STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

..·.vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje . · · · ·.......... IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4... .. ...... 142 143 ~~~~i~:. 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · . ~ ..... LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·. 191 5 .... · ··········· . Po krovova limom od einka krova bakarnim limom . ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6...Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje .· 179 . ~ ..· 5........: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7.·. MATERIJALI . ·· m 155 158 159 ~ ......···· ..~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice .....·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·.. Po kriivanje kriivanje ... SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno ..·....· 184 185 186 188 LITE RA'TURA .. ·.....·.

kao i tehnologija projektovanja.Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u. jer bi trebalo dosta prostora. zakivanje i pertlovanje. Zavarivanje. tehnickog crtanja i naertne geometrije. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. kao sto sam naslov govori. ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima. Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata. a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. konstrukcija petougla. lepljenje. zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam". alati i masine. lemljenje. odnosi se na limarske radove u oblasti industrije. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima. 2007. gradevinarstva. ovde to nije uradeno. Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije. tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam". ovala itd. sa preseeima i bez njih.). Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti. Za razliku od prethodnog izdanja. Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . Autori Beograd. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. godine 7 .

Tu osobinu koristimo pri projektovanju. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 . Konstruisanje nacrtne geometrije. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr. piramida. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. piramida i kupa mogu se razviti u ravan. krojenju u montazi. Kocka.: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. prizma. Omotaci tela kao sto su kocka. torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna. Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu. kupa. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte.KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. valjak. prizma. lopta.

~. ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru. koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije.. N 0.1).. Zbog toga se uvodi vertikalna. Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija. Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl.Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 . Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda). ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura.Ke ravni . Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs. 1. kosi. Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka.1 .. Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini). 1..2). Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom. ortoqonalni prOjekCijSki. "Zrac! poluprostor rznad A.. Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim). frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl. 1.Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. projekcijs.Ke rclvni T Sl. projekcijski .

1._-. 1.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H .--rant izrad-iza z ~L I I I ~ ..5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x. Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice. dye Sf. F i P) u tzv. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih)." F II If A' ~y HIkvadrant ispod. Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo".3. a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En. "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije. A" i A'o.Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan . Sve tri ose polaze iz tacke 0 . 1.iza! I I IV !kvadrant -----". r------.4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H.._. y i z.spree L. izn~~~.. 1. Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H. 1. Sve sto je receno ocigledno je na sl. y Sf.Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H.4 .profilnica (P).. 1.i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1..• ~1'A7.. "spreda". osa "y" je presek horizontalnice i profilnice.5 . GO' H'" -z IV oktant x Sf.koordinatnog pocetka.2 . a osa "z" je presek frontalnice i profilnice. Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' . Na sl.. - __J Sf... 1. "sa strane"..4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom. 1. na sl. F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x.Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane". sl. sped .1kVCld.3 .Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t. .t~ Y ': .

u drugoj i trecoj projekciji (AA1.11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S. pa su u projekcijama u skracenju. One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke.' C.9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB. B' F' . nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi. Na sl. Kao i projekcija bazisa su na xi y osi.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni. Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini. vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica. 1. Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan.Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl. 1.' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H. 7 . 1. S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51.Limarski radovi Na sl.9 . 1. Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela. odnosno na y osi.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H. Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni. S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:.10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini.BBp"_).kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici."4- . 1. 1. Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB. Na s1. sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. Na sl. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima.0_' ~~C 8~8...5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu . To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x). jer su paralelni sa H (horizontalnicom). jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom. jer su paralelne sa F i P. f. pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici. l.. E'. su U pravoj velicini.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 .. Konture izvodnice ne treba traziti.8 . Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa.poklapaju se.' Sf. a treca na y osi.. 1. a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. sa H u drugoj i SL 1. a treca na y osi. SL 1. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom. S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste.7. Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom.). To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'. Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x. kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini.6 . Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide. jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji. lezi na horizontalnici.' 0.::.6 prikazan je model . Na 51. 1. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli.

16 17 . cetiri i pet tackica. prizma i piramida a obla Sll kupa. 1.10 . tri. smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela.Limarski radovi 2. Ova tela mogu biti puna i suplja. svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis. Sf.1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima. Rogljasta tela su kocka. dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf. S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati).11 .Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf. a preostale cetiri stranice omotaca. Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac.Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima. 2. 1.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1. valjak i lopta.2.

a donji jednom tackom. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice. razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini). Iz temena B podigne se normala na pravac A . Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima.2 pri cemu su bazisi kvadrati . 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI . FiB do preseka sa paralelom C .Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl.donji ABCD a gomji EFGH. FB. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji.C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III. 2.3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca. 1:50: 1: 100 . jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj.4 .. Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1.B. u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac. 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1. I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka.4. isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama. 2. Dizanjem nonnala iz tacaka A. a kvadratVuz ivieu EF. 2.). \ \'~" ~ " [' SL 2. Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1. 2. a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat). • • I • BlI Fil G" \ \\ . Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije.C sa praveem B .2 . Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr.Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi. AE. Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D. 1: 10. KvadratII docrtan je uz ivieu HG. Na sl. drugoj i trecoj projekciji.. SI. Tu su u pravoj velicini.Mreia obeleiene kocke 19 .3 .B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C. Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama. EF. 2.2. Kroz tu tacku povlaci se paralela C . E. Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA.

vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'. F. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE. Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1. Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi.A i tako postavljamo tacke B. odnosno E'F'G'H'.. okrnjeni omotac i poklopac I . Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I". . S obzirorn daje prizma prava. IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji. It (tl 1I~ Tx III \ I y . Ill" i IV" do polozaja 10". Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. Iz njih povlacimo normale na A . Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A .Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1. G i H koje se nalaze na pravoj E .E paralelnoj saA . Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu. U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10. BF. Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x. II. Iz tacaka I'.Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf. Tako na mrezi dobijamo tacke E. IlIo" i IVo" na x osi. IIIo.. cela se u prvoj projekciji . Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE.5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici.5 .A.6 . jer se cela ravan T projektuje na trag t2.. 2.jer su te ivice paralelne sa frontalnicom. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. 2.A paralelno x osi. Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija. D i A. a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH. II. Prvo se povuce prava A . Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo.5a koje ima bazis ABCD. IIo". Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja.A.6). IIo. Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl. Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka.' III' i IV povlace se paralele sa x osom. C. IVo. III. II. Tacke preseka ravni i piramide I. III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2. kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl. U prvoj projekciji tacke preseka T'.2. 2. 2.III" koja se poklapa sa drugim tragom t2.-- \~lo SI.. IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" .7).IV. 2. CG i DH. II".Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 .

C je trougao u H. a cije su stranice ivice bazisa. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca. odnosno preseka. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama. Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao". ITo i mo.Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T. pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini. Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. 23 22 .8 .7 . Presek prizme I. III u projekcijama nije u pravoj velicini. II. 2.9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu. II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'. N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. Bazis prizme A.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf. Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2. a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . Tako se dobija tacka B na mrezi. Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1. Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . Tako se dobijaju tacke J 0.Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. B. na taj nacin sto se iz tacaka I". II' i III' od x ose. Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B. IT. Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa.8 i 2. 2. Sf. ivice omotaca prizme i dijagonala. Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A. na drugu projekciju ivice B"B~. Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom. 2. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'.

2. 5. III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St. 2. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k. BCV.IV se prenose na pravu velicinu ivice. U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl. tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB.tacka 0. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk. II. Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika. 3. L 2. prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl. 2. Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim.IV na prve projekcije ivica piramide. CDV i DAY. Za crtanje mreze potrebno . Duzina AMje dijagonala petougla. Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla. 7.9 .10 a. 2. 4. 6. Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu. 24 .2.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T. Tacka Bo" je spojena sa vrhom V". Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51.10 . kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY.jos jedno teme petougaonika.10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I. na normalu se nanese stranica od B do N. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V"). tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a. 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl. II. III (sl. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl. 1. U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. odredena je tacka 0 . Ta spojnica je prava velicina ivice piramide. 2. 2. Ordinalama su spustene tacke preseka I .11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a.Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV. 8.sredina poluprecnika. Tako se dobija tacka C . S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T .11): odredi se sredina stranice AB . 2.9a).11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu.Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf. iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M. 3. povuce se normala na AB iz tacke B. 2.

Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v. 2.Limarski radovi 4. m. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu.VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini. One se dobijaju presekom horizontala iz I". iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C.11).. Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10. kosa Sf. Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" . Prava velicina preseka I ..V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr. spojnica EEl je stranica petougla. Vo predstavlja pravu velicinu preseka. 2. Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon. Il. au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa.). IVe. 2. Spojnice V Ae. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD. itd. 26 27 . U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu..VII'). V Be itd. I je na ivici A'V' itd. Druge projekcije tacaka preseka I .11 . piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka.zarubljena piramida prikazano je na s1. odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn.11a u kosoj projekciji. su prave velicine ivica kose piramide.Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide.12.~ do Ao' Be itd. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama . BV itd. 6. Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk. Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide. Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka. Poligon 10. 5.Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl. 2. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V .vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV. Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka. dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' . Velika osa presecene elipse I" . Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi. lIo. II" itd. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka. Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y. U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T. Presek sa karakteristicnim tackama I . Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica.

5797 - b a k 4.6728 4. 7942 4.5347 4.6723 5.1702 4.57 0. Za taj odnos koeficijent K = 6.89 0.39 0.41 0.8819 5.1870 5.96 0.12 .66 0.65 0.04 0.1271 6.40 0.1893 6. odnosno prvoj projekciji.61 0.0252 5.1596 5.86 0.2710 4.7915 5.0194 4. 0345 6.0518 5.46 0.16 0.38 0.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama.51 0.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj.2699 5. 3462 4. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.5126 4.3824 5.34 0. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I .2531 4. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice. 7020 5.01 0.5571 4. 9426 5. jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .VIIT.razvijeni normalni presek. 3859 4.5549 5. 8950 4.1859 - b a k 4.36 0. dok su ostale 29 28 . 2.0870 4. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a.0078 4. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl. 7695 4.20 0.2892 4.71 0.69 0.1125 4.4062 4.67 0.10 0.92 0.1 4. 7207 4.73 0. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.59 I 0. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse.15 0. 3268 4.30 0. 7317 5.35 0.49 0.1 - b a k 4.70 0.82 0.74 0. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.0653 6. Spajanjem tacaka I .12 0.0994 4.97 0.2205 6. 8695 4. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole.06 0.4394 5.55 0.43 0.62 0.56 0.9726 4.21) i nanosimo ih na pravu .13 0.91 0.50 0. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka.68 0. 8215 5.4108 5.93 0.6134 5. 2.4479 4.08 0.1582 6.6492 4.2145 5.5841 5.5258 5.0267 4.85 0.2978 5. 7616 5.4908 4.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.19 0.64 0.26 0.22 0.23 0. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII.4692 4. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.09 0.28 0.75 0.8191 4.94 0.0131 4.78 0.1054 5.05 0.4269 4.0038 6. Tabela 2.53 0. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka.31 0.0011 4. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0.81 0.72 0.11 0.2356 4.18 0. To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P.9988 5.95.0038 4. 0438 4.3659 4.21 0.25 0.33 0.13 ima bazis u obliku kruznice.6966 4. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka.l324 5.2421 5.00 0. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.90 0.1.2518 6.8516 5. 7450 4.48 0. Obim delimo na 12 delova (122.03 0. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije.1261 4.2186 4.24 0.54 0.32 0.0752 4.0962 6.17 0.02 0.12a. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni.9122 5.6258 4. 8442 4.83 0.1276 = 122.99 1.44 0.98 0.54. 2.0640 4.54 : 12 = 10.27 0.42 0.60 0.'.4969 5.6026 4.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole.77 0.9723 6.3259 5.1550 4.07 0.58 0.2832 Sf.52 0.3078 4.1276. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi.45 0.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I .95 0. I I 0.29 0.9207 4.9466 4.79 b k 5.1403 4.0535 4.63 0. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6.3541 5.14 0.76 0.88 0.87 0.84 0.0000 4.0785 a 0. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom.6428 - b a k 5.VIII.37 0.0348 4.47 0.80 0.2020 4. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze.Tacke preseka I .4681 5.

. 2. .. 2. Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1. Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. II. L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 . i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. Na sl. X. 2. . Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka. Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i..sinusoide..3. 10'.Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka. dobijaju se krive razvijenih bazisa .Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf. 12. Sf... ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T. XII. I. 2. .14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi. III.. Na isti nacin. Povezivanjem nanetih tacaka 1. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen.. Presek i mreza prave kupe . 2.zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII . kao i pravu velicinu samog preseka.VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'.14 .13 .. Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'..ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl.. po izvodnici na kojoj Je temena tacka.temena elipse.2'. Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu.3'. Prevojne tacke PiP. Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. 11. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I.1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1. Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak. Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka.13a). Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin .

3 itd. ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 . Mreza je rastavljena po izvodnici 1 . pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini.Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf. Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. 2 . 2.I-V. Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I. Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu. 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII. Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4. II.16) izvodnice se razlikuju po duzini. 2. ad nje je otvorom sestara 33 32 . v v Sf. Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'.16 . ani su podeljeni na 8 jednakih delova. Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom. III u preseku sa lukom k. konstruisati centre krivine. Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji.15 . 3. V"30".2.15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa. 2. U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu. Preostale izvodnice 2. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V. Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela.Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk. vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd. V"40" daju trazene prave velicine izvodnica. Na njima su tacke preseka I . pa su u pravoj velicini. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova.2. Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice. Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. Spojnice V"20".

i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'. hiperbola ili parabola. Medutacke II.Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl. Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa . tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 . Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha. Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B. Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. Centri O. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa.onaj iznad vrha V. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V . dok se druga grana konusa. ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I . Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke. Na sl.17 . III. Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa. Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. 2. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha.' i 02 sa izvodnicom V"5". Sl. 2. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista. Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze. Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV"). pa pocev npr.5 i 6. mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala. uglavnom zarnislja da postoji.cma dijagonale a.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive. Omotac konusa se podeJi na ~e. Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle. Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe.18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara. S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale. Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku. od izvcdnice l-l. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7".II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1.llsatl tacku 2.IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli.dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru. V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa.~onst:. Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V"). zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh. Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca.17) i da je vrh daleko vall crteza. Potrebno je naci prave velicine izvodnica I . Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji. Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna. 2. Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V".

XI.19 . 2. XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji. 2.18 . U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B. Medutacke preseka II.Projekcije. Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima.. 36 37 . 2. Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji. kao suplje telo. presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija. Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju.. Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu. Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl. Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka. prikazan je u kosoj projekciji na sl. X. 2. mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca.Projekcije. mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj. Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini). IV .19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7". Ill.18a.

prikazan je bez konusa V2 k. i pronadene zajednicke tacke 1lI. bazis k. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl.1a. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1. dobijaju se tacke prodorne krive. 3. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama. .2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. Konus Vj k. 3. Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa.3. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 . po izvodnicama V2 ~ 1 . koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. preseca u tackama 1-1 konus V2 k. Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima.2 sarno u ortogonalnim projekcijama. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1. 3. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k. Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom. 3. a osovine im se seku.3. ali sa prodornom prostornom krivom I. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova. 3. Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive. Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha. i P2pramenjace. Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl. IV i V.Na isti nacin postavljene su ravni U3. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1. Sva cetiri kruga su na istoj lopti.2.IlJII. u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI .1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji. 3.U4 ••• . Ravan u1 dodiruje bazis k. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1. Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS.3). Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. pa se oni seku u 8 tacaka. Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom. Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl.

a druga visina vertikalne oblice. oblice A sa precnika 10 .prvu projekciju oblice .1. cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica.90 i prenosimo ih na precnik 9' .Limarski radovi do 160. I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora. Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa. Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16. One imaju zajednicke dodirne ravni. Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice. sa precnika 1090 na precnik l' 9'. Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 . Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'. Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice.c. od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse. S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne.na precnik 5" .13.b. obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160.1'. S obzirom da je velika oblica prava. = Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica. Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu . Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13".16 povlacirno u prvoj projekciji. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice. Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova.A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m. a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX.1 .prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica. a visine prodomih tacaka. au prvoj projekciji je elipsa. Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu. Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji. nicarra SI. Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5. vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A .13". Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora. S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 . u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B. One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice. U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5. Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama. Izvodnice 1 .

'!2 2 RlT ~---SI.Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 . 3. 33 .2 .Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl. r I I sf I I .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I.

Tacke pro dome krive I . onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis.XVI razvijene krive prodora. XII. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive. izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13. Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju. 3. Tacke T. Te velicine su prave u drugoj projekciji. Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. 3. (sl. Obelezavamo ih rimskim brojevima I' .4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 . XIII i IX X XI. obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. Omotac oblice B sazvija se. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl. Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B.IX formiraju razvijeni dec jedne elipse. XIV. Ona se deli na sesnaest delova. XVI XV.4). Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13. XIII su delovi druge elipse.XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji. Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima. Tacke I .izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B.

Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 . dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika. Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom. b = 1.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove.12.5258. ° (y~B A O/J~. dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse.3. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem.0561 podeoka. Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B). Obim elipse je = a k = 2 .5 podeok/2 podeoka = 0.5 podeok). Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5. 3. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse. Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. Sracunatu. 11. Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. iz druge projekcije.0561112 = 0. Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2). Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160. Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E.75.6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma. 5. U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse. 11 (° ° . Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. ac (presek oblice A i C). Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C. a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e. Na sl.5 . : [ ° A. Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A.92 podeoka. Prvo izracunamo odnos b/a = 1.FJ' ~ ~[ b) SL 3. S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku. Tacke prodome krive 1 . prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa.lize eJipse (FI .XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije.1. Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne. velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose.F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose. . pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. bd(presek oblice BiD). duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 . U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa. Na s1. Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B.5258 = 11. Umetakje deo eevi istog precnika.

a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje. Dobijenu tacku spajamo sa II.7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I. 3. Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor. 3.7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama. KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. 3. i k.7a konus Aje levak.Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 .II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il. a na s1. cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi. ako kriva ima dye dvostruke tacke. Na s1.--------------~-----48 I 5 SL 3.6 . Na s1. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B. I ~-----. Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi. dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama. 16.7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka. Medutirn. vee zadiru jedan II drugi. 3. Polukruznicu nad I . Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I . onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu.7). koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl.II elipticnog preseka. Slika 3. ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse).

Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" .9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi. Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa. pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa. lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf. Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. koje su dvostruke tacke prodome krive. Slika 3. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa. Dobija se tacka L . Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 . - --. Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik. Medutim.16".Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva..9a prikazuje kosu projekciju . Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima.4. a mreza oblice kao na sl. Osovine oblice i konusa se mimoilaze. Mreza konusa konstruise se kao na s1. 2. Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije. 3.K i K . U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici.16 do preseka sa osom konusa. 3. U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose.2. Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse. a konus po kruznici k. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T". Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51. Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse. Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2.10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici. S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I . ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini.19. Na s1. Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna. Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice. Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi.14 i s1.8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa. lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V .Jevka" sa odvodnom cevi. Na tom krugu su i tacke T. 3.7. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice). 3.VII. Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji.Jevkorn" po presecnoj elipsi. Na sl. 3. i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\. Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa .

. L I VI 0) 5 E' A ST. 9 " .8 .9 . 3. Spajanjern T.Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St. i T.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T. ' :. . I [VU • . i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' . do preseka sa krugom iz L' u tackama T. 3. a mala 6' -16'. 8 7 6 5 4 .11'. j T~.Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 . 8 B o 6 .

Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama. Na sl. Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije.XIX sa prave velicine.11.Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'. 3. Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova. 11 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl.9 do tacaka prodora V2 . tako i za oblice C. 3. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse.12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A. Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk. S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora.IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice. postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena). Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa. 10. Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca. kako za oblicu A. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I . Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa.XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju. Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu. To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi. Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 . uzete iz oborenog polozaja bazisa A. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive. Na luk nanosimo 55 r'v 54 . Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse.9 na koji nanosimo podeoke 9. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I . Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L.10 . Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive. Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. Precnik lopti odgovara precnicima oblica. Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A . Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 . Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A.A nanosimo iz prve projekcije. Tacke prodora I . a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu.XVI. Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl. Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII. Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. 3.. U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu)..

Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L. XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf.11 .13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke.12a.12 . uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl. 3. 3. i konusni prikljucak rak 56 57 . Na sl. 15 ")(. 3. savije. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 .Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf.Konusni le. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu.. 3. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji.. Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa..

Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji. 3. gde se one vide u pravoj velicini. Odredi se prvo mala osa elipse. Sf. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice. Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom.11 itd. Prikljucak na sl. Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE. Osnova i izgled.IX treba konstruisati kruznu oblicu. Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. 3. jer je taj postupak izveden nekoliko puta. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije). Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji. Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova. Prikljucak se pripaja na kruznu cev. Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu. Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca. Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . a normalni presek joj je kruznica.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . 3. Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica. Ovaj problem ima dva resenja.13 . Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom. Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I . U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci. Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. Mreza oblice nije razvijena.2 i XlI . Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). 3. Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale. Na s1.15. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena. Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse. Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse. Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale. Konus B razvija se na isti nacin.

Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne. trougaone i petougaone povrsine. U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata.Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 .15 . II' I I Sf. koje su ornotac za prelaznu konstrukciju.Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3. 3.14 .

centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M. 11 itd.. Tako dobijamo tacke 1. Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D.. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. ivica trouglova i petouglova. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu. Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa.17. 3 itd . 3. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra. 10. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. i k. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa.2. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1. 2. 2. 10. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara. II itd. 1I. a temena pravougaonika su tacke EFG i H. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I.3. Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala. Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. Na s1. .16. Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A . do preseka sa x osom.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A. 3. To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom.b.. Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica.16 . Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose. Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata. Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1. U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH. jer je omotac rastavljen po visini C . U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk. F. gde se vide u pravoj velicini.1[. 12. D 12. Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D. a druga polovinaje simetricna prvoj. . 3. Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. A 12. koji se nalaze na osama. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca.1 trougla CGF.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina. 3. 11. 12. Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa. I2.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 . Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) . . odnosno XII. Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k. S obzirom daje rnreza sirnetricna. Temena E. 3. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a . 3. a potom ti delovi najos cetiri..1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika. DE 12. Tacke nove podele oznacene su brojevima 1. Na s1. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl. A B St. Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova.2. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze. Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu.. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG.

Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3.17 .18 . 3. Konstrukcija ovala 65 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf.Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu.

. obelezenih slovima E'. Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze.G. S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni. Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12. J. Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F. Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. 3.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova. 3. H I 66 L__ . do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili). Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12.Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala . cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR. ana ovalu arapskim (I12).E i B . Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala.XII). Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E. Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca. F'. Tako redom sve do izvodnice A . Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka.El2 . a drug a je identicna sa prikazanorn gran om. Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16. Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I . Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala.19 . S obzirom daje omotac rastavljen po visini H . gde se onda vide u pravoj velicini. Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B. . G sa medutackama 4-9. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn. Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E. Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER. Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE. __ 67 St.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine.I trougla CDH. Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa. Na s1. G' i H' i brojevima od 1 -12. Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve.

15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1.4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV. 2. Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide. 12. 3. Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida. A ( B F. Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica. Tacke 1 . a uzete su tako da su i one na istim visinama. Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. 3. Tacke 13. CDV i DAY. 3.2. Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice. Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji. Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1"). Tako su najvise tacke preseka 1. .4 su prodori ivica AS. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. dJ SI. Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. 7. Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima.21. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin. 8. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. 3. 3. 4 na pravu velicinu. Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3.12) i sve preneto na razvijenu mrezu. Na sl. Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju.3. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela. 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1. 6. BCV. Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. CDV i DAVkroz omotac oblice. BS.. Tri preostale tacke 2.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3".. koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji. odnosno sa kruznicorn k'. Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 . Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . 3. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice. Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke. Tacke 5.20. l3. Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide. Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide. 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno.16) i medutacke (5 . Osnova. CS iDS kroz konus.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. 14. . BCV. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka. izgled.

12). D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije. 15. 3. B.3" i 4". gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte. visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini.2". Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima . najvise tacke preseka (13.' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide. C i D. C.21 .Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 .22). Ivice piramide. ivice prizme izA". Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl. C" i D" . 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . B". a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije. Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji. B."'" " I"'C"~ .i. Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara. 3. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju.12. au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije. Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji.2. Prodori 1. c Sf.prava velicina u drugoj projekciji. Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca.jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . Tu su tacke 1".4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A.3. Na pravcu A. Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji. 14. Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke.delovima kruznica.

Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R. To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora. Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji. Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena. Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte. Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji. U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice). Kriva prodora je prostoma kriva. 3. SI.Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI. 3. A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica. 3.22 . kojaje dvostruka tacka krive prodora.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr. Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P).23 .

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl.D.27e).27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6. Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u.27a i oznacavamo je na sl.27f. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl.27f. kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3. 3.pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2.B prvog segmenta kolena. 3. 3. 0 .7tl4)/5=~. 3. Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl. dva pravca. Na sl. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi. Numeracija izvodnica je kao na sl. Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ . II.27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl. obrazuje levo koleno.F.14. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A .27h. 3. Oslanjajuci se na raspolozive podatke. Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku. Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl. 3. 3. Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova.Pi prava A . Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice. Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl. 3.27g. III. Razv~~ena povrsina (sl. Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ). Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3.14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice.27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena.27a) opisemo luk.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 .E. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane. 3. 3. Poluprecnik krivine kolenaje R.27c.Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O. IV (sl. a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 .:u stranu. 3. Zatim. Analogno nanosimo preostalih 15 .B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A .27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta.izvodnica od 2 do 16.27e) i spajamo ih pravama. E . U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl.B. Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] .27g).27e slovima MIN]. Prema tome na .26b. povecava se ukupna duzina kolena po osi. Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga. Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena. odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca. 3.27h). Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3. Povecavanjern izvodnica segmenta. Prema tome. Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane.27e na projekciju na sl.27h. 3. 3. Koleno je levo.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice. Prema tome. Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T.27a) isto kao sto je to uradeno na sl. Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III . Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0.G. Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta. Sieve strane projekcije oblice na pravu T . Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena.. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D]. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl. za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik. konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I. 3. Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose. B . Duz CID] je duzina ose segmenta kolena. 3. Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl. da bi dobili segment nagnut po dva pravca. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca. 3.27d. Izvodnice sa sl.C. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl. C . Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] .27b.27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje.s1.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju. = Rl2 i 03C = R. qP ° Katete su PC poluprecnik. Duzina izvodnica (sl.27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl. 3. 3. 3.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b . 3. 3. 3. 3. 3. Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu. QJ . kao produzetak ose A . Tacku preseka ose b . Koleno se sastoji od 6 segrnenata. sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl. Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju.b uzmemo tacku 01 (sl. 3. a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D. F . Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A .b sa lukom oznacimo slovom PI (sl. Linij aX . S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca. Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6. Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta. 3. Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem. Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici.Q. 3.

Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni. Na osi b . Na sl. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1. 3. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta. 3. 3.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca .28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena. Koleno se sastoji iz 6 segmenata. 3. gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu. a na sl. Projekciju segmenata. 3. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena. 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca.27g.27 . Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca. 3.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1.291. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena. 3. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici. a donje desno. 3. Analogno se prenose i ostale izvodnice. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta. 3. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata. Na s1. Na s1. Poluprecnik kolena u ravni je R. 3.27 pri cemu ce gornje koleno biti levo. Na s1.b (sl. 3. Na sl.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr. 3. Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl.Limarski radovi Slika 3.27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije. Na sl. Na s1. Medusobni prador. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. 3.29f sa izvodnicama i konturom segmenta. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R. 3. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. a unutrasnji precnik je D. a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13. Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1. 3. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. 3.

I i) I Sl.Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 . Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6).Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl. Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta. 28 . On se razvija iz ceJog lista. 3. petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena.30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena.29 . Srednji pojas izmedu delova nema sava. I· . a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3. 3. Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena. Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici.

Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . f. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1. SL 3.16. M.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena. sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 . 3.31a prikazanaje projekcija trokraka . Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta.31 d. nacrtanje pray ugao. III. Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II. Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1. Na istoj slici spajajuci sve tacke P.3. Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI. 3. Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1. 3. 3. S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama. Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela. 3. Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena. 3. V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. LiM spajamo sa centrom 1. V). Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II.31c) i dobijamo tacke M i Q. L. K sa centrom 0.31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl. Na sl. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D.31c. IV. Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama. III. 3. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R .31d je razvijen prvi polusegment. Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice. Tacka CI je na sredini tetive QR.31 b. Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R. II. dobijamo sve ostale segmente kolena (1. Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem. Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM .30 . Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. Q. Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela. Izvodnica 5 je najmanja. e. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane. Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca.31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II. & i h.16. = Mreza prikazana na s1. VI. 3. R. 3. a izvodnica 13 je najveca. R. Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl.

31 . a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB. E i G. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa. Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'. OF i OH u tackama B. npr. F. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla.31c. J na luku povlacimo linije. Iz vrha 0 kroz tacke D. a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa. 0 Sf. Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9. Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci. E..VIII. Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju. Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. I. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D. Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom. 3. F. B. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. B. Polusegrnent IV razvijen je na s1.VIII i 1 .. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC. Sve mere izvodnica prenose se sa sl. C. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena. Povezujuci medusobno tacke A. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca. C. Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0].31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B. G. C.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. D. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD. F. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 . J.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena.Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 . H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi. E. Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1. 3. BC .!J. H. H.31 g. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII. Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta. 3. 3. G.

EFHG i GRJI.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B. 3. 3. 3.x cetvorouglova BCFE. 9 f) SI. prenosenjem sa sl.32a na horizontalu x .32 . aksonometrija kolena iprstenova SI.Razvijena mreia.Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 .33 . C i D. Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu.

Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 . a vrh V. Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi. C i D daleko van crteza. . Koleno skrece pod uglom 90° . Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena. Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1.2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji. .2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini. Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2. Segment II rastavljen je po izvodnici 1. Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata. Konstrukcija mreze na sl. Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi. Poluprecnik krivine ose kolena je R. l' . 3.u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . Na sl. 3. mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente. 3. linijom (npr.i. Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 . su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji. Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV. Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta. Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr. Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 . Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. Vrh V2 konusa u drugom ~oloza. 34 . Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. 1) iz druge projekcije.33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove.1. Prvi i peti segment su delovi cevovoda. Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V. 93 92 .Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica. koja se u projekciji vidi kao duz C . I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A.5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici. Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI. 3. 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove. ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr.lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1.D. B. Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k.1 i 9 . Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta). l ' -I '). Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B.34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did. Presek lukova daje tacku 2.9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca. Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama.

Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu . 94 eLJ Sf.z u tacki 0".. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x . l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'.. II itd.2 itd. U prvoj projekciji to je linija T . Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x . a sirine lista segmenata 1 .paralelnim sa osom . IV .) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo. .7 i 8 . .8...razvijenu srednju liniju segmenta (sl. .. 3. Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II.x.3 .---r ----.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c. Listovi se kroje prema sablonu. Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte.-. Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu.-I ~. . nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva. III" itd. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte. -----' ·· X~~ . Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1. Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga). 2 . 7.--.. III itd. 8. Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela.2..35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte. S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte. Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova. na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I". Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte. One predstavljaju prave velicine sirine segmenata. segment II rastavljen je po izvodnici 1. 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl.2..3. Ostale tacke II.Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 . iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa. II".. Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata.. uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1..0'. segment III po izvodnici 7.---------·--·I---·-. 7 .1.. tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka. koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta. Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'. Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama .. 3. a segment IV ponovo po izvodnici 1. TIl.35c). 3. Rastojanja tacaka I.3. .x i na nju upravna prava y. U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte. Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII").Tako dobijamo tacku T"..x i to iz centra O". U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao.35 . Na primer.--. Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte.~O_· ~-'!-- -~-. 3.2.. Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte. Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna. -------y - -+~X~ x.

D mozerno preneti na drugu liniju D . DI .D.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1. -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H.. na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 . Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf.o.3.!L _ hI - D . Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 .o. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D. Produzavanje spojnica krajnjih precnika D. Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 . Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa.6 i 7 odredujemo grafickim putem . (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D.5.D. i delimo ga na 16 j ednakih del ova. Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z. Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti. jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom. S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 .!:. Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga. i D2 u ovom slucaju je otezano.4. Iz istog centra V. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa.36 . i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2. Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A .A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk.0 iz tacke V.D2 H _ D.... (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V. Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima.36. podeoke sa linije D . Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu.' hI 2 2 . Krajnje tacke na luku spojirno sa V. projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose. 3. Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa. Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 . Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D.spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV. 3. Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova. Ostale izvodnice konusa 2.

IIl.35. Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga. jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte.'VII" (76. \ I '\ I I r. 3. Gornji spojni listje u obliku kruga.U polulopti ima 12 listova po obimu. pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno. Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije. a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm). VII. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama.. Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna.37. Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v.1 gornji G pojas 7 1\ I L .5) manja od linije D. Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I. Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte. Na s1.l A . jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela. Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa. To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. jer se svaki rotacioni konus moze razviti.srednju liniju segmenta u pravoj velicini. B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga.x ina nju ortogonalno osasimetrije z. Debljina listova nije odredena.5 mm). Povucenaje osax.Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna. U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu. ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte. 3. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu . U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte. SI. .. Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata.Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 .37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte. 3. Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25. Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti. Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa. Precnik lopte je D (230 mm). Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). . a svaku cetvrtinu na jos tri dela. Najveci krug delimo osama na cetiri dela. lJ.

·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama.4.7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove.4. D. Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. r3 i r4 (sl. Centri se nalaze na osi segmenata. 3. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga.Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra.6 i 7 . . 3. = D. 3 .2. Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu.3 i 4 . 2 . Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena.5. i delimo je na tri jednaka dela.1. treci pojas ima 12. Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove. 5 . Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1. 100 <. Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine. Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. Vs i V6 poluprecnicima r4. Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju. V3 i V4 poluprecnicima Ii. Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D.38. Tako smo dobili tacke 1 . Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r. To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi. 3.38 . r2. Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte.·h. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas. Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji.6 . a cetvrti osam segmenata.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 . segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D. Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa.G gomjeg pojasa iz centara V4. Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa. Njegov vrh je daleko van crteza. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 .37c). Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom.

II i III je kruzni luk.Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'. Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte. 3. Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza.· . Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r. stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k.. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka.oJ velicini kontumog luka segmenta.. 3. dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno. r8"'" r)O. Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q"..nta. Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka. Tetive . Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi.. r. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa.38c i d gde velicinu poluprecnika r7. ~3 imamo na crtezu. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji. r2. a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja.I. izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. 3 . III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa.sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1. Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'. Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'. pa njihove centre 07 . Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h.2. 7. sre?nje linije. Da bi ?Iog~~p?vuci d. merenom po tetivi TS.. 103 102 . Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa. zarubljeni konus dodiruje loptu. ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 . Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji.39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu. Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji. h. mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : . prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C. U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju. pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu. jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata.I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije.I . Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II.eo . Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela. r6. U tacki C podignemo normalu na tetivu AB. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f. Tetivu podelimo na 8 delova. dakle na pra. Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika. Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela. I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima. Nanormalu nanesemo strelu f. r. Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R.. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije. . Linija koja spaja dobijene tacke I.. Podeone tacke oznacimo sa 1.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove. Na s1.38a. Centar polulopte je tacka L. nastavlja kao na s1. Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova.

39 . lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta.. Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] .Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru. Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta. koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. segment 1 ima 5 delova). Duzine tetiva tih 2. 3. i nanosimo ih na razvijeni segment. dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr. ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0]. °° o SI. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta. Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin. . r2. gde su u pravoj velicini. . 6) opisujemo lukove.

12 su razvijene zavojnice.2 + 92 =10. XII). .Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi.precnik baze unutrasnje oblice. Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere. 3. 11.hod zavojnice. Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I. .duzina zavojnice na unutrasnjoj . 107 .14·4.21 a = 180L = 180·20. d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3.JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 . slucaju D = 6 podeoka.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl. Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H. kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6".duzina zavojnice na spoljnoj oblici.veliki poluprecnik.87-10. Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju.mali poluprecnik. Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide. XI.40d).. Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice. pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji.97 2·10. I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova. b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'. Poluprecnici rll'. II.Jn d 22 r =~= m L-l R. Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka. Dijagonale pravougaonika 1 .sirina vitoperne povrsine. L 1 b L=. oblici.97 =221 ' .sirina vitoperne povrsi. Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu.duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice. Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m. .ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju. 3. =rm + b=2. moze skrojiti).142 oblice i U konkretnom .87 b=D. Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D .40. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji. . Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika. 2. .142 . 12. Visina Hje visina jednog hoda zavojnice. . (ali se kao i povrsina lopte. R. a r". One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika. .duzina razvijene zavojnice unutrasnje .Jn d 22 + H2 L= . Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova. ..97 20. Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1.c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2. 1= .87 n·Rv 3. Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51. Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka. II. od segmenata od lima koji se takode vitopere.. koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti.= ~3. mogu se odrediti graficki i racunski. 3.62 +92 =20.21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 .21+2=4.precnik baze spoljne oblice.i R.i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave.JnD2 ..

Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice.Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . Elipsaje izdvojena (s1. Na sl. Na s1. Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. odnosno 6. od kojih je lj sa cenrom 1. Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse. poluprecnik krivine razvijene torze. kad je ucrtana oskulatorna kruznica.40 . Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II. 3. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka. III.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n . 3. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova. Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu. Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice. Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug.3.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice. 3. 3. Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". Sf. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1.41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu. To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7.28 delova. predstavlja razvijenu zavojnicu p.

111 . 45 %). celike (C > 0. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima. 3. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi.ugljenik. mangan. celika. Ovde ce biti date njihove osnovne osobine.0.Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu. bakra. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. ra stopljen se lako lije. valja. dobro se obraduje rezanjem. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda. pa se ne moze prirneniti. dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde. meko je. einka i olova. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. fosfor. 14 %.Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma. Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo . celike (C = 0.25 %). 45 %). Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. sumpor itd.41 .25 . ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. jer se lako kuje. cisto gvozde u prirodi ne postoji.

Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. cevi..6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije... Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu. i dr.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2. Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. otpomost prema koroziji. Legirajuci elementi (silicijum. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom. ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije. stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. Sf. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom. najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. za turbinske lopatiee. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom. savijanjem i tvrdim lemljenjem. U prisustvu vode rda. ali se smanjuje njegova postojanost. Lim od cinka se takode moze bakarisati. 4. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi. a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline.zakivanjem. Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim. Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. aluninijum. zakovice. valjani profili. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali.1 prikazani su neki oblici profila. postojani su na koroziju. Prema nameni ugljenicni 0. hrom. kobalt.6 %) celici. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko. titan. 4. visoka otpomost na habanje . lima.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi. a vecu zilavost. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje. azatim uljanom bojom. otpomi su na habanje. Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije.hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. Odnos je cink . rezervoari. nikl. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid. Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled. itd. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. Na sl. u kontaktu sa kiseonikorn. celici mogu biti konstruktivni (C < 0. mangan.) poboljsavaju osobine celika. Ako se vrenje primecuje. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 . skretnice. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom.5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je. bakar. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. klinovi itd. Pocinkovan lim je najjeftiniji. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost.).Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika. ali im je radna temperatura niska. volfram. vanadijum. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. sipke.. molibden. Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile). Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu. lmaju veliku zilavost i tvrdocu.

a narocito anode.75 2.60 1.80 6. ali ga razaraju kiseline i amonijak.82 1. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).2 . Tabela 4.00 TEZINA (kg/lm') 2.60 0.1 U tabeli 4. Proizvodi se u vidu Iimova.40 0.40 0. MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0.90 45.80 25.80 3.20 102.45 5.85 8.00 36. pa rnu je vek prakticno neogranicen.20 17.60 TEZINA (kg/lm-) 0.820 1.00 2. Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS .06 4.37 1. ako j ernoguce.09 5.00 32.10 0. Tako bi spoj Zn .470 1.29 11. Danas se olovni lim retko koristi. savija i topi. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka.50 3.50 2.75 0.45 0. dejstvo morske i slatke vode.00 1.80 9.46 DEB LnNA (mm) 0. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.143 0.00 8.09 1. lemljenjem i pertlovanjem.10 0.70 0.I .40 7.0x2.25 1.350 0.60 DEBLJINA (mm) 0.2 13.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10. razvlaci.00 9. zavarivanjem. Bakar je otporan na koroziju.30 0.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn .91 2.50 4.60 TE2INA (kg/l tabla) 6.100 0.50 4.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu.740 0. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom.80 0.54 0.00 8.00 1.40 79.25 2. na povrsini se I I I .50 2.00 11. Spajanje se vrsi zavarivanjem.00 12.crvene boje.50 0.75 3.64 DEBLJINA (mm) 0.80 91.15 3. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.080 1. lako se savija.00 2.90 1.300 0.400 0.65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada.00 4.660 0.75 0.40 31.00 8.40 34. I!.50 5. Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.20 39.18 2. pertlovanjem. Materijali katoda.500 0. ali ga morska voda i baze razaraju.0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem.80 0.00 DEBLJINA (mm) 1. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem.00 10.65 7. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala.80 8.250 0.75 2.40 I 1I.40 16.60 9.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal.25 1.50 1.70 0. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda. Mesing Tabela 4.340 1. Nairne.50 4.186 0.40 14. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom.46 2.60 114.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.00 12.62 5. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj.56 8.92 12.iO 11. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova. tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu).00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.80 1. cevi izica.70 0.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .47 9.00 24.00 0.38 10.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6. 1.65 0. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.55 0. Mek je.20 0. U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije.75 2.00 22. treba se rukovoditi tabelom 4.580 0. traka.40 136.18 5.00 3.00 6.55 10. dobar je provodnik elektriciteta i toplote. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima.00 1. zavarivanjem. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena.50 0.10 2.00 28.19 9.70 1.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala.228 0. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan.27 0.00 lim ploce dimenzija 1.20 12.00 3.20 8.70 28.950 1. sto iziziva razaranje spoja.70 6.30 1. Aluminijum je mek i elastican.00 125.Ox2.00 68.2 date su standardne debljine limova.1 11.210 1. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama.60 1.74 20.00 2.1 Al 1 5.00 7.C. sto znaci da bi bio brze razoren.80 12.450 0.50 0. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.50 0. lim od cinka dimenzija 1.90 1. Plavkastobele je boje.73 4.600 5. dobro se kuje i valja.20 57.

sestar sa dva celicna siljka. Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo. celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova. metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom. igle a obelezavanje (s1.1 . Iibela (sI5. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala.Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 .1). Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom. 5.2). 5." 5. sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI. visak.

Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal. Turpije su radionicke. jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje. Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje. Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. makaze "macu". 5.6): za iskivanje. sabijanje.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog. Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl. Secivo testere za metal ima grubu. makaze. 118 119 . fine i vrlo fine. Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima. rasterivanje. srednju i finu podelu zubaca. Sl. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm. sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca. tesko se otvaraju. 5.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika. pa onda finom turpijom. 5. 5.2 . bravarske ili iglicaste (s1. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1.8). ravnjaca . Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm. a teze debljinu 1 nun. Meki limovi.3). Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1.Testera. klinastog i drvenog cekica (sl. 5. au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. izvlacenje i izravnavanje. 5. Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva. 5. 5. istezanje. Alati i masine za limarske radove Mesing. Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu.4).5 mm. Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. Ako je suvise labav. Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0.3 . a ako je previse stegnut.Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1.5 mm. cink ili liveno gvozde buse se u suvo. aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1. Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone.7). Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. bakarni. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena. pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1.

Secenje metala sekacem 120 121 . Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1. 5.4 . 5.5 .7.9). 5.Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese. 5. Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.Elektricna busilica Sf.Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf.6 .Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf. UPOTREBA Sf. 5.

5. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja. zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala.Masine za savijanje limova 1. b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2. spajanje vijcima. kao sto su pertlovanje. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka. Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju. 123 . u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje.9 . postizu se veoma slozeni delovi.8 . St. 5. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova. smanjeni su troskovi potrosnog materijala. kovanje i presovanje). U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa. zakivanje. 122 c) automatizovano zavarivanje. Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St. Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu.Limarski radovi 6.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata.

Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. 6. Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere. Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl. 4.2 .1 . Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje. hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja. cene uredaja itd. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1. osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima. 6.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. One mogu davati jednosmemu. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju.Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala.Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem. Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace. Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava. 124 . topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom. osnovnog i dodatnog 3. Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju.elektrode. vrste konstrukcije.2c). Njega cine osnovni materijal (1) i say (2). Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1. 6.Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao. 6. NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST. formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku. Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala . e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl. 6. njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena. E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje. 125 ST. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje.2a). Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. 6. naizmenicnu i isprav1jenu struju.2b).

Zav~iv~c bira .Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1. nacin pripreme ivica). a sa njorn se mogu zavariti svi metali.3b). 2 . Medutim.Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 . Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature.metalni radni sto. j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. 6.4. 5 . masina za zavarivanje. a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode. Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. elektrode. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje.30 V je dovoljan za odrzavanje st~. Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje. a dodatnog za pozitivan (s1.stega rnase.Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka. Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode. ali kada se _?n uspostavi. sto kod naizmenicne struje nije moguce. za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~.80 '(.:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste. polozaj zavarivanja. Ta~? s~ donje. 6. jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 . a dodatnog za negativan (sl.3a) 2.3 . 6.bl1nog luka . rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka. Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina. 6.Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona. 4 . 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl. sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju.klesta za prihvatanje 3 . Nairne. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju.4000°C) nego na strani katode (2600 . katodi i anodi. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf.4 ..elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola. Sf. masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje.2800°C). One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski. rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje. Osim toga. znatno nizi napon od 23 .. 6. Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan.

Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. 6. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje. za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. opterecenje kojem ce biti izlozen spoj. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. kiselorn oblogom. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera). Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. niti smeju biti pritisnuti. padaju u rastopljen osnovni materijal. preko kabla do elektrode. tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje. Gasna faza stabilizuje elektricni luk. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. 4. 6. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. 2.5a. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. polozaj zavarivanja.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla. materijala Neki primeri pripreme ivica.5b. pod dejstvom elektricnog luka. 3. Oblozene elektrode imaju jezgro. Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama. G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom. Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju.Limarski radovi za X i V savove. horizontalan polozaj i suceone spojeve. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. oksidirajucorn oblogom. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. da su laka. 128 129 . da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. debljina radnog predmeta. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). rutilnom oblogom. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode. Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja. celuloznom oblogom. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. U pocetku. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. pri izboru elektrode. najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci. zavisno od debljine predmeta. Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. a ona pritezu elektrodu. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja). Zato se treba. Metalne kapi rastopljenogjezgra. a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop.

pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 . 6. Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode. uspostaviti elektricni luk. Da bi se izbeglo skretanje luka. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve. 6. Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice).7 .Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl. Pri tome.Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski.5 .Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0. 6. a kroz krajeve po jedanput. 6. a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne.80° (sl. zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl.cak (s1. 2 Sl.7).Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 . prvo.6 . a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik . kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta.6). Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet. Elektroda se pod uglom od 70 .8). SI. pa se dobija nepravilan say.i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je. 6.80° primice radnom predmetu. 6.

9 . pri dugackorn luku. Luk se.Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno. a elektroda se po njegovom uspostavljanju. U drugom prolazu. a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1. Sa sl. vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega. a za vece debljine iz cetiri prolaza s1. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni. U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. 6. 6. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo. Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane. provaruje koren zleba. 132 133 . Najbolje je. 6.10e. Sf. cekicem sa siljkom i secivom.9). eik . 6. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza. Na kraju se. 6.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf. da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava.10a). pravolinijskim kretanjem elektrode. zatirn pali iza poslednjeg kratera. a say se polaze u vise prolaza.cak kretanjem elektrode. 6. 6. kada se say ohladi. 6. Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne. istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza. vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka.Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi. Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora. ispunjava se zleb po celoj visiru.ode.10 .11.Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja.8 . Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V.

a delom prethodni say. 6.11 . Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu. Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova. 6. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 .14 . Vazno je da say zahvati delom donji lim.:d Sf. 6. Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku.14.ugaoni spoj (levo) Sf. 6.Zavarivanje limova debljih od 5 mm . 6.Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu.ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1. Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1.13).Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl.70° u odnosu na horizontalnu ravan. a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 .12 . Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza.13 . Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove.Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 .80° (51. Sf. !::. Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 . 6.12). Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode. Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva.35° U odnosu na horizontalnu ravan. 6.Zavarivanje limova tanjih od 5 mm .

horizontalni spa} Sf. 6. Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno . U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk. U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize. 6. Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno.17 . Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1.Zavarivanje limova debljine 6 . Sl.15 .8 mm . i obostrano.16 . brzo u horizomalnom polozaju. 6.16).vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama.Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm . Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise.vertikalni spoj 136 137 .Zavarivanje limova debljih ad 8 mm . 6. ako je moguce. Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1.vertikalni spa} SL 6. Elektroda se krece pravolinijski. zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba.17). ako je to moguce. Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51. 6.15). Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima.

jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala. U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare. razlivanjem usled kapilamih pojava. varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala.18 . Lem . 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno . kao j od j rasprsnutih kapi metala. Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno .plamenim zavarivanjern. Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e. rukavice. zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom. 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl. kapi metala iii sljake. lete varnice i rasprsnute kapljice metala.plamenog zavarivanja.18). zastitna stakla). maske.Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja. Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. 6. 6. 6.19).. pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika. Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne. pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom.kvas!" Sf.19 . Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. sredstva za zastitu tela od opekotina (kape. slemovi. Ako je rnoguce treba ga izbegavati. Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala.Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote. 139 . Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno). stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu. Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama. Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik. vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore. Da bi se ruke zastitile od varnica.

Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada. u jednom prolazu.obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl. Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala.amatere J. Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav. Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea. Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal. ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza.~ kao izvor toplote . 6. Da bi se. da ne bi izazvali koroziju. 6. a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju. pa eink ne isparava.21) do pojave bh~tavog sjaja. bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali.22).Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf.plamenom zavarivanju.ostvari. a koja moze dovesti do lorna.kom l~I?lJenJ. Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6.21 . Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju. I~ I z Sf. za bakar 850 do 950 "C. Nairne.Rucne lemilice 141 . u horizontalnom polozaju. Da bi lemljenje bilo uspesno. Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta. za sivi liv 650 do 800 "C.konst: se rucne Jemiliee (sl.24). Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja. e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja. bakar. mesing. Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno. Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline. bez obliku slova V sa uglom od 90°. 6. Meko se Ierne celicni limovi i zice. 6. Pn me.e bolje ak? . vee se sarno topi. pa tek onda dovesti metal za dodavanje.20). dodaje kal~J (sl. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja).lampe (benzinska lampa za lernljenje). 6. onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51. ~ z~tlm p~emazah topltelJ. koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~.e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say.23).20 .Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo. a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti . To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C. 6. 6.em (najcesce cink . Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let .o dobar s~oj.hlorid iii amonijacne soli).22 . Za .

Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. Ako to nije slucaj. pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu. temperature i vlaznosti okoline. spojevi mogu irnati dobru toplotnu.23 . Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike).karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata. osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva. Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina. tocila. 143 . Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. Moze biti Sf.Lemljenje koriscenjem lei . prernazu topiteljem. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem. 6. kontrola lepljenog spoja. Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC). organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. lepljenje je jednostavno i ekonomicno. cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve. prema uputstvima proizvodaca. nanosenje lepka na povrsine. treba da je sto veca. Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka. aluminijum . oksida i masnoce. Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage. Ociseeni delovi se stezu.24 . radi ostvarivanja dobre veze. sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona.silicijumski lem (za aluminijumske legure ).lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. Pararnetri procesa lepljenja: temperatura. mora se koristiti plamen. a ne na lem. mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale). Treba imati na umu da povrsina dodira. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak. Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu. zvucnu i elektricnu izolaciju. priprema lepka.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. ocvrscavanje lepka. Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. lepak ne povecava masu spoja. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata. Lepljenje Lem U obliku sipke.lampa Sf. vreme i pritisak. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni.nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama). To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka. hrom . cevi i zice Benzinska let . sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira. Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. gde se plocice ad volfram . cetke. koji se usmerava na metalnu okolinu. bakar i mesing). Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja). 6. Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac.

25c) je sklop sa najsirom primenom. Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive. Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu. 6. Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6.26 . Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova).Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama. da rotiraju.6. c) Sl 6. ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja.25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr. koji su spojeni za druge elemente vijcima. rnedufaznu i zavrsnu kontrolu. mala debljina zida). 144 145 . 6. a navrtkom se priteze drugi element. Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P). sl. Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1. 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi. 6. Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka. 6. Na stablo vijka urezuje se navoj. ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi.28). Uvrtnji (s1. 26.25. kruta ili elastcna. Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu. pokretna iii nepokretna.25 . Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani. Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju. 6.29.27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka. Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl. Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl.Nerastavljive veze Sarka (s1.

6.--.Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St. Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike.-. Navrtka sa vijkom cini navojni par. 6.Navrtka 147 .. ~'I----r-.. 6. Desnl navoj l.Spoljni navoj 146 Sf.30 . pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki. okrug1i.31 . Ako se za posmatraca koji vijak je levi.27 . kvadratni.Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni.. trapezast..Desni i levi navoj SL 6. postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni.Vijci bez navrtke SL 6. 6. kosi (sl.evi ravoj h d d St. Desni vijak ce pri nanize. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6.32 .28 .32). a levi navise (51.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja. 6. 6. odreduje se profil navoja. Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51.29 . Profil moze biti trougaoni.31).30)..

Profil im je trougaonog oblika. 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja. a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan. 6. Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu. Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom. 2. 6.1 mogu da posluze za izbor zakovice. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava. 6. Naime. Na sl.4" . m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6). jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja.27b). Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf.Js D = (1. 1. Medutim. aluminijuma i aluminijumskih legura. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 .27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1. rascepkama.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom. ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno. Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1. grubo obradeni.ve~e. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu. masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn . 1= (4"3 . Elementi zakovice su: Sf.34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6.34 . kontra navrtkama. civijama i limenim plocicarna (s1. 6.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja. aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj.~raJu (sl: ?34). Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive .33 . sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke. Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop. 6. sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora.7-1. Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern. Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati. Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama.Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje. 6.8)· d glavu: L = 1 + 2s.

6 2. 6.no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju.35b). Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju ..36).4 1.36 .1 2 2.35d). Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju. 0.vruce". Zakivanje rnoze biti "hladno" iii . Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem.8 13 1.B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1. . Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac.2 10 11 1.Rucno zakivanje st. Zatim se jednim hodom kalupa.Masinsko zakivanje 15 [ . 6. Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju.5 2. 0.7 4.23. laksi rad i cvrsCi spoj. Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem.21.8 3 3.1 3 0. Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora.Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja. Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C. Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese.35 .7 1. obrazuje zavrsna glava (s1.vruce". mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus. 150 Sf. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave. Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste. vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1.6.. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl.4 3. 0246 . M.4 8.11. da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6.5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 .3 5. Tubelu 6.4 9. Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina. 6.23 d .3 7.35c).0. Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno. Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3.precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 . 6. 6.nazivni precnik zakovnice d . najbolje je busenje izvoditi u sklopu.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju. Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala.

zakovica u vezi moze biti naspraman (sl.Sd 7M 2. 6d + 15 J.1 . Preklopni spoj je najprostiji spoj. 6. 6. Tabefa 6. 6. Uz tabelu 6. ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova.37 .39 .39).37 . Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni. 6.Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I.40 .38) iii naizmenican '--- . paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl. Raspored (sl.40).Sd O.38).6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca. On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja.38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1.37).Sp Zakivci u Sf.-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje.2 Sf. 6.37 i 6.6. jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva. 6.Sd 0. 6.2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva. 6. 6. I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1. 6. a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca.Preklopni spoj 152 .Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf.

6. Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom. Pertlovanjern se spajaju tanki limovi. 6. f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni .41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1. glava zakovice se razara rotirajucim tocilom. 6.41b). 6. 6. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana.fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja. sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice. a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali). 6. •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) .411)..41 g). kuhinjsko posude . stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno. ne popujava prostor otvora. gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske.41c).430 . debljine od 0.42b).42c). Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. zavrsna glava ostace nepopunjena (sl. Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora. Prvo se vrsi uklanjanje glave. sudovi. 6. 7 do 0. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl.. 6. Ostatak zakoviee se izbija (sl. zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene. 154 155 . Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj. koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei. a zatim se ukloni (sl. Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova.41d).41 . 8 mm. 6. pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal. Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja.41a). 6. Glava se uzduzno zasece sekacem (sl. a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl../ Presavijeni nabor I Sf. 6.Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro. 6. arnbalaza.42a). Ivicni SL 6. prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl. ). zbog nedostatka materijala za oblikovanje.Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl.42 .Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf. zbog cega se zakovica zakosuje (s1. da bi se izbeglo njihovo vitoperenje.

5 do 3 em. Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51.43 prikazani su pravolinijski. Kada se ivice previse ostro saviju. precnik 0 = 400 mm. 6. 6.3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2. 0.43h . krivolinijski i presavijeni ivicni nabori. Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla. a izborom oblikaca prevelikog otvora. 6.44a).45e). 6. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski. 6. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica. 156 8 = sooia Sl. 6. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl. To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane). iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga. 6. I ~ Sf. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu.45d).Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi. 6.44 .45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl. 6. 6.44c).44b). 6. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac. vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna. Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1.44d). Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern. 8 mm. 6.Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi. Primera radi. ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1. na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice. Sirina nab ora zavisi od debljine lima. koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. duzina H = 800 mm 157 . e) Ako je lim nepravilno odsecen. Ako se zahteva zaptiven spoj. Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si.44e). za limove debljine 0.

Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi.46b). Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl.48.47 . lemljenjem.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. 6. 6. Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. 6. a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6.46 . Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj.49a) je kruta prirubniea. jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja. a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama.Greske pri pertlovanju Sf. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja. medusobno se spajaju zavarivanjern. Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee. a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka.49) i slobodne. Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica. prirubnice rnogu biti krute (sl. naglavaka (rastavljivi spojevi). 6. SL 6. Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee.47). navojnih veza. Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom. Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. 6.46a). za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja. 6. 6. na koje naleze prirubniea.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl. Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir. a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno.45 . lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1. Prirubnica sa grlom (sl.Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 . Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi.

prodora kroz krovne ravni. relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove.48 . Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. slivnika. 6.lku I po dllne~zlJam~ (51. 6. zastitu konstruktivnih delova.50). Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost. Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. ' . Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju. neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima. 6. izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd.Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. Zaptivke se izraduju ad gume. 6. koze.49) nema grlo.50 . pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera). fibera plastike metala ltd. Relativno niska cena. koji struji kroz cev. LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. bakami. hemijsko dejstvo fluida 1. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma. za pokrivanj e krova. gas). Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom.Oblici zaptivki 160 161 . Sf. uvala. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata.Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1. okapnica. Bakami lim. 6. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto. taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). pritiske usled zatezanja. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava.Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac. Lim od aluminijuma i njegovih legura. koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja. Njegova trajnost je znacajno povecana. cinkani.ajuci~ povrsina prirubnica.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina. celicni pocinkovani. zbog velike trajnosti. streha. a za cev se takode spaja zavarivanjem. Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. klimatizacij u prostorij a.49 . neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova. olovni i aluminijumski. a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost. M~ten~al ~d. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. jer je zasticen cinkovom prevlakom. zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac. znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata.koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature.

r~len}lJa 2.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje. Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu. kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara. Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom.0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!. 163 .1 . 7. Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva.5. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}. Sf. 0.Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. Najniza horizontala krovne ravni je streha. Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge.e traje 30 do 50 godina. Nju izvode visokostrucni radniei. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane. Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°. 7. Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija. Na sl. b) greben. 7. Debljine limenih tabli su 0. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2). do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom.papira.Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja. Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter . mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni. a kod cink lima na svakih 6 metara. krovnih prozora i badza.60 mm. stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4). Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana. c) uvala.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme. nosaca antena. Sl: 7. dvovodni i visevodni. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima. savijanja. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni.leze~l. ventilaeionih kanala. Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee.2 . ~able ~dl. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em. 7. Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale. Nasi. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova. ~av Na sl. secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni.m sa~ovlI~a povezuju u trake.55 i 0.

DUl: rubova na odstojanju 25 . i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu. Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em. 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice.Viseci oluk i odvodna cev 165 . Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem.4 .3). 7. Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk.Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu.30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee. sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em.Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra.3 . Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table. 7. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl. 7. koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi. Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka.

4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke. lezeci. unutrasnji kod testerastih krovova. zakivanjem u dva reda i lemljenjem.Otuk iza atike 166 167 . Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. podveza Sl. Pravougaonog su oblika. 7. Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu. ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. a rede polukruznog. prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca. kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl. Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka. Povrsina preseka oluka treba da je 0.5 . Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe.6). St. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl. Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom. Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka.25 em. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini.! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. jer su nepouzdani. Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. stojeci. Za sluca} zagusivanja olu~a. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em. Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em.6 . oluei iza atika i tavanski oluci.u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna.8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. 7. 7. 7. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe. Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac. unutrasnja od lima). Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0. 7. S obzirom da se oluei znoje. Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm. Sirina olukaje 13 .5).8 %.

razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi. Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae. To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. Na sl. krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi. Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev. Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv. Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem. 7. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca. Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf. u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti. Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom. 7. U radionici se formiraju cevi duge 3 . S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava.7. 7. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji. Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV .7). 168 169 . a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 .4 m.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2).8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka. Obicno sukruznog. 7.6 cm i Ierne. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama. karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. Te tacke su oznacene arapskim brojevima. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama. S slivnika. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. kvadratnog ili mnogougaonog preseka. Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka.4 ). Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl. Prikazane su osnova i presek ovog detalja.

7.. 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7.. jer se ttl vide u pravoj velicini. Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi.Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 . F i J su medutacke.XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI .Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora.X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl. a tacke L.___ +-_-+IIJ .Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija . Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'.9 . Na primer. tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2). e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise. B.1. A i K su najnize. e2(DEF). Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze. Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2)... Sve ostale tacke 171 . Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa. Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A . S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku. prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD).8 . Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka.

Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II. 7.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 . Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII. 7. Dva dela ugla formifaju srednji segment 11.9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom. 7.10 . Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII. a iz tacaka preseka povucene su horizontale.10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba.Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima. Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom. Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi. 7.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI. Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin. 5 SI.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke.11 . Na s1.11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°. Na s1. Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba. Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'. Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale. Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima.

lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl. Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela.Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 . Te tacke su obelezene rimskim brojevima. odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°. po kojima se nadovezuju segmenti.3. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill. Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem. Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 . Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. 7.12. itd.lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 . Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka.l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje. lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse). 7.2. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta. kao i sve preostale tacke linije k. Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk.13. a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III. Taj susret. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III. Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 .Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5. Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl. ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern. 1 . do tacke 13. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k.12 . Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°.

atike itd.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi.uvale. Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida. 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em.liko let~. 7.4 em dalje od ravni fasade. Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi. Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1. Okapnice SL 7. strehe. gde se zavrsava okapnieom. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom. 7. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica. 7.13).15). U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu.13 .14 . Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom. dimnjaei i pozarni zidovi. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima. Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi. krovni prozori. To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 . Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem. Uko. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl. Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu. Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid. 177 .Opsivanje prozorskih ban aka SL 7.14). Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu.iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu.Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi. Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl.

Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu.20 em ad zida uradi se stojeci nabor. Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em. 178 179 . povije se. 7. Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore.16).17). Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1.Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni.20 em niz spoljnu povrsinu kalkana. Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1. Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida. 7.30 em uz zid. Na tom delu lima na 15 . Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 . Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 .15 .16 . Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni.Opsivanje uvala Rog Sf. Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale. 7. 7.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf.

Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn.20 em i irna vertikalni rub na 25 .30 em ispod krovnog pokrivaca.30 em iznad krovne ravni. Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka. savija se i zavlaci pod poklopae. Dascani okvir izlazi za 20 . Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima.Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu.18 . Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca. Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem.Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 . Sa strane na odstojanju od 15 . 180 181 . Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore. Zavrsava se rubom povijenirn nagore.30 cm. Sf. Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole.Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7.20 em na limu se pravi vertikalni nabor. 17 .18). 7. Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane. 7. Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 . a nakrajuje rub lima podvrnut nagore.

cela. dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu. oblaze limom. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta. Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni.Stojeci krovni prozor 183 .20 . Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e . / pr01.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena.0rSkO kri (0 Sf. Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca. Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl. 7. 7. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir. Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju.Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu. Ako je zidana.19 .20).Leieci krovni prozor 182 Sf. Ako je konstrukcija drvena onda se. 7. 7.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

Beograd 1977. G. 7. Beograd 1981. 1. Antic: Limarski radovi. Naucna knjiga. Veriga: Masinski elernenti II sveska . M. Beograd 1980. Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. Praha 1975. M. B. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij. Jovanovic: Osnovi zavarivanja. 5. Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. 191 . Beograd 1988. Majstorovic. SNTL . Laskowski. 6. John: Rozvinute soucasti z plechu. S. novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga.LITERATURA 1.A. 3. izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964. Masinski fakultet. 2. G. Beograd 1990.nakladetelstvi technicke literatury. A. 4. lemljenja i lepljenja. Antic.veze i spojevi masinskih elemenata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful