Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. socijalisticki pokret. klase i klasne borbe. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. Po Marsku. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. drzava. S obzirom na to da je Marksova teorija. inteligenciju. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. odnos drzave i revolucije. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. Najznacajnija pitanja su: porodica. delovanje. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. koristeci upravo termin sociologija. partiju i problem revolucije. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. covek je i subjekt. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. Ljudi prave sopstvenu istoriju. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. italijanski mislilac. . drustva i istorije. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. One je razradio pitanja teorije partije.socioloski sistem poput Kontovog. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. ali “ne po svojoj volji. nacije i nacionalnog pitanja. drzava. drustvo. privatna svojia. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. a ne samo njeno orudje. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. tvorac sopstvene istorije. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. birokratije i culture. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga.

Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. psiholoske. Predstavnici: Herbert Spenser. klima. Geografski determinizam. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. • Mehanicizam. Mur. biologicizam(sa bioloskim organizmima). izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. Paul fon Lilienfeld. nasledje i odabiranje. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. prirodna flora i fauna. svojstva zemljista. sunce i pojave na njemu. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). Artur Zozef Gobino. de Lapuz. Klima utice na zdravlje stanovnistva. borba za opstanak. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. Dzivnos. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. covekov psihicki zivot. G. Keri. Albert Sefle.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. Gobino uvodi rasu kao cinilac.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. H. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. i pocetkom XX v. funkcionalisticke i strukturalisticke. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. kolicina vode. u drugoj polovini XIX v. • Psiholoske teorije. Rene Vorms. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. Koristeci pojmove organizam. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. nasledje. odabiranje. • Biologicizam. prilagodjavanje. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. formalisticke. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. geografski polozaj. Ljudska svest.V. Oto Amon.

Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. Maks Veber. socijalno-psiholoske. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. roditeljski instinkt. Vilijam Mak Dugal. Sigmund Frojd. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. Kolektivno-psiholoske teorije. drustveno ponasanje pojedinca.individualno-psiholoske. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . instinkt borbenosti. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. zastupali su Gabrijel Tard. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. kolektivno-psiholoske. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. ne u pojedincu. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. Protestantska etika i duh kapitalizma. nemacki sociolog. potcinjenosti. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. Maks Veber. Individualno-psiholoske teorije. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. Drustvo. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. O podeli drustvenog rada. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. nezavisnost. Socijalno-psiholoske teorije. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem.

mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. organizacije i institucije. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. Drustveni sistem postaje skup interakcija. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. koje se zasniva na ugovorima. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. Eseji iz socioloske teorije. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. materijalni predmet. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. kultura i drustvo. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. 3. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. Strukturalizam . tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. drustvene gupe i udruzenja. Sistemu kulture. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. ideja i verovanje ima neku funkciju. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. teznji. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom.

i funkcije drustvene skupine”. Froma. . Fuko. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. Predstavnici: Levi-Stros. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Pulancas. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Merkuzea. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. razvitak. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Balibar. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Altiser. struktura.

definisanje cilja. Spenser. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. Tri osnovna stanovista: 1. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Stvaranje plana istrazivanja 3.Metod sociologije Metod svake nauke. Stjuart Mil. Kont. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Dirkem. Pozitivisticko 2. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Izbor i formulacija problema 2. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti.

Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. . naziva se anketiranje. primaoca i sadrzaja poruke. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. Odasiljaca odredjene poruke. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. stavovima. Metod slucaja. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. studija slucaja. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. a sam postupak anketa. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. na osnovu licnih dokumenata. Zakljucke o shvatanjima. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. Odlika je velika sistematicnost i brzina. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. kakav autoritet.

razni i slicno.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda.Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v. poklapa se sa obimom pojma klase. 2. Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. . i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. 3. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Kao u organizmu. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. Pojam drustva. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. Doslednost. Potpunost.

drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. njihove volje i htenja. Po Dirkemu.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. Po Marksu. Priroda i drustvo Covek. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. nuzne odnose. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. oni cine jedinstvo. nezavisno od njegove volje”. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. drustvo.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. . Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode.

ali svaka delatnost nije rad. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. primarne i sekundarne. trajne i promenljive. Tard i Veber ovo zastupaju. Podela rada . pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose. organizovane i neorganizovane. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. formalizam i Marksovo shvatanje. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. Moze biti: materijalno-produktivan rad. Svaki rad je jedna delatnost. ili povremeno. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Marksovo shvatanje. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. duhovno-produktivan rad. manje organizovano. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. nezavisno od njivove volje. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. drustvenokorisnih usluga.

Engels je u Poreklu porodice. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. posebna podela rada. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. . Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. pojedinacna podela rada. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. drustvenih ustanova.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Podela rada je razbila prvobitna drustva. a ne urodjena osobina ljudske prirode. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada. drustvene organizacije. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2.

. Masina potiskuje “zivi rad”. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. pa i od samog sebe. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom. IV otudjenje coveka od coveka. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. njegovi specificni rod. kao otudjenje covekovih potreba. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. U socioekonmskoj sferi. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. nezdrava konkurentska borba. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. egoizam. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. iskoriscavanje. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. odvojenost rada od zadovoljstva. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. a pre svega. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. Tehnicka. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. II rad je radniku spoljasnji.2. od svog rada. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao.

Ekonomski pojam. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Kic i sund. sto podrazumeva.raspolaganje. materijalnih i duhovnih dobara 2.otudjivanje. U profesionalnoj oblasti pojedinca. prenosenje… Sociolosko tumacenje. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. U profesionalnoj oblasti pojedinca. Na individualno-psihickom planu. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog. izolovanosti. nad materijalnim i duhovnim dobrima. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara.upravljanje. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. ima 3 tumacenja 1. . grupnog ili 3. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. . otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti. Na individualno-psihickom planu.

Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. Subjektu. Drustvena struktura . Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. statusna moc i znanje. Pored pojma svojina. koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. svojina. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma.drustvenog posedovanja. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac.

drustvene moci i drustvenog ugleda. Ekonomska osnova 2. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. drustveno bice. Povezivanje mikroelemenata. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu.U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. nego uvek kao pripadnik neke grupe. politika i kultura. Drustvene grupe i slojevi . pojavu ili citavu oblast realnosti. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Pravno-politicka nadgradnja 3. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. klasa i slojeva 2. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. Prema Marksovoj shemi. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. Kao formiranje drustvenih grupa. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka.

Sa stanovista opste socioloske teorije. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. Primarne grupe su porodica. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. prijateljska grupa. kaste i staleze. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. 2. Porodica . Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. kulturne. Zajednicki polozaj u drustvu.Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. Prema aktuelnom uticaju na clanove. 3. narodi. stepen formalizacije odnosa. U ove grupe ubrajamo klase. moguce je razlikovati skupove i zajednice. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. nacije) 4. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. 5. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. politicke. grupa vrsnjaka. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1.

Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. poligamski brak: poliginija i poliandrija. gradjanski i fakticki. Brak moze da bude: obicajni. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. crkveni. porodica parova i monogama porodica. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. Prema Morganovoj teoriji. drustveno-ekonomske i psiholoske. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. . Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. duhovno. Porodica krvnog srodstva. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Porodica parova. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. tazbinsko. Monogama porodica. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Promiskuiteta. Porodica punalua. Pociva na heteroseksualnim vezama. porodica krvnog srodstva. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. porodica punalua. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. zive u zajednici.

Porodica ima zastitnu ulogu. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . pre svega drustveno-ekonomskih. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova.Drustveno-ekonomske funkcije. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. kultura i drustvena obelezja. socijalnim i kulturnim osobenostima. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. organizacije prostora. velicini. Psiholoske funkcije porodice.

Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika.drugim podrucjima odredili su privreda. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. U dolinama velikih reka: Tigra. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. navike i obicaji. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. govor. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Ganga. Jordana. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. kultura i drustvena obelezja. Eufrata. Nila. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. narod. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. nacija. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. Teorije: . Sela su najstarija naselja. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja.

po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. Spiritualisticka. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo.1. Subjektivno-psiholoske. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. ekonomskog i politickog razvoja. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. obicaji. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. istorijskasudbina. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. teorija. 3. krajem XIX v. Etnocentrizam. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. . Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. 2. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. 5. jezik. i taj process do danas nije zavrsen. 4. religija. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji.

obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. zanimanje. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. Poput Marksa. stratifikacijski i elitisticki model. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. politicki(organizovanje i politicke stranke).… . podela rada. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. U savremenom drustvu. kapitalisti i zemljovlasnici. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. obrazovanje. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. materijalno bogatstvo. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. Svojina. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. socijalnim(statusna grupa).

Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Mil. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. politicka i vojna. rukovodi ii ma monopol.Elitisticki model drustvene strukture. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. Moska. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. Vlast ili vladavina kancelarije. Mihels. vladavinu manje elite. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. XIX i XX v. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. u “tecenje karijere”. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. Sto se tice pojedinog birokrate. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. u poteru za visim cinovima. Pareto. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. . “gvozdeni zakon oligarhije”. Birokratija se shvata na razne nacine. Kljucne oblasti su privreda.

U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. Profesija je. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Drustvene ustanove i organizacije . najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. neafektivno.

Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. U institucije ubrajamo: brak.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. svojinu. . najvaznija nauka u kojoj su dobro. vojsku. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. porodicu. “Cilj opravdava sredstva”. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Organizacija: celina ljudi i stvari. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. univerzite. grupnih i individualnih ponasanja. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa. Jedinstvo etike i politike. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. drzavu. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa.

Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. Treci element je suverena javna vlast. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Savremeno . Teorija klasnih sukoba. ovo zastupa Filmor. proizvodjaca. Prvi element drzave je teritorija. Drugi element je stanovnistvo. umece i nauka. odnosno plemena. Politika je program i aktivnost. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. njen cilj je ostvarenje pravde. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. Ono naseljava teritoriju. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. sredstvo i cilj.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. cuvara. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog.

cija primena osigurava prinudom drzavne sile. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. feudalni. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze.drustvo ne moze bez drzave. drzava ima odgovarajuce organe. Politicke partije . Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. kapitalisticki i socijalisticki. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije.

Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. sredstva i metode delovanja partije. Pokret je uza. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. da objektivno. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. . Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. Mnjenje je glas mnostva. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. prava i obaveze clanstva. U program su formulisani osovni ciljevi. sistem organa. Statutom se regulise organizacija partije.Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. potpuno i pravovremeno informisu javnost. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute.

Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. preferiraju. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. religija. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. postuju i ciji razvitak podsticu. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. U svojoj sustini. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne . omogucuje kontinuitet.

nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Filozofija .ljudske veze. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. Filozofija. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. imenovao i pojmovno izrazio predmete. drustvu i ljudskom misljenju. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Masovno drustvo. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio.

Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. smislu njegovog zivota. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. strukturi i modusima. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. izvorima. a sebe ideolozima. nauka o bicu. to je aksiologija.tezi da utvrdi sustinu sveta. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. obimom. Naucno saznanje je istinito saznanje. domasajima. metodski izvedeno. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. sustini sveta. njegovim principima. Umetnost . Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom.

ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. sta je dobro. svoje starine. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. normi. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. . Moralni sud. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Dobro je vrhovna moralna vrednost. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. Griza savesti je sankcija. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. 4. 2. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. Moral i obicaj Moral je pored religije. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. nacela. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. To je skup pravila. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. 3. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme.

Teizam. njegova svecana dopuna. Religija jaca kolektivnu svest. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. srodstvo. njegov entuzijazam. Marks kaze da covek stvara religiju. verovanje u vise bogova 2. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. . Po Dirkemu. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. Monoteizam.Religija i magija Po Dirkemu. verovanje u jednog Boga. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. njegova moralna sankcija. enciklopedijski kompedijum. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. Politeizam. njegovo duhovno utociste. religija je opsta teorija ovog sveta. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. izmedju clanova roda i njihovog totema. religija ne stvara coveka. Po Marksu. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. duhovnog upravljaca citavog sveta. Totemizam. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. njegova logika u popularnom obliku. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije.

Magija je tesno povezana sa religijom. magija se sve vise potiskuje i iscezava. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. obavljanje jednog broja prakticnih radnji.Socioloski posmatrano. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Pojam. S napretkom nauke i racionalnog saznanja.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”.

dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. ceklicna i difuzionisticka. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine. politicki i kulturni. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. Drustvena pokretljivost . Postoje progres i regres. ekonomski. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. Najpoznatije su: evolucionisticka. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. kao evolucija i revolucija. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. klase i slojevi ili globalno drustvo. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. sredstava za proizvodnju. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena.

bavljenje politikom i sklapanje braka. . robovlasnicko drustvo. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. vertikalna i prostorna. sto je praceno promenom zanimanja.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. Priroda. Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. feudalizam. odnosno tipa drustvene uloge. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. kapitalizam i komunizam. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti.

poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja.Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. atomska. Novi izvori energije: elektricna. . Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. upravljanje i rekreacija. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. obrazovanje. istrazivacki rad. nuklearna tecna goriva sl. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. zdravstvo. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. i prvih decenija XVIII v. masinskoj proizvodnji. . finansije. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. svetsko trziste. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. saobracajne veze. industrijsku i postindustrijsku. Selo je osnovni tip naselja. saobracaj.

pojavljuje se u publicistici. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. 2. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. slobodni i ravnopravni narodi. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. godine kada su vlada SAD. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. politicko i kulturno prostranstvo. MMF. Globalizacija. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. ona je antagonisticka i unipolarna. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. drzava i kultura. . grupa nacija ili citav svet. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. Pored termina globalizacija. na slobodno trzisno formiranje cena. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. kao “globalnost” ili “globalizam”. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti.politicka i kulturna promena. kao sto su nacija. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. mogu se naci i drugi termini.

Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. rast transnacionalnih kompanija. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. njihova ekonomija. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. odnosno globalno drustvo. na sirenje tehnologije. . pravnih sistema. politickog i kulturnog prostranstva. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. porast brzine i obima finansijskih transakcija. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. porast direktnih inostranih investicija. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. medija. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor.kultura.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva.

uspon “azijskih tigrova”. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta.Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. porast spoljno-trgovinske razmene. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. jacanje transacionalnih kompanija. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. Protekcionisticka. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. . vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. posebno po shvatanju ekonomista. Globalizacija svetske privrede. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. izrazito razvijanje svetskog trzista. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. u uzem smislu.

. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. regiona i izmedju regiona. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. capital.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. Adam Smit model. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. saveza drzava. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. fragmentacije i koordinacija. svet se sve vise globalizuje.

kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. religija. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. . istorija. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. obicaji i institucije. ali Tojnbi. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. Ove razlike se mogu usporiti. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski.Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama.

Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Sudbina globalizacije . Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. ni potpuna saradnja. Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. niti spreciti. pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti.

Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. ili ekonomiji bez granica. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. to posebno ukazuje Dejvid Hel. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. To se odnosi na velike korporativne organizacije. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. posebno americkog. anarhizma i ekologizma. vojne i kulturne dominacije. politiku i kulturu. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. transformacioni. Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. u stvari laissez faire kapitalizam. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. skepticni. drustvom. sistem nacionalnih drzava. politicke. . univerzalni mir i harmoniju. U novoj ekonomiji. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. U razvijenom svetu. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti.

vojna moc i industrijalizam. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. za ekonomiju bez granica. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju.politicki nadzor. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. . Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. U globalizovanom svetu. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. Nastanak virtuelne korporacije. nova ekonomija ili veb ekonomija. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. podize produktivnost rada. demonopolizuje trziste. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. smanjuje troskove poslovanja. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije.

Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. specificne oblike kulture. Pocetkom ’60-ih godina XX v. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao . Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. narcisoidni. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. godine nastao je Web ili globalna mreza. 1990. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. godine na 4 americka univerziteta. odnosno supkulture.Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. Sociologija menadzmenta. godine poslat je prvi e-mail. impulsivni. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. hakerska i gejmerska supkultura. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. paranoidni. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. Internet je dobio ime po internet protokolu. sizoidni. godine. Zloupotreba interneta su brojne.

pravne. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. tehnicko-tehnoloske. veoma slozen i slojevit fenomen. ekoloske. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. na komunikaciju. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . materijalnih. organizacionih i mnogih drugih resursa. teoriju sistema. na motive i motaivaciju. principa i sredstava. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. politicke i kulturoloske aspekte. psiholoske. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. obuku kadrova. eticke. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. tehnika. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. funansijske. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. finansijskih. upravljanje se zasniva na skupu metoda.ukupnoscu svih drustvenih pojava. organizacione. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske.

odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije.3. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. najcesce prevodi kao upravljanje. stratesko planiranje. Menadzment se i kao vestina. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. organizaciju rada 4./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. Organizovanja 3. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. ili faza i funkcija: 1. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. americki izraz za rukovodjene. rukovodstvo preduzeca. vodjenja. posebno ekomoske. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. U . i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. podelu konkretnih zadataka. stratesko upravljanje i odlucivanje. iako je menadzment. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. i kao nauka. u stvari. definisanje poslova. podelu rada. Kontrole 4. Planiranja 2. ovlascenje i odgovornost. organizovanja. poslovnu politiku. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti.

proces upravljanja je veoma slozen proces. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da . Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. a sve manje od porodicnih i politickih veza. svest. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. vojska i nesto kasnije crkva. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. naredjuje i kontrolise. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. politicki odnosi. navike i obicaji. moral i eticki sistem vrednosti.samoj menadzerskoj praksi. ali i drustvenih grupa. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. crkvenim delatnostima. stepen ekonomske razvijenosti drustva. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. organizuje. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. kultura. odnosno da postanu posebna klasa.

kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. predstava.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. inventivnost. U ontoloskom smislu. ucenje. intuicija. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. kreativnost. svest. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. Svest u psiholoskom smislu. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. opazaja. stavova. izuzetnost.Naime.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem. potreba. tajanstvenost. podsvest. . Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka. na obavestavanje o povredama na radu. je sveukupnost oseta. pokretljivost. nesto sto do tada nije postojalo.izvrsi postavljene zadatke. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. sloboda. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. vrednosti i znanja. predstava. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. moralnost i drustvenost. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. svest se odredjuje kao subjektivno bice. originalnost. osecanja. misljenja. secanja.

Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice.govori se o tipovima menadzera.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. naredjivanje.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi. Radni moral u radnoj grupi . generalni i projektni. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu.ali i sve druge drustvene procese. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. koordinacija i kontrola. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. organizovanje. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi. Te aktivnosti su: planiranje.Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva. organizacija rada i oblik rukovodjenja.Ta potreba je evidentna.

koja propisuje nacin komuniciranja. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini. Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe.Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. . Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija.

ali se ne moze menjati. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. svojom kulturom. odgovornostima. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima.Odgovornost. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. pravima. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. obavezama. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. . navikama i sistemom vrednosti.

Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. pol. fizicka sposobnost. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. seksualna orijentisanost. starost i mnogi drugi faktori. Ouci je tvojrac teorije Z. . rasa. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful