UVOD

- Javni prihodi predstavljaju novana sredstva kojima se pokrivaju javni rashodi. - Javni prihodi deluju na preraspodelu ND, pa samim tim i na proizvodnju, potronju, razmenu, na zadovoljavanje potreba u smislu finansiranja kulture, obrazovanja, dravnih funkcija..., deluju na preraspodelu privrdnih resursa, deluju na stabilizaciju cena i zaposlenosti... - Po klasiarima - u redovne prihode spadaju samo porezi, takse i prihodi od dravne imovine. Ostale vrste prihoda se koriste samo kao dopunska sredstva i u izuzetnim sluajevima. - Po savremenicima - u javne prihode spadaju pored navedenih po klasiarima i ostale vrste javni prihoda, koji se slobodno koriste kao redovni javni prihodi, jer se njima pribavlja vea koliina novanih sredstava u kratkom periodu kada je to potrbno. - Osnovne karakteristike javnih prihoda su da su obavezni ( element prinudnosti ) za poreske obveznike, i ne podleu zakonima trita. - U ivopisnom svetu ekonomije, koji odruje nain ivota veini lanova drutva, porezi zauzimaju znaajno mesto. oni najpre " ugledaju svetlo dana" kroz zakonske tekstove u kojima su precizirani svi njihovi elementi. Predstavljeni sa tog aspekta, oni su zapravo javni prihodi koji na zakonski utvreni nain ostvaruje drava, odnosno ui javni kolektiviteti. Ukoliko zaustavimo panju na naoj svakodnevici, uoiemo bezbroj situacija u kojima postoje porezi ( ili kao element ekonomske kalkulacije poreskog obveznika ili moan prihod drave).

-1-

1.*POJAM POREZA*

- Porezi su osnovni oblik javnih prihoda i glavni finansijski instrument za njihovo prikupljanje. - Postoje tri oblika uvoenja poreza: 1. nametanje silom ( to se primenjivalo nad pokorenim narodima ) 2. na osnovu ugovora izmeu odreenih stalea i vladara (u vreme klasinog feudalizma) 3. ustavom, karakteristino za savremene zemlje. - U antikoj grkoj su se dobrovoljni pokloni dravi pretvarali u obavezna davanja, naroito u periodima ratova; takoe u srednjem veku koristili su se domeni i regali, kao nain ostvarivanja javnih prihoda a to su odreena prava koje drava uiva na osnovu monopola - da iskoriava zemljite, naplauje carine, vaenje ruda i bogatstva, emisije novca... - POREZI su davanja u novcu, od strane pojedinaca (fizikih i pravnih lica koji su poreski obveznici), upuena dravi, bez prava na protivnaknadu, a koja su namenjena pokriu javnih rashoda i ost5varivanju raznih socijalnih i ekonomskih ciljeva. - FUNKCIJA poreza instrument kojim se reguliu socijalni i ekonomski preoblemi drave i njenih graana. funkcija poreza je sada mnogo znaajnija od same funkcije prikupljanja sredstava radi podmirivanja potreba. - Porez je prisilno davanje dravi bez prava na protivnaknadu. - Porzi su prisilni prihodi javno-pravnog tela za koje javno-pravna tela ne daju nikakvu posebnu protivuslugu porskim obveznicima. 1. Sredstva dobijena naplatom poreza slue za podmirivanje javnih potreba (fiskalno delovanje poreza). 2. Da porezi imaju ekonomske i socijalne efekte. porezima se sve vie daje odreena regulativna funkcija u oblasti prizvodnje, raspodele i potronje. U poslednje vreme zadatak poreza da kao oblik javnih prihoda slui za podmirenje javnih rashoda dolazi u drugi plan. Poraz postaje sve znaajniji kao instrument savremene drave u organizovanju kompletnog ekonomskog i socijalnog ivota. Naplatom poreza drava prinudno uzima sredstva od pravnih i fizikih lica (koja su pod njenom poreskom vlau) bez direktne protiv naknade a radi ostvarivanja raznih javnih, a naroito ekonomskih socijalnih ciljeva.

-2-

2.*KARAKTERISTIKE POREZA* Priroda i dinamika evolucije poreza kroz istoriju zavisile su od drutvenih, ekonomskih, socijalnih i drugih faktora odnosno od dostignutog stepena razvoja proizvodnih snaga i drutveno-ekonomskih odnosa. U procesu tih istorijskih promena iskristalisale su se neke klasine osobine poreza koje se mogu nazvati osnovnim osobinama ili karakteristikama poreza.

KARAKTERISTIKE POREZA 1 JAVNI PRIHOD DRAVE - Prikuplja se radi zadovoljenja javnih potreba. - Vai za sve poreske obveznike kojima je drava nametnula tu obavezu na osnovu svog fiskalnog suvereniteta (vlasti, moi); u sluaju ne izmirenja poreske obaveze protiv njih se primenjuku kaznene mere sankcije, prinudna naplata i sve to uz krivinu odgovornost. - Data sredstva se ne vraaju nazad. - Ne postoji obaveza drave da vrati ili uini uslugu, ne postoji nikakva veza izmeu poreske obaveze i koristi od drave; ona utvruje poresku obavezu (visinu, stopu, ratu, period odplate, osnovicu...), ali nema nikakvu obavezu u vidu protivnaknade ili protivusluge. - Davanja iz ostvarene dobiti, dohotka graana, imovine..., a sve u cilju finansiranja drutvenih potreba. - Na osnovu fiskalnog suvereniteta (vlasti, moi) i to jednostrano (poreski obveznik se ne pita niti uestvuje u tome). - Derivatni ili izvedeni prihod drave, koji imaju prinudni karakter jer se prikupljaju iz ostvarenog dohodka fizikih i pravnih lica.

PRINUDNO I OBAVEZNO DAVANJE U NOVCU

BESPOVRATNO DAVANJE

NEMA PROTIVNAKNADE

DAVANJE IZ VIKA PROIZVODA

UTVRUJE GA DRAVA

IZVEDENI PRIHOD DRAVE

REDOVAN NOVANI PRIHOD

- Redovno se naplauju (najee meseno) i to u novcu. - Njima se utie na zaposlenost, cene, preraspodelu ND, preraspodelu privrednih resursa.

INSTRUMENT JE SOCIJALNE I EKONOMSKE POLITIKE ZEMLJE

-33.*ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA*

.*LINI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* Vani su za lica kaja uestvuju u ovom sistemu, a to su: 1 )Fiskalni subjekat - mogu biti aktivni i pasivni. Aktivni fiskalni subjekat je drava, republika ili dr. drutveno-politika zajednica, koja ima pravo da razrezuje i naplauje poreze. Pasivni poreski subjekat je fiziko-pravno lice koje se javlja u ulozi poreskog obveznika duno je da izmiri svoju poresku obavezu. 2) Fiskalni platac - je fiziko-pravno lice kije plaa porez u nameri da ga kasnije prevali na drugoga (npr. uvoznik plaa carinu koju kasnije uraunava u cenu i tako je prevaljuje na kupca). 3) Fiskalni destinater - je lice na iji teret je palo poresko optereenje, koje plaa porez bez obzira da li je poreski obveznik ili ne (npr. kod poreza na prihode od poljoprivrede, vlasnik i imalac prava je istovremeno platac-obveznik-destinater; ali ako ga izda onda je poreski obveznik zakupac). Fiskalni poreski obveznik, platac i destinater mogu da budu jedno lice. Kod indirektnih poreza te uloge su razdvojene, dok su kod direktnih poreza one ujedinjene. .*MATERIJALNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA* 1) Poreski izvor - je skup materijalnih dobara na koji se plaa porez ili doprinis ( dohodak, imovina). 2) Predmet oporezivanja - je svako injenino i ekonomsko stanje, koje zakonodavcu daje pravo i osnovu za uvoenjem poreza (imovina, prenos imovine, dobici ...) 3) Poreska osnovica - je vrednost na koju se obraunava porez (dobit, zarada, ptihod). 4) Poreska sposobnost - je ekonomska snaga poreskog obveznika; odnosi se na potrnju, dohodak, imovinu, Poreski obveznici sa veim primanjima treba da plaaju vee poreze i obrnuto-vertikalna pravednost oporezivanja; sve poreske obveznike sa jednakim primanjima, nivoovm potronje treba jednako oporezivati - horizontalna pravednost oporezivanja. 5) Poreski katastar - je trajna i sistematizovana evidencija poreskih obveznika i svih elemenata sistema oporezivanja (stope osnovice ...). Vodi je poreska administracija i vezana je za poljoprivredu. U katastru se utvruje prosean prihod na osnovu podataka o povrini zemljita, kvalitetu zasejanim kulturama... 6) Poreska stopa - procentualni deo poreske osnovice koji se izdvaja i plaa na ime poreza-doprinosa. Poreske stope mogu biti: varijabilne i fiksne, odnosno kod nas postoje: progresivne (raste dohodak raste stopa), proporcionalne (ne menjaju se sa porezom osnovice) i diferencijalne (razlikuju se prema granama, oblastima, i delatnostima). 7) Poreska tarifa - sistematizovani prihod poreskih jedinica sa odgovarajuim poreskim stopama. Prema tarifama postoji proporcionalno i progresivno oporezivanje. Sam poreski postupak obuhvata: a) Razrez poreza - je zakonom utvren postupak od strane poreskog organa kojim se definie visina poreza koju je obveznik duan da plati. b) Naplata poreza - moe biti: - obustava prilikom direktne isplate prihoda, - plaanjem samih poreskih obveznika, - naplatom od strane samih poreskih organa. Naplata moe biti u nekoliko rata u toku godine. Ukoliko se ne izmiri poreska obaveza, primenjuju se sankcije protiv poreskog obveznika u vidu naplate kamata za neblagovremeno plaanje JP ili u vidu prinudne naplate, ili privremene ili konane zabrane obavljanja delatnosti. -44.*OSNOVNI CILJEVI OPOREZIVANJA*

Porezi su osnovni i glavni oblik JP, koje drava naplauje od fizikih i pravnih lica (poreskih obveznika) a bez direktne protiv naknade, radi pokria JR. Poreski sistem je skup svih poreza uvedenih u jednoj zemlji i povezanih u jednu celinu, kojima se sprovode ciljevi fiskalne politike. Ciljevi oporezivanja mogu biti: 1. fiskalni - obezbeivanje sredstava za finansiranje javnih potreba. 2. nefiskalni ostvarivanje drutveno-ekonomkih, spoljno-politikih ciljeva i zadataka. Fiskalni ciljevi se, u sutini , svode na obezbeivanje finansijskih sredstava potrebni za finansiranje javnih rashoda, vezanih za zadovoljenje javnih potreba. Poznato je da du ciljevi poreza bili iskljuivo fiskalni u starom i srednjem veku, odnosno da su se koristili iskljuivo za finansiranje javnih rashoda. Vanfiskalni ciljevi poreza predstavljaju ostvarenje drutveno-ekonomskih i socijalnopolitikih zadataka poreza u drutvenoj reprodukciji i svim sverama drutvenog ivota. U merkantilizmu su porezi prvi put upotrebljeni kao sredstva ostvarivanja ekonomskih ciljeva. U liberalnoj fazi razvoja kapitalizma dominira shvatanje o neutralnom porezu. Porez se iskljuivo koristi u fiskalne svrhe. Monopolistika faza razvoja kapitalizma predstavlja period u kome dominira shvatanje o porezima kao sredstvu za ostvarivanje ekonomskih ciljeva. Porezi se danas koriste za ostvarivanje mnogih drutvenih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih i drugih ciljeva. Politikom poreza se mogu: 1. podsticati akumulacuje, 2. ujednaavati uslovi privreivanja, 3. uravnoteavati spoljnotrgovinski i platni bilans, 4. stimulisati globalni, regionalni i strukturni razvoj, 5. harmonizovati ponuda i tranja, 6. preraspodeljivati novoostvarena vrednost Prema savremenoj finansijskoj teoriji i politici porezi (zajedno sa budetskom politikom) utiu znaajno na privredna kretanja u drutvu. Preko poreza se efikasno upravlja potronjom u ekonomskoj politici zemlje(regulie domaa potronja, tranja i preraspodela nacionalnog dohodka).

-55.*KLASIFIKACIJA POREZA*

*DIREKTNI I INDIREKTNI* Direktni su oni koji direktno pogaaju prihode, dohodak i imovinu poreskog obveznika, pa im nakon oporezivanja ostaje manje toga. Ako se pravilno utvrde i naplate, onda omoguavaju adekvatnu raspodelu, uz potovanje subjektivnih okolnosti (vee stope primenjuju za one poreske obveznike koji vie imaju, a osloboenja su predviena za one koji imaju manje ili su u tekoj materijalnoj situaciji). Poreski obveznici ne vole ovaj porez jer zalazi u njihov dep i otkriva koliko oni zarauju. Indirektni ili porezi na potronju su oni koji poreski obveznici plaaju a da nisu ni svesni toga. To su porezi koji ulaze u cenu proizvoda i koje plaa krajnji potroa-kupac, koji najee i ne zna da plaa, Ovi porezi ne vode rauna o poreskoj sposobnosti, tj. materijalnim mogunostima poreskih obveznika. Poreska sposobnost je mogunost poreskog obveznika da troi shodno tome koliko ima (koliki dohodak ostvaruje, kolika mu je imovina i sl.). Poreska osnovica je iznos - vrednost na koju se primenjuje poreska stopa i tako se dobija poresko optereenje tj. porez koji treba platiti. *SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI* Subjektivni ili lini personalni su oni porezi koji se uzimaju u obzir subjektivne okolnosti poreskih obveznika (materijalne mogunosti, starost, broj dece, zaposlenost, zdravstveno stanje...). Poklapaju se sa direktnim porezima. NPR. prez na prihode, porez na dohodak, porez na imovinu. Objektivni porezi su oni kod kojih se ne vodi rauna o objektivnim mogunostima poreskog obveznika. Poklapaju se sa indirektnim porezima. NPR: carine PDV... *FUNDIRANI I NEFUNDIRANI* Fundirani su oni prihodi koji se naplauju iz konstantnih izvora sredstava (imovina kapital). To su porezi koji potiu iz sigurnog i stalnog poreskog izvora, i ulaze u grupu redovnih prihoda. Nefundirani su oni porezi koji se naplauju iz nestalnih izvora sredstava. *SINTETIKI I ANALITIKI* Sintetiki porezi su oni kojima se oporezuje ukupna poreska snaga poreskog obveznika ZBIRNO pri emu se uzimaju u obzir okolnosti poreskog obveznika. Analitiki porezi su oni kojima se oporezuje pojedinano svaki prihod, svaki oblik prihoda ili imovina, bez obzira na poreskog obveznika. -6*KATASTARSKI I TARIFNI*

Katastarski prihodi su oni koji se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga. To su prihodi koji su u katastru zemljita ve utvreni i to za svaku posebnu jedinicu zemljita koja se moe koristiti. Tarifni porezi su oni koji se utvruju i naplauju prema tarifama tj. tarifnim stopama i propisima. *REDOVNI I VANREDNI* Redovni porzi su oni koji su sigurni, koji se naplauju redovno svake godine (ili svakom obraunskom periodu) i kojima se pokrivaju redovni rashodi. Vanredni prihodi se naplauju vanredno, u posebnim prilikama, s vremena na vreme, prema potrebi, i slue za pokrie vanrednih rashoda. Treba naglasiti da se vrlo esto vanredni prihodi transformiu u redovne, jer se ne ukidaju kad vanredne prilike prou. *OPTI I NAMENSKI* Opti porezi su oni kod kojih nije utvrena namenu upotrebe sredstava, tj. koji se prikupljaju za finansiranje optih drutvenih potreba. Namenski porezi imaju unapred utvrenu namenu tj. razrezuju se za odreene zadatke. *REPARATICONI I KVOTNI* Reparaticioni porezi su oni koje utvruje drava i to pre nego to su poreski obveznici upoznati sa poreskom osnovicom, tj. poreskim opterenjem, Ranije, u doba feudalizma, drava bi odredila sumu koju je bilo neophodno prikupiti. Ta se suma delila na manje teritorijalne jedinice, pa na same poreske obveznike. Kvotni porezi su oni kod kojih se zna osnovica, ali se nezna ukupan iznos poreza, ve se eka da poreski organ razree porez, tj. utvrdi poresku stopu. *POREZI U NOVCU I NATURI* Danas se izuzetno retko primenjuju porezi u naturi. Porezi se danas uopteno dele na : * Porez na dohodak i imovinu * Poreze na potronju * Poreze na sobraaj - saobraajni porezi. OSNOVNI ELEMENTI SISTEMA OPOREZIVANJA SU: PREDMET OPOREZIVANJA, PORESKI OBVEZNIK, PORESKA OSNOVICA, PORESKA STOPA, PORESKE OLAKICE I OSLOBAANJA. -76.*VRSTE POREZA*

U naem zakonodavstvu, sreu se sledee vrste poreza: PDV (uveden umesto preza na promet) akcize porez na dobit preduzea porez na dohodak graana porez na imovinu porez na upotrebu, dranje i noenje pokretnih stvari porezi na premije neivotnih osiguranja porez na prihod od meunarodnog saobraaja porez na finansijske transakcije porez na fond zarada 6.1.*PDV* Je opti porez na potronju koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, i na uvoz, osim ako zakonom nije drugaije propisano. Prihod od PDV-a pripada budetu RS. PDV je najpre zahvatio Francusku, a zatim se proirio na mnoge kako razvijene zemlje, tako i na zemlje u razvoju. Danas je PDV zastupljen u preko 150 zemalja sveta, lanica EU (osim SAD). Kod nas je usvojen od strane Skuptine jula 2004. godine, a krenuo je sa primenom od 01.01.2005. god. PDV je viefazni porez koji se naplauje u svakoj fazi prometa kroz koju dobro prolazi. U zemljama EU PDV se plaa po sistemu rauna od ukupnog iznos poreza (tay erdit method). Poreski obveznik naplauje porez na robu koju proizvodi-prodaje onda kada je stavi u promet (output tax) sa druge strane, on plaa porez svojim dobavljaima za robu - usluge koje nabavlja (input tax). U svakom obraunskom periodu poreski obveznik podnosi izvetaj nadlenoj poreskoj upravi u kome iskazuje svoj naplaeni i plaeni PDV, kao i njihovu razliku (output vat - input vat), koja upravo predstavlja obavezu za plaanje. U naoj zemlji osnovni razlog za uvoenje PDV-a bio je suzbijanje sive ekonomije, tj. efikasnije i potpunije oporezivanje dobara u svim fazama prometa. PORESKI OBVEZNIK - koje se bavi prometom robe i usluga, ili uvozom istih. Poreska obaveza nastaje kada se ostvari makar jedan od sledeih radnji: 1. Promet dobara i usluga 2. Naplata koja ne prati promet dobara-usluge (avansna uplata) 3. Nastanak obaveze plaanja carinskog duga. PORESKA OSNOVICA - je iznos naknade koju poreski obveznik primi za isporuena dobra ili pruene usluge. U osnovice ulaze sve takse, carine, sporedni trokovi, ostale dabine i porezi osm PDV-a, ali i sva umanjenja po osnovu rabata - popusta. -8PORESKA STOPA - moe biti opta - 18% i posebna 8%. fiskalni, indirektni fiskalni, indirektni fiskalni fiskalni, direktni fiskalni, direktni fiskalni fiskalni

Po posebnoj stopi 8% oporezuju se sledee: -hleb, mleko, mleni proizvodi, brano, eer, ulje, voda za pie - osim flairane, lekovi, ubrivo, udbenici, dnevne novine, komunalne usluge... PORESKO OSLOBOENJE - moe biti poresko osloboenje sa i bez prava na odbitak. U sluaju poreskih osloboenja sa pravom na odbitak PDV se ne plaa na: -prevozne i ostale usluge, izvoz dobara, prevozne usluge u vezi sa izvozom, isporuke letilica, brodova, njihovo servisiranje, odravanje i iznajmljivanje, isporuke zlata NBS, slubene potrebe diplomatskih, konzularnih tela, meunarodnih organizacija, line potrebe stranih predstavnika i njihovih lanova porodice. U sluaju poreskih osloboenja bez prava na odbitak PDV se ne plaa na: -pslove i posredovanje vezane za HOV, kreditne poslove, garancije, usluge osiguranja, zemljite i zakup zemljita, usluge zakupa stanova ako se koriste za stanovanje, ptanske usluge od strane javnog preduzea, usluge koje pruaju zdravstvene ustanove, lekari, stomatolozi, davanje ljudskih organa, krvi, tkiva, usluge smetaja, i ishrana uenika i studenata u domovima i internatima, usluge iz oblasti kulture i nauke, usluge verskog karaktera, usluge iz oblasti sporta... U sluaju uvoza predviena su osloboenja i to kod uvoza u sluaju: -humanitarne pomoi i donacija, unosa dobara u slobodne carinske prodavnice, tranzita, uvoza radi ponovnog izvoza, skladitenja na carinska skladita ... POVRAAJ I REFAKCIJE POREZA - Predvieni su u odreenim sluajevima i regulisani zakonom. Ako je iznos predhodnog poreza vei od poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraaj razlike. Ako se obveznik ne opredeli za povraaj, ne iskoriena razlika se tretira kao poreski kredit. Povraaj i refakcije poreza sreu se kod: -pretplaenog poreza, povraaja ne iskorienog poreskog kredita, refakcije PDV-a stranom obvezniku, humanitarnim organizacijama, diplomatskim i konzularnim telima.

OBAVEZE PORESKOG OBVEZNIKA 1. 2. 3. 4. da podnese evidencionu prijavu, da uredno izdaje raune (i to ispravne), da vodi evidenciju u skladu sa zakonom o PDV-u, da obraunava i plaa PDV i podnosi poreske prijave.

-96.2.*POREZ NA DOBIT*

Dobit ili profit je zapravo zarada preduzea i njegova visina izraava uspenost poslovanja preduzea. Na ostvarenu dobit plaa se porez i to: (u zemljama lanicana EU) -Porez na individualni dohodak - radnje i fizika lica koja ostvaruju dobit, a ne plaaju porez na dobit preduzea. -Porez na dobit korporacija / preduzea - korporacije. preduzea, A D javna pr. koja ostvaruju profit. Raspodela prihoda od poreza na dobit je razliita u zemljama: -U Austriji 100% ostvarenog prihoda na ime poreza na dobit ide savezu. -U vajcarskoj, SAD, Kanadi - svaki kanton naplauje porez na dobit sam za sebe, pa i prihod ide njemu. U fiskalnim sistemima, naroito u fiskalnoj strukturi zemalja lanica EU ovaj porez je na 3. mestu: 1. PDV 2. porez na dohodak graana 3. porez na dobit korporacija. *POREZ NA DOBIT PREDUZEA* PORESKI OBVEZNIK - je svako pravno lice koje je osnovano kao drutvo kapitala i obavlja odreenu delatnost sa ciljem ostvarivanja profita. Poreski obveznici mogu biti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. ortaka drutva zadruge (ako ostvaruju profit) A.D. D.O.O. komanditna drutva javna preduzea i druga pravna lica.

Oporezivanje moe biti pojedinano i grupno. Pojedinano oporezivanje odnosi se na svako pravno lice zasebno, a grupno oporezivanje odnosi se na matina i zavisna preduzea koja zajedno ine jednu grupaciju i ako meu njima postoji meusobna kontrola najmanje 75% udela / akcija. REZIDENT I NEREZIDENT - Poreski obveznik moe biti rezident i nerezidant. Rezident je pravno lice koje je registrovano i ija je uprava i kontrola na teritoriji RS. Nerezident je pravno lice koje je registrovano u inostranstvu, ali ima poslovne filijale oje ostvaruju profit na teritoriji RS.

- 10 PORESKA OSNOVICA - je utvrena dobit, tj. razlika izmeu prihoda irashoda.

U okviru prihoda su: -Poslovni, finansijski, vanredni, revalorizacioni, prihodi po osnovu dividende, na snovu uea u dobiti drugih preduzea. -U okviru trokova, uzimaju se svi trokovi u skladu sa Meunarodnim aunovodstvenim standardom. U trokove ne ulaze: -Trokovi koji se ne mogu dokumentovati, -novane kazne i penali -kamate za neblagovremeno plaanje poreza i doprinosa -pokloni prilozi i drugi rashodi vezani za politike organizacije i propagandu koju nisu dokumentovani -trokovi kji nisu nastali u cilju obavljanja registrovane delatnosti. PORESKA STOPA -%! UTVRIVANJE I NAPLATA POREZA - Procedura je sledea: -Poreski obveznik podnosi prijavu na dobit nadlenom poreskom organu (PPPD), uz koju dostavlja poreski bilans, bilans stanja i uspeha, izvetaj o novanim tokovima, izvetaj o promenama na kapitalu... -Novoosnovano preduzee duno je da podnese PPPD najkasnije 15 dana od dana osnivanja, -Nadleni organ donosi reenje sa visinom poreske obaveze koja se plaa meseno. -Ako je preduzee novoosnovano, nadleni organ donosi akontaciono reenje koje se usklauje sa ostvarenom dobiti na kraju poslovne godine, pa se razlika doplauje ili predplata koristi kao poreski kredit. -Mesena akontacija plaa se do svakog petnaestog u mesecu. -Ako poreski obveznik nije zadovoljan donetim reenjem, moe uloiti albu koja ne odlae izvrenje prvostepenog reenja. ODKLANjANjE DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA - Ako je rezident poslovanjem u drugoj republici - dravi ostvario dobit i platio ga, u matinoj dravi ima pravo na poreski kredit u visini plaenog poreza u toj drugoj republici - dravi. PORESKI PERIOD - je poreska - kalendarska godina, osim za novoosnovana reduzea. PORESKI PODSTICAJI - sprovode se u cilju stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzea, poveanja zaposlenosti, smanjenja zagaenja okoline. Sa tim ciljem, dobrava se ubrzana amortizacija sa stopom viom i za 25% od propisanih. Ili u nedovoljno razvijenim podrujima umanjuje se porez novoosnovanim preduzeima. PORESKA OSLOBAANJA - propisuju se za posebne sluajeve, uglavnom nedodirne organizacije, i u sluajevima kada ostvareni prihodi premauju rashode za 300.000 dinara. - 11 6.3.*POREZ NA DOHODAK*

Je vrsta poreza kojom se poreski obveznici oporezuju prema svojoj ekonomskoj snazi koja je izraena u visini ostvarenog dohodka u odreenom periodu. Spada u grupu personalnih i pravinih poreza, jer se zapravo pri ovakvom oporezivanju vodi rauna o linim okolnostima poreskog obveznika, pa se u tom smislu odobravaju poreska oslobaanja i olakice. ISTORIJAT -prvi put se pojavio u Engleskoj u vreme rata sa Napoleonom (1795. god.), a kasnije se proirio na Japan, Belgiju, Francusku, i sve do uvoenja poreza na promet (posle I svetskog rata) bio je najmoniji dravni prihod. POREZ NA PROMET U ZEMLjAMA OECD - u ovim zemljama postoji dva sistema oporezivanja: 1. SINTETIKI - ili jedinstveni, kojim se oporezuje ukupan prihod poreskog obveznika i to progresivnim poreskim stopama. 2. ANALITIKI - ili parcijalni, kojim se posebno oporezuje pojedine vrste prihoda obveznika i to primenom proporcionalnih poreskih stopa i uz to se i ukupan dohodak obveznika oporezuje dopunskim porezo po progresivnim stopama. PORESKI OBVEZNICI - su: pojedinci koji ostvaruju dohodak, nekorporativna preduzea ( individualni vlasnici, partneri, ortaci...) PREDMET OPOREZIVANJA - je ostvareni dohodak u vidu: - plata, zarada, penzija - dohodak od kamata, renti, dividendi, investiranja - neto dohodak od poslovanja, - primanja po osnovu alimentacija i izdravanja - benificija i privilegija, - primljenih usluga u naturi... Njihov zbir ini ukupan dohodak! PORESKE OLAKICE - predviene su u sluajevima: - ako se oporezuje dohodak koji predstavlja egzistencijalni minimum - poreskih tretmana dece i branih drugova obveznika - bez obzira da li rade ili ne. *POREZ NA DOHODAK GRAANA* Je vrsta poreza kojom se oporezuje bruto dohodak poreskog obveznika umanjen za trokove nastale pri njihovom ostvarenju, PORESKI OBVEZNIK - je svako fiziko lice koje ostvaruje dohodak po nekom osnovu. PORESKA STOPA - je progresivna. osnovna je 10%, i tom stopom se oporezuje dohodak do visine 6- ostruke prosene zarade u RS. Ostvareni dohodak preko ovog iznosa oporezuje se stopom od 15%. PORESKA OSNOVICA - oporezivi dohodak. Oporezuje se: -zarade -prihodi od samostalne delatnosti -prihodi od poljoprivrede -prihodi od kapitala -prihodi od autorskih prava -prihodi od nepokretnosti -kapitalni dobici -ostali prihodi - 12 Porez na dohodak graana se plaa na dva naina :

-godinje ( na osnovu reenja nadlenog organa) -akontaciono (na svaki pojedinani prihod) *GODINjE PLAANjE POREZA NA DOHODAK GRAANA* Je plaanje po reenju P.U. predmet opr. je oporeziv dohodak. Od dohodka se uzimaju sl. prim: -Ratnih invalida , roditeljskih i deijih dodataka, naknada za telesna oteenja, naknada za vreme nezaposlenosti, penzije i invalidnine, otpremnina kod tehnolokih vikova, naknada u sluaju smrti zaposlenog ili l. por. (do 35.000 dinara), stipendija i kredita uenicima (do 6.000 din. meseno), naknada za ishranu sportista (do 5.000 din. meseno), naknada vojnicima, vojnim studentima i srednjokolcima. Prava na poresko oslobaanje ureuje ministar finansuja. *AKONTACIONO PLAANjE POREZA NA DOHODAK GRAANA* Akontaciono se oporezuju svi navedeni dohoci /zarade, prihodi od poljoprivrede, samostalne delatnosti, autorskih prava, kapitala, nepokretnosti, kapitalni dobici...) STOPA OPOREZIVANJA - je 14% i 20% 6.4.*POREZ NA IMOVINU* Porez na imovinu ine takav oblik oporezivanja kojim se oporezuje imovina poreskog obveznika. Ovaj vid oporezivanja spada u najstarije. Porezima na imovinu smatraju se: porez na imovinu porez na naslee i poklon porez na prenos apsulutnih prava. *POREZ NA IMOVINU* Je vid oporezivanja kojim se oporezuju prava: svojine, plodouivanja, upotrbe i prava stanovanja, vremenskog korienja, zakupa stana ili stanbene zgrade, korienja graevinskog zemljita, svojine na akcije i udeo u D.O.O. 1. OBVEZNIK je fiziko ili pravno lice koje je imalac tih prava, akoja se nalaze na teritoriji RS. ako vie njih ostvaruje neko od ovih prava na istoj nepokretnosti, obveznik je svako pojedinano srazmerno udelu. 2. OSNOVICA je trina vrednost nepokretnosti na dan 31.12.2007. god. za porez na imovinu koji se utvruje za 2008. god. osim ako zakonom nije drugaije regulisano. Visinu trine vrednosti utvruje nadleni poreski organ. 3. OBAVEZA nastaje dana sticanja nekog od navedenih prava (poetak korienja, datum dobijanja upotrebne dozvole) 4. STOPE su progresivne i idu od 0,40% na gore. 5. OSLOBAANJA predviena su kada se radi o: - nepokretnostima koja su: u dravnoj svojini, koriste je dravni organi, organizacije, diplomatska i konzularna tela, verske zajednice, putevi, pruge, luke... - ako je osnovica nepokretnosti svih prava jednog vlasnika prava manja od 250.000 din - ako je imalac prava na nepokretnostima ustupio iste prognanim licima bez naknade. - 13 6.4.1.*POREZ NA NASLEE I POKLON*

Je oblik poreza koji plaa poreski obveznik - naslednik za nasledstvo, ili primalac za poklon koji prima. Oporezuje se nasleena ili primljena nepokretnost, gotov novac, novana potraivanja, tedni ulozi, depoziti u bankama, udeli u pravnom licu, HVO... 1. OBVEZNIK je rezident ili nerezident koji se dobio u naslee ili na poklon nepokretnost ili predmet koja se nalazi na teritoriji RS. 2. OSNOVICA je trina vrednost nasleene imovine umanjena za trokove, dugove i druge terete na ime obaveza koje je poreski obveznik duan da izmiri. 3. OBAVEZA nastaje danom pravosnanog reenja o nasleu ili ugovora o poklonu. 4. STOPE su progresivne i iznose 3% za iznos do 300.000 din i 5% i vie za vee iznose. 5. OSLOBAANJA su predviena za: vrednosti manje od 9.000 dinara, naslednike I reda, naslednike II reda u posebnim sluajevima (kada dobijenu imovinu koriste za delatnost koju su obavljali i pre smrti ostavioca...) 6.4.2.*POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA* Jevrsta poreza koji se plaa kada se radi o prenosu uz naknadu: stvarnih prava na nepokretnosti, prava intelektualne svojine, udela u pravnom licu i HOV, prava svojine na polovnim vozilima, plovnim i vazduhoplovnim objektima... 1. OBVEZNIK je prodavac ili prenosilac prava 2. OSNOVICA je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, pod uslovom da ona nije ispod trine vrednosti ili cena koju utvrdi nadleni poreski organ. 3. OBAVEZA nastaje danom zakljuenja ugovora o prenosu apsolutnih prava ili primopredajom. 4. STOPE su proporcionalne i iznose 0,3%, 2,5%, 5%... 5. OSLOBAANjA su predviena u posebnim sluajevima: prenos prava radi izmirenja poreskih obaveza, prenos prava na putnike automobile namenjene za obuku vozaa ili za prevoz bolesnika. Ono to je karakteristino za sve oblike poreza na imovinu je da se visina poreza utvruje na osnovu podataka iz poreske prijave koju obveznik podnosi poreskom organu u optini, a na osnovu poslovnih knjiga koje vodi. Poreska prijava sa tanim podacima podnosi se najkasnije do 31.03. ove godine za utvrivanje poreza za ovu godinu. Sve promene koje nastanu ili nestanu u toku godine moraju se prijaviti poreskom organu najkasnije 10 dana od dana nastanka promene. Obveznik plaa akontaciono porez na imovinu, a ako postoji razlika izmeu uplata i konanog reenja obavezan je da doplati. Obaveza se plaa tromeseno. Za svako nepotovanje obaveza predviene su kazne od novanih do zaplene imovine.

- 14 ZAKLJUAK

U davnim vremenima porezi nisu imali karakteristike koje imaju danas. Tada je porez bio poklon, a ne obavezno davanje. Kasnije se porez zvao precarium, to znai molba, a zatim je dobio ime aide (pomo). U periodu antike Grke porezi su najpre bili pokloni vlastodrcu. Kasnije su oni postali obavezna davanja upravo zbog ratova koji su iziskivali novana sredstva za plaanja vojske. Imovina pojedinca bila je pokazatelj njegovog bogatstva i znaajna za odreivanje poreske obaveze. U starom Rimu veliki znaaj imaju saobraajni porezi, porezi na naslee i porezi na kupovinu i prodaju robova. U vreme Dioklecijana porez na zemljite je veoma znaajan i postaje opti porez. Porezi ine 80% javnih prihoda. Oko 50% javnih rashoda se pokriva porezima. Porezi se danas ne posmatraju samo kao metod za prikupljanje sredstava za pokrie javnih potreba. Njihov uticaj je mnogo vei jer se oni koriste kao instrument ( poluga ) kojom se deluje na strukturu i razvoj privrede.

- 15 -