STEVAN KRUNIC dipl. inz. JELENA KRUNIC, dipL inz,

LIMAR KI RADOVI
KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA • ALATI SPOJEVI I VEZE· IZVOElENJE LIMARSKlH RADOVA

AGMKNJIGA 2007.

Stevan Krunic, dip!. ini. - Jelena Krunic, dipl. ini.

LIMARSKI RADOVI,

n izdanje

Receuzent: Radivoje Janicijevie, dipl. inz. Izdavac: AGMknjiga 11080 Zemun, Vrtlarska 27/9, tel all 618554; 0638470725 Za izdavaca: Slavica Saric-Ahmic, direktor i glavni urednik Tehnicka obrada: Aleksandar Kostic, dipl. grad ini. Tiraz: 300 primeraka Stampa: StudioMS

SADRZAJ

v

PREDGOVOR

DRUGOM IZDANJU

7

KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA
1. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA 2. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH
Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Presek i mreza kose trostrane prizme Mreza zarubljene pirarnide Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek i mreza kose oblice Presek i mreza prave kupe Mreza zarubljenog konusa Presek i mreza kosog konusa Konusni preseci po hiperboli i paraboli

on LIMA
TELA

9
11 17
20 20 22 24 27 27 29 31 32 33 35

GEOMETRIJSKm TELA

Clf' - Karanornaanrrja y ny6JIHKaI~:rrjn Haponua 6n6JInOTeKa Cpfiaje, Eeorpan 696(035) 693.8(035) KRUNIC, Stevan Umar.ski rado.ci :.konstr:uisanje i krojenje oblika cd lima, a1ati, spojevi i ~eze, 1.zvod~nJelimarskih radova I Stevan Krunic, Jelena Krunic, - 2. izd. [i. e I izd. u izdanju AGM knjige]. - Zemun : AGM knjiga, 2007 .. (Beograd: Studio MS). - 192 str. : grafprikazi ; 24 em Tiraz 500. - BibJiografija: str. 191.
I

,

3. MEDUSOBNI PRODORI

I MREZE GEOMETRIJSKIH
,

TELA

39
46 49 51 59 68 73 75 78 80 83 3

ISBN 978-86-86363-06-0 1. Kruni', Jelena a) Limarski radovi - Prirucnici eOBISS.SR-TD 144227340 Fo~o~~~iranje iii.umn~zavanje ~a bilo koji nacin iii ponovno objavljivanje ove knjige _ u ~ehm 1:1u delovima rnje dozvoljeno bez prethodne izricite saglasnosti i pismenog odobrenia izdavaca. ~

Medusobni zador i mreza dye elipticne obliee Prodori i mreze konusa Zador rotaeione obliee i konusa kad im se osovine seku Konstrukeije promene oblika preseka kanala Prodori oblih i rogljastih tela Prodor lopte i oblice Konstrukcija slozenog kolena (prema L G. REVENKO) Razvijanje slozenog kolena U ob1iku slova S Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravea Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravea

·... LIMARSKI RADOVI NA GRADEVINSKIM OBJEKTIMA Pokrivanje krovova limom Pokrivanje krovova poeinkovanim limom Oluei i olucne odvodne eevi Odvodne olucne cevi Opsivanje delova zgrade Opsi v'anje venaca Opsivanje prozorskih banaka Pokrivanje uvala Opsivanje zidne uvale W 161 · ·.. Po krovova limom od einka krova bakarnim limom . Po kriivanje kriivanje .·. ·· m 155 158 159 ~ ...... · ··········· .: Celik Crni lim Poeinkovani lim Lim od einka Bakami lim Mesing Olovni lim Aluminijumski lim 111 111 111 112 113 113 114 114 114 114 7.... .... IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4..... ~ ...·· · 162 163 165 168 176 176 177 177 178 · ·. ALAn I MASINE ZA LlMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje 117 117 6.. MATERIJALI ..· 179 ..........· 5..·.···· ..Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena koiena Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Konstrukeija i razvijanje mreze lopte Konstrukeija i razvijanje lopte od konusnih segmenata Razvijanje mreze lopte Razvijanje zasecene lopte Razvijanje zavojnih povrsina Konstrukcija i razvijanje torze 87 89 92 94 96 98 103 106 109 Tvrdo lemljenje Lepljenje .vertikalni spojevi Vertikalni spojevi Zavarivanje iznad glave Zastitna sredstva i bezbednost pri radu Lemljen]e Meko lemljenje 4 123 123 123 124 125 127 128 129 130 133 134 135 136 137 138 l38 139 141 E~~~~~?·::::::::::::::::::::::::::::::: m Opsivanje kalkanski ih i 1pozarnl ih zid ova Zl Pokrivanje Pokrivanje ..· 184 185 186 188 LITE RA'TURA ....~~:::::::::::::::::::::::::::::::::::: P er tiovanje Masinsko pertlovanje Prirubnice ...... 01 ovnun I'unom kr ova a I'" urmrujumo m ·· · · ....... ..·..... ·. 191 5 .... SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA OD LIMA Zavarivanje Postupei zavarivanja Osnovni pojmovi u tehniei zavarivanja Elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Elektrode Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Tehnika elektrolucnog zavarivanja Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Ugaoni spojevi Preklopni spojevi Horizontalno . ~ . · · · ·. 142 143 ~~~~i~:...

gradevinarstva. Autori Beograd. Zavarivanje. 2007. godine 7 . alati i masine. ledino su iznacrtne geometrijedati i osnovni pojmovi 0 projekeijamai proj ekcij skim ravnima. kao i tehnologija projektovanja. Rad na razvijanju mreza predmeta koji se srecu u limarskoj praksi pretpostavlja posedovanje bar osnovnih znanja iz geometrije. Za razliku od prethodnog izdanja. Najvise paznje posveceno je konstrukcijama i predmetima od lima ito njihovom projektovanju preko izrade razvijenih mreza omotaca. ovala itd. lemljenje. jer bi trebalo dosta prostora.). kao sto sam naslov govori. Pokrivanje krovova limom i opsivanja gradevinskih elemenata sa ciljem zastite od atmosferskih uticaja poglavlje je koje . a pitanje je kolika bi bila prakticna korist. zanata i sarnostalne delatnosti po sistemu "uradi sam". Mada je pozeljno izdvojiti kratka poglavlja iz tih oblasti.Ie namenjeno i profesionalnim izvodacirna i amaterima. krojenja i montaze pojedinih slozenih elemenata.PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Drugo izdanje knjige Limarski radovi. Tek ponegde uz konkretno geometrij sko telo i konstruktivni postupak pokazano je i kako se izvodi i neka posebna planimetrijska konstrukcija neophodna za realizaeiju osnovnog postupka (npr. zakivanje i pertlovanje. konstrukcija petougla. tehnickog crtanja i naertne geometrije. ispravlj ene su stamparske i druge greske evidentirane u prvom izdanj u. lepljenje. sa preseeima i bez njih. tehnoloski postupei povezivanja elemenata od lima obradeni su u obimu koji je potreban i dovoljan za eventualne limarske radove po sistemu "uradi sam". ovde to nije uradeno. Da bi tematika predstavljala zaokruzenu celinu prikazani su osnovni materijali za limarske radove. odnosi se na limarske radove u oblasti industrije. kao uvod u postupke projektovanjageometrij skih telakao elemenata konstrukcija izradenih od lima.

rogljastih kao i njihovih medusobnih kombinacija. torus i mnoga druga tela i obliei koji nastaju rotiranjem nekog meridijana iii kretanjem izvodnice po nekoj vodilji koriste se pri konstruisanju i izvodenju zeljenih geometrijskih oblika u industrijskim instalacijama i gradevinskim objektirna. Tu osobinu koristimo pri projektovanju. valjak. piramida i kupa mogu se razviti u ravan.: povrsinu lopte mozemo zameniti vecirn brojern pojaseva koji su delovi kruznog rotacionog konusa koji dodiruje loptu). kupa. Konstruisanje nacrtne geometrije. lopta. torus i razne rotacione povrsine) ipak se mogu konstruisati i nepraviti zamenom njihove povrsine segmentima onih tela i povrsi koje se mogu razviti (npr. To su aproksimacije koje dovoljno tacno zamenjuju idealnu povrsinu lopte. piramida. Geometrijske oblike i tela cije se povrsine ornotaca ne mogu razviti u ravan (lopta. Moguce je tela konstruisati i skrojiti u pravoj velicini na radnom stolu. prizma.KONSTRUISANJE I KROJENJE OBLIKA OD LIMA Limarski radovi obuhvataju one pozicije koje serealizuju u industriji igradevinarstvu gde je lim osnovni materijal od koga se izraduju potrebni oblici i konstrukeije ili njihovi karakteristicni detalji. Kocka. Ti obliei u praksi cesto su rnanje iii vise slozeni prostorni sklopovi proizasli iz medusobnih zadora osnovnih geometrijskih tela oblih. Omotaci tela kao sto su kocka. a kasnije ih montirati u konstrukciji tacno po merama iz projekta. krojenju u montazi. i razvijanje omotaca pomenutih tela vrsi se uz primenu metoda 9 . prizma.

Horizontalna projekcijska ravan naziva se horizontalnica iii prva projekcijska ravan (H) ina njoj nastaje prva projekcija predmeta koji se nalazi iznad iii ispod nje (sl.Ortogonalna i kosa projekcija geometrijskih tela 1. Na taj nacin su upotpunjeni podaci a trecoj dirnenziji prostora (visini). Q) 11 7raCI --t1=ts~ Hk A=8'=[" o HI poluprostor ispod tc projek(ljs. Projekcije tacaka i drugih likova i figura dobijaju oznaku " (sekunda). ledna projekcijska ravan nije dovoljna za potpuno odredenje tacke u prostoru.~..Ke ravni .2). Oni na projekcijske ravni padaju pod pravim ili kosirn uglom.1). Projekcije tacaka oznacavaju se sa ' (prim). Taka nastaje ortogonalna (upravna) i kosa projekcija. 1. projekcijs..1 . Projekcije na ravnirna nastaju pod dejstvom projekcijskih zraka. 1. "Zrac! poluprostor rznad A. 1.Ke rclvni T Sl. frontalna ravan koja se naziva vertikalnica (frontalnica) iii druga projekcijska ravan (sl.. Zbog toga se uvodi vertikalna. ortoqonalni prOjekCijSki. ORTOGONALNA I KOSA PROJEKCIJA GEOMETRIJSKIH TELA U nacrtnoj geometriji koriste se projekcijske ravni za dobijanje projekcija geometrijskih i drugih figura. kosi. koja se nije rnogla utvrditi iz sarno jedne (prve) projekcije. Iz druge projekcije se dobijaju podaci 0 visinama pojedinih tacaka u prostoru. projekcijski ..Model projekcijske ravni iprojekcijskih zraka 11 .. N 0.

F i P) stoje medusobno u ortogonalnom (upravnorn) polozaju j da se seku po osama x.Model podele prostora projekcijskim ravnima na oktante Projekcije geometrijskih figura i oblika koje se javljaju pod dejstvom projekcijskih zraka predstavljaju u prvoj projekciji "pogled odozgo" u drugoj "pogJed spreda" a u trecoj "pogled sa strane".koordinatnog pocetka. a) VI oktant b) -y ? V oktant z P F'" En. Na sl.3.spree L.3 .--rant izrad-iza z ~L I I I ~ . izn~~~. sl.5 prikazane su sarno tri projekcije na projekcijskim ravnima prvog oktanta (osmina prostora zahvacenog pozitivnim delovima osa x. - __J Sf. 1.4 prikazan je model (kosa projekcija) prvog oktanta sa pravom prizmom. "sa strane". 1. Osam temena cetvorostrane prizme obelezeno je velikim stampanim slovima Iatinice od A do H. y Sf.Limarski radovi Ortogonalna i kosa projekci/a geometrijskih tela QJ t." F II If A' ~y HIkvadrant ispod...Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane prizme na tri projekcijske ravni 12 13 H ..5 . 1.profilnica (P). y i z.. na sl. Na taj nacin se dobija izgled prave prizme kad se posmatra "odozgo"..2 . A" i A'o. dye Sf.• ~1'A7. osa "y" je presek horizontalnice i profilnice. . "prvom oktantu" postavljenajedna prava cetvorostrana prizma i konstruisane njene sve tri projekcije. "spreda".. 1. y i z i deloviina ravni koji se prostiru izmedu njih).Model i projekcije prave cetvorostrane prizme Sa slike se vidi da tri projekcijske ravni (H. Sve tri ose polaze iz tacke 0 .4 ..1kVCld. 1._. GO' H'" -z IV oktant x Sf. Sve sto je receno ocigledno je na sl. sped .4 gde je u sklopu triju projekcijskih ravni (H. 1.Model podele prostora projekcijskim ravnima na kvadrante Ukoliko se predstava predmeta ne moze jasno formirati samo na osnovu projekcije uvodi se i treca projekcijska ravan . a osa "z" je presek frontalnice i profilnice. 1.iza! I I IV !kvadrant -----". Svako teme pojavljuje se u sve tri projekcije sa oznakarna A' . F i P) u tzv.t~ Y ': .... r------.i/~ ~It z IAx /H /' I I I ~-=-l ~_ /T A" bJ P 1. 1._-. Osa "x" je presek horizontalnice i frontalnice.

ne treba traziti prave velicine ostalih ivica jer su one jednake ivici VB. kao sto su oba bazisa (kvadrati) u prvoj projekciji u pravoj velicini.8 . Na 51. jer su paralelni sa H (horizontalnicom). a bazis kvadrat u horizontalnici ima drugu projekciju na x osi. E'. To znaci da je cela duz dosla u polozaj paralelan sa frontalnicom. Konstruisane su tri projekcije toga tela na sve tri projekcij ske ravni.Limarski radovi Na sl. lezi na horizontalnici.poklapaju se. SL 1. 1.6 . Na sl. a treca na y osi.Model iprojekcije prave cetvorostrone piramide (levo) Sl.. Iz tog razloga ravni bazisa su upravne na drugu i trecu projekcijsku ravan. Konture izvodnice ne treba traziti."4- . Treba ukazati na drugu i trecu projekciju ivica prizme: one su u pravoj velicini. S obzirom da jedan bazis lezi u H njegova druga i treca projekcija 14 Pi _-=B:. Na istom prostornom modelu prikazane su i sve tri ortogonalne projekcije toga tela. pa su u projekcijama u skracenju..0_' ~~C 8~8.BBp"_). S obzirom da je bazis u horizontalnici njegova druga projekcija je na x osi. Ortogonalna i kosa projekq/a geometrijskih tela su na x. B' F' . Kao i projekcija bazisa su na xi y osi. 7 . vee se pri konstrukciji trece projekcije konturnih izvodnica. nerna visine pa joj je druga projekcija na x osi. Da bi znali pravu velicinu pojedinih ivica omotaca potrebno ihje dovesti u polozaj paralelan sa projekcijskim ravnima. S obzirom da su sve ivice omotaca prave piramide iste. a treca na y osi. 1. Druga projekcija V"Bo" je prava velicina ivice VB.9) bazisi krugova su u pravoj velicini i stopljenom polozaju s obzirom da su izvodnice oblice upravne na H. jer su paralelne sa F i P. sa H u drugoj i SL 1. sto se vidi i u ortogonalnim projekcijama piramide na sl. Nevidljiva izvodnica 0" V" iscrtana je isprekidanom linijom. jer 5U paralelne sa frontalnicom i profilnicom.Ortogonalne projekcije prave oblice 15 .' 1 model prave kupe sa kruznim bazisom u H.10 je prikazan prostorni u prethodnim slucajevima druga i treca je u pravoj velicini.11 bazis druge i trece projekcije su u pravoj velicini pa ih mreze podaci mogu uzimati direktno sa druge ili S. jer se i ce1a horizontalnica projektuje na osi x i y u drugoj i tree oj projekciji. 1.Model iprojekcije prave oblice U prvoj projekciji (51. 1.::. Na s1. f.' 0. Svaka tacka cija je kota na z osi jednaka nuli. su U pravoj velicini.). Drugi kruzni bazis koji lezi u ravni paralelnoj trecoj projekciji je duz jednaka precniku kruga bazisa. odnosno na y osi.5 vidi se da u prvoj projekciji prava prizma izgJeda kao kvadrat (bazis) i da se prve projekcije po dve temene tacke nalaze na istom me stu .7. To znaci da se sve vertikalne ivice projektuju kao tacke (A'..Ortogonalne projekcije prave cetvorostrane piramide (desno) Jvice ornotaca piramide u nagibu su U odnosu na projekcijske ravni. Prva projekcija bazisa je u isto vreme prva projekcija cele pirarnide. u drugoj i trecoj projekciji (AA1.8 datajekosa projekcija prave oblice cijije jedan bazis krug u horizontalnici a drugi je paralelan sa H. Projekcija vrha V' je u preseku dijagonala kvadrata.9 . pa se ti bazisi projektuju kao prave linije u frontalnici i profilnici. 1.6 prikazan je model . To je ucinjeno sa izvodnicom BY: zarotirana je prva projekcija ivice B'V' do polozaja paralelnog sa x osom (V'Bo' sa x).. 1. One se u prvoj projekciji projektuju kao tacke. 1.' C. 1. Na sl..kosa projekcija prave cetvorostrane piramide sa bazisom u obliku kvadrata u horizontalnici.' Sf. l.

16 17 . svaki naspramni par kvadrata moze da predstavlja bazis. 1.1 <Model kocke sa obeleijima na stranicama R Na primeru kocke prikazane na s1.10 . Rogljasta tela su kocka. tri. prizma i piramida a obla Sll kupa.1 pojmovi bazisa i omotaca se mogu razjasniti na ocigledan nacin: bazisi su stranice kocke obelezene sa jednom i sest tackica. cetiri i pet tackica. Sf.Ortogonalne projekcije pravog konusa G Sf. S obzirom daje problematika ove knjige vezana za izradu konstrukcija i instalacija od lima.Limarski radovi 2.2. 1. RAVNI PRESECI I MREZE GEOMETRIJSKIH t" TELA Sf. smatracemo i oblike koje konstruiserno kao suplja tela. 2. dok prizma i valjak imaju po dva bazisa i omotac. Ova tela mogu biti puna i suplja. valjak i lopta. S obzirom da su svih sest stranica kocke iste (kvadrati). dok omotac sacinjavaju stranice obelezene sa dye. a preostale cetiri stranice omotaca.11 . Piramida i kupa imaju po jedan bazis (osnovu) i omotac.Model i projekcije pravog konusa U geometriji i tehnickoj praksi susrecemo se sa rogljastim i oblim telima.

Na sl.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela F'" HilI (' H'I eI .. isecena i savijena po ivieama dace istu kocku sa rasporedom oznaka kako je to prikazano u ortogonalnim projekcijama.2 pri cemu su bazisi kvadrati .4. 2. Bazisni kvadrat I pripojen je uz stranicu omotaca IV sa kojim se dodiruje po iviciA-D.2 . FB. Iz temena B podigne se normala na pravac A . 1: 10. Te duzi imaju dimenzije ivice kocke kojaje merljiva u sve tri projekcije.2. Razmera predstavlja odnos izrnedu duzina na crtezu i u prirodi. a kvadratVuz ivieu EF. Konstrukcija mreze kocke odvija se ovim redom: prvo se povuce horizontaina prava ina njoj odmere duzi BA. u istoj ravni konstruisana oba bazisa i cetiri kvadrata koja predstavljaju omotac. E. Kroz tu tacku povlaci se paralela C . • • I • BlI Fil G" \ \\ . 18 \ • ('" B''' /f' • •I • e 1. KvadratII docrtan je uz ivieu HG.Mreia obeleiene kocke 19 .). 2.B ina njoj odmeri iviea pri cemu se dobija tacka C.3 vidi se kako nastaje mreza ovoga tela koje se rastavlja po ivicama omotaca.donji ABCD a gomji EFGH. razvijena mreza predstavlja njegovu realizaciju (ostvarivanje) ako su mere bez umanjenja ili povecanja (u prirodnoj velicini)..Ortogonalne projekcije kocke sa obeleijima na stranicama Ista kocka sa istim oznakama prikazana je i u tri ortogonalne projekcije na sl. drugoj i trecoj projekciji. 2. Stranice ornotaca rasporedene su oko bazisnog kvadrata VI sa kojim se dodiruju ivieama. a ortogonalne projekcije predstavljaju njegov plan (projekat).4 . Stranice se ispravljaju u ravan bazisa VI i nastaje oblik prikazan na s1. 18 Kosa projekcija sluzi kao prostoma vizuelna predstava zamisljenog predmeta. jer se potrebne ivice vide u pravoj velicini iii u prvoj.C dobijaju se kvadrati bazisa I i VI i omotaca IV i III. Preostale dye stranice omotaca II i V mogu se doertati na bilo koju od ivica onih kvadratasa kojima se granice. a donji jednom tackom. Dizanjem nonnala iz tacaka A. \ \'~" ~ " [' SL 2. Tako naertana rnreza na nekoj ravnoj povrsini hartije iii lima. I ovde je gornji bazis obelezen sa sest tacaka. Tu su u pravoj velicini.Model rastavljanja mreie obeleiene kocke Sf 2.B. AE.C sa praveem B . Mreza koeke konstruise se uzimanjem podataka (mera) iz ortogonalnih projekcija kocke sa s1. 2.3 . Crtezi se kao sastavni delovi projekta rade u pogodnoj razmeri koja mora biti naznacena u vidu razlomka (npr. FiB do preseka sa paralelom C . 1:50: 1: 100 . 2. jer se po cetiri ivice vide u pravoj velicini u svakoj projekciji. SI. EF.

jer su te ivice paralelne sa frontalnicom.' III' i IV povlace se paralele sa x osom. cela se u prvoj projekciji . IT'HI' i IV' poklapaju se sa projekcijama tacaka A' B' C' j D' tako da i preseceni paralelogram u prvoj projekciji izgleda kao bazisni kvadrat a u drugoj kao duz I" . Ako treba nacrtati mrezu prizme sa presekom onda su svi elementi u pravoj velicini izuzev preseka I. Potom od pocetne tacke A (koju na povucenoj pravoj postavimo tako da se predvidi dovoljno mesta za sve cetiri ivice bazisa) uzimamo ivice bazisa u otvor sestara iz prve projekcije i nanosimo na pravu A . Ill" i IV" do polozaja 10". Tako na mrezi dobijamo tacke E. Da bi dobili presek u pravoj velicini mora se ravan T oboriti (okrenuti) oko prvog traga da padne u horizontalnicu.Model iprojekcije prave cetvorostrane prizme presecene pomocu ravni upravne na frontalnicu F 20 21 .Ortogonalna projekcija prave cetvorostr ane prizme presecene sa ravni upravne na F Sf. U preseku paraJela sa odgovara jucim norrnalama su tacke 10. G i H koje se nalaze na pravoj E .III" koja se poklapa sa drugim tragom t2. BF. Mere bazisa se uzimaju iz prve projekcije a mere preseka iz oborenog polozaja. S obzirorn daje prizma prava.A. 2. Iz njih povlacimo normale na A .E paralelnoj saA . Sa oborenom ravni pasce u horizontalnicu i cetiri tacke preseka: oko tacke Tx sestarom okrenuti tacke I". a gomji je takode horizontalni kvadrat EFGH.. Iz tih tacaka povlace se norrnale na osu x. Prizma je presecena pomocu ravni T koja je upravna na frontalnicu. Prave velicine uzimamo iz druge projekcije. Tacke preseka ravni i piramide I. II".5 data je kosa projekcija prave cetvorcstrane prizme Cijije donji bazis ABCD kvadrat koji lezi u horizontalnici. IIo. odnosno E'F'G'H'. D i A. III. 2. II.7)..5 . Savijanjem dobijene povrsine po ivicama rnreze dobijamo tela prikazano na sl. It (tl 1I~ Tx III \ I y . Iz tacaka I'. II. IIo". CG i DH.IV. II. III i IV u drugoj projekciji su na drugom tragu t2.6). .5a koje ima bazis ABCD. Mreza se radi tako sto se prizma rastavi po ivici AE. Povezivanjem tih tacaka dobija se prava velicina preseka. Spajanjem dobijenih tacaka dobija se razvijeni omotac sastavljen od cetiri pravougaonika sa zadrzanim (puna linija) i odbacenim (isprekidana linija) delom (s1.vidi" kao bazni kvadratA'B'C'D'.6 ..2. kao i svi potrebni elementi za crtanje mreze (sl. IVo. 2. jer se cela ravan T projektuje na trag t2. IV koji je defonnisan i u prvoj i u drugoj projekciji. 2. 2.Limarski radovi Ravnipreseci i mreie geometrijskih tela Preseci i mreze rogljastih tela Ravan presek i mreza cetvorostrane prave prizme Na s1. Ista prizma sa presecenom ravni dataje i u paru ortogonalnih projekcija.A i tako postavljamo tacke B.. IIIo. Na norrnale nanosimo prave velicine ivica AE. F. IlIo" i IVo" na x osi.-- \~lo SI. okrnjeni omotac i poklopac I . U prvoj projekciji tacke preseka T'.A paralelno x osi. Prvo se povuce prava A .A. Donji bazis (kvadrat) i presek docrtamo nad ivicama koje po volji izaberemo. Tacke preseka I i IV uzimamo takode iz druge projekcije i nanosimo na odgovarajuce ivice na mrezi. C.

Bazise i presek docrtamo oslanjajuci ih na po volji izabrane ivice bazisa. II" i III" povuku norrnale na t2 ina njih nanesu odstojanja tacaka 1'. 23 22 . Tako se dobija tacka B na mrezi. Sf. Prava velicina dijagonale AB] iz paralelograma AA1B]B nalazi se rotacijom te dijagonale A'B~ do polozaja paralelnog sa frontalnicom u kom slucaju se ta duz vidi ~ pravoj velicini.crta dobija se prava velicina preseka prizme i ravni T. Zato ga treba oboriti zajedno sa ravni T u horizontalnicu oko traga tj i1i u frontalnicu oko traga t2• U ovom slucaju presek je oboren u frontalnicu oko traga t2. Na isti nacin se konstruisu prave velicine dijagonala B1C i B]C neophodnih za konstrukciju paralelograma BB]C]C i AA1CJC . B. Povezivanjem tih tacaka Jinijom tacka . N a izvodnice prizme u drugoj projekciji (prava velicina) povlace se normale do mesta gde ima prostora za razvijanje rnreze. II i III na mrezi se dobijaju prenosenjem Deo prizrne iznad ravni naziva se odbacenim i crta se isprekidanim linijama. 2. na taj nacin sto se iz tacaka I". Ivice prizme paralelne su sa frontalnicom. IT.7 . ivice omotaca prizme i dijagonala. a cije su stranice ivice bazisa. C je trougao u H.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela A Sf. Tako se dobijaju tacke J 0. II. na drugu projekciju ivice B"B~. Mreza kose prizme se moze dobiti j metodom dijagonala: pored pravih velic ina ivica bazisa i ivica prizme potrebno je naci pravu velicinu po jedne dijagonale u svakom paralelogramu ornotaca.9 presecena je sa ravni T koja je upravna na frontalnicu.Mreia cetvorostrane prizme sa presekom Presek i rnreza kose trostrane prizme Kosa trostrana prizma prikazana na sl. Stranicu omotaca ABB]A] konstruisemo tako sto paralelu sa A"A iz B" presecemo otvorom sestara A'B' ivica bazisa iz A.8 i 2. Tu se nacrta ivica AA] paralelno A"A~'. Bazis prizme A. Tacke rastojanja od temena gornjeg ili donjeg bazisa u drugoj projekciji do tacaka preseka. pa su u drugoj projekciji u pravoj velicini. 2.8 . Da bi nacrtali mrezu ove prizme sa presekom ima dovoljno elemenata. 2. Iz tako fiksirane tacke B povlaci se ivica BB1 paralelno sa AA] do preseka sa normalom iz B. ITo i mo. III u projekcijama nije u pravoj velicini.Ortogonalne projekcije kose prizme presecene upravnom ravni na F i mreia sa presekom T. Prava velicina dijagonale AB] dobija se nanosenjem projekcije A B] na x osu od tacke B] x gde se dobije tacka Ao". odnosno preseka. III u drugoj projekciji je na drugom tragu t2• Prve projekcije tacaka preseka nalaze se na odgovarajucim ivicama prizme: tacka r na izvodnici A-A1 ' tacka II na B-B1 i tacka lIT na izvodnici C-C1• Presek I. II' i III' od x ose. Spajanjem tacke B] sa Ao" dobija se prava velicina dijagonale AB1. a isti nacin se dobija teme C i C1 i ponovo A i A] . Presek prizme I. Sada se moze konstruisati paralelogram AA1 B]B konstruisuci trouglove od koj ih je sastavljen.

11 konstruisan je presek kose piramide sa bazisorn pravilnim petougaonikom i ravni upravne na frontalnicu. Ordinalama su spustene tacke preseka I . BCV. Za crtanje mreze potrebno . na normalu se nanese stranica od B do N.tacka 0. U ovom slucaju sve cetiri tacke preseka su na istom mestu na pravoj velicini izvodnice. tacka E se dobija presekom lukova iz 0 i A otvorom sestara jednakim stranici a. 5. Bazis i presek iz mreze su dodatno pripojeni na neku od stranica bazisa i preseka prema raspolozivom prostoru na crtezu.sredina poluprecnika. tacka E (jedno teme petougla) spusta se lukorn (ciji je poluprecnik OE) na precnik opisanog kruga k. 1. b) ako je poznat poluprecnik opisanog kruga oko petougla konstrukcija se izvodi na sledeci nacin (sl. 2. II. odredena je tacka 0 .jos jedno teme petougaonika. II. 2. Tacka Bo" je spojena sa vrhom V".10 presecena je horizontalnom ravni T po preseku I. L 2.9 . 7. CDV i DAY. Tako se dobija tacka C . pa je deo mreze pirarnide iznad zarubljenog del a izvucen isprekidanim linijama. Mreza zarubljene pirarnide sacinjena je od cetiri jednakokraka trougla. Pravilan petougaonik se konstruise ako je poznata: a) stranica petougaonika i b) poluprecnik opisanog kruga oko petougaonika. 25 Mreza zarubljene piramide Cetvcrostrana prava piramida sa sl. III (sl. iz tacke A uzeti u otvor sestara dijagonalu AM i zaseci kruzni luk.10 a. S obzirom da su sve ostale ivice iste velicine i tacke preseka T . 6.Model kose prizme presecene upravnom ravni na F j mreia sa presekom Sf.IV na prve projekcije ivica piramide. iz tacke 0 odstojanje ON prenese se na produzeni pravac AB do tacke M. 2.11): odredi se sredina stranice AB . U ovom slucaju rotiranaje ivica B u prvoj projekciji do polozaja paralelnog sa x osom. 3. luk preseci kruznim lukom iz tacke B Ciji je otvor sestara jednak stranici a.2. Duzina AMje dijagonala petougla. 24 .10 . Deo pirarnide iznad preseka smatra se odbacenim.9a). Telo koje se dobije savijanjern povrsina prema skrojenoj mrezi prikazano je na 51. 2. 2.11): sa centrom u S opisan je krug zadatog poluprecnika. 2.Ie odrediti pravu velicinu jedne od cetiri ivice trouglova ornotaca ABV.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V" Il- v presek St.IV se prenose na pravu velicinu ivice. 2. 2. 8. kvadratnog bazisa ABCD i kvadratnog preseka I II III i IY. 3. Zarotirana ivica se "vidi" u drugoj projekciji u pravoj velicini (Bo"V"). povuce se normala na AB iz tacke B. 4. prizma Presek i mreza kose petostrane piramide Na sl.Projekcije prave zarubljene cetvorostrane p iram ide sa razvijenom mreiom Savijanjem povrsina sa razvijene mreze po ivicama dobija se zarubljena izmedu donjeg bazisaABC i preseka T. Ta spojnica je prava velicina ivice piramide. tacka 0 se dobija presekom luka iz C sa simetralom duzi AB. III iIV koji se nalaze u drugoj projekciji na tragu t2 i odgovarajucim ivicama omotaca. a) ako je poznata stranica onda se petougaonik konstruise na sledeci nacin (sl.

Radi konstruisanja mreze cele iii okrnjene velicine svake ivice i pravu velicinu preseka.. U pravoj velicini taj presek je elipsa koja se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom t2 ravoi T.12. 26 27 . Prava velicina preseka I . 2. Poligon 10. 5. Da bi odredili teme B iz tacke A otvorom sestara AB (iz prve projekcije bazisa koji je u pravoj velicini) povlacimo luk. One se dobijaju presekom horizontala iz I".. Tacke preseka nanosimo na mrezu odmeravajuci ih sa pravih velicina ivica od vrha V iii temenih tacaka. Ostale tacke i trouglove omotaca konstruisemo na isti nacin uzirnajuci U otvor sestara odgovarajuce stranice bazisa i prave velicine ivica piramide. odreduje se rotacijom svake od njih oko vrha V do polozaja para1elnog·sa frontalnicorn. I je na ivici A'V' itd. 2. 6. piramide potrebno je odrediti prave Ravni preseci i mreie geometrijskih tela o Prava velicina ivica AY. IVe. U ovom slucaju presekje oboren u horizontalnicu. Temena poligona bazisa i preseka dobijaju se presecima lukova ciji otvori sestara zahvataju odgovarajuce stranice i dijagonale koji kada se preseku daju jednu po jednu temenu tacku bazisa iii preseka. Povezivanjem tacaka preseka u prvoj projekciji dobija se trazeni presecni poligon. Na svakoj od njih se nalaze i odgovarajuce tacke preseka 10. Radi skracenja postupka dovoljno je uzeti u otvor sestara p~ p"rojekciju svake ivice i naneti ih na x osu od tacke v. V Be itd.Limarski radovi 4.II" u drugoj projekciji je u pravoj velicini. sa odgovarajucim pravim velicinama ivica. 2. au prvoj projekciji sa projekcijom bazisa. Njihove prve projekcije odreduju se spustanjern ordinala iz I" . Druge projekcije tacaka preseka I . Velika osa presecene elipse I" .11). su prave velicine ivica kose piramide. spojnica EEl je stranica petougla. Vo predstavlja pravu velicinu preseka. dok je u prvoj projekciji mala osa u pravoj velicini (III' .11 . 2. Telo koje se dobija savijanjem mreze izvucene punim linijama . Na ivicama bazis i presek docrtavamo uz mrezu ornotaca nastavljajuci ih uz neku od ivica povucenih na mrezi. Kosa petostrana piramida VABCD presecenaje sa ravni T upravnom na frontalnicu..V nalaze se na drugom tragu t2 ravni T. II" itd. otvorom sestara EEl preseca se kruznica k i odrede tacke petougla AiD.). m.Tako smo odredili tacku B na mrezi i ceo trougao ABV ornotaca piramide. kosa Sf. Druga projekcija tako rotiranih ivica predstavlja njihove prave velicine (sl. lIo. Spojnice V Ae.V se dobija obaranjem ravni T u horizontalnicu iii frontalnicu zajedno sa tackarna preseka. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem tacke V . Presek sa karakteristicnim tackama I . Za konstrukciju mreze kose piramide sa presekom iii bez njega odredeni su svi potrebni elementi.VII').Projekcije kose petostrane piramide sa mreiom ipresekom Ravni preseci i mreze oblih tela Presek i mreza valjka Presek pravog valjka sa ravne T upravne na frontalnicu Presek pravog valjka (bazis krug u horizontalnici) i ravni T upravne na frontaloicu prikazan je na sl.VIII u prvoj projekciji se poklapa sa projekcijom bazisnih krugova. iz tih tacaka istim otvorom sestara odrede se preostale dve tacke B i C.~ do Ao' Be itd. BV itd. Il.V" do odgovarajucih ivica piramide u prvoj projekciji (npr.vrha piramide i ivice po kojoj smo omotac rastavili u ovom slucaju to je ivica AV. itd. Taj luk presecamo lukom ciji je otvor sestara V"Bo (prava velicina) iz tacke Y.11a u kosoj projekciji.zarubljena piramida prikazano je na s1.

1596 5.0653 6.1054 5.76 0. koja ima istu visinu kako na mrezi tako i na drugoj projekciji valjka.2020 4.74 0.59 I 0. Spajanjem tacaka I .20 0. 0345 6.0535 4.1276.Tacke preseka I .06 0.4394 5. 7317 5.5571 4.95.88 0.54 : 12 = 10. Oblik koji se dobije sastavljanjem mreze izvucene punom linijorn datje na sl.83 0.26 0.VIII dobija se razvijena kriva u obliku sinusoide I . 8215 5.02 0.49 0. Za taj odnos koeficijent K = 6. Odstojanja krajnjih tacaka izvodnica odmeravaju 5e od linije normalnog preseka nagore i nadole.05 0.00 0. Za sto odnosa dati su koeficijenti K koji kad se pornnoze sa duzinorn velike poluose dobija se priblizna duzinu obima elipse.8819 5.79 b k 5.4969 5.razvijeni normalni presek.42 0.1403 4.VIIT. 9426 5.08 0.0962 6.'.45 0.54. 0438 4. dok su ostale 29 28 . 7616 5. Za konstruisanje mreze omotaca i preseka postoje svi elementi.24 0.0194 4. 7942 4. Tu duzinu uzecemo kao jednu stranicu pravougaonika cija je druga stranicajednaka visini valjka. U ovom slucaju normalni presek je u obliku elipse.27 0.5126 4.4908 4.39 0. Radi razvijanja mreze potrebno je izracunati priblizno obim elipse primenom koeficijenata iz tabele 2.82 0.XII u drugoj projekciji su na preseku drugog traga sa odgovarajucim izvodnicama.70 0.l324 5.71 0. Mrezu omotaca valjka dobicemo na taj nacin sto cemo obim kruga bazisa razviti mnozeci precnik bazisa sa 7r = 3.2186 4.0870 4.93 0. 3462 4.2531 4.32 0.0000 4.57 0. Presek je ostvaren pomocu ravni T upravne na frontalnicu.2978 5.2832 Sf. 3268 4.0011 4.09 0.5549 5.44 0. Razvijena mreza omotaca konstruisana je metod om normalnog preseka na izvodnice.19 0. 2.77 0.4681 5.37 0.58 0.65 0.0078 4.34 0.1582 6.86 0.1870 5.63 0.12a.92 0.8516 5.04 0.1261 4.0131 4. lzvodnice oblice su paralelne sa frontalnicom. U ovom slucaju merenjem poluosa elipse normalnog preseka uspostavljen je odnos b/a = 19/20 = 0.3659 4.9466 4.10 0. U razvijenoj rnrezi ucrtanaje i tangenta na razvijenu krivu u prevojnoj tacki VII.38 0.IV' vidljive u pravoj velicini u drugoj.2518 6. 7020 5.2892 4.17 0. pa 5U u drugoj projekciji u pravoj velicini.21 0. 3859 4.3078 4.36 0.96 0.94 0.1. 2.0252 5.84 0.2205 6.53 0.5258 5.2699 5.80 0. Tabela 2.6966 4.8191 4.22 0.3541 5.00 U ovom slucaju bazisna kruznica nije docrtavana na rnrezi s obzirom da je presecen valjak suplje telo od lima sa poklopcem u obliku eliptickog preseka.64 0.56 0. koji iz druge projekcije prenosimo na rnrezu.15 0. To je ostvareno koriscenjem dimenzija pravouglog trougla VII'"f'P.01 0. 8442 4.1 4.89 0.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela Presek i mreza kose oblice Kosa oblica na 51. 8950 4.4269 4. jer su i velika osa 1" VII" i mala osa X' .1271 6.21) i nanosimo ih na pravu .0348 4.85 0.0038 4.6428 - b a k 5. odnosno prvoj projekciji.75 0.28 0.12 .4479 4.73 0.46 0.4692 4.6492 4.0518 5.47 0. Presekje elipsa Ciju pravu velicinu mozemo konstruisati i bez obaranja u neku od projekcijskih ravni.6723 5.VIII.69 0. I I 0.78 0.0267 4.91 0.72 0. 8695 4.62 0.35 0.52 0.1550 4.2421 5.55 0.81 0.1702 4.7915 5.5797 - b a k 4. S obzirom da smo obim bazisa valjka podelili na 8 delova i razvijena mreza ornotaca treba da bude podeljena na isti broj segmenata.2710 4.0994 4.9122 5.6026 4.07 0.3259 5.33 0.14 0.50 0.2145 5.87 0.6728 4.90 0.6134 5.23 0. 2. U tabeli su dati kolicnici koji predstavljaju odnos izmedu male i velike poluose elipse b/a.43 0. Obim elipse je 0 = a· K = 20 x 6.11 0.4062 4. jer su izvodnice pravog valjka u drugoj projekciji u pravoj velicini.1859 - b a k 4.41 0.03 0.1893 6.5841 5.25 0.99 1.9207 4.9988 5.9723 6.66 0.48 0.30 0.4108 5. Omotac je rastavljen po izvodnici 1 kojaje od normalnog preseka naneta sarno nadole.13 0.61 0.1 - b a k 4.5347 4.12 0.16 0. Obim delimo na 12 delova (122.Projekcije i mreia prave oblice presecene pomocu ravni upravne no F Prava velicina presecne elipse dobijena je obaranjem ravni T u horizontalnicu obrtanjem oko prvog traga.98 0. Presecna elipsa na mrezi je docrtana koriscenjem konstrukcije elipse pomocu kruznica krivine u ternenima kao u pravoj velicini razvijene mreze.31 0.18 0.29 0.95 0.0038 6. 7695 4. Prilikom razvijanja ornotaca kriva normalnog preseka se pretvara u pravu liniju na koju su izvodnice upravne.67 0.2356 4. Prva projekcija preseka dobija se spustanjem presecnih tacaka iz druge projekcije na odgovarajuce izvodnice prve projekcije.60 0.9726 4.0640 4.54 0.51 0.1276 = 122.97 0.13 ima bazis u obliku kruznice.1125 4. Iz svakog pcdeoka povucena j e po jedna izvodnica i na njoj odgovarajuca tacka preseka I .3824 5.6258 4.68 0. 7450 4.0752 4. 7207 4.40 0.0785 a 0.

ortogonalnim projektovanjem bazisnih krugova na tangencijainu ravan na temenim izvodnicama (sl. 11. 2. Poluprecnici kruznica krivine u temenim tackama I i VII razvijene presecne krive dobij~j~ ~e iz ortogonalne projekcije elipse na tangencijalnu ravan na valjak. Povezivanjem nanetih tacaka 1.. 12.Projekcije i mreia pravog konusa presecenog pomocu ravni upravne na F Za crtanje rnreze sa presekom i razvijenom presecnom krivom potrebno je imati pravu velicinu izvodnica i na njima odgovarajuce tacke preseka.14 . III.13a). .. . 2. Mreza se ~rta iz usvojene tacke V otvorom sestara za duzinu prave velicine izvodnice 1 po kojoj Je omotac rastavljen. kao i pravu velicinu samog preseka. II..Projekcije i mreia kose oblice presecene pomocu ravni upravne na F Sf. X. Tamo gde izvodnice 418 seku pravu kroz E' povucenu upravno na x OSU nalaze se temena IV i VIlI preseka.. 2.temena elipse. Radi odredivanja male ose kroz E" povuku se druge proj:kcije i.14 prava kupa presecena je sa ravni T upravnom na frontalnicu po eJipsi.2'.13 . Deljenjem bazisnog kruga na osam delova i odredivanjem prevojnih tacaka PiP na razvijenoj krivoj odredeno je ukupno 12 tacaka preseka. Presek i mreza prave kupe . Na sl.. po izvodnici na kojoj Je temena tacka.. Njen presek se projektuje na drugi trag t2• Velika osa I .. I. Tragovi tih ravni dodiruju bazis konusa u tackama 1. Sf.zvod~ica na Kojima se nalaze krajnje tacke IV i VIII .. ISU n~ izvodnicama po Kojima konus dodiruju tangencijalne ravni koje su upravne ~a presecnu ravan T.1 i povlace odgovarajuce izvodnice ina njima tacke preseka 1. Najednu od njih prebacuju se tacke preseka radi odmeravanja pri nanosenju na mrezu.3'.. Pocevsi od fiksirane izvodnice 1 sa kruga bazisa na luk omotaca nanose se tacke 1'. Kontume izvodnice 1 i 6 u drugoj projekciji su u pravoj velicini. L Radi odredivanja poluprecnika krivine razvijene presecne krive na 30 31 . Poluprecnici krivina razvijenih krivih bazisa nalaze se na isti nacin . Na isti nacin. 10'.VI se podeJi simetralom na dva dela i odredi se njen centar En iE'.3. XII. 2. i T2• Tragovi su povuceni iz prodora PH normale n iz vrha konusa V. Prevojne tacke PiP.. Ortogonalna projekcija je elipsa eiji je poluprecnik krivine u temenu VII i 1u isto vreme i poluprecnik krivine za razvijenu krivu. dobijaju se krive razvijenih bazisa . . 2.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela izvodnice delom iznad a delom ispod normalnog preseka. sa druge projekcije se nanose na izvodnice tacke presecne krive I..sinusoide.

Prava velic ina izvodnica rnoze se dobiti ada se ne vrsi rotacija u prvoj projekciji. pa se tako okrenute u drugoj projekciji vide u pravoj velicini.I-V. Sve tacke preseka imaju isto udaljenje od vrha konusa i one se meri po konturnoj izvodnici.XII sa horizontal nom ravni gomjeg bazisa. II. Q za temena I i VI i Q1 za temena IV i VIII. 2 . ani su podeljeni na 8 jednakih delova.16 . V"40" daju trazene prave velicine izvodnica. Donji i gomji bazis se docrtaju uz razvijeni omotac u zavisnosti od raspolozivog prostora na crtezu.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela mrefi u temenim tackama I iVI treba uraditi sledece: oboriti presecnu elipsu u frontalnicu.2.2. Spojnice V"20". Izvodnice I i 5 su konturne u drugoj projekciji i paralelne su sa frontalnicom. Konturne izvodnice druge projekcije su u pravoj velicini. III u preseku sa lukom k. izvodnici 3 identicnaje izvodnica 7 itd. vee se u otvor sestara uzme duz V'2' i nanese na x osi od tacke Vx u levu iii desnu stranu. Taj luk presecamo drugim lukom iz tacke V uzete u otvor sestara prave velicine izvodnice 4.15) ima dva bazisa koji su paralelni sa projekcijskom ravni. Na njima su tacke preseka I . v v Sf. Mreza zarublj enog konusa Zarubljeni konus (s1. Izvodnici 2 identicna je izvodnica 8. Mreza je rastavljena po izvodnici 1 .Projekcije i mreia zarubljenog pravog konusa Mreza se razvija na taj nacin sto izvodnicu po kojoj rastavljamo ornotac ucrtamo u pravoj velicini gde mislimo da razvijemo mrezu i od tacke 5 otvorom sestara 5-4 zasecemo luk. U datom slucaju bazis i presek su u pravoj velicini. Iz tih delova povucene su odgovarajuce izvodnice.15 . 2. ad nje je otvorom sestara 33 32 . Preostale izvodnice 2. Presek i mreza kosog konusa Kod kosog konusa (s1. Mreza omotaca ovog konusa nastaje kad iz usvojene tacke V povucemo lukove ciji su poluprecnici jednaki pravoj velicini izvodnice i odstojanju tacaka preseka do vrha V.3 itd.Projekcije i mreia kosog zarubljenog konusa Sf. V"30". Samo po dve su sirnetricne u odnosu na ravan E koja postavljena kroz vrh deli konus na dva identicna simetricna dela. 3. Zabelezimo tacku 20 koja je na istom mestu kao da smo rotirali i prvu projekciju duzi V'2'.16) izvodnice se razlikuju po duzini. 4 su rotacijom dovedene u polozaj paralelan sa F. 2. ad pocetne tacke na luku k nanose se delovi sa kruga bazisa 1 . 2. pa su u pravoj velicini. Donji bazisni krug podeljen je na 12 delova. konstruisati centre krivine. Spajanjem nanetih tacaka sa tackom V dobijaju se tacke preseka I. Na izvodnicu 5 naneta je tacka V preseka.

Potrebno je naci prave velicine izvodnica I . hiperbola ili parabola. Cetvorougli se potom dele dijagonalama na trougle. Mreza omotaca kupe sa presekom crta se iz tacke V sestarom ciji otvor je duzina prave velicine izvodnice kupe (1 "v" ili 7"V"). Presek po hiperboli nastaje ako ravan presece sve izvodnice sem dye sa kojima je paralelna. Omotac konusa se podeJi na ~e. U praksi kupe ili konusi uglavnom irnaju deo od bazisa do vrha.tvoro~gaone segmente kojima su dye ivice delovi bazisne i presecne krive. Konusni preseci pO hiperboli i paraboli Po geometrijskoj definiciji hiperbola je ravna kriva cija je razlika odstojanja od dveju utvrdenih tacaka (ziza) uvek ista. zasecanjern lukova IZ I otvorom sestara u koji je uzeta prava veh.llsatl tacku 2. tako da je dobijena tacka 2 iz koje otvorom sestara sa v 34 35 .Projekcije i mreia zarobljenog konusa sa dalekim vrhom van crteia U slucaju da su izvodnice konusa jako strme (sl. III.18 konstruisan je presek ravni T i pravog kruznog konusa. Dobijene tacke na mrezi spajamo krivuljarem i dobijarno oblik razvijenog preseka po hiperboli.cma dijagonale a. Odatle horizontalom nalazimo T" na 4"V". Parabola je ravna kriva kojoj je rastojanje bilo koje tacke od jedne prave (direktrise) i jedne tacke (zize) uvek isto. Sve tacke hiperbole u prvoj projekclji su na tragu tl.' i 02 sa izvodnicom V"5". S obzirom ?a je k?nu~ k?s izvodnice su mu razlicite kao i dijagonale. Ako se konus sece ravnima presek koji nastaje rnoze biti elipsa. Da bi dobili visinu temena T zarotira se T' do konturne izvodnice V'7' i pronade To" na V"7". Hiperbolaje u drugoj projekciji u pravoj velicini. ona koja bi nastala da se izvodnice nastavljaju preko vrha. Tacke preseka na mrezu se prenose tako sto ih prvo prenesemo na pravu velicinu (kontume) izvodnice u drugoj projekciji. Tangente hiperbole u beskonacno dalekim tackama nazivaju se asimptote i one prolaze kroz centar hiperbole.5 i 6.17 . mreza rnoze da se konstruise metodom dijagonala. Od izvodnice 10 V ponovo do 10 V. Pocevsi od utvrdene izvodnice 10 V nanosimo na luk podeoke cije su tetive dvanaestine obima bazisa kupe. Parabola ima jednu grant! i jednu beskonacno daleku tacku.17) i da je vrh daleko vall crteza.onaj iznad vrha V. TaJluk se preseca lukom iz tacke 1 otvorom sestara l ' -2' uzetog sa bazisnog kruga u prvoj projekciji. Polovina konusa od kruznog bazisa k do vrha V presecena je sa ravni T upravnom na H i paralelnom sa F i konturnim izvodnicarna konusa (l"V" i TV").IV zasecen luk koji preseca izvodnicu iz 4 u tacki IV Tako redom trougao po trougao dok se ponovo ne dode do izvodnice 5. Za tacniiu obradu •• • J razvijene knve uz pomoc sestara treba naci centre i poluprecnike krivine za tacke I(I) i 5(~) na razvijenoj krivoj omotaca. uglavnom zarnislja da postoji. Druga grana bi nastala ukoliko bi postojao i drugi deo konusa . ' pravom velicinorn izvodnice b zasecamo luk koji presecarno drugim lukom iz tacke I sa otvorom sestara I .~onst:. Sl. Asimptote hiperbole su paralelne sa te dye izvodnice konusa. 2. Na sl. Teme T je na sredini izmedu pocetnih tacaka hiperbole A i B.II i dobijamo tacku II i tako redom do izvodnice I -1. Dobijene tacke na razvijenim krivama bazisa i preseka spoje se krivuljarem. Presek po paraboli nastaje kada ravan preseca sve izvodnice konusa sem jedne sa kojom je paralelna. Centri O. Hiperbola ima dye grane na kojima ima dye beskonacno daleke tacke. 2.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometrijskih tela V . Presekpo elipsi nastaje ako ravan presece sve izvodnice konusa. a druge dye IVl~esu izvodnice konusa. Rasporedene tacke bazisa i preseka obelezene arapskim i rimskim ciframa povezuju se krivom uz pornoc krivuljara. dok se druga grana konusa. 2. Medutacke II. Odatle mereci odstojanje od vrha V otvorom sestara nanosimo tacke sa konturne izvodnice na odgovarajuce izvodnice mreze.dIJ~go~alana nacin ~ao u pretho~nom primeru. od izvcdnice l-l. V i VI nalazimo kao prodor odgovarajucih izvodnica kroz ravan preseka u prvoj projekciji i podizerno ih ordinalama u drugu projekciju na izvodnice 2 i 3. Na taj nacin nastala je grana hiperbole ATB. pa pocev npr. i OV nalaze se na preseku vertikala iz 0'.

Tako odredene tacke preseka spustaju se ordinalarna na odgovarajuce izvodnice u prvoj projekciji. presek u drugoj projekciji) precrtamo na mrezu koristeci elemente pravih velicina iz projekcija. Presecna kriva i povrsina zahvacena njome i tetivom AB kao i deo bazisa docrtavaju se uz mrezu prenosenjem elemenata iz prve projekcije i oborenog polozaja preseka. 2. Da bi bila u pravoj velicini obara se ravan sa presekom oko prvog traga u horizontalnicu. Mreza presecenog konusa crta se na isti nacin kao u prethodnom slucaju: tacke preseka u drugoj projekciji prenose se na kontumu izvodnicu (u pravoj velicini). XII su prodori izvodnica kroz ravan u drugoj projekciji.Projekcije.. 2. IV . 2. Parabola se u drugoj projekciji poklapa sa drugim tragom ravni tz. mreia i model preseka pravog konusa po paraboli SI. Medutacke preseka II. mreia i model preseka pravog konusa pd hiperboli Sam presek ideo bazisa s obzirom da su u pravoj velicini (bazis u prvoj. prikazan je u kosoj projekciji na sl. X..Projekcije.19) pomocu ravni T upravne na frontalnicu a paralelne sa izvodnicom konusa V"7". Dobijena kriva je parabola u izvesnom skracenju. XI.18 .18a. 2. 36 37 . kao suplje telo. Presek konusa po paraboli ostvaren je (s1. Na odgovarajuce izvodnice odrneravanjem od vrha V ili od podnozja nanose se pojedine tacke preseka. U prvoj projekciji ide od pocetne tacke A preko temena T do zavrsne tacke B.19 . Ill.Limarski radovi Ravni preseci i mreie geometnjskih tela t 4 5 Sl. Oblik koji nastaje savijanjem skrojene mreze od lima. Luk omotaca ima istu duzinu kao obim bazisnog kruga (0:= 2rn) i dobija se prenosenj em tetiva sa obima bazisa na luk ornotaca.

a osovine im se seku.3). Ove tacke medusobno povezane daju prostornu krivu. IV i V. presecaju se u tackama L Ravan 12 preseca bazis k. MEDUSOBNI PRODORI I MREZE GEOMETRIJSKIH TELA Prodor dva konusa u proizvoljnom polozaju odreduje se postavljanjem pomocnih ravni koje oba konusa seku po izvodnicama. Dve kruzne oblice razlicitih precnika postavljene S11 jedna prema drugoj pod kosim uglom. U slucajevima kad se osovine tela seku u jednoj tacki L primenjuje se metod pomocnih lopti koji je prikazan na s1. 3. Ravni postavljene kroz pramenjace presecaju po tragovima ravni bazisa konusa. U drugoj projekciji krugovi preseka lopte sakonusima vide se kao prave koje spajaju mesta preseka konturne kruznice lopte L' kupe VI k. Konus Vj k. Ravan u1 dodiruje bazis k.2 sarno u ortogonalnim projekcijama. 3. Ovaj princip pomocnih lopti prikazan je na sl. po izvodnicama V2 ~ 1 .3. u tacki Y2' a konus po izvodnicama VI . koje prodiru u vecu oblicu u tackama III i Xv. Zbog toga se kao osa pramena presecnih ravni postavlja prava p kroz oba vrha. 3. . prikazan je bez konusa V2 k. Za odredivanje krive zadora koriste se pomocne ravni koje seku oblice po izvodnicama (s1.IlJII. ali sa prodornom prostornom krivom I. dobijaju se tacke prodorne krive. Da bi ravan sekla konus po izvodnicama ona mora da prolazi kroz njegov vrh. 3.1 u ortogonalnim projekcijama i u kosoj projekciji. S obzirom da sve tri izvodnice Ide u istoj ravni. Tragovi pramena ravni prolaze kroz prodore P. Mesta gde se ovi krugovi seku sa krugovima preseka iste lopte sa drugim konusom. Cela kriva zadora konstruise se tako sto se bazisna kruznica manje oblice u drugoj projekciji zarotira oko precnika 5"-13" za 90° i pod eli na 16 jednakih delova. Oblik zajednicke prodorne krive prikazanje na sl.U4 ••• . Pornocna ravan U sece manju oblicu po izvodnicama 3 i IS. i pronadene zajednicke tacke 1lI. Krugovi na jednoj kupi seku se sa krugovima na drugoj kupi.2 koje se medusobno presecaju u tackama IT. bazis k. Sva cetiri kruga su na istoj lopti. 3. i konus V]KI' po izvodnici VI ~1.1a. i P2pramenjace. 3.2. Presecne ravni seku konuse po dye izvodnice koje medusobnim presecanjem daju cetiri tacke prodorne krive.3. Medusobni zador dye oblice prikazan je na sl. preseca u tackama 1-1 konus V2 k. pa se oni seku u 8 tacaka.Na isti nacin postavljene su ravni U3. Ovaj princip nalazenja prodorne krive dva konusa prikazan je na s1. Tacka L je centar lopti razlicitog poluprecnika koje seku oba konusa po krugovima. Ovi delovi su na oborenom krUgU obelezeni arapskim brojevima od 10 38 39 .

= Ako su dye kruzne oblice istog precnika i ako im se osovine seku onda one imaju po dye izvodnice po kojima ih dodiruju dye zajednicke tangencijalne ravni u tackama preseka tih izvodnica.16 povlacirno u prvoj projekciji. Izvodnice 1 .c. Iz tih tacaka povlacimo odgovarajuce izvodnice paralelno sa OS0111. U drugoj projekcije bazis obaramo oko precnika 5 -13 u polozaj paralelno sa F.13". au prvoj projekciji je elipsa. od raspadnute krive postoje sarno dye poluelipse. vertikalne oblice dobija se rastavljanjem omotaca po izvodnici A . cela se projektuje u prvoj projekciji kao kruznica. To su dvostruke tacke prostorne krive prodora. Razvijeni obim se podeli na 16 delova i obelezi odgovarajucim brojevima od 1-16. Na isti nacin kao u prethodnom primeru do tacaka krive zadora dolazi se secenjem obe oblice ravnima paralelnim sa njihovim osama po izvodnicama.90 i prenosimo ih na precnik 9' . Tacke u kojima izvodnice manje obJice presecaju kruznicu . oblice A sa precnika 10 . u ovom slucaju izvodnice 1I i 9IX oblice A i izvodnice BB[ i DDJ oblice B. U ovom slucaju po izvodnici 5 i razvije se obim bazisne kruznice (0 2m ) od tacke 5 do 5. nicarra SI.Limarski radovi do 160. a dvostruke tacke prod orne krive su I i IX. a visine prodomih tacaka. S obzirom da su ose oblica paralelne sa frontalnicom i ravni kojima ih secemo su frontalne. Te tacke su vracene na drugu projekciju bazisa koja se vidi kao duz 5"-13". One su presecne tacke izvodnica 1 j B i izvodnica 9 i D po kojirna zajednicke dodime ravni dodiruju obe oblice.1. Vrsi se podela bazisnog kruga na 16 jednakih delova. I-XVI odmeravaju se iz druge projekcije. obelezavajuci ih brojevima od 10 do 160. Tako su dobijene prve projekcije izvodnica po kojima pomocne ravni seku oblicu. Iste izvodnice su prenete u prvu projekciju nanosenjern odsecaka a. Tako se dobijaju izvodnice od l ' do 16' i konstruise elipsa k'.1 .A] cija je jedna stranajednaka razvijenom obimu 0 2m. Tako se dobija zajednicka kriva zadora na mrezi vece oblice. S obzirom da je velika oblica prava. Duzina svake izvodnice nanosi se iz druge projekcije gde je u pravoj velicini. Tacke I i IX su dvostruke tacke krive zadora. One imaju zajednicke dodirne ravni.na precnik 5" .prve su projekcije tacaka prodome krive dveju oblica.prvu projekciju oblice . Tako dobijene podeoke vracamo iz oborenog polozaja u drugu projekciju . Iz svake obelezene tacke povlaci se izvodnica upravno na pravu 5-5.b. Da bi se odredila kriva u drugoj projekciji ove tacke treba podici ordinalarna na odgovarajuce izvodnice.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih ravni kroz vrhove konusa (projekcije i modeli) 40 41 . Mesta vertikalnih izvodnica na razvijenom obimu prenose se sa prve projekcije oblice. sa precnika 1090 na precnik l' 9'.1'. Tako se dobijaju tacke i kriva prodora I-XVI na razvijenoj mrezi manje oblice. S obzirom da se radi 0 zadoru a ne potpunom prodoru oblica. Prodornu krivu sacinjavaju tacke oznacene rimskim brojevima I-XVI. Iz tih tacaka povucene su izvodnice paralelno sa osovinorn oblice u drug oj projekciji.13. Bazis oblice A u drugoj projekciji je duz 5 . Zbog toga se prostorna kriva prod ora raspada u dye elipse. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela = Mreza vece. Mreza omotaca oblica razvija se na taj nacin sto se omotac rastavi po jednoj od izvodnica. a druga visina vertikalne oblice. Podatke 0 udaljenosti presecne ravni ovih izvodnica od osa oblica uzimamo iz oborenog polozaja bazisa.

'!2 2 RlT ~---SI.Zadori i mreia dve oblice razlicitih poluprecnika bazisa 43 42 . 33 . r I I sf I I .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela I. 3.Odredivanje prodora dva konusa metodom pomocnih lopti Sl.2 .

izracunavanjem velicine obima kruga bazisa 0 = 2R1t racunski iii graficki. Razvijeni ornotac je pravougaonik kome je jedna stranica obim 0'= 2Rn a druga je jednaka visini oblice B. onda krug bazisa oblice B delimo na 16 delova i nanosimo ih od pocetne tacke po kojoj smo rastavili bazis. Razvijanje mreze ornotaca oblica vrsi se na isti nacin kao u prethodnom slucaju.XVI dobijamo tako sto tacke 116 sa bazisa u prvoj projekciji prenesemo na razvijeni obim. Te velicine su prave u drugoj projekciji. Tako dobijamo delove razvijene krive prodora na omotacu oblice B. S obzirom da se izvodnice oblice A u drug oj projekciji vide u pravoj velicini otvorom sestara prenosimo ih iz druge projekcije na razvijenu mrezu ornotaca i dobijamo tacke I . 3. XIII su delovi druge elipse.4). Tacke T. Ako grafickirn putem odredujemo velicinu razvijenog obima. XVI XV. XIV. Otvara se omotac oblice A po izvodnici 13. ® ~~~~~~t=~~~~~1 L ••• 1•••• ~~ IIIAl Xl_ Sl. XIII i IX X XI. Omotac oblice B sazvija se. obelezavaju se tacke 1 do 16 i u njima povlace nonnale na duz 13 -13. XII. Iz tih tacaka nanosimo visinu svake tacke preseka na odgovarajucoj izvodnici. Obelezavamo ih rimskim brojevima I' .IX formiraju razvijeni dec jedne elipse. 3.4 _ Zadori i mreia dve oblice istog precnika bazisa 44 45 .XVI' i prenosimo ordinalama na odgovarajuce izvodnice u drugoj projekciji. Tacke I .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Tacke gde izvodnice od 1 do 16 seku prvu projekciju oblice B su prve projekcije tacaka prodome krive. (sl.XVI razvijene krive prodora. Ona se deli na sesnaest delova. Tacke pro dome krive I . izracunava duzina obirna bazisa 0 = 2R1t i nanosi na pravu 13 -13.

dokje obliea B i u prvoj i u drugoj projekciji u obliku pravougaonika. iz druge projekcije. : [ ° A. Nepromenljiva duzina konca predstavlja zbir potega rl + r2 za bilo koju tacku elipse. Izvodniee koje su povucene iz tacaka ove podele svojim preseeima odreduju pro dome krive koje su oznacene sa ab (presek oblice A i B). Linije preseka izmedu umetka D i obliea B i C odreduju se spajanjem preseka kontumih izvodniea (d) sa konturnim izvodnieama obliea B i C. 5.75.12.1. b = 1.5 podeok). 11 (° ° . Prave velicine ovih izvodnica odmeravaju se iz druge projekcije oblice B. Tacke prodome krive 1 .5 .FJ' ~ ~[ b) SL 3. ° (y~B A O/J~. Elipsa se konstruise pornocu eentara krivine u temenima 1i 2).92 podeoka. ac (presek oblice A i C).XII i drugu projekeiju nanosimo mereci njihovu visinu iz trece projekcije. Bazisne kruznice oborene su i podeJjene na 16jednakih delova oznacenih brojevima 10 -160. .5258.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Medusobni zador i mreza dye elipticne oblice Konstrukcija zadora dye elipticne oblice cije se osovine ortogonalno mimoilaze iii seku izvodi se isto kao da su oblice kruzne osnove.5 prikazana je prva i druga projekcija dye elipticne oblice koje se suticu pod pravim uglom. Prvo izracunamo odnos b/a = 1. Sracunatu. a krive medusobnih prodora su raspadnute u elipse. a za oblicu B iz prve ili druge projekeij e. U prvoj projekciji osnovu obliee A delimo na 12 jednakih delova. Tu podelu vrsimo racunski posto prethodno izracunamo obim na osnovu podataka iz tabele 2.6 datje izgled cvora gde se pod uglom od 120° racvaju tri limene cevi istog precnika cije se ose seku u jednoj tacki i jedan horizontalni umetak radi ublazavanja preloma. Umetakje deo eevi istog precnika. pa konae nategli vrhom olovke i kretali olovku onako kako joj zategnuti konac dozvoljava dobicemo precizno iscrtanu elipsu. Ravni preseka su simetrale uglova izmedu osa. duzinu nanosimo na obim elipse i obelezavamo brojevima 1 .lize eJipse (FI . 11. Ako bi u zize FI i F2 poboli eksere i za njihvezali konae ukupne duzine 2a. Na s1. Ipak one su za prakticnu primenu pri krojenju oblika od lima dovoljno graficki tacne.5258 = 11. velicinom velike poluose presecemo pravac velike ose.5 podeok/2 podeoka = 0. Razlika je u tome sto se kruzne osnove oblica preeizno isertavaju sestarom. bd(presek oblice BiD). Razvijena mreza omotaca oblice konstruise se na bazi proracuna obima elipsi i pravih velicina izvodnica za oblieu A. Prodorna kriva na omotacu B nastaje razvijanjem obima bazisne elipse zajedno sa izvodnicama na kojima se nalaze tacke prodora.Medusobni prodor i mreia dve elipticne oblice 46 47 . 3. prenosenjem podela sa oborenih krugova na razvijeni obim bazisa. Osama je elipsa potpuno odredena (u ovom slucaju a = 2 podeoka. Obim elipse je = a k = 2 . Ako tacku E usvojimo za centar elipse onda veliku i malu osu elipse konstruisemo kao duzi upravne j edna na drugu u tacki E.0561 podeoka. Prave velicine izvodnica se nanose na mrezu direktnim odmeravanjem. Za taj odnos u tablicarna je dat koefieijent K = 5. Na sl. Zato je uradena i treca projekcija gde se oblica B vidi u obliku elipticne osnove. U prvoj projekeiji vidi se obliea Au obliku eJipse.3.F2) dobijamo kada otvorom sestara iz temena male ose. Mreza oblica i umetaka konstruise se razvijanjem obima bazisa. dok su konstrukcije elipse manje iIi vise priblizne. Za konstrukeiju elipse najcesce je zadana velika (a) i mala (b) poluosa. S obzirom da su cevi istog precnika i ose im se seku.0561112 = 0.

--------------~-----48 I 5 SL 3. a na s1.7b je prikazano ulivanje konusa u konus u vidu levka. Pravac kruzne cevi se konstruise pomocu polukruznice opisane nad velikom osom I . 3. 3. KonusiA i B dodiruju loptu po krugovima k. Slika 3. dok vrh konusa B predstavlja odvod iz levka A pod uglom nagiba osovine konusa B. 3. i k.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskib tela Prodori i mreze konusa Medusobni prodor dva konusa daje prostornu krivu. Na s1. ona se raspada u dye rayne krive (dve elipse). ako kriva ima dye dvostruke tacke. 16. Polukruznicu nad I .II presecamo lukom r jednakim maloj osi elipse iz I iii Il.7). Medutirn. vee zadiru jedan II drugi.Susret tri cevi sa umetkom radi ublaiavanjo ugla skretanja 49 . a delovi konusa iscrtani isprekidano ne postoje. onda dvostruke tacke krive ostvarujemo tako sto oba konusa postavljamo da dodiruju istu loptu.6 . dobija se vise kombinacija njihovih delova koje se srecu u instalacijama. Povucena spojnica je pravac jedne konturne izvodnice odvodne cevi. I ~-----.7a konus Aje levak. Prodorne krive su elipse e] i e2• Ukoliko dva konusa ne ostvaruju ceo prodor.II elipticnog preseka. 3. Dobijenu tacku spajamo sa II.7d predstavlja levkasto slivanje dva konusa sa konstrukcijom odvoda u obliku cevi kruznog preseka. koji se na lopti seku u dvema dvostrukim tackama ~ i P2 prodorne krive (sl. Ako zelimo da ostvarimo takav slucaj gde dva konusa od lima prodiru po elipsama. Delovi konusa izvuceni punom linijom su delovi koji sacinjavaju konstrukcij u. cija mala osa mora da bude jednaka precniku odvodne kruzne cevi. Druga konturna izvodnica paralelna sa prvom povlaci se iz I.7c konstrukcija u instalacijama sastavljena od vrsnih delova oba konusa. Na s1.

Nju u prvoj projekciji dobijamo tako 5tOiz L' opiserno kruznicu poluprecnika lopte L" . a konus po kruznici k. Treba konstruisati cev (kruzna oblica) koja se povezuje sa . Kroz centar elipse E" secerno konus horizontalnom ravni po krugu koji se u drugoj projekciji vidi kao precnik.10 prava kruzna oblica i kruzni konus sa osovinom nagnutom prema horizontalnici imaju jednu zajednicku dodirnu ravan po izvodnicama KV na konusu i KN na oblici. Na tom krugu su i tacke T. Oblica i konus zadiru po delovima dye elipse koje se na 51. Horizontala iz L sece bazisnu kruznicu u tacki T". Slika 3. a mreza oblice kao na sl. koje su dvostruke tacke prodome krive. Mere za mrezu valjka uzimamo sa druge projekcije. Radi konstrukcije razvijene mreze konusa i oblice tacke prodora prebacujemo na pravu velicinu izvodnice konusa (kontume izvodnice). U prvoj projekciji kroz E' povucenje pravac male ose.K i K .4.8 vide kao duzi IK i VK Radi odredivanja pojedinih tacaka zadora gomji bazis konusa u oborenom polozaju delimo na 12 jednakih delova i te tacke vratimo na projekciju bazisa. Presek tog pravca sa kruznicorn (tacke III i VII) je presek konusa kroz centar elipse.Limarski radovi Medusobni pradori mreie geometrijskih tela Zador rotacione oblice i konusa kad im se osovine seku U opstern slucaju kriva prodora rotacione (prave) oblice i rotacionog (kruznog) konusa je prostoma kriva. 3.. 2.14 i s1.9a prikazuje kosu projekciju . 3. Precnik odvodne cevi mora da bude jednak maloj osi elipse. Drugo resenje dobijamo ako istim otvorom sestara secemo polukrug iznad velike ose elipse iz tacke I. Prvo postavimo vrh i osovinu konusa u I i II projekciji.Medusobni prodori dva konusa i njihovih de/ova 50 . Mreza konusa konstruise se kao na s1. lz tacke V presecemo polukrug lukom sa otvorom sestara u velicini male ose elipse. Zbog toga i ostale tacke prodora mozerno dobiti direktno presekom izvodnica sa tim duzima. Sada treba odrediti ugao nagiba ose valjka prema ravni elipse Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. 3. U drugoj projekciji postavimo bazis i konturne izvodnice konusa. lz krajnje tacke konturne izvodnice V16 podignemo normalu na V . Prodorne tacke 1 i VII nalaze se na preseku konturnih izvodnica oblice i konusa. Medutim./" B \ :X02 \ 2 _) 0) Sf. Odatle prenosimo na odgovarajuce izvodnice na mrezi omotaca konusa.16".19. Spajanjem T" sa V" dobijamo i drugu projekciju izvodnice konusa kojaje u prvoj projekciji konturna. Na s1. Dobijenu tacku spojimo sa tackom I i dobili sma pravac izvodnice i ose cevi. - --. 3.VII. Spajajuci ave tacke (1-12) sa vrhom V dobijamo odgovarajuce izvodnice. Dobija se tacka L .16 do preseka sa osom konusa. pa dobijeni presek spojimo sa tackom V Radi razvijanja mreze konusa i oblice tacke elipse prenosimo na konturnu izvodnicu konusa. S obzirom da sma oblicu i konus postavili taka da tela prodiru po ravnim krivama (elipsama) one se u drugoj projekciji vide kao duzi I .2.9 predstavljen je pray konus presecen po elipsi.centar lopte koja konus dodiruje po bazisnoj kruznici. Na sl. Kruznice su na lopti L pa se seku u tackama K] i K2. Tacka K na taj nacin postaje dvostruka tacka (petlja) prodorne prostome krive. i T~ koje dobijamo spustanjem 51 //\.7. Osovine oblice i konusa se mimoilaze.Jevka" sa odvodnom cevi. jer su izvodnice valjka u toj projekciji u pravoj velicini. 3.Jevkorn" po presecnoj elipsi. ako zelimo da prodorna kriva bude ravna onda oblicu i konus treba konstruisati taka da im se osovine seku i da dodiruju istu loptu L koju oblica dodiruje po kruznici 0.

. 9 " . ' :. Spajanjern T.9 . do preseka sa krugom iz L' u tackama T.11'. 8 7 6 5 4 .Zador oblice i konusa po elipsama sa razvijanjem mreie St. j T~. .Konusni levak i kruini valjak kao prikljucak 53 52 .8 . 3.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela ordinale iz T. L I VI 0) 5 E' A ST. i T~ sa V' dobijamo konturne izvodnice konusa u prvoj projekciji. 8 B o 6 . Bazisna kruznica se u prvoj projekciji vidi kao elipsa cija je velika osa 2' . a mala 6' -16'. i T. 3. I [VU • .

Za razvijanje mreza ornotaca oblica i konusa ima dovoljno podataka sarno u jednoj projekciji ove konstrukcije.Zador konusa i oblice sa osama koje se mimoilaze Na kontumoj izvodnici izaberemo tacku 12'.12 prikazana je prava oblica koja se racva sa dva konusna reducura u dye prave oblice.9 na koji nanosimo podeoke 9. Svaki obim bazisa oblica podeljen je na 16 delova. 11 . Konusni prikljucak (B) na konusni levak (A) konstruisan je na sl. Omotac je rastavljen po izvodnici 6. a odatle na konturnu izvodnicu konusa kao pravu velicinu.10 . 10. Dobijena kruznica predstavlja prvu projekciju cele oblice. tako i za oblice C. Mreza konusa konstruise se pravom velicinom izvodnice V ili XIII. Na sl. Na oborenom bazisu konusa odredimo karakteristicne tacke i vratimo ih u projekcije. Bazisi konusa podeljeni su na 16 jednakih delova.IX koje nanosimo sa prave velicine konturne izvodnice..A nanosimo iz prve projekcije. Odgovarajuce izvodnice se seku u tackama I . Izvodnice prodorne krive na razvijeni obim bazisne kruznice A .XVI. uzete iz oborenog polozaja bazisa A. Na kruznici su prodori izvodnica konusa kroz ornotac oblice. Preseci te dye elipse su stopljene dvostruke tacke krive. Na odgovarajuce izvodnice prenete su tacke I . 3. Mreza konusa B konstruisanaje razvijanjem kruznog malog bazisa i prenosenjem podeoka sa oborenog polozaja kruga. Sa kontumom izvodnicom konusa u otvoru sestara iz tacke V opisujemo luk. Ornotac konusa A crtamo uzimajuci u otvor sestara izvodnicu 9 i tim poluprecnikom povlacimo luk 9 . Prodori izvodnica koji odgovaraju oznacenim tackama kroz omotac valjka u prvoj projekciji daju tacke prodorne krive. 3. Tacke prodora I . Ovaj visestruki zador oblica i konusa konstruisan je tako da su prod orne prostome krive raspadnute u elipse. Iz nje podignerno normalu na izvodnicu i po njoj odmerimo poluprecnik kruga osnove oblice i iz centra 0' opisemo kruznicu. Mreza omotaca valjka razvijena je otvaranjem po izvodnici A. Svaku od ovih tacaka prebacujemo na kontume izvodnice (prave velicine) pomocu kojih crtamo razvijene mreze omotaca konusa zajedno sa razvijenim bazisima i presecnim krivama. kako za oblicu A. Da bi prodorna kriva bila ravna (elipsa) ose konusa moraju da se seku u tacki L. Dovoljno je oboriti bazise oblica i konusa radi podele na jednake delove razvijenih omotaca. Mreza je formirana povlacenjern izvodnica V2 . 3.9 do tacaka prodora V2 . postoji sarno jedna od dye elipse (drugaje sarno tackasto oznacena). Precnik lopti odgovara precnicima oblica.XIX ordinalama se prenose iz prve u drugu projekciju.XIX sa prave velicine. To znaci da se osovine oblica i konusa seku i da su tacke preseka osovina uzete za centre lopti koje dodiruju oblice i konusi. Prava velicina konturne izvodnice konusa sluzi za konstruisanje razvijene rnreze omotaca. Tacku L usvajamo za centar lopte koju dodiruju oba konusa. Prava velicina izvodnica oblica moze se meriti direktno sa izgleda i nanositi na mrezu.. Rastojanja izmedu tacaka 1 i 19 uzimamo sa oborenog bazisnog polukruga. Kruzni luk poluprecnika jednakog kontumoj izvodnici jednak je obimu bazisa konusa. U tom slucaju prodorna kriva ima dye dvostruke tacke (secista krugova po Kojima konusi dodiruju loptu). S obzirom da izvodnice konusa postoje sarno do prvog zadora. pa se prostoma kriva raspada u dveelipse.11. a jednaka je velicini kontume izvodnice od vrha V do preseka sa ravni bazisa konusa kroz tacku L. Na luk nanosimo 55 r'v 54 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sl. Za konstrukciju krive prod ora na konusu B mogu posluziti duzine segmenata razvijene prodorne krive na omotacu konusa A.

11 .12a.13 konstruisanaje sledecakombinacija: dva razlicita kruznakonusa prodiru se po elipsama na koje se raspala prostorna kriva zbog dve dvostruke tacke. Na sl. uklopi i spoji sa ostaiim elementima daje konstrukciju racve sa konusnirn reducirima kao sto je prikazano na sl.Racva sa konusnim reducirima na kruinoj oblici Sf.Konusni le. 15 ")(. 3.12 . i konusni prikljucak rak 56 57 . savije. Medusobni prodori mreie geometrijskih tela 9 8 7 5 4 11 1 3 2 6 . XVI XV XIV 16 13 12 11 10 9 9 B a) Sf. Svaku tacku prod orne krive sa izvodnica u projekciji prebacujemo na konturnu izvodnicu a odatle na rnrezu. 3.. 3.Limarski radovi sesnaestine obima bazisa konusa u tacki L... 3. Povezivanjem nanetih tacaka dobija se kontura povrsine koja kad se skroji. Dvostruke tacke prostorne krive ostvarene su na vee poznati nacin: oba konusa tangiraju loptu ciji je centar u tacki preseka njihovih osa.

Kriva prodora se konstruise u prvoj i drugoj projekciji uz pomoc trece projekcije. Iz A opisujemo lukove A-I i A -12 (uzeto sa kruga iz prve projekcije).2 i XlI . Ovaj problem ima dva resenja.13 razvijenaje mreza obi ice (C) ijednog konusa (A). Prikljucak se pripaja na kruznu cev. Ona je jednaka precniku kruga konusa koji prolazi centrom (E) elipse.K onusna reducir racva pod uglom prema kruinoj oblici 58 59 . Osnova i izgled. Spojnica tog preseka sa tackom IX (iii I) daje pravac izvodnica oblice koja se nadovezuje na elipsu. Najvisa tacka svake dijagonale nalazi se na kruznoj bazi prikljucka.lz tacaka 1 i 12 ponovo opisujemo lukove 1-2 i 12-11 sa otvorom sestara uzetirn sa kruga u prvoj projekciji. To postizerno dovodenjem dijagonala u polozaj paralelan sa frontalnicom.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Nad elipsom I . Iz dobijenih tacaka 1 i 12 povlacirno izvodnice paralelno sa AE. Treba odrediti ugao nagiba izvodnica i ose oblice tako da se njen elipticni presek poklopi sa prodomom elipsom. Konstrukciju mreze pocinjemo nanosenjem izvodnice AE. Iz tacke (I iii IX) otvorom sestara jednakim duzini male ose elipse presecamo polukruznicu nad velikom osom.IX treba konstruisati kruznu oblicu. Kruzna baza zajednicka za oba dela kosih poluoblica je oborena u drugoj i trecoj projekciji radi podele omotaca na 16 jednakih delova. Odredi se prvo mala osa elipse. Mreza oblice nije razvijena. Konus B razvija se na isti nacin. jer je taj postupak izveden nekoliko puta. Za konstrukciju razvijene mreze prikljucka sluze prave velicine podeoka na kruznoj bazi i izvodnice u drugoj projekciji. odakle se tacke prodora prenose u drugu i prvu projekciju. Na s1. Te lukove presecamo lukovima ciji je poluprecnik prava velicina dijagonale 1. kosa projekcija i razvijena mreza prelaznog dela ove racve prikazanaje na sl. gde se one vide u pravoj velicini.15. Sf. a normalni presek joj je kruznica. Precnik te oblice treba da bude jednak maloj osi elipse.13 . Prikljucak na sl. 3. U tom slucaju temena ABCD pravougaonog preseka smatramo za vrhove osam konusa u segmentima Cij i su bazisi kruzni preseci. Potrebno je jos pronaci prave velicine dijagonala segmenata na koje smo podelili omotace poluoblica.14 cine delovi dye kose oblice koji su medusobno povezani trougaonirn povrsinama. 3. U trecoj projekciji tacka prodora svake izvodnice tacno je odredena. Elementi koji ulaze u sastav ove konstrukcije razvijaju se na isti nacin kao na prethodnim primerima. Iz tacaka I i XII presecamo te lukove sestarom u cijem su zahvatu dijagonale I . Jedan kanal pravougaonog preseka treba razviti u dva kruzna kanala precnika 2r iii obrnuto dva kruzna kanala sliti u jedan pravougaoni. Iz svake najnize tacke dijagonala povucemo horizontale. 3. Drugo resenie je izvuceno isprekidanim linijama mreze omotaca.11 itd. Dobijene tacke na horizontalarna kad spojimo sa tackorn N dobijamo prave velicine dijagonala. Na tom nivou usvojimo jednu tacku iz koje spustimo vertikalu. 3. Nad velikom osom elipse opiserno polukrug. Od preseka horizontala sa vertikalom nanosimo duzine prvih projekcija svake dijagonale. do trouglova Dfl i BFG i dalje do izvodnica CH. U sve tri projekcije iz svake tacke podele povlace se odgovarajuce izvodnice. Konstrukcije promene oblika preseka kanala Da prelazi izmedu glavne cevi i ogranka ne bi bili ostri ugraduju se limeni umeci iii prikljucci.

U drugoj projekciji rimskim brojevima je oznacen medusobni prador konusnih segmenata.14 . koje su ornotac za prelaznu konstrukciju.Ublazavanje ostrog prelaza Sl 3.Prelaz iz dva kruina ujedan pravougaoni presek 61 60 . trougaone i petougaone povrsine. 3.15 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Podelom kruznih bazisa na ]6 jednakih delova i spajanjem tih delova sa cdgovarajucim vrhovima dobijamo konusne. II' I I Sf.

Konstrukcija ovala je sledeca: povuku se dye ortogonalne prave kroz tacku o iz kcje nanosimo odmeravanjem krajnje tacke male ose. .17. jer je omotac rastavljen po visini C .2. po dye izvodnice i po dye stranice trouglova su iste.D dobij amo prave velicine potrebnih ivica i izvodnica. Spustirno Dna pravac vel ike ose i dobijamo razliku poluosaADo = a . II itd. Te lukove presecamo lukom otvora sestara prave velicine izvodnice 1. a druga polovinaje simetricna prvoj.1[. U tacki M nastavljaju se mali i veliki kruzni luk. odnosno XII. a potom ti delovi najos cetiri. 3. koji se nalaze na osama.. Spajanjem tacaka na kruznoj osnovi sa temenirna kvadrata dobijamo cetiri trougaone povrsine i cetiri dela kosih konusa. 3. Temena kvadratne osnove obelezena su saABCD. sve do tacke C sajednog i drugog kraja mreze. 11 itd. i k. 10.Limarski radovi Za konstrukciju mreze ovog prelaznog elementa potrebno je imati prave velicine izvodnica konusnih segmenata i prave velicine ivica trougaonih i petougaonih ravnih povrsina. 3... Tacke nove podele oznacene su brojevima 1. a temena pravougaonika su tacke EFG i H. 12. Obim ovalaje 0 = (At + BD/2) . Oval predstavlja zatvorenu krivu slicnu elipsi (ima veliku i malu osu). Iz centra 0 kruznim lukom spustarno tacku D. D 12. Od te tacke na osu x nanose se duzine prvih projekcija izvodnica konusa. A 12. Na s1. Taj postupak je vise puta ponovljen: usvoji se pomocna tacka na visini temena ABCD konusnih segmenata.16. DE 12.2.. do preseka sa x osom. I2. Temena E. Kao i u prehodnom slucaju omotac prelaznog elementa sastoji se iz 4 trougla i 4 cetvrtine kosih konusa. 3 itd . 2. ivica trouglova i petouglova. gde se vide u pravoj velicini. Prelaz sa kvadratnog na kruzni presek konstruisanje na s1. Na stranice AE i BE dodaju se segmenti BEl i E 12A. Kada te tacke spojimo sa fiksiranom tackom A .. F. metodom dovodenja duzi do polozaja paralelnog sa frontalnicom gde se vide u pravoj velicini Konstrukcija razvijene mreze omotaca pocinje od trougla ABE. zasecamo lukove leva i desno od tacke B istim otvorom sestara. Kruzna osnova podeljenaje na 4 dela tackamaABC i D. 12.1 trougla CGF. 2. Svaka cetvrtina kruzne osnove podeljena je na jos 4 dela obelezena brojevima 1. 3. Konstrukcija mreze se razvija od prethodno postavljenog trougla AEH na koji se uzimanjem dimenzija U otvor sestara delova kruzne osnove iz prve projekcije i pravih velicina izvodnica i stranica konstruisu jedna po jedna tacke I. Na s1. 11. S obzirom daje rnreza sirnetricna. Tako dobijamo tacke 1. G j H su vrhovi kosih konusa Ciji je bazis kruznica k. 3.3. M prenosirno otvorom sestara iz D na desnu stranu. 1I. Za razvijanje mreze omotaca potrebno je odrediti prave velicine ivica jednog od cetiri podudarna jednakokraka trougla j dve izvodnice konusnog omotaca. Iz temena E opisemo luk otvorom sestara El iz prve projekcije kruzne osnove. Njihova celovitost se stvara nastavljanjem lukova cije su krivine vodene iz 4 centra.18 vidi se prelaz sa ovalne na kruznu osnovu.1Sb konstruisano je sarno poJa mreze prelaznog oblika. Za konstrukciju razvijene mreze ornotaca potrebno je vee poznatim nacinom odrediti prave velicine svih izvodnica kosih konusa i sve stranice trouglova. Pocevsi od trouglaADE razvijamo mrezu. Mreza je rastavljena po visini trougla CDG. Iz nje se spusti normala do nivoa bazisnih kruznica k. konstruisuci trougaone segmente konusa AE 1. . To se postize dovodenjem tih izvodnica iivica u polozaj paralelan sa frontalnicom.b. Razliku poluosa nanosimo na spojnicu AD ulevo od tacke D. A B St. Kriva se sastoji iz cetiri kruzna luka.16 . centar kruznog Metlusobniprodori mreie geometrijskih tela luka kroz teme A do M i centar kruznog luka kroz tacku Dod M. Presecanjem simetrale duzi na spojnici AD sa pravcima osa dobiju se dva centra krivine ovala. . Prelaz sa kruznog na pravougaoni presek sa osom pod nagibom konstruisan je na sl. U prvoj projekciji kruzna osnovaje podeljena prvo ria cetiri del a obelezena sa EFGH.Prelaz sa kvadratnog na kruini oblik 63 62 . 10. Centre 01 i O2 nanosirno simetricno u odnosu na centar 0 ovala i dobijamo 03 i 04 iz kojih povucemo kruzne lukove C i B i potpuno zatvorirno liniju ovala. 3.

18 . Konstrukcija ovala 65 . 3.17 .Prelaz sa ovalne na kruinu osnovu.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Sf.Prelaz sa kruinog na pravougaoni presek sa nagnutom osom 64 SL 3.

J. . Svako teme pravougaonog preseka racvi spojeno je sa podeocima cetvrtine kruznice i tako temena ABCD postaju vrhovi osam cetvrtina kosih konusa. Zatim se konstruisu konusne povrsine CGH i DER.I trougla CDH. Kruzna oblica kao glavni kanal racva se u dva kanala pravougaonog preseka.Racvanje kruinog na dva pravougaona kanala . Iz njih kao centara zasecamo otvorom sestara jednakim pravoj velicini izvodnice 1 1 12. a drug a je identicna sa prikazanorn gran om. Konstrukcija mreze pocinje postavljanjem trougla ABE Potom se otvorom sestara A-I i B -12 zaseku lukovi iz tacaka Ai B. __ 67 St. do izvodnice CG (sa jedne i druge strane mreze po kojoj smo omotac rastavili). Tako redom sve do izvodnice A . G' i H' i brojevima od 1 -12..19 . cela se mreza zavrsava polovinama trougla CDR. Kad su nadene prave velicine izvodnica i dijagonala zajednu cetvrtinu omotaca moguca je konstrukcija cele mreze. 3. G sa medutackama 4-9. Konstrukciju pocinjemo postavljanjem izvodnice AE. Potom se nadovezuju trouglovi AED i BCG.G. Te lukove presecamo 1Ztacke E otvorom sestara 1116 periferije kruzne osnove i dobijamo tacke I i XII itd.19 u osnovi i izgledu bazisna kruznica oblice podelj ena je prvo na cetiri a potom na sesnaest de lova. Dobijene tacke na krugu oznacimo rimskim brojevima (I . Te lukove presecamo sestarom iz F u ciji otvor uzimamo tetive sa bazisa u prvoj projekciji Fl = F12.XII). Na s1. Jednake delove obima ovala dobijamo racunskim putem. Prave velicine se dobijaju rotiranjem stranica izvodnica do polozaja parale1nog sa F.El2 . Spojnice tacaka obelezenih slovima su stranice trouglova koji zajedno sa omotacima cetvrtina konusa Cine oblik racve i prelaza sa kruznog na dva pravougaona kanala. Spajanjem odgovarajucih rimskih i arapskih cifara dobijaju se izvodnice ornotaca. jer su preostale tri cetvrtine simetricne sa prvom cervrtinorn. 3. S obzirom daje omotac rastavljen po visini H .E i B . Cetiri gomja medusobno su podudama kao sto su podudarni i donji segmenti koji se prodiru po delovima elipsi E. Te lukove presecamo iz A otvorom sestara 1116 obima ovala i dobijamo tacke 1 i 12. Konstruisana mreza predstavlja sarno jednu granu racve. Radi konstrukcije razvijene rnreze omotaca moraju se naci prave velicine stranica jednakokrakih trouglova i svake izvodnice kosih konusa. Potom iz E zasecamo luk otvororn sestara E. ana ovalu arapskim (I12). H I 66 L__ . Tu vrednost nanosimo po lukovima ovala. gde se onda vide u pravoj velicini. F'.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Kruznu bazu delimo prvo na cetiti a potom na 16 delova grafickim putem deleci prave uglove na pola pa na cetvrtine. Za konstrukciju razvijene-rnreze ornotaca potrebno je naci prave velicine izvodnica dovodenjern u polozaj paralelan sa frontalnicom i prave velicine dijagonala. obelezenih slovima E'. Izracunamo obim pa ga podelimo sa 16. S obzirom da prelazni oblik ima dye ose simetrije dovoljno je naci prave velicine izvodnica za dva konusna segmenta osta1i su sa njima podudarni.

Mreza sa presekom se konstruise isto kao i u prethodnim prime rima. l3. Na izvodnice su nanete prave velicine visina prodomih tacaka koje povezane daju razvijene delove elipsi (linija prod ora piramide i oblice). Stranice omotaca piramide seku valjak po elipsama. Presek ivice A"S" i izvodnice konusa vidi se u drugoj projekciji (tacka 1"). Medutacke 5 "12 se dobijaju istovremenim secenjem vertikalnom ravni kroz vrh konusa i piramide. Tacka 1 dobija se tako 510 se kroz ivicu AS postavi vertikalna ravan (upravna na H) koja konus sece po izvodnici. BCV. Sirina razvijenog ornotaca odgovara visini oblice. BS. 12.20. razvijena mreza i kosa projekcija medusobnog prodora zarubljenog rotacionog konusa i prave kvadratne piramide cije se osovine poklapaju dati su na sl. 3. . 3. Za konstrukciju mreze potrebno je odrediti pravu velicinu ivica piramide sa najvisim (J "4) tackama i duzi na Kojima se naJaze najnize tacke (13 "16) i medutacke 5 " 12. Tacke 5. Osnova. 2. Na nju treba transfonnisati pojedine tacke preseka. Tako su najvise tacke preseka 1. CDV i DAY. To je kontuma izvodnica druge projekcije toga tela.16) i medutacke (5 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodori oblih i rogljastih tela Odredivanje prodora prave piramide kvadratne osnove i rotacione oblice prikazano je na sl. BCV. 14 su izmedu najvisih i najnizih i dopunjuju krivu. Mreza ornotaca piramide razvija se konstruisanjem jednakokrakih trouglova ABY. odnosno sa kruznicorn k'. 4 prodora ivica piramide nalaze se na istoj visini kao tacka 1. 15 i 16 su najnize i nalaze se na prodoru visina trouglovaABV. pa se sarno horizontalom iz 1" prenose na odgovarajuce ivice.21. Presecene linije piramide i konusa sa upravnom ravni seku se u drugoj projekciji odakle ih ordinalama spustamo u prvu projekciju. . Nalaze se na pravama koje predstavljaju spojnice sa vrhom V tacaka na stranicama bazisa piramide. Ove tacke se sa kruznice k' podizu ordinalama u drugu proj ekciju na odgovarajuce visine E. a uzete su tako da su i one na istim visinama. Tri preostale tacke 2. 3. pa su odredene pomocu horizontal a iz 1" i 3". Tacke 2 i 4 su na istoj visini sa tackama 1 i 3. Na prave velicine nanose se odgovarajuce tacke. CDV i DAVkroz omotac oblice. 4 na pravu velicinu. Radi toga nadene su prave velicine ivica piramide rotacijom do polozaja paralelnog sa F i prenosenjem tacaka 1.20c i d date su kose projekcije tela koja se mogu sastaviti od zadrzanih i "odbacenih" delova mreze. 3. Na sl. 7.4 prodori ivica piramide odredene podizanjem tacaka 1 i 3 zbog preciznijeg medusobnog preseka ordinal a ivica AV i CV.3. CS iDS kroz konus.. dJ SI. 8. 3. Isto tako nadene su prave velicine linija na Kojima su najnize tacke (13 . koje su jednako udaljene od temena ABCD i ove tacke se prenose ordinalama sa kruznice u prvoj projekciji. Graficki se tacnije odrede ako se uvede treca projekcijska ravan kroz stranicu bazisa A'B' u kojoj se projektuju ("vide") konus i piramida.. Duzina mreze ornotaca valjka nastala je rektifikacijom kruzne osnove sa nanosenjem podeonih tacaka sa te osnove i njima odgovarajucih izvodnica. Oba tela su simetricno postavljena pa se i najnize tacke linije prodora odreduju na isti nacin. Svaka od tih rnreza razvijena je posebno. Tacke 16'" iii 14'" se nalaze u preseku konturnih izvodnica konusa i trecih projekcija bocnih strana piramide. 3. Zbog toga drugu projekciju (izgled) prodome krive lako odredujemo prenoseci ordinalama pojedine tacke preseka sa kruznice u prvoj projekciji na odgovarajuce ivice u drugoj projekciji. Mreza sa presecenom linijom se sastoji od omotaca oblice i omotaca piramide. Presek se u prvoj projekciji poklapa sa projekcijom valjka. izgled. odakle se vracaju u prvu i drugu projekciju. Radi konstruisanja mreze konusa imamo na raspolaganju pravu velicinu izvodnice. Najnize tacke prodorne krive nalaze se na visinama bocnih stranica omotaca piramide.12) i sve preneto na razvijenu mrezu. 14. A ( B F.2. Tacke 1 .4 su prodori ivica AS.20 " Prodor prave piramide i rotacionog valjka 68 69 . Tacke 13. 6.

Prodor prave piramide i rotacionog zarubljenog konusa 70 71 . Najvise tacke i medutacke dobijaju se pomocu opisanih kruznica kroz te tacke u prvoj projekciji i njihovog prenosenja na loptu u drugoj projekciji. c Sf.prava velicina u drugoj projekciji. D odmerava se polozaj tacaka prodome linije uzimanjem njihovog polozaja iz prve projekcije. C. Ivice piramide. Na pravcu A. Linije prodora kruznice su na ravnima omotaca.12).3. Stranice omotaca prizme seku loptu po lucima . 16) na sredini stranica prizrne i rnedutacke ria krivama preseka (5 . 3."'" " I"'C"~ .4 ivica prizme kroz poluloptu odreduju se pomocu kruga k' koji opisujemo oko osnove kvadrata A'B'C'D' Nalazimo njegovu drugu projekciju na lopti gde se vidi kao tetiva konture polulopte i gde k" sece ivice iz A. Za razvijanje mreze prizme imamo sve elemente a to su: stranice kvadrata (bazisa prizme) prava velicina u prvoj projekciji.2". Poluprecnik presecne kruznice jednak je polovini tetive koju odseca vertikalna ravan bocne stranice omotaca prizme u prvoj projekciji. Tu su tacke 1".i.delovima kruznica. Mreza omotaca piramide i prodoma kriva konstruisane su kao u prethodnom slucaju. najvise tacke preseka (13. Na prave velicine prebacene su odgovarajuce tacke.22). 3. 15.jedne visine stranice i jedne bilo koje presecnice po stranici na kojoj se nalazi neka od medutacaka prod orne krive 5 . Prodori 1. B".12.2. Vertikalna osovina kvadratne prave prizme prolazi kroz centar (S) polulopte (sl. B. 14. au razvijenoj mrezi ostaju delovi kruznice cije poluprecnike uzimamo iz prve projekcije. U razvijenoj mrezi crtamo kruzne lukove iz tacaka obelezenih sa OJ kao centara.' Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Zarnrezu piramide potrebno je naci pravu velicinujedne ivice piramide. visine stranica i duzi nakojima su medutacke nadene su rotacijom u pravoj velicini. C i D.21 .3" i 4". B. ivice prizme izA". a odstojanja od bazisa uzimaju se iz druge projekcije. Razvijena mreza omotaca sastoji se iz cetiri loptom presecene stranice od bazisnog kvadrata do linije prodora. gde se krugovi projektuju kao tetive kontume polukruznice lopte. C" i D" .

3. Kriva prodora je prostoma kriva.Prodor prave prizme kroz poluloptu 72 SI.23 prikazan je prodor pravog kruznog valjka i lopte sa centrom u tacki L i poluprecnika R.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Prodor lopte i oblice Na s1. Da bi odredili i drugu projekciju krive potrebno je pojedinacne tacke naci u drugoj projekciji. kojaje dvostruka tacka krive prodora. 3. 3. To znaci da ako zelimo da odredimo drugu projekciju neke tacke prod ora (npr. Oblica i lopta stavljene su u takav rnedusobni polozaj da oblica pri prodiranju kroz loptu jednom svojom izvodnicom (p) sarno dodiruje loptu u tacki (P). SI. Prodornakrivaje na omotacu valjka koji se ceo projektuje kao bazisna kruznica.Prodor rotacione oblice kroz poluloptu i mreia oblice 73 . A) povlacirno kroz nju u prvoj projekciji kruznicu ciji se centar poklapa sa prvom projekcijom centra lopte. Dvostruka tacka P nalazi se na ekvatoru najvecem krugu lopte. Prodomakriva u osnovi (prva projekcijajje odredena. To se u ovom slucaju lako ostvaruje pomocu horizontalnih krugova lopte koji prolaze kroz pojedine tacke prodora.23 . U prvoj projekciji to je one mesto gde se dodiruju prve projekcije lopte i oblice (najveci krug lopte i prva projekcija oblice).22 . Visina toga kruga odreduje se prenosenjern ordinalarna precnika kruga kroz A' na konturu lopte u drugoj projekciji.

Limarski radovi U drugoj projekciji kroz krug A se vidi kao duz - tetiva druge konture lopte. Gde ta tetiva sece izvodnicu tu je njen prodor kroz loptu - tacka KY2 i KY4 - tacke gde izvodnica A ulazi i izlazi iz lopte. Na isti nacin se moze naci bilo koja tacka prodome krive. Razvijanje mreze oblice izvrseno je u visini druge projekcije gde su izvodnice u pravoj velicini, Polozaj pojedinih izvodnica na rnrezi pre net j e na razvij eni obin: bazisa oblice sa projekcije bazisnog kruga. Tacke prodora se same translatorno pomere 1Z druge projekcije na odgovarajuce izvodnice. Kad se tako dobijene tacke prod ora povezu dobija se kriva - kontura linije prod ora lopte i oblice. Na mrezi se pojavi "rupa". To je onaj deo kojije lopta "ostetila" zadiranjem u oblicu. Na s1. 3.23b dataje kosa projekcija lopte i oblice iprincip odredivanja linije prodora. Na s1. 3.24 rnedusobno se prodiru prava kupa i lopta sa centrom u L. Da bi odredili pojedine tacke prodorne krive dovoljno je oba tela seci horizontalnim ravnima. Ti preseci ce biti krugovi u prvoj projekciji sa centrima koji se poklapaju sa V' i L', a precnici se odreduju u drug oj projekciji - od jedne do druge kontume izvodnice konusa i tetiva kontumog kruga lopte. Ti krugovi se seku u prvoj projekciji, pa su njihovi preseci dye tacke prodorne krive. Kako je odredena tacka P - dvostruka tacka - "petlja" krive prikazano je u prvoj projekciji uvodenjem novih projekcija, gde se konus i lopta vide u pogodnom polozaju iz koga se direktnim presecanjem njihovih kontura dobijaju karakteristicne tacke: "najviSa tacka krive(3) i petJja "P"; bilo koja tacka itd,

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Druga projekcija krive nastaje prenosenjem nadenih tacaka ordinalama iz prve projekcije. Mreza konusa je razvijena opisivanjem kruznog luka eiji je poluprecnik prava velicina izvodnice konusa. Podelom bazisa na 8 j ednakih delova na mrezu je preneto 8 izvodnica zajedno sa tackama preseka. Tacke preseka pre prenosenja na mrezu iz druge projekcije horizontalno se nanose na kontumu izvodnicu koja je u pravoj velicini, Pored projekcija i mreze data je i kosa projekcija prod ora lopte i konusa.

Konstrukcija slozenog kolena (prema I. G. REVENKO)
Slozeno koleno savijeno pod pravim uglom, koje se sastoji od cetiri dela prikazano je na sl. 3.25. Rastojanja izmedu vertikalne ihorizontalne ose kolena do osnova iznosi R. Unutrasnji precnik kolenaje D. Na sl. 3.25c prikazani su srednji segmenti koji zajedno sa dva krajnja pri rnontazi forrniraju slozeno koleno. Kao sto se vidi na sl. 3.25c srednji segment slozenog kolenaje valjak, unutrasnjeg precnika D. Leva i desna strana valjka su zakosene. Po osi segment ima oblik kruga precnika D. Po linijama kosog preseka segment ce imati oblik elipse, cija je mala osa jednaka precniku segmenta a velika osa duzini linija kosog preseka segmenta. Krajnji segmenti srnesteni na bokovima, imajujednu stranu zakosenu (elipticnog oblika), a drugu kruznu sa precnikom D. Spojiti zavarivanjem elipsu i krug nije moguce, jer otvori na krajevima vel ike ose mogu biti znacajni, sto zavisi od velicine i broja segmenata. Na s1. 3.25c nacrtana je proj ekcij a gde se segmenti povezuj u po elipsama cilindra. Slozeno (montazno, nabrano) koleno na me stu sjedinjenja sa cevovodom mora da ima osnovu kruznu, tj. prvi segmenti kolena moraju da budu valjci zakoseni sa jedne strane. Broj segmenata nece biti 4 vee 5. Jedan prsten (kariku) presecemo po osi segmenta, sastavimo njegovim kruznim presekom sa bazom slozenog (nabranog) kolena, tj. sa cevovodom. Poduzni savovi segmenata postavljaju se naizmenicno kao sto je pokazano na sl. 3.25c, gde su tackastorn linijom prikazani spojevi na suprotnoj strani kolena. Srednja tri segmenta su istovetna. Krajnji se pri montazi spajaju (sastavljaju) sa suprotne strane od susednog (srednjeg) sava. Drugu projekciju slozenog kolena, radi dobijanja izvodnica razvijene povrsine, konstruiserno po unutrasnjem precniku kolena. Izradu projekcije pocinjemo crtanjem ose na kojoj konstruisemo koleno. Za konstrukciju ose projekcije na kolenu odredujemo graficku duzinu ose prvog segmenta kolena. Zatim konstruisemo pray ugao (sl. 3.25c). Iz vrha 0 opisujemo luk poluprecnika jednakog poluprecniku Rose slozenog kolena. Dobijeni luk, cetvrtina kruga, delimo na cetiri jednaka dela. lz vrha 0 kroz dye tacke A i B na luku povlacimo dye prave koje svojim presecima sa lukom formiraju duzinu ose jednog segmenta (AB). Projekcije slozenog kolena sastoje se od odsecaka pravih linija. Povlaceci kroz krajeve luka segmenta pravu liniju AB, dobijamo odsecak jednak duzini prave ose segmenta II. Dobijenu osu delimo na dva dela od kojih ce svakaAC i CB bitijednaka osi segmenta I kolena (sl, 3.25c). 75

Sf. 3.24 - Prodor rotacionog konusa i lopie i mreia konusa

74

Limarski radovi

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Za konstrukciju ose druge projekcije slozenog kolena (s1. 3.25b) konstruiserno pray ugao i na njegovim stranama kvadrat stranice R. Iz tacaka K i S otvorom sestara duzine ose AC segmenta I slozenog kolena dobijamo tacke Pi L. Dobijene tacke P i Liz centra vrha ugla 0, poluprecnikom ose kolena spajaju se lukom (na s1. 3.25b). Luk je povucen tackastorn linijom. Podelom luka na trijednaka dela i spajanjem tacaka P, Q, R i L pravim linijama, dobijamo izlomljenu osu druge projekcije slozenog kolena sastavljenu od odsecaka prave linije. Konstruisati sve segmente osa nije potrebno. Konstruisu se na osi druge projekcije sarno dva segmenta: donji segment koji ima oblik valjka zakosenog sa jedne strane i segment II, koji ima oblik valjka zakosenog sa dye strane (segmenti oznaceni na s1. 3.25). Segment II konstruisemo na sledeci nacin: osu segmenta RL delimo na dva jednaka na obe strane. Iz tacke T preseka osa

dela, Kroz dobijenu tacku T iz vrha ugla 0, povlacimo pravu liniju kojaje osa simetrije
segmenta II. Osu segmenta RL produzavamo opisujemo kruznicu poluprecnika D12.

(d

Kruznica preseca produzenu osu segmenata u tacka:n;a H i H. Tim poluprecnikom iz tacaka Hi H povlacimo kratke lukove sieve i desne strane i prave tangente na lukove paralelno osi nagiba, Dobijamo dye prave linije CC i C, C,. Produzivsi udesno prave 0, RiO, L do preseka sa pravom CC dobijamo tacke MiN. Prava MN ce biti prava velicina spoljne konture segmenta II.
Povrsina omedana izmedu tacaka F, M, N, G bice projekcija segmenta II ali bez izvodnica. Kruznica sa centrom T podeljenaje dvema osama segmenta na 4 jednaka dela, Svaku cetvrtinu kruga delimo na cetiri dela. Dobijene tacke na kruznici spajamo pravim linijama paralelnim sa osom nagiba RL (segrnenta), Linije seku precnik kruznice i fonniraju na njemu tacke izvodnica, koje prenosimo na precnik osnove projekcije nanet na linij u 0, C. Linije formiraju na projekcij i segmenta izvodnice koje oznacavamo cifrarna (1 ... 16). Tacke izvodnica na donjem zakosenju segmenta (linija GN) spajamo pravim linijama sa tackama prenetim na precnik osnove kolena. Tako forrniramo izvodnice na projekciji segmenta I. Posle toga odredujemo duzinu razvijenog ornotaca kolena po osi simetrije i konstruisemo pravougaonik (s1. 3.25d). Duza strana mu je Dn, a kraca strana jednaka je najduzoj izvodnici segmenta kolena (izvodnica 13). Duzu stranu pravougaonika delimo na 16 jednakih delova, a kroz tacke podele povlacimo prave linije. Povlacimo vecu OSli pravougaonika, kojaje istovremeno i osa razvijene povrsine segrnenta slozenog (nabranog) kolena. Dalje oznacimo izvodnice segmenta kao na sl. 3.25b. Say segmenta ide izvodnicom 1. Posle toga sa projekcije segmenta (s1. 3.25b) prenosimo izvodnice na razvijenu mrezu (sl. 3.25d). Otvorom sestara jednakirn polovini izvodnice 1 iz tacaka ose razvijenog omotaca nagore i nadole nanosimo prave 1, 9, 1. Formirarno tri cele izvodnice sa centrima rasporedenim na osi razvijene rnreze, Analogno prenosimo i druge izvodnice sa projekcije segmenta slozenog kolena na razvijenu mrezu, Dobijene tacke odsecaka povezuju se kontinualnom krivorn koja obrazuje konturu razvijene mreze segmenta II montaznog kolena, Donji segment 1 rnontaznog kolena predstavlja lzvodnice se na razvijenu mrezu prenose sa s1. 3.25b. SL 3.25 - Sloieno koleno savijeno za 90c Obelezavanje nije izvrseno. valjak zakosen sa jedne strane. crteza

(e.

izgled

c

izvodnica segmenta I slozenog kolena na s1. 3.25b radijasnoce

76

77

Limarski radovi Izvodnice su oznacene onim brojevima kojim su oznacene na projekciji segmenta II. Oznacavanje izvodnica razvijene povrsine segmenta I slozenog koJena vrsi se prema sl. 3.25e. Konstruktor mora da nacrta na razvijenim segmentima montaznog kolena izvodnice 13 i 5, koje posle spajanja segmenata koJena moraju da budu sa suprotne strane (s1. 3.25d i e), pa su izvodnice oznacene krsticima i sluze za orjentaciju monteru. Ako je radionickim crtezirna predvideno zavarivanje, pri velikoj debljini zidova kolena pre montaze na segmentima se moraju skinuti rubovi radi zavarivanja. Ostali segmenti razvijene povrsine izraduju se po tim sablonima.

Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijenu mrezu ovih segrnenata dobijamo izracunavanjem obima kruga precnika D ( 0= D· IT) i tu duzinu uzirnarno za jednu stranicu pravougaonika cij a je kraca strana jednakazbiru MN + LQ (sl. 3.26c). Na pravougaoniku ucrtamo vecu osu i nanjunaneserno broj.eve sa izvodnicarna sa s1.3.26c. Svaku izvodnicu prenosimo iz dva dela na gomju i donju stranu. Na svirn razvijenim mrezama treba obeleziti izvodnice 5 i 13 zvezdicarna orjentacije pri montazi, jer su to izvodnice sa suprotnih strana segmenta. radi

Razvijanje slozenog kolena

U

obliku slova S

Treba konstruisati koleno u vidu slova S cije su ose na rastojaniu 2R. Unutrasnji precnik kolena je D, a debljina lima 8 . Koleno u vidu slova S sastoji se iz dva kolena izvijena pod pravim uglom. Pocetni segmenti S kolena su kruzni vaJjci zakoseni sajedne strane po elipsi. Duzina ose prvog segmenta 1 dva puta je manja od duzine ose srednjeg segmenta 2. Broj segmenata u kolenuje 10. Srednji segment se sastoji iz dvajednaka dela koji imaju duzine osa jednake duzini ose segmenta 2. Segmenti 1 su polovine srednjeg segmenta, kao sto se vidi na s1. 3.26c. S koleno se sastoji iz dva luka od po 114 kruga ciji je poluprecnik R jednak poluprecniku krivine kolena. Na osnovu toga moze se izracunati duzina ose segmenta 1 po luku koja iznosi 1/9 od cetvrtine kruga ciji je poluprecnik jednak poluprecniku krivine ose kolena [( 2RnJ4) : 9] . Radi dobijanja izvodnica potrebnih za crtanje razvijene mreze segments postupamo na sledeci nacin: kroz proizvoljnu tacku 0 povlacirno horizontalnu liniju OF (sl. 3.26a). Iz tacke podizerno normalu na OF. Nad stranicama pravog ugla konstruiserno kvadrat stranice R. Iz tacke A na horizontalnu stranu kvadrata nanosimo duzinu ose segmenta 1 i dobijamo tacku B. Otvorom sestara jednakim odstojanju BO, iz B iF zasecamo lukove ciji presek daje novi centar 01 poluprecnika kolena, Istim otvorom sestara iz novog centra 0] opisujemo luk - osu slozenog S kolena. Deleci dobijeni luk na 4 jednaka dela dobijamo tacke e, DiE koje povezujemo pravim linijama. To je izlomljena osa slozenog kolena.

°

Ako podelimo duz Be na dva jednaka dela dobijamo tacku P koju spajamo sa centrom 0]. Linije Be i PO] produzene na obe strane su ose segmenta 2 i medusobno su upravne. Posle dobijanja osa segmenata 1 i 2 konstruisemo segmente. Segment 2 je zakosena oblica sa dve strane. Posle konstrukcije segmenata 1 i 2 (sl. 3.26b) crtamo kruznicu iz centra P precnika D i delimo je na 16 jednakih delova pomocu kojih dobijamo izvcdnice oba segmenta sa broj evima 1-16. Razvijanje mreze segmenata 1 i 2 (s1. 3.26 die) obavlja se kao u prethodnom slucaju prenosenj em odgovarajucih velicina sa s1. 3.26b na s1. 3.26 die. Na s1. 3.26c obelezeni su brojevi svakog segmenta kolena. Segmenti 2, 3, 4, 7,8 i 9 su jednaki, Radi konstruisanja mreze segmenta 5 i 6 osu delimo na dvajednaka dela i iz centra podizerno nonnalu. Dobijamo dye ortogonalne ose. Iz centra osa opisujemo kruznicu precnika D koju delimo na 16 jednakih del ova pornocu kojih povlacimo odgovarajuce izvodnice.

Sf. 3.26 - Sloieno koleno

U

obliku slova S

78

79

3. jer je drugi pregib kolena napravlj~n u le. Poluprecnik krivine ose kolena graficki se odreduje iz pravouglog trougla PC03. Otvorom sestara od ose Ql do gornje tacke izvodnice 1 prenosimo na razvijenu mrezu zasecanjem sarno na gornJu stranu od ose.27e na projekciju na sl. Prema tome. Kao rezultat se javlja gomje kontura segmenta.Pi prava A . a iz njega prava velicina luka ose slozenog kolena izvijenog po dva pravca. 3.izvodnica od 2 do 16. Duz CID] je duzina ose segmenta kolena. Poluprecnik i tetiva ose kolena mogu se odrediti grafickim i analitickim putem. C . Kroz dobijene dye tacke C i DI po luku povlacimo pravu liniju i delimo duz CID1 na dvajednaka dela sa sredinom u tacki T.27e) nanosimo navise i nanize mere TC1 i TDI sa sl.27h). sve dimenzije segmenta konstruisanog na sl.27e slovima MIN]. Ako od zavarenih 6 segmenata jedan ostal_l~ na mestu. obrazuje levo koleno. a osnova (prva projekcija) prikazanaje na sl. II.27d. QJ . IV (sl. kao produzetak ose A .27b. Isto tako prenosimo ostale izvodnice sa projekcije na sl. Duzine izvodnica segmenta kolena izvijenog u dva pravca mogu se odrediti kad bude poznata duzina ose kolena i nj en poluprecnik krivine koristeci se semcm prikazanom na sl.27f sa koje se prenose krajnje tacke horizontalnim pravama na novu projekciju. 3.27c. odredivanja tacaka pojedinih izvodnica na precniku segmenta i odredivanja ugla skretanja prvog segmenta. 3.Z je nagibna osa segmenta prema pravoj O. a hipotenuza P03 = ~(R/2 )2 + R 2 = R/2J5 je trazeni Tetiva 020} = RJ3 se dobija iz pravouglog trougla u kome je: A103 = R i GIO} = R2. 3. F . Slika se konstruise radi dobijanja najkrace izvodnice.27a i oznacavamo je na sl. Sada konstruiserno projekciju segmenta u nagnutom polozaju. Na crtezu je prikazana strelica srnestena desno od izvodnice na 1/5 duzine cetvrtine kruga. S obzirom da se osa kolena savija po dva pravca. 3.B (ose prvog segmenta) iz tacke A povucena je horizontalna prava A .27h. Razvijanje slozenog kolena izvijenog po dva pravca Izgled (druga projekcija) kolena prikazanje na sl.7tl4)/5=~. 3. Tetiva i poluprecnik krivine omogucavaju da se konstruise centar krivine 0.B. Stranicu pravougaonika podelimo na 16 jednakih delova. Na tom crtezu sa dva krstica oznacena je najveca izvodnica 5 i jednim krsticem oznacena je izvodnica 13. Analogno nanosimo preostalih 15 . U produzetku ose konstruisemo novu projekciju kao sto se vidi na sl. Nagibnu osu segmenta 01QI konstruisemo saglasno sa dobijenim uglom (Iuk n~ sl. Najmanju ordinatu M2N2 nanesemo na osu projekcije sa vidne strane a najvecu izvodnicu nanosimo na osu projekcije sa suprotne strane. Na sl. Duzina 1/5 dela cetvrtine kruga iznosice (D. 3. kad se sema savije za 90° se dobija stvami polozaj osnova kolena i luka koji fonniraju ose segmenata izmedu tacaka 02 i 3. Duzina izvodnica (sl.26b. E . 3. da bi dobili segment nagnut po dva pravca.27f.27f. Spajanjem tacaka MP1 i NIC1 pravama produzenim nadesno do preseka sa stranom kvadrata III . 3. Povecavanjern izvodnica segmenta. Podelorn pravougaonika pravorn povucenom paralelno njegovim osnovama dobijamo opstu osu simetrije segmenta. Krajnje tacke oznacimo slovima CI i D]. Linij aX . Iz tacke Akao temena ugla povlaci se luk proizvoljnog poluprecnika koji preseca AP i AQ i formira ugao PAQ (ug11Oskretanja prvog segmentajednak luku PQ). Prvo se konstruise projekcija segmenta sa izvodnicama (sl. 3. povecava se ukupna duzina kolena po osi.:u stranu. 3.D.27g. Zatim odredujemo duzinu razvijenog pravougaonika 0= D • 3. Iz tacke 01 konstruiserno normalu na pravu 0IQ] .b uzmemo tacku 01 (sl.27 g) bice nesto veca od izvodnica na sl.27e) i spajamo ih pravama. 3. Radi toga otvorom sestara jednakim poluprecniku zacrtamo lukove Ciji presek daje centar ° ose kolena. qP ° Katete su PC poluprecnik. Na projekciji segmenta kolena odrede se tacke pojedinih izvodnica na unutrasnjern precniku. 3. Prvi sezment na razvijenoj projekciji (sl.b sa lukom oznacimo slovom PI (sl. 3. gornja kontura ide po redu brojeva gomje elipse projekcije sa sl. Dobijeni luk ose kolena podeljen je na 6 jednakih delova prema broju segmenata kolena.pravu velicinu ose kolena izvijenog u dva pravca.27h razvijenih segrnenata rastojanje od izvodnice S do strelice iznosi 6. Koleno se sastoji od 6 segrnenata. Prema tome na .F.C. dva pravca. 3.27g). Numeracija izvodnica je kao na sl. 3. III. Kao posledica toga se formira neprekidno (kontinualno) sloze~o koleno izvijeno u.B prvog segmenta kolena.27e). Prernestajuci 5 segmenata pri montazi po 6.IV dobijamo segment sa izvodnicama u pravoj velicini.27d) stoj i svojim osama tako kako je pnkazano na s1.. konstruisemo oblicu koja ce imati oblik pravougaonika I. 3. Iz tacke p] otvorom sestara jednakim luku PQ dobijamo tacku Q1 koju spajamo sa tackorn OJ .Q.27h prikazano je kako se pravi skup elemenata kolena. Izvodnice sa sl.14.27a) isto kao sto je to uradeno na sl. Tacku preseka ose b . a unutrasnji precnik poprecnog preseka kolenaje D. Tako se form ira cela razvijena povrsina segmenta slozenog kolena izvijenog po dva pravca. 3.27g) lZ koje poluprecnikom jednakim AP (sl. 3. Razv~~ena povrsina (sl. duzinu ose segmenta i duzinu najmanje izvodnice.11 nanosimo duzini najmanje ° kolena (R N2) iz krajnjih tacaka A i G ° 80 81 . Poluprecnik krivine kolenaje R. za konstrukciju segmenta kolena savijenog u dva pravca imamo sledece podatke: tacke izvodnica segmenta projektovanih na unutrasnji precnik.27a) n~ sled~Ci nac!n: na produzetku ose b . Duzina ose DIC1 segmenta naneta je na projekciju sa dva odsecka na krajnjim izvodnicama projekcije C2D2 sa leve i desne strane. Konstruisemo pravougaonik duzine CD • 3. 3. Oslanjajuci se na raspolozive podatke. slozeno koleno pomerice se zavojno za 90°. 3~27d i sesti segment stoji osama kako je prikazan na gomjoj kruznici. 3. Radi odredivanja ugla skretanja odsecka A . B .27h.27g prenosimo na razvijenu mrezu segmenta na sl.G.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela izvodnice MN sa projekcije na sl. 0 . 3.E.27d: kroz sredinu spojnice 0203 povucena je horizontalna linija oko koje.s1. = Rl2 i 03C = R. Tacke koje imamo na precniku projekcije prenosimo na gomje i donje precnike oblice (sl. Prema tome. iz tacke TI (presek osa pravougaonika na sl.27a) opisemo luk. Mere nanosimo tako sto sredinu najmanje ordinate postavimo na osu simetrije segmenta. 3. 3.14) i sirine jednake duzini najvece izvodnice. a ostalih 5 segmenata skupiti ne po centrima nego sva~i seg~ent pre~estltl od centra udesno za 115 dela cetvrtine kruga koleno ce se okrenuti zavojno za 90 . Istim otvorom sestara iz centra opisujemo luk od tacke A] do G] . 3. 3. Za konstrukciju donje kont~re razvijene povrsine segmenta otvorom sestara prenosimo celu duzinu svake izvodnice na razvijenoj povrsi. Jedna cetvrtina donjeg kruga razvijene projekcije podeljenaje na 5 jednakih delova.27a menjaju se izuzev najkrace izvodnice MN i ugla skretanja. 3. 3. Zatim. Osa kolenaje sastavljena od 6 odsecaka A . Koleno je levo. Sieve strane projekcije oblice na pravu T .

3. Medusobni prador. Na s1. Iz osnove (prve projekcije) vidi se da je rastojanje izmedu osa prirubnica takode 2R.27h vidi se da se savovi segmenta slozenog kolena rasporeduju sa leve strane po zavojnici. a na sl.29h konstruisan je segment kolena na osnovu najmanje izvodnice i izvodnice ose segmenta. Na sl.27g. Fonnira se razvijena mreza desnog kolena i razvijena rnreza srednjeg pojasa S kolena. Segmenti se medusobno povezuju gomjim osnovama sa donjim osnovama. Projekciju segmenata.27 pri cemu ce gornje koleno biti levo. Na s1. Pri montazi slozenog kolena spajaj u se gomje osnove jednog segmenta sa donjim osnovama sledeceg segmenta. Svako od ovih kolena sastoji se iz 6 segmenata.Konstrukcija i razvijanje sloienog kolena izvijenog 82 11 dva pravca . Poluprecnik kolena u ravni je R. mreie geometrijskih tela Na oznacene segmente projektant mora da nacrta izvodnicu 5 i desno od nje strelicu na rastojanju 1/5 dela eetvrtine kruznice (strelicaje neophodna monteru radi orjentacije. a donje desno. koja se sastoji od dva segmenta: levog i desnog. 3.29h na razvijenu mrezu levog kolena izvodi se isto kao sro je radeno na s1. tacaka izvodnica na precniku i ugla nagiba prvog segmenta. 3. 3. 3. 3. 3.29g konstruisana je projekcija izgleda sleva oblika koji je prikazan na s1. Prenosenje izvodnice na desno koleno vrsi se otvorom sestara sa pravom velicinom svake izvodnice: npr.28e konstruisana je projekcija radi odredivanja duzine izvodnica po osi segmenata kolena.30a i b prikazan je izgled (druga projekcija) i osnova (prva projekcija) kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca. 3. Na osi b . Analogno se prenose i ostale izvodnice. Rastojanje medu savovima susednih segmenata bice 115 dela duzine cetvrtine kruznice razvijenog kolena izvijenog po dva pravca. 3. 3. 3. 3.29h) konstruisana je nagnuta projekcija segrnenta prikazanog na prethodnoj slici.28d konstruisana je razvijena projekcija za odredivanje poluprecnika kolena i duzine tetiva koje obmotavaju luk ose kolena. Spajanje segmenata izvodi se uz smicanje izvodnica sa segmenta 5 za peti deo cetvrtine 83 Sl. konstruisemo na osnovu unutrasnjeg precnika kolena. Na s1. 29 i konstruisane su razvijene mreze levog i desnog dela kolena. a ordinatu 5 levog kolena na izvodnicu 13. izvodnicu 13 levog kolena prenosimo na izvodnicu 5. Prirubnice osnove kolena smestene su na dye ose cije je medusobno rastojanje 2R.b (sl. Na sl.Limarski radovi Slika 3. a unutrasnji precnik je D. Nagib projekcije jednak je luku Be ugla nagiba ose segmenta 1. Koleno se sastoji iz 6 segmenata.28c konstruisana je projekcija radi odredivanja najmanje izvodnice.291.29f sa izvodnicama i konturom segmenta. gde segment 5 desnog kolena spaja se sa segmentom 6 desnog kolena koje pripada srednjem pojasu. Na s1.27 . Detalji sest segmenata slozenog kolena izvijenog po dva pravca bice levi i istovetni. Razvijanje kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na s1. Konstrukcija razvijene mreze desnog kolena izvodi se prenosenjem izvodnica sa razvijene mreze levog kolena kao sto je prikazano na s1. Slozeno koleno izvijeno po dva pravca pravi se od sest segmenata. radi odredivanja izvodnica za razvijenu mrezu.27c prikazuje da se pri montazi slozenog kolena prvi segment postavlja se donjom osnovom na prirubnicu. Prenosenje izvodnica sa projekcije na s1. Na sl. 29k prikazano je kako se formira potpuni sastav kolena. Slozeno S koleno sastoji se iz dva kolena prikazana na s1. 3. 3. 3. Montaza segmenata se vrs] postavljanjem izvodnice na strelicu nizeg segmenta. 3.

30a izvrsena je numeracija svakog segmenta i oznake levog i desnog kolena. 3.Konstrukcija sloienog kolena u obliku slova S izvijenog u dva pravca Na izgledu (druga projekcija) na sl. On se razvija iz ceJog lista. a od njega na desnu stranu razmestaju se sledeci savovi segmenata na rastojanju SL 3. I i) I Sl. 28 .29 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela kruznice kolena po zavojnici. I· . Srednji pojas izmedu delova nema sava. Poduzni say valjka srednjeg pojasa u sastavljanorn kolenu postavJja se nesto udesno. Segment 5 levog kolena spaja se strelicom sa izvodnicom 5 leve strane srednjeg pojasa (segmenta 6).Razvijanje segmenata sloienog kolena izvijenog u dva pravca 84 II obliku slova S 85 . 3. petine cetvrtog dela kruzne osnove kolena. Srednji pojas se sastoji iz dva dela: segmenta 6 desnog kolena i segmenta 61evog koJena. Za krojenje lima za slozeno koleno izvijeno u dva pravca treba izraditi dva sablona: razvijeni ornotac srednjeg pojasa i razvijenu rnrezu levog segmenta.

30 .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje trokraka nastalog od dva slozena kolena Na s1.31c. Konstruisanje izvodnica pojedinih segmenata izvodi se na sledeci nacin: Na s1. 3. LiM spajamo sa centrom 1. K sa centrom 0. Tacke M i Q spajamo kruznim lukom poluprecnika 0JQ = OjM . III. Spajanjem dobijenih tacaka formira se kontura razvijenog ornotaca. V) od kojih su 1 i V krajnji polusegmenti. 3. Srednji segrnenti su prave oblice sa kruznom osnovom unutrasnjeg precnika D zakosene sa dye strane. Otvorom sestara zahvata se polovina izvodnice od ose simetrije segmenta do zakosenja i prenosi nagore i nadole od odgovarajucih numerisanih tacaka na razvijenom obimu kruznog preseka segmenta. R. Prava kroz 0ICI i tetiva QR su ortogonalne ose simetrije segmenata (II). dobijamo sve ostale segmente kolena (1.31 b. L. R.31c i tako dobiti granica do koje se prostiru pojedini segmenti i po kojoj se povezuju sa cdgovarajucirn segmentima drugog kolena. Dobijeni kruzni luk delimo na tri dela i tacke Q. Oblik preseka segmenata po zakosenju su elipse po kojima se segmenti medusobno spajaju zavarivanjem iIi lemljenjem. Tacke Ai B spojene su tetivomkoju tacka C deli na dvajednaka dela. Kroz tacke preseka kruznice sa osom segmenata kroz 0ICI povlacimo tangente na ucrtanukruznicu do preseka sa pravama kroz 0l-Q i 0l-R . Izvodnica 5 je najmanja. Iz temena KiP na vertikalnu i horizontalnu stranicu kvadrata nanosimo duz AC = AB/2 (sl. e. Deo projekcije segmenata koji "pripada" drugom kolenu iscrtanje isprekidanim linijama. 3.31c) i dobijamo tacke M i Q. VI. Normale na razvijene obime kruznih preseka u pojedinim tackama su odgovarajuce izvodnice. II. V). Tako dobijamo projekciju srednjeg segmenta (II. III. 3. Iz tacke OJ kao jednog temena konstruisemo kvadrat stranice R. Ostvarena je prenosenjem izvodnica sa projekcije segmenta II na sl.3. Tako smo dobili duzinu ose jednog segmenta slozenog kolena. cetvrtina kruga poluprecnika R i podeljen na cetiri dela. f.Dve projekcije sloienog kolena U obliku slova S izvijenog u dva pravca sa aksonometrijom prstenova Srednji segment III razvijen na sl. M. Na sl.16. 3.31f dobija se na isti nacin kao segment II s tim sto 5U izvodnice 10-16 krace zbog toga sto ovaj segment zadire u odgovarajuci segment 87 86 . Mreze su dobijene tako sto su razvijeni ornotaci po obimu kruznog preseka (0 Dzr ) . nacrtanje pray ugao.31 d.racve nastale od dva slozena kolena koja skrecu pod pravim uglom iz zajednickog cevnog dovoda.31e je razvijena mreza celog srednjeg segmenta II. ° Oko tacke CJ kao centra opisujemo kruznicu precnika D. sa podelom na 16 delova numerisanih od 1 .31a prikazanaje projekcija trokraka . Tacka CI je na sredini tetive QR. Q.16. Normale na osu kroz te tacke su izvodnice segmenta II.31d je razvijen prvi polusegment. Na istoj slici spajajuci sve tacke P. IV. Kontura se dobija uzimanjem u otvor sestara izvodnica sa projekcije prvog segmenta (s1. Kraci trokraka sastavljeni su ad 5 segmenata od kojih su prvi i peti krajnji polusegmenti prave oblice sa kruznom osnovom zakosene sajedne strane. 3. Razvijene mreze ornotaca segmenata prikazane su na s1. 3. Unutrasnji precnik D istije kao precnik oba kraka cije osovine irnaju poluprecnik krivine R. & i h. a izvodnica 13 je najveca. SL 3. Ucrtana kruznicaje oboreni normalni presek segmenata po osi 0ICI. 3. = Mreza prikazana na s1. Delimo je na 16 jednakih delova cije pojedine tacke prenosimo na osu i numeriserno ih od I . S obzirom da se linija zadora dva kolena u projekciji vidi kao prava moze se ucrtati u 51. 3.31c) i nanosenja normale na razvijenu liniju obima mreze osnove segmenta u odgovarajucim tackama.

. B. Na produzetku strane OJ odmeravamo precnik d male osnove kolena. Razvijanje mreze slozenog konusnog kolena Slika 3.. odstojanje 6"-6 i nanoseci ga na ordinalu iznad i ispod ose simetrije A'C' i dobijamo tacke 6' i 12'. C. a gornji u oborenom polozaju u drugoj projekciji i prenosimo tacke podele u prvu projekciju odmeravajuci. G. Iz vrha 0 kroz tacke D.VIII i nanosi na razvijeni obim kruznog preseka od tacaka 9 i 1. Gornji i donji bazis delimo prvo na cetiri a potom na 16 jednakih delova. Izgled konusnog kolena konstruise se na sledeci nacin: prvo konstruisemo pray ugao sa tackom 0 kao temenom. Dobijena linija je granica spajanja tih segmenata. Opisani kruzni luk preseci ce prave OC. DuzAD je druga projekcija kruznice donjeg bazisa. Polusegrnent IV razvijen je na s1. Donji bazis je u prvoj projekciji krug a gomji elipsa. a temena B i C dobijamo presekom lukova ciji su poluprecnici dijagonala DB i stranica AB.!J. F. Dobijeni luk delimo na cetiri jednaka dela. Mreza predstavlja llZU polovinu srednjeg segmenta IV llZ dodatak dye trougaone povrsine MLVIII. Na produzetku strane OD odmeravamo precnik D. odatle se vrate na oboreni krug gde se otvorom sestara meri odstojanje 9 . npr.32a prikazuje izgled konusnog slozenog kolena koje se sastoji od cetiri prstena. 3. a duz BC je druga projekcija kruznice gomjeg bazisa.VIII i 1 .Konstrukcija i razvijanje mreie frob-aka sastavljenog od dva sloiena kolena savijena za 90°Cfj 88 89 . C. I. 0 Sf. Spajanjem dobijenih tacaka medusobno nastaje druga projekcija karike ABCD. Na razvijenoj mrezi se zbog toga pojavljuje isecak ogranicen linijom VIII . Osa kolena je povucena iz centra O2 koji je dobijen na isti nacin kao 0]. E i G. Drugu projekciju karike ABCD prenosimo iz izgleda naslanjanjem precnika AD na horizontalnu liniju. B. Navedene trougaone povrsine se nanose na mrezu sa projekcije segmenata (s1. 3. Donji bazis delimo direktno u prvoj projekciji. J. 3. BC .31 g.31c) uzimanjern U otvor sestara duzina MVIII i LVIII. OF i OH u tackama B. koje nastaju nad kruznirn osnovama koje se projektuju u izgledu kao precnici AD. H fonniramo izgled cetiri karike konusnog slozenog kolena. Da bi se moglo pristupiti konstrukciji razvijene mreze svake karike potrebno je konstruisati njihove prve i druge projekcije. H.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela drugog kolena. Sa izvodnice 9 zasecanjem lukova dobija se tacka VIII sajednog i drugog kraja razvijenog omotaca. Povezujuci medusobno tacke A. Iz dobijenih tacaka A i I na stranama pravog ugla otvorom sestara jednakim OA povlacirno dva luka ciji presek daje tacku 0] iz koje kao centra opisujemo luk do preseka sa stranama pravog ugla. Na razvijenim omotacirna obavezno ucrtati i oznaciti izvodnice 5 i 13 radi orjentacije pri montazi. H. 3. Tacke VIII se nalaze na konturi razvijenog omotaca. E. G. C. J na luku povlacimo linije. E. Razvijeni omotac polusegmenta V predstavlja povrsinu koja pripadajednim delom kolenu A a drugim delom kolenu B. Tacku C dobijamo u preseku lukova iz tacke B otvorom sestara BC i iz D otvorom sestara DC. Poluprecnikom R opisujemo luk do preseka sa stranama ugla. Sve mere izvodnica prenose se sa sl. Nj ihova udaljenja od izvodnica 9 i 1nalaze se tako 5tOse pronadu njihove izvodnice na osi simetrije projekcije segmenta. F. Izraduje se iz jednog komada cija se kontuma kriva spaja sa segmentima IV simetricno u odnosu na izvodnicu 9.VIII. D.31 . F.31c.

3. C i D. EFHG i GRJI.33 . 3.Konstrukcija i razvijanje mreie sloienog konusnog kolena 90 91 .Razvijena mreia. 9 f) SI.32a na horizontalu x . aksonometrija kolena iprstenova SI.x cetvorouglova BCFE. prenosenjem sa sl.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Na isti nacin konstruisane su j prva i druga projekcija segmenata B.32 . Prve projekcije gomjih i donjih bazisa konstruisane su i podeljene na 16 jednakih delova kao u prethodnorn segmentu. 3.

Konstrukxija i razvijanje mreie ko/ena sastavljenog ad delova rotacionog konusa Mreza konusnih segmenata dobija se razvijanjem omotaca rotacionog konusa povlaceci iz usvojene tacke vrha V luk koji predstavlja rektifikovani obim bazisa konusa sa dvanaest ravnomerno rasporedenih izvodnica. Spojnice podeonih tacaka su ose konusnih segmenata. C i D daleko van crteza. Ta~ke preseka osa segmenata obelezene su sa LI'L2. Poluprecnik krivine ose kolena je R. Lopta L2 konstruise se kao dodirni krug na kontume izvodnice konusa iz V. Presek lukova daje gornje tacke 2 na !iniji prodora segmenata Ai B. ••• L4• To su centri pomocnih lopti up1~a~l~ u s~sedne segmente. Dijagonale u cetvorouglu spajaju suprotna temena. Prave velicine izvodnica (izvucene punom linijom) nalaze se tako 5to se na vertikalu nanose visine tacaka (npr. mreze ornotaca cerno konstruisati metod om nalazenja pravih velicina izvodnica i dijagonala u cetvorouglima Kojima je mreza podeljena na sesnaestine.9 od kojih i pocinju konstrukcije razvijanja omotaca. 3. Prvi i peti segment su delovi cevovoda. 3. Vrh V2 konusa u drugom ~oloza.32a2 pocinje povlacenjem izvodnice 1 . Iz gomje tacke 1 zasecamo lukove otvorom sestara u koji je uzeta sesnaestina obima kruga gomjeg bazisa iz oborenog polozaja u drugoj projekciji. 3. Vrh V1 konusa odmerenje po osi s1. koja se u projekciji vidi kao duz C . Izvodnice konusa rasporedene k na 12 jednakih delova. Ugao skretanjaje podeljen na tri jednaka dela. l' .1 i 9 . Prvu loptu sa centrom u L1 dodiruje oblica precnika D (isti precmk ima 1 lopta). 3.1. Pet segmenata kolena se nadovezuju po elipsama. Koleno skrece pod uglom 90° . Konstrukcija mreze na sl. Segment II rastavljen je po izvodnici 1. 34 . Tangente na loptu su konturne izvodnice konusa koji se sa oblicom sece po elipsi. linijom (npr. su ravnomerno podelom II oborenog bazisnog kruga Prave velicine stranica cetvorouglova koje pripadaju konturi ornotaca segmenta uzimaju se sa prave velicine donjeg bazisa (prva prajekcija) i iz oborenog kruga gornjeg bazisa u drugoj projekciji. Razvijene mreze ornotaca su simetricne u odnosu na izvodnice 1 .34 konstruisano je slozeno konusno koleno koje povezuje dva cevna voda ciji su precnici Did.33e i f prikazanaje kosa projekcija slozenog konusnog kolena u celini i rastavljenog na pojedine prstenove. l ' -I '). .D.2 i to na levu i desnu stranu iz donje tacke 1 povlacimo luk otvorom sestara 1-2 uzet sa kruga donjeg bazisa u prvoj projekciji. Tacke prodorne krive nanose se sa prave velicine konture konusa na odgovarajuce izvodnice na mrezi. Razvijanje slozenog kolena sastavljenog od delova rotacionog konusa Na sl. a vrh V. Presek lukova daje tacku 2. Istim grafickim postupkom konstruisani su segmenti III i IV. Tako je ogranicena kontura segmenta cetvorouglom ABCD. B. Isti graficki postupak se izvodi za konstrukciju sva cetiri segmenta. Iz gornje tacke 1 zasecamo luk poluprecnika prave velicine dijagonale 1 .i. ana horizontalu duzina prve projekcije izvodnice (npr. Segmenti su delovi istog konusa ciji je bazis krug k. Tangente L2V na [optu L2 su konturne lzvodmce konusa.2') u prvoj projekciji i u pravoj velicini.Limarski radovi 5 obzirom da su vrhovi zarubljenih konusa segmenata A. . 1) iz druge projekcije. Izvucene su isprekidanom Medusobni prodori mreie geometrijskih tela elipsa.u odmeren je po osi S2 gde je L2 V1 ::::: 2 . 93 92 . I tako redom do tacaka 9 na izvodnici 9sa leve i desne strane mreze ornotaca segmenta A. 1z donjih tacaka 2 (u otvoru sestara je prava velicina izvodnice 2-2) zasecamo lukove. Na sl. Spojnica tacaka na horizontali i vertikali je prava velicina izvodnice 1-1.5 obzirom da prstenovi imaju ravan simetrije i obelezavanje tacaka je izvedeno kao shka u ogledalu: svakom broju odgovara isti broj na sirnetricnoj izvodnici.lz vrha V1 povlacimo tangente na loptu L1. Presek prvog i drugog konusa je ponovo SI.

.. Izmerena duzina linije po luku iz druge projekcije udvostruci se i nanese na pravu .---r ----.3 . Na isti nacin iz prve u drugu projekciju prenosimo tacke II.35c)..35 prikazana je prva i druga projekcija polulopte. Radi konstrukcije druge projekcije polulopte povlaci se prava x . Lopta ce se tako sastojati iz 16 listova (segmenata i dva kruga).--. Ostale tacke II... koje spajamo kontinualnom krivom linijom koja predstavlja pravu velicinu srednje linije razvijenog lista segmenta.1. . II". U prvoj projekciji tacka I' je sredina najvece sirine lista segmenta lopte. VTI i VIII kojima su obelezene sredine duzi 2 . a segment IV ponovo po izvodnici 1.x i na nju upravna prava y.x i to iz centra O". Na primer.2.. a sirine lista segmenata 1 .8. . -----' ·· X~~ . III" itd.Konstrukcija i razvijanje lopte sastavljanje od segmenata 95 . 94 eLJ Sf. 7 . Na taj nacin formira se u drugoj proj ekciji sa jedne strane polulopte 8 tacaka (I" II" III" IV" V" VI" VII" VIII"). Jedan od tih delova podelimo na jos cetiri jednaka dela i ako dobijamo jednu sesnaestinu prve projekcije lopte. S iznosi rn kao polovina obima najveceg kruga lopte. U prvoj projekciji to je linija T . 8.2 itd. II itd. nalaze se na precnicima manjih krugova u zavisnosti od njihovih brojeva. Podeone tacke oznacene brojevima 1-1 spajamo sa centrom 0'. l) Dobijene duzi su osam precnika krugova na raznim visinama polulopte koji se u prvoj projekciji vide kao kruznice ciji se centri poklapaju sa 0'..0'. 0 Konstrukcija i razvijanje mreze lopte Na sl.35 ... segment III po izvodnici 7. 3. III itd.3. IV . iii radi ustede prostora na istoj mrezi s tim da se otvaraju po izvodnicama sa suprotne strane konusa.2.. -------y - -+~X~ x.paralelnim sa osom . Razvij ene mreze segmenata okrenute za 180 uklapaju se jedna u drugu.razvijenu srednju liniju segmenta (sl.. Otvorom sestara jednakim rastojanju od centra 0' do I' prenosimo na poluprecnik polulopte u drugoj projekciji koji se poklapa sa osom x . Tacke podele rnedusobno spajamo horizontalnim linijama . 3. Listovi se kroje prema sablonu.2. na razvijenoj srednjoj liniji uzimaju se sa krive I".~O_· ~-'!-- -~-.--. Sve tacke segmentakoje leze na kruznirn Iukovima spajamo pravim linijarna. Zatim graficki odredujemo pravu velicinu linije koja prolazi kroz sredine sirina segmenata.x. Rastojanja tacaka I..Tako dobijamo tacku T". 3.z u tacki 0". Ukupna duzina te konture pocev od tacke S preko tacaka 1.7 i 8 . . segment II rastavljen je po izvodnici 1. U drug oj projekciji kontura polulopte je polukrug poluprecnika r podeljen na 16 jednakih delova i pretvoren u mnogougao.. . Dobijene tacke spojimo i dobijamo konturu segmenta lopte..Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela c.-. Tako formiramo prvu projekciju sesnaestine dela lopte. Kruznice u prvoj projekciji delimo dvema osama kroz 0' na cetiri jednaka dela. Poluprecnikorn r opisujemo polukrug i delimo ga na 16 jednakih delova..3.-I ~. One predstavljaju prave velicine sirine segmenata.) Mreze omotaca pojedinih segmenata mogu se razviti na posebnim mrezama konusa ciji su deo. TIl. Poluprecnikom male kruznice uzete iz prve projekcije opisujemo kruznicu u krajnjim tackarna S razvijenog lista segmenta i dobijamo zavrsne kruzne segmente za severni i juzni pollopte.. 3. tako da se mogu izrezati 1Z komada lima bez otpadaka. 7. au drugoj projekciji ona lezi na najvecern precniku polulopte.---------·--·I---·-. uzimaju se iz prve projekcije i nanose na normale iz tacaka 1. 2 .

Produzavanje spojnica krajnjih precnika D.6 i 7 odredujemo grafickim putem . 3.. projekcije predmeta se konstruisu rnereci dirnenzije do neutralne ose. Krajnje tacke na luku spojirno sa V. Visina konusa se moze izracunati na osnovu slicnosti trouglova: Vlt \ ! A . Podeone tacke spaj amo horizontalnim linij ama paralelnim osi x i dobijamo 8 paralelnih tetiva koje su prave velicine precnika osnove konusa eiji delovi sacinjavaju loptu. Odmeravamo ih na jednu i drugu stranu od preseka luka sa os om 0 .D. i delimo ga na 16 j ednakih del ova.4. Za konstrukciju ostalih segmenata postupak je isti. DI .0 iz tacke V.A (prava velicina izvodnice konusa 1) opise se Iuk. Ostale izvodnice konusa 2.3. -D2 Na vertikalu z nanosimo izracunatu visinu H. Na kraju oko centra Vs opisemo malu gornju kruznicu poluprecnika Vs-Q· Sf. Slozena konusna lopta bite sastavljena iz 7 zarubljenih konusa i gomjeg kruga. bazisi konusa tacaka je pod Posle toga pristupamo konstruisanju razvijene mreze zarubljenog konusa eiji su precnika D.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje lopte ad konusnih segmenata Polulopta konstruisana pomocu segmenata zarubljenog konusa prikazana je na s1. (koja se u ovom slucaju nalazi van crteza) otvorom sestara V. IZ vrha V2 povlacimo luk poluprecnika V2E do preseka sa spojnicom DV2 gde dobijamo tacke F i potpuno ogranicen segment 2.' hI 2 2 . Da bi dobiIi razvijenu liniju obi rna gomjeg bazisa drugog konusa. povlacimo koncentricni luk poluprecnika VIC do preseka D izvodnice AV. Razvijanje ornotaca zarubljene kupe izvedeno je vee nekoliko puta: na pravoj 0 . Za to mozemo iskoristiti podelu polukruga konture lopte koju podelimo na 16 delova. i D2 u ovom slucaju je otezano..D2 H _ D.5.!:. Na mestu gde cemo konstruisati drugu projekciju polulopte povlacimo iz centra 0 dye uzajamno ortogonalne ose xi z. S obzirom da je duzina razvijenog obima drugog konusa jednaka obimu gornjeg bazisa prvog vee razvijenog konusa.D. Dobijamo pravu velicinu izvodnice konusa VIA potrebnu za konstrukciju razvijene mreze prvog segmenta (1) lopte sastavljene od zarubljenih konusa. 3..o. Iz istog centra V.36 . na jednu i drugu stranu od preseka sa 0 .D mozerno preneti na drugu liniju D .spajanjem tacaka C i E i povlacenjern izvodnice do preseka V2 sa osom z. podeoke sa linije D . Na taj luk nanosimo podeoke merene sa obima bazisa prvog konusa. (precnik polulopte) i D2• Treba odrediti kontumu izvodnicu ovog i njen presek sa osom radi odredivanja vrha D.Konstrukcija i razvijanje iopte sastavljene od konusnih segmenata 96 97 .o. jer je presek van crteza i neprecizan ostrim uglom. Duzina izvodnice V2C je poluprecnik krivine razvijenog obima bazisa Ciji je precnik D2 . i nalazimo vrh VI koji spajamo sa tackorn B.36. Tako smo potpuno ogranicili prvi segment Iopte slozene od delova konusa.!L _ hI - D . Na ucrtanom izgledu (drugoj projekciji) polulopte treba upisati velicine precnika bazisa konusa i velicine rastojanja medu njima. Ukoliko limovi od kojih se fonnira lopta imaju odredenu debljinu. Iz centra 0 opisujemo polukrug precnika D..

Precnik lopte je D (230 mm).l A .x ina nju ortogonalno osasimetrije z. . Na horizontalnoj osi prve projekcije polulopte konstruiserno projekciju lista segmenta cija je najveca sirina jednaka 1112 osnove polulopte. Metode koje se primenjuju na loptu daju rezultate velike tacnosti.1 gornji G pojas 7 1\ I L . ciji su savovi smaknuti u odnosu na savove donjeg pojasa za pol a obima cetvrtog kruga lopte. Dobijene podeone tacke na lukovima spajamo horizontalnim linijama. koje posle pune obrade cesto i u usijanom stanju formiraju sferu. \ I '\ I I r. Iz najvise tacke H na polulopti po luku je odmeren poluprecnik gomjeg kruga r = d/2 (25 mm). Debljina listova nije odredena. Odredivanje duzine srednje linije pojasa vrsi se tako sto se iz gomje tacke pojasa povuce spojnica sa centrom 0" i gde ona sece srednju liniju je krajnja tacka (D1) srednje linije donjeg pojasa.. Gornji spojni listje u obliku kruga.Razvijanje pcvrsine lopte _ 99 98 . Podeone tacke na najvecem krugu spajamo sa centrom 0' do cetvrtog kruga.5 mm). lJ. . 3.. a precnik gornjeg kruga lopte je d (50 mm). Na koliko delova cemo deliti luk zavisi od broja pojaseva. Slozena povrsina lopte od konusnih delova moze se razviti u ravan. Oko tacke 0' opisujemo 7 kruznica poluprecnicima uzetim iz druge projekcije. Listovi segmenata lopte se kroje od ravnih tabli metaIa. Kad izmerimo srednje linije donjeg i gornjeg pojasa videcemo daje linija I"D" (25. Povucenaje osax. SI. VII.35. pa se njeno razvijanje moze ostvariti samo priblizno.srednju liniju segmenta u pravoj velicini.Limarski radovi Razvijanje mreze lopte Povrsina lopte nije razvojna. U praksi naicesce se razvijaju polulopte koje se povezuju sa oblicama cije su debljine zidova 25 mm i vise. jer se svaki rotacioni konus moze razviti. Tako se formiraju listovi segmenata gomjeg pojasa.'VII" (76.37 prikazane su prva i druga projekcija polulopte.37. Preostali deo lukova sa obe strane delimo na 6 jednakih delova. Na srednjoj liniji segmenta dobijamo sedam tacaka I. Iz tacke 0" poluprecnikom R = D/2 (115 mm) opisana je kontura polulopte u drugoj projekciji. To su 7 precnika bazisa za 6 zarubljenih konusa. IIl. Slozena povrsina lopte od segmenata je razvojna. Najveci krug delimo osama na cetiri dela. Tako se fonniraju u prvoj projekciji listovi donjeg pojasa lopte.5) manja od linije D. jer je pretvorena u mnogougaonik koji se priblizno poklapa sa povrsinom lopte. Svaki luk izmedu tacaka listova donjeg pojasa na cetvrtom krugu delimo na pola ite tacke spajamo sa centrom 0' do linije gornjeg kruga.U polulopti ima 12 listova po obimu. a svaku cetvrtinu na jos tri dela. 3. jer u svakom pojasu ne treba da ima manje od tri dela. Druge projekcije ovih tacaka nalaze se na odgovarajucirn precnicima krugova na po1ulopti i obrazuju krivu . V2 I I V3~ d\ r3 \ ol v. Na s1. Konstrukciju ostvarujemo kao u slucaju na s1. Zarazvijanje povrsine lopte koriste se met ode razvijanja slozene lopte od segmenata u vidu listova i u vidu konusnih segmenata. 3. B·N<-h-+-j~~--H Medusobni prodori mreie geometrijskih tela v:~ I \ \ r'l jV. U praksi se tezi ka povecanju broja segmenata i smanjenju njihovih povrsina kako bi se smanjilo odstupanje od oblika i povrsine lopte.

Posle toga pristupamo konstrukciji razvijanja listova segmenata donjeg i gornjeg pojasa. Visinu HI odredicemo racunskirn putem po obrascu: D I Medusobni prodori mreie geometrijskih tela U osnovi (prva projekcija) konstruisani su listovi segmenata za svaki pojas posebno. Poluprecnik krivine jednak je pravoj velicini izvodnice zarubljenog konusa ciji je bazis osnova polulopte. Graficko odredivanje prave velicine poluprecnika prikazano je pri razvijanju povrsine lopte sastavljene od zarubljenih konusa.38.2. Svaka tri sloja sacinjavaju jedan pojas.37c). Lukove izmedu tacaka PiS podelimo na 12 jednakih delova i medusobno spojimo horizontalnim linijama. Da bi se jasno ocrtale granice izrnedu pojaseva svaki cetvrti krug je izvucen isprekidanom linijom.38 . 3. Ti bazisi se u prvoj projekciji vide kao krugovi. 3. 2 . r2. Kroz svaku podeonu tacku povlacimo lukove iz centara VI' V2.4.Konstrukcija i razvijanje povriine polulopte sastavljene od segmenata u cetiri pojasa 101 . r3 i r4 (sl. Prvu projekciju dobijamo kad oko tacke 0' opisemo kruznicu istog precnika DI kao i u drugoj projekciji.5. Njegov vrh je daleko van crteza. r5 i r6 Tacke na konturi segmenta 4 .1. Na vertikalnu liniju (osu segmenta) nanosimo pravu velicinu razvijenog luka srednje linije donjeg pojasa uzetu iz druge projekcije od tacke I" do D.G gomjeg pojasa iz centara V4.Limarski radovi Treba znati da se svi lukovi segmenata lopte ne mogu povlaciti izjednog centra vee svaki luk iz svog centra.3 i 4 . . 100 <. = D. Centri se nalaze na osi segmenata.-D2 teoreme: gornji krug a velicinu izvodnice r1 dobijamo na osnovu Pitagorine r. Prilikorn konstruisanja projekcija ovog oblika postupa se na sledeci nacin: na osi x oko tacke 0" opisemo polukrug precnika D1• Tako dobijamo konturu polulopte u drugoj projekciji. Konstrukcija i razvijanje povrsine lopte sastavljene od cetiri pojasa i jedne zavrsne kruzne povrsine prikazano je na s1. Zavrsni krug precnika d opisujemo u prvoj projekciji i ordinalama prenosimo u drugu. Prvi i drugi pojas imaju po 16 segmenata. Vs i V6 poluprecnicima r4. D. Spajajuci ih kontinualnom krivom dobili smo konturu razvijenog segmenta donjeg pojasa. Tako smo dobili tacke 1 . V3 i V4 poluprecnicima Ii. a cetvrti osam segmenata.7 nanete su otvorom sestara iz prve projekcije segmenata na odgovarajuce lukove.6 . Na isti nacinje konstruisan segment gornjeg pojasa povlacenjem lukova kroz tacke na razvijenoj srednjoj liniji D. To je postignuto tako sto je najveca kruznica u osnovi podeljena na 16 jednakih delova pa su podeone tacke spojenc sa centrom 0' do granice izmedu drugog i treceg pojasa. Da bi savovi segmenata bili smaknuti za pola sirine.~~ Pravu velicinu izvodnice r2 drugog zarubljenog konusa dobijamo kad spojnicu tacke SiT povucemo do preseka sa visinom z u tacki V2• Proveru tacnosti graficki dobijenih velicina vrsimo kao u prvom slucaju.·J---t·----"1~f==-:~ I I Sf. Time su omedeni listovi segmenata prvog i drugog pojasa. i delimo je na tri jednaka dela. 5 .6 i 7 . Horizontalne tetive konture polulopte u drugoj projekciji su bazisi dvanaest zarubljenih konusa od kojih je povrsina lopte sastavljena.·h. segrnenti prvog pojasa redaju se obimom bazisnog kruga pocevsi od tacke P'. Duzine povucenih lukova odmeravamo u prvoj projekciji segmenata uzimajuci ih u otvor sestara i nanosimo ih kao tetive na odgovarajuce lukove. Rubovi segmenata drugog pojasa pocinju od sredina segmenta prvog pojasa. 3 . treci pojas ima 12. Na isti nacin odredujemo ostale visine i izvodnice zarubljenih konusa. Svaki pojas podeljen je na jos tri povrsine delove omotaca zarubljenih konusa. 3.4. gde se projektuje kao tetiva kontumog polukruga.

Bazisi se u osnovi (prvoj projekciji) vide kao koncentricne kruznice sa centrom u L'.38a. i njihovi vrhovi 01' 2"" 6. U drugoj projekciji t~cka 1 je na konturi polulopte. zarubljeni konus dodiruje loptu. r8"'" r)O. stirn sto se prethodno mora izracunati strela f2 kao razlika izmedu r i 2 H2 i strela f3 kao razlika izmedu r3 i H3• Tacka 1 najvisa tacka segmenta 1 u obe projekcije poklapa se sa tackom P n~ presecnoj kruznici k.. Tetivu podelimo na 8 delova. sre?nje linije. To su potrebni elementi koji se koriste pri razvijanju segmenata lopte.38c i d gde velicinu poluprecnika r7. Srednja linija segmenta konstruisana je u drugoj projekciji prenosenjem tacaka Sa pomocne konstrukcije lukovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela se prenose na razvijeni segment pa se dalje II. Nanormalu nanesemo strelu f. Konusa ima 7 i jedan zavrsni krug. 3. dok se srednje linije treceg i cetvrtog pojasa ne nastavljaju kontinualno. Rastojanja od preseka zraka i tetive do preseka zraka i pornocne kruznice nanosimo na normale iz podeonih tacaka na tetivi. ~ o~atle odmeravanjem prenetl na razvijenu srednju liniju segmenta 1 i krivuljarem spojiti tacke 1 . jer ta dva pojasa imaju isti broj segmenata. P?treb~n b~?J tacaka preseka odreduje se pornocu oborenog kruznog preseka u drugoj projekciji. I u ovom slucaju kombinuje se graficka i racunska metoda kao u prethodnim slucajevima. 1 fl =~ -HI U tom slucaju mozemo konstruisati prvi luk segmenta prvog pojasa primenjujuci pomocnu konstrukciju. Srednja linija za prvi i drugi pojas je zajednicka.. Za razvijanje segmenata postoje potrebni elementi. Tetive . Gomji krug crtamo izvodnicom ~3 Za konstrukciju razvijenih segmenata iz pojedinih pojaseva potrebno je graficki ili racunski odrediti prave velicine izvodnica pojedinih zarubljenih konusa. Tacku 2" treba transformisati na pravu velicinu kontumog luka u drugoj proJekcIJ. . III i IV na odgovarajuce precnike bazisnih krugova zarubljenih konusa. ~3 imamo na crtezu. Na s1.oJ velicini kontumog luka segmenta. pa onda odmeriti i preneti na razvijenu mrezu. Oko tacke C opiserno pomocnu kruznicu poluprecnika f.· . nastavlja kao na s1. 3.nta. Polulopta je u osnovi podeljena na 12 segmenata.I . Linija koja spaja dobijene tacke I. S~aki od tih delova podeljen je na jos osam jednakih podeoka. Kad izracunamo visinu konusa HI 1izvodnicu r] koja je u isto vrerne i poluprecnik prvog luka pri razvijanju segmenata prvog pojasa. Iz oborenog polozaja tacke su vracene u drugu projekciju a odatle ordinalama na eJipsu u prvoj projekciji. 7. mozemo odrediti strelu f luka kome je tetiva D : . r2. Podeone tacke 5U spoJe_ne horizontalnim pravama. r. Iz L" opisan je polukrug koji je vertikalnom osom podeljen na dva dela. Izracunavamo prvo visinu konusa pornocu proporcije iz slicnosti trouglova..sirine segmenata uzimamo iz prve projekcije segmenta isto kao na s1. izvodnica: Da bi konstruisali lukove segmenata ciji su vrhovi konusa daleko. Racunski odredujemo velicine onih izvodnica konusa kojima su vrhovi daleko van crteza. Podeone tacke oznacimo sa 1. merenom po tetivi TS. Poluprecnik kruga ciji je luk kriva ADB dobija se iz obrasca: AD2 ° °° R=2eD Ovaj obrazac proizilazi iz slicnosti trouglova ACD i ADF gde je DF 2R. Pravu velicinu srednje linije uzimamo iz druge projekcije.013 nanosimo na srednje linije segmenata odakle povlacimo odgovarajuce lukove. Konstruisan je segment 1 sa pravom velicinom srednje linije segmenta u drugoj projekciji.eo .Limarski radovi Segmenti treceg i cetvrtog pojasa pocinju od linije P'O'.I. U prvoj projekcij~ kruznica se vidi kao elipsa sa velikom osom R'S' i malom osom P'Q'..39 po kruznici k rotacioni kruzni Potrebno je razviti povrsinu lopte zajedno sa linijom preseka. a izvodnicu primenom Pitagorine teoreme: visina: Razvijanje zasecene lopte Presek lopte sa ravni je kruznica.. r6. Da bi ?Iog~~p?vuci d. Rubovi ovih pojaseva poklapaju se na pravcima osa koje dele loptu na cetvrtine u prvoj projekciji.2. dakle na pra. a racunski vrsirno sarno kontrolu tacnosti grafickog resenja. koje predstavljaju precnike kruznica na povrsini lopte na razrum visinama h. h.. Tacka 2 je na drugom konturnom I~ku ~egn:~.. 103 102 . 3 . U tacki C podignemo normalu na tetivu AB. Cetvrtinu kruznice podelimo na 4 dela. Kroz njih su postavljeni konusi i pronadene prave velicine izvodnica r. pa njihove centre 07 . prikazana je pornocna konstrukcija luka kome je zadata tetiva (AB) strela (1): prvo nacrtamo tetivu AB i podelimo je na dva dela tackorn C. Centar polulopte je tacka L. U sredini tetive povlacimo zrake kroz podeone tacke cetvrtine pomocne kruznice. Za konstrukciju segmer:~~ 1 povucemo prvo srednju liniju od najnize tacke do bazisa sestog konusa.2 i 3 i iz njih povucemo iz preseka (E) pomocne kruznice sa normalom.=: Kruzni presek u izgledu se vidi kao duz izmedu tacaka P" i Q". r. I nju cemo IZ druge projekcije translatorno pomeriti na pravu ve!icinu. II i III je kruzni luk. Treba konstruisati osnovu (prva projekcija) i izgled (druga projekcija) polulopte zadatog precnika. Grafickim putem odredujemo one izvodnice ciji se vrhovi konusa nalaze na crtezu. Oboreni polukrug podeljenje na 8 delova.I~a po ~o~e Je ~egment presecen treba da odredimo tacku T na pravoj velicini srednje linije. Na isti nacin se konstruisu i drugi lukovi toga segmenta nad tetivama D2D3. Krugovi 5U bazisi zarubljenih konusa od kojih je lopta sastavljena.

39 . °° o SI. lukova uzimamo sa prve projekcije segmenta. Slojevi svih segmenata su identicni jedino linija preseka menja polozaj i to tako da je najniza tacka preseka pretbodnog segmenta u isto vreme najvisa tacka preseka sledeceg segmenta. gde su u pravoj velicini. Ostale segmente presecene polulopte (ima ih 6 puta po 2) konstruisemo na isti nacin. Duzine tetiva tih 2. .. Tako dobijamo levu i desnu liniju konture razvijenog segmenta. r2. koji po duzini predstavljaju 1J 12 deo obima bazisa zarubljenih konusa. i nanosimo ih na razvijeni segment. Da bi ucrtali lukove po slojevima segmenta na srednju liniju nanosimo odgovarajuce poluprecnike (r] . segment 1 ima 5 delova).Konstrukcija i razvijanje zasecene polulopte sa nadgraaenim konusom nad presekom 104 105 . 6) opisujemo lukove. .Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Rastojanja lukova. ••• r6) i iz odgovarajucih centara (0]. dobijamo kada razvijenu pravu velicinu srednje linije podelimo na onoliko jednakib delova koliko segment ima slojeva (npr. 3. Ako je poluprecnik krivine lukova van crteza onda se luk moze ucrtati pomocu poznate tetive i strele koje dobijamo racunskim putem kao u prethodnom primeru.

II. Dijagonale pravougaonika 1 .21 a = 180L = 180·20.sirina vitoperne povrsine. oblici.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Razvijanje zavojnih povrsina L Konstrukcija i razvijanje zavojnica i zavojnih povrsina prikazana je na sl. Spajanjem tako nastalih tacaka dobiju se zavojne linije na obimima oblica koje u drugoj projekciji imaju oblik sinusoide.97 =221 ' .mali poluprecnik. II. =rm + b=2. Spojnica tih tacaka je na razvijenom ornotacu prava linija dijagonala pravougaonika. .142 . moze skrojiti). 3.142 oblice i U konkretnom .40d). L 1 b L=. . Pojedine tacke na razvijenim zavojnicama nastale su tako sto je prethodno razvijen obim omotaca podeljen na 12 jednakih delova (I. 11. I visina hoda H podeljena je na 12 jednakih delova.Ako medusobno spojimo istobrojne tacke na unutrasnjoj i spoljnoj zavojnici dobijamo niz horizontalnih mimoilaznih duzi. .ugao koji zahvata razvijena vitopema povrs pri krojenju. Poluprecnici rll'. R. pa je na svaku vertikalu naneta visina odgovarajuce tacke u prvoj projekciji..precnik baze unutrasnje oblice.. 12. Presecne ravni kroz 6" su upravne na frontalnicu i paralelne su sa zavojnicama 1 i L u razvijenom polozaju. Linije preseka oblica su velike ose elipsi preseka. Visina Hje visina jednog hoda zavojnice. 3. . Grafickim putem poluprecnici krivine se odreduju d D .Jn d 22 + H2 L= . 2. kao poluprecnici oskulatornih kroz tangentu i norma1u na zavojnicu u tacki 6".97 2·10. (ali se kao i povrsina lopte.Jn d 22 r =~= m L-l R. XI.97 20. koja je prevojna tacka na zavojnici u drugoj projekciji. Dva koncentricna rotaciona valjka imaju zajednicku osovinu.2 + 92 =10.14·4.duzina zavojnice na spoljnoj oblici.= ~3.precnik baze spoljne oblice.JnD2 .40. . b -} 180L 1801 a=--=-nRv nrll'.62 +92 =20. 3.. One predstavljaju po jednu stranicu pravougaonika. Radi krojenja lima za vitopernu povrs izmedu zavojnica 1 i L potrebno je odrediti poluprecnike krivine linija pre njihovog postavljanja duz zavojnica na omotacu spoljnjeg i unutrasnjeg valjka.87-10.JnD2 + H2 b=-- D-d 2 H b 106 . slucaju D = 6 podeoka.duzina zavojnice na unutrasnjoj .12 su razvijene zavojnice. a r". Razvijanje omotaca oblica vrsi se tako sto se obimi bazisa (0 =: 2m.21 = 284 0 kruznica na krivu preseka ob1ica pomocu ravni postavljene Racunskim putem poluprecnici se koriste sledece velicine: se izracunavaju primenom niza obrazaca u kojima gde su: r =-m L-1 . Druga stranica pravougaonika jednaka je visini hoda zavojnice.. Konstrukcija kruznice krivine za elipse preseka spoljne i unutrasnje oblice su kruznice krivine linija 1 i L pri krojenju (51. koje formiraju vitopemu povrsinu koja se u ravan ne moze razviti. mogu se odrediti graficki i racunski. .c-d=6-2=2 2 1~ 2 2 +H2. Poluprecnik unutrasnjeg valjka je r = 1 jedinica mere a spoljasnjeg r = 3 jedinice mere. . Tako tacka A dospe u polozaj obelezen sa 1. XII).87 n·Rv 3. Obimi bazisa oblica podeljeni su na 12 jednakih delova. .duzina razvijene zavojnice unutrasnje .hod zavojnice.87 b=D. 1= .veliki poluprecnik. Ako se po omotacu valjka krecu tacke u smeru suprotnom od kazaljki na satu a istovremeno se penju tako da kad obidu ceo krug dodu u polozaj polazne tacke na visini H = 9 jedinica mere. 107 .sirina vitoperne povrsi.duzina razvijene zavojnice spoljasnje oblice. Tacka A se tako krece po omotacu da kad u osnovi prede 1112 kruznog obima po visini se popne za 1/12 visine H. d = 2 podeoka i H = 9 podeoka: +H2 =~3.i R. od segmenata od lima koji se takode vitopere.i 0 = 2Rn ) odrede racunski iii graficki i razviju na horizontalne prave.21+2=4.

41d data je kosa projekcija torze i oskulatorne elipse sa oskulatomom ° kruznicorn. Tangente su ogranicene spoljnom oblicom koja se kao i unutrasnja u prvoj projekciji vidi kao bazisni krug. 3.41b) i konstruisani su centri krivine u temenima. Zavojnica je konstruisana na unutrasnjoj oblici za jedan i po hod. Razvijena torzajednog hodaje od tacke I do 13. Visina hoda zavojnice je 9 podeoka. To se kao u prethodnom slucaju postize preko oskulatomogpresekakroz jednu tacku (4) radi konstrukcije poluprecnika krivine oskulatome (priljublj ene) presecene krive. Tu istu izvodnicu nalazimo u drugoj projekciji na direkcionom konusu. poluprecnik krivine razvijene torze. Sa njom paralelno povlacimo tangentu kroz tacku 3". Tangente prostorne krive su izvodnice razvojne povrsi. U svim tackama zavojnice povucene su tangente pornocu direkcionog konusa ciji vrh dobijamo deleci visinu hoda na 2n . III. Tacke zavojnice nanosimo sa razvijene mreze ornotaca valjka. Sa prave velicine oborene izvodnice tacke II. kad je ucrtana oskulatorna kruznica.28 delova. Prvi deo na osi nastao takvom podelom je visina direkcionog konusa Cije su izvodnice paralelne sa tangentama na zavojnicu. gde je dijagonala pravougaonika prava velicina zavojnice podeljene na 12 delova. Elipsaje izdvojena (s1. Na taj nacin dobijamo poluprecnik oskulatorne spoljne kruznice. 3. Bazis unutrasnje oblice podeljen je na 12 jednakih delova. odnosno 6. Kruznica u tacki 01 usvojena za centar oko koga se razvija mreza torze. U prvoj projekciji su odredeni i prodori izvodnica kroz spoljnu oblicu. Sa tom tangentom paralelna je izvodnica direkcionog konusa V' -12'.Limarski radovi Medusobni prodori mreie geometrijskih tela Konstrukcija i razvijanje torze Kada se tangenta prostorne krive krece po krivoj nastaje povrsina koja se rnoze razviti u ravan. 3.40 . Na s1. Izvodnice torze su tangente u odgovarajucim tackarna kruznice. IV) i u pravoj velicini na oborenoj izvodnici 3. pa prema tome moze i skrojiti od ravnih povrsina. 3. Pravu velicinu tangenti nanosimo iz druge projekcije izvodnice 7. Horizontalni presek torze dobijemo u prvoj projekciji (tacke II. Tako dobijenim poluprecnikom nacrtanje oskulatomi krug u temenu 4 oskulatome elipse. Na sl. Ovi delovi su u pravoj velicini (s1. Prodore povlacirno ordinalama odgovarajuce izvodnice i dobijamo jos jednu spoljnu zavojnicu koja ogranicava torzu. Tangentu na zavojnicu u tacki 3' povlacimo kao tangentu na bazisnu kruznicu unutrasnje oblice. Da bi torza bila razvijena u ravan potrebno je odrediti poluprecnik krivine zavojnice unutrasnje oblice.41c) odakle ih prenosimo na kruznicu pocev od tacke I do 16. Sf. III i IV nanosimo na odgovarajuce izvodnice na razvij enoj torzi.Razvijanje zavojnice i zavojne povrsine 108 109 . predstavlja razvijenu zavojnicu p.3. Isto tako na 12 delova podeljena je i visina hoda zavojnice.41 postavljene su dye koaksijalne rotacione oblice ciji su precnici d = 3 podeoka i D = 6 podeoka. od kojih je lj sa cenrom 1.

Limarski radovi IZVODENJE LIMARSKIH RADOVA 4. ima visoku cvrstocu (otpomost prema razaranju pod dejstvom spoljasnjih sila) i visoku plasticnost (sposobnost trajnog deformisanja pod dejstvom sila bez razaranja). Celik Hemijski rnoze izdvojiti skupim postupcima.ugljenik. Celici prema hemijskom sastavu mogu biti ugljenicni ili legirani celici. Celikje legura zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa sadrzajem ugljenika do 2. valja. celika.41 . ugljenicni celici se mogu niskougljenicne St. dobijenog iz ruda gvozda topljenjem u visokim pecima. MATERIJALI Za izvodenje limarskih radova koriste se limovi dobijeni valjanjem aluminijuma. celike (C = 0. tehnicko gvozde se deli na : celike i liveno gvozde. cisto gvozde u prirodi ne postoji. mangan. 45 %). ra stopljen se lako lije. Ono je vezano u rudama iz kojih se Tako dobijeno gvozde ima malu cvrstocu. Tehnicko gvozde predstavlja leguru zeleza (Fe) i ugljenika (C) sa primesama kao sto su silieijum. Celik predstavlja osnovni gradivni materijal. sumpor itd. dobro se obraduje rezanjem. meko je. bakra.0. 14 %.25 %). einka i olova. fosfor. Prema sadrzaju podeliti na: ugljenika u leguri zeiezo . jer se lako kuje. Dobija syepreradom belog sirovog gvozda.Konstrukcija i razvijanje torze 110 srednjeugljenicne visokougljenicne celike (C < 0. celike (C > 0. Prema sadrzaju ugljenika i nacinu na koji se u njemu nalazi. 45 %). pa se ne moze prirneniti. Ovde ce biti date njihove osnovne osobine. 3.25 . 111 .

azatim uljanom bojom. U pocetku dodavanja amonijaka rastvor se muti. Ako se vrenje primecuje. Bakarisanjem Rucno bakarisanje vrsi se tako sto se ploce pocinkovanog lima istrljaju sitnim peskom. ali se smanjuje njegova postojanost. lima.5 kg plavog kamena u 8 kg vode u koji je. Time se poboljsava postojanost ali dobija i na estetskom izgledu. titan. Odnos je cink . otpomost prema koroziji. Nakon premazivanja ovim rastvorom place se ispiraju vodom. a opadaju plasticnost i zilavost (otpornost na lorn usled dejstva udame sile). Prerna sadrzaju legirajuceg elementa dele se na: niskolegirane celike (do 5 % legirajuceg elementa) i visokolegirane celike (preko 5 % legirajuceg elementa). konstrukcije u visokogradnji i hidrogradnji. U prisustvu vode rda. najlaksi i najmanje dilatira sa porastom temperature. Na sl. molibden.6 %) i alatni (C > Materijali gradevinske bravarije. Ploce se prvo dobro ociste i operu vodom. bakar.1 prikazani su neki oblici profila. i dr. da bi se nakon susenja premazale kuvanim lanenim uljem. Zatim se ploce premazuju rastvorom 0. a zatim isperu blagim rastvorom sone kiseline. lmaju veliku zilavost i tvrdocu. mangan. Osusene ploce se premazuju rastvorom plavog kamena u amonijaku. zakovice. U dodiru sa kiseonikom cink gradi cink i oksid. postojani su na koroziju. Lim od cinka je postojan jer se na povrsini. nikl. Spajanje se vrsi iskljucivo lemljenjem. ali se taj problem moze prevazici izvodenjem sastava koji lako mogu da se skuplj aju i sire. dodat tecni amonijak uz neprekidno rnesanje drvenom kasikom. Pocinkovan lim je najjeftiniji.) poboljsavaju osobine celika. u sonu kise!inu treba dodavati vodu sve dok se kiselina dovoljno ne razblazi. a vecu zilavost. Spajanjeemoglima vrsi se zavarivanjem. Spaja se pertlovanjem u kombinaeiji sa lemljenjem i zakivanjem celicnim iii bakarnim zakovieama u kombinaciji sa lemljenjem. Visokolegirani celici zbog svog hemijskog sastava irnaju posebna fizicka i hernijska svostva (kao sto su vatrostalnost. ali im je radna temperatura niska. Konstruktivni celici imaju manju cvrstocu i tvrdocu. vanadijum. u kontaktu sa kiseonikorn. otpomi su na habanje. Legirajuci elementi (silicijum. savijanjem i tvrdim lemljenjem. stvara oksidna skrama koja ga stiti od korozije. Crni lim Valjanjem konstruktivnih celika izmedu valjaka dobija se cmi lim. nakon potpunog rastvaranja tankim mlazom. kobalt. itd. 4. ali se moze zastititi premazivanjem minijumom.Limarski radovi Sa porastom sadrzaja ugljenika raste tvrdoca (otpor koji materijal pokazuje pri utiskivanju tvrdeg rnaterijala) i cvrstoca celika.hlorida i sone kiseline u bistroj i cistoj kisnici. skretnice. aluninijum.zakivanjem. Lim od cinka se takode moze bakarisati. celici mogu biti konstruktivni (C < 0. rezervoari. Ovi celici koriste se za izradu aparata u hemijskoj industriji. dobro se zavaruju i lako obraduju deformisanjem.. klinovi itd. 4. Pocinkovani lim Pocinkovan lim je crni lim prevucen einkom. Nedostatak mu je sto sa porastom temperature ima velike dilatacije.6 %) celici. Od ovih celika se izraduju valjani limovi. oni se dobro isperu vodom i ostave da se suse. Vrlo cesto se iz estetskih razloga vrsi bakarisanje pocinkovanog lim dobija bakarni izgled. Legirani celici pored ugljenika i zeleza sadrze i legirajuci element u odredenorn procentu.hlorid: kisnica: sona kiselina = 1:2:2. Niskolegirani celici koriste se za izradu celicnih konstrukeija kao sto su mostovi. cevi.. volfram. Zatim se premazuju rastvorom kristalizovanog cink . sipke. visoka otpomost na habanje . valjani profili. Nakon ispiranja limova sonom kiselinom. Prema nameni ugljenicni 0. Alatni celici se koriste za izradu alata kojima se obraduju celici i drugi metali. Sf. Za pravljenje limarskih elemenata crni lim se koristi retko.1 - cau« profili Lim od cinka Lim od cinka ima veliku primenu jer se lako obraduje i 1emi. oksidnu prevlaku koja lim stiti od korozije.. hrom. ali se u velikoj meri primenjuje za izradu 112 113 . za turbinske lopatiee.). ali daljirn dodavanjem pocinje da se bistri i kada dobije zagasito plavu boju pripremljen je.. Kada dobiju boju bakra ispiraju se vodom i ponovo sulk. Rastvor je blag ukoliko se pri kapanju na zemlju ne prirnecuje vrenje.

MATERIJAL DEB UlNA (mm) 0. Bakar je otporan na koroziju.70 1.09 5.75 2.60 DEBLJINA (mm) 0.80 0.00 36.40 0.470 1. ali ga morska voda i baze razaraju.186 0.00 12.iO 11. Ako je iz bilo kog razloga neophodno spojiti dva razlicita materijala.50 5.70 0.00 1.75 2.62 5.00 2. Spajanje se vrsi tvrdim lemlj enj em.40 14.18 2.00 7.56 8. na povrsini se I I I . zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem i zavarivanjem. osim za atmosfere zasicene sumpomom kiselinom. Tako bi spoj Zn .45 0.0(m) ploce Aluminijumski lim Aluminijum je posle magnezijuma najlaksi metal.2 13.75 3. Ogranicavajuci faktor za njegovu siroku primenuje njegova visoka cena. lemljenjem i pertlovanjem. zbog sklonosti raznorodnih limova da pri atmosferskim uticajima grade elektroliticki spoj. dobar je provodnik elektriciteta i toplote.50 4. tre ba izbegavati spajanj e (zaki vanj em.80 12.25 1. lim od cinka dimenzija 1.30 1.65 Glavni nedostatak olova j e da zbog lakog topljenja u pozarima obavezno strada.64 DEBLJINA (mm) 0.80 25.210 1.660 0. Najbolja mehanicka svojstva ima mesing sa oko 40% cinka.75 0.300 0.00 3.00 Ni Mesing je legura bakra sa cinkom.47 9.54 0.00 TEZINA (kg/lm') 2.2 date su standardne debljine limova.60 TEZINA (kg/lm-) 0.00 0.74 20.40 16.60 9. U prisustvu kiseonika obrazuje skrama koja ga stiti od dalje korozije.080 1.340 1.580 0.18 5. Mesing se uglavnom primenjuje za izradu ukrasnih predmeta na objektima. ako j ernoguce.46 DEB LnNA (mm) 0.20 102. zavarivanjem. Materijali katoda.40 34.50 4.29 11.06 4.C.00 22. 1.85 8.40 0. Na vazduhu se aluminijum jedini sa kiseonikom stvarajuci oksidnu skramu koja ga stiti od korozije.1 l~ TEZINA (kg!1 tabla) 10. a narocito anode.46 2.00 lim ploce dimenzija 1.Cu imao veci potencijal razaranja od spoja Zn .40 79. Zbog sklonosti da na vlaznom vazduhu gradi sulfatni hidroksid koji ga stiti od korozije veoma je postojan.50 0.10 0.65 7.80 0.20 12.20 8.350 0.400 0.80 8.00 8.80 9.00 I I TEZINA (kg/lm-) 6.50 3.25 I I TEZINA (kg!l tabla) 20.60 0.60 1. a svaki naredni 114 I olovni lim trake dimenzija 2xIO(m) I I I I I I I I I I aluminijumski lim I I II I I I I liS . Lemljenje aluminijumskih limova nije moguce.1 u kojoj je dat redosled materijala u elektrohemijskom pogledu.55 0.1 U tabeli 4.600 5. dobro se kuje i valja. I!. dejstvo morske i slatke vode.82 1.91 2.10 0.950 1.55 10.50 2.100 0. Aluminijum je otporan na dejstvo kiselina (izuzev sone).60 114.19 9.50 1.90 1.820 1.40 136. pertlovanjem i I 1 1 Pri izvodenj ulimarskihradova.20 0.70 0.25 2.250 0.Ox2.20 39.27 0.00 68. Danas se olovni lim retko koristi.70 0.00 1. tako formiran spoj ima anodu (pozitivno naeJektrisanu elektrodu) i katodu (negativno naelektrisanu elektrodu). sto znaci da bi bio brze razoren.740 0.70 6.40 31. sto iziziva razaranje spoja.90 1.30 0.450 0.40 7. lako se savija. pa rnu je vek prakticno neogranicen.00 32.50 0. Mesing Tabela 4.60 1. Mek je.00 DEBLJINA (mm) 1.00 8.45 5. Proizvodi se u vidu Iimova. Spajanje se vrsi zavarivanjem.00 125.0x2.50 0.00 3. Plavkastobele je boje.00 2.00 1.15 3. savija i topi.500 0. Aluminijum je mek i elastican.80 91.75 2. cevi izica.37 1.60 TE2INA (kg/l tabla) 6. zavarivanjem.25 1. Materijali su tako rasporedeni da je svaki prethodni materijal anoda.73 4. Spajanje se vrsi tvrdim lemljenjem. Nairne.00 4.80 6.2 .0(m) I Olovni lim Lim od olova se lako obraduje.50 0.1 11.00 28.I .00 6.00 12. lemljenjem iIi pertlovanjem ) razlicitih materijala. traka.00 11.10 2.50 2. Da bi razaranje spoja bilo sto manje treba izabrati materijale koji su stovblizi jedan drugom.80 1.00 10.228 0.00 24. kuje i dobar je provodnik toplote i elektriciteta.20 17.1 Al 1 5. treba se rukovoditi tabelom 4.crvene boje.90 45.20 57.92 12. pertlovanjem.50 4.00 2. Spajanje se vrsi zakivanjem aluminijumskim zakovicama.Standardne debljine limova MATERIJAL pocinkovani DEBLJINA (mm) 0.38 10. ali ga razaraju kiseline i amonijak. razvlaci.80 3.09 1.75 0. Tabela 4.00 8.70 28.Limarski radovi Bakarni lim Bakar je metal sjajno .00 9.40 I 1I.143 0.65 0. zakivanjern u kombinaciji sa lemljenjem.

sestar sa dva celicna siljka. Za merenje gde nije neophodna velika preciznost koristi se drveni metar preklopnik koji se koristi i prj drugim radovimau gradevinarstvu u kojima se jos koriste: kljunasto merilo. sprava za povlacenje paralelnih linija u odnosu na ivice materijala.Pribor za merenje koji se koristi u limarskim i drugim radovima 116 117 . celiena civija sa kaljenim vrhom za markiranje tacaka i busenja sredista krugova. Drveni metar Yfsak Pray ugao SI." 5. metalni i drveni ugaonik sa fiksnim i promenljivim krakom.1 . 5.2). sestari prenosnici za spoljne i unutrasnje mere. visak. Iibela (sI5. Za ostvarivanje zahtevane tacnosti merenja pri obradi metala koriste se specijalne sprave i a1ati: metalni razmernik sa milimetarskom podeJom. ALATI I lVIASINE ZA LIMARSKE RADOVE Sprave za merenje i obelezavanje Pri izvodenju limarskih radova od prvorazrednog znacaja je tacnost.1). igle a obelezavanje (s1. 5.

sekacima i makazama raznovrsne namene uz upotrebu cekica razgonjaca.Specijalni merni pribor koji se koristi u limarskim radovima Secenje sekacem koristi se za grublje radove (s1.Limarski radovi Obelezavanje ovim alatima se vrsi na bazi tacno uradenog. a teze debljinu 1 nun. Za ostvarivanje zeljenih oblika metal a istovrerneno se koriste cekic i nakovanj (s1. Sl. a ako je previse stegnut. makaze "macu". Sa savijenim teljustima Okrugla Pljosnata Sl. Testera za metal otvore prenosni Zakrivljene LlMARSKl (EKIC! Drveni 19le za obelezav nje LlMARSKA KLESTA Obelezava c Sestar prenosni unutrasnji Sa pravim ~eljustima lima. Rucne elektricne makaze seku lim debljine do 3 mm. 5.3 . au ostalim slucajevima burgije se moraju hladiti rashladnim uljem. Ako je suvise labav. Secivo testere za metal ima grubu. fine i vrlo fine. 5. Obelezene linije treba da sujasne i da se ne brisu. Podaci sa crteza se prenose na materijal pomocu igle za obelezavanje i obelezavaca. Pri krojenju slozenih oblika od lima treba koristiti sablone. Turpije su radionicke. klinastog i drvenog cekica (sl.6): za iskivanje. Secenje i razdvajanje metal a vrsi se testerom za metal. 5. List testere je zategnut u ram leptirastim zavrtnjem. 118 119 . makaze.Testera. aluminijumski i olovni mogu biti i preko 1.3). Alati i masine za limarske radove Mesing. Zavrtanj u zglobu se moze stegnuti i olabaviti. Razne makaze su pogodne za pravolinijsko i krivolinijsko secenje. 5. cekic i kiesta za lim Oblikovanje celika vrsi se na nakovnjima raznih vrsta i namena.5) kao sto su: odsecanje odsecanje pljosnatog celika i skidanje slojeva celika. izvlacenje i izravnavanje. Meki limovi.2 . Turpijanjeje cest postupak u obradi metala radi skidanja manjih ili vecih slojeva. 5. Za dugacke rezove pogodnije su zakrivljene makaze. 5. sabijanje. Masine za limarske radove mogu biti rucne i stone. Deblji slojevi metala se skidaju prvo grubom. tesko se otvaraju. bakarni. rasterivanje. Ostre makaze lako seku celicn! lim do debljine 0. srednju i finu podelu zubaca. cink ili liveno gvozde buse se u suvo. Stone elektricne makaze seku lim do debljine 4 mm.7).5 mm. 5. Busenje metala vrsi se pornocu specijalnih burgija koje se stavljaju u rucne iIi elektricne busilice (s1.4). Testerise se dugim i ravnomernim potezima (s1. ravnjaca . 5.8). pri cemu se vodi racuna 0 stednji materijala.5 mm. istezanje. Prema vrsti zubaea po em duznom turpije mogu biti: grube. Tanke limove na mestima prevoja ne treba zaparati. jasnog radionicnog crteza u kome su ucrtane sve ivice za secenje i savijanje. pa onda finom turpijom. bravarske ili iglicaste (s1.

5.Razne vrste nakovnja Otsecanje lima Otsecanje celika pljosnatog <~I Skidanje celika sloja burgije ZQ metal Sf.4 . Masine sa valjcirna se koriste za kruzno savijanje lima sa manjim ili vecim precnicima.9).Secenje metala testerom Za savijanje limova koriste se rnasine sa valjcima i motorne prese.Elektricna busilica Sf. 5.6 . 5.5 . 5.Limarski radovi Alati i masine za limarske radove LlMARSKI NAKOVNJI ~ Za porube ~ Loptast Sf. 5. UPOTREBA Sf.7.Secenje metala sekacem 120 121 . Za savijanje pod uglom koriste se motorne prese koje lim savijaju pomocu kalupa (s1.

U odnosu na druge nacine spajanja metalnih delova kojima se ostvaruje iskljucivo veza rnehanickog tipa.Limarski radovi 6. mosna zo kruzno sovijonje limova Postupci zavarivanja Danas se u svetu izvodi preko sedamdeset razlicitih postupaka zavarivanja. Kod nas se primenjuje znatno manji broj postupaka. zaptiveni spojevi ostvaruju se bez primene dodatnog zaptivnog materijala. Pri tome se radi postizanja sto boljeg kvaliteta i ekonornicnosti oni autornatizuju. SPAJANJE I POVEZIVANJE KONSTRUKCIJA LIMA OD rodionicke "urpije St. b) mehanizovano zavarivanje postupaka zavarivanja: i 2. 5. smanjeni su troskovi potrosnog materijala. postizu se veoma slozeni delovi. 123 . Postoje razliciti nacini klasifikacije Prema stepenu automatizacije: a) rucno zavarivanie. Prema vrsti energije koja se koristi: a) zavarivanje koriscenjern hemijske energije goriva. spajanje vijcima. Za spojeve ostvarene na ovaj nacin karakteristicno je postojanje fizicke veze izmedu spojenih del ova. u kombinaciji sa drugim tehnologijama izrade (Iivenje. St. zakivanje.Masine za savijanje limova 1. kovanje i presovanje). 122 c) automatizovano zavarivanje.9 . zavarivanje ima niz prednosti: postize se usteda u materijalu i vremenu. kao sto su pertlovanje.8 . 5.Razne vrste turpija mosno limova ZQ ugoono sQvijonje Zavarivanje Zavarivanje je jedan od postupaka za ostvarivanje nerastavljivih spojeva izmedu metalnih elemenata.

Zone zavarenog spoja Say je deo zavarenog spoja nastao ocvrscavanjem tecnog rastopa mesavine osnovnog i dodatog materijala. 6.Limarski radovi b) zavarivanje koriscenjem elektricne energije i zavarivanje koriscenjem rnehanicke energije: zavarivanje trenjem.1 . Prema zastitnoj atmosferi u zoni zavarivanja: a) sa zastitnom atmosferom i b) bez zastitne atmosfere. 6. E8 izvor JEONOSMERNA S TRUJA ~ ol petrosae Koji ce postupak biti primenjen za ostvarivanje zavarenog spoja zavisi od: raspolozive opreme za izvodenje. sto se postize njihovim vezivanjem za izvor struje. Njega cine osnovni materijal (1) i say (2). hemijskih i strukturnih promena zbog dejstva top1ote pri procesu zavarivanja. 6. 4. Osnovni materija1 je metal od koga su sacinjeni predmeti koji su namenjeni zavarivanju.2b). Prema agregatnom stanju materijala u zoni zavarivanja u toku zavarivanja: a) zavarivanje topljenjem i b) zavarivanje pritiskom. 6. 6. e : vreme t ----:-')0 Osnovni pojrnovi u tehnici zavarivanja Zavareni spoj (sl. Zona uticaja toplote (3) je deo osnovnog materija1a u kome je doslo do fizickih. ispunjen parama metal a i jonizovanim gasovima. cene uredaja itd. Dodatni materijal moze biti elektroda ili zica (metalna). Zona stapanja (4) je granicna povrsina izmedu zone uticaja toplote i Sava.elektrode.1) je nerastavljiv spoj izveden zavarivanjem elemenata koji se spajaju. formiranje zavarenog Toplota potrebna za u elektricnom luku.2a). Isprav1jena struja dobija se pro1askom naizmenicne struje kroz ispravljace. Strujaje naizrnenicna ako se njenajacina i smer toka periodicno menjaju (s1. vrste konstrukcije. topljenje dobija se transformacijom elektricne energije u toplotu Elektricni luk je elektricno praznjenje kroz meduprostor izmedu materijala. 6. 124 . zavarivanje pritiskom i zavarivanje ultrazvukom. Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima c) Elektrolucno zavarivanje Elektrolucno zavarivanje je postupak zavarivanja u kome se spoja vrsi topljenjem osnovnog i dodatnog materijala .Smerovi struje u elektricnom kolu Da bi se elektricni 1uk uspostavio i odrzao.2 . NAIZME~A y STRUJA b) 11® I" -E- ~ ISPRAVLJENA 8 STRUJA c1 4 2 34 ST.2c). 125 ST. Za struju se kaze da je jednosmerna ako ona u strujnom kolu tece stalno ujednom smeru (s1. osnovni i dodatni materijal moraju biti deo elektricnog kola. naizmenicnu i isprav1jenu struju. Ona periodicno menja svoj intenzitet ali tece sarno u j ednom smeru (sl. njene velicine i kvaliteta materijala od koga je izradena. koja se pri zavarivanju topi izmedu elemenata koji se spajaju. One mogu davati jednosmemu. Izvori struje su elektricne masine koje se u zavarivackoj terminologiji nazivaju rnasine za zavarivanje. osnovnog i dodatnog 3.

ali kada se _?n uspostavi.4 . Ta~? s~ donje. Uredaj za regulaciju jacine struje prilagodava jacinu struje pr~c~~ku elektrode.klesta za prihvatanje 3 .metalni radni sto. masme za zavanvanje osim uredaja za dobijanje i transformisanje struje.elektricni kablovi za uspostavljanje strujnog kola. rnoguce je zavisno od debljine rnaterijala birati polaritet osnovnog materijala i elektrode i moze se koristiti bilo koji tip elektrode. sto kod naizmenicne struje nije moguce. 6. 0 Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Uredaji koji se koriste za elektrolucno zavarivanje Uredaji koji se koriste za elektrolucno 1zavarivanje prikazani su na sl.:~ednost jacine struje u okv~~ zadatih granica vodeci racuna 0 uslovirna zavanvanja (debljina radnog predmeta. a dodatnog za pozitivan (s1. masina za zavarivanje. 6. 5 . j er prevelika j acina S!ruje dovodi do inte~z! ":?og topljenja materijala pri cemu moze doci cak i do pr~goreva::Ja. a dodatnog za negativan (sl.. 2 . rnoraju posedova~i u~edaj za ~utom~t~ko odrzavanje luka.stega rnase. a male vred?osti Jacm~ struje mogu dovesti do lepljenja elektrode za osn~vm mat~nJa~. 6.Uredaji za elektrolucno zavarivanje Masine za zavarivanje (1) proizvode struju potrebnu za stvaranje elektricnog luka..bl1nog luka . Kada se radi onaizmenicnoj struji ne moze se govoriti temperature elektrode i osnovnog materijala biti stalno iste.2800°C). 4 . One regulisu napon i jacinu struje prema datim radnim uslovima automatski.4000°C) nego na strani katode (2600 . Jednosmerna struja daje stabilniji luk od naizmenicne struje. vezivanjem osnovnog rnaterijala za negativan pol izvora struje.80 '(. katodi i anodi. Medutim.Pos~o zavarivac ne moze dovoljno brzo da podesava vrednost napona. elektrode. znatno nizi napon od 23 . nacin pripreme ivica). Predmete malih debljina povoljnije je vezivati na drugi nacin (osnovni materijal vezan za negativan pol) da ne bi doslo do suvisnog rastapanja materijala zbog visoke temperature.3b). Nairne. Proizvodaci elektroda propisuju minimalnu i maksimalnu vrednost jacine struje koja odgovara odredenom prec~iku. Na prvi nacin vezuju se materijali vecih debljina. za polozaje zavanvanja kOJI msu horizontalni I 127 Sf. za uspostavljanje elektricnog luka potrebna je s~uja napona 65. Osim toga. Pravi Ian izbor j acine struj e j e vazan. vredno~t~ jacine struje koriste za manje debljine. a sa njorn se mogu zavariti svi metali. a elektricni luk nastao od jednosmeme struje sklonje otklonu u odnosu na pravac elektrode.Vezivanje osnovnog i dodatnog materijala u elektricnom kolu jednosmerne struje 126 . sa ekonomskog stanovista povoljnije su rnasine za naizmenicnu struju. Sf. Zav~iv~c bira .Limarski radovi Ako raspolazemo izvorom jednosmerne struje vezivanje osnovnog materijala i dodatnog materijala u elektricno kolo je moguce izvesti na dva nacina: 1.3a) 2. 6. polozaj zavarivanja.30 V je dovoljan za odrzavanje st~.4. vezivanjem osnovnog materijala za pozitivan pol izvora struje. pa ce Pri zavarivanju prednost se daje jednosmemoj u odnosu na naizmenicnu struju. 6.3 . jer se na strani anode (pozitivan pol) razvija visa temperatura (3500 .

Pre pocetka zavarivanja predmete treba postaviti u najpovoljniji polozaj prema radniku da bi se ornogucilo pravilno nanosenje vara. elektrode su bile grafitne i sluzile su iskljucivo za stvaranje elektricnog luka. Na osnovu ovoga mogu se izvesti zakljucci o ulozi obloge elektrode: 1. a obloga se deli na gasnu fazu koja obavija luk i metalni rastop. da omogucavaju jednostavnu i brzu zamenu elektrode. U pocetku. Oni ne smeju doci u dodir sa plamenom iii drugim izvorima toplote. Za elektrolucno zavarivanje se koristi struja velike jacine (nekoliko stotina ampera). kiselorn oblogom. opredeliti za onu koja ce zadovoljiti operacije za koje zavarivac proceni da su od primarne vaznosti. Prema vrsti obloge elektrode se dele na elektrode sa: bazicnom oblogom. Da bi se izbeglo prekomerno zagrevanje elektricnih provodnika njihov poprecni presek mora biti dovoljno veliki. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Teena faza obloge dezoksidise rastop i legirametal sava. oksidirajucorn oblogom. horizontalan polozaj i suceone spojeve. Da bi se sprecilo udaljavanje ivica potrebno je limove spojiti u pojedinim tackama. Elektricni kablovi (5) iz sigumosnih razloga. Dobra klesta moraju da imaju dobru elektricnu izolaciju. 6. a oksid ugljenika u savu obrazuje supljine koje umanjuju presek zavarenog spoja.5b. Ni zajednu vrstu elektrode se ne moze reci daje najbolja. debljina radnog predmeta. 2. Gornje vrednosti jacine struje koriste se za vece debljine. daje dodirna povrsina sa elektrodom velika da bi mogla da se provede struja velikih intenziteta.5a. celuloznom oblogom. zavisno od debljine predmeta. (jednosmerna naizmenicna Priprema osnovnog materijala za zavarivanje Priprema osnovnog materijala podrazumeva obradu ivica osnovnog (masinskom obradom iii gasnim plamenom) i njegovo pozicioniranje. tokom ocvscavanja stiti povrsinu sava od oksidacije i usporava hladenje. Njih zavarivac tokom zavarivanja drzi rukom. Ako su spojevi vece duzine "punktiranje" treba izvesti po redosledu prikazanom na sl. Sljaka se nakon zavrsencg hladenja uklanja pomocu zasiljenog cekica. Danas su elektrode metalne i osim 5tO uspostavljaju elektricni luk obezbeduju i dodatni materijal. G asna faza form ira zastitni ornotac koj istiti zonu zavari vanj a od kiseonika iz vazduha koji se lako jedini sa gvozdem i ugljenikom. Klesta za prihvatanje elektrode (2) obezbeduj u prolaz struje od masine za zavarivanje. 6. a obmuto proporcionalna precniku provodnika Q = (l/d) • P. i tecnu fazu koja pliva nad rastopom. polozaj zavarivanja. Pri zavarivanju se razvija toplota usled cega se topi osnovni materijal i jezgro i obloga elektrode. opterecenje kojem ce biti izlozen spoj.Limarski radovi za X i V savove. Oblozene elektrode imaju jezgro. da su laka. materijala Neki primeri pripreme ivica. Glavni cinioci koji uticu na izbor elektrode su: karakteristike osnovnog materijala. Stega mase moze biti pricvrscena direktno za radni predmet iii za metalni radni sto (4) na kome je postavljen radni predmet. moraju imati savrseno dobru elektricnu izolaciju. 128 129 . Sastav obloge zavisi od namene elektrode i zato se elektrode klasifikuju prema karakteru obloge. 4. Po Dzulovorn zakonu toplota koju razvija metalni provodnik proporcionalna je duzini provodnika i kvadratu jacine struje. a ona pritezu elektrodu. pod dejstvom elektricnog luka. Zato se treba. rutilnom oblogom. pri izboru elektrode. masina za zavarivanje kojom se raspolaze struja). preko kabla do elektrode. 3. Stege mogu raditi na principu opruge iIi zavrtnja. Oksidi gvozda i ugljenika smanjuju jacinu konstrukcijcije. Metalne elektrode mogu biti gole (danas se retko koriste jer ne obezbeduju kvalitetan say i stabilan luk) iii oblozene. Teena faza obloge koja pliva nad rastopom (sljaka). Elektrode Elektroda je sipka od materijala koji provodi elektricnu energiju i koja predstavlja jedan od dva pola izmedu kojih se uspostavlja elektricni luk. niti smeju biti pritisnuti. za zavarivanje u horizontalnom polozaju dati su na s1. Metalne kapi rastopljenogjezgra. jer obloga cesto sadrzi materije koje potpomazu jonizaciju vazduha i tako obezbeduju kontinuiran tok struje. jer oksid gvozda ima lose mehanicke karakteristike. To se postize obogacivanjem obloge elementima cije ce prisustvo u savu poboljsati njegove mehanicke i tehnoloske karakteristike (silicijum i mangan). padaju u rastopljen osnovni materijal. najcesce su od ekstra mekog celika i obloge pokrovni sloj koga cini mesavina razlicitih supstanci.jer nijedna ne obezbeduje najbolje uslove rada za sve operacije zavarivanja. Stega mase (3) sluzi za povezivanje rnasine za zavarivanje sa radnim predmetom preko kabla. Gasna faza stabilizuje elektricni luk.

kroz sredinu sava elektroda prolazi dva puta. a previse dug luk izaziva da su kapi dodatnog materijala suvise krupne. a kada se polazu siri savovi elektroda se pokrece u cik . 2 Sl.80° (sl. Suvise kratak luk maze dovesti do lepljenja elektrode za radni predmet. SI. 6. Duzina luka treba daje sve vreme zavarivanja konstantna i da je jednaka precniku elektrode. Da bi se izbeglo skretanje luka.7).5 . 6. zatim se elektroda naglo udalji nekoliko milimetara ad povrsine radnog predmeta da bi se luk stabilizovao (sl.Uspostavljanje elektricnog luka Pri formiranju uskih savova elektroda se moze pokretati pravolinijski. a ugao koji zaklapa sa pravcem pruzanja sava 70 . a kroz krajeve po jedanput.6 . 6.cak (s1. 6. pri zavarivanju se elektroda vodi tako da su uglovi koje zaklapa sa obe povrsine delova koji se zavaruju jednaki. Pri tome. 6.6). Kada elektroda dodirne radni predmet blago se njenim vrhom prede po povrsini radnog predmeta (slicno paljenju sib ice). uspostaviti elektricni luk.Poloiaj elektrode kojim se izbegava skretanje luka l30 131 .8). prvo.80° primice radnom predmetu.i4 W \ 70- t O' I Tehnika elektrolucnog zavarivanja Da bi se pocelo sa zavarivanjem potrebno je. 6.Priprema osnovnog materijala za zavarivanje ~~I 9· 0. pa aka se zeli ravnomeran say kroz sredinuje potrebno proci brze nego kroz krajeve.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Sl. pa se dobija nepravilan say.7 . Elektroda se pod uglom od 70 .

a say se polaze u vise prolaza. 6. pa zatim celicnorn cerkom vrsi se uklanjanje sljake sa povrsine sava. J acina struje se bira tako da odgovara gornjoj granici preporucenih vrednosti za odredenu debljinu elektrode. Koren zleba se sekacern cisti u trecoj fazi.10a). Ako je debljina lima izmedu 3 mm i 20 mm iviee se pripremaju u obliku s!ova V. Faze obostranog zavarivanja prikazane su na s1. Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Primeri tehnike elektrolucnog zavarivanja Horizontalni polozaj radnog predmeta Za Iimove debljine do 3 mm iviee predmeta su potpuno ravne. eik . a elektroda se po njegovom uspostavljanju. vodi ispred kratera i kratko odrzava iznad njega.10e. 6. U prvoj fazi var se polaze u koren zleba pri pravolinijskom kretanj~ ~l~k?. a say se polaze u jednom prolazu sarno sa jedne strane spoja (s1. da bi se dobile dobre mehanicke karakteristike sava. ispunjava se zleb po celoj visiru. pri dugackorn luku. 6. Sljaka se obavezno uklanja i kada se novi var polaze na prethodni. Luk se.8 . Obostrano zavarivanje treba primeniti kad god je moguce predmetu prici sa obe strane. Sa sl. Sf.Vodenje elektrode pri polaganju sirokih savava [1 Sf.9). a za vece debljine iz cetiri prolaza s1.Nastavak izrade sava pasle prekida izvedenog pre zavrsetka sava Sl. 132 133 .ode. Zatim se elektroda spusta na normalnu duzinu luka i izrada savova uobicajeno nastavlja (s1.cak kretanjem elektrode.11. provaruje koren zleba.9 . U drugom prolazu. Pre nastavka izrade sava cekicem i celicnom cetkom treba skinuti sljaku. 6.10b vidi se da se say za limove debljine do 9 mm izraduje iz dva prolaza. Na kraju se. 6.Limarski radovi Prekidanje elektricnog iuka je operacija koja moze dovesti do pojave kratera u savu ukoliko se ne izvede pravilno. Najbolje je. Ako je zavarivanje prekinuto dok say nije potpuno zavrsen (zbog odmora. 6. kada se say ohladi. zatirn pali iza poslednjeg kratera. Elektroda se od spoja ne sme udaljavati naglo. treci i cetvrti prolaz postaviti u istoj ravni iznad drugog prolaza. 6.10 .Broj prolaza zavisno od debljine horizontalnog radnog predmeta Nakon zavrsenog zavarivanja. vee postepeno u smeru pokretanja (ili bocno) uz lagano povecavanje duzine luka. cekicem sa siljkom i secivom. pravolinijskim kretanjem elektrode. istrosene elektrode iii slicno ) potrebno ga je pravilno nastaviti. 6.

:d Sf.Zavarivanje preklopnih spojeva 134 135 . 6. 6. a da u pravcu zavarivanja sa horizontalom zaklapa ugao od 60 . 6. !::. Drugi var postavlja se pri nagibu elektrode od 65 .Zavarivanje limova tanjih od 5 mm . Sf.ugaoni spoj (desno) Preklopni spojevi Zavarivanje preklopnih spojeva prikazano je na s1. Jacina struje bira se tako da bude nesto veca od vrednosti preporucenih za odredenn debljinu elektrode. 6.Zavarivanje limova debljih od 5 mm .11 .35° U odnosu na horizontalnu ravan. Pre postavljanja drugog i treceg sava sa prethodno nanetih savova odstraniti sljaku.13 .13). 6.80° (51.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima \ B B Sl. Prvi prolaz izvodi se kao da se radi 0 zavarivanju u jednom prolazu. a delom prethodni say.70° u odnosu na horizontalnu ravan.14 . Vazno je da say zahvati delom donji lim. 6. Limovi deblji od 5 mm zavaruju se u vise prolaza. Tehnika je slicna tehnici zavarivanja ugaonih spojeva. Elektroda se vodi tako da sa oba lima koja se zavaruju zaklapa iste uglove.14.12). 6.12 .ugaoni spoj (levo) Sf. Ovaj var treba delom da zahvati gornji lim a delom prethodno polozene varove (s1. Najkvalitetniji savovi dobijaju se zavarivanjern sa tri i vise prolaza zavisno od debljine limova. Treci var polaze se pri nagibu elektrode od 30 .Faze obostranog zavarivanja Ugaoni spojevi Ako su limovi tanji od 5 mm zavaruju se u jednom prolazu.

8 mm . Sl.17 .15).Zavarivanje Iimova debljine do 8 mm .horizontalni spa} Sf. zavisno od toga da li se var nanosi na gornju ili donju povrsinu V zleba. Za limove debljine 4 do 8 mm treba ivice pripremiti u obliku V zIeba i zavarivanje vrsiti obostrano. Elektroda je horizontalna i pokrece se oscilujucim pokretima. 6. U narednim prolazima elektroda se upravlja navise Hi nanize. 6. Vertikalni spojevi Zavarivanje ovakvih spojeva je slozeno.Zavarivanje limova debljih ad 8 mm . Limovi tanji od 6 do 8 mrn zavaruj use odozgo nanize (s1. 6.16).vertikalni spojevi Predmeti do 4 mm debljine zavaruju se sa ravnim ivicama.vertikalni spa} SL 6. ako je to moguce. Za limove deblje od 8 mm zavarivanje se vrsi odozdo navise (51. Luk mora biti kratak da se usled gravitacij e kapi rastopljenog materijala ne bi slivale niz radni predmet. U prvom prolazu elektroda se vodi horizontal no uz veoma kratak luk.15 . Elektroda se krece pravolinijski.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Horizontalno . Predmeti deblji od 6 do 8 mm zavaruju se u vise prolaza (s1. 6. brzo u horizomalnom polozaju. i obostrano.Zavarivanje limova debljine 6 .vertikalni spoj 136 137 .16 . 6.17). ako je moguce. Moguce ga je izvesti pokretanjem elektrode odozgo nanize iii odozdo navise.

18 . U licna zastitna sredstva spadaju zastitna sredstva za 06 (naocare.kvas!" Sf. maske. 6. kecelje) i sredstva za zastitu disajnih puteva (maske sa precistacima za vazduh). Pri elektrolucnom zavarivanju koriste se maske sa ruckama. Ako je rnoguce treba ga izbegavati. slemovi. sredstva za zastitu tela od opekotina (kape. vee topljenjem dodatnog materijala koji se razliva po osnovnom materijalu i prodire u ivicne zazore. 6.Zavarivanje iznad glave Lem ne "kvasi" Sf. Za trajne poslove i narocite polozaje moraju se koristiti kecelj e.18). Da bi se ruke zastitile od varnica. kao j od j rasprsnutih kapi metala.plamenog zavarivanja. razlivanjem usled kapilamih pojava. Lemovi se na predmete mogu naneti: polaganjem lema. 138 Spajanje polaganjem lema je slicno postupku spajanja gasno . kapi metala iii sljake. Dodatni materijal je najcesce zica od mesinga sa dodatkom silicijurna iii nikla. pa cak i u medukristalne prostore osnovnog materijala (sl. Priprema ivica vrsi se na isti nacin kao kod gasno . 139 . Tzvor toplote je plamen acetilen i kiseonik. Maske i naocare stite oei radnika od toplotnog i svetlosnog zracenja. 6. Kada se pri zavarivanjujavljaju stetni gasovi i isparenjakoristi se zastitna rnaska iii se radno mesto ventilira (za radna mesta gde se proces zavarivanja odvija kontinualno). Lem . jer on ima znatno nizu temperaturu topljenja od osnovnog materijala.plamenim zavarivanjern.. 6. stitnici za podlakticu i cipele sa stitnicirna za potkolenicu.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zavarivanje iznad glave Ovo je veoma tezak polozaj i zahteva iskusnog zavarivaca (sl. Postoje i naglavne maske koje se na glavu oslanjaju pornocu obruca ostavljajuci izvrsiocu obe ruke slobodne. Nanosenje dodatnog materijala vrsi se istom tehnikom. rukavice. zastitna stakla). varnica Lemljenje Lemljenje je postupak spajanja metalnih radnih predmeta pri kome se spoj ostvaruje sarno topljenjem dodatnog materijala. Jedina razlika je u cinjenici da lemljeni spoj ne nastaje topljenjem osnovnog i dodatnog materijala. zavarivac mora nositi kozne rukavice sa tri iii pet prstiju ciji zavrsetak nadvisava mkav radne bluze. lete varnice i rasprsnute kapljice metala. pa radnik mora biti snabdeven zastitnom opremom.19 . Pri zavarivanju nad glavom treba koristiti maske koje stite teme radnika.19).Zalemljeni spojevi formirani polaganjem lema Zastitna sredstva i bezbednost pri radu U procesu zavarivanja se razvija intenzivna svetlost i velika kolicina toplote.

a zatim ih stegnu 1 zagrevaju sav lemilicorn. Lemljenje sivog liva se primenjuje jer se tako izbegava pojava visokih napona u spoju koja nastaje pri naglom hladenju pri ocvrscavanju rastopljenog osnovnog materijala. Meko se Ierne celicni limovi i zice.lampe (benzinska lampa za lernljenje).amatere J.konst: se rucne Jemiliee (sl. Za predmete debljine do 4 mm lem se polaze obaranja iviea. da ne bi izazvali koroziju.21 . 6. pa eink ne isparava.22).ostvari.20 . mesing. Pn me. a zatim zahvaljujuci kapilarnim pojavama prodire i u ivicne sastave koji su sasvim primaknuti . I~ I z Sf. Meko lemljenje Kao dodatni rnaterijal ovde se koriste legure kalaja i olova cija je temperatura topljenja izmedu 185 i 260 -c. Zatim se kalaj prinosi lemnom mestu 1 topi toplotom metala tako da utice u lemni sav.e1ove ~oJe spajaju stegnu i pustaju da kalaj tece u say. koji mora glatko da se razlije po radnom pre?metu: Profesionalci ~. bez obliku slova V sa uglom od 90°.kom l~I?lJenJ. Lemljenje poeinkovanih predmeta se vrsi da bi se izbegla otrovna isparenja einka koja se javljaju pri elektrolucnom i gasno . 6. 6. To je temperatura koja obezbeduje dobro prianjanje dodatnog rnaterijala za osnovni materijal i za razlicite materijale ona iznosi: za celik 800 do 900 "C. 6. 6.21) do pojave bh~tavog sjaja. Zavisno od toga da li se dodatni materijal topi ispod iii iznad 400 "C. a iviee osnovnog materijaJa se sarno zagrevaju.e bolje ak? . Za debljine preko 8 mm lem se polaze u dva prolaza. Za . pa tek onda dovesti metal za dodavanje. lemljenje usled kapilarnih pojava se deli na meko i tvrdo. bakar.~ kao izvor toplote .plamenom zavarivanju. Da bi lemljenje bilo uspesno.Ciscenje povrsina pre pocetka lemljenja Sf. u horizontalnom polozaju.Zalemljeni spojevi form iran i razlivanjem usled kapilarnih pojava 140 ==-J__ b= Jednostavna lemila Elektrlcna ternila SL 6.Rucne lemilice 141 . Pre pocetka Jemljenja na povrsine radnog predmeta treba naneti topitelj (najeesce u ~idu paste iii praska) na bazi boraksa ili borne kiseline. radni predmet od sivog liva prvo plamenom treba zagrejati na temperaturu od min 6500 (potpuno tamna ervena boja) do temperature od max 800c (svetlo crvena boja).23).Limarski radovi Da bi spoj bio dobar povrsine osnovnog materijala moraju se ocistiti. dodaje kal~J (sl.24).o dobar s~oj. pri lemljenju se postizu znatno nize temperature nego pri zavarivanju. u jednom prolazu. ivicne ?ovrsinemet~la p~tre?no je temeljno ocistiti (sl. Spajanje razlivanjem usled kapilarnih pojava zasniva se na tome sto rastopljen dodatni metal kvasi povrsine na koje pada.22 . a koja moze dovesti do lorna. za sivi liv 650 do 800 "C. e e Metal za dodavanje ne treba prinositi radnom predmetu sve dok se osnovni rnaterijal ne zagreje do temperature kvasenja.20). Nairne. 6. 6. vee se sarno topi. za bakar 850 do 950 "C. a za debljine preko 12 mm u tri prolaza.zazor je reda velicine nekoliko stotih delova milimetra (sl. Lemno mesto se ugreje Iernilicorn Ilstovr~meno. Da bi se. Za debljine vece od 4 mm zleb se radi U Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima I ovde se topi sarno dodatni metal. onda se ociscena i topiteljem premazana mes~a uWeju na slabom plamenu plamenika (51.em (najcesce cink . bronze i eink (sarno lernilicom a ne plamenikom) i plemeniti metali.hlorid iii amonijacne soli). Nakon zavrsenog lemljenja rnoraju se potpuno odstraniti ostaei topitelja.obe povrsme koje se spajaju najpre tanka kalaisu. ~ z~tlm p~emazah topltelJ. Ako se meko lemljenje izvodi koriscenjem let . Spajanje polaganjem lema najcesce se primenjuje kod sivog liva i pocinkovanih predmeta.

aluminijum . Mehanickirn ciscenjem postize se i veca hrapavost povrsina. Zatim se tvrdi lern pr!nosi lemnom rnestu. Pararnetri procesa lepljenja: temperatura.silicijumski lem (za aluminijumske legure ).lampe Tvrdo lemljenje Spojevi ostvareni tvrdim lemljenjem po svojoj cvrstcci priblizavaju se zavarenom spoju. Tvrdo lemljenje se koristi pri izradi reznih alata. cvrstoca spojeva zadovoljava trazene zahteve.nikllem (za predmete koji rade pri povisenim ternperaturama). 6. Kada lepak dostigne najbolju lepljivost vrsi se preklapanje delova uz odreden pritisak. spojevi mogu irnati dobru toplotnu. oksida i masnoce. bakami lem (za ugljenicne i legirane celike). Priprema lepka vrsi se neposredno pre nanosenja lepka na povrsine koje se lepe. organskog (biljnog iii zivotinjskog) i sintetickog porekla. Ako su delov! pravilno zagrejani lem ee se usled 142 Tehnoloski proces lepljenja odvija se sledecirn redosledom: priprema povrsine za lepljenje. gde se plocice ad volfram . Nanosenje lepka na povrsine za lepljenje vrsi se u tankom spoju. Zato limove treba lepiti preklopljene iii na mestu spoja sa abe strane treba nalepiti limenu traku kao say (spojnicu). 143 . nanosenje lepka na povrsine. To omogucava primena dodatnog materijala koji se topi iznad 400°C. zatim zagrevaju prvo slabim a zatim Jakim plamenom (celik do tamnijeg. temperature i vlaznosti okoline. Priprema povrsina za lepljenje podrazumeva njeno ciScenje radi otklanjanja vlage. Ocvrscavanje lepka zavisi ad isparljivosti rastvaraca. bakar i mesing do svetlijeg crvenog usijanja).lampa Sf.Lemljenje koriscenjem lei . mesingani lern (za brzorezne celike i tvrde metale). a ne na lem. odredeni su za svaku vrstu lepka i daje ih proizvodac.karbida pomocu srebmog lema Ierne za celicni nosac reznog alata.24 . hrom . Moze biti Sf. sto doprinosi boljem prianjanju zbog povecanja povrsine dodira. Lepljenje Lem U obliku sipke. kontrola lepljenog spoja. prernazu topiteljem. Cvrstoca spoja je veca aka je sloj tanji i bez gasnih mehurova. lepak ne povecava masu spoja. u lepljenom materijalu ne dolazi do strukturnih promena.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima uzarenosti metala sam razliti i teci u say. treba da je sto veca. Za uspesno lepljenje vazna je debljina sloja lepka. koji se usmerava na metalnu okolinu. Povrsine se ciste hemij skim i mehanickim putem.Oblici lema za meko lemljenje Lepljenje se danas cesto koristi za spajanje metalnih predmeta. Postoje razlicite vrste lemova (dodatnog materijala) cija primena zavisi od osnovnog materijala: srebrni lem (za celik. lepljenje je jednostavno i ekonomicno. Treba imati na umu da povrsina dodira. bakar i mesing). Razlog tome su dobre osobine postupka i ovako dobijenih spojeva: spojevi nastaju bez deformacija. pa treba izbegavati lepljenje ivice na ivicu. Nikako na treba praviti zalihe spremljenog lepka. cetke. sklonost ka starenju i osetljivost na lokalnu koncentraciju napona. priprema lepka. radi ostvarivanja dobre veze. cevi i zice Benzinska let . ocvrscavanje lepka. 6. mora se koristiti plamen. Ako to nije slucaj. vreme i pritisak. osetljivost na vlagu i hemijski agresivna sredstva.23 . Ociseeni delovi se stezu. prema uputstvima proizvodaca. Za hemijsko ciseenje koriste se organski rastvaraci a za mehanicko brusni papiri. zvucnu i elektricnu izolaciju. Ostvarivanje spoja je pornocu lepka koji je najcesce dvokomponentni. tocila. Glavni nedostaci lepljenih spojeva su njihova nepostojanost na povisernm temperaturarna (iznad 80 DC).

Nerastavljive veze Sarka (s1.29. da rotiraju. Spajanje vijkom i navrtkom Elementi koji najcesce sacinjavaju rastavljivu vezu su vijak i navrtka. mala debljina zida).Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Nerastayljive _ veze Posle lepljenja spoj treba ostaviti odredeno vreme u atrnosferskim uslovirna da se izjednace sopstveni naponi. Primeri nerastavljivih spojeva dati su na s1. sl.6. Primeri rastavljivih veza prikazani su na sl. a navrtkom se priteze drugi element. Vijak se nasilno uvrce u jedan od dva elementa koji se spajaju. 6.27 Glava sluzi da se na nju postavi odgovarajuci kljuc kojim se ostvaruje okretanje vijka. Pored ovog osnovnog zadatka od veze se cesto zahteva da ispuni i niz specificnih uslova: da bude rastavljiva iii nerastavljiva.28). 6. Vrsta veze zavisi od funkcije elemenata u sklopu. Nerastavljive veze kada se jednom ostvare ne mogu se rastaviti bez razaranja elemenata kojirna je veza ostvarena iii delova koji su vezani. 6.25 . kruta ili elastcna. koji su spojeni za druge elemente vijcima. 6. Iz ovih posebnih uslova koje veza treba da ostvari proisticu i podele veza na rastavljive i nerastavljive.26 .25b) se koriste kada se ne sme dozvoliti izrada prolazne rupe za vijak u elernentu (npr. pokretna iii nepokretna. ali je zajednicko za sve veze da moraju da prenesu opterecenje sa jednog dela na drugi. 6. Uvrtnji (s1. Spojevi i veze Rastavljive v~ze bl SL 6. Osovinica (0) dozvoljava ravnim delovima (P). Navoj je nastao od ravni odredenog oblika koja se zavojno obmotava oko cilindra (C) sa odgovarajucim korakom (P) s1. c) Sl 6.25c) je sklop sa najsirom primenom. ali i lake razdvajanje i ponovno vezivanje bez ikakvih ostecenja. Na stablo vijka urezuje se navoj. Rastavljive veze ornogucavaju lako vezivanje elemenata u jednu celinu.Rastavljive veze Rastavljive veze Elementi koji sacinjavaju neki sklop mogu se povezati rnedusobno razlicitim vezama. 144 145 . rnedufaznu i zavrsnu kontrolu. Vijak je masinski element koji se sastoji od cilindricnog stabla (S) sa navojem i glave (G). 26. Kontrola metalnih spojeva podrazumeva prethodnu proveru (lepka i lepljenih delova). Navoj je najvazniji deo vijka i predstavlja povrsinu koja obmotava cilindricno stablo (sl.25. 6.

32 . Ako se za posmatraca koji vijak je levi. Profil moze biti trougaoni.29 .Vijci bez navrtke SL 6.Desni i levi navoj SL 6.27 ..evi ravoj h d d St.-. 6. 6.. kvadratni. postavljenog vijka navojna linija penje udesno navoj je posmatra vertikalan vijak navojci penju zdesna ulevo okretanju kljucern u smeru kazaljke na satu napredovati Ako se pri posmatranju vertikalno desni.Navrtka 147 . 6. okrug1i.. Vrsta profila daje vijcima razlicite karakteristike. Desnl navoj l. odreduje se profil navoja.Spoljni navoj 146 Sf.30 . ~'I----r-. a levi navise (51. Desni vijak ce pri nanize. 6..28 . 6.32). Navrtka sa vijkom cini navojni par. kosi (sl. pa njihovi teorijski profili i nazivni precnici moraju biti jednaki. <D 0+-->-_--'-' normalna navrtka SL 6.Limarski radovi Vijci bet: navrtke Trougaoni profil Kvadratni profil Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Trapezast profit b) St.Spo1jni i unutrasnji navoj Presek navoja pornocu ravni paralelne sa osom navoja.31 .30).Profil navoja Smer uspona navojne linije moze biti levi i1i desni. trapezast. Navrtkaje masinski element najcesce cilindricnog oblika sa unutrasnjim navojem (51..31).--. 6.

6.34 . rascepkama. 2. grubo obradeni. Medutim. Na sl.33) Nerastavljive veze Zakivanje Zakivanjem se ostvaruje nerastavljiva veza izmedu elemenata spoja. Vijci za montazu privremeno spajaju de love koji naknadno mogu da se povezu u trajan sklop. 6. sa okruglim profilom (jer je trajniji od trougaonog) i velikim zazorom izmedu vijka i navrtke. 6.27a) i kada vijak prolazeci kroz predmet sam sebi stvara put i obezbeduje naleganje (s1.Osiguravajuci elementi navojnih spojeva Sve navojne veze imaju osobinu samokocenja. aluminijuma i aluminijumskih legura.27b). Vijci za ucvrscivanje koriste se za ostvarivanje konacnih sklopova koji se kasnije po zelji mogu rastavljati.ve~e. Standardne dimenzije zakovice Cine nazivni precnik d (precnik trupa meren na odredenom rastojanju od podnozja glave) i dufina zakov~ce L (~u~ina trupa pr~ zakivan) a). 7) d Zakovice se uglavnom izraduj u ad celika. 1= (4"3 .34 date su mere zakovice koje uz navedene empirijske formule itabelu 6. Namena im je da sprece rnedusobno pomeranje delova sklopa pre i u toku konacnog spajanja. Da bi se to sprecilo navojni spojevi se osiguravaju podloskama. civijama i limenim plocicarna (s1. Osiguravanje navojnih veza Civija Rascepka Osiouravajuca lirnena ptocica o •l I d' L Sf. jer to obezbeduje vecu brzinu sklapanja. Mere izrade su im znatno preciznije od vijaka za montazu. 6. Zakovlca treba da bude od matenJala kOJI 149 . Spajanje i povezivan]e konstrukcija od lima postoje uslovi za labavljenje veze. ali je jos uvek nezamenljiv za spajanje lakih metala kod kojih je ostvarivanje zavarenih spojeva problematicno.Js D = (1. Za ovu svrhu koriste se vijci sa cetvrtastom glavom.7-1. sprecava spontano odvrtanje vijka iii navrtke. Elementi zakovice su: Sf. Pn zakI~anJ~~ zakovica se umece u pripremljene otvore elemenata koji se spaJaJu. Naime. 6. pa se hladnim ili toplim postupkom na slobodnom kraju zakovice form ira zavrsna glava. Ranije je zakivanje bio najceSCi postupak kojim su se ostvarivale ne~~skidive . aksijalnasila( deluje u pravcu ose spoja) koja opterecuje navojni spoj.Zakovica Spajanje dva dela ostvaruje se zakovicom.33 .1 mogu da posluze za izbor zakovice. m~da postoje i zakovice o~ bakr~~ mesinga. kontra navrtkama. Profil im je trougaonog oblika. Vijci bez navrtke mogu se koristiti u dva slucaja: kada u jednom od dva elementa koji se spajaju postoji urezan unutrasnji navoj (s1. masinski~ elementom k~ji ci~e t~p u obliku kruznog cilindra i prvobitna glava na jednorn . a zazor izmedu vijka i navrtke je normalan. 1.Limarski radovi Vijci sa navrtkom mogu se koristiti za montazu i za ucvrscivanje.8)· d glavu: L = 1 + 2s. ako se spoj nalazi na elementima koji su izlozeni vibracijama iii potresima 148 precnik stabla: d precnik glave: duzina stabla za polukruznu Osigur avajuc a podlcska = (5-6). Potrebna duzina zakovice treba da odgovara ukupnoj debljini delova kOJI se spajaju uvecanoj za dodatak potreban za formiranje zavrsne glave i delimicno popunjavanje zazora izmedu trupa i otvora. 6. D~nas je u velikoj meri potisnut zavarivanjern.~raJu (sl: ?34).4" .

Priprema podrazumeva izradu odgovarajucih otvora prosecanjem ili busenjem. najbolje je busenje izvoditi u sklopu.8 3 3.Rucno zakivanje st.7 4..Masinsko zakivanje 15 [ .35b). mm 9 5mmzad> lfl rnm Rucno zakivanje Q) b) rus..Hladno" zakivanje primenjuje se za zakovice rnanjih precnika kada se prenose manja opterecenja. Masinsko zakivanje vrsi se koriscenjem prese. Tubelu 6. laksi rad i cvrsCi spoj. Da bi se postiglo sto bolje poklapanje osa otvora. 6.2 10 11 1. Zavisno od sredstava koja se koriste zakivanje se moze izvesti rucno ili masinski. da bi se oblikovanje okoncalo oblikacem glave. 6. 6. Rucno zakivanje podrazumeva izradu zavrsne glave rucnim ili pneumatskim cekicem.36 .7 1.vruce". Prednosti masinskog zakivanja u odnosu na rucno zakivanje su veca brzina.6 2.6.precnik otvora za zakovicu mesto na kome se meri nazivni precnik 1mmzad<3mm 3 mm za d = 3 . Nakon desetak sekundi zakovica se oslobada drzaca i kalupa cime je zakivanje zavrseno. da bi se izbegla elektrohemijska korozija i razlicita izduzenja pri promeni temperature. 0246 .3 5.2 16 14 dl ! t oblikov a nje oblikacem Konac.11. Postupak zakivanja sastoji se u sledecem: prvo se pritiskivacem i drzacem cvrsto pritisnu delovi koji se zakivaju.36). 150 Sf. 6.4 3.vruce".5 2.35d).8 13 1.nazivni precnik zakovnice d .no Izvodenje zakivanja Pre zavrsne operacije zakivanja (izrada zavrsne glave) potrebno je pripremiti delove koji se zaki vaju. posebnim alatom eiji unutrasnji otvor odgovara zeljenom obliku glave (sl. obrazuje zavrsna glava (s1. 0.35 . 0. Za opste svrhe (manje optereceni spojevi) najcesce se koriste zakovice od celika C.0. Zatim se jednim hodom kalupa. Na ovaj nacin se zakivaju i zakovice od obojenih i lakih metala. Posle ostvarivanja potunog medusobnog naleganja limova i naleganja prvobitne glave u njeno sediste. 6. vertikalnim udarcima cekica oblikuje se zavrsna glava sve dok stablo sasvim ne popuni otvor (s1. Za prenosenje vecih opterecenja koriste se zakovice vecih precnika koje se zakivaju .4 9.35c).23 d .23.1 2 2. Zakivanje rnoze biti "hladno" iii . Nedostatak je nernogucnost presa da rade u svakom polozaju.5 31 3437 19 22 25 28 vruce zakovane veze 26 29 32 3538 17 20 . .B Obtikovanje glave zakovke d d d d d d 1 1.21. M.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima ima slican sastav materijalu od koga su izradeni delovi koji se spajaju.3 7. Zatim se kosim udarcima cekica glava oblikuje u zeljeni oblik (sl.25 hladno zakovane veze tankih limova za sporedne veze 3.1 3 0.5 4 5 6 7 89 hladno zakovane veze 6.4 8. Celicne zakovice se zagrevaju do svetlo crvenog usijanja (1000 do 1100 "C) u kovackoj vatri ili elektricnoj peci i tako zagrejane ubacuju u otvor i zakivaju.4 1.

Raspored (sl. Kod suceonog spoja sa jednirn podmetacern opterecenje se sa jednog na drugi lim prenosi posredstvom podmetaca. 6. a zatim povezani uz pomoc dva sirnetricno postavljena podmetaca.1 . 6.39 . paje ovo najpogodnija vrsta zakovane veze (sl.37). 6.39) prikazane su vrste zakovanih spojeva.6. 6.6p - Zakivak sa poluokruglom D glavom 1~r+ I~I+ I t 1_ t- Sf. 6. I ovde je prisutno naprezanje limova na savijanje (s1.38 -Suceoni spoj sa jednim podmetacem Zakiyci u dva reda jedan red d p b bl dva reda trireda 7M 3d+22 1.2 mogu se odrediti rastojanja zakovica za razlicite vrste spojeva. Uz tabelu 6.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija od lima Zakivak sa Zaklvak sa upuslenom glavom ocozcc upu~1 E'nom qlavom odozgo Vrste zakovanih spojeva Na (sl.40 .Sp Zakivci u Sf.Preklopni spoj 152 . Dopunsko naprezanje na savijanje izbegnuto je kod limova koji su suceljeni.Vea sa naizmenicnim rasporedom zakovica 153 Sf.38) iii naizmenican '--- .-I ~\ -J} Rastojanje izmedu osa zakovica koje pripadaju istom redu treba da je dovoljano veliko da ne ometa zakivanje.Sd 0. Preklopni spoj je najprostiji spoj. 6. jer su limovi zbog toga sto im se tezisne linije ne preklapaju napregnuti dodatno na savijanje (sl. 6. Tabefa 6. ali i dovoljno malo da ne dozvoli vitoperenje limova.2 Sf.38).37 .37 . On se koristi za spajanje Iimova koji prenose mala opterecenja. 6d + 15 J. 6. zakovica u vezi moze biti naspraman (sl.40). 6.39).Suceoni spoj sa dva podmetaca tri reda 7M 2d+8 I.Sd 7M 2.37 i 6.Sd O. 6.

f nabor Ob~ Rastavljivi nabori 0iVitni .. a stablo busenjem burgijom eiji je precnik manji od precnika stabla zakoviee (da bi se limovi ocuvali). 6. Ako je precnik zakoviee znatno manji od precnika otvora..Greske prj zakivanju Ako ose otvora na limovima koji se spajaju nisu centrirane spoj i stablo zakoviee ce biti smaknuti (sl. a zatim se ukloni (sl. 6. 6. a lokalni presek stabla je veci sto smanjuje jacinu spoja (sl. prilikom njenog hladenja doci ce do prevelikog skupljanja stabla sto ce prouzrokovati labav spoj (sl. 6. Ako limo vi medusobno ne nalezu dobro.41e) Hi je usled nepravilnog oblika oblikaca ona lose oblikovana (s1.41d). Glava se uzduzno zasece sekacem (sl.430 .41c). Ako je prilikom izbora duzine stabla zakoviee uzeta zakoviea sa kracim stablom. zbog cega se zakovica zakosuje (s1.Uklanjanje neispravne zakovice Defekti u zakovanim spojevima se moraju popraviti kako bi se izbegla ostecenja na ispravnim mestima. 6. gotovo je izvesno da ce se u zakovanom spoju pojaviti greske. zavrsna glava ostace nepopunjena (sl.42 . da bi se izbeglo njihovo vitoperenje.42a).411).42b). Ivicni SL 6. •• ol bl ~ Pertlovanje c) d) e) .Vrste poduinih ivicnih nabora Q) b) () Sf. Ako je pri vrucem zakivanju zakoviea preterano zagrejana. 6. Ako je zavrsna glava zakoviee oblikovana van ose otvora (sl. 6. koji se koriste za izradu lakih limenih konstrukcija (oluei. 6. ne popujava prostor otvora. Prvo se vrsi uklanjanje glave.Limarski radovi Spajanje i povezivanje konstrukcija ad lima Kod tankih limova. stablo zakoviee ostaje duze za velicinu zazora izmedu limova. sto izaziva smanjenje cvrstoce zakovice. ). Greske pri zakivanju Ako se pri zakivanju limovi koji se spajaju lose pripreme ili se operaeije zakivanja izvode nepazljivo. Ostatak zakoviee se izbija (sl. Pertlovanjern se spajaju tanki limovi. 6. stablo se pri deformaeiji ne siri dovoljno.41b).41 g). zakoviea nece moci da limove drzi cvrsto priljubljene. 6. 154 155 . Uklanjanje defektne zakoviee vrsi se tako da se ne ostete ostali delovi spoja. arnbalaza.fl g} Pertlovanje je postupak oblikovanja i savijanja iviea limova radi njihovog spajanja../ Presavijeni nabor I Sf. Greske prouzrokuju smanjenje cvrstoce i nestabilan spoj. 8 mm.42c).41 . zbog nedostatka materijala za oblikovanje.41a). 6. pertlovanje se kombinuje sa mekim lem1jenjem sastavnih delova ili se u profilisane nabore umece zaptivni materijal. 7 do 0. glava zakovice se razara rotirajucim tocilom. Posto pertlovani spojevi ne obezbeduju zaptivenost. debljine od 0. 6. sudovi. kuhinjsko posude .

5 do 3 em. 6. a izborom oblikaca prevelikog otvora.44b). 6. 6.45d). 6. Kada se ivice previse ostro saviju. I ~ Sf. To je velicina razvijenog ornotaca cevi uvecana za dodatke potrebne za izradu nabora (sl. Krajevi limova se spoje preko oblikovanih ivica.45 prikazane su greske prouzrokovane suvise uzanim otvorom oblikaca. 8 mm. na Krivolinljski pr esavijeni ivi~n i nabori dJ ivice. koji je sa goroje strane zaobljen u skJadu sa kruznicom cevi koja se izraduje (s1. Rucno pertlovanje Za rucno profilisanje koristi se metalni oblikac.44c).45c je prikazana greska prouzrokovana Na sl.Vrste oblih ivicnih nabora Vrste ivicnih nabora Na sl. a spoj se pritisne izmedu oblikaca (sa gomje strane) i podmetaca (sa donje strane). duzina H = 800 mm 157 . 6. Ako se zahteva zaptiven spoj. Ona ne sme biti suvise velika zbog estetskih razloga. 6.3 mm sirina nabora treba da se krece 1I granicama od 2.44 . krivolinijski i presavijeni ivicni nabori. Oblikac ima stablo i glavu sa profilisanim otvorom koji odgovara obliku nabora koji zeli da se ostavari.Limarski radovi Jednostavni krivolinljski ivicni nabori Spajanie ipovezivanje konstrukcija od lima Prvo treba proracunati potreban materijal za izradu cevi. za limove debljine 0. 6. 156 8 = sooia Sl.44d). Pri zavrsnom oblikovanju cekicem se udara po vrhu stabla. 6.44e). 6.45e). 6. iii se lim netacno odsece moze doci do pojave 51. 6. Tehnologija rucnog pertlovanja Dimenzije cevi: debljina (s1. vrsi se lemljenje duz cele zapertlovane Ako se oblikac pogresno odabere gresaka u rucno pertlovanim spojevirna. Zavrsna operacijaje pertlovanje oblikacern.44a). Ako ivice nemaju dovoljnu duzinu ne ostvaruje se potrebna dubina zahvata i spoj je nastabilan (si.43 prikazani su pravolinijski. Sirina nab ora zavisi od debljine lima. zapertlovana ivica ima nejednaku sirinu. precnik 0 = 400 mm.43h . e) Ako je lim nepravilno odsecen. 6. ali ni suvise mala zbog mogucnosti izvodenja nabora. 0. spajanje se uopste ne maze izvesti (s1.Izrada cevi pertlovanjem bite prikazana na primeru izrade cevi. Primera radi. Ivicni nabori mogu da se izvedu rucno ili masinski. Kada se isece lim potrebnih dimenzija pristupa se savijanju sastavnih ivica (51. Za tim se izmedu valjaka lim savija kruzno vodeci racuna da se profilisane ivice ne ostete (sl.

prirubnice rnogu biti krute (sl. a elernenti spoja se mogu pripremiti van mesta postavljanja i na mesto montaze donositi sukcesivno.46 . a na sirern kraju grla nalazi se venae sa nizom otvora za prolaz vijaka kojima se vrsi spajanje sa susednim prirubnieama. Podela prirubniea moze se vrsiti prema raznim kriterijumima. Kruto vezane prirubniee najcesce se spajaju sa krajem cevi zavarivanjem. 6. jer omogucavaju jednostavno sastavljanje i rastavljane bez razaranja spoja. lzgled jednog takvog spoja prikazan je na na s1. Ona se svojom uzorn stranom grla zavaruje za rub cevi. naglavaka (rastavljivi spojevi). 6. Najsiru primenu irnaju prirubnicki spojevi. za profilisanje oblikuje Prirubnice Cevi koje su delovi veoma razgranatih industrijskih postrojenja. Neke od ovih masina mogu izvesti sve operacije pertlovanja. Hermeticnost spoja ostvaruje se umetanjem zaptivke izmedu dodirnih povrsina prirubniee.49a) je kruta prirubniea.45 . lemljenjem.47).46b). navojnih veza. Ako su ivice slozenog oblika prvo se koristi masina za profilisanje zatim masina za pertlovanje (sl.46a). Ako su ivice jednostavnog oblika masina odgovarajucih profiJisanih valjaka (sl.Masinsko pertlovanje ivica sloienog oblika 158 159 . Prirubniee se rnedusobno povezuju vijcima sa navrtkom. a zavrsno pertlovanje na drugoj masini. 6. 6.49) i slobodne. SL 6.47 . a izmedu njih se radi obezbedenja dobre zaptivenosti postavlja zaptivka. pritezanjem zavrtnja ostvaruje herrneticnost spoja. 6. 6. a ivice preko U--- Ef} u rr___ Eft oblika ~ ___jL_ Sf 6. Prirubnica sa grlom (sl.Limarski radovi Spajanje ipovezivanje konstrukcija od lima Greske pri pertlovanju C)Uzan oblik ac Q) Masinsko Cl oblikovanje Slrok oblikac ~-mbivlca b) Pertlovanje ~ cevi ~ +~ dlOstro /~0~)~7 ~/ savijanje e lSavijena iviea nedovoljna iP ~ (sl.Masinsko pertlovanje ivicajednostavnog Masinsko pertlovanje Izvodi §e na specijalnim masinama. Slobodne prirubniee nisu navarene na eev vee se posebnim oblikom oboda eevi. 6. leplj enj em (nerastavljivi spojevi) ili pomocu prirubnica.Greske pri pertlovanju Sf. Prema vrsti veza izmedu eevi i prirubniee. na koje naleze prirubniea. Cesce se savijanje i profilisanje izvode na jednoj.48. Nalegajuce povrsine prirubnica se dovode u dodir. medusobno se spajaju zavarivanjern.

klimatizacij u prostorij a. slivnika. pritiske usled zatezanja. kao i trajnost i sigurnost konstruktivnih elemenata. zbog velike trajnosti. izolacije od stetnih atmosferskih uticaja itd. za pokrivanj e krova. Celicni (crni lim) zbog korozije ima malu trajnost. neogranicenog veka trajanja i koristi se za tesko pristupacne del ave krova. Lim od aluminijuma i njegovih legura. Od kvaliteta i trajnosti elemenata od lima zavisi nesmetano funkcionisanje objekta u skladu sa namenom. Najcesce se primenjuje celicni pocinkovani lim. koji se koristi sarno za znacajnije objekte dugog veka trajanja. M~ten~al ~d. o U procesu gradenja objekata visokogradnje limarski radovi imaju znacajno mesto. Njegova trajnost je znacajno povecana. 6. cinkani. Ravne prirubnice su lakse od prirubnica sa grlom. fibera plastike metala ltd. gas). Zaptivke mogu biti razlicite i po obl!. jer je zasticen cinkovom prevlakom. okapnica. streha. Relativno niska cena. a zadatak joj je da spreca~a c~renJ: flUld~ (tecnost. LIMARSKI RADOVI NA GRABEVINSKIM OBJEKTIMA o navrtka Sl. Sf. 6. hemijsko dejstvo fluida 1. koji struji kroz cev. celicni pocinkovani.lku I po dllne~zlJam~ (51. bakami. Nemakrovnog pokrivaca koji se ne poboljsavalimom nakriticnimrnestima preloma.50). 6.49 . Zaptivke se izraduju ad gume. olovni i aluminijumski. Na gradevinskim objektirna lim se primenjuje za izradu kanala za ventilaciju. 6. U te svrhe koriste se razni limovi kao sto su: celicni. Zaptivk~ se p?stavlj~ izrnedu nale~. Koji ce od pomenutih Iimova biti primenjen zavisi od znacaja objekata i raspolozivih sredstava. relativno povoljne cene i lakoce obrade sve se vise primenjuje kako za pokrivacke radove. 6.ajuci~ povrsina prirubnica. taka i za unutrasnje radove (spustene plafone i oblaganje fasade). koze. U) Prirubnica sa grlom bJ Ravne prirubnice Sf. za zasti tu termoizolacij a vodova centralnog grej anj a. neposredno iii posredno zasticenih konstrukcij ama od lima. zbog korozivne prevlake koja ga stiti od daljeg spoljnog uticaja vrlo je trajan ali i skup pokrivac. znacajna trajnost i laka obradivost su elementi koji uticu na siroku primenu pocinkovanog lima na najvecem broju objekata. prodora kroz krovne ravni. Bakami lim.50 .Limarski radovi Spajanje cevi prirubrucama 7. zastitu konstruktivnih delova. ' . pa se najrede koristi (uglavnom za objekte privremenog karaktera).Krute prirubnice Obl lci zaptivki Olovni lim je tezak pokrivac.Prirubnicki spoj Ra_vna ~rirubnica (s1.Oblici zaptivki 160 161 .48 . uvala.koga se izraduju ~ora biti otporan na povisene temperature.49) nema grlo.i moraju se uskladiti sa oblikom zaptivnih povrsina. a za cev se takode spaja zavarivanjem.

Svi elementi krova pri pokrivanju mogu biti opsiveni limom. 163 . savijanja.r~len}lJa 2. a kod cink lima na svakih 6 metara.m sa~ovlI~a povezuju u trake. Lim kao krovni pokrivac koristi se za krovove blagog nagiba a koristi se i za vrlo strme krovne povrsine na kupolama. Debljine limenih tabli su 0. ~able ~dl. mogu se izvesti krovovi sa minimalnim padom po kojima se hoda bez bojazni. Najniza horizontala krovne ravni je streha. 7. ima najmanju tezinu i uz pravilno od~zavan}. Nju izvode visokostrucni radniei. 0. onda pri betoniranju u betonsku masu treba ugraditi drvene pakne. Podloga limaje dascana oplata prethodno oblozena slojem ter . secenja i delirnicnog spajanja a montaza se sastoji od polaganja i pricvrscivanja krovnog pokrivaca. stojeci dvostruki say (3) i dvostruki lezeci say (4). Obelezavanje table izvrseno je tako da se prilikom savijanja mogu fonnirati savovi koji ce obezbediti medusobnu vezu izmedu susednih tabli unutar jednog pojasa kao i fleksibilnu vezu izmedu pojaseva.2 prikazane su faze formiranja prostog stojeceg sava (1 i 2). Ukoliko se lim polaze preko betonske podloge. ~av Na sl.leze~l. Prema broju krovnih ravni krovovi mogu biti jednovodni. dvovodni i visevodni. 7.papira. Prethodno se krovna povrsina podeli u pojaseve koji su UZl od limenih traka za oko 8 em.e traje 30 do 50 godina. Sl: 7. Zbog toga se metalni krovni pokrivac mora ugraditi tako da se na svakih 10 -12 metara pokrivaca od pocinkovanog lima urade dilatacione spojniee. Bez obzira na vrstu pokrivaca limom se obraduju i razni prodori kroz krovne ravni kao 5tO su prodori dimnjackih stub ova.60 mm.2 . Krojenje je jedna od najznacajnijih i najodgovomijih operacija.1 . Zavisno od klimatskih uslova i vrste pokrivaca odreduje se i ugao nagiba krovnih ravni. Od krojenja zavise tacnost i ugradivost elemenata i racionalna iskoriscenost materijala. krovnih prozora i badza.0011 00 m ~eku se na pola po duzini iii popreko i ti delov! se d~ostruklll!. c) uvala.55 i 0. 162 Pokrivanje krovova pocinkovanim limom Pocinkovani lim se najcesce primenjuje za pokrivanje krovnih povrsina zbog toga sto je najeftiniji. Nagibi krovnih u rasponu od 1 % kod ravnih krovova. Ugao nagibaje ugao koji zaklapa linija najveceg pada krovne ravni (linija po kojoj se slivaju kapljice kise niz krovnu ravan) i horizontalna ravan tavana.5. Nasi. Traka savijena u rolnu razastire se po pojasu i prekriva ga od strehe do slemena.1 prikazan je jedan visevcdni krov na kome razlikujemo osnovne elemente krovne ravni i njihove medusobne preseke: a) sleme. Limovi kao krovni pokrivaci primenjuju se zbog niza prednosti: laki su i nepropustljivi za vodu. velika usteda na nosivim konstrukeijama i transportnim troskovirna u odnosu na druge pokrivacke materijale.2 prikazanaje lirnena tabla obelezena za krojenje i savijanje. Nagibi ravni krecu se bitumenskom najmanje 10°. Na sl. 7.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Pokrivanje krovova limom Krov stiti objekat od atmosferskih uticaja.Obeleiavanje i spajanje tabli od lima Tehnologija pokrivanja krova limom obuhvata fazu pripreme i fazu rnontaze na samom objektu" Priprema se odvija u radionicama i sastoji se od krojenja. 7. Jedna od znacajnih nedostataka su velicine dilataeija pri promeni temperature. ventilaeionih kanala. Sastoji se od nosive konstrukcije i krovnog pokrivaca. do 850 kod strmih krovova oblozenih sindrom. nosaca antena. Osim prednosti metalni krovni pokrivaci imaju i svoje mane. krovnih ravni se izrazavaju u stepenima iii U procentima.Elementi krova Kao oslonaci osnovazapricvrscivanje limanajcesce sluzi dascanaoplataili betonska ploca. Sf. b) greben. kod bakarnog lima na svakih 9-10 metara.

Na mestu prodora dimnjaka i ventiiacija kroz krovnu ravan prekida se i limeni pokrivac koji se povezuje sa opsivkorn dimnjaka.Limarski radovi Limarski radovi na graaevinskim objektima podlogu. s obzirom da se povezuje sa podloznom trakom preko okapnice. sto znaci da se lim u jednoj traei povije za 4 em a u drugoj za 5 em. Lezeci savovi susednih traka ne treba da se suticu vee da se smicu za pola table. i da tek u svakoj drugoj traci budu u istorn praveu. Visine savijenog lima za stojece rubove susednih traka razlikuju se za 1 em. DUl: rubova na odstojanju 25 .Savijanje rubova DUl: strehe ispod limenog pokrivaca ekserima se prikuju uske limene podlozne trake ciji je zadatak da sprece podizanje limenog pokrivaca pod udarima vetra. 01uci i olucne odvodne cevi Podvezice Le~eci i stojecl rubovi Odvodna SI.30 em za dascanu oplatu (iii drvene pakne u betonskoj ploci) prikrivaju se dvokrake limene podveziee. koji je tako preko podveziea prikovan i pricvrscen za 164 cev lztivna cev Sl. Stojece rubove pri strehi treba oboriti na duzini 10 em radi lakseg otieanja vode niz okapnicu u oluk.3). Koristeci limarski nakovanj i drveni cekic savijaju se stojeci dvostruki rubovi zajedno sa podvezieama i preko susedne table spajaju u jednu eelinu sa celokupnirn krovnim pokrivacem. 7. 7. koji se postavlja posle toga na ranije postavljene kuke koje su visinski rasporedene tako da obezbeduju ravnomeran pad oluka ka odvodnoj eevi.Viseci oluk i odvodna cev 165 . Posle razastiranja limenih traka od streha do slemena pornocu krovnih limarskih klesta savijaju se rubovi (s1.3 .4 . 7.

7. S obzirom da se oluei znoje. Rede se koriste jer ne izgledaju lepo zbog uocljivog nejednakog odstojanja od strehe.Stojeci (sanducasti) otuk Viseci oluei (s1. unutrasnji kod testerastih krovova. Lezeci oluk lezi na kosoj krovnoj povrsini pored strehe.4) su obeseni 0 rogove polozene na gvozdene kuke. Prema polozaju na krovu i nacinu izrade i oslanjanja oluei mogu biti: viseci.6).u oluku se ostavljaju otvori kroz koje otice voda kroz duplu eev (spoljna olovna. Mogu biti potpuno odvojeni od krovnog pokrivaca iii su sa njim povezani porubnim lim om kojim se zavrsava krovni pokrivac. stojeci. Oluei su polukruznog iii pravougaonog preseka. Prelazi iz krovne povrsine lucno i zavrsava se eevastim obodom. 7.5). ispod njih je posta~ljen lim n~ k~ji k~plje kondenzovana voda. Kod mekih limova ova iviea jesavijena oko okruglog gvozda " 6-8 mm. Pravougaonog su oblika.5 . podveza Sl. Spoljna vis ina je izmedu 7 i 12 em. Sa spoljne strane formirana je eevasta ivica oluka radi ukrucenja. Stojeci (sanducasti) oluei leze na olucnim kukama na veneu zgrade. Ove oluke u nasim klimatskim uslovima treba izbegavati. a visina oluka sa spoljne strane treba da bude manja nego sa unutrasnje za nekoliko santimetara. 7. kroz atiku Je pn dnu uraden jos jedan otvor (sl. Pre cage na kukama su na razlicitoj visini. koje nastaje zbog pada oluka prema odvodnoj vertikali.25 em. Imaju polukruzni iii pravougaoni presek. 7. Povrsina preseka oluka treba da je 0.Otuk iza atike 166 167 . oluei iza atika i tavanski oluci.! Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Oluei i olucne odvodne eevi sluze za prihvatanje. Za sluca} zagusivanja olu~a.8 cmvl mhorizontalne projekcije krova. unutrasnja od lima). Odvodne eevi su na rastojanju najvise 20 m. St. lezeci. 7.8 %. jer se na taj nacin oluku daje pad prema olucnoj cevi (sl. Oluei iza atika postavljaju se iza nazidaka i atika. zakivanjem u dva reda i lemljenjem. Za njenu evakuaeiju na spoljnu stranu nazidka.6 . Nadovezuju se preklapanjem za 2-3 em. jer su nepouzdani. Kuke su pricvrscene za dascanu oplatu. Noseni su celicnim poeinkovanim iii kalaisanim kukama od gvozda koje se prikivaju na rogove iii dascanu oplatu. Sirina olukaje 13 . prikupljanje i odvodenje kisnice koja se sliva niz ravni krovnog pokrivaca. a rede polukruznog. Kukama se regulise pad oluka prema odvodnim eevima koji iznosi 0.

Oluk je pravougaonog oblika i obzirom da voda nema kuda da otice sem u pravcu nastaju velike stete. a mreza oluka (2) razvijena ispod osnove. Dimenzionisu se prema ortogonalnoj projekciji krova koji odvodnjavaju. Medusobnim spajanjem tacaka obelezenih arapskim brojevima dobija se linija prodora e dva poluoblicasta oluka.Unuirasnji oluk kod testerastih krovova Unutasnji oluci kod testerastih sliva sa dve susedne ravni i odvodi je smesten je u dascanu oplatu (sl. Uzima se 1 ern? preseka na 1 rn? krova ili 2/3 povrsine preseka oluka. Linija prodora dva oluka je eJipsa koja se u osnovi vidi kao prava. Ako postoji mogucnost ostecenja odvodnih eevi do vi sine 1. Na jednoj od odvodnih eevi ugraduje se na 1 m od tla pokretna limena kasika za hvatanje kisnice (sl. Postavljaju se pricvrscene za fasadu kukama i obujmicama. kao i prostorni model u kosoj projekcijl. sa prstenom koji se steze oko cevi zavrtnjima. Odvodne olucne eevi treba direktno provesti kroz venae. Odvodne olucne cevi Odvodne olucne cevi primaju kisnicu iz oluka i sprovode je do t1a ili kanalizacije. Duzine razvijenog obima preseka nastale su prenosenjem duzina pomocu orvora sestara sa preseka pocevsi od I do TI zavrsno sa odstojanjem XIV . Obicno sukruznog. krovova imaju zadatak da prikupe vodu koja se do odvodne cevi. Prikazane su osnova i presek ovog detalja.4 ). a kod cevi od cinka sarno preklopom i lemljenjem. S obzirom da je drugi oluk istovetan sa prvim.XV Iz svake tacke oznacene rirnskirn brojevima na razvijenom obimu preseka povucene su normale. To su izvodniee oluka koji irnaju oblik poluobliea ciji je bazis polukrug. Donji deo se za 5 ern uvuce u odvodnu eev i osigura neprobojnost lemljenjem. 7. Ovako formirane cevi se pricvrscuju za zid (na svaka dva metra) pocinkovanim celicnim kukama.4 m.8 prikazana je konstrukeija detalja veze izmedu dva oluka polukruznog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom i odvodne olucne eevi kruznog preseka. Cevi se izraduju u duzini od 1 m i medusobno spajaju prevojem i lemom. 7. Ako zelimo tacku 5 na mrezi povlacimo iz 5 horizontalu do vertikale iz V na mrezi (1) i vertikalu do horizontale iz V na mrezi (2). kvadratnog ili mnogougaonog preseka. U radionici se formiraju cevi duge 3 . karakteristicne tacke njegovog preseka rasporedene su istovetno kao na preseku prvog. Na donjern delu olucne eevi je koleno sa izlivnom lulom. Te tacke su oznacene arapskim brojevima. Tako je mreza oluka (1) razvijena desno od osnove. 7. Veza oluka i odvodne cevi ostvaruje se tako 3tO se na oluku prosece rupa kroz koju se provuce kraci deo odvodne eevi koja se previje i zalemi.5 m od tla postavljaju se asfaltirane livene cevi. Na isti nacin dobijarno preostalih cetmaest tacaka oznacenih arapskim brojevima na liniji prodora 2 od 1 do 15 na oba omotaca.6 cm i Ierne. a ne obilaziti gao Cev se kroz venae provede tako 5to se prvo ugradi za 2 em sira olovna cev kroz koju se provuce limena olucna cev. Karakteristicne tacke na preseku oluka obelezene su rimskim brojevima od I do xv. 168 169 . Uobicajene dimenzije olucne cevi su 10 -15 em.7). razvijene rnreze oba oluka i odvodne cevi. To znaci da ce susret izvodniea koje polaze iz tacaka oznacenih rims kim brojevima predstavljati odgovarajuce tacke prodora.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objekiima Odvodne olucne cevi se povezuju sa kanalizacijom preko livene talozne kutije sa resetkom i kofieom. u slucaju njegovog zagusenja kontrolisati i cistiti. Zbog toga oluk cesto treba Razvijena rnreza oluka konstruisana je naspram odgovarajucih oluka u prvoj projekciji. Prsten se prekriva rozetom i lemi za cev. Ovi komadi se na gradilistu uvlace jedni u druge za 5 .7. Do razvijene mreze oluka i olucne cevi doslo se na sledeci nacin. Preostale tacke nisu obelezavane na liniji e' zbog preglednosti. Na sl. Unut rasnji oluk Dascani opsiv Sf. S slivnika. 7.

Razvijanje mreie dva pravougaona oluka pod pravim uglom Linija prodora olucne odvodne eevi sa oba oluka odredena je konstruisanjem karakteristicnih tacaka toga prod ora.XU !I Aksonometrija iXI j X]J XI . Na primer.___ +-_-+IIJ . a tacke L. 11 Ornotac odvodne H cevi ----61 SL 7. Razvijeni omotac olucne cevi se dobija razvijanjem obima kruznog preseka cevi. F i J su medutacke. Na tako razvijen bazis nanose se podnozja izvodnice eevi na kojima se nalaze tacka A . tacku J dobicemo na mrezi omotaca (2) kad se otvorom sestara podnozje izvodnice tacke j prenese na razvijeni bazis omotaca (2). 7. Tackaj se naJazi na preseku te izvodniee i ordinale iz j'. e3 (FGH) i e4{HJKL)_ Od navedenih tacaka D i H su najvise.1.Razvijanje mreie dva polukruina oluka i olucne cevi 170 ..Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Razvljena cev olucna 12 11 Razvijena otucna cev ® 13 j lX V II 1 Aksonometrija .. B.. S obzirom da olucna eev ima isti precnik kao oluei i da im se osovine seku. Na isti nacin se nalaze i ostale tacke na razvijenim mrezama (1) i (2).. prostome krive prodora se raspadaju u delove elipsi e[(LABCD).9 . Sve ostale tacke 171 .8 . Trazene izvodniee se povlace upravno na razvijeni obim bazisa. e2(DEF).X 9 2 -'H::f----a lX V 11 \1 IV Sl. Visine tacaka na izvodnieama uzimaju se sa preseka. jer se ttl vide u pravoj velicini. A i K su najnize. Ove tacke iz osnove prenosimo ordinalama na presek gde se nalazi podnozje izvodnica oluka na kojima se te tacke nalaze.

Sa spoljne strane oluk ima valjkasti rub radi ukrucenja.10 konstruisan je detalj A valjkastog ruba.10 .9 konstruisana je razvijena mreza dva oluka pravougaonog preseka koji se suceljavaju pod pravim uglom. Do strehe oluk ima povijenu ivicu radi povezivanja sa porubnim limom. Osnova Razvijeni segment i 9 9 Oetalj A VI 1lI _L. Na isti nacin odredene su tacke na mrezi oluka I i oluka II. Sa razvijenog obima preseka povucene su normale.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektirna prodorne linije dobijaju se na isti nacin. Prelom je konstruisan tako sto je pray ugao podeljen na cetiri dela. Razvijena linija bazisa preneta je sestarom sa preseka od tacke I do XIII. 7. Tacke 1 do 13 nalaze se na preseku cdgovarajucih normal a iz I do XIII sa ordinalama iz l' do 13'.11 predstavlja polukruzni oluk koji prelomima skrece za 90°. a iz tacaka preseka povucene su horizontale. Njihovim rnedusobnim spajanjem dobija se razvijena mreza olucne odvodne cevi.Razvijena mreia detalja oblicastog ruba na oluku Slika 7.Razvijanje mreie polukruinog oluka sa prelomima 172 173 . Karakteristicne tacke preseka oznacene su rimskim brojevima od I do XII. 7. Na preseku odgovarajucih horizontala i vertikala nalaze se tacke prodome hive dva valjkasta ruba.~l_l__ \ V IV III 11 1 Aksonometrija SI. 5 SI.dok druga dva dela 1i 111 formiraju segmente koji se nadovezuju na polukruzne oluke. 7. Na s1.11 . Razvijene mreze oluka 1 i oluka II konstruisane se uz pomoc osnove i preseka. Karakteristicne tacke preseka kroz valjkasti rub obelezene su rimskim brojevima 1 do IX. Na s1. Dva dela ugla formifaju srednji segment 11. Linija prodora dva valjkasta ruba obelezenaje arapskim brojevima. Tacke na liniji po kojoj se spajaju ova dva oluka oznacene su arapskim brojevima. 7.

odnosno prelazak iz jednog pravca u drugi ublazen je jednim umetkom kojim se ostvaruju dva preloma pravaea od po 45°. Te tacke su nanete na razvijeni presek sva tri segmenta.lz svake od tih tacaka povucena je normala na liniju 1 . do tacke 13. 7. Taj susret. Prilikom razvijanja mreza segmenata tacka 1 je uzeta sa preseka kao pocetna tacka linije razvijenog obima 1-13. kao i sve preostale tacke linije k. po kojima se nadovezuju segmenti. Koristeci dimenzije preseka kroz oluk na kome su obelezene karakteristicne tacke arapskim brojevima razvijeni su obimi sva tri segmenta i iz nanetih tacaka podignute SLi normale na razvijenu liniju preseka. Dva oluka 1 i II pravougaonog preseka susrecu se na uglu zgrade pod 90°. Preostalih cetrnaest tacaka prodornih kri vih 1e2 i 2eJ konstruisane su na rnrezama segmenata na isti nacin. Pomocu ordinale povucenaje izvodniea 5 do tacke Y' na prodornoj elipsi 1e'2 . ' a granicna linija izmedu segmenata 11i III sa 2kJ • Karakteristicne tacke tih linija po kojima oluk menja pravee oznacene S11 rimskim brojevima. Dva srednja dela ugla formiraju umetak II. 7. Pocevsi od nje otvorom sestara sa oznacenog preseka nanosena su redom odstojanja 1 . lsti problem kao u prethodnom slucaju resen je na sl. itd. Da bi dobili tacku I na razvijenom segmentu III iz tacke F segmenta I1I u osnovi povucemo ordinalu koja se preseea sa normalom iz 1 na liniju 1-13 razvijenog segmenta Ill. Spajanje segmenata vrsi se zakovieama i lemljenjem. Limarski radovi na gradevinskim objektima Osnova Razvijern segment i XII xm 12 3 10 XlIJ Sl. a sa druge sarno prevoj za vezu sa porubnim limom kojim se ostvaruje veza oluka sa krovnim pokrivacern.l ovde sajedne strane oluk irna valjkast rub kao ukrucenje. Te tacke su obelezene rimskim brojevima. lz te tacke povucena je paralela sa osom srednjeg segmenta 11do tacaka Y na odgovarajucoj normali (izvodnici) 5. 1 .13. Na preseku je najniza tacka obelezena sa 5. Tacka Y je na isti nacin konstruisana i na izvodnieama 5 prvog i treceg segmenta.12 .Razvijanje mreie pravougaonog oluka sa prelomima 174 175 . Granicna linija izmedu segmenata I iII obelezena je sa lk. lz njih su povucene normale na kojima se nalaze tacke prodora krive (elipse). a dva krajnja segmenta se produzuju II oluk I i oluk III.Limarski radovi Karakteristicne tacke preseka obelezene su arapskim brojevima od 1 do 15. Tako se iz pravea oluka 1 prelomom preko umetka II ponovnim prelomom prelazi u oluk IILI ovde je pray ugao podeljen na cetiri dela.3. Na taj nacin dobijenaje tacka Ina liniji 2kJ ' graniei izmedu segmenata II i III.12. Da crtez ne bi bio preoptercen obelezene su sarno tacke 1 na preseku I na liniji k. Na isti nacin su odredene tacke I na segmentima lin.2.

Za zastitu streha i radi ostvarenja veza izrnedu krovnog pokrivaca i oluka ugraduju se porubni limovi. gde se zavrsava okapnieom. 177 .4 em dalje od ravni fasade.13 . Lim se povija sa strane i uz prozor uvlaci u za to izraden zleb u prozorskom okviru Radi ucvrscivanja opsivke kroz lim se provuce poeinkovana zica koja se ekserima prikuje u spojnieu na fasadi.uvale.14). Ziea se zategne i pornocu eksera prikaci za zid. Na donjem kraju opsivka se povezuje sa oJukom iii porubnim limom. krovni prozori. strehe. Zbog toga se limom opsivaju prozorski banei. Lim se moze postaviti preko letava iii dascane opiate (sl. a sa druge se uspravljaju uza zid i prevojem uvlace u spojnieu zida (sl. 7. Okapnica porubnog lima treba daje najmanje 2-3 em udaljena od ravni zida.14 . Opsivanje venaca Venci od kamena i betona opsivaju se limorn u vidu traka koje sa spoljne strane imaju okapnieu. Mesto na limu gde je provucena zica zalemi se i pokrije metalnom kapieom (s1.liko let~. 7. Ove opsivke se primenjuju i kao dopuna ostalim pokrivacima krova u onim detaljirna gde odredeni pokrivni materijal ne moze da odstrani vodu. atike itd.13). Table opsivke medusobno se povezuju lezecirn duplim prevojem.Opsivanje venaca Za betonski venae lim se pricvrscuje pornocu betoniranih poprecnih letvica duz kojih se prikuju dvokrake podveze i fonniraju se stojeci dvostruki rubovi. Povijeni lim opsivke koji je uvucen u spojnicu na svakih 30 em ucvrscuje se kukastim poeinkovanim ekserima. Uko. 7. Opsivanje prozorskih banaka Zastita horizontalne povrsine prozorskog banka vrsi se opsivanjem limom. Matica i navoj se pokriju metalnom kapom koja se za lim zalemi. tako 5tO se na donju povrsmu zaleme plocice za koje se zakaci pocinkovana zica. dimnjaei i pozarni zidovi.15).Limarski radovi Limarski radovi na graael'inskim objektima Opsivanje delova zgrade Limom se opsivaju razni delovi gradevine radi zastite objekata od atmosferskih utieaja. Okapnice SL 7. Lim se postavlja sa padom prema spoljnoj strani i prepusta se 3 . 176 Pokrivanje uvala Uvale se pokrivaju limom u sirini 65 em.iee nisu ugradene u beton lim se moze pricvrstiti za podlogu. Sa strane lim se podvlaci ispod krovnog pokrivaca i zavrsava se rub om povijenim nagore. U venae od kamena izbusi se rupa u kojoj se olovom zalije navoj koji prolazi kroz lim i maticom pricvrsti za podlogu. To su limene trake koje leze na dascanoj podlozi za koju su pricvrscene sa gomje i donje strane podvezama i prevojima u vidu okapniee za oluke. Na svakih 30 em lim se podvezama pricvrscuje za podlogu.Opsivanje prozorskih ban aka SL 7.

Opsivka povrsine zida povezuje se sa vertikalnim delom opsivke zidne uvale. Resenje je u opsivanju zidne uvale limom na taj nacin sto se lim postavlja 25 .30 em uz zid. 7.Opsivanje uvala Rog Sf. Isti lim se povije i postavi po krovnoj ravni. zavuce u spojnieu i pricvrsti kukastim poeinkovanim ekserima na svakih 30 em.20 em ad zida uradi se stojeci nabor. Od nab ora jos 10 -15 em lim se podvlaci pod krovni pokrivac i zavrsava rubom povijenim nagore. 7. Opsivka kalkanskog zida sa spoljne strane se uzdize vertikalno za nekoliko centimetara.Limarski radovi Limarski radovi na gradevinskim objektima Sf. Na tom delu lima na 15 . 7. 7.17).16).20 em niz spoljnu povrsinu kalkana. Na taj nacin spreceno je slivanje vade prema susedu (s1. povije se.15 .16 . Opsivanje kalkanskih i pofarnih zidova Opsivanje kalkana je slicno kao opsivanje zidnih uvala s tim sto se ovde pokriva i gornja povrsina kalkanskog zida. 178 179 . Povezuje se vertikalnim limom koji se spusta 15 . Ovaj lim se pricvrscuje za zid limenorn trakom koja je zakueana ekserima u spojnieu. Lim zidne uvale pricvrscen je za podlogu podvezieama na svakih 30 em (s1.Opsivanje zidnih uvala Opsivanj e zidne uvale Kada zidovi nadvisuju krovni pokrivac pojavljuje se problem osiguranja graniee izmedu krovne i zidne ravni.

Limarski radovi O~iyanje ka lkanskcq zida Opsivanje Limarski radovi na gradevinskim objektima poi::arnog zida SL 7.18). 7. 180 181 . Traka je pricvrscena za dimnjak kukastim ekserima. Sa strane na odstojanju od 15 .20 em na limu se pravi vertikalni nabor. Sf. Delovi opsivke prozora spajaju se zakivcima i letovanjem. Povija se i uvlaci u spojnicu iIi se pokriva lajsnama sa okapnicorn. Dascani okvir izlazi za 20 . a nakrajuje rub lima podvrnut nagore. Delovi opsivke lima se medusobno spajaju zakovieama i lemljenjem (s1. Lim se sa gomje strane zavlaci pod krovni pokrivac i zavrsava se rubom savij enim nagore.30 em iznad krovne ravni.30 em ispod krovnog pokrivaca.Opsivanje kalkanskog i poiarnog zida Opsivanje dimnjaka Dimnjak se opsiva limom tako sto se opsivka penje uz dimnjak za 20 . 7. Opsivanje ovog otvora je isto kao kod dimnjaka.Opsivanje dimnjaka Lezecikrovniprozor Okvir koji je izraden od dasaka ugraden je izmedu dva roga u krovu.20 em i irna vertikalni rub na 25 . 17 . Po krovu lim se sa strane i sa gomje strane podvlaci ispod krovnog pokrivaca. savija se i zavlaci pod poklopae.18 . Za podlogu j e pricvrscen podvezama sa strane na 15 . Lim pokriva celu povrsinu dascanog okvira sa spoljne strane.30 cm. Zavrsava se rubom povijenirn nagore. Sa donje strane opsivka se prepusta preko krovnog pokrivaca sa rubom povijenim nadole.

19 .0rSkO kri (0 Sf.Stojeci krovni prozor 183 . 7. / pr01.Leieci krovni prozor 182 Sf. cela. dobijaju vertikalni nabor i zavrsavaju obodom ispod pokrivaca gde su pricvrsceni pod vezama i ekserima (s1. d a s ka 25 ern I ermc I e tva n id r c iz o t sc ij a iz ot ac i] a parna brana t a mper i j a : os e . Po spoljnom rubu poklopca celim obimom uradena je okapnica. Ako je konstrukcija drvena onda se. oblaze limom. 7. tako da se u rope moze provuci celicni klin koji je ugraden u prozorski okvir. Sa strane vertikalni limovi se savijaju po povrsini krovne ravni. Iznad prozora opsivka se zavrsava obodom nagore ispod krovnog pokrivaca.20). 7. Poklopac se otvara i zatvara pomocu gvozdene poluge od pljosteg gvozda kojaje izbusena na vise mesta.Limarski radovi od Limarski radovi na gradevinskim objektima Poklopac moze biti od lima ili je zastakljen. onda se opsivanje vrsi na nacin kao sto se opsivaju zidovi na krovu. Za okvir poklopac je pricvrscen sarkama (sl. Poklopac moze biti u zatvorenom i poluotvorenom polozaju. U oba slucaja tako je konstruisan da je neprobojan za vodu.19) Stojeci krovni prozori Konstrukcija u koju su ugradeni ovi prozori moze biti zidana iii drvena.20 . Ako je zidana. 7.

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Cevi za ventilaciju
Ventilacione limene cevi se postavljaju nad kanalizacionim vodovima. lzlaze iznad krova najmanje 50 em i isto toliko ispod krovne povrsine. Precnika su 7,5 i 10 em. Ventilaeiona glava ove eevi treba da je veceg precnika za 50 %. Ove cevi su pokrivene limenom kapom. U ravni krovnog pokrivaca pokrivanje je slicno kao kod dimnjaka (sl. 7.21).

Na slemenu se postavlja letvica koja se pokriva trakom od lima kao i letva izmedu pojaseva. Osiguranje od podizanja pri strehi vrsi se pornocu podveza.

Pokrivanje krova bakarnim limom
Bakar je trajni reprezentativan pokrivac i koristi se za monumentalne objekte, Bakar u dodiru sa vazduhom vremenom dobija zelenkastu patinu koja ga stiti od dalje oksidacije. Tehnologija i detalji veza su isti kao kod pokrivanja pocinkovanim limom. Potrebno je naglasiti da zakivci, podveze i ostala spojna sredstva moraju da budu od bakra. Ako bi se bakar kombinovao sa einkom stvorio bi se izmedu ta dva metal a galvanski spoj, pa bi elementi brzo propali. Bakami lim se polaze preko dascane podloge koja mora da bude ravna i bez rupa, kako se neravnine ne bi odrazavale na povrsinu pokrivaca, Odvodne olucne cevi moraju da budu od bakra.

SI. 7.21 - Cevi za ventilaciju

Pokrivanje krovova limom od cinka
Lim odeinka skupljije od celicnog pocinkovanog lima iosetljivijije na temperaturne promene. Zbog te osobine konstruktivni detalji veza moraju da budu takvi da omogucuju nesmetano sirenje i skupljanje lima. Pri pokrivanju krova primenjuje se nekoliko sistema sa, tzv. udamim letvicama. U pravcu pada krovne ravni limene table se spajaju lezecim prevojem istirn kao kod primene pocinkovanog lima. Izmedu susednih pojaseva postavljaju se letvice dimenzija 4/4 - 4/6 em. One su pricvrscene ekserima za dascanu oplatu. U primeni Sll nemacki, francuski i belgijski sistem pokrivanja. U francuskom i beJgijskom sistemu limene podveze provucene su ispod letvica i uspravljene pored bocnih strana letvi. Podveze se previjaju preko uspravljenih ivica . limova i dobija se jednostruki prevoj iIi dvostruki, ako se sve joil jednom previje. Zajedno sa previjanjem podveza i limova previja se limena traka koja pokriva udarnu letvu (s1. 7.22). Po nemackorn sistemu podveza se prikriva za gornje letve. 184
Nemacki sistem

Belgijski

sis tern

SI. 7.22 - Pokrivanje krova limom ad cinka

185

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje olovnim limom
Specificne osobine olova doprinose primeni olova na mestima gde je potrebna dugotrajnost. Laka obrada u h1adnom stanju ornogucava da se olovni lim maze 1ako pricvrstiti za podlogu cime se postize otpomost prema svim vremenskim utieajima. Olovni lim je pogodan za ob1aganje otvora na krovu, prodora eevi i ventilacija i dr. Olovni lim kao krovni pokrivac garantuje trajnost ko1iko i materija1 ad koga je sagradena najtrajnija gradevina.
Za pricvrscivanje olovnih 1imova najcesce se koriste bakami ekseri sa ve1ikom glavom kao i bakarni i mesingani drzaei i zavrtnji. Alkalije iz svezeg betona i maltera agresivno deluju na olovo pa ga treba zastiti bitumen am, ter - papirom, plasticnorn folijom itd. Olovni lim se proizvodi valjanjem 1egure olova sa bakrom. Debljina olovnog lima je 1,4 do 2 mm. S obzirom da olovo ima rnalu cvrstocu trake kojima se pokriva moraju da budu krace nego kod ostalih tvrdih materijala. Zato duzina olovne trake trebadaje najvise 150 ern, i sirina najvise 60 em, a deb1jina najvise 2 mm, Za pricvrscivanje olovnih traka za op1atu koriste se bakami ekseri sa ve1ikom glavom, bakarni drzaci i meta1ni zavrtnji. Duzina pokrivnih traka ad olova ne sme da prede 150 em kako ne bi doslo do nabiranja pokrivaca. Pojedine trake se postavljaju taka da se rubovi prek1apaju. Preklopi zavise ad nagiba krova: Preklop 280mm 200 230mm 25° 170 mm 45° 150mm preko 45° 120mm Ovi preklopi se moraju postovati da bi se obezbedila nepropustivost. Za pokrivanje krova do 7° nagiba primenjuje se stepenasta podkonstrukeija. Duzina stepenika u pada ne treba daje veca ad 150 ern, Pad stepeniee iznosi najmanje 2% (sl, 7.23). stepenika treba da je 50 mm. Sirina trake treba da je najvise 60 em. Spojevi kod krovova treba da imaju drveni ulozak da spoj ne bi bio spljosten gazenjern. Na krovovima bolji su kruzni spojevi, nego ani sa drvenim uloskorn. Nagib 7_100

3Q lezeci SPOJ

ravnog pravcu Visina ravnih kosim

stepeno stn kanstruK tijo zc noqib r! 7°
.J _

---=

Kruzni spoj se izvodi taka sto se limovi postave jedan uz drugi u visini 100 i 120 mm. Visi lim se preklopi i zatvori. Taka dobijeni spoj se po sredini presavije drvenim cekicem u obliku kruga (s1. 7.23). Lezeci spoj se koristi za uze olovne trake pri pokrivanju zidova i ograda.

Sf. 7.23 - Pokrivanje krova olovnim limom 186 187

Limarski radovi

Limarski radovi na gradevinskim objektima

Pokrivanje krova aluminijumom
Aluminijum se sve vise koristi u gradevinarstvu zbog njegovih dobrih osobina: mala tezina, velika otpomost na koroziju, laka mehanicka obrada, dug vek trajanja (preko 100 godina) itd. Prilikom izrade spojeva od aluminijurna treba voditi racuna da ne dode do pucanja materijala na rnestirna prevoja. Zakivanje aluminijuma se vrsi zakovicarna od iste legure od koje je i lim. Ako to nije moguce koriste se legure slicnog elektrohernijskog sastava. Lemljenje delova od aluminijuma se ne vrsi. Metoda spajanja vise primenjuje jer nema pada cvrstoce spojenih elemenata. Pokrivanje a) b) c) d) krova aluminijumom talasastim limovima, iskrojenih delova od lima debljine 0,5 - 0,8 mm, traka debljine 0,8 mm, posebnim drzacirna. koji se ucvrscuju presavijanjem se vrs! na sledece nacine: lepljenjem se sve

lepljenjem aluminijumskih primenom furallirnova

Profilisani aluminijum lirnovi koriste se za oblaganje fasada, pokrivanje krovova i uredenje enterijera. Limovi su trapezasto i sinusoidno profilisani, jednostavno se slazu na nosecu konstrukciju i medusobno povezuju, lako se demontiraju i ponovo ugraduju (sl. 7.24).

UGAONl

ELEMENT

B

UGAONl ELEMENT

A

Sf. 7.24 - Pokrivanje krova limom od alum inijum a

188

189

Zavarivanje: NIRO Tehnicka knjiga. John: Rozvinute soucasti z plechu. novinsko izdavacko preduzece Tehnicka knjiga.LITERATURA 1. Majstorovic. Revenko: Razmetka metalokonstrukcij. Beograd 1988. lemljenja i lepljenja. Naucna knjiga. 1. 6. 4. 3. Spojevi i veze: NIRO Tehnicka knjiga. Laskowski. Veriga: Masinski elernenti II sveska . M. 5. G. Beograd 1990. Beograd 1981. B. G. Beograd 1977. Antic: Limarski radovi. izdatelstvo literaturi po stroiteljstvu Moskva 1964. 2. A. M. 7. S. 191 . Praha 1975. Beograd 1980. Masinski fakultet.nakladetelstvi technicke literatury. SNTL .A.veze i spojevi masinskih elemenata. Antic. Jovanovic: Osnovi zavarivanja.