udruenja zvaninika, gradskih strunjaka i istraivaa i umetnika
BANLIEUES D EUROPE Network of Association Officials, Town Experts and Research Workers and Artists Ciljevi Njihov zajedniki cilj je da razmenjuju prakse i informacije i da se odmaknu od izolacije, da bi valorizovali projekte kulturnih akcija u zapostavljenim delovima grada sa iskljuenim zajednicama.

Uiniti ljude svesnim o pitanjima umetnike intervencije na ugroenim podrujima. Progurati na evropskom nivou razmiljanja koja meusobno dele istraivai, zvaninici u Savetu, umetnici i radnici u kulturi o podrujima tenzija i o inovacijama koje se danas vie no ikada mogu nai na periferiji/u predgraima gradova.

23

Aktivnosti: mrea okuplja ljude; predlozi za razmenu na evropskom nivou; evaluacija projekata; struno miljenje o pitanjima kulturne demokratije; organizacija meunarodnih sastanaka, bilteni, obuka; objavljivanje postupaka i izvetaji. lanstvo Predstavljaju ga udruenja, lokalne vlasti, istraivake organizacije, radnici u kulturi, umetnici i radnici. Centar resursa kulturnih i umetnikih inovacija u Evropi koji se ne sme propustiti, Predgraa Evrope, okuplja 300 aktivnih meunarodnih partnera i 4.000 kontakata u Evropi. Mrea se sastoji od aktera u kulturi, umetnika, vojnih lica, socijalnih radnika, lokalnih savetnika i istraivaa. Kontakt: E-mail: banlieues.deurope@wanadoo.fr http://www.banlieues-europe.com

14.

BEUC Evropska organizacija potroaa

BEUC European Consumers Organization Ciljevi Cilj ovog udruenja je da okupi organizacije potroaa Evropske unije i ostalih evropskih zemalja u cilju promocije, odbrane i predstavljanja interesa evropskih potroaa u razradi i sprovoenju politika Evropske unije sa institucijama Evropske unije i sa ostalim telima. Aktivnosti: organizacija kampanja na evropskom nivou u vezi sa potronjom.; objavljivanje pozicionih dokumenata, studija, broura, memoranduma i godinjih izvetaja o situaciji u kojoj se nalaze potroai u Evropi. lanstvo Evropska potroaka organizacija (BEUC) ima lanstvo sastavljeno od 43 veoma cenjene, nezavisne, nacionalne potroake organizacije iz 31 evropske zemlje (EU,EEA i zemlje koje su podnele molbu za lanstvo). Kontakt: E-mail: consumers@beuc.eu http://www.beuc.eu

15.

BUSINESSEUROPE Biznis Evropa

BUSINESSEUROPE Ciljevi BUSINESSEUROPE igra kljunu ulogu u Evropi kao glavna horizontalna poslovna organizacija na nivou EU. Preko svojih 40 lanica federacija BUSINESSEUROPE predstavlja dvadeset miliona kompanija iz 34 zemlje. Njen osnovni zadatak je da osigura da interesi kompanija budu predstavljeni i branjeni pred evropskim institucijama, s glavnim ciljem da se sauva i osnai korporativna konkurentnost. BUSINESSEUROPE je aktivna u Evropskom socijalnom dijalogu promoviui nesmetano funkcionisanje trita rada. Aktivnosti: objavljivanje nedeljnog biltena bilten BUSINESSEUROPE izvetava o naim aktivnostima, pokrivajui sva odeljenja; on sadri sve vrste javnih informacija.; rireivanje javnih dokumenata; tampane publikacije BUSINESSEUROPE objavljuje niz studija, pregleda, kolekcija pozicionih dokumenata itd. koji su tampani na profesionalnom nivou zbog iroke distribucije, iji je tekst obino na raspolaganju na ovoj veb-stranici i moe da se odtampa; reprodukcija teksta i podataka je dozvoljena, osim u komercijalne svrhe, pod uslovom da se navede da je izvor BUSINESSEUROPE i da se njen internet sajt d kao referenca (http://www.businesseurope.eu);

24

konferencijski centar smetena u Evropskom kvartu, BUSINESSEUROPE nudi objekte za konferencije koji se sastoje od itavog spektra sala za sastanke i viefunkcionalnih prostora; resursni centar poslodavaca oformljen je kao servis koji e odgovoriti na potrebe federacija poslodavaca; on prua informacije o Evropskom socijalnom dijalogu, o zajednikim projektima koje preduzimaju Evropski socijalni partneri, kao i o finansijskim mogunostima koje postoje za njihove lanove; BOSMIP BOSMIP III osnauje horizontalne poslovne federacije na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Know-how i iskustvo u vezi sa efikasnom primenom pravnih tekovina (acquis communautaire) prenosi se poslovnim federacijama preko partnerstva sa EU-27, lanicamafederacijama BUSINESSEUROPE. kampanja za zdrava radna mesta 20102011.

lanstvo lanovi BUSINESSEUROPE su 40 centralnih industrijskih federacija i federacija poslodavaca iz 34 zemlje, koji rade zajedno da bi postigli rast i konkurentnost u Evropi. BUSINESSEUROPE, Konfederacija evropskog biznisa, predstavlja male, srednje i velike kompanije. Kontakt: E-mail: main@businesseurope.eu http://www.businesseurope.eu/Content/Default.asp

16.

CAN CEE Klimatska akciona mrea Centralne i Istone Evrope

CAN CEE Climate Action Network Central and Eastern Europe Ciljevi Predstavlja dobrovoljno, nezavisno i neprofitno udruenje neprofitnih i nevladinih civilnih organizacija. Osnovana je 1994. godine radi okupljanja OCD-a irom Centralne i Istone Evrope (CEE) koje se bave sve veim uticajem klimatskih promena. Pruanje informacija. Kao aktivni uesnik u Klimatskoj akcionoj mrei, CAN CEE ima pristup svetskoj grupi eksperata i uesnika kampanja u vezi sa klimatskim pitanjima. Preko CAN CEE-a njeni lanovi su u toku sa najnovijim razvojima u meunarodnim pregovaranjima. Ova mrea takoe izdaje bilten, da bi pruala i aurirala te informacije i da bi istakla vana dogaanja u CEE. Svojim meunarodnim vezama, ona moe da prua informacije o programima i inicijativama EU. Uiniti da se uje glas CEE. Sve vie, a naroito u zemljama koje se pripremaju za pristupanje EU, na politiku se utie izvan regiona. Svojim bliskim vezama sa meunarodnom zajednicom OCD i svojom sestrinskom organizacijom u Briselu, CAN CEE proverava da li se glas OCD iz CEE uje u irem okviru politike. Ona promovie i podrava lokalne akcije svojih lanova objavljujui ih na irem podruju i pomaui da se poveu sa irim evropskim klimatskim planovima. Blisko saraujui sa Klimatskom akcionom mreom Evrope, svojim zapadnoevropskim partnerom, CAN CEE radi na tome da pitanja klimatskih promena i odrive energije, transporta, otpada i poljoprivrede postanu centralni deo tranzicije, ukljuujui pristup zemalja kandidata Evropskoj uniji. Uestvovanje u meunarodnim debatama. Kao redovan uesnik na sastancima UNFCCC-a i drugim meunarodnim pregovorima, CAN CEE pomae da se oblikuju rezultati tih pregovora; realizuje kampanje da bi proverio da li su ciljevi Kjoto protokola postignuti i sprovedeni. Ova mrea posebno je struna to se tie razvoja Zajednike implementacije (JI), Zajedniki sprovedenih akcija (AIJ) i trgovine emisijama (ET). Aktivnosti: ujedinjuje gledita OCD-a iz celog regiona u zajedniko miljenje i pomae da predstave svoju zabrinutost na meunarodnom nivou, ukljuujui koordinisanje svojih napora za lobiranje u procesu UNFCCC-a (Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama); deluje kao izvor informacija za svoje lanove i kao njihovo uzajamno sredstvo za razmenu gledita o klimatskim promenama odravajui internet stranicu i mejling-listu; promovie akcije svojih lanova i pomae da se one poveu za ire napore; koordinira napore Centralne i Istone Evrope u borbi protiv klimatskih promena i u saradnji sa drugim centralnim takama u Klimatskoj akcionoj mrei; razvija mreu na meunarodnom, nacionalnom i regionalnom nivou;

25

pojaava svest javnosti o problemima klimatskih promena korienjem kampanja u tampi, preko konferencija i radionica; prati i podstie primenu strategija i regulative za borbu protiv klimatskih promena; podstie vlade zemalja Centralne i Istone Evrope da na meunarodnom nivou budu odgovornije za sprovoenje odredbi UNFCCC-a i njenih protokola postavlja i sarauje sa tematskim mreama, platformama i ad hok saradnjom na svim nivoima; obavlja druge aktivnosti koje bi mogle doprineti postizanju cilja CAN CEE.

lanstvo Ovo je mrea od 18 organizacija civilnog drutva iz 15 zemalja Centralne i Istone Evrope. Ona je takoe lanica Klimatske akcione mree Evrope (CAN-E) priznate kao vodea mrea koja radi na pitanjima klime i energije. Sa 129 lanova u 25 evropskih zemalja, CAN CEE ujedinjuje rad na spreavanju opasnih klimatskih promena i promovie odrivu energiju i ekoloku politiku u Evropi. Vie detalja moe se videti na http://www.climnet.org/about-us/who-is-cane.html Kontakt: http://www.climnetcee.org

17.

CEA-PME Evropska konfederacija udruenja MSP

CEA-PME European Confederation of SMEs Associations Ciljevi Predstavlja interese malih i srednjih preduzea svih grana i profesionalnih grupa pred evropskim institucijama i ima cilj da se glas MSP-a uje srazmerno njihovoj vanosti za evropsku ekonomiju. Ciljevi CEA-PME se sastoje od efikasnog i trajnog uticanja na politike procese donoenja odluka na nivou EU grupisanjem interesa svojih lanova. Na cilj je da omoguimo da se uje glas malih i srednjih preduzea, da bi njihovi interesi bili predstavljeni srazmerno njihovoj vanosti. Aktivnosti: praktina pomo upravljanju evropskim projektima; politiko lobiranje i odnosi sa javnou unutar evropskih institucija; organizacija dogaanja (konferencije, simpozijumi, seminari, radionice). lanstvo Ideoloki neutralna i nepartijska konfederacija nacionalnih poslovnih organizacija. Kontakt: E-mail: info@cea-pme.org http://www.cea-pme.org

18.

CEC Evropska konfederacija rukovodilaca i upravljakog osoblja

CEC European Confederation of Executives and Managerial Staff Ciljevi Misija CEC-a, kao Evropskog socijalnog partnera, moe se definisati na sledei nain: tei ka evropskim integracijama, omoguavajui menaderima da potpuno uestvuju u projektima EU u svakoj zemlji; doprinosi, skupa sa drugim socijalnim partnerima, neprestanom istraivanju potenije ravnotee izmeu ekonomskog uinka preduzea i garantovanog prihoda i socijalne zatite radne snage; izraava i brani potrebe i stanovita evropskih menadera u vezi sa tekuim temama, kao to je odrivi razvoj, zatita ivotne sredine, aktivno starenje, energetska nezavisnost Evrope, doivotno uenje, jednake mogunosti, promovisanje raznovrsnosti, dobroinstva i tolerantnosti. Aktivnosti Aktivnosti se mogu opisati kroz korist koju imate od prikljuenja CEC-u: jaanje glasa menadera pred evropskim institucijama; postoji laki pristup situacijama EU podrkom CEC-a;

26

ostaje se informisan o naim aktivnostima preko biltena CEC-a; uestvovanje na konferencijama i dogaanjima CEC-a; dobijanje privilegovanog pristupa informacijama i podacima CEC-a; poveanje vae vidljivosti kroz besplatni internet link na glavnoj stranici CEC-a; korienje prednosti menaderske mree CEC-a; imati koristi od CEC-ovog Ugovora o uzajamnoj pomoi kad se putuje u inostranstvo.

lanstvo Sastavljen je od nacionalnih organizacija, osnovanih u zemljama lanicama i u drugim evropskim zemljama, te od evropskih profesionalnih federacija. On takoe ima ugovor o saradnji sa organizacijama koje imaju status posmatraa. Danas CEC predstavlja oko 1,5 milion menadera iz cele Evrope. Kontakt: E-mail: info@cec-manages.org http://www.cec-managers.org

19.

CECODHAS Evropski komitet za koordinaciju socijalnog stanovanja

CECODHAS The European Liaison Committee for Social Housing Ciljevi: da se uvrsti evropski socijalni model i promoviu vrednosti, uspesi i bitna budua uloga naih lanova u okviru tog modela; da se promoviu integrirani pristupi odrivom gradskom razvoju, naglaavajui da rad onih koji obezbeuju socijalno stanovanje predstavlja kimu socijalne kohezije u evropskim gradovima; da se zatite temeljna prava i da se bori za kvalitetne, svima dostupne, socijalne slube. Aktivnosti: predstavljati i pregovarati o stratekim zajednikim interesima; osnivati saveze i odravati stalni dijalog sa evropskim institucijama; podravati i obavetavati preko: - praenja i irenja novosti o razvoju u evropskim politikama, programima i zakonodavstvu koji su vani za socijalni stambeni sektor kroz nae mesene e-biltene, - prenoenja ideja, istraivanja i najbolje prakse preko publikacija, konferencija i seminara, - obezbeivanja lakog pristupa dokumentima o politikama, saoptenjima za tampu, informacijama o aktivnostima naih lanova, kao i objavljivanja i pravljenja spiska dogaanja na naem internet sajtu: www.cecodhas.org; obezbediti platformu za razmenu i uenje kroz facilitaciju: - bilateralnih i multilateralnih studijskih poseta i razmena izmeu naih lanova, da bi kapitalizirali postojei know-how i identifikovali zajednike izazove, - pomoi lanovima pri sklapanju transnacionalnih partnerstava radi pristupa programima koje finansira Evropa. lanstvo Osnovana je 1988. godine i predstavlja evropsku mreu za promovisanje prava na pristojno stanovanje za sve. Nae lanstvo ini 45 regionalnih i nacionalnih federacija koje skupa predstavljaju preko 39.000 javnih, dobrovoljnih i zadrunih socijalnih stambenih preduzea u 19 zemalja. Zajedno, ona obezbeuju preko dvadeset i jedan milion domova irom Evropske unije. Finansira se iz lanarina. Kontakt: info@cecodhas.org http://www.cecodhas.org

27

20. CECOP CICOPA Europe Evropska konfederacija radnikih zadruga, socijalnih zadruga i socijalnih i participatornih preduzea
CECOP CICOPA Europe, European Confederation of Workers Cooperatives, Social Cooperatives and Social and Participative Enterprises Ciljevi: promovisanje proizvoakih i radnikih zadruga, socijalnih zadruga, te ostalih vrsta preduzea koje kontroliu radnici irom Evrope; promovisanje radnikog vlasnitva i statusa radnika lana kao treeg naina rada, uz zaposlenje i samozaposlenje; jaanje i razvijanje aktivnosti organizacija lanica; podrka, podsticanje i olakavanje razmene projekata i dobrih praksi izmeu lanova; irenje evropskih informacija; promovisanje saradnje sa ostalim zadrugama i socijalnim ekonomskim sektorima. Aktivnosti: lobiranje; socijalni dijalog pregovaranje sa sindikatima; prikupljanje podataka i analiziranje, informisanje i animiranje preko mree; izgradnja institucija; rad na razvojnom projektu; institucionalne veze sa CICOPA-om i u okviru evropskih zadruga. lanstvo Udruenje se sastoji od punopravnih lanova i pridruenih lanova: A. punopravni lanovi: nacionalne organizacije, osnovane po zakonima i praksi njihovih domovina, koje su u Evropi, predstavnici na nacionalnom nivou radnikih zadruga, socijalnih zadruga i svih ostalih oblika socijalnih preduzea koje karakterie veinsko uee radnika u upravi i vlasnitvu preduzea; evropske organizacije, koje na evropskom nivou predstavljaju profesionalne federacije ili preduzea koja pripadaju gore navedenim kategorijama, evropske grupe, Drutva evropskih zadruga (European Co-operatives Societies ECS) koja pripadaju gorenavedenim kategorijama preduzea; B. pridrueni lanovi: regionalne organizacije preduzea u A kategoriji; takoe mogu biti pridrueni lanovi agencija za razvoj, organizacija za tehniku i finansijsku podrku preduzeima A kategorije, federacije za strunu obuku, te evropske ekonomske mree zasnovane na socijalnoj i solidarnoj osnovi. Kontakt: E-mail: cecop@cecop.coop http://www.cecop.coop

21.

CEDAG Evropski savet za neprofitne organizacije

CEDAG The European Council for Non-profit Organizations Ciljevi Evropski odbor udruenja od opteg interesa je formiran u Briselu 1989. godine od niza udruenja, organizacija civilnog drutva i krovnih organizacija iz razliitih zemalja lanica EU. Osnovan je kao mrea na evropskom nivou preko koje e se uti glas neprofitnog sektora o odreenim pitanjima koja su zajednika za sve neprofitne organizacije i udruenja. Aktivnosti: politika informisanja redovno auriranje informacija o socijalnoj politici, politikama EU i mogunostima finansiranja preko CEDAG internet sajta, te pristup odeljku samo za lanove na internet sajtu; aktivnosti politika EU; uticaj na politike lobiranje kod Komisije, velikog broja generalnih direktorata (DGs), ali posebno na DG za zapoljavanje i socijalne poslove, da bi se ula gledita organizacijalanica o evropskom programu rada; lobiranje kod Socijalno privredne intergrupe Evropskog parlamenta, Ekonomskog i socijalnog komiteta, Komiteta regiona i Saveta Evrope; uticanje na politike EU ukljuivanjem

28

CEDAG-a u program SOCIJALNO PRIVREDNA EVROPA SEE i u Neformalnu mreu davalaca socijalnih usluga; razvoj projekata; praktina podrka koju prua CEDAG.

lanstvo lanovi CEDAG-a su nacionalna i regionalna krovna tela koja se bave aktivnostima u socijalnoj oblasti, kao to je obrazovanje, kultura, socijalna i zdravstvena pitanja, ekologija, zatita potroaa i sport, ujedinjujui veliki broj organizacija s milionima lanova i, ako se uzmu u obzir neformalne mree s novim zemljama lanicama, ovaj broj je verovatno uvean. Kontakt: E-mail: cedag@wanadoo.be http://www.cedag-eu.org

22. CEEP Evropski centar poslodavaca i preduzea koji pruaju javne usluge
CEEP European Centre of Employers and Enterprises Providing Public Services Ciljevi Kao meusektorski socijalni partner CEEP zastupa na evropskom nivou preduzea, udruenja preduzea i poslodavaca koji rade u sektoru javnih usluga: jaanje usluga od opteg interesa, bilo ekonomskog ili neekonomskog; davanje inputa/preporuka u Evropskom socijalnom dijalogu; ostvarivanje odrivog razvoja. Aktivnosti Ovaj centar i njegov Generalni sekretarijat u Briselu predstavljaju interese svojih lanova pred evropskim institucijama. Ima odline kontakte sa odeljenjima Evropske komisije i drugih evropskih institucija, kao to je Evropski parlament i Evropski ekonomski i socijalni komitet. Njegov status evropskog socijalnog partnera daje mu pristup kontaktima na najviem nivou, ukljuujui lanove i predsednika Evropske komisije. Generalni direktorat Evropske komisije redovno se konsultuje sa CEEP-om u vezi sa nacrtom pravila, direktiva i ostalih zakonskih akata od interesa za njegove lanove, a esto trai i njegovo miljenje. alje svoje predstavnike i posmatrae na veliki broj odbora i konsultativnih tela evropskih institucija, tako da je svojom angaovanou stalno u toku sa dogaajima na evropskom nivou koji su od interesa za njegove lanove. Zahvaljujui tome, on je sve vreme dobro obaveten o aktivnostima i planovima evropskih institucija i u mogunosti je da daje miljenja i preduzima i druge korake da obezbedi da se interesi njegovih lanova razmatraju od samog poetka. On tesno sarauje sa ostalim evropskim slinim udruenjima. Iako mnogi nai lanovi pripadaju tim granskim krovnim organizacijama, CEEP im obezbeuje dodatni moni instrument za lobiranje u Briselu posredstvom svoje uloge kao socijalnog partnera i evropskog udruenja koje predstavlja sva preduzea koja pruaju usluge od opteg interesa. Osim toga, CEEP organizuje kongrese, konferencije i seminare o predmetima od tekueg interesovanja svojih lanova i na temu koja se odnosi na razvoj EU u celini. Mnogi od tih dogaaja organizuju se zajedno sa Evropskom komisijom, kao i sa drugim socijalnim partnerima. Takoe, sprovodi istraivake projekte u ime Komisije i uz njenu podrku. lanstvo lanovi CEEP-a su preduzea i udruenja iz cele Evrope, i javna i privatna, na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Kontakt: E-mail: ceep@ceep.eu http://www.ceep.eu/

29

23.

CEJA Evropski savet mladih poljoprivrednika

CEJA European Council of Young Farmers Ciljevi Predstavlja glas sledee evropske generacije poljoprivrednika upuen evropskim institucijama. Glavni cilj mu je da promovie mlai i inovativni poljoprivredni sektor u svih 27 zemalja EU i da stvori dobre uslove za ivot i rad za mlade ljude koji se odlue za poljoprivredu i za one koji su ve mladi poljoprivrednici. Ovaj savet to postie delujui kao forum za komunikaciju i dijalog izmeu mladih farmera i evropskih donosioca odluka. Aktivnosti Ovo je organizacija koja: predstavlja interese mladih evropskih poljoprivrednika pred institucijama EU; obavetava mlade poljoprivrednike o tekuim poljoprivrednim stvarima EU; obuava mlade poljoprivrednike preko seminara i konferencija; organizuje mlade poljoprivrednike na evropskom nivou; promovie razvoj poljoprivrede i ruralnih oblasti unutar EU; diskutuje sa evropskim drutvom o stvarima u vezi sa hranom i poljoprivrednim proizvodima. lanstvo U 2010. godini CEJA predstavlja 26 organizacija iz zemalja lanica EU, ukljuujui jednu lanicuposmatraa. Ukupno, CEJA predstavlja oko milion mladih poljoprivrednika u Evropi i aktivno sarauje sa drugim organizacijama mladih poljoprivrednika u Evropskoj uniji. Kontakt: E- mail: p.rouhier@ceja.be http://www.ceja.be/

24.

CEMR Savet evropskih optina i regiona

CEMR Council of European Municipalities and Regions Ciljevi Radi na promovisanju ujedinjene Evrope koja je zasnovana na lokalnom i regionalnom samoupravljanju i demokratiji. Da bi postigao ovaj cilj, on ulae napore da oblikuje buduu Evropu poveanjem lokalnog i regionalnog doprinosa, da utie ma evropski zakon i politiku, da razmenjuje iskustva na lokalnom i regionalnom nivou i sarauje s partnerima u drugim delovima sveta. Aktivnosti Aktivan u mnogim oblastima, kao to su regionalna politika, transport, ivotna sredina, jednake mogunosti, upravljanje Njegovi odbori i radne grupe nastoje da utiu na nacrt zakonodavstva EU, da bi proverili da li su interesi i pitanja od vanosti za lokalne i regionalne vlasti uzete u obzir od najranije faze zakonodavnog procesa EU. Odbori i radne grupe doprinose kalendaru aktivnosti CEMR-a organizovanjem seminara i konferencija o irokom spektru tema da bi se promovisali razmena i irenje iskustava na lokalnom i regionalnom nivou. Ovaj savet je posebno ponosan na svoju jedinstvenu mreu bratimljenja gradova. Danas postoji oko 26.000 projekata bratimljenja koji povezuju gradove irom Evrope. lanstvo Ovo je najvea organizacija lokalne i regionalne vlade u Evropi; nju ine lanovi od preko 50 nacionalnih udruenja gradova, optina i regiona iz 38 zemalja. Zajedno, ova udruenja predstavljaju oko 100.000 lokalnih i regionalnih vlasti. Kontakt: E-mail: cemr@ccre.org http://www.ccre.org

30

25.

CEN Evropski komitet za standardizaciju

CEN European Committee for Standardization Ciljevi Evropski komitet za standardizaciju (CEN) je poslovni facilitator u Evropi, koji otklanja trgovinske barijere za evropske proizvoae i potroae. Njegova misija je jaanje evropske privrede u globalnoj trgovini, dobrobit evropskih graana i ivotne sredine. Svojim uslugama on obezbeuje platformu za razvoj evropskih standarda i ostalih tehnikih specifikacija. Aktivnosti Znaajan je u obezbeivanju evropskih standarda i tehnikih specifikacija. On je jedina priznata evropska organizacija prema Direktivi 98/34/EC za planiranje, pravljenje nacrta i usvajanje evropskih standarda u svim oblastima ekonomskih delatnosti, sa izuzetkom elektrotehnologije (CENELEC) i telekomunikacija (ETSI). U njegove aktivnosti spadaju: promovisanje razvoja koherentnog evropskog sistema standardizacije; obezbeenje poslovnog pristupa unutar CEN-a, skupa sa delotvornom marketinkom strategijom, da bi se pojaalo pruanje usluga potroaima i da bi se poboljala vidljivost CEN sistema za standardizaciju; snabdevanje potroaa blagovremenim i trino relevantnim proizvodima i uslugama koje zadovoljavaju njihove potrebe, istovremeno podravajui vrednosti otvorenosti, transparentnosti i konsenzusa; Razvijanje delotvornih odnosa sa EC i EFTA radi promovisanja i uvrivanja uloge evropske standardizacije kao instrumenta za podrku evropskih politika i radi pojednostavljenog zakonodavstva u Evropi. lanstvo Njegovi nacionalni lanovi su Nacionalne organizacije za standardizaciju (NSO) iz 27 zemalja Evropske unije, te Hrvatske i tri zemlje iz Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu (EFTA). Samo je jedan lan iz svake zemlje. Kontakt: http://www.cen.eu

26.

CEPS Centar za prouavanje evropskih politika

CEPS Center for European Policy Studies Ciljevi Osnovan u Briselu 1983. godine, CEPS spada meu najiskusnije i najautoritativnije trustove mozgova (think tanks) aktivne u Evropskoj uniji danas. Ima ulogu vodeeg foruma za debatu o pitanjima vezanim za EU, ali njegova najprepoznatljivija osobina je snaan sopstveni istraivaki kapacitet, dopunjen irokom mreom partnerskih institucija irom sveta. Aktivnosti U kontekstu svojih istraivakih programa i mrea CEPS organizuje niz aktivnosti, u koje ukljuuje svoje lanove i druge kljune aktere u debatu o evropskoj politici, nosioce vlasti na nacionalnom i nivou EU, naunike, rukovodioce u preduzeima, OCD i medije. Ove aktivnosti obuhvataju radne grupe, konferencije, radne rukove, sastanke lanova, brifinge, seminare obuke i velike godinje skupove (kao to je Godinja konferencija CEPS). lanstvo Dostupne su dve glavne kategorije lanstva u CEPS-u, radi ispunjenja potreba svake organizacije, velike ili male: lanstvo poslovnih i neposlovnih subjekata. Kontakt: E-mail: info@ceps.eu http://www.ceps.eu

31

27.

CESES Konfederacija usluga evropskih viih strunjaka

CESES Confederation of European Senior Expert Services Ciljevi Cilj konfederacije je da doprinese povienju standarda ivljenja u ekonomijama u razvoju pruanjem dobrovoljne pomoi malim i srednjim, finansijski slabim, preduzeima i institucijama. Aktivnosti: nudi kratkoronu praktinu pomo u reavanju problema, prvenstveno malim i srednjim preduzeima koja ne mogu da priute sebi komercijalni savet; udruuju resurse lanica organizacija za programe i projekte CESES-a (laniceorganizacije su se sloile da primene zajednike standarde i uslove za projekte koji se ugovore pod CESES-om kao krovnom organizacijom). lanstvo Predstavlja meunarodno neprofitno udruenje koje se sastoji od 25 organizacija iz zemalja lanica Evropske unije. Kao prvo pravno lice te vrste u Evropi, ono obuhvata vetine vie od 24.000 volontera. Kontakt: E-mail: info@ceses.net www.ceses.net

28.

CIRCOM Evropska asocijacija regionalne televizije

CIRCOM European Association of Regional Television Ciljevi: da se razmotri regionalna televizija u Evropi iz inovativnog i praktinog ugla i da se doprinese razvoju regionalne kulture i identiteta; da se okupe istraivai i profesionalci iz prekograninih masmedija i da se zapone dinamian kulturni pristup regionalnom razvoju; da se obezbedi jedinstveni forum za ideje i iskustva, te mrea za razmenu osoblja i opreme izmeu evropskih regionalnih stanica; da se neguje komunikacija izmeu lanova; da se rade koprodukcije i podstie razmena regionalnih programa: tematski programi, emisije vesti, prekogranini bilteni s vestima, dokumentarne emisije, programi za mlade i kulturni i muziki programi; dodela nagrade Prix CIRCOM najboljim regionalnim programima u Evropi; da se povea struna obuka novinara i tehnikih lica. Aktivnosti: godinji evropski forum za profesionalce iz audio-vizuelne industrije; struna obuka; regionalna nagrada CIRCOM; koprodukcije, kvartalni bilten; ankete. lanstvo lanstvo u ovoj asocijaciji e biti otvoreno za televizijske javne servise i za druge subjekte i pojedince posveene njenim ciljevima i zadacima i koji su priznati od strane Evropskog odbora. Kontakt: E-mail: circom@francetv.fr

32

29.

COFACE Konfederacija porodine organizacije u Evropskoj uniji

COFACE Confederation of Family Organization in the European Union Ciljevi Predstavlja pluralistiku organizaciju, u srcu civilnog drutva, koja ima cilj promovisanje porodine politike, solidarnost meu generacijama i interese dece u okviru Evropske unije. Zagovara politiku nediskriminacije i jednakih mogunosti izmeu osoba i izmeu porodinih oblika, a naroito podrava politiku jednakosti izmeu ena i mukaraca. Aktivnosti U cilju promovisanja takve politike COFAC radi u tri komplementarna pravca: kao portparol porodinih organizacija, ona se povezuje sa evropskim vlastima u svim sektorima koji su u vezi sa pravima i interesima porodice; ona obavetava nacionalne organizacije o dogaanjima u Evropskoj uniji i podstie veu svest o dimenziji Zajednice; ona organizuje razmenu ideja i iskustava, kao i uzajamnu pomo meu porodinim organizacijama u razliitim zemljama. lanstvo lanstvo u COFACE je otvoreno svim nacionalnim organizacijama koje predstavljaju porodice i decu. Trenutno ima vie od 50 lanica organizacija, iz 20 zemalja lanica Evropske unije. Kao takva, ona omoguuje da se uje glas miliona roditelja i dece. Kontakt: E-mail: secretariat@coface-eu.org http://www.coface-eu.org/

30.

CONCORD Evropska konfederacija NVO za pomo i razvoj

CONCORD European NGOs Confederation for Relief and Development Ciljevi Predstavlja evropsku konfederaciju NVO za pomo i razvoj. Osnovni cilj ove konfederacije je da pojaa uticaj evropskih NVO za razvoj prema evropskim institucijama, kombinujui strunost i odgovornost. Cilj CONCORD-a je da: utie na politike i prakse EU da bi Unija i njene zemlje lanice pojaale socijalnu pravdu, jednakost i ljudska prava; promovie prava i odgovornosti graana, razvoj NVO i, gde je to vano za planove uticaja CONCORD-a, civilnog drutva u celini, da postupaju solidarno sa onima koji ive u siromatvu, te da utiu na njihove predstavnike u vladama i institucijama EU. Aktivnosti Pristupi/koncepti CONCORD-a: ljudska prava i rodna jednakost e podupreti rad javnog zastupanja; jaanje politikog angamana CONCORD-a sa institucijama; razvijanje stratekih saveza sa junim, evropskim i globalnim koalicijama; podrka organizacionom razvoju lanova CONCORD-a; obezbediti da je CONCORD-ovo kolektivno donoenje odluka kombinacija efikasnosti sa vlasnitvom konfederacije i da podrava aktivno uee svih lanova u aktivnostima CONCORD-a; zasnivati rad CONCORD-a na energiji lanova, uz podrku sekretarijata; izbalansirati izvore prihoda CONCORD-a da bi se obezbedila njegova nezavisnost i odrivost i mudro upravljati finansijama. lanstvo lanovi CONCORD-a su nacionalna udruenja, mree ili porodice NVO (Nevladine organizacije). Nema pojedinanih NVO. Njegovih 18 meunarodnih mrea i 25 nacionalnih udruenja iz zemalja lanica Evropske unije predstavljaju vie od 1.600 evropskih NVO naspram evropskih institucija. lanstvo se moe odobriti procedurom prijavljivanja, kako je izloeno u Unutranjim pravilima. Prihvatanjem novih lanova se bavi Generalna skuptina (prostom veinom). Kontakt: E-mail: secretariat@concordeurope.org http://www.concordeurope.org

33

31.

Dinamo Internacional

Dynamo International Ciljevi Mrea se opredelila za sledee ciljeve: razmena praksi, obuke i razmatranja; poveanje svesti, kako o miljenju tako i o javnim vlastima; promovisanje ulinog socijalnog rada i njegovih specifinosti, i u odnosu na preporuke date an Forumu u novembru 2002. godine; solidarnost i partnerstvo izmeu uesnika u mrei; ohrabrenje da se stvori mrea i na lokalnom nivou. Aktivnosti U svakoj zemlji: jedna ili nekoliko radionica za uline socijalne radnike mobilisae podrku njihovim potrebama i specifinostima; imenovae se koordinator; on e preneti rezultate i predloge lanovima pilot-grupe koja se sastaje dva puta godinje; u sluaju da je on spreen, koordinator radionice moe urediti da ga neko predstavlja; pilot-grupa ukazuje na pravce i prioritete projekta. Preciznije reeno, ovde e se raditi o zadovoljavanju osnovnih potreba ulinih socijalnih radnika, naime potreba: da se sledi Forum iz novembra 2002. godine pomou lokalnih aktivnosti (seminari, konferencije) napravljenih po meri i prilagoenih situacijama i tekuim zahtevima; da se postave projekti u klasterima (nekoliko partnera radi zajedno da bi sproveli neku zajedniku akciju); da se proue meusobno povezane teme za koje postoji interesovanje i potreba da se sprovede globalna akcija (poetni faktori koji dovode do toga da se ulica izabere kao mesto za ivot; uloga koju imaju mediji; prava deteta; opta i profesionalna etika itd.); da se nadoknadi deficit u smislu obuke, bilo osnovne ili dodatne, aktera koji su dovedeni u situaciju da rade na ulici. lanstvo U svakoj zemlji lanici je osnovana lokalna platforma za koordinaciju i konsultaciju socijalnih ulinih radnika (ulinih edukatora), koji se bave njihovim potrebama, projektima i specifinostima. Koordinator se bira na tim lokalnim radionicama. Mreu vodi pilot-grupa koja se sastoji od svih koordinatora. Pilot-grupa se sastaje jednom ili dva puta godinje. Kontakt: E-mail: dynamo-int@travail-de-rue.net http://www.street-work.net/en

32.

EAA Evropski ribolovaki savez

EAA European Anglers Alliance Ciljevi Cilj EAA jeste ouvanje ribljeg fonda i ribarstva Evrope i zatita interesa svih onih koji ribu love na udicu radi rekreacije. Aktivnosti Svoj poetni rad usmerila je na pet kljunih oblasti: kisele kie, migrirajue vrste, kormorani, izlovljavanja na moru i socioekonomska vanost ribolova. U aktivnosti takoe spadaju: proizvodnja informativnih videoprograma, evropski atlas, lobiranje, kampanje za bolju regulaciju uzgoja ribe, pregledi, pisanje studija da bi se evropskim institucijama pokazala ogromna ekonomska vrednost i drutvena vanost rekreativnog ribolovstva u svim evropskim zemljama. lanstvo

34

Evropski ribolovaki savez (EAA) je panevropska organizacija. Ima 14 EAA organizacijalanica i vie od tri miliona pridruenih lanova. Priznata je kao nevladina organizacija i jedina je evropska ribolovaka organizacija te vrste koja brani interese ribolovaca na nivou Evrope i ire. Kontakt: E-mail: email@eaa-europe.org http://www.eaa-europe.org

33.

EAAE Evropska asocijacija za arhitektonsko obrazovanje

EAAE European Association for Architectural Education Ciljevi Predstavlja meunarodno neprofitno udruenje posveeno razmeni ideja i lica u okviru arhitektonskog obrazovanja i istraivanja. Cilj joj je unapreenje osnove znanja i kvaliteta arhitektonskog i urbanistikog obrazovanja. To je dvojezino englesko/francusko udruenje. Aktivnosti Obezbeuje okvir pomou koga njeni lanovi mogu nai informacije o drugim kolama i bavi se raznovrsnim vanim pitanjima na konferencijama, radionicama i u letnjim kolama za mlade nastavnike. Asocijacija objavljuje i distribuira radove. Ona takoe daje grantove i nagrade. Svojim lanovima obezbeuje informacije iz svoje banke podataka. lanstvo Ima vie od 140 aktivnih lanova, kola u Evropi, od Kanarskih ostrva do Urala, koji predstavljaju skoro 5.000 redovnih fakultetskih profesora i asistenata i vie od 120.000 studenata arhitekture, od jo nediplomiranih studenata do doktoranata. Asocijacija ima lanove saradnike po celom svetu. Kontakt: E-mail: aeea@eaae.be www.eaae.be

34.

EADI Evropska asocijacija instituta za istraivanje razvoja i obuku

EADI European Association of Development Research and Training Institutes Ciljevi Predstavlja vodeu profesionalnu mreu za razvoj i regionalne studije u Evropi. U nae lanstvo spada iroki spektar organizacija za istraivanje razvoja i obuku, trustovi mozgova (think tanks), nacionalna tela i istraivai iz cele Evrope. Aktivnosti: promovisanje kvaliteta istraivanja i obrazovanja u studijama razvoja; promovisanje kontakata meu pridruenim lanovima, izmeu ostalog, irenjem informacija o istraivanju u toku ili o studijama i eksperimentima na obuci i o novim planovima za obuku; uspostavljanje ili olakavanje razmena, radnih odnosa i korisne saradnje izmeu podrunica, s jedne strane, i regionalnih udruenja, istraivakih institucija i/ili obuke i pojedinih istraivaa u afrikim, azijskim i latinoamerikim zemljama, s druge strane; saradnja s vladama, agencijama za razvoj i meunarodnim organizacijama, u razvoju aktivnosti obuke i istraivanja; prenoenje i irenje rezultata istraivanja i obuke o razvoju vladi i privatnim agencijama za razvoj, meunarodnim organizacijama, kao i kreatorima politika i mas-medijima. lanstvo Ko moe postati lan? lanovi mogu postati instituti, univerziteti, odeljenja za istraivanja, trustovi mozgova, agencije i organizacije za razvoj, kao i pojedinci i studenti koji ive ili su stacionirani u Evropi. Koji lanski paket zadovoljava moje potrebe? Ako ste istraivaki institut, trust mozgova, NVO, udruenje ili univerzitet/univerzitetski odsek sa seditem u Evropi, moete postati lan EADI-ja, ili se moete odluiti za sveobuhvatniji premium lanski paket.

35

Vladine agencije i meunarodne agencije sa seditem u Evropi takoe se mogu pridruiti i postati lanovi saradnici. Pojedinci i studenti koji ive u Evropi mogu postati lanovi pojedinci i lanovi studenti. Kontakt: E-mail: postmaster@eadi.org http://www.eadi.org

35.

EADL Evropska asocijacija za uenje na daljinu

EADL European Association for Distance Learning Ciljevi Predstavlja evropsku asocijaciju kola, institucija i pojedinaca koji se bave korespondencijom i obrazovanjem na daljinu. Asocijacija je reprezentativni forum za razmenu informacija i ideja o trenutnoj praksi i razvoju na polju uenja na daljinu, koje je u ekspanziji. Aktivnosti: konferencije EADL-a svake godine EADL organizuje konferenciju na kojoj se sastaju lanovi i na kojoj se diskutuje i razmenjuju gledita o novim putevima razvoja; smernice o kvalitetu EADL je razvila smernice o kvalitetu kako bi osigurala standarde i odrala i unapredila kvalitet nastave i usluga u cilju obezbeivanja kredibiliteta uenju na daljinu; Ovaj projekat je podran sredstvima Evropske unije. lanstvo Postoje etiri kategorije lanstva EADL-a: obini lanovi i lanovi koji predstavljaju institucije; lanovi koji predstavljaju nacionalne asocijacije; pridrueni lanovi i poasni lanovi. Prijava za lanstvo dostupna je na: http://www.eadl.org/membership/becomemember.php Kontakt: E-mail: kveen@eadl.org http://www.eadl.org

36.

EADTU Evropska asocijacija univerziteta za uenje na daljinu

EADTU European Association of Distance Teaching Universities Ciljevi Cilj joj je da propagira razvoj otvorenog obrazovanja i obrazovanja na daljinu, kao i elektronskog uenja i njegove pozicije u Evropi i svetu, kroz aktivnu podrku institucionalnom razvoju svojih lanova i njihove meusobne evropske saradnje na stratekim poljima. Aktivnosti Aktivna je na irokom polju pitanja u vezi sa doivotnim, otvorenim i fleksibilnim uenjem (LOF uenjem). Aktivnosti obuhvataju: Konferenciju EADTU, razvoj i implementaciju zajednikih projekata; pomo pri pronalaenju partnera za zajednike projekte; informacije o saradnji sa Evropskom komisijom, zemljama Centralne i Istone Evrope i poslovnim sektorom. lanstvo lanstvo EADTU je raznoliko, ali bi moglo biti grubo podeljeno u dve kategorije: univerziteti autorizovani za dodelu akademskih zvanja koji, s jedne strane, obavljaju iskljuivo nastavu na daljinu, a s druge strane, postoje organizacije koje su konzorcijumi, zajedniki poduhvati ili druge grupe institucija ili odseka institucija. Kontakt: E-mail: secretariat@eadtu.eu http://www.eadtu.nl

36

37.

EAEA Evropska asocijacija za obrazovanje odraslih

EAEA European Association for Education of Adults Ciljevi: javno zastupanje politike za doivotno uenje na evropskom nivou; razvoj prakse kroz projekte, publikacije i obuku; obezbeivanje informacija i usluga naim lanovima; meunarodna saradnja.

Aktivnosti Radi na mnogo nivoa i naina da bi postigla ciljeve postavljene u godinjem planu rada. Aktivni smo u projektima, odborima, javnim debatama, u saradnji s drugima, u konsultacijama s razliitim telima, preko obuke i seminara, davanja izjava i preporuka itd. Trenutno smo aktivni u sledeim oblastima: stanovnitvo koje stari; aktivni graani; obrazovanje potroaa; saradnja asopisa za obrazovanje odraslih; jednake mogunosti za sve; rodna pitanja; meukulturno uenje; meunarodna saradnja; migracija i integracija; obrazovanje u zatvorima; obuka za upravljanje projektima; obuka uitelja/nastavnika; vrednovanje uenja.

lanstvo Predstavlja evropsku NVO sa 127 organizacija lanica iz 43 zemlje, koja radi na polju obrazovanja odraslih. lanice EAEA su: nacionalne koordinacione organizacije u evropskim zemljama (kako je definisao Savet Evrope); nacionalne organizacije u evropskim zemljama u kojima ima vie od jedne koordinacione organizacije, ili u kojima nema nacionalne koordinacione organizacije; lokalne, regionalne, nacionalne ili transnacionalne organizacije (lanice saradnice). Kontakt: E-mail: eaea-info@eaea.org http://www.eaea.org/

38. EAICY Evropska asocijacija za institucije slobodnog vremena dece i omladine

EAICY European Association for Leisure Time Institutions of Children and Youth Ciljevi U odnosu na decu i omladinu: pomagae zdravom i optem razvoju dece i omladine, uglavnom pomou osmiljavanja, promovisanja i koordiniranja programa za aktivnosti tokom slobodnog vremena u kljunim i kriznim podrujima njihovih ivota i odgoja; sama e podsticati, razvijati, konsolidovati i organizovati direktne bilateralne i multilateralne kontakte meu decom i omladinom, njihovu razmenu tokom leta i drugih praznika, te ostale oblike saradnje. U odnosu na odrasle, profesionalce i dobrovoljne voe i organizatore u sferi slobodnog vremena dece i odraslih: sama e podsticati, razvijati, konsolidovati i organizovati njihove bilateralne i multilateralne sastanke, razmene iskustava, seminare, konferencije, kurseve obuke, studijske boravke itd.;

37

podsticae i razvijati informativna i studijska istraivanja i teoretske aktivnosti, i takoe generalizovati iskustva pedagoga u vezi sa slobodnim vremenom; objavie rezultate ovih aktivnosti u analitikim i komparativnim studijama, u izvetajima o razliitim iskustvima, u informativnim i drugim publikacijama.

Aktivnosti Svake godine organizuje mnoge aktivnosti konferencije, obuke, razmene, takmienja za decu, omladinu i profesionalce, publikacije, studijska putovanja, posreduje pri zapoljavanju profesionalaca. Mi uspostavljamo posebne projekte, podravamo inovacije konkursima i nagradnim takmienjima, ponekad nastojimo da pomognemo lanovima kad su u nevolji itd. lanstvo Kao nezavisna NVO, EAICY je evropska asocijacija koja ujedinjuje organizacije u Evropi na polju neformalnog obrazovanja. Otvorena je za sve organizacije, institucije i privatna lica koji rade s decom i omladinom, koji tee istim ciljevima, bez obzira na njihovi politiku, socijalnu, versku i drugu orijentaciju. Kontakt: E-mail: info@eaicy.org http://www.eaicy.org/

39.

EAIE Evropska asocijacija za meunarodno obrazovanje

EAIE European Association for International Education Ciljevi Predsatvlja neprofitnu organizaciju iji je osnovni cilj stimulisanje i olakavanje internacionalizacije vieg obrazovanja u Evropi i svuda u svetu, kao i zadovoljenje profesionalnih potreba pojedinaca koji su aktivni u meunarodnom obrazovanju. Aktivnosti: promocija (sponzorisanje, reklamiranje); godinja konferencija o meunarodnom obrazovanju; obrazovni kursevi za profesionalce; publikacije (komentari, lanci); umreavanje profesionalaca i traenje partnera na svetskom nivou. lanstvo Svi pojedinci zainteresovani za ciljeve EAIE mogu se prijaviti za lanstvo; primaju se prijave za lanstvo od pojedinaca. Kontakt: E-mail: eaie@eaie.nl http://www.eaie.nl

40. EAMDA poremeaje

Evropska

alijansa

asocijacija

za

neuromuskularne

EAMDA European Alliance of Neuromuscular Disorders Associations Ciljevi: zastupanje, zatita i sporovoenje prava i interesa osoba sa neuromuskularnim poremeajima; pomo osobama sa neuromuskularnim poremeajima u cilju poboljanja kvaliteta ivota takvih osoba ravnopravnim tretmanima, tehnikim pomagalima, linom pomoi, dostupnou, samostalnim ivotom i punim ueem u drutvu; unapreivanje javne edukacije preko mree asocijacija neuromuskularnih poremeaja irom Evrope sa osnovnom namenom davanja podrke, pomoi, saveta i omoguavanja razmene informacija u oblastima zdravstvene zatite, socijalnih slubi, socijalne inkluzije, socijalnih vetina, obrazovanja i obuke, zapoljavanja, sporta i rekreacije, kulture, ivota i pune participacije; spreavanje i ublaavanje posledica invaliditeta osoba sa neuromuskularnim poremeajima, obuavanje osoba sa neuromuskularnim poremeajima za samopomo i obuavanje lanova porodica i volontera za ivot i rad sa osobama sa invaliditetom.

38

Aktivnosti: organizovanje sastanaka i radionica; razvoj i unapreivanje istraivanja u disciplinama koje se tiu neuromuskularnih poremeaja i rane dijagnoze, leenja i usluga rehabilitacije; podsticanje visokog obrazovanja, samozapoljavanja i stvaranja posebnih uslova za ivot (pametne kue); irenje optih znanja i informacija o neuromuskularnim poremeajima; propagiranje i podsticanje formiranja i razvoja udruenja aktivnih na polju neuromuskularnih poremeaja; podrka i pomo razvoju Omladinske organizacije EAMDA (EYO); podrka propagiranju zakonodavstva koje moe direktno ili indirektno koristiti EAMDA ili osobama sa neuromuskularnim poremeajima. lanstvo lanovi EAMDA su nacionalne asocijacije neuromuskularnih poremeaja. Kontakt: E-mail: info@eamda.eu http://www.eamda.eu

41.

EAPC Evropska asocijacija za palijativnu negu

EAPC European Association for Palliative Care Ciljevi Cilj EAPC-a je da propagira palijativnu negu u Evropi i slui kao taka fokusa za sve koji rade ili imaju interes na polju palijativne nege na naunom, klinikom i drutvenom nivou. Aktivnosti: podizanje svesti i propagiranje razvoja i irenja palijativne nege na naunom, klinikom i drutvenom nivou; propagiranje primene postojeeg znanja, obuka svih koji su na bilo kom nivou ukljueni u negu pacijenata sa neizleivim i odmaklim bolestima i propagiranje studija i istraivanja; podrka i puanje pokroviteljstva naunim i obrazovnim skupovima koji propagiraju irenje i razvoj palijativne nege; propagiranje i sponzorisanje publikacija ili asopisa koji su u vezi sa palijativnom negom; okupljanje osoba koje izuavaju i praktikuju discipline vezane za negu pacijenata sa odmaklim bolestima (doktori, medicinske sestre, socijalni radnici, psiholozi, volonteri i drugi); ujedinjavanje nacionalnih organizacija za palijativnu negu i uspostavljanje meunarodne mree za razmenu informacija i ekspertize; bavljenje etikim problemima vezanim za negu neizleivo bolesnih pacijenata. lanstvo lanovi se dele na: osnivae, punopravne lanove i poasne lanove. Kontakt: E-mail: heidi.blumhuber@istitutotumori.mi.it http://www.eapcnet.eu

42.

EAPN Evropska mrea protiv siromatva

EAPN European Anti Poverty Network Ciljevi: da se promovie i pojaa delotvornost akcija za iskorenjenje siromatva i spreavanja socijalne iskljuenosti; da se podigne svest o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti; da se osnae osobe koje ive u siromatvu u socijalnoj iskljuenosti; da se lobira za osobe i grupe koje se suoavaju sa siromatvom i socijalnom iskljuenou. Aktivnosti:

39

javno zastupanje i kampanje ova mrea je jedan od glavnih partnera evropskih institucija za Evropsku strategiju za borbu protiv socijalne iskljuenosti; ona lobira za integrisanje borbe protiv siromatva i socijalne iskljuenosti u sve politike Zajednice, u rasponu od Strukturalnih fondova i politika zapoljavanja sve do ekonomskih i monetarnih politika (videti: ta radimo?); gradi saveze sa relevantnim akterima da bi se jae uo glas u korist socijalne ukljuenosti; analiza paljivo prati politike Zajednice i programe koji bi mogli da utiu na grupe koje se suoavaju sa siromatvom i socijalnom iskljuenou; takoe, razvija veze sa sektorom istraivanja da bi uveala saznanja o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u okviru EU; priprema predloge zbog uticaja na institucije Zajednice; informacije internet sajt www.wapn.org je referentni portal o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti u Evropi; asopis Network News je dvomeseni bilten; EAPN Flash prua informacije o EAPN-u i politici/dogaajima u EU i o programima i inicijativama Zajednice od interesa lanovima EAPN-a; takoe poseduje asortiman materijala o siromatvu, socijalnoj ukljuenosti, zapoljavanju, socijalnoj zatiti, Strukturnim fondovima budunosti Evrope itd.; razmena formira radne grupe i organizuje transnacionalne seminare; mrea takoe predstavlja forum za razmenu informacija o nacionalnim politikama vezano za socijalnu ukljuenost; ona facilitira partnerstva sklopljena meu njenim lanovima i ire, i povezuje se sa NVO u zemljama kandidatima; Obuka obezbeuje svojim lanovima obuku o umreavanju i evropskim politikama.

lanstvo Od 1990. godine EAPN je nezavisna mrea organizacija civilnog drutva (OCD) i grupa ukljuenih u borbu protiv siromatva i socijalne iskljuenosti u zemljama lanicama Evropske unije. Sada je EAPN mrea od 25 nacionalnih mrea dobrovoljnih organizacija i grupa iz baza, te evropskih organizacija. Kontakt: E-mail: team@eapn.skynet.be http://www.eapn.org

43. EASPD Evropska asocijacija davalaca usluga osobama sa invaliditetom

EASPD European Association of Service Providers for Persons with Disabilities Ciljevi Osnovni cilj EASPD-a, zasnovan na Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom (2006), jeste da promovie jednake mogunosti za osobe sa invaliditetom preko delotvornih i visokokvalitetnih sistema usluga. Ova asocijacija igra kljunu ulogu na evropskom nivou kao predstavnik davalaca usluga osobama sa invaliditetom, radei za inkluzivnu Evropu. Znajui da 50% nacionalnih zakona dolaze iz EU, EASPD eli da znaajno utie na evropsku politiku vezano za invalidnost i socioekonomska pitanja tako to e biti stalno postojea u Briselu i to e raditi i sa drugim evropskim i meunarodnim mreama. Aktivnosti: govori u ime organizacija lanica u Evropi, prati i utie na evropska dogaanja u socijalnom sektoru; obezbeuje najnovije novosti i uee u inovativnim projektima; omoguuje predstavniki i profesionalni tim za lobiranje na evropskom nivou; obezbeuje najnovije kratke vesti, komentare i objanjenja o relevantnim evropskim dogaanjima; davanje informacija o budetskim linijama Evropske komisije i mogunostima finansiranja; obavetava o konferencijama, seminarima i forumima na kljune teme u oblasti invaliditeta koje organizuju EASPD i njeni partneri; obezbeuje iroku osnovu znanja, iskustva i pregled po zemljama, te pristup evropskoj platformi za razmenu;

40

pomo pri podnoenju zahteva za projekte koje finansira EU.

lanstvo Postoje tri vrste lanova krovne organizacije lanice, samostalne organizacije lanice i posmatrai, koji se bave invaliditetom. Kontakt: E-mail:info@easpd.eu http://www.easpd.eu/

44. EBLIDA Evropski biro asocijacija za bibliotekarstvo, informatiku i dokumentaciju

EBLIDA European Bureau of Library, Information and Documentation Associations Predstavlja nezavisnu krovnu asocijaciju bibliotekih, informatikih, dokumentacionih i arhivskih asocijacija i institucija u Europi. Teme na koje se EBLIDA usmera su evropski problemi informatikog drutva u Evropi, ukljuujui autorska prava i licenciranje, kultura i edukacija i proirenje EU. Aktivnosti: lobiranje na evropskom nivou; pruanje relevantnih i najnovijih informacija o EBLIDA i evropskim bibliotekarskim pitanjima; ukljuivanje u evropske projekte i organizovanje seminara i radionica od interesa za bibliotekarsku i informatiku zajednicu. lanstvo Kategorije su: punopravni lan, pridrueni lan i osnovno ili pokroviteljsko sponzorstvo za komercijalne organizacije. U vezi sa prijavnim formularom, kontaktirajte Sekretarijat: e-mail: eblida@debibliotheken.nl Kontakt: E-mail: eblida@eblida.org http://www.eblida.org

45.

EBN Mrea Evropskih poslovnih i inovativnih centara

EBN European Business & Innovation Centre Network Ciljevi Cilj EBN-a je da promovie razvoj Centara za biznis i inovacije (BICs), kako u EU tako i izvan nje. Cilj Centara je da podri nastanak novih malih ili srednjih preduzea i da razvija aktivnosti u postojeima, na osnovu novih ideja s razvojnim potencijalom. Aktivnosti Sa seditem u Briselu, EBN organizuje razliite aktivnosti osmiljene da budu od stvarne pomoi njenim lanovima, a preko njih i MSP. U te aktivnosti spadaju: politika: EBN predstavlja glas i interese Centara i njihovih lanova saradnika, njihovih zainteresovanih subjekata (stakeholders) i klijenata pred svim organizacijama EU i institucijama EU; EBN deluje kao veza izmeu kreatora politike EU i svojih lanova i maksimizira ugled tih lanova, kako u privatnom tako i u javnom sektoru (na lokalnom, regionalnom, nacionalnom, evropskom nivou); kvalitet: EBN organizuje studije izvodljivosti i tehniku podrku za osnivanje novih poslovnih i inovativnih centara, centara za inkubaciju i inovaciju, preko poseta na licu mesta, revizija i pomoi pri osiguranju kvaliteta; EBN obezbeuje da lanovi budu u skladu sa profesionalnim, ozbiljnim i odreenim sistemom kvaliteta, koristei i indikatore procesa i indikatore rezultata, dajui savete, kriterijume i pomo poslovnim i inovativnim centrima, kandidujui i njih i sline organizacije;

41

umreavanje: EBN stvara odgovarajuu sredinu za umreavanje i razmenu koje treba da se odigraju meu lanovima, pogotovo na meunarodnom nivou, kroz projekte, dogaanja, tematske akcije, pristupe specifine za sektor itd.; EBN takoe omoguava razmenu/prenoenje strunosti, alatki/instumenata i specifinih know-how, omoguujui lanovima da se stalno razvijaju i da se prilagoavaju konkurentnoj sredini. projekti: EBN facilitira mreu ideja-laboratorija (idea-lab) i upravlja fabrikom projekata u svojoj zajednici, smiljajui, testirajui i rasporeujui pilot-eme, projekte koje finansira EC i tematske radne grupe; EBN prati tendere raspisane u EU i upozorava lanove na predstojee projekte koji bi mogli biti od stratekog interesa; EBN stvara i koordinira konzorcijum u koji ukljuuje lanove da bi ispravno reagovali na relevantne projektne mogunosti; promocija: EBN je priznati kvalitetni brend i obavetava o tehnikim prednostima lanova biltenima i publikacijama; EBN promovie mreu kroz uestvovanje u meunarodnim i nacionalnim dogaanjima i preduzima sve inicijative da bi poveala prisustvo svojih lanova u medijima, publikacijama i dogaanjima.

lanstvo Sada vodea nevladina panevropska mrea koja okuplja vie od 200 poslovnih i inovativnih centara (BICs) i slinih organizacija, kao to su inkubatori, inovativni i preduzetniki centri svuda po proirenoj Evropi. Kontakt: E-mail: ebn@ebn.be http://www.ebn.be/

46.

EBEN Evropska mrea za poslovnu etiku

EBEN European Business Ethics Network Ciljevi Evropska mrea za poslovnu etiku osnovana je 1987. godine kao neprofitno udruenje, to je meunacionalna mrea posveena promociji poslovne etike, ire definisano, u visokom kolstvu, biznisu, javnom sektoru i civilnom drutvu. Naa misija je da promoviemo etiku i uspeno poslovanje, da podiemo svest o etikim izazovima na globalnom tritu i da omoguimo dijalog o ulozi poslovanja (biznisa) u drutvu. Aktivnosti: dijalog i razmena informacija EBEN-ovom internet stranicom; EBEN-ov bilten koji se objavljuje tri puta godinje; elektronski EBEN-ova interaktivna lista za diskusiju; istraivake konferencije koje promoviu ono najnaprednije u evropskoj poslovnoj etici; predstavljanje Evrope na Meunarodnoj sceni poslovne etike; publikacije; radionice za strunjake koji pripremaju doktorat o poslovnoj etici; arena za razmenu informacija o preduzetim poslovnim inicijativama i najboljoj praksi; meunarodne veze sa istraivaima poslovne etike i konsultantskim uslugama; povezanost i zajedniki projekti sa saradnikim mreama svuda u svetu; pristup instrumentima za poslovnu etiku, kao to je obuka o dilemi; meunarodna mrea akademski informisanih strunjaka u oblasti poslovne etike i povezanim oblastima, kao to je Drutveno odgovorno poslovanje, Odgovornost i Korporativno graanstvo; procenjivanje vrednosti u Organizaciji i potencijal za uestvovanje u razvijanju standarda. lanstvo lanstvo u EBEN-u se moe stei bilo kao lan nacionalnog ogranka (Nacionalne mree), bilo kao privatni lan. Opis procedure Kako pokrenuti nacionalnu EBEN mreu moe se nai na: http://www.ebennet.org/page.php?LAN=0&ID=11&FILE=subject&PAGE=1 Kontakt: E-mail: secretariat@eben-net.org http://www.eben-net.org/

42

47.

EBRA Evropska asocijacija za biomedicinska istraivanja

EBRA European Biomedical Research Association Ciljevi Predstavlja asocijaciju pojedinaca i organizacija iz naunih, medicinskih i veterinarskih profesija u zemljama Saveta Evrope. Osnovana je sa ciljem da propagira razumevanje znaaja ivotinja u medicinskom i veterinarskom istraivanju i predstavlja evropsku naunu zajednicu u vezi sa ovim pitanjem. Aktivnosti:osti izrada e-mail biltena o korienju ivotinja u medicinskom istraivanju i testiranju, aktivnostima grupa za kampanju i relevantnim zakonodavnim pitanjima u pojedinim zemljama i irom Evropske unije; pomo individualnim i korporacijskim lanovima irom Evrope u cilju propagiranja ujednaenog i istinitog predstavljanja istraivanja u kojima se koriste ivotinje u nacionalnoj tampi; obezbeivanje da istinite i relevantne informacije o istraivanju sprovoenom na ivotinjama budu dostupne evropskim politiarima i zvaninicima; obezbeivanje da stavovi naunika koji istrauju na ivotinjama budu adekvatno predstavljeni evropskim politiarima i zvaninicima. lanstvo u EBRA je otvoreno za bilo koju osobu iz medicinske, naune, veterinarske ili srodnih profesija, koja ivi ili radi u zemlji lanici ili zemlji koja je specijalni gost Saveta Evrope, koja se sloi sa njenim ciljevima i pridrava se Ustava Asocijacije. Kontakt: http://www.ebra.org

48.

EBU Evropski savez slepih

EBU European Blind Union Ciljevi Evropski savez slepih je nevladina, neprofitna evropska organizacija, osnovana je 1984. godine. Jedno od est regionalnih tela Svetskog saveza slepih, on je jedina organizacija koja predstavlja interese slepih i slabovidih osoba u Evropi. Cilj EBU-a je da titi i promovie interese svih slepih i slabovidih osoba u Evropi. Aktivnosti Detaljni rad EBU-a obavljaju Komisije ije podruje aktivnosti odraava najvanije interese EBU-a i Upravnih grupa, iji zadatak je da pomognu EBU-u da se na odgovarajui nain pozabavi potrebama odreenih segmenata populacije sa oteenim vidom (starija lica, omladina, ene, slabovidi, gluvi i slepi, slepi ili oni s deliminim vidom i dodatnim invaliditetom). Aktivnosti: priprema pozicionih dokumenata za konsultante EU; priprema i sprovoenje projekata; tampanje publikacija i biltena; irenje informacija o razliitim resursima (biblioteke, centri za strunu obuku, kole, hoteli i centri za odmor, rehabilitacioni centri, kole za pse vodie, proizvoai pomone tehnologije i on-lajn tampanje Brajevom azbukom, kao i usluge govornih pisama; organizovanje obuke. lanstvo Trenutno ima 45 zemalja lanica, a svaku od njih predstavlja nacionalna delegacija. U lanice spadaju organizacije koje predstavljaju slepe i/ili slabovide osobe u svim zemljama koje se potpuno ili delimino nalaze u Evropi. U druge vrste lanova spadaju poasni doivotni lanovi (svi pojedinci koje predloi neki nacionalni lan ili Odbor) koji su pruili izuzetne usluge bilo EBU-u ili slepim osobama u Evropi; pridrueni lanovi i lanovi sponzori.

43

Kontakt: E-mail: ebu@euroblind.org

http://www.euroblind.org/

49.

ECAS Evropski servis za graansku akciju

ECAS European Citizens Action Service Ciljevi Osnovan je 1990. godine kao meunarodna neprofitna organizacija, nezavisna od politikih partija, komercijalnih interesa i institucija EU. Naa misija je da omoguimo OCD-u i pojedincima da se njihov glas uje u EU tako to emo im dati savet kako da lobiraju, prikupljaju sredstva i brane evropska graanska prava. Radi sa Evropskom unijom na osnaivanju graana i civilnog drutva. To je udruivanje radi akcije koliko i radi informacije, koje stvara ravnoteu izmeu javnog interesa i korporativnog lobiranja. Koncentrisan je na 3 G: graansko/civilno drutvo; graanska prava; graanstvo i upravljanje. Aktivnosti: objavljivanje dokumenata, na primer, praktini vodi za finansiranje NVO; organizacija konferencija i seminara; stvaranje evropskih graanskih panela; predlozi evropskim institucijama; aktivnosti obuke. lanstvo ine ga NVO, udruenja, pojedinci. Evropski servis za graansku akciju je veliko meusektorsko evropsko udruenje koje okuplja lanove iz razliitih oblasti aktivnosti: graanske slobode, kultura, razvoj, zdravstvo i socijalno staranje, kao i agencije za opti razvoj civilnog drutva. Kontakt: http://www.ecas-citizens.eu

50.

ECCL Evropska koalicija za ivot u zajednici

ECCL The European Coalition for Community Living Ciljevi Evropska koalicija za ivot u zajednici je inicijativa rairena po celoj Evropi koja radi na socijalnoj ukljuenosti osoba sa invaliditetom promoviui sveobuhvatne, kvalitetne usluge koju prua zajednica kao alternativu institucionalizaciji. Vizija ECCL-a je drutvo u kome osobe sa invaliditetom ive kao ravnopravni graani, s punim uvaavanjem njihovih ljudskih prava. Oni moraju imati stvarne izbore gde e i s kim e iveti, izbore u svom svakodnevnom ivotu i stvarne mogunosti da budu nezavisni i da aktivno uestvuju u svojim zajednicama. Aktivnosti Evropska koalicija za ivot u zajednici zagovara i prati napredovanje prema deinstitucionalizaciji u Evropi, obavlja kampanje za to i daje informacije o razvoju sveobuhvatnih, kvalitetnih usluga koje se pruaju u zajednici i o deinstitucionalizaciji. U njene aktivnosti spadaju: priprema dokumenata i planova aktivnosti ECCL-a; aktivnosti praenja (monitoringa) i lobiranja; Organizovanje radnih grupa, sastanaka i konferencija; tampanje biltena i drugih publikacija ECCL-a. lanstvo Organizacija ili institucija koja je posveena promovisanju, razvoju ili obezbeivanju usluga koje se pruaju u zajednici kao alternativa institucionalizaciji osoba s invaliditetom prihvatljiva je da postane lan. Pristupnica za lanstvo se moe dobiti na: http://www.community-living.info/documents/Application_form_ECCL_2009.pdf

44

Kontakt: E-mail: coordinator@community-living.info

http://www.community-living.info

51.

ECEEE Evropski savet za energetski efikasnu ekonomiju

ECEEE European Council for an Energy Efficient Economy Ciljevi Evropski savet za energetski efikasnu ekonomiju je neprofitna, nezavisna organizacija. Ovaj savet: nudi vladama, industriji, istraivakim institutima i graanskim organizacijama jedinstveni resurs znanja zasnovanog na dokazima i na pouzdanim informacijama; promovie razumevanje i promenu energetske efikasnosti u drutvu i pomae svojim ciljnim grupama od kreatora politike preko dizajnera programa do praktiara da se ostvari efikasnost energije; registrovan je kao vedska organizacija iji se sekretarijat nalazi u Stokholmu. Aktivnosti: doprinosi kreiranju politike EU organizacija uestvuje u nizu foruma, kako onih na kojima se kreiraju politike EU tako i na savetodavnim, i esto komentarie evropsku energetsku politiku kroz poziciona dokumenta i reagovanja na javne konsultacije; odrava ekspertske radionice i brifinge za kreatore politika; sarauje sa Evropskom komisijom, Parlamentom i predsednitvom EU po pitanju odravanja ekspertskih seminara; ove institucije cene kompetentnost i integritet koje nudi mrea lanova ECEEE; resursi informacija ECEEE odrava jedan ambiciozni internet sajt sa ciljanim informacijama o energetskoj efikasnosti; jajt nudi servisne novosti, kao i detaljne informacije o broju evropskih Direktiva u vezi sa energijom; ECEEE takoe priprema kratke izvetaje o evropskim Direktivama i drugim kljunim energetskim temama; ovi kratki izvetaji objanjavaju kompleksna pitanja na saet i jednostavan nain i omoguuje analizu i iznosi gledita. letnja studija ECEEE-a: umreavanje u svom najboljem izdanju snaga ECEEE-a kao organizacije delimino moe odati priznanje uspehu velike Letnje studije koju odrava svake dve godine. Od 1993. godine letnje studije su bile mesto sastanka za istraivae, kreatore javne politike, predstavnike komunalnih slubi koje koriste energiju, neprofitne organizacije i komercijalne organizacije zainteresovane za promovisanje energetske efikasnosti; srce letnje studije je prezentacija i diskusija o referentnim dokumentima u panel sesijama; uvodniari se obraaju plenarnim sednicama; mnogo vremena se odvaja za neformalne sesije po podne i uvee.

lanstvo Za ECEEE su kao lanovi dobrodoli i pojedinci i organizacije. U organizacije spadaju vladine agencije, industrija, istraivaki instituti i ostale NVO. Kontakt: http://www.eceee.org/contact_us/

52.

ECF Evropska federacija biciklista

ECF European Cyclists' Federation Ciljevi Evropska federacija biciklista se obavezuje da upotreba bicikala ostvari svoj puni potencijal kako bi se ostvarila odriva mobilnost i javna dobrobit. U cilju postizanja ovih ciljeva, ECF nastoji da izmeni stavove, politiku i raspodelu budetskih sredstava na evropskom nivou. On e stimulisati i organizovati razmenu informacija i ekspertize o transportnoj politici i strategiji vezanoj za bicikle, kao i rad pokreta biciklista.

45

Aktivnosti: pruanje informacija, inicijativa i savetovanja vlastima, organizacijama, meunarodnim institucijama, industriji, transportnim preduzeima i turistikoj industriji, samoinicijativno ili na zahtev; irenje informacija lanovima i medijima; raspolaganje strunim znanjima u planiranju biciklistikih struktura i intermodaliteta; lobiranje za interese biciklista u meunarodnim i evropskim institucijama; ECF odrava bliske kontakte sa Evropskom konferencijom ministara transporta, Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu, Parlamentom EU, Evropskom komisijom; rad na kljunim temama, kao to su bicikli i vozovi, krae bicikala, zakon i biciklizam, tehniki standardi, Evropska mrea biciklistikih staza. lanstvo Evropsku federaciju biciklista je osnovalo 1983. godine 12 asocijacija korisnika bicikala. Danas ima 65 organizacija lanica u 39 zemalja. lanstvo u ECF otvoreno je za organizacije sa interesom za bicikl kao svakodnevni oblik transporta ili sredstvo rekreacije. lanstvo je predmet sporazuma veine postojeih lanova. Kontakt: E-mail: office@ecf.com http://www.ecf.com

53.

ECF Evropski graevinski forum

ECF European Construction Forum Ciljevi Predstavlja platformu za saradnju po pitanjima od zajednikog interesa izmeu nezavisnih organizacija koje predstavljaju kljune aktere u graevinskom sektoru i koji dobrovoljno uestvuju. Glavni cilj ECF-a je uspostavljanje i priznanje jedinstvenog sveobuhvatnog politikog pristupa evropskog graevinskog sektora kroz podizanje svesti donosilaca odluka na evropskom nivou o odreenim pitanjima koja utiu na sektor u celini. U tu svrhu, organizacije uesnice tee da postignu konsenzus po pitanju zajednikih interesa. Aktivnosti Saradnja u ECF e se koncentrisati na: optu razmenu informacija o pitanjima od zajednikog interesa; odreeni posao na ogranienom broju kljunih pitanja od strateke vanosti za graevinski sektor u celini; zajednike akcije u cilju promovisanja interesa sektora. Sva pitanja se razmatraju iz razliitih perspektiva, kao to je zapoljavanje, obuka i obrazovanje, odrivi razvoj, kvalitet itd. lanstvo S obzirom na karakteristike sadanjih uesnika u ECF-u, kandidati za uee u ECF-u moraju biti evropski savezi, koji na adekvatan nain predstavljaju znaajno polje aktivnosti u graevinskom sektoru i koji prihvataju dokument o politici ECF-a. Svaki takav savez, koji eli da postane novi uesnik u ECF-u, mora biti predloen od barem jednog od sadanjih uesnika i prihvaen od ostalih. Kontakt: E-mail: info@fiec.eu www.ecf.be

54.

ECICW Evropski centar Meunarodnog saveta ena

ECICW European Centre of the International Council of Women Ciljevi Cilj ECICW je da osnai ene i propagira njihovo uee u donoenju odluka na nacionalnom i evropskom nivou; da podri ljudska prava i eliminie svaku vrstu diskriminacije; da podstie odrivi razvoj i mir. Aktivnosti: prouava i prati pitanja u vezi sa situacijom ena u Evropi; prezentuje inicijative i stavove, i reaguje na inicijative razliitih autoriteta na evropskom nivou;

46

informisanje, obrazovanje, seminare, obuke i diskusije.

lanstvo Trenutno ga sainjavaju 23 nacionalna saveta ena, od toga 16 u zemljama Evropske unije. Zajedno, oni predstavljaju deset miliona ena kroz svojih 850 organizacija lanica. Kontakt: E-mail: lfinne@welho.com http://finne-elonen.net/ecicw001.html

55.

ECL Asocijacija evropskih udruenja za borbu protiv raka

ECL Association of European Cancer Leagues Ciljevi Cilj Asocijacije evropskih udruenja za borbu protiv raka je da omogui saradnju izmeu udruenja za borbu protiv raka irom Evrope i da utie na EU i panevropsku politiku. Centralna svrha ECL-a je da identifikuje i propagira zajednike strategije u kontroli raka radi postizanja ravnopravnosti u korienju zdravstvene nege pri prevenciji i leenju raka, i pruanju drugih usluga na tom polju. Aktivnosti Glavna polja aktivnosti za lanice udruenja za borbu protiv raka obuhvataju prevenciju raka, javno informisanje, profesionalnu edukaciju i pomo, kao i usluge informisanja i rehabilitaciju za pacijente i njihove porodice i rodbinu, uee u istraivanju i podrku istraivanju raka. lanstvo lanstvo je otvoreno za svako udruenje za borbu protiv raka koje ispunjava sledee zahteve: ima ciljeve i sprovodi aktivnosti koje su usaglaene sa svrhom i aktivnostima ECL-a; nalazi se u zemljama unutar evropske regije, u skladu sa definicijom Svetske zdravstvene organizacije; legalno je konstituisano na osnovu zakona i obiaja zemlje porekla; nezavisno u odnosu na vlade, politike partije i komercijalne interese. Kontakt: E-mail: info@europeancancerleagues.org http://www.europeancancerleagues.eu

56.

ECM Marketing evropskih gradova

ECM European Cities Marketing Ciljevi Marketing evropskih gradova obezbeuje gradovima platformu na panevropskoj osnovi za njihove susrete i turistike aktivnosti pomou razmene znanja i najboljih praksi u okviru marketinga gradova. Aktivnosti: obuka i obrazovanje; razmena znanja i strunosti: grupe znanja; mogunosti za projekte i poslovanja. lanstvo ine ga gradske turistike organizacije, biroi za susrete i posetioce koje predstavljaju njihovi generalni/izvrni direktori, vii rukovodioci i najbolji strunjaci. Kontakt: E-mail: headoffice@europeancitiesmarketing.com http://www.europeancitiesmarketing.com

47

57.

ECOC Evropska deca naa briga

ECOC Europe's Children Our Concern Ciljevi Propagiranje mogunosti za mlade i decu sa bilo kojim oblikom problema pri uenju kako bi bili ukljueni, potovani i podrani u nastavnom procesu u zvaninom obrazovnom sistemu. Aktivnosti Naa uloga je da obezbedimo da informacije, sredstva, korisni linkovi i mesto za diskusiju budu dostupni svakome kome su potrebni, na meunarodnom nivou. lanstvo Osnovana je 1993. godine. I pored toga to smo prevashodno aktivni u Briselu, imamo opsenu mreu veza sa organizacijama istomiljenicama irom Evrope, posebno u Francuskoj, Luksemburgu, Nemakoj i Holandiji. Ukoliko moete da ponudite vetinu, vreme ili sredstvo ECOC-u, bilo bi nam drago da ujemo od vas. Molimo da poaljete e-mail na ecoc@ecoc.be i kaete nam ta ste u mogunosti da ponudite. Kontakt: E-mail: ecoc@ecoc.be http://www.ecoc.be

58.

ECOVAST Evropski savet za selo i mali grad

ECOVAST European Council for the Village and Small Town Ciljevi Organizacija koja se bavi kampanjama za dobrobit ljudi i nasledstvo ruralne Evrope; to je takoe mrena organizacija koja nastoji da podstie saradnju izmeu svojih lanova, koji svoje aktivnosti obavljaju u ruralnim podrujima. Aktivnosti: sprovoenje kampanja kao organizacija koja se bavi kampanjama, ECOVAST nastoji da kreatorima politike, zvaninim telima i drugima prenese brige svojih lanova irom Evrope, te da njihova gledita budu prisutna u debatama koje imaju uticaja na budunost ruralne Evrope; u tu svrhu mi stalno obavetavamo nae lanove i omoguujemo im konsultacije u vezi sa razvojem ruralne politike; ECOVAST ima konsultantski status pri Savetu Evrope i pri Evropskoj komisiji; usluge na meunarodnom nivou naim lanovima nudimo sledee usluge na evropskom nivou: godinje generalne skuptine, uz pratea dogaanja (simpozijumi, ture itd.), konferencije, simpozijumi i ostala dogaanja; Svake godine ECOVAST organizuje barem jednu veliku manifestaciju/dogaaj, ponekad zajedno sa drugim organizacijama; meunarodne radne grupe; ECOVAST novosti, koje se redovno objavljuju na engleskom, francuskom i nemakom jeziku; novosti iz ECOVAST-a, koje se nalaze na internet sajtu one sadre izvode iz ECOVAST novosti i redovno auriranje informacija koje su od interesa; Strategija za ruralnu Evropu, koja se sada moe dobiti na engleskom, francuskom, nemakom, hrvatskom i drugim jezicima; to je glavno saoptenje o politici ECOVAST-a koje se u velikom broju dostavlja donosiocima odluka i zainteresovanim grupama irom Evrope; ECOVAST publikacije; tehnike misije; na zahtev naih lanova ili vlada i drugih organizacija u raznim zemljama, u mogunosti smo da aljemo strunjake iz mree ECOVAST-a u niz zemalja, koji daju savete o aspektima ruralnog razvoja, ruralnog turizma, zatite naslea i o drugim pitanjima; usluge na nacionalnom nivou nacionalne sekcije organizuju aktivnosti prema potrebama i prioritetima zemalja, te interesima lanova iz tih zemalja; te aktivnosti mogu obuhvatati: prevode, kampanje u vezi sa dobrobiti ruralnog stanovnitva i ruralnog naslea; organizovanje seminara, konferencija, obuke itd.; objavljivanje izvetaja, prirunika, turistikih vodia i drugog materijala; organizovanje tehnikih misija ili razmene sa drugim zemljama, esto koristei meunarodnu mreu ECOVAST-a; kao i praktine inicijative, na primer, one koje se odnose na restauraciju tradicionalnih zgrada i izgradnju objekata za ruralni turizam.

48

lanstvo lanstvo je otvoreno za NVO, vladine organizacije i pojedince. Ima nacionalne sekcije u Austriji, Hrvatskoj, Nemakoj, Maarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovakoj i Velikoj Britaniji, a planira da ih osnuje i u drugim zemljama. Kontakt: E-mail: pam.moore59@ntlworld.com http://www.ecovast.org/english/contact_us_e.htm

59.

ECRE Evropski savet izbeglica i prognanih lica

ECRE European Council of Refugees and Exiles Ciljevi Promovie zatitu i integraciju trailaca azila, izbeglica i interno raseljenih lica (IDPs) na osnovu vrednosti ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i etike solidarnosti. Aktivnosti: javno zastupa humanu i velikodunu evropsku politiku u vezi sa azilom i promovie razvoj sveobuhvatnog i koherentnog reagovanja na pokrete izbeglica od meunarodne zajednice; osnauje umreavanje meu organizacijama civilnog drutva u Evropi koje pomau izbeglicama; razvija institucionalne sposobnosti nevladinih organizcija u Evropi koje pomau izbeglicama; razvijanje politike i istraivanja, pravna analiza; javno zastupanje; usluge informisanja lanova; umreavanje i osposobljavanje kapaciteta; seminari i konferencije. lanstvo Predstavlja panevropsku mreu od 69 organizacija civilnog drutva koje pomau izbeglicama i koje promoviu humanu i velikodunu evropsku politiku u vezi sa azilom. Kontakt: E-mail: ecre@ecre.org http://www.ecre.org/

60.

ECSITE Evropska mrea naunih centara i muzeja

ECSITE European Network of Science Centres and Museums Ciljevi Predstavlja evropsku mreu naunih centara i muzeja koja povezuje profesionalce u naunoj komunikaciji u vie od 400 institucija u 50 zemalja. Osnovana pre 20 godina, ECSITE povezuje institucije lanice preko projekata i aktivnosti, te olakava razmenu ideja i najbolje prakse u vezi sa tekuim pitanjima. Aktivnosti: godinja konferencija ECSITE je glavni dogaaj u naunoj komunikaciji u Evropi, koja ugoava 1.000 profesionalaca iz Evrope i sveta; uestvuje sa svojim lanovima u saradnikim projektima i olakava odnose izmeu lanova i institucija EU; tematske grupe okupljaju profesionalce da bi razmenili ideje i najbolje prakse u vezi sa odreenim temama; obezbeuje profesionalni razvoj i mogunosti za obuku o naunoj komunikaciji, programima koje finansira EU i javni angaman; predstavlja evropske naune centre i muzeje i podie svest o relevantnim pitanjima kod evropskih institucija i meunarodnih udruenja; Ekstra je evropska on-lajn baza podataka za naune putujue izlobe, koja omoguuje institucijama da uzimaju u najam, iznajmljuju, prodaju ili pozajmljuju izlobe nauke, kolekcije praktine i naune dogaaje (www.extrascience.eu).

49

lanstvo U lanstvo spadaju nauni centri i muzeji, festivali nauke, muzeji prirodnih nauka, zooloki vrtovi, akvarijumi, univerziteti, istraivake organizacije i kompanije koje komuniciraju sa javnou i ukljuuju je u nauku pomou pristupanih, interaktivnih izlobi i programa. Kontakt: E-mail: info@ecsite.eu http://www.ecsite.eu

61.

EDA Evropska asocijacija za disleksiju

EDA European dyslexia association Ciljevi:

pomo i razvoj podrke za osobe sa disleksijom pri njihovoj obrazovnoj, socijalnoj i kulturoj integraciji u drutvo; propagiranje saradnje izmeu roditelja, nastavnika i drugih profesionalaca; objavljivanje vesti o svojim aktivnostima i podsticanje istraivanja o uzroku (uzrocima), dijagnozi, intervenciji i prevenciji.

Aktivnosti irok raspon aktivnosti omoguava razmenu informacija i dobre prakse kroz meunarodno umreavanje i lobiranje. U partnerstvu sa svojim organizacijama lanicama, EDA e se boriti protiv predrasuda i neznanja i na taj nain obezbediti da osobe sa disleksijom i DYS (Sluba odeljenja za mlade) dostignu svoj puni potencijal. Druge aktivnosti su: organizovanje konferencija i sastanaka, razvoj i primena zajednikih projekata. lanstvo Aktivno lanstvo je ogranieno samo na neprofitne asocijacije za disleksiju. Druge organizacije sa naunim ili drutvenim interesom za disleksiju mogu se prijaviti za pridrueno lanstvo. Meutim, pre sticanja efektivnog lanstva, neprofitne asocijacije za disleksiju koje se prijavljuju za lanstvo, primaju se samo kao pridrueni lanovi, da bi nakon dve godine mogle da se prijave za aktivno lanstvo. Kontakt: E-mail: m.kalmar@utanet.at www.dyslexia.eu.com

62. E.D.E. Evropska asocijacija za direktore rezidencijalnih domova za starija lica

E.D.E. European Association for Directors of Residential Care Homes for the Elders Ciljevi Cilj E.D.E je promovisanje saradnje nacionalnog udruenja i odgovarajuih nacionalnih institucija za brigu o starijim licima, kao i njihovo predstavljanje na evropskom nivou. Aktivnosti: unapreenje drutvenog poloaja profesije direktora doma za starija lica; promovisanje razmene informacija o nacionalnim dogaanjima na polju socijalnog i medicinskog staranja o starijim licima; saradnja koja se odnosi na davanje saveta organizacijama u domenu institucija koje se bave socijalnim i medicinskim staranjem o starijim licima na evropskom nivou; davanje saveta nacionalnim udruenjima direktora domova koji se bave brigom o starim licima, sa deliminim ili potpunim invaliditetom, koji borave u domovima; zapoinjanje meunarodnih projekata istraivanja u domenu staranja o starim licima koja zavise od pomoi i nege; razvoj jednoobraznih standarda za profesionalnu obuku onih koji ele da postanu direktori takvih domova i podizanje standarda kvaliteta za direktore; koordinacija ciljeva i rada nacionalnih udruenja; odravanje meunarodnih sastanaka, kurseva obuke i organizovanje studijskih putovanja; rad na odnosima sa javnou.

50

lanstvo lanice E.D.E. su organizacije direktora domova iz 18 evropskih zemalja; ukupno ima 23 nacionalna udruenja. Kontakt: E-mail: info@ede-eu.org http://www.ede-eu.org/

63.

EDEN Evropska mrea za uenje na daljinu i preko interneta

EDEN European Distance and E-Learning Networks Ciljevi Evropska mrea za uenje na daljinu i preko interneta postoji da bi se razmenjivalo znanje i poboljalo razumevanje profesionalaca u uenju na daljinu i preko interneta po celoj Evropi i ire, te da bi se promovisala politika i praksa za ovu sferu pregnua. Aktivnosti Neguje razvoj i saradnju u neprestanom razvijanju polja uenja preko interneta i obrazovanja na daljinu oblikovanjem evropske politike i nuenjem usluga na nehijerarhijski nain. Kao mesto sastanka, EDEN predlae iroku lepezu institucija, mrea i pojedinaca koji se ukljuuju u aktivnosti profesionalnog informisanja i umreavanja, organizaciju visokopriznatih evropskih konferencija, preko svojih publikacija i informativnih usluga, a takoe igranjem aktivne uloge u irokom spektru vanih projekata EU. Ona se pokazala uspenom i u tematskim aktivnostima kao to je Radna grupa otvorene uionice (uenje na daljinu na nivou kole), te na polju istraivanja. Na proaktivni nain, EDEN je pomogla u razvijanju evropske politike za uenje na daljinu i preko interneta, u promovisanju umreavanja i saradnje, u davanju podrke saradnji IstokZapad i u profesionalnom razvoju u sektoru uenja otvorenog, na daljinu, fleksibilnog i preko interneta. lanstvo lanstvo EDEN-a se trenutno sastoji od 205 institucionalnih lanova, ukljuujui univerzitete, nacionalna udruenja, profesionalna tela, meunarodne mree, istraivake institute i kompanije. Mrea akademika i profesionalaca ima skoro 1.100 lanova, koji predstavljaju 55 zemalja iz Evrope, dopunjeni lanovima iz 17 zemalja s drugih kontinenata. Postoje dva odseka lanstva: Odsek institucija i Mrea akademika i profesionalaca NAP (odsek pojedinaca). Kontakt: E-mail: secretariat@eden-online.org http://www.eden-online.org

64.

EDF Evropski forum osoba sa invaliditetom

EDF European Disability Forum Ciljevi Evropski forum osoba sa invaliditetom oformljen je 1996. godine kao nezavisna nevladina organizacija (ENGO) koja predstavlja interese ezdeset miliona osoba sa invaliditetom u Evropskoj uniji i bori se za njihova prava. To je jedina evropska platforma osoba sa invaliditetom kojom rukovode osobe sa invaliditetom ili njihove porodice ako nisu u stanju da sami sebe predstavljaju. Misija EDF-a je da promovie jednake mogunosti za osobe sa invaliditetom i da titi njihova ljudska prava, proveravajui da se nijedna odluka koja se tie osoba sa invaliditetom ne donese bez njih. To je demokratska evropska platforma koja smatra da je drutvo u koje su osobe sa invaliditetom potpuno ukljuena bolje drutvo za sve. Aktivnosti Rad EDF-a je veoma posveen sledeem: sprovoenju zakonskih instrumenata EU koji se odnose na izjednaenje mogunosti i nediskriminaciju osoba sa invaliditetom, a pogotovo primeni Ugovora o Evropskoj uniji; sprovoenju standardnih pravila Ujedinjenih nacija; promovisanju pristupa invaliditetu zasnovanog na pravima;

51

principu solidarnosti u celom pokretu osoba sa invaliditetom u EU i na svetskom nivou; promovisanje jednakih mogunosti u vezi sa invaliditetom, rodom, rasom, godinama, veroispoveu ili verovanjima, te seksualnom orijentacijom; politikoj nezavisnosti; uspostavljanju partnerstava sa ostalim organizacijama koje brane prava osoba koje se suoavaju sa diskriminacijom i koje su u opasnosti od socijalnog iskljuenja.

U aktivnosti spadaju: publikacije (godinji izvetaji, studije, informativni bilten); kampanje za podizanje svesti i osnivanje radnih grupa koje se bave osetljivim pitanjima. lanstvo lanovi EDF-a su podeljeni na 4 kategorije punopravni lanovi, koji imaju puno pravo glasa i mogu biti izabrani u upravljake strukture EDF-a; obini lanovi, evropske organizacije civilnog drutva koje rade za osobe sa invaliditetom sa lanovima u veini zemalja EU/EEA; oni imaju puno pravo glasa i mogu biti birani za upravljake strukture; lanovi posmatrai: nacionalni savezi osoba sa invaliditetom (po jedan za svaku evropsku zemlju), koji nisu deo EU ili EEA, ali su u skladu sa istim kriterijumima kao i puni lanovi; oni su predstavnici svih glavnih oteenih grupa, ukljuuju glavne organizacije osoba sa invaliditetom u svojim zemljama i nezavisne su NVO; nemaju pravo glasa niti pravo uea u izborima, ali budu pozivani na sastanke Upravnog odbora; lanovi saradnici, sve vrste organizacija (tela koja se bore za jednakost, neprofitne organizacije univerziteti, javne vlasti, kompanije) na evropskom, nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, kao i pojedinci posveeni promovisanju ciljeva EDF-a; lanovi saradnici se redovno obavetavaju o radu EDF-a i mogu uestvovati na sastancima i seminarima, ali nemaju pravo glasa niti pravo da uestvuju u izborima. Kontakt: E-mail: info@edf-feph.org http://www.edf-feph.org/

65.

EEB Evropski biro za ivotnu sredinu

EEB European Environmetal Bureau Ciljevi Predstavlja ekoloki glas svojih lanova i evropskih graana. On je usredsreen na uticanje na kreatore politika u EU i na sprovoenje i procenu dogovorenih politika. Ima cilj da bude delotvoran, kombinujui znanje sa reprezentativnou, aktivnim uestvovanjem svojih lanova i izgradnjom koalicija. Aktivnosti Nae lanove redovno sreemo u radnim grupama koje se usredsreuju na vana ekoloka pitanja, a onda radimo na promovisanju njihovih zahteva na evropskom nivou. Nai zvaninici koji se bave politikom nalaze se u skoro neprekidnom razgovoru sa evropskim institucijama (Komisija, Parlament i Savet), i nastoje da unaprede ili zatite zakone o ivotnoj sredini u Evropi. Takoe, EEB snabdeva javnost kvalitetnim informacijama, kao i svoje lanove i evropske institucije lancima, izvetajima i dokumentima. Mi nudimo strune komentare, analize i preporuke o veini najnovijih ekolokih pitanja: biodiverzitet i priroda; klima i energija; upravljanje i instrumenti; industrija i zdravlje; odrivost. lanstvo Osnovan je 1974. godine i predstavlja najveu evropsku koaliciju lokalnih ekolokih organizacija. Kontakt: E-mail: info@eeb.org http://www.eeb.org

52

66.

EFC Evropski centar fondacija

EFC European Foundation Centre Ciljevi Osnovan je po belgijskom zakonu 1989. godine i nezavisno je meunarodno neprofitno udruenje. Vizija EFC-a je ilava infrastruktura iz koje evropska filantropija sa svojim jedinstvenim obuhvatom inovacija, dinamizma i saradnje moe unaprediti javno dobro u Evropi i ire. Misija EFC-a je da ojaa nezavisni finansijski elemenat evropske filantropije vrstom saradnjom s nizom partnera. Aktivnosti Predstavlja meunarodno udruenje fondacija i korporativnih finansijera posveeno: stvaranju podsticajnog pravnog i fiskalnog okruenja za fondacije; dokumentovanju fondacija; jaanju infrastrukture sektora; promovisanju saradnje, kako meu fondacijama tako i izmeu fondacija drugih aktera. lanstvo lanstvo u EFC-u je otvoreno pojedinim davaocima grantova i poslovnim finansijerima, tj. evropskim fondacijama i korporativnim finansijerima i globalnim finansijerima pri evropskim programima i inicijativama finansiranja. Svi lanovi se obavezuju na EFC-ove Principe dobre prakse. Organizacije koje se ne kvalifikuju za lanstvo u EFC-u, ukljuujui udruenja, zadruge, istraivake institute, univerzitete i ostale zainteresovane grupe (osim pojedinaca), mogu se ukljuiti ako podnesu zahtev za Saradniki status EFC-a. Kontakt: E-mail: efc@efc.be http://www.efc.be

67.

EFIL Evropska federacija za meukulturno uenje

EFIL European Federation for Intercultural Learning Ciljevi: promovisanje mira stimulisanjem svesti o zajednikoj humanosti oveanstva, kako izmeu tako i unutar nacija, te podsticanjem ireg razumevanja raznovrsnog socijalnog, kulturnog i fizikog okruenja od kojeg se sastoji globalno drutvo; da se d doprinos obrazovanju mladih ljudi; da se podre nacionalne i meunarodne organizacije sa slinim ciljevima. Aktivnosti Njegove aktivnosti su usredsreene na etiri glavne uslune oblasti umreavanje i lobiranje, obuka i razmena, upravljanje panevropskim projektima i programima i novo stvaranje partnerstava. Sve aktivnosti EFIL-a vode se i sprovode kroz kombinaciju resursa koji se sastoje od volontera i osoblja i obavljaju ih zajedno EFIL i njene organizacije lanice. lanstvo Svi lanovi EFIL-a su dobrovoljne, nevladine, neprofitne organizacije koje obezbeuju mogunosti za meukulturno uenje s ciljem da pomognu ljudima da razviju znanje, vetine i razumevanje potrebno da se stvori pravedniji i mirniji svet. Organizacije lanice EFIL-a uestvuju u mrei od 51 partnerske organizacije iji rad pokriva aktivnosti u 80 zemalja po celom svetu. Kontakt: E-mail: info@efil.be http://efil.afs.org

53

68.

EFLA Evropska fondacija za pejzanu arhitekturu

EFLA European Foundation for Landscape Architecture Ciljevi Cilj joj je ustanoviti vanost svih pitanja vezanih za pejza i pejzanu arhitekturu kao fiziki, socioekonomski, kulturni, vizuelni, konceptualni i prostorni kontekst naih evropskih zajednica. Naa holistika vizija zahteva da ustanovimo, podravamo i promoviemo profesiju pejzane arhitekture po celoj Evropi, doprinosei meunarodnom diskursu, oblikujui i irei evropske inicijative, olakavajui razmenu informacija, istovremeno promoviui strunost u profesionalnoj praksi, obrazovanje i istraivanje koji kulminiraju u kulturno bogatoj, raznovrsnoj i odrivoj Evropi. Aktivnosti: podrka nacionalnim udruenjima kad lansiraju odreene inicijative; kompiliranje godinjih komparativnih podataka, to omoguuje pregled stanja razvoja profesije svuda u Evropi; konsultacije sa EU tokom priprema svih direktiva koje se odnose na prirodnu ivotnu sredinu i onu koju je ovek izgradio; predstavljanje interesa lanova udruenja evropskim institucijama; organizovanje obuke; seminari i konferencije. lanstvo Predstavlja profesionalnu organizaciju za pejzanu arhitekturu u Evropi, lanstvo je otvoreno za nacionalna udruenja u zemljama koje su lanice Saveta Evrope. Deo je Evropskog regiona Meunarodne federacije pejzanih arhitekata (IFLA). lanovi mogu biti profesionalna udruenja pejzanih arhitekata. Kontakt: E-mail: efla.feap@skynet.be http://europe.iflaonline.org

69.

EFODL Evropska federacija za otvoreno uenje i uenje na daljinu

EFODL European Federation for Open and Distance Learning Ciljevi Posveena je propagiranju e-uenja u cilju strune obuke i edukacije, fokusirajui se na institucije za obuku, kao i na mala i srednja preduzea. Aktivnosti: propagiranje korienja otvorenog uenja i uenja na daljinu zasnovanog na tehnologiji za zaposlene i osobe koje trae posao; omoguavanje razmene informacija izmeu profesionalnih aktera i dobre prakse izmeu lanica mree; omoguavanje razvoja, prezentacije, kupovine i prodaje proizvoda vezanih za otvoreno uenje i uenje na daljinu; obezbeivanje koordinacionih struktura na evropskom nivou i uspostavljanje saradnje sa drugim srodnim mreama i organizacijama sa tog podruja; pruanje vanih informacija i usluga javnim vlastima na regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou u pogledu tranzicije strune obuke ka informatikom drutvu; organizovanje i podrka konferencija, seminara i izlobi; predstavljanje lanica mree na evropskim i svetskim forumima; podsticanje i podrka umreavanju u razradi projekata. lanstvo Na osnovu pravila EFODL-a, asocijacija nudi dva tipa lanstva: punopravno lanstvo: koordinaciona organizacija mree za otvoreno uenje i uenje na daljinu, koja ve postoji ili je u razvoju, u odreenoj evropskoj zemlji; svaka evropska nacija koja uestvuje, bie predstavljena samo sa po jednom organizacijom;

54

pridrueno lanstvo: druga relevantna evropska ili meunarodna tela koja e biti pozvana da se pridrue EFODL-u; sve evropske kompanije i organizacije ukljuene u razvoj, distribuciju i korienje otvorenog uenja i uenja na daljinu koje se zasniva na tehnologiji moi e da se pridrue Evropskoj federaciji ueem u mrei otvorenog uenja i uenja na daljinu na nivou svoje zemlje, pod uslovom da je ta mrea punopravna lanica EFODL-a. http://www.efodl.net/

Kontakt: E-mail: hvheysbr@vdab.be

70.

EFSC Evropska fondacija za decu ulice

EFSC European Foundation for Street Children Ciljevi Cilj joj je da stvori, odri i pomae platformu socijalnih aktera koji su ukljueni u realizaciju osnovnih prava iskljuene dece, s posebnim osvrtom na decu ulice. Aktivnosti Aktivnosti EFSC-a su sledee: informisanje partnera o postojeim pravima i politikama EU, te aktivnosti u korist dece; unapreenje kvaliteta mree i sinergija meu naim partnerima dostavljanjem informacija o uzajamnim aktivnostima i promovisanjem razmene najbolje prakse; pomo lanovima da izgrade know-how i strunost da bi programi pomoi EU koji se odnose na politiku o deci mogli biti korieni na profesionalan i delotvoran nain; nastojanje da se utie na zakonodavstvo i procese donoenja odluka u EU pomou pozicionih dokumenata, strunosti i kampanja javnog zastupanja u korist dubljeg sagledavanja iskljuene dece; podsticanje, pomaganje i uestvovanje u zajednikim akcijama, kao to su kampanje za obavetavanje javnosti da bi se podigla svest javnosti i da bi se mobilisalo miljenje javnosti o problemu dece ulice; savetovanje i saeto informisanje politiara, zvaninika i ostalih kljunih donosilaca odluka; organizovanje radionica, seminara i konferencija za nae partnere, strunjake, eksperte, istraivae i politiare; podsticanje umreavanja na meunarodnom, evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou; pomaganje i podrka sprovoenju projekata koji unapreuju ivotne uslove ugroene dece i dece ulice. lanstvo Postoje 2 naina da se postane lan EFSC-a: punopravno lanstvo i pridrueno lanstvo. Punopravno lanstvo je otvoreno onim organizacijama ije su osnovne aktivnosti i projekti usredsreeni uglavnom na Evropu. Pridrueno lanstvo je otvoreno onim organizacijama ije su osnovne aktivnosti i projekti usredsreeni uglavnom izvan Evrope. Kontakt: E-mail: info@efsc-eu.org Website: http://www.efsc-eu.org

71.

EFUS Evropski forum za gradsku bezbednost

EFUS European Forum for Urban Safety Ciljevi Evropska mrea od 300 lokalnih vlasti osnovana 1987. godine u Barseloni, na inicijativu ilbera Bonmezona (Gilbert Bonnemaison), biveg gradonaelnika mesta Epine-na-Seni (Epinay-sur-Seine), koju je podrao Savet Evrope. Cilj nae mree je da ojaa politiku smanjenja kriminala i da promovie ulogu lokalnih vlasti u nacionalnim i evropskim politikama. Aktivnosti: radei na svim vanim pitanjima gradske bezbednosti i sigurnosti, mi gradimo veze izmeu evropskih lokalnih vlasti kroz prakse, razmenu informacija, saradnju i obuku; izgradnja veza izmeu lokalnih vlasti i nacionalnih, na evropskom i meunarodnom nivou; promovisanje uloge lokalnih vlasti korienjem rezultata naih programa, projekata i istraivanja. lanstvo lanovi su lokalne, regionalne i nacionalne vlasti, NVO koje se bave spreavanjem kriminala i univerziteti. Od lanova se oekuje da plaaju lanarinu. Punopravno lanstvo imaju samo izabrane lokalne i regionalne vlasti.

55

Kontakt: http://www.fesu.org

72.

EHF Evropska humanistika federacija

EHF European Humanist Federation Ciljevi Na glavni cilj je promovisanje humanistike vizije kulturnih, socijalnih i etikih vrednosti u Evropi, te rad na socijalnom i kulturnom napretku. U dodatne ciljeve spadaju: sprovoenje obrazovnih, naunih i kulturnih akcija; promovisanje, prvenstveno u Evropi, mesta volonterskih organizacija s istim ciljem; predstavljanje organizacija lanica pred evropskim institucijama; promovisanje razmene meu lanovima i kruenje informacija i iskustava koji mogu doprineti razvoju humanistikih vrednosti u Evropi. Aktivnosti : EHF i evropske institucije (EHF and European Institutions) - naa osnovna aktivnost je da predstavljamo humanistike i sekularne interese na evropskom nivou pogotovo u Evropskoj uniji, u Radnoj grupi Evropskog parlamenta koja se bavi razdvajanjem religije i politike, te u OEBS-u za detalje pogledati navedene linkove (podvueno);u tu svrhu informiemo nae organizacije lanice i konsultujemo se s njima o relevantnim temama, a imamo i dogovorene stavove politike koji se zasnivaju na humanistikom gleditu na pitanja kao to su ljudska prava, etika, saradnja na razvoju, slobode, demokratski principi, dravljanstvo ili razdvajanje crkve od drave za detalje pogledati Politiku EHF-a; ostale intervencije EHF EHF zastupa pred vladama i drugim institucijama prema potrebi, kako u Evropi tako i izvan nje; konferencije odrali smo mnogo konferencija na teme koje su bile od interesa; ovde moete nai izvetaje i neka dokumenta sa prolih konferencija; saraujemo sa drugim organizacijama na organizovanju zajednikih kampanja ili konferencija; u Briselu vodimo lan-klub za Eurokrate. lanstvo Postoje tri kategorije lanova: a) punopravni lanovi, b) konsultativni lanovi i c) pomaui (pojedinani) lanovi. Punopravni i konsultativni lanovi su humanistike organizacije; pomaui lanovi su pojedinci. Od lanova se zahteva da prihvate Minimalnu definiciju humanizma IHEU-a. Kontakt: http://www.humanism.be

73.

EHN Evropska mrea za bolesti srca

EHN European Heart Network Ciljevi Ova mrea igra vodeu ulogu u prevenciji i smanjenju kardiovaskularnih oboljenja, naroito bolesti srca i modanog udara pomou javnog zastupanja, umreavanja, obrazovanja i podrke pacijentima, tako da to vie ne bude glavni uzrok prerane smrti i invaliditeta svuda u Evropi. Aktivnosti Da bi postigla svoj cilj EHN se posveuje: uticanju na evropske kreatore politike u korist stila ivota zdravog za srce; stvaranju i negovanju veza izmeu organizacija koje se bave promocijom zdravlja srca i prevencijom kardiovaskularnih bolesti; prikupljanju i irenju informacija relevantnih za promovisanje zdravog srca i prevenciju kardiovaskularnih bolesti; jaanju kapaciteta naeg lanstva.

56

lanstvo Evropska mrea srca je savez fondacija za srce sa seditem u Briselu i organizacija civilnog drutva po celoj Evropi koje slino misle, sa organizacijama lanicama u 26 zemalja. Kontakt: E-mail: info@ehnheart.org http://www.ehnheart.org

74.

EMN Evropska mikrofinansijska mrea

EMN European Microfinance Network Ciljevi Ova mrea je lansirana s ciljem da okupi mikrofinansijske praktiare i osobe ukljuene u mikrofinansijske aktivnosti po celoj Evropi. Svrha je bila da se promovie mikrofinansiranje, samozapoljavanje i razvoj mikropreduzea na osnovu dobrih praksi, te da se pobolja regulatorni okvir na nivou Evropske unije i zemalja lanica. Aktivnosti Strateki plan EMN-a za 20092011. razvijae se u tri oblasti strategije, na osnovu ega e sekretarijat i odbor pripremiti plan aktivnosti: interna strategija: unapreenje upravljanja, odrivosti i uticaja EMN-a; lanska strategija: osnaivanje veeg broja lanova da postanu aktivni uesnici u mrei i da izgrade odrivost u sektoru; eksterna strategija: izmena i poboljanje regulatorne i lokalne okoline za mikrofinansiranje uticajem na politiku i izgradnjom partnerstava u raznim sektorima radi podrke lanstva. lanstvo Mrea ima 87 lanova i partnera koji se nalaze u 21 evropskoj zemlji. ovi lanovi i partneri dolaze iz raznih vidokruga i predstavljaju sve aspekte narastajueg sektora: praktiare, istraivae, finansijske institucije. Meu svojim lanovima, EMN ima praktiare, kao i finansijske institucije ili organizacije specijalizovane za istraivanja o mikrofinansijama. Sa ovakvom lanskom bazom EMN je postala glavni akter na polju mikrofinansija u Zapadnoj Evropi. Kontakt: E-mail: emn@european-microfinance.org http://www.european-microfinance.org

75.

EMHRN Evromediteranska mrea ljudskih prava

EMHRN Euro Mediterranean Human Rights Network Ciljevi Promovisanje i jaanje ljudskih prava i demokratske reforme u okviru Barselonskog procesa i u okvirima EUArapske saradnje. Mrea nastoji da razvije i ojaa partnerstva izmeu NVO i EuroMed regiona, te da olaka razvoj mehanizama ljudskih prava, da iri vrednosti ljudskih prava i da u vezi s tim generie kapacitete. Aktivnosti: prua proaktivnu podrku i objavljuje univerzalne principe i standarde ljudskih prava u partnerskim dravama i u celom bliskoistonom regionu, te aktivno ukazuje na krenje prava iz bilo kog izvora; kritiki se angauje u svim dimenzijama Barselonskog procesa i zadrava kritiki stav o uinku same EU u vezi s tim; jaa, pomae i koordinira napore svojih lanova, naroito u kontekstu kad se prava sistematski zloupotrebljavaju ili uskrauju; podrava razvoj demokratskih institucija uz promovisanje vladavine prava, jednakosti izmeu mukaraca i ena, javnog obrazovanja i svesti, kao i obrazovanja o ljudskim pravima; postavlja i podrava sve potrebne strukture i procedure da bi se gorenavedeno postiglo.

57

lanstvo Predstavlja mreu od preko 60 organizacija institucija i pojedinaca koji se bave ljudskim pravom, sa seditem u 30 zemalja evromediteranskog regiona. Kontakt: E-mail: msp@euromedrights.net http://en.euromedrights.org

76.

EMSP Evropska platforma za multiplu sklerozu

EMSP European Multiple Sclerosis Platform Ciljevi: razmena i irenje informacija u vezi sa multiplom sklerozom, imajui u vidu sva pitanja relevantna za ljude koji boluju od nje; podsticanje istraivanja svih vrsta koje se odnosi na multiplu sklerozu, kroz priznate medicinske i druge organizacije; propagiranje razvoja programa zajednikih akcija, uz uee nacionalnih drutava za MS u Evropi, u cilju unapreivanja kvaliteta njihovih aktivnosti i usluga; delovanje kao sredinje take u povezivanju sa institucijama Evropske unije, Saveta Evrope i drugim evropskim organizacijama, radi izuavanja i predlaganja mera u cilju unapreivanja autonomije osoba s invaliditetom i propagiranja njihovog punog uea u drutvu. Aktivnosti Glavne aktivnosti EMSP-a su organizacija seminara, radionica, sastanaka, istraivanja i srodnih publikacija u cilju unapreivanja gorenavedenog. One obuhvataju: lobiranje i podizanje svesti; omoguavanje panevropskih projekata (sa finansiranjem i bez njega); pruanje informacija iz unutranjih i spoljnih izvora. lanstvo lanstvo EMSP-a sastoji se od po jednog nacionalnog drutva za MS iz bilo koje evropske zemlje, koje je legalno registovano u skladu sa zakonima zemlje porekla. Kontakt: E-mail: secretariat@emsp.org http://www.ms-in-europe.com

77.

eNACSO Evropski NVO savez za on-lajn bezbednost deteta

eNASCO The European NGO Alliance for Child Safety Online Ciljevi Cilj mu je da promovie i podri akcije na nacionalnom, evropskom i meunarodnom nivou da bi se zatitila deca i promovisala njihova prava u vezi sa internetom i novim tehnologijama. Najvaniji cilj eNASCO-a je da se stvori bezbednija on-lajn okolina za decu kroz postizanje sledeih ciljeva: da se stvori solidna osnova za neprestanu, odrivu saradnju izmeu NVO koje se bave pravima deteta po celoj Evropi sa strunou za bezbednost dece u vezi sa internetom; da se u Evropi razvije baza znanja i strunosti svima dostupna, o tome kako zatititi decu on-lajn i da se razviju zajedniki pristupi i strategije u vezi s tim; da se osigura da se zatita deteta i prava deteta vie uzimaju u obzir prilikom nacionalnih, evropskih i meunarodnih diskusija i pristupa u vezi sa upravljanjem internetom, sajber kriminalom i on-lajn bezbednosti Aktivnosti: eNASCO obezbeuje mogunosti i dalje voenje razmena informacija, strategija i pristupa meu lanovima mree i partnerima preko sastanaka, konferencija, e-maila i interneta; eNASCO razvija i usvaja pozicije politike, preporuke i brifinge zasnovane na rezultatima te razmene; eNASCO podrava lanove u identifikovanju naina kako da se utie na nacionalne vlade;

58

lanovi mree prisustvuju nacionalnim i meunarodnim sastancima, konferencijama i dogaanjima da bi predstavili i promovisali politike i preporuke eNASCO-a; lanovi mree su sposobni da obezbede govornike i organizuju radionice vezane za naa tematska podruja na nacionalnim i meunarodnim dogaanjima.

lanstvo Evropski NVO savez za on-lajn bezbednost deteta je mrea koja se sastoji od 17 NVO koje se bave pravima deteta, irom Evrope, a koje rade na bezbednijoj on-lajn okolini za decu. Kontakt: E-mail: info@enacso.eu http://www.enacso.eu

78.

ENAR Evropska mrea protiv rasizma

ENAR European Network Against Racism Ciljevi Ova mrea je odluna u borbi protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i s njom povezane netolerantnosti, u promovisanju jednakosti tretmana izmeu graana Evropske unije i dravljana treeg sveta, te u povezivanju lokalnih/regionalnih/nacionalnih inicijativa sa inicijativama Evropske unije. Na evropskom nivou ENAR ima cilj da: nastupa kao glas antirasistikog pokreta i da formulie pozicije prema politikama EU u odnosu na antirasizam i antidiskriminaciju; razvija dokumenta o politici i preporuke u vezi sa zakonodavstvom ili inicijativama EU; da preduzima kolektivne lobistike akcije; osniva koalicije i partnerstva za javno zastupanje sa ostalim evropskim mreama i organizacijama Na nacionalnom nivou ENAR ima cilj da: okupi nae organizacije lanice da bi razmenjivale ideje, iskustva i najbolje prakse; obavetava nae organizacije lanice o politikama i razvoju dogaaja u EU; podstie dijalog izmeu civilnog drutva i drava lanica EU u vezi sa evropskim politikim programom koji se odnosi na antirasizam i antidiskriminaciju, te njihovo delovanje na nacionalnom nivou; uvrsti sposobnost lanica ENAR-a za postizanje ciljeva nacionalne politike. Aktivnosti: publikacije, sastanci, konferencije; kampanja protiv rasizma; praenje (monitoring) i lobiranje za usvajanje odluke o rasizmu i ksenofobiji; uspostavljanje kontakata izmeu NVO i udruenja u Evropi. lanstvo Evropska mrea protiv rasizma je mrea evropskih NVO koje se bore protiv rasizma u svim dravama lanicama EU. Ona predstavlja vie od 600 NVO irom Evropske unije. lanice ENAR-a su veoma raznovrsne organizacije, u rasponu od lokalnih organizacija do onih koje se bave javnim zastupanjem, od informativnih centara do verskih organizacija i sindikata. Ono to ujedinjuje ove organizacije je ukljuenost svih njih u borbu protiv rasizma i to su kao takve sposobne da kolektivno predstavljaju glas organizovanih ljudskih prava i antirasistikog civilnog drutva. Kontakt: E-mail: info@enar-eu.org http://www.enar-eu.org

59

79. ENCOD Evropska koalicija za pravedne i delotvorne politike protiv droge

ENCOD European Coalition for Just and Effective Drug Policies Ciljevi Predstavlja platformu koju su 1993. godine osnovali evropski graani pogoeni i/ili kojih se tie trenutni meunarodni rat protiv droge. Zabranu droge bi trebalo zameniti racionalnim i izbalansiranim pristupom, kao jedinim razumnim nainom da se smanje problemi u vezi s drogom. Kraj rata protiv droge e poboljati ivotni standard stotina miliona ljudi, te znaajno smanjiti jedan od najveih izvora zarade organizovanog kriminala. Ciljevi su joj: da se unapredi razumevanje uzroka i posledica trgovine drogom; da se doprinese razradi pravedne i delotvorne kontrole politike vezane za drogu; da se uspostavi vea doslednost izmeu napora za kontrolu droge i ekonomskih i socijalnih politika. Aktivnosti: olakavamo razmenu informacija i iskustava izmeu naih lanova; objavljujemo novosti o stanju politike o drogi u Evropi i pozivamo na akciju; stvaramo saveze s lanovima parlamenta, lokalnim i regionalnim vlastima da bismo pritisnuli nacionalne i evropske vlasti da reformiu politiku u vezi sa drogom; promoviemo mirni aktivizam usmeren na medije i na javno mnjenje da bi se stvorila javna rasprava o potrebi da se okona prohibicija. lanstvo Panevropska mrea se sastoji trenutno od 140 NVO i pojedinanih strunjaka koji se svakodnevno bave problemima droge. U lanove spadaju organizacije korisnika kanabisa i ostalih droga, zatim zdravstvenih radnika, istraivaa, lokalnih aktivista, kao i kompanije. Kontakt: E-mail: office@encod.org http://www.encod.org/

80. ENERGIESCITIES Asocijacija evropskih lokalnih vlasti koje promoviu odrivu lokalnu politiku
ENERGIESCITIES Association of European Local Authorities Promoting Local Sustainable Policy Ciljevi: da se pojaa uloga i mo optina u sferi energije i, naravno, u sferi energetske efikasnosti, obnovljive energije i zatite ivotne sredine; da se promovie debata o politici EU na polju energije, ekologije i urbanizma, te da se predstavi optinsko gledite; da se razviju optinske inicijative kroz razmenu iskustava, prenosa know-how. Aktivnosti: objavljivanja izvetaja i studija sluajeva; resursni i informativni centar; radne grupe, seminari i godinja konferencija; baza podataka o dobrim praksama; evropski projekti i kampanje; lobiranje; studijska putovanja za nae lanove. lanstvo lan moete postati ukoliko ste: lokalna vlast, meuoptinska struktura ili grupa optina, lokalna agencija za upravljanje energijom i/ili optinsko preduzee. Asocijaciju sada predstavlja oko 1.000 lanova iz 30 zemalja.

60

Kontakt: E-mail: info@energie-cites.org

http://www.energy-cities.eu/

81.

ENGSO Evropska nevladina sportska organizacija

ENGSO European Non Governmental Sports Organisation Ciljevi: promovisanje i odbrana nezavisnosti i autonomije sportova u Evropi; upoznati politiki i ekonomski uticaj EU na sport u Evropi; pomo u unapreenju razvoja sportova od dejih i omladinskih sportova, preko aktivnosti sporta za sve do elitnih sportova u zemljama lanicama; aktivno uee u razvoju saradnje IstokZapad i SeverJug; podizanje statusa i kredibilnosti sporta u zemljama lanicama, kao i aktivna borba protiv negativnih tendencija u sportu; podrka volonterstvu kao vanom faktoru razvoja u drutvu; razvoj demokratije u sportu; promovisanje jednakosti izmeu mukaraca i ena u sportu; izgradnja mostova meu raznim organizacijama koje se bave aktivnostima sport za sve. Aktivnosti: prati, diskutuje i razmenjuje informacije o politikama EU koje imaju uticaja na sport; odrava kontakte sa evropskim institucijama i formulie propozicije u odluivanjanjima (lobiranjima); podie svest o pitanjima EU u sportskim organizacijama; podrava napore evropskih sportskih pokreta koji zahtevaju pravni osnov za sport u ugovoru sa EU; aktivno uestvuje u razvoju saradnje IstokZapad i SeverJug; uestvuje u razliitim evropskim projektima; sastanci, seminari i manifestacije. lanstvo Trenutno, ENGSO ima kao lanove 40 nacionalnih krovnih sportskih organizacija. Kontakt: (meunarodni odnosi) e-mail: heidi.pekkola@slu.fi (unutranji odnosi) e-mail: predrag.manojlovic@oks.org.rs ili s.misic@eunet.rs http://www.engso.com

82. ENICPA Evropska mrea informativnih centara za reproduktivne umetnosti

ENICPA European Network of Information Centres for the Performing Arts Ciljevi Evropska mrea informativnih centara za reproduktivne umetnosti (ENICPA) ima cilj da funkcionie kao sastajalite informativnih i dokumentarnih organizacija. Osnovni cilj mree je da profesionalnim umetnicima svuda u svetu distribuira i da ini dostupnim iroki spektar informacija o profesionalnoj reproduktivnoj umetnosti. Na naem internet sajtu moete nai informacije o evropskim festivalima, mestima dogaanja, publikacijama, mogunostima za obuku i informativnim centrima. Aktivnosti: prikuplja i stavlja na raspolaganje informacije i profesionalnoj reproduktivnoj umetnosti; koordinira mreu aktuelnih informacija i dokumentacione centre; on-lajn baza podataka za profesionalne umetnike i za aktiviste u umetnosti; sastanci, seminari i konferencije.

61

lanstvo lanove predstavljaju organizacije koje su: informativni i/ili dokumentarni/dokumentacioni centri, resursni i usluni centri i/ili su priznate u svojim zemljama/regionima kao izvor informacija. Kontakt: E-mail: Consolacion.martin.g@juntadeandalucia.es http://www.enicpa.net/

83.

ENIL Evropska mrea za nezavisan ivot

ENIL European Network on Independent Living Ciljevi Evropska mrea za nezavisan ivot je panevropska mrea osoba sa invaliditetom. Ona predstavlja forum namenjen svim osobama sa invaliditetom, organizacijama za nezavisan ivot i njihovim saveznicima koji nisu invalidi, a bavi se pitanjima nezavisnog ivota i pokreta za nezavisni ivot. Predstavlja pokret osoba sa invaliditetom za ljudska prava i socijalnu ukljuenost, zasnovan na solidarnosti, vrnjakoj podrci, deinstitucionalizaciji, demokratiji, samopredstavljanju, svim oblicima invaliditeta i samoodreenju. Aktivnosti: promovisanje filozofije nezavisnog ivota meu osobama sa invaliditetom, graanstvom, nacionalnim kreatorima politike, vladinom administracijom, kao i regionalnim telima kao to su Evropska unija, Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS); razvoj koncepta, principa i definicija nezavisnog ivota; promovisanje razvoja centara za nezavisan ivot irom Evrope i podsticanje solidarnosti i umreavanja izmeu njih; organizovanje obuke i sprovoenje aktivnosti podizanja svesti na evropskom nivou; predstavljanje organizacija i pokreta za nezavisni ivot na evropskom nivou i u razliitim evropskim telima i organizacijama (EDF,DPI itd.); borba protiv socijalne iskljuenosti i diskriminacije politikama o invaliditetu, koje omoguuju nezavisni ivot osoba sa invaliditetom; uiniti okvir za nezavisni ivot instrumentalnim da bi se okonala diskriminacija protiv osoba sa invaliditetom u Evropi; prihvatanje socijalnog modela invaliditeta za sticanje nezavisnosti i samoodreenja prevazilaenjem barijera medicinskih modela i modela stavova. lanstvo Ova mrea je NVO koja se sastoji od pojedinaca i organizacija koji promoviu jednake mogunosti za osobe sa invaliditetom, odgovarajuu borbu protiv diskriminacije prema invaliditetu u Evropi. Svi njeni lanovi slede vrednosti, principe i prakse nezavisnog ivota. Kontakt: secretariat@enil.eu http://www.enil.eu

84.

ENOC Evropska mrea ombudsmana za decu

ENOC European Network of Ombudspersons for Children Ciljevi Povezuje nezavisne kancelarije osnovane u evropskim zemljama radi promovisanja osnovnih prava deteta. Svrha saradnje izmeu ovih kancelarija je da se olaka razmena strategija i kolektivni pristup promovisanju prava deteta. Ciljevi ENOC-a su: da podstie sprovoenje Konvencije o pravima deteta u najveoj moguoj meri; da podri kolektivno lobiranje za prava deteta; da razmenjuje informacije, pristupe i strategije, kao i da promovie razvoj delotvornih nezavisnih kancelarija za decu.

62

Aktivnosti Obezbeivanje kanala za deja gledita i podsticanje vlada i javnosti da na pravi nain ispotuju deja gledita; prikupljanje i objavljivanje podataka o situaciji u kojoj se deca nalaze i/ili podsticanje vlada da prikupe i objave relevantne podatke; promovisanje svesti o ljudskim pravima dece meu decom i odraslima; voenje istrage i preduzimanje ili podsticanje istraivanja; provera dejeg pristupa i delotvornosti svih oblika javnog zastupanja i sistema pritubi, na primer, u institucijama i kolama, ukljuujui deji pristup sudovima; reagovanje na pojedinane pritube dece ili onih koji decu predstavljaju, a gde je to primereno, zapoinjanje ili davanje podrke sudskom postupku u ime dece. lanstvo Osnovan 1997. godine, ENOC povezuje nezavisne institucije koje se bave ljudskim pravima dece, iz 23 evropske zemlje. U ENOC-u postoje dve kategorije lanstva punopravno i pridrueno. Punopravno lanstvo u ENOC-u je otvoreno za nezavisne institucije koje se bave pravima dece u okviru Saveta Evrope zemalja lanica, a koje zadovoljavaju sve predloene kriterijume. Kontakt: http://www.crin.org/enoc/contact/contact.asp

85.

EnR Evropska energetska mrea

EnR European Energy Network Ciljevi Predstavlja dobrovoljnu mreu koja trenutno broji 23 evropske energetske agencije odgovorne za planiranje, upravljanje ili pregled nacionalnih istraivakih, razvojnih, prikaznih ili programa diseminacije u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije, te ublaenja klimatskih promena. Cilj joj je da povea energetsku efikasnost i korienje obnovljivih izvora energije poveanjem uloge njenih lanova pomou komunikacije, koordinacije i saradnje i nastupajui kao most izmeu nacionalnih aktivnosti i aktivnosti Evropske Zajednice i ostalih relevantnih meunarodnih tela. Aktivnosti: nastupa kao neformalna komunikaciona mrea energetskih institucija i udruenja koja obezbeuje prvi kontakt u zemljama lanicama; posveuje svoja nastojanja zajednikim aktivnostima, u kojima njene jedinstvene osobine obezbeuju dodatnu vrednost; obezbeuje kanal za panevropsku tehniku podrku evropskim organizacijama, npr. Komisiji, u pitanjima koje se tiu energetske politike, strategije i programa; podstie i olakava razmenu informacija i strunosti meu organizacijama lanicama; radionice, seminari, izvetaji. lanstvo lanove ine nacionalne energetske agencije. Kontakt: E-mail: lisa.lundmark@energimyndigheten.se http://www.enr-network.org

86.

ENSIE Evropska mrea za preduzea socijalne integracije

ENSIE European Network for Social Integration Enterprises Ciljevi Evropska mrea za preduzea socijalne integracije je zvanino osnovana u Briu (Bruges), u Belgiji, 11. maja 2001. godine. Njeni ciljevi su, u okviru Evropske unije, zastupanje, odravanje i razvoj mrea i federacija za ekonomsku socijalnu integraciju u Evropu. Aktivnosti: da se uvrsti mo aktera u poduhvatima ekonomske socijalne integracije meusobnom razmenom organizacija lanica; da se podstiu saradnja i partnerstva promovisanjem odgovarajuih praksi, rezultata istraivanja;

63

da se organizuje razmena informacija o zakonodavnoj politici na nacionalnom i lokalnom nivou izmeu organizacija lanica; da se predstavlja mrea i da se promoviu sve njene aktivnosti na svim relevantnim evropskim nivoima; da se elaborira o doprinosima i predlozima da bi se uestvovalo u definisanju evropske politike protiv socijalne iskljuenosti; da se razvije bliska i vrsta saradnja sa ostalim evropskim mreama koje su aktivne u domenu socijalne ekonomije u cilju postizanja sinergetskih rezultata.

Ova mrea ima institucionalnu zastupljenost na nivou EU. lanstvo Trenutno okuplja 19 nacionalnih i regionalnih mrea, koje predstavljaju 16 zemalja Evropske unije. Kontakt: E-mail: info@ensie.org http://www.ensie.org/

87. ENSP Evropska mrea za spreavanje puenja i konzumiranja duvana

ENSP European Network for Smoking and Tobacco Prevention Ciljevi Predstavlja nezavisno, meunarodno neprofitno udruenje, iji je cilj da smanji konzumiranje duvana i da razvije zajedniku strategiju organizacija koje su aktivne u spreavanju puenja i u kontroli duvana u Evropi, razmenom informacija i iskustava i kroz koordinirane aktivnosti i projekte. To je najvea mrea koja je aktivna u domenu kontrole duvana i trenutno okuplja preko 500 organizacija lanica u 28 nacionalnih koalicija. Aktivnosti: da se olaka stvaranje i rad nacionalnih saveza za spreavanje puenja i kontrolu duvana u Evropi; da se promovie saradnja izmeu organizacija lanica; da se podstiu zajedniki projekti na evropskom nivou i da se u njima uestvuje; da se pomau mree koje su aktivne u kontroli duvana i u spreavanju puenja u Evropi; da se prihvate prikupljanja informacija relevantnih za kontrolu duvana i njihove distribucije meu lanovima Mree, organizacijama civilnog drutva, meuvladinim organizacijama, nacionalnim vladama i institucijama Evropske unije. lanstvo Udruenje se sastoji od dve kategorije lanova: punopravni lanovi i pridrueni lanovi. Punopravni lanovi su: 1) nacionalne koalicije protiv duvana u Evropi iz svake zemlje lanice Evropske unije i iz pridruenih zemalja, 2) specijalizovane mree koje su aktivne u kontroli duvana u Evropi. Pridrueni lanovi su: 1) pojedinane organizacije legitimne organizacije iz zemalja u kojima ne postoje nacionalne koalicije koje su aktivne u kontroli duvana, 2) sponzori organizacije koje ne spadaju u druge kategorije lanstva, ali ele da podravaju ENSP. Kontakt: http://www.ensp.org/

88.

ENSR Evropska mrea za socijalna i ekonomska istraivanja

ENSR European Network for Social and Economic Research Ciljevi Evropska mrea za socijalna i ekonomska istraivanjaje mrea instituta specijalizovanih za primenjeno istraivanje politika, s posebnim naglaskom na mala i srednja preduzea (MSP) i preduzetnitvo. Mreu je 1991. godine osnovala organizacija EIM Istraivanja poslova & politike (EIM Business & Policy Research) u Holandiji.

64

Aktivnosti Godinama je ENSR bila usredsreena uglavnom na istraivanja o MSP-u, to je govorio i njen naziv: Evropska mrea za istraivanja MSP (European Network for SME Research). Danas ENSR pokriva sve vrste pitanja koja su u vezi sa poslovnim sektorom: preduzetnitvo, rad, proizvodnja, inovacije, internacionalizacija, Drutveno odgovorno poslovanje (Corporate Social Responsibility CSR), procena uticaja, socijalna pitanja itd. Osnovna radna snaga svakog lana mree sastoji se od fakultetski obrazovanih lica, dakle, vie od 600 visokokvalifikovanih istraivaa specijalizovanih za primenjenu ekonomiju i socijalna istraivanja okupili su se u Mrei. Nekim lanovima institutima upravljaju profesori koji dre katedre ekonomije MSP-a ili poslovne ekonomije. Sveukupna strunost Mree pojaana je specijalizacijom svakog lana. Mrea ima iroki spektar kvalitativnih i kvantitativnih istraivanja koja se sastoje od makroorijentisanih, meusektorskih i sektorskih studija, kao i mikroekonomskih, te istraivanja o upravljanju malim preduzeima. Svaki lan ima meunarodno iskustvo u obavljanju ekonomskih i socijalnih istraivanja. Mnogi lanovi imaju iroku mreu meunarodnih odnosa i istraivali su u mnogim zemljama lanicama EU, zemljama Istone Evrope i zemljama nerazvijenog sveta. lanstvo Predstavlja mreu organizacija lanica u 33 zemlje, specijalizovana je za primenjena socijalna i ekonomska istraivanja. Ona pokriva zemlje EU i EEA, kao i zemlje kandidate, Hrvatsku i Tursku. Svi lanovi su nezavisni i slede nauni pristup istraivanju. U glavne klijente mree spadaju Evropska komisija, nacionalne vlade, poslovne asocijacije i slino. Kontakt: E-mail: secretariat@ensr.eu http://www.ensr.eu

89. ENSSEE zapoljavanja

Evropska

mrea

sporta,

nauke,

obrazovanja

&

ENSEE European Network of Sport, Science, Education & Employment Ciljevi Ciljevi mree su, prvenstveno, da se podstie vea evropska saradnja u vezi sa istraivanjem, obrazovanjem i zapoljavanjem u sportu i da se povea mobilnost i razmena studenata, nastavnog osoblja i profesionalaca. Kao drugo, ENSSEE podrava rad koji vodi ka pribliavanju obrazovnih sistema i sistema obuke za profesije koje imaju veze sa sportom u Evropskoj uniji. Uopteno govorei, mrea radi na tome da se razviju kvalitetnije sportske mogunosti za sve. Aktivnosti Zahvaljujui svom mrenom karakteru, aktivnosti ENSSEE su raznovrsne. Mrea se uglavnom koncentrie na projekte koji nastoje da razvijaju i promoviu sektor sporta i sportskih nauka na evropskom (politikom) nivou. U te oblasti spadaju fiziko obrazovanje, sportski treneri, zdravlje i fitnes, upravljanje sportom, zapoljavanje i elektronsko uenje u sportu. lanstvo Potencijalni lanovi su: visoke obrazovne ustanove, ustanove za dalje i dopunsko obrazovanje, pruaoci strune obuke, mree poslodavaca, sportska tela i federacije, nacionalni olimpijski komiteti, vladine agencije i nevladine agencije. Kontakt: E-mail: office@enssee.eu http://www.enssee.de

90. ENTO Evropska mrea organizacija za obuku lokalnih i regionalnih vlasti

ENTO European Network of Training Organisations for Local and Regional Authorities

65

Ciljevi Cilj joj je promovisanje demokratskog i delotvornog upravljanja obezbeivanjem da su osoblje i izabrani predstavnici lokalnih i regionalnih vlasti dobro obueni i kvalifikovani da ispunjavaju svoje obaveze u svetu koji se veoma brzo menja. Aktivnosti Ova mrea nastoji da ispuni svoju misiju tako to pokree profesionalne debate i razmenu informacija i iskustava o irokom spektru najvanijih pitanja s kojima se suoavaju lokalne vlade i institucije za obuku koje za njih rade. Sledei svoju misiju, ENTO takoe nastoji da podrava rad Saveta Evrope i Evropske unije na boljim standardima javne administracije irom Evrope. Poseban naglasak se stavlja na ukljuenost ENTO u programe pomoi koje ove institucije sprovode u zemljama Centralne i Istone Evrope. Saradnja sa centrima za obuku u ovim regionima vaan je cilj aktivnosti ove mree tokom poslednje decenije. lanstvo Ovo je evropska mrea organizacija za obuku lokalnih i regionalnih vlasti iz skoro svih 46 zemalja lanica Saveta Evrope. Kontakt: E-mail: martin.mcmillan@coe.int http://www.ento.org

91.

ENTP Evropska platforma novih gradova

ENTP European New Towns Platform Ciljevi: za svoje lanove: da funkcionie kao platforma za razmenu informacija, dobrih praksi i za sprovoenje zajednikih projekata; na evropskom nivou: da funkcionie kao telo za javno zastupanje radi predstavljanja novih gradova, njihovog promovisanja i jaanja njihove uloge na regionalnom i transnacionalnom nivou. Aktivnosti: da promovie razmenu informacija i iskustava radionicama i konferencijama (Generalna skuptina, studijska poseta angaju...); da informie nove gradove o aktivnostima Evropske unije i o relevantnim programima, pogotovo o strukturnim fondovima (dani obuke, bilteni...); da podstie razvoj konkretnih zajednikih programa u vezi sa gradskom regeneracijom, socijalnom kohezijom i odrivim razvojem; da uestvuje u dijaloguu sa evropskim institucijama; da novim gradovima garantuje veu vidljivost; da nastupa kao ekspert i koordinator evropskih projekata (INTERREG, URBACT...). lanstvo Osnovana 2001. godine, ova organizacija danas predstavlja jaku mreu koja se sastoji od 32 lana i 10 partnera iz 11 evropskih zemalja. lanovi su lokalne vlade iz evropskih novih gradova, dok su nai partneri centri za istraivanje. Kontakt: E-mail: info@newtowns.net http://www.newtowns.net/presentation

92.

ENWHP Evropska mrea za promociju zdravlja na radnom mestu

ENWHP European Networks for Workplace Health Promotion Ciljevi Cilj joj da unapredi dobru praksu u promociji zdravlja na radnom mestu i da javno zastupa usvajanje takve prakse na svim radnim mestima u Evropi. Mi smo mrea koja se sastoji od nacionalnih instituta za profesionalno zdravlje i bezbednost i institucija javnog zdravlja koje su posveene razvoju i promovisanju dobre zdravstvene prakse na radnom mestu, to zauzvrat doprinosi odrivom ekonomskom i drutvenom razvoju u Evropi.

66

Namera ENWHP-a je da postigne sledee ciljeve: stvaranje potpornih nacionalnih infrastruktura u svim zemljama lanicama ENWHP-a da bi se relevantni institucionalni i neinstitucionalni akteri ukljuili u identifikaciju i irenje dobre zdravstvene prakse na radnom mestu (WHP) prema nacionalnim prioritetima i da igra aktivnu ulogu u razmeni iskustava i znanja na evropskom nivou; da znaajno povea broj zaposlenih lica u Evropi koja rade u preduzeima koja su posveena praksi i politici promovisanja zdravlja. Aktivnosti : akcije kojima se postie obavezanost zemalja lanica da u svoje programe aktivnosti (lobiranje) ugrade WHP politike i aktivnosti; dostavljanje modela dobre prakse donosiocima odluka u kompanijama i drugim organizacijama; oformiti nacionalne forume i mree uz ukljuenje svih relevantnih interesnih grupa, u cilju stvaranja potpornih WHP infrastruktura radi razmene informacija, iskustava i zajednikog delovanja; objavljivanje biltena i izvetaja; sastanci, konferencije, seminari. lanstvo Evropska mrea za promociju zdravlja na radnom mestu je neformalna mrea nacionalnih instituta za profesionalno zdravlje i bezbednost, te institucija javnog zdravlja za promovisanje zdravlja i statutornog socijalnog osiguranja. Kontakt: E-mail: enwhp@bkk-bv.de http://www.enwhp.org/

93.

EPA Evropska asocijacija roditelja

EPA European Parents Association Ciljevi Cilj joj je partnerska saradnja radi zastupanja i pruanja monog glasa roditeljima u razvoju obrazovne politike i odluka na evropskom nivou, kao i propagiranje saradnje izmeu kola, udruenja roditelja i drugih obrazovnih zajednica irom Evrope, bez obzira na njihova politika, filozofska ili religijska ubeenja. Aktivnosti Ona podrava uee i saradnju roditelja u mnogim vidovima edukacije na sledee naine: prikupljanjem i irenjem informacija pomou publikacija, EPA, ukljuujui broure, izvetaje sa seminara, EPA internet stranicu, forume za diskusiju oznaavanjem inovacija u obrazovnom partnerstvu i irenjem informacija o zanimljivim i inovativnim edukativnim praksama; propagiranjem trajne podrke roditeljima i njihove obuke; podrkom istraivanja na svim poljima vezanim za uee roditelja u obrazovnom okruenju. lanstvo Sastoji se od: punopravnih lanova nacionalna udruenja roditelja iji su ciljevi i namere u skladu sa ciljevima i namerama EPA i koja imaju pravo glasa, i u tu svrhu ih predstavlja jedan od njihovih lanova; pridruenih lanova osobe, udruenja ili institucije koje sopstvenim aktivnostima doprinose ciljevima EPA i koje imaju konsultativni status; uslovni lanovi lokalna, regionalna ili nacionalna roditeljska udruenja u nastajanju, iji su ciljevi i namere potencijalno u skladu sa ciljevima i namerama EPA i koja imaju konsultativni status, i u tu svrhu ih predstavlja jedan od njihovih lanova. Kontakt: E-mail: office@epa-parents.eu http://www.epa-parents.eu

67

94.

EPC Centar za evropsku politiku

EPC European Policy Center Ciljevi Centar za evropsku politiku je nezavisan, neprofitan trust mozgova (think tank), posveen postizanju uspeha evropske integracije. On prednjai u formulisanju evropskih i globalnih strategija pruajui svojim lanovima i iroj javnosti blagovremene, visokokvalitetne informacije i analize o pitanjima koja su na dnevnom redu evropske i globalne politike. Nastoji da unapredi uravnoteen dijalog izmeu razliitih segmenata svog lanstva, obuhvatajui sve aspekte ekonomskog i drutvenog ivota. Aktivnosti Rad EPC-a organizovan je u okviru tri strateka programa koji se bave kljunim izazovima sa kojima se suoava EU: EU integracije i dravljanstvo; politika ekonomija Evrope; Evropa u svetu. Ovaj centar stimulie javnu debatu svojim politikim dijalogom, brifinzima, seminarama i konferencijama. Ima vie od 400 lanica koje potiu iz svih grupa kljunih aktera, i ovi skupovi ih povezuju sa kljunim politikim akterima i ekspertima u diskusiji o pitanjima od presudnog znaaja za EU. Prua blagovremenu ekspertsku analizu i razmatranja, na svojoj internet stranici i u tampanom obliku, kroz analitika radna dokumenta i papire o pojedinanim problemima, krae izvetaje i komentare i na asopis Evropski izazov, za koji pie mnotvo autora. lanstvo lanice EPC-a su kompanije, profesionalne i poslovne federacije, sindikati, diplomatske misije, regionalna i lokalna tela, kao i NVO koje predstavljaju irok opseg interesa civilnog drutva, fondacije, meunarodne i religijske organizacije. Kontakt: E-mail:h.martens@epc.eu http://www.epc.eu

95.

EPDA Evropska asocijacija za Parkinsonovu bolest

EPDA European Parkinson's Disease Association Ciljevi Kljuni ciljevi EPDA su postizanje najboljeg mogueg kvaliteta ivota za osobe sa Parkinsonovom boleu i one koje se o njima brinu, kroz pruanje i kontinuirano aktuelizovanje medicinske i negovateljske dobre prakse i stavljanje tih informacija na raspolaganje osobama sa Parkinsonovom boleu, njihovim negovateljima i porodicama, kao i profesionalcima u sistemu zdravstvene zatite. Aktivnosti Omoguavanje dijaloga i razmena uspenih aktivnosti izmeu organizacija lanica kroz: delovanje u cilju podsticanja estog i kvalitetnog dijaloga i podrke kroz mreu organizacija lanica; delovanje u vidu centralnog kontakta i posrednika za organizacije lanice kako bi im bili dostupni odreeni resursi koji ve postoje unutar drugih organizacija lanica, radi maksimiziranja uticaja zdruenih resursa organizacija lanica irom Evrope. Pruanje ciljanih informacija i podrke organizacijama lanicama, kako bi im se pomoglo u postizanju: njihovih glavnih ciljeva i namera (na primer, nastavna sredstva i obuka kao podrka lobiranju kod nacionalnih politikih kljunih aktera); prikupljanja informacija i resursa koji pomau organizacijama lanicama da ojaaju uticaj projekata i inicijativa u svojim zemljama.

68

Delovanje u vidu glasnogovornika za Parkinsonovu bolest u Evropi pred kljunim evropskim politikim faktorima, u smislu podizanja svesti o znaajnim i novim evropskim agendama sa organizacijama lanicama, to moe uticati na njihovu sposobnost da ostvare svoje kljune ciljeve i namere u budunosti. lanstvo Ova asocijacija nudi dva tipa lanstva: punopravno (sa pravom glasa) i pridrueno (bez prava glasa) lanstvo namenjeno organizacijama koje su ukljuene u bavljenje Parkinsonovom boleu i srodnim poremeajima i brigu o pacijentima. Punopravno ili aktivno lanstvo imae asocijacije za Parkinsonovu bolest, iz evropskih zemalja ili zemalja koje se granie sa Sredozemnim morem, legalno konstituisane na osnovu zakona i praksi njihovih zemalja porekla. Pridruene lanice mogu biti fizika ili pravna lica iz bilo koje zemlje, legalno konstituisana na osnovu zakona i praksi njihovih zemalja porekla. Kontakt: E-mail: info@epda.eu.com http://www.epda.eu.com

96.

EPE Evropski partneri za ivotnu sredinu

EPE European Partners for the Environment Ciljevi Cilj im je da se unapredi meusektorska saradnja i zajednike inicijative da bi se biznis, kapital, trita i drutvo tenje uskladili sa programom odrivosti. Aktivnosti: opseg rada obavljamo monitoring regulatornih razvoja politika EU (po mogustvu pre nego to pone zakonodavni proces), programe poslovnog sveta, sindikata i civilnog drutva, i prezentujemo ciljana istraivanja, te pratimo sporna pitanja; savetovanje pruamo savete o najinteligentnijem pristupu komunikaciji i razvijamo instrumente potrebne za primenu tog pristupa; radionica organizujemo tematske radionice na kojima krimo put novim oblicima dijaloga i izlaemo najbolje prakse od dna prema vrhu da bismo identifikovali i razmenili razliite pristupe i inovativna reenja; partnerstvo identifikujemo kljune zainteresovane subjekte u evropskim organizacijama (institucijama, nacionalnim vladama, kompanijama, civilnom drutvu, lokalnim vlastima) i sklapamo strateka partnerstva sa vie zainteresovanih subjekata; akcioni plan pripremamo i sprovodimo strateke akcione planove i aktivnosti koje ih slede da bismo to vie poveali efikasnost rezultata radionica i ostvarenja partnerstva; pilot-projekat kad akcioni plan i partnerstvo sa vie zainteresovanih subjekata ponu da funkcioniu, mi istraujemo izvodljivost pilot-projekta radi praktinog sprovoenja rezultata; irenje podataka (diseminacija) uspostavljamo i odravamo odnose sa klasinim i on-lajn medijima da bismo irili podatke o ovim rezultatima. lanstvo Predstavlja trust mozgova vie zainteresovanih subjekata koji okuplja javne vlasti, male i velike kompanije, sindikate, istraivake institute, ekoloke organizacije, potroake i etike NVO i grupe civilnog drutva. Kontakt: E-mail: info@epe.be http://www.epe.be

97.

EPHA Evropski savez za javno zdravlje

EPHA European Public Health Alliance

Ciljevi Ciljevi EPHA su promovisanje i zatita zdravstvenih interesa svih ljudi koji ive u Evropi, te jaanje dijaloga izmeu institucija EU, graana i NVO radi podrke politikama zdrave javnosti.

69

Aktivnosti: praenje donoenja politika u institucijama EU i poveanje protoka informacija koje se odnose na promociju zdravlja i razvoj politike javnog zdravlja meu svim zainteresovanim akterima, ukljuujui: zvaninike Evropske komisije, lanove Evropskog parlamenta, ministre drava lanica i drava kandidata, NVO i graane; promovisanje vee svesti meu graanima Evrope i organizacijama civilnog drutva o razvoju politike i programskim inicijativama koje utiu na zdravlje graana EU da bi oni mogli doprineti donoenju politike i da bi zaista preduzeli akciju da uestvuju u odgovarajuim programima; davanje podrke saradnji i partnerstvima izmeu organizacija civilnog drutva i drugih neprofitnih organizacija aktivnih na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou u vezi sa promocijom zdravlja i javnog zdravlja. U Evropskom parlamentu EPHA prua podrku u sekretarskim poslovima Zdravstvenoj intergrupi (Intergroup on Health). Ovo je plodonosan forum za diskusije izmeu zdravstvenih NVO i lanova Evropskog parlamenta, koji su posebno zainteresovani za pitanja zdravstva. lanstvo Ovaj savez je meunarodno neprofitno udruenje registrovano u Belgiji. Oko 100 lokalnih, nacionalnih, regionalnih i evropskih nevladinih (NVO) i neprofitnih organizacija lanice su Evropskog saveza za javno zdravlje (EPHA). Kontakt: E-mail: epha@epha.org http://www.epha.org

98.

EPLO Evropska mirovna kancelarija za vezu

EPLO The European Peacebuilding Liaison Office Ciljevi Predstavlja platformu evropskih NVO, mrea NVO i trusta mozgova aktivnih u oblasti mirotvorstva, kojima je zajedniko interesovanje da promoviu odrive mirovne politike meu donosiocima odluka u Evropskoj uniji. Ima cilj da utie na EU da bi ona promovisala i sprovodila mere koje vode ka odrivom miru meu dravama i unutar drava i naroda, te da preinauje i reava konflikte na nenasilan nain. eli da EU prepozna presudnu vezu izmeu mirotvorstva, iskorenjivanja siromatva i odrivog razvoja irom sveta, te kljunu ulogu koju NVO moraju odigrati u odrivim naporima EU vezano za mirotvorstvo, spreavanje sukoba i upravljanje kriznim situacijama. Aktivnosti Ona promovie interese svojih organizacija lanica kroz zajednike stavove o politici iz ega proizilazi javno zastupanje tih zajednikih stavova. iri informacije i promovie razumevanje politika EU od vanosti za njene organizacijelanice. Kancelarija takoe izgrauje solidarnost i saradnju izmeu svojih organizacija lanica i sa ostalim relevantnim NVO mreama. Najzad, EPLO podie svest o doprinosu koji bi EU trebalo da daje mirotvorstvu i o potrebi da se EU pozove na odgovornost za sopstveno politiko opredeljenje da e pomoi da se osigura mir unutar i izvan njenih granica. lanstvo Ima 28 organizacija lanica iz 13 evropskih zemalja (10 zemalja lanica EU uz Norveku, Srbiju i vajcarsku). lanice EPLO-a su pojedinane NVO, mree NVO i trustovi mozgova. Kancelarija srdano prima prijave od mirovnih organizacija. Kontakt: E-mail: office@eplo.org http://www.eplo.org

70

99.

EQUINET Evropska mrea tela za jednakost

EQUINET European Network of Equality Bodies Ciljevi Ova mea podrava tela za jednakost u ispunjenju njihovog jedinog mandata na nacionalnom nivou stvaranjem odrive evropske mree za razmenu i saradnju vezano za sprovoenje i promovisanje nediskriminatornog i jednakog tretmana. Ona olakava: razmenu praktinog iskustva, strunosti i dobrih praksi prilikom sprovoenja antidiskriminacionog zakona EU; podrku kolega/vrnjaku podrku meu nacionalnim telima za jednakost; osposobljavanje kapaciteta i obuku; platformu za dijalog sa evropskim institucijama i zainteresovanim subjektima; studije o odabranim temama koje su u vezi sa radom nacionalnih tela za jednakost; Equinet je meunarodno neprofitno udruenje (Aisbl) iji je operativni sekretarijat smeten u Briselu od kraja 2007. godine. Aktivnosti Ova mrea nastoji da se angauje na unapreenju jednakosti u praksi omoguavanjem doprinosa i da se glas nacionalnih tela za jednakost bolje uje na irim evropskim debatama, promovisanjem i organizovanjem: neprekidne razmene informacija i podataka i strunosti meu nacionalnim telima za jednakost; redovnih seminara za obuku osoblja i strunjaka u okviru nacionalnih tela za jednakost; neprekidne saradnje, razmene i istraivanja u okviru radnih grupa oformljenih oko tematskih radnih podruja relevantnih za nacionalna tela za jednakost, naime: 1. dinamikog tumaenja antidiskriminacionih zakona, 2. stratekog sprovoenja, 3. formiranja politike, 4. promovisanja jednakosti; publikacija i miljenja o relevantnim temama i razvoja politika koje se odnose na jednakost i nediskriminaciju na evropskom nivou; studija o odabranim temama koje se odnose na rad nacionalnih tela za jednakost. lanstvo Okuplja 33 organizacije iz 28 evropskih zemalja, osnaenih da se suprotstave diskriminaciji kao nacionalna tela za jednakost na osnovu itavog spektra, ukljuujui godine ivota, invaliditet, rod, rasu ili etniko poreklo, religiju ili verovanje, te seksualnu orijentaciju. Kontakt: E-mail: info@equineteurope.org http://www.equineteurope.org

100. EREC Evropski savet za obnovljivu energiju

EREC European Renewable Energy Council Ciljevi: da nastupa kao forum za razmenu informacija i diskusija o pitanjima koja se odnose na obnovljive izvore energije, kao i da predstavlja evropsku zajednicu industrije i istraivanja RES (Renewable Energy Sources = izvori obnovljive energije); da obezbeuje informacije i konsultacije o obnovljivim vidovima energije za donosioce politikih odluka na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou; da lansira inicijative politike za stvaranje pozitivnih okvira za izvore obnovljive energije; da promovie evropske tehnologije, proizvode i usluge na globalnim tritima. Aktivnosti Da bi postigao ove ciljeve, EREC radi na nizu meunarodnih projekata i organizuje redovne konferencije, radionice i manifestacije. Pored toga, EREC priprema niz pozicionih dokumenata i publikacija na temu obnovljive energije.

71

lanstvo Osnovan 13. aprila 2000. godine, EREC je krovna organizacija evropske industrije obnovljive energije, trgovinskih i istraivakih udruenja koja su aktivna u sektorima fotovoltaike (tehnologija primene solarnih elija za proizvodnju solarne energije), malih hidrocentrala, solarno-termalne energije, bioenergije, geotermalne energije, okeana, koncentrisane solarne energije vetra. Kontakt: E-mail: erec@erec.org http://www.erec.org/

101. ERIO Evropska romska informativna kancelarija

ERIO European Roma Information Office Ciljevi Evropska romska informativna kancelarija je meunarodna organizacija za javno zastupanje koja promovie politike i javne diskusije o romskim pitanjima pruajui institucijama Evropske unije, romskim civilnim organizacijama, vlastima i meuvladinim telima injenine i dubinske informacije o itavom spektru pitanja politike. Cilj joj je borba protiv rasistike diskriminacije protiv Roma i da doprinese veoj svesti javnosti o problemima s kojima se romske zajednice suoavaju. Aktivnosti Ova kancelarija sarauje s velikom mreom organizacija i bori se protiv rasne diskriminacije i socijalne iskljuenosti podizanjem svesti, lobiranjem i razvijanjem politike. Ona javno zastupa prava romskog naroda definiui i promoviui politike koje su okrenute poboljanju socioekonomske situacije i socijalnoj ukljuenosti Roma u Evropi. Osim toga, ERIO promovie uee romskih zajednica u donoenju odluka na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou. Ova kancelarija radi na tome da institucije EU uini osetljivim na vanost razvijanja i obezbeivanja pristupa Roma jednakim mogunostima u zemljama lanicama EU, kao i u zemljama kandidatima. Trenutno je usredsreena na antidiskriminacionu politiku na polju obrazovanja, zapoljavanja, zdravstva i stanovanja. lanstvo Evropska romska informativna kancelarija je razvila veliku, neformalnu mreu koja se sastoji od romskih i neromskih organizacija po celoj Evropi. Da biste postali lan kancelarije ERIO, preuzmite sa interneta formular za prijavu i memorandum o razumevanju i poaljite nam ih na adresu: ivan.ivanov@erionet.org Kontakt: E-mail: office@erionet.org http://erionet.org/site/

102. ESHA Evropska asocijacija direktora kola

ESHA - European School Heads Association Ciljevi Evropska asocijacija direktora kola je profesionalna organizacija evropskih direktora kola. To je meunarodna zajednica u kojoj se razmenjuju iskustva, vizije i stavovi izmeu lanova i raaju nove ideje. Ciljevi ESHA su: razvijanje i diskutovanje o stavovima unutar lanstva ESHA o inovativnom obrazovanju i voenju kola; propagiranje ovih stavova na evropskom nivou; uticaj na politiku evropskih institucija (Komisija, Parlament); propagiranje meunarodne razmene i saradnje; podrka organizacijama lanicama u ispunjenju njihovih uloga na nacionalnom nivou; isticanje posebne uloge direktora kole i propagiranje uslova koji unapreuju kvalitet voenja kola.

72

Aktivnosti Ova asocijacija e ukljuiti sva mogua sredstva radi postizanja gorepomenutih ciljeva. Svake godine, planirane aktivnosti bie navedene u radnom planu. Uopteno, meutim, sredstva su: strateki dokumenti ESHA publikuje strateka dokumenta o vanim pitanjima vezanim za meunarodno obrazovanje; konferencije ESHA organizuje niz sastanaka, kao i veliku konferenciju svake dve godine; meunarodni projekti ESHA uestvuje u evropskim projektima koji se tiu pitanja kao to su voenje kola, obuka osoblja, multimediji i IKT itd.; spoljni kontakti ESHA odrava stalni kontakt sa drugim relevantnim akterima, kao to su Evropska komisija, Evropski parlament i druge meunarodne organizacije; komunikacija ESHA propagira komunikaciju i razmenu meu svojim lanovima.

lanstvo lanice ESHA su nacionalne organizacije direktora kola i zamenika direktora kola u okviru primarnog i sekundarnog obrazovanja. Gotovo sve evropske zemlje (EU i druge) su predstavljene unutar ESHA sa jednom ili vie organizacija. Kontakt: E-mail: office@esha.org http://www.esha.org

103. ESAN Evropska mrea za socijalnu akciju

ESAN European Social Action Network Ciljevi Evropska mrea socijalne akcije oformljena je 1991. godine i radi na nivou institucija Evropske unije da bi postigla veu ravnoteu izmeu razvijene privrede i socijalne politike na visokom nivou. U tu svrhu, ona podstie razmenu iskustava na lokalnom nivou u Evropi, kao i saradnju izmeu svih aktera. Postizanje ovih ciljeva podrazumeva uee svih i svakoga. Konkretnije, ciljevi EASN-a su: da skrene panju evropskih kreatora politike (u Evropskom parlamentu i u Evropskoj komisiji) na doprinose koji se zasnivaju na strunosti naih lanova; da se razvija saradnja izmeu drutvenih organizacija u korist naroda; da se daju informacije koje se odnose na politike i programe zajednice; da se deluje kao logistika baza u traenju transnacionalnih partnera; da se pomae pri pravljenju nacrta za prijave za evropske grantove. Aktivnosti Da bi postigao svoje ciljeve, ESAN sprovodi razne vrste aktivnosti koje se odnose uglavnom na lobiranje i/ili aktivnosti razmene i saradnje izmeu njenih lanova. U to spadaju: organizacija dogaanja (konferencije, sastanci); objavljivanje dokumenata (saoptenja, izvetaji); uee u evropskim programima koje finansira Evropska unija; umreavanje nacionalnih udruenja u svrhu razmene know-how. lanstvo lanovi su nevladine, neprofitne organizacije osnovane u skladu sa zakonom ili praksom u jednoj od zemalja lanica Evropske zajednice, bilo da su u pitanju konfederacije, organizacije volontera ili fondacije, nacionalne, regionalne ili lokalne. Dolenavedeni takoe mogu postati lanovi pod istim uslovima: evropske organizacije sa slinim ciljevima i slinim ustrojstvom, pod uslovom da je barem jedna polovina njihovih lanova iz Evropske zajednice; najzad, bilo koja organizacija ili pojedinac koji ele da doprinesu ciljevima ESAN-a u skladu sa tim ustrojstvom i koji plaaju odgovarajue lanarine, mogu postati pridrueni lanovi ESAN-a. Kontakt: http://www.esan.eu

73

104. ESBA Evropski savez malih preduzea

ESBA European Small Business Alliance Ciljevi Cilj ESBA je da se usredsredi na reprezentativne organizacije nezavisnih malih preduzea po celoj Evropi i ire da bi osigurala da se mala preduzea nalaze u prvim redovima ekonomske politike EU. Aktivnosti Da bi se taj ambiciozni cilj postigao, nae akcije se rukovode malobrojnim, ali preciznim principima: podsticanje i pomaganje ekspanzije preduzetnitva; rad sa evropskim institucijama i drugim odgovarajuim telima da bi se stvorila skladnija sredina za MSP, sredina koja e proizvoditi odrivi rast, vee mogunosti zapoljavanja i ekonomsku slobodu za sve nae narode; promovisanje i zatita interesa MSP irom Evrope na nesebian nain, uvek marei za potrebe drugih; podsticanje trgovinskih aktivnosti izvan granica Evrope i irenje naeg uticaja na globalnoj osnovi; pozivanje i privlaenje odabranih profesionalnih tela radi okupljanja svih aktera u domenu preduzea da bi se unapredila kreativna, preduzimaka kultura u Evropi. lanstvo Okuplja nacionalna udruenja malih preduzea iz cele Evrope i predstavlja skoro jedan milion malih preduzetnika i samozaposlenih lica. Takoe, rado prihvata servisne kompanije, akademska udruenja i ostale privatne zainteresovane subjekte koji podravaju preduzetnitvo i aktivnosti MSP-a. Kontakt: E-mail: secretariat@esba-europe.org http://www.esba-europe.org/

105. ESCU Evropski savez starijih graana

ESCU European Senior Citizens Union Ciljevi Osnovni cilj ovog saveza jeste aktivno graansko drutvo kao koncept akcije okrenute budunosti. To podrazumeva: porodica mora biti priznata, zatiena i ohrabrivana kao prirodni i osnovni element drutva; aktivno graansko drutvo znai novu raspodelu rada i obaveza izmeu drave, graana i slobodnih drutvenih grupa uzajamnom i komplementarnom saradnjom na zadacima; aktivno graansko drutvo zamenjuje centralistiku, autoritarnu nadgradnju drave, priznajui na taj nain samo dodatnu politiku socijalne zatite koja svoj kontinuitet nalazi u doborovoljnoj solidarnosti i zavrava se u solidarnosti koju organizuje drava za one kojima je oigledno nuna pomo; dobrovoljne aktivnosti moraju se podravati; slobodni poduhvat je preduslov za stvaranje zaposlenja za sve. Aktivnosti: zauzima stav po svim pitanjima socijalne politike ppmpu izvetaja, govora i izjava; konferencije, forum, sastanci, seminari. lanstvo lanovi su organizacije starijih graana. Trenutno ima 37 organizacija u 24 zemlje. Kontakt: E-mail: esu@cdu.de http://www.eu-seniorunion.info/

74

106. ESN Evropska socijalna mrea

ESN European Social Network Ciljevi Evropska socijalna mrea okuplja osobe koje su kljune za osmiljavanje i pruanje lokalnih javnih socijalnih usluga po celoj Evropi da bi uile jedna od druge i da bi doprinele svojim iskustvom i strunou izgradnji delotvorne socijalne politike i prakse. Misija ESN-a je da podrava nae lanove u menjanju ivota najugroenijih osoba u naem drutvu pruanjem kvalitetnih socijalnih usluga. Aktivnosti Sredite naih aktivnosti je uenje meu direktorima socijalnih usluga i profesionalcima socijalnog staranja irom Evrope. Mi okupljamo ove vie menadere koji veruju da razmena dobrih praksi inspirie poboljanje usluga koje su bitne za pomo ugroenim licima. Zatim: mi olakavamo razmenu dobrih praksi meu direktorima socijalnih usluga, viim profesionalcima koji se bave socijalnim staranjem i ostalim zainteresovanim subjektima; mi premoujemo jaz izmeu evropskog donoenja politika i lokalne prakse socijalnog staranja i upravljanja; mi prenosimo socijalnu politiku i znanje o socijalnom radu i praksi socijalnog staranja naim lanovima i ostalim zainteresovanim subjektima; mi javno zastupamo osnaivanje korisnika usluga, zajedniki rad preko granica usluga i osiguranje kvaliteta u upravljanju uslugama. Evropska konferencija socijalnih usluga, seminari radne grupe za politiku i praksu obezbeuju prilike lanovima ESN-a da se angauju u najveim izazovima s kojima se suoavaju socijalne usluge i da saznaju kakva su inovativna reagovanja u praksi socijalnog staranja u razliitim zemljama. lanstvo Organizacije lanice su nacionalna ili regionalna udruenja direktora socijalnih usluga, pojedini regioni, pokrajine, okruzi i gradovi, te istraivaka, razvojna i regulatorna tela koja rade skupa s direktorima socijalnih usluga na oblikovanju usluga koje se pruaju lokalnoj zajednici. Kontakt: E-mail: info@esn-eu.org http://www.esn-eu.org

107. ESU Evropska studentska unija

ESU European Students Union Ciljevi Ciljevi ESU su da predstavlja i promovie obrazovne, socijalne i kulturne interese studenata na evropskom nivou pred svim relevantnim telima, a naroito pred Evropskom unijom, Grupom za praenje bolonjskog procesa (Bologna Follow-Up Group - BFUG), Savetom Evrope i Uneskom. Aktivnosti Radimo na tome da okupimo, materijalno obezbedimo, obuimo i informiemo nacionalne studentske predstavnike o razvoju politike u visokom obrazovanju na evropskom nivou. Budui da se odluke koje se tiu visokog obrazovanja sve vie donose na evropskom nivou, uloga ESU, kao jedine studentske platforme koja pokriva celu Evropu, raste shodno tome. Na rad je usredsreen na pruanje podrke naim lanovima kroz organizovanje seminara, obuke, kampanja i konferencija od vanosti za studente, na istraivanje irom Evrope, na partnerske projekte i kampanje, pruanje informativnih usluga i objavljivanje raznovrsnih publikacija, kako za studente tako i za kreatore politike i profesionalce u visokom obrazovanju. lanstvo Ima 45 lanova iz 37 zemalja Evrope. lanstvo je otvoreno za nacionalne unije studenata: koje su demokratske, reprezentativne i nezavisne; koje su otvorene za sve studente u zemlji, bez obzira na njihovo politiko ubeenje, veroispovest, etniko ili kulturno poreklo, seksualnu orijentaciju, socijalno stanje; kojima rukovode i koje kontroliu studenti; koje sprovode demokratske izbore.

75

Kontakt: http://www.esib.org/

108. ETAG Evropska akciona grupa za putovanje i turizam

ETAG European Travel & Tourism Action Group Ciljevi: da se podstiu delotvorne tehnike veze i saradnja izmeu vlada, nacionalnih turistikih agencija i interesi tur-operatora u javnom i privatnom sektoru; da se promovie razvoj evropskog turizma; da se pomogne otklanjanju ogranienja rasta putovanja. Aktivnosti: predstavlja zajedniki interes svojih lanova kod meuvladinih i ostalih odgovarajuih meunarodnih tela koja imaju turistiki program; uestvuje u promovisanju, istraivanju i drugim programima koji su posveeni razvoju evropskog turizma; organizuje radionice, seminare i sastanke. lanstvo lanovi su nacionalna turistika udruenja, federacije i agencije Kontakt: E-mail: djones@wysetc.org http://www.etag-euro.org/

109. ETUC Evropska konfederacija sindikata

ETUC European Trade Union Confederation Ciljevi Primarni cilj ETUC-a je da promovie Evropski socijalni model (European Social Model) i da radi na razvoju ujedinjene Evrope, mirne i stabilne, u kojoj radni ljudi i njihove porodice mogu potpuno imati ljudska i graanska prava i visok ivotni standard. Evropski socijalni model je otelotvorenje drutva koje kombinuje odrivi ekonomski rast sa sve naprednijim ivotnim i radnim standardima, ukljuujui rad na neodreeno vreme, socijalnu zatitu, jednake mogunosti, poslove dobrog kvaliteta, socijalnu ukljuenost, kao i otvoreno i demokratsko donoenje politike koji potpuno ukljuuje graane u donoenje odluka koje imaju na njih uticaja. Aktivnosti: uticanje na evropsko zakonodavstvo i politike kroz direktnu zastupljenost u razliitim institucijama (Evropska komisija, Parlament, Savet); uspostavljanje industrijskih odnosa sa poslodavcima na evropskom nivou Evropskim socijalnim dijalogom; za podrku svojim zahtevima, ETUC moe traiti od svojih podrunica da preduzmu akcije; organizovanje manifestacija, distribucija informacija, tampanje publikacija. lanstvo Evropska konfederacija sindikata trenutno obuhvata 82 organizacije lanice iz ukupno 36 zemalja Zapadne, Centralne i Istone Evrope, te 12 industrijskih federacija. Ukratko, ETUC predstavlja interese sindikalista na evropskom nivou. Kontakt: E-mail: etuc@etuc.org http://www.etuc.org

76

110. EUCEN obrazovanje

Evropska

asocijacija

za

doivotno

univerzitetsko

EUCEN European Association for University Lifelong Learning Ciljevi Predstavlja najveu evropsku multidisciplinarnu asocijaciju za univerzitetsko doivotno obrazovanje. Njeni ciljevi su: doprinos ekonomskom i kulturnom ivotu Evrope kroz propagiranje i unapreivanje doivotnog obrazovanja unutar institucija visokog obrazovanja u Evropi i van nje; podsticanje uticaja univerziteta u razvoju znanja o doivotnom obrazovanju i politici koja se odnosi na njega, irom Evrope. Aktivnosti Glavne koristi lanstva u EUCEN-u su pristup ljudima, pristup informacijama i uee u procesu kreiranja politike. Aktivnosti obuhvataju: pomo kreatorima politike doivotnog univerzitetskog obrazovanja u odabiru najadekvatnije i najefektnije politike za njihove institucije; forum na kome se moe diskutovati o idejama koje se tiu doivotnog univerzitetskog obrazovanja; pruanje tanog i brzog izvora informacija lanovima o doivotnom univerzitetskom obrazovanju u evropskim zemljama; pomo lanovima u jaanju njihovih kontakata sa poslodavcima i profesijama u evropskim zemljama. podsticanje razmene informacija izmeu univerziteta i poslodavaca radi identifikovanja njihovih promenljivih potreba u vezi sa doivotnim obrazovanjem; pruanje akademske i administrativne podrke lanovima koji rade zajedno radi irenja doivotnog obrazovanja; podrka lanovima koji ele da razviju evropsko istraivanje doivotnog obrazovanja; pruanje mogunosti za poboljanje rada osoblja angaovanog na polju doivotnog obrazovanja preko razmene osoblja; pronalaenje mogunosti za razmenu studenata. lanstvo Ova asocijacija je osnovana 1991. godine. Registrovana je u Belgiji kao meunarodna nevladina neprofitna organizacija i ima 212 lanica iz 40 zemalja. lanstvo je institucionalno, a ne individualno, tako da su koristi dostupne ne samo imenovanim predstavnicima ve svim lanovima osoblja na univerzitetima. Prijavni formular dostupan je na: http://www.eucen.eu/joinEUCENapplicationform Kontakt: E-mail: executive.office@eucen.org http://www.eucen.eu

111. EUA Evropska univerzitetska asocijacija

EUA European University Association Ciljevi Evropska univerzitetska asocijacija predstavlja i podrava institucije visokog obrazovanja u 46 zemalja, obezbeujui im jedinstveni forum za saradnju i da budu u toku sa najnovijim trendovima i visokim obrazovanjem i istraivakim politikama. Asocijacija igra bitnu ulogu u oblikovanju budueg evropskog visokog obrazovanja i istraivanja zahvaljujui svom jedinstvenom poznavanju sektora i raznovrsnosti svojih lanova. Mandat ove asocijacije u Bolonjskom procesu, doprinos kreiranju istraivake politike EU i veze sa meuvladinim organizacijama, evropskim institucijama i meunarodnim udruenjima, osiguravaju njenu sposobnost da raspravlja o pitanjima koja su kljuna za univerzitete, a u vezi sa visokim obrazovanjem, istraivanjem u inovacijama. Aktivnosti: predstavljanje univerziteta asocijacija je zvanini predstavnik univerzitetskog sektora u Bolonjskom procesu i time uestvuje u brojnim radnim grupama ili konsultativnim telima u okviru

77

istog; Asocijacija takoe predstavlja univerzitetska stanovita i daje savete Evropskoj komisiji na forumima viestrukih istraivakih politika, te blisko sarauje sa OECD-om, Savetom Evrope i Uneskom, kao i ostalim evropskim i nacionalnim organizacijama; obezbeivanje strunosti vezano za evropsko vie obrazovanje i istraivanje kroz svoj rad na projektima i kroz studije, EUA identifikuje i analizira trendove i pitanja koji se javljaju i s kojima se univerziteti suoavaju, kao i najbolje prakse, to e svima biti od koristi; fokus-grupe, tematske mree, upitnici koji se daju institucijama, kao i radne posete spadaju u instrumente kojima se Asocijacija slui da bi osigurala neprestanu povratnu informaciju od svojih lanova; jaanje upravljanja, vostva i uprave instituta EUA smatra da je od krajnje vanosti podravati lanove da se uhvate u kotac sa drutvenim izazovima: od reformisanja strukture diploma/zvanja, definisanja razvojnih strategija, davanje podrke sve raznovrsnijoj studentskoj populaciji, reagovanja na potrebe trita rada za poveanim transferom znanja, do uvrivanja vostva i jaanja profesionalne prakse upravljanja; u tu svrhu EUA nudi itav spektar aktivnosti zasnovanih na uzajamnom uenju i razmeni iskustava; u to spadaju Institucionalni program evaluacije, radionice i seminari, kao i radne grupe usredsreene na tekue teme koje su zanimljive lanovima EUA.

lanstvo lanovi ove asocijacije su evropski univerziteti, koji se bave predavanjima i istraivanjima, nacionalna udruenja rektora i druge organizacije koje su aktivne u visokom obrazovanju i istraivanju. Kontakt: E-mail: sue.pavis@eua.be http://www.eua.be

112. EUCLID mrea

EUCLID Network Ciljevi To je evropska mrea treeg sektora/voa socijalne ekonomije: rastua i raznovrsna zajednica onih koji obavljaju socijalne promene tako to se povezuju preko granica radi inovativnijeg, odrivijeg i profesionalnijeg evropskog civilnog drutva. Njena misija je da povee voe radi olakane vrnjake edukacije, panevropskih partnerstava, da utie na procese i da sektor u celini uini jaim i inovativnijim, u jezgru civilnog drutva u Evropi i irom sveta. Aktivnosti: vrnjako uenje tamo gde su potrebni jaki lideri da bi se izgradilo jako evropsko civilno drutvo, EN razvija lidere tako to ih povezuje, omoguujui svojim lanovima iz celog sektora i iz svih kutaka Evrope da se angauju u razmeni znanja i u vrnjakoj edukaciji; odrivo finansiranje mnogim naim lanovima recesija je rasvetlila i uvrstila saznanje o tome koliko je vano da organizacije razviju kulturu odrivog upravljanja finansijama; s druge strane, donatori i davaoci grantova treba da poveaju opseg i delotvornost raspoloivog finansiranja; dobro upravljanje kljuno je za organizacije treeg sektora i razliito je u raznim delovima Evrope, ali ako Evropska unija finansira projekte civilnog drutva irom Evrope, da li je mogue da organizacije usvoje isti okvir upravljanja; meka mo (lobiranje i javno zastupanje) po celoj Evropi civilno drutvo vie nije samo dodatak nego igra centralnu ulogu u nalaenju reenja za neke od goruih socijalnih problema, ukljuujui drutvo koje je sve starije, ivotnu sredinu i pruanje javnih usluga; mi promoviemo ugled sektora, saoptavajui koji je njegov doprinos evropskom projektu i na koji nain je EU vana za sektor; tu poruku prenosimo kroz lanke, govore, manifestacije, konsultacije, video-snimke i socijalne mree.

78

lanstvo To su lideri civilnog drutva. Civilno drutvo se odnosi na trei sektor, socijalnu ekonomiju i neprofitni sektor, ukljuujui organizacije civilnog drutva (OCD), socijalna preduzea, davaoce grantova, fondacije i zadruge. Lideri su vii rukovodioci, efovi odeljenja i/ili menaderi na viem poloaju koji mogu da sprovedu promene u svojima organizacijama. Mi povezujemo 300 lanova iz 25 zemalja. Kontakt: E-mail: info@euclidnetwork.eu http://www.euclidnetwork.eu

113. EUD Evropski savez gluvih

EUD European Union of the Deaf Ciljevi Osnovan 1985. godine, EUD je jedina organizacija koja predstavlja interese gluvih Evropljana na nivou Evropske unije. Cilj EUD-a je da uspostavi i odri dijaloge na nivou EU, trudei se da se postavljaju pitanja u vezi sa gluvim osobama. Mi to inimo konsultujui se sa lanovima nacionalnih udruenja gluvih. Savez promovie, unapreuje i titi prava i mogunosti gluvih osoba u Evropskoj uniji. Postoje tri odreena cilja: priznavanje prava da se koristi domai (autohtoni) jezik znakova; osnaivanje komunikacijom i informisanjem; ravnopravnost u obrazovanju i zapoljavanju. Aktivnosti: podravamo lanove irenjem informacija, davanjem saveta i povezivanjem sa irokom mreom kontakata na polju gluvoe i ire; pratimo razvoje u sferama relevantnim za gluve graane i reagujemo gde je to primereno; razvili smo jaka partnerstva sa ostalim kljunim organizacijama i aktivno uestvujemo u dogaajima koji e verovatno imati uticaja na interese naih lanova; prihvatamo da je ostalo jo mnogo toga da se uradi pre nego to postignemo svoje ciljeve na odgovarajui nain. lanstvo Evropski savez gluvih je evropska neprofitna organizacija ije se lanstvo sastoji od nacionalnih udruenja gluvih osoba u Evropi. Kontakt: http://www.eud.eu/

114. EUFAMI Evropska federacija asocijacija porodica osoba sa mentalnim bolestima

EUFAMI European Federation of Associations of Families of People with Mental Illness Ciljevi:

postizanje kontinuiranog poboljanja irom Evrope u oblastima mentalnog zdravlja, kvaliteta nege i dobrobiti za osobe sa mentalnim bolestima, kao i nivoa podrke za njihove porodice i prijatelje; omoguavanje naim asocijacijama lanicama da kombinuju svoje napore i deluju zajedniki na evropskom nivou; jaanje i pomo asocijacijama lanicama u njihovim naporima da unaprede zdravstvene uslove u svojim oblastima.

Aktivnosti: zastupanje porodica razvijanje dokumenata koji jasno navode poziciju EUFAMI i politiku koju treba usvojiti irom Evrope; zastupanje stavova naih lanova pred evropskim i meunarodnim vladinim telima; rad sa evropskim i meunarodnim organizacijama u kampanji za unapreenje radi postizanja ciljeva;

79

razvijanje dobre prakse pregled postojeih istraivanja i naruivanje novih istraivanja o pitanjima od posebnog znaaja za nae lanove, posebno u vezi sa podrkom negovatelja dece; razvijanje programa obuke; antistigma aktivnosti; jaanje asocijacija lanica.

lanstvo lanice EUFAMI su nacionalne i regionalne organizacije koje podravaju porodine negovatelje i mentalno bolesne osobe irom Evrope. Kontakt: E-mail : info@eufami.org www.eufami.org

115. EUFED Federacija udruenja hostela za mlade Evropske unije

EUFED European Union Federation of Young Hostel Association Ciljevi To je evropska nevladina organizacija oformljena u Strazburu 1987. godine da bi predstavljala gledita omladinskih hostela na evropskom nivou. Ciljevi su joj: da promovie i razvija interese omladinskih hotela i da za njih povea razumevanje i podrku u okviru institucija Evropske unije; da podigne nivo saradnje izmeu udruenja lanova. da podstakne sve mogunosti stvaranja veza izmeu Evropske unije i ostatka sveta u odnosu na omladinske hostele i omladinski turizam. Aktivnosti: da promovie pokret omladinskih hostela na nivou EU i time dobije finansijsku i politiku podrku za svoju stvar; da pomogne udruenjima omladinskih hostela da imaju pristup finansiranju iz EU da bi im to pomoglo da razviju svoje poslovanje; da olaka poboljanje tekueg uinka u omladinskim hostelima; obuka osoblja i odrivost ivotne sredine u omladinskim hostelima su u tom pogledu dva kljuna podruja. Uz podrku IYHF i nacionalnih udruenja omladinskih hostela, EUFED je dobio finansije od EU za razvoj novih modula obuke; rukovodi programima za razmenu volontera po celoj Evropi, u kojima uestvuju mlade osobe izmeu 18 i 25 godina, koji su smeteni u omladinskim hostelima, uz finansijsku podrku Evropske unije; pruanje pomoi udruenjima omladinskih hostela u zemljama koje pristupaju EU da bi se na najbolji nain iskoristile nove mogunosti koje nastaju proirenjem EU. lanstvo Predstavlja ga 19 udruenja omladinskih hostela iz 15 evropskih zemalja, koja vode (upravljaju) 1.727 omladinskih hostela, opsluujui vie od dva miliona i sedamsto hiljada lanova. Kontakt: E-mail: info@eufed.org http://www.eufed.org/

116. EURADA Evropska asocijacija agencija za razvoj

EURADA European Association of Development Agencies Ciljevi Osnovana je po belgijskom zakonu u decembru 1991. godine u obliku neprofitne organizacije, sa ciljem da: podstie razmenu iskustava izmeu svojih lanova i da promovie najbolju praksu na polju lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja; promovie priznavanje agencija za razvoj, kao specifinih mehanizama i subjekata ekonomskog razvoja; uestvuje u razvoju i sprovoenju programa teritorijalnog razvoja i/ili da podrava programe za kompanije, a naroito za mala i srednja preduzea;

80

uvruje i bolje organizuje tehniku saradnju, kako sa Evropskom komisijom tako i sa ostalim institucijama Zajednice; pomae novoosnovanim agencijama za razvoj u zemljama koje nisu lanice Evropske unije; promovie nastajanje projekata saradnje izmeu agencija za razvoj u nekoliko zemalja.

Aktivnosti: organizuje konferencije i seminare i ima opsean program publikacija; obavetava svoje lanove o najnovijim razvojima politike EU i obezbeuje im saete informacije o kljunim pitanjima, kao to su pravila dravne pomoi; ukazuje lanovima na mogunosti finansiranja i sklapanja ugovora i pomae im pri sklapanju i voenju partnerstava; lobira kod Evropske komisije i ukratko je informie u ime svojih lanova, te s njom odrava veoma delotvornu mreu komunikacija; preko okruglih stolova i grupa za razmatranje pojedinci lanovi ove asocijacije mogu igrati direktnu ulogu u razvoju politike pri Komisiji i stvarati sopstvene veze sa zvaninicima; okuplja i dalje iri dobre prakse u ekonomskom razvoju, na dobrobit svojih lanova.

lanstvo lanstvo Evropske asocijacije agencija za razvoj sastoji se od oko 150 regionalnih agencija za razvoj po celoj Evropskoj uniji. Kontakt: E-mail: marianne.tombeur@eurada.org http://www.eurada.org

117. EURAG Evropska federacija starijih lica

EURAG European Federation of Older Persons Ciljevi Radi na unapreenju kvaliteta drutvenih i politikih standarda ivota starijih lica. Aktivnosti Glavne aktivnosti su: predstavljanje interesa starijih lica na evropskom nivou, razmena iskustava, koordinacija aktivnosti i projekata, mrene inicijative. Naroito promovie koordinaciju, saradnju i razmenu miljenja sa ekspertima i uslunim organizacijama, grupama za samopomo, kao i pojedincima. Formira radne grupe i odbore koji se bave temama vanim za stariju generaciju i daje predloge i pokree inicijative kod svih meunarodnih institucija. Ona je takoe lan Platforme evropskih socijalnih NVO u Briselu. lanstvo Osnovan 1962. godine, EURAG je neprofitna nezavisna organizacija. Preko svojih 148 organizacija lanica u 33 evropske zemlje, EURAG predstavlja milione starijih lica u Evropi. Organizacije lanice su: udruenja starijih graana, grupe za samopomo, javne institucije, socijalne i obrazovne institucije, pojedinci. Kontakt: office@eurag-europe.org http://eurageurope.org/eurag/intro/

118. EUROCARE Evropska alijansa za politiku prema alkoholu

EUROCARE European Alcohol Policy Alliance Ciljevi:

podizanje svesti evropskih, nacionalnih i regionalnih donosioca odluka o tetnim dejstvima alkohola (drutveni, zdravstveni i ekonomski teret) i omoguavanja da budu uzeti u obzir u svim relevantnim diskusijama o politici EU; propagiranje razvoja i primene politike zasnovane na dokazima, usmerene na efektivno spreavanje i smanjivanje ovog tereta.

Aktivnosti: podstie saradnju izmeu organizacija lanica;

81

prati razvoj politike EU koja ima uticaj na nacionalne politike u vezi sa alkoholom; uestvuje u dijalogu sa donosiocima odluka; trai saradnju sa organizacijama civilnog drutva koje dele zabrinutost Eurocare; sporovodi kampanje zagovaranja; odgovara na konsultacije i razvoje dogaaja pismima i stavovima o kljunim pitanjima; omoguava prikupljanje, komparaciju, analizu, irenje i korienje podataka o uivanju alkohola i njegovim tetnim posledicama u okviru EU i drugih drava lanica; objavljuje izvetaje o izabranim temama organizuje sastanke i konferencije u cilju propagiranja i omoguavanja razmene informacija, iskustava i dobre prakse; prua informacije i analizu internet stranicom i redovnom brourom.

lanstvo Evropska alijansa za politiku prema alkoholu je alijansa koju ini oko 50 volonterskih i organizacija civilnog drutva irom 20 evropskih zemalja koje rade na prevenciji tete izazvane alkoholom u Evropi. To je jedina velika evropska mrea koja se fokusira na pitanja politike u vezi sa alkoholom.

119. EUROCHILD Evrodete

EUROCHILD Ciljevi Naa misija je da promoviemo dobrobit i prava dece i mladih osoba u Evropi izgradnjom mree aktivnih organizacija i pojedinaca koji rade po celoj Evropi na unapreenju kvaliteta ivota dece i mladih. Aktivnosti: razmena informacija o politici i praksi; praenje (monitoring) i uticaj na razvoj politike na nacionalnom i evropskom nivou; stvaranje interesnih grupa i partnerstava izmeu organizacija lanica; predstavljanje interesa lanica pred meunarodnim institucijama; jaanje kapaciteta lanica obukom, pojedinanim savetima i podrkom. lanstvo Evrodete je otvoren za sve organizacije i pojedince koji su zainteresovani za prava i dobrobit dece Evrope. Punopravno lanstvo ukljuuje organizacije civilnog drutva, statutarna tela, akademske i istraivake institucije i profesionalna udruenja. Pojedinci se mogu prikljuiti kao pridrueni lanovi. Ima lanove u 35 zemalja irom Evrope (kako u EU tako i van nje). Kontakt: E-mail: info@eurochild.org http://www.eurochild.org/

120. EUROCITIES Evrogradovi

EUROCITIES Ciljevi Posveen je radu koji vodi ka zajednikoj viziji o odrivoj budunosti u kojoj svi graani mogu uivati u dobrom kvalitetu ivota. U okviru toga, Evrogradovi imaju cilj da ostvare evropski kontekst u kome gradovi mogu biti inkluzivni, prosperitetni, kreativni i odrivi, sa demokratskom i delotvornom upravom, u kojima e svi graani imati mogunost da uestvuju u svim aspektima urbanog ivota ukljuujui politike, kulturne, drutvene i ekonomske aspekte. Aktivnosti Radi na 3 komplementarne strukture aktivnosti: UMREAVANJE lanovi imaju koristi od uestvovanja u transnacionalnim projektima, istraivakim aktivnostima, seminarima i radionicama ija je tematika politika vezana za iroki spektar urbanih pitanja i izazova; kroz mreu gradovi mogu uiti jedan od drugoga delei izmeu

82

sebe znanje, razmenjujui iskustva, poredei razliite pristupe, isprobavajui/testirajui inovativna reenja i analizirajui najbolje prakse; pored prednosti koje imaju gradovi uesnici, ove tematske aktivnosti pruaju i pouzdanu i vrstu osnovu za razvoj poloaja i predloga politike ove mree; UTICAJ ova mrea omoguuje da se glas gradova dobro uje u Evropskoj uniji, te aktivno doprinosi razradi i sprovoenju evropskih politika, zakona i programa koji su relevantni za gradove; predstavlja vanog partnera za dijalog sa Evropskom komisijom, kako na politikom tako i na tehnikom planu; takoe, odrava bliske kontakte sa Komitetom regiona, Evropskim parlamentom i zemljama lanicama; VIDLJIVOST ova mrea iznosi svoju politiku prioriteta kroz kampanje koje se sprovode po celoj Evropi, a tiu se pitanja od opteg znaaja, kao to je odriva mobilnost i odgovorna potronja; cilj ovih kampanja je podizanje svesti i promena ponaanja, kako optinskih vlasti tako i graana, ija je aktivna podrka i saradnja esto bitna za postizanje ciljeva politike, pogotovo na lokalnom nivou.

lanstvo Predstavlja mreu najveih evropskih gradova. Mi okupljamo lokalne vlade vie od 140 velikih gradova iz vie od 30 zemalja. Kontakt: E-mail: info@eurocities.eu http://www.eurocities.eu/main.php

121. EURO COOP Evropska zajednica potroakih kooperativa

EURO COOP European Community of Consumer Cooperatives Ciljevi: propagira i predstavlja ekonomske i drutvene ciljeve evropskih potroakih kooperativa evropskim institucijama; zalae se za odgovoran i etiki pristup hrani, odrivost i potroaka pitanja na evropskom nivou. Aktivnosti: informisanje organizacija lanica o evropskoj politici i inicijativama relevantnim za njihove aktivnosti; stvaranje foruma za razmenu informacija i koordinaciju zajednikih interesa organizacija lanica. lanstvo Ova zajednica sastoji se od 17 lanica, nacionalnih organizacija potroakih kooperativa u 17 evropskih zemalja. Organizacije potroakih kooperativa u evropskim zemljama mogu biti punopravne lanice, dok su organizacije u neevropskim zemljama lanice posmatrai. Kontakt: E-mail: info@eurocoop.coop http://www.eurocoop.org/

122. EUROCOP Evropska policijska konfederacija

EUROCOP European Confederation of Police Ciljevi: zastupanje interesa oficira policije u Evropi; politiki uticaj u Evropi; opredeljenost za jednakost; supsidijarnost, to znai da stvari treba da odradi najmanja, najnia ili najmanje centralizovana nadlena vlast; transparentnost, to znai da je ova konfederacija otvorena organizacija i forum za komunikaciju o pitanjima koja se odnose na policiju, u javnosti i u okviru politika.

Aktivnosti: ima konsultativni status pri Savetu Evrope i igra aktivnu ulogu u donoenju politika EU;

83

podrava interes policijskog osoblja na evropskom nivou; razvija standarde koji se odnose na policijsko osoblje; kktivno promovie: razvoj standarda za kvalifikacije policije, civilni status oficira policije, efikasnost policijskih usluga pod demokratskom kontrolom, nema privatizacije policijskih zadataka; objavljuje izvetaje; organizuje konferencije, seminare i radionice.

lanstvo Ovo je krovna organizacija za 35 policijskih saveza i organizacija osoblja u Evropi, sa seditem u Luksemburgu. Otvoren je za svaku organizaciju koja predstavlja oficire policije u zemljama lanicama Evropske unije ili Saveta Evrope. Kontakt: E-mail: contact@eurocop-police.org http://www.eurocop.org

123. EURODAD Evropska mrea koja se odnosi na dug i razvoj

EURODAD European Network on Debt and Development Ciljevi: da se nastoji na razvojnim politikama koje podravaju strategije u korist siromanih i koje su za demokratski definisan odrivi razvoj; da se podrava osnaivanje ljudi sa juga da bi oni sami zacrtali svoj put prema razvoju i okonanju siromatva; da se trai trajno i odrivo reenje za duniku krizu, za finansiranje odgovarajueg razvoja i za stabilni meunarodni finansijski sistem koji vodi do razvoja. Aktivnosti: komunikacija je centralni deo aktivnosti EURODAD-a; kljuni zadatak je da se dobiju i dalje prosleuju informacije od lanova, drugih NVO, zvaninih tela, medija i akademskih graana, kao to je i utvrivanje ko ta radi da bi se relevantne osobe mogle dovesti u kontakt, da bi se mogle pozvati na odgovarajue sastanke itd. Neke informacije su dostupne samo lanovima i kljunim kontaktima s juga, ali veina informacija je dostupna preko ovog sajta i preko naa tri redovna elektronska biltena o pomoi i o dugu; tokom cele godine EURODAD organizuje strateke sastanke, javne tribine i sastanke koji se odnose na javno zastupanje; jednom godinje, u saradnji sa jednim od svojih lanova, EURODAD odrava godinju konferenciju; to je kljuni trenutak za analitiare relevantne politike i za uesnike u kampanjama da prodiskutuju o idejama i planovima za naredni period; iako se veim delom sprovoenja kampanja i javnog zastupanja bave lanovi EURODAD-a, njegovo osoblje se takoe bavi direktnim javnim zastupanjem kod evropskih vlada i relevantnih institucija, kao to je Svetska banka, Meunarodni monetarni fond i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

lanstvo Predstavlja jaku i dinaminu mreu koja se sastoji od 58 evropskih NVO u 19 zemalja. Organizacije koje se bave dugovima ili pitanjima finansijske pomoi, a koje ele aktivno da promoviu ciljeve i zadatke EURODAD-a, mogu podneti zahtev da se prikljue mrei. Punopravno lanstvo je otvoreno za evropske organizacije. Kontakt: E-mail: nmolina@eurodad.org http://www.eurodad.org

84

124. EURODIACONIA Eurodijakonija

EURODIACONIA Ciljevi Cilj Eurodijakonije je da povee svoje lanove da bi sluili solidarnosti i pravdi. Naa zajednika vizija vodee mree za dijakonijski rad u Evropi je da razvijamo dijalog i partnerstvo izmeu lanova, kao i da imamo uticaja i da se angaujemo u irem drutvu. To radimo da bismo omoguili ukljuenost, staranje, osnaivanje najugroenijih i iskljuenih slojeva drutva, te da bismo osigurali da svi imaju svoje dostojanstvo. Aktivnosti Eurodijakonija nastoji da postigne promene pomou sledeih stratekih ciljeva: praksa razvijati i omoguiti lanstvu angaman i partnerstva, kako unutranja tako i spoljanja, kojima se razvija praksa i proiruju resursi; javno zastupanje stvaranje strune mree da bi se imao uticaj na relevantne socijalne politike na nacionalnom i evropskom nivou; identitet i vrednosti podrka razvoja pristupa i razmiljanja o dijakoniji u dananjoj Evropi. lanstvo Eurodijakonija je federacija koja se sastoji od 33 lanice crkava, nestatutornih organizacija socijalnog staranja i NVO u Evropi iji su koreni u hrianskoj veri u okviru reformatorske tradicije, kao i anglikanske i pravoslavne tradicije. Kontakt: E-mail: office@eurodiaconia.org http://www.eurodiaconia.org/

125. EuroGeoSurveys Geoloki zavodi Evrope

EuroGeoSurveys Geological Surveys of Europe Ciljevi: baviti se evropskim pitanjima; promovisati doprinos geolokenauke poslovima EU; pomoi EU da dobije tehnike savete; obezbediti mreu izmeu geolokih zavoda.

Aktivnosti Geoloki zavodi Evrope imaju cilj da evropskim institucijama prue strune, neutralne, izbalansirane i praktine panevropske savete i informacije, kao pomo reavanju problema, politici, regulatornom i programskom formulisanju u oblastima kao to su: korienje i upravljanje on-or i of-or prirodnim resursima koji se odnose na potpovrinski sloj zemlje (energija, ukljuujui obnovljivu geotermalnu energiju; minerali i vode, tla, podzemni prostori i zemljita); identifikacija prirodnih opasnosti geolokog porekla, njihovo praenje i ublaavanje njihovog uticaja (manjak ili viak tragova elemenata u tlu i vodama, zemljotresi, prirodne emisije opasnih gasova, klizita i odroni stena, dizanje zemlje i klizanje tla, skupljanje i bubrenje gline/ilovae); upravljanje ivotnom sredinom, upravljanje otpadom i odlaganjem; planiranje korienja zemljita; odrivi urbani razvoj i bezbedna gradnja; e-vlada i pristup geoloko-naunim metapodacima i podacima; razvoj interoperativnih i usaglaenih geoloko-naunih podataka evropskih razmera. Portal EuroGeoSurveys obezbeuje pristup geoloko-naunim metapodacima, informacijama i saznanjima na evropskom i nacionalnom nivou, pratei linkove na tematskim stranama. On takoe predstavlja informacije o EuroGeoSurveys, njihovim aktivnostima i organizacijama lanicama.

85

lanstvo Geoloki zavodi Evrope predstavljaju 32 organizacije lanice, te na taj nain 20.000 specijalista koji su angaovani na brojnim primenama geoloke nauke u evropskom drutvu i privredi. EuroGeoSurveys je neprofitna organizacija koja radi samo u interesu javnosti. Kontakt: E-mail: info@eurogeosurveys.org http://www.eurogeosurveys.org

126. EUROGROUP Evrogrupa za ivotinje

EUROGROUP for Animals Ciljevi Evrogrupa za ivotinje predstavlja ujedinjeni glas organizacija u Evropi koje se bave brigom o ivotinjama. Mi govorimo u ime ivotinja i u ime miliona evropskih graana koji brinu zbog naina na koji se ivotinje tretiraju. Od naeg osnivanja 1980. godine, postigli smo velika reenja za ivotinje, doprinosei razvoju i usvajanju nekih od najviih na svetu zakonskih standarda za zatitu ivotinja. Aktivnosti: evropskim institucijama Savetu ministara, Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji dajemo savete i obezbeujemo strunost u vezi sa brigom o ivotinjama; uestvujemo u savetodavnim grupama i u drugim grupama koje su oformili razliiti direktorati Evropske komisije; saraujemo sa organizacijama iz EU i sa meunarodnim organizacijama; Ulaemo velike napore da osiguramo da se dobrobit ivotinja uzima u obzir u svim relevantnim oblastima evropske politike, te da su evropski zakoni koji tite ivotinje usvojeni i da se primenjuju; koristimo svoju naunu i tehniku strunost da dovedemo do delotvornih i odrivih promena od kojih koristi imaju i ivotinje i ljudi; Radimo na zatiti: domaih ivotinja, tako to saraujemo sa proizvoaima, prodavcima na malo, potroaima i vladama; ivotinja koje se koriste u istraivanjima, tako to saraujemo sa industrijom i vladama na tome da se testovi na ivotinjama zamene alternativnim metodama; divljih ivotinja, tako to organizujemo kampanje za bolji ivot onih koje su zatvorene, i tako to radimo na tome da se otkloni opasnost od ljudskih bia koja im preti u divljini, kao i zbog trgovine. lanstvo Evrogrupa za ivotinje ve vie od 25 godina predstavlja vodeu organizaciju u EU za dobrobit ivotinja. Mi govorimo u njihovo ime i u ime miliona evropskih graana koji brinu zbog naina na koji se ivotinje tretiraju. Kontakt: E-mail: info@eurogroupforanimals.org http://www.eurogroupforanimals.org

127. EuroHealthNet Evropska mrea agencija koje promoviu zdravlje

EuroHealthNet European Network of Health Promotion Agencies Ciljevi Cilj joj je da se pobolja zdravlje evropskih graana kroz tenju za zdravijom Evropom s veom zdravstvenom jednakou izmeu i unutar zemalja. To inimo podravajui projekte i razvoj politike, skupa s naim lanovima i institucijama EU, razmenom informacija i komunikacijom unutar nae mree i ire. Aktivnosti: praenje razvoja relevantnih politika na nivou EU i u zemljama lanicama; irenje, razmena i prenoenje informacija i strunosti;

86

koordiniranje projekatima izmeu lanova i sa Evropskom komisijom; odravanje delotvornog dijaloga sa institucijama EU i drugim meunarodnim organizacijama.

lanstvo Predstavljaju je neprofitne organizacije, privatne kompanije na koje se moe raunati i koje su drutveno odgovorne za promovisanje zdravlja, za javno zdravlje i spreavanje bolesti, na dokaziv nain. Kontakt: E-mail: info@eurohealthnet.eu http://www.eurohealthnet.eu

128. EUROMETREX Mrea evropskih gradskih regiona i podruja

EUROMETREX Network of European Metropolitan Regions and Areas Ciljevi Mrea evropskih metropolskih (velegradskih) regiona i podruja obezbeuje platformu za razmenu znanja, strunosti i iskustava o velegradskim poslovima, te zajedniku akciju u vezi s pitanjima od zajednikog interesa. Aktivnosti: organizuje radionice o prostornom planiranju i pitanjima razvoja; podrava projekte na evropskom nivou; organizuje studijske posete; dri konferencije i seminare; objavljuje dokumenta, prikuplja i ini dostupnim informacije da bi promovisala sprovoenje zajednike akcije. lanstvo lanovi su sve politike, teritorijalne, javne ili privatne organizacije koje se bave prostornim planiranjem i razvojem na nivou velegradskog regiona i podruja u Evropi; trenutno ima 50 aktivnih lanova. Kontakt: E-mail: enquiries@eurometrex.org http://www.eurometrex.org/

129. Euromontana Evropska asocijacija za saradnju meu planinskim teritorijama

Euromontana European Association for Co-operation between Mountain Territories Ciljevi Misija Euromontane je da promovie planine na kojima se ivi, integrisani i odrivi razvoj i kvalitet ivota u planinskim predelima. Aktivnosti Da bi postigla svoje ciljeve, Euromontana olakava razmenu informacija i iskustava meu ovim podrujima organizovanjem seminara i velikih konferencija, sprovoenjem studije i saradnjom na studijama, razvijanjem, upravljanjem i uestvovanjem u evropskim projektima i kroz rad sa evropskim institucijama koji se odnosi na pitanja u vezi sa planinama. lanstvo Euromontana okuplja regionalne i nacionalne organizacije ljudi sa planina: drutveno-profesionalne organizacije naroito poljoprivredne ruralne centre za razvoj, ekoloke i agencije za razvoj, teritorijalne vlasti, istraivake institute itd. U lanstvo spadaju organizacije iz Zapadne Evrope, kao i iz zemalja Centralne i Istone Evrope, koje nastoje da razviju meunarodnu saradnju. lanice Euromontane su 72 organizacije iz 18 evropskih zemalja, u koje spadaju meunarodne, nacionalne, regionalne organizacije, kao i teritorijalne zajednice. Kontakt: E-mail: info@euromontana.org http://www.euromontana.org

87

130. EuroNGOs Evropske NVO za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava, populaciju i razvoj
EuroNGOs The European NGOs for Sexual and Reproductive Health and Rights, Population and Development Ciljevi Predstavlja evropski NVO forum za diskusiju i saradnju na polju seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, populacije i razvoja. Aktivnosti U kontekstu seksualnih i reproduktivnih prava i ICPD akcionog programa, EuroNGOs ima cilj da unapredi: omoguavanje neformalnog foruma za razmenu ideja, informacija i iskustava na polju seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, populacije i razvoja, u skladu sa dogovorenim planom rada; obezbeivanje prilike uesnicima da istrauju mogunosti za multilateralnu i bilateralnu saradnju, naroito na inicijativama javnog zastupanja, na bazi prioriteta; razvoj zajednikih projekata i/ili konzorcijuma individualnim grupisanjem lanova EuroNGOs-a da bi osmislili i sproveli relevantne projekte; obezbeivanje mogunosti za dijalog izmeu NVO i donatora/potencijalnih donatora; izrada dogovorene izjave, prema potrebi, po zakljuivanju sastanaka lanstva; irenje relevantnih pisama i izjava vezanih za javno zastupanje koja treba da potpiu/potvrde lanovi EuroNGOs-a; njih treba predati Europoplist-u, a treba da budu potpisana samo u ime onih lanova koji pozitivno potvrde prijem takvih pisama i izjava (koristei izjavu: Potpisano od sledeih lanova EuroNGOs-a). lanstvo Ovo je evropska mrea organizacija civilnog drutva koje sarauju na polju seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, populacije i razvoja. Kontakt: http://www.eurongos.org

131. EUROPA NOSTRA Naa Evropa

EUROPA NOSTRA Ciljevi Predstavlja glas kulturnog naslea Evrope. To su pojedinci i organizacije koji su aktivni na polju kulturnog naslea: da bi se podsticala zatita i poboljanje svih elemenata naslea; da bi se promovisali visokokvalitetni standardi u oblasti arhitekture, urbanog i ruralnog planiranja; da bi se stimulisalo korienje socioekonomskog potencijala naslea, u cilju razvijanja oseaja graanske odgovornosti i radi stvaranja mogunosti za otvaranje novih radnih mesta; da bi se javno zastupao uravnoteeni i odrivi razvoj nae urbane i ruralne sredine. Aktivnosti: stimulie iroku mreu lanova i spoljnih partnera; lobira kod evropskih, meunarodnih, nacionalnih i lokalnih vlasti; organizuje povremene javne tribine o vanim temama koje se odnose na naslee; organizuje godinju dodelu nagrada (nagrade Nae Evrope); priprema i formira poziciona dokumenta o glavnim inicijativama iz evropskih institucija koja se odnose na naslee, kao i izvetaje o rezultatima foruma i drugih vanih tema u vezi sa nasleem; prireuje na dva jezika (engleskom i francuskom) godinji pregled velikog tiraa Naa Evropa pregled kulturnog naslea (Europa Nostra The Cultural Heritage Review/La revue du patrimoine culturel), zatim godinji nauni pregled Bilten Naa Evropa; organizuje studijska putovanja za svoje lanove (Study Tours/Voyages d'tude), izlobe itd.

88

lanstvo To su neprofitne organizacije civilnog drutva, privatne ili javne organizacije, kao to je, na primer, neka obrazovna institucija, privredna, vladina agencija ili gradsko vee, pojedinci koji podravaju ciljeve i aktivnosti mree Naa Evropa. Kontakt: E-mail: info@europanostra.org http://www.europanostra.org/

132. EuroPACE
EuroPACE Ciljevi Predstavlja evropsku neprofitnu asocijaciju univerziteta, obrazovnih organizacija i njihovih mrea. Na osnovni cilj je da mreom negujemo e-uenje (elektronsko uenje). Ciljevi su joj: virtuelna mobilnost; internacionalizacija visokog obrazovanja; sticanje i razmena znanja; doivotno uenje. Aktivnosti: razvija, priprema i upravlja projektima e-uenja mreom u okviru meunarodnih, nacionalnih i regionalnih programa, tesno saraujui sa svojim lanovima; obezbeuje pomo svojim lanovima za prijavljivanje za projekte e-uenja mreom; uestvuje u meunarodnim, nacionalnim i regionalnim projektima e-uenja mreom svojih lanova i ostalih partnera; priprema stavove i sprovodi akcije (lobiranja) u saradnji sa drugim mreama i odborima u oblasti e-uenja mreom; iri informacije portalima, redovnim pismima, seminarama, itd. obezbeuje administrativnu, tehniku i logistiku podrku i svakodnevno upravljanje mreama euenja, (virtualne) programe razmene, e-kurseve, e-programe itd. lanstvo lanstvo ove asocijacije je otvoreno za univerzitete, organizacije i kompanije zainteresovane za evropsko umreavanje na polju IKT-a za obrazovanje i obuku. Kontakt: E-mail: info@europace.be http://www.europace.org

133. EUROSIF Evropski socijalni investicioni forum

EUROSIF European Social Investment Forum Ciljevi Predstavlja panevropsku grupu ija je misija da se bavi odrivou kroz finansijska trita. Aktivnosti Aktivnosti na koje Eurosif fokusira resurse usmrene su na pomaganja pridruenim lanovima u promovisanju i umreavanju. Ovaj forum ima etiri osnovne aktivnosti: lobiranje u EU ovaj forum odabere 1 do 2 teme koje sledi na nivou EU i obezbeuje da se predstave stanovita pridruenih lanova; pridrueni lanovi se pozivaju da prisustvuju sastancima sa akterima iz EU; istraivanje obezbeuje pridruenim lanovima privilegovani pristup tekuim istraivanjima o zakonodavstvu, politikama i praksi vezanih za integraciju socijalnih, ekolokih, etikih i upravljakih pitanja u evropske finansijske usluge; inicijative uestvuje u brojnim panevropskim inicijativama sa pridruenim lanovima, kao to su saradnja aa penzionim fondom, obrazovanje poverenika i razvoj smernica.

89

manifestacije/komunikacije organizuje ili uestvuje u otprilike 6 dogaanja godinje o stanju odrivog i odgovornog ulaganja po celoj Evropi i pozivan je na meunarodna dogaanja.

lanstvo U sadanje pridruene lanove Eurosifa spadaju penzioni fondovi, davaoci finansijskih usluga, akademski instituti, istraivaka udruenja i NVO. Ovo udruenje je neprofitni subjekat koji, preko svog lanstva, predstavlja imovinu ukupne vrednosti od preko jednog triliona evra. Kontakt: E-mail: contact@eurosif.org http://www.eurosif.org/

134. EUROSTEP Evropska solidarnost za jednako uee ljudi

EUROSTEP European Solidarity towards Equal Participation of People Ciljevi Predstavlja mreu autonomnih evropskih nevladinih razvojnih organizacija koje rade za mir, pravdu i jednakost u svetu bez siromatva. Aktivnosti Postoje etiri glavne vrste akcija koje se sprovode i u kojima sekretarijat igra sredinju ulogu: da se ukljui u dijalog i javno zastupanje u vezi sa kljunim pitanjima relevantnim za lanove EUROSTEP-a koja utiu na politiku evropskog razvoja i njeno sprovoenje; u to spadaju: 1. obezbeivanje sveopte koordinacije EUROSTEP-ovih kampanja da bi se olakalo njihovo sprovoenje i da bi se pruila podrka kljunim podrunicama koje su vodei elementi u kampanjama EUROSTEP-a, 2. snabdevanje lanova i partnera analizom evropske uloge u razvoju koji se odnosi na prioritetne oblasti za EUROSTEP, 3. razvijanje dinaminih strategija za lobiranje i kampanje koje se odnose na prioritete EUROSTEP-a, ukljuujui u te strategije lanove, a ciljajui na kreatore politika u EU, politiare, medije i evropsku javnost, 4. uticati na lanstvo da sa oseanjem velikog zadovoljstva podrava inicijative koje se odnose na kampanje; biti strateki broker izmeu lanova koji imaju zajedniko pitanje na kojem ele da rade; biti izvor informacija za lanove EUROSTEPA-a u vezi sa vanim i relevantnim razvojnim politikama; da se igra perspektivna uloga u identifikovanju i razvoju razmiljanja o pitanjima relevantnim i znaajnim za programe lanova EUROSTEPA-a koji moda nisu uoljivi na prvi pogled.

lanstvo U lanstvo EUROSTEPA-a spadaju NVO koje se bave evropskim razvojem, a koje su aktivno ukljuene u rad s partnerskim organizacijama u zemljama u razvoju i koje su se opredelile da se angauju u debatama o politikama i u javnom zastupanju politike i prakse razvoja. Sadanje lanstvo dolazi iz 14 evropskih zemalja. Kontakt: E-mail: admin@eurostep.org http://www.eurostep.org

90

135. EURONATUR Evropski fond za prirodnu batinu

EURONATUR European Nature Heritage Fund Ciljevi Evropski fond za prirodnu batinu je neprofitna fondacija koja se zalae za ouvanje evropske prirodne batine na vie razliitih nivoa, na primer kroz projekte zatite posebnih vrsta, mere obnavljanja prirode i zatite posebnih podruja, kao i aktivnosti politikog lobiranja ili edukacije na polju zatite ivotne sredine. Aktivnosti: ugroene ivotinjske vrste i njihova stanita: 1. prua zatitu najvanijim ivotinjskim stanitima i koridorima, 2. na kopnu: projekti zatite medveda, vukova i risova; 3. u vodi: projekti zatite, npr. mediteranske mrke foke ili evroazijskog dabra, 4. u vazduhu: projekti zatite ptica selica i slepih mieva; prirodaljudiekonomija: 1. sa seditem u Briselu, EURONATUR je jedan od najznaajnijih zatitnika evropske prirode, 2. konkretnim projektima, EURONATUR pokazuje kako odrivi ruralni razvoj titi prirodu, stvara radna mesta i unapreuje kvalitet ivota; ekoloko umreavanje: 1. povezuje i podrava lokalne organizacije za zatitu prirode, 2. stvara meunarodnu mreu naunika, ekolokih aktivista, farmera, politiara i biznismena u korist ivotne sredine i ljudi, 3. podrava mlade aktiviste za ivotnu sredinu i irenje znanja o prirodi, 4. podrava i prua edukaciju o ivotnoj sredini. lanstvo Razvio je meunarodnu mreu sa vie od 300 naunika, aktivista za konzervaciju prirode i eksperata za ivotnu sredinu. Odrava stalni dijalog sa drugim organizacijama, posebno sa poslovnim svetom. Kontakt: E-mail: info@euronatur.org http://www.euronatur.org

136. EURONET Evropska mrea za decu

EURONET European Childrens Network Ciljevi Svrha ovog udruenja je da na evropskom nivou promovie i podri deja prava i principe i standarde Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija od 20. novembra 1989. godine. Aktivnosti Za tu svrhu, ovo udruenje e imati pravo da razvija, samo ili u saradnji sa treim licima, sve aktivnosti koje se odnose, direktno ili indirektno, na navedenu svrhu. Udruenje e naroito razvijati sledee aktivnosti: sprovoenje kampanja za interese i prava deteta u Evropi i ire u svetu; stavljanje dejih prava i interesa na dnevni red Evropske unije i drugih evropskih regionalnih institucija, preko razvijanja politike, istraivanja i projekata za decu i omladinu na nivou Evrope. lanstvo Udruenje e se uvek sastojati od najmanje tri punopravna lana i imae dve kategorije lanstva: punopravni lanovi i pridrueni lanovi.

lanovi e biti pravna lica osnovana u skladu sa zakonima i praksom zemalja iz kojih potiu. Kategorija punopravnog lanstva je upravljena na nacionalne ili transnacionalne NVO ili NVO mree koje su prevashodno usredsreene na decu. Kategorija pridruenog lanstva je upravljena na nacionalne ili

91

transnacionalne NVO ili NVO mree koje nisu prevashodno usredsreene na decu ili na nacionalne ili transnacionalne organizacije ili mree organizacija koje nisu NVO (npr. poluvladine agencije). Kontakt: E-mail: europeanchildrenetwork@skynet.be OR info@europeanchildrensnetwork.org http://www.crin.org/euronet/about/index.asp

137. EUTA Evropska unija udruenja telekoliba

EUTA European Union of Telecottage Associations Ciljevi Cilj ove unije je da formira jednu organizaciju za saveze telekoliba iz razliitih zemalja, koja obezbeuju pristup alatkama informativnog drutva pristupanih u zajednici, te da olaka razmenu iskustva, da podstakne protok informacija, da pomogne razvoj zajednica (ukljuujui jednake mogunosti za ugroene regione), kao i da delotvornije predstavlja interese saveza telekoliba na nacionalnom i meunarodnom nivou. Sledei cilj saveza je da podri male zajednice u oivljavanju njihovih naunih, obrazovnih i kulturnih aktivnosti, te da doprinese veem irenju informacija o razliitim vidovima evroatlantskih integracija obezbeivanjem pristupa alatkama informativnog drutva na nivou zajednice. Aktivnosti Organizacija je specijalizovana za organizovanje obuke o stvaranju, uslugama, upravljanju i odrivosti telekoliba; prikupljanje i dalje irenje dobrih reenja; osmiljavanje materijala za obuku o temama vanim za telekolibe/teledomove i zajednicu; savetodavni rad za organizovanje udruenja teledomova/telekoliba. lanstvo Evropska unija udruenja telekoliba je NVO koju su osnovala udruenja telekoliba 7 evropskih zemalja, a centrala joj je u mestu Budaer (Budars), u Maarskoj. Organizacija je otvorena i za druga udruenja irom zemlje. Bilo koja organizacija moe se prikljuiti savezu kao lanica, to omoguuje pristup ili upravljanje IT-mreom lokalne zajednice (telekoliba), kao i svako udruenje telekoliba, pod uslovom da njegove aktivnosti pokrivaju celokupnu teritoriju zemlje u kojoj rade. Savez moe prihvatiti samo jednog lana iz svake zemlje. Samo organizacije civilnog drutva mogu da nam se prikljue kao lanice. Kontakt: E-mail: bernat.eva@mailbox.hu http://www.euta.hu/

138. Evropska mrena grupa Saveza za detinjstvo

Alliance for Childhood European Network Group Ciljevi Evropska mrena grupa Saveza za detinjstvo je mrena grupa sastavljena od grupa koje se bave javnim zastupanjem u zemljama lanicama Evropske unije koje rade na kvalitetu detinjstva u sopstvenim zemljama ili u grupi zemalja/na odreenim podrujima. Aktivnosti Aktivnosti Evropske mrene grupe Saveza za detinjstvo su komplementarne s aktivnostima razliitih lanova. Mogu se razluiti sledee konkretne aktivnosti: lanovi ukratko informiu jedni druge o tome kako vide situaciju koja se odnosi na kvalitet detinjstva u njihovoj oblasti delatnosti; lanovi ukratko informiu jedni druge o konkretnim aktivnostima, strategijama, mreama u kojima uestvuju itd. Ukratko: Evropska mrena grupa Saveza za detinjstvo odrava sistem znanja u odnosu na kvalitet detinjstva u Evropskoj uniji.

92

lanstvo To su organizacije koje rade na kvalitetu detinjstva u jednoj ili vie drava lanica Evropske unije sa, u idealnom sluaju, sledeim karakteristikama: bilo bi poeljno da je to vodea organizacija sa velikom mreom; dubinsko znanje o predmetu o kome je re. lanovi moraju biti pozvani da se prikljue. Kontakt: E-mail:michiel.matthes@scarlet.be http://www.allianceforchildhood.eu

139. Evropska profesionalna enska mrea

European Professional Womens Network Ciljevi Evropska profesionalna enska mrea je vitalna i rastua panevropska federacija koja se sastoji od vie od 17 enskih mrea. Na zajedniki cilj je da ene opskrbimo alatkama, mreama i da podravamo njihovu potrebu da preuzmu vostvo. Cilj nam je da razmenjujemo znanje irom Evrope i mi ve uestvujemo u nekoliko panevropskih inicijativa. Kombinujemo sofisticiranu on-lajn mrenu platformu, povezujui nekoliko hiljada poslovnih ena po celoj Evropi sa redovnim of-lajn dogaanjima u mnogim gradovima Evrope. Aktivnosti: on-lajn: 1. evropska mrea obezbeuje on-lajn mrenu platformu koja povezuje nekoliko hiljada poslovnih ena irom Evrope; lanice mogu traiti imenik lanica, mogu slati poruke, uestvovati u mentorskom forumu, pregledati lanke o dogaajima na mrei irom Evrope i mnogo vie od toga; 2. evropski internet sajt (European web-site) je takoe sajt naeg trusta mozgova, jedinstvenog resursa informacija, ukljuujui najbolje korporativne prakse, politike po zemljama, savete za ene u vezi s karijerom i vlasnika istraivanja i komentare; na trust mozgova naveden je meu najmonijima u Francuskoj; 3. meseni bilten Evropskog trusta mozgova; of-lajn nacionalne mree obezbeuju mnoge mogunosti za of-lajn umreavanje, obuku i lini razvoj ena u njihovim gradovima i zemljama; u dogaanja spadaju rukovi s govornicima/predavaima (radni rukovi), radionice za obuku, specijalistiki klubovi itd.; za vie detalja, pogledajte internet sajt lokalne mree.

lanstvo ine ga enske mree, pojedinci i udruenja Kontakt: E-mail: contact@europeanpwn.net http://www.europeanpwn.net

140. Evropski ogranak Greenpeace

Greenpeace European Unit Ciljevi Evropski ogranak Greenpeace je baziran u Briselu, gde pratimo i analiziramo rad institucija Evropske unije, oznaavamo manjkave EU politike i zakone, i podstiemo donosioce odluka da primenjuju progresivna reenja. Aktivnosti Pitanja na kojima radi Evropski ogranak su: zaustavljanje klimatskih promena; opredeljenje za istu energiju; odriva poljoprivreda i genetski modifikovan hrana i organizmi zatita prauma; odbrana naih okeana;

93

eliminisanje toksinih hemikalija.

Aktivnosti obuhvataju kampanje, pripremu izvetaja, stratekih dokumenata i brifinga, saoptenja za javnost. lanstvo Molimo kontaktirajte kancelariju Greenpeace-a u Vaoj zemlji ili Greenpeace International u vezi sa pitanjima o lanstvu ili u vezi sa regionalnom ili globalnom ivotnom sredinom. E-mail: supporter.services.int@greenpeace.org Kontakt: E-mail: Stef.Van.den.Eynde@greenpeace.org http://www.greenpeace.eu

141. Evropski pokret

European Movement Ciljevi Evropski pokret je mrea organizacija lanica koje su se okupile da bi doprinele uspostavljanju ujedinjene, federalne Evrope, zasnovane na principima mira, demokratije, slobode, solidarnosti i potovanja osnovnih ljudskih prava. Nastoji da prui strukturu koja podstie i omoguava aktivno uee graana i organizacija civilnog drutva u razvoju ujedinjene Evrope. Aktivnosti Evropski pokret radi kao grupa koja prouava evropske integracije i informie o njima, a deluje i kao grupa za pritisak. Aktivan je kao studijska i informativna grupa, kroz mnoge projekte i aktivnosti, i nalazi se na elu pruanja pomoi velikim segmentima javnosti da uzmu uee u irenju informacija o evropskim pitanjima i aktivnostima. Evropski pokret radi kao grupa za pritisak kroz uticanje njegovih lanica na svim nivoima u svakom sektoru aktivnosti. Aktivnosti obuhvataju organizovanje skupova, konferencije, seminare, obuku, tampanje publikacija, itd. lanstvo Sve organizacije lanice Evropskog pokreta su pravna lica, legalno osnovana u skladu sa zakonom i obiajima njihove zemlje porekla. Postoje sledei tipovi lanica: organizacije lanice (sa punim pravom glasanja); pridruene lanice i dopisne lanice (bez prava glasanja). Kontakt: E-mail: secretariat@europeanmovement.eu www.europeanmovement.eu

142. EWEA Evropska asocijacija za energiju vetra

EWEA European Wind Energy Association Ciljevi Evropska asocijacija za energiju vetra predstavlja glas industrije vetra, koja aktivno promovie korienje snage vetra u Evropi i irom sveta. Aktivnosti: koordinira meunarodnu politiku, komunikacije, istraivanja i analizu, te prua razne usluge kao podrku zahtevima svojih lanova; takoe organizuje manifestacije visoko profilisane industrije kojima lanovi mogu prisustvovati po privlanim cenama; analizira, formulie i ustanovljava politiku pozicija industrije vetra u odnosu na kljuna pitanja, saraujui sa industrijom i istraivakim institucijama na brojnim projektima u vezi sa razvojem trita i tehnolokih istraivanja; osim toga, lobistike aktivnosti koje EWEA preduzima pomau da se stvori odgovarajui pravni okvir unutar kojeg lanovi mogu uspeno razvijati svoje poslovanje;

94

zbog rastue potrebe da se pojaa vidljivost industrije vetra, EWEA proizvodi veliki broj raznovrsnih alatki i upravlja kampanjama iji je cilj da se povea svest o koristi od vetra, razbijajui mitove o energiji vetra i obezbeujui lak pristup kredibilnim informacijama; organizuje brojne konferencije, izlobe, seminare i radne grupe u korist svojih lanova i ove industrije. Glavne manifestacije su: 1. godinja Evropska konferencija i izloba o energiji vetra (EWEC), koja privue i do 7.500 uesnika i 300 kompanija izlagaa, 2. dvogodinja Evropska of-or konferencija (European Offshore Conference), koja privue 3.000 uesnika i vie od 200 kompanija izlagaa.

lanstvo Asocijacija sada ima preko 600 lanova iz skoro 60 zemalja, ukljuujui proizvoae sa udelom od 90% na globalnom tritu energije vetra, kao i snabdevae komponentama, istraivake institute, nacionalna udruenja energije vetra i obnovljivih izvora, investitore, izvoae radova, snabdevae elektrinom energijom, finansijska i osiguravajua drutva i konsultante. Ova kombinovana snaga ini EWEA najveom i najsnanijom mreom energije vetra na svetu. Kontakt: E-mail: ewea@ewea.org http://www.ewea.org/

143. EWL Evropski enski lobi

EWL European Womens Lobby Ciljevi Cilj Evropskog enskog lobija je promovisanje enskih prava i ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca u Evropskoj uniji. Aktivan je u razliitim oblastima, kao to je ekonomska i socijalna pozicija ena, ene u donoenju odluka, nasilje nad enama, enska raznovrsnost itd. Uglavnom radi sa institucijama Evropske unije: Evropskim parlamentom, Evropskom komisijom i Savetom ministara EU. Aktivnosti: davanje podrke aktivnoj ukljuenosti ena u rad na postizanju jednakosti izmeu ena i mukaraca, uz osiguranje zastupanja/predstavljanja ena iz razliitih regiona Evrope; davanje podrke nacionalnim lanicama preko informacija, lobistikih resursa i obuke da bi se aktivno angaovale na oblikovanju politike EU i na sprovoenju zakona na nacionalnom nivou; kroz analizu, evaluaciju i monitoring obezbediti redovne podatke o svim oblastima razvoja i sprovoenja EU politike koja ima uticaja na ivote ena i na promovisanje ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca, s posebnim osvrtom na Putokaz za jednakost izmeu ena i mukaraca, Peking platformu Ujedinjenih nacija za akciju prema Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama; praenje i podizanje svesti o razvoju i sprovoenju rodno osetljive politike da bi se osigurala potpuna integracija enskih prava, interesa i perspektive u svim oblastima politike EU; uzimanje u obzir potreba i perspektive razliitih grupa ena, kao i razliitih iskustava ena u svim fazama njihovog ivotnog ciklusa lanstvo Evropski enski lobi je najvea krovna organizacija enskih udruenja u Evropskoj uniji ima organizacije lanice u svih 27 zemalja lanica EU i u 3 zemlje kandidata. U lanove spadaju: nacionalne organizacije lanice, evropske organizacije lanice i pojedinci koji prihvataju svrhu i ciljeve ove asocijacije. Kontakt: E-mail: ewl@womenlobby.org http://www.womenlobby.org

144. EZA Evropski centar za pitanja zaposlenih

EZA European Centre for Workers Questions Ciljevi Evropski centar za pitanja zaposlenih ima dva centralna cilja:

95

 propagiranje drutvenog dijaloga i diskusije u vezi sa drutvenim izazovima na evropskom nivou; propagiranje drutvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja drutva. U ovom kontekstu, EZA osea obavezu da prui doprinos reavanju drutvenih pitanja i pitanja koja se tiu zaposlenih. Aktivnosti: organizovanje seminara o pitanjima od posebnog znaaja, istraivake projekte koji se bave centralnim pitanjima socijalnog, drutvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, savetovanje ulanjenih centara i partnera o razvoju projekata, omoguavajui im da sprovode obrazovne mere, autonomno ili u saradnji sa drugima; organizacija kurseva za zvaninike i zaposlene u organizacijama posloprimalaca za konsolidovanje i jaanje sposobnosti i znanja u evropskom kontekstu; podrka osnivanju tematskih mrea i platformi meu centrima ulanjenim u EZA i drugim prijateljskim organizacijama; tampanje publikacija. lanstvo Predstavlja mreu koja se sastoji od vie od 60 radnikih organizacija iz 20 zemalja, koje su posveene hrianskim drutvenim vrednostima. Kontakt: E-mail: eza@eza.org www.eza.org

145. FACE Federacija udruenja za lov i konzervaciju EU

FACE Federation of Associations for Hunting and Conservation of the EU Ciljevi: promovisanje lova u skladu sa principima odrivog korienja prirodnih resursa i ouvanja bioloke raznovrsnosti/biodiverziteta; lov je znaajna komponenta u ouvanju i upravljanju svetom divljih ivotinja, kao i upravljanjem, stvaranjem i revitalizacijom habitata; lov je i vana socioekonomska aktivnost u prirodi koja dodaje vrednost biodiverzitetu i pomae da se osigura njegovo neprestano ouvanje; javno zastupanje kolektivnih interesa svojih lanova na nivou evropskih i meunarodnih institucija u vezi sa odrivim lovom, upravljanjem svetom divljih ivotinja, ouvanjem prirode, vatrenog oruja, zdravlja ivotinja, mesa divljai; doprinos informisanju donosilaca odluka, medija i javnosti o relevantnim pitanjima kroz podizanje svesti o inicijativama iji je cilj da promoviu principe udruenja.

Aktivnosti: FACE ima redovne kontakte sa 785 lanova Evropskog parlamenta i veoma blisko sarauje s njegovim lanovima kroz uee u Intergrupi za aktivnosti odrivog lova, biodiverziteta i prirode; od svog osnivanja, FACE daje odluujui doprinos svim inicijativama EU (direktive, amandmani i pravila) i zakonodavstvo EU koje je direktno ili indirektno povezano s lovom i upravljanjem svetom divljih ivotinja; FACE je priznala Evropska komisija za glavnog partnera u diskusijama, koji predstavlja sedam miliona lovaca i s njom se konsultuje relevantni Generalni direktorat tokom razrade i monitoringa zakonodavstva EU koje se bavi lovom, upravljanjem svetom divljih ivotinja, ouvanjem prirode, vatrenim orujem, zdravljem divljih ivotinja, higijenom divljai itd.; FACE je u redovnom kontaktu sa Savetom ministara, direktno i preko svojih nacionalnih delegacija; Savet Evrope mu je dodelio status posmatraa na sastancima Stalnog odbora Bernske konvencije (T-PVS); takoe FACE aktivno uestvuje u njegovim ekspertskim grupama (npr. ugroene vrste, veliki mesoderi itd.) i ve je za Savet Evrope organizovao nekoliko sastanaka eksperata za svet divljih ivotinja; takoe, FACE blisko sarauje sa Centrom NATUROPA, da bi prikupio i dalje irio informacije. lanstvo lanstvo u ovom udruenju je otvoreno reprezentativnim nacionalnim lovakim udruenjima iz svih zemalja lanica Saveta Evrope; trenutno ima lanove udruenja u 36 zemalja.

96

Kontakt: E-mail: info@face.eu

http://www.face.eu

146. FEANTSA Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade s beskunicima

FEANTSA European Federation of National Organizations Working with the Homeless Ciljevi Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade s beskunicima osnovana je 1989. godine kao evropska nevladina organizacija da bi spreavala i ublaavala siromatvo i drutvenu iskljuenost osoba kojima preti da postanu beskunici ili to ve jesu. Aktivnosti: da angamanom u stalnom dijalogu sa evropskim institucijama i nacionalnim i regionalnim vladama promovie razvoj i sprovoenje delotvornih mera u borbi protiv beskunitva; da sprovodi i promovie istraivanja i prikupljanje podataka da bi bolje shvatila prirodu, opseg, uzroke i reenja beskunitva; da promovie i olakava razmenu informacija, iskustava i dobre prakse izmeu organizacija lanica FEANTSA i relevantnih zainteresovanih subjekata u cilju unapreenja politike i prakse koje se odnose na beskunitvo; da podie svest javnosti o sloenosti beskunitva i o viedimenzionalnoj prirodi problema s kojima se beskunici suoavaju. Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade s beskunicima tesno sarauje sa institucijama EU i ima konsultativni status u Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama. Ona dobija finansijsku podrku od Evropske komisije. U tu svrhu FEANTSA lobira kod donosilaca odluka, naruuje istraivanja, pie o alatkama/instumentima, priprema redovna dokumenta o politikama i organizuje evropske seminare i konferencije, te inicijative za transnacionalnu razmenu. Pored toga, FEANTSA rukovodi nizom radnih grupa, u kojima lanovi diskutuju i analiziraju probleme kao to je stanovanje, pravo na stanovanje, zapoljavanje, zdravstvena i socijalna zatita, prikupljanje podataka (statistika i indikatori) i uestvovanje. lanstvo Trenutno ima vie od 100 organizacija lanica, koje rade u skoro 30 evropskih zemalja, ukljuujui 25 zemalja lanica EU. Veina lanova su nacionalne ili regionalne krovne organizacije davalaca usluga koji podravaju beskunike pomou irokog spektra usluga, ukljuujui stanovanje, zdravstvo, zapoljavanje i socijalnu podrku. One esto u tesnoj saradnji sa javnim vlastima, davaocima socijalnih stanova i drugim relevantnim akterima. Kontakt: E-mail: information@feantsa.org http://www.feantsa.org

147. FEBA Evropska federacija banaka hrane

FEBA European Federation of Food Banks Ciljevi: doprinos potovanju prava na hranu; podrka stvaranja i razvoja banaka hrane u evropskim zemljama. Aktivnosti: organizuje razmenu iskustava izmeu zemalja obukom i organizovanjem Godinjeg sastanka evropskih banaka hrane, koji svake godine okuplja predstavnike svih zemalja na dva i po dana; zastupa banke hrane i nacionalne federacije u pribavljanju priloga od vlada i privatnih organizacija; okuplja sve ljude koji aktivno uestvuju u borbi protiv gladi i bacanja hrane radi uticaja na kolektivne odluke u pravcu bolje upotrebe vika hrane i delotvornijeg sprovoenja ove borbe u Evropi.

97

lanstvo Evropska federacija banaka hrane okuplja 232 banke hrane u Evropi, koje se svakodnevno bore protiv gladi i bacanja hrane. Kontakt: E-mail: feba@eurofoodbank.org http://www.eurofoodbank.org/

148. FEE Fondacija za ekoloko obrazovanje

FEE Foundation for Environmental Education Ciljevi Fondacija za ekoloko obrazovanje je nevladina i neprofitna organizacija iji je cilj promovisanje odrivog razvoja ekolokim obrazovanjem (formalno kolsko obrazovanje, obuka osoblja i opte podizanje svesti). Aktivnosti Uglavnom je aktivna kroz pet ekolokih obrazovnih programa: Plava zastava (Blue Flag) dobrovoljna i ekskluzivna eko-oznaka; ovu oznaku dobilo je vie od 3.450 plaa i marina u 41 zemlju irom sveta u 2009. godini; Eko-kole (Eco-Schools) program za obuku u kolama o upravljanju ivotnom sredinom, atestiranju i odrivom razvoju; Program Eko-kole ima sedam koraka koje svaka kola moe da usvoji; zasnovan na elementima programa za upravljanje ivotnom sredinom, ovaj proces obuhvata iroki spektar zainteresovanih subjekata, ali najvaniju ulogu igraju uenici; Mladi reporteri za ivotnu sredinu (YRE Young Reporters for the Environment) meunarodna mrea nastavnika i uenika srednjih kola, postojea u 17 zemalja; svaka grupa koja je ukljuena definie svoj sopstveni istraivaki projekat o nekom ekolokom problemu, s ciljem da javnosti prenese relevantnu informaciju; Uenje o umama (Learning about Forests) ovaj program ima cilj da povea znanje o umama i svim njihovim vrednostima s proizvodima i aktivnostima, te da kod omladine produbi razumevanje o tome; program e podsticati aktivnosti koje e pomoi uenicima da dostignu vii stepen ekoloke zrelosti, bez obzira na godine, fazu u kojoj se nalaze i ranija iskustva; Zeleni klju (Green Key) eko-oznaka za turistike objekte, a cilj joj je da doprinese spreavanju klimatskih promena i odriv turizam nagraivanjem i promovisanjem dobrih inicijativa; Zeleni klju takoe ima cilj da promeni praksu i ponaanje aktera u turizmu, ukljuujui preduzea, vlasti, goste, lokalne zajednice, te da ih angauje da poveaju svoju odgovornost prema sopstvenoj ivotnoj sredini.

lanstvo Fondacija za ekoloko obrazovanje meunarodna krovna organizacija u kojoj svaka zemlja ima po jednu nacionalnu organizaciju lanicu koja predstavlja FEE na nacionalnom nivou i koja je nadlena za sprovoenje programa FEE u svojoj zemlji. Ima organizacije lanice u 60 zemalja irom sveta. Pojedinci takoe mogu biti poasni lanovi. Kontakt: E-mail: secretariat@fee-international.org http://www.fee-international.org/en

149. F.E.F.A.F Evropska federacija neplaenih roditelja i lica koja pruaju kunu negu
F.E.F.A.F European Federation of Unpaid Parents and Carers at Home Ciljevi Predstavlja meunarodnu neprofitnu asocijaciju i na osnovu belgijskog zakona ima poseban konsultativni status pri ECOSOC UNO. Od nacionalnih vlada i tela koja donose odluke u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama F.E.F.A.F zahteva:

98

priznavanje ljudske, drutvene i ekonomske vrednosti neplaenog rada u porodici briga, nega i obrazovanje koji se u domainstvu prua srodnicima koji su upueni na to; brigu o onima koji pruaju neplaenu brigu: 1. drutveni status koji im obezbeuje dostojanstvo i graanski status, zasnovan na ljudskim i ekonomskim vrednostima, 2. da im se obezbede socijalna prava (nevezana za status plaenih radnika) uz istovremeno zadravanje ustanovljenih prava, 3. smanjivanje rizika od siromatva i ugroavanja kojima su izloeni; politiku prema porodici kojom se jame prava porodice i dece, uzimajui u obzir potrebe u razliitim fazama ivota roditelja i dece; prikupljanje podataka iz nacionalnih i evropskih statistika o enama/mukarcima koji pruaju kunu negu, i potrebama porodica i svih njihovih lanova; mogunost istinskog civilnog dijaloga pruanjem adekvatnih pravnih i finansijskih sredstava evropskim organizacijama civilnog drutva.

Aktivnosti: zastupa evropske roditelje i negovatelje koji se bave kunom negom na nivou Evropske unije i UN; informie ih o njihovim ekonomskim, socijalnim, zakonskim i politikim pravima; doprinosi razmeni informacija izmeu svojih lanova; pluralistika, nepartijska i nepristrasna; sarauje sa evropskim, afrikim, azijskim, severnoamerikim i junoamerikim NVO; lanica Evropske platforme evropskih socijalnih organizacija civilnog drutva i Evropskog enskog lobija. lanstvo Postoji spisak lanica na sajtu, ali nema informacija o proceduri apliciranja za lanstvo. Kontakt: E-mail: info@fefaf.be www.fefaf.be

150. FIDH Meunarodna federacija za ljudska prava

FIDH International Federation for Human Rights Ciljevi Cilj FIDH-e je postizanje efektivnih poboljanja u zatiti rtava, prevenciji krenja ljudskih prava i gonjenju odgovornih lica. Aktivnosti: misije istraivanja i posmatranja suenja; intervencije pred javnim i sudskim vlastima; podizanje svesti; programi saradnje u pravosudnoj sferi; aktivnosti usmerene prema obuci i podizanju svesti, albe vladinim organizacijama. lanstvo Obuhvata sve organizacije, izuzimajui pojedince, koje se pridravaju ustava, plaaju lanarinu i koje je na predlog Meunarodnog biroa prihvatio Kongres. Sastoji se od punopravnih, dopisnih i pridruenih lanova. Kontakt: http://www.fidh.org

99

151. FIMITIC Meunarodna federacija osoba sa fizikim invaliditetom

FIMITIC International Federation of Persons with Physical Disability Ciljevi Svrha FIMITIC-a je poboljanje socijalnih, profesionalnih i drutvenih uslova za osobe sa fizikim invaliditetom. Ova federacija zagovara jednakost mogunosti za osobe s invaliditetom i bori se protiv njihove diskriminacije. Aktivnosti Aktivnosti ove federacije vezane su za uzajamnu razmenu iskustava i miljenja sastancima, konferencijama i drugim skupovima, kao i savetodavnim uslugama koje se pruaju nacionalnim asocijacijama lanicama i koordinacija njihovih aktivnosti. lanstvo lanice su predstavnici, nacionalne organizacije civilnog drutva (OCD) osoba s fizikim invaliditetom, organizacije roditelja ili organizacije osoba sa fizikim invaliditetom koje nisu u stanju da govore u svoje ime. Prijem u lanstvo je predmet odluke Izvrnog odbora, po podnoenju pisanog zahteva. lanovi bi trebalo da budu asocijacije sa pravnim kapacitetom, na osnovu pravnog sistema njihove zemlje. Kontakt: E-mail: FIMITIC@invitel.hu http://www.fimitic.org

152. FUEN Federalna unija evropskih nacionalnosti

FUEN Federal Union of European Nationalities Ciljevi Federalna unija evropskih nacionalnosti namenjena je etnikim grupama u Evropi i propagira cilj ouvanja njihovog nacionalnog identiteta, jezika, kulture i istorije nacionalnih manjina. Aktivnosti: organizuje konferencije, seminare, diskusije, istraivake misije, razradu studija, javna obraanja i konsultacije; informie i obavetava, predstavlja manjine i spaja ljude. lanstvo Obino lanstvo moe biti odobreno samo organizacijama koje predstavljaju interese svoje etnike grupe, koje su demokratski konstituisane i ispunjavaju zahteve Statuta. Druge organizacije koje unapreuju i/ili predstavljaju interese etnikih grupa, mogu biti primljene kao pridrune lanice. Odbor je ovlaen da primi pojedince zainteresovane za rad u FUEN-u kao dopisne lanove. Kontakt: -mil: info@fuen.org http://www.fuen.org

153. GENET Evropska mrea NVO za genetski inenjering

GENET European NGO Network on Genetic Engineering Ciljevi Predstavlja evropsku mreu nevladinih neprofitnih organizacija koje uestvuju u kljunim raspravama o genetskom inenjeringu, a osnovana je 1995. godine. Osnovni posao GENET-a je da svojim organizacijama lanicama, kao i zainteresovanoj javnosti, obezbeuje informacije o genetskom inenjeringu mejling-listom, te da koordinira aktivnosti i kampanje. Aktivnosti: informisanjem zainteresovanih organizacija i pojedinaca, ova mrea olakava uestvovanje graana u donoenju odluka koje treba da rukovode razvojem ove tehnologije;

100

podrava aktivnosti iji je cilj da se izbegne uvoenje proizvoda genske tehnologije koji nisu u interesu potroaa ili poljoprivrednika, koji nanose tetu ivotnoj sredini ili ivotinjama i koji su u sukobu sa ljudskim pravima i etikom.

lanstvo Trenutno GENET ima 41 organizaciju lanicu u 21 evropskoj zemlji. lanstvo mogu dobiti evropske organizacije civilnog drutva koje dele ciljeve GENET-a. Kontakt: E-mail: coordination@genet-info.org http://www.genet-info.org

154. HELPAGE International

HELPAGE International Ciljevi Osnovana je 1983. godine i predstavlja mreu sa ciljem razmenjivanja ideja i resursa, te izgraivanja zajednike platforme za pritiskanje koje bi dovelo do promene. Pomae starijim ljudima da zahtevaju svoja prava, da kritikuju diskriminaciju i prevazilaze siromatvo, da bi mogli da vode dostojanstven, siguran, aktivan i zdrav ivot. Aktivnosti U pristupu naem radu mi stavljamo naglasak na: socijalnu pravdu i osnaivanje: 1. u sredite naeg rada stavljamo starije mukarce i ene, ukljuujui ih i osmiljavanje, sprovoenje i proveru programa, 2. radimo s najugroenijim i najranjivijim starijim osobama i diemo glas u ime onih koji to ne mogu za sebe da urade; 1. 2. 1. 2. partnerstva radimo u partnerstvu sa organizacijama koje slino razmiljaju, pogotovo onima koje rade s decom i porodicama; pruanje usluga: pruamo usluge u sluajevima kad vlade ne uspevaju da dou do starijih mukaraca i ena, na hitne sluajeve reagujemo brzo i delotvorno i pomaemo starijim osobama da izgrade otpornost na prirodne katastrofe i politike krize; dokaze i promenu politike: razvijamo naine da poboljamo ivote starijih osoba praenjem naih programa i evidentiranjem njihove delotvornosti, koristimo vrste dokaze da bismo ubedili kreatore politika da se pozabave pitanjima starenja.

lanstvo Prijem u lanstvo je otvoren za svaku osnovanu i pravno registrovanu organizaciju koja radi na meunarodnom, regionalnom ili lokalnom nivou na pitanjima starenja pojedinaca ili stanovnitva. Organizacije treba da budu u stanju da pokau sposobnost u istraivanju, javnom zastupanju, izgradnji kapaciteta sa starijim licima i za starija lica. Trenutno ima globalni savez od 80 podrunica. Kontakt: http://www.helpage.org/Aboutus/Contactus

155. HOPE Stalni komitet za bolnice Evropske unije

HOPE Standing Committee of the Hospitals of the European Union Ciljevi Evropska federacija bolnica i zdravstvenih ustanova je nevladina evropska asocijacija, osnovana 1966, a od 1995. godine je meunarodna neprofitna asocijacija. Njen akronim je HOPE (Hospitals for EurOPE) (NADA Bolnice za Evropu). Ona zagovara unapreenje zdravstvenog stanja graana u zemljama Evropske unije i ujednaeno visok standard bolnike nege u celoj Evropskoj uniji, kao i podsticanje

101

efikasnosti, delotvornosti i humanosti u organizaciji i radu bolnikih usluga i zdravstvenih sistema u ijim okvirima funkcioniu. Aktivnosti Stalni komitet za bolnice Evropske unije moe razvijati samostalno ili kao partner sa drugima sve vrste aktivnosti koje mogu doprineti ostvarenju njegovih cljeva, kao to su: pokretanje projekata; uspostavljanje tehnikih radnih grupa; uspostavljanje programa u sferi obrazovanja, partnerstva, zdravstvene pomoi i preobuke; izdavanje publikacija i organizovanje radionica i kongresa. lanstvo Predstavlja asocijaciju koja se sastoji od punopravnih lanova, lanova posmatraa i konsultativnih lanova koji obuhvataju nacionalne bolnike asocijacije ili, tamo gde one ne postoje, nacionalne institucije odgovorne za bolniki sektor u dravama lanicama Evropske unije; zemlje kojima je dodeljen status kandidata; ili zemlje koje ne ispunjavaju uslove da postanu ponopravni ili posmatraki lan, ali su primljene od Saveta guvernera. Kontakt: E-mail: sg@hope.be http://www.hope.be

156. HRDN Mrea za ljudska prava i demokratiju

HRDN Human Rights and Democracy Network Ciljevi Mrea za ljudska prava i demokratiju je neformalna grupacija organizacija civilnog drutva koja radi na nivou EU na iroj oblasti ljudskih prava, demokratije i prevencije konflikata. Aktivnosti: Mrea nastoji da utie na politiku ljudskih prava EU i drava lanica, kao i na programiranje njihovih instrumenata za finansiranje aktivnosti u cilju unapreivanja demokratije, ljudskih prava i odrivog mira. lanstvo Uee u ovoj mrei je otvoreno za organizacije civilnog drutva koje se na nivou EU bave podsticanjem ljudskih prava, demokratije i prevencije konflikata unutar i izvan EU. Kandidati e biti primljeni u mreu ukoliko se nijedna od trenutnih lanica ne usprotivi. Kontakt: E-mail: lscurfield@qcea.org; nrougy@clubmadrid.org http://dev.act4europe.org

157. IEEP Institut za evropsku poltiku zatite ivotne sredine

IEEP Institute for European Environmental Policy Ciljevi Predstavlja nezavisan neprofitni institut posveen unapreenju ekoloki odrive Evrope kroz analizu politike, razvoj i propagiranje. Aktivnosti: sprovodimo istraivake studije, ukljuujui meunarodna poreenja ekolokih politika, doprinos razvoju tih politika i studije sprovoenja i evaluacije; pruamo savete odsecima i agencijama nacionalnih vlada, parlamentarnim odborima, komitetima, Evropskoj komisiji i Parlamentu, drugim telima i organizacijama civilnog drutva; irimo informacije i rezulate istraivanja o ivotnoj sredini i politici vezanoj za ova pitanja u javnim i privatnim sektorima unutar Evropske unije i evropskih zemalja; odravamo sveobuhvatnu bazu podataka zakona za ivotnu sredinu i politike EU, uz redovno auriranje naeg Prirunika ekoloke politike: EU i Britanija; izdajemo broure o nizu tema vezanih za ivotnu sredinu;

102

organizujemo meunarodne konferencije i seminare, okupljajui kljune evropske donosioce i sprovodioce politikih odluka u cilju unapreivanja trenutne politike.

lanstvo Partnerstva su sutinski deo naeg etosa i naina rada i stoga redovno saraujemo sa partnerskim organizacijama istomiljenicama u mnogobrojnim zemljama. Kao neprofitna, nezavisna organizacija, na rad prevashodno zasnivamo na finansiranju programa i projekata. Institut sprovodi nezavisna istraivanja koja finansiraju istraivaka tela i fondacije, kao i naruene projekte za mnotvo klijenata i sponzora, ukljuujui institucije EU, vladina ministarstva, ekoloke agencije i organizacije civilnog drutva u nizu zemalja. Kontakt: E-mail: central@ieep.eu http://www.ieep.eu

158. IFsbh Meunarodna federacija za bolesti spina bifida i hidrocefalus

Ifsbh The International Federation for Spina Bifida and Hydrocephalus Ciljevi Cilj Ifsbh-a je da irom sveta iri informacije i prua strunu podrku porodicama, pojedincima, profesionalcima i volonterima koji se bave aktivnostima na polju bolesti hidrocefalus (proirenje komora mozga) i spina bifida (SB uroeni deformitet kimenog stuba i kimene modine). Aktivnosti Aktivnosti su joj usredsreene na irenje informacija i pruanje strune podrke svuda u svetu porodicama, pojedincima, profesionalcima i volonterima koji se bave aktivnostima na polju bolesti hidrocefalus i spina bifida. To su: podrka nacionalnih udruenja za bolesti SB i/ili hidrocefalus IFsbh je u kontaktu sa nacionalnim udruenjima za bolesti spina bifida i/ili hidrocefalus u vie od 40 zemalja; podstie i podrava stvaranje novih grupa i nacionalnih udruenja; je priredila osnovni prirunik o tome kako treba osnovati grupu za samopomo; napravila je kompilaciju smernica za nacionalna udruenja kako bi pomogla nacionalnim udruenjima da se razviju; istraivanje IFsbh doprinosi istraivakim projektima u robi, znanju u iskustvu; etika IFsbh je zapoela internu diskusiju o stavu drutva prema neroenoj deci sa invaliditetom i odluila da tu diskusiju podigne na meunarodni nivo; projekti u zemljama u razvoju pre 6 godina IFsbh je zapoela projekat za ranu intervenciju, leenje, rehabilitaciju i zatim praenje pacijenata koji boluju od SB i hidrocefalusa u zemljama u razvoju; uticaj na meunarodnu politiku i debate IFsbh poveava svoj uticaj u meunarodnim pitanjima, koja e verovatno pogoditi osobe koje boluju od SB i hidrocefalusa i njihove porodice; naroito je usredsreena na: 1. ljudska prava i ukljuenje osoba koje boluju od SB i/ili hidrocefalusa, 2. prava dece koja boluju od SB i hidrocefalusa u zemljama u razvoju, 3. prevenciju i pitanja koja se odnose na bioetiku i prenatalnu dijagnozu; umreavanje na meunarodnom nivou. lanstvo Postoje dve kategorije lanstva: lanstvo organizacija i lanstvo podrke. lanstvo organizacija ine zvanino registrovana udruenja osoba koje boluju od SB i/ili hidrocefalusa i/ili njihovih roaka, a koje deluju u okviru odreene teritorije. lanstvo podrke je otvoreno za pojedince, simpatizere, profesionalce, kompanije, studente/uenike i sve one koji su zainteresovani za bolesti SB i/ili hidrocefalus. lanstvo se sastoji od 40 regionalnih i nacionalnih krovnih organizacija za SB i/ili hidrocefalus. Osim toga, IFsbh ima intenzivne kontakte sa regionalnim i nacionalnim organizacijama u preko 50 zemalja, na pet kontinenata. Kontakt: E-mail: info@ifglobal.org http://www.ifglobal.org/

103

159. IGLYO Meunarodna omladinska i studentska organizacija lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, transrodnih i queer osoba
IGLYO International Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender, Queer Youth and Student Organization Ciljevi Ova organizacija osnovana je 1984. godine kao reakcija na potrebu za boljom koordinacijom izmeu lokalnih, regionalnih i nacionalnih LGBTQ (lezbijke, homoseksualci, biseksualci, transrodni i queer osoba) omladinskih i studentskih organizacija. Rukovoena mladim ljudima i za mlade ljude, IGLYO je meunarodna krovna organizacija iji je cilj da osnai svoje lanove da bolje zastupaju pitanja/probleme LGBTQ omladine i studenata. U to spada i da sluimo kao glas naih lanova pred meunarodnim telima, institucijama, organizacijama i u promociji saradnje i zajednikih strategija. Prvenstveno je usredsreena na: obrazovanje; zdravstvo; ljudska prava; meureligijski i meukuturni dijalog. Aktivnosti: nastoji da postigne svoje ciljeve kroz saradnju sa razliitim institucijama na razliitim nivoima; ona sarauje sa Savetom Evrope i Evropskom komisijom da bi promovisala uee mladih LGBT osoba i njihova prava; radi na tome da utie na navedene institucije da podre i ukljue LGBT omladinu u svoje politike i lobije, tako to osigurava da glas LGBT omladine bude zastupljen u radnim prioritetima ovih institucija; znatan deo posla, meutim, ove organizacije odnosi se na rad sa organizacijama lanicam;. svake godine IGLYO organizuje meunarodnu konferenciju ili studijsku sesiju na odreenu temu (kao to su mediji, zdravstvo, obrazovanje itd.) koja odraava potrebe kojima treba da se pozabavi LGBT omladina i kojih se, radi njih, i treba dotai; meukulturno uenje, razmena novih vetina i meunarodno umreavanje su tipini primeri onoga to IGLYO obezbeuje svojim lanovima; inei to, cilj nam je da ojaamo kapacitete organizacija lanica i da podstiemo prekograninu saradnju i zajednike projekte; IGLYO je glavni izvor informacija relevantnih za lokalne omladinske grupe i organizacije; cilj delatnosti ove organizacije je da izgradi kapacitete svojih organizacija lanica obezbeenjem prostora na kome bi se informacije mogle razmenjivati; ovom mreom organizacije lanice bi takoe mogle razgovarati o najboljim praksama i povezivati se radi osmiljavanja zajednikih projekata, iji su cilj razvojni planovi organizacija (bilo na lokalnom, nacionalnom i/ili regionalnom/ transnacionalnom nivou); IGLYO je ukljuena u politiki rad; ona uestvuje u okviru omladinskih struktura na evropskom i meunarodnom nivou; IGLYO je, izmeu ostalog, punopravni lan Evropskog omladinskog foruma i ILGA-Europe (evropski ogranak Meunarodne lezbijske i gej asocijacije) i sarauje sa Direktoratom za omladinu i sport pri Savetu Evrope; kroz svoja razliita dogaanja, IGLYO analizira postojee politike o pitanjima LGBT i doprinosi uspostavljanju efikasnijih strategija za borbu protiv diskriminacije s kojom s suoava LGBT omladina. lanstvo Danas mrea IGLYO predstavlja vano mesto sastanka za LGBTQ omladinu u evropskom regionu, imajui organizacije lanice u skoro svakoj evropskoj zemlji i ire. Kontakt: E-mail: info@iglyo.com http://www.iglyo.com/

104

160. ILGA EUROPE Meunarodna lezbijska i gej asocijacija

ILGA EUROPE International Lesbian and Gay Association Ciljevi Predstavlja meunarodnu asocijaciju lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca, travestita i interseksualaca evropskog regiona. To je nevladina krovna organizacija koja na evropskom nivou zastupa svoje lanove, uglavnom organizacije lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca i travestita. Vizija ILGA-Europe je svet osloboen od bilo kog oblika diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili rodnog izraavanja; svet u kojem se potuju ljudska prava svih i u kojem svako moe da ivi ravnopravno i slobodno. Misija ILGA-Europe je: da nastupa kao evropski glas za prava onih koji se suoavaju sa diskriminacijom na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili rodnog izraavanja; da promovie pravo na jednakost i osloboenost od diskriminacije kroz lobiranje i javno zastupanje, te kroz obrazovanje i informisanje evropskih i meunarodnih institucija, medija i civilnog drutva; da jaa kapacitete evropskih organizacija za ljudska prava koje se bore protiv diskriminacije zbog seksualne orijentacije, rodnog identiteta i rodnog izraavanja da bi mogle da rade za ravnopravnost angamanom u javnom zastupanju, sprovoenjem kampanja i umreavanjem, razmenom najbolje prakse, irenjem informacija i programom izgradnje kapaciteta. Aktivnosti: razvoj LGBT pokreta rojekti koji se rade sa LGBT organizacijama u razvoju; obuke i studijske sesije o osnaivanju kapaciteta; mogunosti finansiranja; resursi za izgradnju kapaciteta; rad sa evropskim institucijama: 1. Antidiskriminatorna Direktiva EU zato? 2. Be Bothered (Treba da vas je briga) Evropski parlament 20092014, 3. proirenje EU kao deo procesa pristupa EU od zemalja kandidata se trai da ispune Kopenhagenske kriterijume, naime, da ouvaju demokratsko upravljanje i ljudska prava, funkcionisanje trine ekonomije, te da preuzmu obaveze lanstva u EU; osim toga, od zemalja se zahteva da prenesu zakone EU u nacionalne zakone i, to je jo vanije, da ih sprovode i izvravaju odgovarajuim administrativnim i sudskim strukturama, 4. spoljni odnosi Evropske unije, 5. ugovor o reformama, 6. parnienje u evropskim sudovima, 7. ILGA EUROPE kao finansijer, 8. u aktivnosti spadaju: konferencije, sednice, sastanci; publikacije (bilteni, povremene publikacije, izvetaji). lanstvo ine ga udruenja, organizacije, lanovipojedinci. lanstvo obuhvata oko 300 organizacija iz cele Evrope; ILGA EUROPE je osnovana 1996. godine kao posebna oblast ILGA, sama ILGA je osnovana 1978. godine. Kontakt: E-mail: info@ilga-europe.org http://www.ilga-europe.org

161. IMPEL Mrea Evropske unije za sprovoenje i izvrenje Zakona o ivotnoj sredini
IMPEL European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law Ciljevi Mrea Evropske unije za sprovoenje i izvrenje Zakona o ivotnoj sredini je meunarodno neprofitno udruenje ekolokih vlasti zemalja lanica Evropske unije, zemalja pristupnica i kandidata EU i EEA. Ova

105

mrea doprinosi zatiti ivotne sredine promovisanjem delotvornog sprovoenja i izvrenja Zakona o ivotnoj sredini Evropske zajednice. Aktivnosti: aktivnosti IMPEL-a su podstakle razvoj najbolje prakse na terenu, a injenica da su uesnici u projektima IMPEL-a strunjaci na polju pripremanja zakona o ivotnoj sredini, inspekcije i sprovoenja, s temeljnim znanjem tog predmeta kroz njihov svakodnevni rad, garantuje visoki nivo strunosti; IMPEL je obezbedio osnovu za Preporuku 2001/331/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 3. aprila 2001. godine, uz dokaz minimuma kriterijuma za ekoloke inspekcije (RMCEI); IMPEL je takoe snano promovisao primenu, na primer, kroz pripremu smernica o kvalifikacijama i obuci inspektora i kroz sprovoenje pregleda inspektorata i praksi inspekcija od kolega u okviru takozvanog plana IMPEL-ove kontrolne inicijative (IRI) (link na stranicu IRI); IMPEL je realizovao mnogo projekata u vezi sa sprovoenjem razliitih aspekata IPPC-Direktive; dao je inpute BREF produkciji vezano za sektorska pitanja i za horizontalna pitanja, kao npr. monitoring; takoe, nedavno je odigrao vanu ulogu pomaui Komisiji u pregledu IPPC-Direktive; druga vana oblast aktivnosti tie se Trgovinskog plana emisija EU; u okviru ovog predmeta IMPEL je pruio podrku svojim lanovima u sprovoenju EU ETS i identifikovao je probleme nastale prilikom sprovoenja relevantne Direktive; u okviru Klastera prekograninog prevoza otpada (Transfrontier Shipment of Waste Cluster TFS), IMPEL sprovodi niz projekata identifikujui ilegalne poiljke otpada i realizujui zajednika sprovoenja akcija u cilju unapreenja regulative poiljki otpada (Waste Shipment Regulation); mrea IMPEL je uspeno prihvatila svoju ulogu davanja saveta po zahtevu ili na sopstvenu inicijativu o izvodljivosti i mogunosti izvrenja Zakona o ivotnoj sredini Evropske zajednice. lanstvo Svaka nacionalna, regionalna ili lokalna vlast koja je nadlena za sprovoenje ili izvrenje Zakona o ivotnoj sredini EZ, npr. ministri, regulatori, agencije i inspektorati, mogu se prikljuiti IMPEL-u, pod uslovom da je sedite vlasti u zemlji lanici Evropske unije, u zemlji pristupnici ili kandidatu za Evropsku uniju ili u nekoj EEA zemlji. Kontakt: http://impel.eu/contact-us

162. INCLUSION EUROPE Evropska asocijacija drutava osoba sa intelektualnim invaliditetom i njihovih porodica
INCLUSION EUROPE European Association of Societies of Persons with Intellectual Disabilities and their Families Ciljevi Predstavlja neprofitnu organizaciju koja se bori za prava i interese osoba sa intelektualnim invaliditetom i njihovih porodica irom Evrope. Potovanje, solidarnost i ukljuenost su temeljne vrednosti koje dele svi lanovi naeg pokreta u odnosu na osobe sa intelektualnim invaliditetom i njihove porodice. Kao organizacija INCLUSION EUROPE sledi tri osnovna cilja: razmena znanja sa naim lanovima i izmeu naih lanova; podrka naim lanovima na raznim poljima; uticanje na politiku u korist osoba sa intelektualnim invaliditetom, njihovih porodica i njihovih organizacija. Aktivnosti: koordinira aktivnosti u mnogim evropskim zemljama, ukljuujui konferencije, radne grupe i sastanke razmene; reaguje na predloge o evropskoj politici i obezbeuje informacije o potrebama osoba sa intelektualnim invaliditetom; daje savete Evropskoj komisiji i lanovima Evropskog parlamenta u vezi sa pitanjima invaliditeta.

106

lanstvo Svi lanovi ove asocijacije moraju imati pravni status. lanovi su prvenstveno dobrovoljne organizacije civilnog drutva osoba sa intelektualnim invaliditetom i/ili njihovih roditelja i prijatelja koje rade iskljuivo u interesu osoba sa intelektualnim invaliditetom. Asocijacija obuhvata sledee kategorije lanstva: a) punopravni lanovi, b) regionalni ili lokalni lanovi, c) organizacije za samostalno javno zastupanje, ) evropske organizacije, ) pridrueni lanovi, d) pretplatnici. Detaljni kriterijumi o lanstvu dati su u Ustavu i podzakonskim aktima. Kontakt: E-mail: secretariat@inclusion-europe.org http://www.inclusion-europe.org

163. INFORSE EUROPE Meunarodna mrea za odrivu energiju

INFORSE EUROPE International Network for Sustainable Energy Ciljevi Predstavlja mreu od 78 NVO iz 35 evropskih zemalja koje rade na reenjima u vezi sa odrivom energijom u cilju zatite ivotne sredine i smanjenja siromatva. Aktivnosti : razmena informacija i umreavanje izmeu NVO; promovisanje i koordiniranje obrazovanja javnosti i formiranja svesti, na primer, organizovanjem meunarodnih kampanja; obezbeivanje centralnog mesta (focal point) za lobiranje kod meunarodnih tela, multilateralnih banaka za razvoj, donatorskih agencija i multinacionalnih korporacija; primena mehanizma za podsticanje i kanalisanje podrke lokalnim, nacionalnim, regionalnim i meunarodnim NVO; povezivanje sa multilateralnim agencijama da bi se postigao odriviji razvoj; podrka formulisanju i sprovoenju nacionalnih i regionalnih strategija za odrivu energiju, ukljuujui predloge za obrazovanje, istraivanje i razvoj, irenje podataka i zakonodavstvo; saradnja sa drugim INFORSE regionima na auriranju strategije odrive energije na svetskom nivou, zbog ega je INFORSE i osnovana; prouavanje strategija i prepreka za sprovoenje reenja odrive energije. U ove aktivnosti mogu spadati i izdavaka delatnost, kao i uestvovanje na tenderima za finansijsku podrku za obavljanje aktivnosti. lanstvo Otvoreno je za nevladine federacije i organizacije koje rade na razvoju odrive energije, a koje su osnovane u skladu sa relevantnim zakonima u jednoj ili vie evropskih zemalja i koje podravaju platformu politike INFORSE, i reju i delom. Pridrueno lanstvo je otvoreno za sve federacije i organizacije osnovane u Evropi. Kontakt: E-mail: ove@inforse.org http://www.inforse.dk/europe

164. IPPF EN Meunarodna federacija planiranog roditeljstva

IPPF EN The International Planned Parenthood Federation Ciljevi Evropska mrea Meunarodne federacije planiranog roditeljstva je jedna od 6 oblasti Meunarodne federacije planiranog roditeljstva koja je osnovana 1952. godine i predstavlja najjai svetski glas koji titi seksualno i reproduktivno zdravlje i prava (SRHR) svih ljudi na svetu. Njeni ciljevi su da povea/unapredi osnovno ljudsko pravo svih osoba da naine slobodan i obaveten izbor u svom seksualnom i reproduktivnom ivotu; da se bori za pristup visokokvalitetnim informacijama, obrazovanju i zdravstvenim uslugama u vezi sa seksualnou u seksualnim identitetima, koncepcijom, kontracepcijom, bezbednim abortusom, seksualno prenosivim infekcijama, ukljuujui HIV/AIDS.

107

Aktivnosti Da bi vizija, vrednosti i misija IPPF EN postale stvarnost, identifikovano je pet meusobno povezanih strategija za intervenciju. U pitanju su sledee strategije: zatita prava i izbora; promocija zdravlja, rodne ravnopravnosti i bezbednijeg seksa; spreavanje nebezbednog abortusa i seksualno prenosivih infekcija, ukljuujui HIV/AIDS; obezbeenje pristupa visokokvalitetnim uslugama vezanim za seksualno i reproduktivno zdravlje; uestvovanje korisnika u osmiljavanju, sprovoenju i evaluaciji projekata. Ove strateke intervencije se odnose na sve sledee programske teme: pristup, adolescenti, abortus, HIV/AIDS, i javno zastupanje zasnovano na nekoj institucionalnoj fondaciji koja je kvalitetna i odriva. lanstvo Obuhvata 41 udruenje s lanstvom po celoj Evropi i u Centralnoj Aziji, kao i regionalnu kancelariju u Briselu, u Belgiji. Udruenja lanovi su aktivna na nacionalnom nivou u obezbeivanju visokokvalitetnih zdravstvenih usluga vezanih za seksualno i reproduktivno zdravlje, informacija, obrazovanja, obuke i davanja saveta itavom spektru grupa, naroito ugroenim, marginalizovanim i drutveno iskljuenim licima, kao to su imigranti, izbeglice, adolescenti i rtve zloupotrebe. Udruenja takoe daju savete koji se odnose na seksualno i reproduktivno zdravlje i na pitanja prava. Kontakt: E-mail: info@ippfen.org www.ippfen.org

165. ISPCAN Meunarodno drutvo za prevenciju zloupotrebe

i zanemarivanja dece
ISPCAN International Society for Prevention of Child Abuse and Neglect Ciljevi: da se povea svest o razmerama, uzrocima i moguim reenjima svih oblika zloupotrebe dece; da se akademska i klinika istraivanja raire meu onima koji su u poziciji da unaprede praksu i poboljaju politiku; da se podre meunarodni napori u promovisanju i zatiti prava deteta; da se pobolja kvalitet sadanjih napora da se otkrije, raspravlja o zloupotrebi dece i sprei zloupotreba dece; da se olaka razmena standarda najbolje prakse koje su razvili lanovi ISPCAN-a irom sveta; da se osmisle i realizuju sveobuhvatni programi obuke profesionalaca i volontera koji su ukljueni u napore da se raspravlja o i sprei zloupotreba dece. Aktivnosti Projekti u domenu prevencije razliitih oblika zloupotrebe, eksploatacije dece; kongresi i konferencije, obuka. lanstvo lanstvo se poziva iz bilo kojih i svih profesionalnih ili laikih organizacija koje se bave staranjem o deci, a koje se obaveu na ciljeve Udruenja. Sve organizacije su podesne da postanu lanovi i, nakon uplate odgovarajuih naknada, bie upisani kao lanovi za godinu na koju se odnosi njihova uplata. Nikome nee biti osporeno lanstvo zbog rase, veroispovesti, boje koe, roda, nacionalnog porekla, ekonomskog statusa ili politikih pogleda. Kontakt: E-mail: ispcan@ispcan.org ili exec@ispcan.org http://www.ispcan.org/aboutISPCAN.htm

108

166. ISS Meunarodna socijalna sluba

ISS International Social Service Ciljevi Predstavlja meunarodnu mreu neprofitnih organizacija koju sainjavaju profesionalno osoblje i specijalizovani volonteri posveeni ouvanju, uspostavljanju ili ponovnom uspostavljanju veza izmeu lanova porodica u meunarodnom kontekstu. Ova mrea posveena je pronalaenju reenja za zatitu maloletnih lica bez pratnje, zaputene ili naputene dece, porodinim potragama, ponovnom ujedinjenju i repatrijaciji, pravnoj pomoi, individualnom savetovanju i obezbeivanju potovanja svih potreba i prava svojih korisnika. Aktivnosti Ova mrea prepoznatljiva je po svojoj ekspertizi, strunom znanju i profesionalizmu u vezi sa zatitom deteta i porodice. Njena neumorna i snana posveenost ovim pitanjima tokom godina pruila je organizaciji meunarodni legitimitet za bavljenje individualnim sluajevima, pruanjem profesionalnog savetovanja, sprovoenje istraivanja, analizom, implementacijom projekata, irenjem informacija, tampanjem publikacija i sprovoenjem zastupanja i lobiranja. lanstvo Postoje dve kategorije lanstva: sa pravom glasa (pojedinani ogranci i punopravni lanovi) i bez prava glasa (poasni lanovi i pridruene organizacije). Kontakt: E-mail: info@iss-ssi.org www.iss-ssi.org

167. JEF Mladi evropski federalisti

JEF Young European Federalists Ciljevi Ova asocijacija je neprofitna organizacija. Njen cilj je stvaranje panevropske federacije, prvog koraka ka miru i svetskoj federaciji, i slobodnijeg, demokratinijeg i pravednijeg drutva. Aktivnosti U cilju postizanja svojih ciljeva, Mladi evropski federalisti mogu se sluiti svim pogodnim sredstvima, kao to su: saradnja svojih lanova, svih nacionalnosti, u radu asocijacije; redovno organizovanje studija seminara i obrazovnih kurseva; publikacija razliitih asopisa i magazina; organizovanje sastanaka i demonstracija sa ciljem irenja ideala asocijacije; saradnja sa lokalnim, regionalnim, nacionalnim, evropskim i meunarodnim institucijama i asocijacijama. lanstvo lanovi JEF-a su fizika lica koja se pridruuju asocijaciji kroz ogranak i koja su platila lanarinu za tu godinu. U oblasti gde ne postoji priznat ogranak JEF-a, pojedinci mogu pristupiti slanjem godinje lanarine blagajniku JEF-a. lanovi prestaju da budu lanovi asocijacije 31. decembra one godine u kojoj napune 35 godina ivota. Kontakt: E-mail: info@jef.eu http://www.jef.eu

109

168. JMI Meunarodna organizacija muzike omladine

JMI Jeunesses Musicales International Ciljevi Predstavlja najveu svetsku muziku NVO za mlade, nastala je u Briselu (Belgija) 1945. godine sa ciljem da omogui mladima da se razviju kroz muziku preko svih granica. Aktivnosti U sutini delovanja JMI je osnaivanje, sa naglaskom na socijalnoj inkluziji i koheziji. Vie od 60 godina, JMI pravi razliku kroz muziku, koristei mo muzike da premosti drutvene, geografske, rasne i ekonomske podele i stvarajui platformu za interkulturalni dijalog. Pridruujui se najveoj svetskoj muzikoj mrei mladih, imate sledee koristi: povezivanje i saradnja sa najveom svetskom muzikom mreom mladih; stvaranje, usvajanje i razvoj meunarodnih projekata i programa; inspiracija za projekte iz dobre prakse u mrei, u smislu osnaivanja mladih; meunarodne konferencije, relevantni sastanci obuke i informativni sastanci; vea vidljivost na internetu i vea promocija preko: jmi.net, Youtube, MySpace, Flickr; podrka glavne kancelarije JMI (obavetenja, zastupanje, kontakti...); povoljne cene za WYC/ WOJM/ MCI/ JMJAZZ umetnike; saradnja u vidu turneja (razmena umetnika) sa drugim lanovima; popusti na interna predstavljanja lanova, na cene Svetskog kulturnog centra, za odabrana takmienja/audicije; strukturalna podrka za omoguavanje vae lokalne ekspanzije; mogunosti stairanja, volonterstva i razmene radnih mesta uz podrku regrutovanja; mogunost meunarodne promocije, obuke i edukacije za vae lokalne umetnike. lanstvo Sa organizacijama lanicama trenutno u 45 zemalja i kontaktnim organizacijama u jo 35, JMI predstavlja globalnu mreu koja prua mogunost mladima da se bave muzikom. Kontakt: E-mail:mail@jmi.net http://www.jmi.net

169. Karitas Evropa

Caritas Europa Ciljevi Karitas Evropa i njegove lanice organizacije posebno su posveene i ukljuene u: smanjenje nejednakosti meu zemljama i unutar zemalja, borba protiv siromatva i socijalne diskriminacije, te promovisanje integracije svih; mirno reenje konflikata, traenje pomirenja, na primer, u suoavanju sa nacionalistikim tendencijama; borba protiv nezaposlenosti; garantovanje prava manjinama; ouvanje Evrope kao mesta utoita i zatite za one koji su progonjeni i kao mesta na kome se pripadnici drugih nacija tretiraju s potovanjem; otklanjanje uzroka prisilne migracije; Aktivnosti Karitas Evropa usredsreuje svoje aktivnosti na pitanja u vezi sa siromatvom i socijalnom nejednakou, te pitanja migracije i azila, kako u Evropskoj uniji tako i u svim ostalim evropskim zemljama. Organizacija je veoma ukljuena u davanje podrke aktivnostima svojih lanova na polju meunarodne saradnje: Humanitarna pomo, Razvoj i mir.

110

lanstvo Oformljen 1971. godine, Karitas Evropa objedinjuje 48 organizacija koje su aktivne u 44 evropske zemlje. To je jedan od sedam regiona Caritas Internationalis, konfederacije od 162 katolike organizacije za pomo, razvoj i socijalne usluge, koja radi na izgradnji boljeg sveta, pogotovo za siromane i potlaene, u oko 200 zemalja i na isto toliko teritorija. Kontakt: E-mail: info@caritas-europa.org http://www.caritas-europa.org

170. Komitet regiona

Committee of the Regions Ciljevi Komitet regiona je politika skuptina koja obezbeuje regionalni i lokalni nivo glasom u razvoju politike EU i zakonodavstva EU. Misija Komiteta regiona je da ukljui regionalne i lokalne vlasti u evropski proces donoenja odluka od samog poetka: obaveznim konsultacijama od Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Saveta ministara o kljunim oblastima politike koje se tiu regiona; miljenjima na sopstvenu inicijativu, koja mu omoguavaju da stavi ta pitanja na dnevni red EU. lanovi ovog komiteta to rade preko est tematskih komisija i pet plenarnih zasedanja, konsultacijama sa nacionalnim i evropskim udruenjima, kao i mreama i platformama regiona i gradova formiranih radi razmene informacija o prioritetnim pitanjima EU. Aktivnosti Komitet regiona je veoma aktivan na internim i eksternim sastancima, seminarima, konferencijama i posebnim dogaajima. U vane dogaaje spadaju plenarne sednice, na kojima lanovi glasaju i usvajaju miljenja, sastanci biroa, na kojima se donose izvrne odluke, sastanci komisija, na kojima se usvajaju nacrti miljenja, te Otvoreni dani, godinji dogaaj koji traje jednu nedelju i koji okuplja regionalne i lokalne aktere iz cele Evrope radi razmene ideja i najboljih praksi. Ovo je samo nekoliko primera mnogih raznovrsnih aktivnosti i dogaaja koje organizuje Komitet regiona. lanstvo Komitet regiona ima 344 lana iz 27 zemalja EU, a njegov rad je organizovan u 6 razliitih komisija. Kontakt: http://www.cor.europa.eu

171. Kontakt grupa civilnog drutva

Civil Society Contact Group Ciljevi Cilj ovo grupe je da predstavlja gledita i interese organizacija civilnog drutva zasnovanih na pravu i vrednostima irom Evrope u vezi sa najvanijim pitanjima koja deluju na nas u svim sektorima naih aktivnosti. lanice tih sektorskih platformi su evropske mree NVO. One okupljaju glasove stotina hiljada udruenja po celoj Uniji, povezujui nacionalni nivo sa evropskim, predstavljajui iroki spektar organizovanih interesa. Na zadatak je da podstiemo i promoviemo transparentni i strukturirani civilni dijalog koji je pristupaan, facilitiran na pravi nain, inkluzivan, korektan i koji potuje autonomiju NVO. Aktivnosti Vrste aktivnosti koje obavlja Kontakt grupa civilnog drutva EU obuhvataju: diskusiju o relevantnim pitanjima na redovnim sastancima upravnog odbora i radne grupe; razvijanje i javno zastupanje zajednike pozicije; praenje (monitoring) relevantnih politika; irenje informacija nedeljnim slanjem imejlova; razvijanje i irenje brifinga;

111

organizovanje javnih dogaanja civilnog drutva (debate za rukom, konferencije); facilitiranje i podrka meusektorskim kampanjama.

lanstvo Kontakt grupa civilnog drutva EU je savez koji okuplja osam velikih NVO sektora zasnovanih na pravima i vrednostima, koje deluju u interesu javnosti. To su: CONCORD, Evropska konfederacija NVO za pomo i razvoj; Kulturna akcija Evrope, Forum za umetnost i naslee; EPHA, Evropski savez za javno zdravlje; EUCIS-LLL, Evropska platforma civilnog drutva za doivotno uenje; EWL, Evropski enski lobi; Green 10, grupa vodeih ekolokih NVO aktivnih na nivou EU; HRDN, Mrea za ljudska prava i demokratiju; Socijalna platforma, Platforma evropskih socijalnih NVO. Kontakt grupa civilnog drutva EU moe pozvati druge sektore civilnog drutva da postanu lanovi Kontakt grupe civilnog drutva pod uslovom: da su nevladine i neprofitne organizacije, da potpuno podravaju misiju; da predstavljaju kvalitativno ili kvantitativno reprezentativni deo civilnog drutva i imaju dovoljno irok opseg/raspon pitanja na kojima rade da bi bili u stanju da daju znaajan input u meusektorskom dijalogu i zajednikim akcijama; da su aktivni u oblastima koje su kumulativne na tom polju (okupljaju odreene interese svojih lanova), dovoljno razliiti od onih iz drugih sektora i sposobni da obezbede strunost u svojoj oblasti aktivnosti sa priznatim kredibilitetom; da imaju trajnu strukturu evropske mree sa kriterijumima lanstva, participatorni su u svojoj strukturi, konsultuju se sa svojim lanovima i transparentni su to se tie njihovog finansiranja, vizija/ciljeva i pripadnosti; da su u stanju da posvete vreme uobiajenom poslu Kontakt grupe civilnog drutva EU. lanstvo Od novih lanova se oekuje da su izgradili odnos sa Kontakt grupom civilnog drutva EU angaovanjem u zajednikim kampanjama/aktivnostima kao partneri. Zainteresovane organizacije civilnog drutva mogu se prikljuiti radnim grupama, aktivnostima i kampanjama ukoliko posvete vreme, ljudstvo i/ili novac radu na zajednikoj kampanji. Kontakt grupa civilnog drutva EU moe pozvati organizacije sa odreenim znanjem ili interesovanjem da izvesno vreme sarauju na odreenoj temi ili na jednokratnoj aktivnosti. Kontakt: E-mail: coordinator@act4europe.org www.act4europe.org

172. Kulturna akcija Evrope

Culture Action Europe Ciljevi
Kulturna akcija Evrope je organizacija za javno zastupanje i lobiranje koja promovie umetnost i kulturu kao sastavni deo evropskog projekta. Na cilj je da utiemo na evropske politike za vei i bolji pristup kulturi svuda po kontinentu, a i ire. Naa misija je da nastavimo da opskrbljujemo kulturne operatere EU zajednikim mestom dogaanja na kome oni mogu razmiljati o evropskom projektu, identifikovati svoje interese i organizovati svoje politiko predstavljanje s dugoronim ciljem da ojaaju ulogu umetnosti i kulture u razvoju Evrope. Iza nae misije stoji uverenje da javno ulaganje u kulturu i umetnost doprinosi razvoju odrive i povezanije Evrope. Uvereni smo da je pristup umetnosti i uestvovanje u kulturnom ivotu temeljno pravo svakog graanina. Aktivnosti: imamo direktan pristup donosiocima odluka u EU i iroko smo priznati kao jedinstveni izvor informacija i strunosti o EU i njenoj kulturnoj politici; institucije EU vide Kulturnu akciju Evrope

112

kao prvu usputnu luku za informisano miljenje i debatu o umetnosti i kulturnoj politici u Evropi; mi smo najvea krovna organizacija koja predstavlja kulturni sektor na evropskom nivou; radimo na evropskoj kulturnoj politici od 1992. godine; objavili smo brojne studije i izvetaje, uestvovali u kljunim parlamentarnim raspravama i diskusionim grupama, uticali na dizajn ranih programa finansiranja kulture Kaleidoscope i Raphal, kao i dve generacije kulturnih programa; imali smo aktivnu ulogu u debatama koje su dovele do razvoja Evropske agende o kulturi, bili koinicijatori stvaranja Platforme za meukulturnu Evropu i aktivno uestvovali u novoosnovanom strukturiranom dijalogu sa civilnim drutvom; mi smo vodea platforma za razmatranje i javno zagovaranje po pitanju evropske kulturne politike. jedan od naih najveih uspeha bio je Sedamdeset centi za kulturnu kampanju, usmerena na evropske parlamentarce, zvaninike u Komisiji i ministre kulture, sa ciljem da se kulturni budet EU povea sa otprilike 7 centi po graaninu godinje na 70 centi u kulturnom programu za 2007 2013; kampanja je pobudila interesovanje i dobila podrku od vie od 1.300 osoba i organizacija; s obzirom na to da je predvieno da se budet sree, a da je cilj kampanje od 70 centi oduvek bio simbolian, kampanja je dobila priznanje da je znaajno doprinela krajnjem rezultatu 13 centi; ovo je primer ta moemo da uradimo ako saraujemo na pravi nain.

lanstvo Kulturna akcija Evrope je mrea bogato raznovrsnih kulturnih organizacija, udruenja i mrea. Trenutno imamo vie od 90 lanova koji naizmenino predstavljaju vie od 8.000 organizacija rasprostranjenih po zemljama EU i ire, sa lokalnim, regionalnim, nacionalnim ili evropskim dimenzijama u vie od 14 umetnikih disciplina. Nai lanovi su iz svih domena kulturnih aktivnosti, u rasponu od orkestara, preko udruenja pisaca, istraivakih institucija, kulturnih kontakt taaka, nacionalnih teatara do meunarodnih kulturnih mrea, konzervatorija, horova i festivala. Kontakt: E-mail: advocate@cultureactioneurope.org www.cultureactioneurope.org

173.

MHE Mentalno zdravlje Evropa

Mental Health Europe Ciljevi Mentalno zdravlje Evropa podrava emancipaciju razliitih grupa na polju mentalnog zdravlja, da bi se uspostavile ravnopravne pozicije izmeu razliitih strana, te da bi se osiguralo da aktivnosti vezane za mentalno zdravlje i briga o mentalnom zdravlju zaista zadovoljavaju potrebe stanovnitva. Mentalno zdravlje Evropa: igra vanu ulogu u podizanju svesti u borbi protiv tabua, stigme i predrasuda koji se vezuju uz mentalnu bolest, kao i u borbi protiv socijalne iskljuenosti; ima pravo na borbu protiv krenja socijalnih prava lica sa mentalnim zdravstvenim problemima kroz podnoenje kolektivne tube Evropskom odboru za socijalna prava pri Savetu Evrope; ima participatorni status u Savetu Evrope, funkciju veze za promociju mentalnog zdravlja pri Evropskoj komisiji i ima pravni status, budui da je u zvaninim odnosima sa Kancelarijom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu; koordinira platformom evropskih NVO na polju mentalnog zdravlja. Aktivnosti: promovie i podrava svoje organizacije lanice u njihovom razvoju i u njihovim naporima da postignu vee priznanje i finansiranje pomou informacija, razmene i konsultacija; ova organizacija lobira kod evropskih institucija da bi uinila vidljivijim znaaj mentalnog zdravlja; osmiljava preporuke za politike i strategije koje se odnose na pitanja mentalnog zdravlja; pokree evropske projekte u koje mogu da se ukljue organizacije lanice; predstavlja forum za razmenu i informacije o zdravstvenim i socijalnim politikama koje su relevantne za polje mentalnog zdravlja i dobrobiti; nudi strukturu i podrku u nalaenju partnerskih organizacija za saradnju i razmenu znanja i strunosti, kao i identifikovanje i irenje podataka o dobrim praksama;

113

podie svest o mentalnom zdravlju i dobrobiti, i bori se za vana pitanja u vezi sa mentalnim zdravljem; osnovala je odbore koji rade na mentalnom zdravlju i enskim pitanjima, mentalnom zdravlju i migraciji, te etnikim manjinama i mentalnom zdravlju i ljudskim pravima; organizuje sastanke, seminare, radionice i konferencije; objavljuje meseni bilten i priprema brifinge i izvetaje; obezbeuje najnovije informacije o pitanjima mentalnog zdravlja na svom internet sajtu.

lanstvo Mentalno zdravlje Evrope srdano prima nove lanove koji dele njegovu viziju i ija je misija promovisanje pozitivnog mentalnog zdravlja i dobrobiti u Evropi. lanstvo je otvoreno svim organizacijama i pojedincima ije je sedite u Evropi, ukljuujui organizacije civilnog drutva koje se bave promovisanjem mentalnog zdravlja, prevencijom mentalnih poremeaja, javnim zastupanjem i zatitom ljudskih prava osoba s mentalnim problemima, udruenja zdravstvenih profesionalaca, davaoce zdravstvenih usluga, grupe korisnika, bive korisnike usluga mentalnog zdravlja i volontere, kao i one koji predstavljaju porodice i negovatelje/ice osoba s mentalnim problemima. Pojedinci lanovi ove organizacije su osobe aktivne ili jednostavno zainteresovane za mentalno zdravlje. Kontakt: E-mail: info@mhe-sme.org http://www.mhe-sme.org

174. Mogunost rada Evropa

Workability Europe Ciljevi Mogunost rada Evrope je najvee telo poslodavaca koje zastupa one koji obezbeuju posao i usluge zapoljavanja osobama s invaliditetom u Evropi. Naa vizija je evropsko drutvo u kome su jednake mogunosti za zapoljavanje realnost za osobe s invaliditetom. Aktivnosti: sarauje sa evropskim institucijama i nastoji da doprinese Planu EU za invalidnost i socijalna pitanja; takoe tesno sarauje sa EU i drugim meunarodnim organizacijama, poslodavcima, sindikatima i relevantnim NVO; organizuje razne konferencije, seminare i radionice; izdaje publikacije informisanje i sprovoenje kampanja sama ili udruenim snagama s drugim evropskim mreama; lobira da bi osigurala da e interesi davalaca usluga i poslodavaca biti uzete u obzir prilikom formulisanja politika EU o socijalnim pitanjima i invalidnosti; priredila je poziciona dokumenta u svemu se konsultujui sa svojim lanovima. podstie inovacije kroz evropske projekte. lanstvo U lanstvo spadaju i nacionalne krovne organizacije i pojedinane organizacije. Procenjuje se da danas nae lanstvo, koje stalno raste, pokriva preko 4.000 lokacija irom Evrope, obezbeujui programe rada i zapoljavanja za vie od 1.300.000 lica sa invaliditetom. Kontakt: E-mail: secretary@workability-europe.org http://www.workability-europe.org/

175. PAN Fondacija za parkove

PAN Parks Foundation Ciljevi Predstavlja evropsku organizaciju za zatitu divljine, radi na zatiti, veem razumevanju i uvaavanju evropskih podruja divljine. Aktivnosti

114

To je jedina panevropska organizacija koja je usredsreena na zatitu divljine, primenjuje zaista integrisani pristup koji kombinuje zatitu divljine i odrivi razvoj turizma. Raznim aktivnostima i radom na razliitim poljima strunosti, mi maksimiziramo svoje napore da zatitimo divljinu. Njene aktivnsoti su: konzervacija: 1. razvijanje mree zatienih podruja divljine u Evropi, 2. postavljanjem vanih kriterijuma za visoke standarde u upravljanju zatienim podrujima PAN Parks delotvorno obezbeuje sistem sertifikacije treeg lica prema WCPA (World Commission on Protected Areas Svetska komisija za zatiena podruja) okviru za delotvornost upravljanja, rad na politici: 1. redefinisanje i razvoj koncepta ouvanja divljine u Evropi, 2. stvaranje boljih politika i sredina za istraivanje podruja divljine, 3. stvaranje i rad sa trustom mozgova za divljinu; komunikacije: 1. podizanje svesti i stvaranje pozitivne percepcije divljine, 2. promovisanje PAN Parks mree, kao najboljih podruja divljine u Evropi; turizam: 1. razvoj sertifikacionog sistema za odabir lokalnih partnera PAN Parks-a, 2. povezivanje lokalnih poslovnih partnera sa meunarodnim tur-operatorima, 3. ponuda podsticajnih putovanja. lanstvo Postoje tri vrste partnera: osnivai partneri, partneri za ouvanje i partneri za komunikacije i marketing. Kontakt: E-mail: info@panparks.org http://www.panparks.org

176. Pax Christi International

Pax Christi International Ciljevi Predstavlja neprofitni, nevladin katoliki mirovni pokret koji na globalnom nivou radi na irokom nizu pitanja u sferama ljudskih prava, ljudske bezbednosti, razoruanja i demilitarizacije, pravednog svetskog poretka i religije, a protiv nasilnih konflikata. Aktivnosti

Aktivnosti organizacija lanica ove organizacije se sprovode na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou. Aktivnosti obuhvataju: otvoreni dijalog i diskusije o miru i duhovnosti u naim ivotima; uee u antiratnim akcijama na ulicama glavnih gradova u svetu; borbu protiv ilegalne trgovine orujem kroz aktivnu podrku meunarodnih akcija za kontrolu lakog naoruanja; podizanje svesti o pitanjima ljudskih prava kroz kampanje pisanja pisama, govore ili sastanke sa zajednicama i vladama; podizanje ivotnog standarda ljudi u njihovim zajednicama pomou projekata socijalnog razvoja i programa obuke.
lanstvo Predstavlja globalni katoliki mirovni pokret i mreu zasnovanu na veri koja ujedinjuje preko sto organizacija civilnog drutva irom sveta. Kao globalna mrea, Pax Christi International radi na pet kontinenata i u vie od 50 zemalja. Kontakt: http://www.paxchristi.net

115

177. PICUM Platforma za meunarodnu saradnju o neregistrovanim migrantima

PICUM Platform for International Cooperation on Undocumented Migrants Ciljevi Platforma za meunarodnu saradnju o neregistrovanim migrantima je nevladina organizacija (NVO) iji je cilj da promovie potovanje ljudskih prava neregistrovanih migranata u Evropi. Takoe, trai dijalog sa organizatorima i mreama koji se bave slinim problemima u drugim delovima sveta. Promovie potovanje osnovnih socijalnih prava neregistrovanih migranata, kao to je pravo na zdravstvenu negu, pravo na utoite, pravo na obrazovanje i obuku, pravo na minimalnu sumu izdravanja, pravo na porodini ivot, pravo na moralni i fiziki integritet, pravo na pravnu pomo i pravo na potene uslove rada. Aktivnosti Aktivnosti su mu usredsreene na pet osnovnih oblasti: monitoring i izvetavanje poboljanje razumevanja problema u vezi sa zatitom ljudskih prava neregistrovanih migranata preko unapreenog znanja i problemima, politikama i praksi; izgradnja kapaciteta razvijanje kapaciteta NVO i svih drugih aktera ukljuenih u delotvorno bavljenje i spreavanje diskriminacije prema neregistrovanim migrantima; javno zastupanje uticanje na kreatore politika da ukljue neregistrovane migrante u socijalne i integracione politike na nacionalnom i evropskom nivou; podizanje svesti promovisanje i irenje informacija, meu relevantnim partnerima i u iroj javnosti, o vrednostima i praksama koji su temelji zatite ljudskih prava neregistrovanih migranata; globalni akteri o meunarodnoj migraciji razvoj i doprinos meunarodnom dijalogu o meunarodnoj migraciji u okviru raznih agencija UN, meunarodnih organizacija i organizacija civilnog drutva. lanstvo Ima preko 100 pridruenih lanova i 101 redovnog lana u 25 zemalja, prvenstveno u Evropi, ali i u drugim regionima sveta. Redovni lanovi mogu biti pojedinci koji su ukljueni u humanitarne aktivnosti koje se odnose na neregistrovane migrante ili koji uestvuju u NVO ije se aktivnosti potpuno ili delimino odnose na situaciju u vezi sa neregistrovanim migrantima. Pridrueni lanovi organizacije civilnog drutva ili meunarodne organizacije ije se aktivnosti potpuno ili delimino odnose na situaciju u vezi sa neregistrovanim migrantima. Kontakt: E-mail: info@picum.org http://www.picum.org/

178. PLATFORM NETWORK Mrea platformi za evropske omladinske aktivnosti

PLATFORM NETWORK For European Youth Activities Ciljevi Predstavlja evropsku omladinsku mreu za razmenu koja se sastoji od 23 regionalne organizacije koje sarauju. Opti cilj ove platforme je da povea mobilnost mladih ljudi, da podri meukulturno uenje i da razvije meusobno razumevanje i demokratsko graanstvo organizovanjem otvorene aktivnosti omladinske mobilnosti za grupe mladih ljudi i za pojedince. Mrea platformi za evropske omladinske aktivnosti osnovana je 1986. godine. Aktivnosti Da bi ciljeve ove platforme pretoili u praksu, lanovi organizuju bilateralne i multilateralne omladinske razmene (Youth Exchanges), meunarodne omladinske inicijative (Youth Initiatives), omladinske demokratske projekte (Youth Democracy Projects), evropske volonterske usluge (European Voluntary Service EVS), obuku i razmenu lidera (Leaders Training & Exchanges), meunarodne omladinske aktivnosti, a takoe odravaju zajedniki internet portal. Sledee aktivnosti su: Platform Camp je multilateralna omladinska akcija mobilnosti koju organizuje neki lan Platforme i koja je otvorena za mlade ljude iz svih lanova Platforme i iz regiona posmatraa;

116

Omladinska akcija mobilnosti (Youth Mobility Action Omladinska akcija mobilnosti) je akcija koju organizuje neki lan Platforme ili posmatra; ona je usmerena ka svima ili ka delovima lanstva, posmatraa i organizatora, kao i ostalih partnera sa kojima se sarauje; omladinske akcije mobilnosti mogu biti: kampovi, razmene grupa, EVS, omladinski projekti, radni kampovi itd.; razmena dobrih praksi je akcija koju organizuje neki lan ili posmatra; usmerena je ka mladim radnicima, voama ili donosiocima odluka u omladinskom sektoru; akcije bi mogle biti, na primer, razmena strunjaka, obuka voa, zajedniki seminari, kursevi obuke, uenje poetnika na poslu od iskusnijeg kolege/koleginice, kursevi jezika itd.

lanstvo To je neformalna mrea koja se trenutno sastoji od 23 regiona lana. lanovi mogu predstavljati zemlju, region ili lokalnu zajednicu. Kontakt: http://www.platform-network.com/

179. PLS Evropski think tank za solidarnost

PLS European Thinktank Pour la Solidarit Ciljevi Za solidarnost (Pour la Solidarit PLS) je davalac usluga socioekonomskim i politikim zainteresovanim grupama koje ele da na profesionalni nain rade u evropskom sektoru solidarnost. U stalnom kontaktu sa evropskim institucijama, brine o potrebama zainteresovanih grupa koje se bave solidarnou u Evropi. Na cilj je da igramo aktivnu ulogu u sledeim oblastima: formulisanje odrivih javnih politika, kompanije pokazuju poveano interesovanje za korporativnu drutvenu odgovornost, promovisanje socijalne ekonomije i ohrabrivanje/podsticanje graana da uestvuju u procesima donoenja odluka, da bi se bavili mnogim izazovima koji se pojavljuju i da bi doprineli izgradnji Evrope koja priznaje solidarnost i neguje socijalnu koheziju. Nai projekti pomau da se izgrade mostovi izmeu razliitih grana zainteresovanih grupa u ekonomskom i socijalnom sektoru: javne vlasti, kompanije, sindikati, istraivaki centri i udruenja. Aktivnosti Trenutno preduzima niz aktivnosti: lansirao je i nadzire niz evropskih projekata; razvija strune mree; podstie obavljanje poverenih poslova i irenje socioekonomskih studija; formira opservatorije; organizuje tematske konferencije, seminare i sastanke; pravi nacrte preporuka javnim vlastima i obavlja konsultacije za donosioce odluka u ekonomiji; ovaj dokument iznosi nae ciljeve, na pristup i akcije i usluge koje pruamo svim zainteresovanim grupama koje, kao i mi, ele da izgrade Evropu budunosti koja e negovati odrivi razvoj zasnovan na solidarnosti. lanstvo Nije klasina mrea, ali ima partnere sa kojima sarauje. Kontakt: E-mail: denis.stokkink@pourlasolidarite.eu http://www.pourlasolidarite.eu/contactez-nous-en?lang=en

180. POLIS Umreavanje gradova i regiona radi inovativnih reenja prevoza

POLIS Cities and Regions Networking for Innovative Transport Solutions Ciljevi Predstavlja mreu evropskih gradova i regiona irom Evrope, koja promovie, podrava i javno zastupa inovacije u lokalnom prevozu. Mi teimo da unapredimo prevoz na lokalnom nivou, naroito u odnosu na

117

ivotnu sredinu i zdravlje, mobilnost i saobraajnu efikasnost, ekonomske i socijalne aspekte prevoza i bezbednost i sigurnost. Aktivnosti Ova mrea prua niz usluga svojim lanovima. Usluge se mogu svrstati na: razmena iskustava i znanja POLIS olakava umreavanje da bi negovao razmenu iskustava i prenos know-how i ideja izmeu evropskih gradova i regiona; podrka ukljuivanju u projekte EU POLIS podrava svoje lanove u pripremi i uestvovanju u predlozima projekata; sm POLIS je partner u nizu evropskih projekata; dijalog sa evropskim institucijama POLIS lobira kod evropskih institucija da bi osigurao da relevantne evropske politike i programi zadovoljavaju potrebu gradova i regiona, te da bi pruao podrku pojedinim predlozima projekata; ova je aktivnost uglavnom u rukama Politike grupe; sekretarijat prati sva politika kretanja na nivou EU u domenu lokalnog i regionalnog prevoza i nastoji da utie na njihov pravac preko podnoenja pozicionih izjava POLIS-a koje podrava Politika grupa POLIS-a. lanstvo To su evropske lokalne i regionalne vlasti i organizacije koje imaju veze sa prevozom. Kontakt: E-mail: polis@polis-online.org Web Site : http://www.polis-online.org/

181.

POLITEIA Mrea za status graanina i demokratiju u Evropi

POLITEIA Network for Citizenship and Democracy in Europe Ciljevi Opti cilj asocijacije je da promovie aktivno demokratsko graanstvo u zemljama Evrope i, jo odreenije, politiko i socijalno uee graana i njihovih organizacija. Ciljevi su jo: stvaranje strukture koja e postaviti graansko uee i obrazovanje na vie mesto u evropskim i nacionalnim programima; jaanje kapaciteta partnerskih organizacija razmenom metoda i praksi; vea postojanost i vidljivost na evropskoj NVO sceni usredsreivanjem na promovisanje evropskog graanskog statusa kroz uestvovanje; stvaranje kvalifikacijske skupine potencijalnih partnera u evropskim projektima, kao i sposobnost da se profitira iz evropskih fondova. Aktivnosti: digitalni Politeia bilten donosi relevantna kretanja u ovoj mrei, evropske politike, na polju graanskog i politikog obrazovanja, pozadinske informacije, ukazuje na nedavno izdate knjige, asopise i druga (elektronska) izdanja, konferencije, profile evropskih organizacija civilnog drutva, zanimljive internet sajtove i tome slino; bilten se objavljuje etiri puta godinje; moete se pretplatiti ako kliknete na dugme subscribe na desnom vrhu stranice. internet sajt ovaj sajt je komunikacioni kanal ove mree; on omoguuje partnerima i drugim zainteresovanim organizacijama da razmene svoje znanje i iskustvo sa ostalim uesnicima u mrei; projekti tokom 2006. godine etiri partnera su bila aktivna na jednom projektu, gde su razmenjivali najbolje prakse u oblasti uestvovanja i graanskog statusa nedovoljno zastupljenih grupa. lanstvo To su osobe i NVO/institucije koje su aktivne u oblasti graanskog statusa i politikog obrazovanja. Kontakt: E-mail: info@politeia.net http://www.politeia.net

118

182. PostEurop
PostEurop Ciljevi Posveen podrci i razvoju odrivog i konkurentnog evropskog trita potanskih komunikacija dostupnih svim klijentima, koje osiguravaju savremenu i pristupanu univerzalnu uslugu, PostEurop promovie saradnju i inovacije koji donose dodatnu vrednost evropskoj potanskoj industriji. Aktivnosti Udruenje je usredsreeno na zahteve i zadovoljstvo klijenata unapreenjem kvaliteta i efikasnosti rada i mree, razvijanjem ljudskih resursa i oblikovanjem evropske i meunarodne potanske regulatorne sredine. Ono takoe donosi dodatnu vrednost evropskoj potanskoj industriji promovisanjem saradnje i inovacija, s naglaskom na zajednike potrebe. Kao trgovinsko udruenje koje zastupa interese evropskih potanskih operatera, PostEurop ima odgovornost da utie i prati regulatorna, socijalna, operativna i trina kretanja koja imaju ili mogu imati uticaja na evropski potanski sektor. Kroz aktivni rad njegovih 5 odbora i 32 radne grupe, PostEurop osigurava bavljenje najvanijim pitanjima i preduzimanje odgovarajuih akcija za promovisanje potanske industrije, kad god je to mogue, i u najboljem interesu svojih lanova. Da bi to sproveo, PostEurop izdaje poziciona dokumenta, lobira kod evropskih i meunarodnih kreatora politike, organizuje seminare i radionice, razvija programe unapreenja na polju kvaliteta usluga i potanskih operacija, te sprovodi bilateralne i multilateralne projekte obuke. lanstvo Predstavlja asocijaciju koja zastupa interese 48 evropskih javnih potanskih operatera. Kontakt: E-mail: info@posteurop.org http://www.posteurop.org

183. Prijatelji Evrope

Friends of Europe Ciljevi Predstavlja nezavisni, neprofitni trust mozgova (think tank) posveen unapreivanju otvorene diskusije i stimulisanju novog naina razmiljanja o pitanjima sa kojima se suoavaju Evropa i njeni graani. Iako je organizacija osnovana u Briselu, Prijatelji Evrope rade irom Evrope. Nastoje da dopru izvan briselske elite, koristei inovativne tehnologije i panevropske medijske kampanje. Aktivnosti Prijatelji Evrope organizuju otvoreni forum za debatu izmeu EU i nacionalnih kljunih politikih aktera, organizacija civilnog drutva, lidera u svetu biznisa, medija i civilnog drutva. Za razliku od tradicionalnih trustova mozgova, Prijatelji Evrope nastoje da stimuliu debatu izvan briselske elite povezivanjem sa velikim trustovima mozgova i medijima irom evropskih glavnih gradova. Prijatelji Evrope organizuju niz razliitih skupova razliitih formata, u zavisnosti od pitanja koji su predmet diskusije. Meutim, svim naim debatama i konferencijama je zajedniki dinamian, neformalan i esto konfrontirajui stil; tampanje publikacija. lanstvo Partnerstvo sa FoE, obino lanstvo i VIP paket. Prijavni formular dostupan je na internet stranici FoE. Kontakt: E-mail: info@friendsofeurope.org http://www.friendsofeurope.org

119

184. Prijatelji planete Zemlje u Evropi

Friends of the Earth Europe Ciljevi: da promovie ekoloki odriva drutva na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; da titi Zemlju od daljeg propadanja i popravlja tetu koju su ivotnoj sredini nanele ljudske aktivnosti i nemar; da uva ekoloku, kulturnu i etniku razliitost Zemlje; da poveava uee javnosti i demokratsko donoenje odluka; vea demokratija je i cilj sm po sebi i od vitalne vanosti za zatitu ivotne sredine i za valjano upravljanje prirodnim resursima; da postie ekoloku, socijalnu, ekonomsku i politiku pravdu i ravnopravni pristup resursima i mogunostima za mukarce i za ene na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou. Aktivnosti: uticaj na politiku Evrope i EU i podizanje javne svesti o ekolokim pitanjima redovnim dostavljanjem informacija institucijama, medijima i javnosti preko iroke lepeze kampanja, publikacija i dogaanja; podrka mrei kroz predstavljanje, davanje saveta i koordinaciju u stvaranju politike Evrope i EU, kao i razmena znanja, vetina, alatki i resursa; omoguuje ljudima da uestvuju u meunarodnim kampanjama ove organizacije preko grupa lokalnih aktivista i nacionalnih organizacija u vie od 30 evropskih zemalja lanstvo Prijatelji planete Zemlje u Evropi sprovode kampanje za odriva i pravedna drutva i za zatitu ivotne sredine, objedinjuju vie od 30 nacionalnih organizacija sa hiljadama lokalnih grupa i deo su najvee na svetu lokalne ekoloke mree Friends of the Earth International. Kontakt: E-mail: info@foeeurope.org http://www.foeeurope.org/

185. R.E.D. Ruralnostivotna sredinarazvoj

R.E.D. - Rurality-Environment-Development Ciljevi Kao meunarodna asocijacija osnovana 1980. godine, Ruralnostivotna sredina-razvoj razvija, kroz svoju mreu lanova i partnera u Evropi, kontinuirane razmene gledita o ruralnoj politici i njenoj implementaciji, sa dvostrukom finalnou bolje efikasnosti na terenu i pojaanog dijaloga sa evropskim institucijama. Aktivnosti: pridruena funkcija: 1. stimulie evopsku ruralnu razvojnu mreu i propagira participativni pristup razvojnim integracijama, koji u pojedinanim oblastima integrie ekonomske, socijalne, kulturne i ekoloke koncepte u okviru jednog teritorijalnog projekta; 2. koordinira evropske platforme, kao to je Evropski ruralni pokret i prua podrku aktivnostima lanova na meunarodnom nivou. 3. odrava internet stranicu www.ruraleurope.org, i izdaje brouru Eurobrves i tematske dosijee; operativna funkcija uz podrku Interregionalnih radionica (ATEAR) kao evropska mrea, R.E.D. organizuje redovne meunarodne konferencije ili izlobe i sarauje u istraivanjima o razliitim sferama ruralnog razvoja: ruralno planiranje, pejzai, teritorijalni razvoj u njegovim ekonomskim, drutvenim, kulturnim i ekolokim komponentama, evropska ruralna politika; potpredsedavanje savetodavne grupe Ruralni razvoj Evropske unije; lanica Grupe za veze izmeu Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) i Evropskog civilnog drutva; participatorni status pri Savetu Evrope.

120

lanstvo Postoje dva tipa lanova: pridrueni i punopravni lan. Bilo koji pojedinac ili pravno lice koje eli da postane pridrueni lan ove asocijacije mora da poalje popunjen pristupni formular (koji se moe preuzeti na internet stranici R.E.D.) u njihovoj kancelariji. Po izriitom zahtevu i nakon odobrenja Odbora direktora, status aktivnog lana se moe dati pridruenom lanu ili organizaciji, koji time stiu pravo glasa i pravo da budu izabrani za Odbor direktora. Kontakt: E-mail: infored@ruraleurope.org http://www.ruraleurope.org

186. REVES Evropska mrea za gradove i regione za socijalnu ekonomiju

REVES European Network for Cities and Regions for the Social Economy Ciljevi Ova mrea zastupa, brani i promovie zajednike vrednosti svojih lanova pred evropskim i meunarodnim institucijama. Aktivnosti Predstavnici gradova i regiona i organizacija socijalne ekonomije, lanovi REVES-a obavezni su da: uspostave stabilno partnerstvo, dugoronu saradnju i zajedniku koordinaciju i planiranje lokalnih razvojnih politika izmeu lokalnih vlasti i socijalne ekonomije; stvore i razviju novu kulturu socijalnog preduzetnitva, da ispitaju prevladavajue ekonomske modele i da predloe alternativne socioekonomske pristupe; primenjuju rodnu ravnopravnost, promoviu raznovrsnost kroz ukljuenost, da se bore protiv svih vrsta diskriminacije, rasizma i nesigurnih uslova; razvijaju inovativne modele da bi ojaali partnerstva i dobro upravljanje izmeu lokalnih vlasti i socijalne ekonomije; identifikuju zajednike ciljeve i vrednosti za partnerstva, te sinergiju sa ostalim mreama; rade aktivno sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom, Evropskim ekonomskim i socijalnim komitetom (EESC), Komitetom regiona i sa zemljama lanicama da bi promovisali vrednosti i aktivnosti REVES-a, te da bi stvorili povoljne pravne i fiskalne okvire za razvoj socijalne ekonomije u Evropi; tragaju za uravnoteenim razvojem i irenjem vrednosti socijalne ekonomije po celoj Evropi i kod njenih suseda, ciljajui sve teritorije i sve grupe; promoviu razmenu dobrih iskustava izmeu lanova, kao i posveenost izvrsnosti; aktivno uestvuju i doprinose ivotu/aktivnostima mree. U aktivnosti takoe spadaju: organizovanje razliitih dogaanja, pribavljanje/dostavljanje informacija, tampanje publikacija i sprovoenje projekata iz oblasti socijalne ukljuenosti, ekonomije i lokalnog odrivog razvoja. lanstvo lanstvo ine lokalne vlasti i socioekonomski akteri. Kontakt: http://www.revesnetwork.eu/

187. Savez za zdravlje i ivotnu sredinu

Health and Environment Alliance Ciljevi Savez za zdravlje i ivotnu sredinu ima cilj podizanje svesti o tome kako zatita ivotne sredine poboljava zdravlje. On to postie stvaranjem mogunosti za bolje zastupanje perspektiva graana i zdravstvenih strunjaka u evropskom kreiranju politike koja se odnosi na ivotnu sredinu i zdravlje. Ciljevi su na jo:

121

da uinimo da graani Evrope i NVO postanu svesniji promena politike koje mogu pomoi ili omesti napredovanje ka odrivom razvoju; da podrimo uee graana u kreiranju politike na evropskom nivou i da predstavimo njihovu zabrinutost; da ojaamo politike EU u korist bolje zatite zdravlja i ivotne sredine; da poveemo znaajne nalaze istraivanja sa preporukama o akcijama vezano za politiku.

Aktivnosti: moemo za vas: 1. da obezbedimo da vaa organizacija bude deo nezavisnog glasa o zdravstvenim i ekolokim pitanjima u Evropi, 2. da vas stalno informiemo o tome ta se dogaa u ekologiji i zdravstvu, 3. da stvaramo mogunosti za graenje mrea i sklapanje koalicija, 4. da budemo slika rada vae organizacije; u prioritetna pitanja za 2009/10. godinu spadaju: 1. strategija za ivotnu sredinu i zdravlje (Akcioni plan EU za ivotnu sredinu i zdravlje) 2. deja ivotna sredina i zdravlje (sprovoenje CEHAPE), 3. hemikalije (REACH), 4. iva, 5. pesticidi, 6. klimatske promene, 7. uee javnosti. lanstvo U nae lanstvo spadaju razliite mree koje se sastoje od 65 graanskih, organizacija pacijenata, enskih, profesionalnih zdravstvenih i ekolokih organizacija po celoj Evropi. Mi imamo odlinu reputaciju u poveanju angamana javnosti i strunjaka, kako u debatama EU tako i u donoenjima odluka. Trinaest lanova su meunarodne ili evropske organizacije, a 52 lana rade na nacionalnom ili lokalnom nivou u 26 razliitih zemalja. Kontakt: E-mail: info@env-health.org http://www.env-health.org/

188.

SEVEN Mrea razmene starijih evropskih volontera

SEVEN Senior European Volunteers Exchange Network Ciljevi Predstavlja meunarodnu mreu od 29 organizacija koja promovie razmenu starijih volontera. elimo da stvorimo iroki evropski prostor na kome e sve organizacije koje su ukljuene, lokalne vlade, NVO, univerziteti, institucije koje rade s volonterima, biti pomognute u sprovoenju svojih projekata mobilnosti i razmene. Odvojeno od ovoga, ali ne manje vano, jeste uspostavljanje glasa koji moe savetovati i dati informisano stanovite nacionalnim i meunarodnim institucijama koje se bave aktivnim starenjem, obrazovnim alatkama/ instrumentima, aktivnim graanstvom i socijalnom kohezijom. Aktivnosti: 1. internet sajt; 2. platforma za diskusiju da bi se saznalo o partnerskim i ostalim projektima razmene; 3. podrka volonterima i organizacijama (internet i tampana verzija); 4. istraivake akcije; 5. godinje konferencije; 6. irenje informacija i akcije odnosa s javnou; 7. godinji izvetaj o napredovanju i proceni. lanstvo U organizacije lanice SEVEN-a spadaju NVO, lokalne vlade, univerziteti i istraivaki centri sa najmanje 5 godina iskustva u koordinaciji i upravljanju programima starijih volontera. Kontakt: info@seven-network.eu http://www.seven-network.eu

122

189.

SOCIAL PLATFORM Platforma evropskih socijalnih NVO

SOCIAL PLATFORM Platform of European Social NGOs Ciljevi Platforma evropskih socijalnih NVO (Socijalna platforma) jeste savez reprezentativnih evropskih federacija i mrea organizacija civilnog drutva koje su aktivne u socijalnom sektoru. Socijalna platforma i njene lanice su posveene unapreenju principa jednakosti, solidarnosti, nediskriminacije i promovisanja i potovanja temeljnih prava za sve u Evropi, a pogotovo u Evropskoj uniji. Socijalna platforma promovie socijalnu pravdu i participativnu demokratiju, saoptavajui ime se bave njene organizacije lanice. Aktivnosti Kroz svoj rad koji se odnosi na politike i kampanje, Socijalna platforma omoguuje svojim organizacijama lanicama da na jednom mestu okupe ideje i strunost, da izgrade svoje zajedniko iskustvo u pozitivnu snagu za socijalne promene u EU. Platforma nastupa kao sredstvo svojih organizacija lanica za iskazivanje njihovih zajednikih vrednosti i oblikuje ih u snaan glas koji govori u ime socijalnog NVO sektora. Svoj rad na politikama Socijalna platforma prvenstveno vodi kroz svoje tematske radne grupe, u kojima se lanice sastaju da razmene poglede i ideje, te da se dogovore oko zajednikih strategija i pozicija Socijalne platforme. Trenutno postoje tri osnovne radne grupe, jedna se bavi socijalnom politikom, druga temeljnim pravima i nediskriminacijom, a trea socijalnim uslugama od opteg interesa. Jo jedna neformalna radna grupa se redovno sastaje: ona koja se bavi zapoljavanjem. Rad na politikama i kampanjama koje se odnose na graanski dijalog i pitanja upravljanja vodi Upravna grupa, dok Upravni odbor ima pregled nad svim grupama. lanstvo lanstvo predstavlja vie od 40 evropskih organizacija civilnog drutva, federacija i mrea koje rade na izgradnji inkluzivnog drutva. lanice Socijalne platforme predstavljaju hiljade organizacija, udruenja i drugih dobrovoljnih grupa na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou koje predstavljaju interese irokog spektra civilnog drutva. Kontakt: E-mail: platform@socialplatform.org http://www.socialplatform.org/

190. SOLIDAR
SOLIDAR Ciljevi Predstavlja evropsku mreu NVO koje rade na unapreenju socijalne pravde u Evropi i irom sveta. Ona saoptava EU i meunarodnim institucijama ime se bave njene organizacije lanice i to pumou aktivnog lobiranja, upravljanja i koordiniranja projektima, praenjem politike i podizanjem svesti u razliitim oblastima politika koje pokriva. Ciljevi mree su: da radi na uticaju na politike EU i meunarodne politike u naem delokrugu rada; da povezuje lanove da se umreavaju i da sprovode humanitarne i razvojne projekte; da promovie uestvovanje graanskog drutva u donoenjima odluka, kako iz razvijenog sveta tako i iz zemalja u razvoju; da jaa saveze sa organizacijama koje su posveene naim zajednikim principima, i na evropskom i na globalnom nivou. Aktivnosti: socijalna pitanja zahtev za socijalnijom Evropom je u centru aktivnosti SOLIDAR-a; lanice SOLIDAR-a doprinose socijalnoj Evropi kroz svoj svakodnevni rad kao organizacije civilnog drutva i davaoci socijalnih usluga u Evropi i irom sveta; dananji izazov je kako pomiriti kretanje ka ekonomski konkurentnim drutvima u globalizovanom svetu sa odgovarajuom socijalnom zatitom koja je graanima potrebna; meunarodna saradnja pristup razvoju zasnovan na pravima, iskorenjivanju siromatva i socijalnoj i ekonomskoj pravdi; obrazovanje pristup obrazovanju za sve;

123

(elektronsko) umreavanje, informativne kampanje/izlobe.

lanstvo Sa 52 organizacije lanice sa seditem u 25 zemalja (20 zemalja su u EU), organizacije lanice su nacionalne NVO u Evropi, kao i neke organizacije koje nisu iz EU i neke koje jesu, a koje rade u jednoj ili vie oblasti naeg delovanja. Kontakt: http://www.solidar.org

191. Spasimo Decu Grupa za Evropu

Save the Children Europe Group Ciljevi Vizija grupe Spasimo decu je svet u kome svako dete ima pravo na opstanak, zatitu, razvoj i uestvovanje. Misija grupe Spasimo decu je da inspirie pomake u nainu kako se svet odnosi prema deci i da postigne direktne i trajne promene u njihovim ivotima. Ciljevi (za 2015. godinu): do 2015. Godine doi do ukupno ezdeset miliona dece svake godine preko naih obrazovnih programa irom sveta; osigurati da dva miliona vie dece u siromanim i nestabilnim dravama imaju pristup obrazovanju; pokazati merljive poboljane rezultate za 500.000 te dece bolje raunanje, vea pismenost, svest o pravima i ivotne vetine kroz jasnu evaluaciju; poveati dostupnost nezi male dece i razvoj i irenje naih programa za neformalno obrazovanje adolescenata. Aktivnosti: kampanje; zatita dece; deja prava; smanjenje rizika od nepogoda/nesrea; obrazovanje; hitni sluajevi; globalna kriza hrane; zdravstvo; smanjenje siromatva. lanstvo Spasimo decu radi s partnerima koji imaju s nama zajednike vrednosti i posveenost deci, kao i ambiciju da se radi na globalnom nivou. Kontakt: E-mail: info@savethechildren.be www.savethechildren.net/brussels

192. Telecentar Evropa

Telecentre-Europe Ciljevi Telecentar Evropa je inkluzivna i iva mrea koja poveava uticaj i delotvornost telecentara irom Evrope negovanjem znanja, kroz razmenu i uenje meu svojim lanovima. Aktivnosti: bavi se temama vezano za e-inkluziju, populaciju koja stari, pristup i integraciju; pokazuje merljivi drutveni uticaj svuda po evropskom regionu; podstie razmenu znanja, kapaciteta/sposobnosti za uticaj i odrivost meu telecentrima irom Evrope;

124

izriito doprinosi oblastima socijalne politike Evropske komisije i globalnih agencija za razvoj, npr. Lisabonskoj agendi, i2010, Deklaraciji iz Rige, Milenijumskim ciljevima razvoja.

lanstvo lanovi moraju biti organizacije koje predstavljaju telecentre ili mree telecentara ma koje veliine. lanovi mogu biti samo iz evropske zone zemalja lanica Saveta Evrope. Kontakt: info@telecentre-europe.org http://www.telecentre-europe.org

193. TEPSA Transevropska asocijacija studija politika

TEPSA Trans European Policy Studies Association Ciljevi Osnovana 1974. godine po belgijskom zakonu, kao meunarodna asocijacija i prva transevropska istraivaka mrea, sastoji se od vodeih istraivakih instituta u domenu evropskih poslova irom Evrope, s kancelarijom u Briselu. Ima cilj da omogui visokokvalitetno istraivanje o evropskim integracijama da bi podstakla diskusiju o politikama i politikim opcijama Evrope. To se postie uzajamnim delovanjem izmeu evropskih i nacionalnih instituta, kao i akademske i istraivake zajednice. Aktivnosti: aktivno evropsko graanstvo: uestvovanje i demokratija u Evropi, naroito u vezi sa izborima za Evropski parlament i institucionalni razvoj; budunost Evropske unije i njene osnovne vrednosti; uticaj politika EU na drutva; dobrobit ljudi u Evropi: zapoljavanje, socijalna kohezija i odrivi razvoj; ukljuenost TEPSA u druge projekte i uspene mree. lanstvo lanstvo predstavljaju instituti lanovi i pridrueni lanovi. Kontakt: E-mail: tepsa@tepsa.be http://www.tepsa.be

194.

TRIALOGUE Razvoj NVO u proirenoj EU

TRIALOGUE Development NGOs in the Enlarged EU Ciljevi Predstavlja projekat za jaanje civilnog drutva i za podizanje svesti o pitanjima razvoja u proirenoj EU. Sveukupni cilj TRIALOG-a je da doprinese mobilizaciji vee podrke javnosti u novim zemljama lanicama EU, te zemljama pristupnicama i zemljama kandidatima za akcije protiv siromatva i za ravnopravne odnose izmeu zemalja u razvoju i razvijenih zemalja preko organizacija civilnog drutva (OCDCSO) kao multiplikatora. Specifian cilj jeste jai evropski sistem meunarodne razvojne saradnje preko integracije i aktivnog uea CSO na evropskom i globalnom nivou kroz koordinaciju, umreavanje, javno zastupanje i izgradnju kapaciteta.
Aktivnosti: dijalog o politikama; IstokZapadJug TRIALOG; Centar za resurse i znanje; informativna platforma; koordinacija i umreavanje;

lanstvo Predstavljaju ga NVO koje se bave razvojem.

Kontakt: E-mail: office@trialog.or.at http://www.trialog.or.at

125

195.

T&E Evropska federacija za transport i ivotnu sredinu

T&E European Federation for Transport and Environment Ciljevi Evropska federacija za transport i ivotnu sredinu je nezavisna panevropska asocijacija koja ima naune i obrazovne ciljeve, bez ikakve politike pripadnosti i bez ikakvog motiva da ostvaruje profit. Misija joj je da promovie politiku transporta i dostupnosti, zasnovanih na principima odrivog razvoja, to minimizira negativne uticaje na ivotnu sredinu i zdravlje, korienje energije i zemljita, te sve ekonomske i socijalne trokove, maksimizira bezbednost i garantuje dovoljan pristup svima. Osnovana 1990. godine, izrasla je u glavnu ekoloku organizaciju koja se bori za odrivi transport na nivou EU, u Briselu. Aktivnosti: promovisanje, preduzimanje i koordinacija istraivanja i studija; irenje informacija meu svojim lanovima, drugim organizacijama, medijima, politikim institucijama i graanstvom; sprovoenje inicijativa na naunoj osnovi na evropskom nivou, tj. kroz pripremu preporuka ija je svrha da se slede ciljevi T&E i da se na njih skrene panja relevantnih vlasti, naroito u okviru Evropske unije; koordinisanje relevantnih aktivnosti organizacija lanica, saradnja s njima; upotreba svih drugih odgovarajuih sredstava. lanstvo Asocijacija se sastoji od punopravnih lanova, pridruenih lanova i pomauih lanova. Punopravni lanovi: neprofitne organizacije na nacionalnom nivou, ili koje pokrivaju znatni deo zemlje, a imaju ciljeve koji su u skladu sa gorenavedenim, na primer, grupe korisnika transporta, organizacije koje se bave uticajima transporta na ivotnu sredinu i grupe za zatitu ivotne sredine koje se zanimaju za transportnu politiku. Pridrueni lanovi: meunarodne neprofitne organizacije, na primer, organizacije biciklista, peaka, potroaa i ekoloke organizacije; regionalne ili nacionalne neprofitne organizacije. Pomaui lanovi: pojedinci i organizacije, kompanije, zainteresovani za ciljeve ili aktivnosti T&E. Kontakt: E-mail: info@transportenvironment.org http://www.transportenvironment.org

196. UEAPME Evropska asocijacija zanatskih, malih i srednjih preduzea

UEAPME European Association of Craft, Small and Medium-sized Enterprises Ciljevi Predstavlja organizaciju poslodavaca koja zastupa interese evropskih zanatskih, trgovinskih, malih i srednjih preduzea na evropskom nivou. Ona je priznati Evropski socijalni partner i dejstvuje u ime zanatskih preduzea i MSP u Evropskom socijalnom dijalogu i u razgovorima sa institucijama EU. To je neprofitna i nepristrasna organizacija. irom Evrope, UEAPME zastupa preko dvanaest miliona preduzea sa skoro pedeset i pet miliona zaposlenih. Aktivnosti Kao glas zanatskih, trgovinskih, malih i srednjih preduzea u Evropi, UEAPME: obavlja monitoring politike EU i zakonodavnih procesa, te stalno izvetava svoje lanove o svim pitanjima u vezi sa politikom Evropske unije koja se odnose na zanatska i trgovinska preduzea i MSP; predstavlja i promovie interese, potrebe i miljenja svojih organizacija lanica institucijama EU i drugim meunarodnim organizacijama; podrava svoje lanove akademski, tehniki i pravno na svim poljima politike EU; podrava ideju o evropskim integracijama i doprinosi evropskoj saradnji.

126

lanstvo Kao krovna evropska organizacija MSP, UEAPME objedinjuje 85 organizacija lanica koje se sastoje od nacionalnih meusektorskih federacija MSP, evropskih granskih federacija i drugih pridruenih lanova, koji podravaju porodicu MSP. Kontakt: E-mail: info@ueapme.com http://www.ueapme.com

197. UEMS Evropski savez medicinskih specijalista

UEMS European Union of Medical Specialists Ciljevi Predstavlja savez koji kontinuirano odrava i razvija itav spektar profesionalnih interesa evropskih medicinskih specijalista, sa posebnim naglaskom na obezbeenju najvieg nivoa profesionalne autonomije koja medicinskim specijalistima omoguava pruanje usluga zdravstvene nege najvieg mogueg kvaliteta u korist svih graana Evrope. Aktivnosti: pruanje optimalne, visokokvalitetne i bezbedne zdravstvene nege svim graanima unutar Evropske unije; odravanje i dalji razvoj profesionalne autonomije evropskih medicinskih specijalista; izuavanje, propagiranje, harmonizacija i pristup visokokvalitetnoj kontinuiranoj edukaciji i obuci za medicinske specijaliste i njihovoj medicinskoj praksi; propagiranje slobodnog kretanja doktora specijalista unutar Evropske unije; aktivno uee i zastupanje u okviru organizovane profesije medicinskih specijalista u dravama lanicama EU, pred svim relevantnim nadlenim slubama EU i drugim vlastima i/ili organizacijama koje se bave pitanjima vezanim za medicinsku profesiju. lanstvo

lanstvo predstavljaju punopravni, pridrueni lanovi i posmatrai. Nacionalne asocijacije medicinskih specijalista predstavljaju njihove UEMS delegacije. Svaka delegacija formalno ima efa delegacije, koji glasa tokom svake procedure glasanja. Svaka UEMS nacionalna delegacija morala je da pokae da je njena nacionalna asocijacija nezavisna i slobodna da izabere sve to je potrebno u interesu pacijenta.
Kontakt: E-mail: SG@uems.net http://www.uems.net/

198.

VOICE Dobrovoljne organizacije za saradnju u hitnim sluajevima

VOICE Voluntary Organisations in Cooperation in Emergencies Ciljevi Dobrovoljne organizacije za saradnju u hitnim sluajevima je mrea koja predstavlja 86 evropskih organizacija civilnog drutva (OCD) aktivnih u pruanju humanitarne pomoi irom sveta. Za razliku od svojih lanica, VOICE nije operativna. Glavna vizija ove organizacije je kolektivno reagovanje evropskih NVO na humanitarne krize. Da bi postigla taj cilj, VOICE nastoji da utie na politiku i praksu Evropske unije koje se odnose na hitnu pomo, pomo u katastrofama, rehabilitaciju i pripremnost na katastrofu. Ona pojaava kolektivni uticaj lanica mree na EU, ukljuujui njene zemlje lanice. Promovie potovanje Meunarodnog humanitarnog zakona i humanitarnih principa i podrava kvalitet i delotvornost u humanitarnim akcijama. Aktivnosti U sektoru humanitarne pomoi VOICE je glavni NVO sagovornik sa Evropskom unijom koji promovie komparativne prednosti i specifinosti pomoi koju pruanju NVO. Ona takoe uestvuje u dijalogu sa ostalim velikim davaocima humanitarne pomoi, kao to su Crveni krst i relevantne agencije UN. U ostale aktivnosti spadaju: javno zastupanje nezavisnih humanitarnih akcija;

127

omoguavanje kolektivnog uticaja lanica; podrka kvalitetu i profesionalnosti preko razmene informacija, radionica i povezivanja s kvalitetnim mreama i inicijativama, univerzitetima i istraivakim institutima.

lanstvo lanstvo uovoj organizaciji je otvoreno samo za organizacije, ne i za pojedince. Za informacije o procesu dobijanja lanstva molimo da se obratite sekretariajtu i zatraite prijavu za lanstvo. Kontakt: E-mail: voice@ngovoice.org http://www.ngovoice.org/

199. WAVE ene Evrope protiv nasilja

WAVE Women Against Violence Europe Ciljevi Predstavlja mreu evropskih enskih organizacija civilnog drutva aktivnih na polju borbe protiv nasilja nad enama i decom (sklonita za ene, centri za savetovanje, SOS telefoni, organizacije koje se usredsreuju na prevenciju i obuku itd.). Aktivnosti Mrea doprinosi svom cilju sledeim nainima: jaanjem organizacionog i lobirajueg kapaciteta enskih organizacija, povezivanjem enskih organizacija u Istonoj, Zapadnoj, Severnoj i Junoj Evropi sa ekspertima, kreatorima politike i drugim kljunim akterima ukljuujui vladin, kao i poslovni sektor; podsticanjem i traenjem informacija i razmenom znanja, kao i razmenom iskustava izmeu razliitih evropskih zemalja i regiona, sa posebnim akcentom na razmeni iskustava izmeu Istoka i Zapada; mrea vodi za korienje laku i sveobuhvatnu on-lajn bazu podataka o nasilju nad enama u domainstvu, ukljuujui sekciju sa adresama oko 4.000 organizacija i institucija za podrku enama. lanstvo Mrea se sastoji od otprilike 4.000 enskih organizacija koje se bore protiv nasilja nad enama i decom u Evropi. Na regionalnom i nacionalnom nivou, 91 arina taka formira bazu mree. Formular za prijem u lanstvo dostupan je na internet stranici ove mree. Kontakt: E-mail: office@wave-network.org http://www.wave-network.org

200.

WIDE ene u razvoju Evrope

WIDE Women in Development Europe Ciljevi Mrea ene u razvoju Evrope bori se za svet koji se zasniva na rodnoj ravnopravnosti i socijalnoj pravdi koja osigurava jednaka prava za sve, kao i ravnopravan pristup resursima i mogunostima u svim sferama politikog, drutvenog i ekonomskog ivota. Vizija ove mree je da se uporno rastui trend feminizacije siromatva na Jugu, Istoku i Severu zaustavi i da se enska prava tite svuda u svetu. Aktivnosti Misija ove mree je da artikulie relevantnost principa rodne ravnopravnosti i pravinosti u odnosu na razvojni proces pomou istraivanja, dokumentovanja, irenja informacija, ekonomskog osnaivanja, izgradnje kapaciteta i lobiranja, javnog zastupanja i podizanja svesti; umreavanja i organizovanja konferencija. lanstvo To je evropska feministika mrea enskih organizacija, razvojnih NVO, specijalistkinja za rodna pitanja i aktivistkinja za enska prava. lanice mogu postati pojedinke, organizacije i mree ije je sedite u Evropi. One prvo treba da se prikljue kao saradnice, to je dvogodinja prelazna kategorija pre

128

nego to postanu lanice. Ako se prikljuite kao saradnice, to e vam pruiti mogunost da postanete aktivne u ovoj mrei i da se formalno pridruite. Kad se saradniki period zavri, vi i mrea odluujete da li nastavljate s lanstvom ili ne. Kontakt: E-mail: info@wide-network.org http://www.wide-network.org/

201.

YES Evropska konfederacija mladih preduzetnika

YES European Confederation of Young Entrepreneurs Ciljevi Evropska konfederacija mladih preduzetnika je najvee udruenje mladih preduzetnika rasprostranjeno po celoj Evropi, koje zastupa 40.000 lanova i ima cilj da podrava i unapreuje ekonomski i drutveni uinak mladog preduzetnitva u Evropi. Kao takvo, ono je najvea dinamina mrea preduzetnika, koja neprestano proiruje svoje aktivnosti. Aktivno doprinosi promovisanje preduzetnikog duha u Evropi i van nje. Ono stimulie razmenu i mrene aktivnosti izmeu mladih preduzetnika, podstie saradnju i razmenu najboljih praksi izmeu njihovih nacionalnih udruenja, naroito na polju obrazovanja i obuke. Aktivnosti Evropska konfederacija mladih preduzetnika odrava neprekidni dijalog sa institucijama Evropske unije u cilju: osiguranja da inicijative Evropske unije odraavaju preduzetniki duh u Evropi; promovisanja mera politike koja e mladim preduzetnicima olakati poslovne aktivnosti; saradnje sa javnim vlastima na pojednostavljenju poslovne sredine; osiguranja da e uslovi za osnivanje preduzea u Evropskoj uniji ostati homogeni i povoljni; poreenja i procene uticaja mera internog trita na preduzea u zemljama lanicama; negovanja lakeg pristupa informacijama o evropskoj politici za mala i srednja preduzea (MSP) irom Evrope; podsticanja politika koje e davati prednost saradnji izmeu razliitih generacija preduzetnika; aktivnijeg uestvovanja u politikim debatama i ekonomskim projektima iji je cilj promovisanje evropskog preduzetnitva svuda po svetu. Evropska konfederacija mladih preduzetnika neguje poslovnu saradnju i mrene aktivnosti izmeu mladih preduzetnika: promovisanjem razmene profesionalnih iskustava; razvijanjem mree regionalnih poslovnih koordinatora u Evropi, koji e oiveti saradnju i podravati transnacionalne projekte; uspostavljanjem sinergije u okviru drugih mrea u Evropi koje podstiu poslovnu saradnju izmeu preduzetnika; organizovanjem sastanaka izmeu mladih preduzetnika, kao to je YES-ova Godinja konferencija Evropska konfederacija mladih preduzetnika je uspostavila veze sa preduzetnikim organizacijama u Evropi i ire radi: podrke u stvaranju organizacija mladih preduzetnika u zemljama u razvoju; negovanja razmene i odnosa izmeu mladih preduzetnika irom sveta. lanstvo Ova mrea trenutno obuhvata 16 velikih nacionalnih asocijacija mladih preduzetnika po celoj Evropi i van nje. Ove asocijacije zastupaju 40.000 mladih preduzetnika na polju industrije, trgovine i usluga. Otvorena je za sve organizacije mladih preduzetnika koji zadovoljavaju postavljene kriterijume. Kontakt: E-mail: secretariat@yes.be http://www.yes.be

129

202.

YFJ Evropski omladinski forum

YFJ European Youth Forum Ciljevi Vizija Evropskog omladinskog foruma je da bude glas mladih ljudi u Evropi, u kojoj su mladi ravnopravni graani i ohrabruju se i podravaju da ostvare svoj puni potencijal kao graani sveta. Evropski omladinski forum je nezavisna, demokratska platforma koju vode omladinci koji predstavljaju nacionalne omladinske savete i meunarodne omladinske organizacije iz cele Evrope. Omladinski forum radi na osnaivanju mladih ljudi da bi aktivno uestvovali u drutvu, da bi unapredili svoje ivote, predstavljanjem i zastupanjem svojih potreba i interesa, kao i potreba i interesa svojih organizacija. Aktivnosti: poveano uee mladih ljudi i omladinskih organizacija u drutvu, kao i u donoenjima odluka; pozitivno uticanje na pitanja politike koja imaju uticaja na mlade ljude i na omladinske organizacije, tako to je forum priznati partner meunarodnih institucija, naime Evropske unije, Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija; promovisanje koncepta omladinske politike kao integrativnog i meusektorskog elementa opteg razvoja politike; omoguavanje uea mladim ljudima kroz razvoj odrivih i nezavisnih omladinskih organizacija na nacionalnom i meunarodnom nivou, pogotovo to se tie osiguranja njihovog pouzdanog, adekvatnog finansiranja; promovisanje razmene ideja i iskustava, uzajamnog razumevanja, kao i jednakih prava i mogunosti meu mladim ljudima u Evropi; podrka meukulturnom razumevanju, demokratiji, potovanju, raznovrsnosti, ljudskim pravima, aktivnom graanstvu i solidarnosti; doprinos razvoju omladinskog rada u drugim regionima sveta. lanstvo Nezavisno osnovan od omladinskih organizacija, Evropski omladinski forum se sastoji od vie od 90 nacionalnih omladinskih saveta i meunarodnih nevladinih omladinskih organizacija, koje su same po sebi federacije omladinskih organizacija. On okuplja desetine miliona mladih ljudi iz cele Evrope, koji su se organizovali da bi zastupali zajednike interese. U Evropskom omladinskom forumu postoje tri kategorije lanstva (posmatra, kandidat i punopravni lan), a kriterijumi za lanstvo zavise od prirode organizacije. Kontakt: E-mail: giuseppe.porcaro@youthforum.org http://www.youthforum.org/

130

203. Zemlja ljudi

Terre des Hommes Ciljevi Misija organizacije Zemlja ljudi je da obezbedi aktivnu podrku deci, bez rasne, verske, politike, kulturne ili rodne diskriminacije. U tu svrhu, organizacija razvija i sprovodi projekte osmiljene da poboljaju ivotne uslove ugroene dece u njihovom okruenju (ukljuujui porodice i zajednice). Konvencija o pravu deteta ini konceptualni okvir koji pokazuje put aktivnostima ove organizacije. Aktivnosti Zemlja ljudi podrava 933 razvojna projekta i projekte humanitarne pomoi u 67 zemalja, te sprovodi kampanje za prava dece da bi mobilisale javnost, politiku volju i da bi na terenu dolo do uspenog poboljanja. lanstvo Zemlja ljudi je mrea od 11 nacionalnih organizacija sa seditem u Kanadi, Danskoj, Francuskoj, Nemakoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, paniji, vajcarskoj (koja se sastoji od dve organizacije: Terre des Homme Fondacija Lozana i Terre des Hommes vajcarska). Kontakt: E-mail: info@terredeshommes.org, brussels@terredeshommes.org http://www.terredeshommes.org

131

INDEX

132

dunika kriza 100

A E
agencija za razvoj 41, 96 aktivni graani 43 aktivno uee 22 Alchajmerova bolest 22 alkoholizam 97 analiza trendova 92 antidiskriminacioni zakon 84 anti-stigma 94 arhitektura 40 arhiviranje 48 autorska prava 48 azil 57 edukacija nastavnika 25 ekologija 61, 104 ekonomija 52 ekonomska politika 87 ekonomski rast 90 ekonomski razvoj 96 ekspert 29, 36, 53, 78, 81 ekspertiza 46 ekspertska analiza 81 e-kursevi 106 elitni sport 72 energetska agencija 74 energetska efikasnost 52, 71, 74 energetska politika 53 etika 46, 66, 99 e-uenje 42, 64, 106 evropska ekonomija 30 Evropska komisija 34, 47 evropska politika 80 evropske institucije 38 evropske integracije 80 evropski grant 87 evropski nivo 33, 103 Evropski parlament 26 evropski projekti 69 Evropski socijalni dijalog 28, 90 Evropski socijalni partner 30

B
bez profita 22 bibliotekarstvo 48 biciklizam 53 bilateralna poseta 31 biodiverzitet 62 biomedicinska istraivanja 50 biznis 48 bliskoistoni region 68 bolesti srca 67 bolonjski proces 89, 92 brajova azbuka 51

industrija 53, 62, 85, 90 informatika 48 informativni centar 22, 73 informisanje 22, 65 inkluzija 47 inovacije u obrazovanju 80 inovacij 48 inovativno obrazovanje 86 institucionalni razvoj 42 institut 76 integracija 46, 57, 59, 68 interes 27, 30 interesna grupa 97 internacionalizacija 44 internet 69 interno raseljena lica/IDPs) 57 invaliditet 25, 47, 51, 52, 60 iskljuena zajednica 27 Istona Evropa 77 istraiva 27 istraivanje 25, 26, 36, 41, 59, 60, 68, 75, 85 istraivanje na ivotinjama 50 istraivanje politika 76 izbeglice 57 izgradnja institucija 32 izloba nauke 58

J
javna administracija 78 javna rasprava 71 javne usluge 33 javni servis 37 javno informisanje 55 javno zastupanje 26, 74, 100 javno zdravlje 79, 83, 103 jednake mogunosti 24, 30, 38, 47, 61, 84, 85, 155 jednakost 84 jednakost polova 38, 72 jezik znakova 94 jug 100

C
Centralna i Istona Evropa 29, 42, 78, 104 civilno drutvo 33, 51, 81, 93 crkva 101

F
farmer 34 filantropija 62 finansiranje 33, 95 fiskalni 62 fitnes 77 fiziko obrazovanje 77 fondacija 62, 87

D
debata 36, 78, 84 deca 43, 69 deca i mladi 56, 72, 97 deca ulice 65 demencija 23 dementna lica 22 demokratija 21, 35 demokratska kontrola 99 demokratska uprava 98 demokratski princip 66 dijakonija 101 dijalog 25, 31, 49, 70, 78, 80, 81, 82, 84, 97, 98, 101 diplomatska misija 81 direktor 59, 89 direktor kole 86 diskriminacija 55, 61 disleksija 59 divlje ivotinje 102 dobra praksa 19, 22, 96 dobroinstvo 30 doktorant 40 dokumentarni 73 dom za stare 59 donoenje odluka 30, 55 donosioci odluka 25, 54, 85 dopunsko obrazovanje 77 dostupnost 45 doivotno obrazovanje 91 doivotno uenje 42, 106 droga 71 drutvena odgovornost 103 drutveno odgovorno poslovanje 50, 76 dravljanstvo 80 dravna pomo 96 dug 100

G
generacija 38 geologija 101 glasnogovornitvo 81 globalizam 88 globalna politika 80 globalna trgovina 35 globalno trite 49 gluve osobe 93 govorno pismo 51 graanska odgovornost 105 graanska prava 51 graevinarstvo 54 gradovi 56, 78, 98 gradska bezbednost 65 grassroot 70, 87

K
kampanje 56, 65 kapacitet 84 kapital 82 Kjoto protokol 29 klaster 39 klima 62 klimatske promene 29, 74 know-how 19, 49, 65, 71, 87 koalicija protiv duvana 76 kompanije 20, 58, 60, 64, 79, 81, 88 kompanij 28 komparacija 63 konfederacija 38 konflikt 83 konsenzus 36 kontrola droge 71 kontrola duvana 76 konzorcijum 49 kooperative 99 koprodukcija 37 korporativni 62 korporativno graanstvo 50 korporativno lobiranje 51 kreator politike 87 kreatori politike 91 kriminal 66 krovna organizacija 37 krovno telo 33 ksenofobija 70 kultura 27 kulturno naslee 105 kvalitet nastave 42 kvalitet usluga 68

H
hostel 95 hrana 34 humana politika 57 humanizam 66

I
identitet 37 ideoloki neutralno 30 IKT - Informativno Komunikacijske tehnologije 106

133

kvalitet ivota 45, 81, 97

L
leenje 22, 55 letnja kola 40 licenciranje 48 lideri civilnog drutva 93 ljudska prava 20, 38, 55, 61, 68 lobiranje 32, 34 lokalna akcija 29 lokalna vlast 27, 65, 72, 78 lokalni doprinos 35 lokalni razvoj 19

odnosi sa javnou 30 odrivi razvoj 19, 31, 55, 78, 83, 100, 102, 104 odrivost 63, 82 Ombudsman za decu 74 online okruenje 69 opti interes 33 optina 35 optinska vlast 98 organizovani kriminal 71 osetljivost 85 osnaivanje 26 osobe sa invaliditetom 24, 68, 73 osposobljavanje za ivot 24 otpad 101 otvorena uionica 60 otvoreno uenja 64

M P
mala i srednja preduzea 64 mala preduzea 30, 37, 48, 67, 76, 87, 96 medicina 50 medicinsko staranja 59 Mediteran 68 meunarodni pregovori 29 meunarodno brazovanje 44 meusektorska saradnja 82 menaderi/rukovodioci 30 mentalno zdravlje 94 metropola 103 mikrofinansiranje 67 mir 63 mirovna politika 83 mladi 20, 34, 43, 63, 95 mobilnost 20, 53 monetarna politika 46 monitoring 97 mrea gradova 35 multikulturalnost 20 multilateralna saradnja 105 multimediji 86 multipla skleroza 68 muzej 58 pacijenti 67, 81 palijativna nega 45 panevropski 40, 56, 101 Parkinsonova bolest 81 participacija 107 partnerstavo 67 partnerstva 75 partnerstvo 26, 44, 83 pedagogija 44 pejzana arhitektura 63 penzioneri 21 pilot projekat 82 pilot-ema 49 planina 104 planiranje 35 platforma 111 platforma za razvoj 35 podizanje svesti 39, 54, 83, 85 podrka 33 pogranini i prekogranini 19 policija 99 politika ekonomija 80 poljoprivreda 34, 104 poljoprivrednik 34 pomo drugih 24 porodica 81, 88, 94 porodin politik 38 poslodavci 33, 90, 91 poslovna etika 49 poslovna facilitacija 35 potroai 23, 27, 33, 43, 99 prava dece 74, 98 pravda 23 pravila UN 61 pravna analiza 58 predgrae 27 predrasude 59 preduzee 30, 32 preduze 88 preduzetnitvo 76, 87 prekogranini mas-mediji 37 prerana smrt 67 prevencija 55, 59, 67, 97 primenjena ekonomija 77 prirodni resursi 101 problemi u uenju 56 profesionalizam 41 profesionalna bezbednost 79 profesionalna etika 39 prohibicija 71 proizvodnja 102 projekat 19 promocija prava 25 propozicije 72 prostorno planiranje 103

radno mesto 79 rak 55 rasizam 70 rasna diskriminacija 70, 85 raspodela rada 88 ravnopravnost 94 razmena 43 razmena iskustava 35, 92 razmena osoblja 91 razmena studenata 77, 91 razmena znanja 103 raznovrsnost 21, 63 razvoj 38, 100, 104 razvoj i obuka 41 recesija 93 reforma 68 region 19, 98 regionalna televizija 37 regionalne studije 41 regionalni nivo 35 regioni 21 regulatorna politika 82 rehabilitacija 55 rekreacija 40, 54 rektor 92 reproduktivna umetnost 73 reproduktivno zdravlje 104 ribarstvo 40 roditelji 38, 59, 80 rodna ravnopravnost 43 Romi 85 ruralni razvoj 108 ruralno 19, 56, 104, 105

S
sajber kriminal 69 samopomo 96 samouprava 35 samozapoljavanje 67 saradnja 20 savet crkava 23 seksualna prava 104 sekularno 66 selo 56 sertifikovanje 23 sindikati 32, 70, 81, 82, 91 siromatvo 24, 38, 46, 83, 100 sistem kvaliteta 48 kola 41, 80 slepe osobe 51 slobodno vreme 43 socijalna ekonomija 20, 93 socijalna inkluzija 45 socijalna iskljuenost 46, 61, 75, 85 socijalna istraivanja 77 socijalna kohezija 31, 78 socijalna politika 33, 87, 89 socijalna prava 25 socijalna pravda 38 socijalna privreda 33 socijalna ukljuenost 21, 73, 75, 85 socijalna usluga 89 socijalni dijalog 32 socijalni model 31, 73, 90 socijalni partner 33 socijalni radnici 39 socijalno osiguranje 79 socijalno staranje 89 socijana iskljuenost 101 solidarnost 38, 39, 61, 73, 83, 88, 101 sport 72, 77 sportska organizacija 72 spreavanje puenja 76 sprovoenje politike 27 standard 78, 90 standard ivota 37 standardi 42, 105 standardizacija 23, 35, 99

N
nacija 63 nacionalna organizacija 30 nacionalna udruenja 39 nacionalni savez 61 nacrt zakona 34 nastavni proces 56 nastavnik 59 nauna zajednica 50 nauka 58 nediskriminacija 84 neformalno obrazovanje 44 nega 22, 94 neizleiv bolesti 46 nenasilje 83 netolerantnost 70 neuromuskularni poremeaji 45 nezavisni ivot 73 nove tehnologije 69 novinarstvo 37

O
obnovljiva energija 74, 85, 101 obrazovanje 20, 42, 89 obrazovanje na daljinu 41 obrazovanje odraslih 42 obrazovna politike 80 obrazovni sistem 56, 77 obuka 34, 46, 59, 84, 95 odgovornost 29, 83

R
radna grupa 35

134

stanita 108 stanovanje 31 stariji/stari 21, 59, 88, 96 strategija marketinga 36 strateki interes 31 struno usavravanje 25 strunost 102, 103 strukturni fond 46, 78 studenti 40, 89 studentska platforma 89 studentska unija 89 studija izvodljivosti 48 studijska poseta 31 studijska putovanja 71 supsidijarnost 99 svest graana 83 svest javnosti 25

Z
zainteresovane grupe 82 zakon o ivotnoj sredini 62 zakonodavna politika 75 zakonodavstvo 23, 45, 50, 61, 82, 90 zaposlena lica 79 zapoljavanje 64, 88 zapoljavanje OSI 24 zatita 69 zatvor 43 zdravi stil ivota 67 zdravlje 21, 25 zdravstvena nega 55 zdravstvena zatita 45, 81 zdravstvene NVO 83 zdravstveni radnik 71 zdravstveni uslovi 94 zemlja kandidat 29, 85 zemlje u razvoju 37 zemljite 101 ene 38, 55, 68 ivotna sredina 63, 101

T
takmienje 44 tehnika podrka 75 tehnika pomagala 45 tender 49 think tanks 41 transnacionalni 22, 98 trans-nacionalni 31 transnacionalnoi nivo 78 transparentnost 36, 99 transport 53 tranzicija 29 trei svet 70 trener 77 trening 78 tretman ivotinja 102 trgovina 85, 88 trgovina drogom 71 trust mozgova 36, 80, 82, 83 trita rada 28 trite 82 tua nega 22 turizam 53, 56, 90, 95 turoperater 90

U
uenje na daljinu 42, 60 uenje putem interneta 60 uitelj/nastavnik 43 ujedinjenje 33 ulini socijalni rad 39 umetnik 27, 73 univerziteti 42, 60, 66, 91, 92, 106 upravljanje 78, 92 upravljanje energijom 72 upravljanje finansijama 93 upravljanje projektom 30 upravljanje kolom 86 urbanizam 40, 71 urbano 19, 105 uticaj 33 uzajamna pomo 38

V
vera 24, 70 veterina 50 virtualna mobilnost 106 visoko obrazovanje 44, 89, 91, 92, 106 volonteri 45, 87, 95, 97 volonterska usluga 26 volonterstvo 63, 66, 72 vrnjaka edukacija 93 vrnjaka podrka 73, 84

135

136

Izvori informacija
Veb-sajtovi: Delegacija Evropske unije u Srbiji, http://www.europa.org.rs/code/navigate.php?Id=2 Welcome Europe, www.welcomeurope.com Ured za udruge Republike Hrvatske, www.uzuvrh.hr Centar za informisanje, uee i razvoj NVO, Slovenija, www.cnvos.si Tim za socijalnu inkluziju i smanjenje siromatva pri Kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije za Evropske integracije, http://www.inkluzija.gov.rs Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije, http://www.seio.gov.rs Graanske inicijative, www.gradjanske.org

Veb-sajtovi svih mrea navedenih u Vodiu

Publikacije: Networking in Europe, A Guide to European Voluntary Organisations, Second Edition, Brian Harvey, published by NCVO in 1995; Nevladine mree Vodi kroz mree NVO u Evropskoj uniji; http://www.cnvosi.civilni-dialog.net/index.php?option=com_content&task=view&id=15&Itemid=99 Umreavanje organizacija civilnog drutva, Analiza ukljuenosti slovenakih NVO u evropskim mreama; http://www.cnvosi.civilni-dialog.net/images/publikacije/mrezenje_notranjost_brez.pdf Saveti za one koji ele da postanu evropski lobisti (TIPS FOR THE WOULD-BE EUROPEAN LOBBYIST), TONY VENABLES, Direktor ECASa; Kako da se va glas uje u Evropskoj uniji: Vodi za NVO (Making your voice heard in the EU: A guide for NGOs, Kontakt grupa civilnog drutva; CIDEC Dijalog graana i graanki za evropski konsenzus 10 , Publikacija 1: Izgradnja partnerstva izmeu NVO i javne administracije u procesu Evropskih integracija, Publikacija 2: Institucionalni oblici i mehanizmi uea graana i graanki u procesu Evropskih integracija; Publikacija 3: Mogunosti komunikacije graana, graanki i NVO sa institucijama Evropske unije, Izdanje Graanskih inicijativa, 2009. http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/publications.html

Ostalo Prezentacija na TAIEX seminaru, Elementi stabilnosti sektora civilnog drutva umreavanje i predstavljanje, Beograd, 23. juna 2010. godine

10

Projekat je finansirala EU kroz EIF.

137