Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. Ljudi prave sopstvenu istoriju. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. ali “ne po svojoj volji. Po Marsku. One je razradio pitanja teorije partije. privatna svojia. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. inteligenciju. tvorac sopstvene istorije. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu.socioloski sistem poput Kontovog. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. odnos drzave i revolucije. drzava. drustva i istorije. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. covek je i subjekt. a ne samo njeno orudje. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. socijalisticki pokret. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. koristeci upravo termin sociologija. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. birokratije i culture. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. drzava. . klase i klasne borbe. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. Najznacajnija pitanja su: porodica. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. italijanski mislilac. nacije i nacionalnog pitanja. delovanje. drustvo. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. S obzirom na to da je Marksova teorija. partiju i problem revolucije. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem.

Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. Rene Vorms. kolicina vode. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. formalisticke. de Lapuz. G. covekov psihicki zivot. klima. geografski polozaj. Keri. borba za opstanak. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. Artur Zozef Gobino. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. nasledje. i pocetkom XX v. • Biologicizam. • Psiholoske teorije.V. Geografski determinizam. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. svojstva zemljista. H. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. Koristeci pojmove organizam. psiholoske. Dzivnos. Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. u drugoj polovini XIX v. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. Ljudska svest. Mur. Gobino uvodi rasu kao cinilac. nasledje i odabiranje. sunce i pojave na njemu. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Paul fon Lilienfeld. prilagodjavanje. biologicizam(sa bioloskim organizmima).Predstavnici: Ludvig Glumpovic. Oto Amon. odabiranje. prirodna flora i fauna. funkcionalisticke i strukturalisticke. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. Albert Sefle. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. Predstavnici: Herbert Spenser. • Mehanicizam.

drustveno ponasanje pojedinca. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. roditeljski instinkt. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. socijalno-psiholoske. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. Drustvo. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. nemacki sociolog. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. kolektivno-psiholoske. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. nezavisnost. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. zastupali su Gabrijel Tard. potcinjenosti. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. Maks Veber. O podeli drustvenog rada. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. Kolektivno-psiholoske teorije. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava.individualno-psiholoske. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . Sigmund Frojd. Socijalno-psiholoske teorije. Maks Veber. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. Protestantska etika i duh kapitalizma. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. instinkt borbenosti. ne u pojedincu. Vilijam Mak Dugal. Individualno-psiholoske teorije. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu.

Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. Eseji iz socioloske teorije. teznji. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. kultura i drustvo. 3. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. Sistemu kulture. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. Strukturalizam . organizacije i institucije. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. drustvene gupe i udruzenja. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. koje se zasniva na ugovorima. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. ideja i verovanje ima neku funkciju. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. materijalni predmet. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. Drustveni sistem postaje skup interakcija. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju. Dela Parsona Struktura drustvene akcije.

struktura. Balibar. i funkcije drustvene skupine”. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. razvitak. . Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. Pulancas. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Froma. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. Merkuzea.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Altiser. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Predstavnici: Levi-Stros. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima. Fuko.

Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Kont. Spenser. osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. Stjuart Mil. Dirkem. Stvaranje plana istrazivanja 3. Izbor i formulacija problema 2. definisanje cilja. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3.Metod sociologije Metod svake nauke. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Pozitivisticko 2. Tri osnovna stanovista: 1.

Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. a sam postupak anketa. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. . Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. kakav autoritet. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. Metod slucaja. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. Odasiljaca odredjene poruke. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. studija slucaja. primaoca i sadrzaja poruke. Zakljucke o shvatanjima. na osnovu licnih dokumenata. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. stavovima. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. Odlika je velika sistematicnost i brzina. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. naziva se anketiranje.

Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. 3. . Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. Potpunost. Doslednost. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. Pojam drustva. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. poklapa se sa obimom pojma klase. tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju. 2. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice. razni i slicno. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. Kao u organizmu. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1.

nezavisno od njegove volje”. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. nuzne odnose. Po Dirkemu. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. njihove volje i htenja. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. i priroda su u nerazdvojnoj vezi. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. drustvo. Priroda i drustvo Covek. oni cine jedinstvo.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. Po Marksu. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu. . Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2.

Marksovo shvatanje. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. manje organizovano. ali svaka delatnost nije rad. organizovane i neorganizovane. Tard i Veber ovo zastupaju. drustvenokorisnih usluga. nezavisno od njivove volje. duhovno-produktivan rad. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge. primarne i sekundarne. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. ili povremeno. formalizam i Marksovo shvatanje. Svaki rad je jedna delatnost. Podela rada . trajne i promenljive. Moze biti: materijalno-produktivan rad.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti.

Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada. posebna podela rada. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. drustvene organizacije. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. drustvenih ustanova. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. Engels je u Poreklu porodice. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. . Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. Podela rada je razbila prvobitna drustva. pojedinacna podela rada. a ne urodjena osobina ljudske prirode.

otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. II rad je radniku spoljasnji. Tehnicka. od svog rada. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. a pre svega. IV otudjenje coveka od coveka. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. odvojenost rada od zadovoljstva. pa i od samog sebe. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. iskoriscavanje. kao otudjenje covekovih potreba. egoizam. njegovi specificni rod. . Masina potiskuje “zivi rad”. nezdrava konkurentska borba. U socioekonmskoj sferi.2. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. Ako je covek otudjen od svog proizvoda.

otudjivanje. . Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima. Na individualno-psihickom planu. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. materijalnih i duhovnih dobara 2. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Kic i sund. otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. . izolovanosti.upravljanje. grupnog ili 3. prenosenje… Sociolosko tumacenje.raspolaganje. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. sto podrazumeva. Ekonomski pojam. U profesionalnoj oblasti pojedinca. U profesionalnoj oblasti pojedinca. nad materijalnim i duhovnim dobrima. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. ima 3 tumacenja 1. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. Na individualno-psihickom planu.

Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. Pored pojma svojina. svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Subjektu. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova. svojina. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju.drustvenog posedovanja. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. statusna moc i znanje. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. Drustvena struktura . koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima.

U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. nego uvek kao pripadnik neke grupe. drustveno bice. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. drustvene moci i drustvenog ugleda. Ekonomska osnova 2. Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. politika i kultura. Drustvene grupe i slojevi . klasa i slojeva 2. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. Kao formiranje drustvenih grupa. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. Prema Marksovoj shemi. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. Pravno-politicka nadgradnja 3. Povezivanje mikroelemenata. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. pojavu ili citavu oblast realnosti.

Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. moguce je razlikovati skupove i zajednice. nacije) 4. Sa stanovista opste socioloske teorije. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. 5. U ove grupe ubrajamo klase. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. 2. grupa vrsnjaka. Porodica . 3. grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. kulturne. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. Prema aktuelnom uticaju na clanove. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. politicke. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. Primarne grupe su porodica. stepen formalizacije odnosa. Zajednicki polozaj u drustvu. narodi. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1.Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. prijateljska grupa. kaste i staleze.

obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. gradjanski i fakticki. stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. Promiskuiteta. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske. Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. drustveno-ekonomske i psiholoske. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. Porodica punalua. crkveni. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. poligamski brak: poliginija i poliandrija. porodica parova i monogama porodica. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. tazbinsko. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. zive u zajednici. Pociva na heteroseksualnim vezama. Prema Morganovoj teoriji. Porodica parova. . Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. duhovno. porodica krvnog srodstva. Monogama porodica. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Brak moze da bude: obicajni. porodica punalua.Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. Porodica krvnog srodstva.

Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. velicini. socijalnim i kulturnim osobenostima. Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. Psiholoske funkcije porodice. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. pre svega drustveno-ekonomskih.Drustveno-ekonomske funkcije. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. organizacije prostora. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. Porodica ima zastitnu ulogu. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. kultura i drustvena obelezja. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci.

Jordana. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. Teorije: . Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. Sela su najstarija naselja. narod. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. govor. Nila.drugim podrucjima odredili su privreda. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. nacija. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. navike i obicaji. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. Eufrata. kultura i drustvena obelezja. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. U dolinama velikih reka: Tigra. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. Ganga. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije.

sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. 3. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu. krajem XIX v. . Etnocentrizam. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. Subjektivno-psiholoske. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste. Spiritualisticka. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. 2. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. teorija. ekonomskog i politickog razvoja.1. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. istorijskasudbina. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. 4. i taj process do danas nije zavrsen. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. 5. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. religija. obicaji. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji. jezik.

Svojina. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. zanimanje. stratifikacijski i elitisticki model. socijalnim(statusna grupa). kapitalisti i zemljovlasnici. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi. obrazovanje. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. politicki(organizovanje i politicke stranke). Klasno-konfliktni model drustvene strukture.… . Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. U savremenom drustvu. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. Poput Marksa. podela rada. materijalno bogatstvo. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca.

Birokratija se shvata na razne nacine. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. Moska. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu.Elitisticki model drustvene strukture. politicka i vojna. rukovodi ii ma monopol. Sto se tice pojedinog birokrate. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Pareto. vladavinu manje elite. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. XIX i XX v. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. Kljucne oblasti su privreda. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. u “tecenje karijere”. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Vlast ili vladavina kancelarije. u poteru za visim cinovima. Mil. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. “gvozdeni zakon oligarhije”. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. Mihels. .

u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. Drustvene ustanove i organizacije . Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave. Profesija je. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. neafektivno. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom.

Jedinstvo etike i politike. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. porodicu. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. svojinu. “Cilj opravdava sredstva”. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. Organizacija: celina ljudi i stvari. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu. najvaznija nauka u kojoj su dobro. . drzavu. univerzite. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. vojsku.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. U institucije ubrajamo: brak. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. grupnih i individualnih ponasanja. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi.

cuvara. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. Politika je program i aktivnost. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva. ovo zastupa Filmor. Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. Prvi element drzave je teritorija. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. umece i nauka. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. Ono naseljava teritoriju. njen cilj je ostvarenje pravde. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Drugi element je stanovnistvo. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. Treci element je suverena javna vlast. sredstvo i cilj. drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. proizvodjaca. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara. Savremeno . Teorija klasnih sukoba. odnosno plemena.

kapitalisticki i socijalisticki. feudalni. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze. drzava ima odgovarajuce organe.drustvo ne moze bez drzave. Politicke partije . cija primena osigurava prinudom drzavne sile. Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki.

Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. . Statutom se regulise organizacija partije. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. U program su formulisani osovni ciljevi. Pokret je uza. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota. prava i obaveze clanstva. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. sredstva i metode delovanja partije. Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. potpuno i pravovremeno informisu javnost. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. Mnjenje je glas mnostva. sistem organa. da objektivno. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti.

protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. omogucuje kontinuitet. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne . Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. preferiraju. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. religija. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. postuju i ciji razvitak podsticu. U svojoj sustini.

nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. Masovno drustvo. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Filozofija .ljudske veze. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. drustvu i ljudskom misljenju. Filozofija. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. imenovao i pojmovno izrazio predmete. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti.

Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. smislu njegovog zivota. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. izvorima.tezi da utvrdi sustinu sveta. sustini sveta. domasajima. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. Naucno saznanje je istinito saznanje. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. strukturi i modusima. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. to je aksiologija. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. metodski izvedeno. nauka o bicu. njegovim principima. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. obimom. a sebe ideolozima. Umetnost . Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno.

Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. Dobro je vrhovna moralna vrednost. Moral i obicaj Moral je pored religije. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. Griza savesti je sankcija. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima. 4. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. nacela. sta je dobro. 3. svoje starine. . ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. normi. Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. Moralni sud. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. To je skup pravila. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. 2.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti.

Teizam. Religija jaca kolektivnu svest. njegov entuzijazam. verovanje u vise bogova 2. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. Po Marksu. Marks kaze da covek stvara religiju. Monoteizam. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti.Religija i magija Po Dirkemu. izmedju clanova roda i njihovog totema. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. njegova moralna sankcija. . Po Dirkemu. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. verovanje u jednog Boga. enciklopedijski kompedijum. Politeizam. religija je opsta teorija ovog sveta. duhovnog upravljaca citavog sveta. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. njegovo duhovno utociste. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. njegova svecana dopuna. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. religija ne stvara coveka. Totemizam. njegova logika u popularnom obliku. srodstvo.

magija se sve vise potiskuje i iscezava. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture.Socioloski posmatrano. S napretkom nauke i racionalnog saznanja. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. Pojam. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. Magija je tesno povezana sa religijom.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima.

One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. sredstava za proizvodnju. klase i slojevi ili globalno drustvo. politicki i kulturni.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. ceklicna i difuzionisticka. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. Drustvena pokretljivost . oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. kao evolucija i revolucija. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. ekonomski. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. Najpoznatije su: evolucionisticka. sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. Postoje progres i regres. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski.

Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. Priroda. kapitalizam i komunizam. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. robovlasnicko drustvo. odnosno tipa drustvene uloge.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. vertikalna i prostorna. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. sto je praceno promenom zanimanja. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. . Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu. feudalizam. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. bavljenje politikom i sklapanje braka.

masinskoj proizvodnji. Novi izvori energije: elektricna. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. saobracajne veze. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. nuklearna tecna goriva sl. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. upravljanje i rekreacija. svetsko trziste. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. Selo je osnovni tip naselja. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. . Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. . Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca. i prvih decenija XVIII v. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. finansije. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. atomska. obrazovanje.Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. istrazivacki rad. zdravstvo. saobracaj. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. industrijsku i postindustrijsku. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena.

mogu se naci i drugi termini. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. Pored termina globalizacija. politicko i kulturno prostranstvo. 2. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. na slobodno trzisno formiranje cena. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva.politicka i kulturna promena. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. drzava i kultura. pojavljuje se u publicistici. grupa nacija ili citav svet. kao “globalnost” ili “globalizam”. slobodni i ravnopravni narodi. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. ona je antagonisticka i unipolarna. . kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. kao sto su nacija. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. Globalizacija. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. MMF. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja. godine kada su vlada SAD. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984.

njihova ekonomija. porast brzine i obima finansijskih transakcija. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja. medija. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. na sirenje tehnologije. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. rast transnacionalnih kompanija. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu.kultura. pravnih sistema. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. politickog i kulturnog prostranstva. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. porast direktnih inostranih investicija. odnosno globalno drustvo. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. .

uspon “azijskih tigrova”. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. porast spoljno-trgovinske razmene. Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. Globalizacija svetske privrede.Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. posebno po shvatanju ekonomista. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. . liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. jacanje transacionalnih kompanija. u uzem smislu. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. izrazito razvijanje svetskog trzista. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot. intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. Protekcionisticka.

. svet se sve vise globalizuje. Adam Smit model. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. capital. regiona i izmedju regiona. fragmentacije i koordinacija. saveza drzava. treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista.

Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. obicaji i institucije. . Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva. istorija. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka.Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. religija. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. ali Tojnbi. Ove razlike se mogu usporiti.

pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. Sudbina globalizacije . Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces. zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. niti spreciti. ni potpuna saradnja. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva.

univerzalni mir i harmoniju. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. to posebno ukazuje Dejvid Hel. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. vojne i kulturne dominacije. Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. politiku i kulturu. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. . svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. To se odnosi na velike korporativne organizacije. politicke. u stvari laissez faire kapitalizam. U novoj ekonomiji. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice. sistem nacionalnih drzava. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. anarhizma i ekologizma. U razvijenom svetu. ili ekonomiji bez granica. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. drustvom. transformacioni. posebno americkog. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. skepticni. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma.

jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju. Nastanak virtuelne korporacije. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. za ekonomiju bez granica. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. vojna moc i industrijalizam. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. nova ekonomija ili veb ekonomija. smanjuje troskove poslovanja. Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. . U globalizovanom svetu. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija.politicki nadzor. demonopolizuje trziste. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. podize produktivnost rada.

narcisoidni.Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. paranoidni. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. Internet je dobio ime po internet protokolu. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano. specificne oblike kulture. 1990. impulsivni. godine na 4 americka univerziteta. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. godine. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. Pocetkom ’60-ih godina XX v. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao . Zloupotreba interneta su brojne. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. sizoidni. Sociologija menadzmenta. Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta. hakerska i gejmerska supkultura. godine poslat je prvi e-mail. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. odnosno supkulture. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. godine nastao je Web ili globalna mreza. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove.

Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . veoma slozen i slojevit fenomen. organizacione. teoriju sistema. psiholoske. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. tehnicko-tehnoloske. na komunikaciju. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih.ukupnoscu svih drustvenih pojava. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. pravne. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. materijalnih. finansijskih. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina. tehnika. principa i sredstava. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. obuku kadrova. na motive i motaivaciju. organizacionih i mnogih drugih resursa. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. ekoloske. eticke. upravljanje se zasniva na skupu metoda. politicke i kulturoloske aspekte. funansijske.

organizaciju rada 4. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. definisanje poslova. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. podelu konkretnih zadataka. stratesko planiranje. u stvari. Planiranja 2. americki izraz za rukovodjene. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. stratesko upravljanje i odlucivanje. i kao nauka. ili faza i funkcija: 1. vodjenja.3. Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. U . pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. najcesce prevodi kao upravljanje. podelu rada. rukovodstvo preduzeca. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. Menadzment se i kao vestina. iako je menadzment. posebno ekomoske. Organizovanja 3. organizovanja. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. ovlascenje i odgovornost. Kontrole 4. poslovnu politiku.

Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. vojska i nesto kasnije crkva. odnosno da postanu posebna klasa. a sve manje od porodicnih i politickih veza. proces upravljanja je veoma slozen proces. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. stepen ekonomske razvijenosti drustva. svest. vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. moral i eticki sistem vrednosti. ali i drustvenih grupa. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. navike i obicaji. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. organizuje. naredjuje i kontrolise. odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. crkvenim delatnostima. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. kultura. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da .samoj menadzerskoj praksi. politicki odnosi. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja.

vrednosti i znanja. osecanja. pokretljivost. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja. inventivnost. tajanstvenost. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. ucenje. originalnost. podsvest. sloboda. Svest u psiholoskom smislu. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. svest.Naime.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. misljenja. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza. kreativnost.izvrsi postavljene zadatke. moralnost i drustvenost.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda. potreba. . Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. nesto sto do tada nije postojalo. secanja. intuicija. svest se odredjuje kao subjektivno bice. U ontoloskom smislu. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. predstava. za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. izuzetnost.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem. je sveukupnost oseta. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. na obavestavanje o povredama na radu. Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija. predstava. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. opazaja. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. stavova.

U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni. organizacija rada i oblik rukovodjenja.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. Radni moral u radnoj grupi .Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. generalni i projektni.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice. Te aktivnosti su: planiranje.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi. organizovanje. Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva. Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta.Ta potreba je evidentna. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca. koordinacija i kontrola. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu.ali i sve druge drustvene procese. naredjivanje.govori se o tipovima menadzera.

Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. koja propisuje nacin komuniciranja.Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija. .

Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. ali se ne moze menjati. Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. navikama i sistemom vrednosti. pravima. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. odgovornostima. stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje.Odgovornost. . Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. svojom kulturom. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima. obavezama.

starost i mnogi drugi faktori. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. seksualna orijentisanost. Ouci je tvojrac teorije Z. rasa. Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. . Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. pol. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura.Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. fizicka sposobnost.