Sociologija

-drugo izdanjeProf. dr Ljubivoj Gvoic Prof. dr Smilja Rakas Megatrend univerzitet,Beograd 2009.

Pojam sociologije kao nauke
Sociologija je nauka o drustvu(societas-drustvo, logos-nauka). Ona ima svoj poseban predmet naucnog istrazivanja, to su drustvene pojave i drustveni odnosi, njihova drustvena sustina, bez obzira da li su to ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Sociologija istrazuje odnose i zivot ljudi u odredjenim grupama. Ona je opsta drustvena nauka, bavi se opstim drustvenim sistemom, njegovom opstom strukturom i opstim zakonima funkcionisanja i razvoja. Ispituje i veze i odnose izmedju posebnih drustvenih sistema. Njen nastanak i razvoj omogocile su, s jedne strane postignuti rezultati u razvoju filozofije i nauke, a s druge strane problem drustvenog zivota koji su u to vreme zahtevali naucno istrazivanje i resavanje. Sociologija se javlja kao izraz krize gradjanskog drustva i kao pokusaj resavanja pitanja iz zivota. Ekonomske i politicke suprotnosti ukazale su na neophodnost resavanja krize, potrebu za naucnim istrazivanjem drustva, a time in a potrebu za nastankom nauke o drustvu ili sociologije. U okviru sociologije ispoljile su se 2 tendencije. Jedna, koja je nastojala da opravda postojeci system i koja je zadatak sociologije shvatila kao pronalazenje oblika njegovog spasavanja. Druga, koja je kritikom drustvenog sistema, analizom zakona drustvenog kretanja trebalo da pomogne njegovom rusenju.Podela na: 1. 2. Gradjansku Marksisticku

1. Gradjanska sociologija ciji je osnivac Ogist Kont, usresredila se na problem podele rada, drustvene solidarnosti i funkcionisanja drustvenih sistema Marksisticka je bila vise usmerena na problem pokretackih snaga i zakona istorijskog razvoja drustva, posebno borbe klasa i revolucije. Gradjanska se vise bavila pitanjima odrzavanja i funkcionisanja, a marksisticka menjanjem drustvenih sistema.
2.

Sociologija proucava drustvo: njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja drustva. Njene temelje postavnja sredinom XIXv. Ogist Kont,Herbert

Spenser, Karl Marks. Postaje moderna nauka delima emila Dirkema i Maksa Vebera.

Drustveni determinizam i drustveni zakoni
Determinizam(determinare-odrediti) je shvatanje o sveopstoj odredjenosti svih pojava. U svetu postoji opsta uzrocna(kauzalna) veza izmedju pojava, sto omogucava zakljucivanje o proslim stanjima prirode i drustva na osnovu sadasnjih znanja kao i predvidjanje buducih dogadjaja. Jedna pojava je drustveno odredjena. Suprotno stanoviste od determinizma je indeterminizam, ucenje koje porice nuzni, uzrocni karakter prirodnih i drustvenih procesa, po kome i covecija volja apstolutno neodredjena i nepredvidiva. U istrazivanju drustvenog determinizma najcesce se koriste sledeci pojmovi: okolnosti, cinioci, uzroci i povodi. Okolnosti su uslovi ciji uticaj na posmatranu pojavu nije ni neposredan ni presudan. Cinioci su bitni i delatni uslovi od kojih zavisi da l ice se neka pojava desiti ili ne. Uzroci su najaktivniji cinioci, dovoljni i neophodni uslovi koji neposredno proizvode neku pojavu. Povodi su cinioci koji neposredno prethode samoj pojavi, mogu biti vrlo malog znacaja i cak slucajni prethodnici. Drustvene pojave su odredjene mnostvom prirodnih, drustvenih i individualnih cinilaca. Drustveni determinizam ima svoju slozenost i specificnost. Deterministicka veza medju pojavama moze da ima razlicite oblike, te veze mogu da budu nuzne i uzrocne ili slucajne. Drustveni zakon se definise kao jezicki iskaz o objektivno postojecoj, relativno stalnoj, opstoj i nuznoj vezi izmedju drustvenih pojava i njihovog razvoja. On postoji i deluje relativno nezavisno od svesti ljudi, drustveni zakon ima karakter istorijski nuzne tendencije razvoja ljudsog drustva. Ideal svake nauke je otkrivanje sto vise zakona. Staticki zakon je jedan od vaznih zakona drustvenih pojava koji na osnovu racuna verovatnoce otkriva determinisanost koja se ne odnosi na pojedinacne slucajeve nego na celine, grupe. Sociologiju interesuje i odstupanje, slucajnost, ostatak. Pojedinacna odstupanja ne opovrgavaju determinisanost drustvenih pojava nego samo pokazuje da se u drustvu ne desava sve nuzno. Sociologija ne prihvata strogi determinizam. Pojedinacni dogadjaji i sigurni pravci drustvenog kretanja ne mogu da se predvide.

Istorijski tok nije unapred u potpunosti determinisan i ne ostvaruje se sa fatalnom neizbeznoscu

Stvaranje sociologije kao nauke

U konstituisanju sociologije kao naucne discipline najveci udeo imaju SenSimon, Kont i Spenser. Klod Anri Sen-Simon ima ogroman, mozda i presudan znacaj za nastanak sociologije. Sen-Simon je izvrsio najznacajniji uticaj na formiranje pozitivizma i pozitivisticke sociologije. Sen-Simon shvata drustvo kao jednu celinu u kojoj deluju posebni zakoni kretanja razliciti od onih koji vaze za pojedinca. Svoju osnovnu misao o istorijskom razvoju drustva Sen-Simon je usvojio od Kondorsea. Misao o usavrsavanju ljudskog drustva u procesu napredovanja od nizih ka sve visim stupnjevima razvoja. Prvi stupanj je teoloski, drugi je metafizicki, i treci naucni. Rad a posebno industrijska proizvodnja, nauka i umetnost treba da budu osnovne delatnosti u buducem drustvu. Sen-Simon nije stovrio celovit socioloski sistem, mada se u njegovim radovima ( Novo hriscanstvo, Rasprava o nauci o ceoveku, Industrijski sistem) nalaze osnovni element socioloske teorije. Kont je bio Sen-Simonov ucenik i licni sekretar, teoreticar koji je sistematizova ideje svojih prethodnika i izgradio jednu zamisao sociologije koja se zasniva na pozitivistickoj metodi o teoriji. U IV tomu svog dela Kurs pozitivne filozofije, Kont je prvi put upotrebio rec sociologija, do tad kao i Sen-Simon je upotrebljavao rec socijalna fizika. Nastanak Kontove sociologije povezan je sa ondasnjim drustveno-istorijskim uslovima, sa stanjem u francuskom drustvu toga doba. Kont se zalaze za konstituisanje takve nauke koja ce svojim duhom pozitivnoh znanja predvideti tok dogadjaja i usmeriti drustveno delovanje u odredjenom pravcu, omoguciti istovremeno suzbijanje revolucionarnih ideologija i donosenje cvrstih normi za oblikovanje drustva. Ona treba da jaca postojece drustvo. Sociologija je najmladja nauka, a stvari koje ona proucava najslozenije. Dva osnovna dela sociologije su: socijalna statika i scoijalna dinamika. Jedan izrazva red, poredak, a drugi progress. Oba ova dela su komplementarna. Socijalna statika se bavi proucavanjem strukture drustva, pojedinacnih elemenata koji su u sastavu tog drustva. Osnovna celija drustva i najelementarnija

tvorevina je porodica. Politicka vlast se javlja kao cinilac drustvene kohezije koja sprecava da se drustvo dezintegrise. U drustvenoj strukturi Kont razlikuje 4 klase: • Spekulativnu klasu(naucni radnici i umetnici) • Prakticu klasu(predstavnici proizvodnje i prometa) • Seljacku klasu(poljoprivrednici) • Radnicku klasu Socijalna dinamika treba da bude usredsredjena na otkrivanje uzroka drustvenih promena i zakonitosti razvoja covecanstva. Kont drustvenu istoriju cevecanstva svodi na istoriju ideja, pri cemu napredak ljudskog duha kroz 3 stanja predstavlja osnovni zakon socijalne dinamike. Uprkos socioloskoj kritici Kontovog stvaralastva, njegov socioloski sistem je odigrao znacajnu ulogu u razvoju sociologije kao nauke jer su u elementima tog sistema prnasla osnovu mnoga teorijsko-metodoloska stanovista. Herbert Spenser je engleski mislilac koga smatraju jednim od osnivaca sociologije. Najznacajnija Spenserova dela su: Sistem sinteticke filozofije, Uvod u studije sociologije, Klasifikacija nauka. Mada je pozitivizam bio idejni temelj za izgradnju Spenserove socioloske teorije, na njega su mnogo vise uticala dela iz geologije i biologije u kojima je tada dominirala ideja evolucije. Na Spensera su, pre svega, uticale ideje Lamarka. Da bi pokazao svojevrsno delovanje bioloskih zakona, on je drustvo prikazao kao osobiti organizam. Spenserova zasluga je u tome sto je u sociologiju uveo kategorije kao sto su: ustanova, drustvena struktura, drustvena funkcija, i drustvena integracija. On je jedan od preteca strukturalnofunkcionalisticke sociologije.

Nauka o drustvu u delima klasika marksizma

Marks i Engels objavljuju svoje prve radove kad i Kont. Uporedo sa nastankom sociologije javlja se i marksizam sa drugacijim shvatanjem coveka, drustva i drustvenog razvoja. Marksizam se nastavlja na nemacku klasicnu filozofiju, klasicnu englesku politicku ekonomiju i francuski utopijski socijalizam. Marksisticka teorija drustva ne moze se svesti na sociolosku teoriju jer obuhvata filozofska, antropoloska i ekonomska podrucja. Marks i Engels nisu stvorili celovit

drzava. ne iznenadjuje da je ona cesto ideologizirana i tumacena na uproscen nacin. odnos drzave i revolucije. ne pod okolnostima koje su sami izabrali nego pod okolnostima koje su neposredno zatekli koje su date i nasledjene”. socijalisticki pokret. Doprinos drustvenoj teoriji dao je i Antonio Gramsi. birokratije i culture. analizom i razradom mnogih problema bavio se i Fridrih Engels. za razliku od Kontove bila kriticka u odnosu na gradjansko drustvo i da je u njenoj osnovi bilo ne samo oktrice zakonitosti drustvenog razvoja vec i “teorija naucnog socijalizma”. Gramsi je istrazio kulturu kao specifican duhovni problem. drzava. koristeci upravo termin sociologija. partiju i problem revolucije. drustva i istorije. Drustvena podela rada i privatna svojia nad sredstvima za proizvodnju uslovili sui pojavu otudjenja coveka. Osnovni zakon drustvenog razvoja Marks otkriva u protivrecnomstima do kojih dolazi izmedju razvitka proizvodnih snaga i postojecih odnosa u proizvodnji koji sputavaju dalji razvitak tih snaga. One je razradio pitanja teorije partije. tvorac sopstvene istorije. privatna svojia. Marks polazi od toga da je covek rodno bice cije je osnovno unutrasnje svojstvo stvaralastvo. drustvo. S obzirom na to da je Marksova teorija. Osobitost ljudske prirode ne treba traziti u samoj prirodi kao takvoj vec u proizvodnoj delatnosti u najsirem smislu. covek je i subjekt. Ekonomsko-filozofskim rukopisima i Tezama o Fojerbahu. vec se elementi dustvene teorije nalaze u njihovim istrazivanjima coveka. Marks jos za zivota izjavljuje da nije marksist. Veca podela rada uslovila je nastanak privatne svojine in a njoj zasnovanu podelu drustva na klase. Marks je u podeli rada video jedan od osnovnih zakona formiranja i razvoja dosadasnjih oblika drustvenog zivota. Ta protivrecnost se razresava socijalnom revolucijom. Po Marsku. U okvirima Marksove zamisli o drustvu. delovanje. italijanski mislilac. nacije i nacionalnog pitanja. Imperijalizma i monopolistickog kapitalizma. Lenjin se zalagao za razvoj sociologije. Citava istorija drustva prikazana je kao istoriju klasnih borbi. . inteligenciju. To se najbolje vidi u Prilogu kritici Hegelove filozofije drzavnog prava.socioloski sistem poput Kontovog. Znacajan doprinos daljoj razradi marksizma dao je i Vladimir Ilic Lenjin. Covek nije apstraktno bice vec covekov svet. Ljudi prave sopstvenu istoriju. Najznacajnija pitanja su: porodica. a ne samo njeno orudje. klase i klasne borbe. ali “ne po svojoj volji.

opsti pogleda savremenih socioloskih teorija moguce je istorjski prikazati kao: naturalisticke. u drugoj polovini XIX v. Albert Sefle. geografski polozaj. izrazava nastojanje da se bioloski zakoni prenesu na objasnjenje drustva i drustvenog zivota. Rene Vorms. Koristeci pojmove organizam. Keri. odabiranje. i pocetkom XX v. Hentington smatra da klima ima veliki uticaj na drustvo. sunce i pojave na njemu. odgovaraju u ciklusu proizvodnji zita. covekov psihicki zivot. Paul fon Lilienfeld. Gobino uvodi rasu kao cinilac. Predstavnici: Herbert Spenser. nastojanje da se drustvene pojave objasne kao “proste varijacije fizickih pojava”. Ljudska svest. Klima utice na zdravlje stanovnistva. Potpuni organicizam zastupao je Paul fon Lilienfeld. psiholoske. Beveridz imaju teoriju o suncanim pegama i privrednim ciklusima. Naturalisticke teorije drustva: mehanicizam(izucavati po analogiji sa mehanickim sistemima). Mur. Oto Amon. nasledje i odabiranje. svojstva zemljista. de Lapuz.Teorija i pravci u sociologiji Radi sticanja celovitog uvida u razlicitost pogleda na drustvo. kao i odgovora na slozenost drustvenih pojava. klima. H. javlja se pokusaj da se drustvo i drustvene pojave objasne uticajem bioloskog cinioca. biologicizam(sa bioloskim organizmima). funkcionalisticke i strukturalisticke. kolicina vode. Senser prvi tvrdi da je drustvo organizam. u razvoju sociologije ispoljena je tendencija da se drustvene pojave. • Biologicizam.Predstavnici: Ludvig Glumpovic. prilagodjavanje. Po Glumpovicu je rat izmedju naroda isto tako neminovan kao i borba za opstanak medju ostalim bicima. formalisticke. G. Dzivnos. Geografski determinizam. prirodna flora i fauna. Artur Zozef Gobino. Drugu varijantu u biologicizmu predstavlja socialdarvinizam. nasledje. Klasifikovali su u 3 osnovne grupe: . • Psiholoske teorije. geografski determinizam(delovanje geografskih cinilaca). Le Plej na osnovu proucavanja porodice i porodicnog budzeta izvodi zakljucak o presudnom uticaju geografskog cinioca. sustina i razvoj drustva objasne psihologisticki. borba za opstanak.V. • Mehanicizam.

nemacki sociolog. potcinjenosti. Maks Veber.individualno-psiholoske. Formalna sociologija se javila kao reakcija na biologizam i psihologizam. instinkt zbijanja u grupu… Frojd. Drustvene pojave treba shvatiti kao stvari. Maks Veber. Drustvo. van svesti pojedinca: on ih nalazi gotove u drustvu i one na njega vrse pritisak a on im se potcinjava. kultura i lucnost polazi od teze da se drustvene pojave sastoje od interakcije ljudi koje u sebi sadrze 3 osnovna elementa: subjekte radnje. Drustveni determinizam i ljudska sloboda. kolektivno-psiholoske. jer sociologiju posmatra kao samostalnu nauku koja ima sopstveni prdedmet i spostvene metode. Vilijam Mak Dugal. Sigmund Frojd. instinkt radoznalosti s osecanjem cudjenja. Osnovna slabost Dirkemove teorije je svodjenje sustine drustvenih pojava na kolektivno-psiholosku oblast. Individualno-psiholoske teorije. jer sa unutrasnje strane one nisu dostupne naucnom saznanju. su nastale kao rezultat nastojanja da se drustvo shvati kao skladan i integrisan sistem. Zorz Gurvic i Pitirim Sorokin. zastupali su Gabrijel Tard. Drustvo je slozen sistem koji se krece i menja u tirmickim talasima i ciklusima koji se ponavljaju sto omogucuje da se utvrde odredjene pravilnosti. Protestantska etika i duh kapitalizma. Mak Dugal je drustvene pojave tumacio instiktima: instinkt bezanja s osecanjem straha. Drustvene pojave su kolektivni nacin ponasanja i misljenja koji postoje u drustvu. Formalna sociologija se ne oslanja ni na jednu drugu nauku pomocu koje bi objasnila drustvo. Sociologija II govori da individualno-psihicko je prisutno u kolektivnopsihickom i obrnuto. O podeli drustvenog rada. Dirkem je smatrao das u drustvene pojave specificne pojave: one postoje objektivno. znacenje radnji i materijalne nosioce znacenja. Kolektivno-psiholoske teorije. Gurvic u Savremenom pozivu sociologije. oblike drustvenoh organizovanja: zajednicu kao oblik koji je cvrsto vezan. drustveno ponasanje pojedinca. Samoubistvo i Elementarni oblici religijskog drustva. U sredistu Veberove sociologije je drustvena pojava. Polaze od predpostavke da sociologija istrazuje oblike zajednickog zivota medju ljudima. osnivac psihoanaliticke skole smatra da je cinilac u razvoju drustva i culture libido. s jakim osecanjem solidarnosti i svescu o zajednici a koja se temelji na krvnoj vezi i . izneo je svoja teorijska shvatanja u delima Privreda i drustvo. Sorokin u delima Dustvena kultura i dinamika. instinkt odbijanja s osecajem odvratnosti. roditeljski instinkt. Socijalno-psiholoske teorije. To je energija koja podstice na zadovoljavanje osnovnih nagona: zivota i ljubavi. instinkt borbenosti. socijalno-psiholoske. Najznacajniji predstavnik ove teorije je Emil Dirkem. nezavisnost. Emil Dirkem je izlozio svoje ideje u vise dela od kojih su najvaznija: Pravila socioloskog metoda. ne u pojedincu.

ideja i verovanje ima neku funkciju. Polazi od toga da se ono sastoji od skupa drustvenih procesa. Drustvenim sistemom koji se sastoji od mnostva individualnih ucesnika koji su motivisani tendecncijom ka optimizaciji zadovoljenja 2. materijalni predmet. drustvene gupe i udruzenja. U funkcionalizmu je drustveni sistem glavni predmet posmatranja i analize drustvenih pojava. koji ima prvenstveno integrativno-moralnu funkciju jer treba da prilagodi datom sistemu. Funkcionalizam je jedno od osnovnih teorijsko-metodoloskih stanovista u proucavanju drustvenih pojava. Zimel u Sociologiji istice da pojedinci stupaju u drustvo time sto se povezuju radi ostvarenja nekog cilja. koji se opet sastoje od spajanja ili razdvajanja ljudi u drustvenom prostoru. Drustveni sistem postaje skup interakcija. drustvo mora da nadje za njega adekvatnu zamenu. Parsons govori o 3 sistema drustvene akcije: 1.drustvo kao skup ljudi vezanih poslovnim odnosima. Eseji iz socioloske teorije. kultura i drustvo. 3. Strukturalizam . U delu Sistem opste sociologije postavio je strogu razliku izmedju sociologije i ostalih nauka. U svakom tipu civilizacije svaki obicaj. jer se oba stanovista zasnivaju na pretpostavci da je drustvo slozena celina. Dela Parsona Struktura drustvene akcije. tako da ne izazivaju sukobe koji ne mogu da se rese niti da se regulisu. Sistemu kulture. Drustveni sistem je funkcionalizam sadrzan u najrazvijenijem obliku. u cijim okvirima se izgradjuju odgovarajuci organi. Osnovna analiticka kategorija je funkcija. stanje u kome svi delovi drustvenog sistema rade zajedno. Strukturalizam je veoma slican funkcionalizmu. Merton je razgranicio 3 medjusobno povezana analiticka nivoa: licnost. oblici udruzivanja-jeste drustveni oblik. Celina je jedinstvo diferenciranih delatnosti i odnosa u okviru medjuzavisnosti i ravnoteze. Sistemu licnosti koji predstavlja sistem individualnog ponasanja. mreza drustvenih uloga kojima su pojedinci povezani radi ostvarivanja nekog cilja. Fon Vize jenajznacajniji predstavnik ne samo nemacke vec i svetske formalne sociologije. Funkcionalizmu se cesto zamera da deterministicki posmata ljudsko delovanje jer se ljudsko ponasanje prikazuje kao pojava koja je odredjena sistemom. Nacin povezivanja ljudi u drustvu. koje se zasniva na ugovorima. teznji. Tenis razlikuje 3 vrste oblika: drustvene odnose. Merton je dao osnovni princip funkcionalizma. motiva kojki cesto vuce dezintegraciji. organizacije i institucije. Talkot Parsons i Robert Merton su imali veliki uticaj na sociologiju.

Socioloski empirizam je jedna od najsirih orijentacija koju karakterise zanemarivanje teorije. Neophodnost opste nauke o drustvu uvidja i Herbert Spenser. Pulancas. jer je to predmet proucavanja posebnih nauka. Po Kontovoj zamisli sociologija se deli na: socijalnu statiku i socijalnu dinamiku. Predstavnici: Levi-Stros. Emil Dirkem sociologiju odredjuje kao nauku o drustvenim uslovima.istrazuje interfunkcionalne celine u kojima svaki clan zavisi od drugog. i funkcije drustvene skupine”. U sredistu egzistencijalizma se nalazi covek kao subjekt. Balibar. Maks Veber smatra da sociologija treba da razume drustveno delanje i da ga uzrocno objasni u njegovom toku i njegovim posledicama. Parsons odredjuje sociolosku teoriju kao onaj spekt teorije socijalnih sistema koji se bavi pojavama institucionalizacije. . Fuko. Merkuzea. posmatranim kako same za sebe tako i u njihovim odnosima. a u strukturalizmu Fukoa u prvom planu je pojam strukture “anonimni sistem bez subjekta”. Adorna… Predmet sociologije Vecina sociologa se nacelno slaze sta je opsti cilj i zadatak nauke o drustvu. Glavna metodoloska obelezja empirizma su merenje i opis pojava. On posmatra da su predmet proucavanja sociologije “rast. Froma. Altiser. Socijalna dinamika ima za predmet da objasni pravac drustvene evolucije. struktura. razvitak. Socijalna statika predstavlja neku vrstu anatomije drustvenog organizma. Predstavnici formalne sociologije smatraju da sociologija proucava drustvene oblike ili forme. Kriticka teorija drustva nije strogo socioloski pravac: ona je socijalnofilozofska i psiholoska teorija koja je imala znatan uticaj na sociologiju narocito preko radova najpoznatijih predstavnika: Horkhajmera. njihovom nastanku i njihovom funkcionisanju. Ezen Diprel sociologiju shvata kao nauku o drustvenim grupama. Sociologiju ne interesuje sadrzina drustvenih odnosa.

Spenser. Prikupljanje podataka raznim metodama i tehnikama 4. Sredjivanje i prikazivanje rezultata 5. Dirkem. Marks je razvio metod materijalisticke dijalektike pokazavsi na primeru gradjanskog drustva da nepomirljivi klasni sukobi i suprotnosti leze u osnovi citavog dela istorije u kojo postoji klasna podeljenost. Proces istrazivanja sastoji se iz sledecih 5 faza: 1. Interpretacija rezultata i izvodjenje zakljucaka I faza: izbor predmeta istrazivanja. Stanoviste koje zastupa Marks Pozitivisticko shvatanje je da se u proucavanje drustva unesu osnovna epistemoloska nacela prirodnih nauka. Stjuart Mil. Kont. Pozitivisticko 2. kao nacin istrazivanja koji se u njoj primenjuje i sredstvo pomocu kojeg se dolazi do novih saznanja. Stanoviste o korenitoj epistemoloskoj razlici prirodnih i drustvenih nauka i uslovi metod razumevanja 3. Stvaranje plana istrazivanja 3.Metod sociologije Metod svake nauke. definisanje cilja. Izbor i formulacija problema 2. sistemizovanje i prikazivanje podataka do kojih se doslo primenom odredjenih metoda . osnovni je pokazatelj njene zrelosti i razvijenosti. postavljanje hipoteza II faza: izbor metoda i tehnickih postupaka za prikupljanje traznih podataka III faza: prikupljanje podataka pomocu razlicitih metoda i istrazivackih tehnika IV faza: sumiranje. Tri osnovna stanovista: 1.

primaoca i sadrzaja poruke. Metod slucaja. Pitanja mogu da budu otvorenog i zatvorenog tipa. Prilikom izrade upitnika treba voditi racuna o ciljevima istrazivanja. Eksperiment se moze definisati kao nuzno posmatranje u precizno odredjenim i kontrolisanim uslovima. Ne moze se saznati o unutrasnjoj i psihickoj strani. . na osnovu licnih dokumenata. studija slucaja. samo ono sto postoji li se zbiva u vreme posmatranja. Zakljucke o shvatanjima. Sociometrija u sirem smislu znacenja podrazumeva svako merenje i kvantitativno prikazivanje drustvenih pojava i procesa. ugled uzivaju pojedinci u odredjenom drustvu. Moze biti labaratorijski ili eksperiment u prirodnim uslovima. Analiza sadrzaja je jedan od istrazivackih postupaka za proucavanje simbolicnog opstenja. U teoloskom objasnjenju dati su subjektivni cinioci. Biografski metod podrazumeva istrazivacki postupak. stavovima. Jakob Moreno ispituje strukture odnosa izmedju ljudi s obzirom na to kakve simpatije. unapred su utvrdjena pitanja i redosled. Geneticko objasnjenje omogucuje uvid u vezi sa nastankom pojave i prethodnih faza procesa koji je do nje doveo. Odasiljaca odredjene poruke. Razgovor i upitnik su najcesce upotrebljivanja sredstva za prikupljanje podataka. posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadrzaji. Klinicki metod se primenjuje kod pruzanja pomoci pojedinim pacijentima u vidu individualnog rada u medicini i izvan nje. Mogu se takodje ispitati odnosi odasiljaci poruka prema drugim drustvenim grupama. Strukturalnofunkcionalno objasnjenje ukazuje na polozaj i ulogu odredjene vrste pojava u sirem sistemu. oni cije se delovanje i ponasanje objasnjava. Upitnik se sastoji od niza unapred pripremljenih pitanja. Posmatranje je jedna od najstarijih i najsire koriscenih metoda. naziva se anketiranje. kakav autoritet.V faza: analiziranje rezultata i izvodjenje zakljucaka Najvecu vrednost ima uzorcno objasnjenje koje daje odgovor na pitanje zasto se neka pojava dogadja i kako se ona moze proizvesti i kontrolisati. Odlika je velika sistematicnost i brzina. vrednostima i namerama odasiljaca poruke. a sam postupak anketa. analiza slucaja su pojmovi koji se upotrebljavaju naizmenicno i gotovo u istom znacenju.

Uporedna istrazivanja omogucuju ispitivanje odredjene drustvene pojave ili drustva u svim ili mnogobrojnim oblicima. 2. Istrazivanja u istom drustvu koja doprinose objasnjenju unutardrustvenih varijacija raznih pojava. sve klasifikacijske jedinice stvaraju na osnovu istog kriterijuma deobe. Iscrpnost sto manje upotrebljavaju reci ostali. Klasifikacija je sredstvo za otkrivanje reda medju pojavama i nastojanje da se otkriju dublje osnove tog reda. 3. Potpunost. Kao u organizmu.Do razdvajanja ovih pojmova dolazi u XVII i XVIII v. razni i slicno. razliciti pristupi u proucavanju Pojam drustvo se nije jasno razlikovalo od pojma drzave. i osobenosti i razlike pojedinih vrsta drustvenih pojava u razlicitim drustvima. Pojam drustva. pojam drustva znatno je siri od pojma drzave kao pravno-politicke organizacije ove zajednice.Sociometrijski test kojim se otkrivaju privlacnosti i odbijanje medju pripadnicima odredjenih drustvenih grupa. poklapa se sa obimom pojma klase. Uporedno proucavaju opste osobine razlicitih tipova drustva. Kont pod drustvom podrazumeva harmonicnu celinu velikog broja funkcija na osnovama podele rada. Doslednost. Drustvenih pojava u vise konkretnih drustava koja pripadaju istom drustveno-istorijskom tipu. Merenje oznacanje iskustvenih pojava pomocu brojcanih simbola koji se pridaju pojavama koje se mere na osnovu precizno utvrdjenih pravila. Uporedna istrazivanja se mogu podeliti u 3 osnovne verzije: 1. . tako i u drustvu moze se uociti sklad strukture i funkcije koje idu prema zajednickom cilju.

Po Dirkemu. Po Dirkemu sustina drustva je u kolektivnim predstavnicima i drustvenim ustanovama koje postoje kao stvarnost nezavisno od pojedinca. . i priroda su u nerazdvojnoj vezi. Dirkem je medju prvima koji drustvo posmatra kao posebnu celinu koja ima sopstvenu realnost. Direkm razlikuje 2 tipa drustva: 1. Drustvo je “nadorganizam” u kome vaze iste ili slicne zakonitosti iz organske prirode. Priroda i drustvo Covek. Jovan Cvijic proucava prirodno-geografske uslove.Spenser drustvo posmatra kao krajnju tacku bioloske evolucije. drustvo. nuzne odnose. Po Marksu. drustvo nije prost zbir jedinki vec sistem koji je obrazovan njegovim udruzivanjem. Marks je u odredjivanju pojma drustvo posao od toga da postoji vise vrsta odnosa od kojih se u njegovim radovima izdvajaju 2: odnos ljudi prema prirodi i medjusobni odnosi ljudi. nezavisno od njegove volje”.Grupe koje se obrazuju u drustvenoj podeli rada. njihove volje i htenja. drustvo je “proizvod uzajamne delatnosti ljudi”. U kojem ne postoji drustvena podela rada 2. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije Marks pise: “ljudi stupaju u odredjene odnose. oni cine jedinstvo. Ono je u najtesnjoj vezi sa razvitkom ekonomije. drustvo i kulturu na Balkanskom poluostrvu.

ali svaka delatnost nije rad. Radom covek obezbedjuje i stalno poboljsava materijalne i druge uslove svoje egzistencije. organizovane i neorganizovane. a proizvodnja materijalnih dobara je osnovni oblik ljudskog rada. drustvenokorisnih usluga. Ljudski rad nije samo i iskljucivo stvaranje materijalnih dobara. Svaki rad je jedna delatnost. Tard i Veber ovo zastupaju. nezavisno od njivove volje. Delatnosti koje nisu rad obavljaju se obicno spontano. ili povremeno. Moze biti: materijalno-produktivan rad.Drustvena delatnost i rad Ljudski rad je najvazniji oblik drustvene delatnosti. Prema psihologistickom stanovistu psiholosko povezivanje dva ili vise individualnih ponasanja ciji akteri svesno i neposredno uticu jedni na druge. Opstanak savremenog drustva nemoguc je bec sve tri vrste radnih delatnosti. Najvazniji oblik drustvene delatnosti je rad. Marksovo shvatanje. Podela rada . Drustveni odnosi se mogu podeliti na: formalne i neformalne. manje organizovano. U odredjivanju pojma drustveni odnos 3 su posebno karakteristicna: psihologizam. formalizam i Marksovo shvatanje. duhovno-produktivan rad. primarne i sekundarne. pojma drustvenog odnosa: da bi ljudi ziveli oni trebaju da proizvode a da bi proizvodili oni treba da stupaju u odredjene odnose. trajne i promenljive.

podele rada na umni i fizicki i do podele na selo i grad. Podela rada je razbila prvobitna drustva. Smit objasnjava podelu rada i njen razvitak iskljucivo sa stanovista ekonomsko-politickih ciljeva koji proizilaze iz interesa za sto vecom produktivnoscu ljudskog rada. ali i takodje i osnova svojinskog prisvajanja podele drustva na klase. pojedinacna podela rada. Podela rada ima 2 osnovna aspekta: 1. drustvene organizacije. svako obavlja rad u skladu sa svojim sposobnostima. privatnog vlasnistva i drzave dao 3 velike drustvene podele rada: 1. Izdvajanja zemljoradnje kao posebne grane stocarstva 2. Drustvena podela rada se odnosi na izdvajanje delatnosti i stvaranja odgovarajucih grupa u drustvu kao celini. . U pocetku podela rada je bila prirodna podela rada. sto predstavlja jednu od najstarijih podela koja se i danas odrzava.Podela rada predstavlja osnovni strukturalni princip organizacije celokupnog drustvenog rada. a zasnivala se na razlikama u polu i starosti. drustvenih ustanova. Direkm O podeli drustvenog rada govori da podelom rada povecava solidarnost i medjuzavisnost u drustvu jer se javlja potreba za proizvodima drugih onda kada se oni bave razlicitim poslovima. Ona je rezultat covekove proizvodne delatnosti. Pojave trgovine kao posebne grane Istorijski razvoj drustva zasnovan na podeli rada dovodi do nastanka privatne svojine. Podela rada se javlja kao nuznost iz koje proizilaze odredjeni oblici drustvene strukture. Marks podelu rada posmatra kao cinilac koji dovodi do podvajanja u drustvu. Engels je u Poreklu porodice. Znacaj podele rada medju prvima uocava Platon. Izdvajanje zanatstva od poljoprivrede 3. posebna podela rada. a ne urodjena osobina ljudske prirode. Podela rada je bila osnova za stvaranje materijalnog bogatstva drustva. Marks u Kapitalu razlikuje 3 osnovna oblika: opsta pdela rada.

U socioekonmskoj sferi. jer u njega ulaze svoje fizicke i duhovne potencije da bi na kraju dobio samo neznatan deo proizvoda. nezdrava konkurentska borba. U istorijskom razvoju drzava znacajno mesto zauzima i podela na fizicki i umni rad. politickog i birokratskog aparata u drtustvu. . pa i od samog sebe. njegovi specificni rod. on je sredstvo za odrzanje gole fizicke egzistencije III otudjeni rad ne otudjuje samo coveku prirodu i predmete nego i njegovu zivotnu delatnost. II rad je radniku spoljasnji. a pre svega. od svog rada. Masina potiskuje “zivi rad”. Tehnicka. Pojedine gurpe se izdvajaju iz drustva i postaju nadredjena sila nad covekom. IV otudjenje coveka od coveka. Ako je covek otudjen od svog proizvoda. U politickoj oblasti drustva otudjenje se ispoljava kao dominacija drzave.2. onda ce i druge da dozivljava iz perspective otudjenog pojedinca. njen prvi oblik je jednostavna kooperacija u kojoj ljudi okupljenih na istom prostoru obavlja isti posao. radnik postaje “dodatak masini” gde radnikov ritam podredjen radu trake. medjusobno povezanim vidovima: I radnik postaje rob svog predmeta. odvojenost coveka od proizvoda svog rada. otudjenje se ispoljava kao razdvojenost rada i upravljanja. odvojenost rada od zadovoljstva. iskoriscavanje. Otudjenje rada Narocitu paznju otudjenju su posvetili Hegel i Marks. Proces otudjenja rada ispoljava se u razlicitim. egoizam. kao otudjenje covekovih potreba.

otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. . otudjenje se ispoljava u preteranoj specijalizaciji rada koja je najubitacnija u “razmrvljenom radu” industrijskog masinizma i gde je covek dodatak masini. Svojina je drustveni odnos nejednakih mogucnosti pojedinacnog. U profesionalnoj oblasti pojedinca.U duhovno-kulturnoj sferi otudjenja se ispoljava u razlicitim vidovima pri cemu znacajnu ulogu ima podela ljudi na one koji “proizvode” duhovne vrednosti i one koji proizvode razna materijalna dobra. Prisvajanje od jedne strane istovremeno predstvavlja lisavanje drugih da dodju u posed odredjenih dobara. Marks je izveo zakljucak da je ukidanje privatne svojine i klasne eksploatacije osnovni drustveni preduslov kojim treba da zapocne istorijski process oslobodjenja ljudskog rada i coveka. grupnog ili 3. nad materijalnim i duhovnim dobrima.otudjivanje. Pravni pojam svojine odnosi se na regulisanje svojine. .upravljanje. Na individualno-psihickom planu. otudjenje se ispoljava kao osecanje usamljenosti.raspolaganje. prenosenje… Sociolosko tumacenje. Svojina i drustvena moc Svojina je istorijski promenljiva drustvena ustanova. Na individualno-psihickom planu. izolovanosti. Ekonomski pojam. materijalnih i duhovnih dobara 2. Kic i sund. prisvajanje i posedovanje sredstava za proizvodnju i sredstava za potrosnju. sto podrazumeva. izbegavanja druzenja i saradnje sa drugima. ima 3 tumacenja 1. U profesionalnoj oblasti pojedinca. svojina podrazumeva covekov monopol nad stvarima.

privatna svoina ili grupna(kolektivna i zajednicka) ili drzavna svojina ili drustvena. U klasicnom kapitalizmu vlasnik je sam upravljao svojim preduzecem. svojina nad sredstvima za proizvodnju(najznacajniji oblik) ili svojina nad predmetima za potrosnju i licnu upotrebu. Pojam drustvene moci se u sociologiji najcesce odredjuje kao mogucnost ostvarivanja uticaja jedne individue na drugu. Od drzavne svojine se razlikuje drustvena svojina koja predstavlja oblik kolektivne svojine koju susrecemo u periodu izgradnje socijalizma. Nejednake mogucnosti drustvene moci mogu da pocivaju na razlicitim osnovama: fizicka sila. Titular privatne svojine je najcesce pojedinac. Drustvena moc je zastupljena u svakoj grupi u kojoj postoje izvesni hijerarhijski odnosi izmedju njenih clanova.drustvenog posedovanja. Drustvena struktura . statusna moc i znanje. Pojam svojine razvijen je ponajvise kroz pojam privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju. Drustvena moc je sistem nejednakih mogucnosti pojedinaca i grupa u donosenju relativno znacajnih odluka. Pored pojma svojina. raspolaganja Svojina se razlikuje po 2 osnova: objektu. drustvena moc je kategorija koja doprinosi proucavanju drustvene strukture. svojina. Subjektu. koriscenja ili ogranicenim prirodnim i drustvenim dobrima. Sa socioloskog stanovista presudno je ko stvarno raspolaze odredjenim predmetima. Ovaj oblik svojine je kritikovan zbog njene nedovoljne motivacije sposobnosti da bude nosilac ekonomskog razvoja i napretka u drustvu. U savremenom drustvu su akcionarska drustva. Privatna svojina predstavlja najbitniji oblik drustvenih (ne)jednakosti medju ljudima.

Ovo povezivanje moze da se posmatra u 2 osnovna pravca: 1. Svako drustvo je jedna manje ili vise izdiferencirana. Kao formiranje drustvenih grupa. pojavu ili citavu oblast realnosti. osnovna konstitutivna podrucja drustvene celine su: 1. Covek ne zivi niti radi sam kao jedinka. Kao formiranje organizacije i drustvenih podsistema. Povezivanje mikroelemenata.U najopstijem znacenju pojma struktura podrazumeva relativno stabilan sistem odnosa izmedju elemenata koji cine jednu stvar. U svakom drustvu postoji odredjen broj drustvenih uloga i drustvenih polozaja koji su relativno nezavisni od ljudi kao individua. nego uvek kao pripadnik neke grupe. nehomogena celina relativno stabilnih drustvenih odnosa. Ekonomska osnova 2. Podrucje drustvene svesti Marks uvodi slozeniji pojam. ljudi i njihovih polozaja i uloga u slozenije celine dovodi do nastanka makrostrukture drustva. drustveno bice. Pravno-politicka nadgradnja 3. Prema Marksovoj shemi. drustvene moci i drustvenog ugleda. klasa i slojeva 2. Drustveni polozaj je mesto koje pojedinac zauzima u raspodeli materijalnog bogatstva. politika i kultura. Tri su osnovne delatnosti: privreda. Kao pripadnik grupe on obavlja odgovarajucu delatnost i zauzima odredjen polozaj u drustvu. Drustvo se u svojoj opstoj strukturi sastoji od ljudi kao osnovnih materijalnih elemenata. Ove oblasti se nazivaju segmenti drustvene makrostrukture. Drustvene grupe i slojevi .

Zajednicki polozaj u drustvu. U zavisnosti od vrste delatnosti koja se u njima obavlja: radne grupe. stepen grupnog uticaja na ponasanje pojedinca. Prema stepenu raspodele drustvene moci u nacinu rukovodjenja na autoritarnim i demokratskim grupama. Prema stepenu formalizacije odnosa: formalne i neformalne grupe 2. Sa stanovista opste socioloske teorije. Potreba za zadovoljavanje nekih zajednickih interesa i sklonosti. stepen i kvalitet povezanosti pojedinaca u grupi. prijateljska grupa. kulturne. moguce je razlikovati skupove i zajednice. stepen formalizacije odnosa. Klasifikacija grupa i sagledavanje unutargrupnih odnosa: mogucnost ulaska i izlaska. narodi.Drustvena grupa je manji ili veci broj individua koje su medjusobno povezane trajnim ili privremenim odnosima. stepen prisnosti i intenziteta medju clanovima. Zajednicko drustveno-istorijsko poreklo(etnicke grupe. Sekundarne nastaju na osnovu zajednickih odnosa 3. Na osnovu stepena kvaliteta povezanosti clanova. grupa vrsnjaka. Primarne grupe su porodica. Prema aktuelnom uticaju na clanove. grupe mogu da budu referentne i nereferentne 4. kaste i staleze. U ove grupe ubrajamo klase. 2. politicke. nacije) 4. Postoje 4 uzroka koji dovode do stvaranja grupa: 1. 5. stepen raspodele drustvene moci i nacin rukovodjenja. Potreba za obavljanjem neke delatnosti na zajednicki nacin. sagledavanju unutargrupnih odnosa doprinose sledecih pet obelezja: 1. Porodica . Prema prisnosti i intenzitetu interpersonalnih odnosa razlikuju se primarne i sekundarne grupe. 3.

gradjanski i fakticki. tazbinsko. Obezbedjuje obavljanje odredjenih ekonomskih delatnosti u okviru porodice. duhovno. porodica punalua. drustveno-ekonomske i psiholoske. Najvaznije porodicne funkcije su: bioloske.Porodica je osnovna drustvena grupa koja se zasniva na braku i odnosima srodstva i ciji clanovi. obezbedjuje i razvija socijalne i individualne osobine licnosti. zive u zajednici. Brak je drustveno ustanovljena biosocijalna veza. Porodica parova. drustvenoj proizvodnji i reprodukciji ljudskog roda. Porodica krvnog srodstva. crkveni. Srodstvo je i drustvena veza izmedju odredjenih lica a ispoljava se u sledecim oblicima: adoptivno. Pociva na heteroseksualnim vezama. porodica krvnog srodstva. Brak moze da bude: obicajni. Cinom radjanja dece brak prerasta u prodicu kao srodnicku zajednicu. Promiskuiteta. Obezbedjuje reprodukciju drustva radjanjem potomstva. Prema Morganovoj teoriji. poslednji stupanj u evoluciji porodicnih odnosa. Ona se odlikuje cvrstom bracnom vezom izmedju muskarca i zene a njen nastanak se vezuje za pojavu privatne svojine u drustvu i trenji da se ona zastiti i ostavi u nasledje. cine je srodnici koji su podeljeni po polu i starosti. Ovu razvojnu liniju u osnovi je prihvatio Engels. Monogama porodica. Porodica nastaje zasnivanjem braka izmedju muskarca i zene u kojem se radjaju deca. grupa rodjene brace jednog roda ima za zajednicke zene grupu rodjenih sestara iz drugog roda. Dva tipa porodicnih odnosa: matrilinearno i patrilinearno srodstvo. poligamski brak: poliginija i poliandrija. . stanje u kome ne postoje izdiferencirani bracni odnosi. porodica parova i monogama porodica. porodica je prosla kroz sledece faze razvoja: stanje prvobitnog promiskuiteta. Porodica punalua. Biolosku osnovu prodice cine zadovoljavanje polnog nagona i bioloska reprodukcija ljudskog rada. Monogamna porodica je postal znacajan cinilac u drustvenom razvoju. Zasniva sistem srodnickih odnosa koji predstavljaju osnov za polne tabue i podelu uloga unutar porodice.

Savremena porodica je pretezno gradjanska porodica koja je sve manje ekonomsko-proizvodna a sve vise potrosacka grupa.Drustveno-ekonomske funkcije. socijalnim i kulturnim osobenostima. menja ili preuzima od strane drustvenih institucija. pre svega drustveno-ekonomskih. Porodica ima zastitnu ulogu. Psiholoske funkcije porodice. U savremenom drustvu se jedan broj porodicnih funkcija. kultura i drustvena obelezja. porodica postaje sve vise samo potrosacka jedinica jer proizvodna funkcija skoro u potpunosti prelazi na drustvo. Tradicionalna porodica je bila prosirena zajednica u Tenisovom smislu reci. u njoj se zadovoljavaju znacajne psiholoske potrebe. briga za ekonomski i moralni zivot svojih clanova. Razvoj tipova naselja strukturu odnosa u njima odredili su privreda. Ona je znacajn cinilac procesa socijalizacije. Savremena porodica nastaje i formira se pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije. Naselja Naselja se medjusobno razlikuju u prirodnom pogledu. U vaspitno-obrazovni process dece uvodi se niz novih cinilaca. Modernu porodicu karakterise ravnopravnost bracnih partnera i sirok individualizam njenih clanova. Pod uticajem procesa industralizacije i urbanizacije zivot ceoveka je mnogo izmenjen. a takodje i dominacija muza nad zenom i decom. Prva naselja stvarala su i odrzavala se na obalama vecih reka i . Ona se ogleda u pruzanju raznovrsnih vidova pomoci i zastite njenih clanova. Pociva na privatnoj svojini a svojstvena joj je zajednicka obrada zemlje i zajednicko domacinstvo. velicini. U tradicionalnoj porodici se neguje kult starijih. organizacije prostora. Porodica ima znacajnu vaspitno-obrazovnu ulogu.

Jordana. Nacija kao pojam i kao etnicka zajednica upucuje na zajednicku pripadnost na ideju porekla pojedinaca nezavisno od njihove volje. navike i obicaji. kultura i drustvena obelezja. U drustvu postoje i razvijaju se i razni prelazni i mesoviti oblici naselja. Eufrata. Pleme je prastari oblik zajednickog zivota koga karakterise krvno srodstvo i teritorija. Svaki tip drustva ima odgovarajucu etnicku zajednicu i u tom smislu se razlikuju: pleme. Teorije: . govor.drugim podrucjima odredili su privreda. Gradovi se dele na preindustrijske i industrijske. Ganga. U drustvu postoje 2 tipa naselja: selo i grad. Tada se covek stalno vezao za odredjenu teritoriju obradjujuci zemlju i gajeci stoku. Grad je vece naselje u prostoru koji je kontinuirano drustveno organizovan u kojem je razvijena drustvena podela rada i u kojem preovladava nepoljoprivredno stanovnistvo. Etnicke zajednice Etnicke zajednice su drustvene grupe istorijski nastale. Drustvena organizacija ovih prvih drustveno-prostornih skupina pocivala je na prosirenoj porodici i kolektivnoj svojini. U dolinama velikih reka: Tigra. narod. Narod je etnicka zajednica koja nastaje spajanjem veceg broja plemena na odredjenom teritoriji i na osnovu zajednickog jezika. Pored zajednickog porekla i teritorije pripadnike plemenske zajednice povezuje i osecaj pripadnosti. nacija. Sela su najstarija naselja. ima slabo razvijenu drustvenu podelu rada i u kojem preovladava poljoprivredno stanovnistvo. koje u pocetku povezuje zajednicki zivot na nekoj teritoriji a kasnije predstavlja o zajednickom nastanku i poreklu kao i osecanje pripadnosti i identiteta. Organizacija naselja utice na drustvene funkcije. Naglasava se da je za narod karakteristicno formiranje zajednicke kulture. Selo je manje naselje koje je pretezno smesteno u prostoru koje nije socijalno organizovano. Nila.

religija. Kriterijum koji se uzima za pripadnost naciji je svest o zajednicii teznja za zajednickim zivotom. a aristokratija je pozvana da vlada jer je nosilac najboljih nacionalnih osobina. Mit o “zajednickim interesima” naglasava samo zajednicki nacionalni interes. 4. Nacionalizam se zasniva na verovanju u postojanje zajednickih mitova od kojh se 2 izdvajaju: mit “o zajednickom poreklu”. obicaji. Vulgarno-materijalisticka polazi od stave da je sustina nacije u tome da zajedno zive i razvijaju se potomci istih predaka cije su genetske osobine prenose najbolje osobine na generaciju. Plemstva ispoljavaju i prenose najbolje osobine nacije. po Hegelu nacije koje nemaju svoje drzave su nacije bez istorije jer nemaju ni proslost ni buducnost. U savremenom znacenju nacija predstavlja istorijski nastalu zajednicu ljudi sa zajednickim poreklom koji zive na odredjenoj teritoriji. 5. i taj process do danas nije zavrsen. Empirijsko-pozitivisticka: zajednicko poreklo. . Ksenofobija je mrznja prema svim strancima. Etnocentrizam. ekonomskog i politickog razvoja. jezik. ideolizovanje sopstvene nacionalne zajednice i potcenjivanje kulture i tradicije drugih naroda. 2. zasniva se na uverenju das vi danasnji pripadnici jedne nacije poticu od istih praroditelja. krajem XIX v. Sovinizam je ekstremni oblik nacionalizma. istorijskasudbina. sa formiranjem zajednicke ekonomske i politicke strukture i sa kulturnim i duhovnim karakteristikama. na kompaktnoj teritoriji i u okviru zajednickog jezika i bliske etnicke i kulturne sposobnosti uopste.1. teorija. 3. u Francuskoj i Austrougarskoj monarhiji. Proces formiranja nacija bio je neravnopravan i razvitak nacionalnih pokreta prosao je kroz razlicite faze. Subjektivno-psiholoske. jedinstvena Marksisticka teorija nacije polazi od toga da je nacija istorijska pojava nastala je na osnovu drustvene podele rada epohe kapitalizma. Stvaranje nacija je pocelo u XVII v. Nacija zaista nije nesto drugo nego narod na visem stupnju drustvenog. Spiritualisticka. ideologija koja propoveda mrznju i netrpeljivost prema drugom narodu.

materijalno bogatstvo. socijalno diferenciranje se odvija na osnovu razlicitih cinilaca.… . politicki(organizovanje i politicke stranke). Drustveni slojevi predstavljaju relativno homogene oblike drustvenog grupisanja i obuhvataju lica sa istim ili slicnim drustvenim polozajem. na shvatanju drustva kao celine integrisanih delova u kojoj su funkcija svih delova medjusobno dobro uskladjene. stratifikacijski i elitisticki model. postoji neka vrsta diferencijacije i nejednakosti. obavljaju radi odrzavanja postojeceg sistema. U savremenom drustvu. Znacaj Marksove i Lenjinove teorije klasa je ogroman i nezaobilazan u analizi strukture i drustvenih kretanja XIX i XX v. U ovom modelu se napusta konfliktna varijanta klasne strukture drustva a kljucni pojmovi su drustveni polozaji drustvene uloge koje pojedinci zauzimaju. Svojina. podela rada. Stratifikacijski model drustvene strukture se zasniva na osnovnim postavkama struktural-funkcionalizma. Veber je svoju zamisao klasne i slojne strukture drustva doveo u vezu sa 3 stratifikacijska podrucja: ekonomskim(odgovaraju klase i ekonomska moc). Marks i Engels su nastojali da pokazu da je sva istorija svakog dosadasnje drustva istorija klasnih borbi.Revansizam je teznja drzave za osvetom zbog pretrpljenog poraza u prethodnom ratu. Tri velike klase modernog drustva: najamni radnici. obrazovanje. socijalnim(statusna grupa). kapitalisti i zemljovlasnici. Klasno-konfliktni model drustvene strukture. Klase i drustvena slojevitost U svim ljudskim drustvima. U savremenu sociologiju su se uoblicila 3 razlicita teorijska pristupa u ispitivanju drustvene diferencijacije i drustvenih nejednakosti: klasno-konfliktni. Poput Marksa. Ucenje o sukobima i o klasnoj borbi je bitan element marksisticke teorije klasa. Veber dokazuje da glavna klasna podela postoji izmedju onih koji poseduju svojinu i onih koji to ne poseduju. Klase su velike drustvene grupe koje su nastale na osnovu podele rada i privatne svojine. zanimanje.

Sto se tice pojedinog birokrate. Moska. Mihels. rukovodi ii ma monopol. Vlast ili vladavina kancelarije. Poznatija su Marksovo i Veberovo shvatanje. drzavni cilj se pretvara u njegov privatni cilj. Birokratija je imaginarna drzava koja postoji pored realne drzave. koji obavlja opste poslove u opstem interesu. u “tecenje karijere”.Elitisticki model drustvene strukture. Hegel je u birokratiji video racionalni duh drzave. Pareto. Po Mihelsu slozenost drustvenog zivota dovodi do izdvajanja manjine koja koordinira odnose. politicka i vojna. Po Marksu birokratija vazi samoj sebi kao poslednji krajnji cilj drzave. drzavna uprava i vojska u kojima komandne polozaje drze tru segmenta vladajuce elite: privredna. Pareto u drustvu smatra da sve elite vremenom gube snagu i opadaju po kvalitetu. XIX i XX v. Elitisticki model je veoma slican stratifikacijskom modelu drustvene strukture. Birokratija Birokratija je sloj koji je nerazdvojno povezan sa drzavom. u poteru za visim cinovima. vladavinu manje elite. “gvozdeni zakon oligarhije”. Ova ideja je prisutna i kod Sen-Simona koji je zastupao misljenje o vladavini naucnika i industrijalaca. Mil. Birokratija se shvata na razne nacine. Ciljevi drzave pretvaraju se u ciljeve birokratije ili se birokratski ciljevi pretvaraju u ciljeve drzave. Organizacije nuzno proizvode oligarhiju. Kljucne oblasti su privreda. Ideja da drustvom vlada grupa superiornih pojedinaca ima istaknuto mesto u Platonovoj misli. Elitisticki model se zasniva na vecitoj i neotklonjenoj podeli drustva na relativno malobrojnu elitu najsposobnijih i najvitalnijih koji vladaju i masu onih kojima se vlada. . U najsirem smislu pod elitom se podrazumevaju svi koji se isticu nekim sposobnostima ili drugim kvalitetima u odredjenoj oblasti rada i drustvenog zivota. Mils u knjizi “Elita vlasti” kriticki analizira americko drustvo.

Osnovna karakteristika profesije je trajno obavljanje zanimanja uz pretpostavku profesionalne specijalizacije funkcija i uz materijalnu nadoknadu. najverovatnije trajno obavljanje zanimanja. Slozeni zadaci su podeljeni na manje delove i svaki sluzbenik je specijalizovan za odredjeno podrucje. Svaki clan orifesije prethodno prolazi put temeljnih obucavanja i proces socijalizacije. Napredovanje pojedinca u hijerarhiji se zasniva na godinama sluzbe i u uspehu. U zavisnosti od funkcionalnog znacaja profesije zavisi i duzina i sadrzaj profesionalnog obrazovanja. Princip hijerarhije koji strogo utvrdjuje sistem nadredjenosti i podredjenosti.Veber je birokratiju shvatio kao istorijsku nuznost. ili kombinovanju oba ova kriterijuma. Drustvene ustanove i organizacije . u skladu sa pravilima ne obaziruci se na pojedince. neafektivno. Profesije U savremenom drustvu zanimanje je jedan od najznacajnijih elemenata prepoznavanja ljudi i hijerarhija jedna od savremenih odlika drustvene stratifikacije. privrede i drugih oblasti drustvenog zivota. Pravila odredjuju fiksne procedure za obavljanje pojedinih zadataka sa strogom disciplinom i kontrolom. Sluzbenici nisu vlasnici sredstava kojima raspolazu u obavljanju poslova. Profesija je. Profesije odredjuje vlastite standarde obrazovanja i obucavanja. Birokrata izvrsava svoje zadatke racionalno. kao najracionalniji i najefikasniji oblik upravljanaj u okviru drzave.

U institucije ubrajamo: brak. Pravda i opsta korist najvazniji ciljevi. Organizacija se odnosi na sve drustvene oblike koji nastaju kao rezultat svesne namere i cilja. najvaznija nauka u kojoj su dobro. drzavu. Organizacija se definise kao radna celina strukturisana prema nacelima i metodama koje omogucuju maskimalnu efikasnost u ostvarenju oredjenog cilja. crkvu… Svaka drustvena ustanova pretpostavlja odredjene obrasce ponasanja. Politika je za stare Grke bila drustvena praksa. . Organizacija: celina ljudi i stvari. Politika U sirem smislu politika oznacava svako svesno usmeravanje ma koje ljudske delatnosti u drustvu.Drustvena ustanova je usvojen oblik ili nacin obavljanja neke drustvene delatnosti koji ima odredjen znacaj za odrzavanje i funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela. porodicu. za koje je drustvo posebno zainteresovano i nad kojima nastoji da uspostavi sto efikasnijnu drustvenu kontrolu. Politika se odnosi na ono usmeravanje koje ima za predmet funkcionisanje drustvenog sistema ili nekog njegovog dela i koje se ostvaruju pomocu drzavne vlasti. Uskladjena je sa odgovarajucim vrednostima i normama. Drustvene ustanove pokrivaju siroko podrucje drustvenih i medjuljudskih odnosa. koje je bilo znacajno obelezje anticke misli. javno ucestvovanje u resavanju svih pitanja polisa. vojsku. Jedinstvo etike i politike. svojinu. grupnih i individualnih ponasanja. Od nacina nastanka organizacije zavisi i stepen organizovanosti. Makijaveli raskida podredjujuci politicku misao politickom pragmatizmu. univerzite. a mogu nastati i spontano iz razlicitih pobuda. “Cilj opravdava sredstva”.

Ono naseljava teritoriju. Drugi element je stanovnistvo. Prvi element drzave je teritorija. Pozivajuci se na opsti interes drustva. Treci element je suverena javna vlast. Cetvrti element je oporezivanje stanovnistva i stvaranje novcanih fondova. ovo zastupa Filmor. sredstvo i cilj. Politika je program i aktivnost. Teorija klasnih sukoba. drzava kao ustanova i vrhovna vlast na odredjenoj teritoriji upravlja drustvom oslanjajuci se na sva sredstva koja su pravno propisana. postuje uspostavljenu vlast i prihvata njenu politiku. Drzava nastaje kao rezultat razvoja i usloznjavanja ljudskog drustva.Politika je oduvek imala dvostruku ulogu: stvaralacku i integrativnu ili rusilacku i dezintegrativnu. Teorija sile shvata drzavu kao nesto sto je nametnuto silom: nastala je podjarmljivanjem jednog plemena od strane drugog. Drzava Drzava je najznacajnija politicka ustanova i organizacija globalnog drustva ciji je cilj da zastiti i unapredi drustveni poredak. a svojom pojavom doprinosi i unapredjuje drustveni zivot ljudi. njen cilj je ostvarenje pravde. odnosno plemena. nastanak drzave objasnjava raslojavanjem ljudske zajednice na bogate i siromasne i stvaranje aparata drzavne prinude. proizvodjaca. Drzavna vlast se razvila iz vlasti staresine i porodice. cuvara. Savremeno . Politika je organizovana ljudska aktivnost usmerena na vodjenje zajednickih poslova drustva putem donosenja opstevazecih odluka i stvaranja o njihovom izvrsavanju. Platonova zamisao drzave je odraz bozanske ideje ii ma imanentno eticki karakter. Dirkem znacaj pripisuje “imanetnoj tradiciji i svesti” iz kojih se obliku suverenost. Ona je teritorijalna zajednica ljudi sa precizno omedjenim granicama. Taj cilj drzava ostvaruje legalnim monopolom fizicke prinude kojim raspolaze posebni aparat javne vlasti. umece i nauka. Teorija drustvenog ugovora polazi od pretpostavke da ljudi svojim ogovorom stvaraju drzavu da bi uspostavili poredak u drustvu kaka vim odgovara. Ta drzava se sastoji iz 3 sloja: vladara.

Prema organizaciji drzavne vlasti: monarhije i republike. Na osnovu ekonomsko-klasne strukture odgovarajuceg drustva ralikuju se sledeci tipovi drzava: robovlasnicki. Prema obliku drzavnog uredjenja: unitarne i slozene. kapitalisticki i socijalisticki. Prema politickom nosiocu suverene vlasti: demokratije i autokratije. Najvisi pravni akt u drzavi je ustav. treba razlikovati 2 elementa: dispoziciju kojom se propisuje sta treba uciniti i sankciju kao prinudu koju preduzima drzava u slucaju da se ne postuje ono sto dispozicija nalaze. zakone i druge propise koje namece celom drustvu a cije nepridrzavanje povlaci za sobom odgovarajuce sankcije. Pravo Pravo je skup odredjenih propisa koje donosi drzava a koji regulisu odnose i ponasanje ljudi. Politicke partije . Da bi mogla da odrzi i osigura postojeci drustveni poredak.drustvo ne moze bez drzave. drzava ima odgovarajuce organe. bez organizacije i upravljanja globalnim sistemom. cija primena osigurava prinudom drzavne sile. feudalni. U okviru pravnih normi koje donosi drzava. Pravo postoji da bi se regulisao drustveni zivot i obezbedio drustveni razvoj.

Javno mnjenje i sredstva masovnih komunikacija Pod javnim mnjenjem podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnistva ili dela stanovnistva o pojedinim drustveno znacajnim pitanjima. Sredstva su olaksala i ubrzala razmenu kulturnih tekovina izmedju naroda. Statutom se regulise organizacija partije. . Sredstva masovnih komunikacija treba da istinski zastupaju drustvene interese. Politicke parije su doborvoljne i relativno trajne politicke organizacije ciji je cilj osvajanje ili ostvarivanje vlasti. Pokret je uza. Sredstva masovnih komunikacija uticu na formiranje drustvene svesti. Socijalni pokreti su stariji od politickih partija. kriticki analiziraju postojece prilike u pojedinim oblastima drustvenog zivota id a na taj nacin aktivno uticu na njegov preobrazaj. sistem organa. da objektivno. Delovanje politicke partije zasniva se se na 2 elementa: programu i statute. Njihov nastanak je u neposrednoj vezi sa razvitkom parlamentarne demokratije i burzoaskim demokratskim revolucijama. glas onih kojima se upravlja i cija je volja prigusena. To su organizacije koje obuhvataju ljude sa istom politickom ideologijom. Mnjenje je glas mnostva. Novi drustveni pokreti nisu usmereni samo na osvajanje vlasti vec na postizanje sto boljih uslova zivota.Politicka partija se ubraja medju najvaznije politicke organizacije koja zajedno sa drugim drustvenim organizacijama sacinjava politicki sistem. potpuno i pravovremeno informisu javnost. Pokreti izrazavaju interese sirih slojeva ili njegovih delova. prava i obaveze clanstva. sredstva i metode delovanja partije. U program su formulisani osovni ciljevi. Sredstva masovnih komunikacija imaju veliku ulogu jer omogocuju ocuvanje i nasledjivanje kulturnih tekovina koje su namenjene sledecim generacijama. manje organizovana i strukturisana aktivnost usmerena u pravcu ostvarenja nekog interesa.

Kultura je deo ljudskog drustva i cinilac njegovog kretanja i mnjenja. U savremenom drustvu u smislu kulture globalnog drustva mozemo govoriti o nacionalnim kulturama. protivkultura predstavlja prestupnicke ili devijantne odnosno delikventne oblike ponasanja. postuju i ciji razvitak podsticu. Masovno drustvo sa svojim obelezjima pretpostavlja novi nacin zivota koji raskida tradicionalne . Potkultura je pojam koji je u sociologiji prihvacen na osnovu saznanja da kultura nije potpuno jedinstvena pojava. religija. Protivkultura nastaje iz potkultura ukoliko izvesni oblici ponasanja dodju u manji ili veci sukob sa bitnim ciljevima kulture. ono sto je rezultat ljudskog iskustva vezanog za materijalne proizvode coveka. preferiraju. Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih pojava i tvorevina koje je covek proizveo svojom materijalnom i duhovnom aktivnoscu. U svojoj sustini. Kultura je i komponenta strukture licnosti cinilac njenog angazovanja i usmeravanje ponasanja. Materijalnu kulturu cine proizvodna sredstva i ostale materijalne tekovine. pravila i ponasanja koje clanovi neke grupe usvajaju. Materijalnoj kulturi pripada samo ono sto je rezultat covekovog rada.Kultura i oblici duhovne kulture Kultura moze se definisati samo na relaciji covek-priroda-drustvo. omogucuje kontinuitet. Kultura globalnog drustva je nivo na kojem se kultura najcesce posmatra. promene i napredak i zajedno sa stvaralastvom predstavlja ulsov bez kojeg se ne moze zamisliti covekov zivot. Osnova za stvaranje nacionalnih kultura su zajednicki jezik. Potkultura ne mora da protivreci i da se suprotstavlja sirem globalnom sistemu i ona ne znaci izolovanost vec raznolikost. i zajednicka istorija koja se oblikuje kao skup nacionalnih mitova i legend. Duhovna kultura osmisljava covekovu egzistenciju. Masovna kultura je analiticka kategorija koja se upotrebljava za oznacavanje niza osobenosti savremenog drustva. Potkultura se odredjuje kao skup vrednosti. Zajednicka kultura je jedna od odrednica svake nacije.

Jezik je u stvari spoljasnja materijalna forma iskustva i misljenja. nastalo centralizacijom ekonomske moci i politicke vlasti. imenovao i pojmovno izrazio predmete. drustvu i ljudskom misljenju. U uzem znacenju pojam civilizacije se suprotstavlja pojmu duhovne kulture i njime se obelezava samo materijalna kultura. Filozofija. bica i pojave koji postoje nezavisno od pojedinca. prouzrokovalo je krupne promene u socijalnoj i kulturnoj oblasti. Znak je obavestenje o jednom predmetu ili pojavi koji usmeravaju nase ponasanje isto kao sto bi nas na to primorala i sama ta pojava. a pod kulturom samo duhovnu kulturu. Merkuze pod pojmom civilizacija podrazumeva samo materijalnu kulturu. Masovno drustvo. Covek se sluzi jezikom kao narocitom simbolickom aktivnoscu da bi oznacio. Jezik i simbolicka komunikacija Jezik je element duhovne kulture cija manifestna funkcija je drustvena komunikacija. Filozofija .ljudske veze. Pojam kulture tesno je povezan sa pojmom civilizacija. nauka i ideologija Filozofija je oblik drustvene svesti koji nastoji da izrazi najopstije zakonistosti i tendencije u prirodi. Jezik kao znak se razlikuje od jezika kao simbola. Jedna od bitnih karakteristika je i ekspanzija sredstava masovnog komuniciranja i jacanja njihovog uticaja na oblike misljenja i ponasanja ljudi.

smislu njegovog zivota.tezi da utvrdi sustinu sveta. Nauka se u najopstijem smislu moze odrediti kao objektivno. i sistematizovano zanje o objektivnoj stvarnosti koje sluzi coveku i koje je prakticno promenljivo. nauka o bicu. istinoscu i granicama ljudskog saznanja naziva se gnoseologija. kod jedne grupe francuskih filozofa koji su svoju filozofiju nazivali ideologijom. Filozofska disciplina koja se bavi sustinom. Deo filozofije istrazuje i analizira problem vrednosti. Deo filozofije koji proucava i procenjuje moralne vrednosti. poreklo i nacela moralnosti naziva se etika. Naucno saznanje je istinito saznanje. U skladu sa odgovorom na pitanje sta cini sustinu sveta nastali su idealizam i materijalizam. Umetnost . domasajima. ono koje odgovara objektivnoj stvarnosti. metodski izvedeno. Jedna od prvih filozofskih disciplina je ontologija. strukturi i modusima. Filozofija sadrzi opsta saznanja i predstavlja osnovno polaziste ostalim naukama. Ideologija kao pojam javlja se u XVIII v. izvorima. Kriticko preispitavanje stvaralastva sa stanovista lepote rezervisano je za estetiku. obimom. to je aksiologija. Filozofija kao racionalan oblik svesti je usretsredjena na trazenje celovitih odgovora o coveku. njegovim principima. a sebe ideolozima. sustini sveta.

Moralna dispozicija-izrazava pozeljne oblike ljudskog delovanja i ponasanja. Larpurlaristicko shvatanje je ono po kome je umetnost sama sebi cilj i svrha. nacela. Obicaj je norma koja je obavezna na osnovu svoje duge tradicije. normi. ukoliko on krsi ili narusava moralne norme. zasniva se na pretpostavci da umetnost treba da koristi coveku. Moral je aktivno covekovo oblikovanje i ocenjivanje sebe i drugih ljudi kao dobrih i zlih. da bude u funkciji resavanja odredjenih problema i humanizaciji delatnosti i odnosa medju ljudima. Celokupno stvaralastvo pojedinih grana narodne umetnosti nije proizvod nekog “usamljenog” pojedinca. jedan od najstarijih oblika drustvene svesti. sta je dobro. Moralni sud. U sadrzinskom smislu moral se sastoji iz: 1.ocenjivanje ili vrednovanje covekovog postupka a ukljucuje procenu kao namere tako i posledice stvarnog ponasanja. Umetnost uvek izvire iz unutrasnjih osecanja i poimanja sveta od strane umetnika i ona je uvek subjektivna strna ljudskih delatnosti. Moralna praksa-sveukupnost moralnog zivota. Umetnost nosi i obelezja vremena u kome nastaje. 4. Snaga obicaja se gleda po duzini trajanja. Moral i obicaj Moral je pored religije. Obicaj je drustvena norma koja nastaje sporo. On ima odredjen autoritet samo zbog te starine.Umetnost je jedan od elemenata drustvene svesti koji zajedno sa ostalima duhovnim tvorevinama ulazi u sadrzaj kulture. Dobro je vrhovna moralna vrednost. Griza savesti je sankcija. a sta nije da se cini u odredjenim situacijama. izrazava karakteristike istorijskih zbivanja i drustvene stvarnosti. maksima koje regulisu ponasanje ljudi i njihove medjusobne odnose. Utilitaristicko shvatanje nastoji da umetnost prilagodi prakticnim potrebama. 2. . 3. To je skup pravila. svoje starine. ponavanjem odredjenog nacina ponasanja u odredjenoj drustvenoj situaciji. Moralna sankcija-usmerena je na to da se deluje na moralnu svest pojedinca.

njegova moralna sankcija. Parsons dokazuje da je jedna od najvaznijih funkcija religije “naci smisao” svim iskustvima i dozivljajima bez obzira na to koliko oni izgledali besmisleni i protivrecni. Monoteizam se poklapa sa nastankom velikih robovlasnickih imperija. Politeizam je priznavanje i postovanje vise bogova. biljke ili zivotinje u kojima boravi duh. bitna karakteristika religije jeste verovanje u sveto. njegovo duhovno utociste.Religija i magija Po Dirkemu. Po Dirkemu. njegova svecana dopuna. Animizam je verovanje da u svetu postoje duhovi i da oni upravljaju stvarima i dogadjajima. glavna karakteristika totemizma je verovanje da postoji medjusobna veza. ni zamisao o Bogu ne mogu uzeti za karakteristiku religije. njegova logika u popularnom obliku. onim sto je izdvojeno i zabranjeno. izmedju clanova roda i njihovog totema. Totemizam. enciklopedijski kompedijum. verovanje u jednog Boga. duhovnog upravljaca citavog sveta. religija ne stvara coveka. Religija jaca kolektivnu svest. U monoteistickoj religiji bozanstvo gubi konkretne ljudske odnose i slabosti. Totem kao symbol moze da bude u vidu predmeta. njegov opsti razlog utehe i opravdanja. prema kome svakom prirodnom pojavom i ljudskom proizvodnom aktivnoscu upravlja posebno bozanstvo. Malinovski shvata religiju kao sredstvo koje jaca drustvene norme i vrednosti i jaca drustvenu solidarnost. Politeizam. Marks kaze da covek stvara religiju. Dirkem dokazuje da se ni zamisao o “duhovnom bicu”. religija je opsta teorija ovog sveta. Monoteizam. Po Marksu. srodstvo. proces pretvaranja predstave o duhovima u ideju o bogovima trjao je dugo i odvijao se u 2 faze: 1. Teizam. religija je sistem verovanja i prakse povezanih sa svetim stvarima. verovanje u vise bogova 2. njegov entuzijazam. .

Pojam. obavljanje jednog broja prakticnih radnji. Promene i razvoj drustva Od mnogobrojnih Kontovih ideja jos i danas je prisutna podela na “socijalnu statiku” i “socijalnu dinamiku”. Magija moze da se podeli na pozitivnu i negativnu.oblici i uzroci drustvenoistorijskog kretanja . Magija je tesno povezana sa religijom. S napretkom nauke i racionalnog saznanja. U magiji postoje 2 elementa koja doprinose njenom razumevanju: verovanje u postojanje “mocne sile” koja vlada sudbinom coveka i prirodnim dogadjajima.Socioloski posmatrano. religija kao sastavni deo kulture ima osobeno mesto unutar kulture i specificna obelezja koja religiju odvajaju od ostalih elemenata kulture. Magija pre svega treba da ponudi prakticna uputstva za postizanje ciljeva. magija se sve vise potiskuje i iscezava.

Drustveni progres se odvija uglavnom u 2 oblika. Sorokin i ostali predstavnici ciklicne teorije se suprotstavljaju evolucionizmu. Dok jedni pod drustvenim kretanjem podrazumevaju kretanje ciji su nosioci drustvene grupe. Difuzionisticke teorije polaze od ideje da sve znacajnije promene nastaju u jednom svetskom sredistu kao odlucujucem za istorijski razvitak covecanstva. ono se moze prikazati u obliku prave ili isprekidane linije. Ciklicna teorija polazi od pretpostavke da drustveno-istorijsko kretanje ima karakter zatvorenog kruga istorijskih zbivanja u kome se drustva stalno vracaju na pocetni oblik razvitka. dok su difuzionisticke teorije podesne za objasnjenje promena u oblasti kulture. U osnovi ovih teorija je postojanje centra u kojima se usled sticaja povoljnih istorijskih okolnosti javljaju novi kulturni sadrzaji koji se u obliku krugova sire u najblizoj i daljoj okolini. Drustveno-istorijsko kretanje ima karakter kontinuiranog progresa. sredstava za proizvodnju. da se ciklicna moze koristiti za objasnjenja promena u oblicima politicke vladavine. kao evolucija i revolucija. Evolucionisticka teorija se temelji na ideji da se drustvo i pojave u njemu stalno menjaju i da se promene nuzno odvijaju od nizih ka visim oblicima organizacije drustvenog zivota. drugi pod tim pojmom podrazumevaju i kretanje ciji su nosioci pojedinci. ceklicna i difuzionisticka. ekonomski. Najvazniji progresi: tehnicko-tehnoloski. One se razlikuju po korenitosti drustvenih promena. Drustvena pokretljivost . sredstvima kojima se ljudi sluze radi njihovog izvodjenja i brzini promene. politicki i kulturni. ali sa stalnom uzlaznom putanjom. klase i slojevi ili globalno drustvo. Najpoznatije su: evolucionisticka.U sociologiji ima vise teorija o karakteru. U okviru drustveno-istorijskog kretanja znacajna je socioloska razlika izmedju perioda drustvene promene i perioda relativne drustvene stagnacije. oblicima i uzrocima drustveno-istorijskog kretanja. Postoje progres i regres. Evolucionisticka teorija primenjuje se za objasnjavanja promena.

Pod vertikalnom pokretljivoscu podrazumeva se pomeranje pojedinaca i drustvenih grupa u njihovom drustvenom polozaju. U savremenom drustvu najvaznija sredstva za vertikalnu pokretljivost su sticanje skolskih verifikacija. vertikalna i prostorna. a takodje i sredstvo resavanja protivrecnosti danasnjeg sveta. sto je praceno promenom zanimanja. Pod prostornom pokretljivoscu podrazumeva se individualno ili kolektivno pomeranje u geografskom prostoru. bavljenje politikom i sklapanje braka. Obicno se pri tome pravi razlika izmedju ulaznog i silaznog vida vertikalne pokretljivosti. robovlasnicko drustvo. posledice rata kao oblika drustvenog sukoba koji su vodjeni u istoriji dovoljno jasno prikazuju da je mir najpovoljniji uslov napretka ljudskog drustva. Peoriodizacija istorijskog kretanja Marks u celokupnoj istoriji razlikuje 5 drustveno-ekonomskih formacija: prvobitnu robovsku zajednicu. kapitalizam i komunizam. Najtezi oblik drustvenog sukoba koji nalazimo u celokupnoj dosadasnjoj istoriji je rat. Priroda. svaka trajnija promena mesta boravka pojedinaca ili drustvenih grupa. Pri tome nova zanimanja ostaju na istom socijalnom nivou kao prethodna s obzirom na drustvene polozaje koji im odgovaraju u vertikalnoj dimenziji drustvene strukture. Skolski sistem odnosno obrazovanje predstavlja nesumljivo najvazniji i najmasovniji kanal drustvene pokretljivosti. . odnosno tipa drustvene uloge. feudalizam. Pod horizontalnom pokretljivoscu podrazumeva se svaki prelazak pojedinca iz jedne grane drustvene delatnosti u drugu.U sociologiji se obicno razlikuju 3 vida ili dimenzije drustvene pokretljivosti: horizontalna.

. Selo je osnovni tip naselja. Industrijsko drustvo je ono gde preovladjuje masinski nacin proizvodnje. Ekonomski i tehnicki napredak industrijskog drustva zasniva se na dvema industrijskim revolucijama: 1. mehanizacija i automatizacija i sve veca specijalizacija proizvodnje. u kome je capital glavni oslonac i cinilac razvoja. .Prisutna je periodizacija istorijskih kretanja po kojoj se razvoj odvija kroz 3 osnovne etape: predindustrijsku. Predindustrijsko drustvo oznacava fazu u kojoj preovladjuje primarni sektor delatnosti-poljoprivreda. i prvih decenija XVIII v. Mnostvo je cinilaca koji su doveli do medjusobnog povezivanja razlicitih drustvenih sistema i naroda uprkos razlicitim stepenima istorijskog razvoja. saobracaj. istrazivacki rad. Postindustrijsko drustvo je “drustvo znanja”. Tu spadaju: razvoj tehnike i tehnologije. saobracajne veze. upravljanje i rekreacija. Ono sto savremenoj promeni daje snagu i aktuelnosti svakako je ekonomska. Postindustrijskim drustvom naziva se faza najrazvijenijih drustava. Primenom parne masine kao osnovnog i taja jedinog izvora pogonske energije 2. svetsko trziste. masinskoj proizvodnji. stvaranje medjunarodnih organizacija i sve cesce upoznavanje i priblizavanje razlicitih naroda i nacija. Novi izvori energije: elektricna. Globalizacija Savremeni svet karakterise izuzetna brzina drustvenih promena. gde se covekov fizicki rad zamenjuje radom i energijom masine. Karakteristike ove etape opisane su u knjizi Bela “Dolazak postindustrijskog drustva”. nuklearna tecna goriva sl. Industrijsko drustvo je tip drustva koji se zasniva na industrijskoj. industrijsku i postindustrijsku. Karakteristika postindustrijskog drustva je zaposlenost radne snage u uslugama koje se odredjuju kao trgovina. zdravstvo. Predindustrijsko drustvo na evropskom kontinentu obuhvata period do kraja XVII v. finansije. poistovecuje se sa civilizacijom srednjeg veka. obrazovanje. atomska. Pored seljastva kao znacajne drustvene grupe izdvajaju se gradski stalez zanatlija i sloj trgovaca.

kao i za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. slobodni i ravnopravni narodi. Rec globalan se najcesce primenjuje za objasnjavanje skupova razlicitih dimenzija i struktura. godine kada su vlada SAD. Po Urlihu Beku globalizam u svojoj osnovi podrazumeva ideolosko shvatanje koje globalizaciju svodi na ekonomsku dimenziju. Prva se manifestuje u povezivanju sveta u jedinstvenu ekonomsku celinu i rezultat je razvoja moderne tehnike i tehnologije. novinarstvu i u kolokvijalnoj upotrebi. 2. jer polazi od osnovnog stava da je ideologija izrazena u vladavini svetskog trzista. Globalizacija postaje predmet naucne obrade posebno nakon Planetarnog zasedanja TK u Vasingtonu 1984. grupa nacija ili citav svet. . medjusobno uslovljeno i medjusobno povezano u globalno ekonomsko. Termin “globalizacija” se posebno koristi u politickoj komunikaciji. pojavljuje se u publicistici. Njeni osnovni akteri su nauka i znanje. U funkciji megakapitala i imperijalne hegemonije bogate manjine zemalja svetskih centara. ona je antagonisticka i unipolarna. MMF. to je promena izrazena ili objedinjena globalnim procesom ujedinjavanja covecanstva. Pored termina globalizacija. Pod terminom globalizacije podrazumeva skup procesa kojim se umanjuje uloga i znacaj nacionalnih drzava. na zaustavljanje i sprovodjenje privatizacije. Neoimperijalna globalizacija je prisilna i porobljivacka. Mondijalizacija ili multipolarna globalizacija pretpostavlja ravnopravnost izmedju razlicitih naroda. Predvidjena pravila se odnose na liberalizaciju trgovine i finansija. kao sto su nacija. U procesu globalnog ujedinjavanja covecanstva postoje 2 protivrecne tendencije koje bitno odredjuje sve medjunarodne odnose: 1. i Svetska banka osnovali Vasingtonski konsenzus poznat kao program reformi. da bi oznacio proces ujedinjavanja covecanstva. na slobodno trzisno formiranje cena. mogu se naci i drugi termini. Termin globalizacija ulazi u upotrebu ’70-ih i ’80-ih godina XX v. kao nuzni i neminovan drustveni proces objedinjavanja covecanstva u jedinstveno svetsko drustvo. predstavlja jedan od najznacajnijih procesa savremenog civilizacijskog razvoja.politicka i kulturna promena. politicko i kulturno prostranstvo. Globalizacija. drzava i kultura. Druga se manifestuje u borbi za oslobodjenje od svih oblika ekonomske i politicke zavisnosti. kao “globalnost” ili “globalizam”.

jer jer nacionalna drzava suvise mala da bi resila velike zivotne problem i suvise velika da bi resila male problem. rast transnacionalnih kompanija. porast brzine i obima finansijskih transakcija. koja povezuje udaljena mesta tako sto lokalna zbivanja uoblicavaju dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko. odnosi se na velike svetske religije nastale tokom seoba naroda. . odnosno globalno drustvo. Globalizacija se odredjuje kao stalno rastuci i razvijajuci proces medjusobnog povezivanja razlicitih faktora medjunarodnog znacaja. Volestrin je misljenja da je globalizacija ogromno nerazumevanje savremene realnosti. Engleski teoreticar globalizacije Entoni Gidens globalizaciju definise kao intenzifikaciju drtustvenih odnosa na svetskom planu. Bel globalizaciju povezuje sa krizom teritorijalne nacionalne drzave. medija. njihova ekonomija. Albrou smatra da globalizacija oznacava sve one procese pomocu kojih ljudi citavog sveta bivaju inkorporirani u jedno svetsko drustvo.Pod globalizacijom se podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog i politickog prostranstva. U definisanju dominira stav da je globalizacija proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava. Teoreticar Dejvid Held istice da globalizacija proces koji obuhvata preobrazaj prostorne organizacije drustvenih odnosa i ucinkom-stvarajuci transkontinentalne tokove i mreze delovanja.kultura. Globalizacija se moze odrediti kao proces jedinstvenog ekonomskog. na sirenje tehnologije. politickog i kulturnog prostranstva. da je to obmana koja je nametnuta od strane mocnih grupa. trgovina medju razlicitim drzavama koje se nalaze na velikim udaljenostima. na kulturne i informacione promene u drstvenoj delatnosti raznih drzava. al ii brojnih sfera drustvenog zivota. pri cemu se misli na tesne ekonomske i politicke veze. koje je primoravalo nacije da stupaju u medjusubne odnose. pravnih sistema. Jedan od najzacajnijih faktora globalizacije je ekonomski faktor. kretanje naroda unutar i izmedju kontinenata. porast direktnih inostranih investicija. Saradnja izmedju nacija odvija se preko ekonomskog trzista. oznacava povecanje medjunarodnog udela u trgovini robe.

Glavne karakteristike ovako shvacene ekonomske globalizacije su tehnoloske promene. Globalizacija svetske privrede. Na razvoj ekonomske globalizacije uticali su brojni faktori: porast svetske proizvodnje. . intervencionisticka ili neokonzervativna skola je misljenje da liberalizaciju ekonomskog zivota treba ogranicavati drzavnom intervencijom. Ekonomska globalizacija se moze odrediti kao proces povezivanja razlicitih privreda sveta u jedinstvu i integrisanu svetsku privredu. izrazito razvijanje svetskog trzista. Globalizacija u sirem smislu podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jedinstvenu svetsku privredu. sto znaci da privredne veze prevazilaze granice drzave ili regiona i teze da obuhvate ceo svet. Ekonomska globalizacija Pod globalizacijom ekonomije podrazumeva se proces rastuce privredne medjuzavisnosti drzava sirom sveta. posebno po shvatanju ekonomista. Ekonomska liberalizacija najvise zavisi od brzine liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa.Borba interesa odvija se u uslovima neravnomernog ekonomskog i tehnoloskog razvoja pojedinih zemalja i jos uvek prisutne podele sveta na razvijene i nerazvijene. uspon “azijskih tigrova”. Protekcionisticka. sto neposredno utice na njihovo otvaranje prema svetu. jacanje transacionalnih kompanija. porast spoljno-trgovinske razmene. Uspostavljanje ekonomske veze postaju sastavni deo procesa globalizacije. Liberalisticka skola zastupa stanoviste da liberalizaciju ekonomskog zivota treba prepustiti trzistu. liberalizacije medjunarodne trgovine i investicije nacionalnih privreda. ubrzavanje medjunarodnih tokova robe i kapitala. vrsi se u prekogranicnom poslovanju preduzeca. u uzem smislu. koje u najvecoj meri i regulise ekonomski zivot.

treba samo nekoliko godina da azijske zemlje dostignu tehnoloski razvoj sadasnje najrazvijenijih zapadnih zemalja. Svetsko trziste je u uslovima ekonomske globalizacije znacajno razvijeno. savremena Zahvaljujuci razvoju informaticke i telekomunikaocine tehnologije. Fragmentacija: drzava ima pravo i obavezu da stiti nacionalne interese. U uslovima velikog uspona savremene civilizacije siromastvo postaje globalan problem covecanstva. saveza drzava. fragmentacije i koordinacija. Pax Amerikana: upravljanje jedinstvenim politickim prostranstvom treba da pripadne Americi kao najmocnijom ekonomskoj sili na svetu. Oko 350 vodecih transnacionalnih kompanija drzi u svojim rukama oko 40% svetske trgovine. O politickim odnosima izmedju drzava u procesu globalizacije izdvojili su se 4 modela: Pax Amerikana. Politicka globalizacija Pod politickom globalizacijom se podrazumeva jedinstvenost i protivrecnost politika i politickih odnosa koji postoje u okviru drzava. Adam Smit model. capital. Adam Smit model: globalne politicke institucije ne treba mnogo da se mesaju u trzista. regiona i izmedju regiona. . Novu ekonomiju karakterise intelektualni informaciona i komunikaciona tehnologija. svet se sve vise globalizuje. Informacione tehnologije omogucava novi uspon ekonomije simbola.Po misljenju americkog naucnika i futurologa Dzona Nezbita.

kao i Spengler nagovestavaju sumrak Evrope i slom zapadnih vrednosti. Arnold Tojnbi je dokazivao da je u istoriji ljudskog drustva nastalo 26 civilizacija. Tojnbi i Hantington isticu dominaciju i primat zapadne civilizacije. Civilizacija sa socioloskog stanovista se odredjuje kao istorijskoantropoloski. Svetsko drustvo predstavlja jednu civilizaciju kao ukupnost vise posebnih unikatnih civilizacija. Izmedju civilizacija postoje sustinske razlike. diskontinuirano i izolovano dobijaju poseban znacaj.Koordinacija: sve drzave grade politicki sistem na demokratskim osnovama. Osvald Spengler se priklanja koperikanskoj koncepciji istorije u kojoj kategorije istovremeno. tako da mogu biti dominantan uzrok sukoba u pokusajima izgradnje novog svetskog poretka. Ove razlike se mogu usporiti. Globalizacija i civilizacijski razvoj drustva Civilizacija se odredjuje zajednickim objektivnim elementima kao sto su jezik. U razmatranjima o globalizaciji sa politickog aspekta cine se pokusaji sagledavanja buduceg razvoja drustva. . socio-kulturni i istorijski tip organizacije drustva na odredjenom geografskom prostoru. Spengler je zagovarao tezu da svaka konkretna kultura prolazi neminovan put radjanja i propadanja. kao sto sve vise i usporavaju proces globalizacije. religija. ali Tojnbi. traze se odredjene specificnosti pojedinih perioda i putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje covecanstva. istorija. obicaji i institucije.

Razmatranje globalizacije sa socioloskog aspekta cesto se odnose na to da li je globalizacija proces ili pojekat. Danijel Bel je objavio knjigu “Kraj ideologije” u kojoj je tvrdio da je ekonomija trijumfovala nad politikom. niti spreciti. Kulturni identitet svakog naroda zasniva se na kulturi kao ljudskom stvaralastvu u kome se stvaraju materijalne i duhovne tvorevine. Tehnologija jos uvek nije uspela da uspostavi tu vaznu integraciju covecanstva. Sudbina globalizacije . zakonitost koja se ne moze ni zaustaviti. ni potpuna saradnja. Socioloski pojam globalizacije Globalizacija odrazava istorijsku i civilizacijsku zakonitost u razvoju ljudskog drustva. Ta medjusobna povezanost rezultat je razvitka tehnologije i sredstava komunikacija. Za resavanje globalnih problema savremenog drustva ne postoji opsta saglasnost. pri cemu sve posebne civilizacije imaju svoja specificna obelezja. Razvoj covecanstva je zabelezio postojanje vise civilizacija izmedju kojih postoje brojne sustinske razlike. Opstanak nacionalnih drzava u globalnom drustvu predstavlja osnovu ocuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda.Zajednicki karakteristika svih posebnih civilizacija u savremenoj civilizacija kao njihovoj ukupnosti je njihova medjusobna povezanost. pa je zato buducnost covecanstva veoma neizvesna. Sa stanovista opsteg razvoja drustva i coveka to je progresivni proces.

Negativne posledice koje sa sobom nosi globalizacija su brojne. Zalazuci se za jedinstvenu globalnu ekonomiju. Transformacioni pristup globalizaciji polazi od evidentne potrebe za novom reorganizacijom ekonomske. izmenjena forma globalizovanog kapitalizma. koje direktno izviru iz 4 stuba nosaca moderne: kapitalizam. vodecu ulogu i nesumljivi znacaj imaju ekonomski najmocnije privredne korporacije i preuzimaju ulogu drzave. . politicke. vojne i kulturne dominacije. Svi dosadasnji pristupi globalizaciji. Na jednoj strain nalaze se ostrasceni neoliberalisti koji se zalazu za jedinstveno globalno trziste i globalnu konkurenciju smatrajuci da je to jedini put u ljudski progres. posebno americkog. politiku i kulturu. Antiglobalisti shvataju globalizaciju kao odredjenu formu zapadnog imperijalizma. antiglobalisticki pokret je vodjen raznim idejama socijalizma. To se odnosi na velike korporativne organizacije. mogu se podeliti na: hiperglobalisticki. u stvari laissez faire kapitalizam. U tim okolnostima drzava se pojavljuje u funkciji regulisanja i razvoja trzisnih institucija kao spontanih regulatora ekonomskog zivota. Gidens istice i kljucne dimenzije globalizacije: kapitalisticku ekonomiju.Modernizam se povezuje sa industrijskim postmodernizam sa postindustrijskim drustvom. to posebno ukazuje Dejvid Hel. a U raspravi o globalizaciji ukljucili su se i antiglobalisti. univerzalni mir i harmoniju. U razvijenom svetu. skepticni. ili ekonomiji bez granica. Na drugoj strani nalaze se tradicionalni marksisti za koje je globalizacija samo nova. svetski vojni poredak i medjunarodnu podelu rada. Tomas Fridman tvrdi da je glavna pokretacka snaga koja se nalazi u pozadini sadasnjih globalnih procesa. anarhizma i ekologizma. ili dalja ekpsanzija zapadnog imperijalizma izrazena u velikoj nezaposlenosti. sistem nacionalnih drzava. U novoj ekonomiji. drustvom. transformacioni. hiperglobalisti ponistavaju koncepte postojanja nacionalnih drzava i nacionalne kulture. socijalnim konfliktima i socijalnom raslojavanju. Hiperglobalisticki pristup polazi od toga da u savremenom svetu vec postoji jedinstvena ekonomija koja je objedinila vodece ekonomske regione. od ekonomskih preko kulturnih do ekoloskih. Skepticni pristup polazi od opsteg stava da globalizacija izaziva samo negativne posledice.

Nastanak virtuelne korporacije. Nove tehnologije i globalizacija Jedan od najmocnijih faktora ukupnog drustvenog razvoja savremenog covecanstva je nova tehnologija. . jer smanjuje radon intenzivne aktivnosti. Telekomunikacije u najvecoj meri omogucavaju sve vecu povezanost medju ljudima i to kada oni fizicki nisu blizu. smanjuje troskove poslovanja. sve zemlje su upucene na neku vrstu povezivanja. Digitalnu ekonomiju prati izuzetno veliki ucinak i skoro najduzi period ekonomske ekpsanzije u istoriji. njen nacin funkcionisanja i upravljanja u velikoj meri zavisi od informacione tehnologije. Bez razvoja tehnologije koje sup o svojoj sustini i logici globalne. proces globalizacije je poslednjih decenija dobio i nove oblike. Globalizacija i nove tehnologije nalaze se u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti. Poslovanje u tim okolnostima omogucilo je preduzecima da mogu obavljati svoje poslovne aktivnosti u bilo kom delu sveta i to pod istim uslovima. Elektronsko poslovanje nastalo je procesima globalizacije svetske privrede. Pistalice ovog pristupa zalazu se za globalnu ekonomiju.politicki nadzor. postala globalna i to zahvaljujuci informacionim i komunikacionim tehnologijama. Zahvaljujuci razvoju tehnologije. smanjuje ucesce pocetnog kapitala. Elektronsko poslovanje predstavlja znacajne rezultate. za ekonomiju bez granica. vojna moc i industrijalizam. nova ekonomija ili veb ekonomija. U globalizovanom svetu. Veliku pretnju po nacionalni suverenitet predstavlja i ubrzano sirenje transnacionalnih ekonomskih i politickih aktera u liku multinacionalnih korporacija. podize produktivnost rada. jer ih koriste svi ljudi ne bi se mogao ostvariti proces globalizacije. povecava ucesce visokoobrazovane radne snage. Informaciona tehnologija na svetskom trzistu zapocela je proces pretvaranja realnog u virtuelni capital. demonopolizuje trziste. U literaturi se za digitalnu ekonomiju mogu naci i izrazi kao sto su internet ekonomija. Umereni predstavnici ovog pristupa nagovestavaju da je svetska ekonomija tek u XX v.

Prva cvorista buduce megamreze spojena su 1969. godine poslat je prvi e-mail. Zloupotreba interneta su brojne. paranoidni. Marsal Makluan iznosi svoj koncept “ globalnog sela”. specificne oblike kulture. da ce ukupno covecanstvo biti bolje informisano.Socioloski aspekti internet Virtuelno drustvo. U buducnosti se ocekuje d ace informacije i znanje siriti internetom uz smanjene troskove. godine nastao je Web ili globalna mreza. Sustinska karakteristika na kojoj pociva virtuelno drustvo je slobodna razmena informacija. sizoidni. godine. narcisoidni. Pocetkom ’60-ih godina XX v. Internet je dobio ime po internet protokolu. Socioloski pristup menadzmentu Jedna od najmadjih posebnih sociologija je sociologija menadzmenta. pa se ovaj period oznacava kao pravi pocetak razvoja interneta. jer se bazirao na slanju paketa podataka putem mreze 1971. histericni… U poslednje vreme se pojavljuje jos jedan problem koji je oznacen kao internet zavisnost. hakerska i gejmerska supkultura. Razvoj interneta moze se pratiti od 1945. odnosno supkulture. godine na 4 americka univerziteta. virtuelna zajednica ili sajber drustvo tesno je povezano sa internetom. Imati informaciju u savremenom drustvu znaci imati moc i vlast. Korisnici interneta stvaraju specificne drustvene odnose. da ce jacati osecaj pripadnosti globalnom drustvu. impulsivni. Sociologija menadzmenta. za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu i sve njegove specificne veze sa drustvom kao . Nensi Vilijams je utvrdila tipove devijantnih licnosti: psihopatski. 1990.

veoma slozen i slojevit fenomen. Upravljanje obuhvata i one aktivnosti koje se odnose na ponasanje ljudi. obuku kadrova. Upravljanje i to bilo kojom organizacijom od drzave do specificnih drustvenih grupa 2. Menadzment je veoma kompleksna drustvena pojava koja obuhvata ekonomske. politicke i kulturoloske aspekte. tehnika. Menadzment se sa socioloskog stanovista moze odrediti kao drustvena pojava koja je karakteristicna za proces uspravljanja u ekonomskim i socijalnim sistemima. Termin menadzment se koristi da bi oznacio: 1. na komunikaciju. Socijalni menadzment kao nova disciplina obuhvata sve oblike organizacija koje ostvaruju odredjene ciljeve. Ta slozenost je i razlog sto je menadzment predmet proucavanja veceg broja nauka i naucnih disciplina.ukupnoscu svih drustvenih pojava. eticke. pravne. odnosi se na ukupnu organizaciju sto podrazumeva koriscenje ljudskih. pri cemu je osnovni cilj i svrha svih upravljackih aktivnosti povecanje efektivnosti rada i uvecanje dobiti. na motive i motaivaciju. upravljanje se zasniva na skupu metoda. Upravljanje privrednim preduzecima/// u smislu donosenja odgovarajucih odluka i preuzimanja akcija za ostvarenje ekonomskih performansi . funansijske. materijalnih. principa i sredstava. finansijskih. organizacione. psiholoske. organizacionih i mnogih drugih resursa. prvenstveno drustveno-ekonomskih i kulturnih pojava. teoriju sistema. tehnicko-tehnoloske. ekoloske. Menadzment kao znacajna ljudska delatnost Menadzment je izuzetno znacajna ljudska delatnost.

Organizovanje obicno sledi nakon planiranja i obuhvata vise aktivnosti istovremeno. rukovodstvo preduzeca. Kontrole 4. Kontrola je ona aktivnost koja omogucava da se svi planovi ostvare./// Ova faza upravljanja obuhvata odredjivanje resursa. pri cemu se sve aktivnosti usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije i na odredjivanje nacina kako se postavljeni ciljevi ostvaruju. U . stratesko upravljanje i odlucivanje. grupisanje svih aktivnosti i poslova u odgovarajuce organizacione strukture. podelu rada. Organizovanja 3.3. Posebnu grupu ljudi koja upravlja odredjenim poslovima kao sistem vlasti. poslovnu politiku. ovlascenje i odgovornost. americki izraz za rukovodjene. u stvari. iako je menadzment. definisanje poslova. stratesko planiranje. organizovanja. Menadzment se i kao vestina. najcesce prevodi kao upravljanje. odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. Planiranja 2. organizaciju rada 4. Ukupnu upravljacku strukturu preduzeca////. Menadzment se odredjuje kao proces planiranja. ili faza i funkcija: 1. podelu konkretnih zadataka. i kao nauka. i kao metod rada a posebno kao znacajna ljudska delatnost za razvoj drustva i svih ostalih oblasti drustvenog zivota. Sve aktivnosti menadzment procesa moraju biti veoma dobro koordinirane kako bi se ostvario optimalni nivo performansi organizacije. tako da ona podrazumeva vise aktivnosti istovremeno. Ukupan menadzment je proces koji se sastoji od 4 osnovne aktivnosti. vodjenja. Vodjstvo je menadzerska aktivnost koja se sastoji u obezbedjivanju vodjstva u smislu koriscenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. aktivnosti za ostvarenje postavljenih ciljeva. posebno ekomoske. Vodjenja Planiranje je ona aktivnost menadzment procesa u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i u kojoj se osmisljavaju akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili.

odredjenim drzavnim i vojnim aktivnostima. Razvoj menadzmenta Na proces upravljanja uticu brojni faktori: faktori ukupnog drustvenog razvoja. dakle da upravlja u svakoj situaciji u kojoj zeli da ostvari odredjene ciljeve u odredjenoj drustvenoj grupi. Kao skolski primer upravljanja star skoro 5 000 godina navodi se izgradnja piramida u drevnom Egiptu. pa kao takav iziskuje mnogo znanja i sposobnosti da bi se postavljeni ciljevi organizacije ostvarili. Potreba za menadzmentom dovela je do toga da menadzeri postanu intelektualna i obrazovna elita. naredjuje i kontrolise. moral i eticki sistem vrednosti. crkvenim delatnostima. proces upravljanja je veoma slozen proces. Pristup upravljanju Danijela Mek Kaluma zasnivao se na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. Ulazak u ovu klasu sve vise zavisi od obrazovanja i znanja. vojska i nesto kasnije crkva. a sve manje od porodicnih i politickih veza. Prvi oblici menadzmenta vode u oblast tadasnje Mesopotamije. politicki odnosi. stepen ekonomske razvijenosti drustva. Veoma znacajni pisani zapisi o menadzmentu mogu se naci i u Kini. na licnosti od autoriteta koja ce biti sposobna da . vezani su za najstarije organizacije kakve su drzava. navike i obicaji. nivo razvijenosti pojedinih organizacija i institucija. Prvi pisani tragovi o menadzmentu vezani su za upravljanje javnim radovima. Upravljanje kao znacajna ljudska delatnost u savremenom smislu nastaje u XVIII v. odnosno da postanu posebna klasa. Klod Dzordz je znalacki i izuzetno istancao i istakao tu covekovu potrebu da planira. ali i drustvenih grupa. Znacajan trag o upravljanju potice i iz drevne vavilonske drzave. sa prvim radovima Frederika Tejlora i Anri Fejoa.samoj menadzerskoj praksi. kultura. Naucni pristup menadzmentu razvio se pocetkom XX v. svest. organizuje.

svest se odredjuje kao subjektivno bice.Problem ljudske slobode vezuje se sa slobodnom voljom. a sto covek ostvaruje po svojoj prethodnoj zamisli. kao i da se nastanak svesti vezuje za tradicije i sociokulturnih uslova datog drustva. Svest u psiholoskom smislu. vrednosti i znanja. misljenja. sloboda. . U ontoloskom smislu. secanja. je sveukupnost oseta. pokretljivost. opazaja. kreativnost. predstava. predstava. potreba. Stvaralackim mocima od kojih su najcesce pominju: imaginacija. moralnost i drustvenost. ucenje. na obavestavanje o povredama na radu. Covek i menadzment Najcesce isticanje coveka su: stvaralastvo. kako bi se preduzele odgovarajuce akcije. na odredjivanje pravnih nacina potpunog izvrsavanja utvrdjenih obaveza.Naime. Covek kao moralno bice nije neki poseban tip coveka.Sa stvaralastvom je tesno povezana i sloboda. Savest je odredjena covekovim prakticnim potrebama koje ukazuju da li je odredjen moralni cin ispravan ili pogresan. izuzetnost. Cilj moze ostvariti samo onaj pojedinac koji je oslobodjen straha od suocavanja sa novim i nepoznatim. na dnevno podnosenje izvestaja i informacija o radu. osecanja. intuicija. nesto sto do tada nije postojalo. Licnost je jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem pojedinca i socijalne sredine i tako odredjuju opsti. originalnost. Stvaralastvo omogucava da stvara nesto novo. stavova. tajanstvenost. U socioloskom poimanju svesti polazi se od toga da svest obuhvata sistem uverenja.izvrsi postavljene zadatke.jer samo slobodan pojedinac moze da stvara i samo sloboda ostvaruje realne pretpostavke stvaralastvu . za pojedinca karakteristican nacin ponasanja. podsvest. svest. inventivnost. Celovitim odredjenjem licnosti bavi se psihologija.sve odredbe koje je utvrdila moderna antropologija cine ga i moralnim bicem.

Anri Fejo je identifikovao pet osnovnih aktivnosti koje cine sustinu menadzmenta.govori se o tipovima menadzera.jer je nuzno potrebno regulisati ekonomske. Radni moral u radnoj grupi . U svakoj organizaciji moguce je razlikovati 3 osnovna nivoa menadzera: funkcionalni.Ta potreba je evidentna. Podela menadzera moze se izvrsiti na 2 nacina: po horizontalnoj i po vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. Na kraju se mora reci da su menadzeri potrebni svakom razvijenom drustvu ali su znacajni i za ona nerazvijena drustva. organizacija rada i oblik rukovodjenja. Zanimanje predstavlja najadekvatniji kriterijum po kome se moze oceniti drustveni status pojedinca.ali i sve druge drustvene procese.a kada se posmatraju u horizontalnoj strukturi. Karijera se odredjuje kao evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. Drustveni status ili rang se dobija rodjenjem ili stice.Kada se menadzeri posmatraju u vertikalnoj strukturi organizacije govori se o nivoima menadzera. generalni i projektni. Menadzeri kao posebna drustvena grupa Menadzeri kao drustvena grupa izuzetno je znacajna za savremeno drustvo. Znacaj Mincbergovih istrazivanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadzeri obavljaju. Te aktivnosti su: planiranje. koordinacija i kontrola. naredjivanje. organizovanje.Na odnos prema radu znacajno uticu i medjuljudski odnosi.

Drustvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi. Radni moral je kao skup normi o ponasanju coveka u radnoj sredini. Proizvodne drustvene grupe se mogu odrediti kao skup ljudi i stvari pomocu kojih se proizvode materijalna dobra kojima se zadovoljavaju odredjene drustvene potrebe. Parcijalne drustvene grupe su one drustvene grupe u kojima se vrse 2 ili vise funkcija. Neformalne veze koje nastaju zbog toga sto formalne veze ili nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima. koja propisuje nacin komuniciranja. .Najopstije karakteristike covekove radne delatnosti izdvajaju se: • Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost • Ljudski rad predstavlja slozenu delatnost koja se odvija u okviru odredjenih drustvenih grupa • Ljudski rad predstavlja delatnost kojom se stvaraju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju drustveni znacaj Sa socioloskog aspekta rad obuhvata svaku delatnost koja je svesna delatnost i koja ima neku svrhu. i kojom covek nesto stvara sto pre toga nije postojalo. Radne grupe se mogu odrediti kao parcijalne drustvne grupe u kojima se obavlja radni odnos. Globalne ili totalne drustvene grupe su one drustvene grupe u okviru kojih se obavlja proces svih zivotnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog drustva. Formalne veze se uspostavljaju u okviru formalne organizacije radne grupe. Medjuljudski odnosi podrazumevaju ukupnost interpersonalnih odnosa medju ljudima koji se ispoljavaju u njihovim formalnim i neformalnim komunikacijama pri obavljanju radnih zadataka.

stvaralo odgovarajuce pravno i politicko okruzenje. za pojedinca karakteristicnih moralnih norm ii vrednosti koje odredjuju njegovo ponasanje u svim poslovnim odnosima i u svim vremenima. navikama i sistemom vrednosti. prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema duznostima. obavezama. koje je uticalo na eticnost u poslovanju. . Razvoj poslovne etike odvijao se u skladu sa razvojem drsutva pa se iz tih razloga i usaglasavao sa aktuelnim drustvenim pojavama. pravima.Odgovornost. Poslovna etika i poslovni moral Poslovni moral je skup nepisanih opstih. Drustvo sa svojim institucijama i organizacijama. ali se ne moze menjati. Poslovna etika je skup moralnih normi o ponasanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini. i odlucivanju u svim aspektima i sferama poslovanja. Kultura i menadzment Interpretivni pristup da se svest moze tumaciti. eticnost poslovanja i menadzmenta Etickim kodeksom se uspostavlja visi moralni nivo u organizaciji. svojom kulturom. Poslovna etika je nesumljivo vazan faktor poslovanja. odgovornostima.

Girt Hofstejd je dao 4 glavne dimenzije koje bi mogle da cine bilo koju nacionalnu kulturu. rasa. starost i mnogi drugi faktori.Funkcionalisticki pristep je da se integrise i stabilizuje organizacija. Multikulturizam Uvazavanje postojanja razlicitih kultura. pol. Teorija Z predstavlja kombinovanu formu menadzmenta u smislu preuzimanja najuspesnijih pristupa americkog i japanskog menadzmenta. Dva nivoa kulture: vidljiva i nevidljiva. Osnovni faktori multukulturizma navode i entitet. seksualna orijentisanost. fizicka sposobnost. Ouci je tvojrac teorije Z. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful