P. 1
Sociologija

Sociologija

|Views: 860|Likes:
Published by milan__

More info:

Published by: milan__ on Jul 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/23/2012

pdf

text

original

Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

S obzirom na to da je Marksova teorija. partiju i problem revolucije. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. drzava. tvorac sopstvene istorije. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. koristeci upravo termin sociologija. italijanski mislilac. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. Po Marsku. Najznacajnija pitanja su: porodica. klase i klasne borbe. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. drzava. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije.socioloski sistem poput Kontovog. privatna svojia. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. drustvo. inteligenciju. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. odnos drzave i revolucije. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. nacije i nacionalnog pitanja. covek je i subjekt. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. a ne samo njeno orudje. ali “ne po svojoj volji. One je razradio pitanja teorije partije. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. birokratije i culture. . Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. socijalisticki pokret. drustva i istorije. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. delovanje. Ljudi prave sopstvenu istoriju. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”.

Oto Amon. kolicina vode. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. • Psiholoske teorije. covekov psihicki zivot. nasledje i odabiranje. svojstva zemljista. Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. de Lapuz. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. prilagodjavanje.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. borba za opstanak. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. sunce i pojave na njemu. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . Albert Sefle. biologicizam(sa bioloskim organizmima). Gobino uvodi rasu kao cinilac. Predstavnici: Herbert Spenser. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. Geografski determinizam. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Ljudska svest.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. nasledje. • Mehanicizam. Keri. G. Rene Vorms. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca.V. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. odabiranje. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. Dzivnos. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. funkcionalisticke i strukturalisticke. Koristeci pojmove organizam. • Biologicizam. klima. Mur. i pocetkom XX v. prirodna flora i fauna. Artur Zozef Gobino. Paul fon Lilienfeld. psiholoske. formalisticke. H. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). geografski polozaj. u drugoj polovini XIX v.

To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. drustveno ponasanje pojedinca. zastupali su Gabrijel Tard. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. Drustveni determinizam i ljudska sloboda.individualno-psiholoske. instinkt borbenosti. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. Vilijam Mak Dugal. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. Drustvo. Kolektivno-psiholoske teorije. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. roditeljski instinkt. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. nemacki sociolog. potcinjenosti. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. Maks Veber. ne u pojedincu. Individualno-psiholoske teorije. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. Protestantska etika i duh kapitalizma. Socijalno-psiholoske teorije. Maks Veber. Sigmund Frojd. O podeli drustvenog rada. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. kolektivno-psiholoske. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. nezavisnost. socijalno-psiholoske. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo.

drustvene gupe i udruzenja. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. ideja i verovanje ima neku funkciju. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. Sistemu kulture. Strukturalizam . 3. Drustveni sistem postaje skup interakcija. Eseji iz socioloske teorije. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru. organizacije i institucije. koje se zasniva na ugovorima.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. kultura i drustvo. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. materijalni predmet. teznji. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja.

Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. i funkcije drustvene skupine”. . jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Pulancas. Predstavnici: Levi-Stros. Balibar. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Froma. struktura. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. razvitak. Merkuzea. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Fuko. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Altiser. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera.

postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. definisanje cilja. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Izbor i formulacija problema 2. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. Stvaranje plana istrazivanja 3. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Stjuart Mil. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Kont.Metod sociologije Metod svake nauke. Spenser. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. Dirkem. Tri osnovna stanovista: 1. Pozitivisticko 2. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja.

. Metod slucaja. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. Zakljucke o shvatanjima. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. studija slucaja. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. kakav autoritet. naziva se anketiranje. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. Odasiljaca odredjene poruke. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. na osnovu licnih dokumenata. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. a sam postupak anketa. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. stavovima. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Odlika je velika sistematicnost i brzina. primaoca i sadrzaja poruke. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije.

Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. Pojam drustva. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. 3. 2. razni i slicno. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. Doslednost. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. . Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Potpunost. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. Kao u organizmu.Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. poklapa se sa obimom pojma klase. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima.

Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. nuzne odnose. Priroda i drustvo Covek. njihove volje i htenja. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. . drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. Po Dirkemu. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. Po Marksu. nezavisno od njegove volje”. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. oni cine jedinstvo. drustvo.

organizovane i neorganizovane. nezavisno od njivove volje. Podela rada . Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose. ili povremeno. drustvenokorisnih usluga. Svaki rad je jedna delatnost. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. manje organizovano. formalizam i Marksovo shvatanje. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. duhovno-produktivan rad. Moze biti: materijalno-produktivan rad. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. Marksovo shvatanje. trajne i promenljive. primarne i sekundarne. Tard i Veber ovo zastupaju. ali svaka delatnost nije rad.

sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. pojedinacna podela rada. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. drustvenih ustanova. Engels je u Poreklu porodice. drustvene organizacije. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada. . a ne urodjena osobina ljudske prirode. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. posebna podela rada. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Podela rada je razbila prvobitna drustva. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon.

a pre svega. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. II rad je radniku spoljasnji. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. Tehnicka. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. kao otudjenje covekovih potreba. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. od svog rada. pa i od samog sebe. egoizam. U socioekonmskoj sferi. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. Masina potiskuje “zivi rad”. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. IV otudjenje coveka od coveka. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. . nezdrava konkurentska borba. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. odvojenost rada od zadovoljstva. njegovi specificni rod.2. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. iskoriscavanje. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom.

U profesionalnoj oblasti pojedinca. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog. . Na individualno-psihickom planu.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra.raspolaganje. Ekonomski pojam. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Kic i sund. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. Na individualno-psihickom planu. materijalnih i duhovnih dobara 2. U profesionalnoj oblasti pojedinca. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti.otudjivanje. nad materijalnim i duhovnim dobrima. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. izolovanosti. . izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. prenosenje… Sociolosko tumacenje.upravljanje. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. ima 3 tumacenja 1. grupnog ili 3. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. sto podrazumeva.

Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. Pored pojma svojina. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Drustvena struktura . raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. statusna moc i znanje. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture.drustvenog posedovanja. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. svojina. Subjektu. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila.

Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. Pravno-politicka nadgradnja 3. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. drustveno bice. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. klasa i slojeva 2.U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. nego uvek kao pripadnik neke grupe. politika i kultura. pojavu ili citavu oblast realnosti. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. Kao formiranje drustvenih grupa. Drustvene grupe i slojevi . drustvene moci i drustvenog ugleda. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. Prema Marksovoj shemi. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Ekonomska osnova 2. Povezivanje mikroelemenata.

grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. moguce je razlikovati skupove i zajednice. 5. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. 2. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1. prijateljska grupa. 3. Porodica . narodi. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. Zajednicki polozaj u drustvu. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. nacije) 4. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. politicke. U ove grupe ubrajamo klase. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. kulturne. Sa stanovista opste socioloske teorije. stepen formalizacije odnosa. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. Primarne grupe su porodica. kaste i staleze. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. grupa vrsnjaka. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska.Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. Prema aktuelnom uticaju na clanove.

porodica krvnog srodstva. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. crkveni. porodica punalua. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. duhovno. poligamski brak: poliginija i poliandrija. Brak moze da bude: obicajni.Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. Pociva na heteroseksualnim vezama. Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Promiskuiteta. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. porodica parova i monogama porodica. gradjanski i fakticki. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Monogama porodica. drustveno-ekonomske i psiholoske. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Porodica punalua. Prema Morganovoj teoriji. Porodica parova. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. . stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. zive u zajednici. Porodica krvnog srodstva. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. tazbinsko. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje.

Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. organizacije prostora. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. socijalnim i kulturnim osobenostima. velicini. Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. pre svega drustveno-ekonomskih. kultura i drustvena obelezja. Porodica ima zastitnu ulogu. Psiholoske funkcije porodice. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa.Drustveno-ekonomske funkcije. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe.

U dolinama velikih reka: Tigra. Teorije: . Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. govor. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. Nila. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. kultura i drustvena obelezja. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. Jordana. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. Eufrata. Ganga. narod. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske.drugim podrucjima odredili su privreda. Sela su najstarija naselja. nacija. navike i obicaji. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija.

2. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. istorijskasudbina. Etnocentrizam. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. 5. Spiritualisticka. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. ekonomskog i politickog razvoja. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. jezik. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. krajem XIX v. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. i taj process do danas nije zavrsen. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. . a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. religija. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju.1. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. Subjektivno-psiholoske. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. 3. 4. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. obicaji. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. teorija. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji.

U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. socijalnim(statusna grupa). Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca.… . obrazovanje. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. kapitalisti i zemljovlasnici. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. stratifikacijski i elitisticki model. materijalno bogatstvo. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). zanimanje. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. politicki(organizovanje i politicke stranke). Poput Marksa. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. U savremenom drustvu. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. podela rada. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Svojina. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v.

Vlast ili vladavina kancelarije. vladavinu manje elite. Kljucne oblasti su privreda. Pareto. rukovodi ii ma monopol. u poteru za visim cinovima. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. XIX i XX v. Mil. u “tecenje karijere”. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. Mihels. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. Sto se tice pojedinog birokrate. politicka i vojna. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. Moska. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. “gvozdeni zakon oligarhije”. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom.Elitisticki model drustvene strukture. Birokratija se shvata na razne nacine. .

Drustvene ustanove i organizacije . Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. Profesija je. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. neafektivno. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja.

Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. Jedinstvo etike i politike. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. najvaznija nauka u kojoj su dobro. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. porodicu. drzavu. univerzite. U institucije ubrajamo: brak. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. grupnih i individualnih ponasanja. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa. svojinu. Organizacija: celina ljudi i stvari. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. “Cilj opravdava sredstva”.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. . a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. vojsku.

drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. cuvara. odnosno plemena. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. proizvodjaca. umece i nauka. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. ovo zastupa Filmor. njen cilj je ostvarenje pravde. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. Politika je program i aktivnost. Savremeno . Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. Prvi element drzave je teritorija. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. Ono naseljava teritoriju. Drugi element je stanovnistvo. sredstvo i cilj. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Teorija klasnih sukoba. Treci element je suverena javna vlast. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti.

Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije.drustvo ne moze bez drzave. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. cija primena osigurava prinudom drzavne sile. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki. kapitalisticki i socijalisticki. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. drzava ima odgovarajuce organe. feudalni. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Politicke partije .

Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. potpuno i pravovremeno informisu javnost. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. prava i obaveze clanstva. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. sredstva i metode delovanja partije. sistem organa. da objektivno. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Pokret je uza. Mnjenje je glas mnostva.Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. U program su formulisani osovni ciljevi. . glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. Statutom se regulise organizacija partije. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota.

preferiraju. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. religija. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne . Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. omogucuje kontinuitet. U svojoj sustini. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. postuju i ciji razvitak podsticu. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju.

Filozofija . U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija.ljudske veze. Masovno drustvo. nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. imenovao i pojmovno izrazio predmete. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. Filozofija. drustvu i ljudskom misljenju. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi.

sustini sveta. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. njegovim principima. a sebe ideolozima. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. to je aksiologija. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. domasajima. metodski izvedeno.tezi da utvrdi sustinu sveta. Naucno saznanje je istinito saznanje. smislu njegovog zivota. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. izvorima. obimom. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. Umetnost . strukturi i modusima. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. nauka o bicu. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam.

2. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. 3. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. nacela. . Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. 4. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. To je skup pravila. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca. normi. Griza savesti je sankcija. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. sta je dobro. Moral i obicaj Moral je pored religije. Moralni sud. Dobro je vrhovna moralna vrednost. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. svoje starine. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih.

Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. religija je opsta teorija ovog sveta. njegova svecana dopuna. izmedju clanova roda i njihovog totema. . onim sto je izdvojeno i zabranjeno. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. enciklopedijski kompedijum. njegov entuzijazam. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. njegova logika u popularnom obliku. Religija jaca kolektivnu svest. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. Po Marksu. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. Totemizam. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. Po Dirkemu. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. duhovnog upravljaca citavog sveta. Monoteizam. njegova moralna sankcija.Religija i magija Po Dirkemu. srodstvo. Teizam. Politeizam. verovanje u jednog Boga. njegovo duhovno utociste. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. Marks kaze da covek stvara religiju. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. verovanje u vise bogova 2. religija ne stvara coveka. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova.

religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. Pojam.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. magija se sve vise potiskuje i iscezava. S napretkom nauke i racionalnog saznanja.Socioloski posmatrano. Magija je tesno povezana sa religijom.

Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. Drustvena pokretljivost . Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. Najpoznatije su: evolucionisticka. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. politicki i kulturni.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. sredstava za proizvodnju. klase i slojevi ili globalno drustvo. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. ekonomski. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. kao evolucija i revolucija. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. ceklicna i difuzionisticka. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. Postoje progres i regres.

Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. robovlasnicko drustvo. Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. . svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. vertikalna i prostorna. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. sto je praceno promenom zanimanja. Priroda. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. feudalizam. odnosno tipa drustvene uloge. bavljenje politikom i sklapanje braka. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. kapitalizam i komunizam. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat.

finansije. atomska. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. svetsko trziste. i prvih decenija XVIII v. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. zdravstvo. . stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. istrazivacki rad. Novi izvori energije: elektricna. saobracajne veze. upravljanje i rekreacija. obrazovanje. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. Selo je osnovni tip naselja. . Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. masinskoj proizvodnji. nuklearna tecna goriva sl.Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. industrijsku i postindustrijsku. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. saobracaj. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena.

kao “globalnost” ili “globalizam”.politicka i kulturna promena. politicko i kulturno prostranstvo. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Pored termina globalizacija. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. mogu se naci i drugi termini. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. MMF. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. godine kada su vlada SAD. . drzava i kultura. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. na slobodno trzisno formiranje cena. pojavljuje se u publicistici. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. Globalizacija. 2. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. ona je antagonisticka i unipolarna. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. kao sto su nacija. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. grupa nacija ili citav svet. slobodni i ravnopravni narodi.

Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. politickog i kulturnog prostranstva. njihova ekonomija. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. pravnih sistema. rast transnacionalnih kompanija. na sirenje tehnologije. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja.kultura. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. porast direktnih inostranih investicija. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. medija. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. porast brzine i obima finansijskih transakcija. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. odnosno globalno drustvo. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. . U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu.

Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. . jacanje transacionalnih kompanija. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. Globalizacija svetske privrede. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. posebno po shvatanju ekonomista. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. izrazito razvijanje svetskog trzista. Protekcionisticka. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. u uzem smislu. porast spoljno-trgovinske razmene. vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. uspon “azijskih tigrova”. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu.

savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. Adam Smit model.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. regiona i izmedju regiona. svet se sve vise globalizuje. . saveza drzava. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. capital. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. fragmentacije i koordinacija.

istorija. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. Ove razlike se mogu usporiti. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. obicaji i institucije. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva.Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama. . Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. ali Tojnbi. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. religija.

Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. Sudbina globalizacije . Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. ni potpuna saradnja. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. niti spreciti. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja.

ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. politiku i kulturu. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. politicke. . posebno americkog. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. skepticni. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. u stvari laissez faire kapitalizam. drustvom. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. vojne i kulturne dominacije. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. U razvijenom svetu. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. transformacioni. To se odnosi na velike korporativne organizacije. ili ekonomiji bez granica. anarhizma i ekologizma. U novoj ekonomiji. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. univerzalni mir i harmoniju. to posebno ukazuje Dejvid Hel. sistem nacionalnih drzava. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam.

Nastanak virtuelne korporacije. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. . smanjuje ucesce pocetnog kapitala. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu.politicki nadzor. nova ekonomija ili veb ekonomija. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. podize produktivnost rada. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju. Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. U globalizovanom svetu. za ekonomiju bez granica. smanjuje troskove poslovanja. demonopolizuje trziste. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. vojna moc i industrijalizam.

godine nastao je Web ili globalna mreza. 1990. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao . virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. Pocetkom ’60-ih godina XX v. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. godine. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. Internet je dobio ime po internet protokolu. odnosno supkulture.Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. paranoidni. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. godine poslat je prvi e-mail. narcisoidni. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. Zloupotreba interneta su brojne. godine na 4 americka univerziteta. impulsivni. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta. Sociologija menadzmenta. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. specificne oblike kulture. hakerska i gejmerska supkultura. sizoidni.

eticke. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . na motive i motaivaciju. tehnicko-tehnoloske.ukupnoscu svih drustvenih pojava. pravne. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. tehnika. teoriju sistema. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. materijalnih. ekoloske. obuku kadrova. veoma slozen i slojevit fenomen. upravljanje se zasniva na skupu metoda. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. na komunikaciju. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. politicke i kulturoloske aspekte. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. finansijskih. funansijske. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. organizacione. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. principa i sredstava. organizacionih i mnogih drugih resursa. psiholoske. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina.

stratesko planiranje. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. organizovanja. rukovodstvo preduzeca. Menadzment se i kao vestina. Organizovanja 3. vodjenja. definisanje poslova. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. posebno ekomoske. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. podelu konkretnih zadataka. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. stratesko upravljanje i odlucivanje. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. organizaciju rada 4. americki izraz za rukovodjene. ovlascenje i odgovornost. najcesce prevodi kao upravljanje. iako je menadzment. u stvari. poslovnu politiku.3. Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. ili faza i funkcija: 1. Kontrole 4. i kao nauka. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. podelu rada. U . Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. Planiranja 2.

naredjuje i kontrolise. svest. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. politicki odnosi. organizuje. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da . moral i eticki sistem vrednosti. crkvenim delatnostima. navike i obicaji. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. stepen ekonomske razvijenosti drustva. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. proces upravljanja je veoma slozen proces. vojska i nesto kasnije crkva. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. a sve manje od porodicnih i politickih veza. kultura. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. ali i drustvenih grupa. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja.samoj menadzerskoj praksi. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. odnosno da postanu posebna klasa.

na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. intuicija.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem. . moralnost i drustvenost. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. opazaja. U ontoloskom smislu. ucenje. svest. pokretljivost. stavova.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. osecanja. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. secanja. svest se odredjuje kao subjektivno bice. podsvest.izvrsi postavljene zadatke. na obavestavanje o povredama na radu. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. izuzetnost. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. predstava. nesto sto do tada nije postojalo. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. misljenja. vrednosti i znanja. predstava. Svest u psiholoskom smislu. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. potreba. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja. tajanstvenost. sloboda. je sveukupnost oseta. kreativnost. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. inventivnost. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka.Naime. originalnost.

Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva. Radni moral u radnoj grupi .Ta potreba je evidentna. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo.Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi. naredjivanje. organizovanje. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju.ali i sve druge drustvene procese. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. Te aktivnosti su: planiranje. U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni. koordinacija i kontrola.govori se o tipovima menadzera. generalni i projektni. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. organizacija rada i oblik rukovodjenja. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi.

Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. .Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. koja propisuje nacin komuniciranja. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija.

i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. . eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. odgovornostima. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje. Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. obavezama.Odgovornost. pravima. ali se ne moze menjati. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. svojom kulturom. prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. navikama i sistemom vrednosti. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima.

Ouci je tvojrac teorije Z. seksualna orijentisanost. starost i mnogi drugi faktori. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu.Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. fizicka sposobnost. . rasa. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. pol.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->