STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

............· 179 ..... Po krovova limom od einka krova bakarnim limom .. 142 143 ~~~~i~:.·... ........·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·. MATERIJALI ... ~ ..·. 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · .... ....vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje . LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·. IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4.Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje .· 184 185 186 188 LITE RA'TURA . · · · ·.......... ·....: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7. Po kriivanje kriivanje . ·· m 155 158 159 ~ . ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno .· 5...·.....·. · ··········· ..... ~ . 191 5 ..···· .~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice .

Autori Beograd. Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . Za razliku od prethodnog izdanja. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u. sa preseeima i bez njih.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi. jer bi trebalo dosta prostora. konstrukcija petougla. alati i masine. zakivanje i pertlovanje. Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije.Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti. lemljenje. ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima. tehnickog crtanja i naertne geometrije. a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam". kao i tehnologija projektovanja. godine 7 . odnosi se na limarske radove u oblasti industrije. lepljenje. tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam".). Zavarivanje. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. ovde to nije uradeno. ovala itd. kao sto sam naslov govori. 2007. Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. gradevinarstva.

Omotaci tela kao sto su kocka. rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. Konstruisanje nacrtne geometrije. piramida i kupa mogu se razviti u ravan. prizma. Tu osobinu koristimo pri projektovanju.: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). piramida.KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. valjak. krojenju u montazi. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr. kupa. Kocka. prizma. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte. torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna. lopta. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 . Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu.

kosi. Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda).Ke rclvni T Sl. Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim). frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl. Zbog toga se uvodi vertikalna. Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom.. projekcijs.Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 . Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka. Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija. ortoqonalni prOjekCijSki. ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru. koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije.... N 0.Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl.. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura. Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. 1.Ke ravni . Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini). Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs. "Zrac! poluprostor rznad A.1 .~. 1.1). projekcijski .2). 1.

1. F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x.Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t.profilnica (P).3 . Sve sto je receno ocigledno je na sl.4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H. 1.• ~1'A7.--rant izrad-iza z ~L I I I ~ .Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H . A" i A'o. "sa strane". "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije.. - __J Sf. r------. 1.. Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H. "spreda". Sve tri ose polaze iz tacke 0 .spree L. .4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom.Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane".i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1. a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En.... izn~~~.4 .. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih). 1.iza! I I IV !kvadrant -----".5 .1kVCld. 1. a osa "z" je presek frontalnice i profilnice.._.koordinatnog pocetka. na sl. sped . GO' H'" -z IV oktant x Sf. y Sf. 1.5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x. 1. 1. Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' . F i P) u tzv. dye Sf.. Na sl.t~ Y ': .Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan .2 . osa "y" je presek horizontalnice i profilnice...Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H. Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo"." F II If A' ~y HIkvadrant ispod. Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice.3._-. sl. y i z.

B' F' . pa su u projekcijama u skracenju. vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima. a treca na y osi. 7 . To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x). One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H.8 . Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni. su U pravoj velicini. To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'. 1..9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji.).' Sf. sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini.poklapaju se.. Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom.. 1. Kao i projekcija bazisa su na xi y osi. 1. a treca na y osi. 1.7.' 0. Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan. sa H u drugoj i SL 1. Na s1. l."4- .' C. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata. Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB. S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli.. 1.BBp"_). jer su paralelni sa H (horizontalnicom). Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 . Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x.Limarski radovi Na sl.10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini. SL 1.::.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51. Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide.11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S. Konture izvodnice ne treba traziti. odnosno na y osi.Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni. pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici. lezi na horizontalnici. Na sl. 1. Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini. u drugoj i trecoj projekciji (AA1. Na sl..' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H. E'. ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB.6 . S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi.6 prikazan je model . 1. a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi. f. 1.0_' ~~C 8~8. Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom. Na 51.5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu . jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom.kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici. jer su paralelne sa F i P.9 . S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste.

Rogljasta tela su kocka. S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati). tri. valjak i lopta. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima.10 .Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima.1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica. cetiri i pet tackica. 2. prizma i piramida a obla Sll kupa. Ova tela mogu biti puna i suplja. Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1. 1. 16 17 . dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf.11 .Limarski radovi 2. Sf. smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela. a preostale cetiri stranice omotaca.2. 1.Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf. svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis.

4.2. Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice. Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D. razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini).2 .B. 2. 2.C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III. Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA. Tu su u pravoj velicini. Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima.Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl. Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1.). 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta.C sa praveem B . 2.3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi.Mreia obeleiene kocke 19 . jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj. 1: 10. Kroz tu tacku povlaci se paralela C . a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat). 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1. AE. EF. a kvadratVuz ivieu EF.Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji. 2. I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka. FB. SI. u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac. Iz temena B podigne se normala na pravac A . • • I • BlI Fil G" \ \\ .B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C. Dizanjem nonnala iz tacaka A. \ \'~" ~ " [' SL 2.2 pri cemu su bazisi kvadrati ..3 . a donji jednom tackom. 2. FiB do preseka sa paralelom C .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI . Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama. E.. Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije. 1:50: 1: 100 .4 . Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1. KvadratII docrtan je uz ivieu HG. isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama. drugoj i trecoj projekciji. Na sl.donji ABCD a gomji EFGH.

D i A. 2. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE. IIIo. Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. F...Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 . IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" . U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10. Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi.6). IVo. Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja. Ill" i IV" do polozaja 10". III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2. S obzirorn daje prizma prava.A paralelno x osi.III" koja se poklapa sa drugim tragom t2. kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl. 2.vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'.5a koje ima bazis ABCD.A. odnosno E'F'G'H'. 2.2. Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl. Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1. G i H koje se nalaze na pravoj E . Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka. a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH.E paralelnoj saA .. Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo.A. Iz tacaka I'. Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A . IIo.Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1. Tacke preseka ravni i piramide I.5 . Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. II.IV..7). It (tl 1I~ Tx III \ I y .-- \~lo SI.A i tako postavljamo tacke B. okrnjeni omotac i poklopac I . U prvoj projekciji tacke preseka T'.5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici. IlIo" i IVo" na x osi. III.jer su te ivice paralelne sa frontalnicom. CG i DH. Iz njih povlacimo normale na A . BF. II. Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE. Prvo se povuce prava A .6 . IIo". Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I". C. . Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x. 2. jer se cela ravan T projektuje na trag t2.' III' i IV povlace se paralele sa x osom. II".Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf. II. Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. Tako na mrezi dobijamo tacke E. 2. Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu. cela se u prvoj projekciji . IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji.

Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1. Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao". C je trougao u H. Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen. Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2.8 i 2. Tako se dobijaju tacke J 0. Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC . Sf. II. a cije su stranice ivice bazisa.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf. Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . ITo i mo.7 . III u projekcijama nije u pravoj velicini. Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom. Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca. Tako se dobija tacka B na mrezi. N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini.9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu. Presek prizme I. 2. B. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini. 2.8 . Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A. odnosno preseka. II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'.Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka.Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T. II' i III' od x ose. ivice omotaca prizme i dijagonala. 23 22 . a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . IT. Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. 2. na drugu projekciju ivice B"B~. Bazis prizme A. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama. Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. na taj nacin sto se iz tacaka I".

Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim. prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl. Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika. BCV. 7.sredina poluprecnika. kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk. 3.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T.2.10 a. Tako se dobija tacka C .11): odredi se sredina stranice AB . L 2. 2. 24 . odredena je tacka 0 . S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T .IV na prve projekcije ivica piramide. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a. 5. iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M. III (sl. II.IV se prenose na pravu velicinu ivice. CDV i DAY. 6.9a). 2. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V"). U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice.10 .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St. Za crtanje mreze potrebno . 3.9 . tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a. Ordinalama su spustene tacke preseka I .Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf.11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51. povuce se normala na AB iz tacke B. 2. 2. pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. 8. 2.10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I. Ta spojnica je prava velicina ivice piramide. Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k. Duzina AMje dijagonala petougla.Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl. Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu. U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. na normalu se nanese stranica od B do N. tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB.11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu. II. 2. 2.jos jedno teme petougaonika. Tacka Bo" je spojena sa vrhom V".tacka 0. III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca. 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl. 4. 1. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl. 2.

). Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y. piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY. 6. Spojnice V Ae.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka. itd..VII'). Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide. kosa Sf. Vo predstavlja pravu velicinu preseka. Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama .Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica. V Be itd.11 . Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka. 5. Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon.12.VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova. II" itd. Velika osa presecene elipse I" . odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn. U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V . Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" . au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa. Presek sa karakteristicnim tackama I . Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr.Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl. lIo. Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. Poligon 10.Limarski radovi 4. Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v.. 2. BV itd. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka. Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi.11a u kosoj projekciji.vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV. Il.zarubljena piramida prikazano je na s1. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD. Druge projekcije tacaka preseka I . Prava velicina preseka I . iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C. IVe.. Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka. I je na ivici A'V' itd.11). 2. su prave velicine ivica kose piramide. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu. spojnica EEl je stranica petougla. 26 27 . dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' .~ do Ao' Be itd. Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini.V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T. 2. 2. One se dobijaju presekom horizontala iz I". U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T. m.

28 0.30 0. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.0267 4.87 0.1893 6.62 0.03 0.68 0.3541 5.50 0.72 0.70 0.VIII. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole.1859 - b a k 4. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu.51 0. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini.3659 4.53 0.09 0.7915 5.61 0.2421 5. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6.67 0.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka. Za taj odnos koeficijent K = 6.44 0.02 0.80 0.1 - b a k 4.05 0.6966 4. 8695 4.69 0. 8442 4.75 0. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I .VIIT. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.07 0.0640 4.21 0.4692 4.49 0. 2.Tacke preseka I .77 0. 7450 4.1276.97 0. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a. 9426 5. 8950 4.00 0.2020 4.04 0.2978 5.0653 6.5841 5.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51.55 0.13 0.4681 5.2710 4.24 0.12a.17 0.71 0. 2.94 0.0038 6. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl.6723 5.0078 4.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I .14 0.1596 5. 7616 5.89 0.18 0. Tabela 2.95 0.1550 4.96 0.0194 4.0000 4.88 0. 7207 4.0785 a 0.26 0.25 0.4062 4.33 0.l324 5.3824 5. 2.35 0.43 0.06 0.79 b k 5.82 0.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama. 7317 5.1702 4.12 0.9726 4.0252 5.91 0.63 0. 7695 4.86 0.8191 4.1054 5.0011 4.5797 - b a k 4. 3462 4.11 0.1125 4. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.27 0. 3859 4.0994 4.92 0. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice.1. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.93 0.3078 4.9466 4.78 0.52 0.46 0.6134 5.4969 5.08 0.12 .34 0.1 4.20 0.85 0.4479 4. jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .1276 = 122.5258 5. Obim delimo na 12 delova (122.0131 4.21) i nanosimo ih na pravu .74 0. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi.9988 5.36 0.2531 4. dok su ostale 29 28 .9122 5.6026 4.54 0.1261 4.8819 5.'.48 0.76 0.2832 Sf.90 0.2892 4.95.16 0. 7942 4.2518 6.01 0.2356 4.81 0.32 0. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0.4108 5.99 1.5571 4.22 0.37 0.4908 4.0535 4.64 0. 0438 4.31 0.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga. odnosno prvoj projekciji.23 0.6428 - b a k 5.39 0.45 0.2205 6. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka.9207 4.0038 4. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj.5126 4. 3268 4. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse.2186 4.59 I 0.47 0.83 0.57 0.38 0.13 ima bazis u obliku kruznice.1870 5.56 0.8516 5.1403 4.84 0.6258 4.6492 4.5347 4.2699 5.4394 5. Spajanjem tacaka I .2145 5. 0345 6.6728 4. 8215 5.razvijeni normalni presek.66 0.5549 5.9723 6.0962 6. 7020 5.29 0.98 0.1271 6.54.73 0.0348 4.19 0. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.3259 5.42 0. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije.1582 6. I I 0.58 0.60 0.0518 5.0870 4.4269 4.15 0.54 : 12 = 10. To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3.65 0.40 0.41 0.10 0. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni.0752 4. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.

. Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak. II..temena elipse. i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. Na isti nacin. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen.2'. 12. Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. 2. Na sl. Sf.3.13a).Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka. po izvodnici na kojoj Je temena tacka. 2. XII. Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka.14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi..VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'.. kao i pravu velicinu samog preseka.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka.sinusoide. 2. Povezivanjem nanetih tacaka 1.. I. 11.. Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i.14 .Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf. . X.3'.1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1. 2. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I.. Prevojne tacke PiP. . Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu.. Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin . Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1. Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I . Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'.ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl. 2..13 . ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T. Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. 10'. Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 .. III. ..zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII . Presek i mreza prave kupe . dobijaju se krive razvijenih bazisa .

Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk.16 . II. Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici. Mreza je rastavljena po izvodnici 1 . pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini. 3. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd. 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F. Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom. 2.Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf. U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8. ad nje je otvorom sestara 33 32 . Na njima su tacke preseka I . Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu.16) izvodnice se razlikuju po duzini.I-V. V"30". V"40" daju trazene prave velicine izvodnica.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu. Spojnice V"20".2. 2.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa. pa su u pravoj velicini. Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela.2. Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice.3 itd. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka. 2 . Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I.15 .15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni. 2. v v Sf. ani su podeljeni na 8 jednakih delova. Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini. Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu. Preostale izvodnice 2. konstruisati centre krivine. Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII. Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. III u preseku sa lukom k. ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 .

dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole. Centri O. Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'. Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze. 2. Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku. od izvcdnice l-l. III. V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa. Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha. Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke. zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh. dok se druga grana konusa. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa. Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara. Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista. Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji. hiperbola ili parabola. pa pocev npr. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7".IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5. ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I . Omotac konusa se podeJi na ~e. Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe.' i 02 sa izvodnicom V"5". uglavnom zarnislja da postoji. mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala.llsatl tacku 2.~onst:. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB. Na sl. Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna. Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV").17 . 2. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha. Sl.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V . Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa . Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna.cma dijagonale a.17) i da je vrh daleko vall crteza. Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V.18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. Potrebno je naci prave velicine izvodnica I . Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V").Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 .II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1. 2.onaj iznad vrha V. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B. S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale.5 i 6. Medutacke II. Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl. Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V".

XI. Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj. X. Medutacke preseka II. 2.19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7". XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji.. U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B. IV . Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini). Ill. 2. Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima. 2.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl.Projekcije.. Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka.Projekcije.18a. 2. Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju. Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji. Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca. mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu. presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija. 36 37 . prikazan je u kosoj projekciji na sl.18 .19 . Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz. Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. kao suplje telo.

Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. dobijaju se tacke prodorne krive. i P2pramenjace. ali sa prodornom prostornom krivom I. Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. po izvodnicama V2 ~ 1 . Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS. bazis k. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1. pa se oni seku u 8 tacaka. 3. Konus Vj k. Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima. Ravan u1 dodiruje bazis k. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1. S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni.3. 3. Sva cetiri kruga su na istoj lopti. Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu.3.1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji.2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. 3. u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI . Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl. Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama.Na isti nacin postavljene su ravni U3. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1. 3. i pronadene zajednicke tacke 1lI. preseca u tackama 1-1 konus V2 k. 3. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova.U4 ••• . prikazan je bez konusa V2 k. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. . Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k.2.2 sarno u ortogonalnim projekcijama.IlJII. Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom.3). a osovine im se seku. 3.1a. IV i V. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 . Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive.

obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160. Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 . Izvodnice 1 .16 povlacirno u prvoj projekciji. = Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica. S obzirom da je velika oblica prava. One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice.13". Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama. Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'. Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu. Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16. Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111.prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica. One imaju zajednicke dodirne ravni. Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije.1'. Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice.1.prvu projekciju oblice . Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora.13. Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji. Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13". od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse. Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu . Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5.A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m. Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice. Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora. au prvoj projekciji je elipsa. Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5.b. cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica.90 i prenosimo ih na precnik 9' . Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova. u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice.na precnik 5" . Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F. Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A . oblice A sa precnika 10 . S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica. sa precnika 1090 na precnik l' 9'. a visine prodomih tacaka. S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne. nicarra SI.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 .c. a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX.1 . a druga visina vertikalne oblice.Limarski radovi do 160.

33 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I. 3.2 .Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl. '!2 2 RlT ~---SI. r I I sf I I .Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 .

Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13. Tacke I . Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B.IX formiraju razvijeni dec jedne elipse. Tacke T. Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B. izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13. XVI XV. XII. Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. Te velicine su prave u drugoj projekciji.4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 . 3.XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji. onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive.XVI razvijene krive prodora. Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima. obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13. Tacke pro dome krive I . XIII su delovi druge elipse. (sl. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I . 3. XIV.4).izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. Ona se deli na sesnaest delova. Omotac oblice B sazvija se. Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. XIII i IX X XI. Obelezavamo ih rimskim brojevima I' .

Na sl. prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa.FJ' ~ ~[ b) SL 3. Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2. Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka. Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B. bd(presek oblice BiD). S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku. Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. Sracunatu. Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A. Tacke prodome krive 1 . Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2). velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160.5258 = 11. Na s1. Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5.5 podeok/2 podeoka = 0. 11. ac (presek oblice A i C). dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne. Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E. Umetakje deo eevi istog precnika. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse.5 .6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma. pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 .0561 podeoka.XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije.1. Obim elipse je = a k = 2 . ° (y~B A O/J~.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom. Prvo izracunamo odnos b/a = 1. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora. U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse. . duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 . Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. 5. a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e. 3. : [ ° A.12.F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose.0561112 = 0.5258. 11 (° ° .92 podeoka.5 podeok). U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse. Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C.lize eJipse (FI . Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B). Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. iz druge projekcije.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa. Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa.75.3. Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem. b = 1.

Na s1.7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka. 3.--------------~-----48 I 5 SL 3. vee zadiru jedan II drugi. 3. 3.II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il. ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse).7a konus Aje levak. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I. onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu. dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama. 16. koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl. Dobijenu tacku spajamo sa II. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu.6 .7).7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka. a na s1. Polukruznicu nad I . a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje.II elipticnog preseka. Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I . I ~-----. 3. Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi. KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. Medutirn. Na s1. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B. Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama.Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 . i k. Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor. cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi. Slika 3.7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. ako kriva ima dye dvostruke tacke.

Jevkorn" po presecnoj elipsi.2. Na s1.7. - --. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice). Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse.14 i s1. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa. pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa. Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice.10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici. Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" . Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug.16 do preseka sa osom konusa.9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi.Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva. 3. Mreza konusa konstruise se kao na s1. Medutim. Na tom krugu su i tacke T. 3. a mreza oblice kao na sl. S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I . Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi.VII. Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima.8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 .K i K . Na sl./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf.. Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije. Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa. Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji. Osovine oblice i konusa se mimoilaze. i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\. Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2. a konus po kruznici k.Jevka" sa odvodnom cevi. 3. lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V . Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa . 3. Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. 3. ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0.9a prikazuje kosu projekciju . Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse. Slika 3. lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse. U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini. 2. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T". Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik. U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose. Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna.19.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici. Dobija se tacka L . Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51.4.16". koje su dvostruke tacke prodome krive. Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive.

Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T.11'. i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. ' :. . I [VU • . L I VI 0) 5 E' A ST.8 . Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' . j T~. a mala 6' -16'. do preseka sa krugom iz L' u tackama T.9 . 3. 8 7 6 5 4 . 3. i T. . Spajanjern T.Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St.Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 . 8 B o 6 . 9 " .

A nanosimo iz prve projekcije. Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu. 3. postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena). Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. tako i za oblice C. Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl. U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu). Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive.XVI. Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije.10 . Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu. 3. Na luk nanosimo 55 r'v 54 . S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk. Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse. Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca. Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije.Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'. Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 . Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa. Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive. 10.12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice.9 na koji nanosimo podeoke 9. Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 .XIX sa prave velicine.11. To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi.IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice. Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama. Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu.XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju. kako za oblicu A.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A.. Precnik lopti odgovara precnicima oblica. Na sl. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I .9 do tacaka prodora V2 . Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. Tacke prodora I . 11 . uzete iz oborenog polozaja bazisa A. Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A. Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova. Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII. Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I . 3. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L.. Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A .

3. uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl.. 3.12a.11 .12 . Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 .13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke. Na sl.Konusni le. savije..Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf. 3. 15 ")(. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji. 3.Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu. XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf. Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa.. i konusni prikljucak rak 56 57 .

Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale.11 itd. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca.13 . Sf.15. Konus B razvija se na isti nacin.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). Prikljucak na sl. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena.IX treba konstruisati kruznu oblicu. Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom. gde se one vide u pravoj velicini. Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka.2 i XlI . 3. Na s1. Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. a normalni presek joj je kruznica. Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE. Prikljucak se pripaja na kruznu cev.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . Osnova i izgled. Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci. Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju. Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale. Mreza oblice nije razvijena. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice. Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije). Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Odredi se prvo mala osa elipse. Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima. 3. 3.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji. Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom. Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu. Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I . U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci. Ovaj problem ima dva resenja. Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni. jer je taj postupak izveden nekoliko puta. 3. Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama. Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica.

II' I I Sf.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne. 3.Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3.14 .Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 .15 . trougaone i petougaone povrsine. koje su ornotac za prelaznu konstrukciju. U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata.

. a potom ti delovi najos cetiri. II itd. Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I. DE 12. Na s1. Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata. koji se nalaze na osama. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze. Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D. Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala.16 . A 12.1 trougla CGF. Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). 1I. U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova. 2.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka. 3. i k.b. Tako dobijamo tacke 1. Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa. 3.1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika. Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste. To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG. a druga polovinaje simetricna prvoj. 11 itd. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu..2. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a . I2.16.. 3.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 . U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH. Temena E. 3 itd . A B St. a temena pravougaonika su tacke EFG i H. odnosno XII. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca. 10. 3. S obzirom daje rnreza sirnetricna. 3. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A. gde se vide u pravoj velicini. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra. Na s1. Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) . 11. Tacke nove podele oznacene su brojevima 1..2. 3. do preseka sa x osom. Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa. ivica trouglova i petouglova. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. . centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu. Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A .. .17. D 12. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara.. 2. 12.1[. Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1. Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose.3. Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu. Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. 10. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k. Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1. 12. F. jer je omotac rastavljen po visini C . Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1.

17 .Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu.Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3.18 . 3. Konstrukcija ovala 65 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf.

Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa.G. Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. . Tako redom sve do izvodnice A .19 . do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili). H I 66 L__ . Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd. Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. obelezenih slovima E'. F'.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine. S obzirom daje omotac rastavljen po visini H . Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG. Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E.I trougla CDH. J.E i B . Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I . Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka. Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE. Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12. 3. a drug a je identicna sa prikazanorn gran om. ana ovalu arapskim (I12). Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E. __ 67 St. Na s1. Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn. 3.XII).. G' i H' i brojevima od 1 -12. Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala.Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala . Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12. Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve. cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR. gde se onda vide u pravoj velicini. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca. Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F. Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16. S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni.El2 . Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B. Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. G sa medutackama 4-9.

razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. A ( B F. izgled. a uzete su tako da su i one na istim visinama. Tacke 5. 7. 14. Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice.16) i medutacke (5 . CDV i DAVkroz omotac oblice. 15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. 3. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin. Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji. Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide. Tako su najvise tacke preseka 1. Tacke 1 . Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju. Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima. 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1. 3. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3". Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 .. Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl. dJ SI. 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu.20.2. Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju.4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV. 3. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice. Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12. odnosno sa kruznicorn k'. Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1. Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji.3. CDV i DAY. Na sl.21. Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide.12) i sve preneto na razvijenu mrezu.4 su prodori ivica AS. 2. CS iDS kroz konus. Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. 8. BS. BCV. 3. Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). 12. Tri preostale tacke 2. Tacke 13. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke. Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. . Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . . Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1"). Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica. l3. BCV. Osnova. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka. 3. 4 na pravu velicinu.. 3. Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. 6.

D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije. 3. najvise tacke preseka (13. gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte. C. B". C" i D" . U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara.i. 3. ivice prizme izA". B.3. Na pravcu A.2".Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 . Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca. 14. Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke.' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide. Ivice piramide. C i D. 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl.prava velicina u drugoj projekciji. Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima .12). Prodori 1. Tu su tacke 1". Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju.12.delovima kruznica. c Sf. a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije. Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji.21 ."'" " I"'C"~ . 15.4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A.jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji. au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije.22). visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini.3" i 4".2. B.

Kriva prodora je prostoma kriva. Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1. 3. U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice). 3. A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena.Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI. kojaje dvostruka tacka krive prodora. Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji. 3. SI. To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr. To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R. Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P).22 . Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte.23 .

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I.27d. Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta.izvodnica od 2 do 16. dva pravca. Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem.14. Koleno se sastoji od 6 segrnenata.27g). Sieve strane projekcije oblice na pravu T . Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3. III. a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl. 3. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl. kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3. Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu.27e na projekciju na sl. a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca. Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T. 3. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici.27a) opisemo luk. 3. Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl.27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6.Q. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl. 3.27e slovima MIN]. S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. C . za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik. Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] . 3. 3. E . a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 . Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2. Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ).E. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le. Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6. Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta.27f. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice. Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca. Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose. Linij aX . Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta. Razv~~ena povrsina (sl.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl.pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca. odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 . 3.27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl. Oslanjajuci se na raspolozive podatke.7tl4)/5=~. Prema tome na . 3. Zatim.27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. Izvodnice sa sl. Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3. 3.14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice.27a i oznacavamo je na sl.b sa lukom oznacimo slovom PI (sl.27h).27h. Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A . Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova. Analogno nanosimo preostalih 15 .27h. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl. sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl. kao produzetak ose A .27b. 3. Duz CID] je duzina ose segmenta kolena.27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl. Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju.:u stranu.27c. Tacku preseka ose b . QJ . obrazuje levo koleno. Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0. 3. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena. 3. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°.B prvog segmenta kolena. 3. Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice. B . 3.b uzmemo tacku 01 (sl. Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03. Prema tome. Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ . Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane. 3.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b .27e).27f. 3.27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena.Pi prava A .D. Numeracija izvodnica je kao na sl.s1. Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena. Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. 3. U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A . Prema tome.B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A . Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] .27e) i spajamo ih pravama. = Rl2 i 03C = R. Povecavanjern izvodnica segmenta. 3. Duzina izvodnica (sl.F. Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. povecava se ukupna duzina kolena po osi. 3.Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O. 3. Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl. 3. 0 . 3. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D]. Koleno je levo.27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl.G. Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga.27g. Na sl.27a) isto kao sto je to uradeno na sl. F .26b. 3.B. 3.IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini. 3. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi. Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju. a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D. Poluprecnik krivine kolenaje R.C. 3.. 3. 3. qP ° Katete su PC poluprecnik.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl. Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III . 3. da bi dobili segment nagnut po dva pravca.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl. IV (sl. II.

Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta.27 pri cemu ce gornje koleno biti levo. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. Poluprecnik kolena u ravni je R.b (sl. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. 3. Na s1. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl. Na s1. a na sl. a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13.27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1. 3.27g. 3.27 . 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca . 3. 3. 3.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1. 3. Na sl.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena. 3. 3. Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni. Na osi b . 3. 3. 3. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog. 3. Na sl.28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta. Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R. 3. Projekciju segmenata.29f sa izvodnicama i konturom segmenta. Na sl.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta.Limarski radovi Slika 3. Analogno se prenose i ostale izvodnice.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca. Na s1.291. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1. a donje desno. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena. gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu. Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1. 3. Medusobni prador. Na s1. Koleno se sastoji iz 6 segmenata. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5. a unutrasnji precnik je D. 3.

3. a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3. 28 . I i) I Sl. On se razvija iz ceJog lista. I· . petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena. Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta.Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl. 3.29 . Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici.30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena.Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 . Srednji pojas izmedu delova nema sava. Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6). Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno.

Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1. V).31c) i dobijamo tacke M i Q. 3.31a prikazanaje projekcija trokraka . Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM . Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R. Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta. Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela. Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama. III. Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II. e.16. 3. Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena. Q. & i h.31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II.16. III. = Mreza prikazana na s1. Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II. Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice. Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem. M. 3. Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q. Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1. 3. Tacka CI je na sredini tetive QR. Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R . sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 . a izvodnica 13 je najveca. dobijamo sve ostale segmente kolena (1. Na istoj slici spajajuci sve tacke P. SL 3.30 . Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI. 3. R. II. Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl. K sa centrom 0.31 d.31d je razvijen prvi polusegment. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). 3. 3. V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. 3. Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela. Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama. S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51. L. Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D. 3. VI. IV.31 b.31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl. Izvodnica 5 je najmanja.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda. R. LiM spajamo sa centrom 1. nacrtanje pray ugao. f. Na sl. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1.31c.3. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena.

H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena.31c. C. 3.31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. B. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla. F.VIII.. E i G. Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta. E. G. C. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . npr. Sve mere izvodnica prenose se sa sl. BC . odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'.31 . 3. Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova. Povezujuci medusobno tacke A. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla. Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D. G. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca. B. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC. E.31 g. Polusegrnent IV razvijen je na s1. 0 Sf. a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa.. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII. 3. Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0]. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD.Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 . J na luku povlacimo linije. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata. H. a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela. Iz vrha 0 kroz tacke D. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa. 3. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 . C. I.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena. Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1. Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. J. Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji. D. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom. Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9.VIII i 1 . Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. F. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi.!J. OF i OH u tackama B.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena. F. H.

3. EFHG i GRJI.32 . 9 f) SI. Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu.Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 .Razvijena mreia.33 . C i D.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B.x cetvorouglova BCFE. aksonometrija kolena iprstenova SI. 3. prenosenjem sa sl. 3.32a na horizontalu x .

Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata. Vrh V2 konusa u drugom ~oloza.2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji. Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa. Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V.9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca. Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji. Segment II rastavljen je po izvodnici 1. Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente. Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B.u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . linijom (npr.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. 3. . ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr. koja se u projekciji vidi kao duz C . Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2.2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini. su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji. Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k. Poluprecnik krivine ose kolena je R.1 i 9 .1. mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine. Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta). Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1. Koleno skrece pod uglom 90° . Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr.5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici. 3. Na sl. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta. Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena. 34 . Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1. 3. Konstrukcija mreze na sl.lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama. Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 . Prvi i peti segment su delovi cevovoda. 3. Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi.D. a vrh V. l' . Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. 1) iz druge projekcije. 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI.34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did. . 93 92 . Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova.33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove. B. C i D daleko van crteza. l ' -I '). I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A.i.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 .Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica. Presek lukova daje tacku 2. Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD. Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa. Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 .

. tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka. Na primer.35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte.2.35 .-. 7. . 2 . Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata.. uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1.8. 94 eLJ Sf. Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu . Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte.1. Ostale tacke II. nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva. Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte.. Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna..razvijenu srednju liniju segmenta (sl.. Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga).. -----' ·· X~~ .2. na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I". Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu..) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo. S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte. U prvoj projekciji to je linija T . . U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte. Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII"). Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x .. Listovi se kroje prema sablonu. 7 .~O_· ~-'!-- -~-. 3. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x ..x. segment II rastavljen je po izvodnici 1. II itd.0'.--. 3.7 i 8 .Tako dobijamo tacku T". iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa. segment III po izvodnici 7. VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 . 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl.paralelnim sa osom . Rastojanja tacaka I.z u tacki 0". II". Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II..3.-I ~. l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'. III" itd..3. .Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . 3. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte. 3.2.35c).3 . Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela. koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta.. .---r ----. Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte. TIl. -------y - -+~X~ x.---------·--·I---·-. One predstavljaju prave velicine sirine segmenata.--. 8. Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'. a segment IV ponovo po izvodnici 1..x i na nju upravna prava y. Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama .2 itd. III itd. Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova. U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c. . a sirine lista segmenata 1 .. IV .x i to iz centra O". Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1. Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte..

5. Iz istog centra V. -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H.3. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV. Produzavanje spojnica krajnjih precnika D.D. 3.!:.o. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2. Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf. Ostale izvodnice konusa 2. bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D.D2 H _ D.A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk. podeoke sa linije D .D mozerno preneti na drugu liniju D . Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu. i D2 u ovom slucaju je otezano. Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga. jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa. i delimo ga na 16 j ednakih del ova.36.o.spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z. Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova. S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 .6 i 7 odredujemo grafickim putem . Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa. Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima. projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B. Krajnje tacke na luku spojirno sa V. Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 . Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 . Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti.D. Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa.0 iz tacke V.' hI 2 2 . na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 . Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A . Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 . Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z.. DI .. 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1... (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D. (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V.36 . Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D.!L _ hI - D .4.

To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama. Precnik lopte je D (230 mm). ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte. SI. .37. V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v. 3. Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa.'VII" (76. Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu. 3. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga.1 gornji G pojas 7 1\ I L . Debljina listova nije odredena. Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti.x ina nju ortogonalno osasimetrije z.srednju liniju segmenta u pravoj velicini. a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm). B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV. 3. Povucenaje osax. U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise.Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 . Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa.l A . Najveci krug delimo osama na cetiri dela.5) manja od linije D. Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte. Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga. Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan. IIl. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna. a svaku cetvrtinu na jos tri dela..35. pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno.U polulopti ima 12 listova po obimu. Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25.37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte.. Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu .5 mm). Gornji spojni listje u obliku kruga. Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte.Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna. Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela. Na s1. lJ. \ I '\ I I r. . jer se svaki rotacioni konus moze razviti. VII. Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa. U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji.

4. r3 i r4 (sl. 3. Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu. Centri se nalaze na osi segmenata.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju. Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. 100 <. Njegov vrh je daleko van crteza.1. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi. Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji. 5 . D.2. Tako smo dobili tacke 1 . Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa. Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine.38. Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte.G gomjeg pojasa iz centara V4.·h. Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2. treci pojas ima 12. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga. 2 .6 i 7 . . Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji. = D. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1.3 i 4 . Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno.6 . Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa.37c). r2. 3 .4.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r.Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra. Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama. Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom. segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'. Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 . 3. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas.·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. V3 i V4 poluprecnicima Ii. 3. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D.7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove. Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa.5. Vs i V6 poluprecnicima r4. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa. Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa. a cetvrti osam segmenata. i delimo je na tri jednaka dela.38 . Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 .

Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r.. Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela. Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju. Na s1. r. pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu. prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C.I . a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika. III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa. Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3.I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije. Centar polulopte je tacka L. ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 . h.I.39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : .. II i III je kruzni luk. Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'.. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova. Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena. Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II. nastavlja kao na s1. Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji.nta. Podeone tacke oznacimo sa 1. Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji.2. ~3 imamo na crtezu. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi. zarubljeni konus dodiruje loptu. r.sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1.38c i d gde velicinu poluprecnika r7. Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove. Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ. r6. Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata..eo . 3 . I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h.oJ velicini kontumog luka segmenta. 3. 103 102 . Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela. sre?nje linije. Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji. merenom po tetivi TS. Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova. r2. jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata. Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka. 7.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q".Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'.. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f. 3. Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~.· . Da bi ?Iog~~p?vuci d. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. Nanormalu nanesemo strelu f. U tacki C podignemo normalu na tetivu AB. U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji. Tetive . dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno. Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R. stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k.. dakle na pra. Linija koja spaja dobijene tacke I. Tetivu podelimo na 8 delova. pa njihove centre 07 . izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije. r8"'" r)O. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa.. Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu.38a. .

Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru. r2. ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0].Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 . Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] . i nanosimo ih na razvijeni segment.39 . 3. °° o SI. lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta. segment 1 ima 5 delova). koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. 6) opisujemo lukove.. gde su u pravoj velicini. Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta. dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr. Duzine tetiva tih 2. . Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta.

21+2=4.87-10.97 20.142 oblice i U konkretnom .97 2·10. b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'. R. II. 3. .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl. slucaju D = 6 podeoka. I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji..87 n·Rv 3.i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave. 11. XII). 107 . .. od segmenata od lima koji se takode vitopere. Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere. 12. Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju. oblici.21 a = 180L = 180·20.. L 1 b L=. Dijagonale pravougaonika 1 .Jn d 22 + H2 L= . Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice. 3.sirina vitoperne povrsi. Poluprecnici rll'.duzina zavojnice na unutrasnjoj .duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice.veliki poluprecnik. Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika. 1= . . One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika.precnik baze unutrasnje oblice. mogu se odrediti graficki i racunski.JnD2 .i R. . Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka.. Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu. Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D . koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti. Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1. .2 + 92 =10.ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju.c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova. =rm + b=2. (ali se kao i povrsina lopte. pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji.12 su razvijene zavojnice.21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 .= ~3. 3. Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide. Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51. .62 +92 =20.duzina razvijene zavojnice unutrasnje .hod zavojnice. Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m.mali poluprecnik.142 . XI.sirina vitoperne povrsine. Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H.Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi. kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6".precnik baze spoljne oblice.40d). Visina Hje visina jednog hoda zavojnice.97 =221 ' . Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka. d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3.40. .Jn d 22 r =~= m L-l R. moze skrojiti). .14·4. Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere.duzina zavojnice na spoljnoj oblici. a r". 2. II.87 b=D.JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 . Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I.

To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu. Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu. 3.41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn. 3. poluprecnik krivine razvijene torze.Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze. odnosno 6. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu. Elipsaje izdvojena (s1. od kojih je lj sa cenrom 1. kad je ucrtana oskulatorna kruznica. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi.28 delova. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n . Na s1. Sf. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'. Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II. 3. predstavlja razvijenu zavojnicu p. IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice. Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova. Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II.3. Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. 3. Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice. Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova.40 . Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice. Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug. III. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". Na sl.

Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo . valja. mangan. bakra.Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi. 14 %. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu.25 . einka i olova. 111 . sumpor itd.25 %).Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. fosfor. Ovde ce biti date njihove osnovne osobine.0. cisto gvozde u prirodi ne postoji. celike (C = 0. ra stopljen se lako lije. 45 %). dobro se obraduje rezanjem.41 . 45 %). celika. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde.ugljenik. pa se ne moze prirneniti. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda. Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). meko je. celike (C > 0. 3. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma. jer se lako kuje. Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima.

valjani profili. Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom.Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika.. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid.. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali. aluninijum. Pocinkovan lim je najjeftiniji. Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. cevi. Ako se vrenje primecuje. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi. Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. i dr. itd. 4. postojani su na koroziju. nikl. klinovi itd. Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu. u kontaktu sa kiseonikorn. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom. volfram. U prisustvu vode rda. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. a vecu zilavost. Sf. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije.1 prikazani su neki oblici profila. lima.) poboljsavaju osobine celika.zakivanjem. za turbinske lopatiee. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. titan. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline. rezervoari. molibden. Odnos je cink . ali se smanjuje njegova postojanost. celici mogu biti konstruktivni (C < 0. savijanjem i tvrdim lemljenjem. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. ali im je radna temperatura niska.). Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom. Na sl. sipke. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature.. Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). bakar. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. kobalt.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi.hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. otpomi su na habanje. zakovice. lmaju veliku zilavost i tvrdocu. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje. vanadijum. otpomost prema koroziji. skretnice. hrom. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem. Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. Prema nameni ugljenicni 0. visoka otpomost na habanje . 4. Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji.5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je. azatim uljanom bojom. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 . Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko. Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. mangan. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije.. Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu.6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile). ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je. Lim od cinka se takode moze bakarisati. Legirajuci elementi (silicijum.6 %) celici.

186 0. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj.09 5.40 136.80 25. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama.00 2.27 0. zavarivanjem.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.400 0. pertlovanjem.40 0.10 0.1 11.70 6.70 1.46 2.20 8.00 12.580 0.00 28.65 0.45 5.50 0.740 0.70 28.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20.60 0. dobro se kuje i valja.70 0.06 4.20 12. Nairne. Materijali katoda.300 0.85 8.2 .19 9. dobar je provodnik elektriciteta i toplote.1 Al 1 5.C.820 1.55 0.100 0.54 0.00 22.75 2.00 36.00 1.00 68.75 0.60 1.90 1.iO 11. MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0.80 9.75 2.00 3.30 1.0x2.50 0.20 39. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.00 8. ali ga morska voda i baze razaraju.50 0.82 1.30 0. zavarivanjem. Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce. lemljenjem i pertlovanjem. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda.00 lim ploce dimenzija 1.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6.40 79.74 20. Spajanje se vrsi zavarivanjem.46 DEB LnNA (mm) 0.80 6.20 17.00 1.18 5. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.40 I 1I.60 TE2INA (kg/l tabla) 6.660 0.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal. a narocito anode.56 8.00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.50 1.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .80 1. traka.50 3.Ox2. ako j ernoguce.80 0.950 1. Tako bi spoj Zn .00 9. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima.80 12.80 3.00 8.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10.38 10. U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije.450 0. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala.350 0.143 0. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom.1 U tabeli 4. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem.2 date su standardne debljine limova.20 57.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu. na povrsini se I I I .50 2. pa rnu je vek prakticno neogranicen.70 0.50 4.00 4.20 102.25 1.40 16. cevi izica. sto iziziva razaranje spoja.70 0.75 2.40 7.00 10. razvlaci.10 2. Danas se olovni lim retko koristi.080 1. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom. Aluminijum je mek i elastican.55 10.09 1.00 125.60 DEBLJINA (mm) 0.64 DEBLJINA (mm) 0.90 1. Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.50 4.29 11.75 0.00 TEZINA (kg/lm') 2.50 5. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka.00 11.40 14.50 2. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS . Mek je.60 1.00 8.00 6.00 3.73 4.210 1.228 0.600 5.20 0.00 1.92 12. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala.62 5.60 9.50 0. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.75 3.50 4. dejstvo morske i slatke vode.00 12.crvene boje. Plavkastobele je boje.37 1.25 2.470 1.90 45.80 8.47 9. sto znaci da bi bio brze razoren.00 24.500 0. 1.45 0. Mesing Tabela 4.65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada.80 91. treba se rukovoditi tabelom 4.10 0.65 7.91 2. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn .340 1. savija i topi.00 2. tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu).25 1.00 7. lim od cinka dimenzija 1. lako se savija. Proizvodi se u vidu Iimova.00 32. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova.40 34.00 DEBLJINA (mm) 1.00 0. Tabela 4.15 3.00 2. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem.18 2.250 0. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan.2 13. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).60 114.80 0.40 31.40 0. Bakar je otporan na koroziju. ali ga razaraju kiseline i amonijak.60 TEZINA (kg/lm-) 0.I . I!.

5. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI. Iibela (sI5.1 . sestar sa dva celicna siljka. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala. celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova. 5. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost. igle a obelezavanje (s1." 5.Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 . Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom.2). Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo.1). metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom. sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. visak.

Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika.8).7).Testera. Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm. Sl. au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog. sabijanje. Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl.Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1. a ako je previse stegnut. 118 119 . Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva. istezanje. rasterivanje. Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube. izvlacenje i izravnavanje. tesko se otvaraju.6): za iskivanje. aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1. 5. 5. sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca.4). cink ili liveno gvozde buse se u suvo.3). Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu.5 mm. Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. 5. 5. Meki limovi. Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1. Turpije su radionicke. Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm. Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone. pa onda finom turpijom. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena.2 . klinastog i drvenog cekica (sl. a teze debljinu 1 nun. Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje. Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0. pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala. makaze "macu". srednju i finu podelu zubaca. bakarni.5 mm. 5. 5. Ako je suvise labav. ravnjaca . 5.3 . fine i vrlo fine. bravarske ili iglicaste (s1. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. 5. Alati i masine za limarske radove Mesing. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem. makaze. Secivo testere za metal ima grubu. Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone.

6 . 5. Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.9). 5.5 . 5.Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf. Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1.Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf.Secenje metala sekacem 120 121 .7.Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese. 5.4 .Elektricna busilica Sf. 5. UPOTREBA Sf.

zakivanje. smanjeni su troskovi potrosnog materijala. St. postizu se veoma slozeni delovi. b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2. 5. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja.8 . zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu. Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova. 5.Limarski radovi 6. Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. 123 . Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St.Masine za savijanje limova 1. spajanje vijcima. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka. 122 c) automatizovano zavarivanje. zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala. kovanje i presovanje). kao sto su pertlovanje.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata.9 . u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje.

osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava. osnovnog i dodatnog 3.2 . One mogu davati jednosmemu. Njega cine osnovni materijal (1) i say (2).2a).Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala. Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje. hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja.2b). Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). 6. formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku. topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom. 6.Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao. Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace. 124 . Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju. 125 ST. 4. cene uredaja itd.elektrode. 6. Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere. e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje. naizmenicnu i isprav1jenu struju. NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1. Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl. 6. Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala . njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje. 6. vrste konstrukcije. 6. Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju.1 .2c).Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem.

Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka. vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje. 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl.klesta za prihvatanje 3 . Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan. za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~. Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste. 6. polozaj zavarivanja. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf. sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju.bl1nog luka . rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka.80 '(. j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. sto kod naizmenicne struje nije moguce. a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode.. Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina.4 . 2 .Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1. Zav~iv~c bira . Osim toga. Medutim. jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 .Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 . Nairne. Sf.elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola. a sa njorn se mogu zavariti svi metali.:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. ali kada se _?n uspostavi. Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature.30 V je dovoljan za odrzavanje st~.4000°C) nego na strani katode (2600 .. 6.2800°C). masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje. a dodatnog za negativan (sl.metalni radni sto. 5 . a dodatnog za pozitivan (s1. One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski. 4 . rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. nacin pripreme ivica). znatno nizi napon od 23 .Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona.3b). 6. masina za zavarivanje. Ta~? s~ donje. 6. Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje.4.stega rnase.3a) 2. katodi i anodi. 6.3 . elektrode. Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode.

a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja. a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop. polozaj zavarivanja. 128 129 . Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. rutilnom oblogom. Gasna faza stabilizuje elektricni luk. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. 4. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). da su laka. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. pri izboru elektrode. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. 2. Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. 6. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci. Metalne kapi rastopljenogjezgra.5b. a ona pritezu elektrodu. Zato se treba. Oblozene elektrode imaju jezgro. niti smeju biti pritisnuti. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. celuloznom oblogom. preko kabla do elektrode. kiselorn oblogom. Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja). Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. 3. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti. 6. tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje. G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. debljina radnog predmeta.Limarski radovi za X i V savove.5a. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode. materijala Neki primeri pripreme ivica. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta. opterecenje kojem ce biti izlozen spoj. padaju u rastopljen osnovni materijal. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. pod dejstvom elektricnog luka.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. U pocetku. oksidirajucorn oblogom. zavisno od debljine predmeta. horizontalan polozaj i suceone spojeve. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera).

5 . 6.80° (sl.cak (s1. Pri tome. a kroz krajeve po jedanput. pa se dobija nepravilan say.7).80° primice radnom predmetu.7 . Da bi se izbeglo skretanje luka. 6. 2 Sl. Elektroda se pod uglom od 70 . a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne. 6. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 . kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta. 6. Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve. SI. 6.Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 .8). prvo.6). 6.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl.6 .Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski. Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet. uspostaviti elektricni luk. Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice). pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki. a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik .Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0.i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je. zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl.

Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora. Luk se. 132 133 . 6. Najbolje je.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza. 6.8 . provaruje koren zleba. a say se polaze u vise prolaza. a za vece debljine iz cetiri prolaza s1. Sa sl.11. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1.Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode. a elektroda se po njegovom uspostavljanju. kada se say ohladi. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava.cak kretanjem elektrode.Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno. 6. Na kraju se. istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne. Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku. 6.9 . da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava. 6. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1. 6. cekicem sa siljkom i secivom. 6. vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega.ode. pravolinijskim kretanjem elektrode. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo. vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka. a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1.10 . 6. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi. Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V. pri dugackorn luku. ispunjava se zleb po celoj visiru.9). U drugom prolazu. Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane.10e. U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. zatirn pali iza poslednjeg kratera. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza.Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja. eik .10a). Sf.

13 .14.ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1. 6.:d Sf.13). Sf. 6.Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu. 6.35° U odnosu na horizontalnu ravan.Zavarivanje limova debljih od 5 mm . Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku. Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 .12).Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 . Vazno je da say zahvati delom donji lim. !::. 6.11 . Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza.ugaoni spoj (levo) Sf.12 .80° (51. 6. Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva. Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1. Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode. Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu.70° u odnosu na horizontalnu ravan.14 . a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 . Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove. a delom prethodni say. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 . 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl. Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova.Zavarivanje limova tanjih od 5 mm . 6.

16). zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba. Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1.17).horizontalni spa} Sf.vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama. 6. 6.15 . ako je moguce. brzo u horizomalnom polozaju.15). Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno.17 .Zavarivanje limova debljih ad 8 mm . Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise. Elektroda se krece pravolinijski.vertikalni spoj 136 137 .Zavarivanje limova debljine 6 . 6. Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1. U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk. 6. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano.Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm .vertikalni spa} SL 6. ako je to moguce.8 mm . U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno .16 . 6. Sl. Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet. i obostrano. Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51. Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima.

vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore. 6. Ako je rnoguce treba ga izbegavati. 6. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom.18). Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno . Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e. Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu. Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno).plamenog zavarivanja. 139 . zastitna stakla). Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne.19 . lete varnice i rasprsnute kapljice metala.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl. Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom. Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala.kvas!" Sf. kapi metala iii sljake.Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala. pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl.18 . sredstva za zastitu tela od opekotina (kape. Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik. U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare. 6. Da bi se ruke zastitile od varnica. kao j od j rasprsnutih kapi metala. Lem . rukavice.19).plamenim zavarivanjern.Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote. 6. Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja. slemovi. Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika.. zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno . razlivanjem usled kapilamih pojava. varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala. Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama. maske.

a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti . Nairne. Da bi se. bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali.20).obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju. Meko se Ierne celicni limovi i zice.kom l~I?lJenJ. pa tek onda dovesti metal za dodavanje. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza. 6. Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. ~ z~tlm p~emazah topltelJ.22 . a koja moze dovesti do lorna. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja). 6. dodaje kal~J (sl.lampe (benzinska lampa za lernljenje).Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti.ostvari. 6.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl. u jednom prolazu.em (najcesce cink . Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja.20 . u horizontalnom polozaju.e bolje ak? .23).e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say. onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51. 6. Za .konst: se rucne Jemiliee (sl. da ne bi izazvali koroziju. pa eink ne isparava. a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn. za sivi liv 650 do 800 "C. bakar. Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal. To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C.21) do pojave bh~tavog sjaja. za bakar 850 do 950 "C.amatere J. mesing. I~ I z Sf. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo. vee se sarno topi. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav.plamenom zavarivanju. Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada. 6.o dobar s~oj. e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja. Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . bez obliku slova V sa uglom od 90°.22).Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf. Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza.24). ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno.hlorid iii amonijacne soli). a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju. Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta. Da bi lemljenje bilo uspesno. Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline.Rucne lemilice 141 . koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~. Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala. 6.~ kao izvor toplote . Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6. Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea.21 . Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let . 6. Pn me.

priprema lepka. sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona.nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama). Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage.lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. a ne na lem. ocvrscavanje lepka. 6. bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja). lepljenje je jednostavno i ekonomicno. Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC). radi ostvarivanja dobre veze. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu. oksida i masnoce. u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena. kontrola lepljenog spoja. temperature i vlaznosti okoline. Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. aluminijum . Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac. Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. prernazu topiteljem.24 . Ociseeni delovi se stezu. vreme i pritisak. Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu. 143 . mora se koristiti plamen.karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata. Moze biti Sf.lampa Sf.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve. Lepljenje Lem U obliku sipke. osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). bakar i mesing). gde se plocice ad volfram .23 . Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. Ako to nije slucaj. cetke. Pararnetri procesa lepljenja: temperatura. Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka. Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka.Lemljenje koriscenjem lei . treba da je sto veca. prema uputstvima proizvodaca. hrom . spojevi mogu irnati dobru toplotnu.silicijumski lem (za aluminijumske legure ). tocila. zvucnu i elektricnu izolaciju. cevi i zice Benzinska let . Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem. Treba imati na umu da povrsina dodira. To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. koji se usmerava na metalnu okolinu. Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. 6. nanosenje lepka na povrsine. organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. lepak ne povecava masu spoja. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike). Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata. mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale).

Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl. Uvrtnji (s1. Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova). Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6. Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive. da rotiraju.29. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P). Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani. Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu. Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. 6.25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr.27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka. pokretna iii nepokretna. c) Sl 6.Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama.25. mala debljina zida). kruta ili elastcna.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi.Nerastavljive veze Sarka (s1. sl. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka. 144 145 . Na stablo vijka urezuje se navoj. Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl. Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1. Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu. 6.28). Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju. 6. ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja. 6. koji su spojeni za druge elemente vijcima. Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva. ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi. a navrtkom se priteze drugi element.6. rnedufaznu i zavrsnu kontrolu.26 . 26. 6.25 . 6.25c) je sklop sa najsirom primenom.

31 .Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni.30).32).. trapezast.Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St.Desni i levi navoj SL 6. Desni vijak ce pri nanize. odreduje se profil navoja. 6. 6.27 .30 .29 . okrug1i. Navrtka sa vijkom cini navojni par.Vijci bez navrtke SL 6. 6. 6.32 . pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki.28 .Spoljni navoj 146 Sf.--.31).. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6. Ako se za posmatraca koji vijak je levi.-.Navrtka 147 .evi ravoj h d d St. 6... Desnl navoj l. a levi navise (51. Profil moze biti trougaoni. Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike.. ~'I----r-.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja. kvadratni. postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni. 6. Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51. kosi (sl.

6. masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn . 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika. Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja. 1= (4"3 . Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. Elementi zakovice su: Sf. m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga.33 .34 .27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1. Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop.~raJu (sl: ?34). Na sl. sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke.8)· d glavu: L = 1 + 2s. Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava. D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern.7-1. Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf. Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6). grubo obradeni. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu. 1. rascepkama.1 mogu da posluze za izbor zakovice. 6. Profil im je trougaonog oblika.34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6. aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj. Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora.4" . civijama i limenim plocicarna (s1.Js D = (1. Naime.ve~e. Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 . aluminijuma i aluminijumskih legura. 2.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom. Medutim. a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan. 6.27b). sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja. kontra navrtkama. 6. Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive . 6.Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje. Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze. 6. ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno.

3 7.vruce".7 1. Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac. Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl.35b).Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju.precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 .nazivni precnik zakovnice d . Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3. Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese.vruce". Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C.4 1. 6.1 3 0.6.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6. Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora.4 8. Tubelu 6.23.4 9.8 13 1. Zakivanje rnoze biti "hladno" iii .0. najbolje je busenje izvoditi u sklopu..35d). Zatim se jednim hodom kalupa.6 2.Masinsko zakivanje 15 [ .23 d . Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju. da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature.21. obrazuje zavrsna glava (s1.. Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem.B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1.36).35 . 150 Sf.8 3 3. 0. 6. 6.no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju. 0246 . laksi rad i cvrsCi spoj. Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste. M.36 . Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno.35c). vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1. 6. Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem.5 2.7 4. Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave. 6.4 3.11. 0. mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus. .Rucno zakivanje st.1 2 2.3 5. Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl.Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja.2 10 11 1.5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 . Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju .

Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni. 6. zakovica u vezi moze biti naspraman (sl.37).-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje.39 . Tabefa 6. 6.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca. ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova.6.Sd 0. On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja. 6. 6.37 .Preklopni spoj 152 .39). 6. 6.37 .2 Sf. Raspored (sl.6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf.2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva. 6d + 15 J.Sd O.37 i 6.Sd 7M 2. 6.40).Sp Zakivci u Sf.Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf.Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I.40 .1 . Preklopni spoj je najprostiji spoj. Uz tabelu 6. jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl. I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1.38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl. 6. 6.38). a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca. 6.38) iii naizmenican '--- . paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl.

411). Pertlovanjern se spajaju tanki limovi. Glava se uzduzno zasece sekacem (sl.42a)./ Presavijeni nabor I Sf. debljine od 0. Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora.fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja. a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl. Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova. Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost. stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno. 6. Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj.42 . •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) .Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf. Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom. 6. 6.41b). Prvo se vrsi uklanjanje glave.41c).41a)..42c).41 . 6. ne popujava prostor otvora. 6. kuhinjsko posude .41 g). koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei. 6. da bi se izbeglo njihovo vitoperenje. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova. 154 155 . sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice.Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl.41d). 6. glava zakovice se razara rotirajucim tocilom.42b).Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima. zavrsna glava ostace nepopunjena (sl. a zatim se ukloni (sl. sudovi. 6. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl. Ivicni SL 6. 6. prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl.. 6. pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal. ). 6.. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana.430 . zbog nedostatka materijala za oblikovanje. Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. zbog cega se zakovica zakosuje (s1. Ostatak zakoviee se izbija (sl. arnbalaza. 8 mm. f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni . a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali). 7 do 0. gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske.41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1. 6. zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene.

za limove debljine 0.44d). na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice. Primera radi. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane). To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl. I ~ Sf. 6. vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna. Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga.Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi.43 prikazani su pravolinijski. Sirina nab ora zavisi od debljine lima. Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51. Kada se ivice previse ostro saviju. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski. Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica.5 do 3 em. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu. 6. 6. Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern.45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl. iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. 6. 6.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl. Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari.44e).3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2.44a). 6. 6. precnik 0 = 400 mm.44c). ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora.45d). 156 8 = sooia Sl. 6. duzina H = 800 mm 157 . krivolinijski i presavijeni ivicni nabori. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1. 6. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac.Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi.44b). e) Ako je lim nepravilno odsecen. Ako se zahteva zaptiven spoj.45e). Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si. a izborom oblikaca prevelikog otvora.43h . koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1.44 . 6. 6.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. 0. 8 mm. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1. 6.

Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir. Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee. Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja.Greske pri pertlovanju Sf. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica. Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl. 6.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl.46 . SL 6.46b). 6. Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi. Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj.45 . Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi. Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom. naglavaka (rastavljivi spojevi).47). a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka. Prirubnica sa grlom (sl.46a).48.Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 . Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. na koje naleze prirubniea. medusobno se spajaju zavarivanjern. za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja. 6. 6. a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama.49a) je kruta prirubniea. 6. 6. 6. navojnih veza. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6. prirubnice rnogu biti krute (sl.47 . a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno. jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja. Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1.49) i slobodne. Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee. Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. lemljenjem.

lku I po dllne~zlJam~ (51. 6. LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. celicni pocinkovani. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma. zastitu konstruktivnih delova.Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7. zbog velike trajnosti. prodora kroz krovne ravni.49 . ' .50). Relativno niska cena. Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. slivnika. M~ten~al ~d. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf.Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac.ajuci~ povrsina prirubnica. bakami. Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova.48 . Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom. klimatizacij u prostorij a. Lim od aluminijuma i njegovih legura. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. 6. a za cev se takode spaja zavarivanjem. Sf. koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja. fibera plastike metala ltd. neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima. jer je zasticen cinkovom prevlakom. 6. koji struji kroz cev. zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac.Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1. Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). za pokrivanj e krova. Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. streha. 6.koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature. Njegova trajnost je znacajno povecana. relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove. koze.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a. znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata. Bakami lim.Oblici zaptivki 160 161 . izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata. cinkani. pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera). uvala. Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost. Zaptivke se izraduju ad gume. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava. olovni i aluminijumski. pritiske usled zatezanja. 6. gas). okapnica.50 . a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost.49) nema grlo. hemijsko dejstvo fluida 1.

Sf. dvovodni i visevodni.m sa~ovlI~a povezuju u trake. Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana. Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom. nosaca antena.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2).5. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne. b) greben. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane. Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. Nju izvode visokostrucni radniei. stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4). Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva. Na sl. 7. a kod cink lima na svakih 6 metara. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala.0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!. ~av Na sl. secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature. 7. krovnih prozora i badza. savijanja. Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em. Najniza horizontala krovne ravni je streha. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji. c) uvala.60 mm.Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee.2 . Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter .1 . Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama. 0.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje.55 i 0.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme. Sl: 7.e traje 30 do 50 godina. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova. 163 . Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. Nasi. Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu.Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja.papira. 7. do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom.r~len}lJa 2. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni. ~able ~dl. Debljine limenih tabli su 0. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale. Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija. kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja. 7. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}. ventilaeionih kanala.leze~l. Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge. mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni.

DUl: rubova na odstojanju 25 . 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI. koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi.3 . 7. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice. 7. 7.Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu. sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl.Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra.4 . Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1. Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table.3). Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka. i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu. Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em.30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee. Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk.Viseci oluk i odvodna cev 165 .

Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek. Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara. prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca.4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke.6 . Sirina olukaje 13 .8 %. Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em. Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl.u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna.8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. Za sluca} zagusivanja olu~a. kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl. Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom. unutrasnji kod testerastih krovova.Otuk iza atike 166 167 . 7. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali. Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci.5 . 7. podveza Sl. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. stojeci.6). Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0. jer su nepouzdani. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka. Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka. Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m.25 em. S obzirom da se oluei znoje.5).! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe. 7. unutrasnja od lima). 7. Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe. Povrsina preseka oluka treba da je 0. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em. a rede polukruznog. St.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1. Pravougaonog su oblika. 7. ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini. lezeci. zakivanjem u dva reda i lemljenjem. oluei iza atika i tavanski oluci.

7. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi. u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2).7). Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka. a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem. kvadratnog ili mnogougaonog preseka. Na sl. Te tacke su oznacene arapskim brojevima. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev. Obicno sukruznog. krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi. Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. Prikazane su osnova i presek ovog detalja.8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama. Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. S slivnika. karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava. 7. U radionici se formiraju cevi duge 3 . Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl. Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf. Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem. a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev. razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi. Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae.4 m. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV .7. S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim. Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji. 7. Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju. 168 169 . Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. 7.6 cm i Ierne.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom. To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 .4 ). Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora.

Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi.Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 . e2(DEF). Sve ostale tacke 171 . B.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija . F i J su medutacke.XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI .X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl.9 . prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD).8 .1.. a tacke L. Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka.Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora.___ +-_-+IIJ ... tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2). Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze. Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2). Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'. S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku. A i K su najnize. Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A .. 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7. 7. Na primer. jer se ttl vide u pravoj velicini. e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise. Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa.

Na s1. 7. 5 SI. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX.Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke. a iz tacaka preseka povucene su horizontale.11 . Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L. Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII. Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom. Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II. Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin. Na s1.9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom. 7. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale. Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima. Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 . Dva dela ugla formifaju srednji segment 11.11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°. Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi. Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka.10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba. Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'. 7. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima.10 . 7.

Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15.Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 . 1 . do tacke 13. Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 . Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 .lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 . Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela. odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°. lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse). Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13.3. Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III. po kojima se nadovezuju segmenti. Taj susret. itd. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta. Te tacke su obelezene rimskim brojevima. Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill.2. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k.13. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin. 7. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem. 7. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5. Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl. Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk. lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl. kao i sve preostale tacke linije k.12 . Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°. a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III.l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje.12.

4 em dalje od ravni fasade. 7. Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi.13).Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu.iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu.13 . Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi.15). Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu.14 . 7. U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu. Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem. krovni prozori. Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1. Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica.uvale. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom. Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. atike itd. To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke. strehe. Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida.liko let~. dimnjaei i pozarni zidovi. Okapnice SL 7. 177 . gde se zavrsava okapnieom. 7. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom. Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em. Uko. Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi.14).Opsivanje prozorskih ban aka SL 7. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 . Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl.

15 .17).Opsivanje uvala Rog Sf. 7.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf. Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore. Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale. Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em. 7.16 . povije se. Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida.30 em uz zid. Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 . 7. Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni.20 em niz spoljnu povrsinu kalkana. Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara. Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1. Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 . Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1.Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni. 7.16). Na tom delu lima na 15 .20 em ad zida uradi se stojeci nabor. 178 179 .

Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem.18). Sf. Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka. 180 181 . Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn.20 em na limu se pravi vertikalni nabor. Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole. Sa strane na odstojanju od 15 .30 em iznad krovne ravni.Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu. 7.30 em ispod krovnog pokrivaca. a nakrajuje rub lima podvrnut nagore. 7. Zavrsava se rubom povijenirn nagore.20 em i irna vertikalni rub na 25 .30 cm.Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7. Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. Dascani okvir izlazi za 20 .Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 . Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca. savija se i zavlaci pod poklopae.18 . Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima. Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore. Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane. 17 . Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 .

/ pr01. oblaze limom.20). Ako je konstrukcija drvena onda se. U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu. 7. Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni. cela. Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca. Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl. dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir. 7. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu.Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. 7.Leieci krovni prozor 182 Sf. 7. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e .19 . Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju. Ako je zidana.20 .Stojeci krovni prozor 183 . Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena.0rSkO kri (0 Sf.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

Majstorovic. 6. Praha 1975. G. A. Antic. SNTL . 3. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij. Naucna knjiga. Beograd 1990. Beograd 1980.A. 7. Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. Antic: Limarski radovi. M. izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964.LITERATURA 1. Beograd 1988. B. Laskowski. John: Rozvinute soucasti z plechu.nakladetelstvi technicke literatury. 5. G. 4. Masinski fakultet. Beograd 1977. 191 . 1. M. novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga. Jovanovic: Osnovi zavarivanja. Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. 2.veze i spojevi masinskih elemenata. Beograd 1981. S. Veriga: Masinski elernenti II sveska . lemljenja i lepljenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful