STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

. .. · · · ·... .. ~ ..~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice .Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje .· 179 ...· 5.·. Po krovova limom od einka krova bakarnim limom .. · ··········· .. Po kriivanje kriivanje .... 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · .vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje . SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno . IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4.·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·.......... LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·.. ·· m 155 158 159 ~ .···· .....·...... ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6.... ·..........: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7.. 191 5 ...... MATERIJALI ... ~ ....·.. 142 143 ~~~~i~:.· 184 185 186 188 LITE RA'TURA ...·.

ovde to nije uradeno.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi. ovala itd. 2007. zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam". Za razliku od prethodnog izdanja. jer bi trebalo dosta prostora. alati i masine. gradevinarstva. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima.). lepljenje. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima. odnosi se na limarske radove u oblasti industrije.Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. konstrukcija petougla. sa preseeima i bez njih. tehnickog crtanja i naertne geometrije. kao i tehnologija projektovanja. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata. kao sto sam naslov govori. lemljenje. Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije. godine 7 . a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. zakivanje i pertlovanje. tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam". Autori Beograd. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u. Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti. Zavarivanje.

piramida. Konstruisanje nacrtne geometrije. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. Tu osobinu koristimo pri projektovanju. piramida i kupa mogu se razviti u ravan. lopta.: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 .KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. krojenju u montazi. Omotaci tela kao sto su kocka. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. kupa. prizma. prizma. rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr. valjak. Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte. Kocka.

frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl. Zbog toga se uvodi vertikalna. projekcijski .Ke ravni . Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom... kosi.~.. ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru. Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini). N 0.1). Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija.. "Zrac! poluprostor rznad A. Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl. projekcijs.Ke rclvni T Sl. Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura. 1.2).Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 . Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim).1 .Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. 1. Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda). ortoqonalni prOjekCijSki. 1.. koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije. Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs.

. Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice. sped .koordinatnog pocetka.t~ Y ': . GO' H'" -z IV oktant x Sf. "spreda". izn~~~. y Sf.4 ._-.i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1..1kVCld.3 . y i z.. Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' . 1. a osa "z" je presek frontalnice i profilnice.• ~1'A7. osa "y" je presek horizontalnice i profilnice.--rant izrad-iza z ~L I I I ~ .5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x. Sve sto je receno ocigledno je na sl. 1.spree L. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih).2 . dye Sf.." F II If A' ~y HIkvadrant ispod.4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom. Na sl. 1. "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije..profilnica (P). a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En. 1.Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H. Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H.. F i P) u tzv.5 .3.Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t._.. Sve tri ose polaze iz tacke 0 . "sa strane".Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane". 1. r------. - __J Sf. na sl. 1.. 1. Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo". 1. ..iza! I I IV !kvadrant -----". A" i A'o. F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x. sl.4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H ..Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan .

Konture izvodnice ne treba traziti. Na 51.' Sf. To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'.0_' ~~C 8~8.8 .6 . jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji. S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima.Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni. u drugoj i trecoj projekciji (AA1.. SL 1. One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke. vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica. 1.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H. 1.6 prikazan je model . lezi na horizontalnici. Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni. pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici. B' F' .poklapaju se. Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide. l.10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini. a treca na y osi. sa H u drugoj i SL 1. To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x). kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini. jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom.. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli. pa su u projekcijama u skracenju.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51. 1. Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x. S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:. a treca na y osi.::.."4- . Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom. 7 .' C. su U pravoj velicini.5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu .Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl. S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi.kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici.). f. 1.BBp"_). E'. 1. Na sl. Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa. Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 . ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom. 1.Limarski radovi Na sl.9 .' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata. 1. odnosno na y osi.. a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. Na sl.11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S. jer su paralelne sa F i P. Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela. Na s1. jer su paralelni sa H (horizontalnicom). Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan.7.9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. Kao i projekcija bazisa su na xi y osi. Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB. 1.' 0. nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi..

dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac. tri. a preostale cetiri stranice omotaca.2. prizma i piramida a obla Sll kupa. Ova tela mogu biti puna i suplja. svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1. cetiri i pet tackica.10 . Sf. S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati). smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela. 1. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf. Rogljasta tela su kocka. valjak i lopta.Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima. 2. 16 17 .1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica. 1.Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf.Limarski radovi 2. Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac.11 .

Dizanjem nonnala iz tacaka A.4 .Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl. u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac. EF. a donji jednom tackom. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi. Iz temena B podigne se normala na pravac A .Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI . isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama. Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1. 1: 10. a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat).B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C. Tu su u pravoj velicini. drugoj i trecoj projekciji. Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji.3 .). Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D. Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr. • • I • BlI Fil G" \ \\ . Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima. Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1. 2. Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije. 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta. Na sl.. AE.B. a kvadratVuz ivieu EF. 2.2 pri cemu su bazisi kvadrati . 1:50: 1: 100 .2.. KvadratII docrtan je uz ivieu HG.Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2. I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka. 2. SI.C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III.donji ABCD a gomji EFGH.2 . razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini). 2. Kroz tu tacku povlaci se paralela C .3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca. FB. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice. jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj. E.C sa praveem B . 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1.Mreia obeleiene kocke 19 . 2. Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA.4. FiB do preseka sa paralelom C . \ \'~" ~ " [' SL 2.

.-- \~lo SI. U prvoj projekciji tacke preseka T'.. kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl. U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10.A i tako postavljamo tacke B. G i H koje se nalaze na pravoj E .vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'.Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 .' III' i IV povlace se paralele sa x osom. IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" .A. BF.IV. Ill" i IV" do polozaja 10". C. Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. D i A. S obzirorn daje prizma prava. IIo". 2. F. II". .Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf.6).A paralelno x osi. II. Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE. CG i DH. Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x. IIIo. 2. a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH.5 . odnosno E'F'G'H'. Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka.2. IVo. Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu. Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo. II.III" koja se poklapa sa drugim tragom t2. IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji. Iz njih povlacimo normale na A . Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl. cela se u prvoj projekciji .E paralelnoj saA . Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. Prvo se povuce prava A .. Tako na mrezi dobijamo tacke E.5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici.5a koje ima bazis ABCD. It (tl 1I~ Tx III \ I y .. jer se cela ravan T projektuje na trag t2. Tacke preseka ravni i piramide I. IlIo" i IVo" na x osi. III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2. 2.A.Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1. Iz tacaka I'.jer su te ivice paralelne sa frontalnicom. II. 2. Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja. Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I".7). okrnjeni omotac i poklopac I . Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A . 2. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE. Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi. Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1.6 . IIo. III.

Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2.7 .9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu. N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa. odnosno preseka. Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao".8 . a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . 2. na drugu projekciju ivice B"B~. na taj nacin sto se iz tacaka I". 23 22 . a cije su stranice ivice bazisa. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama.Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini. 2. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca. Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1. Tako se dobija tacka B na mrezi.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'. Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen. Tako se dobijaju tacke J 0. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC . Presek prizme I. ITo i mo. II. ivice omotaca prizme i dijagonala. Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A.Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. Sf. Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B. B. C je trougao u H. pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini. IT.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka. Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom.8 i 2. III u projekcijama nije u pravoj velicini. 2. II' i III' od x ose. Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'. Bazis prizme A.

tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB.sredina poluprecnika. CDV i DAY. 2. Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51. 6. L 2. tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a.11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. III (sl. S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T . 7. pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. 2. povuce se normala na AB iz tacke B. 2. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k.Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf. 2. Duzina AMje dijagonala petougla. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V").IV se prenose na pravu velicinu ivice.10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St.11): odredi se sredina stranice AB . 2. na normalu se nanese stranica od B do N. Za crtanje mreze potrebno . 8. Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim. 1. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl. Tacka Bo" je spojena sa vrhom V". 5. 4. U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice. II. 2. Ordinalama su spustene tacke preseka I . prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl. 2.10 a. 24 .10 . 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl. II. Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika. Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla.Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV.jos jedno teme petougaonika. kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY. iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a. Ta spojnica je prava velicina ivice piramide. Tako se dobija tacka C . III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca. BCV. 3. Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu.9 .IV na prve projekcije ivica piramide. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T.2. U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk. 2.9a).11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu.tacka 0. odredena je tacka 0 . 3.

IVe. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu. Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi. dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' . 2. V Be itd.vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV.Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl. Prava velicina preseka I . U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu.). Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon. Spojnice V Ae.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka.11 .~ do Ao' Be itd. Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi. Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka. 26 27 . lIo. 2. iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C.Limarski radovi 4. Vo predstavlja pravu velicinu preseka. Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y. au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr.VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova.zarubljena piramida prikazano je na s1. U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T. Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide. BV itd. Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk..V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T. odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn. Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka.. Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" . Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. Il.11). 6. Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini. 5. kosa Sf. spojnica EEl je stranica petougla.VII'). su prave velicine ivica kose piramide. 2..12. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama .Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide. Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v. Druge projekcije tacaka preseka I . I je na ivici A'V' itd.11a u kosoj projekciji. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V . 2. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica. Poligon 10. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka. Presek sa karakteristicnim tackama I . m. II" itd. Velika osa presecene elipse I" . piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY. itd. One se dobijaju presekom horizontala iz I".

13 ima bazis u obliku kruznice.4108 5.28 0.12 0.VIII.0752 4. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a.VIIT. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse.48 0. 7207 4. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka.54 0.2356 4. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.21) i nanosimo ih na pravu .80 0.4681 5.1125 4.95 0.22 0. 7942 4.69 0.3659 4.64 0.20 0.l324 5.55 0. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0.12 .31 0.2205 6.77 0.4479 4.2145 5.5258 5.81 0. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni.1550 4.09 0.5126 4. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini.62 0.9726 4. 0345 6.9988 5.9723 6.51 0.34 0. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole.76 0.25 0.3541 5.0870 4.6026 4. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi.6728 4.9207 4.0131 4. 7317 5. 8950 4. 3859 4.54.2710 4.70 0.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51.19 0.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.2020 4. 2. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice.41 0.15 0.2531 4.0640 4. 7450 4.90 0.6258 4.07 0.83 0.53 0.99 1.1276 = 122.2699 5.1271 6.0348 4.4692 4.4969 5.85 0. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu.4269 4. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.79 b k 5. 7616 5. 8695 4. 9426 5. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom.1276.94 0.14 0.60 0.3824 5.58 0.1582 6. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.56 0.1702 4.72 0.11 0.32 0.3259 5.12a. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6. Obim delimo na 12 delova (122.74 0.03 0.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze. dok su ostale 29 28 .1859 - b a k 4.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I . 7695 4.78 0. I I 0. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.0535 4.91 0.17 0.35 0.47 0.95.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga. To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl.3078 4.00 0.5841 5.0653 6.87 0.50 0. 8442 4. 3268 4.razvijeni normalni presek.61 0.6492 4.29 0.86 0.84 0.04 0.2832 Sf.1.0011 4.54 : 12 = 10.8191 4.44 0.66 0.1403 4.16 0.1 - b a k 4.52 0.46 0.02 0.06 0.30 0.0518 5.01 0. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I .05 0.2518 6.45 0.33 0.59 I 0.4394 5.18 0.36 0.65 0.39 0.6723 5. 2.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj. jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .92 0.2421 5.2892 4.0267 4. 2. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka. 3462 4.98 0. Tabela 2.5347 4. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole. Spajanjem tacaka I .5571 4. Za taj odnos koeficijent K = 6.42 0.8819 5.0994 4.0078 4.4908 4.1261 4.6966 4.96 0.89 0.2978 5.8516 5. 7020 5.27 0.6428 - b a k 5.43 0.13 0.5549 5.4062 4.0038 6.21 0.63 0.24 0.49 0.08 0.26 0.1596 5. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.1 4.37 0.9122 5.2186 4.0038 4.1870 5.1054 5.5797 - b a k 4.0785 a 0.9466 4.1893 6.0000 4.68 0.88 0.73 0.57 0.6134 5.7915 5.82 0.'. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije.10 0.75 0.23 0.93 0.0962 6.0194 4. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII.97 0. 0438 4. 8215 5.Tacke preseka I .40 0.71 0.38 0.0252 5. odnosno prvoj projekciji.67 0.

2. Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen. Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i.13a)..VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'. Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I .Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka.. Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. 2.zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII .2'.. 2. i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak. 11. III.. Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin . dobijaju se krive razvijenih bazisa .. Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu.ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl. 2.. .temena elipse.14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi. 10'.sinusoide. ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T. Sf. X. kao i pravu velicinu samog preseka. Prevojne tacke PiP. Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. . Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I. .3.14 . Na sl. po izvodnici na kojoj Je temena tacka. Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka.. 2. I.3'... L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 .Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf.1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1. Na isti nacin.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka. II. Presek i mreza prave kupe .. XII. 12.13 .. Povezivanjem nanetih tacaka 1.

v v Sf. Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka. Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini. 2 .15 . Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'.15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni. III u preseku sa lukom k. ad nje je otvorom sestara 33 32 . Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici.2.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa. Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela. Spojnice V"20". U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V. pa su u pravoj velicini. ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 . Mreza je rastavljena po izvodnici 1 .3 itd. ani su podeljeni na 8 jednakih delova. Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4.Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk. Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji. 3. 2.Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu.I-V. V"40" daju trazene prave velicine izvodnica. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd.16) izvodnice se razlikuju po duzini. II. pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini.2. 2.16 . Preostale izvodnice 2. konstruisati centre krivine. Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I. Na njima su tacke preseka I . vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu. Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova. V"30". Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice. 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F. Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII. 2.

uglavnom zarnislja da postoji. zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh. 2. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli.~onst:. ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I . Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji. S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale. Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke. Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto. mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala. Centri O. pa pocev npr. Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista.5 i 6. Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle.18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. dok se druga grana konusa.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V . Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca. III.cma dijagonale a. od izvcdnice l-l. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha.17 . Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV"). Na sl.llsatl tacku 2. Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl. 2.II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7". Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V. Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna.17) i da je vrh daleko vall crteza. Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara.dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru. Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha. Omotac konusa se podeJi na ~e. Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V"). i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'. Sl. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive. Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa .Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V". hiperbola ili parabola. Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze. V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3.onaj iznad vrha V. Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. Medutacke II. Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 . Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa.' i 02 sa izvodnicom V"5". Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe. Potrebno je naci prave velicine izvodnica I .IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5. 2.

.18 .Projekcije. prikazan je u kosoj projekciji na sl. Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. XI. Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini).. 2. presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl. U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B.19 . Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu. Ill. Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji.Projekcije. IV .18a. kao suplje telo. Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz. Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima. mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj. Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju. 2. mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. 2. 36 37 . XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji. Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca. Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. X. Medutacke preseka II. Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka. 2.19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7".

3. Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu. ali sa prodornom prostornom krivom I. Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS. i P2pramenjace. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1. Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive. Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima.3). a osovine im se seku. bazis k. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova. IV i V.IlJII. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom. Ravan u1 dodiruje bazis k. 3. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama.1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji. koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. 3. 3. i pronadene zajednicke tacke 1lI. 3.1a. pa se oni seku u 8 tacaka. Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa. 3. Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl.Na isti nacin postavljene su ravni U3. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi. preseca u tackama 1-1 konus V2 k. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 . Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha. Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom.U4 ••• . S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni. dobijaju se tacke prodorne krive.2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. Konus Vj k.2 sarno u ortogonalnim projekcijama. prikazan je bez konusa V2 k. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1.2. Sva cetiri kruga su na istoj lopti. po izvodnicama V2 ~ 1 . u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI .3.3. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1. Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. .

Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a. nicarra SI. Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu.Limarski radovi do 160.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 . oblice A sa precnika 10 . a druga visina vertikalne oblice. vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A .13. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora. a visine prodomih tacaka.prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica.13". Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice.b. Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova. Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160. Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B.na precnik 5" . = Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica. au prvoj projekciji je elipsa.16 povlacirno u prvoj projekciji.prvu projekciju oblice . Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji. Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5. Izvodnice 1 .c. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111. U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5. sa precnika 1090 na precnik l' 9'. Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13". S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne.90 i prenosimo ih na precnik 9' . Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa. cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F. Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16. S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica.1. Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 . S obzirom da je velika oblica prava. a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX.1'. One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice. Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'.A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m.1 . Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu . One imaju zajednicke dodirne ravni. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice. I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije.

2 . r I I sf I I .Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I. '!2 2 RlT ~---SI.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl. 33 . 3.

3. XVI XV. Obelezavamo ih rimskim brojevima I' . Ona se deli na sesnaest delova. XIV. Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13. Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B. obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13. Tacke T.XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive.XVI razvijene krive prodora. Omotac oblice B sazvija se. 3. (sl.IX formiraju razvijeni dec jedne elipse. Tacke I .4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 . onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis. XIII i IX X XI. XII.4). Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju. Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima. Tacke pro dome krive I .izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl. Te velicine su prave u drugoj projekciji. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I . XIII su delovi druge elipse.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13. Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B.

11.5 . iz druge projekcije. : [ ° A. Obim elipse je = a k = 2 . Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. Na sl. 3. Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa. Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5. dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika. 5.0561 podeoka.0561112 = 0. Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C. prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa. velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose. b = 1. pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. ° (y~B A O/J~. Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. 11 (° ° .6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove. dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne. Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160. bd(presek oblice BiD). a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e. Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2. U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse. Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. Tacke prodome krive 1 .5258. Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2).92 podeoka. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse.lize eJipse (FI . duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 .5258 = 11.5 podeok).XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 . . Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka. S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku. Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne. Sracunatu. Umetakje deo eevi istog precnika. Prvo izracunamo odnos b/a = 1.F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose. U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova.3. Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. ac (presek oblice A i C). Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B).12. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse.5 podeok/2 podeoka = 0.FJ' ~ ~[ b) SL 3. Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem. Na s1.75.1.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom. Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora.

6 . ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse). Medutirn. Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama. a na s1.II elipticnog preseka. a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje.7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. Na s1.7).Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 .7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka. 3.II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il. 3. 3. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu. KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B. 3. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I. Polukruznicu nad I . Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi. koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl. Slika 3. I ~-----. onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu.7a konus Aje levak. vee zadiru jedan II drugi. cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi. ako kriva ima dye dvostruke tacke.--------------~-----48 I 5 SL 3. i k. Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I .7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka. Na s1. 16. dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama. Dobijenu tacku spajamo sa II. Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor.

Jevkorn" po presecnoj elipsi. ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0. Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" ./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T".Jevka" sa odvodnom cevi.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 . U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose. a mreza oblice kao na sl. Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik.8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa. Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse.10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici. Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse. S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I .16 do preseka sa osom konusa. Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2. Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Na s1. Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi. Slika 3. Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa. Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima. Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna.VII.. 3. pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa.4. a konus po kruznici k. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice). Dobija se tacka L . - --. Mreza konusa konstruise se kao na s1.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici. lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse. Na tom krugu su i tacke T. koje su dvostruke tacke prodome krive.K i K . 3. 3. 2. i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\. 3.16". Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51.2. U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa. Medutim. lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V .19. 3.14 i s1. Na sl. Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive. Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini.9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi. Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa . Osovine oblice i konusa se mimoilaze.Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva.7. Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije. Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa.9a prikazuje kosu projekciju .

9 " . . i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. ' :. j T~. Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' .9 . a mala 6' -16'. 3. i T.Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 . . Spajanjern T. 3. 8 B o 6 .Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St.11'. 8 7 6 5 4 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T. L I VI 0) 5 E' A ST.8 . do preseka sa krugom iz L' u tackama T. I [VU • .

3. S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora. Tacke prodora I . U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu).. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A. Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa. 11 . Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije.XVI. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L. Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse.9 do tacaka prodora V2 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl. postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena). Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova. Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije. To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi. Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive. Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII.XIX sa prave velicine. Precnik lopti odgovara precnicima oblica. Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 .IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice. Na luk nanosimo 55 r'v 54 . Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A. Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 . Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu.Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'. kako za oblicu A. 3. Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. 3. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I . Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu.. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A . Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa.A nanosimo iz prve projekcije. Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama.9 na koji nanosimo podeoke 9.XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I . Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca. Na sl. Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. 10.12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice. a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu.10 . tako i za oblice C.11. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse. Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. uzete iz oborenog polozaja bazisa A.

Konusni le.13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke. 3. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 . Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa.12 .. i konusni prikljucak rak 56 57 . uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl.11 . 3. 3..Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L. savije. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji.12a.Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf. XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf. 15 ")(. Na sl. 3..

Sf. Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci.11 itd. jer je taj postupak izveden nekoliko puta. Konus B razvija se na isti nacin. Prikljucak se pripaja na kruznu cev. Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu. U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom. gde se one vide u pravoj velicini. Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni. Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji. Odredi se prvo mala osa elipse. Osnova i izgled. Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale. Na s1.13 .IX treba konstruisati kruznu oblicu. 3. Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse. Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. 3. Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale. Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije). Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom. Prikljucak na sl. 3. Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I . Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji. a normalni presek joj je kruznica. Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca.2 i XlI .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima. Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1. 3. Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). Ovaj problem ima dva resenja. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse. Mreza oblice nije razvijena.15. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH.

Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3. II' I I Sf.Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne.15 . 3. U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata. trougaone i petougaone povrsine. koje su ornotac za prelaznu konstrukciju.14 .

Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa. 3. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa. 12. Na s1. Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu. koji se nalaze na osama. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG.16. F. A 12. ivica trouglova i petouglova. Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. I2. 3. A B St. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka. 3. Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl. a druga polovinaje simetricna prvoj. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1.1[. 2. 11 itd. D 12. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. S obzirom daje rnreza sirnetricna. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a .b. Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata.16 . gde se vide u pravoj velicini.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina.... 3.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 . 2. Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1. odnosno XII. Tako dobijamo tacke 1. 10. Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose. 3. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra.1 trougla CGF. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze. 12.3. 10. Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I. Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova. DE 12. . 1I. . II itd. U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH. Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k. Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa. Na s1.1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika.17. 11. Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) .2. 3. Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara.. Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1.2. U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk. do preseka sa x osom. i k. a potom ti delovi najos cetiri. 3 itd . jer je omotac rastavljen po visini C .. Tacke nove podele oznacene su brojevima 1. a temena pravougaonika su tacke EFG i H. . To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k. Temena E. centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste. Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A . Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D.

Konstrukcija ovala 65 .Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu.18 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf.17 .Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3. 3.

F'. gde se onda vide u pravoj velicini. Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. 3. Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG. 3. J. Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE.. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B.I trougla CDH. S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni. cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn. Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I . Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E. Tako redom sve do izvodnice A .E i B .19 . Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E. Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F. Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER. Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve. a drug a je identicna sa prikazanorn gran om. G sa medutackama 4-9.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine. H I 66 L__ .G. Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa. Na s1. do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili). obelezenih slovima E'. Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd. G' i H' i brojevima od 1 -12. __ 67 St. Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala. Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. S obzirom daje omotac rastavljen po visini H . Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze. Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka. ana ovalu arapskim (I12). Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala. Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca.Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala .XII). .El2 . Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12.

Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide.20. 8. 6. A ( B F. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela. CDV i DAVkroz omotac oblice. l3. Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. 7.4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV. BS. Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica.. Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju. 3. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke. Tri preostale tacke 2. 15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji.2. CDV i DAY.. Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide. 3. Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1. 14. Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin. . Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3. . 12. Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1"). Tacke 13.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. 3. dJ SI. Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1. 3. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka. 3. izgled. Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji. Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju. CS iDS kroz konus.4 su prodori ivica AS.3.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. a uzete su tako da su i one na istim visinama. Tacke 1 .21. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice. Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3".12) i sve preneto na razvijenu mrezu. razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno. Osnova. 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 . Tacke 5.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl. Tako su najvise tacke preseka 1. 3. 4 na pravu velicinu.16) i medutacke (5 . Na sl. Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12. odnosno sa kruznicorn k'. Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. 2. Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima. BCV. Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide. Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida. BCV.

Prodori 1. 3.22). Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca.3" i 4". B".2". 3. Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji. c Sf. Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl.delovima kruznica. C i D. B.12).Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 . Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju. a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije. gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte.jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . 15. B. 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . Tu su tacke 1". U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara. Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. ivice prizme izA"."'" " I"'C"~ . Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima . najvise tacke preseka (13.12. 14. Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke. Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji. au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije.2. C. Ivice piramide.21 .4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A.i.3.prava velicina u drugoj projekciji. C" i D" . D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije. Na pravcu A. visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini.' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide.

SI. Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . 3. 3. Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena. To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr. kojaje dvostruka tacka krive prodora. Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji.22 . Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P).Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica.23 . 3.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R. U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice).Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1. To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora. A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte. Kriva prodora je prostoma kriva. Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte.

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl.Q.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl. Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena. II. a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl. sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl. dva pravca. Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici. 3.27a) opisemo luk. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl.27h. Povecavanjern izvodnica segmenta. Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta. 3. U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca. Prema tome.B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A . Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga. 3.Pi prava A . S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca.B prvog segmenta kolena.27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6.:u stranu. 3. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D]. C .27f. Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 .14. Duz CID] je duzina ose segmenta kolena. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice. Linij aX .27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane.27g). Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl. Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0. 3.27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl.b uzmemo tacku 01 (sl.27e slovima MIN].27e). Numeracija izvodnica je kao na sl.s1. 3. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl. Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. 3.7tl4)/5=~.27h). 3. da bi dobili segment nagnut po dva pravca. Poluprecnik krivine kolenaje R. 3. 3.27g. Tacku preseka ose b . Koleno se sastoji od 6 segrnenata. Analogno nanosimo preostalih 15 . 3. 3. III. Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta. Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A . a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 .27a) isto kao sto je to uradeno na sl. QJ .27f.27c.27e) i spajamo ih pravama.27b.27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl.IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini.E. 3. Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3. a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D. Zatim. Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu. 3. Sieve strane projekcije oblice na pravu T .27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena. Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane. Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem. Na sl. Oslanjajuci se na raspolozive podatke. F . Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose. 3.Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O. Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6. Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ). Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova. E . 3. Duzina izvodnica (sl.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b . 3. Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u. Izvodnice sa sl.27e na projekciju na sl. konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I. za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik. 0 .27d. Prema tome. Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D. obrazuje levo koleno.27a i oznacavamo je na sl. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A . = Rl2 i 03C = R.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju. 3. odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ . 3. Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3. 3. Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] .14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice.C. 3. kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3.. qP ° Katete su PC poluprecnik. Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice. 3. Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl. Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III .pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca. a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca.F. Prema tome na . 3.27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl.B. Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T. B . IV (sl.izvodnica od 2 do 16. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2.D. 3. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl.26b. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le. Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena. Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju. 3. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. 3.27h. povecava se ukupna duzina kolena po osi. Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] . 3.G. Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta. kao produzetak ose A . Razv~~ena povrsina (sl. 3. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°. Koleno je levo.b sa lukom oznacimo slovom PI (sl. 3.

a unutrasnji precnik je D. Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata. Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici. 3.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta. Na sl. a donje desno.b (sl. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. 3.27g. Na sl. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta. Na s1. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1. 3. Na s1. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena.27 .Limarski radovi Slika 3. Medusobni prador. a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13. 3. 3. 3. 3.28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena. 3.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena. gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu. 3. Na sl. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R. Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R. 3.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena. Na s1.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice.27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1. 3. Poluprecnik kolena u ravni je R. 3. a na sl. 3. Analogno se prenose i ostale izvodnice. Projekciju segmenata.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca. 3. Na osi b . Koleno se sastoji iz 6 segmenata. 3. 3. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca .27 pri cemu ce gornje koleno biti levo.291. 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca. Na s1. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1.29f sa izvodnicama i konturom segmenta. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl.

29 . 3. Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno. 28 . On se razvija iz ceJog lista. Srednji pojas izmedu delova nema sava. Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6). Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta. I· . a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3.Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 .Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl.30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena. 3. I i) I Sl. petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena. Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici.

Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II.31a prikazanaje projekcija trokraka . Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena. SL 3. Q. 3. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D. Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem. Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca. & i h. cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena. L. Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1. Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R . III. Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . 3. e.16.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama.3. 3. Izvodnica 5 je najmanja. Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. nacrtanje pray ugao.31 b. = Mreza prikazana na s1.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl. IV. Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta. V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R. 3.31 d. V). Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1. VI. Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. 3. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM . Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI.31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . II. Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama.31d je razvijen prvi polusegment. Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice. Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela. III.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda. 3. S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51. Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl. M. 3. dobijamo sve ostale segmente kolena (1. a izvodnica 13 je najveca.30 .31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II. K sa centrom 0.31c) i dobijamo tacke M i Q. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1.16. sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 . R. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). Na sl.31c. Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q. Tacka CI je na sredini tetive QR. R. LiM spajamo sa centrom 1. Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1. Na istoj slici spajajuci sve tacke P. 3. f. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane. 3. Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl.

H. F. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi. H. 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena. Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0]. Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca. E. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. B. 3.. C. B. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. J na luku povlacimo linije.VIII. Polusegrnent IV razvijen je na s1. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela. Iz vrha 0 kroz tacke D. Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD.31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B. 3.!J. F. D. E i G. C. C. F. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca.. G. Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom. E.31 g. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju. Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. 3. H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena. a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa. BC . Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. Povezujuci medusobno tacke A. Sve mere izvodnica prenose se sa sl.31 . 0 Sf. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa.Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 . npr. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla. Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla. G. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3. I. odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'.31c. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci.VIII i 1 . OF i OH u tackama B.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena. a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB. Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC. J. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 .

Razvijena mreia. 9 f) SI.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B. EFHG i GRJI. 3. prenosenjem sa sl.32a na horizontalu x . 3. Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu.33 . C i D. aksonometrija kolena iprstenova SI.x cetvorouglova BCFE. 3.32 .Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 .

mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine. . Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji. l ' -I '). Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova.lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1.Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica. Presek lukova daje tacku 2. Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B. Koleno skrece pod uglom 90° .D. Vrh V2 konusa u drugom ~oloza.1. ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr. . 34 . Prvi i peti segment su delovi cevovoda. linijom (npr. 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove.34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI. Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 . Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr. Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 . Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V. Na sl. C i D daleko van crteza. Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena. Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi. su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji. 3. 3.33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove.u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta). 1) iz druge projekcije. Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi. Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD. Segment II rastavljen je po izvodnici 1. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente. Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1.2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji. Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2. Poluprecnik krivine ose kolena je R. B. l' . 3.5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici. koja se u projekciji vidi kao duz C . 93 92 . Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa. Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k.i. Konstrukcija mreze na sl. a vrh V. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama. 3. Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta. Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa. I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A.9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1.2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 .1 i 9 . Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV.

.Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . 7. 8.8.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c.---r ----. Listovi se kroje prema sablonu.. segment II rastavljen je po izvodnici 1. tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka..35 . . Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata. Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova..-I ~.paralelnim sa osom . uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1.3. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte. Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'. koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta. Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II. Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte. 3. II".--.razvijenu srednju liniju segmenta (sl. Rastojanja tacaka I.. Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1. 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl.Tako dobijamo tacku T". Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte. Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte.--. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x . III itd. U prvoj projekciji to je linija T . 7 .1.) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo...---------·--·I---·-. l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'. segment III po izvodnici 7. Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte. III" itd. U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte. Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu. . Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama .2. . VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 .35c). U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao.. Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna. IV . One predstavljaju prave velicine sirine segmenata. Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x .x i to iz centra O". 3. Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII")..2.3 . II itd.. 3.x.. S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte.~O_· ~-'!-- -~-. na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I".x i na nju upravna prava y.2.3. a segment IV ponovo po izvodnici 1. -----' ·· X~~ . Ostale tacke II.0'. 3.. iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa.z u tacki 0".. Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu .2 itd.. a sirine lista segmenata 1 .35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte. Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela. TIl. 2 ..-. Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga). -------y - -+~X~ x. . Na primer. . nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva. 94 eLJ Sf.7 i 8 .

Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa. i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B..' hI 2 2 . Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z.D.D mozerno preneti na drugu liniju D . Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu.36 . i D2 u ovom slucaju je otezano. -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1.o.3.D.o.!:. Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 . (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D. projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose..4.. Iz istog centra V.D2 H _ D. Produzavanje spojnica krajnjih precnika D. Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga. na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 . Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti.0 iz tacke V. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 .spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 . DI .. i delimo ga na 16 j ednakih del ova.5.!L _ hI - D . (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa. Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A . Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa.6 i 7 odredujemo grafickim putem . Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima. Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf.A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk.36. Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D. Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa. Ostale izvodnice konusa 2. Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova. S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa. 3. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. podeoke sa linije D . Krajnje tacke na luku spojirno sa V. 3. jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom. Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 . bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D.

pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije.srednju liniju segmenta u pravoj velicini. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu. .35. \ I '\ I I r. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji. 3. Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga. Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna. SI. Najveci krug delimo osama na cetiri dela. Debljina listova nije odredena. Na s1.'VII" (76. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. 3. Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa. jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte. Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte. ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte. Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. Gornji spojni listje u obliku kruga. VII. jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela. Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa. Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata. 3. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama.U polulopti ima 12 listova po obimu. lJ..l A .Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna. a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm). Precnik lopte je D (230 mm). Povucenaje osax. U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise. Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa.5 mm). jer se svaki rotacioni konus moze razviti. IIl. U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte.Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 .37. a svaku cetvrtinu na jos tri dela. . B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV..37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I.5) manja od linije D. V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v. Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte. To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu . Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25.1 gornji G pojas 7 1\ I L .x ina nju ortogonalno osasimetrije z. Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan.

3 i 4 . 3. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa. Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa. Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine.·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena. Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove.7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa. Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa. Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi.6 i 7 . Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D.1.38. r2.5. i delimo je na tri jednaka dela. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 . 3 . Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas.6 . 5 .·h.Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra. . Vs i V6 poluprecnicima r4. Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D.G gomjeg pojasa iz centara V4. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1. segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'. 100 <. Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji. V3 i V4 poluprecnicima Ii. treci pojas ima 12.37c).38 . 3. Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji. Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno. D. Centri se nalaze na osi segmenata. Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa.4. Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte. r3 i r4 (sl. Njegov vrh je daleko van crteza. Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2. a cetvrti osam segmenata. 2 .2. Tako smo dobili tacke 1 . = D.4. Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama. 3. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 .

. 3 . r6. merenom po tetivi TS.I.nta. r. 103 102 . Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza.. Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove.39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela.sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1.Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'. mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : . Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~. . Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. sre?nje linije. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka. Tetivu podelimo na 8 delova.38a. izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka. Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata.I . Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena.2. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h. Podeone tacke oznacimo sa 1. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi. Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II.oJ velicini kontumog luka segmenta. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f. U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C.. ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 . dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno. Na s1. r8"'" r)O. Linija koja spaja dobijene tacke I. Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi. r.I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije. dakle na pra. I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova. II i III je kruzni luk. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3.. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije. ~3 imamo na crtezu.. Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa. 3. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika. Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte. 3. Nanormalu nanesemo strelu f. Tetive . Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug. Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r. h. stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k.. r2.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa. a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja. 7.. Da bi ?Iog~~p?vuci d. Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama. Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu. nastavlja kao na s1. jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'. Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji. pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q".· . Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica. pa njihove centre 07 . Centar polulopte je tacka L. Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'. zarubljeni konus dodiruje loptu. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa.eo .38c i d gde velicinu poluprecnika r7. U tacki C podignemo normalu na tetivu AB.

segment 1 ima 5 delova). . 6) opisujemo lukove.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru.Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 . ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0]. °° o SI. 3. Duzine tetiva tih 2.. i nanosimo ih na razvijeni segment. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta. Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] . r2. koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. . dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr.39 . Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta. gde su u pravoj velicini. lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta. Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin.

2 + 92 =10. . Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m. 3. 1= . .duzina razvijene zavojnice unutrasnje .mali poluprecnik..precnik baze spoljne oblice. II.21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 . pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji. a r".duzina zavojnice na unutrasnjoj .duzina zavojnice na spoljnoj oblici. . Dijagonale pravougaonika 1 . Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka. 12.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl.40. . XI.87-10. XII).Jn d 22 + H2 L= .. L 1 b L=. 3. koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti. Visina Hje visina jednog hoda zavojnice.142 oblice i U konkretnom . I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova. R. . slucaju D = 6 podeoka. .62 +92 =20. . Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide. Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika.i R. Poluprecnici rll'.97 2·10. Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu. II. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova. Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I.i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave. Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice.14·4. mogu se odrediti graficki i racunski.87 n·Rv 3.21+2=4.21 a = 180L = 180·20. (ali se kao i povrsina lopte.40d).142 .87 b=D.sirina vitoperne povrsi.. oblici. 11.JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 . Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka. 3. =rm + b=2.97 20. One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika..97 =221 ' . moze skrojiti).= ~3.precnik baze unutrasnje oblice. b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'. Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51. Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere.veliki poluprecnik.c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2.JnD2 .12 su razvijene zavojnice.sirina vitoperne povrsine. Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere. Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju. od segmenata od lima koji se takode vitopere. Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D .duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice.hod zavojnice. kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6". . 2. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji. Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1.ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju.Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi.Jn d 22 r =~= m L-l R. d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3. 107 . Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H.

Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova. 3. 3.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. odnosno 6. Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu. Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1. Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi. Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice. To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive. Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n . IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. Sf. 3. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze.28 delova. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse. Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu.41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn. Na sl.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka.3.40 . Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II. Elipsaje izdvojena (s1. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. III. Na s1. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu. od kojih je lj sa cenrom 1. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'.Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. poluprecnik krivine razvijene torze. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7. predstavlja razvijenu zavojnicu p. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". kad je ucrtana oskulatorna kruznica. 3. Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice.

0. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi. 14 %. Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. mangan. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde. 45 %). dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima. ra stopljen se lako lije. Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima. einka i olova.25 %). cisto gvozde u prirodi ne postoji. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu. valja. Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo . dobro se obraduje rezanjem. 45 %).41 . fosfor. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. celike (C = 0. Ovde ce biti date njihove osnovne osobine.Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0. meko je. ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. 3. bakra. MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma.25 . sumpor itd. celike (C > 0.ugljenik.Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. 111 . jer se lako kuje. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda. celika. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). pa se ne moze prirneniti.

Nakon ispiranja limova sonom kiselinom. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile).Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika. Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. Odnos je cink . vanadijum. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. Sf. Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom. i dr. nikl. volfram. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije. celici mogu biti konstruktivni (C < 0.zakivanjem. Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim.. 4.6 %) celici. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0. konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije. Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu. azatim uljanom bojom.5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je. klinovi itd.hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. visoka otpomost na habanje . Pocinkovan lim je najjeftiniji.. molibden.6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije. kobalt. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. Prema nameni ugljenicni 0. ali im je radna temperatura niska. savijanjem i tvrdim lemljenjem. U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. bakar. Legirajuci elementi (silicijum.). titan. postojani su na koroziju. lima. aluninijum. u kontaktu sa kiseonikorn.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2. Lim od cinka se takode moze bakarisati. Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi. Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). 4. valjani profili. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem. Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. ali se smanjuje njegova postojanost. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. otpomi su na habanje. lmaju veliku zilavost i tvrdocu. a vecu zilavost. skretnice. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost.. Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije. cevi. Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. rezervoari. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko. Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. mangan. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 .1 prikazani su neki oblici profila.. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid. Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem. Na sl. hrom. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. Ako se vrenje primecuje. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . zakovice. itd. Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom. ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom. sipke. otpomost prema koroziji. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi.) poboljsavaju osobine celika. najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature. za turbinske lopatiee. U prisustvu vode rda. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled.

80 0. na povrsini se I I I . U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije.00 3.00 DEBLJINA (mm) 1.90 1.080 1.210 1.2 13.60 1.46 2.0x2.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj.10 0.00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.40 0.00 12. Mek je.00 4. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem.Ox2.350 0.25 1. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala.80 0.600 5.09 1.50 2.1 Al 1 5.10 2.29 11.50 3.00 7.1 11.crvene boje. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena.18 5. ako j ernoguce.55 10.62 5.70 0. sto iziziva razaranje spoja.10 0.40 16.20 0. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS . zavarivanjem.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6.45 5.00 12. Aluminijum je mek i elastican.50 4. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem.70 28.90 1.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20.00 8.65 0.2 . Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom.00 2.45 0.00 24. lako se savija.80 25.09 5.00 2.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .660 0.250 0.60 9.00 6.100 0.00 36.27 0.55 0. tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu).06 4. dobro se kuje i valja.0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje.740 0.60 1.20 102.50 4.73 4.40 14.00 10.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal.00 9.50 0.38 10. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan.470 1.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.00 32.186 0. I!.54 0. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.00 68.340 1.20 17.00 11.C.75 2. zavarivanjem. razvlaci. Spajanje se vrsi zavarivanjem.30 0.64 DEBLJINA (mm) 0.82 1.46 DEB LnNA (mm) 0. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama.00 8. dobar je provodnik elektriciteta i toplote. Tabela 4.74 20. ali ga morska voda i baze razaraju.50 4.25 1.80 8. Nairne. Tako bi spoj Zn .00 0.300 0.70 0.20 8.40 I 1I.37 1. sto znaci da bi bio brze razoren.18 2.400 0.40 34. Plavkastobele je boje.20 57.00 2. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.00 1. 1.60 TE2INA (kg/l tabla) 6.30 1. a narocito anode.00 28.70 0.75 0.50 0. Materijali katoda.60 TEZINA (kg/lm-) 0. cevi izica.50 0.500 0.00 125.60 114.20 39.00 1.80 9.90 45.91 2. treba se rukovoditi tabelom 4.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn . Proizvodi se u vidu Iimova.20 12.50 0.75 2.80 91. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova.1 U tabeli 4. Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala.I .60 0.2 date su standardne debljine limova. MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0.50 5. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda. dejstvo morske i slatke vode. lim od cinka dimenzija 1.00 1. Danas se olovni lim retko koristi.00 3.950 1. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima.228 0.80 6.75 3. pertlovanjem.450 0.40 0.40 7.40 31. Mesing Tabela 4.00 22.75 2.65 7.92 12.70 1.70 6.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.iO 11.00 TEZINA (kg/lm') 2. traka.85 8. savija i topi. pa rnu je vek prakticno neogranicen.19 9.40 79. Bakar je otporan na koroziju.580 0.820 1.80 3.75 0. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom.40 136.00 lim ploce dimenzija 1.143 0.60 DEBLJINA (mm) 0.50 1.80 1. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka. ali ga razaraju kiseline i amonijak.00 8.50 2. lemljenjem i pertlovanjem.80 12.47 9. Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.25 2.56 8.15 3.

Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 .1 . igle a obelezavanje (s1. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI. sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova. Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo. sestar sa dva celicna siljka. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost.2). 5. metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom. Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala. Iibela (sI5.1). visak. 5." 5.

7). Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm. srednju i finu podelu zubaca. Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone. izvlacenje i izravnavanje. Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0. Meki limovi. tesko se otvaraju. Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone. 118 119 . Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog.5 mm. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1.6): za iskivanje. 5. bravarske ili iglicaste (s1. 5. Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl. istezanje. a ako je previse stegnut. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem. Turpije su radionicke.4). klinastog i drvenog cekica (sl. Alati i masine za limarske radove Mesing. a teze debljinu 1 nun. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem.3 . Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu.Testera. pa onda finom turpijom. 5. cink ili liveno gvozde buse se u suvo. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm.Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca. Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima. 5. makaze.5 mm. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1. 5. makaze "macu". Ako je suvise labav. 5. ravnjaca . bakarni.8). pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala. Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube.3). 5.2 . jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje. Secivo testere za metal ima grubu. 5. rasterivanje. fine i vrlo fine. Sl. Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1. Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1. sabijanje. Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva.

5. UPOTREBA Sf.9).Secenje metala sekacem 120 121 . Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1.7.4 . 5.6 . 5. 5. Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf.Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf. 5.5 .Elektricna busilica Sf.Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese.

Masine za savijanje limova 1. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka. St. postizu se veoma slozeni delovi. 123 . spajanje vijcima.9 . Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. 122 c) automatizovano zavarivanje. zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu. Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. kovanje i presovanje). b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2.8 . kao sto su pertlovanje.Limarski radovi 6. U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St. 5. smanjeni su troskovi potrosnog materijala. 5. zakivanje. u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova. Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju. zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala.

Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem.Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima. formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku. 6.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje.1 . Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava. osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1. 6. Njega cine osnovni materijal (1) i say (2). zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom.elektrode. njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena. naizmenicnu i isprav1jenu struju. vrste konstrukcije. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju. Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala . Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace.Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala. 6. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1. Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju. 6. 125 ST. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje. e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl. cene uredaja itd.2a). One mogu davati jednosmemu. Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl. 4. Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja. Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje. NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST. Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. 6. Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere.2 .2b). 6.2c). osnovnog i dodatnog 3. 124 .

6. Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature. masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje. Medutim. 6. 6.:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. a sa njorn se mogu zavariti svi metali. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine. 5 . 6. sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju. Nairne. Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina. a dodatnog za negativan (sl. nacin pripreme ivica).metalni radni sto. 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl. One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski.3a) 2.Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 .Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka.4 .. masina za zavarivanje. polozaj zavarivanja.Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje.bl1nog luka . Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje.30 V je dovoljan za odrzavanje st~.3 . 2 . sto kod naizmenicne struje nije moguce. Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf. za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65. rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju. a dodatnog za pozitivan (s1.stega rnase. Zav~iv~c bira . rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka. j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. znatno nizi napon od 23 . Ta~? s~ donje. Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode.2800°C).klesta za prihvatanje 3 . Sf. jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 .elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola.4000°C) nego na strani katode (2600 .Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1. vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje.80 '(. ali kada se _?n uspostavi.. Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. 4 . katodi i anodi. Osim toga. a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode.3b). elektrode. 6. Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste.4.

preko kabla do elektrode. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera). a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. Oblozene elektrode imaju jezgro. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla. Gasna faza stabilizuje elektricni luk. materijala Neki primeri pripreme ivica.5b. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. celuloznom oblogom. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). opterecenje kojem ce biti izlozen spoj. Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop. padaju u rastopljen osnovni materijal. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci. Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. U pocetku. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. 6. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju. tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. 6. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta. niti smeju biti pritisnuti. Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. pri izboru elektrode. 4. a ona pritezu elektrodu. Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. Zato se treba. za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. Metalne kapi rastopljenogjezgra. pod dejstvom elektricnog luka. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. rutilnom oblogom. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje.5a. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. kiselorn oblogom.Limarski radovi za X i V savove. 3. oksidirajucorn oblogom. Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. zavisno od debljine predmeta. G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom. Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. horizontalan polozaj i suceone spojeve. Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. debljina radnog predmeta. 128 129 . da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. polozaj zavarivanja. da su laka. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. 2. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja).

a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne.7).6 .8). 6. a kroz krajeve po jedanput.7 . prvo. 6. Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet. a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik .5 . kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta. Pri tome.Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 . Elektroda se pod uglom od 70 . 2 Sl.Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0. Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode. pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki. SI.cak (s1. 6. 6.i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je. 6.Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski. pa se dobija nepravilan say. Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice). Da bi se izbeglo skretanje luka. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl. zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl.6). uspostaviti elektricni luk.80° (sl.80° primice radnom predmetu. 6. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 .

11. Najbolje je. pravolinijskim kretanjem elektrode.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza.Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja. da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava. 6. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava. 6. vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega.cak kretanjem elektrode. 6. 132 133 . Na kraju se. Sa sl. 6.10 . Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora. 6. cekicem sa siljkom i secivom. U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni.Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne. a say se polaze u vise prolaza. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi. zatirn pali iza poslednjeg kratera. a za vece debljine iz cetiri prolaza s1.ode. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza. ispunjava se zleb po celoj visiru. U drugom prolazu. Sf.9 . istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti.9). vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka. provaruje koren zleba. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1. Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku.10a). Luk se. kada se say ohladi.8 . 6.Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. a elektroda se po njegovom uspostavljanju. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo. eik . pri dugackorn luku.10e. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1. a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1. 6. 6.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf. Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane. Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V.

35° U odnosu na horizontalnu ravan.Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 .ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1. 6.13). 6. Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl. 6. Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza. Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova. Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1. Sf. !::.Zavarivanje limova tanjih od 5 mm . Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva. a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 . Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove.12). a delom prethodni say. 6. Vazno je da say zahvati delom donji lim.ugaoni spoj (levo) Sf. 6.:d Sf.14 .14.80° (51. 6.Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu.Zavarivanje limova debljih od 5 mm . 6.11 . Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 .13 .70° u odnosu na horizontalnu ravan. Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 . Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu.12 .

16). Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1. 6.8 mm . i obostrano.horizontalni spa} Sf.15 .15).vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama. ako je moguce. Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno. zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno . Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51. 6. 6.Zavarivanje limova debljih ad 8 mm . Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise.vertikalni spa} SL 6.17 .16 . Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1. Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima.Zavarivanje limova debljine 6 .17). 6.vertikalni spoj 136 137 . 6. U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize.Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm . Elektroda se krece pravolinijski. U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk. Sl. brzo u horizomalnom polozaju. Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet. ako je to moguce.

lete varnice i rasprsnute kapljice metala. U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik. rukavice. Da bi se ruke zastitile od varnica. Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno . Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e.19 . kapi metala iii sljake. 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno .plamenog zavarivanja. zastitna stakla).Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote. pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl.kvas!" Sf. 6. Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno). Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. kao j od j rasprsnutih kapi metala. maske. Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama.18). Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl. Ako je rnoguce treba ga izbegavati. Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. 139 . Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika. Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja.19).. vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore. 6.Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu. razlivanjem usled kapilamih pojava. Lem . Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala. pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom. 6. 6. slemovi. sredstva za zastitu tela od opekotina (kape. varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala.plamenim zavarivanjern.18 . jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala.

o dobar s~oj. 6. u jednom prolazu.amatere J.21 . da ne bi izazvali koroziju. a koja moze dovesti do lorna.e bolje ak? . a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn. Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline.20). 6.e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say. bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali. vee se sarno topi. Pn me. Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza.21) do pojave bh~tavog sjaja. Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja. Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let . 6.Rucne lemilice 141 .23). a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju. Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C.24). Nairne. Da bi lemljenje bilo uspesno. bakar.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl. dodaje kal~J (sl. za sivi liv 650 do 800 "C.Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf. ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. 6. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno. Za . To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C.hlorid iii amonijacne soli). Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju.~ kao izvor toplote . e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo. bez obliku slova V sa uglom od 90°. a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti . 6. Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta. Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal. Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea.konst: se rucne Jemiliee (sl. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja). mesing. pa eink ne isparava. 6.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6. za bakar 850 do 950 "C.20 .lampe (benzinska lampa za lernljenje).plamenom zavarivanju. u horizontalnom polozaju.22 .obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu.22). onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51. Meko se Ierne celicni limovi i zice. I~ I z Sf. Da bi se. koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~. Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . 6. ~ z~tlm p~emazah topltelJ.em (najcesce cink .Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti. pa tek onda dovesti metal za dodavanje. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav. Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada.ostvari.kom l~I?lJenJ.

cevi i zice Benzinska let . Pararnetri procesa lepljenja: temperatura. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac. koji se usmerava na metalnu okolinu. bakar i mesing). Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka. organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak. 6. aluminijum . Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu.lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC). Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata. kontrola lepljenog spoja. Ako to nije slucaj. u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena. Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. Treba imati na umu da povrsina dodira. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem. 143 . gde se plocice ad volfram .Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. Ociseeni delovi se stezu. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni. 6.Lemljenje koriscenjem lei . mora se koristiti plamen. Lepljenje Lem U obliku sipke. To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike). Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona. zvucnu i elektricnu izolaciju. Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik. treba da je sto veca. vreme i pritisak.23 .silicijumski lem (za aluminijumske legure ).nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama). Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. spojevi mogu irnati dobru toplotnu. temperature i vlaznosti okoline. sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira.lampa Sf. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu. Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage. prema uputstvima proizvodaca. cetke. prernazu topiteljem.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. lepljenje je jednostavno i ekonomicno. Moze biti Sf. a ne na lem. cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve. oksida i masnoce. hrom . mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale). priprema lepka. nanosenje lepka na povrsine.24 . radi ostvarivanja dobre veze. lepak ne povecava masu spoja.karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata. Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja). osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva. ocvrscavanje lepka. tocila. Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina. Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka.

ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka. da rotiraju. Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl.Nerastavljive veze Sarka (s1. 6. Na stablo vijka urezuje se navoj. Uvrtnji (s1. 6. sl. koji su spojeni za druge elemente vijcima. Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju.26 . ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). 6. c) Sl 6. kruta ili elastcna. rnedufaznu i zavrsnu kontrolu. a navrtkom se priteze drugi element. 6. 26. 6.29. Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P).Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi. Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani. 144 145 .25. pokretna iii nepokretna.27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka.6.25 . Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova). Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu. Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu.28). Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1.25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr. Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive. Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl.25c) je sklop sa najsirom primenom. mala debljina zida). Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva. 6. Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6.

a levi navise (51.28 .. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6.Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St. okrug1i. 6. odreduje se profil navoja.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja.30). Desni vijak ce pri nanize.. 6.27 .29 ..Navrtka 147 .Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni. kvadratni. ~'I----r-.evi ravoj h d d St. 6. kosi (sl. 6..31 .Spoljni navoj 146 Sf. 6.--. Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike.Vijci bez navrtke SL 6.-. Ako se za posmatraca koji vijak je levi.31). Navrtka sa vijkom cini navojni par.32). Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51. Desnl navoj l. pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki. Profil moze biti trougaoni. 6. trapezast..Desni i levi navoj SL 6. postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni.30 .32 .

Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje. ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno.1 mogu da posluze za izbor zakovice. aluminijuma i aluminijumskih legura.27b). Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze. 6. Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja. 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika. Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1.27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu. civijama i limenim plocicarna (s1. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 . Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. 2. m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga. Naime. Elementi zakovice su: Sf. 6. aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja. kontra navrtkama.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom. sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. Na sl. Medutim. 6. a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan. 6. 6.8)· d glavu: L = 1 + 2s.34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6. 1. grubo obradeni. Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop.34 . Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama. 1= (4"3 . D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern. 6. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava. Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn . Profil im je trougaonog oblika.Js D = (1. jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja.~raJu (sl: ?34). rascepkama.7-1.33 . Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati. Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive .4" .ve~e. sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6). Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom. Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu.

Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina. obrazuje zavrsna glava (s1.6.8 13 1.4 1.36 . 6.1 3 0.Rucno zakivanje st.3 7. M. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese. Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora.B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6.4 8.5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 . Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala.4 9.5 2. Tubelu 6. Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem. 0.23 d .35 . najbolje je busenje izvoditi u sklopu. 150 Sf.7 1. 6.4 3.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3. Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C. 0246 .35d).2 10 11 1. 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju.11. Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem. 6.no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju. .nazivni precnik zakovnice d . Zatim se jednim hodom kalupa.3 5.1 2 2. Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski.35c). vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1.Masinsko zakivanje 15 [ . laksi rad i cvrsCi spoj. Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju.8 3 3. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl.Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja.21. Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno.35b).36).6 2.0.7 4.. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave.vruce".precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 . Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste. Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl.23.vruce".. mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus. Zakivanje rnoze biti "hladno" iii . Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju. 0. da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature. 6. Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju . Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju.

I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1.38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca. 6.Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva. Tabefa 6.6.1 .6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf.38).Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl. a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca.Preklopni spoj 152 .Sd 7M 2. Preklopni spoj je najprostiji spoj.Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf. 6.40). 6. Uz tabelu 6.Sp Zakivci u Sf. 6. Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni. 6. 6. Raspored (sl.2 Sf. paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl.37).39). jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl. ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova. 6. 6. 6.37 i 6.2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva.39 .37 .38) iii naizmenican '--- .Sd 0.40 .Sd O.37 . zakovica u vezi moze biti naspraman (sl. 6.-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje. 6d + 15 J. On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja.

154 155 . 6. 6. Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro. Pertlovanjern se spajaju tanki limovi. 6.41c). zavrsna glava ostace nepopunjena (sl. 6.41 g). 6. ). Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj. stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno.fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja. sudovi. prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl. 6. Ivicni SL 6. a zatim se ukloni (sl. zbog cega se zakovica zakosuje (s1.41b).. 6. zbog nedostatka materijala za oblikovanje. sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice.41d). kuhinjsko posude . f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni .42 . arnbalaza.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova. da bi se izbeglo njihovo vitoperenje. 6.Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima. 8 mm.430 . Glava se uzduzno zasece sekacem (sl.Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf. ne popujava prostor otvora. glava zakovice se razara rotirajucim tocilom. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana. Prvo se vrsi uklanjanje glave.411). 6. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl. a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl. zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene. •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) . 7 do 0.41 .Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl./ Presavijeni nabor I Sf. 6. Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora.. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova. debljine od 0.42b). Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja. a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali).41a). pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal.42c). gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske. Ostatak zakoviee se izbija (sl.. 6.42a). Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost.41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1. Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. 6. koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei.

44a). 156 8 = sooia Sl. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1. 6. Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla. duzina H = 800 mm 157 . a izborom oblikaca prevelikog otvora.44e). 6. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1. 6.45d). vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna. na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. 8 mm. Kada se ivice previse ostro saviju.5 do 3 em.44c). Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si.44b). precnik 0 = 400 mm.Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi. e) Ako je lim nepravilno odsecen. To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl. 6. 6. Ako se zahteva zaptiven spoj. 6.Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi.43 prikazani su pravolinijski. 6. 6. 6. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu.43h . Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari. ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora. krivolinijski i presavijeni ivicni nabori. Sirina nab ora zavisi od debljine lima. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl.45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl. Primera radi.44 . I ~ Sf.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl.45e). iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern. koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1.3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2. za limove debljine 0. 6. 0. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane). Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51. Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga. 6. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica. 6.44d).

jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja. Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima. Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj.46a).47 . Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee. 6. Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi. 6. Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi.Greske pri pertlovanju Sf. lemljenjem.47). Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee.49) i slobodne.48.45 . naglavaka (rastavljivi spojevi). a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6.46b). Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno. Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. 6.49a) je kruta prirubniea. 6. za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja. Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl.Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 . na koje naleze prirubniea. Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja. a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka. 6. 6.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama.46 . lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1. navojnih veza. Prirubnica sa grlom (sl. Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl. prirubnice rnogu biti krute (sl. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica. 6. SL 6. medusobno se spajaju zavarivanjern.

okapnica. zastitu konstruktivnih delova.49 .Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1. celicni pocinkovani. relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove. prodora kroz krovne ravni. 6. Sf. LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. za pokrivanj e krova.49) nema grlo. klimatizacij u prostorij a. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava. M~ten~al ~d. neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima.50 . uvala. Njegova trajnost je znacajno povecana. Zaptivke se izraduju ad gume. Relativno niska cena. Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju. koze. koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja. zbog velike trajnosti. 6. slivnika.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata. pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera).koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature. znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata. cinkani. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma. Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto.lku I po dllne~zlJam~ (51. jer je zasticen cinkovom prevlakom.Oblici zaptivki 160 161 .Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac. taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). Lim od aluminijuma i njegovih legura. hemijsko dejstvo fluida 1. Bakami lim. Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd. koji struji kroz cev. a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost.ajuci~ povrsina prirubnica. 6. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a. ' . zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac. bakami. Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost.50). Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. 6. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova. fibera plastike metala ltd. Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom. a za cev se takode spaja zavarivanjem.Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7.48 . gas). pritiske usled zatezanja. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. olovni i aluminijumski. 6. streha.

Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva. a kod cink lima na svakih 6 metara. stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4).55 i 0. Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova.0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em. savijanja. Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama. c) uvala. 7. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne. 163 .Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni.5. Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu.2 . Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje. ~able ~dl.m sa~ovlI~a povezuju u trake. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala.e traje 30 do 50 godina. Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija.60 mm.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature. Najniza horizontala krovne ravni je streha. Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter .leze~l. Sl: 7. Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana. Debljine limenih tabli su 0. do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom. mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni. 0.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja. dvovodni i visevodni. Nju izvode visokostrucni radniei. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova.1 .Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni.papira. ventilaeionih kanala. 7. Nasi. secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca.r~len}lJa 2. krovnih prozora i badza. 7. kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara. b) greben. Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji. Sf. 7.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2). ~av Na sl. Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee. Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima. Na sl. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale. nosaca antena.

7.3 . Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice.3). Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table. Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka. 7.4 .Viseci oluk i odvodna cev 165 . DUl: rubova na odstojanju 25 . koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl. 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI. 7. sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em.Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra. i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu. Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em. Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem.Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu. Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1.30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee.

kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe.8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka.5 .Otuk iza atike 166 167 . stojeci. Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm. Sirina olukaje 13 . Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom.u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1. jer su nepouzdani. S obzirom da se oluei znoje. 7.8 %. St.6). unutrasnji kod testerastih krovova. Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe. oluei iza atika i tavanski oluci.4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke. unutrasnja od lima). 7. 7.6 .5). Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci.25 em. Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m. Pravougaonog su oblika. Za sluca} zagusivanja olu~a. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini. a rede polukruznog. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka. lezeci. Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0. Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac. 7. podveza Sl. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek.! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl. Povrsina preseka oluka treba da je 0. ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. zakivanjem u dva reda i lemljenjem. prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara. Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja. 7. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali. Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em.

Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2). Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. 7. Obicno sukruznog. kvadratnog ili mnogougaonog preseka.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem. 7. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 . Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju. razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom. S slivnika.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi. Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom. 168 169 . Te tacke su oznacene arapskim brojevima. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava. 7. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev. Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka. U radionici se formiraju cevi duge 3 . Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama. S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim.4 ). Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama. karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. 7. Prikazane su osnova i presek ovog detalja. Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji. u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev.7. Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf. Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae.8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka.7).4 m.6 cm i Ierne. Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora. Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV . Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em. Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. Na sl.

Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka.Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora. Na primer. Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2)..Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija .8 .9 . 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7.___ +-_-+IIJ . A i K su najnize.. e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise. e2(DEF). Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi.. F i J su medutacke. jer se ttl vide u pravoj velicini.X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl. S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku.. Sve ostale tacke 171 . a tacke L. 7.Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 . prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD). Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'. tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2). Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A . Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze.1. B.XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI . Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa.

Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela. Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 . Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima. Dva dela ugla formifaju srednji segment 11. 7.10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba. Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima.11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°. Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'.11 . 5 SI. Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka.10 . 7. Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI. Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja. a iz tacaka preseka povucene su horizontale. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX. Na s1. Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke.Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin. 7.9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom. 7. Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII. Na s1.

a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern. lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse). Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 . 1 .l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III. Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin. 7. Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13. Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka. 7. a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k. Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 .3.2. kao i sve preostale tacke linije k. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl. Te tacke su obelezene rimskim brojevima. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill. po kojima se nadovezuju segmenti. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem.12 .12. Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5. odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°.Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 . itd. Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta. Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl.13.Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta. ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. Taj susret. Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk.lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 . do tacke 13.

Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1.4 em dalje od ravni fasade.uvale.15).liko let~. 7. Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu.iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu.14 . Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl. Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. Okapnice SL 7. 7.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom.Opsivanje prozorskih ban aka SL 7. atike itd.14). To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke. gde se zavrsava okapnieom. Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom.13 . Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid.13). Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl. U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu.Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. dimnjaei i pozarni zidovi. Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi. 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em. krovni prozori. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 . Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi. Uko. 177 . Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida. 7. strehe. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica. Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem. Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu.

Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni.17). Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu.Opsivanje uvala Rog Sf. Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida.20 em niz spoljnu povrsinu kalkana. Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni. Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1. 7. Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 . 7. 7. Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore. 178 179 .20 em ad zida uradi se stojeci nabor. Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1. 7. Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em.16 .16). Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara.15 . povije se. Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 .30 em uz zid. Na tom delu lima na 15 .

17 . Zavrsava se rubom povijenirn nagore. Sa strane na odstojanju od 15 .18 .30 cm. a nakrajuje rub lima podvrnut nagore. Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca.30 em ispod krovnog pokrivaca. Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole. Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn.20 em i irna vertikalni rub na 25 .Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 . 180 181 . Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 . 7. Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane. Sf. savija se i zavlaci pod poklopae. 7. Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore. Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem. Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima.Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7.18).20 em na limu se pravi vertikalni nabor.30 em iznad krovne ravni. Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka. Dascani okvir izlazi za 20 .Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu.

Stojeci krovni prozor 183 . Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu. 7.Leieci krovni prozor 182 Sf. oblaze limom. Ako je zidana.Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. 7.0rSkO kri (0 Sf. dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1. Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta. 7. cela. / pr01. Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca. Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni. Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl. U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu.20). 7.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e .19 .20 . Ako je konstrukcija drvena onda se.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

1. lemljenja i lepljenja. 6. Beograd 1980. Beograd 1981. Antic: Limarski radovi.veze i spojevi masinskih elemenata. SNTL . novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga. G. John: Rozvinute soucasti z plechu.nakladetelstvi technicke literatury. Veriga: Masinski elernenti II sveska . M. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij. Jovanovic: Osnovi zavarivanja. Laskowski. Antic. A. 7.A. M. 191 . Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. Masinski fakultet. izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964. Beograd 1990. 2. Naucna knjiga. Majstorovic. Praha 1975. 3. B. Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. S. 4. G.LITERATURA 1. 5. Beograd 1988. Beograd 1977.