P. 1
Krunic Limarski Radovi

Krunic Limarski Radovi

|Views: 10,767|Likes:
Published by Dudeattractive

More info:

Published by: Dudeattractive on Jul 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/17/2015

pdf

text

original

STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

..···· ... ·... · · · ·..... ~ .·. IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4.. ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6........ ..Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje .... 142 143 ~~~~i~:. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno .. 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · . .... LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·... MATERIJALI .....· 184 185 186 188 LITE RA'TURA ... ~ ..·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·..: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7........· 179 ..·.........~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice . 191 5 .·. Po krovova limom od einka krova bakarnim limom .· 5. ·· m 155 158 159 ~ . Po kriivanje kriivanje ....vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje . · ··········· .·....

Zavarivanje. Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije.). tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam". Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti. konstrukcija petougla. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata. alati i masine.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi. lepljenje. Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima.Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. tehnickog crtanja i naertne geometrije. odnosi se na limarske radove u oblasti industrije. zakivanje i pertlovanje. a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. ovala itd. jer bi trebalo dosta prostora. 2007. godine 7 . kao sto sam naslov govori. zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam". ovde to nije uradeno. lemljenje. gradevinarstva. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima. Za razliku od prethodnog izdanja. kao i tehnologija projektovanja. Autori Beograd. Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove. sa preseeima i bez njih. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u.

rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. piramida. valjak. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte. krojenju u montazi. prizma. Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu. Konstruisanje nacrtne geometrije.KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna. piramida i kupa mogu se razviti u ravan. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. Omotaci tela kao sto su kocka. Kocka. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 .: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). Tu osobinu koristimo pri projektovanju. kupa. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. lopta. prizma.

. ortoqonalni prOjekCijSki. kosi. 1.. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura.2).Ke ravni . Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini).~.1 . frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl. Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs.Ke rclvni T Sl. Zbog toga se uvodi vertikalna. Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija. Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom.Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 .. N 0.1). Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl. Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka.. Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. 1. 1. projekcijski . ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru. projekcijs. "Zrac! poluprostor rznad A.Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim).. Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda). koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije.

sped . 1. "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije. izn~~~.koordinatnog pocetka. "sa strane". 1.spree L. dye Sf.. F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x. A" i A'o.2 .Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t.. - __J Sf....t~ Y ': . Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H. 1.1kVCld.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H . y i z. 1. GO' H'" -z IV oktant x Sf. y Sf.. 1. a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En.--rant izrad-iza z ~L I I I ~ . 1. osa "y" je presek horizontalnice i profilnice.Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan . r------..Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H.4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom.. 1.Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane".5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x._-.3. Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' . Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo". Sve tri ose polaze iz tacke 0 .3 .. sl.profilnica (P). Sve sto je receno ocigledno je na sl. F i P) u tzv._. a osa "z" je presek frontalnice i profilnice. .i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1. 1. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih). Na sl.• ~1'A7.4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H." F II If A' ~y HIkvadrant ispod. "spreda". na sl..4 . Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice.5 .iza! I I IV !kvadrant -----".

Na s1.9 . S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste.' C.Limarski radovi Na sl. SL 1. 1..11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S. f.. Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom. Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela.6 prikazan je model .' 0.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H.10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom.8 ..poklapaju se. Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni. 1. Na sl. 1. B' F' . 1. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima.6 . S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi. S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:. To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x).::.kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51. u drugoj i trecoj projekciji (AA1. sa H u drugoj i SL 1. 1. 1.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 ..7. jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli.' Sf. One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke. jer su paralelne sa F i P.BBp"_).). 1.Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl. su U pravoj velicini. Na 51. E'.5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu . 1. Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan. kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni. Konture izvodnice ne treba traziti. jer su paralelni sa H (horizontalnicom). jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom. a treca na y osi. pa su u projekcijama u skracenju."4- . Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini. vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica.' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H.0_' ~~C 8~8. Kao i projekcija bazisa su na xi y osi. odnosno na y osi. l. sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi. a treca na y osi.9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'. Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa. lezi na horizontalnici. Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x. pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici. Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide. 7 . Na sl.. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata. Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB. a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB.

cetiri i pet tackica.Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima. dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye.Limarski radovi 2. 1. 1.10 . Rogljasta tela su kocka. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf. 2.1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1. S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati). a preostale cetiri stranice omotaca. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac. smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela. Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac. Ova tela mogu biti puna i suplja.11 .2. Sf. valjak i lopta. tri. 16 17 . svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis. prizma i piramida a obla Sll kupa.Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima.

FB. a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat). KvadratII docrtan je uz ivieu HG. Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije. • • I • BlI Fil G" \ \\ .Mreia obeleiene kocke 19 . jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj. FiB do preseka sa paralelom C . E. u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac.2 pri cemu su bazisi kvadrati . SI. razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini). drugoj i trecoj projekciji. a kvadratVuz ivieu EF. 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta. Na sl. a donji jednom tackom. 2. 2.2 . Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi. 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1.Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji. Iz temena B podigne se normala na pravac A . 2. Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima. 1: 10. Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr. EF.. Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1.2. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice. Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA. \ \'~" ~ " [' SL 2.C sa praveem B . 2. Kroz tu tacku povlaci se paralela C .4 . I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka. Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama.. Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D. isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama. 2. 1:50: 1: 100 .donji ABCD a gomji EFGH.).4.Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl.3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca. Dizanjem nonnala iz tacaka A. AE.B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI .B. Tu su u pravoj velicini.C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III.3 .

5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici. U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10. Iz njih povlacimo normale na A . Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu. Ill" i IV" do polozaja 10".jer su te ivice paralelne sa frontalnicom. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE.-- \~lo SI. cela se u prvoj projekciji . S obzirorn daje prizma prava. IIo". IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" .E paralelnoj saA . Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE.6).Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 . Iz tacaka I'. Prvo se povuce prava A .5a koje ima bazis ABCD... Tako na mrezi dobijamo tacke E.' III' i IV povlace se paralele sa x osom. U prvoj projekciji tacke preseka T'. II. D i A. jer se cela ravan T projektuje na trag t2. G i H koje se nalaze na pravoj E . kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl.6 .IV. IVo.A. Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja. III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2. odnosno E'F'G'H'.A paralelno x osi. a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH. Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x. 2.5 . IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji.Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1. 2. II".. F. Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija. . IIo. Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl. IIIo. Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. It (tl 1I~ Tx III \ I y . C. okrnjeni omotac i poklopac I . CG i DH. Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. II. Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A . Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi.A.7). Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. Tacke preseka ravni i piramide I. Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo. Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka.Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf.2. 2. BF.III" koja se poklapa sa drugim tragom t2. 2.vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'. IlIo" i IVo" na x osi. II.A i tako postavljamo tacke B. 2. III.. Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I".

Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini. Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen. II. ivice omotaca prizme i dijagonala. na drugu projekciju ivice B"B~. IT. Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama. Presek prizme I. na taj nacin sto se iz tacaka I". Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'. C je trougao u H. N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini. Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka. odnosno preseka. Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao". Tako se dobijaju tacke J 0. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca. ITo i mo. 2. Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2.9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu. a cije su stranice ivice bazisa. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC . Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . 23 22 . II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'. 2. III u projekcijama nije u pravoj velicini.7 .Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T.8 .8 i 2. Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom. 2. a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B. Bazis prizme A. II' i III' od x ose. Sf. B. Tako se dobija tacka B na mrezi.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf.

2.11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. CDV i DAY. III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V").11): odredi se sredina stranice AB . 7. Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika. prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl. povuce se normala na AB iz tacke B. na normalu se nanese stranica od B do N. Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim. 2. 3.tacka 0. Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu. tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St.10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I. III (sl. tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a. Tacka Bo" je spojena sa vrhom V".10 a. pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. 4. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k.Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV.Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk.11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu. 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl. 24 .sredina poluprecnika. odredena je tacka 0 .2. Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51. 1. kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY. 6. L 2. Za crtanje mreze potrebno .9 . 2. Tako se dobija tacka C . 2. 5. II.10 . Duzina AMje dijagonala petougla. iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M. Ta spojnica je prava velicina ivice piramide.IV se prenose na pravu velicinu ivice. BCV. 2. 2. II.jos jedno teme petougaonika. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl.IV na prve projekcije ivica piramide.9a). Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl. U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T. U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. 2. 3. 2. S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T . Ordinalama su spustene tacke preseka I . 8.

Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide. lIo.zarubljena piramida prikazano je na s1. Velika osa presecene elipse I" . Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk. II" itd.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini.V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T. piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY.vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV. 6. au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu.. BV itd. Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y. Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi. V Be itd. Druge projekcije tacaka preseka I . Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka.11a u kosoj projekciji.11).Limarski radovi 4. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka. One se dobijaju presekom horizontala iz I". Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide. Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10. Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka. m. 5. U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T.. U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu.12. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama .. kosa Sf. iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C. Poligon 10. Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v. Il. Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka. 2. spojnica EEl je stranica petougla. Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" .11 . Presek sa karakteristicnim tackama I . IVe. 2. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica. su prave velicine ivica kose piramide. 26 27 . Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V . Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr. I je na ivici A'V' itd. Vo predstavlja pravu velicinu preseka.VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova. Prava velicina preseka I .~ do Ao' Be itd. odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn. 2.).Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD. itd.VII'). dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' . 2. Spojnice V Ae.

98 0. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.36 0.54 0.6728 4.97 0.19 0.1859 - b a k 4.4394 5.4479 4.87 0.69 0.8516 5.00 0.01 0.78 0. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice.6966 4.73 0.4908 4.96 0.15 0.06 0.72 0.83 0.93 0.0640 4.2710 4.57 0. 7616 5. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.53 0.03 0.0348 4. 2.30 0.3659 4.2978 5.1893 6. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije.66 0.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51.7915 5.91 0. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni.13 ima bazis u obliku kruznice. 0438 4. dok su ostale 29 28 .56 0.89 0.82 0.9207 4. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.3078 4.50 0.1870 5.'.21 0.9723 6. 3462 4.0535 4.77 0.4681 5. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse.5258 5.8191 4.67 0.81 0.12 .razvijeni normalni presek.1582 6. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.2518 6.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka.80 0.1125 4.63 0.0078 4. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka.20 0. 7450 4.6134 5. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom.0194 4.1276 = 122.10 0.71 0. To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P.31 0.1054 5. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka.95.6258 4.39 0.46 0.55 0.32 0.43 0.27 0.3824 5.0131 4.52 0.33 0.25 0.2421 5.08 0.1702 4.0252 5.92 0. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.11 0.49 0.VIIT.21) i nanosimo ih na pravu .41 0.9122 5.5126 4.88 0. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3.84 0.48 0.85 0.5347 4.6026 4. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII.1 - b a k 4.12 0.6723 5.6428 - b a k 5.07 0.38 0.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole.04 0.0962 6.0267 4.3541 5. 9426 5.1271 6. 8950 4.90 0.l324 5. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl.2020 4.54.5797 - b a k 4.28 0.76 0. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini. 2.4969 5.86 0. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I . 7695 4.0038 4.35 0.8819 5.0870 4.0038 6.2186 4.0011 4.22 0.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama. 7942 4.18 0. 8442 4.13 0.0653 6.Tacke preseka I .1 4. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj. Tabela 2.95 0. Obim delimo na 12 delova (122.9466 4.0752 4.VIII.5549 5.05 0.0000 4.75 0. 7317 5.58 0.09 0.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I .68 0.70 0.37 0.64 0. Spajanjem tacaka I .1550 4.3259 5.47 0.45 0.59 I 0.1403 4.0518 5. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze.5571 4. 2. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi. I I 0.94 0.4269 4.26 0.24 0.12a.4062 4.02 0.5841 5.0785 a 0.0994 4.51 0.40 0.60 0. 3859 4. 3268 4. Za taj odnos koeficijent K = 6.2892 4. 7020 5.4692 4.1.9726 4.44 0.16 0. 7207 4.61 0.1596 5.42 0.2356 4. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a.99 1. 8695 4.9988 5.74 0.2531 4. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0.29 0.6492 4.1276.4108 5.62 0.54 : 12 = 10.23 0.2145 5.1261 4.14 0.79 b k 5. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6.2832 Sf. 0345 6.17 0.2699 5. 8215 5.2205 6.65 0.34 0. odnosno prvoj projekciji. jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .

2.. Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen. 2..temena elipse. II. po izvodnici na kojoj Je temena tacka.Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka. Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i. Na isti nacin..VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'..14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi. Na sl.Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf. 2.3'. 11. Presek i mreza prave kupe . Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin . Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. III.sinusoide. Povezivanjem nanetih tacaka 1.3. 10'. X. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I... L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 .13 .. I. i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu..Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka. . Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'.ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl. Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak.1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1.2'. dobijaju se krive razvijenih bazisa . kao i pravu velicinu samog preseka. .14 . XII. 2.. Sf.. ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T.. Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1. .zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII . Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. 2.13a). Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I . 12. Prevojne tacke PiP.

16) izvodnice se razlikuju po duzini. U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. 2. Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I.Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk. Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4. 2.3 itd. Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8.15 . pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini. Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd. ad nje je otvorom sestara 33 32 . Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji. 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F. III u preseku sa lukom k.Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf.2. 2. 3. Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova. konstruisati centre krivine. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V. Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa. Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu. v v Sf.2.16 . Preostale izvodnice 2. pa su u pravoj velicini. vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu.15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni. Na njima su tacke preseka I . Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice.I-V. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici. II. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu. Spojnice V"20". Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'. Mreza je rastavljena po izvodnici 1 . Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII. V"30". ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 . ani su podeljeni na 8 jednakih delova. 2 . V"40" daju trazene prave velicine izvodnica.

Centri O. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa. od izvcdnice l-l. Medutacke II. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B.17) i da je vrh daleko vall crteza. Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista. Omotac konusa se podeJi na ~e. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7".5 i 6. III. 2. Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji.17 . Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca.II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1. Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara. dok se druga grana konusa. Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa. uglavnom zarnislja da postoji. zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh. Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna. hiperbola ili parabola. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli. Sl.onaj iznad vrha V. Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V").18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. 2. Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V .' i 02 sa izvodnicom V"5". Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV"). tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 .cma dijagonale a. Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale. Potrebno je naci prave velicine izvodnica I . Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna. Na sl. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha. pa pocev npr. i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'. mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala. ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I .llsatl tacku 2. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa.~onst:.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V". V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3. Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa . Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha. Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle. Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke. Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole. Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl.Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl. 2. Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto.IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5.dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru.

Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. 2.Projekcije. Medutacke preseka II. presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija.19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7". Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima. prikazan je u kosoj projekciji na sl. X. 2.18 .19 . Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini). 36 37 . Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka. Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. 2. Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu.Projekcije. mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj. IV . Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji. U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl. XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji. Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju. Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca.. mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. kao suplje telo.. Ill. Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz. XI. 2.18a.

1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji. Sva cetiri kruga su na istoj lopti. dobijaju se tacke prodorne krive. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl. 3. u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI .Na isti nacin postavljene su ravni U3. IV i V. . Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima. i pronadene zajednicke tacke 1lI. Ravan u1 dodiruje bazis k. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom. 3.2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. ali sa prodornom prostornom krivom I. Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive.IlJII. a osovine im se seku. 3. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova.1a. Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl. Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha. 3. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1. 3. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1. 3. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k.2 sarno u ortogonalnim projekcijama. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl. Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa. prikazan je bez konusa V2 k.U4 ••• . pa se oni seku u 8 tacaka. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1. preseca u tackama 1-1 konus V2 k. i P2pramenjace. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 . Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom. Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama. bazis k.3. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1. po izvodnicama V2 ~ 1 .2. Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu. Konus Vj k. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi. koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni.3).3.

obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160. cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica.90 i prenosimo ih na precnik 9' .Limarski radovi do 160. Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu. Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 . One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora. Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. = Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. S obzirom da je velika oblica prava.1 . I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije. S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica.1'. Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'. oblice A sa precnika 10 . Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13". Izvodnice 1 .1. nicarra SI. Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse. a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice.prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica. U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5. a visine prodomih tacaka. Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu . Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F. Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111. Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 .13. Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice.prvu projekciju oblice . Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa.na precnik 5" . vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A . Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji. a druga visina vertikalne oblice. Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama. sa precnika 1090 na precnik l' 9'.A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m. S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice. Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova.13". Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16.16 povlacirno u prvoj projekciji. au prvoj projekciji je elipsa. One imaju zajednicke dodirne ravni.c.b.

'!2 2 RlT ~---SI. r I I sf I I .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I.2 .Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 .Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl. 3. 33 .

Tacke pro dome krive I . Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. XII.4).XVI razvijene krive prodora. izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13. Tacke T. Ona se deli na sesnaest delova. 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive. Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju. Te velicine su prave u drugoj projekciji. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl.izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. (sl. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I . Tacke I . Omotac oblice B sazvija se. onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis. Obelezavamo ih rimskim brojevima I' . Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13.XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji. Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B. Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B. obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13.IX formiraju razvijeni dec jedne elipse.4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 . XIII su delovi druge elipse. XIII i IX X XI. XVI XV. 3. XIV.

Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2.0561 podeoka.lize eJipse (FI . Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka. Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem. 11 (° ° .6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma. duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 .XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije.1. U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova. 3. b = 1.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom.5 podeok/2 podeoka = 0.3. S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku.5258 = 11.5 podeok). Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne. Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. iz druge projekcije.12.75. Umetakje deo eevi istog precnika. : [ ° A.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove. Sracunatu. Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B). Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa. bd(presek oblice BiD). Na sl.0561112 = 0. prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa.F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa.5 .5258. Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 .FJ' ~ ~[ b) SL 3. U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse. Prvo izracunamo odnos b/a = 1. ° (y~B A O/J~. a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e. pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A. 5. . Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. 11. velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose. Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160. Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2). Na s1. Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse. ac (presek oblice A i C). Tacke prodome krive 1 .92 podeoka. Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B. Obim elipse je = a k = 2 . dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika.

7a konus Aje levak. 3. Na s1. Slika 3. 16. I ~-----.--------------~-----48 I 5 SL 3. ako kriva ima dye dvostruke tacke. Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor. Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I . koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl. 3.7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu. Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama. ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse). dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama.7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. i k. Polukruznicu nad I .6 . onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu.Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 .7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka. Medutirn. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u. a na s1. Dobijenu tacku spajamo sa II. Na s1. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I. vee zadiru jedan II drugi. Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi. 3.7). KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. 3.II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il.II elipticnog preseka. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B. a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje. cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi.

Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi. Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik. 3. lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V ..8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa. S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I . Slika 3./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf. Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa .10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici. 3.9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 . Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna. Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51. Na tom krugu su i tacke T.K i K . Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse. - --. Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice. U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici. koje su dvostruke tacke prodome krive. Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. 3. 3.2. Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice). lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse. Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa. Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji. 3.VII.4. Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse.Jevka" sa odvodnom cevi. i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\. a konus po kruznici k.Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva. Dobija se tacka L .14 i s1. Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije.7. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T".9a prikazuje kosu projekciju . 2. ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0. a mreza oblice kao na sl. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini. Mreza konusa konstruise se kao na s1.Jevkorn" po presecnoj elipsi.16 do preseka sa osom konusa. Medutim. Na s1. Na sl. Osovine oblice i konusa se mimoilaze. Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima. pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa. Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive. Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa.19. Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" .16".

8 7 6 5 4 . L I VI 0) 5 E' A ST. 9 " .11'. do preseka sa krugom iz L' u tackama T. i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. 3.Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T. 3. Spajanjern T. i T. Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' . a mala 6' -16'. ' :. . I [VU • .Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St. 8 B o 6 .8 .9 . . j T~.

U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu). Na luk nanosimo 55 r'v 54 . Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A . Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 . Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu. kako za oblicu A. Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive.XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju. Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu. 11 . Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive. Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije. Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse. postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena).10 . Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse. Na sl.9 do tacaka prodora V2 . 3. uzete iz oborenog polozaja bazisa A. Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII.IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice. 10.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl. Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova. Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl.9 na koji nanosimo podeoke 9.A nanosimo iz prve projekcije. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca.XIX sa prave velicine. 3. Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. tako i za oblice C.Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk. Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa..XVI. Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 . Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A. To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi.. S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora.12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama.11. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I . Precnik lopti odgovara precnicima oblica. Tacke prodora I . Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I . Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa. a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu. 3. Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L.

12a. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 . Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa.11 .Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf. 3. savije. Na sl. 3.. i konusni prikljucak rak 56 57 .13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji. 15 ")(. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu.Konusni le.Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L. XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf.12 . uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl. 3. 3...

11 itd. jer je taj postupak izveden nekoliko puta. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju. Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). Osnova i izgled. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. Na s1. Odredi se prvo mala osa elipse. Prikljucak se pripaja na kruznu cev. 3.2 i XlI . Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH. Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije). Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. 3. Mreza oblice nije razvijena. Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka.IX treba konstruisati kruznu oblicu. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci. Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse. Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni. 3. Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu. Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1.15. Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Ovaj problem ima dva resenja.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice. Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima. Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom. a normalni presek joj je kruznica. U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji. Prikljucak na sl. Konus B razvija se na isti nacin. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji. Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale. Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I . Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom.13 . Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . gde se one vide u pravoj velicini. 3. Sf. Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE.

trougaone i petougaone povrsine. 3. U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata.15 .Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 . II' I I Sf.Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne.14 . koje su ornotac za prelaznu konstrukciju.

17. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I. Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. 2. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. 3. Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) . Tacke nove podele oznacene su brojevima 1. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra. 3. 3. A B St.. Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1. U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk. Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose. odnosno XII.3. 3. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica. 3. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa. . Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu.. Temena E. DE 12. .1[.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina. do preseka sa x osom. gde se vide u pravoj velicini. jer je omotac rastavljen po visini C . Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k. Na s1.1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika. 2. Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata.2. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze. Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a . ivica trouglova i petouglova. 10. 11 itd. 3. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu.16.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 .. a potom ti delovi najos cetiri. Na s1. Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). i k.1 trougla CGF. To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom. U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca. Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa. 11. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka. Tako dobijamo tacke 1. Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D. Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A . 12. Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1. F. centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M.2. 10. a druga polovinaje simetricna prvoj. D 12. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k. Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa.16 . Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova. Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu. a temena pravougaonika su tacke EFG i H. S obzirom daje rnreza sirnetricna. 12. A 12.b. Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara.. 3 itd . 1I. Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl. . II itd. I2.. koji se nalaze na osama.

18 .17 . Konstrukcija ovala 65 .Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf. 3.Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3.

Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B. ana ovalu arapskim (I12). Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve.G. a drug a je identicna sa prikazanorn gran om. Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa. Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze. H I 66 L__ . Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE.E i B . .XII). Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. F'. __ 67 St. Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12. Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn. 3.19 . Tako redom sve do izvodnice A . Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova. Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd.El2 . Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG. Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I . Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. S obzirom daje omotac rastavljen po visini H . S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F. 3. Na s1. Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala. G sa medutackama 4-9. obelezenih slovima E'.I trougla CDH. Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16.. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca. Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER. Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR. J.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine. Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka. gde se onda vide u pravoj velicini.Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala . G' i H' i brojevima od 1 -12. Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala. Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12. do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili).

Osnova. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin. Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice. izgled. odnosno sa kruznicorn k'. 3. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju. BCV. Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica. 3. A ( B F.12) i sve preneto na razvijenu mrezu.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl.16) i medutacke (5 . 6.2. Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). l3. 3.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju. Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3. 7. 3. 2. Tacke 5. BS. Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. 3. Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. Tacke 1 .3. CS iDS kroz konus.. Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1").20. Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima. Tri preostale tacke 2. 12.4 su prodori ivica AS. 15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. . Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide. razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3". . Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida. Tako su najvise tacke preseka 1..4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV. Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide. Tacke 13. 3. koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji. dJ SI. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . BCV. Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji. CDV i DAVkroz omotac oblice. 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu. 4 na pravu velicinu. Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide. 14. Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12. Na sl. a uzete su tako da su i one na istim visinama. Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 .21. 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1. Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. CDV i DAY. 8. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice.

D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije.2. Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji.21 . Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl. Ivice piramide. C i D.2". B. au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije. C.3" i 4". C" i D" .12).prava velicina u drugoj projekciji. Tu su tacke 1".jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji. Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima . Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. Prodori 1.i.3. Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca. visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini.' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide.4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A. a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije. c Sf. Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke. 15. Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji.Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 . 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . najvise tacke preseka (13."'" " I"'C"~ . 3. Na pravcu A. ivice prizme izA".22). 14. 3. gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte. U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara.12. B".delovima kruznica. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju. B.

Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . Kriva prodora je prostoma kriva. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica. 3. To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr.Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI. Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte.23 . Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji. 3. kojaje dvostruka tacka krive prodora.22 . Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P). A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte. U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice).Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1. SI.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R. Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji. To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora. 3.

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D. 3. kao produzetak ose A . dva pravca.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju.27a i oznacavamo je na sl. E . II.26b. = Rl2 i 03C = R. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le. Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 . Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6.27c. Poluprecnik krivine kolenaje R.D. 3. a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 .B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A . 3. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A .B.27g. Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova. Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u. qP ° Katete su PC poluprecnik. Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena.27a) opisemo luk. Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] . 0 . Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem. 3. Sieve strane projekcije oblice na pravu T . Numeracija izvodnica je kao na sl. Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0. Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku. Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ). sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl.27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje. Koleno je levo. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice. Tacku preseka ose b . 3.27e slovima MIN]. Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T. Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A . Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl. 3. Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ .C.E. 3. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi. Izvodnice sa sl. 3.27e na projekciju na sl.27f. Na sl. Oslanjajuci se na raspolozive podatke.27b.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl. Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice. Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl.izvodnica od 2 do 16. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl.27g). 3. 3. povecava se ukupna duzina kolena po osi.s1. Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl. Duz CID] je duzina ose segmenta kolena. 3. 3. Prema tome. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. 3. Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose. Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl.27a) isto kao sto je to uradeno na sl. III.IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini. 3.27h). odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl. Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III . QJ . 3.27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6. 3.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°. 3. 3.F.. 3.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b .b uzmemo tacku 01 (sl. Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta.27e).27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl. obrazuje levo koleno. 3. Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3. 3. za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik.14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice.27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane. B . Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu. Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga. da bi dobili segment nagnut po dva pravca. 3. Duzina izvodnica (sl. Razv~~ena povrsina (sl. Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] . Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta.:u stranu. IV (sl. 3. Prema tome. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena. Koleno se sastoji od 6 segrnenata. 3.b sa lukom oznacimo slovom PI (sl. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2. Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta. 3. 3. U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca.14. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D].B prvog segmenta kolena.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl. 3.27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl.27d.7tl4)/5=~.Q.Pi prava A . Povecavanjern izvodnica segmenta. 3. 3. a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca.27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena.27h.pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca. C . Analogno nanosimo preostalih 15 . Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova. Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03.G.27e) i spajamo ih pravama. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca.27f. Zatim. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl. Prema tome na . kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3. Linij aX . Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju.27h. F . a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl. Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3.Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O.

3.27 pri cemu ce gornje koleno biti levo. 3. Na osi b . a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13. 3. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1. a unutrasnji precnik je D. Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni. Analogno se prenose i ostale izvodnice.Limarski radovi Slika 3.27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta. Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R.27 . Na s1. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca. a na sl. Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1.28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena. Medusobni prador.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici.27g. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu.29f sa izvodnicama i konturom segmenta. 3. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr. 3. Na s1. 3.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta. 3. Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl. Na sl.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena. a donje desno. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. Na s1. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R. Na sl. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1. 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena.b (sl. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca. 3. Koleno se sastoji iz 6 segmenata. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. 3. Projekciju segmenata. 3. 3. 3.291. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca . gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu. Na sl. Na s1. 3. 3. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5. 3. Poluprecnik kolena u ravni je R. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije. 3.

29 . a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3. Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6).Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 . 3. 3. petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena. On se razvija iz ceJog lista. I i) I Sl.30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena. Srednji pojas izmedu delova nema sava. Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno.Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl. Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici. Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena. 28 . I· .

Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama. LiM spajamo sa centrom 1. = Mreza prikazana na s1. 3. 3. a izvodnica 13 je najveca. Tacka CI je na sredini tetive QR. Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI. Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem.30 . 3. Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . Na istoj slici spajajuci sve tacke P.31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM . f. Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). 3. III. 3. Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl. Izvodnica 5 je najmanja. VI. R.31a prikazanaje projekcija trokraka . Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl.31 b. e.16. & i h. 3. cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela. Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II. M. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1. Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R. Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca. IV. Na sl. Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena. II. L. Q. dobijamo sve ostale segmente kolena (1. V). Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1. 3. Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R .31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . R. Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q.31c.31c) i dobijamo tacke M i Q. Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1. Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1. nacrtanje pray ugao.31d je razvijen prvi polusegment.3.16. SL 3. K sa centrom 0. 3. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane. V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl. 3. III. Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II. sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 . Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice. Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta. S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51.31 d.

31c.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena.31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII. Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca. Iz vrha 0 kroz tacke D.VIII i 1 . Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3. 0 Sf. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla. 3. 3. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC. BC . I. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata. H.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena. Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji.!J. Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova. a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa. E i G. H. J na luku povlacimo linije. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 .. C. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. E. B. Sve mere izvodnica prenose se sa sl. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII.31 . Povezujuci medusobno tacke A. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B.Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 .VIII. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla. C. F. E. C. Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0].31 g. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD. Polusegrnent IV razvijen je na s1. H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena. Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D. odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'. Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. B.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9. G.. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. OF i OH u tackama B. F. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. D. 3. npr. F. J. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela. G. 3. a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB. Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom.

Razvijena mreia.32 . aksonometrija kolena iprstenova SI. 3.33 .Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 . C i D.x cetvorouglova BCFE.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B. 9 f) SI. 3. Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu. prenosenjem sa sl.32a na horizontalu x . EFHG i GRJI. 3.

Na sl. Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV.i. 1) iz druge projekcije. l' .33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove. Segment II rastavljen je po izvodnici 1. mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine.1 i 9 .u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 . linijom (npr. B. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta. Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa. Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B. . Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD. .lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1.2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini.1. Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata. Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa. Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi. Presek lukova daje tacku 2. Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2. 3. Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1.Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica. Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente. 3. l ' -I '). 34 . su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k.34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did. 3. ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr.D.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 . Prvi i peti segment su delovi cevovoda. Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama.5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici. I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A. Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1. C i D daleko van crteza. Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta). Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji. Koleno skrece pod uglom 90° . Poluprecnik krivine ose kolena je R. koja se u projekciji vidi kao duz C . 3. Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr. Konstrukcija mreze na sl. a vrh V.9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca. 93 92 . 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove. Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova. Vrh V2 konusa u drugom ~oloza. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI. Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 .2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji.

94 eLJ Sf. .---------·--·I---·-.Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . Ostale tacke II.-I ~. VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 . nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva. U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte. Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela. koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta. segment III po izvodnici 7.x i to iz centra O". II".3 .. U prvoj projekciji to je linija T . S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte. 8. Listovi se kroje prema sablonu. Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama . na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I". . Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu .-. -------y - -+~X~ x. Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu.razvijenu srednju liniju segmenta (sl... a sirine lista segmenata 1 .. iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa. a segment IV ponovo po izvodnici 1. 3.3.---r ----. Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna.7 i 8 . 3. 3.2.. 7 . 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl.35c).3.x i na nju upravna prava y. One predstavljaju prave velicine sirine segmenata.paralelnim sa osom .1. Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte.z u tacki 0". Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte.. -----' ·· X~~ .2 itd.8..x.. U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao. 2 . tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka. TIl. IV .. III itd.. Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte. . 7. Na primer.Tako dobijamo tacku T".. Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte. segment II rastavljen je po izvodnici 1.--.0'. III" itd. .2....Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c. l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x .35 . Rastojanja tacaka I. 3. Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II. II itd. Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1. Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova.2. Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x .) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo. Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte.--. Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII"). .. uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1. Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'.~O_· ~-'!-- -~-.35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte. Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga).

Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 . Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A .36 .D. (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D. Krajnje tacke na luku spojirno sa V.!L _ hI - D . 3. Produzavanje spojnica krajnjih precnika D. Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z. -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H. na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 . Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti..' hI 2 2 . Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 .4. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV.5. i delimo ga na 16 j ednakih del ova. 3.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 . bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2.D. Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu.o.D mozerno preneti na drugu liniju D .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1.spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z.!:.6 i 7 odredujemo grafickim putem . i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B.o.D2 H _ D.. (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V. Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf. projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose. Ostale izvodnice konusa 2.3. DI . Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa.. Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 . S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa. Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima.. Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova. Iz istog centra V. Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga.36.A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk. i D2 u ovom slucaju je otezano. Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D. podeoke sa linije D . Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa.0 iz tacke V. jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa.

U polulopti ima 12 listova po obimu. Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte. V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v. Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa. Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije. Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I. . Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna. U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte. Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji.5) manja od linije D.srednju liniju segmenta u pravoj velicini. Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). Gornji spojni listje u obliku kruga.. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti. pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno.Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 . 3. ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte. . Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata. Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa.'VII" (76.1 gornji G pojas 7 1\ I L .37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte. a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm).l A . Na s1. Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. Povucenaje osax. VII. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga. 3. U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise. SI. 3. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu.. jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela.37.Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. \ I '\ I I r. Debljina listova nije odredena. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama.35. Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu . lJ. Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga. Precnik lopte je D (230 mm). Najveci krug delimo osama na cetiri dela. Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25. jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte. a svaku cetvrtinu na jos tri dela.5 mm). Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan.x ina nju ortogonalno osasimetrije z. IIl. B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV. jer se svaki rotacioni konus moze razviti.

7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove.4. Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa.37c).38 . Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom.1. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa. i delimo je na tri jednaka dela. r3 i r4 (sl. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji. a cetvrti osam segmenata. Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa. Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno.6 i 7 . 3. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 . r2. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa. D. Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama. segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine. 3. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi. . Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa. Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D. 3 . Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte.5. = D. Vs i V6 poluprecnicima r4. Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu. 100 <.2.4. treci pojas ima 12.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 . To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju.·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1.6 . 2 . Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas.Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra.·h. Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. 3. 5 . Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji.G gomjeg pojasa iz centara V4. V3 i V4 poluprecnicima Ii.38. Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D.3 i 4 . Njegov vrh je daleko van crteza.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r. Centri se nalaze na osi segmenata. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga. Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2. Tako smo dobili tacke 1 . Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena.

U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. Da bi ?Iog~~p?vuci d.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom. . ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 . pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka. mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : ..I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije. Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r. r. r2. Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'. Centar polulopte je tacka L. Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela.. 7. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~. Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka. Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji. Podeone tacke oznacimo sa 1. merenom po tetivi TS. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica. I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova.. II i III je kruzni luk. zarubljeni konus dodiruje loptu. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu. prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove. Linija koja spaja dobijene tacke I. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije. ~3 imamo na crtezu.eo . r6. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi. Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3. 3 . Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu. sre?nje linije.nta.Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'. Tetive .38a.39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. Na s1. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji. Nanormalu nanesemo strelu f. dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno.. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi.oJ velicini kontumog luka segmenta.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q".. III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa. r8"'" r)O. h. Tetivu podelimo na 8 delova. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju.sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1. Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug.I. r.I . Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa. Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji.· . dakle na pra. Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa.38c i d gde velicinu poluprecnika r7. 3.2. Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova. U tacki C podignemo normalu na tetivu AB. Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II. a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja.. stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k. izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'. 3. pa njihove centre 07 . jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata. Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f.. 103 102 . Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ. nastavlja kao na s1.

gde su u pravoj velicini. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta. r2.Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 . 6) opisujemo lukove. Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta. koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. segment 1 ima 5 delova). dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr. . 3. Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin. °° o SI. Duzine tetiva tih 2. lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta. Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru. Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] .39 . i nanosimo ih na razvijeni segment. .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0]..

Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka.2 + 92 =10. . Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m. Poluprecnici rll'. 2.142 . Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice. Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika.mali poluprecnik.Jn d 22 + H2 L= . Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51. . II. 3. Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide. . d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3. Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju.87 b=D. L 1 b L=. Dijagonale pravougaonika 1 .veliki poluprecnik.sirina vitoperne povrsi. Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D . Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere.97 =221 ' .duzina razvijene zavojnice unutrasnje .. moze skrojiti). . .. Visina Hje visina jednog hoda zavojnice.40. II.12 su razvijene zavojnice.JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 . mogu se odrediti graficki i racunski.142 oblice i U konkretnom .hod zavojnice. R. b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'. I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova.sirina vitoperne povrsine.= ~3.40d). 3. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji.duzina zavojnice na spoljnoj oblici.21 a = 180L = 180·20.c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2.87 n·Rv 3..Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl. 107 . Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H. Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova.precnik baze unutrasnje oblice.precnik baze spoljne oblice. 11.Jn d 22 r =~= m L-l R.62 +92 =20. XII). slucaju D = 6 podeoka. XI. oblici. 1= . od segmenata od lima koji se takode vitopere.97 20. One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika. pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji. a r". kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6". 12.Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi.21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 ..duzina zavojnice na unutrasnjoj .14·4. Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka. 3. . Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I.duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice.87-10. Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere. (ali se kao i povrsina lopte.JnD2 .21+2=4. .97 2·10. .i R. koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti.ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju. =rm + b=2.i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave. Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1.

Sf. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu. Elipsaje izdvojena (s1.28 delova. 3. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice. Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. 3.40 . Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova. Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II.3. Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice. To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive. Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. od kojih je lj sa cenrom 1. odnosno 6. Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7. Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n . Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse. Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod.41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn. III. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice. Na sl. 3. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi. IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice.Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . predstavlja razvijenu zavojnicu p. poluprecnik krivine razvijene torze.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. Na s1. kad je ucrtana oskulatorna kruznica. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1. 3. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina.

ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. celike (C > 0. fosfor. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde.Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0.0.Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu. cisto gvozde u prirodi ne postoji.41 . MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma. celika. Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo . bakra. 3. 45 %). jer se lako kuje.25 .ugljenik. celike (C = 0. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. sumpor itd. Ovde ce biti date njihove osnovne osobine. einka i olova. dobro se obraduje rezanjem. Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. meko je. Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima. ra stopljen se lako lije. valja. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda. 45 %). 14 %. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). pa se ne moze prirneniti. 111 .25 %). mangan.

lmaju veliku zilavost i tvrdocu. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost.. Na sl. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. za turbinske lopatiee. u kontaktu sa kiseonikorn. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi. Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom.) poboljsavaju osobine celika. Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem.hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. sipke. valjani profili. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 .. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. otpomost prema koroziji. mangan. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje. U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. postojani su na koroziju. Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu. molibden. visoka otpomost na habanje . azatim uljanom bojom. Odnos je cink . najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature.). celici mogu biti konstruktivni (C < 0.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2. Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu.6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije.1 prikazani su neki oblici profila.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi. volfram. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom. kobalt. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. hrom. aluninijum. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko.Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika. itd. ali im je radna temperatura niska. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom.6 %) celici. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile). Legirajuci elementi (silicijum.5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je. vanadijum. stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije. savijanjem i tvrdim lemljenjem. a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0. Lim od cinka se takode moze bakarisati. U prisustvu vode rda. Ako se vrenje primecuje. 4. Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. Sf. Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije. titan. otpomi su na habanje. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji. Pocinkovan lim je najjeftiniji. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid. a vecu zilavost. ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je. rezervoari.zakivanjem. skretnice.. bakar. 4. ali se smanjuje njegova postojanost. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. i dr. Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim. zakovice. nikl. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije. cevi.. lima. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali. Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). klinovi itd. Prema nameni ugljenicni 0.

00 8.580 0.29 11.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10.09 1.40 14. U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije. ali ga razaraju kiseline i amonijak.00 22.00 3. Danas se olovni lim retko koristi.54 0.20 8. Aluminijum je mek i elastican. 1.18 2.50 3.40 7. I!.40 16. ali ga morska voda i baze razaraju.I .00 24.10 0.40 0.60 114.400 0.65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada.25 1.2 13.15 3. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova.90 45.10 0.00 3.740 0. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.47 9.75 2. lim od cinka dimenzija 1. Spajanje se vrsi zavarivanjem.50 5. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj.300 0.20 39.40 34.40 0.80 25.90 1.1 Al 1 5.00 28.40 136.50 0. Proizvodi se u vidu Iimova.50 1. Plavkastobele je boje. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.600 5. savija i topi. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.75 3.60 DEBLJINA (mm) 0. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom.20 17. treba se rukovoditi tabelom 4.660 0. Bakar je otporan na koroziju.20 12.56 8.45 0.55 10.00 12.2 date su standardne debljine limova. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama.00 DEBLJINA (mm) 1.080 1.09 5.30 1.18 5.00 2. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem. razvlaci.00 12. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala.70 1.350 0.50 0.80 91. dobar je provodnik elektriciteta i toplote.00 6.100 0. Nairne.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6.50 2.00 1.80 12.60 9. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.64 DEBLJINA (mm) 0. Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.70 0. sto znaci da bi bio brze razoren. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).91 2.00 TEZINA (kg/lm') 2.46 2. lemljenjem i pertlovanjem.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .00 8. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima.00 1. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal.60 0.85 8. MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0.65 7. Mek je.25 1.00 2.80 0.00 4.50 4.80 0. traka. a narocito anode.60 TE2INA (kg/l tabla) 6.75 0.30 0. dobro se kuje i valja.00 0.50 4. lako se savija.80 3.820 1. na povrsini se I I I .0x2.500 0.iO 11.00 7.70 28.00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.186 0. dejstvo morske i slatke vode. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem.45 5. Mesing Tabela 4.50 0.70 0.50 4.340 1.20 102. Materijali katoda.1 11.40 I 1I.70 0. tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu).60 1.250 0. Tabela 4.80 8.62 5.55 0.950 1.00 32. pertlovanjem.0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje.00 lim ploce dimenzija 1.65 0.46 DEB LnNA (mm) 0. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena.80 6.82 1.20 0.210 1. Tako bi spoj Zn .00 11. sto iziziva razaranje spoja.2 .143 0.Ox2. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.10 2.00 36.06 4.75 2.50 2.1 U tabeli 4.38 10.40 79.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn .00 9. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda.74 20.80 1.crvene boje.20 57.27 0.73 4.00 2.00 68.70 6. ako j ernoguce. zavarivanjem.50 0.60 TEZINA (kg/lm-) 0.450 0.75 0.228 0.75 2. pa rnu je vek prakticno neogranicen.60 1.470 1.C.00 125.19 9. cevi izica. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS . zavarivanjem.90 1.92 12.00 1.40 31.80 9.00 8.37 1.25 2.00 10. Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce.

sestar sa dva celicna siljka. sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI. celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova.1). Iibela (sI5.1 . 5." 5. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala.Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 . igle a obelezavanje (s1. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost. Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom.2). Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo. visak. metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom. 5.

5.8). klinastog i drvenog cekica (sl. Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. cink ili liveno gvozde buse se u suvo. izvlacenje i izravnavanje. Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje. 5. tesko se otvaraju.3 .5 mm. makaze "macu". Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1. bakarni. aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog. makaze. au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem. pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala.4). Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. a ako je previse stegnut. fine i vrlo fine. Turpije su radionicke. Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1. istezanje. 5. Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube. 5.2 . Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. bravarske ili iglicaste (s1. Ako je suvise labav. jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje. Meki limovi. Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone.5 mm. sabijanje. Secivo testere za metal ima grubu.Testera. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm. a teze debljinu 1 nun.7). 5. srednju i finu podelu zubaca.3). ravnjaca . sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca. Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima. Alati i masine za limarske radove Mesing. pa onda finom turpijom. 118 119 . Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone. Sl. Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu. rasterivanje. 5.Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal. 5. Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm. Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika. 5.6): za iskivanje.

Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf.Secenje metala sekacem 120 121 .Elektricna busilica Sf. Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1.9). UPOTREBA Sf.4 .Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese. Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.6 . 5. 5. 5.Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf.7. 5. 5.5 .

Masine za savijanje limova 1. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St. 123 . 5. kovanje i presovanje). zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala. b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2.9 .8 . zakivanje. Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova. zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu. Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju. smanjeni su troskovi potrosnog materijala. 122 c) automatizovano zavarivanje. postizu se veoma slozeni delovi. Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa. St. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka. 5.Limarski radovi 6. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata. spajanje vijcima. kao sto su pertlovanje. u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje.

osnovnog i dodatnog 3. Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala . NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST. naizmenicnu i isprav1jenu struju. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju. osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. 4. Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava. 6.Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem.2a). 6. njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena. Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. 125 ST.1 . Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju. Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl.2c). 124 . formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku.2 . 6. E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje. One mogu davati jednosmemu. Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. cene uredaja itd. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima. 6. hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja. Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje. 6. e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl.Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao.Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala. Njega cine osnovni materijal (1) i say (2). Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere. topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1. vrste konstrukcije. zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom.elektrode. 6.2b).

Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona. 6. Nairne. masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje. rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf. jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 . masina za zavarivanje.4 .Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1.4. a dodatnog za pozitivan (s1. Zav~iv~c bira .3b). Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina.. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~. Osim toga. sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje. ali kada se _?n uspostavi. elektrode.80 '(. Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl.3 .elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola. Sf.bl1nog luka .. Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste.4000°C) nego na strani katode (2600 . za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65.metalni radni sto.30 V je dovoljan za odrzavanje st~. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju. 6. Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje. 2 .Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 . a sa njorn se mogu zavariti svi metali. 6. 5 . katodi i anodi. polozaj zavarivanja.:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine.stega rnase. j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. Ta~? s~ donje.Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka. Medutim. Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature. 4 . a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode. rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. 6. Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan.3a) 2. vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje. znatno nizi napon od 23 . Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode. 6.klesta za prihvatanje 3 . sto kod naizmenicne struje nije moguce. nacin pripreme ivica). One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski. a dodatnog za negativan (sl.2800°C).

Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. polozaj zavarivanja. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti. 2. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. da su laka. preko kabla do elektrode. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. opterecenje kojem ce biti izlozen spoj. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. pri izboru elektrode. 3. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama. najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci. Oblozene elektrode imaju jezgro. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja). za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. 6. Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. Gasna faza stabilizuje elektricni luk. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). materijala Neki primeri pripreme ivica. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. Metalne kapi rastopljenogjezgra. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. oksidirajucorn oblogom. padaju u rastopljen osnovni materijal. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta. Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). debljina radnog predmeta. G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom.Limarski radovi za X i V savove.5b. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera). zavisno od debljine predmeta.5a. rutilnom oblogom. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. niti smeju biti pritisnuti. horizontalan polozaj i suceone spojeve. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1. pod dejstvom elektricnog luka. Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. Zato se treba. celuloznom oblogom. a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop. kiselorn oblogom. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. 6. da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. 4. U pocetku. tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje. a ona pritezu elektrodu. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. 128 129 .

6. Da bi se izbeglo skretanje luka.80° primice radnom predmetu.Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0. pa se dobija nepravilan say. uspostaviti elektricni luk.7).5 .6 . Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet. 6. 6.Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski. a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik .7 . kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 .80° (sl. Pri tome. a kroz krajeve po jedanput.8). 6. pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl. 6. Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice).cak (s1. 2 Sl.Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 . Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode. SI.6). a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne. prvo. Elektroda se pod uglom od 70 .i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je. zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl. 6.

zatirn pali iza poslednjeg kratera. Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V. 6. istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti. provaruje koren zleba.8 . a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1. 6.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf. kada se say ohladi. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne.cak kretanjem elektrode. Najbolje je. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza. 6. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1. pravolinijskim kretanjem elektrode. 6. Sa sl.10 .Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. Na kraju se. U drugom prolazu.Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja. Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora.9 . Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku. eik .10a). Luk se. ispunjava se zleb po celoj visiru. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni. vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi. da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava. a say se polaze u vise prolaza. Sf. Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane. U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava.ode.10e. a elektroda se po njegovom uspostavljanju.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza. 6.11. 6. pri dugackorn luku.9). vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega. 6. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode.Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno. a za vece debljine iz cetiri prolaza s1. 132 133 . 6. cekicem sa siljkom i secivom.

Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl. Sf.11 . Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 .ugaoni spoj (levo) Sf.12).ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1. a delom prethodni say. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 .80° (51. Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1.Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 . Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode.70° u odnosu na horizontalnu ravan.13 .:d Sf.Zavarivanje limova debljih od 5 mm .14 . Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva. 6.Zavarivanje limova tanjih od 5 mm . 6. 6. Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove. !::. 6. Vazno je da say zahvati delom donji lim. 6.14. Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza. Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu.12 . 6. a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 . Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku.Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu.13). Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova. 6.35° U odnosu na horizontalnu ravan.

horizontalni spa} Sf.Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm .Zavarivanje limova debljih ad 8 mm .Zavarivanje limova debljine 6 . ako je to moguce. zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba. Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1. brzo u horizomalnom polozaju. 6.15 . Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno .17 . 6.8 mm .15). Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise. i obostrano.17). Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima.16). Sl.vertikalni spa} SL 6. U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize. Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51.vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama.vertikalni spoj 136 137 . ako je moguce. Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno. Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1. U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk. 6.16 . 6. Elektroda se krece pravolinijski. 6.

6.plamenim zavarivanjern. Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e.19). kapi metala iii sljake. Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. 139 . 6. Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama.plamenog zavarivanja. pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom.19 . Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika. rukavice. 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno .Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote. 6.. Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno . lete varnice i rasprsnute kapljice metala. Da bi se ruke zastitile od varnica. slemovi. varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala. Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik.kvas!" Sf. zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja.Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom. vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore. Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl. zastitna stakla).18). 6. Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno). kao j od j rasprsnutih kapi metala. stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu. sredstva za zastitu tela od opekotina (kape.18 . pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). maske. razlivanjem usled kapilamih pojava. Lem . Ako je rnoguce treba ga izbegavati. jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala. Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala. U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare.

a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti . 6.kom l~I?lJenJ.o dobar s~oj. a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav. bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali. pa tek onda dovesti metal za dodavanje.konst: se rucne Jemiliee (sl. 6.20 . Da bi lemljenje bilo uspesno. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja). vee se sarno topi. a koja moze dovesti do lorna. Da bi se. Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C.21 . 6. e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja. Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala. koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~.22 . Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . dodaje kal~J (sl. 6. I~ I z Sf.Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf.20).Rucne lemilice 141 . da ne bi izazvali koroziju. Pn me.hlorid iii amonijacne soli).24). bakar. Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal. Meko se Ierne celicni limovi i zice.22). Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza. 6. u horizontalnom polozaju. onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51.Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti.amatere J.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl.21) do pojave bh~tavog sjaja.plamenom zavarivanju. mesing. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo. bez obliku slova V sa uglom od 90°.ostvari. Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada. 6. Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza.23). za bakar 850 do 950 "C. u jednom prolazu.em (najcesce cink . Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta.lampe (benzinska lampa za lernljenje). Za .obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu. Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline. za sivi liv 650 do 800 "C.e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say.e bolje ak? . pa eink ne isparava. ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno. 6. Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let .~ kao izvor toplote . Nairne. Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea. a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju. ~ z~tlm p~emazah topltelJ. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju. To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6.

u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena. pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu.lampa Sf. koji se usmerava na metalnu okolinu. 6. cevi i zice Benzinska let . spojevi mogu irnati dobru toplotnu. Moze biti Sf. Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira.24 . prema uputstvima proizvodaca. nanosenje lepka na povrsine. radi ostvarivanja dobre veze. priprema lepka. Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. 143 . kontrola lepljenog spoja. Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC). hrom . Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. Pararnetri procesa lepljenja: temperatura. cetke. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni. prernazu topiteljem. temperature i vlaznosti okoline. bakar i mesing). mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale). zvucnu i elektricnu izolaciju. vreme i pritisak. osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva. Lepljenje Lem U obliku sipke.karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata. 6. lepak ne povecava masu spoja. Treba imati na umu da povrsina dodira. cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve. Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina. gde se plocice ad volfram .Lemljenje koriscenjem lei . Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike).silicijumski lem (za aluminijumske legure ). Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. aluminijum . treba da je sto veca. ocvrscavanje lepka. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka. sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona. a ne na lem. tocila. Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). oksida i masnoce. mora se koristiti plamen.23 . Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka. lepljenje je jednostavno i ekonomicno.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem. Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. Ociseeni delovi se stezu.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac.lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu. bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja). Ako to nije slucaj. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak. Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata.nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama).

koji su spojeni za druge elemente vijcima.25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr. a navrtkom se priteze drugi element. 6. pokretna iii nepokretna.6. da rotiraju. Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju. 6. Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1. Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu. Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani.Nerastavljive veze Sarka (s1. Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive. Uvrtnji (s1. Na stablo vijka urezuje se navoj. rnedufaznu i zavrsnu kontrolu.Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama. 6. ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja.28). c) Sl 6. Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6. ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi. kruta ili elastcna.26 . Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova).29.25 . 6.25c) je sklop sa najsirom primenom. Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu. 6. mala debljina zida).25. 26.27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka. sl. Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl. 144 145 . 6. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi. Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl. Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva. Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P).

29 . kosi (sl... Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike. 6. ~'I----r-.Navrtka 147 . 6. Desni vijak ce pri nanize. a levi navise (51..31 .. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6.30 . postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni.-. Ako se za posmatraca koji vijak je levi. trapezast.Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St. 6.Desni i levi navoj SL 6.31).Spoljni navoj 146 Sf. kvadratni.30).28 . pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki.Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni..27 .32). Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51.--. 6.32 .Vijci bez navrtke SL 6.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja. 6. odreduje se profil navoja. Profil moze biti trougaoni. Navrtka sa vijkom cini navojni par. okrug1i. 6.evi ravoj h d d St. Desnl navoj l.

grubo obradeni. Profil im je trougaonog oblika. 6. Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1. Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6). ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava. a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan. Na sl. D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern. Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze.27b).1 mogu da posluze za izbor zakovice. aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj. m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga.Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje. sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom.8)· d glavu: L = 1 + 2s.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja.Js D = (1. 6. 2.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja.ve~e. kontra navrtkama. 6. civijama i limenim plocicarna (s1. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu. sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. 6. jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja. Elementi zakovice su: Sf. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 .27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). Naime.34 . aluminijuma i aluminijumskih legura. Medutim. Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn . Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama.34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6. Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati. Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive .7-1. 1. Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop. 6. 6. 1= (4"3 . Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf. Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom.33 . rascepkama. Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora.4" . 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika.~raJu (sl: ?34).

Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl.4 9.. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese.36 . . Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste. Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C.4 1.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3. 0. Zatim se jednim hodom kalupa. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl.Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja.35c). M.Rucno zakivanje st.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju. laksi rad i cvrsCi spoj.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6.B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1.35 . 6.6.23. Tubelu 6. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave.4 3.7 1. 6.Masinsko zakivanje 15 [ . Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju .2 10 11 1.0. Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju. 6. Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem.8 3 3. Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju. Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju.vruce".3 7.7 4.36).nazivni precnik zakovnice d . da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature.1 3 0. Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala. 6. vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1.1 2 2. 6.3 5.precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 .no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju.35d).5 2.8 13 1..11.35b).4 8. 0246 .5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 . Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski.6 2. 150 Sf. Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem.23 d . obrazuje zavrsna glava (s1. Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora. mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus. 0. Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno.21. najbolje je busenje izvoditi u sklopu. Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina. Zakivanje rnoze biti "hladno" iii .vruce".

38).37 .37 i 6.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva. Uz tabelu 6. zakovica u vezi moze biti naspraman (sl. 6. 6. Preklopni spoj je najprostiji spoj.40 .40).2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva.Sp Zakivci u Sf. jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl. On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja.39). 6. 6d + 15 J.2 Sf.38) iii naizmenican '--- .37 . paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl. 6. 6.6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf. 6. 6. 6.Preklopni spoj 152 .Sd 0.6.1 . 6. ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca. a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca. Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni.-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje.Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I. Tabefa 6.39 .Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl. I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1.38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1. 6.Sd O.37). Raspored (sl.Sd 7M 2.Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf.

. 6. 6. da bi se izbeglo njihovo vitoperenje. 6.Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf. 6. Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom.42c). f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni . Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl. Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova.41c). sudovi. 6. zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene.41b).41d). stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno. 6. a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl.41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1.41 g). zbog cega se zakovica zakosuje (s1. zavrsna glava ostace nepopunjena (sl.42 . 6. arnbalaza. pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal. Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj. ). Glava se uzduzno zasece sekacem (sl. ne popujava prostor otvora. koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei. Ivicni SL 6. 6.Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl. Prvo se vrsi uklanjanje glave. 6. 6. Ostatak zakoviee se izbija (sl. Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro. Pertlovanjern se spajaju tanki limovi. glava zakovice se razara rotirajucim tocilom.411). 7 do 0.42a).42b)./ Presavijeni nabor I Sf...Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima.430 .fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja. zbog nedostatka materijala za oblikovanje.41 . sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice. debljine od 0. •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) .41a). prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl. kuhinjsko posude . 154 155 . 6. 6. a zatim se ukloni (sl. 8 mm. a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali).Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova. gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske.

Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga. I ~ Sf. 8 mm. 6. iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. a izborom oblikaca prevelikog otvora. 6. Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si. krivolinijski i presavijeni ivicni nabori.5 do 3 em.44d). precnik 0 = 400 mm. e) Ako je lim nepravilno odsecen. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1.45d). Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari.45e). 6. vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna. Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla.3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2. 6. 0. 6. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski. na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice.43h . To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl. Ako se zahteva zaptiven spoj. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane).44a). duzina H = 800 mm 157 . koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1. 6. za limove debljine 0. 6. 6.43 prikazani su pravolinijski. 6.44e).Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac. 156 8 = sooia Sl. Primera radi.44 . 6.Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl. 6. Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51. 6.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl. Sirina nab ora zavisi od debljine lima.44c).44b).45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl. Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. Kada se ivice previse ostro saviju. ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora.

medusobno se spajaju zavarivanjern. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja. 6. 6. a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka. SL 6. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica. Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj.46a).Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 . za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja. Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima.48. 6. lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1. a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6. lemljenjem. Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl. Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl. Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir. Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi. 6. Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi.47 .47). naglavaka (rastavljivi spojevi). navojnih veza. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. 6.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. prirubnice rnogu biti krute (sl. Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom.46 .Greske pri pertlovanju Sf. na koje naleze prirubniea. jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja. 6. 6. a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama.49) i slobodne.45 . Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl. Prirubnica sa grlom (sl. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja. a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno.49a) je kruta prirubniea.46b). Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee.

Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac.48 . znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata.50). Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom. koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja.49) nema grlo. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma. prodora kroz krovne ravni. uvala. olovni i aluminijumski. Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. fibera plastike metala ltd.50 . 6. pritiske usled zatezanja.49 . relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove. M~ten~al ~d. 6.Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7. 6. 6. neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova. LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. klimatizacij u prostorij a. hemijsko dejstvo fluida 1. Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost. Zaptivke se izraduju ad gume.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina. zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. a za cev se takode spaja zavarivanjem. cinkani. a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost. jer je zasticen cinkovom prevlakom. za pokrivanj e krova. bakami. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata. ' . 6. pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera). koji struji kroz cev. Relativno niska cena.Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf. koze. neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima. Lim od aluminijuma i njegovih legura.lku I po dllne~zlJam~ (51. zbog velike trajnosti. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. Njegova trajnost je znacajno povecana. Bakami lim.ajuci~ povrsina prirubnica. zastitu konstruktivnih delova. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava. gas). taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). Sf. streha. Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju. Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. celicni pocinkovani.koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature. okapnica.Oblici zaptivki 160 161 . slivnika. izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd.

Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni.2 . Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala. c) uvala. Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija. Nju izvode visokostrucni radniei. Najniza horizontala krovne ravni je streha. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em.leze~l. krovnih prozora i badza. 163 . Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje.60 mm.55 i 0. stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4). 7. kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara.e traje 30 do 50 godina. Debljine limenih tabli su 0. Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee. Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom. Sf. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2). nosaca antena.1 . Sl: 7.m sa~ovlI~a povezuju u trake. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni.Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja. b) greben. Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme. Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana.r~len}lJa 2. do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom. 7. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature.5. Na sl. Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne.0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!. ~av Na sl. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. ~able ~dl. Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter . 7. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja. savijanja.papira. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova. Nasi. ventilaeionih kanala. 7. 0. Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane. dvovodni i visevodni. Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu. a kod cink lima na svakih 6 metara.

DUl: rubova na odstojanju 25 . Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1. sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em. Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table. i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu.3 . Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em. Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka. 7. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice. 7.Viseci oluk i odvodna cev 165 .3). koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi.30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl. 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI.Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra. Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk.4 .Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu. 7.

25 em. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. 7. a rede polukruznog. Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm.5 .u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna. 7. unutrasnji kod testerastih krovova. ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. S obzirom da se oluei znoje. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini.6). Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka. Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom. Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. lezeci. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek. 7. prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja.Otuk iza atike 166 167 .8 %.5). 7. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. jer su nepouzdani. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka. Povrsina preseka oluka treba da je 0. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci. oluei iza atika i tavanski oluci. Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0.4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke. 7. Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m. Pravougaonog su oblika.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1.6 . St. unutrasnja od lima). podveza Sl.! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje. Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em. Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em. Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu. zakivanjem u dva reda i lemljenjem. stojeci. Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe. Za sluca} zagusivanja olu~a. Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac. Sirina olukaje 13 .8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara.

Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi. Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca. Na sl. Obicno sukruznog. krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi. Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em. Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama. Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom. 168 169 .7).4 m. kvadratnog ili mnogougaonog preseka. Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev. Prikazane su osnova i presek ovog detalja. 7. 7. Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf.8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka. Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2). a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem.6 cm i Ierne. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 . Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem. Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove. karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. 7.4 ). Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV . Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju. razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi. S slivnika. 7.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1. u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. Te tacke su oznacene arapskim brojevima. Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. U radionici se formiraju cevi duge 3 .7.

9 . prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD). A i K su najnize. Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A . Sve ostale tacke 171 .___ +-_-+IIJ . B. e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise. Na primer. S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku..X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl.Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 . Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka. a tacke L. e2(DEF).. F i J su medutacke. 7. tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2). Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa.1.. Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi.XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI . Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2). Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze. Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'..Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija .Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora. jer se ttl vide u pravoj velicini. 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7.8 .

Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7. Dva dela ugla formifaju srednji segment 11.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI. Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi.9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin. Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom. Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII. Na s1. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima. 7.10 .10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba. 5 SI. Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima. Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja. a iz tacaka preseka povucene su horizontale.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke. Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba. Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela.11 . Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX. Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II. 7.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 .11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°. Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII. Na s1. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale. 7. 7.

Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 . 7.2. kao i sve preostale tacke linije k.12. odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°. Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill. Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin. do tacke 13. lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl. 1 .13. po kojima se nadovezuju segmenti. Te tacke su obelezene rimskim brojevima. a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III. 7. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III.Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 . Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk. Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 .Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15.lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 . Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela. a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13. lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse).3.l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje. Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl. itd. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°. ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k.12 . Taj susret. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5.

Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. 7. Uko. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima. Okapnice SL 7. Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu. Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom. Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica.14 .liko let~. 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em. U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu. krovni prozori.iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi. Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi. dimnjaei i pozarni zidovi.Opsivanje prozorskih ban aka SL 7. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 .Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom. Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida.4 em dalje od ravni fasade.14). Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl.uvale. gde se zavrsava okapnieom. Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi. 177 . Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi.13 . 7. strehe. atike itd. To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke.15). Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem. 7.13). Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1.

20 em niz spoljnu povrsinu kalkana.Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni. 7. Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 . Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida. Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale.16).Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf.16 . Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu. 178 179 . 7. Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 .15 . Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore. povije se. 7.30 em uz zid. Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1. Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni. Na tom delu lima na 15 . Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1.Opsivanje uvala Rog Sf.17). 7.20 em ad zida uradi se stojeci nabor. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em. Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara.

18 . Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem.Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu. Sf. Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka. Sa strane na odstojanju od 15 .30 cm.20 em i irna vertikalni rub na 25 . 7. 180 181 .Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 .30 em ispod krovnog pokrivaca. Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima. Zavrsava se rubom povijenirn nagore. 17 . Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca. Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 .18).30 em iznad krovne ravni.Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7. Dascani okvir izlazi za 20 . Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane. Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn. Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore. 7. savija se i zavlaci pod poklopae. a nakrajuje rub lima podvrnut nagore. Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole.20 em na limu se pravi vertikalni nabor.

Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca. 7. Ako je konstrukcija drvena onda se. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir.19 . 7. / pr01. 7. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e . dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1.Leieci krovni prozor 182 Sf. Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu. Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica.Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta.20 .Stojeci krovni prozor 183 . oblaze limom. Ako je zidana.0rSkO kri (0 Sf. Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju. 7. U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu.20). cela.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

M. B.nakladetelstvi technicke literatury. novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga. 3. Antic. Veriga: Masinski elernenti II sveska . Beograd 1990. SNTL . izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964. 191 . Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. 4. Naucna knjiga. 7. 5. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij. Beograd 1980. A. 6. Beograd 1977. John: Rozvinute soucasti z plechu. Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. G. Jovanovic: Osnovi zavarivanja. Antic: Limarski radovi. Masinski fakultet. Beograd 1988. 2. Praha 1975.A. Beograd 1981. lemljenja i lepljenja. Majstorovic. S.LITERATURA 1. G. M. 1. Laskowski.veze i spojevi masinskih elemenata.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->