Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

a ne samo njeno orudje. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. drustva i istorije. ali “ne po svojoj volji. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. birokratije i culture. socijalisticki pokret. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. italijanski mislilac. inteligenciju. nacije i nacionalnog pitanja. Po Marsku. One je razradio pitanja teorije partije. tvorac sopstvene istorije. Najznacajnija pitanja su: porodica. drzava. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. klase i klasne borbe. odnos drzave i revolucije. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. partiju i problem revolucije. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. delovanje. koristeci upravo termin sociologija. S obzirom na to da je Marksova teorija. privatna svojia. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka.socioloski sistem poput Kontovog. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. drustvo. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. drzava. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. Ljudi prave sopstvenu istoriju. . covek je i subjekt.

klima. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. Albert Sefle. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava.V. Gobino uvodi rasu kao cinilac. Rene Vorms. biologicizam(sa bioloskim organizmima). Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). psiholoske. prilagodjavanje. nasledje i odabiranje. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. Geografski determinizam. G. geografski polozaj. de Lapuz. Oto Amon. svojstva zemljista. • Psiholoske teorije. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. Mur. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Paul fon Lilienfeld. i pocetkom XX v. Keri. Predstavnici: Herbert Spenser. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. covekov psihicki zivot. prirodna flora i fauna. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). Dzivnos. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: .Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. Ljudska svest. funkcionalisticke i strukturalisticke. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. formalisticke. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. H. Koristeci pojmove organizam. • Mehanicizam. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. nasledje. u drugoj polovini XIX v. sunce i pojave na njemu. • Biologicizam. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. odabiranje. borba za opstanak. kolicina vode. Artur Zozef Gobino.

van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. Kolektivno-psiholoske teorije. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. Sigmund Frojd. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. nemacki sociolog. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. Vilijam Mak Dugal. instinkt borbenosti. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. Protestantska etika i duh kapitalizma. potcinjenosti. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. Maks Veber.individualno-psiholoske. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. O podeli drustvenog rada. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. kolektivno-psiholoske. socijalno-psiholoske. Individualno-psiholoske teorije. nezavisnost. zastupali su Gabrijel Tard. ne u pojedincu. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. Maks Veber. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. drustveno ponasanje pojedinca. Socijalno-psiholoske teorije. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . roditeljski instinkt. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. Drustvo. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima.

Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. drustvene gupe i udruzenja. teznji. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. kultura i drustvo. Drustveni sistem postaje skup interakcija. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. Sistemu kulture. koje se zasniva na ugovorima. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. Eseji iz socioloske teorije. materijalni predmet. Strukturalizam . Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. 3. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. ideja i verovanje ima neku funkciju. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. organizacije i institucije. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru.

Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. Merkuzea. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. . Fuko. i funkcije drustvene skupine”. struktura. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Balibar. Pulancas. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Altiser. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Froma. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. razvitak. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Predstavnici: Levi-Stros. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije.

Spenser. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Izbor i formulacija problema 2. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Tri osnovna stanovista: 1. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Stjuart Mil. Pozitivisticko 2. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Kont. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3.Metod sociologije Metod svake nauke. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Stvaranje plana istrazivanja 3. definisanje cilja. Dirkem.

Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. naziva se anketiranje. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. primaoca i sadrzaja poruke. Odlika je velika sistematicnost i brzina. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Odasiljaca odredjene poruke. kakav autoritet. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Zakljucke o shvatanjima. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. studija slucaja. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. na osnovu licnih dokumenata. stavovima. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. a sam postupak anketa. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. . Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. Metod slucaja. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima.

Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. razni i slicno.Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v. 2. Potpunost. Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. . tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. Kao u organizmu. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. poklapa se sa obimom pojma klase. Doslednost. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. 3. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Pojam drustva.

Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. . njihove volje i htenja. nezavisno od njegove volje”. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. Po Marksu. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. Priroda i drustvo Covek. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. Po Dirkemu. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. oni cine jedinstvo. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. nuzne odnose. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. drustvo.

Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge. Podela rada . pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. organizovane i neorganizovane. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. manje organizovano. Svaki rad je jedna delatnost. drustvenokorisnih usluga. primarne i sekundarne. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. ali svaka delatnost nije rad. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Moze biti: materijalno-produktivan rad. trajne i promenljive. Tard i Veber ovo zastupaju. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. nezavisno od njivove volje. formalizam i Marksovo shvatanje. ili povremeno. Marksovo shvatanje. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. duhovno-produktivan rad. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada.

Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. Podela rada je razbila prvobitna drustva. a ne urodjena osobina ljudske prirode. drustvene organizacije. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. drustvenih ustanova. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. posebna podela rada. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. . Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada. Engels je u Poreklu porodice. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. pojedinacna podela rada. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon.

. II rad je radniku spoljasnji.2. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. egoizam. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. odvojenost rada od zadovoljstva. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. Masina potiskuje “zivi rad”. IV otudjenje coveka od coveka. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. iskoriscavanje. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. od svog rada. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. njegovi specificni rod. pa i od samog sebe. kao otudjenje covekovih potreba. a pre svega. Tehnicka. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. U socioekonmskoj sferi. nezdrava konkurentska borba. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom.

Ekonomski pojam. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju.raspolaganje.otudjivanje. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. materijalnih i duhovnih dobara 2. nad materijalnim i duhovnim dobrima. prenosenje… Sociolosko tumacenje. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Na individualno-psihickom planu. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. grupnog ili 3. Na individualno-psihickom planu. izolovanosti. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. U profesionalnoj oblasti pojedinca. . .upravljanje. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. ima 3 tumacenja 1. Kic i sund. U profesionalnoj oblasti pojedinca. sto podrazumeva. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog.

statusna moc i znanje. koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. Drustvena struktura . svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. Pored pojma svojina. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova.drustvenog posedovanja. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. Subjektu. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. svojina. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka.

Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. Kao formiranje drustvenih grupa. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. drustvene moci i drustvenog ugleda. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. klasa i slojeva 2. Povezivanje mikroelemenata. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture.U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. politika i kultura. drustveno bice. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Ekonomska osnova 2. pojavu ili citavu oblast realnosti. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. nego uvek kao pripadnik neke grupe. Pravno-politicka nadgradnja 3. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. Drustvene grupe i slojevi . Prema Marksovoj shemi. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata.

sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca.Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. nacije) 4. 3. prijateljska grupa. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. Sa stanovista opste socioloske teorije. U ove grupe ubrajamo klase. moguce je razlikovati skupove i zajednice. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. grupa vrsnjaka. Prema aktuelnom uticaju na clanove. Porodica . stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1. kaste i staleze. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. Zajednicki polozaj u drustvu. politicke. stepen formalizacije odnosa. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. 2. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. narodi. grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. kulturne. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. Primarne grupe su porodica. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. 5. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova.

tazbinsko. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. Porodica parova. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. Prema Morganovoj teoriji. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. zive u zajednici. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. Monogama porodica. porodica punalua. Porodica krvnog srodstva. Promiskuiteta. porodica krvnog srodstva. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. porodica parova i monogama porodica. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda.Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. drustveno-ekonomske i psiholoske. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. Pociva na heteroseksualnim vezama. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. Brak moze da bude: obicajni. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. gradjanski i fakticki. crkveni. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. . Porodica punalua. Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. duhovno. poligamski brak: poliginija i poliandrija.

U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . kultura i drustvena obelezja. Porodica ima zastitnu ulogu. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. organizacije prostora. pre svega drustveno-ekonomskih. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. Psiholoske funkcije porodice. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. socijalnim i kulturnim osobenostima. velicini. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo.Drustveno-ekonomske funkcije. Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova.

Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. narod. nacija. Eufrata. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Sela su najstarija naselja. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. govor. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. Teorije: . Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. Nila.drugim podrucjima odredili su privreda. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. Jordana. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. navike i obicaji. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Ganga. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. kultura i drustvena obelezja. U dolinama velikih reka: Tigra.

jezik. . Etnocentrizam. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. Spiritualisticka. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. teorija. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. obicaji. krajem XIX v. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. Subjektivno-psiholoske. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. istorijskasudbina. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji.1. 5. religija. i taj process do danas nije zavrsen. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. 4. 2. 3. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. ekonomskog i politickog razvoja. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”.

Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. zanimanje.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. U savremenom drustvu. podela rada. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. politicki(organizovanje i politicke stranke). Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. stratifikacijski i elitisticki model. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. Svojina. materijalno bogatstvo. Poput Marksa. kapitalisti i zemljovlasnici. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. socijalnim(statusna grupa). socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca.… . Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. obrazovanje. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine.

“gvozdeni zakon oligarhije”. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. XIX i XX v. politicka i vojna. Pareto. rukovodi ii ma monopol. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. vladavinu manje elite. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Kljucne oblasti su privreda. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. . Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. Birokratija se shvata na razne nacine. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. Vlast ili vladavina kancelarije. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. Mil.Elitisticki model drustvene strukture. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. Mihels. u “tecenje karijere”. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. u poteru za visim cinovima. Moska. Sto se tice pojedinog birokrate.

Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. neafektivno. Drustvene ustanove i organizacije . Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Profesija je. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja.

U institucije ubrajamo: brak. Organizacija: celina ljudi i stvari. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. svojinu. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa. drzavu. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. univerzite. Jedinstvo etike i politike. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. najvaznija nauka u kojoj su dobro. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. grupnih i individualnih ponasanja. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. porodicu. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. . za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. “Cilj opravdava sredstva”.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. vojsku.

sredstvo i cilj. cuvara. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. umece i nauka. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. Ono naseljava teritoriju. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Prvi element drzave je teritorija. Drugi element je stanovnistvo. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Politika je program i aktivnost. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. odnosno plemena. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. njen cilj je ostvarenje pravde. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. proizvodjaca. ovo zastupa Filmor. Treci element je suverena javna vlast. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Savremeno . Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Teorija klasnih sukoba. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju.

cija primena osigurava prinudom drzavne sile. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. Politicke partije . feudalni. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. drzava ima odgovarajuce organe. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki. kapitalisticki i socijalisticki. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi.drustvo ne moze bez drzave. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze.

Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Mnjenje je glas mnostva. sistem organa. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. U program su formulisani osovni ciljevi. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda.Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. potpuno i pravovremeno informisu javnost. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. sredstva i metode delovanja partije. da objektivno. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. Statutom se regulise organizacija partije. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. Pokret je uza. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. prava i obaveze clanstva. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. .

Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne . Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. religija. preferiraju. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. U svojoj sustini. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. omogucuje kontinuitet. postuju i ciji razvitak podsticu. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend.

nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. imenovao i pojmovno izrazio predmete. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. Masovno drustvo. nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. Filozofija. Filozofija . Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja.ljudske veze. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. drustvu i ljudskom misljenju. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija.

istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. domasajima. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. to je aksiologija. a sebe ideolozima. strukturi i modusima. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. smislu njegovog zivota. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. metodski izvedeno. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam.tezi da utvrdi sustinu sveta. Naucno saznanje je istinito saznanje. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. izvorima. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. sustini sveta. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. Umetnost . nauka o bicu. obimom. njegovim principima. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom.

Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. 2. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. svoje starine. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. . da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca. Moralni sud. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. normi. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. 4. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. To je skup pravila. Dobro je vrhovna moralna vrednost. nacela.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. 3. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. Griza savesti je sankcija. Moral i obicaj Moral je pored religije. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. sta je dobro. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti.

onim sto je izdvojeno i zabranjeno. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. religija je opsta teorija ovog sveta. izmedju clanova roda i njihovog totema. Religija jaca kolektivnu svest. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. religija ne stvara coveka. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. srodstvo. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. njegova logika u popularnom obliku. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Po Marksu. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. njegovo duhovno utociste. enciklopedijski kompedijum. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. verovanje u vise bogova 2. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. njegova moralna sankcija. verovanje u jednog Boga. Marks kaze da covek stvara religiju. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. duhovnog upravljaca citavog sveta. njegov entuzijazam. Teizam. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. Politeizam.Religija i magija Po Dirkemu. . Monoteizam. Totemizam. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. njegova svecana dopuna. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. Po Dirkemu.

obavljanje jednog broja prakticnih radnji. magija se sve vise potiskuje i iscezava. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture.Socioloski posmatrano. Pojam. S napretkom nauke i racionalnog saznanja. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. Magija je tesno povezana sa religijom.

Najpoznatije su: evolucionisticka. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. politicki i kulturni. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. ceklicna i difuzionisticka. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. klase i slojevi ili globalno drustvo. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. kao evolucija i revolucija. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. Postoje progres i regres. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. sredstava za proizvodnju. Drustvena pokretljivost . ekonomski. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije.

sto je praceno promenom zanimanja. . Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. Priroda. bavljenje politikom i sklapanje braka. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. robovlasnicko drustvo. odnosno tipa drustvene uloge. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. feudalizam. vertikalna i prostorna. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. kapitalizam i komunizam.

Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. svetsko trziste. istrazivacki rad. nuklearna tecna goriva sl. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. upravljanje i rekreacija. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. . Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. . industrijsku i postindustrijsku. Selo je osnovni tip naselja. finansije. i prvih decenija XVIII v. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. masinskoj proizvodnji. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. atomska. zdravstvo. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. saobracaj. Novi izvori energije: elektricna. saobracajne veze. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. obrazovanje. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine.Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku.

politicka i kulturna promena. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. 2. MMF. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. godine kada su vlada SAD. na slobodno trzisno formiranje cena. . slobodni i ravnopravni narodi. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. grupa nacija ili citav svet. kao sto su nacija. Pored termina globalizacija. ona je antagonisticka i unipolarna. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. drzava i kultura. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. mogu se naci i drugi termini. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. kao “globalnost” ili “globalizam”. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. Globalizacija. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. politicko i kulturno prostranstvo. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. pojavljuje se u publicistici. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi.

pravnih sistema. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu. porast direktnih inostranih investicija. na sirenje tehnologije. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. njihova ekonomija. porast brzine i obima finansijskih transakcija. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. politickog i kulturnog prostranstva. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. rast transnacionalnih kompanija. medija.kultura.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. odnosno globalno drustvo. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. . al ii brojnih sfera drustvenog zivota. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava.

jacanje transacionalnih kompanija. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. . porast spoljno-trgovinske razmene. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. izrazito razvijanje svetskog trzista. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. Protekcionisticka. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. Globalizacija svetske privrede. uspon “azijskih tigrova”. posebno po shvatanju ekonomista.Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. u uzem smislu.

Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. Adam Smit model. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. fragmentacije i koordinacija. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. svet se sve vise globalizuje. saveza drzava. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. capital.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. . O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. regiona i izmedju regiona. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja.

Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama. Ove razlike se mogu usporiti. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. . Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. religija. obicaji i institucije. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. ali Tojnbi. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. istorija. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva.

Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. ni potpuna saradnja. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. niti spreciti. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Sudbina globalizacije .

vojne i kulturne dominacije. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. sistem nacionalnih drzava. to posebno ukazuje Dejvid Hel. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. drustvom. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. U razvijenom svetu. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. politicke. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. posebno americkog. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. anarhizma i ekologizma. To se odnosi na velike korporativne organizacije. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. U novoj ekonomiji. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. politiku i kulturu. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. u stvari laissez faire kapitalizam. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. transformacioni. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. ili ekonomiji bez granica. univerzalni mir i harmoniju. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. skepticni. . Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice.

postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. . demonopolizuje trziste. za ekonomiju bez granica. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju.politicki nadzor. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. nova ekonomija ili veb ekonomija. Nastanak virtuelne korporacije. vojna moc i industrijalizam. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. U globalizovanom svetu. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. podize produktivnost rada. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. smanjuje troskove poslovanja.

godine nastao je Web ili globalna mreza. paranoidni. narcisoidni. impulsivni. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao .Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. 1990. Zloupotreba interneta su brojne. hakerska i gejmerska supkultura. Internet je dobio ime po internet protokolu. Pocetkom ’60-ih godina XX v. Sociologija menadzmenta. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. odnosno supkulture. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. sizoidni. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. specificne oblike kulture. godine. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. godine poslat je prvi e-mail. godine na 4 americka univerziteta. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose.

na komunikaciju. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. principa i sredstava. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. psiholoske. funansijske. upravljanje se zasniva na skupu metoda. veoma slozen i slojevit fenomen. organizacionih i mnogih drugih resursa. teoriju sistema. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . obuku kadrova. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. organizacione. politicke i kulturoloske aspekte. eticke.ukupnoscu svih drustvenih pojava. na motive i motaivaciju. pravne. tehnika. tehnicko-tehnoloske. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. materijalnih. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. ekoloske. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. finansijskih.

poslovnu politiku. Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. i kao nauka. Planiranja 2. Kontrole 4. rukovodstvo preduzeca. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. definisanje poslova. organizaciju rada 4. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. stratesko upravljanje i odlucivanje. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili.3. organizovanja. vodjenja. americki izraz za rukovodjene. stratesko planiranje. u stvari. U . najcesce prevodi kao upravljanje. podelu rada. podelu konkretnih zadataka. Menadzment se i kao vestina. iako je menadzment. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. Organizovanja 3. ovlascenje i odgovornost. posebno ekomoske. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. ili faza i funkcija: 1. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota.

Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da . vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. politicki odnosi. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. crkvenim delatnostima. naredjuje i kontrolise. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v.samoj menadzerskoj praksi. odnosno da postanu posebna klasa. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. kultura. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. moral i eticki sistem vrednosti. a sve manje od porodicnih i politickih veza. navike i obicaji. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. vojska i nesto kasnije crkva. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. stepen ekonomske razvijenosti drustva. proces upravljanja je veoma slozen proces. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. ali i drustvenih grupa. svest. organizuje.

svest se odredjuje kao subjektivno bice. originalnost. nesto sto do tada nije postojalo. U ontoloskom smislu.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. sloboda. na obavestavanje o povredama na radu. moralnost i drustvenost. ucenje. predstava. Svest u psiholoskom smislu.izvrsi postavljene zadatke. intuicija. misljenja. secanja. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. vrednosti i znanja. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. je sveukupnost oseta. stavova. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. osecanja.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda. pokretljivost. opazaja. kreativnost. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. svest. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. podsvest. potreba. Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka. . tajanstvenost. predstava. izuzetnost.Naime. inventivnost.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja.

Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice.Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. organizovanje.Ta potreba je evidentna. Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva.govori se o tipovima menadzera.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. Radni moral u radnoj grupi .ali i sve druge drustvene procese. naredjivanje. U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. Te aktivnosti su: planiranje. generalni i projektni. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. organizacija rada i oblik rukovodjenja. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. koordinacija i kontrola.

Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi.Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. . Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. koja propisuje nacin komuniciranja. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini.

pravima. Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. . prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. svojom kulturom. odgovornostima. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. obavezama. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. navikama i sistemom vrednosti. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima.Odgovornost. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. ali se ne moze menjati. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje.

starost i mnogi drugi faktori.Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. pol. fizicka sposobnost. Ouci je tvojrac teorije Z. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. rasa. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. . seksualna orijentisanost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful