1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6. fabrički broj.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12. Uređaji za upravljanje.4 2. da se ne pomera. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4.). broj okretaja. tip uređaja. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce. izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza. moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni. priključivanje na mrežu) poremećaj. podmazivanja i održavanja oruđa. Zaštitne naprave.Na radnim elementima . Mere zaštite na radu na oruđima .Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . uređena mesta rada. poluga tastera i sl. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja.prašina i dr. radni napon.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost. poluproizvoda i gotovih proizvoda). STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu. zračenja. Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina. godina proizvodnje. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7.) 8. frekvencija struje.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti. moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja. gumeni i sl. 2. i tehničke karakteristike oruđa:snaga. Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade. oznake opasnosti. ograde. i sl.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka.Ako se ovo ne može primeniti.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika. uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. radni pritisak. bleštanja svetlosti i sl. poklopci i dr.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11. NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača.. serija. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje. para .prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi. nestanak i ponovni povratak energije. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1.

da zaštitni uređaji ostanu delotvorni. . . . Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela. 30 cm.postojanje ivične zaštite na podu min. i sl.razmak između prečki nije veći od 30 cm.2 metra.slobodan razmak prečki na ogradi mah. 35 cm. kola. Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski. tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster . NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: . Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: . prečnika 16 mm. tečna ili čvrsta goriva. Uređaji za upravljanje.6 do 1.širina gazišta min. i sl. Oruđa koja koriste gasovita.prečke budu od okruglog čelika min. . Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: . Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu. 700n/m.mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje.mora biti odmorište. 0.8 metara . . moraju imati ventil sigurnosti.dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska .poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. .visina gazišta na stepeništu mah..da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni.da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar.širina lestvi je najmanje 45 cm. . počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: .ne smeju stvoriti opasna kretanja. 15 cm. .udaljenost prečke od zida min. Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m.. . AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min. pedale.ručica. Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0. treba voditi računa o: .. POREMEĆAJI. . . 15 cm. tasteri.odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha. . kolo.moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje.mora postojati ventil sigurnosti.gazište stepeništa od materijala koji ne kliže. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom . ako je oruđe sa stalnom lokacijom.5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima. . 3. . pedala. 30 cm.6 metara.razmak prečki mah. uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1.) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati.odnosno kretanje oruđa. . Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. . ručice. 30 cm.lestve čija je visina veća od 3 m. . Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom.smeštaj u posebnu prostoriju .minimalna širina stepeništa je 60 cm. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara .da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno.)može biti određen početak i kraj rada .

brzinometri.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka. kose i horizontalne transmisije.850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena. 2 metra.da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: . a mogu biti ručni i automatski.). u cilju oslobađanja radnika. štitnicima. . . anemometri. KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad. Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: . postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe. .sigurno pričvršćene na oruđe. zupčanici i sl. . oklopima. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika.Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom. ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela.Zaštitne naprave moraju ispunjavati: .dovonjno čvrste i otporne. moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji. .6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator.da nisu izvor novih opasnosti.Ovi uređaji definisani su JUS-om. ostavljaju se otvori. Na pokretna nepregledna i velika oruđa . indikatori nivoa tečnosti i sl. Rukovalac uređaja. kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja. kao i kod oruđa sa opasnim materijama. . Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa. zvučni signalni uređaji i sl. 4.mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu. ekrani i sl.oruđa sa štetnim materijama(gasovi.na oruđima sa prekomernom bukom.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika. Kod dvoručnog upravljanja. vreme stavljanja u pogon . Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. Ako tehnološki proces to iziskuje.Na oruđima (dvovaljci. odgovarajućih dimenzija. pre početka rada i u toku rada. pirometri.550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta. Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana. Ako se moraju povremeno skidati .izrađene od prikladnog materijala . uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. glavom ili telom.) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje. aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju. jonizacija i sl. Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama. manometri. kućištima i slično. . bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. Zaštitne naprave. prašina). pare.) i signalni uređaji(signalne svetliljke.120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke. . . nogom.na oruđima sa toplotnim zračenjem . za pogon unazad . Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije. Vertikalne .) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika. .

na sledeći način: . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi.Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije. i korišćenja opasnih materija.oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove. onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa.? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. Osim proizvodnje.za sprečavanje ugrožavanja radnika.da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela.7 . melju i usitnjavaju materijal. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. 6. O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet. da se spreči prodor prašine u prostorije za rad. .kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost.od prekoračenja brzine.radi sprečavanja nekontrolisanih operacija. mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad. . uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. 5. upravlja se iz zasebne prostorije. Oruđa koja drobe. Zaštitna blokada mora obezbeđivati: .Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun. prašine. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: . ukoliko zbog kvara.Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine. održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu.za zaštitu motora jednosmerne struje .radi kočenja motora povratnom strujom. . zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova. Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. da se onemogući pogon bez otprašivanja. moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke. dok se ne zaustavi radni proces. mere zaštite se odnose i na proces manipulacije. . otkaza uređaja. .a obezbediti daljinsko upravljanje. Mere zaštite: uzemljenje. primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju.da onemogući skidanje zaštitne naprave. ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima. 7. . antistatički premazi. Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice. prerade.)? O: Prilikom proizvodnje. . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. pare. )od nepravilnog rada i pregrevanja. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?.releji i sl. uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha.kod dvoručnog upravljanja .za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori .upravljanje iz posebne prostorije. prašina i dr.da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi. .pakovanja i čuvanja opasnih materija. . . .za vreme opasnog kretanja i rada oruđa . kućišta.Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu.da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja. povećanje provodljivosti. pored odsisavanja prašine. pregrade. oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju.oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. moraju imati zaštitne komore.Odsisni uređaji za odvođenje prašine. da zaštitni uređaji budu delotvorni. Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja. moraju biti opremljena odsisnim uređajima. .hlađenja).

bolnice itd. moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja. pranje i dezinfekcija. Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa.mora biti sprečeno postavljanjem: . - 8. radi pražnjenja. . moraju imati uređaj za apsorbciju . neutralizaciju. paru i dr. . pritisak. prema našim ili drugim standardima i propisima.daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima.Rerne i roštilji u štednjacima . pozorišta. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom .ako je ograničen nivo. spaljuju se. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode.žarenje.Kotlovska plinska postrojenja. moraju biti preduzete mere od udara električne struje. . taloženje ili ako propisi dozvoljavaju.) do mesta gde se nalaze radnici . konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje. moraju imati automatsku kontrolu plamena.primenjivati materijal otporan na te materije.Radnici na ovim poslovima. odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara. moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova). iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m.merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova.8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama.korišćenje izolacionog aparata za disanje.cevovodi za vruće tečnosti .koordiniran rad dva ili više lica. moraju imati termičku izolaciju. mora biti mehanizovano. temperatura.Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija.korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. po potrebi da je mehanizovano čišćenje.Na električnim pećima.korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom.gde boravi veći broj lica(škole. statičkog elektriciteta.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa. Vrata i poklopci na pećima za topljenje. od nivoa poda za rukovanje. sušenje.a ako to nije moguće . POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija . Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. Kotlovska postrojenja na plin u objektima . . moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak. Pre otvaranja sušara . sigurnosni ventil.hermetizacijom procesa i ekranizacijom .Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu. livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom . gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa. Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija . ako nisu prinudno hlađeni. . bioskopi. zagrevanje i varenje. a to znači da ne sme biti varničenja.toplotne izolacije .Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: . Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom . zbog korišćenja ručnih metalnih alata. električne instalacije. moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja.vrtići. Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m. moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije. i od usisnih otvora zaventilaciju. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje .Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje. bez ulaska radnika. uređaji i pogon.

odvajanje oruđa u posebnu prostoriju. Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj . . noževi. . motorne testere.moraju se lako otvarati. ako to nije moguće. čekići i sl. automatizovano i daljinski vođeno. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje.poseban način temeljenja .izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata.obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija. rendisaljke. . 10.Priključno mesto mora imati ventil. .) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano .9 Ulazna vrata na sušari . karakteristike električne struje. sa unutrašnje strane . ledare. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. Radnicima na vibracionim uređajima . Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije. brusilice. hidrauličnim pogonom. moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica. pervibratori. Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače. da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: .komori sa niskim temperaturama . moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: . moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje. makaze za lim. čizama i gumenih prostirki. testere. kao i za rad na otvorenom prostoru . 1. Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja.učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. U prostoriji. 9. . moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija.zvučna izolacija oruđa i dela oruđa. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? . Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice . Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora. rashladna skladišta i sl.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim.visina i konstrukcija prostorije. bez ključa. Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom. broj obrtaja ili udara u minuti.oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk. čak i kada su zaključana. uz upotrebu gumenih rukavica.odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo. .

ili dizalice. odnosno posude sa vodom. .rukovalac mora vizuelno. Uređaj za rastavljanje sa napajanja .samo ako su na njemu sve zaštitne naprave. te pomoću sabijenog vazduha i gasova. moraju se preduzeti preventivne mere: . mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu .prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu.pričvršćivanje svih pokretnih delova . Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije. . a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini . vode i drugih hidrauličnih tečnosti. Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama. natpisi upozorenja na opasne zone. rastavljač. pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka. Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare . ako je to potrebno.. za delove preko 30 kg. mora se zatvoriti vod pogonske energije. prekidač ili utikač.punjenje oruđa. gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. dovod električne struje.utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje . kapa ili marame. a transport krupnih delova . parom. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač.. radi servisiranja uređaja na električni pogon. vitla. i uključivanjem pojedinih uređaja.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti. i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. III . obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika.obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice. Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad. Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: . gasova i čvrstih materija. moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja. Prilikom popravke i demontaže. moraju se za transport obezbediti koturače. moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde. Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici. .10 O: Pre pristupanja čišćenju. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe . ako je to potrebno. moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju. 12. ne smeju nositi šal i sl.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku.inertnim gasom. Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo. Ako oruđem rukuju više radnika. Pre početka rada . Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m. sa navedenim merama zaštite na radu.postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima. proveriti ispravnost oruđa. koje se može zatvoriti ključem. postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''.učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. popravkama i dugotrajnim prekidima rada. . mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži.neposredno rukovođenje odgovornog lice . .

toplotnog i sličnog udara. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12. utovarno-istovarnim radovima. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. od pada predmeta ili udara pri radu. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4. gašenju požara.Šlem mora imati kolevku. ne pokazuje znake oštećenja. na temperaturi od40 celzijusa. električnog. ramena i kičme? 9. izvorima našte. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10. 2. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni . u ključalom rastvoru 10%. − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta . metalurgiji. − otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. građevinarstvu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba.zadrži prvobitnu boju. nadraživati kožu i otpuštati boju.nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. uticaja? 11. . list SFRJ br. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji. kamenolomu. udare.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl. − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade. gde postoji mogućnost od udara električne struje. Na mestima gde može doći do mehaničkog. na eksploataciji šuma. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. pri miniranju. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. izgradnji i remontu plovnih objekata. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. kao i na podzemnim radovima . podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija. a rastvor ostane bezbojan. i otpornost na požar utvrđuje se standardima. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. koja je podesiva prema veličini glave. 35/69) PITANJA 1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati.moraju biti otporna na kidanje.

koji moraju biti od izolacionog materijala(npr.Okvir mora imati ventilacione otvore. Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar. Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama. gasnom zavarivanju. Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda. građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala. . radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape. daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS. Za zaštitu očiju od jake svetlosti. formaldehid i sl. rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera.piljenje. i klesanja kamena. . . radi refleksije svetlosti i toplote. ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030.rada sa dletom i sekačem. koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala.Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: . na dejstvo vode. Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca.zakivanja.bojenja. . koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom.12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele. .kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . kod sledećih radova: . a otvori moraju biti manji od 1mm. kačketi ili marame. i to za radove: . Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe. na toplotu i požar. bušenja i rendisanja.turpijanja.kovanja. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju .bušenje .5 mm. kiseline i baze. . 3. ribarstvo. . sa ravnim ili blago ispupčenim staklima . a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla. Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u.prosejavanja.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati. . zavarivanju lakih metala. Pri obradi kamena . Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala.5 do 3.struganje . Šešir mora imati rupice za ventilaciju.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom. . debljine od 2. koje mogu biti i na preklop.struganja. . . i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama.5 do 3. Debljina stakla mora biti od 2. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca.razbijanja.5 mm. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom.rendisdanje. Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak. kod sledećih radova: .malterisanja.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje.) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja. slama) i svetle boje. .gasno zavarivanje. mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže.čišćenja i otkivanja zavarenih mesta. .glodanje.

. vrata i glave . . .13 Za zaštitu očiju. nagrizajućih materijala .Mora biti izrađen od nezapaljive plastike. magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija). para. dima i prašine .respirator za zaštitu od grube. koristi se štitnik za oči i lice. para. temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa.a ušni čep za više od15 db.. u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa. i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi. Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni. kovača. kod bravara brusača. 6.ušni štitnik za zaštitu od buke. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica. koji ne sme biti zapaljiv.vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela.Može biti preklopan i nepreklopan .respirator za zaštitu od fine industrijske prašine .respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . otporan na toplotu i vlagu. i kapljica. koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu. licima koja vrše elektrolučno zavarivanje . kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%.cevna maska sa kapuljačom . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda. daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce.Umesto plastičnog štitnika. može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2. .respirator za zaštitu od fine ind. Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke . pri grubim predmetima sa oštrim ivicama. prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama. 5. a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala. . daju se sledeća zaštitna sredstva: .koja ne sadrži silicijum dioksid . koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice. magle.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova.cedilo za ugljenmonoksid . neagresivne i neotr. u zavisnosti od intenziteta buke.više od 25 db. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom .montera.ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela. u velikim koncentracijama.od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala. dima . glave i vrata. ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota.izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom.kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama. transportnih radnika . .Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje. . 4. Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti . jačine do 105 db. prašine. daju se sledeća zaštitna sredstva: . rudara.magle i prašine. .gasna maska za zaštitu od gasova.primenjuje se za zaštitu organa za disanje . mora imati priključak na meh. može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala . . duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim.koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.

a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake. stakla i sl. − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba.. rukavice za varioce i rezače metala plamenom.Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. nagrizajućih materija. rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode. daje se zaštitna kožna kolenica.odelo od platna(keper i sl. prašina . kao i za jako hladne ili tople predmete. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama. staklo. rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima. 8. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el. sa produženim sarama. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . otrova. Za zaštitu nogu od pada teških predmeta.za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom.kod šumskih radova. čizme . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala. Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. . koristi se kožni štitnik za rame. − kožna obuća (cipele. koristi se kožni štitnik za ručni zglob.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala. zaraznih materija. zaštitni prsti od kože. 7. ako obuća od gume ne pruža zaštitu. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima. − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda. visoka temperatura. alat i sl. kod teracerskih. štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina. potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija. Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta . gume ili plastičnog materijala. varnica usijanog metala. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće. koristi se zaštitni grudnjak. struje napona prema zemlji do 650 volti. kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala.vlaga. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl. a mogu biti ojačani metalnim naprscima.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe.14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja .na ramenu i leđima.ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. na održavanju .. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om. 9. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: .asfalterskih i kaldrmdžijskih radova.

. cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova.15 pranju . rad u mokrim jamama i u vlazi).) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine .zaštitno odelo od azbesta i alu-folija.zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu. . . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg. opremljen prihvatnim užetom za privezivanje.zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. . . . .kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike. . transportne radnike i dr. do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva. za gašenje požara i sl. bageristima i dr. o čemu se izdaje atest. moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS .kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. po potrebi i dopunskim užetom.postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. vozače teretnih vozila.. . i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove. transportu i sl.za varioce i rezače metala plamenom. poštare.za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima.postavljene rukavice. otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi. rad na viljuškaru. dimnjačare i dr.. .ledare) . običnog kroja za čuvare. ..odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano). 10.tkanina(keper.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač. čišćenju i premazivanju mašina. . u hladnjačama. pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina. . . kolenima i turu. za komunalni rad(kanalizacija. . a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba.odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja. mora nalegati tesno uz telo. platno i sl. kočničarima.kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari.odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim. građevinarstvu.zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. boja i maziva. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada. daju se sredstva za zaštitu: . 12. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? . odnosno uverenje o ispravnosti. niske temperature i sl.bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta.štitnik za uši za zaštitu od hladnoće. Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: . . 11. ako je izloženo dejstvu visokih temperatura.. dimenzije i način izrade opasača. spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi. mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike . . mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač.odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala. ribari). iznošenje smeća. laktovima.

radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. mora se rashodovati i uništiti. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.uzemljenje i kratko spajanje? 11. mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3. u uši(antifoni) u usta(usnik. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti. Moraju imati samozatvarajuće brave sa . Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10.Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. Glasnik SRS'' br.16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju. mere za bezbedan rad pod naponom? 5.21/89) P I T A NJ A 1. maska) i na nos. radioaktivnim i zaraznim materijalom . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana . Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7.Oštećena . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13. moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Način zaštite gromobranskom instalacijom. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.

− kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. . . Kod radova na jednom stubu. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica. ili 8m.koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. od kojih je jedan rezervni. . . U izuzetnim slučajevima. koja moraju biti upoznata sa merama ZNR.na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. na otvorenom prostoru. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . udara i merama zaštite od požara. uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona. Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše. Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. . naprave za uzemljenje i kratko spajanje. isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje.ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava. Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti. 3. mora postojati dva kompleta ključeva. Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima. postavljaju se sa svake strane radne jedinice. Pregled el. 2. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se. pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera.na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. . Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava. u zatvorenim postrojenjima. Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem.izvrši uzemljivanje i kratka spajanja. odnosno prepreke. proveri da li je stvarno isključen. na visini većoj od 3m. Kod radova na više stubova .Za svaku prostoriju elektropostrojenja . Kod manipulacije rasklopnim aparatima . mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? . magle i snežnih padavina.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona.17 ručicama.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage. .. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Kod radova na kablovskom vodu. ne mogu se obavljati drugi radovi.na mestu što bliže mestu rada.

odnosno LZS .proverava da li su sprovedene zaštitne mere. Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom.ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti. Pri upotrebi lestvi. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . prekrivača i sl. .Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti. i radni postupak utvrđen i proveren. za one sisteme.mogu se izvoditi: . glomaznih sredstava .utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju.ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada .odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom. Prilikom radova na višesistemskim vodovima. mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima.po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem. organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. kiša i sl.mora biti obučen i izvršena provera znanja. pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat. i dokumenta za rad. Rukovodilac radova pre početka rada: . Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade. .ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . . Ako se provodnici voda na kome se radi .pod naponom. u skladu sa izabranim sistemom rada. a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. . . susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira.sa primenom LZS i opreme.sa merama zaštite. ploča. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona. 4. Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad. zaštitna oprema. . kada neki od sistema ostaju pod naponom. najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. sneg. Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi. . pomoćna sredstva. 5. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu. .na prisutne opasnosti u toku rada. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). jedan od njih se određuje za rukovodioca radova. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom . Vršenje nadzora.ako je izabran sistem rada pod naponom. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. ako radove izvodi više radnika. razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom. moraju vršiti najmanje dva radnika. i transportnih sredstava. U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje.18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. .upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom. preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. rukovodilac radova na mestu rada: . preduzimaju se mere za sprečavanje.

Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). upravljačkih pultova i dr.osigurača obavlja se u beznaponskom stanju. kožnih rukavica i dr.stručno lice . uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata.ako za struju napona do 380 volti jačine. moraju biti obezbeđeni. zaštitnog šlema. Ključevi postrojenja . Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? . ne prelazi 63 ampera. sredstava.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja. uz primenu odgovarajućih sredstava. nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. na drvenim neuzemljenim stubovima . . može se vršiti pod naponom . Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata. a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak. samo za vreme očitavanja instrumenata.izvršiti neophodna isključenja.ovlašćeno stručno lice. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika. Zamena topljivih umetaka. Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon .proveriti odsustvo napona na delovima el. 8. .izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. a način izdavanja i vraćanja . . Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: . ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. postavljaju se izolacione zaštitne pregrade. ploče i sl. na kojima se obavljaju radovi. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica. 6. ili lice koje rukuje postrojenjem.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju. ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača. kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija. po sledećem rasporedu: .izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi. može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. električnih ormara. 7. Kod nadzemnih vodova do 1000 volti. obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja. kada se spoje svi fazni i nulti provodnici. zaštitnih naočara ili štita. uređuje se internim aktom.Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. . koji minimalno mora biti 800mm.19 Prilikom merenja i ispitivanja. na razvodnoj ploči i drugim elementima.Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom. uređaja za pokretanje. postrojenja. Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon. . onda se on pismeno zadužuje sa njima. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere .Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca. nakon uklanjanja osiguranja .

ukazati na opasnost od indukovanog napona. gas maske. izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona. pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja.pri obuci radnika za siguran rad.izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama. Za uzemljenje i kratko spajanje.zaštitne naočare.sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja. primenjuju se sledeće mere: .zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje. Način zaštite gromobranskom instalacijom.indikatori napona.. 9.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.izolacione motke. Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2. . Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava. . . za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo.zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja. vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje. .izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača.izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje. upotrebom izolacione motke.elektro-izolacione rukavice. izolacione prostirke. delovanja električnog luka. 10. radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke. .koristiti izolaciono uže. . . uzemljenja. prekrivači i izolaciona postolja. .sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke . zaštitni šlem i dr. mora se voditi računa o: . postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi. u nasute gomile zemlje.pri skidanju naprava za uzemljenje.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali . . kožne rukavice.20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom.pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu .izolacione motke. Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje . uzemiti svaki od provodnika. ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene. . platforme . izolaciona obuća. koriste se: .pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču. . pregrađivanja izolacionim pregradama i sl. koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima. sigurnosni pojas i sigurnosna užad. . . .zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje. a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke.izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni. koja se koriste kao osnovna . moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. . kod izolacionih sredstava.izolacione pregrade. pored primene mera isključenja. produkata gorenja i pada sa visine . . . bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: .uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje .

kontakt prekidači. iznad pešačkih prolaza. U cilju zaštite od el. Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2. Svetiljke i električni alati napona do 50 volti . 11.5 m. metalne skele ..radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita.0 m.2. provodnikom od min. primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima. koji regulišu ovu oblast.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti.21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima . Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta . iznad kolskih prolaza. Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici. Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti. Zamena pregorelih osigurača . može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće.3. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima . udara u svim radnim i drugim prostorijama. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju. koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija. postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta. Na visini ispod 2. Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona. . koji se učvršćuju na stabilnim stubovima. izrađenih u skladu sa JUS.izvode se upotrebom izolovanih el. osigurači. moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora. iznad radnih mesta. 16mm2. posle demontaže aparata i uređaja. izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast. .može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača. . mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama .kompletno napajanje.Uovim objektima . Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima. Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere.6. 12.5 m. provodnika. Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta .privremeno.5m. i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu. izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa. moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke. lestve . Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika. U cilju zaštite od eksplozija . a ako to nije moguće.5 m. stezaljke i sl.i transportna sredstva moraju biti uzemljena. šine. bez obzira na klasifikaciju. tako da najniža tačka bude: .

uslovima. može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača. alatima.22 Priključivanje na električnu mrežu.neprekidnost zaštitnog provodnika. Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl. uslovi rada smatraju se naročito opasnim. . Za zaštitu od napona dodira na ručnim el. kružne testere-cirkulari .spoj sa masom. kožne rukavice.5mm2.uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen. Kada se ne koristi. V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. bez obzira na klasifikaciju prostorije. Glasnik SRS'' br.. rad se može obavljati alatima II i III klase. prenosne svetiljke .ispravnost izolacije napojnih provodnika. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta. trakaste testere. moraju koristiti izolacione rukavice. Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. cevovoda i sl. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : . .. . Priključivanje alata na el. instalaciju . zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula). moraju se proveravati na: . Najmanji presek provodnika je 1. kotlova.. 51/88) P I T A NJ A 1.) ? .davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima. vrsta alata i zaštita.unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. postrojenja. Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika.ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja. Radnik koji izdaje el. izolacionu obuću.Na otvorenom prostoru. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata . stanje provodnika . moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom. . . transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. alat. mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe. Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima.dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. 13. elektromotora i električnog alata. alat sa izolacionim ručicama i sl. Kod radova kod metalnih rezervoara . Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu . cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. . alat se čuva u prostorijama bez vlage.dodavanje alata u aktivnom stanju. Prenosni alati.

kružne testere-cirkulari . glodalice. TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere.Početak rada obavlja se zvučnim signalom.) ? 4. Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere. na delu za rezanje. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola.. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere. osim na mestu obrade drveta. koji se posle rezanja. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere. a njegova visina mora biti min. rendisaljke . makaze za sečenje furnira.. trakaste testere. bušilice.. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca... Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama. a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda.Predmet bušenja na bušilicama . brusilice. zaštićuju se čvrstim oklopom. ljuštenje furnira.Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici.. a radnici van opasnog prostora. rendisaljke .Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm. automatski vraća u početni položaj. BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. 2. hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri.23 2. brusilice. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica. iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice.)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika. bušilice.samo sa okruglim glavama. Kod testera trupčara i rastružnih testera. glodalice. odnosno kozlićem . GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom.)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu. upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape. ½ debljine materijala. Ravnanje materijala . Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5. a kreću se po šinama. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. koja se postavljaju ispred i iza mašine. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči.. i pokriva ceo obod lista testere.)? 3.. Za rezanje ogrevnog drveta . . Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom.

Visina složaja trupca je: . Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika. a radni mehanizam mora se obezbediti . MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje. primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone . sem u delu obrade. ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika.ručno slaganje do 3m. zaštićuju se odgovarajućim napravama. ljuštenje furnira. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. odnosno izvan zone opasnosti. moraju nalaziti prekrivene zaštitom. Kod rotacionih mašina za rezanje furnira. horizontalne i vertikalne. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama. Ručne mašine za obradu drveta . mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza. širine 1. 5. mora biti prekriven zaštitom(oklopom). mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo.Mašine za rezanje-sečenje furnira.bez ispuštanja mašine iz ruku. a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu . a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči.zaštićuje se površina brusne ploče.pre puštanja u pogon mašine. radnici se nalaze sa strane transportera . . sigurnost postavljanja. moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa. dok sene radi na tom delu mašine. Mašina za usitnjavanje drveta . makaze za sečenje furnira. radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora .5m. materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče.tako da prestankom delovanja na komande.Na mašinama sa više radnih operacija..mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl.. 3.) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. brzinu. moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. 4. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) .. propisanu od strane proizvođača. Pre početka rada na mašini. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine. Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks.Ako na jednim makazama radi više radnika. Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu. Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača. Makaze koje rade kontinuirano . deo ploče koji se ne koristi.Prilikom rada mašine. montaže. rukovalac proverava ispravnost alata. Kod trakastih. kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje. moraju imati mehanizam za zaustavljanje .

Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5.utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7.organizovati smeštaj. . Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2. . signala i dežurnih radnika. . izvlačenje žičarom)' 6. mehanizovano slaganje do 6m.25 slaganje preko rad. elektroenergetskih vodova i sl. Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3. i kada su obezbeđene mere ZNR: . bez pravljenja jama i tunela.odrediti mesto za smeštaj oruđa .utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika.utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata. . isključivo odozgo naniže.postavljanjem oznaka. .utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata.službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći.utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine. . - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. na mestu rada. . . . javnih puteva.da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata.utvrditi postupak pri obaranju stabla. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4. glasnik SRS BR. 33/88'') P I T A NJ A 1.utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume .utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1. .. .odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine. .utvrditi način organizovanja dojavne službe . Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine. kapisle i sl.da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata. Građa se sa složnja skida. .da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu.). izvlačenje traktorom. alata i opreme.eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja.da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati. izvlačenje stočnom zapregom. eksploziv. ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada. platformi do 4m. Mere zaštite pri utovaru. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi. . mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova .predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima. . .

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

Glasnik RS br. Mere zaštite pri utovaru. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10. ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta. čiji se utovar vrši . montirano na stubu dizalice . VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . vrši se mehanizovano. može se vršiti mehanizovano i ručno. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. pogonski motor isključen. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3. kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. klanfe. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. kada se vrši ručno uz pomagala. Težina tereta. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . koriste se lanci . Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. Sedište za rukovaoca dizalicom. 53 97'') P I T A NJ A 1. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. Za vreme utovara i istovara.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta.29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu. vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu. a točkovi osigurani podmetačima. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. Ako se utovar i istovar . sajle. Prevoz drvenih sortimenata. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. Za vreme rada dizalice. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4. može se vršiti kada je stoka ispregnuta. Za osiguranje stabilnosti oblovine. ostali radnici moraju biti van opasne zone. Utovar i istovar iz zaprežnih kola. motorno vozilo mora biti zakočeno . kubiciranog drveta. nije dozvoljen prevoz radnika. Na vozilu za prevoz oblovine. izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m. 7. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9.Pri ručnom utovaru . Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7. čiji je nagib veći od 10 stepeni.vrši na strmom terenu. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12.

u neposrednoj blizini staze. Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila . mora biti min.Nagib staza je 57 % . Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22. posuta šljunkom.preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice. min. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika. a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra . visina je 1. kamenom. pada i rušenja . ako nisu preduzete mere od pada predmeta. . koja se označava sa svake strane. i zaštitne skele na gradilištu)? 18. rad i kretanje drugih radnika.uređaji za prenos tereta . Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16. Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina. PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: . . raskopavanja.na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala. . . vibracija.visina od podloge staze. . . Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1. postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta. do izolovanih električnih vodova je min. .iznad staza zabranjen je prenos tereta. . . ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21. a u slučaju buke. Mere zaštite pri radovima na visini? 17. koja se kreću na gradilištu. noseće skele. Za radnike i sva druga lica.Kada se postavljaju u blizini kosina . šljakom i sl. ako se to ne može izbeći.30 15. viseće skele.podloga mora biti ravna.posle jakih kiša i nepogoda. sanira se po potrebi. .čista visina prolaza. a glavnih prolaza i prilaza 1. opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja. samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja. oruđa i uređaja i transportnih sredstava. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20. . posipaju se da ne budu klizave. .5m. 2 metra. obavezno je korišćenje šlema. 3.za vreme noćnog rada osvetljavaju se. pojave prašine i ostalih pratećih pojava . jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom.5 metara.u zimsko vreme . ne smeju biti složajevi građe. Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama. koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta.sa poprečnim padom za odvodnjavanje.blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele. tvrda . .najmanja širina sporednih staza je 1m. .ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje .6 metara.ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova.mogu se usecati u padinu brda i kosina. ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. . .

prostorije za odmor i presvlačenje radnika. mere za bezbedan rad. laboratorije. Najmanja širina prelaza min. postavlja se zaštitna ograda . Nagib puteva ne sme biti veći od 40%.Ulaz radnika. a nagib do 20 % . zatrpavaju se.dublje od 1 m.Rovovi . mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova. Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas. opterećenju. u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane. moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. proverava se prisustvo ovih materija. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. . rezervoari za gorivo. 2. sanitarni čvorovi i sl. Širina kolovoza mora biti min.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju. pruga. parkirališta i dr. izradi kosina i nasipanju. smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta. po gornjoj površini .) zatim pomoćni objekti. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. preuzimaju se pre i za vreme . moraju imati proračun stabilnosti.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. 80 cm. Prelazi većih raspona od 1. prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. Ako se radovo izvode na mestu . umivaonice.Kad prelaz nije horizontalan. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći. hidrocentrala i sl. od izvođača i overena od investitora.nakivaju se poprečne letvice. gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije.prelazom. trpezarije i dr. elektroenergetske. se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. 6 metara. Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova . koja se kreću na gradilištu. premošćuju se posebnom konstrukcijom. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća. kanali . radionice. ako: . crteže preseka i potrebne ucrtane detalje.odrona pri iskopima.31 Neravnine i rupe na trasi staze . na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih. Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. nadležnog za tu vrstu instalacija. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice.na kome postoje vodovodne. tehnička dokumentacija o merama ZNR. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima.mere protiv obrušavanja . zapaljivihi eksplozivnih materija.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar.5 metara. Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva. Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti. bunari i sl. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika. Ne primenjujući posebne mere ZNR . prostorije za sklanjanje radnika. mereno od najviše tačke kolovoza. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . . sa obe strane. . uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova. 2. a najmanja slobodna visina 4.75 m. kao što su stare jame.mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta. a pri većim nagibima izrađuju se stepenice. instalacije za pijaću vodu. dublji od 1 metar od nivoa staze. PRVA POMOĆ i transport povređenog .5 metara. jame i sl. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . Primene eksploziva pri zemljanim radovima.

ako nije ograđen zaštitnom ogradom. privremene podgrade.tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov. . objekte i dr. Utoku izvođenja radova . klizavim. a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta. postavlja se puna ograda . moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje.u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija.Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: . . Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom. Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole. OPLATA se postavlja . nepovoljnih atmosferskih prilika. . primeniti dodatne mere zaštite. ozida se ciglom. a noću osvetljen. - . . 1 metar. . koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj. Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm. visine min. Oplata nadvisuje rov za 20 cm. 90cm. na rastojanju od ivice iskopa min.u gornje slojeve humusa .Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade.visine min. nasipa. za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode. PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata. na rastojanju min. mora biti označen i pokriven . . Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara.Ako ima odstupanja od projekta.Otvor na terenu.. koje se utiskuju. 2 metra.vertikalni stubovi. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim.za bunare preko 2 metra. Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena. . 1 metar. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja.Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi . obezbeđuje se izlaženje lestvama. vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa . moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm.čista širina je minimum 60 cm. predmeti i sl. postavljaju se pregrade. Iz iskopa dubokih preko 1 metar . .radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra. . . puna ograda visine min.1 metar. uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa.u slučaju podzemnih voda. minimum.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova .stavlja se čvrsta zaštita.iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja. prevrtanja. u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu. strmimi drugim podlogama. površinskih voda i sl. PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova. a duž ivice bunara.kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika. betonskih ili čeličnih cevi .radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. postavlja se čvrsta zaštitna ograda . ne smeju se nalaziti radnici. radi preduzimanja mera zaštite. . .Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra.za bunar do 2 metra. u vidu prstena. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost. .na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa. Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti. obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima. Preko dubine od 3 metra..crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja. sa ivicama od 20 cm.Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara.. instalacije.. poremećaj ravnoteže.u toku iskopa .radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice.

šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. Pri mašinskom spravljanju maltera.nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka.krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min.preduzima se sledeće: . . .) uz radno mesto zidara. delimično zatrpane jame.vitlo za izvlačenje materijala. bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika. malter i dr. . na kojoj radnik stoji. . tt instalacija el. materijal se obezbeđuje za jedan dan. dok je bubanj u pokretu . kanalizacije i tt vodova). .radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa. promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja. Skladište građevinskog materijala . mora biti na očišćenoj. . mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje.kad gradilište menja položaj.kad se radovi izvode u gradskom jezgru . . MINIRANJE u iskopima bunara . . kofa i sl. naročito pored pešačkih staza.2metra ili 1.. bez obezbeđenja i oznake. .5 kod kratkotrajnih radova. radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda.krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom. . na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom. pa tek onda nastaviti rad. 2 metra.ručno usipavanje komponenti iz vreća. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. a odvoz iskopina se vrši stalno..na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila. ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa . proveriti prisutnost štetnih. Materijal za zidanje (opeka. . i betona . prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) . .33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima.zabranjeno je ostavljati rupe. . fizičkim preprekama. koja nisu predviđena za to. Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala. .posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna. postavljaju se prelazne konstrukcije. zapaljivih i eksplozivnih gasova. Pri podizanju.na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila.paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem.tako da se spreči obrušavanje. od podloge . tvrdoj podlozi i složen . zabranjeno je: .na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama. preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja .po završetku radova . moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom. vodova i sl. alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. neravnine. primenjuju se mere ZNR: . mora biti ravnomerno i stabilno složen. preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom.posle izvršenog miniranja. sa obe strane. Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1.kod iskopa u neposrednoj blizini objekta . a na prilazima postaviti znake upozorenja. blokovi.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja. saobraćajnica.silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina. ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas. - 3.

postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm.. udaranje čvrstim predmetima po mešalici. a ako je platforma visoka 3. čišćenja i dr.5 metara . Za zaštitu od udara el. Ako to nije moguće.gradilišne staze i prolazi za radnike . . za muškarce i 15 kg za žene. vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica. . . koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu. čvrsto vezan za stranice lestvi.leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge.dužina leđobrana je min.radi pražnjenja odgrtanja. uzemljene i nulovane.korito za gašenje kreča . Fabrički dimnjaci . hidro zahvati. postavljaju se na bezbednoj udaljenosti.bez zaštite od pada . struje.zabranjena je. 1.udaljenost prečki od zida je min. radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare. a moraju ispunjavati sledeći uslov: . kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm. Zidanje svodova i lukova . 10 metara.između nosača leđobrana. jame.mesto rada kraj jame . pomoću sonde.stranice lestvi moraju biti na razmaku min. a rastojanje 1 m. primenjuju se sledeće mere ZNR: .Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja.a ako je platforma visine 3-5 m. počinje na visini od 2. gde je visina penjanja viša od 3 metra . .do visine mah.radnik koji gasi kreč u koritu . postavlja se pored kreč. betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta . po obimu. podrazumeva i radove na izgradnji silosa . Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg.mora da ima radni pod.brane i ostale visoke građevinske objekte. pri radu sa mešalicama.54 m.alat za gašenje i vađenje kreča . sa zaštitnim sigurnosnim užetom .na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm.. počinje na visini od 2 metra. . montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije. 16 cm. Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom . Za odmorište se izrađuju podesti. Pri radu sa krečom.ž . . i radnik koji vadi kreč iz krečne jame . oknima i sl.75m. radi zaštite od prskanja i isparenja. trake. i sl. . GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI. iznad podloge. . primeniti dodatno uzemljenje . . Upotreba penjalica preko 3 metra visine . Pri izvođenju radova na štemovanju betona. obavezno je primeniti zaštitne sklopke.34 ubacivanje u otvor predmeta i alata .stranice lestvi produžavaju se 150 cm. moraju imati bezbedan pristup. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. rad sa kamenom i sl. moraju biti obezbeđeni od pada u jamu. mora imati dugačku dršku. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija.krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom. udaljeni od glavnih staza i prolaza. VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra. .. šahtovima.može biti maksimalno 10 metara. . - .Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: .vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm. spravljanje maltera . montaža stepenica i sl.prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata . saobraćajnice za vozila i pokretne mašine.ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. vodovodne kule. 45 cm.

metalnih delova i sl.po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu.zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima. kosim rampama i sl. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. . koje obezbeđuje izvođač radova. . osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada. oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: . 1. Radnim prostorom. Građa . obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta. Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: .u blizini nezaštićenih ivica objekta . ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom. ako ima: . .skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone. izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu.povremeni rad radnika . a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika. penjalicama sa zaštitnim užetom. - 4. skele ili oplate.b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu . Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl. . dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu. .Rad na visini .) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine. .na mestu izrade visokog objekta . stepenicama . eksera. pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine. Oplata se ne sme koristiti kao prilaz . . Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju . prolaza radnih platformi ili skela . . zbog mogućih povreda radnka.prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost.pod opterećenjem možemo zanemariti.pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom.a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu. .delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima. .na radnim podovima prilaza.prilaz mestima rada na visini. koji nisu vezani za radove na visini.35 proizvodni placevi .izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji. . prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom.5 metara.radni pod izveden u skladu sa propisima . tehnologiji izvođenja i merama ZNR . Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve. . . Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge. Radovi na visini . radne i pomoćne prostorije.c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min. moraju biti na bezbednoj udaljenosti. smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine. zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama. koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi .

pri nanošenju betonske mase.36 Oštra sečiva sekira.zabranjeno je čupanje armature iz gomile. Slobodni krajevi žice za vezivanje armature . radni podovi za prijem sveže mase.neutegnutom odećom. a na stazi za istezanje ne sme biti radnika. Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: .Pri radu sa dizalicom : . Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature. moraju se saviti. . moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem.bez zaštitnih cipela i rukavica. ostavlja se zaštitna ograda. Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : . .Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: . . . Radnici na vezivanju tereta . . moraju imati snižen napon do 42 volta. .na ivicama višljim od 1 m.armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm. . pripremi (ispravljanje. Okretni doboš za odvijanje armature . testera.armatura u koturu do prečnika 12mm. ne smeju prolaziti preko glava radnika.kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla. podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima.iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. 6. .oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz.električni uređaji za ugrađivanje betona . obezbediti osvetljenost od 250 luksa . moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja. šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje. radni podovi za ubacivanje mase u oplatu.).sa razdrljenom. dleta i sl. Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm. na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama. . za ravnanje. Pri utovaru –istovaru dizalicom . 5.kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. . utovaru . staze za kretanje radnika. .prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati. prenosu.sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom.sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica. savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente. mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru.staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu.

Prilaz površini krova. Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . kod prijema betonske mase automešalicom. vrši se pomoću sigurnosnih konopaca. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. kada se betonska masa doprema pumpom za beton. mora imati spoljnje stepenice. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove. 8. instalaciju. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. 7. dizaličaru znake daje obučeni signalista. mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih.Ovim dokumentom . Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. prevozu. postavljanju na objekt . koji vise o kuki dizalice. ne mogu postaviti zaštitne ograde.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika.Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . . dizanje i način vezivanja elemenata. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). Otvori. fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati. mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke. Kod krovnih pokrivača od crepa. prilaza krovu . Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju. sa sigurnosnim užetom. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta. obradi i doradi. ono ne sme biti upereno u radnike. vezivanju i pripremi za dizanje. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. sud za prenos ne sme se pretovariti. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova. postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR . a ako je preglednost loša. spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. Projektom montaže određuju se mesta za istovar. radi utvrđivanja nosivosti. Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. svetlarnici i sl. . ne sme se početi sa istovarom. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. istovaru. lestve sa leđobranom. iznad slobodnih ivica . učvršćivanju. lima i drugih materijala male nosivosti. način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. dizanju. pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . zabranjeno je. pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. moraju se postaviti prihvatne mreže. moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika. nije bezbedno učvršćena.37 prihvat sudova sa betonskom masom . radnik mora stabilno stajati na podlozi. penjalice. salonita .

vozač kamiona ne sme biti u kamionu. . pravac i brzina vetra. obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje. prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. Mesto montažnih nastavaka .da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi. . kao i za vreme rušenja.se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. . bez njihanja. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže.tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja. Montažni element se odvezuje sa dizalice . Za vreme pripremnih radova . Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi. postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima.da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima. Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije.i mere ZNR. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. dok se njiše na kuki dizalice.se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona.urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline.38 Dizalica . PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: . koji čine celinu sa zidom koji se ruši. moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom. Susedni zidovi. Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: .da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice. gasne i električne instalacije.Moraju biti obrađene u projektu montaže. . Priprema.loženje vatre u objektu je zabranjeno. moraju se osigurati od pada. . Radnici na visini. NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela. Pre početka rušenja. izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika.Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini.da je vezivanje izvršeno ravnomerno .Zabranjeno je umirivati element rukama i telom. . ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje.i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj. a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče. redosled radova. rušenje i uklanjanje delova i materijala. . utvrđene granice zone opasnosti . nosivost. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže.Za vreme pripreme . Pri utovaru i istovaru. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen. 9. moraju biti u skladu sa JUS. postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije . Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. Montažni elementi . Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja. . Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije .nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike. pomoćne naprave i pribor za dizanje. započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni. kanalizacione.

Posluživanje uređaja. Kotlovi za zagevanje. a radnici se štite respiratorima. a ne sme se gasiti vodom.ako se pojave . primenjuju se posebne mere zaštite na radu.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta.39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata. Za odglavljenje kamena . Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu. Jačina na kidanje čeličnog užeta. obezbediti dovoljno rastojanje. uz projektnu dokumentaciju. je sa čvrste radne platforme sa ogradom. vagoneti moraju imati kočnice.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. potkopavanjem zabranjeno je. Prolazi za radnike. moraju imati poklopce. Rušenje miniranjem . mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta.Zabranjeno je . z bog sprečavanja prenošenja požara. Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas.5 puta većem od visine objekta.bez obzira na količinu. 10.tako da je radna mašina na odstojanju 1. mora biti minimum 1 metar. mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala. rampi i čekrka. Podzemne vode . Zahvatanje vrele asvaltne mase. izvode se sa skele. Butan. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. peskom i sl. koriste se posebne kuke. ima azbesta. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. mora imati retrovizore i pregled sa obe strane. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima.Kad je kolosek na nagibu. pomoću koga se prenosi vučna sila. katran i sl. Rušenje . 11. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi. Ako materijal koji se ruši. vršiti pomoću za to izrađenih sudova. Pri rušenju višespratnih objekata . između drobilice kamena. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. dok je drobilica u radu. mora biti tri puta veća od vučne snage mašine. Valjak za hod unazad. Ručni prevoz vagonetima. Izvlačenje betonskih stubova . Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? . Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. Demontirane grede. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom.izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora. odećom i obućom za ovu namenu. ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma. teški i glomazni delovi. zagrevanje u otvorenim sudovima. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. nosači. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. sprečava se da prašina dospe u okolinu. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. asfaltne mase. može se izvoditi kad se oslobode od materijala. Kod rušenja guranjem..

. dok je teret u vazduhu. Za vreme magle . Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta. Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom.radnici koji se nalaze na uređaju . Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. kao što su radne i noseće skele . koje moraju biti ispitane. postavljanje armature. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta. 1 metar duže od radne visine. Spasilac mora biti obučen za spasavanje. betoniranje i ugrađivanje betona.pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova. vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj. Površina ovog uređaja. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. ukazivanje prve pomoći. a donji kraj drži radnik. je postavljena zaštitna ograda. propisanim stepenicama. ne dođe do pomeranja i pada. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda. Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata.uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja . Za prilaz na radnu platformu. Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi. ne sme biti klizava od blata i ulja. Kada se radovi izvode na vodi. Dužina lestvi je min. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta. obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti.40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta. obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom. postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče.pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije. a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. Kada se radovi izvode na plovnim putevima. mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže. Prilaz po terenu . ako su ispunjeni uslovi: . postavljanje radne cevi u vertikalni položaj. iskop zemljišta. pomoću visećih skela i sl.Ova dokumentacija i mere ZNR . Pri radovi ma na tekućoj vodi.5 metara.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme. zabranjen je pristup radnicima neplivačima. Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi . određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS.su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. .na spoljnim ivicama zamajca. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć. ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. . spuštanje otvorenih bunara. oslonci toranjske i kranske dizalice. na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila. . Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu .montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: . koriste se mornarske lestveod užadi i prečki . pomoću radne cevi. primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. izgradnja stubova kliznom oplatom. a voda je dublja od 1. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. koja se utiskuje u zemljište . mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi. može se koristiti kao radna platforma.Može se penjati samo jedan radnik. mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika. moraju biti sadržane mere ZNR. zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. na zamajcu. Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija .

unošenje.detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu.organizacija rada i radnih zadataka . OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar. a na suvom se iskop vrši ručno. voda može iscrpeti iz bunara. iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala . . vrše dva radnika na platformi. iznošenje materijala i alata. kada se uz upotrebu pumpi . Pri ulasku i radu radnika . u plićim vodama. obavezna je upotreba šlema. dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi. dizaličar mora biti u kabini. rad i izlazak. a gornji kraj je vezan za platformu. .za vreme rada u cevi. mere zaštite su: .ulazak.u toku boravka u cevi.obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova .radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta . .dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta. Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima.spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala. a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi. u radnoj cevi . . vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu. i da su osigurani od prodora vode. sa bilansom težina. POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . - 12. mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja. mora imati propisane posebne mere ZNR. . a sredina se vadi mašinski. pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom .na radni platformi. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara .za donji kraj sigurnosnog užeta.obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu. izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom. u kom svaka faza rada. Proširenje donjeg kraja šipa. . . spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode. . instalacija i uređaji u cev . a za uređaje 42 volta. Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno . . dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru). radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje. . čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu. . Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije .u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi.redosled i opis demontaže opreme. Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi. kada drugačije ne može da se savlada priliv vode.tehnički opis i prikaz izgradnje kesona. da ga u slučaju potrebe izvuku. moraju imati snižen napon do 42 volta. . . .pored radnikase spušta i čelično uže dizalice.svakog radnika. za slučaj potrebe hitnog izvlačenja.tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu. od prevrtanja i sl.tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu. obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi.. .41 ako se unosi el.pre ulaska se spuštaju lestve. .ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev. koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . većim od atmosferskog.

Za slučaj kvara tel. obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista. brodarski radnici. Sa spoljnje strane kesona . obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha.vazdušna kupola(deo radne kupole). . Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta. vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta.42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima.ne smeju raditi u kesonima. . mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara . vreme zadržavanja radnika . dežurnih električara. Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha . koji mora obezbediti min. Upotreba kesona preko 30 metara dubine.(keson).cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona.sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad. nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom.kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara. ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina. radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta. Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: . mehaničara. tesara. Svaki radnik u sistemu .2 metra. zapaljenje srednjeg uha.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . mora biti min 2. mora imati ručnu baterijsku lampu. vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0.na otvoru kesona na plafonu. obezbediti rezervni način komunikacije. upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka.. a ostali uređaji sa naponom do 42 volta. oštećenu bubnu opnu.Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova. Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta . Keso ima ugrađen sistem za provetravanje. a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon.kesonska komora. . .kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar.a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl. mogu obavljati radnici do 45 godine starosti .1 bara nadpritiska. MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: .i nepropusan je za vazduh i vodu. moraju postojati klapne .vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) . a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. . iznad1 bara. vertikalni cevni prolaz. ako su zdravstveno sposobni. moraju imati veštačko osvetljenje. oboljenje organa krvotoka i disanja.nadzor nad radom radnika. vazdušna komora i pretkomora. odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je.. Radnici koji imaju gnojni katar u nosu. . kao rezervni mora postojati dizel kompresor. izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore. Keson. Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c . skloni gojaznosti i piću. 30 m 3 čistog vazduha po radniku. MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . Visina od donje ivice do tavanice kesona . instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi. osvetljenost mora biti 120luksa. pod povećanim pritiskom. - .kada je nadpritisak u kesonu .U kesonu i vazdušnoj komori. linije .

a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor. struje. U području čela iskopa i u zoni min. ne treba zaptivati . galvanskim odvajanjem i dr. duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na. izvodi se za slučaj nestanka el.Zabranjeno je pušenje. el. zidove i saobraćajnice u tunelu. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade. za svakih 0. trećeg 2/3. Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. Zaštita od obrušavanja . kao što su tuneli. Za pritiske preko 1. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr.propisima u rudarstvu. izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR . konzumirati alkohol.opis organizacije radova.opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova.Za vreme nepogoda. Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom.2. jarkova .podgrada sa oplatom . Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . kolektori. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru. Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu.5 metara na delu tunela gde su završeni radovi. pumpi. vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta .Električni vodovi. . . ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika. 1. Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja. dužina nezaštićenog dela .pomoću kanala. .3. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha. Kad se u tunelu pojavljuje voda.6 metara u širinu. - 13. . tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom. ne sme biti veća od kraka iskopane mašine. Podzemna voda koja pritiče u tunel .6 metara u visinu i0.tehnički opis faza građenja i teh. . . Za upotrebu eksploziva u tunelu. O ispitivanju se sačinjava zapisnik.nego odvesti kanalima i cevima iz tunela. a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena.5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi.1 bara nadpritiska. Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja. tako da ne potkopava podgradu.opis redosleda radova i radnih operacija.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. mora se odvoditi iz tunela. Pre polaska na rad. cevovoda. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta. Projekat o građenju tunela mora da sadrži: .Električna rasveta u tunelu. radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. miniranje sa električnim palenjem se ne vrši. opis radnih operacija. Čist otvor prolaza za radnike .9 bara.43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara. Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima . mora biti min. koju obezbeđuje izvođač radova. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode. Podzemnu vodu koja pritiče. mere. 15 metara od čela iskopa.

pad ili uspon podloge i druge mere ZNR. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje.bušenje rupa. 15. rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju.mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad . 14. . o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima. Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti . ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije. Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila .manevarski prostor za mehanizaciju . . dovoljnu čvrstoću kolovoza. Preko kabine radnih mašina .aktiviranje eksplozivnog punjenja . ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi . . . zaštitne platforme. Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu . mora biti osiguran.44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima . da se ne stvaraju opasnosti po radnike. . mora biti oslobođen od nadzemnih. u njima se ne smeju prevoziti radnici. upotreba opreme. . . mora biti izveden na osnovu posebnog projekta. delovi moraju biti lako zamenljivi. za upozorenje radnika. Čišćenje . udaljenost od ivice kosine.način transporta kroz gradilište. krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom.pristupni put do mesta rada uređaja. Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. podzemnih i prizemnih smetnji. popravke i sl. propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova. Uređaj.postupak posle otpucavanja sa merama ZNR. buldožeri. . skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe. . skela.kontrolu posle izvršenog otpucavanja. . zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. istovar.. iskopa i sl. odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju. .punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava. utovarivači.obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa. nagib. i sl. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju. izrada prilaza. Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri. premeštanje i sl. mora da obezbeđuje. . obezbeđuju se zaštitni zidovi . kojim će se propisati: brzina vožnje. damperi i sl. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. valjci. nadstrešnice .način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim.pripreme za bušenje rupa. radnih platformi.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. gabarita puta.ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije. .radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla. . izvođač radova mora obezbediti: .

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%. mora imati bravu ili kućište . Kvačila za spajanje vagoneta . gradilišnih saobraćajnica. zabranjena je. postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el.Na krajevima koloseka. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . koja pokrivaju prednju stranu. Rukovanje ULT-om i damperom . sa jednog mesta. Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje. prolaza za radnike i sl. temperature okoline. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. Uređaj za rastavljanje napajanja . 20. materijala na gradilištu. Okretnice za vagonete. razmak.Uzdužni nagib do 20 %. komandni pult. Zaštitne mere od opasnog dejstva el. smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač. tako da sredina kutije bude na 1. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima. Ako je stub metalni. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el. utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima.48 19. . moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja. uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice. alata. moraju imati osigurač. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača. a spreda vrata. ne sme biti manje od 10 m. profil šina i sl. razvodna tabla. za prevoženje građ. instalacije na gradilištu. Kolosek za šinska vozila . koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. Priključivanje el.Vožnja radnika u vagonetima. metalnih i nemetalnih sirovina. stub.Dimenzije pragova. Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač. mora biti čvrst branik(od pragova i sl. koji ima montažnu zadnju ploču.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. za prevoz materijala. ak ojza to postoji potreba. struje. signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja. koje se zaključava.) Vagoneti sa preklopnom korpom. struje .Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. moraju imati ispravne kočnice.5-1. prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl. mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman. samo ako su kolosek. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode. može biti povereno radnicima. Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja. sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima. Električna instalacija na gradilištu .Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja.8 metara od poda. elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora. napr. održavati i uklanjati samo stručni radnici.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. Prevoženje .

ako je klase II i III.5 metara iznad pešačkih prolaza.eksplozivnih. TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik. vrši se samo kad je prekidač isključen. može biti manja od 2. podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima. Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih . 21. dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama. ako se ovo ne može obezbediti. visina iznad radnog mesta . alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem. Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika.nagrizajućih materija i sl. Privremene el. svaki gas ima zasebnu prostoriju. liftove. disu gas i sl.2metra a površina poda u skladu sa brojem boca. alat može se koristiti na otvorenom . imaju zaštitu na el. a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida.metalni delovi objekta povezani na uzemljivač. kranove. o čemu se vodi propisana evidencija.na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. mogu se prevoziti .Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: . . . koja se otvaraju u polje.transportne trake i sl. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima . koji se obezbeđuju zaključavanjem. .objekt nema veštačko grejanje.Uključivanje. Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. Mesta rada noću.eksplozivnoj izvedbi. U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . motorom je zabranjeno . gde može doći do povrede radnika.2. istovarati . osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom. mašine i uređaji . uređaje. nema prozore . U uslovima velike provodljivosti poda i vlage . Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. . Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata . kao i hodanje sa uključenim uređajem. . . . poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata.izdvojen. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil.kao opasne materije . Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR .spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. instalacije na gradilištu . postavljaju se za dizalice.5 m. motorima. moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa.ako postoji el. Dodavanje alata sa uključenim el. . Nastavljanje provodnika. Prenosni ručni el. . i zapaljivih materija.3.5 metara od poda . samo preko produžnih i razvodnih kutija. mora se sniziti napon na 42 volta. Električne instalacije i uređaji. na otvorenom prostoru. tako da visina bude: . . električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv. a prolazi i prilazi sa 80 luksa. prašine.49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje.Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. Kabel prenosnog alata .isključivanje ručnog alata.zaštićen od atmosferskih uticaja. sa odeljcima za pune i prazne boce. armaturom. Na visini od 2. mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti . Visina prostorije za smeštaj boca je min 2.5 metara iznad radnih mesta. skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije. vlage. Izuzetno. delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode. ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje.vrata na objektu moraju biti zaključana. Građevinska oprema.6 metara iznad kolskih prolaza. .krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala.

. Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja .naziv. broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. saobraćajnica i prolaza.Ako odeljak nema krov.naziv i sedište naručioca radova. Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka. . Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove .sa stabilnim stalcima.zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta. otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: . kada se u prostorijama. ako postoji.50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči. . boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha.naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt.Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova.u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja . telefona radne jedinice. sa šifrom osnovne delatnosti . sa posebnim odeljcima za svaki gas. koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi. ime. . mora se obezbediti . . gde je i kad i pod kojim brojem registrovan. datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa . Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama .naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova. Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja .provetravanjem prostorije.datum ugovorenog početka i završetka radova. pokriva se daskama i sl. po prolazima . Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. skelama i drugim mestima . dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . adresu . čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva.naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode. i ne preduzmu mere ZNR. pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena. VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA .prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' . rukavicama.Po završetku rada. 22.ime. stepeništima. kojom izveštava nadležnu inspekciju rada.naziv i sedište izvođača radova sa adresom. kao i rukovanje sa zamašćenim rukama . . Unošenje masnih materija . .Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se. .sa istim gasom. Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima. koja nisu namenjena za to. usklađenim sa navedenim propisima. 10 metara od otvorenog plamena.zabranom ulaska radnika . Eksplozivi i eksplozivna sredstva . .rukovodioca radova. izvođača. jamama.kao i druga sredstva koja troše kiseonik. alatom i opremom-zabranjeno je. prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta. posle smene . Zabranjeno je ostavljanje boca. zadnju poštu i br. prezime i stručnu spremu odgovornog lica. sadrži: .

Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge.. glicerina i kozmetičkih sredstava? 14. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE . Mere zaštite pri proizvodnji cementa. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. cevi vodovi)? 2. Mere zaštite na mašinama . Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. List FNRJ'' br. prese. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15.)? 6. silosi za suve i čvrste materije. bačve i rezervoari. Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. proizvodnja superfosfata. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16. gotovih uljanih boja i lakova? 13. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18.51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9.transportni uređaji. sušare. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. prese. Mere zaštite na mašinama . Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. kompresori. Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23. firnajsa.? 3. bačve i rezervoari. gipsa i kreča? 10. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti. Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena . 9) P I T A NJ A 1. kompresori.transportni uređaji.

Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje . Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju. ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno. .autoklavi.Manometri . kao što su puževi. moraju u pogledu materijala. . rešetkama. Ako u presu . Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge.najveći tovar (kg ili m3) . . za vreme rada dođe materijal. Bajonetni zatvarači autoklava . načina gradnje proizvodnje i opreme . a ako radi više od 12 sati dnevno. moraju biti: . BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama. ako su na otvorenom prostoru . otvori za punjenje i pražnjenje. ne smeju se podmazivati mineralnim . Kompresori za kiseonik i azot dioksid . koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. dok poklopac nije zatvoren. sa prekidačem . mora imati manometar u ispravnom stanju.ne mogu rukom da se dohvate. Na svakom kompresoru . sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska. poklopcima i sl. Svaki sud pod pritiskom . ventil sigurnosti. mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja. nesagorivog materijala.snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. mora postojati ispravan manometar . odnosno vadi prerađeni materijal. ne smeju se nalaziti mostići za prelaz. životinjskim i biljnim uljima. Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja.52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac. . Masa koja se obrađuje . moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak.Najviši dozvoljeni pritisak . tako da opasna mesta. Svaka centrifuga mora imati kočnicu .dozvoljen broj obrtaja . mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju. mešači za vreme rada . moraju biti .snabdeveni poklopcima . AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom. kojim se sprečava opasno povećanje pritiska. . moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima.široki najmanje 45 cm.stalno održavani u čistom i suvom stanju. emajl i uljane boje. odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu. sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara. mora biti označen na manometru.čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. valjci.građeni od metala i dr. koristi se glicerin + voda. mora biti zatvoren. Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni. onda i dva puta godišnje. .Zabranjeno je naglo kočenje.godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama.

moraju biti postavljeni tako na autoklavu. mogu se vršiti . Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta .Svake treće godine. slavine . Teretnim dizalicama . ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju . a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda. mogu biti: . tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije . se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak.smešteni pod zemljom. ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska. postaviti natpise o sadržini i merama zaštite. Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . Manometri i sigurnosni ventili . a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. Dizalice .? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) . moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak. Cevovod.postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah.učvršćeni na oslonce .postavljeni tako da su pristupačni. moraju biti.snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama. transportni puževi i sl. Radovi na opravkama i sl. Dok je autoklav u radu .premazani odgovarajućom bojom i označeni.evidentiraju se u knjigu dizalice. za vreme opravke . da se cevovod može širiti i skupljati. Periodični pregled i ispitivanje . zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima. moraju biti: . i sl. Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska. i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt.Ako su gasovi i pare štetni i opasni. sušare. . . zatvarač sa zavrtnjevima se otvara. moraju biti osigurani . očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija. 2. CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali . Aparati za vakum . čekrci. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni. osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz. ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti. Po završenom procesu . u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica. dizalice. Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično.Ovaj interval se može i smanjiti. Pregledi i popravke . radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala . Sudovi pod pritiskom.vrši se svakih 6 meseci . tako da se postepeno otvara. ne smeju se prevoziti ljudi. dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi. koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska. mali bageri . vitla. moraju biti postavljeni .53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. kada je uređaj isključen. .tečnosti. odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. silosi za suve i čvrste materije.moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri . sa ispituje unutrašnjost suda. moraju biti u ispravnom stanju. . pored ventila sigurnosti. Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . da sadržaj ne ometa njihov rad. tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti. .

snabdeveni stepenicama i platformama . . Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza. za lak pristup. učiniti neškodljivima. Ćupovi i baloni za kiseline . kao i potrebni termometri . kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. kojima se može prići svakoj strani silosa.strujanjem toplog vazduha . Generatori toplote. parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha. uz primenu posebnih mera ZNR. moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. koriste se silosi . moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . ali da ne može propasti radnik. 3. i sl. ne smeju se zadržavati u sušnici . a ako su od stakla . moraju se pre ispuštanja u atmosferu . moraju se primeniti mere ZNR . a naročito kada se suši. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara. ugrađenu na vrhu . a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi . moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: . radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice. .Ne smeju se slagati jedni na druge.ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa.drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. Lica koja opslužuju sušnicu .Pre punjenja praznih sudova. i nepropusnim za vazduh.. Otvoreni silosi sa košom.54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. iz kojih se materijal uzima sa donje strane. moraju imati cev za punjenje . Na ovakvim sušnicama .radnik koji ulazi u silos . koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama. koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju.Ako su pare i gasovi . gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir. onda ceo sistem mora biti zatvoren . moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. štetni. Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv.Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti.Pri otvaranju čepova na bačvama . ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. da se izjednači pritisak. moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje. radi izvlačenja u slučaju potrebe. a cev za pražnjenje na 15 cm od dna. vakummetri. sa gornje strane.Čep se otvara oprezno . Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije. Ako je neophodno da radnici uđu u silos . u kojoj se suši lakozapaljiv materijal . Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU . koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu. Burad za skladištenje kiselina. u rasutom stanju . Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje. a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe. prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. za radove na visini.nesagorivim materijalom. mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti.Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih. pregledati ih da u njima nema vode. Rezervoari za opasne tečnosti .

U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. cinkoksid. moraju biti hermetički prijanjati za lice. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima.naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom . olovo. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja.5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm. koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%. debljeg platna. štetne prašine.naočari sa ramom-kutijom . i dobra lokalna i opšta ventilacija. živa i njena jedinjenja. kože sa providnim staklima debljine do 3 mm. od metala . azbesta. Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima . zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline.Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom . trinitrotoluol. bromati. i za zaštitu od svetlosnog zračenja . vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. . moraju se koristiti zaštitne rukavice .naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike. sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas. m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom.Pri radu u finoj i štetnoj prašini . radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: . od vrućih materija. moraju se koristiti gumene rukavice. Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi.sa otvorima za ventilaciju. obrada kamena. koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. a sastoje so od gumenog okvira .Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava.van objekta na bezbednu udaljenost.izrađene od debele kože . . TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi . kiselina i lužine. crvena boja za-ugljenmonoksid. plastike . . koja je grublja . pomoću detektora. ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama .Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. arsen. moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa. mora postojati ručna i svetlosna signalizacija. koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom). Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare . Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima . koriste se različiti filteri. RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine. sa bezbojnim staklom debljine 2.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. gde je koncentracija kiseonika ispod 16%.Pri pojavi štetnog gasa. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) . koriste se i azbestne rukavice. Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom. .55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu. preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. para i gasova. jetkih i nagrizajućih materija . otporne na te materije.naočari protiv otrovne prašine. mangan. moraju se kontrolisati na nepropusnost. soli barijuma. Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima . cijanidi.U zavisnosti od veličine čestica prašine. ugljena prašina).

uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme. osim na kratko radi intervencije .lakozapaljive tečnosti. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći . naročito se ne sme sipati benzin. mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva . . ne sme se ručno sipati gorivo. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom . Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom. u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam . Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja. Pre ulaska radnika u komore . Cevovod za peći .materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina . 5. Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje. koje se prospu po podu . uljani lakovi. prašine i gasova.u slučaju gašenja plamena.materije koje nisu isparljive. mora se isključiti dovod struje do grejača. boje sa organiskim rastvaračem . mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.Prostorija za orošavanje.Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni. radnicima kod piritnih peći i turmova. moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. koji su sadržavali: . sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote. već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča.užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana. ne smeju se raspoređivati na takve poslove. vrata i prozori .Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. karbolno ulje i sl. Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja . alkohol . promaje ili da opadne pritisak u cevi. sa krovom bez tavanice.U peći i ložišta. te moraju imati zaštitna odela. lužine. Radi razblaživanja. 4. dva puta višlja od piritne peći. ne sme se sipati voda u kiselinu. ložište se pre upotrebe provetrava . mora biti prostrana .tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje. pod . mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom. etar i sl. O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita . koji je sa spolja obložen i ojačan. moraju biti od nezapaljivog materijala. tečnosti do ložišta peći. metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama .Pre paljenja peći na lož ulje i gasove. elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima.petrolej. gumene rukavice i gas maske.benzin. niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom. Cevovod koji dovodi lož ulje. koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki.asfalt. ako je temperatura iznad 500celzijusa. Prilikom sečenja plamenom. sušenje i pečenje. moraju biti od jakog olovnog lima. mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti .aceton . u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji.. petrolej . reznim pločama. dizel gorivo i sl.Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike. benzol . moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje. dizel gorivo. oko peći za žarenje . Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje .56 Nagrizajuće kiseline . lakove. ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. koje se zagrevaju gasom.Zidovi .i ventil za automatsko zatvaranje gasa. Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja .proizvodnja superfosfata. zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova. . .moraju biti snabdeveni .Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. katran.

mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat . te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra . gas maskama sa odgovarajućim cedilom.visine najmanje 25 metara. a mesto isprati vodom.Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu. prave se mostovi za prelaz. moraju imati gumirano zaštitno odelo.a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata.Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat. Samo ako to potrebe nalažu. Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. moraju biti od keramike . pri čemu nastaje super fosfat. kao i azbestnim rukavicama i keceljama.moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina. respiratore i gumene čizme .Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama. Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. Uprostoriji gde je smešten reaktor . gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor. dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . gumiranim rukavicama .Na mestima i uređajima . u kojima kaplje rastvor lužine .kace za kristalizaciju plavog kamena . a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama. iznad bazena. . Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova. rastvorljiv u vodi.Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina. preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . rukavice i radnu odeću i obuću. za zaštitu od sumporne kiseline. Bazeni. respiratore protiv prašine. Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. mora se odmah popraviti . kožnim rukavicama i gumenim čizmama . . Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) . može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli . gumene rukavice. koji je veoma otrovan i teži je od vazduha. 7. mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) . gumiranim čizmama. Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline . Radnici u ovom pogonu . Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina. Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona. 6.57 gumiranim odelima. mora postojati dimnjak .

mora biti mehanizovan. radnici moraju imati respiratore. a gde to nije moguće .Za rad uz ove peći . moraju se uređaji hermetizovati . 8. Punjenje koševa i silosa. Mlevenje kalcijum karbida . Prašina od uglja i cementa .Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . Ove peći moraju biti termički izolovane . bazira se na prženju krečnjaka. i dobija se kalcijum karbid(CaC2).Otvoreni deo električne peći . u mlinovima i sejalicama. Ubacivanje sirovina u električne peći . moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije.azota .58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina.Radicima koji pakuju cement . Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom. uz dodavanje azota. radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo . koje se više ne koristi. gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . 9.Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča . radnici moraju nositi respiratore. mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi. postaviti štitove.poklopac od lakog materijala. U silose i prostorije gde ima cijanamida . da se spreči stvaranje eksplozivne smeše. na temperaturi od 1500 stepeni. Usijana masa cijanamida. ciklona i sl. pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine. mora biti zaklonjen štitom od lonaca. mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija . . moraju biti obezbeđena sredstva LZS. ferosilicijuma i ferohroma . U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. mora biti mehanizovano. koji se potom melje. koja se razvija iz vertikalnih peći.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena. mora biti mehanizovano i proces hermetizovan. ista se mora oprezno i postepeno otvarati.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice. radi dobijanja živog kreča (CaO). radi dobijanja klinkera . da se preči zračenje u radni prostor. a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane. U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline. Uovim odeljenjima. da se spreči stvaranje acetilena. moraju imati odušak. ne sme se puštati u okolni prostor. Mere zaštite pri proizvodnji cementa . Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži. da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena. na istoj temperaturi.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. Radnicima koji rade kod peći . moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama. zabranjena je upotreba alata koji varniči. radi odvođenja toplote iz radnog prostora. koji se melje u prah i dobija se cement. Prenos materijala od peći do drobilice . Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće.ekrane za zaštitu od zračenja toplote. gumirane kecelje. za kalcijum karbid u prahu. obzirom da rade sa vrućim materijalom . mora se odvijati u zatvorenom mlinu .u prisustvu neutralnog gasa. Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. koji se prži sa koksom na 20000C. već se moraju taložiti pomoću filtera . naročito kad je pod pritiskom. moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice. da se spreči širenje prašine. gumenih rukavica.

odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora. Kalijum hlorat . Pri izradi glava šibice.Za proizvodnju mineralnih boja . mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara . Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju. Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja. da se mogu svakodnevno preti i čistiti. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija. mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. ojačane kožne rukavice . moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine . Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja. Prostor oko peći . moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . pri čemu se dobija živi kreč (CaO). pesak i sl. za zaštitu od oštrih ivica .59 radna obuća i odeća i respiratori.sumpor i ostala jedinjenja.Ventili za ovaj uređaj moraju biti min.U prostorijama za rad i magacinu. parafinom. PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . 20 metara udaljeni od skladišta. 11. Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa. kao oksidans . sumpora ili njegovih jedinjenja. koristi se i cink . bez organskih primesa. moraju imati i zaštitne kapuljače. u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene. moraju imati hvatače prašine i taložnike . Prostorije u kojima se melje.radnici pored zaštitne odeće i obuće . . kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala . koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS. Najmanje jednom nedeljno . Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa. ZnO.Čist proizvod je olovno belilo. vazelinom. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte.Otpaci od olova. 10. Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. da se spreči nastajanje olovne prašine . koja se moraju taložiti i neutralisati.Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. sirovina za proizvodnju i sl. kamena. da se spreči uzvitlavanje po vazduhu. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti . krečnjaka (CaCO3). vrši se čišćenje pogona. moraju imati zaštitne maske ili respiratore . zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. Priprema i prerada (usitnjavanje .Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji. prosejava i pakuje gips .da se ne zagađuje okolina. sa kojima gradi eksplozivne smeše. pa mu se dodaju ostale primese. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje. jer se radi o oksidacionom sredstvu.Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala.želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. i ostalim zapaljivim materijama. Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače.Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti.Pri ručnom utovaru . Podovi i zidovi radnih prostorija. uređaja mašina i sl. koja je otrovna. stakleni prah i želatin. Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja . U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara.

Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja. vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. koji se izbacuje u atmosferu. firnisa . U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda . Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu. moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima . 12. moraju se podmazivati .60 Delovi mašina. . gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. pročišćava vazduh .? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena. gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova. koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. drugi naziv je ''firnis''. putem. moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. transportne trake. zbog mogućeg klizanja. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. očima). Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . zaštitne rukavice . Radi zaštite radnika u proizvodnji . Magacini lanenog ulja . pužni prenosi. jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. 14. tople vode ili indirektno el. koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . vrši se isključivo pomoću vodene pare.od prskanja kapljica. Radne prostorije . radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. da ne dođe do trenja i požara.Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa.dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja.Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti. pod mora biti što češće pran. a potom dodatnim spaljivanjem gasova. može dovesti do požara. što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . moraju se smestiti u posebne prostorije. zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode. u većoj masi materijala. pomoću vizira. Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora.Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača . Pri izradi nitroceluloznih lakova . Veliki broj boja i lakova su monomeri . te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. glicerina i kozmetičkih sredstava. nakon ekstrakcije glicerina. kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose. izaziva opekotine po koži. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna . Opasnosti za radnike predstavlja. takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje.razvija se egzoterman proces. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama .Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova.Grejanje ovih prostorija . 13.neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: . gotovih boja i lakova . kecelje i štitnik za lice i oči. zaštitna odeća i obuća i zaštita lica . . moraju se primeniti zaštitne kecelje. koji ako je nekontrolisan . koji su obično organski peroksidi. zaštitne rukavice. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara. Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi .

melase iz repe i sl. U krugu rafinerije. što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija.re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. 16. Svi nadzemni rezervoari . 15.Po završenom procesu vrenja . . što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima . Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte. izomerizaciji i sl. te postavljanje automatske dojave i gašenja požara. uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom.eksplozivnoj izvedbi.Ako se koriste gasovi pod pritiskom. Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi. Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima .Frakcije se podvrgavaju krekovanju. mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom.zbogsamopaljenja. dizel ulje-gorivo.5 m. Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija. Nepoželjna emisija opasnih supstanci . zbog velikih količina ugljen dioksida .U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. koji se neutrališu. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika.alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80). potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti. koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka. U velikim pogonima špiritana.seme se suši u sušarama.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. polimerizaciji .Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja. .skrob prelazi u šećer . mora postojati vatrogasna jedinica. Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri. 2.Hidrolizom . nakon čega dodavanjem kvasca . kao i ostale zapaljive tečnosti.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. u odeljenju destilacije . najmanje 100 metara. pristupa se destilaciji alkohola. da se vlažnost zrna smanji ispod 14%. Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . radi odvođenja nastalog sumpordioksida. ako nisu ukopani u zemlju . moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka . koji čine tehnološke procese: separacija. odnosno moraju imati hlađenje vodom. olefina.Po potrebi . mora takođe postojati veštačka ventilacija.Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. tretiranje frakcija i blending. maziva i bitumen . frakciona destilacija. onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv). uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju. Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja . Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte .61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima . zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) . pšenice. parafina i aromatičnih ugljovodonika. zaštitu lica i očiju. Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću. petroleum. obuću. benzina ili benzola. pumpe moraju biti u protiv. manometri. Svi cevni vodovi . nastaje alkoholno vrenje. kukuruza . moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. nikako komprimovani vazduh. te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija. pri čemu ostaju rafinerijski gasovi. Sledeća faza je ljuštenje semena. moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću . reformingu.U prostorijama gde ima puno para špiritusa . Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira.

nastaj eetil. da se spreči pad radnika u opasnu zonu. gumene rukavice .Transportne trake i kanali takođe. Nakon ekstrakcije masti .Pri ovoj proizvodnji. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice. takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela . Rezervoari sa etil etrima. Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje.Finalni proizvod. u bazenima za kvašenje. gde se pretvara u rezance. 18. Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom . moraju biti ispravni termometri . Svi kanali . na uređajima za proizvodnju. moraju bitiograđeni ogradama . nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera. 20. moraju biti vidljivo označeni .Kanali za smeštaj i plavljenje repe . pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza.Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija. a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore. gumirana odela. a sa spoljnje strane . sprečen zaštitnim ogradama . da se spreči uključenje . 19.Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom. ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka .Rezervoari za smeštaj etil alkohola . moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. U toku rada ekstraktora . za gašenje vodom. palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode. nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina.etar. a pristup radnika do vrelih delova.Radnici u tom delu proizvodnje. počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina . a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre. zatim se pere uz upotrebu velike količine vode. koja se lageruje u velikim naslagama. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? . zbog dezinfekcije i pranja. gumene rukavice i po potrebi respiratore. Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . Sledeća faza je pranje sirovine . moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe . da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza. a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje. manometri i pokazivač nivoa . U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase .U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje. koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. moraju biti osigurani od pada radnika u otvore . na temperaturi od 140 stepeni celzijusa. moraju imati sve potrebne merne instrumente. preostala masa se kuva i dobija se želatin.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda .62 17. a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. jame šahtovi u sistemu za pranje repe . da se može prati. moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata.gumene čizme. a cevovod mora biti nepropusan. zabranjeno je pušenje .zbog nepažnje ili slučajno. moraju imati gumene čizme . šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima. što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije.Radi sigurnog praćenja procesa . a cevovod se mora kontrolisati. pare. pri čemu bi došlo do varničenja.od prljavštine i kreča. postavljene rešetke. dovoljan broj hidranata.

Kod ručne manipulacije drvenom građom . pare i dejstva lužine. moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. prva faza je usitnjavanje drveta . transportne trake. Radnicima kod rada na retortama. ksilen. a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. i fenoli. U ovim magacinima. moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. Opasnosti po radnike . ugljen – dioksid. i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. krezol. .63 O: Pri proizvodnji tanina . u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. zaštitne kecelje . Magacini drvne celuloze i pamuka . viljuškari i dizalice . te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. a za zaštitu od vrele vode i sl. koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . koji nastaju u procesu proizvodnje. ugljen –monoksid . te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. a u slučaju pojave štetnih gasova. Opasnosti po radnike .Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline .Kazani za impregnaciju .moraju biti zaštićene. da se dobije piljevina . 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. štitnik za lice. te otvore za prinudno ispuštanje smeše. moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. Sušare i uređaji za sušenje celuloze . Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči. kožne kecelje i kožne rukavice. čini sumporna i azotna kiselina. nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam. Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline. odgovarajuće maske. moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. te može doći do eksplozije. moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. toluen. Sušare za nitrojedinjenja . tečnu fazu .Smešu za nitrisanje . te da se proces što više hermetizuje. Kod proizvodnje-suve destilacije drveta . na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode . 50 metara. terpeni. u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje. Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta. kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova . PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka . Mašine za zarezivanje pragova . mora postojati automatska dojava i gašenje požara. da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. moraju biti udaljena min. Uređaji za nitrisanje . ako proces postane isuviše egzoterman . manometre. rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta. za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. koja je zapaljiva i eksplozivna. izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. koju čini sirćetna kiselina . benzen . 21.

Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno. Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica. 24. da ruke ne dođu u opasnu zonu.Na valjcima se mora raditi oprezno. zabranjeno je. moraju postojati zaštitne naprave .Pristup besposlenim licima. ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji. dobijenih ovim postupkom. radi odvajanja vodene pare .može biti samo uz pomoć tople vode. a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova . Odeljenje za punjenje boca kiseonikom. moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara.Guma se u novije vreme . U jednom skladištu .Pri procesu prosejavanja gume . Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa . bušilica. Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . koje će sprečiti pristup u opasnu zonu. od drvenih greda debljine preko12 cm. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi. Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala.Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl.Pre komprimovanja. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije. a dve glavne komponente su mu nopren i butadien. iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik. napravljena od nitroceluloze i kamfora.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom.Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se. celuloida u drugim oblicima. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola. 23. moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda . bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju..Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji .Ne rastvara se u vodi. ili od drugog materijala . odnosno 4000 kg. guma. koje rade pod pritiskom vodene pare. da bi se dobio tečni vazduh. moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom.Magacinski prostor i proizvodne prostorije . moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu. Mlinovi za usitnjavanje stare gume . bez upotrebe prirodnog kaučuka. dobija hemijsko-tehnološkim postupcima. mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom. hod unazad. glavom ili delom tela. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala . te je potreban veći broj izmena vazduha. da se mogu uključiti rukom.64 22. nogom. mesto obrade mora biti hlađeno vodom.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom. čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha. Cevovod za različite vrste gasova. pri lepljenju i rastvaranju.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida .Otpaci i sitni komadi .Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. prese za vulkanizaciju . tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom . mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. sa lakom krovnom konstrukcijom. i glodalica. moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara. moraju biti prostrana i dobro ventilisana. koji se lako pere od nataložene prašine. gde se stvara prašina. vazduh prolazi kroz prečistače . pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha. . U odeljenju vulkanizacije . azot i ostali gasovi. Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca .

Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . 25. te je otrovan gas. podležu periodičnom pregledu i ispitivanju. moraju imati ispravne vođice. satiniranje i prevlačenje hartije . izuzetak su ručne mašine za sečenje..Radnici za slučaj opasnosti. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat . koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena). Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida. sve el. koriste se oksidaciona sredstva. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN. korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu. Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje .Čist acetilen se ne može komprimovati .Rastvoren u vodi . maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. Na2SO4 i Ca(HSO3)2. drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak. najveća dopuštena težina šarže. a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0.Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. . podležu propisima za sudove pod pritiskom.. koji nerastvaraju celulozu. a proces hermetizovati. tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta..5 bara . ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu.spontano eksplodira. pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta . moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja . moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora. a ovi uređaji moraju biti hermetizovani.Kao sredstvo za izbeljenje. moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža. 26.Mašine za sečenje hartije . Radni valjci kalendera za glačanje.daje cijanovodoničnu kiselinu. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje .65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom. a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. Kao rastvarači koriste se NaOH. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom. Prostorije sa razvijačem acetilena . zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl. kao i upotreba alata koji varniči. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti.Predstavlja veoma snažan otrov. STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom. U proizvodnim pogonima. Nepovoljni porast pritiska u generatoru. već lignin . i moraju imati ventile sigurnosti. pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN. mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. koristi se hlordioksid. moraju imati dobru ventilaciju. Poprečni i uzdužni rezači hartije . N a generatoru acetilena . jer na pritisku iznad 1. instalacije i uređaji . korišćenjem rastvarača.5-80% . materije u drvetu. zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre. moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu. Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja .Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika . smolu i dr. te boce i delovi opreme.1 mg/m3. mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida. Cilindri za sušenje pod pritiskom pare.

rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom. . List SFRJ'' br. mora biti u posebnom objektu . Manje opravke .40% u smeši sa vazduhom. Na posudama u koje se pakuje HCN .mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom . pranje vozila. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja . . Proizvodni pogon cijanovodonika . kretanje vozila u krugu preduzeća. moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline. respiratori sa odgovarajućim cedilom. odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika. vrši se u posebnim prostorijama – radionicama. ispitivanje kočnica. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas. sa min. Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije . kretanje vozila u krugu preduzeća. a za rad sa praskavim materijalima. .vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana. ispitivanje kočnica. pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. 200 metara i min. pranje vozila.stavljanje i skidanje guma. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom.mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline. mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. moraju se preduzeti sledeće mere: . taložnicima sa oduškom za gasove.stavljanje i skidanje guma. Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. moraju se držati u odvojenim prostorijama. U stovarištu sirovina . i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja. mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje . Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima.66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika . 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga. 25 izmena vazduha na sat. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min.u prostoriji za cijanova jedinjenja . u granici od 6. Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata.55/65) P I T A NJ A 1. rad sa akumulatorskim baterijama)? 2. . se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika. U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika.

2.Kada se vrši opravka kočnica . zaštitnu kecelju i sl.Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila. instalacija sa akumulatora.Vozač ne sme pustiti motor u rad . a u radnim prostorijama do 5 km/čas. Kod većih popravki .Punjenje guma na skinutom točku .Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas. ispustiti vazduh. Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor. mora nalegati u žljeb. vozilo se mora obezbediti od pada i požara.Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje . mora se kiselina . RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku. kao i u javnom saobraćaju . postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju. Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila. mora biti: . Mere zaštite pri prevozu vozilom? . a vozilo u stanju mirovanja. Brzina na probnim pistama .rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2. Kod mehanizovanog pranja .Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica . prozori zatvoreni . gumene rukavice. N2 .ispod vozila sne sme curiti gorivo.Pre skidanja guma iz unutrašnje gume.Elastični prsten spoljnje gume . može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke.Ako se vrši skidanje točkova . Kod radova na zavarivanju. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora . moraju biti u Ex izvedbi.Guma se ne sme stavljati na zarđao .pod vozilom su ljudi''. pušiti ili raditi alatom koji varniči. instalacija i vodova. rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu. mazivo antifriz ili elektrolit.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. ispod osovina se postavljaju nogari – stalci.Ako se elektrolit. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka. može se vršiti na otvorenom prostoru. a el.masa vozila uzemljena. koje se posebno neutrališe. KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama. mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj. instalacije na vozilu zaštitćene od vode. Za vreme ručnog pranja vozila . Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator. motor ugašen . . menjač ubaciti na najmanji prenos. ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora . dovoljno udaljenom od el.radionicama . mora biti hrapav.Ako se vrše radovi. Alektrične instalacije i uređaji . PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom. ne sme se raditi sa otvorenom vatrom. pod točkove ubaciti kočne papučice. naročito pri ručnom skidanju i prenosu. U radionici sa kružnim kretanjem vozila . moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita.vrši se opravka''.Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva .klemne.67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti . može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen. dok se radi podešavanje kočnica. ako je postavljena odgovarajuća signalizacija.Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo.sumporna kiselina. u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu. napukli ili hrapav naplatak. radnik mora imati : gumene čizme. prospe po odeći i telu radnika. neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone. STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista. vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.baterijama.isključena el.Pod prostora za pranje vozila .

benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin.Tetraetil olovo je otrovno. samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora.U prostor gde ima isparenja benzola. kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator . vozač mora biti prisutan.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom . BENZOL Takođe je antidetonator. te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara. Periodični lekarski pregledi za radnike . dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu. moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom. priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv. pomoću levka u obične kante. List SFRJ br. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . 17/66) . Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom.Snabdevanje gorivom .Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke.bez sigurnosnih podmetača. pribor za šlepanje. i moraju imati sanitarne prostorije. isto tako i na kosinama i ivicama jaruga.) vozaču . buka u kabine ne sme biti veća od 80db. naprava. cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje.požarni aparat.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom.otrov'' i oznaka otrovnosti. pomoću prečistača. Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča . sa poklopcem na zavoj.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. ako se ulazi u rezervoar. koji se dodaje u motorni benzin. možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. pratiocu i radnicima na manipulaciji . Za vreme utovara i istovara vozila. a meri se 2 puta godišnje. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći. pomoću creva i sl.a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. najmanje jednom godišnje. da se obezbedi ujednačen rad motora. Pre polaska na put.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola. ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) .Za vreme rada motora. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar. zabranjen je.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta. proverava se tehnička ispravnost vozila.68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat. 3. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren . jednom godišnje.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima. jetke i otrovne materije i sl.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske .Radnici moraju biti periodično pregledani.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz. može bitisamo uz primenu LZS za radnike.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila.Otrovan je i štetan po zdravlje. Vrata na kabini. rezervne delove. te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom.

bočno rastojanje min. mora postaviti sigurnosne podmetače. motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa.Pri skidanju tereta . Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. Na unutrašnjim saobraćajnicama . vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom.Pri nameštanju ovog tereta .5 metara. mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica. odnosno u zatvorenom prostoru. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara.5 metara.Ako utovar vrši više radnika .) .).istovaru . . radnici ne smeju stajati na teretu. mora se proveriti stabilnost. Po završenom utovaru . 0. transportne trake. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika.Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom. proveriti stanje tereta. Mehanizovani utovar. Pri slaganju tereta u vozilo.Širina platforme . 1. bale .papučice pod točkove. Rastojanje između vozila u koloni min.Ako je na kosini .furgona . Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2. može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. osvetljenost mora biti min 120 luksa. mora bitiosvetljenja. vozač proverava stanje tereta i stranice.. materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. ako je tehnički nemoguće . viljuškari i sl. jedan radnik mora kontrolisati rad.. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3.) preko strana utovarnog sanduka. Pre otvaranja stranica . sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima. Utovar tereta u komadima (sanduci. rampe za utovar tereta je 1. na dno se slažu komadi veće težine. 2. auto dizalice. utovarivači . 1 metar.Ako postoji razmak između tereta . rolne i sl. Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg. Pri utovaru-istovaru na rampe. Saobraćajnice sa tvrdom podlogom .6 metara. Unutrašnjost kamiona. utovarivač). mora biti odvojen od prostora za ručni utovar.69 P I T A NJ A 1. moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana. Otvaranje stranica kamiona i prikolica . Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila .5 km/čas.istovar tereta(dizalice. moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači.)? ODGOVORI 1. težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg.Vozač može prikupljati teret do 20 kg. Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka.Prilazi do vozila min. burad i sl. cement.Ako se vrši ručni prenos. autoviljuškari . po kosini od 250 . bitumen. asfalt i sl. vozilo mora biti uz samu rampu. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas. Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi . udaljenost od vozila je do 25 metara.istovara u vozilo . širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj. postavlja se siguran most.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka.vrše najmanje dva radnika. transportne trake. kao i za javne saobraćajnice. pri utovaru. Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara. vozač mora imati manipulativnog radnika.

Između transportera i gabarita objekta ili vozila . smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. autoviljuškari . kao i posle većih popravki .međusobno udaranje i trenje boca . čeličnom trakom. moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri.. Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće. odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom.Teret mora biti vezan lancima. moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju. a u toku rada . protiv kotrljanja. balvani. mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina.u sanduku sa čeličnim bocama . Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi. osim butan. u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica. 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. Pri prevozu drugih tereta (šine . kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. mora imati čvrste stubove. profili i sl. raspoređen ravnomerno na oba kraka.Pri slaganju bačvi jedna na drugu. .70 Buradi i bačve. Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled. moraju biti uzemljeni.)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom. istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: . osim radnika na utovaru. utovar. Autoviljuškari na gusenicama . vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove.. auto dizalice. Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je . kofama i sl. bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica.Balvani deblji od 20 cm. Transporteri koji rade na električni pogon .ventil čelične boce mora imati metalnu kapu.u sanduku vozila. korpe. da se kod otvaranja stranice ne obruše. jednom godišnje periodični zdravstveni pregled. moraju u celini biti povezani lancem. moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . na propisan način. mora biti onemogućeno . Teret na zahvatnoj viljušci. 3. valjaka i dodirivanje delova u pokretu .čelične boce sa tehničkim gasovima . AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . . mora biti bočni razmak min. grede. . Za poduhvatanje tereta.boca. Pre puštanja u rad. mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca . moraju se transportovati polegnuto u ležištima . zabranjeno je čišćenje trake.. . Za vreme utovara-istovara. koji su na gornjem kraju povezani lancima. između . tereta iz vozila . Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama.obložene debelim filcom. u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti. a kod završetka rada. koriste se odgovarajuće palete.) za istovar .Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana. lancima. samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži . Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. postavlja se u donji položaj. sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS. koja je osigurana od oštećenja(sanduci . Prevoz . . sa grabuljama. koristiti kose rampe. mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju. Za vreme rada transportera. zabranjen je prevoz ljudi.

Ispred sedišta. . Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6.71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . Auto dizalica . 2. mora ispunjavati uslove: . Podizanje tereta . krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. oprugama i amortizerima) otkloni udarce. pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. još jedan radnik za signalizaciju.Zabranjen je provoz lica na viljuškaru.Nagib terena do 30. njihovu opremu. u blizini električnih vodova. mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima. 3. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9. Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom). Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice..da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. potrese i vibracije za vreme rada. Zabranjen je prevoz lica dizalicom.Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta . AUTO DIZALICE Na autodizalice.Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl. mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje. uslove koje mora ispunjavati dizaličar. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. preglede i ispitivanja. ako je to neizbežno . a kod guseničara je min. ribarstvu i pčelarstvu? 1. rad usmerava treći radnik. . . može otpočeti . Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . moraju biti pomereni unazad.da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. Pri manevrisanju autodizalicom .da omogući lako upravljanje svim komandama . da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. Mere zaštite pri radu u stočarstvu . primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice.da obezbedi položaj vozača . 4.da zaštiti vozača od ispadanja . List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara. pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta. onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje. sedišta za vozača . ODGOVORI 1. 25 cm.

sa nagibom većim od 20 0. a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu.da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima. koju određuje preduzeće. priključno vratilo i sl. Mesto za stajanje.ugao nagiba terena. mora osigurati suvozača od ispadanja. priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima .tegova. mora imati zaštitni ram koji štiti vozača. . mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana. moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje . je sa hrapavom podlogom. . .) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu. nagibom. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. Rotirajući elementi na traktoru (remenici.najveće dozvoljeno opterećenje. .ili čeličnim mrežama . Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. . treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja. lančanici . Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju. Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine . koja sadrži: . ako postoji na blatobranu . ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. na vidnim prilaznim mestima. Pokretne delove . Mesta na kombajnu. Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja .vetrobransko i prozorska stakla .Pre početka žetve. . moraju imati signalizaciju . moraju biti od metala i protivklizne. i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu. kod guseničara.da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca. i ostale preglede. Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu. Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača. Na traktorima . gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi .ugao nagiba terena na kome se može okretati. Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. na kome se može neopterećen kretati. vršidbe i drugih sezonskih radova.najveća dozvoljena vučna sila. tako da pruža zaštitu kod prevrtanja. minimalno po dužini kabine. . mora ispunjavati uslove kao i za vozača.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne. Sedište za poslužioca . Traktori i samohodne mašine. Za vreme rada motora traktora . koji rade na terenu .mora se obezbediti siguran rad. protiv klizanja .da ne ometa izvršenje radnih operacija.da bude izgrađena. zabranjeno je sipanje goriva .72 Sedište za suvozača . . .da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom. Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor. uređaje za osvetljenje i kočnice.da omogući dobru vidljivost. koja mora ispunjavati uslove: . Gusenice. nedeljne. moraju biti natkrivene čvrstim limom. maziva i vršenje popravki. 3. 2.

Pri kretanju. Za noćni rad . 5.zabranjeno je.73 Pod na radnim platformama od lima. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla. . Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala. ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. kao i na traktoru. dodatno mora imati: . mlinovi krunilice za kukuruz.protiv. Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama. može se vršiti . kombajn i ostale mašine. oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake.). Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . traktor. mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona.Radi otklanjanja tih opasnosti. Mere zaštite na kombajnu .Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame. a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup). valjak i sl.cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode . podovi protiv klizni lim.Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore. osim prednjih svetala. koji je pokretan ili fiksiran. Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. Priključna oruđa (plug. Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje . .ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) . Brigada kombajna(tri i više). Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom. Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram.određeno mesto za odmor i pušenje. ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . smeju se opterećivati samo mrtvim teretom. tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja.sajlu ili lanac za uzemljenje . 6.traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje. Na mašinama sa rotirajućim sečivima.samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. tanjirača. . rukohvatima.natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre. vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje. koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima. Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima . za vreme žetve su: . kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen. postaviti štitnike. . zaštitnim ogradama. drljača. kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom. moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame. radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama.mora imati ugrađen hvvatač varnica. seno .požarni aparat tipa ''S''-9. . preko protivudarne opruge na rudi. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) .Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu . priključen na masu. 4.sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. dok je mašina u radu. Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja .

Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara. Kada su odloženi u ambare i šupe . moraju imati ispravan graničnik raspona. a ako su na prevoznom sredstvu . levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova. kao što su kose. makaze. ne može postići prislanjanjem na stablo . Dvokrake lestve .Pri slabijem vetru . Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema . natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova. koji izdržava radni pritisak). OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima . koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi .van gabarita uređaja. gumene rukavice i respiratore. Pre upotrebe se proverava ispravnost. Na rezervoaru. ne smeju biti polomljene ili krpljene.74 Na stacionarnim uređajima . moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama. držanje i promet otrova.hidroforu . rasturanje . kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore. Ambalaža: gajbe. Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano.Ne smeju se rasturati po jakom vetru. pumpe i prskalice su uređaji . cevovodi. . 7. mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. Na pumpi .Radnici na utovaru –istovaru. i kapacitet označen u litrama. vršiti uz vetar. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop . ako se udišu prašine. Kod mobilnih uređaja-tarupa.Ako se stabilnost. jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna. pomoću traktora i prikljuka . Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački. vile srpovi.Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. i moraju biti izrađeni od materijala . takođe mora postojati manometar. moraju biti od čvrstog materijala. Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije. kuke i sl. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari. Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice . je minimalne dužine 50 cm. Na prilazu i na samom skladištu .Izdavanje materijala samo uz pismene naloge.Zabranjen je prevoz ovim uređajem. ekserima i sl. koje se koriste u voćarstvu. Lestve .Takav alat je zabranjeno dobacivati. moraju biti pridržavane. koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju . ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala. da se spreči povređivanje.Neovlašćenim licima zabraniti pristup. koji rade pod pritiskom . moraju imati zaštitnu odeću i obuću. korpe i sl. Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. moraju biti tako postavljeni. da ne izazovu povrede radnika. koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama . Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi. 9. radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice. moraju se pažljivo prenositi . 8.

Originalnu ambalažu. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2.primena? 23. Preventivne mere.14/89-funkcija medicine rada)? 9.Nica čl.Mastriht čl. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.118.ovlašćeni nadzor)? 10. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. Konvencija br.118.Zakonu o BZNR? 20. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl.75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti. 136 i 137. Rezolucija Saveta EU-1987. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6.o bezbednosti . Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. Konvencija br. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore. XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1. 155 o zaštiti na radu. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. 5/56. Opšte priznate mere? 29. Uređivanje prava. 209 i 210)? 4. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. br. jačanja kulture prevencije)? 7. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. 7/87(cilj i značaj)? 8. Evropska socijalna povelja(čl. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. Opšte mere poslodavca(član 15. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13. Luksemburg čl. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. Zakona o BZNR)? 24. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br.Juni 2005 godine? 3. 3-1996 godina)? 5.

Juni 2005 godine? . Izražava punu spremnost: . Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. verske zajednice. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. 8. sindikate . zemalja kandidata za članstvo u EU. . medije i sve građane da se proces ubrza. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. 6. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. Služba medicine rada-uloga. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. 7. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku.76 30. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. 2. Inspekcijski nadzor? 47. Prava i obaveze zaposlenih? 33. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4.da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. 2. Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. 5. 3. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir . odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. značaj i dužnosti? 37. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. strateški i nacionalni cilj. parlamentima zemalja članica .

socijalnu zaštitu .118. odnosno bezbednost i zdravlje na radu. u Rimu. koji će se postepeno uvoditi.Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve . . Evropska socijalna povelja(čl. uzimajući u obzir uslove i teh. U čl. su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja. U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: .poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika. . SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju.118.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. poboljšanje uslova života i rada . dijalog između poslodavca i radnika.Nica čl. brigu o osetljivim grupama. obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije. . . stupio je na snagu 1958 godine. .integracija lica koja nisu na tržištu rada. .77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja. 100 i čl. sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija. . Prethodili su im ugovori: . 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti.radni uslovi.Bezbednost i zdravlje na radu.dečji dodaci.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme. predstavnika Vlade. .uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. . sarađuje i odlučuje o BZNR.Mastriht čl. 136 i 137.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca . potpisan 1957 god. .Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: .Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu. 11 8 Ugovora. 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ.uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja. propise u svakoj od država članica. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu.uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju .socijalna pomoć.aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. . materijalno obezbeđenje porodice.zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu. regulisani su čl. U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . koji je formirala Vlada RS Odlukom br.socijalna sigurnost i socijalna zaštita. najveći program pomoći siromašnima. zaključen u Rimu 1957 godine. .obaveštavanje i savetovanje sa radnicima. 3. . 3-1996 godina)? . sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika.ravnopravnost muškaraca i žena 4. ZAŠTITA RADNE OKOLINE . Luksemburg čl. socijalne zaštite i zaštite radne sredine. čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU .

higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice. kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu. kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva. treba posebno uzeti u obzir: . . Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada. a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu.o bezbednosti .donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem . koja bi imala preventivni i savetodavni karakter.uzimanje u obzir razlike u polovima.kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika. 6.nepostojanje takve politike stvara veće troškove. . primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu. Članom 3. pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. proverenih mera iz prakse).ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije. sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: .Poveljom je regulisano 31 pravo . mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta.mogućnost prevencije.78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. u skladu sa čl. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada . pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada. od rizika pri radu sa opasnim supstancama. po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. uvođenje prevencije. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada. a stupila je na snagu 1999 godine. za sve radnike. socijalnog dijaloga. a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. uključujući i kancerogene. iz Ugovora o osnivanju EEZ. . .118a.unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu. pa se polazi od ovih principa: . .kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite . . .Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru.obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora. - 5. propisano je da su države potpisnice .Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope.broj radnika koji su izloženi riziku.stalno smanjenje nezgoda na radu . Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu . jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU . . Rezolucija Saveta EU-1987.usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu.u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu .

ove Konvencije. 155 . Svaka članica treba. Da ulaze slobodno . . koje podleže kontroli. organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. testiranje. .Sledeće su glavne aktivnosti . 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl.praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika.davanje saveta u pogledu zdravlja. . alata. 2. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. .projektovanje . instaliranje i održavanje radnih mesta. 4. 5/56.zaštita radnika i njihovih predstavnika . list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. uključujući sanitarne uređaje . . . u svako preduzeće. radnog vremena . Konvencija br. hemijske i biološke supstance i procesi rada. .prilagođavanje mašina. .identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje.učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada. ergonomije i u pogledu LZS. profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu . zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl. uznemiravanje .nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini. zavisnost od droga i alkohola. Konvencija br. ako ih ima. opreme . Da pristupaju svakom ispitivanju . kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. . 3. vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9. restorane i sl. bez prethodne opomene. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu .ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. mašina i opreme . da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR .osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita. 155 o zaštiti na radu. vođenje računa o veličini firme. o supstancama koje se javljaju na radu. poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti.organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda. u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika. . odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike. napetost.komuniciranje i saradnja . 8. koje su posledica rada.14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . a posebno: . list SFRJ''-Međunarodni ugovori br.79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres.davanje saveta o planiranju i organizaciji rada. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. Da ulaze danju u sve lokale. zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini. 7. u svako doba dana i noći. 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br. higijene rada. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije. br. analiziranje novih rizika. koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: . na nivou radne grupe i firme. svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini. 9.

zamena opasnih .izbegavanja rizika. zabavne itd. . poljoprivredne.radnik.davanje odgovarajućih uputstava radnicima. organizacija rada. da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci . Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta. . bilo sami.prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika. čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama. 4. . .prilagođavanje tehničkom napretku. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. komercijalne. registri i dokumenti.davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna. Savet se obrazuje od predstavnika Vlade. 12. 10. . Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika. da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom.40/05) . da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija. obrazovne. svako lice koje je zaposleno od poslodavca. inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu . Prilikom inspekcijskog pregleda. izbor opreme . uključujući stažiste i zanatlije. manje opasnim ili bezopasnim sredstvima. . bez domaće posluge. . uslovi rada . . . 11. delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. glasnik RS br. koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta. .predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske. a o tom prethodno izveste poslodavca. sem u slučaju da smatra. obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. uslužne. administrativne.borba protiv rizika na samom izvoru. da traži da im se pokažu sve knjige . Definicije: . ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . principe informisanja i konsultovanja .socijalni odnosi. izbegavanje monotonog rada. bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika . . .poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija. kulturne.procena rizika koji se ne mogu izbeći. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi.S tim u vezi. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: .80 da ispituju.

profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko . 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima. Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu.donetim na osnovu ovog Zakona. radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. . radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. smanjuju povrede na radu. 17.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. 18.daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Uređivanje prava. Prava. . 14.81 Zadaci saveta su da: . . obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih. 16. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu. opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. objektima . obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada. u najvećoj mogućoj meri. 13. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca .Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se. 15. i utvrđuje njena nadležnost. ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice .svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . koje je u radnom odnosu kod poslodavca. uređajima. saobraćajnim sredstvima i sl. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca. ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima . glasnik RS br.inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu. e. opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat . konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . Akt o proceni rizika prema. g.2. u radnoj okolini.82 a. sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. zaštita od udara el. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. obezbeđuje poslodavac.ekonomije. f. obrazovna organizacija. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog . grejanje. struje.) i na drugom mestu rada. ergonomskih. el. konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. c. ako je sa time upoznat poslodavac. ili praktičnoj nastavi(radionice . usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada. a licima iz tačke 6. 22. prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. socijalnih. tunelska pregrada. prolazima. 20. Rizik je verovatnoća nastanka povrede.).4 i7. jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu. gradilište i sl.). zdravstvenih obrazovnih . 21. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju . kabineti . laboratorije i dr.). kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela. otklanjanja ili smanjenja rizika. objekat koji se koristi kao radni b. lica na profesionalnoj rehabilitaciji. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. organizacionih i drugih mera. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida. 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru. d. oprema za rad(mašine . uređaj. instalacija i sl. Preventivne mere.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . koja se koristi u procesu rada. prilazima.Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada. . zaposleni. dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. d. b. i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. iz tačke 5. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja. c. zavod za izdržavanje kazni . ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. alat i sl. iz tačke 3. postrojenje. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . organizator rada. e. radna platforma. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu . instalacija .

prevoza . proizvodnje . obrazovanje . propisane lekarske preglede zaposlenih. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad. pakovanja. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. projektovanja. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu. nadležnu inspekciju rada obavesti o : . Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. proizvodnje . e. projektovanja. spasavanje i evakuaciju. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. e. projektovanja. f. b. i. obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. g. obezbedi pružanje prve pomoći. Opšte obaveze poslodavca(član 15. f. korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. pomoćnih konstrukcija. otklanjanje rizika na njihovom izvoru. izgradnje. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad. tehnološkog postupka. d. projektovanja.bezopasnim ili manje opasnim. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . primenom tehničkih rešenja. c. obezbedi. zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . o opasnostima i štetnostima . na način kako je to propisano pravilima i propisima. zaustavi svaku vrstu rada. g.83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. 23. e. korišćenja i održavanja opreme za rad . c. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama. h. izrade . j. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada. c. izbegavanje rizika. f. naročito u pogledu izbora opreme za rad. izgradnje. d. d. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. angažuje pravno lice sa licencom . polazeći od načela: a. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. procena rizika . korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije. b. 25. kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. tako da se spreči nastanak povređivanja. i davanje uputstva. b. fizičkih i bioloških štetnosti .

u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke . . 27. održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika.84 a. Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. radu odvojene jedinice. početku svog rada. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad. 28. . dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju. ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. korišćenje i skladištenje .kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju. poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. svakoj promeni tehnološkog postupka . koji uz izveštaj o početku rada . b. u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog . utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. koje su određene tom dokumentacijom.poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume. Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu . kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih. kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog . važne za otklanjanje rizika na radu. duže od sedam dana. sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: . Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere. poslodavac. u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima. . 26. u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . za čije je otklanjanje potrebna veća investicija. primenjuje opšte poznate mere . dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. c. transport.dostavlja nadležnoj inspekciji rada. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor. Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog . 29. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih.ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja .ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . pribavi valjanu dokumentaciju. Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. Poslodavci su dužni.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . odnosno pakovanje. a život i zdravlje zaposlenog nisu teže . do donošenja odgovarajućih propisa .

kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. na kome je određen. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Zaposleni ima pravo: . primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. prema rizicima radnog mesta.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom. Poslodavac je dužan . na poslovima ili na radnom mestu . 30. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . obavlja se na radnom mestu.da kontroliše svoje zdravlje .dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. 32.da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad. u skladu sa aktom o proceni rizika.da poslodavcu daje predloge . vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.odnosno premeštaja na druge poslove. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad. kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . sve dok se te mere ne obezbede: . zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. 31. Osposobljavanje za bezbedan rad . kao i kod promene procesa rada . poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena. Ovo osposobljavanje. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad. mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta. 33. poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. na osnovu izveštaja službe medicine rada. poslodavac obavlja teoretski i praktično. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad . da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. . koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. kod zasnivanja radnog odnosa. na koje je određen . upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu.85 ugroženi .

organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad. .vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad.učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad. . . sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika .86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom. opasnih materija.zbog navedenih slučajeva . prirode i obima procesa rada. ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit.priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. . Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2.vrste delatnosti. obrazovanja .zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad. koje ima licencu. poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine. takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. odnosno noću. .sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada. a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan. . 35. . .organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine.broja radnih smena. ugostiteljstva i turizma. - 34. Služba medicine rada-uloga.na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. . .a naročito: .predlaže mere za poboljšanje uslova rada. zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu. . poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice . sredstava LZS.ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje .svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . dužan je odmah da izvesti inspekciju rada.tehnološkog procesa. stambenokomunalnih delatnosti. na poslovima na koje ga je poslodavac odredio. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. . kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . 36.broja lokacijskih odvojenih jedinica. Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: . nauke. . ako bi prema oceni službe medicine rada.vodi evidencije u oblasti BZNR. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene. U slučaju iz stava 1.broja zaposlenih. zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu. Kada zaposleni odbije da radi .duže od punog radnog vremena .učestvuje u pripremi akta o proceni rizika. . . zanatskih i ličnih usluga. značaj i dužnosti? . u roku od osam dana . .priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad.organizacije. . Za obavljanje poslova BZNR. .prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima.Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom.

neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. . Predstavnici zaposlenih . Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije.da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR.87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom. poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. odnosno Odbor.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu. . profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom.učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja. Postupak izbora.učestvuje u analizi povreda na radu. dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. po postupku i rokovima . Podaci o povredama na radu.zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. 38. imaju pravo: . pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled. Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu . Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način . opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta. utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. . Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka. a naročito: . . .Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . 39.utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja. utvrđuje se kolektivnim ugovorom. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom. tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više. . u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika.daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog . . koja vrši te preglede. prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti.savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad . koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih. koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje. poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima.ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove . . . prilikom sastavljanja akta o proceni rizika. Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. kao i periodični lekarski pregled u toku rada.vrši prethodne i periodične lekarske preglede. 37. Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . Prethodni i periodični lekarski pregledi .učestvuje u identifikaciji i proceni rizika . samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći. način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom .

. Program .sa izveštajima o povredama na radu . od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. usmeno i u pismenoj formi.88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah. Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: . svaku smrtnu. 41. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. polaže se stručni ispit . a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka. poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . .o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje. profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. odnosno Odboru za BZNR omogući: . način polaganja i troškove propisuje ministar za rad. zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima. koje se koriste u toku rada. prijava o povredi na radu. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad.uvid u sve akte koji se odnose na BZNR. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih . . koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. pred komisijom. povredama na radu.da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije . Poslodavac je dužan. 44. 40. kao i opasnu pojavu. izvršenim ispitivanjima radne okoline. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. opasnim materijama. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom.poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. koji obrazuje ministar nadležan za rad. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica. 43. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Izveštaj o povredi na radu . Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? .sa nalazima i predlozima inspekcije rada. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42. kolektivnu ili tešku povredu na radu. . prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR. povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.

obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. . Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR. .koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova .organizuje polaganje stručnih ispita. stambeno komunalnim delatnostima . inspektora. . vrši ministarstvo nadležno za rad. profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. daje obaveštenja o stanju mera BZNR. obrazovanja . može da dobije pravno lice . Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40.pregleda poslovne prostorije . Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline.prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu. lica za BZNR. može da dobije pravno lice . 46.pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR. evidencije. .Zakona o BZNR. mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom . koja obavlja poslove državne uprave .odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . predlaže izdavanje i oduzimanje licenci.89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu.vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR . . položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom. mogu da obavljaju inspektori rada . poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine. . sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu.organizuje savetovanje . Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR . . .priprema propise iz oblasti BZNR.istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada. . Zakona . smanjenja povreda na radu. 45. . Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad. uređaje i opremu.poslodavcima .koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom.uzima uzorke radi analize. U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : . zanatskih i ličnih usluga. . ugostiteljstva. . Izuzetno.sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. . zaposlenima .priprema metodologiju za preglede i ispitivanja. i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima. tehničke opreme. . 40 . koji imaju visoku stručnu spremu . .proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja.naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova . Uprava obavlja sledeće poslove: . preko inspektora rada. metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice. sindikatu.priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja. najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave.pregleda opšte i pojedinačne akte .pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl.

dinara. koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.000 direkor. radionicama .pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad . usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih. .000 za prekršaj .000.Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu . .000. 48. . i 2.privatni preduzetnici. fabrikama. ili za imovinu većeg obima. Novčanom kaznom od 600. privatni preduzetnik . do 50.zaposleni 49. fabrici.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu. 50. odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. kazniće se za prekršaj .odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.000. ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku. . ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi.Kaznom iz stava 1.Ko u rudnicima . . kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine . Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: .sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR.90 47. KZ koji glasi: . .Ako je delo iz stava 1. i novčanom kaznom od 40. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.poslodavci sa svojstvom pravnog lica. na gradilištima ili na drugom mestu rada . kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu.Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa. radionici. do 500. koji glasi: .000 do 40. kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine .000 dinara privatni preduzetnik i 30.000 dinara . 51. do 800. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ.000. poslodavac sa svojstvom pravnog lica . Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800.000. na gradilištu ili drugom mestu rada.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica.poslodavac sa svojstvom pravnog lica . .ako izrekne uslovnu osudu .000. . ovog člana učinjeno iz nehata . novčanom kaznom od 400.direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu.učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine. . žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada. novčanom kaznom od 200. koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu .000 do 300. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163.000 do 1.

Aneks ugovora o radu? 16. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje . ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu . Pravilnik o radu? 13. ovog člana . br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. stručne spreme i drugih kriterijuma. br. . Opšte preventivne mere? 25. stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. Doznake? 10. a najmanje 20 radnih dana. Beneficirani staž? 9.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. uslova rada. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. gl.Sl. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. Godišnji odmor? 2. održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. Radno vreme? 8. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. Prekovremeni rad? 3. Noćni rad i rad u smenama? 11. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Odmori i odsustva? 17. Zasnivanje radnog odnosa? 7. zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. Skraćeno radno vreme? 19.91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. Dužina GO se utvrđuje . Rad na visini? 21. Opšte obaveze poslodavca? 22. XIII PRAVO. niti mu se to pravo može uskratiti. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. Konvencija br. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. Izabrani lekar? 14. br. Povrede na radu? 20. gl. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. Vrste kolektivnih ugovora? 6. gl. radnog iskustva. 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1. Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO.

Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: . odnosno preduzetnik.pravo na naknadu pogrebnih troškova . Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze. Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno.Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom. iznenadnog povećavanja obima posla i dr. . grupu. Radna nedelja traje 5 radnih dana. . 6. nakon toga nastavlja GO. Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.Radni dan po pravilu traje 8 časova. odsustvovanja.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Zasnivanje radnog odnosa? . radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena. Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca .za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja .pravo na invalidsku penziju.za slučaj smrti . 2. zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile .Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost . Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.pravo na starosnu penziju. 5. granu. Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. Uslučaju preraspodele radnog vremena . Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat . zarada i druga primanja uređuju se sporazumom.pravo na porodičnu penziju . niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik. 3. vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.za slučaj invalidnosti. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada. ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat.za slučaj starosti.92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO.

poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Radno mesto. odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. a može iznositi najviše 50%. utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . naporne i za zdravlje štetne poslove. iako su preuzete sve mere zaštite. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. Stepen uvećanja staža osiguranja. potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. Noćni rad i rad u smenama? . je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. zavisi od težine . najviše 10 časova nedeljno. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. može imati kraće radno vreme. staratelja. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu. Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje. potvrdu dostavljaju članovi porodice. 7. 8. Ako živi sam. Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. 10.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem .ne može obavljati profesionalnu delatnost. U slučaju teže bolesti . Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života . na predlog FONDA PIO. 9. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral. može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog. opasan i štetan po zdravlje . od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. utvrđenih pravilnikom. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. opasnosti i štetnosti rada.zbog bolovanja. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja .

Pravilnik o radu donosi upravni odbor .doktor stomatologije. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? . Ako je rad organizovan u smenama. duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost. Poslodavac je dužan. 13. tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. poslodavac je dužan da obezbedi smene.00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada. pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata. a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor. . 11. pokrajina.ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore.bolnica(opšta ili specijalna) .apoteka .kliničko-bolnički centar 12. Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca. uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: . uređuju se prava .zavod . odnosno ugovorom o radu.građani ostvaruju preko izabranog lekara.dom zdravlja . .ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. pravno ili fizičko lice . .00 časa pa do 6. Zaposleni može da radi noću. .institut .ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora. Pravilnikom o radu . Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje . .ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora. Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica. a to je: . Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu .obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora. poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika.doktor medicine specijalista pedijatrije. 14.a mogu biti. .doktor specijalista ginekologije.94 O: Rad koji se obavlja od 22.zavod za javno zdravlje . Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika. lokalna samouprava. pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik. .klinika .

odmor u toku dnevnog rada.ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom. minimalno 12 sati. pravo na uvid imaju roditelji. . 30 minuta. 16. . anamneza.dnevni odmor (između dva radna dana) . . odnosno zakonski zastupnik. dijagnoza. Ako je pacijent novorođenče . Odmori i odsustva? O: Odmori: . 15.odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života).radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. a najviše 10 časova nedeljno.: . .odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac). Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim . zbog potreba procesa i organizacije rada.godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje.radi premeštanja na drugi odgovarajući posao . Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora. postoji štetno dejstvo na zdravlje. 6). 17. Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju.95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br.radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. . . maloletno lice . . 18.nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata. Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme. . terapija i rezultate terapije. dijagnostičke mere.min. Nadležni zdravstveni radnik . utvrđeni zakonom i opštim aktom. Odsustva: . staratelji. gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja .porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana. napornim i za zdravlje štetnim poslovima.dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful