STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

...vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje ..... . LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·. 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · .· 179 .·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·..... Po kriivanje kriivanje .. IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4......Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje . .... · · · ·.. 142 143 ~~~~i~:.. ·. Po krovova limom od einka krova bakarnim limom ....~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice ..·. · ··········· . ~ ... 191 5 .. ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6...: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno ... ·· m 155 158 159 ~ .·......·..·.. ~ .......· 5...···· ...... MATERIJALI .....· 184 185 186 188 LITE RA'TURA ..

2007. lepljenje. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima. odnosi se na limarske radove u oblasti industrije. lemljenje. Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam". konstrukcija petougla. ovala itd. a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. Za razliku od prethodnog izdanja. Zavarivanje. godine 7 . zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam".Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. jer bi trebalo dosta prostora. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u. Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti.). ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima. ovde to nije uradeno. kao i tehnologija projektovanja. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. sa preseeima i bez njih. zakivanje i pertlovanje. alati i masine. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata. gradevinarstva. Autori Beograd. kao sto sam naslov govori. tehnickog crtanja i naertne geometrije. Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi.

valjak. torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna.: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). Tu osobinu koristimo pri projektovanju. Kocka. kupa. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte. prizma. piramida i kupa mogu se razviti u ravan. rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. Omotaci tela kao sto su kocka. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. piramida. krojenju u montazi. Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu. lopta. prizma. Konstruisanje nacrtne geometrije. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 .KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr.

~. kosi. ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru. Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl.. 1... Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija. koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije. Zbog toga se uvodi vertikalna. "Zrac! poluprostor rznad A.2)..Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 . Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka. 1. Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda). ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura. Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom. frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl. Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini). N 0. projekcijski . Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim)..Ke rclvni T Sl. ortoqonalni prOjekCijSki.Ke ravni .Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. projekcijs.1). Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs. 1.1 .

--rant izrad-iza z ~L I I I ~ .. Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' ._-. . y i z. Sve tri ose polaze iz tacke 0 .koordinatnog pocetka. izn~~~.. 1.profilnica (P).• ~1'A7..5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x. F i P) u tzv.i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1. 1.. Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H. "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije. Sve sto je receno ocigledno je na sl. r------. "spreda".3 .. F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x. y Sf. Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice.3.t~ Y ': .Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H . 1.. sl. sped .4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom. 1..5 ..4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H._.Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H. dye Sf. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih). 1. a osa "z" je presek frontalnice i profilnice. - __J Sf. 1." F II If A' ~y HIkvadrant ispod. a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En. Na sl. Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo".4 . GO' H'" -z IV oktant x Sf.Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane"..spree L. 1.2 .iza! I I IV !kvadrant -----".Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan . 1.1kVCld. osa "y" je presek horizontalnice i profilnice.Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t. "sa strane".. na sl. A" i A'o.

a treca na y osi."4- .0_' ~~C 8~8. ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB. 7 . Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB.7. f... u drugoj i trecoj projekciji (AA1. 1.::. jer su paralelni sa H (horizontalnicom).Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl.Limarski radovi Na sl. odnosno na y osi. 1.10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini.poklapaju se. 1.9 .6 prikazan je model .' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H.9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste. 1. sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x).BBp"_).Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni. 1. nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi. Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x.. To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'.). One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 . 1. Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni. pa su u projekcijama u skracenju.5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu . S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi.. Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa. a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. l. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata. Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom. kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini. E'.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H. Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide. jer su paralelne sa F i P. Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela.kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici. B' F' .6 . jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima. 1. lezi na horizontalnici. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli.' C. SL 1. Na 51.' 0. vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica. pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici. Na sl. sa H u drugoj i SL 1. Konture izvodnice ne treba traziti. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom. jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji. Na sl. Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan. a treca na y osi. su U pravoj velicini..' Sf.8 .11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S. Kao i projekcija bazisa su na xi y osi. Na s1. Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51. 1. S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:.

prizma i piramida a obla Sll kupa. 16 17 .Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima. smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela. 1.11 . a preostale cetiri stranice omotaca. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf. cetiri i pet tackica. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima. Sf. Ova tela mogu biti puna i suplja. 1. Rogljasta tela su kocka.10 . Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac.Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf. 2. tri.Limarski radovi 2. svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis.2. S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati). valjak i lopta.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1.1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica. dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye.

Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI . Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi. 2.3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca. 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta. drugoj i trecoj projekciji. a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat).C sa praveem B .. Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D. Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1. Na sl. Kroz tu tacku povlaci se paralela C .C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III. SI. FiB do preseka sa paralelom C .Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2. AE.2 . EF. isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama. 2. KvadratII docrtan je uz ivieu HG. Dizanjem nonnala iz tacaka A.). 2. 1: 10. 2.B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C. E. FB. Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima. u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac. 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1.4. Iz temena B podigne se normala na pravac A . Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice.Mreia obeleiene kocke 19 . a kvadratVuz ivieu EF. Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1.Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl. razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini). \ \'~" ~ " [' SL 2.donji ABCD a gomji EFGH. Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama.B. • • I • BlI Fil G" \ \\ . a donji jednom tackom. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji. Tu su u pravoj velicini.3 .2.2 pri cemu su bazisi kvadrati .4 . Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA. 1:50: 1: 100 . jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj. I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka.. 2.

.5a koje ima bazis ABCD. IVo. Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija. IIo".6).7). III. jer se cela ravan T projektuje na trag t2. 2. 2. IlIo" i IVo" na x osi. II.E paralelnoj saA . Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. D i A. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE. Iz njih povlacimo normale na A .Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka. U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10. Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl. Ill" i IV" do polozaja 10". Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A . IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" .5 .III" koja se poklapa sa drugim tragom t2. IIo. IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji. U prvoj projekciji tacke preseka T'. C..2. Tako na mrezi dobijamo tacke E. S obzirorn daje prizma prava. Tacke preseka ravni i piramide I.' III' i IV povlace se paralele sa x osom. 2.Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf. Prvo se povuce prava A . Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo. 2.jer su te ivice paralelne sa frontalnicom. II. Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x.A i tako postavljamo tacke B. Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I".6 . Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1. a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH. Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE. odnosno E'F'G'H'. It (tl 1I~ Tx III \ I y . Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi.. Iz tacaka I'. cela se u prvoj projekciji . CG i DH. kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl.A.A paralelno x osi. II". Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja. II.-- \~lo SI. okrnjeni omotac i poklopac I .A. Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu. F.Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 . BF.5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici... III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2.IV.vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'. IIIo. 2. G i H koje se nalaze na pravoj E .

pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini. Tako se dobija tacka B na mrezi.9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu. Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa. Sf.Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. 23 22 .Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T.7 . Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf. 2. a cije su stranice ivice bazisa. 2.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A. a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . 2. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama. ITo i mo. N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2.8 . ivice omotaca prizme i dijagonala. Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka. Bazis prizme A. odnosno preseka. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC .8 i 2. na taj nacin sto se iz tacaka I". Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao". Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom. Tako se dobijaju tacke J 0. Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. C je trougao u H. II. Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . III u projekcijama nije u pravoj velicini. Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca. II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'. II' i III' od x ose. na drugu projekciju ivice B"B~. B. Presek prizme I. IT.

Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl. U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. 2. 2. Duzina AMje dijagonala petougla. II. 2. kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St. 2.10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I. 8. Tako se dobija tacka C .Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV. na normalu se nanese stranica od B do N.tacka 0. CDV i DAY. II. BCV. 1. Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla. Za crtanje mreze potrebno .sredina poluprecnika. 6. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V").10 . 24 . 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl.11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk. odredena je tacka 0 . 3. III (sl. U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice. 2. Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim. Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51. L 2.9 . Ta spojnica je prava velicina ivice piramide. 7. Tacka Bo" je spojena sa vrhom V". povuce se normala na AB iz tacke B.11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu. 5. prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl. tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB. 2.9a).IV se prenose na pravu velicinu ivice. Ordinalama su spustene tacke preseka I . iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M.11): odredi se sredina stranice AB . Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika.10 a. S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T .IV na prve projekcije ivica piramide. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a. pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. 4. III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T. tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a.jos jedno teme petougaonika. 2. 3.Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf. 2.2.

Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v. Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka..11a u kosoj projekciji. Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi. dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' . Velika osa presecene elipse I" . 5.VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova..VII'). 2.). Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD.12. U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T. odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn. iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C. spojnica EEl je stranica petougla. 2. Spojnice V Ae. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr.vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV.Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl.Limarski radovi 4. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu. su prave velicine ivica kose piramide. II" itd.11). piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama . Il. BV itd. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica. One se dobijaju presekom horizontala iz I". Druge projekcije tacaka preseka I . Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi. V Be itd. Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini.V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T. U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu.~ do Ao' Be itd. Vo predstavlja pravu velicinu preseka. kosa Sf.Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide.zarubljena piramida prikazano je na s1. 2. au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa. m.. I je na ivici A'V' itd. Presek sa karakteristicnim tackama I . Prava velicina preseka I .11 . 2. IVe. Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" . itd. 6. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V . Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk. Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka. Poligon 10. Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka. Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y. lIo. 26 27 .

0785 a 0.19 0.6966 4. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl.6258 4. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.0011 4.98 0. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi.razvijeni normalni presek.07 0.46 0. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII.8819 5.2699 5.04 0.1403 4.89 0.96 0.6728 4.4062 4.2421 5.86 0.0267 4.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj.2186 4.90 0. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka. 0438 4. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.5571 4.09 0.5258 5. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.6723 5. 9426 5.37 0.6134 5.65 0.33 0.8191 4. 2. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole.0518 5.9207 4.01 0. 7616 5.67 0.62 0.35 0.1276.29 0.76 0. Spajanjem tacaka I .54.0535 4.2205 6.1 - b a k 4.2892 4.64 0.0962 6.0640 4.39 0.77 0.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51.03 0. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice.0348 4. 8950 4.72 0.12 0. 8442 4.17 0.97 0.9466 4. 7020 5.15 0.40 0.5797 - b a k 4.VIII.74 0.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama.0870 4.88 0.75 0. 8695 4.1870 5.4908 4.0252 5.13 0.34 0. odnosno prvoj projekciji.3659 4.1 4.1261 4.06 0. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3.68 0.3541 5.2356 4.53 0. 7695 4.0078 4.25 0.3078 4.83 0.0038 6.36 0.1893 6.14 0. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole.1271 6.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka.1550 4.26 0.4394 5.79 b k 5.42 0. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6.69 0. 7207 4.21 0.58 0.2710 4.61 0.54 : 12 = 10.1.l324 5.0994 4.12 .VIIT.41 0. To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P.4969 5. 2. I I 0. jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .66 0.80 0.00 0. 7942 4.60 0. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.'. 7450 4. 3268 4.2832 Sf.6026 4. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a.2145 5. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I .94 0.22 0.32 0.81 0.44 0.91 0.55 0.0038 4.59 I 0. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.95.11 0.56 0.7915 5.70 0.63 0. Tabela 2.9723 6.49 0.6492 4. 0345 6.4479 4.2978 5.1276 = 122.24 0.2020 4.05 0. 3462 4.4692 4.4681 5.30 0. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga.0131 4.27 0.1596 5.48 0.0653 6. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.99 1.2531 4.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I .0194 4.73 0.12a.23 0.0000 4.5126 4.10 0.1125 4.93 0. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu.9122 5.52 0.6428 - b a k 5.78 0.1582 6. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni. Za taj odnos koeficijent K = 6.13 ima bazis u obliku kruznice.54 0.8516 5. Obim delimo na 12 delova (122.38 0.92 0.71 0.43 0.02 0.5347 4.57 0. 8215 5.16 0.4108 5.2518 6.1702 4.31 0.21) i nanosimo ih na pravu .5841 5. dok su ostale 29 28 .85 0.84 0.4269 4. 3859 4.3824 5.82 0.1859 - b a k 4.87 0. 2.20 0.47 0.50 0.3259 5.45 0. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse.18 0.9726 4.0752 4.08 0.9988 5. 7317 5.95 0.1054 5.5549 5. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom.51 0. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini.Tacke preseka I .28 0.

. . Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. kao i pravu velicinu samog preseka. Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I . 10'.14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi... Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak.temena elipse. Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I. Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka.14 . III. Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin .3. II. XII.sinusoide. . . 2. 2. Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. X. Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu. Sf. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen. Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'.. Prevojne tacke PiP. Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i.2'.zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII . Na sl. dobijaju se krive razvijenih bazisa . Presek i mreza prave kupe .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka.3'.ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl. I... 2.. i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. 2.Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf. 11. ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T.Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka. 12. Na isti nacin. po izvodnici na kojoj Je temena tacka. L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 .VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'. 2.13 .1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1.. Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1.13a).. Povezivanjem nanetih tacaka 1...

Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4. Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8. Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom. Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I. pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini.16 . ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 . Preostale izvodnice 2. ad nje je otvorom sestara 33 32 .I-V.15 . 2. vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V. V"30".Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf. II. 2 . Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela. Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini. 2.15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni. Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji. Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu. V"40" daju trazene prave velicine izvodnica. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII.2. Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka. 2. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd. Mreza je rastavljena po izvodnici 1 .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu. 3. ani su podeljeni na 8 jednakih delova.2.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa.16) izvodnice se razlikuju po duzini.Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk. Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'. U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. konstruisati centre krivine.3 itd. v v Sf. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova. pa su u pravoj velicini. Spojnice V"20". Na njima su tacke preseka I . 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. III u preseku sa lukom k.

Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V . 2. Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V. hiperbola ili parabola. 2. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB. Na sl. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha. Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto.dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru.II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B. zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh.' i 02 sa izvodnicom V"5". Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle. Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive. Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji. Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV"). Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku. Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze. tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 . Sl. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca. Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V"). mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista. ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I .~onst:. 2.5 i 6. III.cma dijagonale a. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli. Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. Omotac konusa se podeJi na ~e. Medutacke II.Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl.onaj iznad vrha V. V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3.18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V". Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna.IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5. i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa. Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa .17) i da je vrh daleko vall crteza. Centri O. Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. pa pocev npr. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole. dok se druga grana konusa. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7". Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl. Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna.17 . od izvcdnice l-l. Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke.llsatl tacku 2. S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale. uglavnom zarnislja da postoji. Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha. Potrebno je naci prave velicine izvodnica I .

18 . IV .Projekcije. Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka. 2. mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. 2. XI.Projekcije.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl. XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji. mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj.18a. Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz. Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu. U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B.. Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. 36 37 . presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija. X. Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima. 2.. Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini). Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca. prikazan je u kosoj projekciji na sl. Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju. 2. Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji.19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7". Ill. kao suplje telo. Medutacke preseka II.19 .

1a. koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. pa se oni seku u 8 tacaka. Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1. Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS. .1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji. i pronadene zajednicke tacke 1lI. a osovine im se seku. u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI . i P2pramenjace. 3. Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl.3. Sva cetiri kruga su na istoj lopti. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1. S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni. 3. Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. preseca u tackama 1-1 konus V2 k. 3. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1. prikazan je bez konusa V2 k. 3. 3.Na isti nacin postavljene su ravni U3. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom.2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha. Konus Vj k. bazis k. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1. IV i V.3). Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama.2 sarno u ortogonalnim projekcijama. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi.U4 ••• .3. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k. po izvodnicama V2 ~ 1 . Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova.2. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 . Ravan u1 dodiruje bazis k. Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima. ali sa prodornom prostornom krivom I. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl.IlJII. dobijaju se tacke prodorne krive. 3. Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom.

1'. Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. a visine prodomih tacaka. Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13". Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama. Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji. au prvoj projekciji je elipsa.b. Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora.13". I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije. Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora. Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5.prvu projekciju oblice . a druga visina vertikalne oblice.Limarski radovi do 160. Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16. sa precnika 1090 na precnik l' 9'. Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . oblice A sa precnika 10 . S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica.16 povlacirno u prvoj projekciji. cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica. U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5. Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu .1 .A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'.na precnik 5" .prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica. od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F. obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160. Izvodnice 1 . Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a. S obzirom da je velika oblica prava. nicarra SI. Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 . Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu. One imaju zajednicke dodirne ravni. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111. Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova. Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B. = Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica. vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A . a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX.c.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 . One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice. Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice. S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne.90 i prenosimo ih na precnik 9' .13. Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice.1.

2 . 3.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl. r I I sf I I . '!2 2 RlT ~---SI.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I.Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 . 33 .

Tacke pro dome krive I . Obelezavamo ih rimskim brojevima I' .4).XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji. XIII i IX X XI. XIII su delovi druge elipse. Omotac oblice B sazvija se.izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. XIV.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive.IX formiraju razvijeni dec jedne elipse.4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 . Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima. Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13. Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. 3. Ona se deli na sesnaest delova. Tacke I . Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I . Te velicine su prave u drugoj projekciji.XVI razvijene krive prodora. Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B. Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju. XVI XV. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl. onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis. obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13. 3. XII.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. (sl. izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13. Tacke T.

bd(presek oblice BiD).1. Na sl. 11 (° ° . Obim elipse je = a k = 2 . Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2). Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne.6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse. Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E.5258. duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 .3. iz druge projekcije. prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom. a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa. pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B. Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A. 3. Umetakje deo eevi istog precnika. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem. ° (y~B A O/J~. U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse.0561 podeoka. Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B). Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova. Prvo izracunamo odnos b/a = 1. Na s1. Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora.92 podeoka. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160.lize eJipse (FI .5 podeok/2 podeoka = 0. Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2.5 . Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa.XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije. dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne.12. Sracunatu. : [ ° A.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 . Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5. S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku.0561112 = 0.5258 = 11.5 podeok).FJ' ~ ~[ b) SL 3. b = 1.F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose. ac (presek oblice A i C). Tacke prodome krive 1 . . Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C. 11. dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika.75. Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse. Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. 5. velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose.

Polukruznicu nad I .7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. 3.II elipticnog preseka. Na s1.7). cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi.II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il. 3. KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi. i k. ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse).7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka. Na s1. vee zadiru jedan II drugi. koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl.7a konus Aje levak. 3. 3. Dobijenu tacku spajamo sa II.Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 . onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu. a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje. ako kriva ima dye dvostruke tacke.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu. a na s1. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u. Medutirn.7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka. Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I . dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama. 16.--------------~-----48 I 5 SL 3. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I.6 . Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama. I ~-----. Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor. Slika 3.

Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse. Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice). S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I .. Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" . lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V . pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa. koje su dvostruke tacke prodome krive.8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa. Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa .19.Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva. Mreza konusa konstruise se kao na s1. ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 . - --. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf. Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik. Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice.4. Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse. Osovine oblice i konusa se mimoilaze.10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici.16". 3. Na sl. Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi.9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi. Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa.16 do preseka sa osom konusa. 3. a konus po kruznici k. Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima. Na tom krugu su i tacke T.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici. Medutim. Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2. 3. Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive. Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna. 3. U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose. Na s1. Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji. Dobija se tacka L .Jevkorn" po presecnoj elipsi. Slika 3.9a prikazuje kosu projekciju . lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse. U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa. 3.7.2. 2. Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije.Jevka" sa odvodnom cevi.K i K .VII. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T". a mreza oblice kao na sl.14 i s1. i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa.

do preseka sa krugom iz L' u tackama T. 3.9 . 9 " .Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 . 8 7 6 5 4 . . Spajanjern T. Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' . I [VU • .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T. . i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. i T.Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St. ' :. 3. a mala 6' -16'.8 . L I VI 0) 5 E' A ST. j T~.11'. 8 B o 6 .

postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena).. tako i za oblice C. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk.9 do tacaka prodora V2 . Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. 3. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive. Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa. Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse. Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I .XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju. Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca. Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl. Tacke prodora I . Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije. Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa. Na sl. U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu). 3. Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama.10 .12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice.XIX sa prave velicine. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L. Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 .. uzete iz oborenog polozaja bazisa A. Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl. S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora.9 na koji nanosimo podeoke 9.IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice. kako za oblicu A. Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse.A nanosimo iz prve projekcije. Na luk nanosimo 55 r'v 54 . To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi. Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu. Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova.XVI. Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 . Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije. Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. Precnik lopti odgovara precnicima oblica. a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu. Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu. Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A .11. 3.Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'. 11 . Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII. 10.

Konusni le. 3. 3.Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L. Na sl. 15 ")(.Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf.13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke. XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf.. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji. 3. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu.. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 . 3.11 .12 . uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl.. i konusni prikljucak rak 56 57 .12a. Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa. savije.

Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale. Osnova i izgled. Konus B razvija se na isti nacin.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji. Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I .2 i XlI . Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka. Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1. Mreza oblice nije razvijena. Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca. U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci. Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci. Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE. Sf. Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. Na s1.13 . Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima. Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . Prikljucak na sl. gde se one vide u pravoj velicini. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena. Odredi se prvo mala osa elipse. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije). Prikljucak se pripaja na kruznu cev. Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju.IX treba konstruisati kruznu oblicu. Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama.11 itd. 3. Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom. Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica. 3. 3. 3. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH.15. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. Ovaj problem ima dva resenja. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom. Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse. Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni. Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). a normalni presek joj je kruznica. jer je taj postupak izveden nekoliko puta.

koje su ornotac za prelaznu konstrukciju.Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 .14 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne.15 . U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata. 3. trougaone i petougaone povrsine.Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3. II' I I Sf.

b. Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa.17. 3. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze. Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka. 10.16 . 3. F.1 trougla CGF. 3. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1. ivica trouglova i petouglova. Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 . . 3. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. 12. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I. Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata.. D 12. A 12. Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala. Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa. S obzirom daje rnreza sirnetricna. Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) . U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk. . Na s1. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. i k. a temena pravougaonika su tacke EFG i H.16.. centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M. Na s1. Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl. 2. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k.1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a . Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A . Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa. 10.1[. Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova. 3. Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu. gde se vide u pravoj velicini. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra.. To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom. U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH. II itd. do preseka sa x osom.3. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste. Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k. . Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1. 1I.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1. 12. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca.. Tako dobijamo tacke 1.2. a druga polovinaje simetricna prvoj. a potom ti delovi najos cetiri. 11.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica.. 3 itd . 2.2. 3. DE 12. 11 itd.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina. odnosno XII. Temena E. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara. I2. Tacke nove podele oznacene su brojevima 1. Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A. koji se nalaze na osama. Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D. A B St. jer je omotac rastavljen po visini C .

Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3. 3.18 . Konstrukcija ovala 65 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf.Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu.17 .

Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG. do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili). __ 67 St. Na s1.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova. Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka. Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12. 3. J. 3. H I 66 L__ .Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala . ana ovalu arapskim (I12). Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E.G. obelezenih slovima E'.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine.19 . Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER. gde se onda vide u pravoj velicini. F'. a drug a je identicna sa prikazanorn gran om. Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze. Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd. Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12.E i B .El2 .. Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa. . Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B. Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I .XII). Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve. G' i H' i brojevima od 1 -12. Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E. Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. Tako redom sve do izvodnice A . Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala. Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. S obzirom daje omotac rastavljen po visini H .I trougla CDH. Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala. G sa medutackama 4-9. cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR. S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni.

Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin. CDV i DAVkroz omotac oblice. razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3". 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu. Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1"). 3. 3. Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. 12. dJ SI. a uzete su tako da su i one na istim visinama.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. 3. 8.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3. Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. 14. Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida. 15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. CS iDS kroz konus. . Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 .3. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju. Tacke 1 . Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). 3. Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide. Na sl. Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima. Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. BCV. l3.2. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. BCV.4 su prodori ivica AS. BS. Tako su najvise tacke preseka 1. A ( B F. 3.12) i sve preneto na razvijenu mrezu. 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1. Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice. 6. Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide. . Osnova. Tri preostale tacke 2. Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju. Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. 3. izgled. Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji. Tacke 5.16) i medutacke (5 .21. odnosno sa kruznicorn k'. Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide.4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV. 4 na pravu velicinu. Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl. Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1.. 2. CDV i DAY. Tacke 13. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke. 7..20. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka.

4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A. najvise tacke preseka (13. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju.' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide.12. a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije.delovima kruznica. Prodori 1. Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl. visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini. Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke.jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . C i D. gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte. Na pravcu A. C."'" " I"'C"~ . 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji. c Sf.2. Ivice piramide. C" i D" . Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji. D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije. Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima . au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije.21 . B". Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji.12). B. Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara. B. 14.prava velicina u drugoj projekciji.2". Tu su tacke 1".22). ivice prizme izA". 15. 3.i.3" i 4". Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca. 3.3.Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 .

Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji. Kriva prodora je prostoma kriva. Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte.Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI. Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena. 3. Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P).Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1. 3. To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr.22 . To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora. kojaje dvostruka tacka krive prodora.23 . A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . SI. Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica. U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice). 3.

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

27a i oznacavamo je na sl. Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0. Razv~~ena povrsina (sl.C.b uzmemo tacku 01 (sl. C . Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta. Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D]. Duzina izvodnica (sl. Numeracija izvodnica je kao na sl. Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6. 3. Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice. 3. 3.27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl. Prema tome.D. 3. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl.Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O.E. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°.27b. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. 3. Sieve strane projekcije oblice na pravu T . Tacku preseka ose b . Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03.27a) opisemo luk.B. II. Analogno nanosimo preostalih 15 .27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6. kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca. kao produzetak ose A .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl. 3. 3. F . 3. E . 3. Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] .27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena. 3. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl. Na sl. povecava se ukupna duzina kolena po osi. Prema tome na .27d. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici. sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl. 3.27h. dva pravca. Duz CID] je duzina ose segmenta kolena. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi. a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca. Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl. 3.27e) i spajamo ih pravama.27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje. Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ . Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3. konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I. Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose.27h. Poluprecnik krivine kolenaje R. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena.26b. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl.27h). Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u.B prvog segmenta kolena. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl. Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ).IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A . 3.14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice.27e na projekciju na sl. U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. Koleno je levo. Povecavanjern izvodnica segmenta.F. Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 . Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem.27g). 3.27c. 3.. a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl. 3. Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta. Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju. 3.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b .27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. 0 . Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] . 3. Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju. Linij aX . Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane. 3. 3.izvodnica od 2 do 16. Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu.14. Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova. a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le. Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A .G. 3. Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena.s1. a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 . Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D. odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T. da bi dobili segment nagnut po dva pravca. IV (sl. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1.:u stranu. QJ . obrazuje levo koleno. = Rl2 i 03C = R.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl. 3.27f. Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl. Zatim.Q. 3.Pi prava A .B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A . 3. 3.27f.7tl4)/5=~. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl.27e). Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. Koleno se sastoji od 6 segrnenata.27a) isto kao sto je to uradeno na sl. 3. B . Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III .27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl. III. Prema tome. S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca. qP ° Katete su PC poluprecnik. 3. Oslanjajuci se na raspolozive podatke. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice. Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3.27e slovima MIN].pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca. 3. Izvodnice sa sl. Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta.b sa lukom oznacimo slovom PI (sl. 3.27g. Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik.

3.29f sa izvodnicama i konturom segmenta. Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni. 3. Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R. a donje desno. 3. Na osi b .27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. Na sl.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata.27g. Na s1. 3. Na sl. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl.291. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta. Projekciju segmenata.27 . Na s1.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca . Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. Na s1. Poluprecnik kolena u ravni je R. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1. Na s1. 3.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5. a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1. Koleno se sastoji iz 6 segmenata. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1.27 pri cemu ce gornje koleno biti levo. Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1. a na sl. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta. 3. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije. a unutrasnji precnik je D. 3. gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu. 3. 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu. 3. 3.b (sl. 3. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata. 3.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice. 3. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R. Medusobni prador. Na sl. 3. 3. 3.Limarski radovi Slika 3.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1. Analogno se prenose i ostale izvodnice.28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena.

Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici.Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl. I· . Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno. petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena. 3.29 . Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena. Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6). a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3.30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena. 3. Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta. I i) I Sl.Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 . On se razvija iz ceJog lista. Srednji pojas izmedu delova nema sava. 28 .

Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . IV.31c.31 b. Na istoj slici spajajuci sve tacke P. Tacka CI je na sredini tetive QR. e. V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. 3. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D.31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II. 3. 3.16. K sa centrom 0. M. LiM spajamo sa centrom 1. 3. L. Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice.3. Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM . sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 . Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem. Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl. Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II.16. a izvodnica 13 je najveca. R.31a prikazanaje projekcija trokraka . 3.31d je razvijen prvi polusegment. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. R. Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R . 3. 3.31 d. III. V). Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela. Izvodnica 5 je najmanja.31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . f. II. Q. cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela. Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R. Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca. Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1. Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1.30 . = Mreza prikazana na s1.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1. & i h.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena. III. 3.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda. Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II. Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl. VI. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane. 3. Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. SL 3. Na sl. dobijamo sve ostale segmente kolena (1. Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama.31c) i dobijamo tacke M i Q.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1. Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta. S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51. Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI. nacrtanje pray ugao. Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q.

F. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. E. G. C. 3. F. H. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca. E.. Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. C. a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB. Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa. E i G. Sve mere izvodnica prenose se sa sl. OF i OH u tackama B. 3. odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 . a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa.VIII. B. I. C. Iz vrha 0 kroz tacke D. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci. Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0].31 . Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova.31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII.31 g. 3. npr. F. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi. Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D. H. D. 0 Sf. Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju.31c. Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta.Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 . Povezujuci medusobno tacke A.!J. B. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD. G. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla.. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata.VIII i 1 . J na luku povlacimo linije. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. J. BC . Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1. 3. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3. Polusegrnent IV razvijen je na s1.

3.Razvijena mreia.32 .33 . prenosenjem sa sl.Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 . 3.32a na horizontalu x .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B. C i D. 3. 9 f) SI.x cetvorouglova BCFE. Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu. aksonometrija kolena iprstenova SI. EFHG i GRJI.

Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2. l ' -I '). Vrh V2 konusa u drugom ~oloza. Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD. Segment II rastavljen je po izvodnici 1. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta. 3.i. Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa. Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi.Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica. . Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 . B. Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova. l' . a vrh V. I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A.D. 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove. Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B.34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did. linijom (npr. Poluprecnik krivine ose kolena je R. Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente. Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji. Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV. Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr. Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V. 3.1. Koleno skrece pod uglom 90° .33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI. Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. Konstrukcija mreze na sl. C i D daleko van crteza. ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr.u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . koja se u projekciji vidi kao duz C . Presek lukova daje tacku 2. Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1. Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa. mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine.9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca. 3. Prvi i peti segment su delovi cevovoda.1 i 9 . Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 . Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k.2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini. Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata.lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama. 34 . .2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1. 3. 93 92 . Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta). 1) iz druge projekcije. su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 .5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici. Na sl.

---r ----. 2 . Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'. -------y - -+~X~ x. U prvoj projekciji to je linija T . VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 . Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte.. Rastojanja tacaka I..35 ..) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo. na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I". nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva.razvijenu srednju liniju segmenta (sl. -----' ·· X~~ . Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x .0'.x i to iz centra O".--. 7. Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1.7 i 8 . Listovi se kroje prema sablonu... II"..Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . III itd. II itd. uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1. Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata.-I ~. III" itd. Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela.2 itd. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x . Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova. Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte. Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte. iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa. IV . a sirine lista segmenata 1 . Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII")..Tako dobijamo tacku T". segment II rastavljen je po izvodnici 1.. Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna.. 7 . . Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte. a segment IV ponovo po izvodnici 1.. Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II. tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka. U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte.1. TIl.x i na nju upravna prava y.2.z u tacki 0". 8. 3. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte. . Ostale tacke II. .~O_· ~-'!-- -~-.35c). S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte. U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao.x.3 .2.-.paralelnim sa osom . Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu.3. segment III po izvodnici 7. Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama . . 3..2. Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu .3. 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl. . Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga). koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta. One predstavljaju prave velicine sirine segmenata....35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte.--. 3. Na primer.---------·--·I---·-..8. l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c. 3. 94 eLJ Sf.

D.4.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 .o. Iz istog centra V.. 3. i delimo ga na 16 j ednakih del ova. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV. Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1.0 iz tacke V.. Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf. Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa.D.' hI 2 2 . Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A . bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D. (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D.D2 H _ D.5. i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B. Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 .3. podeoke sa linije D . Ostale izvodnice konusa 2. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2. Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z. na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 . Produzavanje spojnica krajnjih precnika D. Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu.36. Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa. i D2 u ovom slucaju je otezano. DI . projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 .spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z.o. Krajnje tacke na luku spojirno sa V..!L _ hI - D . 3.!:. Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova.D mozerno preneti na drugu liniju D . Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa.A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa. Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D. S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa. (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V.6 i 7 odredujemo grafickim putem . -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H. Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 . jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom. Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima.36 ..

Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I. Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. 3.Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 .37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte. Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa. Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu . Najveci krug delimo osama na cetiri dela. Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna. Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije. \ I '\ I I r. U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte. . IIl. a svaku cetvrtinu na jos tri dela. Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga.5) manja od linije D. Na s1. Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25. ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama. 3. lJ. 3. Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu. jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela.x ina nju ortogonalno osasimetrije z. jer se svaki rotacioni konus moze razviti.U polulopti ima 12 listova po obimu.1 gornji G pojas 7 1\ I L . a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm). Povucenaje osax. Debljina listova nije odredena. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga. U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise.37.srednju liniju segmenta u pravoj velicini. V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v. B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV. Precnik lopte je D (230 mm). Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata. SI.. Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa. . Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji.35. To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. VII.l A . Gornji spojni listje u obliku kruga.Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna.. pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno. jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti.5 mm).'VII" (76. Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte.

3 i 4 . Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno.·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 .Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra. To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa. i delimo je na tri jednaka dela.2. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine.6 i 7 . Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D. 3 . Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa. Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom. Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa.·h. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi. Tako smo dobili tacke 1 .37c). D. Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte.4. 100 <.7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove. Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove. 3. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju.5. 3. Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama. a cetvrti osam segmenata. Njegov vrh je daleko van crteza. Vs i V6 poluprecnicima r4. Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena.G gomjeg pojasa iz centara V4. r2. Centri se nalaze na osi segmenata.6 . r3 i r4 (sl.4. = D. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1. Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu. V3 i V4 poluprecnicima Ii. 5 . Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji. 3. . Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa.38. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa.38 .1. treci pojas ima 12.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 . Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r. segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'. 2 . Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2.

.38a. dakle na pra. 103 102 . Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova. Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji.· .39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R. II i III je kruzni luk. Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ. Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. h. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju. 3 . U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. Tetive .nta. Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r. a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f. nastavlja kao na s1. Linija koja spaja dobijene tacke I. prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C. Na s1. III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu.I. dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno.. Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi. U tacki C podignemo normalu na tetivu AB. Podeone tacke oznacimo sa 1. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'. Centar polulopte je tacka L. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica. sre?nje linije.I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije. Da bi ?Iog~~p?vuci d.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove. r8"'" r)O. r. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika. I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji. Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena. r6. pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu. Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu.. merenom po tetivi TS.sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1. Tetivu podelimo na 8 delova.. pa njihove centre 07 . 7. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. r2. Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata.. Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza. r. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q". Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3. Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa.. zarubljeni konus dodiruje loptu. .I . Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji. jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata.Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'. Nanormalu nanesemo strelu f. 3. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka. ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 .2.. 3.eo . stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k. ~3 imamo na crtezu. Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa. Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II.oJ velicini kontumog luka segmenta.38c i d gde velicinu poluprecnika r7. Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'. Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~. Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug. izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : .

. °° o SI. gde su u pravoj velicini. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta. 6) opisujemo lukove.Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 . i nanosimo ih na razvijeni segment. r2. dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr. Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] . . ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0]. lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta. . koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. 3. Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru. segment 1 ima 5 delova).Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. Duzine tetiva tih 2.39 . Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin. Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta.

precnik baze unutrasnje oblice. (ali se kao i povrsina lopte.97 2·10.87-10. .62 +92 =20..21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 . Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m.2 + 92 =10. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova.mali poluprecnik.21+2=4. Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide. One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika.JnD2 . R. b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'. Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D .21 a = 180L = 180·20. 12. .14·4. 3. 11. I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova.142 . Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice. slucaju D = 6 podeoka. II. d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji.c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2.i R. Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka.precnik baze spoljne oblice. od segmenata od lima koji se takode vitopere. a r". mogu se odrediti graficki i racunski. Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I. . Dijagonale pravougaonika 1 .87 b=D.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl.sirina vitoperne povrsi.97 =221 ' .duzina razvijene zavojnice unutrasnje . Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika. II.JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 .hod zavojnice. Visina Hje visina jednog hoda zavojnice.40. koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti.87 n·Rv 3. .40d). 3.veliki poluprecnik.duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice. kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6".i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave.duzina zavojnice na spoljnoj oblici.142 oblice i U konkretnom .Jn d 22 + H2 L= . . moze skrojiti). Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu. 2.12 su razvijene zavojnice. . Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H... Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51. .97 20..Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi. Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1. Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka. pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji. XII). Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere. Poluprecnici rll'.ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju.Jn d 22 r =~= m L-l R. 107 .duzina zavojnice na unutrasnjoj . 1= . . Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju. oblici.sirina vitoperne povrsine. XI.= ~3. L 1 b L=. 3. Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere. =rm + b=2.

28 delova. od kojih je lj sa cenrom 1. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina. IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'. Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice. predstavlja razvijenu zavojnicu p. poluprecnik krivine razvijene torze. Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". kad je ucrtana oskulatorna kruznica.40 . Sf. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse.Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. III. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n . Na s1. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice. 3. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. Na sl. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7. 3. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze.3. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice. 3. Elipsaje izdvojena (s1. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova. Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova. Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu.41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn. odnosno 6. Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu. 3. Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka.

sumpor itd.41 .25 .25 %). pa se ne moze prirneniti. einka i olova. valja. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi. 111 . 3. ra stopljen se lako lije. ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. 45 %). 14 %. mangan.0. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda. Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima.ugljenik. dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima. dobro se obraduje rezanjem. jer se lako kuje. celika. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde. meko je. Ovde ce biti date njihove osnovne osobine. celike (C = 0. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja).Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu. MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma. bakra. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. fosfor. 45 %). cisto gvozde u prirodi ne postoji. Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo .Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0. celike (C > 0.

Ako se vrenje primecuje. cevi.6 %) celici. konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. lmaju veliku zilavost i tvrdocu. otpomi su na habanje. aluninijum. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost. Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. i dr. a vecu zilavost. rezervoari. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled. kobalt. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom. volfram.. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem.Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika.. celici mogu biti konstruktivni (C < 0. Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. klinovi itd. stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije. nikl. 4. ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je. ali se smanjuje njegova postojanost. titan. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem.1 prikazani su neki oblici profila. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline. sipke.). Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji. hrom. U prisustvu vode rda. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 . Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije. U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. Legirajuci elementi (silicijum. u kontaktu sa kiseonikorn. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0. Lim od cinka se takode moze bakarisati.zakivanjem. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje.. Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu. Pocinkovan lim je najjeftiniji. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile). Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom. savijanjem i tvrdim lemljenjem.. Prema nameni ugljenicni 0. ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. za turbinske lopatiee. lima. postojani su na koroziju. Odnos je cink . ali im je radna temperatura niska. vanadijum. otpomost prema koroziji. Na sl.hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. azatim uljanom bojom. Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). molibden. Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. bakar. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko.6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije. Sf. visoka otpomost na habanje .5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi.) poboljsavaju osobine celika. valjani profili. 4. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2. mangan. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid. zakovice. itd. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali. Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim. Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije. skretnice.

40 0. razvlaci. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.20 8.50 1. lemljenjem i pertlovanjem.80 3. zavarivanjem.00 28.15 3. treba se rukovoditi tabelom 4.00 32. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka.55 0. ako j ernoguce.00 36. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan.47 9. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem.00 2.2 . Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.10 2.80 6.crvene boje.00 3.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6.00 2. I!.70 6.65 7.60 9.00 7.82 1.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20.45 0.00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.20 0.56 8.65 0. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS .00 22. na povrsini se I I I .00 TEZINA (kg/lm') 2. Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce.60 TEZINA (kg/lm-) 0. pertlovanjem.80 0.00 1. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda.I .40 16. traka.29 11.50 2. MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0.85 8. dejstvo morske i slatke vode.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10. ali ga razaraju kiseline i amonijak.10 0.74 20.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu.40 0.45 5.660 0. dobar je provodnik elektriciteta i toplote.950 1.20 57.75 2.250 0.10 0.80 12.00 12.18 5.75 0.100 0.50 4. Materijali katoda. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama.C. cevi izica.65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada.92 12.1 U tabeli 4.00 8.40 31. Spajanje se vrsi zavarivanjem.0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.30 0.40 34.0x2. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.580 0.60 114.20 102. Mesing Tabela 4.40 79.500 0.00 1. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala.50 5.50 0. zavarivanjem.340 1.820 1.2 13.470 1.40 14.40 I 1I.00 3.20 17.00 lim ploce dimenzija 1.25 1.25 2.62 5.75 2.19 9.91 2. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.iO 11. Nairne. Danas se olovni lim retko koristi.60 DEBLJINA (mm) 0.18 2.64 DEBLJINA (mm) 0.60 TE2INA (kg/l tabla) 6. 1.00 1. sto znaci da bi bio brze razoren.00 12. savija i topi.80 9. Proizvodi se u vidu Iimova. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova.186 0.00 10.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal.40 7.400 0.60 1.350 0.46 2.60 0. Aluminijum je mek i elastican.00 6.00 DEBLJINA (mm) 1. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem.00 11.55 10.90 1.37 1. ali ga morska voda i baze razaraju.210 1.740 0.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .00 9.80 8.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn . tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu).50 0.20 12.09 1.50 2.75 3.25 1.75 0.00 68.1 Al 1 5. lim od cinka dimenzija 1.50 4. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom.20 39.50 3. sto iziziva razaranje spoja. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena.50 0.06 4.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.80 91. Plavkastobele je boje.50 0. Tabela 4.228 0.00 8. lako se savija.80 0. pa rnu je vek prakticno neogranicen.90 45. Bakar je otporan na koroziju.60 1.70 0.2 date su standardne debljine limova.40 136.75 2.00 24.09 5.54 0.30 1.00 0.38 10. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).80 25.00 4.600 5.00 2.90 1.50 4.1 11. Mek je. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala.70 1. dobro se kuje i valja.70 0.00 125.Ox2. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom.27 0.00 8.70 28.080 1.300 0. U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije.80 1.46 DEB LnNA (mm) 0. a narocito anode.70 0.73 4. Tako bi spoj Zn .143 0.450 0.

5.1 ." 5. Iibela (sI5. 5. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala.Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 . Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo. sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom. igle a obelezavanje (s1. visak. celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost.1). metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom.2). sestar sa dva celicna siljka.

Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone. Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva. 5. makaze.8). Secivo testere za metal ima grubu. istezanje. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm. Meki limovi. Turpije su radionicke. aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena. fine i vrlo fine. rasterivanje. Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal. Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu. Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima. 5. izvlacenje i izravnavanje. tesko se otvaraju. 5. makaze "macu". Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm. Ako je suvise labav. cink ili liveno gvozde buse se u suvo. 5.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog. 5. Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1.3 . au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem. 5. sabijanje. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem. 5. ravnjaca .4). Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl.Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1.Testera.3). klinastog i drvenog cekica (sl. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1.2 . Sl.5 mm. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1. Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje.6): za iskivanje. srednju i finu podelu zubaca. a teze debljinu 1 nun. jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje. Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone. 118 119 . pa onda finom turpijom. pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala. bravarske ili iglicaste (s1. sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca. Alati i masine za limarske radove Mesing. 5. Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube.7). a ako je previse stegnut.5 mm. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. bakarni.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika.

Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese. 5. UPOTREBA Sf.Elektricna busilica Sf. Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.4 .5 . 5.9).Secenje metala sekacem 120 121 .6 . 5.Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf.Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf. Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1. 5.7. 5.

U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa.Masine za savijanje limova 1. 5.9 . kovanje i presovanje). SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja. Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju. postizu se veoma slozeni delovi. kao sto su pertlovanje. Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. 5. zakivanje.Limarski radovi 6. zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka.8 . smanjeni su troskovi potrosnog materijala. zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala. b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2. 123 . St. u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata. spajanje vijcima. 122 c) automatizovano zavarivanje.

osnovnog i dodatnog 3. hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju. vrste konstrukcije. Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1.2b). 6. Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava. Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl. naizmenicnu i isprav1jenu struju. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje. Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom. 6.1 . One mogu davati jednosmemu. 6. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima. 6. e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl. Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju. Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje.2c). 6. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1.2 . Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace. formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku. 4.elektrode. Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena.Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao. topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. cene uredaja itd. Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST. Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. 124 .Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala. osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala . 125 ST.2a). E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje.Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem. Njega cine osnovni materijal (1) i say (2). 6.

nacin pripreme ivica). vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje. rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka.4000°C) nego na strani katode (2600 . Medutim. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje. 5 .3b).elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine. a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode. polozaj zavarivanja. 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~.:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. ali kada se _?n uspostavi.30 V je dovoljan za odrzavanje st~.4.80 '(.3 . Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan.2800°C). Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. Ta~? s~ donje. 6. Zav~iv~c bira . jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 . Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje. masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje. Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina. Sf. elektrode. sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju.. rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65. j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. 6. masina za zavarivanje.4 .Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 . 6. katodi i anodi.stega rnase. 6. sto kod naizmenicne struje nije moguce. 4 . One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski. znatno nizi napon od 23 . Nairne.Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1.. 2 .metalni radni sto. Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste. a dodatnog za pozitivan (s1. Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature.3a) 2. Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode. Osim toga.Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona.bl1nog luka .klesta za prihvatanje 3 . a sa njorn se mogu zavariti svi metali. 6.Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka. a dodatnog za negativan (sl.

pod dejstvom elektricnog luka. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla. Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. pri izboru elektrode. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. 128 129 . 3. Gasna faza stabilizuje elektricni luk. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja). a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja. opterecenje kojem ce biti izlozen spoj. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. celuloznom oblogom.5b. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). horizontalan polozaj i suceone spojeve. 2. Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. niti smeju biti pritisnuti. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. Zato se treba. 6. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. preko kabla do elektrode. najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta. za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. U pocetku. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. kiselorn oblogom. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. a ona pritezu elektrodu. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. oksidirajucorn oblogom. tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje.Limarski radovi za X i V savove. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera). zavisno od debljine predmeta. rutilnom oblogom. padaju u rastopljen osnovni materijal. Metalne kapi rastopljenogjezgra. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. polozaj zavarivanja. da su laka. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama.5a. Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. Oblozene elektrode imaju jezgro. 4. Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. materijala Neki primeri pripreme ivica. Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. 6. debljina radnog predmeta. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju.

pa se dobija nepravilan say. 2 Sl. Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet. Elektroda se pod uglom od 70 .80° (sl. a kroz krajeve po jedanput.7).Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0. uspostaviti elektricni luk. a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 . 6. zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve.Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski. Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode.5 .Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl. kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta.i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je. 6. pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki. 6. prvo. 6.6).8). Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice). Pri tome. 6. a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik . SI.cak (s1.6 .80° primice radnom predmetu.7 . 6.Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 . Da bi se izbeglo skretanje luka.

U drugom prolazu. Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora. 6. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne. Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane. 6. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1. da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava. eik . ispunjava se zleb po celoj visiru. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni.Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno. Na kraju se. cekicem sa siljkom i secivom. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava. pravolinijskim kretanjem elektrode. 6. Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode.Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja. Luk se. provaruje koren zleba. a za vece debljine iz cetiri prolaza s1.8 . 132 133 . 6.11. a say se polaze u vise prolaza. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1. vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka.10a). Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku. istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti. 6.10e. kada se say ohladi. pri dugackorn luku.10 . U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. 6.cak kretanjem elektrode.9 . a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1. vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza.ode. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza. zatirn pali iza poslednjeg kratera. Sa sl. 6. 6. Najbolje je.Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. Sf. a elektroda se po njegovom uspostavljanju. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi.9).

12 .:d Sf.11 .13). Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove. Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu. 6.70° u odnosu na horizontalnu ravan.35° U odnosu na horizontalnu ravan. 6. Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza. 6.13 . Sf. Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku.ugaoni spoj (levo) Sf. Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva. a delom prethodni say.14. Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 . a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 .14 . 6. Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl.Zavarivanje limova debljih od 5 mm .80° (51.Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 . 6. Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1.ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1.Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu.Zavarivanje limova tanjih od 5 mm . Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 . Vazno je da say zahvati delom donji lim. !::. 6.12). 6.

Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet. Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano. Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51. Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise.16). Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno. 6.15).vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama. i obostrano.vertikalni spa} SL 6.8 mm . Elektroda se krece pravolinijski.17 .15 . zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba. U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk.16 . U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno . ako je to moguce.17).Zavarivanje limova debljih ad 8 mm . Sl.Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm . 6. brzo u horizomalnom polozaju. 6. Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1.vertikalni spoj 136 137 . 6.horizontalni spa} Sf.Zavarivanje limova debljine 6 . 6. ako je moguce. Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1.

Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno .19 . pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom. sredstva za zastitu tela od opekotina (kape. slemovi.plamenim zavarivanjern. 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno .Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl.18). 139 . stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu. Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama. kao j od j rasprsnutih kapi metala. U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare. razlivanjem usled kapilamih pojava. Lem . pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl. Da bi se ruke zastitile od varnica. jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala. zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. lete varnice i rasprsnute kapljice metala. rukavice. 6. Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e.. varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala. 6.18 . Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). zastitna stakla).Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno). Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja. 6. 6. Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. kapi metala iii sljake. Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala. maske. Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne.kvas!" Sf. Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika. vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore.plamenog zavarivanja.19). Ako je rnoguce treba ga izbegavati.Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom.

e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say. Meko se Ierne celicni limovi i zice.konst: se rucne Jemiliee (sl. a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju. Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada.20).lampe (benzinska lampa za lernljenje). 6. Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala.ostvari. koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~. da ne bi izazvali koroziju. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza.Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti. mesing. onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51.hlorid iii amonijacne soli). 6. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav.Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno.22 . a koja moze dovesti do lorna. Za . u jednom prolazu.e bolje ak? . bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali.plamenom zavarivanju. Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. pa tek onda dovesti metal za dodavanje. dodaje kal~J (sl.em (najcesce cink . 6. ~ z~tlm p~emazah topltelJ. I~ I z Sf. bez obliku slova V sa uglom od 90°. a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja).20 . Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea. u horizontalnom polozaju. 6.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6. Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C. 6.22). vee se sarno topi. bakar.Rucne lemilice 141 .21 . To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C.obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu.~ kao izvor toplote . za sivi liv 650 do 800 "C. za bakar 850 do 950 "C. 6. 6. Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta. Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline. pa eink ne isparava. Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let . Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza.kom l~I?lJenJ.21) do pojave bh~tavog sjaja.amatere J. Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl. Nairne. ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja.23). Da bi lemljenje bilo uspesno. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju. a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti . Pn me.o dobar s~oj. Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja.24). Da bi se. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo.

organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. Pararnetri procesa lepljenja: temperatura. priprema lepka. mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale). mora se koristiti plamen.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike). koji se usmerava na metalnu okolinu. sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona. Ako to nije slucaj.Lemljenje koriscenjem lei . hrom . sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira. u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena. bakar i mesing). radi ostvarivanja dobre veze. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka. prema uputstvima proizvodaca.nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama). cetke. Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. kontrola lepljenog spoja. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem. Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. nanosenje lepka na povrsine. Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata. osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva. 143 . Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu. spojevi mogu irnati dobru toplotnu. a ne na lem.lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. cevi i zice Benzinska let . cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve. Lepljenje Lem U obliku sipke. Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). 6.24 . oksida i masnoce. temperature i vlaznosti okoline. Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac. ocvrscavanje lepka. aluminijum . vreme i pritisak.23 . Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. 6. tocila. Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina. Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja). Ociseeni delovi se stezu. Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC). Treba imati na umu da povrsina dodira. lepljenje je jednostavno i ekonomicno. Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak.lampa Sf. treba da je sto veca. Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage.karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata. Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka. gde se plocice ad volfram . Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. prernazu topiteljem. zvucnu i elektricnu izolaciju.silicijumski lem (za aluminijumske legure ). Moze biti Sf. To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni. lepak ne povecava masu spoja.

ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi.25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr.25 . a navrtkom se priteze drugi element. Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl.27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka.26 . Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P).Nerastavljive veze Sarka (s1. Uvrtnji (s1. kruta ili elastcna. Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva. da rotiraju. sl.25. 144 145 . ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja. Na stablo vijka urezuje se navoj. pokretna iii nepokretna. Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova). Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu. c) Sl 6. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). 6. 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi. koji su spojeni za druge elemente vijcima. 6. 26. 6. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka. rnedufaznu i zavrsnu kontrolu. 6.29. Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl.28). Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani. mala debljina zida).25c) je sklop sa najsirom primenom. Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju. 6.Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama. Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6. Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu.6. Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive. Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1.

30). Desni vijak ce pri nanize.32)..31 .Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St. postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni. Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51.27 .Spoljni navoj 146 Sf.29 ..31). Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike. 6. 6.-.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja. okrug1i. odreduje se profil navoja.32 . pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki.Navrtka 147 .28 .. Navrtka sa vijkom cini navojni par. Ako se za posmatraca koji vijak je levi. trapezast. kosi (sl. ~'I----r-.Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni. 6.. Profil moze biti trougaoni. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6. 6.. 6. Desnl navoj l.30 .--.evi ravoj h d d St.Vijci bez navrtke SL 6.Desni i levi navoj SL 6. kvadratni. a levi navise (51. 6.

33 . a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan. jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom.34 . 1. D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern. aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj.34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6. Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). grubo obradeni.8)· d glavu: L = 1 + 2s. Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom.27b). 6. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6). m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga. 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika.ve~e. Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop. kontra navrtkama. 6. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava. 1= (4"3 .Js D = (1.27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1. Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja. 2. Naime. 6. Na sl. Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama. aluminijuma i aluminijumskih legura. sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. rascepkama.7-1. civijama i limenim plocicarna (s1. Profil im je trougaonog oblika. 6. Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati.1 mogu da posluze za izbor zakovice. sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke.~raJu (sl: ?34). Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu. Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive . masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn . 6.4" . Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu. ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno.Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje. Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. 6. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 . Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1. Elementi zakovice su: Sf. Medutim.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja.

4 3.6 2. .8 3 3. Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora.. Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave. Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste. Zatim se jednim hodom kalupa. Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C.35d).4 1. 6. Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju.7 1.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3. Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac. Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem. da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature. 150 Sf. 6.36 .precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 .Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja.1 2 2.7 4.1 3 0.3 7. 6.B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6.no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju. najbolje je busenje izvoditi u sklopu.6.Masinsko zakivanje 15 [ .Rucno zakivanje st.. Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju. 6. Zakivanje rnoze biti "hladno" iii .35c). Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju .23 d .21.11. Tubelu 6. Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju.2 10 11 1.8 13 1. mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus.3 5. 0.nazivni precnik zakovnice d .0.vruce". 0246 . Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno.vruce". M.35b). Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju. 6.5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 .35 .4 9. obrazuje zavrsna glava (s1. vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1. laksi rad i cvrsCi spoj. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl. Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem.36).23. Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina. 0.4 8.5 2. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese.

6. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca. ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova. 6.Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I. 6.37 . 6d + 15 J.Preklopni spoj 152 .Sd 0. 6.39 . paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl.Sd 7M 2.1 . jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl. 6. 6. Raspored (sl. zakovica u vezi moze biti naspraman (sl.38) iii naizmenican '--- .39).Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl. Uz tabelu 6.37 .-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje.Sp Zakivci u Sf. 6. 6.6. I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1. Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni.2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva. a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca. Tabefa 6.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva.38). 6.40).38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1.Sd O.37). On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja.37 i 6.2 Sf.40 .6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf. 6. Preklopni spoj je najprostiji spoj.

6. 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova.Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima. ). sudovi. Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora. Ostatak zakoviee se izbija (sl. 6.41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1. 6.41d). 6. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana. ne popujava prostor otvora. Prvo se vrsi uklanjanje glave. Ivicni SL 6.42 . 6. Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja.. debljine od 0. 8 mm. zbog nedostatka materijala za oblikovanje.Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl. sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice. 154 155 . a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro. •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) . gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske.41c).Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf.41 .41a). Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost. Glava se uzduzno zasece sekacem (sl. pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal. zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene.42a). Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom. a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali). prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl. 6. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova. zavrsna glava ostace nepopunjena (sl. 6./ Presavijeni nabor I Sf. 6. 7 do 0. Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj. stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno.41b). kuhinjsko posude . glava zakovice se razara rotirajucim tocilom.430 . da bi se izbeglo njihovo vitoperenje. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl.42c).411). 6. Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. a zatim se ukloni (sl. 6..41 g). zbog cega se zakovica zakosuje (s1. koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei. Pertlovanjern se spajaju tanki limovi.42b).. arnbalaza. 6.fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja. f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni .

na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice.43h . Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski.44c). 6. 6. koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1. Kada se ivice previse ostro saviju.44b). a izborom oblikaca prevelikog otvora. 6. 6. Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla. iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. e) Ako je lim nepravilno odsecen. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane). I ~ Sf.Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1. 6.43 prikazani su pravolinijski. 156 8 = sooia Sl. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu. 6. Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern.44d). Sirina nab ora zavisi od debljine lima. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac.45e). Primera radi. vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna.45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl. 6. 8 mm.45d). Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51.3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2. 6.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. 6.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl. To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl.44e). za limove debljine 0. krivolinijski i presavijeni ivicni nabori. 6.5 do 3 em. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl. 6.44 .Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi. Ako se zahteva zaptiven spoj. Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica. 6. 0. precnik 0 = 400 mm.44a). Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga. duzina H = 800 mm 157 . ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora.

6.46 . Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee.46a). a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6. jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja. Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi.Greske pri pertlovanju Sf. 6. Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica. Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl. naglavaka (rastavljivi spojevi). 6. prirubnice rnogu biti krute (sl.48. Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi. Prirubnica sa grlom (sl. Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom.Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 . medusobno se spajaju zavarivanjern.46b). lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja.49) i slobodne.49a) je kruta prirubniea. Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee. na koje naleze prirubniea. lemljenjem. 6. a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno. Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir.47 . Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj. a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl.45 . Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. 6. 6. a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. navojnih veza. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja. SL 6. Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl.47). 6.

48 . Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. za pokrivanj e krova.50). neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima. relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove. M~ten~al ~d.ajuci~ povrsina prirubnica.49 . celicni pocinkovani. Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. klimatizacij u prostorij a. 6. a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost. gas). koze. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf. zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac.Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7. neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova. Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. zastitu konstruktivnih delova. pritiske usled zatezanja. Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom. cinkani. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava. Sf.lku I po dllne~zlJam~ (51. 6. znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata. zbog velike trajnosti. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto. ' . Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost. Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata.Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1. jer je zasticen cinkovom prevlakom. koji struji kroz cev. Zaptivke se izraduju ad gume.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina.50 . 6. bakami. a za cev se takode spaja zavarivanjem. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma. pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera).49) nema grlo. olovni i aluminijumski. 6. streha. Njegova trajnost je znacajno povecana. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a. slivnika. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja. Bakami lim. Relativno niska cena. taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). okapnica.koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature. hemijsko dejstvo fluida 1.Oblici zaptivki 160 161 . prodora kroz krovne ravni. fibera plastike metala ltd.Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac. Lim od aluminijuma i njegovih legura. izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. 6. uvala.

Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. 7. a kod cink lima na svakih 6 metara.0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne. Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama.m sa~ovlI~a povezuju u trake. Najniza horizontala krovne ravni je streha. 163 . Nju izvode visokostrucni radniei. Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em. Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva.leze~l.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2). nosaca antena. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni. 7.5. do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom. mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje.60 mm.1 . Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee. c) uvala. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane.2 . b) greben. secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca.55 i 0. Na sl. kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara. ventilaeionih kanala. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. Sl: 7. 0. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala.Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}. Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter .r~len}lJa 2. Sf. Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji. dvovodni i visevodni. krovnih prozora i badza. Nasi. ~av Na sl. Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana. Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature.Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja. Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija. stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4). 7. Debljine limenih tabli su 0. ~able ~dl. savijanja. 7.papira.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme.e traje 30 do 50 godina. Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale.

koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi. DUl: rubova na odstojanju 25 .3 . sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em. Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl. 7. 7. Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk. Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem.3).Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu.Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra. Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka. i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu.30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1. 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI.Viseci oluk i odvodna cev 165 . 7.4 . Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em.

Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac.u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna.8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. Sirina olukaje 13 . a rede polukruznog. Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. 7. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini. Za sluca} zagusivanja olu~a.! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje.5 . 7. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe. Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu. unutrasnji kod testerastih krovova. 7. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka. unutrasnja od lima). Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca. kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci. 7. Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka.6). stojeci.6 . podveza Sl.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1. Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m. oluei iza atika i tavanski oluci. jer su nepouzdani. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em.Otuk iza atike 166 167 . Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe. 7. Pravougaonog su oblika. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara. St.8 %. Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek. Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom. zakivanjem u dva reda i lemljenjem. ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. Povrsina preseka oluka treba da je 0. Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl. S obzirom da se oluei znoje. Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm.5).25 em. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja.4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. lezeci.

Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji.6 cm i Ierne. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti. Prikazane su osnova i presek ovog detalja. kvadratnog ili mnogougaonog preseka. Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. 168 169 .8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka. Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava. Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju.4 ). krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi.7. 7. razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev. S slivnika. 7. a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove. U radionici se formiraju cevi duge 3 . Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem. S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 . a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem. Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora. Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi. 7. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. Na sl.7). Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf.4 m. Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. Te tacke su oznacene arapskim brojevima. 7. Obicno sukruznog. Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV .Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1. Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2). To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama. Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka.

F i J su medutacke.9 .Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 ..X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl. Na primer. Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'. Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa. e2(DEF).Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora.XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI . tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2). A i K su najnize. jer se ttl vide u pravoj velicini.___ +-_-+IIJ . e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise.8 . Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2)..1. Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze. Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi.. Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka. Sve ostale tacke 171 . 7. B.. 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7. S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku. prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD). Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A . a tacke L.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija .

Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin. Na s1. Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka. 7. Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi.Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7. Na s1. 7. 5 SI.11 . Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 .10 . Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII. 7. Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom.9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom. 7. Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale. Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II. a iz tacaka preseka povucene su horizontale.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke.11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°. Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja. Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'. Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima. Dva dela ugla formifaju srednji segment 11.10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI.

Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. Te tacke su obelezene rimskim brojevima. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta.12 . Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka.l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje. odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°.2. po kojima se nadovezuju segmenti. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5. Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. itd. a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta. kao i sve preostale tacke linije k. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin. Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 . ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill. Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k. Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 . lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl.13. 7.12. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13.3. 7. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III. lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse). do tacke 13.Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15. Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°. a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern. Taj susret.Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 .lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 . Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela. 1 .

iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu. dimnjaei i pozarni zidovi. Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu.uvale. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom.4 em dalje od ravni fasade. Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. strehe. Okapnice SL 7. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica. Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi.13 . 7. Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom. Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1.13).15). Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida.Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl.14 . 7.Opsivanje prozorskih ban aka SL 7. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 . Uko. Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu. Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi.14). gde se zavrsava okapnieom.liko let~. U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu. Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi. 7. Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. atike itd. Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl. To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke. Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid. 177 . 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em. krovni prozori. Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem.

7.30 em uz zid.Opsivanje uvala Rog Sf.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf. 7. 7.Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni. Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 . Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1. Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 .15 . Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore.16 . Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu.20 em niz spoljnu povrsinu kalkana. 7. Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni.20 em ad zida uradi se stojeci nabor. Na tom delu lima na 15 . Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em. povije se. Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara. 178 179 . Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale. Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1.16).17).

7.30 em ispod krovnog pokrivaca.Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7. Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole. Zavrsava se rubom povijenirn nagore.Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 . Dascani okvir izlazi za 20 .18). Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 . 7. Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca. savija se i zavlaci pod poklopae. Sa strane na odstojanju od 15 . Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima.Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu. 17 . Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn. 180 181 . a nakrajuje rub lima podvrnut nagore.20 em na limu se pravi vertikalni nabor. Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore. Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka.30 em iznad krovne ravni. Sf.20 em i irna vertikalni rub na 25 .18 . Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane. Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem.30 cm.

Ako je konstrukcija drvena onda se.20 . U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu.Leieci krovni prozor 182 Sf. Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca. Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni.0rSkO kri (0 Sf. 7.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena. 7. oblaze limom.Stojeci krovni prozor 183 . 7.Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e .19 .20). Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl. cela. / pr01. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu. dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1. 7. Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir. Ako je zidana. Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. 6.nakladetelstvi technicke literatury. 2. Laskowski. Masinski fakultet. lemljenja i lepljenja. Beograd 1990. Veriga: Masinski elernenti II sveska .veze i spojevi masinskih elemenata. Beograd 1977. S. izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964. 3. 1. Beograd 1980. Jovanovic: Osnovi zavarivanja. Antic: Limarski radovi. 191 . G. Beograd 1981. 4. Antic. John: Rozvinute soucasti z plechu. Beograd 1988. Praha 1975. M.A. Naucna knjiga. novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga. Majstorovic. 7. 5. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij. SNTL . Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. B.LITERATURA 1. G. M. A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful