STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

· ··········· .: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7.·... SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno . Po kriivanje kriivanje ........ LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·.·....· 179 ....... 191 5 ....· 5.···· ... 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · ..... 142 143 ~~~~i~:..·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·.. .· 184 185 186 188 LITE RA'TURA ...... ·· m 155 158 159 ~ .. · · · ·. ~ ......vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje ... ~ ... ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6. Po krovova limom od einka krova bakarnim limom . IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4.·. ·...... MATERIJALI ...·......Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje ..~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice .. .

tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam". godine 7 . kao sto sam naslov govori. tehnickog crtanja i naertne geometrije. konstrukcija petougla. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima. Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti. a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. zakivanje i pertlovanje. ovala itd. jer bi trebalo dosta prostora.Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata. odnosi se na limarske radove u oblasti industrije. lemljenje. gradevinarstva. 2007.). Autori Beograd. zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam". Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije. sa preseeima i bez njih.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi. lepljenje. ovde to nije uradeno. Za razliku od prethodnog izdanja. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u. Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima. alati i masine. Zavarivanje. kao i tehnologija projektovanja.

krojenju u montazi.KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 . torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. lopta. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. Kocka. piramida i kupa mogu se razviti u ravan.: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu. valjak. rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. prizma. kupa. Tu osobinu koristimo pri projektovanju. prizma. Konstruisanje nacrtne geometrije. piramida. Omotaci tela kao sto su kocka. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte.

Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. "Zrac! poluprostor rznad A. Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini). projekcijs. frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl.2).. Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda). Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija. Zbog toga se uvodi vertikalna. ortoqonalni prOjekCijSki. projekcijski .1 .1). 1. Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka. 1..Ke rclvni T Sl.Ke ravni .Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs. Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom. ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru. koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije.. kosi.. Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim)..~. Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl. N 0. 1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura.Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 .

F i P) u tzv. y i z..profilnica (P). "sa strane". Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H. izn~~~. 1.. sl. Sve sto je receno ocigledno je na sl..5 .Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H . r------.t~ Y ': . GO' H'" -z IV oktant x Sf.4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H..koordinatnog pocetka." F II If A' ~y HIkvadrant ispod. sped .Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H.. 1.5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x. a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En. .Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan . 1.Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t. 1. Sve tri ose polaze iz tacke 0 .1kVCld.• ~1'A7. 1. osa "y" je presek horizontalnice i profilnice. y Sf.iza! I I IV !kvadrant -----"..2 . na sl. Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice. "spreda".. "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije..3 . Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo". A" i A'o.spree L. Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' ._. Na sl. a osa "z" je presek frontalnice i profilnice. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih).--rant izrad-iza z ~L I I I ~ .. 1.3. F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x.4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom.Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane".i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1. - __J Sf.4 . dye Sf._-. 1. 1..

1.). 1. 1.11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S.. Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa. kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini. Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x.6 prikazan je model .BBp"_). jer su paralelni sa H (horizontalnicom). sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x). Kao i projekcija bazisa su na xi y osi.kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici.7.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 .9 . To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'. odnosno na y osi. Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB. 1. Na sl. pa su u projekcijama u skracenju.Limarski radovi Na sl. Na 51. 1..5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu . S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli.9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste. One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H. vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica.. 1. E'.' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H. B' F' . Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51."4- . Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela. 1. l. f. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima. Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan. Konture izvodnice ne treba traziti. pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici.::. S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi. su U pravoj velicini. Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni. a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. SL 1.. Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide..poklapaju se.' Sf. jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji.6 .8 .10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini.' 0. jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom.0_' ~~C 8~8. 1. jer su paralelne sa F i P. ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni.' C.Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl. sa H u drugoj i SL 1. lezi na horizontalnici. u drugoj i trecoj projekciji (AA1. Na sl. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom. a treca na y osi. a treca na y osi. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata. Na s1. Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini. 7 . nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi.

Rogljasta tela su kocka. 1. Ova tela mogu biti puna i suplja. svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis. dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye. a preostale cetiri stranice omotaca.11 . S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati). valjak i lopta.Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf. Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf. tri. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac. prizma i piramida a obla Sll kupa. 1.10 . cetiri i pet tackica.1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica.Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima. Sf.Limarski radovi 2. 16 17 .2.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1. 2. smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela.

donji ABCD a gomji EFGH. Iz temena B podigne se normala na pravac A . a kvadratVuz ivieu EF.4 . a donji jednom tackom. I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka.. KvadratII docrtan je uz ivieu HG.2. SI.2 . 2. a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat).B.3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca.Mreia obeleiene kocke 19 . \ \'~" ~ " [' SL 2. drugoj i trecoj projekciji. 2. Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije. Tu su u pravoj velicini. Dizanjem nonnala iz tacaka A. FiB do preseka sa paralelom C . EF. E.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI . Na sl. Kroz tu tacku povlaci se paralela C .3 . 2.. Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr. isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi. 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta.B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C.Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl.2 pri cemu su bazisi kvadrati . 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1. 1: 10.Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2. Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1. AE. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji. • • I • BlI Fil G" \ \\ .C sa praveem B . Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama. Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA.C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III. FB. razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini).4. 1:50: 1: 100 . u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac. jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj. Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima. Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice. Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D.). 2. 2.

C. jer se cela ravan T projektuje na trag t2.2. kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl. Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. It (tl 1I~ Tx III \ I y . Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1. II. Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo. CG i DH.. a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH. Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu. Tacke preseka ravni i piramide I. . Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE. D i A. Iz tacaka I'. Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja. IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" .Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 . U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10. Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi. U prvoj projekciji tacke preseka T'. 2. Prvo se povuce prava A . 2. Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. II". II. Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka. IIIo.Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf.A i tako postavljamo tacke B. Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I".E paralelnoj saA . Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija..6).5 . II. Iz njih povlacimo normale na A . III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2. Tako na mrezi dobijamo tacke E. IVo.Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1.' III' i IV povlace se paralele sa x osom. BF.A paralelno x osi. IIo.-- \~lo SI. cela se u prvoj projekciji . okrnjeni omotac i poklopac I . IIo". Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A . odnosno E'F'G'H'. F.. 2.III" koja se poklapa sa drugim tragom t2.IV. 2. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE.5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici. 2. Ill" i IV" do polozaja 10". Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x. G i H koje se nalaze na pravoj E . IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji.A..6 . Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl.A.vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'. IlIo" i IVo" na x osi.7). III.jer su te ivice paralelne sa frontalnicom.5a koje ima bazis ABCD. S obzirorn daje prizma prava.

Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao". 2.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf. III u projekcijama nije u pravoj velicini. a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. odnosno preseka. Tako se dobijaju tacke J 0. Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B. Tako se dobija tacka B na mrezi. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca.8 i 2. na taj nacin sto se iz tacaka I". pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini. II. IT. Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . Sf. II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'. Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. 2.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. C je trougao u H. B. 23 22 . Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen. ITo i mo. Bazis prizme A. Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC . na drugu projekciju ivice B"B~.7 . Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2.9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu.8 . ivice omotaca prizme i dijagonala. II' i III' od x ose. Presek prizme I. Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka.Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T. Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa. a cije su stranice ivice bazisa. Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama.Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. 2. Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1.

9a). Duzina AMje dijagonala petougla. BCV. II. Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika.sredina poluprecnika. tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB.11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu. na normalu se nanese stranica od B do N.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T. 1. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl.10 . U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M.9 . 2.11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. 7. pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. odredena je tacka 0 . Tacka Bo" je spojena sa vrhom V". 4. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k. 24 .jos jedno teme petougaonika. 2. Ordinalama su spustene tacke preseka I .2. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V"). L 2. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl. CDV i DAY.Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV. 2. 8. III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca.IV se prenose na pravu velicinu ivice. U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice. Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla. Tako se dobija tacka C . 2. II. tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk. 6. 2. 2.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St. 3. kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY.10 a. S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T . 3. prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl. 2.Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf. Ta spojnica je prava velicina ivice piramide. Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim.11): odredi se sredina stranice AB . 5. Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu. 2. III (sl. Za crtanje mreze potrebno . povuce se normala na AB iz tacke B. 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl.tacka 0. Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51.10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I.IV na prve projekcije ivica piramide.

. Vo predstavlja pravu velicinu preseka.11).11 ..VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova.Limarski radovi 4. BV itd. Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y.vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama . Presek sa karakteristicnim tackama I .VII'). Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. II" itd. One se dobijaju presekom horizontala iz I". Druge projekcije tacaka preseka I . lIo. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka. 2.V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T. kosa Sf.Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide. 5. piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY.). Il. 2. 6. spojnica EEl je stranica petougla.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka. 26 27 .~ do Ao' Be itd. itd. Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka. Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" . su prave velicine ivica kose piramide. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V . Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi. Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk. V Be itd. dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' . 2. Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide.12.Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl. Velika osa presecene elipse I" . Poligon 10.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr.11a u kosoj projekciji. Prava velicina preseka I . Spojnice V Ae. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD. Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10. m.zarubljena piramida prikazano je na s1. Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka. Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica. odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn. I je na ivici A'V' itd.. Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini. au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa. IVe. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu. 2. U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu. U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T. Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v. iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C.

86 0.5126 4.07 0.9723 6.24 0.27 0. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse. 7616 5.12 0.1702 4.9207 4.68 0.78 0.15 0.82 0.43 0.1859 - b a k 4. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu. 2.4269 4. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII.81 0.10 0.04 0.80 0.92 0.54 : 12 = 10.0962 6.14 0.50 0.20 0.34 0.52 0.3824 5.2531 4.0535 4. 8950 4. Tabela 2.0252 5.1 4. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I .95 0.03 0.09 0.1276 = 122. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3.42 0. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.25 0.33 0.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51.23 0. 0438 4.71 0.0011 4.67 0.00 0.01 0.90 0.6723 5. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.08 0.8191 4.05 0.93 0.4394 5.59 I 0.56 0. 3462 4.95. 7317 5.19 0.22 0.VIII.1.3541 5.1893 6.99 1. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.21) i nanosimo ih na pravu . jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .razvijeni normalni presek.0752 4.9726 4. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini.13 0.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I .l324 5.2518 6.0870 4. Obim delimo na 12 delova (122.16 0.1596 5.0994 4.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga.Tacke preseka I . To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P. 8695 4.1403 4.91 0. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom.26 0.12 .72 0.1276.46 0. 2.47 0.5797 - b a k 4.79 b k 5. 7942 4.61 0. odnosno prvoj projekciji.6026 4.38 0.63 0.75 0.29 0.6492 4.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj. 3859 4.6428 - b a k 5.69 0.83 0.2699 5.3659 4.'. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi.58 0. 7450 4.89 0. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni.4692 4.21 0.64 0. 8442 4.94 0.70 0. 2.1125 4.02 0.2710 4.1550 4.4908 4.6258 4.84 0.53 0.11 0.54 0.40 0.VIIT. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka.2832 Sf.9122 5.0640 4.13 ima bazis u obliku kruznice.2020 4.39 0.2421 5.35 0.12a.8819 5.41 0. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.6966 4.2186 4.28 0.0518 5.9466 4.65 0.96 0.5841 5.0038 6.0038 4. 8215 5. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije.73 0.60 0.1 - b a k 4.5347 4.30 0. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a.49 0.7915 5. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.2205 6.37 0.76 0. 7695 4.4108 5.17 0.88 0.4681 5. Za taj odnos koeficijent K = 6. dok su ostale 29 28 .9988 5.2892 4.0000 4. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole.5549 5. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze.31 0.0194 4.0078 4.6728 4.74 0. 3268 4.4969 5. 9426 5.3259 5.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama.8516 5.18 0.0131 4. 7207 4. 7020 5. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.32 0.06 0.1271 6.2145 5. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice.1870 5. Spajanjem tacaka I .1261 4.36 0.6134 5.77 0.57 0.97 0.0785 a 0.45 0.98 0. 0345 6.0267 4.87 0.51 0.4062 4.4479 4.55 0. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6.85 0.3078 4.62 0. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka.2356 4.5258 5.1054 5.0653 6. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka.2978 5.44 0.54. I I 0.66 0.1582 6.48 0.5571 4.0348 4.

Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1.. Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu. 2. ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T. Povezivanjem nanetih tacaka 1. 2. kao i pravu velicinu samog preseka.zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII . Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka. 10'. Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. dobijaju se krive razvijenih bazisa .Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf. po izvodnici na kojoj Je temena tacka. 11. Na sl.3. Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin . Prevojne tacke PiP. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen. Presek i mreza prave kupe .VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'... Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i. Sf.. 2. I. Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. 12.1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1.14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi. II.. III.temena elipse. .ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl. Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak. X.14 .. Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'. L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 ... Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. Na isti nacin. Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I .Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka.2'. 2.. i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I. XII.3'.13a).Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka. . ...13 . 2.sinusoide.

Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini. II.2. pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini. 3. pa su u pravoj velicini. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V. ad nje je otvorom sestara 33 32 . Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova. Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu.Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf. V"30".16 . vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu.15 . Preostale izvodnice 2.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa. Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu. Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'. U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji.15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd. ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 . 2 . Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8. ani su podeljeni na 8 jednakih delova. 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F.Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk. Na njima su tacke preseka I . Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela. V"40" daju trazene prave velicine izvodnica. 2. v v Sf.3 itd. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII. 2. III u preseku sa lukom k. Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I.2. konstruisati centre krivine. Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice. Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom.16) izvodnice se razlikuju po duzini.I-V. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. 2. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici. Mreza je rastavljena po izvodnici 1 . Spojnice V"20".

Medutacke II. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole. Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. Sl. Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale. III. i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'. Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive.onaj iznad vrha V. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca.~onst:. od izvcdnice l-l. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB.5 i 6. hiperbola ili parabola. Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha.' i 02 sa izvodnicom V"5". pa pocev npr. Potrebno je naci prave velicine izvodnica I . Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara. tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 . Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V. Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa . 2. Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe.17 . Omotac konusa se podeJi na ~e. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista.18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa. 2. Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V"). dok se druga grana konusa. mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala. V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha.17) i da je vrh daleko vall crteza. Centri O. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V". 2.IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5. Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V . Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli. Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna. uglavnom zarnislja da postoji. Na sl.II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7". Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna. Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji. Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke. Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku.Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl. zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh.cma dijagonale a.llsatl tacku 2. Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV"). Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa.dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru. ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I .

prikazan je u kosoj projekciji na sl. XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji. 2.19 . 36 37 . Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. XI. Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima.18 . 2. Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka. Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini). kao suplje telo.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl. Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz.Projekcije.. U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B. Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju.19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7". mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj. Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca. X. IV . mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. Ill. 2. Medutacke preseka II.18a. presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija.. 2. Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu.Projekcije. Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji.

Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. prikazan je bez konusa V2 k.2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima. bazis k. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. Konus Vj k. i pronadene zajednicke tacke 1lI. koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl.IlJII. Sva cetiri kruga su na istoj lopti.1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 . i P2pramenjace. Ravan u1 dodiruje bazis k. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi. dobijaju se tacke prodorne krive. Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS. u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI .2 sarno u ortogonalnim projekcijama.3). Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom.U4 ••• . 3. 3.2. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1.3. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1.3. po izvodnicama V2 ~ 1 . preseca u tackama 1-1 konus V2 k. pa se oni seku u 8 tacaka. a osovine im se seku. Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl.Na isti nacin postavljene su ravni U3. . 3. Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. ali sa prodornom prostornom krivom I. Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive. 3. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova. 3. Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu. 3. S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni.1a. IV i V. Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha.

Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu. Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F.90 i prenosimo ih na precnik 9' . One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice. Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora.A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m. a visine prodomih tacaka. Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu . Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a. Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13". obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 . S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne. S obzirom da je velika oblica prava.prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica.13. Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji. nicarra SI.prvu projekciju oblice . U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5. cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice. Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111. sa precnika 1090 na precnik l' 9'. Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse.na precnik 5" . Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 .16 povlacirno u prvoj projekciji. One imaju zajednicke dodirne ravni.c. Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa.Limarski radovi do 160. Izvodnice 1 . I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije.1 . Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice.1.1'. Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16. Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice. = Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica.b. Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora. oblice A sa precnika 10 . a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX. au prvoj projekciji je elipsa. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica. Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova.13". u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'. a druga visina vertikalne oblice. Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5. vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A .

2 .Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl. '!2 2 RlT ~---SI.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I. r I I sf I I .Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 . 33 . 3.

Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. (sl. izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13. Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13. Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B.IX formiraju razvijeni dec jedne elipse.4). obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13. Te velicine su prave u drugoj projekciji. onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis.izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I . Tacke I .XVI razvijene krive prodora. Obelezavamo ih rimskim brojevima I' . XVI XV.XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji. XII. Tacke T. 3. Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju. Omotac oblice B sazvija se.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive. Tacke pro dome krive I .4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 . Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. XIV. Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl. XIII i IX X XI. XIII su delovi druge elipse. 3. Ona se deli na sesnaest delova.

S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku.6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma.XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije. Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5. Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B).Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove.3. b = 1.5 podeok/2 podeoka = 0. 5. Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B. Tacke prodome krive 1 .F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose.FJ' ~ ~[ b) SL 3.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom. Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2.5258. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora. 3. U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse. Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E. Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2). Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. bd(presek oblice BiD).5 podeok). dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika. Na s1. Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160.0561 podeoka. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem.5 . Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne. iz druge projekcije. Prvo izracunamo odnos b/a = 1. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse.0561112 = 0. duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 . : [ ° A. Obim elipse je = a k = 2 .1. . 11 (° ° .5258 = 11. 11. prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa.92 podeoka. a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e. velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose. pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A.75. ° (y~B A O/J~. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa.12. dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne. Umetakje deo eevi istog precnika. U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 . Sracunatu. Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse. ac (presek oblice A i C). Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. Na sl. Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C.lize eJipse (FI .

Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu. dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama. KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. 3. Polukruznicu nad I . koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl. 3. i k. Dobijenu tacku spajamo sa II.II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il. a na s1.7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka. I ~-----. Medutirn.7). Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B.7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. Na s1. Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi.7a konus Aje levak. vee zadiru jedan II drugi. 16. 3. Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama. ako kriva ima dye dvostruke tacke.7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka. a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I. Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I . cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi. Na s1. 3.6 . Slika 3. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u. ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse).Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 .--------------~-----48 I 5 SL 3.II elipticnog preseka. onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu.

Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse.Jevka" sa odvodnom cevi. 3. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice).Jevkorn" po presecnoj elipsi. Osovine oblice i konusa se mimoilaze. ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0. Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51. Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna.16". Na s1. Dobija se tacka L . i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\.7. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T". Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice. koje su dvostruke tacke prodome krive.9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi. Na sl. 3. lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V . Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2. pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa.14 i s1. a konus po kruznici k. 3. 3. S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I . Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije. Mreza konusa konstruise se kao na s1.10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici.4.2. Slika 3. Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa . Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik. Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive. U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa.9a prikazuje kosu projekciju . Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 . Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" .19.8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf.K i K .VII. U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose. Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse.. Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini. Medutim. 3. Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi. Na tom krugu su i tacke T. - --. 2. Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici. a mreza oblice kao na sl. lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse. Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima.16 do preseka sa osom konusa.Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva.

9 . Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' . . i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. . L I VI 0) 5 E' A ST. j T~.11'. 8 7 6 5 4 . a mala 6' -16'. i T.8 . 3.Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 . do preseka sa krugom iz L' u tackama T.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T. 8 B o 6 . ' :. 3. Spajanjern T. I [VU • .Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St. 9 " .

A nanosimo iz prve projekcije. Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa.9 do tacaka prodora V2 . uzete iz oborenog polozaja bazisa A. Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk. Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl. 10. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. 3. Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I .9 na koji nanosimo podeoke 9.. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 .IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice. Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L. Na sl. Na luk nanosimo 55 r'v 54 . S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora. Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A . Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. 11 .XIX sa prave velicine.11. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse. 3.XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive. Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. Tacke prodora I .Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'. Precnik lopti odgovara precnicima oblica. postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena). 3. Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova. Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII. tako i za oblice C.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl. Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije. Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A.10 . Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu. Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive.12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. kako za oblicu A. Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama. Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije.XVI. U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu). Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A. Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 .. Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa. a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I . To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi.

..Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf.12a. 15 ")(. savije. 3.Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu. i konusni prikljucak rak 56 57 . 3. 3.13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke. Na sl. uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji.Konusni le.11 . 3.12 . XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf.. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 . Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa.

Nad velikom osom elipse opiserno polukrug.13 . Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom. Prikljucak se pripaja na kruznu cev. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH. Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova. Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka. 3. Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale.IX treba konstruisati kruznu oblicu. a normalni presek joj je kruznica. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice. Na s1. Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I . Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni.2 i XlI . Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca. Odredi se prvo mala osa elipse. Ovaj problem ima dva resenja. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju. Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom.15. 3. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse. Konus B razvija se na isti nacin. Sf. gde se one vide u pravoj velicini. U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci. 3. Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom. Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1.11 itd. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije). Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena. jer je taj postupak izveden nekoliko puta. Mreza oblice nije razvijena. Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . 3. Prikljucak na sl. Osnova i izgled. Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima.

Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 .15 .14 . 3. koje su ornotac za prelaznu konstrukciju.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne. trougaone i petougaone povrsine.Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3. U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata. II' I I Sf.

Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1. U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk.1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1. 3. 11 itd. a temena pravougaonika su tacke EFG i H. Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu. Tako dobijamo tacke 1. Na s1. Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa.3. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina. Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A . I2. 3 itd . Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala.2. A 12. 3. 3. jer je omotac rastavljen po visini C .16 . Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) .. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze.17. 1I. . Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara. centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M.16. II itd.. Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1. . Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose. A B St. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste. 10.1 trougla CGF. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. ivica trouglova i petouglova. a druga polovinaje simetricna prvoj. DE 12.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. Temena E. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa. S obzirom daje rnreza sirnetricna.. Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k.. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1. a potom ti delovi najos cetiri. koji se nalaze na osama. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu. Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova. 2. F. do preseka sa x osom. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a . 12. 3. 10.. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 .b. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k. odnosno XII. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra. Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata. Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl.1[. Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D. Tacke nove podele oznacene su brojevima 1. i k. To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom.2. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A. U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH. 12. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa. gde se vide u pravoj velicini.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu. 3. D 12. 3. 11. 2. . Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. Na s1.

18 .17 . 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf.Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3.Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu. Konstrukcija ovala 65 .

Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala. . Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa. Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd. Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni. Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12. Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG. F'. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR. Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala. a drug a je identicna sa prikazanorn gran om.XII). Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12.. obelezenih slovima E'. Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E. H I 66 L__ .G. Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca. Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I . __ 67 St.I trougla CDH.E i B . Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. 3. Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16. G sa medutackama 4-9. Tako redom sve do izvodnice A . Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova.El2 . gde se onda vide u pravoj velicini. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F. Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER. Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E. G' i H' i brojevima od 1 -12. 3. ana ovalu arapskim (I12).19 . do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili). S obzirom daje omotac rastavljen po visini H . Na s1. Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze. Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve. J. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn.Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala .

Tacke 5. 8. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka..21. Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide. Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1").3. l3. . Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice. 2. koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji. BS. odnosno sa kruznicorn k'. Tacke 13. 6. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3". A ( B F. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. 4 na pravu velicinu. Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju.16) i medutacke (5 . Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. ..12) i sve preneto na razvijenu mrezu. 3. 3. razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. Tako su najvise tacke preseka 1. 3. 15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. Na sl.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl. Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji. BCV. dJ SI. Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 . BCV. Tacke 1 . 12. Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3. 3. CS iDS kroz konus. Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela. Osnova. Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida. CDV i DAY.20.4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV. Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12. Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica. Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. 14. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice. Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. izgled. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin.4 su prodori ivica AS. 3. Tri preostale tacke 2. Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide.2. Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). a uzete su tako da su i one na istim visinama. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju. Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1. 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. 3. CDV i DAVkroz omotac oblice. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno. 7. 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1.

15. ivice prizme izA".i.prava velicina u drugoj projekciji.12).delovima kruznica. Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju.21 .' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide. Tu su tacke 1". Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke. 3. Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji."'" " I"'C"~ .2".Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 . 3. Na pravcu A. Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima . Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl. B. C" i D" . 14. najvise tacke preseka (13. a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije.12.jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . c Sf. Prodori 1.3.2. gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte. au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije.22). C i D. U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara. Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji.4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A. Ivice piramide. 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . B". Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji. D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije. visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini. B. C.3" i 4".

Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena. To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora. To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr.Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI. Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P). U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice). Kriva prodora je prostoma kriva. 3. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica. A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte. SI. kojaje dvostruka tacka krive prodora.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R. Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte. 3. Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji.22 .23 . Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1.

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl.B. Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] . dva pravca. Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem.:u stranu. B . a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 . a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl. 3. F . 3. U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. 3. konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I. 3. Koleno se sastoji od 6 segrnenata. = Rl2 i 03C = R. 3. Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ). Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku. Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. 3. Na sl. Zatim. Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3. Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose. 3.D.27h. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena. kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3. Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III . Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ .27a) opisemo luk. 0 . 3. a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca. Duz CID] je duzina ose segmenta kolena. Analogno nanosimo preostalih 15 .Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O. Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga. kao produzetak ose A . 3.27h.Q.27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl.27e) i spajamo ih pravama. 3.14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice.27e).b sa lukom oznacimo slovom PI (sl.27a i oznacavamo je na sl. Oslanjajuci se na raspolozive podatke. 3. Duzina izvodnica (sl. Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2. Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0. da bi dobili segment nagnut po dva pravca.izvodnica od 2 do 16. 3. odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl. a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D. 3. 3. Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl. E .27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 . IV (sl. Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3.27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6.s1. obrazuje levo koleno. 3. Poluprecnik krivine kolenaje R.F. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl. II.27f. 3. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi.27f.27d. za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik.G. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici. Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u. Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu.27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl. sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl.27g). 3. Prema tome na . Linij aX . Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova. C .b uzmemo tacku 01 (sl. 3. 3.27a) isto kao sto je to uradeno na sl. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D].E. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice. povecava se ukupna duzina kolena po osi. 3. qP ° Katete su PC poluprecnik. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane. III. Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. Tacku preseka ose b .27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl. Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl. 3.C. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca.26b. Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta.B prvog segmenta kolena.27e slovima MIN]. 3.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1. Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A .pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca. Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl. Povecavanjern izvodnica segmenta.27g.27h).14.27e na projekciju na sl. Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T. 3. Koleno je levo. Sieve strane projekcije oblice na pravu T .27b.27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje.7tl4)/5=~. Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena. Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6. Razv~~ena povrsina (sl.Pi prava A . 3. Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl. 3.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b . 3. 3. Prema tome.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl. QJ .IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini. 3. Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03.B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A . Prema tome. S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca. Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju. 3.27c. Izvodnice sa sl.. Numeracija izvodnica je kao na sl. Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A . Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le.

b (sl. a donje desno.27g. Projekciju segmenata. 3. 3.27 pri cemu ce gornje koleno biti levo. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca. Poluprecnik kolena u ravni je R. a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13. 3. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata. 3. 3. Na s1. Na s1. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog. Na s1. 3. Na osi b . 3.29f sa izvodnicama i konturom segmenta.27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. Na sl. Analogno se prenose i ostale izvodnice. Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1. 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice.27 . Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1. 3. 3.28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena. Koleno se sastoji iz 6 segmenata. 3.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca .Limarski radovi Slika 3. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1. 3.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu. 3.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R.291. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr. a unutrasnji precnik je D. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1. Medusobni prador. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. 3. Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta. 3. 3. Na sl. Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni. a na sl. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici. Na s1. Na sl. 3. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R. gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu.

30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena. Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6). I i) I Sl. 28 . I· . a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici. petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena. Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno.Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl.Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 . Srednji pojas izmedu delova nema sava.29 . 3. On se razvija iz ceJog lista. Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena. 3. Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta.

L. Q.16. & i h.3.31a prikazanaje projekcija trokraka . Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1. Na sl.30 . e. Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem. Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl. R.31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . LiM spajamo sa centrom 1. Tacka CI je na sredini tetive QR. M. SL 3. III.16. Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda. Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q. Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI.31 b.31d je razvijen prvi polusegment. S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51. 3. Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R . 3.31 d. V). f. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1. Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane. Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II. II.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM .31c.31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II. Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama. 3. Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena. cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela. III. 3. nacrtanje pray ugao. VI. 3. 3. Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela. sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 . Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl. R.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama. Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta. IV. Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. Na istoj slici spajajuci sve tacke P. = Mreza prikazana na s1. Izvodnica 5 je najmanja. Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca. a izvodnica 13 je najveca. 3. 3. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. K sa centrom 0. Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II. dobijamo sve ostale segmente kolena (1. 3. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D. Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena.31c) i dobijamo tacke M i Q.

Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom. 3. I. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 . a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB. G.31c. Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9.31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII. C. J na luku povlacimo linije. 3. E i G. OF i OH u tackama B. Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca.Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 . Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD. Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta.VIII. Iz vrha 0 kroz tacke D. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B. Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla.. C. a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0]. F. B. Sve mere izvodnica prenose se sa sl. odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla. G. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. BC . npr. E.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena. Povezujuci medusobno tacke A. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa. B. F. 0 Sf. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3. 3. Polusegrnent IV razvijen je na s1. E. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju. C. 3. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci.. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena. Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1.!J. H.31 g. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi.VIII i 1 . Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D.31 . Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova. F. D. J. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena. H.

3. 3. C i D. aksonometrija kolena iprstenova SI.33 . 9 f) SI. 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B.32 .Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 . Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu.32a na horizontalu x .x cetvorouglova BCFE. prenosenjem sa sl. EFHG i GRJI.Razvijena mreia.

I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente.34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did. B. l' . Segment II rastavljen je po izvodnici 1. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta.i. a vrh V.5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici. mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine. 3. Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr. 93 92 . Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1. Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV. Vrh V2 konusa u drugom ~oloza. 1) iz druge projekcije. Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata. su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji. 34 . . 3. l ' -I '). 3. Poluprecnik krivine ose kolena je R. Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD. 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove. C i D daleko van crteza. Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k.u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. . Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2. koja se u projekciji vidi kao duz C . Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa.33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove.2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji. Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi. Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji. Prvi i peti segment su delovi cevovoda. Koleno skrece pod uglom 90° . Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta).9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca. Presek lukova daje tacku 2. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI. linijom (npr.D. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1.Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica.1 i 9 .lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1.2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini. 3. Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova. Na sl. Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V. Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B. Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 . ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr. Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 . Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa.1. Konstrukcija mreze na sl. Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 .

2 itd. Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte. -------y - -+~X~ x. 7 . Listovi se kroje prema sablonu. Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x . III" itd.x i to iz centra O".--. 94 eLJ Sf.z u tacki 0". Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata. Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1.1. 2 . Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'.35 .-. II".Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c. Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte.. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte. Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu .. U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte. tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka.razvijenu srednju liniju segmenta (sl.8. II itd.2. U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao. koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta. Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x .3. . S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte.~O_· ~-'!-- -~-..-I ~. .paralelnim sa osom . Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII").--. 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl. 3.. na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I". nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva. 3. Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu.. ..x i na nju upravna prava y. Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela.35c).---------·--·I---·-..2. Na primer.. iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa. Ostale tacke II. IV .---r ----. U prvoj projekciji to je linija T .. a sirine lista segmenata 1 . Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama ..3. 3.7 i 8 . One predstavljaju prave velicine sirine segmenata. Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga). TIl.x. Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte. .) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo. VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 . segment II rastavljen je po izvodnici 1. uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1.Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna.3 . 3. l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'. Rastojanja tacaka I.. 7.2. .... Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II.0'. a segment IV ponovo po izvodnici 1. 8. III itd. Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte.Tako dobijamo tacku T". segment III po izvodnici 7..35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte. -----' ·· X~~ .

.5.D mozerno preneti na drugu liniju D . Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 .o. Krajnje tacke na luku spojirno sa V. i D2 u ovom slucaju je otezano.A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk. Ostale izvodnice konusa 2. bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D. DI .36. podeoke sa linije D . Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z. Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf. Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1. Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 . Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa. S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa. Produzavanje spojnica krajnjih precnika D.. jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom.spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z.4. 3. Iz istog centra V..D. (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D. Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova.D. Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 . 3. -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H. i delimo ga na 16 j ednakih del ova.3. na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 .36 .D2 H _ D.0 iz tacke V.!L _ hI - D . Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D. Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima. Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A . Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B.' hI 2 2 .!:..o. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2. (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V.6 i 7 odredujemo grafickim putem . Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 . projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa. Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu.

Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan.srednju liniju segmenta u pravoj velicini. Na s1. pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno. Najveci krug delimo osama na cetiri dela. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu. Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu . ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte.x ina nju ortogonalno osasimetrije z.. V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v.35. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV.Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna.U polulopti ima 12 listova po obimu. . \ I '\ I I r. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. 3. IIl. Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte.5 mm). U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise. lJ. Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata. a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm). Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa. jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela.37. 3. .1 gornji G pojas 7 1\ I L . Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte. Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga. 3. a svaku cetvrtinu na jos tri dela. Precnik lopte je D (230 mm).Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 . Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa. Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije.'VII" (76. Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa.5) manja od linije D. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga.37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte. jer se svaki rotacioni konus moze razviti.l A . Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25. SI. Povucenaje osax.. To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. VII. U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte. Debljina listova nije odredena. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti. Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji. Gornji spojni listje u obliku kruga. Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna. Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I.

Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno.4. Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. 3.4. Centri se nalaze na osi segmenata. 3 .6 i 7 . Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa. Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama. Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa. Njegov vrh je daleko van crteza.38 . Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu. V3 i V4 poluprecnicima Ii.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 . 100 <. D. = D.·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine. . Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom. Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa. Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju. treci pojas ima 12.G gomjeg pojasa iz centara V4. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D. i delimo je na tri jednaka dela. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi. 3. Vs i V6 poluprecnicima r4.1. 5 . 2 . Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 . Tako smo dobili tacke 1 . To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r. Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga. Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2.Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra. r2.5. Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove.2. Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji. a cetvrti osam segmenata. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji. r3 i r4 (sl. Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas. 3. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1. Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'.3 i 4 .·h.37c).38.7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove.6 .

. pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu. sre?nje linije. Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte. Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~.oJ velicini kontumog luka segmenta. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova.38a.2. r. Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa. a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja. III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa. Linija koja spaja dobijene tacke I. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi. II i III je kruzni luk. Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II. 7. r6..I.· . U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. Tetive . Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R.. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa. Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug.Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika. Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji. nastavlja kao na s1. Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ. Da bi ?Iog~~p?vuci d. Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi. Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji.eo . ~3 imamo na crtezu. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju. prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C. pa njihove centre 07 . Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama. U tacki C podignemo normalu na tetivu AB. dakle na pra.38c i d gde velicinu poluprecnika r7. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji.. Centar polulopte je tacka L. 3. Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'. ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 . dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica. Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena. zarubljeni konus dodiruje loptu. h. Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela. izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q".39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka.. Tetivu podelimo na 8 delova. 3.... mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : . Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza. Podeone tacke oznacimo sa 1. Nanormalu nanesemo strelu f. Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata.sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1.I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji.nta. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka. 3 . Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h. merenom po tetivi TS.I . 103 102 . r.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom. Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r. Na s1. r2. jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata. stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k. r8"'" r)O. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije. Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima.

Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru. r2. i nanosimo ih na razvijeni segment. °° o SI. segment 1 ima 5 delova). . .39 . Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta. ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0]. Duzine tetiva tih 2. 6) opisujemo lukove.. Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] . gde su u pravoj velicini.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr.Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 . Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin. koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. 3. lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta.

Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere.Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi.veliki poluprecnik. =rm + b=2. od segmenata od lima koji se takode vitopere.duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice. XI..JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 .JnD2 .i R.142 oblice i U konkretnom .ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju. moze skrojiti).62 +92 =20. . Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika. Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51.i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave.2 + 92 =10. Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu. 3.97 2·10. II.duzina zavojnice na unutrasnjoj .. b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'.40d).Jn d 22 r =~= m L-l R. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova.14·4. L 1 b L=. One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika.precnik baze spoljne oblice. koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti. Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D . Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide. I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova. . . Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m.21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 .97 20. Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju.. II. Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice. 12.21+2=4. 3.87-10.c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2.duzina zavojnice na spoljnoj oblici. 107 . . R. . slucaju D = 6 podeoka.87 n·Rv 3.142 .97 =221 ' .= ~3.40. d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3. Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1.12 su razvijene zavojnice. (ali se kao i povrsina lopte. 3. kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6". oblici.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl. Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji. .duzina razvijene zavojnice unutrasnje .sirina vitoperne povrsine. Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere. a r".mali poluprecnik. mogu se odrediti graficki i racunski. XII). 1= . .Jn d 22 + H2 L= . .87 b=D. 2. Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H. Dijagonale pravougaonika 1 . 11..sirina vitoperne povrsi. Visina Hje visina jednog hoda zavojnice.precnik baze unutrasnje oblice. Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka. Poluprecnici rll'.21 a = 180L = 180·20. pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji. Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I.hod zavojnice.

odnosno 6. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu.28 delova. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". 3. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1. Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug. kad je ucrtana oskulatorna kruznica. Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice. Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II. Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. poluprecnik krivine razvijene torze.40 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka. Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. 3. Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu. Elipsaje izdvojena (s1. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice. Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi.3. Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n .Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . Na sl. 3.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima. Sf. III. 3. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu. Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. Na s1. Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II. IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. predstavlja razvijenu zavojnicu p. od kojih je lj sa cenrom 1. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7.41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice.

Ovde ce biti date njihove osnovne osobine. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda. MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma. celike (C > 0.Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. celike (C = 0. ra stopljen se lako lije.ugljenik. bakra. fosfor. jer se lako kuje. sumpor itd.Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo . dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima. dobro se obraduje rezanjem. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. valja.41 . pa se ne moze prirneniti. meko je. mangan. celika. Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima. 14 %. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. 45 %). ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi. einka i olova. 111 .25 .25 %). 3. cisto gvozde u prirodi ne postoji. 45 %).0.

Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. bakar. za turbinske lopatiee. nikl. a vecu zilavost.1 prikazani su neki oblici profila. mangan. ali im je radna temperatura niska. valjani profili. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom.). Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim.6 %) celici. Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije. visoka otpomost na habanje . Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. u kontaktu sa kiseonikorn. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. otpomost prema koroziji. Pocinkovan lim je najjeftiniji.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 .hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. Legirajuci elementi (silicijum. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2.zakivanjem. Odnos je cink . stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije. Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali. 4.6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije. otpomi su na habanje. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0. U prisustvu vode rda. ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. postojani su na koroziju. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled. aluninijum. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid. molibden. klinovi itd. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile). i dr. titan. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. rezervoari. Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu. cevi. ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je. Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. skretnice. Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom.Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika... U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. Sf. Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji. volfram. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko.) poboljsavaju osobine celika.5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom.. Ako se vrenje primecuje. vanadijum.. celici mogu biti konstruktivni (C < 0. Lim od cinka se takode moze bakarisati. itd. Na sl. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje. ali se smanjuje njegova postojanost. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . hrom. sipke. najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. azatim uljanom bojom. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom. zakovice. 4. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline. lima. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost. Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu. lmaju veliku zilavost i tvrdocu. Prema nameni ugljenicni 0. savijanjem i tvrdim lemljenjem. kobalt.

00 8.45 5.56 8. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.65 0.75 2.64 DEBLJINA (mm) 0.37 1. cevi izica. I!.80 3.00 2.40 7. Materijali katoda.50 0.20 57. MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.50 2.80 0.820 1. Aluminijum je mek i elastican.70 0.50 0.75 3.60 0.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .50 0.70 0. a narocito anode.25 2. dobro se kuje i valja.80 12.91 2.45 0.I .400 0.40 14.00 11.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal.29 11.00 8. dejstvo morske i slatke vode.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10. Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.450 0. Proizvodi se u vidu Iimova.20 39. Mesing Tabela 4.70 1. lim od cinka dimenzija 1.00 1. Spajanje se vrsi zavarivanjem.20 17.00 125. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala.00 24.75 0.40 34.00 36.50 0.74 20. ako j ernoguce. lemljenjem i pertlovanjem. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda. ali ga razaraju kiseline i amonijak.19 9.crvene boje.80 0.470 1.80 9.40 136.50 4.00 32. Tako bi spoj Zn .300 0.90 1.350 0. Plavkastobele je boje. na povrsini se I I I . zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem. U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije.00 22.00 2.00 0.60 9. sto iziziva razaranje spoja.00 10.1 11.00 4. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu.20 8.228 0. 1.740 0.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6.20 0.iO 11.580 0. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena.55 10.54 0.250 0. Nairne.1 Al 1 5.27 0.18 2.1 U tabeli 4.186 0.46 2.40 79. Tabela 4. lako se savija. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).25 1.25 1.00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.143 0.100 0.40 I 1I.75 2. zavarivanjem. savija i topi.90 45.40 0. Mek je.00 1.340 1.60 TE2INA (kg/l tabla) 6.09 5.00 DEBLJINA (mm) 1.50 4.00 68.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20.50 5.80 6.09 1.80 25.62 5. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS .10 0.50 4. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.00 3.30 0. sto znaci da bi bio brze razoren. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom.75 0. dobar je provodnik elektriciteta i toplote.60 1. Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce. tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu).65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada.40 0.00 8.60 1. pa rnu je vek prakticno neogranicen. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama. razvlaci.60 114.10 2. Bakar je otporan na koroziju.00 12.00 12.50 2.70 6.60 TEZINA (kg/lm-) 0.C.00 6.2 .950 1.50 1.00 lim ploce dimenzija 1. pertlovanjem. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj.46 DEB LnNA (mm) 0.00 3.00 TEZINA (kg/lm') 2.10 0.90 1.2 date su standardne debljine limova. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima.080 1.0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje. treba se rukovoditi tabelom 4. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem.2 13.40 31.80 8.65 7. traka.20 102.92 12.Ox2.73 4. Danas se olovni lim retko koristi.18 5.40 16.00 2.00 28. ali ga morska voda i baze razaraju.85 8.500 0.210 1.47 9.60 DEBLJINA (mm) 0.00 9.30 1. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom.660 0.38 10.80 1. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem.70 0.80 91.15 3.50 3.70 28.20 12.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn .75 2. zavarivanjem. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.0x2.06 4.00 1.55 0.600 5.00 7.82 1.

" 5. igle a obelezavanje (s1. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost. sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. 5. metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom. Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo.1). Iibela (sI5.1 . 5. celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova. visak. sestar sa dva celicna siljka. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI.Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 .2). Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala.

3 . aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1.8). 5. sabijanje. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena. srednju i finu podelu zubaca.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika. Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. 5. Alati i masine za limarske radove Mesing. 5. a ako je previse stegnut. izvlacenje i izravnavanje. pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala. Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. 5.7). Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone. ravnjaca . Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube. Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. 5. Secivo testere za metal ima grubu. bravarske ili iglicaste (s1. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm. Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1. rasterivanje. Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl. 118 119 . makaze "macu".Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1. Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem. makaze. bakarni. 5. a teze debljinu 1 nun. istezanje. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. Ako je suvise labav.5 mm. pa onda finom turpijom. au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem. Turpije su radionicke.6): za iskivanje. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva. Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0. Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog.4). tesko se otvaraju. cink ili liveno gvozde buse se u suvo.3). Sl. 5.Testera. klinastog i drvenog cekica (sl. jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje.5 mm. sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca. 5. Meki limovi. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal.2 . Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1. Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu. Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima. fine i vrlo fine.

Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1.Elektricna busilica Sf.7. 5.6 .4 . UPOTREBA Sf.Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf. 5. 5. 5.5 .Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf.9).Secenje metala sekacem 120 121 . 5.Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese. Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.

zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala.8 . SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St. U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa. Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova. postizu se veoma slozeni delovi. zakivanje.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata. kovanje i presovanje). spajanje vijcima. St. kao sto su pertlovanje. smanjeni su troskovi potrosnog materijala.9 . Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju.Masine za savijanje limova 1. zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu. 122 c) automatizovano zavarivanje. 5. 5. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka.Limarski radovi 6. Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja. 123 .

2 . NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST. topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1. Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1.elektrode. 6.2c).2a). Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava. njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena. vrste konstrukcije.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje. Njega cine osnovni materijal (1) i say (2). Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl. osnovnog i dodatnog 3.Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem. hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja. naizmenicnu i isprav1jenu struju. osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala .1 . One mogu davati jednosmemu. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima.2b). 4. Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje. e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl. Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. 6. 6. Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje. zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju. Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace. 6. Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere. Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju. 124 .Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala. 125 ST. 6. formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku.Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao. cene uredaja itd. 6.

Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan. 4 . 6. 6.klesta za prihvatanje 3 . rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode. rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka.4 . Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina.Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka. 6.. sto kod naizmenicne struje nije moguce. Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste.30 V je dovoljan za odrzavanje st~. sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju. 6. Osim toga.bl1nog luka .:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju.elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola.4000°C) nego na strani katode (2600 . katodi i anodi. Nairne.2800°C). Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode. elektrode.stega rnase. nacin pripreme ivica). 6.80 '(. a dodatnog za pozitivan (s1. ali kada se _?n uspostavi. a sa njorn se mogu zavariti svi metali. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine. masina za zavarivanje. Ta~? s~ donje.Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1. a dodatnog za negativan (sl. masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje. 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl. znatno nizi napon od 23 . One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski.Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona. Sf. Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje. Medutim. 2 .3a) 2. Zav~iv~c bira .4.. 5 .3 . vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~.metalni radni sto. jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 . Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje.3b).Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 . polozaj zavarivanja. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf. za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65.

tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). pod dejstvom elektricnog luka. a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja. Zato se treba. polozaj zavarivanja. Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta. Oblozene elektrode imaju jezgro. Gasna faza stabilizuje elektricni luk. niti smeju biti pritisnuti. kiselorn oblogom. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera). G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom. a ona pritezu elektrodu. oksidirajucorn oblogom. a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop. Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. preko kabla do elektrode. 6. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. da su laka. 6. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. 2. 4. Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. rutilnom oblogom. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. opterecenje kojem ce biti izlozen spoj. 3. Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. celuloznom oblogom. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. pri izboru elektrode. U pocetku. da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. horizontalan polozaj i suceone spojeve.5a. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. Metalne kapi rastopljenogjezgra. zavisno od debljine predmeta. Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. debljina radnog predmeta. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. 128 129 . Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode.Limarski radovi za X i V savove. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. padaju u rastopljen osnovni materijal. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja). Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. materijala Neki primeri pripreme ivica. za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje.5b.

pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki. 6. 6. Pri tome. a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne. Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice).Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl.i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je.80° primice radnom predmetu.6 . 6.5 . a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik .7 .cak (s1. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 .7).Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0. Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode. SI. a kroz krajeve po jedanput. prvo.Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 . Da bi se izbeglo skretanje luka. kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta. uspostaviti elektricni luk.8). pa se dobija nepravilan say.Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski. 6.80° (sl. 6. 2 Sl. Elektroda se pod uglom od 70 . zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl. 6. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve. Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet.6).

istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti. cekicem sa siljkom i secivom.10 . 6. kada se say ohladi.9). da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava.ode.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza. vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega. 132 133 .Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno.cak kretanjem elektrode. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava. ispunjava se zleb po celoj visiru. pri dugackorn luku. Na kraju se. 6. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1.Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja. U drugom prolazu. a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1. 6.11. Luk se. 6. U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka.10e. Najbolje je.Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni.8 . Sf. 6. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1. zatirn pali iza poslednjeg kratera. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza. Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane.9 . 6. a say se polaze u vise prolaza. a za vece debljine iz cetiri prolaza s1. provaruje koren zleba. Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V. Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora. 6. eik . Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne. a elektroda se po njegovom uspostavljanju.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi.10a). Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku. 6. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo. Sa sl. pravolinijskim kretanjem elektrode.

Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 .35° U odnosu na horizontalnu ravan.12). 6.80° (51. 6. a delom prethodni say. Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza. a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 .Zavarivanje limova debljih od 5 mm . Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 . Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove. 6. Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova. Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva.:d Sf.Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 .11 . 6. !::. Vazno je da say zahvati delom donji lim.13 . Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode.ugaoni spoj (levo) Sf.Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu.12 .ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1. 6. Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku. Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu.14.14 .Zavarivanje limova tanjih od 5 mm . 6. 6. Sf.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl.13).70° u odnosu na horizontalnu ravan.

Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51.Zavarivanje limova debljih ad 8 mm . i obostrano. brzo u horizomalnom polozaju.17 . Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise.15).Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno .horizontalni spa} Sf. Elektroda se krece pravolinijski.vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama. U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize. 6. 6.15 .Zavarivanje limova debljine 6 . Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno.17).8 mm . zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba.vertikalni spoj 136 137 . U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk. Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1.16).16 . Sl. ako je moguce. Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1. 6. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano.Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm . Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima. 6. ako je to moguce.vertikalni spa} SL 6. 6. Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet.

18 . Da bi se ruke zastitile od varnica.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl. 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno . Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala. stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu. zastitna stakla). Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. kapi metala iii sljake.. lete varnice i rasprsnute kapljice metala.Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala. kao j od j rasprsnutih kapi metala. zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e. U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom. 6. 139 . Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama.18).plamenog zavarivanja. Ako je rnoguce treba ga izbegavati. Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno . sredstva za zastitu tela od opekotina (kape. 6. rukavice. maske. Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom. Lem . Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno).19 .kvas!" Sf. jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala.plamenim zavarivanjern. 6.19). vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore. 6. Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik. Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne. Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika. Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja. slemovi. pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl. razlivanjem usled kapilamih pojava.Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote.

e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say.konst: se rucne Jemiliee (sl.amatere J. a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju.e bolje ak? . Pn me. onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51.21) do pojave bh~tavog sjaja.Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf. u jednom prolazu. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza.22 . Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal. 6. za bakar 850 do 950 "C. a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn.hlorid iii amonijacne soli). a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti .lampe (benzinska lampa za lernljenje).ostvari. Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C. dodaje kal~J (sl. Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza. Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja. Nairne. 6.em (najcesce cink . Da bi lemljenje bilo uspesno. pa eink ne isparava. za sivi liv 650 do 800 "C. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav.Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti. 6.23). pa tek onda dovesti metal za dodavanje. koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~.22).obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu. vee se sarno topi. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja). ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo. bakar. Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea. e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja. 6.20). bez obliku slova V sa uglom od 90°.kom l~I?lJenJ.Rucne lemilice 141 . 6. I~ I z Sf.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6.21 . a koja moze dovesti do lorna. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju. Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let . Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta. da ne bi izazvali koroziju. Meko se Ierne celicni limovi i zice. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno. To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C. 6. Da bi se.o dobar s~oj. Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline. Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala.24). ~ z~tlm p~emazah topltelJ. Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada. Za . mesing.20 .plamenom zavarivanju. u horizontalnom polozaju. bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali. 6.~ kao izvor toplote .

bakar i mesing). lepak ne povecava masu spoja. vreme i pritisak. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. gde se plocice ad volfram .Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. oksida i masnoce.lampa Sf. mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale). bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja). To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira. 6.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. treba da je sto veca. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak. radi ostvarivanja dobre veze. Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. cetke. Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem. zvucnu i elektricnu izolaciju. Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva.24 . 143 . temperature i vlaznosti okoline. 6. Moze biti Sf. Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac.karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata. aluminijum . a ne na lem. pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu. Treba imati na umu da povrsina dodira. priprema lepka. ocvrscavanje lepka. spojevi mogu irnati dobru toplotnu.silicijumski lem (za aluminijumske legure ).lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. cevi i zice Benzinska let . Lepljenje Lem U obliku sipke. Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka. prema uputstvima proizvodaca.nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama). Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC).23 . tocila. koji se usmerava na metalnu okolinu. lepljenje je jednostavno i ekonomicno. organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. Pararnetri procesa lepljenja: temperatura. kontrola lepljenog spoja. u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena. mora se koristiti plamen.Lemljenje koriscenjem lei . sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni. Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu. cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve. prernazu topiteljem. hrom . Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata. Ociseeni delovi se stezu. nanosenje lepka na povrsine. Ako to nije slucaj. Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka. Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike). Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina.

27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka. kruta ili elastcna.25 . Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju.26 . Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova). da rotiraju. pokretna iii nepokretna. Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva. Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P).Nerastavljive veze Sarka (s1. a navrtkom se priteze drugi element. 6. Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani. sl.Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama. Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). 6. Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka.25c) je sklop sa najsirom primenom. mala debljina zida). 6. c) Sl 6. Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1. ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi. Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl. 6. 6. 26. Na stablo vijka urezuje se navoj.25.6. rnedufaznu i zavrsnu kontrolu. Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6. ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja.28). 144 145 . Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi. Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu. koji su spojeni za druge elemente vijcima.25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr. Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu.29. Uvrtnji (s1. 6.

pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki. trapezast.31). a levi navise (51.27 . kvadratni. 6. kosi (sl.Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St.29 ..Navrtka 147 .evi ravoj h d d St. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6. 6.32 . Profil moze biti trougaoni.Spoljni navoj 146 Sf. Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51. Ako se za posmatraca koji vijak je levi.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja. 6.32).Desni i levi navoj SL 6. Desnl navoj l. okrug1i.Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni.. postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni. Navrtka sa vijkom cini navojni par. 6.31 . odreduje se profil navoja..Vijci bez navrtke SL 6.30). 6...30 . 6.28 . ~'I----r-.-.--. Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike. Desni vijak ce pri nanize.

ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno. Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze.4" .Js D = (1.33 . Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop. Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive . jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja. Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf. Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom. aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj.1 mogu da posluze za izbor zakovice. 1= (4"3 . 6. 6. 6. Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora. aluminijuma i aluminijumskih legura.Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje. Medutim.~raJu (sl: ?34). sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1. civijama i limenim plocicarna (s1. a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan.34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6).8)· d glavu: L = 1 + 2s. kontra navrtkama. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja. Elementi zakovice su: Sf. m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga. rascepkama. Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. 6. Profil im je trougaonog oblika. masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn .27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom. 2. sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke. 6.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja.27b). 1. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 . Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). Na sl.7-1. 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava.ve~e. Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati.34 . D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern. 6. Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama. Naime. grubo obradeni.

vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1.4 9.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju. najbolje je busenje izvoditi u sklopu. obrazuje zavrsna glava (s1.6 2.6.35 .4 3.5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 . Zatim se jednim hodom kalupa.8 13 1.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6.B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1. 150 Sf. Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste.4 1. M.vruce".7 4. 6. 6. Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl. Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C.5 2. Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju.. mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus. Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju.23 d .Masinsko zakivanje 15 [ . Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese.1 2 2.Rucno zakivanje st.0. 6. .1 3 0.11.35c).4 8.8 3 3.no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju.36 . 0246 . Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju. Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem. laksi rad i cvrsCi spoj. 6.vruce".2 10 11 1. Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala.. 0.35d). Zakivanje rnoze biti "hladno" iii .23.nazivni precnik zakovnice d .35b). Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora. Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju . Tubelu 6.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac. Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno.Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja. Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem.36). Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave. 0.3 7. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl.3 5.precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 .7 1. 6. da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature.21.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3.

a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca.-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje. 6.2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva. 6. Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni. 6.Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I. zakovica u vezi moze biti naspraman (sl. 6d + 15 J. On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca.39 .Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl. 6. 6.37 i 6.38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1.Sd O. paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl.37 . 6.37 .Preklopni spoj 152 . Raspored (sl.38) iii naizmenican '--- .6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva. 6. Tabefa 6.37).1 .6. 6. 6.39). jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl.Sd 7M 2.Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf.38). ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova.40).Sd 0. I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1.Sp Zakivci u Sf. Preklopni spoj je najprostiji spoj.2 Sf.40 . Uz tabelu 6. 6.

6. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana. Ivicni SL 6. sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice. glava zakovice se razara rotirajucim tocilom.Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima. ).41d).Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf. 6. a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl. zbog cega se zakovica zakosuje (s1.41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1.41 . 6.41c). a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali). pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal. Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. Prvo se vrsi uklanjanje glave. 8 mm.42c). 6./ Presavijeni nabor I Sf. zbog nedostatka materijala za oblikovanje.42 . arnbalaza. Ostatak zakoviee se izbija (sl. 6.fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro. 6.. a zatim se ukloni (sl..41b)..42b). 154 155 . zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene.42a). Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora. Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost. Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja.41 g). koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei. 6.41a).411). stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno. 7 do 0. f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni . Pertlovanjern se spajaju tanki limovi. da bi se izbeglo njihovo vitoperenje. zavrsna glava ostace nepopunjena (sl. Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom. sudovi. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl. prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl. kuhinjsko posude . 6.Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl. gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske. •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) . 6. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova.430 . 6. Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj. ne popujava prostor otvora. debljine od 0. 6. Glava se uzduzno zasece sekacem (sl. 6.

precnik 0 = 400 mm. 6. Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si. I ~ Sf.45e). 156 8 = sooia Sl. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl. za limove debljine 0.43 prikazani su pravolinijski.44e). 6.Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi. 6.44 .3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2. duzina H = 800 mm 157 . krivolinijski i presavijeni ivicni nabori. 6. 6. Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla. Kada se ivice previse ostro saviju. 6. e) Ako je lim nepravilno odsecen.44b). 6. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu. 6. 8 mm.44c).45d).Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi. vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna. 6. 6. ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora.44a). 0. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica. na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice. To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl.5 do 3 em. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac. Sirina nab ora zavisi od debljine lima.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. Primera radi. 6. a izborom oblikaca prevelikog otvora. iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane). Ako se zahteva zaptiven spoj. Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski.45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl. Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari.44d).43h . Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern. 6. Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1. koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1.

Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee.47 . 6. Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj. a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno. 6. 6. navojnih veza.Greske pri pertlovanju Sf. naglavaka (rastavljivi spojevi). Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima. Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir. jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja.49) i slobodne. a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6. Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. prirubnice rnogu biti krute (sl. Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. na koje naleze prirubniea. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. 6. 6. Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl. medusobno se spajaju zavarivanjern. a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka. Prirubnica sa grlom (sl. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja.46 . Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl. 6. 6.47). a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama. Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi. SL 6. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja.45 .Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl. Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom.49a) je kruta prirubniea.46b). lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1.Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 .46a).48. za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja. Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi. lemljenjem.

6. Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina. koze. klimatizacij u prostorij a.Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac. uvala. hemijsko dejstvo fluida 1. ' . za pokrivanj e krova. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd. streha. Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. M~ten~al ~d. celicni pocinkovani. zbog velike trajnosti. Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. okapnica.50 . zastitu konstruktivnih delova. fibera plastike metala ltd. koji struji kroz cev. Njegova trajnost je znacajno povecana. a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost.koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature. gas).49 . Zaptivke se izraduju ad gume. Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost.50). Sf. jer je zasticen cinkovom prevlakom. 6. cinkani.48 . Relativno niska cena. zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac.49) nema grlo. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma. 6. neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a.lku I po dllne~zlJam~ (51. taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove. a za cev se takode spaja zavarivanjem. olovni i aluminijumski. pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera). koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata. 6. neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima. pritiske usled zatezanja. Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom. Bakami lim. znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata.ajuci~ povrsina prirubnica.Oblici zaptivki 160 161 . LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. 6. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf. prodora kroz krovne ravni.Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. bakami. Lim od aluminijuma i njegovih legura. slivnika.Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1.

0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!.m sa~ovlI~a povezuju u trake. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni. mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni. Nasi. dvovodni i visevodni.60 mm. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale.leze~l. ~able ~dl. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature. 7. Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja. Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter .Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. b) greben. 0. 7.Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja. c) uvala. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}. Na sl.5. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni.papira. do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom. Debljine limenih tabli su 0.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme. Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em. Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje. 7. a kod cink lima na svakih 6 metara.55 i 0.1 . stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4). Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu. savijanja.2 . Sl: 7. Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana. Nju izvode visokostrucni radniei. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima. Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee.e traje 30 do 50 godina. 7. Sf. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala. ~av Na sl. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji.r~len}lJa 2.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2). Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°. krovnih prozora i badza. nosaca antena. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane. Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva. 163 . kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara. Najniza horizontala krovne ravni je streha. secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca. Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama. ventilaeionih kanala.

7.3 . i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu. 7.Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu. Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk.4 . Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka. sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em.Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1. 7. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice. Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table. Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem. DUl: rubova na odstojanju 25 .3).30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee.Viseci oluk i odvodna cev 165 . 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl. koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi. Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em.

7. 7. Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka.6 . Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. stojeci. Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. S obzirom da se oluei znoje. Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka.6). Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu.8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. unutrasnja od lima). Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0. Sirina olukaje 13 . prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1. zakivanjem u dva reda i lemljenjem. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci. jer su nepouzdani. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. podveza Sl. St. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek. Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac. oluei iza atika i tavanski oluci. Za sluca} zagusivanja olu~a. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja. 7. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe. Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em.5 . lezeci.4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke. Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara.! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje. 7. a rede polukruznog. Povrsina preseka oluka treba da je 0. ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. 7. Pravougaonog su oblika. unutrasnji kod testerastih krovova.Otuk iza atike 166 167 . Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe. Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m.8 %.5).u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em.25 em. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl. kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl.

Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi. Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka. Prikazane su osnova i presek ovog detalja. Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2). u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev.4 m. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 . To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. 7. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. U radionici se formiraju cevi duge 3 . Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em.6 cm i Ierne. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama. karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju. razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi.7). a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove.4 ). Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae. Na sl. Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama. Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem. kvadratnog ili mnogougaonog preseka. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV . 7. 7.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji. 168 169 .7. 7. Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl. a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem. Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf. Obicno sukruznog.8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka. Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom. Te tacke su oznacene arapskim brojevima. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. S slivnika.

Sve ostale tacke 171 . F i J su medutacke.9 . e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise..Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija . Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A . e2(DEF).Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora. Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi. tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2).Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 . A i K su najnize.. jer se ttl vide u pravoj velicini.8 . Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka. Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2).1. Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'. Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze.X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl. S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku. Na primer. B. 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7.___ +-_-+IIJ ...XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI . a tacke L. 7. prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD). Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa.

Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII. Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX. Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke. Na s1.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin.11 . 7. a iz tacaka preseka povucene su horizontale. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale. Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja.10 . 5 SI. Dva dela ugla formifaju srednji segment 11. Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka. Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'. Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi.Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7.11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°.10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima. Na s1. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom. 7. 7. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima. Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII.9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 . Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI. 7. Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela.

7. Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°. do tacke 13. Taj susret. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem. kao i sve preostale tacke linije k. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 . Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl. Te tacke su obelezene rimskim brojevima.12 . lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse). Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin. Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. po kojima se nadovezuju segmenti.3.12. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill. 1 . ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k.2. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta. Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 . Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. 7. odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°.Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5.Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 . a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern. lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl.l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13. Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta. itd. Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III.lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 .13.

14).15). 7.14 . Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima.Opsivanje prozorskih ban aka SL 7. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl. Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi. Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid.liko let~. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom.4 em dalje od ravni fasade. Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi.iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu. Uko. dimnjaei i pozarni zidovi. 177 .13 . Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi.uvale. 7. To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke. U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu. Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em. Okapnice SL 7. Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi. gde se zavrsava okapnieom. 7. Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu. atike itd.Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. strehe. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 . Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl.13). Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem. Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida. krovni prozori. Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom.

7. Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale. 7. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em.30 em uz zid. Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore. Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1.Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni. 178 179 .15 .16 . 7.17).Opsivanje uvala Rog Sf. Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 . Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida. Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni. Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1. Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 . Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara. povije se.20 em niz spoljnu povrsinu kalkana. Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu.16). 7.20 em ad zida uradi se stojeci nabor. Na tom delu lima na 15 .Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf.

Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole. 7.Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7.30 em iznad krovne ravni. savija se i zavlaci pod poklopae.20 em i irna vertikalni rub na 25 . Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn. Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane. Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore. 7. a nakrajuje rub lima podvrnut nagore. Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 . Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka.18). Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. 17 . Zavrsava se rubom povijenirn nagore. 180 181 . Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem.20 em na limu se pravi vertikalni nabor.30 em ispod krovnog pokrivaca. Sa strane na odstojanju od 15 .Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu. Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima.30 cm. Dascani okvir izlazi za 20 . Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca.18 . Sf.Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 .

19 . 7. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir.20). Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni. Ako je zidana.Stojeci krovni prozor 183 . 7.0rSkO kri (0 Sf. Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl.Leieci krovni prozor 182 Sf. U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu. Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju. Ako je konstrukcija drvena onda se. 7. dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena. Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta. 7. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e .Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. oblaze limom. Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca.20 . / pr01. cela.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

A. S. G. 1. SNTL . 7. M.veze i spojevi masinskih elemenata. Laskowski. Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. Praha 1975. Jovanovic: Osnovi zavarivanja. B. 2. Antic: Limarski radovi. 191 . Masinski fakultet. novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga.LITERATURA 1. 5. Beograd 1977. Beograd 1988. M. G. Majstorovic. izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964. 4. Antic. Beograd 1981. 6. Beograd 1990. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij.A. Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. Beograd 1980. 3. Veriga: Masinski elernenti II sveska .nakladetelstvi technicke literatury. John: Rozvinute soucasti z plechu. Naucna knjiga. lemljenja i lepljenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful