Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

One je razradio pitanja teorije partije. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. drzava. klase i klasne borbe. odnos drzave i revolucije. privatna svojia. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. S obzirom na to da je Marksova teorija. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. koristeci upravo termin sociologija. ali “ne po svojoj volji. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. socijalisticki pokret. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. Ljudi prave sopstvenu istoriju.socioloski sistem poput Kontovog. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. tvorac sopstvene istorije. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. italijanski mislilac. drustvo. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. birokratije i culture. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. . nacije i nacionalnog pitanja. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. drzava. a ne samo njeno orudje. Po Marsku. Najznacajnija pitanja su: porodica. covek je i subjekt. drustva i istorije. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. inteligenciju. delovanje. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. partiju i problem revolucije. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels.

Predstavnici: Ludvig Glumpovic. Albert Sefle. Paul fon Lilienfeld. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki.V. Oto Amon. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. Geografski determinizam. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). Koristeci pojmove organizam. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. Ljudska svest. covekov psihicki zivot. svojstva zemljista. nasledje i odabiranje. odabiranje. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. funkcionalisticke i strukturalisticke. G. u drugoj polovini XIX v. Klima utice na zdravlje stanovnistva. prilagodjavanje. kolicina vode. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. geografski polozaj. sunce i pojave na njemu. Dzivnos. borba za opstanak. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. de Lapuz. H. Predstavnici: Herbert Spenser. Keri. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. i pocetkom XX v. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. • Biologicizam. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. Gobino uvodi rasu kao cinilac. • Mehanicizam. • Psiholoske teorije. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. nasledje. Rene Vorms. klima. formalisticke. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). psiholoske. prirodna flora i fauna. Mur. Artur Zozef Gobino. biologicizam(sa bioloskim organizmima).

Vilijam Mak Dugal. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. socijalno-psiholoske. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. Sigmund Frojd. Drustvo. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja.individualno-psiholoske. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. Individualno-psiholoske teorije. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. Maks Veber. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. Maks Veber. zastupali su Gabrijel Tard. roditeljski instinkt. Socijalno-psiholoske teorije. nemacki sociolog. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. Protestantska etika i duh kapitalizma. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. drustveno ponasanje pojedinca. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. potcinjenosti. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. O podeli drustvenog rada. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. Kolektivno-psiholoske teorije. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. kolektivno-psiholoske. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. instinkt borbenosti. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. nezavisnost. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. ne u pojedincu.

Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. teznji. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. koje se zasniva na ugovorima. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. Eseji iz socioloske teorije. 3. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. Strukturalizam . materijalni predmet. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. kultura i drustvo. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. drustvene gupe i udruzenja.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. Sistemu kulture. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. Drustveni sistem postaje skup interakcija. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru. organizacije i institucije. ideja i verovanje ima neku funkciju. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno.

Fuko. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. razvitak. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. i funkcije drustvene skupine”. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. . U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. Pulancas. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. Merkuzea. Altiser. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Froma. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. struktura. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Predstavnici: Levi-Stros. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Balibar. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava.

postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Spenser. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost.Metod sociologije Metod svake nauke. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. definisanje cilja. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Stvaranje plana istrazivanja 3. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Dirkem. Stjuart Mil. Izbor i formulacija problema 2. Pozitivisticko 2. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. Tri osnovna stanovista: 1. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Kont.

oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. kakav autoritet. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. Odasiljaca odredjene poruke. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. . a sam postupak anketa. Metod slucaja. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. na osnovu licnih dokumenata. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. naziva se anketiranje. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. Zakljucke o shvatanjima. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. stavovima. studija slucaja. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. Odlika je velika sistematicnost i brzina. primaoca i sadrzaja poruke. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji.

Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. 2. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. Kao u organizmu. Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. .Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Potpunost. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. poklapa se sa obimom pojma klase. razni i slicno. Doslednost. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Pojam drustva. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. 3.Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v.

drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. njihove volje i htenja. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. Po Marksu. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. Priroda i drustvo Covek. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. Po Dirkemu. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. drustvo.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. . oni cine jedinstvo. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. nuzne odnose. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. nezavisno od njegove volje”.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost.

formalizam i Marksovo shvatanje.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. manje organizovano. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. duhovno-produktivan rad. ali svaka delatnost nije rad. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge. organizovane i neorganizovane. Podela rada . Tard i Veber ovo zastupaju. pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. nezavisno od njivove volje. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. primarne i sekundarne. Marksovo shvatanje. trajne i promenljive. ili povremeno. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. drustvenokorisnih usluga. Svaki rad je jedna delatnost. Moze biti: materijalno-produktivan rad.

a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. drustvene organizacije. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. pojedinacna podela rada. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. Podela rada je razbila prvobitna drustva. drustvenih ustanova. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. a ne urodjena osobina ljudske prirode. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. . U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Engels je u Poreklu porodice. posebna podela rada.

. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. od svog rada. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. II rad je radniku spoljasnji. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. odvojenost rada od zadovoljstva. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. pa i od samog sebe. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. egoizam. IV otudjenje coveka od coveka. a pre svega. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. Tehnicka. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. U socioekonmskoj sferi.2. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. kao otudjenje covekovih potreba. njegovi specificni rod. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. nezdrava konkurentska borba. iskoriscavanje. Masina potiskuje “zivi rad”.

grupnog ili 3. nad materijalnim i duhovnim dobrima. materijalnih i duhovnih dobara 2. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti. Kic i sund. prenosenje… Sociolosko tumacenje. izolovanosti. ima 3 tumacenja 1. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog.otudjivanje. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Na individualno-psihickom planu. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. . Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. . Ekonomski pojam.raspolaganje. U profesionalnoj oblasti pojedinca. Na individualno-psihickom planu. sto podrazumeva.upravljanje. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. U profesionalnoj oblasti pojedinca. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima.

svojina. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena.drustvenog posedovanja. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. Subjektu. raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. Drustvena struktura . Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma. statusna moc i znanje. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. Pored pojma svojina. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima.

drustveno bice. nego uvek kao pripadnik neke grupe. Drustvene grupe i slojevi . ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. Kao formiranje drustvenih grupa. drustvene moci i drustvenog ugleda. Prema Marksovoj shemi. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. Pravno-politicka nadgradnja 3. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. Povezivanje mikroelemenata. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. klasa i slojeva 2.U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. politika i kultura. Ekonomska osnova 2. pojavu ili citavu oblast realnosti. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva.

Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. 5. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. grupa vrsnjaka. U ove grupe ubrajamo klase. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. politicke. 2. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. moguce je razlikovati skupove i zajednice. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. 3. Zajednicki polozaj u drustvu. grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. kaste i staleze. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. narodi. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. kulturne. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. Sa stanovista opste socioloske teorije. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. Porodica . prijateljska grupa. stepen formalizacije odnosa. Prema aktuelnom uticaju na clanove. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. nacije) 4. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. Primarne grupe su porodica.

tazbinsko. duhovno. Pociva na heteroseksualnim vezama. gradjanski i fakticki. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. crkveni. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. Prema Morganovoj teoriji. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. porodica krvnog srodstva. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. porodica parova i monogama porodica. Brak moze da bude: obicajni. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. . poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. drustveno-ekonomske i psiholoske. zive u zajednici. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. Monogama porodica. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. porodica punalua. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. poligamski brak: poliginija i poliandrija. Porodica punalua. Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. Porodica krvnog srodstva. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. Porodica parova.Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. Promiskuiteta.

Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu.Drustveno-ekonomske funkcije. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. Psiholoske funkcije porodice. velicini. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. socijalnim i kulturnim osobenostima. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. organizacije prostora. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. kultura i drustvena obelezja. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. Porodica ima zastitnu ulogu. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. pre svega drustveno-ekonomskih. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo.

Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. Sela su najstarija naselja. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. kultura i drustvena obelezja. Jordana. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. narod. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. govor. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. Eufrata. Nila. Ganga. U dolinama velikih reka: Tigra. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. navike i obicaji. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. Teorije: . nacija.drugim podrucjima odredili su privreda.

Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. Subjektivno-psiholoske. Etnocentrizam. Spiritualisticka. religija. 3. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. ekonomskog i politickog razvoja. 5. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. jezik. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. 4. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. obicaji. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. istorijskasudbina. 2. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes.1. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. . jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. i taj process do danas nije zavrsen. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. teorija. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji. krajem XIX v.

Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. U savremenom drustvu.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. obrazovanje. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. podela rada. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Poput Marksa. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. politicki(organizovanje i politicke stranke). socijalnim(statusna grupa). zanimanje. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). Svojina. stratifikacijski i elitisticki model. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. materijalno bogatstvo. kapitalisti i zemljovlasnici.… . socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca.

“gvozdeni zakon oligarhije”. Sto se tice pojedinog birokrate. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. u poteru za visim cinovima. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. . Mil. Birokratija se shvata na razne nacine. vladavinu manje elite. Mihels. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. rukovodi ii ma monopol. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. politicka i vojna.Elitisticki model drustvene strukture. u “tecenje karijere”. Vlast ili vladavina kancelarije. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Kljucne oblasti su privreda. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. XIX i XX v. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. Moska. Pareto. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose.

Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. Drustvene ustanove i organizacije . Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. neafektivno. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. Profesija je. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje.

Jedinstvo etike i politike. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. svojinu. univerzite. . Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. porodicu. U institucije ubrajamo: brak. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. najvaznija nauka u kojoj su dobro. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. grupnih i individualnih ponasanja. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. “Cilj opravdava sredstva”. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. drzavu. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. Organizacija: celina ljudi i stvari. vojsku.

Treci element je suverena javna vlast. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. cuvara. drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. sredstvo i cilj. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Pozivajuci se na opsti interes drustva. umece i nauka. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Drugi element je stanovnistvo. proizvodjaca. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. ovo zastupa Filmor. Politika je program i aktivnost. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. njen cilj je ostvarenje pravde. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. odnosno plemena. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. Teorija klasnih sukoba. Savremeno . Ono naseljava teritoriju. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Prvi element drzave je teritorija.

Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. Politicke partije . cija primena osigurava prinudom drzavne sile. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. drzava ima odgovarajuce organe. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike.drustvo ne moze bez drzave. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. kapitalisticki i socijalisticki. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. feudalni.

Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. prava i obaveze clanstva. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. . da objektivno. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Pokret je uza. Statutom se regulise organizacija partije. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija.Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. sredstva i metode delovanja partije. Mnjenje je glas mnostva. sistem organa. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. U program su formulisani osovni ciljevi. potpuno i pravovremeno informisu javnost. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj.

Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. religija. preferiraju. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. U svojoj sustini. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. omogucuje kontinuitet. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. postuju i ciji razvitak podsticu. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne .

bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. imenovao i pojmovno izrazio predmete. Filozofija . nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio.ljudske veze. drustvu i ljudskom misljenju. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. Masovno drustvo. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. Filozofija. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura.

Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. obimom. sustini sveta. metodski izvedeno.tezi da utvrdi sustinu sveta. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. a sebe ideolozima. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. to je aksiologija. Umetnost . nauka o bicu. strukturi i modusima. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. Naucno saznanje je istinito saznanje. domasajima. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. njegovim principima. izvorima. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. smislu njegovog zivota. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama.

ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. nacela. Moralni sud. 2. Dobro je vrhovna moralna vrednost. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. 3. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. normi. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. 4.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. Griza savesti je sankcija. sta je dobro. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. . To je skup pravila. svoje starine. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. Moral i obicaj Moral je pored religije.

proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. Totemizam. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. njegova svecana dopuna. religija je opsta teorija ovog sveta. duhovnog upravljaca citavog sveta. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. njegov entuzijazam. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. Po Dirkemu. njegovo duhovno utociste. njegova moralna sankcija. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. enciklopedijski kompedijum. Teizam. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Po Marksu.Religija i magija Po Dirkemu. . Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. verovanje u jednog Boga. Religija jaca kolektivnu svest. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. Monoteizam. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. religija ne stvara coveka. njegova logika u popularnom obliku. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. verovanje u vise bogova 2. Marks kaze da covek stvara religiju. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. srodstvo. Politeizam. izmedju clanova roda i njihovog totema.

Pojam.Socioloski posmatrano.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. magija se sve vise potiskuje i iscezava. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Magija je tesno povezana sa religijom. S napretkom nauke i racionalnog saznanja.

sredstava za proizvodnju. politicki i kulturni. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. Postoje progres i regres. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. Najpoznatije su: evolucionisticka.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. klase i slojevi ili globalno drustvo. Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. ceklicna i difuzionisticka. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. Drustvena pokretljivost . ekonomski. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. kao evolucija i revolucija. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski.

posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. robovlasnicko drustvo. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. odnosno tipa drustvene uloge. vertikalna i prostorna. feudalizam. sto je praceno promenom zanimanja. . Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. Priroda. bavljenje politikom i sklapanje braka. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. kapitalizam i komunizam. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija.

atomska. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. industrijsku i postindustrijsku. . zdravstvo. . poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca.Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. saobracaj. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. Novi izvori energije: elektricna. masinskoj proizvodnji. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. nuklearna tecna goriva sl. svetsko trziste. upravljanje i rekreacija. obrazovanje. istrazivacki rad. Selo je osnovni tip naselja. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. finansije. saobracajne veze. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. i prvih decenija XVIII v. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije.

slobodni i ravnopravni narodi. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. 2. mogu se naci i drugi termini. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. . kao sto su nacija. Pored termina globalizacija. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. Globalizacija. politicko i kulturno prostranstvo.politicka i kulturna promena. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. pojavljuje se u publicistici. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. kao “globalnost” ili “globalizam”. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. godine kada su vlada SAD. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. grupa nacija ili citav svet. na slobodno trzisno formiranje cena. MMF. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. drzava i kultura. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. ona je antagonisticka i unipolarna.

na sirenje tehnologije. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. . odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. politickog i kulturnog prostranstva. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. porast brzine i obima finansijskih transakcija. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. pravnih sistema. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. rast transnacionalnih kompanija. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. odnosno globalno drustvo. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu. medija. njihova ekonomija.kultura. Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. porast direktnih inostranih investicija.

Globalizacija svetske privrede. porast spoljno-trgovinske razmene.Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. Protekcionisticka. jacanje transacionalnih kompanija. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. posebno po shvatanju ekonomista. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. izrazito razvijanje svetskog trzista. u uzem smislu. uspon “azijskih tigrova”. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. . vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot.

. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. svet se sve vise globalizuje. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. capital. regiona i izmedju regiona. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. fragmentacije i koordinacija. Adam Smit model. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. saveza drzava. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese.

kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. obicaji i institucije. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. . tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. religija. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. istorija. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. ali Tojnbi. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. Ove razlike se mogu usporiti. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija.Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama.

pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. ni potpuna saradnja. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Sudbina globalizacije . niti spreciti. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija.

u stvari laissez faire kapitalizam. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. to posebno ukazuje Dejvid Hel. drustvom. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. politicke. univerzalni mir i harmoniju. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. politiku i kulturu. U razvijenom svetu. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. vojne i kulturne dominacije. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. skepticni. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. anarhizma i ekologizma. U novoj ekonomiji. To se odnosi na velike korporativne organizacije. transformacioni. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. ili ekonomiji bez granica. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. posebno americkog. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. . Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice. sistem nacionalnih drzava. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam.

za ekonomiju bez granica. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. . demonopolizuje trziste. Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. vojna moc i industrijalizam. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. smanjuje troskove poslovanja. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. Nastanak virtuelne korporacije. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. U globalizovanom svetu. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. podize produktivnost rada. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. nova ekonomija ili veb ekonomija. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama.politicki nadzor.

godine na 4 americka univerziteta. Pocetkom ’60-ih godina XX v. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao . Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. odnosno supkulture. godine poslat je prvi e-mail. godine. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. impulsivni. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. sizoidni. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. Sociologija menadzmenta. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969.Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. Zloupotreba interneta su brojne. specificne oblike kulture. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. 1990. Internet je dobio ime po internet protokolu. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. narcisoidni. paranoidni. hakerska i gejmerska supkultura. godine nastao je Web ili globalna mreza. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta.

finansijskih. organizacione. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. materijalnih. na komunikaciju. na motive i motaivaciju. teoriju sistema. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. tehnika. principa i sredstava. organizacionih i mnogih drugih resursa. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. politicke i kulturoloske aspekte. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. eticke. funansijske. ekoloske. psiholoske. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. upravljanje se zasniva na skupu metoda. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. pravne. tehnicko-tehnoloske. veoma slozen i slojevit fenomen.ukupnoscu svih drustvenih pojava. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. obuku kadrova.

organizovanja.3. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. stratesko upravljanje i odlucivanje. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. U . Organizovanja 3. rukovodstvo preduzeca. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. i kao nauka. ovlascenje i odgovornost. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. posebno ekomoske. vodjenja. ili faza i funkcija: 1. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Planiranja 2. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. Kontrole 4. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. poslovnu politiku. Menadzment se i kao vestina. stratesko planiranje. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. podelu rada. najcesce prevodi kao upravljanje. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. americki izraz za rukovodjene. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. u stvari./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. podelu konkretnih zadataka. Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. organizaciju rada 4. definisanje poslova. iako je menadzment.

Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. svest. crkvenim delatnostima. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da . moral i eticki sistem vrednosti. proces upravljanja je veoma slozen proces. vojska i nesto kasnije crkva. a sve manje od porodicnih i politickih veza. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. organizuje. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. stepen ekonomske razvijenosti drustva. odnosno da postanu posebna klasa. ali i drustvenih grupa. naredjuje i kontrolise.samoj menadzerskoj praksi. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. navike i obicaji. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. politicki odnosi. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja. kultura. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije.

inventivnost. sloboda. predstava. U ontoloskom smislu. Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka.Naime. je sveukupnost oseta.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. kreativnost. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim.izvrsi postavljene zadatke. potreba. intuicija. misljenja. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. na obavestavanje o povredama na radu. moralnost i drustvenost. vrednosti i znanja. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. podsvest. predstava. svest. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. ucenje. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem. . tajanstvenost. Svest u psiholoskom smislu.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. originalnost. opazaja. svest se odredjuje kao subjektivno bice. pokretljivost. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. osecanja. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. nesto sto do tada nije postojalo. izuzetnost. secanja. stavova.

generalni i projektni.ali i sve druge drustvene procese. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. organizovanje. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva. organizacija rada i oblik rukovodjenja. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice.Ta potreba je evidentna. koordinacija i kontrola.Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. naredjivanje. Radni moral u radnoj grupi .govori se o tipovima menadzera. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. Te aktivnosti su: planiranje.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi.

Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. . Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. koja propisuje nacin komuniciranja. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini.Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos.

Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje. obavezama. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. svojom kulturom. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja.Odgovornost. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. ali se ne moze menjati. prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. odgovornostima. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. navikama i sistemom vrednosti. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. pravima. .

. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. pol. seksualna orijentisanost. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. rasa. Ouci je tvojrac teorije Z. starost i mnogi drugi faktori. fizicka sposobnost. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu.Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful