Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

Najznacajnija pitanja su: porodica. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. Ljudi prave sopstvenu istoriju. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. Po Marsku. italijanski mislilac. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. klase i klasne borbe. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. partiju i problem revolucije. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. nacije i nacionalnog pitanja. S obzirom na to da je Marksova teorija. ali “ne po svojoj volji. drustvo. privatna svojia.socioloski sistem poput Kontovog. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. delovanje. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. odnos drzave i revolucije. socijalisticki pokret. drzava. inteligenciju. . Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. covek je i subjekt. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. drzava. koristeci upravo termin sociologija. birokratije i culture. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. tvorac sopstvene istorije. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. a ne samo njeno orudje. drustva i istorije. One je razradio pitanja teorije partije. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo.

Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. nasledje i odabiranje. Oto Amon. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . psiholoske. H. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. Mur. Ljudska svest. biologicizam(sa bioloskim organizmima). Rene Vorms. G. geografski polozaj. Albert Sefle. • Biologicizam. funkcionalisticke i strukturalisticke. svojstva zemljista. u drugoj polovini XIX v. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. Gobino uvodi rasu kao cinilac. sunce i pojave na njemu. nasledje. • Psiholoske teorije. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. Paul fon Lilienfeld. de Lapuz. prirodna flora i fauna. Predstavnici: Herbert Spenser.V. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. Artur Zozef Gobino. i pocetkom XX v. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). borba za opstanak. Koristeci pojmove organizam. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. odabiranje. • Mehanicizam. opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. Dzivnos. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. Keri. Geografski determinizam. kolicina vode. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. prilagodjavanje. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). formalisticke. klima. covekov psihicki zivot.

instinkt zbijanja u grupu… Frojd. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. drustveno ponasanje pojedinca. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. Drustvo. Kolektivno-psiholoske teorije. instinkt borbenosti. nezavisnost. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. zastupali su Gabrijel Tard. Sigmund Frojd. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. Individualno-psiholoske teorije. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. Protestantska etika i duh kapitalizma. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. potcinjenosti. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. Maks Veber. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. socijalno-psiholoske.individualno-psiholoske. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. nemacki sociolog. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. O podeli drustvenog rada. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. kolektivno-psiholoske. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. ne u pojedincu. Maks Veber. roditeljski instinkt. Vilijam Mak Dugal. Socijalno-psiholoske teorije. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika.

Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. teznji.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. kultura i drustvo. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. Strukturalizam . Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. 3. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. Sistemu kulture. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. koje se zasniva na ugovorima. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. ideja i verovanje ima neku funkciju. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. Drustveni sistem postaje skup interakcija. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. materijalni predmet. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. organizacije i institucije. Eseji iz socioloske teorije. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. drustvene gupe i udruzenja. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru.

Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Froma. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. i funkcije drustvene skupine”. Predstavnici: Levi-Stros. Balibar.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Fuko. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. razvitak. Pulancas. . Altiser. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. struktura. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Merkuzea.

Pozitivisticko 2. Tri osnovna stanovista: 1. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. Spenser. Stjuart Mil. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. Stvaranje plana istrazivanja 3.Metod sociologije Metod svake nauke. Kont. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Izbor i formulacija problema 2. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. definisanje cilja. Dirkem. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka.

na osnovu licnih dokumenata. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. studija slucaja. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. Odasiljaca odredjene poruke. naziva se anketiranje. Odlika je velika sistematicnost i brzina. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. Metod slucaja. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. stavovima. primaoca i sadrzaja poruke. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Zakljucke o shvatanjima. . Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. a sam postupak anketa. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. kakav autoritet. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije.

Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. Doslednost. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe.Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. 2. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. Pojam drustva. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. poklapa se sa obimom pojma klase. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. Potpunost. Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. . razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. razni i slicno. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. 3. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. Kao u organizmu.

nezavisno od njegove volje”. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. Po Marksu. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. oni cine jedinstvo.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. drustvo. njihove volje i htenja. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. .Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. Priroda i drustvo Covek. Po Dirkemu. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. nuzne odnose.

Moze biti: materijalno-produktivan rad. ali svaka delatnost nije rad. formalizam i Marksovo shvatanje. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge. nezavisno od njivove volje. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. Tard i Veber ovo zastupaju. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. trajne i promenljive. Podela rada . organizovane i neorganizovane. drustvenokorisnih usluga. primarne i sekundarne. manje organizovano. Svaki rad je jedna delatnost. duhovno-produktivan rad. Marksovo shvatanje. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. ili povremeno. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara.

Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. . posebna podela rada. drustvene organizacije. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Engels je u Poreklu porodice. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. pojedinacna podela rada. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. drustvenih ustanova. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Podela rada je razbila prvobitna drustva. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon. a ne urodjena osobina ljudske prirode. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1.

Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. egoizam. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. politickog i birokratskog aparata u drtustvu.2. odvojenost rada od zadovoljstva. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. IV otudjenje coveka od coveka. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. kao otudjenje covekovih potreba. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. njegovi specificni rod. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. Masina potiskuje “zivi rad”. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. od svog rada. U socioekonmskoj sferi. Tehnicka. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. . iskoriscavanje. a pre svega. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. II rad je radniku spoljasnji. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. nezdrava konkurentska borba. pa i od samog sebe. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost.

. sto podrazumeva. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima. Na individualno-psihickom planu. prenosenje… Sociolosko tumacenje. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. Na individualno-psihickom planu. grupnog ili 3.otudjivanje. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. ima 3 tumacenja 1. . U profesionalnoj oblasti pojedinca. Ekonomski pojam.upravljanje. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. izolovanosti. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. Kic i sund. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog. materijalnih i duhovnih dobara 2. nad materijalnim i duhovnim dobrima. U profesionalnoj oblasti pojedinca.raspolaganje. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini.

statusna moc i znanje.drustvenog posedovanja. Subjektu. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. Pored pojma svojina. svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka. Drustvena struktura . svojina. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. U savremenom drustvu su akcionarska drustva.

Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. drustvene moci i drustvenog ugleda. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Prema Marksovoj shemi. pojavu ili citavu oblast realnosti. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. Pravno-politicka nadgradnja 3. Ekonomska osnova 2. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. klasa i slojeva 2. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam.U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. nego uvek kao pripadnik neke grupe. drustveno bice. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. Kao formiranje drustvenih grupa. Povezivanje mikroelemenata. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. politika i kultura. Drustvene grupe i slojevi . Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema.

stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. 2. Zajednicki polozaj u drustvu. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. Porodica . Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. 5. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. kulturne. grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. Sa stanovista opste socioloske teorije. grupa vrsnjaka. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1. kaste i staleze. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. nacije) 4. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi.Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. prijateljska grupa. Primarne grupe su porodica. stepen formalizacije odnosa. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. moguce je razlikovati skupove i zajednice. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. 3. Prema aktuelnom uticaju na clanove. politicke. U ove grupe ubrajamo klase. narodi.

Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. porodica krvnog srodstva. tazbinsko. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. porodica punalua. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. Pociva na heteroseksualnim vezama. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. porodica parova i monogama porodica. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. Monogama porodica. Prema Morganovoj teoriji. drustveno-ekonomske i psiholoske. Promiskuiteta. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. gradjanski i fakticki. . Porodica punalua. Brak moze da bude: obicajni. crkveni. zive u zajednici. Porodica krvnog srodstva. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada.Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. duhovno. Porodica parova. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. poligamski brak: poliginija i poliandrija. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda.

pre svega drustveno-ekonomskih. socijalnim i kulturnim osobenostima. Psiholoske funkcije porodice. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. organizacije prostora. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova.Drustveno-ekonomske funkcije. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. Porodica ima zastitnu ulogu. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. velicini. kultura i drustvena obelezja. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom.

Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. nacija. Teorije: . Nila. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Sela su najstarija naselja. kultura i drustvena obelezja. navike i obicaji. Ganga. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. narod. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale.drugim podrucjima odredili su privreda. Eufrata. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. govor. U dolinama velikih reka: Tigra. Jordana. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti.

a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. i taj process do danas nije zavrsen. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji. obicaji. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. Etnocentrizam. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. istorijskasudbina. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. 3. jezik. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. 5. religija. . Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. teorija. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. 2. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. Subjektivno-psiholoske. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. 4.1. Spiritualisticka. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. krajem XIX v. ekonomskog i politickog razvoja. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog.

… . politicki(organizovanje i politicke stranke). Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. obrazovanje. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. Svojina. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. socijalnim(statusna grupa). Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). stratifikacijski i elitisticki model. podela rada. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. zanimanje. U savremenom drustvu. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. materijalno bogatstvo. Poput Marksa. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca. kapitalisti i zemljovlasnici. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni.

Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. XIX i XX v.Elitisticki model drustvene strukture. u “tecenje karijere”. Moska. Mihels. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. rukovodi ii ma monopol. Pareto. . Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. Sto se tice pojedinog birokrate. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. Vlast ili vladavina kancelarije. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. politicka i vojna. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. u poteru za visim cinovima. Kljucne oblasti su privreda. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. “gvozdeni zakon oligarhije”. vladavinu manje elite. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Mil. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Birokratija se shvata na razne nacine.

Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. neafektivno. Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. Profesija je. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Drustvene ustanove i organizacije . Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno.

drzavu. . Organizacija: celina ljudi i stvari. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. U institucije ubrajamo: brak. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. Jedinstvo etike i politike. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa. vojsku. porodicu. “Cilj opravdava sredstva”. univerzite. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. svojinu. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. najvaznija nauka u kojoj su dobro. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. grupnih i individualnih ponasanja. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu.

Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Savremeno . cuvara. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. sredstvo i cilj. Prvi element drzave je teritorija. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. odnosno plemena. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. njen cilj je ostvarenje pravde. Treci element je suverena javna vlast. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. proizvodjaca. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Ono naseljava teritoriju. Drugi element je stanovnistvo. ovo zastupa Filmor. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. Politika je program i aktivnost. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. umece i nauka. Pozivajuci se na opsti interes drustva.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Teorija klasnih sukoba. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter.

U okviru pravnih normi koje donosi drzava. feudalni. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. drzava ima odgovarajuce organe. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki.drustvo ne moze bez drzave. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. Politicke partije . kapitalisticki i socijalisticki. cija primena osigurava prinudom drzavne sile. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene.

Statutom se regulise organizacija partije. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. potpuno i pravovremeno informisu javnost. sredstva i metode delovanja partije. Pokret je uza. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. . kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute.Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. prava i obaveze clanstva. Mnjenje je glas mnostva. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. da objektivno. sistem organa. U program su formulisani osovni ciljevi. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda.

Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne . i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. U svojoj sustini. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. religija. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. postuju i ciji razvitak podsticu. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. preferiraju. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. omogucuje kontinuitet.

Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. imenovao i pojmovno izrazio predmete. nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. drustvu i ljudskom misljenju. Filozofija . prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. Filozofija. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija.ljudske veze. Masovno drustvo.

kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. obimom.tezi da utvrdi sustinu sveta. njegovim principima. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. metodski izvedeno. izvorima. sustini sveta. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. to je aksiologija. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. a sebe ideolozima. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. Naucno saznanje je istinito saznanje. strukturi i modusima. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. nauka o bicu. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. domasajima. smislu njegovog zivota. Umetnost . Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku.

svoje starine. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. normi. Griza savesti je sankcija. . Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. Dobro je vrhovna moralna vrednost. sta je dobro. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca. nacela. To je skup pravila. Moralni sud. 3. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima. 4. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. Moral i obicaj Moral je pored religije. 2. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose.

njegov entuzijazam. Monoteizam. Po Dirkemu. izmedju clanova roda i njihovog totema. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. verovanje u jednog Boga. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. Teizam. Religija jaca kolektivnu svest. njegova logika u popularnom obliku. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. Marks kaze da covek stvara religiju. srodstvo. Politeizam. religija je opsta teorija ovog sveta. duhovnog upravljaca citavog sveta. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. religija ne stvara coveka. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova.Religija i magija Po Dirkemu. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. enciklopedijski kompedijum. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. Po Marksu. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. njegova svecana dopuna. verovanje u vise bogova 2. Totemizam. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. njegova moralna sankcija. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. njegovo duhovno utociste. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. . prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo.

oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima. magija se sve vise potiskuje i iscezava. S napretkom nauke i racionalnog saznanja.Socioloski posmatrano. Magija je tesno povezana sa religijom. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. Pojam.

oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. Postoje progres i regres. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. politicki i kulturni. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. Najpoznatije su: evolucionisticka. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. sredstava za proizvodnju. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. ceklicna i difuzionisticka. klase i slojevi ili globalno drustvo. ekonomski. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. kao evolucija i revolucija. Drustvena pokretljivost . Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine.

Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. robovlasnicko drustvo. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. kapitalizam i komunizam. feudalizam. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. odnosno tipa drustvene uloge. sto je praceno promenom zanimanja. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. vertikalna i prostorna. Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. bavljenje politikom i sklapanje braka. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. . Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. Priroda.

Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. . Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. industrijsku i postindustrijsku. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. . zdravstvo. saobracaj. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. masinskoj proizvodnji. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. i prvih decenija XVIII v. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. finansije. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. upravljanje i rekreacija. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. Novi izvori energije: elektricna. atomska. saobracajne veze. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. Selo je osnovni tip naselja. svetsko trziste. nuklearna tecna goriva sl.Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. obrazovanje. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. istrazivacki rad. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina.

politicko i kulturno prostranstvo. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. godine kada su vlada SAD. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. . Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. Globalizacija. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. grupa nacija ili citav svet. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. mogu se naci i drugi termini. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. pojavljuje se u publicistici. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. ona je antagonisticka i unipolarna. kao sto su nacija. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. MMF. slobodni i ravnopravni narodi. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. Pored termina globalizacija. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. na slobodno trzisno formiranje cena. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije.politicka i kulturna promena. 2. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. kao “globalnost” ili “globalizam”. drzava i kultura.

al ii brojnih sfera drustvenog zivota. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. njihova ekonomija. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. rast transnacionalnih kompanija. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. porast direktnih inostranih investicija. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. odnosno globalno drustvo. pravnih sistema. na sirenje tehnologije. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista.kultura. medija. porast brzine i obima finansijskih transakcija. Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. politickog i kulturnog prostranstva. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. . Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja.

vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom.Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. porast spoljno-trgovinske razmene. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. uspon “azijskih tigrova”. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. Globalizacija svetske privrede. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. jacanje transacionalnih kompanija. Protekcionisticka. u uzem smislu. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. . posebno po shvatanju ekonomista. izrazito razvijanje svetskog trzista. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu.

Adam Smit model. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. capital. fragmentacije i koordinacija. saveza drzava. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. regiona i izmedju regiona. svet se sve vise globalizuje. . Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola.

obicaji i institucije. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. Ove razlike se mogu usporiti. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. . socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru.Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. istorija. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. religija. ali Tojnbi. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka.

Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. Sudbina globalizacije . pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. niti spreciti. ni potpuna saradnja. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija.

koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. skepticni. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. posebno americkog. politicke. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. U razvijenom svetu. sistem nacionalnih drzava. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice. U novoj ekonomiji. transformacioni. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. anarhizma i ekologizma. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. univerzalni mir i harmoniju. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. . Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. politiku i kulturu. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. to posebno ukazuje Dejvid Hel. ili ekonomiji bez granica. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. drustvom. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. To se odnosi na velike korporativne organizacije. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. vojne i kulturne dominacije. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. u stvari laissez faire kapitalizam. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih.

Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. demonopolizuje trziste. smanjuje troskove poslovanja. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju. nova ekonomija ili veb ekonomija. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. U globalizovanom svetu. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. Nastanak virtuelne korporacije. za ekonomiju bez granica.politicki nadzor. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. . Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. vojna moc i industrijalizam. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. podize produktivnost rada. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije.

godine na 4 americka univerziteta. sizoidni. godine nastao je Web ili globalna mreza. 1990. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. Sociologija menadzmenta. Pocetkom ’60-ih godina XX v. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. Zloupotreba interneta su brojne. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. narcisoidni. godine poslat je prvi e-mail. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. hakerska i gejmerska supkultura. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. Internet je dobio ime po internet protokolu. paranoidni. impulsivni. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao . specificne oblike kulture. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. godine. odnosno supkulture. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija.Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”.

odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. materijalnih. na motive i motaivaciju. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. obuku kadrova. psiholoske. pravne. tehnicko-tehnoloske. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. upravljanje se zasniva na skupu metoda. na komunikaciju. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. teoriju sistema. tehnika. ekoloske. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. veoma slozen i slojevit fenomen. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. politicke i kulturoloske aspekte. organizacionih i mnogih drugih resursa. funansijske. principa i sredstava. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. eticke. finansijskih.ukupnoscu svih drustvenih pojava. organizacione.

americki izraz za rukovodjene. stratesko planiranje. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije.3. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. podelu konkretnih zadataka. iako je menadzment. Menadzment se i kao vestina./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. podelu rada. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. Organizovanja 3. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. Kontrole 4. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. rukovodstvo preduzeca. Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. definisanje poslova. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. vodjenja. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. Planiranja 2. organizovanja. ili faza i funkcija: 1. u stvari. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. U . i kao nauka. poslovnu politiku. posebno ekomoske. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. ovlascenje i odgovornost. stratesko upravljanje i odlucivanje. organizaciju rada 4. najcesce prevodi kao upravljanje. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju.

crkvenim delatnostima. naredjuje i kontrolise. moral i eticki sistem vrednosti. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. vojska i nesto kasnije crkva. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. politicki odnosi. odnosno da postanu posebna klasa. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. organizuje. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija.samoj menadzerskoj praksi. proces upravljanja je veoma slozen proces. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. navike i obicaji. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. stepen ekonomske razvijenosti drustva. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. ali i drustvenih grupa. svest. kultura. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. a sve manje od porodicnih i politickih veza. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da . Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v.

.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. secanja. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. sloboda. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja. opazaja. na obavestavanje o povredama na radu.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. ucenje. inventivnost. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. Svest u psiholoskom smislu.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem. svest. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. vrednosti i znanja. Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka. potreba. je sveukupnost oseta. svest se odredjuje kao subjektivno bice. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. podsvest. originalnost. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. nesto sto do tada nije postojalo.izvrsi postavljene zadatke. pokretljivost. intuicija. predstava. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. kreativnost. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. tajanstvenost. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. osecanja. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. moralnost i drustvenost. izuzetnost. predstava. misljenja. stavova. U ontoloskom smislu.Naime. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo.

ali i sve druge drustvene procese.Ta potreba je evidentna. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi. Radni moral u radnoj grupi . Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva. koordinacija i kontrola. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo.govori se o tipovima menadzera. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. organizacija rada i oblik rukovodjenja.Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi. generalni i projektni. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice. organizovanje. naredjivanje. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta. Te aktivnosti su: planiranje.

Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. . Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini.Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. koja propisuje nacin komuniciranja. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo.

Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. ali se ne moze menjati. svojom kulturom. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. obavezama. odgovornostima. navikama i sistemom vrednosti. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. pravima. . stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje. koje je uticalo na eticnost u poslovanju.Odgovornost. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama.

Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. . seksualna orijentisanost. fizicka sposobnost. rasa.Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. Ouci je tvojrac teorije Z. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. pol. starost i mnogi drugi faktori. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet.