P. 1
JAVNI PRIHODI

JAVNI PRIHODI

|Views: 305|Likes:

More info:

Published by: Nebojša Veličković on Jul 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/11/2014

pdf

text

original

UVOD

- Javni prihodi predstavljaju novčana sredstva kojima se pokrivaju javni rashodi. - Javni prihodi deluju na preraspodelu ND, pa samim tim i na proizvodnju, potrošnju, razmenu, na zadovoljavanje potreba u smislu finansiranja kulture, obrazovanja, državnih funkcija..., deluju na preraspodelu privrdnih resursa, deluju na stabilizaciju cena i zaposlenosti... - Po klasičarima - u redovne prihode spadaju samo porezi, takse i prihodi od državne imovine. Ostale vrste prihoda se koriste samo kao dopunska sredstva i u izuzetnim slučajevima. - Po savremenicima - u javne prihode spadaju pored navedenih po klasičarima i ostale vrste javni prihoda, koji se slobodno koriste kao redovni javni prihodi, jer se njima pribavlja veća količina novčanih sredstava u kratkom periodu kada je to potrbno. - Osnovne karakteristike javnih prihoda su da su obavezni ( element prinudnosti ) za poreske obveznike, i ne podležu zakonima tržišta. - U živopisnom svetu ekonomije, koji odrđuje način života većini članova društva, porezi zauzimaju značajno mesto. oni najpre " ugledaju svetlo dana" kroz zakonske tekstove u kojima su precizirani svi njihovi elementi. Predstavljeni sa tog aspekta, oni su zapravo javni prihodi koji na zakonski utvrđeni način ostvaruje država, odnosno uži javni kolektiviteti. Ukoliko zaustavimo pažnju na našoj svakodnevici, uočićemo bezbroj situacija u kojima postoje porezi ( ili kao element ekonomske kalkulacije poreskog obveznika ili moćan prihod države).

-1-

bez prava na protivnaknadu. Naplatom poreza država prinudno uzima sredstva od pravnih i fizičkih lica (koja su pod njenom poreskom vlašću) bez direktne protiv naknade a radi ostvarivanja raznih javnih.POREZI su davanja u novcu. -2- .*POJAM POREZA* . . 2.da iskorišćava zemljište.U antičkoj grčkoj su se dobrovoljni pokloni državi pretvarali u obavezna davanja.Postoje tri oblika uvođenja poreza: 1. Poraz postaje sve značajniji kao instrument savremene države u organizovanju kompletnog ekonomskog i socijalnog života. kao način ostvarivanja javnih prihoda a to su određena prava koje država uživa na osnovu monopola . raspodele i potrošnje.Porezi su osnovni oblik javnih prihoda i glavni finansijski instrument za njihovo prikupljanje. emisije novca. karakteristično za savremene zemlje. a koja su namenjena pokriću javnih rashoda i ost5varivanju raznih socijalnih i ekonomskih ciljeva. porezima se sve više daje određena regulativna funkcija u oblasti prizvodnje. od strane pojedinaca (fizičkih i pravnih lica koji su poreski obveznici).Porez je prisilno davanje državi bez prava na protivnaknadu. vađenje ruda i bogatstva. ustavom.. takođe u srednjem veku koristili su se domeni i regali. U poslednje vreme zadatak poreza da kao oblik javnih prihoda služi za podmirenje javnih rashoda dolazi u drugi plan. a naročito ekonomskih socijalnih ciljeva.FUNKCIJA poreza instrument kojim se regulišu socijalni i ekonomski preoblemi države i njenih građana. . Sredstva dobijena naplatom poreza služe za podmirivanje javnih potreba (fiskalno delovanje poreza). upućena državi. . naplaćuje carine.1. Da porezi imaju ekonomske i socijalne efekte.. nametanje silom ( što se primenjivalo nad pokorenim narodima ) 2. . 1.Porzi su prisilni prihodi javno-pravnog tela za koje javno-pravna tela ne daju nikakvu posebnu protivuslugu porskim obveznicima. funkcija poreza je sada mnogo značajnija od same funkcije prikupljanja sredstava radi podmirivanja potreba. . . na osnovu ugovora između određenih staleža i vladara (u vreme klasičnog feudalizma) 3. naročito u periodima ratova.

dohotka građana.Derivatni ili izvedeni prihod države. KARAKTERISTIKE POREZA 1 JAVNI PRIHOD DRŽAVE . . 2 PRINUDNO I OBAVEZNO DAVANJE U NOVCU 3 BESPOVRATNO DAVANJE 4 NEMA PROTIVNAKNADE 5 DAVANJE IZ VIŠKA PROIZVODA 6 UTVRĐUJE GA DRŽAVA 7 IZVEDENI PRIHOD DRŽAVE 8 REDOVAN NOVČANI PRIHOD . .Njima se utiče na zaposlenost. .2. koji imaju prinudni karakter jer se prikupljaju iz ostvarenog dohodka fizičkih i pravnih lica.. moći) i to jednostrano (poreski obveznik se ne pita niti učestvuje u tome).. . imovine..). a sve u cilju finansiranja društvenih potreba. ali nema nikakvu obavezu u vidu protivnaknade ili protivusluge. u slučaju ne izmirenja poreske obaveze protiv njih se primenjuku kaznene mere sankcije. period odplate. .*ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* .Važi za sve poreske obveznike kojima je država nametnula tu obavezu na osnovu svog fiskalnog suvereniteta (vlasti..Na osnovu fiskalnog suvereniteta (vlasti. ekonomskih..*KARAKTERISTIKE POREZA* Priroda i dinamika evolucije poreza kroz istoriju zavisile su od društvenih. stopu.Redovno se naplaćuju (najčešće mesečno) i to u novcu. 9 INSTRUMENT JE SOCIJALNE I EKONOMSKE POLITIKE ZEMLJE -33.Data sredstva se ne vraćaju nazad. . cene. osnovicu. socijalnih i drugih faktora odnosno od dostignutog stepena razvoja proizvodnih snaga i društveno-ekonomskih odnosa. moći).Ne postoji obaveza države da vrati ili učini uslugu.Davanja iz ostvarene dobiti. . ratu. prinudna naplata i sve to uz krivičnu odgovornost. U procesu tih istorijskih promena iskristalisale su se neke klasične osobine poreza koje se mogu nazvati osnovnim osobinama ili karakteristikama poreza. ona utvrđuje poresku obavezu (visinu. preraspodelu ND. preraspodelu privrednih resursa. ne postoji nikakva veza između poreske obaveze i koristi od države.Prikuplja se radi zadovoljenja javnih potreba.

*OSNOVNI CILJEVI OPOREZIVANJA* . 2) Predmet oporezivanja . 4) Poreska sposobnost .. 5) Poreski katastar . koja ima pravo da razrezuje i naplaćuje poreze. i delatnostima). proporcionalne (ne menjaju se sa porezom osnovice) i diferencijalne (razlikuju se prema granama. .. . Prema tarifama postoji proporcionalno i progresivno oporezivanje. odnosi se na potršnju. dobici . Sam poreski postupak obuhvata: a) Razrez poreza .. nivoovm potrošnje treba jednako oporezivati .je svako činjenično i ekonomsko stanje. Pasivni poreski subjekat je fizičko-pravno lice koje se javlja u ulozi poreskog obveznika dužno je da izmiri svoju poresku obavezu.. Fiskalni poreski obveznik. koje zakonodavcu daje pravo i osnovu za uvođenjem poreza (imovina. .je trajna i sistematizovana evidencija poreskih obveznika i svih elemenata sistema oporezivanja (stope osnovice . ptihod). odnosno kod nas postoje: progresivne (raste dohodak raste stopa). U katastru se utvrđuje prosečan prihod na osnovu podataka o površini zemljišta.mogu biti aktivni i pasivni. 7) Poreska tarifa .je vrednost na koju se obračunava porez (dobit. Naplata može biti u nekoliko rata u toku godine. dok su kod direktnih poreza one ujedinjene. uvoznik plaća carinu koju kasnije uračunava u cenu i tako je prevaljuje na kupca). koje plaća porez bez obzira da li je poreski obveznik ili ne (npr.može biti: .. b) Naplata poreza .naplatom od strane samih poreskih organa.procentualni deo poreske osnovice koji se izdvaja i plaća na ime poreza-doprinosa. 3) Fiskalni destinater . 2) Fiskalni platac . imovinu. dohodak. imovina). vlasnik i imalac prava je istovremeno platac-obveznik-destinater.obustava prilikom direktne isplate prihoda. Aktivni fiskalni subjekat je država.sistematizovani prihod poreskih jedinica sa odgovarajućim poreskim stopama.horizontalna pravednost oporezivanja.*MATERIJALNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* 1) Poreski izvor . 6) Poreska stopa . platac i destinater mogu da budu jedno lice.je lice na čiji teret je palo poresko opterećenje. zarada.plaćanjem samih poreskih obveznika. republika ili dr.je fizičko-pravno lice kije plaća porez u nameri da ga kasnije prevali na drugoga (npr.je skup materijalnih dobara na koji se plaća porez ili doprinis ( dohodak.je ekonomska snaga poreskog obveznika.) 3) Poreska osnovica .je zakonom utvrđen postupak od strane poreskog organa kojim se definiše visina poreza koju je obveznik dužan da plati. ali ako ga izda onda je poreski obveznik zakupac). Poreski obveznici sa većim primanjima treba da plaćaju veće poreze i obrnuto-vertikalna pravednost oporezivanja. -44.). Vodi je poreska administracija i vezana je za poljoprivredu. primenjuju se sankcije protiv poreskog obveznika u vidu naplate kamata za neblagovremeno plaćanje JP ili u vidu prinudne naplate. prenos imovine. ili privremene ili konačne zabrane obavljanja delatnosti.*LIČNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* Važni su za lica kaja učestvuju u ovom sistemu. Poreske stope mogu biti: varijabilne i fiksne. a to su: 1 )Fiskalni subjekat . oblastima. sve poreske obveznike sa jednakim primanjima. Kod indirektnih poreza te uloge su razdvojene. društveno-politička zajednica. kod poreza na prihode od poljoprivrede. kvalitetu zasejanim kulturama... Ukoliko se ne izmiri poreska obaveza.

Monopolistička faza razvoja kapitalizma predstavlja period u kome dominira shvatanje o porezima kao sredstvu za ostvarivanje ekonomskih ciljeva. regionalni i strukturni razvoj. -55. ujednačavati uslovi privređivanja.*KLASIFIKACIJA POREZA* . Vanfiskalni ciljevi poreza predstavljaju ostvarenje društveno-ekonomskih i socijalnopolitičkih zadataka poreza u društvenoj reprodukciji i svim sverama društvenog života. koje država naplaćuje od fizičkih i pravnih lica (poreskih obveznika) a bez direktne protiv naknade. obrazovnih i drugih ciljeva. Porez se isključivo koristi u fiskalne svrhe. podsticati akumulacuje. Preko poreza se efikasno upravlja potrošnjom u ekonomskoj politici zemlje(reguliše domaća potrošnja. tražnja i preraspodela nacionalnog dohodka). 2. fiskalni . spoljno-političkih ciljeva i zadataka. harmonizovati ponuda i tražnja. Ciljevi oporezivanja mogu biti: 1. 2. nefiskalni ostvarivanje društveno-ekonomkih. ekonomskih. Poreski sistem je skup svih poreza uvedenih u jednoj zemlji i povezanih u jednu celinu. u suštini . svode na obezbeđivanje finansijskih sredstava potrebni za finansiranje javnih rashoda. vezanih za zadovoljenje javnih potreba. stimulisati globalni. odnosno da su se koristili isključivo za finansiranje javnih rashoda. 4. 3. Politikom poreza se mogu: 1. preraspodeljivati novoostvarena vrednost Prema savremenoj finansijskoj teoriji i politici porezi (zajedno sa budžetskom politikom) utiču značajno na privredna kretanja u društvu. 6. radi pokrića JR. Fiskalni ciljevi se.Porezi su osnovni i glavni oblik JP.obezbeđivanje sredstava za finansiranje javnih potreba. Poznato je da du ciljevi poreza bili iskljućivo fiskalni u starom i srednjem veku. socijalnih. kojima se sprovode ciljevi fiskalne politike. Porezi se danas koriste za ostvarivanje mnogih društvenih. U merkantilizmu su porezi prvi put upotrebljeni kao sredstva ostvarivanja ekonomskih ciljeva. uravnotežavati spoljnotrgovinski i platni bilans. 5. U liberalnoj fazi razvoja kapitalizma dominira shvatanje o neutralnom porezu.

*SINTETIČKI I ANALITIČKI* Sintetički porezi su oni kojima se oporezuje ukupna poreska snaga poreskog obveznika ZBIRNO pri čemu se uzimaju u obzir okolnosti poreskog obveznika. bez obzira na poreskog obveznika. Analitički porezi su oni kojima se oporezuje pojedinačno svaki prihod. zdravstveno stanje. a oslobođenja su predviđena za one koji imaju manje ili su u teškoj materijalnoj situaciji). Poklapaju se sa direktnim porezima. Nefundirani su oni porezi koji se naplaćuju iz nestalnih izvora sredstava. -6*KATASTARSKI I TARIFNI* .). zaposlenost. uz poštovanje subjektivnih okolnosti (veće stope primenjuju za one poreske obveznike koji više imaju. Objektivni porezi su oni kod kojih se ne vodi računa o objektivnim mogućnostima poreskog obveznika. Poreski obveznici ne vole ovaj porez jer zalazi u njihov džep i otkriva koliko oni zarađuju. koji najčešće i ne zna da plaća. kolika mu je imovina i sl. *FUNDIRANI I NEFUNDIRANI* Fundirani su oni prihodi koji se naplaćuju iz konstantnih izvora sredstava (imovina kapital). dohodak i imovinu poreskog obveznika. NPR: carine PDV. i ulaze u grupu redovnih prihoda. Ako se pravilno utvrde i naplate. Ovi porezi ne vode računa o poreskoj sposobnosti. porez koji treba platiti. porez na imovinu. To su porezi koji ulaze u cenu proizvoda i koje plaća krajnji potrošač-kupac.*DIREKTNI I INDIREKTNI* Direktni su oni koji direktno pogađaju prihode.. porez na dohodak. Poklapaju se sa indirektnim porezima. Indirektni ili porezi na potrošnju su oni koji poreski obveznici plaćaju a da nisu ni svesni toga. NPR. broj dece. To su porezi koji potiču iz sigurnog i stalnog poreskog izvora. materijalnim mogućnostima poreskih obveznika.. *SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI* Subjektivni ili lični personalni su oni porezi koji se uzimaju u obzir subjektivne okolnosti poreskih obveznika (materijalne mogućnosti. starost. Poreska sposobnost je mogućnost poreskog obveznika da troši shodno tome koliko ima (koliki dohodak ostvaruje. onda omogućavaju adekvatnu raspodelu. prez na prihode. tj.vrednost na koju se primenjuje poreska stopa i tako se dobija poresko opterećenje tj.). Poreska osnovica je iznos .. svaki oblik prihoda ili imovina. pa im nakon oporezivanja ostaje manje toga..

PORESKI OBVEZNIK. Tarifni porezi su oni koji se utvrđuju i naplaćuju prema tarifama tj. *REPARATICONI I KVOTNI* Reparaticioni porezi su oni koje utvrđuje država i to pre nego što su poreski obveznici upoznati sa poreskom osnovicom. jer se ne ukidaju kad vanredne prilike prođu. Ranije. *REDOVNI I VANREDNI* Redovni porzi su oni koji su sigurni. poreskim opterćenjem. u posebnim prilikama. tj. PORESKA OSNOVICA. To su prihodi koji su u katastru zemljišta već utvrđeni i to za svaku posebnu jedinicu zemljišta koja se može koristiti. *OPŠTI I NAMENSKI* Opšti porezi su oni kod kojih nije utvrđena namenu upotrebe sredstava. tarifnim stopama i propisima. koji se prikupljaju za finansiranje opštih društvenih potreba.*VRSTE POREZA* . pa na same poreske obveznike. Kvotni porezi su oni kod kojih se zna osnovica. prema potrebi. koji se naplaćuju redovno svake godine (ili svakom obračunskom periodu) i kojima se pokrivaju redovni rashodi. utvrdi poresku stopu. i služe za pokriće vanrednih rashoda. država bi odredila sumu koju je bilo neophodno prikupiti. tj. Vanredni prihodi se naplaćuju vanredno. Porezi se danas uopšteno dele na : * Porez na dohodak i imovinu * Poreze na potrošnju * Poreze na sobraćaj . *POREZI U NOVCU I NATURI* Danas se izuzetno retko primenjuju porezi u naturi. razrezuju se za određene zadatke. ali se nezna ukupan iznos poreza. Namenski porezi imaju unapred utvrđenu namenu tj. -76.Katastarski prihodi su oni koji se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga. Treba naglasiti da se vrlo često vanredni prihodi transformišu u redovne. tj. Ta se suma delila na manje teritorijalne jedinice. OSNOVNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA SU: PREDMET OPOREZIVANJA. PORESKA STOPA. već se čeka da poreski organ razreže porez. u doba feudalizma. s vremena na vreme.saobraćajni porezi. PORESKE OLAKŠICE I OSLOBAĐANJA.

U našem zakonodavstvu. ali i sva umanjenja po osnovu rabata . članica EU (osim SAD). Danas je PDV zastupljen u preko 150 zemalja sveta. -8PORESKA STOPA . god. sporedni troškovi. PORESKI OBVEZNIK .je iznos naknade koju poreski obveznik primi za isporučena dobra ili pružene usluge. on plaća porez svojim dobavljačima za robu . a zatim se proširio na mnoge kako razvijene zemlje. direktni fiskalni fiskalni . ili uvozom istih. u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga. Poreska obaveza nastaje kada se ostvari makar jedan od sledećih radnji: 1.01.može biti opšta . U našoj zemlji osnovni razlog za uvođenje PDV-a bio je suzbijanje sive ekonomije. ostale dažbine i porezi osm PDV-a. Prihod od PDV-a pripada budžetu RS. PDV je višefazni porez koji se naplaćuje u svakoj fazi prometa kroz koju dobro prolazi. tj.popusta.usluge koje nabavlja (input tax). sreću se sledeće vrste poreza: • • • • • • • • • • PDV (uveden umesto preza na promet) akcize porez na dobit preduzeća porez na dohodak građana porez na imovinu porez na upotrebu. fiskalni. indirektni fiskalni.koje se bavi prometom robe i usluga. Promet dobara i usluga 2. Poreski obveznik naplaćuje porez na robu koju proizvodi-prodaje onda kada je stavi u promet (output tax) sa druge strane. direktni fiskalni. U zemljama EU PDV se plaća po sistemu računa od ukupnog iznos poreza (tay erdit method). indirektni fiskalni fiskalni. PORESKA OSNOVICA . godine. Naplata koja ne prati promet dobara-usluge (avansna uplata) 3. koja upravo predstavlja obavezu za plaćanje. U svakom obračunskom periodu poreski obveznik podnosi izveštaj nadležnoj poreskoj upravi u kome iskazuje svoj naplaćeni i plaćeni PDV. osim ako zakonom nije drugačije propisano.*PDV* Je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga. tako i na zemlje u razvoju.2005. efikasnije i potpunije oporezivanje dobara u svim fazama prometa. PDV je najpre zahvatio Francusku.18% i posebna 8%. a krenuo je sa primenom od 01.1. Nastanak obaveze plaćanja carinskog duga. kao i njihovu razliku (output vat . U osnovice ulaze sve takse. držanje i nošenje pokretnih stvari porezi na premije neživotnih osiguranja porez na prihod od međunarodnog saobraćaja porez na finansijske transakcije porez na fond zarada 6. carine.input vat). i na uvoz. Kod nas je usvojen od strane Skupštine jula 2004.

tkiva. obveznik ima pravo na povraćaj razlike. usluge koje pružaju zdravstvene ustanove. šećer. đubrivo. unosa dobara u slobodne carinske prodavnice. prevozne usluge u vezi sa izvozom. Ako je iznos predhodnog poreza veći od poreske obaveze. lične potrebe stranih predstavnika i njihovih članova porodice. Povraćaj i refakcije poreza sreću se kod: -pretplaćenog poreza. -96. usluge osiguranja. PORESKO OSLOBOĐENJE . mlečni proizvodi. mleko. lekari.. usluge iz oblasti kulture i nauke. da obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave. usluge smeštaja. ne iskorišćena razlika se tretira kao poreski kredit. usluge zakupa stanova ako se koriste za stanovanje. diplomatskim i konzularnim telima.. brašno. krvi. da vodi evidenciju u skladu sa zakonom o PDV-u. brodova.*POREZ NA DOBIT* . humanitarnim organizacijama. 2.može biti poresko oslobođenje sa i bez prava na odbitak.2. isporuke zlata NBS. isporuke letilica. OBAVEZE PORESKOG OBVEZNIKA 1..Po posebnoj stopi 8% oporezuju se sledeće: -hleb. usluge verskog karaktera. stomatolozi. Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj.. dnevne novine. davanje ljudskih organa. uvoza radi ponovnog izvoza. ulje. skladištenja na carinska skladišta . lekovi. komunalne usluge. tranzita. njihovo servisiranje. povraćaja ne iskorišćenog poreskog kredita. da podnese evidencionu prijavu.osim flaširane. refakcije PDV-a stranom obvezniku. 3. 4. usluge iz oblasti sporta. održavanje i iznajmljivanje. U slučaju poreskih oslobođenja sa pravom na odbitak PDV se ne plaća na: -prevozne i ostale usluge. kreditne poslove... voda za piće . garancije. zemljište i zakup zemljišta. pštanske usluge od strane javnog preduzeća. međunarodnih organizacija. izvoz dobara. da uredno izdaje račune (i to ispravne). POVRAĆAJ I REFAKCIJE POREZA . i ishrana učenika i studenata u domovima i internatima. U slučaju uvoza predviđena su oslobođenja i to kod uvoza u slučaju: -humanitarne pomoći i donacija.Predviđeni su u određenim slučajevima i regulisani zakonom. službene potrebe diplomatskih. U slučaju poreskih oslobođenja bez prava na odbitak PDV se ne plaća na: -pslove i posredovanje vezane za HOV. udžbenici. konzularnih tela.

radnje i fizička lica koja ostvaruju dobit. koja ostvaruju profit. A D javna pr. Pojedinačno oporezivanje odnosi se na svako pravno lice zasebno. Raspodela prihoda od poreza na dobit je različita u zemljama: -U Austriji 100% ostvarenog prihoda na ime poreza na dobit ide savezu. tj.10 PORESKA OSNOVICA .korporacije. 6. Rezident je pravno lice koje je registrovano i čija je uprava i kontrola na teritoriji RS.O. REZIDENT I NEREZIDENT . Oporezivanje može biti pojedinačno i grupno.je utvrđena dobit. preduzeća.Dobit ili profit je zapravo zarada preduzeća i njegova visina izražava uspešnost poslovanja preduzeća. 3. D. porez na dohodak građana 3. U fiskalnim sistemima. pa i prihod ide njemu. porez na dobit korporacija.je svako pravno lice koje je osnovano kao društvo kapitala i obavlja određenu delatnost sa ciljem ostvarivanja profita. Poreski obveznici mogu biti: 1. a grupno oporezivanje odnosi se na matična i zavisna preduzeća koja zajedno čine jednu grupaciju i ako među njima postoji međusobna kontrola najmanje 75% udela / akcija. . ali ima poslovne filijale oje ostvaruju profit na teritoriji RS. Kanadi . 5. ortačka društva zadruge (ako ostvaruju profit) A. komanditna društva javna preduzeća i druga pravna lica.D. PDV 2.Poreski obveznik može biti rezident i nerezidant. 4. naročito u fiskalnoj strukturi zemalja članica EU ovaj porez je na 3. -U Švajcarskoj. Nerezident je pravno lice koje je registrovano u inostranstvu. 2. razlika između prihoda irashoda. . *POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA* PORESKI OBVEZNIK . mestu: 1. a ne plaćaju porez na dobit preduzeća. SAD. -Porez na dobit korporacija / preduzeća . Na ostvarenu dobit plaća se porez i to: (u zemljama članicana EU) -Porez na individualni dohodak .svaki kanton naplaćuje porez na dobit sam za sebe.O.

osim za novoosnovana reduzeća. smanjenja zagađenja okoline. izveštaj o novčanim tokovima. uz koju dostavlja poreski bilans. Ili u nedovoljno razvijenim područjima umanjuje se porez novoosnovanim preduzećima. -Ako poreski obveznik nije zadovoljan donetim rešenjem. razvoja malih preduzeća. nadležni organ donosi akontaciono rešenje koje se usklađuje sa ostvarenom dobiti na kraju poslovne godine. na snovu učešća u dobiti drugih preduzeća. -Ako je preduzeće novoosnovano.3. dobrava se ubrzana amortizacija sa stopom višom i za 25% od propisanih. izveštaj o promenama na kapitalu. -novčane kazne i penali -kamate za neblagovremeno plaćanje poreza i doprinosa -pokloni prilozi i drugi rashodi vezani za političke organizacije i propagandu koju nisu dokumentovani -troškovi kji nisu nastali u cilju obavljanja registrovane delatnosti. uglavnom nedodirne organizacije. može uložiti žalbu koja ne odlaže izvršenje prvostepenog rešenja.Ako je rezident poslovanjem u drugoj republici . ODKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA .*POREZ NA DOHODAK* . bilans stanja i uspeha. Sa tim ciljem.je poreska .U okviru prihoda su: -Poslovni..Procedura je sledeća: -Poreski obveznik podnosi prijavu na dobit nadležnom poreskom organu (PPPD). U troškove ne ulaze: -Troškovi koji se ne mogu dokumentovati. PORESKA OSLOBAĐANJA .propisuju se za posebne slučajeve. vanredni. povećanja zaposlenosti. uzimaju se svi troškovi u skladu sa Međunarodnim ačunovodstvenim standardom. pa se razlika doplaćuje ili predplata koristi kao poreski kredit. PORESKA STOPA -%! UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA . prihodi po osnovu dividende. finansijski. -Novoosnovano preduzeće dužno je da podnese PPPD najkasnije 15 dana od dana osnivanja. i u slučajevima kada ostvareni prihodi premašuju rashode za 300. -Mesečna akontacija plaća se do svakog petnaestog u mesecu.državi ostvario dobit i platio ga. PORESKI PODSTICAJI . .000 dinara.11 6.. PORESKI PERIOD .državi.sprovode se u cilju stimulisanja privrednog rasta. revalorizacioni. u matičnoj državi ima pravo na poreski kredit u visini plaćenog poreza u toj drugoj republici . -Nadležni organ donosi rešenje sa visinom poreske obaveze koja se plaća mesečno.kalendarska godina. -U okviru troškova.

dohodak od kamata. partneri. PORESKI OBVEZNIK .).Je vrsta poreza kojom se poreski obveznici oporezuju prema svojoj ekonomskoj snazi koja je izražena u visini ostvarenog dohodka u određenom periodu. jer se zapravo pri ovakvom oporezivanju vodi računa o ličnim okolnostima poreskog obveznika. ISTORIJAT -prvi put se pojavio u Engleskoj u vreme rata sa Napoleonom (1795. nekorporativna preduzeća ( individualni vlasnici. Spada u grupu personalnih i pravičnih poreza. PORESKI OBVEZNICI . Njihov zbir čini ukupan dohodak! PORESKE OLAKŠICE . a kasnije se proširio na Japan. PORESKA OSNOVICA .je svako fizičko lice koje ostvaruje dohodak po nekom osnovu.primanja po osnovu alimentacija i izdržavanja . ortaci.12 Porez na dohodak građana se plaća na dva načina : . kojim se posebno oporezuje pojedine vrste prihoda obveznika i to primenom proporcionalnih poreskih stopa i uz to se i ukupan dohodak obveznika oporezuje dopunskim porezo po progresivnim stopama.. i sve do uvođenja poreza na promet (posle I svetskog rata) bio je najmoćniji državni prihod. Francusku. Ostvareni dohodak preko ovog iznosa oporezuje se stopom od 15%..ili parcijalni.ostruke prosečne zarade u RS. zarada. kojim se oporezuje ukupan prihod poreskog obveznika i to progresivnim poreskim stopama. ANALITIČKI . i tom stopom se oporezuje dohodak do visine 6.su: pojedinci koji ostvaruju dohodak. god.neto dohodak od poslovanja.primljenih usluga u naturi.poreskih tretmana dece i bračnih drugova obveznika .) PREDMET OPOREZIVANJA .benificija i privilegija. *POREZ NA DOHODAK GRAĐANA* Je vrsta poreza kojom se oporezuje bruto dohodak poreskog obveznika umanjen za troškove nastale pri njihovom ostvarenju. renti. Oporezuje se: -zarade -prihodi od samostalne delatnosti -prihodi od poljoprivrede -prihodi od kapitala -prihodi od autorskih prava -prihodi od nepokretnosti -kapitalni dobici -ostali prihodi . 2.. osnovna je 10%. .plata.bez obzira da li rade ili ne.je ostvareni dohodak u vidu: . PORESKA STOPA . Belgiju. penzija . pa se u tom smislu odobravaju poreska oslobađanja i olakšice.ako se oporezuje dohodak koji predstavlja egzistencijalni minimum .oporezivi dohodak.je progresivna.. POREZ NA PROMET U ZEMLjAMA OECD . investiranja .ili jedinstveni. dividendi. . SINTETIČKI .predviđene su u slučajevima: .u ovim zemljama postoji dva sistema oporezivanja: 1.

nepokretnostima koja su: u državnoj svojini..4. koriste je državni organi.1. mesečno). autorskih prava. (do 35. 1.000 din . naknada u slučaju smrti zaposlenog ili čl. *POREZ NA IMOVINU* Je vid oporezivanja kojim se oporezuju prava: svojine. Porezima na imovinu smatraju se: • • • porez na imovinu porez na nasleđe i poklon porez na prenos apsulutnih prava. OSNOVICA je tržišna vrednost nepokretnosti na dan 31. putevi.je 14% i 20% 6.000 dinara).*POREZ NA NASLEĐE I POKLON* .000 din. obveznik je svako pojedinačno srazmerno udelu. vremenskog korišćenja.) STOPA OPOREZIVANJA . otpremnina kod tehnoloških viškova.4. ako više njih ostvaruje neko od ovih prava na istoj nepokretnosti. OBVEZNIK je fizičko ili pravno lice koje je imalac tih prava. naknada za vreme nezaposlenosti. luke.2007.-godišnje ( na osnovu rešenja nadležnog organa) -akontaciono (na svaki pojedinačni prihod) *GODIŠNjE PLAĆANjE POREZA NA DOHODAK GRAĐANA* Je plaćanje po rešenju P. datum dobijanja upotrebne dozvole) 4.. naknada za telesna oštećenja. za porez na imovinu koji se utvrđuje za 2008. vojnim studentima i srednjoškolcima. god. Visinu tržišne vrednosti utvrđuje nadležni poreski organ. diplomatska i konzularna tela.12.U. . *AKONTACIONO PLAĆANjE POREZA NA DOHODAK GRAĐANA* Akontaciono se oporezuju svi navedeni dohoci /zarade. organizacije. upotrbe i prava stanovanja.ako je imalac prava na nepokretnostima ustupio iste prognanim licima bez naknade. STOPE su progresivne i idu od 0. 2. pruge.13 6. 5. penzije i invalidnine.40% na gore. nepokretnosti. OBAVEZA nastaje dana sticanja nekog od navedenih prava (početak korišćenja. osim ako zakonom nije drugačije regulisano. prihodi od poljoprivrede. kapitalni dobici. Od dohodka se uzimaju sl. prim: -Ratnih invalida . svojine na akcije i udeo u D. Ovaj vid oporezivanja spada u najstarije. roditeljskih i dečijih dodataka. naknada vojnicima.000 din. korišćenja građevinskog zemljišta. predmet opr. kapitala. OSLOBAĐANJA predviđena su kada se radi o: . . 3. plodouživanja. verske zajednice. stipendija i kredita učenicima (do 6.O.ako je osnovica nepokretnosti svih prava jednog vlasnika prava manja od 250..O. samostalne delatnosti.. Prava na poresko oslobađanje uređuje ministar finansuja. akoja se nalaze na teritoriji RS. por. zakupa stana ili stanbene zgrade. je oporeziv dohodak.*POREZ NA IMOVINU* Porez na imovinu čine takav oblik oporezivanja kojim se oporezuje imovina poreskog obveznika. mesečno). god. naknada za ishranu sportista (do 5.

OBVEZNIK je rezident ili nerezident koji se dobio u nasleđe ili na poklon nepokretnost ili predmet koja se nalazi na teritoriji RS. Obaveza se plaća tromesečno. 1. HVO. 5. Za svako nepoštovanje obaveza predviđene su kazne od novčanih do zaplene imovine.. STOPE su proporcionalne i iznose 0. udeli u pravnom licu. a ako postoji razlika između uplata i konačnog rešenja obavezan je da doplati. a na osnovu poslovnih knjiga koje vodi. .. Obveznik plaća akontaciono porez na imovinu. ove godine za utvrđivanje poreza za ovu godinu. Poreska prijava sa tačnim podacima podnosi se najkasnije do 31.2. OSLOBAĐANjA su predviđena u posebnim slučajevima: prenos prava radi izmirenja poreskih obaveza. 2.*POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA* Jevrsta poreza koji se plaća kada se radi o prenosu uz naknadu: stvarnih prava na nepokretnosti.naslednik za nasledstvo. plovnim i vazduhoplovnim objektima. štedni ulozi. 5%. 2. dugove i druge terete na ime obaveza koje je poreski obveznik dužan da izmiri. gotov novac.. Sve promene koje nastanu ili nestanu u toku godine moraju se prijaviti poreskom organu najkasnije 10 dana od dana nastanka promene. Oporezuje se nasleđena ili primljena nepokretnost.5%. OSLOBAĐANJA su predviđena za: vrednosti manje od 9.Je oblik poreza koji plaća poreski obveznik .000 dinara.) 6. depoziti u bankama. udela u pravnom licu i HOV.4. prenos prava na putničke automobile namenjene za obuku vozača ili za prevoz bolesnika. prava svojine na polovnim vozilima..3%. novčana potraživanja. 1. 4.14 ZAKLJUČAK . 5. STOPE su progresivne i iznose 3% za iznos do 300.000 din i 5% i više za veće iznose. naslednike II reda u posebnim slučajevima (kada dobijenu imovinu koriste za delatnost koju su obavljali i pre smrti ostavioca. OSNOVICA je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze. Ono što je karakteristično za sve oblike poreza na imovinu je da se visina poreza utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave koju obveznik podnosi poreskom organu u opštini. ili primalac za poklon koji prima. OBAVEZA nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava ili primopredajom.... 3. 3. 4. OBVEZNIK je prodavac ili prenosilac prava 2. pod uslovom da ona nije ispod tržišne vrednosti ili cena koju utvrdi nadležni poreski organ. naslednike I reda.. prava intelektualne svojine.03. OSNOVICA je tržišna vrednost nasleđene imovine umanjena za troškove. OBAVEZA nastaje danom pravosnažnog rešenja o nasleđu ili ugovora o poklonu.

Oko 50% javnih rashoda se pokriva porezima. Njihov uticaj je mnogo veći jer se oni koriste kao instrument ( poluga ) kojom se deluje na strukturu i razvoj privrede. Tada je porez bio poklon. U starom Rimu veliki značaj imaju saobraćajni porezi. a zatim je dobio ime aide (pomoć). U vreme Dioklecijana porez na zemljište je veoma značajan i postaje opšti porez. Imovina pojedinca bila je pokazatelj njegovog bogatstva i značajna za određivanje poreske obaveze. što znači molba.15 - . Kasnije se porez zvao precarium. Porezi se danas ne posmatraju samo kao metod za prikupljanje sredstava za pokriće javnih potreba. a ne obavezno davanje. Porezi čine 80% javnih prihoda. Kasnije su oni postali obavezna davanja upravo zbog ratova koji su iziskivali novčana sredstva za plaćanja vojske. porezi na nasleđe i porezi na kupovinu i prodaju robova. U periodu antičke Grčke porezi su najpre bili pokloni vlastodršcu. .U davnim vremenima porezi nisu imali karakteristike koje imaju danas.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->