1

POSEBNI DEO PROGRAMA

Pitanja iz optih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD

''Pravilnik o optim merama o optim merama zatite na radu za graevinske objekte namenjen za radne i pomone prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zatite na radu pri projektovanju i izgradnji graevinskih objekata 2. Mere zatite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zatite na radu za pomone prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zatite na radu pri projektovanju i izgradnji graevinskih objekata.?

O:Graevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrauju i odravaju ,tako da obezbeuju: - zatitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih tetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje odreenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zatitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zatitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju tetni gasovi laki od vazduha, pare, praina, toplota, koji se mogu odgovarajuim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smetaju se po pravilu u prizemne graevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u viespratnom objektu, smetaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zatite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrauju i odravaju, tako da obezbeuju: - bezbednost radnika na radu, - zatitu od hemijskih i fizikih tetnosti,odreenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomone prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana i ako ista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zatite na radu za pomone prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za linu higijenu, nunici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za ienje i dezinfekciju radne i zatitne odee
O:Pomone prostorije smetaju se u posebne graevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smetene i u graevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.ista visina pomonih prostorija ne moe biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeuju se posebne garderobe za mukarce ,a posebno za ene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: iviluci ili ormani sa vealicama, - za poslove gde se javlja praina koja nije tetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja praina, gasovi i pare tetne pozdravlje(olovo, iva, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i tetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za linu i zatitnu odeu, - za poslove u vlazi: ureaj za suenje odee, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju tetnosti: posebne garderobe za linu, a posebne za odlaganje i suenje radne odee. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarii dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi izmeu redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvaenja tela i odee, znojenja, pojave praine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujuim zraenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlaenje - ispred kupatila, predprostor za prilagoavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloeni ploicama - posebna kupatila za mukarce, a posebno za ene. Broj tueva zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu tetnih materija jedan tu na 5 radnika, - za poslove uz pojavu praine-jedan tu na 10 radnika, - za poslove bez pojave praine, znojenja- jedan tu na 20 radnika. Tu kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja praine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odee , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa tetnim materijama jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema tetnosti jedna slavina na 50 radnika.

d) Prostorije linu higijenu ena

Obezbeuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvaenja tela, poveanog znojenja velikih koliina praine, otrovne, zarazne i jonizujue materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. povrinom 1,50 m2.

e) Nunici
Moraju ispunjavati sledee uslove: - za najvie 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nunik za mukarce po jedan pisoar, - u viespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nunik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude vea od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - povrina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za mukarce i ene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane

Moraju ispunjavati sledee uslove: - veliina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i ienje radne odee

Obezbeuju se za poslove sa poveanom opasnou od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, ija veliina zavisi od broja radnika i koliine odee i zatitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika

Obezbeuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjaama ili na otvorenom prostoru.Veliina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zatite na radu na oruima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zatite na radu pri smetanju orua (maina i ureaja)-natpisi i upozorenja, ureena mesta rada

4 2. Mere zatite na sredstvima rada oruima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje, prikljuivanje na mreu) poremeaji i ponovni povratak energije 3. Ureaji za upravljanje, kontrolni instrumenti i signalni ureaji 4. Zatitne naprave, ureaji i blokade na sredstvima za rad 5. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara statiki elektricitet 6. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara i izdvaja praina 7. Mere zatite na radu na oruima ,prilikom ijeg se korienja izdvajaju opasne materije (gasovi, para ,praina i dr.) 8. Mere zatite na radu na oruima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. Mere zatite na radu na oruima koja stvaraju buku i vibracije 10. Mere zatite na radu pri korienju runog mehanizovanog alata 11. Mere zatite na radu pri odravanju i transportu orua 12. Posebne odredbe vezane za mere zatite na radu pri korienju orua (sredstva za rad) ODGOVORI 1. Mere i normativi zatite na radu pri smetaju orua(maina i ureaja) natpisi i upozorenja, ureena mesta rada.?
O:Orua se moraju postaviti tako da pokretna orua ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s vrstim ili pokretnim delovima na zgradi, izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomonih prolaza.Ako se ovo ne moe primeniti, moraju se postaviti zatitne naprave(zagrade, ograde, poklopci i dr.) ili ako to nije mogue mora se postaviti znak zabrane prolaza. Predvideti slobodne povrine za rukovanje i posluivanje orua i povrine za odlaganje materijala(sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda). Obezbediti slobodne prolaze radi ienja , podmazivanja i odravanja orua.irina pristupa u skladu sa potrebama rada i poloajem tela radnika. Smetaj orua mora biti takav da sprei mehanike povrede (od delova koji padaju ili odleu) i zdravstvena oteenja(od otrovnih i agresivnih materija, zraenja, bletanja svetlosti i sl.) Smetaj orua u odnosu na izvor dnevne svetlosti, mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost, uz to manji zamor oiju i bez bletanja. Smetaj u odnosu na druge objekte (graevinske) mora omoguiti dobru preglednost radne zone kao i celog orua. STABILNA ORUA moraju se postaviti na vrstu podlogu, po potrebi uvrstiti na podlogu pomou konzole ili toka, da se ne pomera. Ureaji koji stvaraju vibracije i udarce, moraju se privrstiti za podlogu pomou amortizujuih podmetaa(drveni, gumeni i sl.). NATPISI I UPOZORENJA: Na oruu mora biti natpisna ploa sa podacima-naziv proizvoaa, tip ureaja, serija, fabriki broj, godina proizvodnje, i tehnike karakteristike orua:snaga, radni napon, frekvencija struje, broj okretaja, radni pritisak, i sl.Na radnim elementima , poluga tastera i sl., moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja, oznake opasnosti. Kod orua sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored ureaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad.

2.Mere zatite na sredstvima rada-oruima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje, prikljuivanje na mreu) poremeaj, nestanak i ponovni povratak energije.?
O: Orua na elektrini pogon sa pripadajuim elektrinim ureajima moraju biti izraeni u skladu sa JUS standardima.Ureaji na elektrini pogon u prostorijama i mestima sa

5
posebnim opasnostima :rad u vlanim prostorijama i u prostoru ugroenom zapaljivim i eksplozivnim smeama moraju biti izraeni u skladu sa posebnim tehnikim normativima i JUS standardima. Orua pogonjena motorima sa unutranjim sagorevanjem (teno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: - smetaj u posebnu prostoriju , ako je orue sa stalnom lokacijom, - poseban nain temeljenja-uvrenje ako ima vibracija. - odvod izduvnih gasova i dovod sveeg vazduha, - dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. Ako postoji mogunost da na cevovodu i spojnim mestima za hidrauline i parne ureaje da doe do poveanja pritiska ,mora postojati ventil sigurnosti. Orua koja koriste gasovita, tena ili vrsta goriva- moraju biti opremljena zatitnim ureajem za spreavanje isputanja goriva i stvaranja eksplozivnih smea opasnih po zdravlje. Orua koja imaju posudu pod pritiskom, moraju imati ventil sigurnosti. POREMEAJI, NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: - ne smeju stvoriti opasna kretanja, - da ne otpadnu delovi koji su bili uvreni, - da zatitni ureaji ostanu delotvorni, - da se onemogui neeljeno automatsko putanje motora u rad ili celog ureaja ako je to opasno. Nastanak opasnih kretanja mora se spreiti odgovarajuim ureajem automatski.

3. Ureaji za upravljanje, kontrolni instrukenti i signalni ureaji:

O: Svako orue pogonjeno bilo kakvom energijom ,mora imati ureaj za putanje u pogon i zaustavljanje, tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster ,ruica, kolo, pedala, i sl,)moe biti odreen poetak i kraj rada ,odnosno kretanje orua. Ureajima za upravljanje rukuje se pomou odgovarajuih aktuatora u normalnom poloaju tela. Za upravljanje ureajima veih dimenzija i na visini veoj od 1 m. treba voditi rauna o: - horizontalnom optereenju rukohvata ograde min. 700n/m, - slobodan razmak preki na ogradi mah. 30 cm, - postojanje ivine zatite na podu min. 15 cm., - visina gazita na stepenitu mah. 30 cm., - gazite stepenita od materijala koji ne klie, - da ima zatitnu ogradu visine najmanje 1 metar, - minimalna irina stepenita je 60 cm. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: - razmak izmeu preki nije vei od 30 cm, - irina lestvi je najmanje 45 cm, - lestve ija je visina vea od 3 m. poev od 2 metra moraju imati leobran Ureene penjalice na zidu moraju biti izraene tako da: - preke budu od okruglog elika min. prenika 16 mm, - irina gazita min. 35 cm. ,razmak preki mah. 30 cm., - udaljenost preke od zida min. 15 cm. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara ,mora biti odmorite. AKTUATORI ureaja za upravljanje oruima (upravljake poluge, ruice, kola, tasteri, pedale, i sl.) moraju biti razmeteni tako dase njima moe lako rukovati. Ako se ureajem upravlja runo u stojeem stavu, ureaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1,6 metara. Za runo upravljanje u sedeem stavu na visini od0,6 do 1,2 metra. Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. 0,8 metara

6
Runi aktuatori moraju biti izraeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREAJI(termometri , manometri, pirometri, brzinometri, anemometri, indikatori nivoa tenosti i sl.) i signalni ureaji(signalne svetliljke, zvuni signalni ureaji i sl.) moraju biti postavljeni u svim sluajevima kada se njima obezbeuje siguran rad ureaja i bezbednost radnika. Rukovalac ureaja, kontrolie ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih ureaja, pre poetka rada i u toku rada. Kontrolni instrumenti i signalni ureaji podleu periodinom pregledu u skladu sa tehnikim propisima i standardima. Na pokretna nepregledna i velika orua , kao i kod orua sa opasnim materijama, moraju se postaviti zvuni i svetlosni signalni ureaji, a mogu biti runi i automatski. Ako je davanje zvunog signala povezano sa putanjem u rad ureaja koji moe ugroziti bezbednost radnika, vreme stavljanja u pogon ,mora biti podeeno da radnici napuste opasnu zonu.

4. Zatitne naprave, ureaji i blokade na sredstvima za rad?

O: Zatitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogui ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. Ako se moraju povremeno skidati , postavlja se ureajblokada koja iskljuuje orue. Pokretni delovi orua moraju biti zatieni ogradama, oklopima, titnicima, kuitima i slino.Zatitne naprave moraju ispunjavati: - sigurno privrene na orue, - dovonjno vrste i otporne, - izraene od prikladnog materijala , odgovarajuih dimenzija, - da nisu izvor novih opasnosti, - da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. Ako tehnoloki proces to iziskuje, ostavljaju se otvori, ekrani i sl. Vertikalne , kose i horizontalne transmisije, bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. 2 metra. Remenske i druge transmisije na visini veoj od 2 m. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. Udaljenost zatitne ograde i zagrade od transmisije, mora biti takva da radnik ne moe ispruenom rukom dotai transmisiju. Kad je zatitna naprava izraena sa otvorima ili ili perforirana, sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela orua mora biti: - 120 mm ako se kroz otvor moe provui prst ruke, - 230mm ako se kroz otvor moe provui aka do lanka, - 550 mm ako se kroz otvor moe provui ruka do lakta, - 850 mm ako se kroz otvor moe provui ruka do ramena. ZATITNI UREAJI se postavljaju u cilju spreavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela.Na oruima (dvovaljci, zupanici i sl.) kojima radnici prilaze zbog tehnolokih razloga moraju se postaviti posebni zatitni ureaji za hitno zaustavljanje, za pogon unazad , u cilju oslobaanja radnika.Ovi ureaji se postavljaju tako da radnik moe da ih aktivira rukom, nogom, glavom ili telom. Kod dvorunog upravljanja, aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno.Ovi ureaji definisani su JUS-om. Kada dva ili vie radnika ukljuuju vea orua, ureaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se orua putaju u rad, tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika. Ureaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: - na oruima sa toplotnim zraenjem - na oruima sa opasnim zraenjem(rengen, jonizacija i sl.), - na oruima sa prekomernom bukom, - orua sa tetnim materijama(gasovi, pare, praina),

7 - kada se daljinskim voenjem postie bolja preglednost. ZATITNA BLOKADA primenjuje se na oruima, ukoliko zbog kvara, otkaza ureaja, moe nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje ureaja ili njegovo putanje u rad Zatitna blokada na oruima sa elektrinim pogonom primenjuje se: - radi spreavanja nekontrolisanih operacija, - za spreavanje ugroavanja radnika, zbog zastoja pomonih funkcija(odsisavanja gasova, praine,hlaenja), - za zatitu pojedinih ureaja(kontaktori ,releji i sl. )od nepravilnog rada i pregrevanja, - radi koenja motora povratnom strujom, - da se sprei okretanje motora u suprotnom smeru, - za zatitu motora jednosmerne struje ,od prekoraenja brzine, - da se ogranii hod orua ili njegovog dela, - kod dvorunog upravljanja , onemoguiti ponavljanje radnog ciklusa. Zatitna blokada mora biti u funkciji od poetka rada ureaja. Zatitna blokada mora obezbeivati: - za vreme opasnog kretanja i rada orua , da zatitni ureaji budu delotvorni, - da se u sluaju skidanja zatitnih naprava automatski zaustavi rad ureaja, - da onemogui skidanje zatitne naprave, dok se ne zaustavi radni proces, - orua sa rotirajuim delovima (centrifuge i sl.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. 5. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara statiki elektricitet?.
O: Na oruima kod kojih nastaje statiki elektricitet, primenjuju se mere ZNR oko on ugroava bezbednost radnika ili ako moe izazvati poar ili eksploziju. Mere zatite: uzemljenje, odravanje odgovarajue vlanosti vazduha, antistatiki premazi, poveanje provodljivosti, jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera.

6. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se stvara praina.?

O: Orua na kojima se stvara praina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju biti opremljena odsisnim ureajima. Ako mije mogue svu prainu skupiti odsisnim ureajima, orue treba hermetiki zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju,a obezbediti daljinsko upravljanje.Svaki odsisni ureaj mora imati svoj zasun.Ureaji za odvoenje i skupljanje praine, moraju biti izvedeni tako da se mogu istiti i izvoditi popravke.Odsisni ureaji za odvoenje praine, mora biti povezan sa ureajem za putanje u rad, da se onemogui pogon bez otpraivanja. Orua koja drobe, melju i usitnjavaju materijal, pored odsisavanja praine, moraju imati zatitne komore, pregrade, kuita, da se sprei prodor praine u prostorije za rad.

7. Mere zatite na radu na oruima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi, pare, praina i dr.)?
O: Prilikom proizvodnje, prerade, i korienja opasnih materija, primenjuju se posebni propisi i JUS standardi.Orua koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije.Tehnolokim procesom na ovakvim ureajima po pravilu, upravlja se iz zasebne prostorije, uz stalno dovoenje istog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. Osim proizvodnje, mere zatite se odnose i na proces manipulacije,pakovanja i uvanja opasnih materija. Opasnosti i tetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice, na sledei nain: - orua sa opasnim materijama smetena u posebne prostorije ili boksove, - upravljanje iz posebne prostorije, uz nadpritisak i stalno dovoenje istog vazduha,

8
pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama, elektrine instalacije, ureaji i pogon, moraju biti u protiv-eksplozivnoj zatiti u skladu sa propisima za takve ureaje, a to znai da ne sme biti varnienja, statikog elektriciteta, zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. Gasni potroai moraju imati zaporni ventil (slavinu) i ureaj za kontrolu plamena i ureaj koji spreava nehotino otvaranje dovoda gasa.Rerne i rotilji u tednjacima , moraju imati automatsku kontrolu plamena.Plinski potroai za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje, moraju imati ugraeno odvoenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvoenje gasova).Kotlovska plinska postrojenja, moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u sluaju bilo kog poremeaja. Kotlovska postrojenja na plin u objektima ,gde boravi vei broj lica(kole,vrtii, bioskopi, pozorita, bolnice itd.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugraen indikator koncentracije gasa.Odravanje gasnih ureaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. Kod orua za preradu korozivnih i nagrizajuih materija ,primenjivati materijal otporan na te materije. Kod orua za preradu gadnih i zaraznih materija, konstrukcija mora biti takva da je omogueno ienje, pranje i dezinfekcija.Radnici na ovim poslovima, moraju imati odgovarajuu linu zatitu i sanitarne prostorije. Cevovod za sprovoenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajuom bojom , prema naim ili drugim standardima i propisima. Izlazni otvori na cevovodu za odvoenje opasnih materija moraju biti na 1 m. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m. od nivoa poda za rukovanje, i od usisnih otvora zaventilaciju.Ako se opasne materije ne smeju isputati uatmosferu, moraju imati ureaj za apsorbciju , neutralizaciju, taloenje ili ako propisi dozvoljavaju, spaljuju se. POSUDE I REZERVOARI za smetaj opasnih materija ,ako je ogranien nivo, pritisak, temperatura, moraju imati signalne ureaje i odgovarajuu opremu( plovak, sigurnosni ventil, oduak ili membranu) da se spree prekoraenja parametara. Ugraene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugraenu instalaciju za pranje i ienje, po potrebi da je mehanizovano ienje, bez ulaska radnika.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: - merenje koncentracije tetnih i opasnih gasova, - korienje izolacionog aparata za disanje, - korienje odgovarajue zatitne opreme, - korienje zatitnog pojasa sa uetom, - koordiniran rad dva ili vie lica.

8. Mere zatite na radu na oruima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature?
O: Toplotno zraenje od izvora toplote(pei za topljenje ,arenje, suenje, livniki i topioniarski lonci sa rastopljenim metalom ,cevovodi za vrue tenosti , paru i dr.) do mesta gde se nalaze radnici ,mora biti spreeno postavljanjem: - toplotne izolacije - hermetizacijom procesa i ekranizacijom - a ako to nije mogue ,daljinskim upravljanjem tehnolokim procesima. Punjenje i pranjenje orua sa visokom temperaturom , mora biti mehanizovano.Na elektrinim peima, moraju biti preduzete mere od udara elektrine struje, zbog korienja runih metalnih alata. Vrata i poklopci na peima za topljenje, zagrevanje i varenje, moraju imati termiku izolaciju, ako nisu prinudno hlaeni. Unutranji prostor suara za sirovine i gotove proizvode, mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada ureaja. Pre otvaranja suara , radi pranjenja, gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlaeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.

9
Ulazna vrata na suari , sa unutranje strane ,moraju se lako otvarati, ak i kada su zakljuana. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjae, ledare, rashladna skladita i sl.) upravljanje oruima treba da je mehanizovano , automatizovano i daljinski voeno, ako to nije mogue, radnicima moraju biti na raspolaganju lina zatitna sredstva i prostor za toplotno prilagoavanje. U prostoriji- komori sa niskim temperaturama ,mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutranje strane, bez kljua. Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mainskoj sali rashladnog postrojenja.

9. Mere zatite na radu na oruima na kojima se stvaraju buka i vibracije?

O: Orua koja stvaraju buku i vibracije, moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviene propisima o zatiti od buke i vibracija. Proizvoa je duan da saini uputstvo kako da se postavi ureaj , da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomou: - poseban nain temeljenja , - uvrenje orua elastinim podmetaima, - visina i konstrukcija prostorije, Ako se tehnikim reenjima ne moe postii da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice, moraju se primeniti reenja zatite radnika od buke i vibracija: - zvuna izolacija orua i dela orua, - oblaganje zidova orua i prostorije materijalom koji upija zvuk, - odvajanje orua u posebnu prostoriju, - odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem, - izgradnja posebnog graevinskog objekta ili temelja. RUKOHVAT ORUA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski eki i sl. moraju imati amortizere i obloene materijalom za ublaavanje vibracija. Radnicima na vibracionim ureajima ,obezbediti LZS za zatitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima.

10. Mere zatite na radu pri korienju runog mehanizovanog alata?

O: Runi alat sa elektrinom ili drugom pogonskom energijom: builice , brusilice, testere, noevi, rendisaljke, pervibratori, motorne testere, makaze za lim, ekii i sl. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i ivot radnika. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana ploica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehnikim podacima: snaga motora, karakteristike elektrine struje, pritisak kod pneumatskih i hidraulinih alata, broj obrtaja ili udara u minuti. Nazivni napon i primenjena zatita od udara elektrine struje mora odgovarati uslovima rada alatom. Prilikom rada u vlanim prostorijama ili prostoru obloenom metalom, kao i za rad na otvorenom prostoru , moraju se preduzeti posebne mere zatite od elektrine struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje, uz upotrebu gumenih rukavica, izama i gumenih prostirki. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na runom alatu sa pneumatskim, hidraulinim pogonom, moraju biti sigurno uvreni na alat pomou odgovarajuih spojnica.Prikljuno mesto ne sme proputati pogonsko sredstvo.Prikljuno mesto mora imati ventil.

1. Mere zatite na radu pri odravanju i transportu orua?

10
O: Pre pristupanja ienju, popravkama i dugotrajnim prekidima rada, radi servisiranja ureaja na elektrini pogon, dovod elektrine struje, mora se prethodno iskljuiti na mestu prikljuka na razvodnoj mrei, pomou ureaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka, rastavlja, prekida ili utika. Ureaj za rastavljanje sa napajanja , mora imati mogunost zakljuavanja ili biti u kuitu , koje se moe zatvoriti kljuem, a na njega postaviti natpis''ne ukljuuj-vri se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i ukljuivanje ovog ureaja, moe odobriti ili obaviti samo ovlaeno lice koje vri popravku, kada utvrdi da je popravka izvrena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti, i kada su sve zatitne naprave postavljene na mesto. Prilikom popravke ureaja pogonjenih pomou pare , vode i drugih hidraulinih tenosti, te pomou sabijenog vazduha i gasova, mora se zatvoriti vod pogonske energije, ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvara, postaviti natpis:''ne otvaraj vri se popravka''. Ako se popravka vri u radnoj prostoriji gde rade ostala orua i radnici, moraju se postaviti zatitne pregrade i ograde, natpisi upozorenja na opasne zone, a transport krupnih delova , obezbediti od pristupa i ugroavanja drugih radnika. Pre pristupanja popravci orua koja koriste zapaljive i eksplozivne materije, a naroito ako e se vriti zavarivanje i drugi vrui postupci, moraju se preduzeti preventivne mere: - obim radova i tehnoloki postupak odreuje po fazama-odgovorno lice, sa navedenim merama zatite na radu, - postupak pranjenja orua i posuda sa tenostima, gasovima i vrstim materijama i odnoenje van zone radova, - ienje i ispitivanje posuda i orua od zaostalih tenosti, gasova i vrstih materija, - punjenje orua, odnosno posude sa vodom, parom,inertnim gasom, ako je to potrebno, - neposredno rukovoenje odgovornog lice , - prisustvo vatrogasca uz odgovarajuu opremu, Prilikom rada na popravci orua koje se obavlja na visini veoj od 2 m., moraju se postaviti odgovarajue radne platforme ili skele, sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lina zatitna oprema za rad na visini , ako je to potrebno. Prilikom popravke i demontae, za delove preko 30 kg., moraju se za transport obezbediti koturae, vitla, ili dizalice. Pri prenosu ili transportu orua moraju se preduzeti sledee mere: - privrivanje svih pokretnih delova - zatita elektrine ili druge opreme od oteenja - utvrivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama orua koje se transportuje - uvrivanje orua na transportno sredstvo.

12. Posebne odredbe vezane za mere zatite na radu pri korienju orua sredstava za rad.?
O: Nije doputeno korienje orua koje nije izraeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. Oruem sme rukovati radnik koji je struno osposobljen i obuen za bezbedan rad. Pre poetka rada ,rukovalac mora vizuelno, i ukljuivanjem pojedinih ureaja, proveriti ispravnost orua. Rukovaoci oruima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo, kapa ili marame, ne smeju nositi al i sl. Rukovaoc oruem mora se pridravati uputstava za rad i uputstava za korienje zatitnih naprava i sme staviti u pogon orue ,samo ako su na njemu sve zatitne naprave. Rukovaoci oruima sa opasnim materijama, moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. Ako oruem rukuju vie radnika, jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju.

III

11

SREDSTVA I OPREMA ZA LINU ZATITU NA RADU

''Pravilnik o sredstvima line zatite na radu i linoj zatitnoj opremi'' (Sl. list SFRJ br. 35/69) PITANJA 1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za linu zatitu na radu? 2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu glave? 3. Opisati vrstu sredstava za zatitu oiju i lica? 4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu sluha? 5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu organa za disanje? 6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu ruku? 7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu nogu? 8. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu runog zgloba, ramena i kime? 9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu tela? 10. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od nepovoljnih atmosfer. uticaja? 11. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od pada sa visine? 12. Odravanje sredstava i opreme za linu zatitu na radu ODGOVORI 1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za linu zatitu na radu?
O: Materijal od koga se izrauju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati, nadraivati kou i otputati boju. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa poveanim rizikom od poara ,moraju biti od negorivog ili teko zapaljivog materijala. Na mestima gde moe doi do mehanikog, elektrinog, toplotnog i slinog udara,moraju biti otporna na kidanje, udare, lom i slabo provodljiva za elektrinu struju i toplotu. Sredstva i oprema takoe moraju biti otporna prema koroziji, promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. materijal je otporan na otputanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdenta , na temperaturi od40 celzijusa,zadri prvobitnu boju, a rastvor ostane bezbojan, materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta, u kljualom rastvoru 10%, pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli, ne pokazuje znake oteenja, otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi, i otpornost na poar utvruje se standardima, otpornost na dezinfekciona sredstva utvruje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni ,nakon ega se utvruje da nema oteenja.

2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu glave?

O: Za zatitu glave, od pada predmeta ili udara pri radu, radnicima u sledeim delatnostima se daje zatitni lem: rudarstvu, graevinarstvu, metalurgiji, kamenolomu, na eksploataciji uma, izvorima nate, pri miniranju, gaenju poara, izgradnji i remontu plovnih objekata, podizanjusputanju elinih konstrukcija, utovarno-istovarnim radovima, kao i na podzemnim radovima , gde postoji mogunost od udara elektrine struje. Zatitni lem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zatitni obod za zatitu ela i vrata.lem mora imati kolevku, koja je podesiva prema veliini glave, da lem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade.

12
Rudarski lem mora imati nosa lampe i kabele. Zatitni lem mora biti otporan na mehanike udar, na toplotu i poar, na dejstvo vode, kiseline i baze. Tehniki uslovi za lem dati su u JUS-u. Za zatitu od sunanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda, ribarstvo, i melioracija) radnicima se daje na korienje zatitni eir ili marama, koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. slama) i svetle boje, radi refleksije svetlosti i toplote. eir mora imati rupice za ventilaciju. Za zatitu od praine ili zatitu kose od uvlaenja u orue, radnicima se na korienje daju zatitne kape, kaketi ili marame.Moraju biti laki za noenje i da se mogu prati.

3. Opisati vrstu sredstava za zatitu oiju i lica?

O: Z a zatitu oiju ,kod radova gde estice doleu u manjim brzinama iz eonog pravca , koriste se zatitne naoari standardnog-obinog okvira, sa ravnim ili blago ispupenim staklima , i to za radove: - turpijanja, - malterisanja, - bojenja, - prosejavanja. Debljina stakla mora biti od 2,5 do 3,5 mm. Radi zatite oiju od estica koje doleu veim brzinama iz eonog ili bonog pravca, koriste se zatitne naoare okvirom i bonom zatitom providnih stakala, debljine od 2,5 do 3,5 mm, kod sledeih radova: - buenje , - struganje - glodanje, - rendisdanje, - piljenje. Za zatitu oiju na radovima kod kojih postoji verovatnoa povrede oiju krupnijim esticama, koje doleu iz eonog i bonog pravca, koriste se zatitne naoari sa bonom zatitom.Naoare se sastoje od dva okulara spojenih mostom, a okulari su izraeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla.Okvir mora imati ventilacione otvore, a otvori moraju biti manji od 1mm.Ova vrsta naoara koristi se kod sledeih radova: - kovanja, - zakivanja, - razbijanja, i klesanja kamena, - rada sa dletom i sekaem, - ienja i otkivanja zavarenih mesta, - struganja, buenja i rendisanja. Za zatitu oiju od jake svetlosti, leteih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubiastog zraenja, koriste se zatitne naoare sa tamnim staklom, koje mogu biti i na preklop, kod sledeih radova: - gasno zavarivanje, - elektrootporno i elektroluno zavarivanje, ako zasenjenje nije vee od broja 6 po JUS ZB1 030. Za zatitu oiju od toplotnog i svetlosnog zraenja pri radovima na livenju i topljenju metala, zavarivanju lakih metala, gasnom zavarivanju, rezanju metala plamenom i elektrolunom zavarivanju do 30 ampera, daju se zatitne naoare sa okvirom i bonom zatitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS. Za zatitu oiju od nagrizajuih i tetnih materija(amonijak, formaldehid i sl.) daju se zatitne naoari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. Pri obradi kamena , graevinskim radovima uz upotrebu iljka ili dleta i gruboj obradi metala, mogu se dati na korienje zatitne naoari od iane mree.

13
Za zatitu oiju, vrata i glave ,od svetlosnog ultraljubiastog zraenja i leteih estica rastopljenog metala, licima koja vre elektroluno zavarivanje , daje se na korienje TITNIK za elektrovarioce. titnik za elektrovarioca moe biti runi i naglavni, a sastoji se od tita i okvira sa tamnim i providnim staklom , i od ruke za dranje tita ili obrua za noenje titnika na glavi.titnik mora biti od materijala koji je lo provodnik toplote i elektrine struje, otporan na toplotu i vlagu. Za zatitu oiju i lica od krupnijih leteih estica, i kapljica, nagrizajuih materijala , koristi se titnik za oi i lice.Moe biti preklopan i nepreklopan , a providna ploa je izraena od plastinog materijala, koji ne sme biti zapaljiv.Umesto plastinog titnika, moe se upotrebiti iano platno 100 okca/cm2. Za zatitu oiju od krupnih estica i kapljica nagrizajuih materija, moe se koristiti titnik za oi od plastinih providnih materijala ,koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.Mora biti izraen od nezapaljive plastike.

4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu sluha?

O: Za zatitu ula sluha od prekomerne buke , u zavisnosti od intenziteta buke, daju se sledea zatitna sredstva: - vata za zatitu od buke jaine do 75 decibela, - uni ep za zatitu od buke jaine do 85 decibela, - uni titnik za zatitu od buke, jaine do 105 db. Uni titnik ne sme smanjiti srednju vrednost ujnosti ,vie od 25 db.,a uni ep za vie od15 db.

5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu organa za disanje?

O: Radi zatite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagaenoj tetnim gasovima i aerosolima(dim, magla i praina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija), daju se sledea zatitna sredstva: - respirator za zatitu od grube, neagresivne i neotr. praine, - respirator za zatitu od fine industrijske praine ,koja ne sadri silicijum dioksid - respirator za zatitu od fine industrijske praine , koja sadri silicijum dioksid ili radioaktivne estice, - respirator za zatitu od fine ind. praine ili od tetnih para u manjim koncentracijama, - cevna maska za zatitu od tetnih gasova, para, magle, dima i praine , u velikim koncentracijama, kada je sadrajkiseonika u vazduhu manji od 16%, mora imati prikljuak na meh, duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom, - cevna maska sa kapuljaom ,primenjuje se za zatitu organa za disanje , glave i vrata, u atmosferi sa visokom koncentracijom tetnih agenasa, - gasna maska za zatitu od gasova, para, dima ,magle i praine, ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota- cedilo za ugljenmonoksid , temperatura vazduha ne sme biti via od 50 celzijusa, - izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom, koriste se pri visokim koncentracijama tetnih otrovnih materija i kada je sadraj kiseonika ispod 16 % u vazduhu.

6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu ruku?

O: Za zatitu ruku od opasnosti i tetnosti koriste se rukavice: obine kone rukavice za zatitu od mehanikih povreda, kod bravara brusaa,montera, kovaa, rudara, transportnih radnika - kone rukavice sa elinim zakovicama ili ploicama, pri grubim predmetima sa otrim ivicama,

14 postavljene kone rukavice za zatitu od niskih temperatura za rad u hladnjaama i za radove na gradilitima za temperature nie od +5 stepeni. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl.) za zatitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala, stakla i sl., rukavice za varioce i rezae metala plamenom, sa produenim sarama, rukavice od prirodne i sintetike gume za zatitu od vode, nagrizajuih materija, otrova, zaraznih materija, rukavice od plastinomg materijala otpornog prema rastvaraima, biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima, rukavice gumene za elektriare za zatitu od udara el. struje napona prema zemlji do 650 volti, zatitni prsti od koe, gume ili plastinog materijala, za zatitu od mehanikih povreda i slabijeg dejstva nagrizajuih materija, a mogu biti ojaani metalnim naprscima, titnik za dlan i nadlanicu za zatitu od mehanikih povreda i opekotina.

7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu nogu?

O: Za zatitu kolena pri kalupljenju i livenju metala, kod teracerskih,asfalterskih i kaldrmdijskih radova, daje se zatitna kona kolenica. Za zatitu nogu od pada tekih predmeta, varnica usijanog metala,kod umskih radova,za zatitu potkolenice koristi se zatitna potkolenicaod koe ili ceradnog platna postavljena filcom. Za zatitu od usijanih estica i rastopljenog metala, potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala , a za dodatnu mehaniku zatitu moe imati eline uzdune trake. Z zatitu stopala daje se sledea zatitna obua: gumena obua za elektriare(cipele kaljae i izme) cipele sa onom od izolacionog materijala za zatitu od toplote ili hladnoe, kone cipele za varioce i rezae metala kone ili gumene cipele-izme sa elinom kapicom i sa elinom tabanicom za zatitu od pada tekih predmeta i zatitu od uboda, kona obua (cipele, izme , kaljae) za zatitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala, ako obua od gume ne prua zatitu, za zatitu skonog zgloba po potrebi ugrauje se zatita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. Sva navedena sredstva moraju biti izraena u skladu sa JUS-om.

8. Opisati sredstva za zatitu runog zgloba ,ramena i kime?

O: Za zatitu runog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa otrim ivicama-lim, staklo, alat i sl., koristi se koni titnik za runi zglob.Upotrebljava se i kod pneumatskih ekia i sl. Za zatitu ramena pri noenju predmeta teih od 15 kg. i pri noenju tereta sa otrim ivicama, kao i za jako hladne ili tople predmete, koristi se koni titnik za rame. Za zatitu kime od deformacija usled stalnog noenja tekih predmeta ,na ramenu i leima, koristi se zatitni grudnjak.Navedena sredstva ne smeju izazivati uljanje tokom upotrebe.

9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu tela?

O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloeno tetnom dejstvu tehnolokih procesa(prljavtina, praina ,vlaga, visoka temperatura, daje se na korienje sledea zatitna odea: - odelo od platna(keper i sl.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mainama ili pri montai-demontai orua i ureaja , na odravanju ,

15
pranju , ienju i premazivanju maina, pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina, - odelo od inpregniranog nepromoivog platna (negumirano), za komunalni rad(kanalizacija, iznoenje smea, rad u mokrim jamama i u vlazi), - odelo od jakog gumiranog platna za rad sa jakim nagrizajuim, otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi, - odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala, za gaenje poara i sl., - odelo od tkanine koja ne proputa toplotne i ultraljubiastea zraenja- za varioce i rezae metala plamenom. Zatitna odea mora ipunjavati sledee uslove: - tkanina(keper, platno i sl.) mora biti izraeno tako da spreava prodor praine , boja i maziva, do koe radnika i da se lako pere ne menjajui svojstva, - zatitno odelo za rad na mainama sa rotirajuim i pokretnim delovima, mora nalegati tesno uz telo, a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan nain zateu oko zgloba, - zatitno odelo od nepromoivog inpregniranog platna ne sme proputati vodu, - zatitno odelo od gumiranog platna ne sme proputati kiseline i baze, i da je materijal nepromenjen kada je izloen dejstvu ovih materija najmanje 8 asova, - zatitno odelo od azbesta i alu-folija, mora izdrati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike , ako je izloeno dejstvu visokih temperatura, - za radove pod zemljom zatitno odelo mora biti ojaano na ramenima, laktovima, kolenima i turu.

10. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od atmosferskih uticaja?

O: Radnicima na otvorenom prostoru za zatitu od atmosferskih uticaja (kia sneg, niske temperature i sl.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjae,ledare) , daju se sredstva za zatitu: - kina kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna, spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi, graevinarstvu, transportu i sl., - kina kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna, obinog kroja za uvare, potare, transportne radnike i dr., - kina kapuljaa ili nepromoivi eir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zatitu od kie(mornari, ribari), - kapuljaa od inpregniranog materijala za zatitu od praine i toplote za transportne radnike, dimnjaare i dr., - bunda ili opaklija za zatitu od hladnoe za uvare gradilita, vozae teretnih vozila, koniarima, bageristima i dr., - postavljeno odelo za zatitu od hladnoe za rad na otvoreno prostoru, u hladnjaama, rad na viljukaru, - titnik za ui za zatitu od hladnoe, - postavljene rukavice, cipele ili filcane izme za zatitu od hladnoe.

11. Opisati vrstu sredstava i opreme za zatitu od pada sa visine?

O: Za zatitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada, mora se radnicima dati na korienje dati zatitni opasa, opremljen prihvatnim uetom za privezivanje, po potrebi i dopunskim uetom.Materijal od koga je izraen zatitni opasa, dimenzije i nain izrade opasaa, moraju odgovarati probnom statikom i dinamikom optereenju propisanom JUS , i periodino proveravani od strane ovlaene ustanove, o emu se izdaje atest, odnosno uverenje o ispravnosti.

12. Odravanje sredstava i opreme za linu zatitu?

16
O: Preduzea kod kojih se koriste sredstva i oprema za linu zatitu radnika, moraju ta sredstva drati u ispravnom stanju.Oteena , pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne moe popraviti, mora se rashodovati i unititi. Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (lem), u ui(antifoni) u usta(usnik, maska) i na nos, moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim, radioaktivnim i zaraznim materijalom , mora se dezinfikovati i dekontaminirati

IV

MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRINE STRUJE

''Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilitima'' (''Sl. Glasnik SRS'' br.21/89) P I T A NJ A 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(opsluivanje postrojenja)? 2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad pod naponom? 5. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva elektrine struje? 6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluivanje postrojenja)? 7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do 1000 volti (izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. Mere za spreavanje povreda od dejstva elektrine struje indukovanog napona? 9. Zatitna sredstva za rad u elektrinim postrojenjima? 10. Nain zatite gromobranskom instalacijom- uzemljenje i kratko spajanje? 11. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa stalnom elektrinom instalacijom? 12. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa privremenom elektrinom instalacijom? 13. Mere zatite pri rukovanju prenosnim elektrinim alatom i prenosnim elektrinim svetiljkama? ODGOVORI 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(opsluivanje postrojenja)?
O: Vrata prostorija moraju biti stalno zakljuana .Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. Moraju imati samozatvarajue brave sa

17
ruicama, koje otkljuavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja.Za svaku prostoriju elektropostrojenja , mora postojati dva kompleta kljueva, od kojih je jedan rezervni. Opsluivanje postrojenja mogu vriti samo struna lica, koja moraju biti upoznata sa merama ZNR, tehnikom regulativom za tu oblast i nainom ukazivanja prve pomoi kod el. udara i merama zatite od poara. Pregled el. postrojenja vri se iskljuivo sa spoljnje strane ograde, odnosno prepreke. U izuzetnim sluajevima, pregled se moe vriti i iza ograde ako su prisutna dva struna lica . Pri vrenju pregleda u treoj zoni opasnosti, ne mogu se obavljati drugi radovi. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. u zatvorenim postrojenjima, ili 8m. na otvorenom prostoru. Izuzetak od ovog pravila ine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobaanja nastradalog iz strujnog kruga uz korienje zatitnih sredstava. Iskljuenje strujnog kola pomou rastavljaa se vri tako da se strujno kolo prekine prekidaem snage, proveri da li je stvarno iskljuen, pa se rastavi strujno kolo odgovarajuim rastavljaem. Manipulacija ukljuenja vri se obrnutim redom.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim strunih radnika. Kod manipulacije rasklopnim aparatima ,koji se vri pomou runih pogona ili izolacionih motki, obavezna je upotreba zatitnog lema i elektroizolacionih rukavica. Zamena visoko naponskih osiguraa moe se vriti samo u neoptereenom strujnom kolu, a zamena osiguraa pod naponom vri se uz primenu izolacionih kleta i ostalih zatitnih sredstava.

2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?
O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: pri vetru iznad 60km/as , na visini veoj od 3m., kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. Rukovodilac radova odluuje kada e se prekinuti rad u navedenim sluajevima i da li je mogu rad pri pojavi kie, magle i snenih padavina. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera. - prekida se iskljuuje i vidljivo odvaja od napona, - spreava se sluajno ponovno ukljuenje prekidaa i rastavljaa, - na odgovarajui nain se utvruje beznaponsko stanje, - izvri uzemljivanje i kratka spajanja, - ograuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem , iskljuuje se daljinsko upravljanje i spreava sluajno ponovno ukljuenje. Utvrivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima, moe se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. Kod radova na jednom stubu, naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se. - na mestu to blie mestu rada, - na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. Kod radova na vie stubova , naprave za uzemljenje i kratko spajanje, postavljaju se sa svake strane radne jedinice. Kod radova na kablovskom vodu, uzemljivanje i kratko spajanje vri se na svim mestima odvajanja napona.

3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

18
O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona, susedni delovi pod naponom osiguravaju se od sluajnog dodira, pomou vrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zatitnih pregrada, ploa, prekrivaa i sl. Sigurnosni razmak kree se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade, a u tom sluaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. Pri upotrebi lestvi, glomaznih sredstava , i transportnih sredstava, najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. Prilikom radova na viesistemskim vodovima, kada neki od sistema ostaju pod naponom, preduzimaju se mere za spreavanje, za one sisteme,odnosno mere za utvrivanje koji je sistem pod naponom. Ako se provodnici voda na kome se radi , razvlae i zateu ispod iliiznad voda pod naponom, preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. Takoe se mora voditi rauna o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi. Prilikom seenja grana ili drvea u blizini voda pod naponom, moraju se odravati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona.

4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvoenje radova), mere za bezbedan rad pod naponom?
O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom ,mogu se izvoditi: - ako je izabran sistem rada pod naponom, i radni postupak utvren i proveren, - ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada , - ako postoji odgovarajui izolacioni aparat, pomona sredstva, zatitna oprema,odnosno LZS , u skladu sa izabranim sistemom rada- pod naponom, - ako radnik ispunjava posebne psihofizike sposobnosti ,mora biti obuen i izvrena provera znanja. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi ,ako postoji mogunost da elektrina varnica izazove poar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/as, nevreme sa atmosferskim pranjenjem, temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu, sneg, kia i sl.

5. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva elektrine struje?

O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogui najvea bezbednost radnika.Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti. Vrenje nadzora, organizacije rada i neposrednih tehnikih radova, mogu obavljati lica sa strunim kvalifikacijama i ovlaenjima. Sve radove u visoko-naponskim objektima ukljuujui i osiguranje mesta rada, moraju vriti najmanje dva radnika, ako radove izvodi vie radnika, jedan od njih se odreuje za rukovodioca radova. Poto od ovlaenog lica dobije dozvolu za rad, i dokumenta za rad, rukovodilac radova na mestu rada: - proverava da li su sprovedene zatitne mere, - utvruje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju, - po potrebi sprovodi dodatne mere zatite, U odreenim situacijama moe dobiti dozvolu za samoiskljuenje. Rukovodilac radova pre poetka rada: - upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom, - na prisutne opasnosti u toku rada, - sa primenom LZS i opreme, - sa merama zatite. Izvrenje radova moe zapoeti tek kad njihov poetak objavi rukovodilac radova.

19
Prilikom merenja i ispitivanja, delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme prikljuenja i skidanja mernih instrumenata, samo za vreme oitavanja instrumenata, uzemljivai mogu biti skinuti privremeno. Po dobijenom obavetenju da su radovi zavreni i da je objekat spreman za pogon , nakon uklanjanja osiguranja , kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti, ovlaeno lice daje dozvolu da se pogon ukljui. Nije dozvoljeno ukljuivanje postrojenja bez pouzdanog obavetenja o zavretku rada i spremnosti objekta za pogon.

6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluivanje postrojenja)?
O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vre najmanje dva radnika,osim manipulacije komutacionim ureajem u razvodnom postrojenju, na razvodnoj ploi i drugim elementima, ako poznaje emu i koji je obuen za obavljanje tih manipulacija. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinano moe vriti: - ovlaeno struno lice, - struno lice , ili lice koje rukuje postrojenjem. Kljuevi postrojenja , elektrinih ormara, ureaja za pokretanje, upravljakih pultova i dr. moraju biti obezbeeni, a nain izdavanja i vraanja , ureuje se internim aktom.Ako se kljuevi nalaze kod rukovodioca, onda se on pismeno zaduuje sa njima. Zamena topljivih umetaka,osiguraa obavlja se u beznaponskom stanju.Izuzetno zamena topivih umetaka osiguraa, moe se vriti pod naponom ,ako za struju napona do 380 volti jaine, ne prelazi 63 ampera, uz primenu odgovarajuih sredstava. Zamena visokouinskih i niskouinskih osiguraa, ako zamenu obavljaju posebno obuena struna lica, moe se vriti pod naponom uz primenu izolacionih ruica, zatitnog lema, zatitnih naoara ili tita, konih rukavica i dr. sredstava.

7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju elektrinim postrojenjima napona do 1000 volti (izvoenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?
O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere , po sledeem rasporedu: - izvriti neophodna iskljuenja, - preduzeti mere da se sprei sluajno ukljuenje komutacionog ureaja, - proveriti odsustvo napona na delovima el. postrojenja, na kojima se obavljaju radovi, - izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomou prenosnih uzemljivaa svih faznih provodnika i nule, - izvriti ograivanje mesta rada i delova pod naponom i istai upozorenje da se izvode radovi. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomou fotoelija, obezbediti na mestu rada onemoguavanje njihovog ukljuivanja. Kod nadzemnih vodova do 1000 volti, na drvenim neuzemljenim stubovima , nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada, kada se spoje svi fazni i nulti provodnici.Kod izvoenja radova u blizini delova pod naponom, postavljaju se izolacione zatitne pregrade, ploe i sl, a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak, koji minimalno mora biti 800mm. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenine struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu konih rukavice i izolovanog alata.

8. Mere za spreavanje povreda od dejstva elektrine struje indukovanog napona?

20
O: Pri izvoenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom, pored primene mera iskljuenja, uzemljenja, pregraivanja izolacionim pregradama i sl., primenjuju se sledee mere: - pri obuci radnika za siguran rad, ukazati na opasnost od indukovanog napona, - zabraniti postavljanje uzemljivaa i naprava za kratko spajanje, u nasute gomile zemlje, - pri skidanju naprava za uzemljenje, upotrebom izolacione motke, radnik ne sme biti blie vodu od duine izolacionog dela motke, - pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu ,koristiti izolaciono ue, - pri vrenju popravki na linijskom rastavljau, postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje, bez obzira to rastavlja ima noeve za uzemljivanje, - kod radova na vodovima sa vie provodnika po fazi, koji su meusobno odvojeni izolacionim umecima, uzemiti svaki od provodnika.

9. Zatitna sredstva za rad u elektrinim postrojenjima?

O: Za zatitu od elektrinog udara, delovanja elektrinog luka, produkata gorenja i pada sa visine , koriste se: - izolacione motke, izolaciona kleta za osigurae i elektrina merenja i indikatori napona, - izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ruicama, - elektro-izolacione rukavice, izolaciona obua, izolacione prostirke, prekrivai i izolaciona postolja, - prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje, - sredstva za ograivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja, - zatitne naoare, kone rukavice, gas maske, sigurnosni pojas i sigurnosna uad, zatitni lem i dr. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: - izolacione motke, - izolaciona kleta za vaenje osiguraa i merenje elektrine struje, - indikatori napona, - sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke , platforme - izolacione pregrade, - motke za uvrivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali , kod izolacionih sredstava, koja se koriste kao osnovna , moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. Prilikom korienja zatitnih sredstava, mora se voditi rauna o: - izolaciona zatitna sredstva koristiti prema nameni, za napone za koje je predvieno zatitno sredstvo, - izolaciona zatitna sredstva mogu se koristiti do vlanosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvoaa, - zatitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego to se proveri rok upotrebe i atestiranja, pri postojanju mehanikih i drugih oteenja.

10. Nain zatite gromobranskom instalacijom- uzemljenje i kratko spajanje?

O: Uzemljivanje i kratko spajanje , vri se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje. Presek ueta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje ,zavisi od jaine struje i vremena delovanja struje, a izraeno je od tankih bakarnih ica na ijim krajevima su stezaljke. Presek bakarnog ueta moe se kretati od 16 do 150 mm2. Za uzemljenje i kratko spajanje, ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oteene.

21
Radi odvoenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima , metalne skele , lestve ,i transportna sredstva moraju biti uzemljena- privremeno, provodnikom od min. 16mm2.

11. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa stalnom elektrinom instalacijom?

O: Stalne elektrine instalacije u radnim prostorijama , izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehnikih propisa, koji reguliu ovu oblast. U cilju zatite od el. udara u svim radnim i drugim prostorijama, primenjuju se odgovarajue zatitne mere predviene JUS i drugim tehnikim propisima, bez obzira na klasifikaciju. U cilju zatite od eksplozija , u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zatitne mere, i primena odgovarajue elektrine instalacije i ureaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zatitu.Uovim objektima ,radi spreavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zatita.

12. Mere zatite u radnim prostorijama i gradilitima sa privremenom elektrinom instalacijom?

O: Privremene elektrine instalacije na radilitima , izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajuih tehnikih propisa za ovu oblast. Neizolovani delovi elektrinih instalacija i postrojenja: provodnici, ine, kontakt prekidai, osigurai, stezaljke i sl., koji se nalaze izvan elektrinih pogonskih prostorija, moraju biti sa svih strana ograeni i nalaziti se van dohvata ruke. Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika, posle demontae aparata i ureaja. Ureaji za stavljanje u pogon maina i ureaja ne smeju biti dostupni neovlaenim licima. Pokretni kontaktni ureaji za ukljuivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u iskljuenom poloaju i ne smeju se od sopstvene teine ukljuiti. Ograde i kuita elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. Privremene elektrine instalacije na otvorenom prostoru radilita ,izvode se upotrebom izolovanih el, provodnika, koji se uvruju na stabilnim stubovima, tako da najnia taka bude: - 2,5 m. iznad radnih mesta, - 3,5 m. iznad peakih prolaza, - 6,0 m. iznad kolskih prolaza, Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i nie od 2,5 m. ako su smeteni u cevi ili profile dovoljne vrstoe. Na visini ispod 2,5m. mogu se postavljati svetiljke zatiene od mehanikih oteenja i dodira sa radnicima, a ako to nije mogue, postavljaju se svetiljke sa snienim naponom do 42 volta. Svi montani i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vriti uz iskljuenje napona. Elektrina instalacija na radilitima mora biti izvedena tako da se moe iskljuiti sa jednog mesta ,kompletno napajanje. Zamena pregorelih osiguraa ,moe se vriti i pod naponom uz obavezno iskljuenje svih potroaa. Zamena sijalica vri se u beznaponskom stanju.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti, moe se vriti pod naponom samo uz primenu odgovarajuih zatitnih sredstava. Svetiljke i elektrini alati napona do 50 volti , moraju se napajati iz odgovarajuih transformatora, izraenih u skladu sa JUS.

22
Prikljuivanje na elektrinu mreu, elektromotora i elektrinog alata, moe se vriti uz primenu odgovarajuih utinica i utikaa. Zabranjena je upotreba ovih ureaja sa prikljuenjem pomou uvijanja krajeva provodnika. Radnici koji rukuju elektrinim postrojenjima i instalacijama na gradilitu , moraju koristiti izolacione rukavice, kone rukavice, izolacionu obuu, alat sa izolacionim ruicama i sl. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe.

13. Mere zatite pri rukovanju prenosnim elektrinim alatom i prenosnim elektrinim svetiljkama?
O: Kod korienja prenosnih alata , vrsta alata i zatita, zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljanjim uticajima.. Kod radova kod metalnih rezervoara , kotlova, cevovoda i sl. , bez obzira na klasifikaciju prostorije, uslovi rada smatraju se naroito opasnim.Na otvorenom prostoru, rad se moe obavljati alatima II i III klase. Prikljuivanje alata na el. instalaciju ,dozvoljeno je pomou kvalitetnih provodnika u zajednikom platu i pomou utikaa. Najmanji presek provodnika je 1,5mm2. Za zatitu od napona dodira na runim el. alatima, zabranjeno je korienje neutralnog provodnika(nula). Zabranjeno je ukrtanje dovodnog kabela za runi alat sa drugim dovodnim kabelima, cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima otrih ivica. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : - dodavanje alata u aktivnom stanju, - unoenje prenosnih zatitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutranjost kotlova i sl. postrojenja, - ukljuivanje i iskljuivanje iz utinice ako je prekida na alatu ukljuen, - davanje na upotrebu alata drugim neobuenim licima, Kada se ne koristi, alat se uva u prostorijama bez vlage. Prenosni alati, prenosne svetiljke , transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje, moraju se proveravati na: - spoj sa masom, - neprekidnost zatitnog provodnika, - ispravnost izolacije napojnih provodnika. Uestalost provere ureuje se aktom poslodavca. Radnik koji izdaje el. alat, mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata, stanje provodnika ,ispravnost prekidaa i odsustvo spoljnjih oteenja. Rune svetiljke za rad u kotlovima i sl. uslovima, moraju biti zatiene zatitnom mreom i zatitnim staklom.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa snienim naponom do 24 volta.

V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLINIH MATERIJALA
Pravilnik o posebnim merama zatite na radu pri mehanikoj preradi i obradi drveta i slinih materijala (''Sl. Glasnik SRS'' br. 51/88) P I T A NJ A

1. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(gateri, krune testere-cirkulari , trakaste testere...) ?

23 2. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(ravnalice, rendisaljke , glodalice, builice, brusilice...)? 3. Mere zatite na kombinovanim mainama za obradu drveta i slinih materijala(maine za rezanje furnira, ljutenje furnira, makaze za seenje furnira, maine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo...) ? 4. Mere zatite na alatima za preradu i obradu drveta i slinih materijala ? 5. Mere zatite pri uskladitenju i slaganju trupaca, rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(gateri, krune testere-cirkulari , trakaste testere...)?
O: GATERI se ne putaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zatitne naprave na mestu, a radnici van opasnog prostora.Poetak rada obavlja se zvunim signalom. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica, koja se postavljaju ispred i iza maine, a kreu se po inama, a obino su duine od 8 do10 metara u nivou poda. Iza gatera se mora ugraditi ureaj za prihvatanje rezanog materijala. KRUNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zatitnu napravu iznad i ispod radnog stola.Postavlja se tako da rastojanje izmeu naprave i predmeta obrade ne bude razmak vei od 5 mm. irina raspora(otvora u radnom stolu-ploi, iznosi: irina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). Razdvojni klin je obavezan vid zatite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere, tako da mu vrh ne bude nii od najvieg zuba testere.Debljina razdvojnog klina mora biti za vea od debljine lista testere. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na krunoj testeri, zatiuju se vrstim oklopom. Za obradu drveta runim krunim testerama , na njima mora postojati zatitna naprava koja se pri praznom hodu automatski sputa, i pokriva ceo obod lista testere. Za rezanje ogrevnog drveta , upotrebljavaju se krune testere sa pokretnim stolom, odnosno kozliem , koji se posle rezanja, automatski vraa u poetni poloaj. TRANE TESTERE obezbeuju se zatitnim oklopom po celoj duini lista testere, na delu za rezanje. Runo podeavanje voice lista trane testere vri se iskljuivo dok testera nije u radu. Kod testera trupara i rastrunih testera, hod kolica za trupce obezbeuje se automatskim iskljuivanjem.Nosai i drai trupaca ne smeju doi u dodir sa listom testere.

2. Mere zatite na mainama za preradu i obradu drveta i slinih materijala(ravnalice, rendisaljke , glodalice, builice, brusilice...)?
O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosae noeva i drae noeva okruglog oblika. Radno telo ravnalice obezbeuje se zatitnom napravom, osim na mestu obrade drveta. Vodee ravnalo na ravnalici mora biti izraeno u jednom komadu i glatko, a njegova visina mora biti min. debljine materijala. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zatitu od povratnog udarca.Iznad osovine sa noevima ugrauju se zatitne kape. GLODALICE(FREZ MAINE) alat na glodalici mora biti pokriven zatitnim oklopom.Alat mora biti izraen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg leaja. Ravnanje materijala ,samo sa okruglim glavama. BUILICE-vijci na steznim glavama builice moraju biti uputeni.Predmet buenja na builicama , privruje se za radni sto odgovarajuim naparavama.

24
BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindrinim builicama osiguravaju se zatitnim napravama. Kod trakastih, tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajuim zatitnim napravama(oklopima) ,zatiuje se povrina brusne ploe, sem u delu obrade, a radni sto mora biti to blie brusnoj ploi.

3. Mere zatite na kombinovanim mainama za obradu drveta i slinih materijala(maine za rezanje furnira, ljutenje furnira, makaze za seenje furnira, maine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo...) ?
O: KOMBINOVANE MAINE ZA OBRADU DRVETA.Na mainama sa vie radnih operacija, primenjuju se mere zatite kao i na mainama sa pojedinanim operacijama i to tako da se opasne zone , dok sene radi na tom delu maine, moraju nalaziti prekrivene zatitom. MAINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti maine koje imajudvoruno upravljanjeukljuivanje.Maine za rezanje-seenje furnira, horizontalne i vertikalne, moraju imati ureaj za zaustavljanje noeva, ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. Kod rotacionih maina za rezanje furnira, deo ploe koji se ne koristi, mora biti prekriven zatitom(oklopom). MAINE ZA LJUTENJE FURNIRA(LJUTILICA) nakon postavljanja trupca u mainu za ljutenje furnira, radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora ,pre putanja u pogon maine. Rukovaoc ove maine se za vreme rada ureaja nalazi kod komandnog pulta maine. MAKAZE ZA SEENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoruno, a radni mehanizam mora se obezbediti ,tako da prestankom delovanja na komande, se izvri trenutno zaustavljanje makaza.Ako na jednim makazama radi vie radnika, mehanizam za stavljanje u pogon moe se ukljuiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima, odnosno izvan zone opasnosti. Makaze koje rade kontinuirano , a nemaju ureaj za automatsko dodavanje materijala, moraju imati napravu za spreavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. MAINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu , koja spreava izbacivanje drvenih otpadaka. Maina za usitnjavanje drveta ,mora imati prekidae za zaustavljanje metalnih traka za uvlaenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru. Na maini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika.Prilikom rada maine, radnici se nalaze sa strane transportera , kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje.

4. Mere zatite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. materijala?

O:Rotirajui delovi maina za preradu i obradu drveta, zatiuju se odgovarajuim napravama. Rune maine za obradu drveta , moraju imati mehanizam za zaustavljanje ,bez isputanja maine iz ruku. Pre poetka rada na maini, rukovalac proverava ispravnost alata, sigurnost postavljanja, montae, a nepotrebni alat se odlae na bezbedno mesto. Privrivanje i skidanje alata samo uz pomo alata predvienog uputstvom proizvoaa. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploe, ija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine maine. Obodna brzina rotirajueg alata ne sme prelaziti maks. brzinu, propisanu od strane proizvoaa.

5. Mere zatite pri uskladitenju i slaganju trupaca, rezanog materijala i piljevine?

O: Trupci i rezana graa slau se samo na ravnom tlu. Sloajevi moraju biti stabilni a prolazi min. irine 1,5m. Visina sloaja trupca je: - runo slaganje do 3m.,

25
slaganje preko rad. platformi do 4m., mehanizovano slaganje do 6m. Graa se sa slonja skida, iskljuivo odozgo nanie. Piljevina se sa deponije moe uzimati samo sa povrine, bez pravljenja jama i tunela.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U UMARSTVU

Pravilnik o posebnim merama zatite na radu u umarstvu (''Sl. glasnik SRS BR. 33/88'')

P I T A NJ A 1. Opte mere zatite pri izvoenju radova na iskoriavanju ume? 2. Mere zatite na radu pri sei stabala? 3. Mere zatite pri obavljanju radova u kruni stojeeg stabla(kresanje ili sea grana) ? 4. Mere zatite pri korienju motorne testere i maine za mehanizovanu seu i obradu drveta? 5. Mere zatite pri izvlaenju drvenih sortimenata do stovarita(putevi, izvlaenje stonom zapregom, izvlaenje traktorom, izvlaenje iarom)' 6. Mere zatite na stovaritu drvenih sortimenata? 7. Mere zatite pri utovaru, istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1. Opte mere zatite pri izvoenju radova na iskoriavanju ume?
O: Radovi na iskorienju ume , mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o ureenju i izvoenju radova , i kada su obezbeene mere ZNR: - odrediti mesto razmetaja i uskladitenja trupaca i oblovine, - utvrditi pravac i nain izvlaenja trupaca i drvenih sortimenata, - utvrditi postupak pri obaranju stabla, - utvrditi postupak i nain utovara i istovara drvenih sortimenata, - predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima, na mestu rada- postavljanjem oznaka, signala i deurnih radnika, - da se odredi mesto i nain razmetaja graevinskog materijala za izgradnju umskih komunikacija i objekata, - da se izgrade i urede objekti i prostor za uvanje opasnih materija(naftni derivati, eksploziv, kapisle i sl.), - da je utvren nain prenoenja i upotrebe naftnih derivata,eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zatitu bilja, - utvrditi nain obeleavanja i obezbeenja opasnih zona na radilitu, - odrediti mesto za smetaj orua , alata i opreme, - da su ureene elektrine instalacije za pogon i osvetljenje na umskom radilitu, - utvrditi nain zatite radnika od pada sa visine, - utvrditi vrstu i koliinu sredstava za linu zatitu radnika, - utvrditi mere bezbednosti za vreme see stabla u blizini objekata, javnih puteva, elektroenergetskih vodova i sl, - utvrditi nain organizovanja dojavne slube ,slube za pruanje prve pomoi i hitne medicinske pomoi, - organizovati smetaj, ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada,utvrditi i druge mere ZNR na radilitu.

26
Ako se na radilitu koriste iare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montae i demontae iare i tokom rada. umski putevi moraju biti prilagoeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zatite na radu pri sei stabala?

O: Pre poetka see stabala , na vidan nain odreuju se sekake linije.Radnici koji vre seu stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve duine najvieg stabla na radilitu. Usekakoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na sei i obradi stabala ,motornom testerom, radnik moe raditi najdue 2 asa neprekidno, odnosno 4 asa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekakim grupama ,vri se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekakim grupama , odreuje smer obaranja stabala i vri nadzor za sve vreme radova. Pre see stabla, seka utvruje smer pada stabla uzimajui u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, upljih, delimino sasuenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrivanje smera pada vri se u zavisnosti od teita stabla, mogunosti udaljavanja sekaa u toku pada stabla. Obaranje se vri tako da ne doe do zaustave-ukljetenja stabla. Usluaju da doe do zaustave ukljetenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, ekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekakih grupa, rukovodi postupkom obaranja ukljetenog, upljeg ili trulog stabla.Sekaka grupa ne sme ostaviti neoboreno ukljeteno stablo ili dok ne obelee opasnu zonu. Sea stabla na STRMOM TERENU vri se od podnoja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekakih grupa- jedna iznad druge. Seka moe da pristupi sei kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve duine stabla, koja se obara, - teren oistiti od rastinja - izvri provera slobodno viseih grana, - odredi smer povlaenja sekaa i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlaenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prenika, iji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i zavrava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Izmeu reza i klinastog zaseka ostavlja se pero irine 2-6cm. Za odreivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, sea upljih i trulih stabala pri jaem vetru.

3. Mere zatite pri obavljanju radova u kruni stojeeg stabla(kresanje ili sea grana) ?
O: Pri radu u kruni stojeeg stabla, kao to je kresanje i sea grana i branje umskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zatitnu odeu, - gumenu obuu sa rebrastim onom, - lem,

27 zatitne rukavice, sredstva za zatitu sluha,sigurnosni pojas, uad privrenu za sigurnosni pojas i pojas za privrivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadravanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zatite pri korienju motorne testere i maine za mehanizovanu seu i obradu drveta?
O: Motorne lanane testere, koje se koriste za seu stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehnikim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno odravati u skladu sa uputstvom proizvoaa. Z seu stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugraenu konicu lanca. Radnik zaduen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontrolie: koliinu ulja za podmazivanje istou filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naotrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupanika, - konice i hvataa lanca, - izduvnog lonca i priguivaa buke i - osiguraa poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridravati sledeeg: - pre putanja u rad, motorna testera mora biti oiena od goriva, maziva i prljavtine, - proveru zategnutosti lanca , vriti kada motor nije u radu, - seka motorista, zauzima stabilan poloaj za rad, - seka motorista puta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopavanje lanca testere , vri se neposredno pre see, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac iskljuen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je puenje, - testera se moe prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za due noenje staviti navlaku, - zabranjeno je prelaenje preko testere, dok motor radi. Mainom za mehanizovanu seu i obradu drveta , moe upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu maine za mehanizovanu seu i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zatite pri izvlaenju drvenih sortimenata, do stovarita(putevi, izvlaenje stonom zapregom, izvlaenje traktorom, izvlaenje iarom)?
O: Pravac i nain izvlaenja trupaca i sortimenata ,odreuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o ureenju radilita. a) PUTEVI Moraju biti oznaeni ,bezbedni i bez prepreka.irina, nagib i pravci izvlaenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehnikim mogunostima mehanizovanog sredstva ili stone zaprege.Izvlaenje trupaca , moe otpoeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlaenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
spreava klizanje.Za spreavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozaa , na liniji vue, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAENJE STONOM ZAPREGOM Pri izvlaenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprena ruda, koja obezbeuje siguran rad radnika.Na strmom putu moe biti samo 1 zaprega. Jedan radnik moe pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlaenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprena kola sa konicom.Ako se izvlae trupci dui od gabarita vozila, mora biti jo jedan radnik ,radi koenja(koniar)

c) IZVLAENJE TRAKTOROM
Za izvlaenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajue prikljuke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da titi vozaa i suvozaa od kie i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajuih i viseih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za sluaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u sluaju loma. Sedite vozaa mora biti uvreno sa osloncem za lea, pristupna pedala mora biti izraena da sprei klizanje noge radnika. Na traktorima guseniarima , gusenice u duini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima veim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokaziva ugla nagiba , sa obeleenim takama dozvoljenog i kritinog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri sputanju sa nagibom veim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom moe upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre poetka rada traktorista mora upoznati put izvlaenja.

d) IZVLAENJE IAROM
Za izvlaenje i prenos trupaca mogu se koristiti umske iare, koje su izraene u skladu sa JUS i merama ZNR. umska iara se puta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri struna komisija preduzea. Za transport iarom izrauju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz iarom odvija se uz utvrenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilitu. umska iara i vitla mogu se opteretiti samo do teine odreene od strane proizvoaa, i to se vidno obeleava a utovarnom mestu. umskom iarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju odravanja, prevoze se radnici na odravanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zatite na stovaritu drvenih sortimenata?

O: Za stovarita drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, oieni od drvea, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarita mora biti ograen i oznaen znacima upozorenja. Pri nonom radu ,stovarini prostor mora biti osvetljen svetlou jaine min. 75 luksa. Svi radovi na stovaritu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se reaju u stabilne sloajeve.Stabilnost sloajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeuje se slaganjem unakrst ili podupiraima. Visina slaganja: - ako se slae runo, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slae mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - sloajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiraima.

29
Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu, iji je nagib vei od 10 stepeni.

7. Mere zatite pri utovaru, istovaru i prevozu drvenih sortimenata?

O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva , moe se vriti mehanizovano i runo.Pri runom utovaru , ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo , vri se mehanizovano, izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne povrine vozila 1 m, kada se vri runo uz pomagala. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnoju. Za vreme utovara i istovara, motorno vozilo mora biti zakoeno , pogonski motor iskljuen, a tokovi osigurani podmetaima. Ako se utovar i istovar ,vri na strmom terenu, vozilo se obezbeuje od prevrtanja. Utovar i istovar iz zaprenih kola, moe se vriti kada je stoka ispregnuta. Prevoz drvenih sortimenata, vri se vozilima prilagoenim za tu namenu. Prevoz prostornog kubiciranog drveta vri se vozilima sanduarima, ili drugim vozilima uz obezbeenje tereta. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugraenih stubaca za osiguranje tereta, odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. Za osiguranje stabilnosti oblovine, koriste se lanci , sajle, klanfe. Na vozilu za prevoz oblovine, kubiciranog drveta, nije dozvoljen prevoz radnika. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama, mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. U cilju obezbeenja vozila i dizalice od prevrtanja, kod vozila sa ugraenom dizalicom i kod samohodnih dizalica,prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na vrstu podlogu. Teina tereta, iji se utovar vri ,ne sme prei dozvoljenu granicu optereenja dizalice. Sedite za rukovaoca dizalicom, montirano na stubu dizalice , mora biti obezbeeno sigurnosnom ogradom. Za vreme rada dizalice, ostali radnici moraju biti van opasne zone.

VII
MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOENJA GRAEVINSKIH RADOVA
''Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova'' ('' Sl. Glasnik RS br. 53 97'') P I T A NJ A

1. Mere zatite na radu kod ureenja gradilita? 2. Mere zatite na radu pri izoenju zemljanih radova? 3. Mere zatite na radu pri izvoenju zidarskih radova? 4. Mere zatite na radu pri izvoenju tesarskih radova? 5. Mere zatite na radu pri izvoenju armirakih radova? 6. Mere zatite na radu pri izvoenju betonskih radova? 7. Mere zatite na radu pri izvoenju radova na krovu? 8. Mere zatite na radu pri montanom graenju? 9. Mere zatite na radu pri ruenju objekta? 10. Mere zatite na radu pri izgradnji puteva? 11. Mere zatite na radu pri izgradnji mostova? 12. Mere zatite na radu pri izvoenju kesonskih radova? 13. Mere zatite na radu pri izvoenju tunelskih radova? 14. Mere zatite na radu pri izvoenju minerskih radova?

30 15. Mere zatite na radu pri rukovanju graevinskom mehanizacijom? 16. Mere zatite pri radovima na visini? 17. Mere zatite na radu pri korienju skele(radne skele, nosee skele, visee skele, i zatitne skele na gradilitu)? 18. Mere zatite pri korienju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilitu? 19. Mere zatite pri prevozu materijala i opreme na gradilitu? 20. Mere zatite pri izvoenju privremenih elektrinih instalacija na gradilitu? 21. Mere zatite pri korienju opasnih materija i materijala na gradilitu? 22. ta sve treba da sadri prijava za izvetavanje nadlene inspekcije o poetku radova? ODGOVORI 1. Mere zatite na radu kod ureenja gradilita?
O: Gradilite se ureuje , tako da se na njemu moe bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, orua i ureaja i transportnih sredstava. Gradilite se obezbeuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila , koja ne vre prevoz za potrebe gradilita. Za radnike i sva druga lica, koja se kreu na gradilitu, obavezno je korienje lema. Graevinski radovi izvode se tako da se ne zagauje okolina, a u sluaju buke, vibracija, raskopavanja, pojave praine i ostalih prateih pojava ,preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovoenje u dozvoljene granice. PEAKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilita ureuju se i odravaju tako da: - podloga mora biti ravna, tvrda ,sa poprenim padom za odvodnjavanje, posuta ljunkom, kamenom, ljakom i sl, - posle jakih kia i nepogoda, sanira se po potrebi, - blato i masne mrlje se odmah uklanjaju, - u zimsko vreme , posipaju se da ne budu klizave, - za vreme nonog rada osvetljavaju se, - na stazi ne sme biti odbaenih graevinskih materijala, - u neposrednoj blizini staze, ne smeju biti sloajevi grae, opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeeni od pomeranja, pada i ruenja - ne smeju se postavljati u nivou javne saobraajnice, ako nisu vodno obeleene znacima i obezbeene u skladu sa saobraajnim propisima, - iznad staza zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisu preduzete mere od pada predmeta, - ureaji za prenos tereta , ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt, ako se to ne moe izbei, postavljaju se zatitne konstrukcije od padajuih predmeta, - ne postavljaju se po dnu privremeno isuenih vodotokova, - mogu se usecati u padinu brda i kosina, samo ako su obezbeene od odrona i obruavanja, - Kada se postavljaju u blizini kosina , jama i otvora obezbeuju se vrstom zatitnom ogradom, - najmanja irina sporednih staza je 1m, a glavnih prolaza i prilaza 1,5m, - ista visina prolaza, koja se oznaava sa svake strane, mora biti min. 2 metra, a ako ima prepreka ne duih od 2 metra , min. visina je 1,6 metara, - Nagib staza je 57 % , a vei nagibi savladavaju se sa stepenicama, - visina od podloge staze, do izolovanih elektrinih vodova je min. 3,5 metara.

31
Neravnine i rupe na trasi staze ,dublje od 1 m, zatrpavaju se.Rovovi , kanali , jame i sl. , dublji od 1 metar od nivoa staze, premouju se posebnom konstrukcijom- prelazom. Prelazi veih raspona od 1,5 metara, moraju imati proraun stabilnosti, crtee preseka i potrebne ucrtane detalje. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. optereenju. Najmanja irina prelaza min. 80 cm, a nagib do 20 % , a pri veim nagibima izrauju se stepenice.Kad prelaz nije horizontalan, po gornjoj povrini ,nakivaju se poprene letvice. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar, postavlja se zatitna ograda sa jedne strane, kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine vee od 1 metar, postavlja se zatitna ograda , sa obe strane. GRADILINI PUTEVI po vrstoi i nosivosti, moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila, koja se kreu na gradilitu. irina kolovoza mora biti min. 2,75 m. a najmanja slobodna visina 4,5 metara, mereno od najvie take kolovoza. Brzina kretanja vozila na gradilitu je do 20 km/as. Nagib puteva ne sme biti vei od 40%. Visina od najvie take kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. 6 metara. Ureenje i odravanje saobraajnica u krugu gradilita u skladu sa propisima za drumski saobraaj. RADNE I POMONE PROSTORIJE na gradilitu(kancelarije, laboratorije, radionice, prostorije za odmor i presvlaenje radnika, sanitarni vorovi i sl.) zatim pomoni objekti, rezervoari za gorivo, parkiralita i dr. smetaju se na bezbednom prostoru gradilita. Na gradilitu se pre poetka radova obezbeuju klozeti, umivaonice, instalacije za pijau vodu, prostorije za sklanjanje radnika, trpezarije i dr. PRVA POMO i transport povreenog , organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoi. Kad je gradilite udaljeno od naselja(izgradnja puteva, pruga, hidrocentrala i sl.) obezbeuje se prva pomo na gradilitu i u naselju.

2. Mere zatite na radu pri izoenju zemljanih radova?

O: Pre poetka i za vreme zemljanih radova , na mestima na kojima postoji mogunost pojave tetnih, zapaljivihi eksplozivnih materija, kao to su stare jame, bunari i sl. proverava se prisustvo ovih materija.Ulaz radnika, se moe dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i tetnih koncentracija. Kada se u rovu koristi motor sa unutranjim sagorevanjem, mora se spreiti pojava tetnih koncentracija izduvnih gasova, uduvavanjem istog vazduha i odvoenje tetnih gasova. Ako se radovo izvode na mestu ,na kome postoje vodovodne, elektroenergetske, gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija, radovi mogu otpoeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzea, nadlenog za tu vrstu instalacija. Primene eksploziva pri zemljanim radovima, dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena , od izvoaa i overena od investitora, tehnika dokumentacija o merama ZNR, u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim popritima ili skladitima, prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili ruenju materijala ili blizini saobraajnice, preuzimaju se pre i za vreme , mere za bezbedan rad. POSEBNE MERE ZATITE NA RADU pri izvoenju zemljanih radova su: - mere protiv obruavanja - odrona pri iskopima, izradi kosina i nasipanju, - mere za spreavanje klizanja okolnog zemljita, - mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda, Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor strunog radnika. Ne primenjujui posebne mere ZNR ,zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar, ako:

32
zemljani materijal ostaje u ravnotei pri nagibu izvoenja radova ,u sluaju podzemnih voda, povrinskih voda i sl., - radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje, - radovi ne ugroavaju okolne saobraajnice, objekte i dr., - u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija. Obruavanje se moe spreiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom, a ako to nije mogue zbog sastava zemljita, postavljaju se pregrade. PODGRADA se sastoji od oplate i unutranjih elemenata. OPLATA se postavlja ,tako da izdri zemljani pritisak i mora spreiti obruavanje zemlje u rov.Oplata prenosi pritisak na unutranje elemente podgrade, koji moraju biti vrsto povezani i ne smeju menjati poloaj.Izmeu horizontalnih podunih elemenata postavljaju se po potrebi ,vertikalni stubovi. Podgraivanje se vri postepeno sa iskopom odgore nadole. irina iskopa mora biti takva da sa podgradom ista irina bude minimum 60 cm.Izvoenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost.. Oplata nadvisuje rov za 20 cm.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra, moraju se postaviti meupodovi sa posebnom noseom konstrukcijom, sa ivicama od 20 cm. minimum. PRI MAINSKOM IZVOENJU zemljanih radova, u opasnoj zoni oko ureaja u pokretu, ne smeju se nalaziti radnici, instalacije, predmeti i sl., to bi moglo dovesti do nebezbednog rada ureaja. Zabranjen je rad ureaja za iskop na mekanim, klizavim, strmimi drugim podlogama, koje mogu izazvati propadanje oslonca ureaja, poremeaj ravnotee, prevrtanja. Zabranjen je rad u uslovima loe vidljivosti, nepovoljnih atmosferskih prilika. Utoku izvoenja radova , vre se stalna osmatranja ponaanja strana iskopa , nasipa, radi preduzimanja mera zatite. Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena, obezbeuje se izlaenje lestvama, izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm. Meusobno rastojanje merdevina na sme biti vee od 30 metara. Preko dubine od 3 metra, obezbeuju se stepenice ili lestve sa leobranima.Meusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara. Iz iskopa dubokih preko 1 metar , obezbeuje se nain evakuacije i vaenje nepokretnih radnika. ISKOP DUBOKIH BUNARA I AHTOVA izvodi se uz primenu sledeih mera: - iskop se izvodi uz istovremenu izradu zatitne obloge protiv obruavanja, privremene podgrade, ozida se ciglom, betonskih ili elinih cevi , koje se utiskuju, - kada se iskop izvodi u zemljitu sa podzemnim vodama, za svaku fazu se preduzimaju mere da spree uzgon vode, - crpljenje vode ne sme se vriti uz crpljenje estica zemljita zbog uruavanja, - u gornje slojeve humusa ,stavlja se vrsta zatita, u vidu prstena, a du ivice bunara, puna ograda visine min. 90cm, - za bunar do 2 metra, postavlja se vrsta zatitna ograda , visine min. 1 metar, na rastojanju od ivice iskopa min.1 metar, - za bunare preko 2 metra, na rastojanju min. 1 metar, postavlja se puna ograda ,visine min. 2 metra, - na prilazu gradilitu postavljaju se table sa zabranom prisupa, - Otvor na terenu, ako nije ograen zatitnom ogradom, mora biti oznaen i pokriven , a nou osvetljen, - ista irina je minimum 60 cm, - u toku iskopa , uzimaju se uzorci zemljita i osmatra se ponaanje iskopa.Ako ima odstupanja od projekta, primeniti dodatne mere zatite, - radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra, moraju imati zatitni pojas sa konopcem za izvlaenje,

33
izvlaenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno, bez primene zatitne nadstrenice 2 metra iznad radnika, - silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomou merdevina, preko dubine od 3 metra pomou lestava sa leobranom, ili pomou kudeljnih lestvi i ue i zatitni pojas, - vitlo za izvlaenje materijala, alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korienje naprava za izlaenje materijala. MINIRANJE u iskopima bunara , ahtova i jama pored mera predvienih propisima o miniranju, primenjuju se mere ZNR: - paljenje mina moe se vriti samo elektronskim putem, - posle izvrenog miniranja, proveriti prisutnost tetnih, zapaljivih i eksplozivnih gasova, - posle miniranja proveriti stanje bonih strana i dna, pa tek onda nastaviti rad, ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraajnih i drugih propisa ,preduzima se sledee: - krug radilita obezbeuje se propisanom saobraajnom signalizacijom, fizikim preprekama, promenom reima saobraaja ili ukidanjem saobraaja, - krug gradilita se obezbeuje montanom punom ogradom visine min. 2 metra, a na prilazima postaviti znake upozorenja, - kad gradilite menja poloaj, radovi se zbijaju na krae deonice(postavljanje vodovoda, kanalizacije i tt vodova), - kad se radovi izvode u gradskom jezgru , materijal se obezbeuje za jedan dan, a odvoz iskopina se vri stalno, - nedovreni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i peaka, - na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila, mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fiziko obezbeenje, - izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraaja, - na mestima gde radovi presecaju peake staze i prilaze stambenim i drugim zgradama, moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zatitnom ogradom, sa obe strane, - na mestima gde radovi presecaju postojee ulaze za vozila, postavljaju se prelazne konstrukcije, na ijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivou i gabaritom, - kod iskopa u neposrednoj blizini objekta , tt instalacija el. vodova i sl., preduzeti mere za spreavanje njihovog oteenja - po zavretku radova ,zabranjeno je ostavljati rupe, neravnine, delimino zatrpane jame, bez obezbeenja i oznake.

3. Mere zatite na radu pri izvoenju zidarskih radova?

O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. od podloge , na kojoj radnik stoji. Materijal za zidanje (opeka, blokovi, malter i dr.) uz radno mesto zidara, mora biti ravnomerno i stabilno sloen. Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima, koja nisu predviena za to. Skladite graevinskog materijala , mora biti na oienoj, tvrdoj podlozi i sloen ,tako da se sprei obruavanje, naroito pored peakih staza, saobraajnica. Pri podizanju, prenosu i prenosu slobodno sloenih materijala(nevezanih ) ,radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje vee od najvieg elementa. Podloga po kojoj se kreu radnici treba da je podeena da radnici ne diu teret vilje od 1,2metra ili 1,5 kod kratkotrajnih radova. Pri mainskom spravljanju maltera, i betona , dok je bubanj u pokretu , zabranjeno je: - runo usipavanje komponenti iz vrea, kofa i sl.,

34
ubacivanje u otvor predmeta i alata ,radi pranjenja odgrtanja, ienja i dr, udaranje vrstim predmetima po mealici. Za zatitu od udara el. struje, pri radu sa mealicama, obavezno je primeniti zatitne sklopke, uzemljene i nulovane. Ako to nije mogue, primeniti dodatno uzemljenje , pomou sonde, trake, i sl., ZIDARSKE SMEE (gaenje krea, spravljanje maltera , betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilita , udaljeni od glavnih staza i prolaza. Pri radu sa kreom, primenjuju se sledee mere ZNR: - korito za gaenje krea , postavlja se pored kre. jame, - radnik koji gasi kre u koritu , i radnik koji vadi kre iz krene jame , moraju biti obezbeeni od pada u jamu, - krena jama ograuje se vrstom zatitnom ogradom, - mesto rada kraj jame ,mora da ima radni pod, - alat za gaenje i vaenje krea , mora imati dugaku drku, radi zatite od prskanja i isparenja. Ukupna teina smee i posude ne sme biti vea od 25 kg. za mukarce i 15 kg za ene. Sputanje zidarskih materijala u iskopima, ahtovima, oknima i sl. vri se pomou ljebova i levaka ili pomou transportera i dizalica. Zidanje svodova i lukova , montaa gotovih elemenata meuspratne konstrukcije, montaa stepenica i sl. izvodi se na osnovu tehnike dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. Pri izvoenju radova na temovanju betona, rad sa kamenom i sl. radnik mora nositi odgovarajue zatitne naoare. Fabriki dimnjaci , gde je visina penjanja via od 3 metra , moraju imati bezbedan pristup. VERTIKALNE LESTVE SA LEOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilitu za visine vee od 3 metra, a moraju ispunjavati sledei uslov: - preke su okruglog betonskog elika prenika 25 mm, - vertikalno rastojanje preki je do 30 cm, - udaljenost preki od zida je min. 16 cm, - stranice lestvi moraju biti na razmaku min. 45 cm, - stranice lestvi produavaju se 150 cm. iznad podloge, - leobran poinje na visini od 3 metra od podloge,a ako je platforma visine 3-5 m., poinje na visini od 2 metra, a ako je platforma visoka 3,54 m., poinje na visini od 2,5 metara - na svakih 2 metra visine ugrauje se horizontalni nosa prenika 16mm. vrsto vezan za stranice lestvi, krunog oblika istog otvora prenika 710 mm, - izmeu nosaa leobrana, postavljaju se horizonalna ukruenja krunog oblika od materijala prenika 14 mm, a rastojanje 1 m, - ispunu zatitnog leobrana ine okrugli elini elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. po obimu, - duina leobrana je min. 1,75m. Najvea visina lestava sa zatitnim leobranom ,moe biti maksimalno 10 metara. Za odmorite se izrauju podesti. Upotreba penjalica preko 3 metra visine ,bez zatite od pada ,zabranjena je.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata ,do visine mah. 10 metara, sa zatitnim sigurnosnim uetom , koje se postavlja pored penjalica i slui za vezivanje ueta na zatitnom pojasu.Ue se fiksira na svaka 3 metra za zid. Lestve sa leobranom moraju imati tehniku dokumentaciju sa proraunom nosivosti i nainom odravanja. GRAENJE FABRIKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI, podrazumeva i radove na izgradnji silosa , vodovodne kule, hidro zahvati- brane i ostale visoke graevinske objekte.Obzirom na mogunost pada predmeta sa velike visine preduzima se: - gradiline staze i prolazi za radnike , saobraajnice za vozila i pokretne maine, postavljaju se na bezbednoj udaljenosti,

35
proizvodni placevi , radne i pomone prostorije, moraju biti na bezbednoj udaljenosti, - povremeni rad radnika , koji nisu vezani za radove na visini, dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu, - prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost, zatititi nastrenicama i zatitnim galerijama, - na mestu izrade visokog objekta , ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zatitne sklele i zatitne mree koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom, - prilaz mestima rada na visini, obezbeuje se tako da nije mogu pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta, - transport materijala organizovati da ne ugroava radnike izvan obezbeene zone, - zona oko visokog objekta obeleava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima. Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristei oslonce na visini od 3 metra i vie od vrste podloge, pri emu radni prostor nije zatien od pada sa visine. vrstom podlogom smatra se podloga iju deformaciju ,pod optereenjem moemo zanemariti. Radnim prostorom, smatra se zatiten prostor od pada sa visine, ako ima: - po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zatitnu ogradu, - radni pod izveden u skladu sa propisima , prema crteu i statikom proraunu i povezan sa skelom, - skelu na koju se postavlja radni pod sa zatitnom ogradom, izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu, - pristup etaama skele obezbeen lestvama sa leobranom, penjalicama sa zatitnim uetom, stepenicama , kosim rampama i sl. Radovi na visini ,izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji, tehnologiji izvoenja i merama ZNR , koje obezbeuje izvoa radova.Rad na visini , moe se obavljati samo uz stalni nadzor strunog radnika koga imenuje poslodavac. Skladitenje rezane grae i sortimenata vri se u sloajeve, koji moraju biti na vrstoj i ravnoj podlozi . Visina sloajeva od tla ne sme biti vea od: - a) kod runog slaganja 2 metra za rezanu grau 2 metra za oblu grau, - b) kod runog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu grau 3 metra za oblu grau - c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu grau 3 metra za oblu grau Prolazi izmeu sloajeva moraju biti min. 1,5 metara.

4. Mere zatite na radu pri izvoenju tesarskih radova?

O: Graa i elementi izraeni od grae (oplata i sl.) posle svake upotrebe se iste od prljavtine, eksera, metalnih delova i sl, zbog moguih povreda radnka. Graa , oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: - delimino montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima, - u blizini nezatienih ivica objekta , skele ili oplate, - na radnim podovima prilaza, prolaza radnih platformi ili skela , osim gde je to predvieno i osiguravaju se od pada. Oplata se ne sme koristiti kao prilaz , a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika.

36
Otra seiva sekira, testera, dleta i sl. moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl.). U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici odreeni od strane odgovornog lica pismenim reenjem.

5. Mere zatite na radu pri izvoenju armirakih radova?

O: Armiraki radovi podrazumevaju radove na istovaru, utovaru , prenosu, pripremi (ispravljanje, savijanje i seenje) i ugradnji betonskog gvoa za armirano betonske elemente. Armirakim radovima ne sme se pristupiti: - sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom, - sa razdrljenom- neutegnutom odeom, - bez zatitnih cipela i rukavica. Pri utovaru istovaru dizalicom ,zabranjeno je upanje armature iz gomile.Pri radu sa dizalicom : - armatura u koturu do prenika 12mm. moe se za kukuvezati noseim elinim uadima, - armatura u petljama i polubuntovima prenika do 28 mm. i armatura u ispravljenim ipkama prenika od 30-40mm, podie se pomou rama koji je za kuku vezan elinim uadima, ipke se vezuju za ram da se sprei ispadanje. Radnici na vezivanju tereta , moraju se odmai van opasne zone za vreme podizanja i sputanja. Okretni dobo za odvijanje armature , mora imati punu ili sitno mreastu ogradu. Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati ureaj sa valjcima, a na stazi za istezanje ne sme biti radnika. Slobodni krajevi ice za vezivanje armature , moraju se saviti. Elektrini vodovi na radilitu ne smeju se ukrtati i biti u domaaju armature. Armirake maine moraju biti ispravne i periodino pregledane.

6. Mere zatite na radu pri izvoenju betonskih radova?

O: Betonskim radovima smatra se prevoz- prenos po objektu i ugraivanje svee betonske mase i nega ugraenog betona u oplati.Pre poetka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: - na ivicama viljim od 1 m. ostavlja se zatitna ograda, - iznad armature postavljaju se staze za runi prenos ili prevoz betona, radni podovi za prijem svee mase, radni podovi za ubacivanje mase u oplatu, staze za kretanje radnika, za ravnanje, - staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu, - otri vrhovi armature i spojnica podvijaju se, - ienje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja estica, - kod betoniranja nou ili kad nema dovoljno dnevnog svetla, obezbediti osvetljenost od 250 luksa , na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama, - elektrini ureaji za ugraivanje betona , moraju imati snien napon do 42 volta, a prenosne rune svetiljke do 24 volta, - kod konstrukcija veih raspona postavljaju seslegomeri ili se vri geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele, pri nanoenju betonske mase. BETONIRANJE poinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : - sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica, ne smeju prolaziti preko glava radnika,

37 prihvat sudova sa betonskom masom , koji vise o kuki dizalice, vri se pomou sigurnosnih konopaca, a ako je preglednost loa, dizaliaru znake daje obueni signalista, , sputanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek poto je teret umiren i stabilan, sud za prenos ne sme se pretovariti, pri ugradnji betona pomou pervibratora, radnik mora stabilno stajati na podlozi, kada se betonska masa doprema pumpom za beton, mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva, fleksibilno crevo se ne sme otro previjati, pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton , ono ne sme biti upereno u radnike, kod prijema betonske mase automealicom, ne sme se poeti sa istovarom, dok metalni zglavkasti ljeb-''ria'' , nije bezbedno uvrena, pre polivanja ugraenog betona ukloniti el. instalaciju, nasilno skidanje oplate pomou dizalice , zabranjeno je.

7. Mere zatite na radu pri izvoenju radova na krovu?

O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre poetka radova, radi utvrivanja nosivosti, i preduzimanju mera zatite na mestima rada. Kod krovnih pokrivaa od crepa, salonita , lima i drugih materijala male nosivosti, postavljaju se patosi radi spreavanja propadanja. Patosi moraju biti privreni za krovnu konstrukciju. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. Krovni pokrivai ija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. Za spreavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zatitna ograda, iznad slobodnih ivica , prilaza krovu ,u ijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom veim od 20 stepeni, ne mogu postaviti zatitne ograde, na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove.Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima , radnik mora imati zatitni pojas sa uetom uvrenim za siguran oslonac. Otvori, svetlarnici i sl. moraju biti zatieni ogradama ili poklopcima da se sprei propadanje radnika. Prilaz povrini krova, ako nije obezbeen iz unutranjosti objekta, mora imati spoljnje stepenice, lestve sa leobranom, penjalice, sa sigurnosnim uetom. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR , moraju se postaviti prihvatne mree, zatitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojaanje nosaa krovne pokrivke. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi, mora biti obezbeen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih. Ako pri krovnim radovima nije obezbeena zatita od pada predmeta sa krova, prostor oko objekta se vidno obeleava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima.

8. Mere zatite na radu pri montanom graenju?

O : Montano graenje izvodi se na osnovu projekta montae koji mora da sadri mere ZNR za sve faze montanog graenja: izrada montanog elementa(ako se izrauje na gradilitu), prevozu, istovaru, vezivanju i pripremi za dizanje, dizanju, postavljanju na objekt , uvrivanju, obradi i doradi. Projektom montae odreuju se mesta za istovar, dizanje i nain vezivanja elemenata.Ovim dokumentom , mora se predvideti siguran nain prihvatanja elementa na objektu, nain uvrivanja i skidanja sa dizalice.

38
Dizalica , pomone naprave i pribor za dizanje, postavljanje i uvrivanje montanih elemenata, moraju biti u skladu sa JUS. Montani elementi , moraju biti vidno obeleeni po redosledu montae i tako se slau. NA VISOKIM MONTAAMA radne platforme se izrauju u vidu viseih platformi-skela. Visee platforme skele postavljaju se pomou dizalice na mesto rada i veaju na prethodno obezbeene i uvrene delov konstrukcije ,i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan poloaj.Moraju biti obraene u projektu montae. Mesto montanih nastavaka , obezbeuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mreama. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja, prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montanom elementu dok nije uvren.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom, dok se njie na kuki dizalice. Usmeravanje i umirivanje elemenata vri se pomou uadi. Montani element se odvezuje sa dizalice ,tek kada je postavljen na oslonce i uvrenosiguran od preturanja. Dizanje i prenos montanog elementa ne sme zapoeti dok: - se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz, - nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za uvrenje, - nije provereno da su svi prilazi zoni montae zatvoreni za radnike, - se radnici koji uestvuju u montai ne udalje iz opasnih zona, - se ne provere statike i mehanike karakteristike i ispravnost pribora za dizanje, PROBNIM PODIZANJEM utvruje se: - da je vezivanje izvreno ravnomerno , bez njihanja, - da su vezna mesta vrsta i da su ispravni vezni elementi, - da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izloen mehanikim oteenjima, - da su ispunjeni uslovi iz projekta montae: dohvat strele dizalice, nosivost, pravac i brzina vetra. Pri utovaru i istovaru, voza kamiona ne sme biti u kamionu, takoe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. Radnici na visini, pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montanih elemenata, kada nisu primenjene zatitne skele ili mree, moraju biti vezani zatitnim opasaem i uetom.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini.Montano graenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.

9. Mere zatite na radu pri ruenju objekta?

O: Ruenje objekta radi se na osnovu tehnike dokumentacije ,uraene nakon snimanja i izvianja objekta i okoline. Dokumentacija mora sadrati: metodu ruenja, redosled radova, utvrene granice zone opasnosti ,i mere ZNR. Priprema, ruenje i uklanjanje delova i materijala, izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika. Za vreme pripremnih radova , kao i za vreme ruenja, postavlja se uvar koji treba da sprei pristup besposlenim licima. Pre poetka ruenja, ugroeno podruje se ograuje ili na drugi nain obezbeuje.Za vreme pripreme ,loenje vatre u objektu je zabranjeno. Pre poetka radova na ruenju uklanjaju se: vodovodne, kanalizacione, gasne i elektrine instalacije. RUNO RUENJE objekta izvodi se odozgo nanie, a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da tre. Susedni zidovi, koji ine celinu sa zidom koji se rui, moraju se osigurati od pada. Ruenje tavanske ili meuspratne konstrukcije, zapoinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni.

39
Runo ruenje slobodno-stojeih zidova i elemenata, izvode se sa skele. Ruenje , potkopavanjem zabranjeno je. Demontirane grede, nosai, teki i glomazni delovi, mogu se skidati iskljuivo pomou dizalice, rampi i ekrka. Prakasti materijal se skida pomou drvenih ili metalnih cevi. Ako materijal koji se rui, ima azbesta, spreava se da praina dospe u okolinu, a radnici se tite respiratorima, odeom i obuom za ovu namenu. Pri ruenju viespratnih objekata ,zabranjeno je gomilanje poruenog materijala na pojedinim spratovima. MAINSKO RUENJE se izvodi ,tako da je radna maina na odstojanju 1,5 puta veem od visine objekta. Kod ruenja guranjem, na mainu se postavljaju metalni ili drveni elementi, koji mainu dre na bezbednom odstojanju. Jaina na kidanje elinog ueta, pomou koga se prenosi vuna sila, mora biti tri puta vea od vune snage maine. Izvlaenje betonskih stubova , elinih nosaa i drugih delova objekta iz ruevine, moe se izvoditi kad se oslobode od materijala. ZABRANJENO JE korienje maine tokaa za ruenje i izvlaenje. Ruenje miniranjem ,izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS.

10. Mere zatite na radu pri izgradnji puteva?

O: Graenje puteva kroz brdsko-planinska podruja ili ume, kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraajnica, primenjuju se posebne mere zatite na radu, uz projektnu dokumentaciju. Ako se radovi izvode na terenu na kom je mogua pojava zmija, na gradilitu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obuen radnik za davanje seruma. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta, obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. Podzemne vode ,ako se pojave , odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. Runi prevoz vagonetima, mora biti na koloseku osiguran od iskliznua.Kad je kolosek na nagibu, vagoneti moraju imati konice, zabranjeno je koenje pomou prirunih materijala. Brzina vagoneta ne sme biti vea od 10 km/as. Prolazi za radnike, izmeu drobilice kamena, mora biti minimum 1 metar. Ubacivanje kamena se izvodi sa vrste radne platforme sa ogradom. Za odglavljenje kamena , koriste se posebne kuke. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora, dok je drobilica u radu. Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zatitnih naoara. Butan, katran i sl. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima.Zabranjeno je ,bez obzira na koliinu, zagrevanje u otvorenim sudovima. Kotlovi za zagevanje, asfaltne mase, moraju imati poklopce. Posluivanje ureaja, je sa vrste radne platforme sa ogradom. Kod rada sa vie ureaja za zagrevanje asvalta, obezbediti dovoljno rastojanje, z bog spreavanja prenoenja poara. Loite mora biti zatieno od izbijanja plamena napolje. Zahvatanje vrele asvaltne mase, vriti pomou za to izraenih sudova.Prenos mase vri se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. Valjak za hod unazad, mora imati retrovizore i pregled sa obe strane. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima , peskom i sl., a ne sme se gasiti vodom, a sredstva za gaenje se unapred obezbeuju. Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilitu.

11. Mere zatite na radu pri izgradnji mostova?

40

U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta, moraju biti sadrane mere ZNR. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta, mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zatitom priboja ili zagata, sputanje otvorenih bunara, izgradnja stubova kliznom oplatom,montaa betonskih nosaa lansirnom reetkom, postavljanje ivinih elemenata kolovozne ploe, pomou viseih skela i sl. Prilaz po terenu ,svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta, mora biti ureen da obezbeuje kretanje i rad radnika. Oslonci i temelji pomonih konstrukcija , kao to su radne i nosee skele , oslonci toranjske i kranske dizalice, postavljaju se i zatiuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i povrinskih voda, ne doe do pomeranja i pada. Kad se temelj stuba izrauje u jami sa podzemnom vodom, primenjuju se mere zatite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. Na radnim platformama sa kojih se vri izrada stuba mosta, obezbeuju se ojaana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti, dok je teret u vazduhu. Svaki teret koji se upuuje dizalicom na stub, proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom, propisanim stepenicama. Kada se radovi izvode na vodi, na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila, a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. Pri radovi ma na tekuoj vodi, obezbeuje se deurstvo spasioca sa plovilom, snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomo. Spasilac mora biti obuen za spasavanje, ukazivanje prve pomoi.Spasilako plovilo ne moe se koristiti u druge svrhe. Na radnim mestima gde se ne moe postaviti odgovarajua zatita od pada u vodu , a voda je dublja od 1,5 metara, zabranjen je pristup radnicima neplivaima. Za vreme magle , zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. Kada se radovi izvode na plovnim putevima, oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutranjoj plovidbi i uz saglasnost luke kapetanije. IPOVI koji se izrauju u tlu, pomou radne cevi, koja se utiskuje u zemljite , mora imati dokumentaciju o merama zatite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi. Dokumentacija mora da sadri: pripremu gradilita, postavljanje radne cevi u vertikalni poloaj, iskop zemljita, postavljanje armature, betoniranje i ugraivanje betona, vaenje cevi i postavljanje radne cevi u nov poloaj.Ova dokumentacija i mere ZNR , odreuju se na osnovu uputstva proizvoaa opreme i tehnikih propisa i JUS. Gornja povrina zamajca za kruno kretanje radne cevi, moe se koristiti kao radna platforma, ako su ispunjeni uslovi: - ureaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja , - na spoljnim ivicama zamajca, je postavljena zatitna ograda, - radnici koji se nalaze na ureaju ,su vezani preko zatitnog pojasa i sigurnosnog ueta, - pristup ureaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. Povrina ovog ureaja, ne sme biti klizava od blata i ulja. Na ureaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. Za prilaz na radnu platformu, na zamajcu, koriste se mornarske lestveod uadi i preki , koje moraju biti ispitane. Duina lestvi je min. 1 metar due od radne visine.N gornjem kraju se uvruju za konstrukciju radne platforme, a donji kraj dri radnik.Moe se penjati samo jedan radnik. Dizalica u radnom poloaju za izvlaenje cevi , mora imati najmanje za 25% veu nosivost od ukupne teine ureaja koji podie. MERE ZNR PRI SPUTANJU RADNIKA U RADNU CEV: - pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova,

41
ako se unosi el. instalacija i ureaji u cev ,dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta, a za ureaje 42 volta, - sputanje moe poeti kad se proveri da nema mogunosti od prodora podzemnih i bonih voda i materijala, - ivice otvora obezbeuju se od upada predmeta u cev, - unoenje, iznoenje materijala i alata, obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi, - obustavljaju se svi drugi radovi na susednim ipovima, - za vreme rada u cevi, mora se osigurati da ne doe do nekontrolisanog pokretanja cevi i ureaja, od prevrtanja i sl., Pri ulasku i radu radnika , u radnoj cevi , mere zatite su: - radnik se vezuje preko sigurnosnog opasaa i ueta ,za donji kraj sigurnosnog ueta, a gornji kraj je vezan za platformu, - na radni platformi, dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi, da ga u sluaju potrebe izvuku, - u toku boravka u cevi, obavezna je upotreba lema, - pre ulaska se sputaju lestve, iji je gornji kraj uvren za radnu platformu, a poputanje zatitnog konopca na opasau radnika koji silazi, vre dva radnika na platformi, - pored radnikase sputa i elino ue dizalice, za sluaj potrebe hitnog izvlaenja, dizaliar mora biti u kabini, - u sluaju da postoji mogunost pojave vode u cevi, radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje, - ulazak, rad i izlazak, vri se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilitu. Proirenje donjeg kraja ipa, izvodi se pomou mehanikog alata pod vodom, a na suvom se iskop vri runo. OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom, u pliim vodama, kada se uz upotrebu pumpi , voda moe iscrpeti iz bunara. Sainjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilitu za radove u otvorenim bunarima, u kom svaka faza rada, mora imati propisane posebne mere ZNR. Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se runo , a sredina se vadi mainski. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara , dok radnici rade u dnu bunara( kao vaenje materijala dok su radnici u bunaru). Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomou stepenica ili sigurnosnih lestvi. Elektrina instalacija i ureaji koji se unose u bunar, moraju imati snien napon do 42 volta, i da su osigurani od prodora vode.

12. Mere zatite na radu pri izvoenju kesonskih radova?

O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova , kada drugaije ne moe da se savlada priliv vode, pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom , veim od atmosferskog. Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije , koju obezbeuje izvoa radova i koja se sastoji iz: - tehniki opis i prikaz izgradnje kesona, iskopa u kesonu i vaenje iskopanog materijala , sputanje kesona i nadogradnja iznad vode, sa bilansom teina, - tehniki opis instalacija sa uputstvom za upotrebu, - tehniki opis i prikaz betoniranja u kesonu, - redosled i opis demontae opreme,organizacija rada i radnih zadataka ,svakog radnika. POD POVEANIM VAZDUNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: - detaljno upoznati sa mogunostima povreivanja i tetnostima po zdravlje u radnom procesu, - obaveteni o posebnom reimu rada i ivota pod poveanim pritiskom u kesonu,

42
praktino osposobljeni za rad u takvim uslovima, upoznati sa dunostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povieni vazduni pritisak, - sa potvrenom zdravstvenom sposobnou za takav rad, - lica mlaa od 21 godine i starija od 40 godina, ne smeju raditi na povienom vazdunom pritisku, - nadzor nad radom radnika, pod poveanim pritiskom, mogu obavljati radnici do 45 godine starosti , ako su zdravstveno sposobni. Radnici koji imaju gnojni katar u nosu, zapaljenje srednjeg uha, oteenu bubnu opnu, oboljenje organa krvotoka i disanja, skloni gojaznosti i piu- ne smeju raditi u kesonima. Upotreba kesona preko 30 metara dubine, odnosno rad pod pritiskom veim od 3 bara zabranjen je. Sa spoljnje strane kesona , nadzor nad radom sistema sa poveanim pritiskom, obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista, deurnih elektriara, mehaniara, tesara, brodarski radnici,a deurnih radnika ima u karantinu i komori i sl. Pod jednakim pritiskom vazduha odrava se sistem koji ine: - kesonska komora,,(keson), - vazduna kupola(deo radne kupole), - vertikalni prolaz od elinih cevi(veza radne komore sa kesonom) - cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona. Visina od donje ivice do tavanice kesona , mora biti min 2,2 metra. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom. Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha , moraju postojati klapne ,koje se automatski zatvaraju u sluaju prekida dovoda vazduha ,na otvoru kesona na plafonu, izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore, mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara ,i nepropusan je za vazduh i vodu. Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta , obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha. Keson ima telefonsku vezu sa deurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema.Za sluaj kvara tel. linije , obezbediti rezervni nain komunikacije. Keso ima ugraen sistem za provetravanje, koji mora obezbediti min. 30 m 3 istog vazduha po radniku. Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c , a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. U kesonu se obezbeuje pitka voda za radnike i runa apoteka. Keson, vertikalni cevni prolaz, vazduna komora i pretkomora, moraju imati vetako osvetljenje.U kesonu i vazdunoj komori, osvetljenost mora biti 120luksa, a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta, a ostali ureaji sa naponom do 42 volta.Ako postoji mogunost pojave eksplozivnih gasova, instalacija i ureaji moraju biti u Ex izvedbi. Svaki radnik u sistemu , mora imati runu baterijsku lampu. Ako je kompresor za vazduh na elektrini pogon, kao rezervni mora postojati dizel kompresor. MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: - kada je nadpritisak u vazdunoj komori do 1 bara, vreme zadravanja radnika , radi izjednaavanja pritiska ne sme biti krae od 8 minuta, - kada je nadpritisak u kesonu , iznad1 bara, vreme za izjednaavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0,1 bara nadpritiska,. MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: - kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar, vreme za izjednaavanje pritiska i zadravanje radnika u predkomori je 10 minuta,

43
ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara, vreme provedeno u pretkomori radi izjednaenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta , za svakih 0,1 bara nadpritiska. Za pritiske preko 1,9 bara, tabelarno se daje vreme zadravanja u pretkomori radi izjednaenja vazdunog pritiska. Pre polaska na rad, radnici koji e raditi u kesonu ne smeju optereivati stomak, konzumirati alkohol.Zabranjeno je puenje. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu , moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori, a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu radnog vremena, treeg 2/3. Radnik u kesonu moe najdue raditi 6 nedelja, a posle toga se rasporeuje na druge poslove ili koristi odmor. Radovi u kesonu ne mogu poeti dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. O ispitivanju se sainjava zapisnik.

13. Mere zatite na radu pri izvoenju tunelskih radova?

O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvoenom podzemnom prostoru, kao to su tuneli, kolektori, dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije, koju obezbeuje izvoa radova. Projekat o graenju tunela mora da sadri: - opis redosleda radova i radnih operacija, - opis organizacije radova, - tehniki opis faza graenja i teh. opis radnih operacija, - opis i prikaz mera ZNR pri izvoenju radova. Drvena graa koja se koristi za zatitu od obruavanja- podgrada sa oplatom , mora biti od zdravog drveta bez oteenja. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo etinara. Projektom se utvruju dimenzije i raspored elemenata podgrade. ist otvor prolaza za radnike , mora biti min. 1,6 metara u visinu i0,6 metara u irinu. Zatita od obruavanja , postavlja se uporedo sa iskopavanjem. Nezatiena zona moe se ostaviti u kompaktnim stenama. Kada se iskop tunela vri radnom mainom, duina nezatienog dela , ne sme biti vea od kraka iskopane maine. Za upotrebu eksploziva u tunelu, izrauje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR , koji je usklaen sa propisima o upotrebi eksploziva,propisima u rudarstvu.Za vreme nepogoda, miniranje sa elektrinim palenjem se ne vri. ELEKTRINA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima , koji su ojaani i zatieni od mehanikih oteenja.Elektrini vodovi, du tunela podiu se iznad podloge kojom se kreu radnici na; - 2,5 metara od poda u delu u kome nisu dovreni radovi, - 3,5 metara na delu tunela gde su zavreni radovi. U podruju ela iskopa i u zoni min. 15 metara od ela iskopa,primenjuju se mere zatite od previsokog napona dodira uz snienje napona do 42 volta, galvanskim odvajanjem i dr. mere. Kad se u tunelu pojavljuje voda, el. instalacija mora biti zatiena od prodora vode.Elektrina rasveta u tunelu, izvodi se za sluaj nestanka el, struje. Ako postoji mogunost pojave opasnih i tetnih gasova u tunelu, vre se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha. elo iskopa provetrava se vetakom ventilacijom, ako pri radu nastaje praina i druge materije tetne po zdravlje radnika. Podzemna voda koja pritie u tunel , mora se odvoditi iz tunela,pomou kanala, jarkova , pumpi, cevovoda, tako da ne potkopava podgradu, zidove i saobraajnice u tunelu. Podzemnu vodu koja pritie, ne treba zaptivati ,nego odvesti kanalima i cevima iz tunela.

44
Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima , u njima se ne smeju prevoziti radnici, krajevi voza moraju biti obeleeni crvenim svetlom. Prevoz pomou motorne vue u tunelu , mora biti izveden na osnovu posebnog projekta, kojim e se propisati: brzina vonje, najmanje rastojanje gabarita voza od nosee konstrukcije, pad ili uspon podloge i druge mere ZNR.

14. Mere zatite na radu pri izvoenju minerskih radova?

O: Minerski radovi u graevinarstvu izvode se uz provoenje mera ZNR utvrenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava, o zatitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima, propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilitu koju obezbeuje izvoa radova. Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilitu sa merama ZNR treba da utvrdi. - nain transporta kroz gradilite, istovar, skladitenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe, odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju, - nain upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim, - postupak posle otpucavanja sa merama ZNR. Nain upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledee radne operacije. - pripreme za buenje rupa, izrada prilaza, radnih platformi, skela, postavljanje i uvrenje opreme za buenje, - buenje rupa. upotreba opreme, premetanje i sl., - punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja, - obezbeivanje radnika od leteih komada i potresa, - aktiviranje eksplozivnog punjenja , - kontrolu posle izvrenog otpucavanja.

15. Mere zatite na radu pri rukovanju graevinskom mehanizacijom?

O: Da bi se graevinska mehanizacija pravilno koristila , izvoa radova mora obezbediti: - pristupni put do mesta rada ureaja, mora da obezbeuje. dovoljnu vrstou kolovoza, gabarita puta, nagib, udaljenost od ivice kosine, iskopa i sl, mora biti osiguran, - manevarski prostor za mehanizaciju , mora biti osloboen od nadzemnih, podzemnih i prizemnih smetnji, - ravnou i tvrdou podloge i povrinu oslanjanja, - radna staza da obezbedi da u toku rad ureaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremeaj tla, - zatvaranje i obezbeivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor ureaja, Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti , rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prou ili zavre radnu operaciju. ako ne moe da se izbegne stalno prolaenje kroz opasnu zonu rada mehanizacije, obezbeuju se zatitni zidovi , nadstrenice , zatitne platforme, i sl. svaki samohodni ureaj mora da bude opremljen zvunom i svetlosnom signalizacijom, za upozorenje radnika. Preko kabine radnih maina , ne sme se transportovati i prenositi teret pomou dizalice. ienje , popravke i sl. ne sme se vriti dok se ureaj ne iskljui , zaustavi i obezbedi od iznenadnog ukljuenja. Ureaj- mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad , mora imati ogledala sa strane i u kabini vozaa i zvunu signalizaciju. Kod samohodnih graevinskih maina: bageri, buldoeri, valjci, utovarivai, damperi i sl. delovi moraju biti lako zamenljivi, da se ne stvaraju opasnosti po radnike.

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivaa, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se utom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na graevinskim mainama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozai i upravljai ureajem,moraju biti zatieni od uticaja vremenskih nepogoda (kia , sneg i sl). Prilaz upravljakom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeene od klizanja i pada. Runi , mehanizovani i alat koji se koristi u graevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, eki, dleto, sekira ,pneumatski eki, motorna testera, elektrina builica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvoaa.

16. Mere zatite pri radovima na visini?

O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridravati sledeeg: - uvek da je vezan zatitnim opasaem i uetom,po mogustvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakorauje, tek poto je proverio njegovu sigurnost, - ne optereuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac moe izdrati to optereenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priruni alat i pribor, da ne ostavlja tako da moe da padne, a po potrebi ga vee i osigura od pada, - da se ne saginje do poloaja labilne ravnotee, - prevezivanje zatitnog konopca da vri tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnotei, - da ne iskorauje iznad praznog prostora, - kada se montani elemenat pribliava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogunosti , na siguran nain izvesti predvienu operaciju, postavlja se u siguran poloaj i eka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpoeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihiki nestabilan i sl.U delu kruga gradilita u kome se vri rad na visini i montaa elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i spreava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne zavre radovi radnici ne siu na bezbedno mesto.

17. Mere zatite pri korienju skela: radne skele , nosee skele, visee skele i zatitne skele na gradilitu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenite ili drugi prilaz na kome se na visini veoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehniku dokumentaciju , koja sadri: - analizu optereenja, proraun svakog noseeg elementa, proraun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proraun i prikaz oslanjanja skele, - crtee elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crtee poloaja i detalje veza skele sa objektom , - crtee radnog poda i zatitne ograde, - crtee detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crte prilaza radnim etaama skele,

46
odredbu za najvee dozvoljeno optereenje i uputstvo za korienje i odravanje, redosled i nain montae i demontae uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehnikoj ispravnosti elemenata. Tehniku dokumentaciju obezbeuje izvoa radova, i uva je odgovorni radnik na gradilitu.Pre poetka rada na skeli vri se komisijski pregled skele , o emu se sainjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrauje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina vrste podloge ne iznosi vie od 5 m, - korisna povrina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je vie od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini elektrinih vodova , mora se obezbediti iskopavanje tih vodova, za vreme montae i demontae skele. Skela postavljena pored i iznad saobraajnica , mora imati na spoljnjoj strani zatitnu mreu: juta, plastina i elina ica i sl. Radni patos mora biti vrsto povezan sa skelom. NOSEOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese optereenje opreme, ureaja , saobraaja, materijala, objekta u izgradnji(sve beton u oplati, elina i betonska konstrukcija u montai i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese optereenje. Pri postavljanju NOSEIH SKELA sprovode se sledee mere: - temelji stubova skele postavljaju se na vrstu podlogu, tako da sprei sleganje i ruenje , teren mora biti ispitan, - spreava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetai od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vri de zamena i nabijanje zemljita , a po potrebi pobijaju se ipovi, - kod cevastih skela nosei stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papue i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u vrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavru se moment kljuem po uputstvu proizvoaa, - nosai oplate i nosai montanih elemenata, uvruju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijane dizalice ili drvene kajle , pomou kojih se nivelie montani element, - pri demontai skele , kontrolisati da li je od objekta ili montanog elementa odvojena, - za vreme nanoenja tereta, kontrolie se ugib(slegomer) , - demontaa i otputanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zatitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogunost postavljanja stojee skele. Visee skele moraju imati tehniku dokumentaciju kao i stojee skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrauju se od krutih i vrstih elemenata, ne koriste se uad i sl. Pod i zatitna ograda , moraju biti vrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojee skele. Kada je visea skela pomerljiva pri premetanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma visee skele podie i sputa , na mehanizovani pogon, po pravilu na elektrini pogon, tada je ona ureaj koji podlee propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvrenim pregledima i ispitivanjima uva se na gradilitu do kraja njene upotrebe.

47
Pre poetka rada, izvoa radova obrazuje komisiju , koja vri pregled ispravnosti, o emu se sainjava zapisnik. Visee radne skele, koje se RUNO pomeraju , podiu i sputaju, su privremene konstrukcije , kod graenja detalja, zanatskih radova i sl. Visee skele na runi pogon, mogu se koristiti najvie dva radnika. Ove skele moraju , osim tehnike dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz viseoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa viseom skelom, komisijski se utvruje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZATITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mreom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mrea , ne bude nia od 3 metra od ivice preko koje radnik moe pasti. Zatitna skela sa nadstrenicom za zatitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim sluajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zatitne skele se projektuju i izrauju za prihvat najteeg predmeta koji moe pasti. irina prihvatne platforme i nadstrenice mora biti min. 1,5 metara. Kad je duina zatitne zone vea postavljaju se zatitne galerije.

18. Mere zatite pri korienju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilitu?
O: Na gradilitima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i elinu uad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledee mere: - ugroeno podruje ograuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko asova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji e upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zatine nadstrenice, TERETNI GRAEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava elina mrea, okca mogu biti 20 mm. Pomona nosea sredstva(elina uad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj teini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod visee koturae i kuke ograuje se i oznaava. Nosai konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da moe izdrati mah. radno optereenje.Za nju mora postojati projekat, sa proraunom stabilnosti i crtee izvoenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zatitnu ogradu i biti vezan zatitnim uetom za opasa. Osvetljenost gradilita u nonim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica vilja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, graevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati ureaj za automatsko koenje u sluaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smetene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati ureaj za privrivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju ureaj za automatsko koenje i zaustavljanje u sluaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaniku zatitu.

48 19. Mere zatite pri prevozu materijala i opreme na gradilitu?

O: Prevoz materijala eleznikim sredstvima , samo ako su kolosek, signalizacija izvedeni u skladu se propisima za elezniki saobraaj. Kolosek za inska vozila , za prevoenje gra. materijala na gradilitu, mora biti na vrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.Dimenzije pragova, razmak, profil ina i sl. mora odgovarati vrsti vagoneta i optereenju.Uzduni nagib do 20 %.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. Okretnice za vagonete, moraju imati osigura za spreavanje okretanja.Na krajevima koloseka, mora biti vrst branik(od pragova i sl.) Vagoneti sa preklopnom korpom, moraju imati osigura od prevrtanja korpe u toku vonje.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz ina. Kvaila za spajanje vagoneta , moraju imati osigura. Vagoneti na koloseku sa nagibom veim od 10%, moraju imati ispravne konice.Meusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici, ne sme biti manje od 10 m.Vagonet se osigurava pomou zaustavnih papua od neeljenog kretanja.Vonja radnika u vagonetima, za prevoz materijala, zabranjena je. Koloseci i sredstva za dizanje i sputanje materijala(svoznica i uspinjaa) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na povrinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih sirovina. Posebna vozila za prevoenje materijala na gradilitu: damper i utovariva, smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. Rukovanje ULT-om i damperom , moe biti povereno radnicima, koji su struno osposobljeni za bezbedno rukovanje. Prevoenje , utovar i istovar graevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrenih propisima o ZNR pri odravanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima.

20. Mere pri izvoenju privremenih elektrinih instalacija?

O: Privremene el. instalacije na gradilitu, postavljaju se prema tehnikoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. struje. Zatitne mere od opasnog dejstva el. struje , obezbeuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima , koji utvruju nain zatite u zavisnosti od uslova na gradilitu: prisustvo vode, temperature okoline, prisustvo korozivnih i nagrizajuih materijala i sl. Elektrina instalacija na gradilitu mogu postavljati, odravati i uklanjati samo struni radnici. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman, razvodna tabla, komandni pult, sastoji se od zatvorene kutije izraene od lima, koji ima montanu zadnju plou, a spreda vrata, koja pokrivaju prednju stranu. Rasklopni blok se postavlja na pristupanom mestu na stabilan nosa, napr. stub, tako da sredina kutije bude na 1,5-1,8 metara od poda. Ako je stub metalni, povezuje se sa zatitnim provodnikom. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehanikih oteenja: manipulativni prostor dizalice, gradilinih saobraajnica, prolaza za radnike i sl.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potroaa. Ureaj za rastavljanje napajanja , mora imati bravu ili kuite , koje se zakljuava.Svaki rasklopni blok mora imati ureaj za zatitu od prekomernih struja, ureaj za zatitu od indirektnog dodira i prikljunice.Prikljunice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. Rasklopni blok mora imati klju za zakljuavanje. Prikljuivanje el. alata, elektromotora samo pomou ispravnih utinica i konektora. Elektrina instalacija na gradilitu , mora imati ureaj za iskljuenje svih potroaa, ak ojza to postoji potreba, sa jednog mesta.

49
Ureaji za iskljuivanje i zabravljivanje, koji se obezbeuju zakljuavanjem, postavljaju se za dizalice, kranove, liftove,transportne trake i sl. ureaje, gde moe doi do povrede radnika. Zabranjeno je prikljuivanje maina i alata pomou savijanja provodnika. Nastavljanje provodnika, samo preko produnih i razvodnih kutija. Privremene el. instalacije na gradilitu , na otvorenom prostoru, izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima , tako da visina bude: - 2,5 metara iznad radnih mesta, - 3,5 metara iznad peakih prolaza, - 6 metara iznad kolskih prolaza. Izuzetno, visina iznad radnog mesta , moe biti manja od 2,5 m, ako je provodnik smeten u zatitnu cev ili elini profil. Na visini od 2,5 metara od poda , mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti , ako se ovo ne moe obezbediti, mora se sniziti napon na 42 volta. Graevinska oprema, maine i ureaji , imaju zatitu na el. delovima u skladu sa uslovima na gradilitu: uticaj vode, vlage, praine,nagrizajuih materija i sl. Elektrini runi alat se u graevinarstvu moe koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. motorima. Prenosni runi el. alat moe se koristiti na otvorenom , ako je klase II i III. U uslovima velike provodljivosti poda i vlage , alat mora biti sa snienim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem. Trafo za snieni napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. Kabel prenosnog alata , ne sme biti izloen mehanikim oteenjima i ne sme se ukrtati sa cevovodom za gasno zavarivanje, armaturom.Ukljuivanje- iskljuivanje runog alata, vri se samo kad je prekida iskljuen. Dodavanje alata sa ukljuenim el. motorom je zabranjeno , kao i hodanje sa ukljuenim ureajem. Elektrine instalacije i ureaji, podleu periodinom pregledu i ispitivanjima, o emu se vodi propisana evidencija. Mesta rada nou, moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa, a prolazi i prilazi sa 80 luksa. Ukoliko se u radnoj sredini gradilita oekuje prisustvo opasnih ,eksplozivnih, i zapaljivih materija, elektrina instalacija i ureaji moraju biti u protiv- eksplozivnoj izvedbi.

21. Mere zatite pri korienju opasnih materija na gradilitu?

O: Materije utvrene propisima o ZNR ,kao opasne materije , mogu se prevoziti , istovarati , skladititi i upotrebljavati u skladu sa odgovarajuim propisima za te materije. TEHNIKI GASOVI I NJIHOVE SMEE: kiseonik, disu gas i sl. dopremaju se i kloriste na gradilitu u propisanim i obeleenim elinim bocama.Objekat za skladitenje ovih gasova mora biti: - izdvojen, poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata, - zatien od atmosferskih uticaja, - metalni delovi objekta povezani na uzemljiva, - objekt nema vetako grejanje, nema prozore , a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida, - spoljnji zidovi su od debljine opeke ili betonski, - krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala, - ako postoji el. osvetljenje mora biti usklaeno sa Eh izvedbom, - vrata na objektu moraju biti zakljuana, - na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani puenja, U objektu za smetaj boca sa tehnikim gasovima , svaki gas ima zasebnu prostoriju, sa odeljcima za pune i prazne boce. Visina prostorije za smetaj boca je min 2,2metra a povrina poda u skladu sa brojem boca.Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata , koja se otvaraju u polje.

50
Pod i vrata su od materijala koji ne varnii. Boce se postavljaju u vertikalnom poloaju sa draima za osiguranje od preturanja ,sa stabilnim stalcima. Unoenje masnih materija , kao i rukovanje sa zamaenim rukama , rukavicama, alatom i opremom-zabranjeno je. Na gradilitima na kojima nema potrebe za veom koliinom boca sa tehnikim gasovima, dozvoljena je upotreba i skladitenje do jednog para (punih ) ,sa istim gasom, pri emu je jedna u upotrebi a druga uskladitena.Po zavretku rada, boca se smeta u obezbeen prostor sa dobrom ventilacijom, sa posebnim odeljcima za svaki gas.Ako odeljak nema krov, pokriva se daskama i sl.Odeljenje za uvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomonih prostorija i stanova, saobraajnica i prolaza. Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih ureaja , 10 metara od otvorenog plamena.Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane puenja i paljenja otvorene vatre i zakljuava se. Zabranjeno je ostavljanje boca, posle smene , po prolazima , stepenitima, skelama i drugim mestima , koja nisu namenjena za to. Eksplozivi i eksplozivna sredstva , uvaju se na gradilitu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladitenju eksploziva.Skladitenje mora biti u posebnim prostorijama , usklaenim sa navedenim propisima. Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje, otklanja seprimenom sledeih mera zatite: - provetravanjem prostorije, kada se u prostorijama, jamama, oknima i tunelima koristie motori sa unutranjim sagorevanjem ''SUS '' ,kao i druga sredstva koja troe kiseonik, mora se obezbediti ,prinudno dovoenje sveeg vazduha i odvoenje tetnih gasova, - zabranjeno je koristiti inprovizovana loita, - zabranom ulaska radnika ,u prostor u kojem postoji mogunost pojave opasnih gasova i isparenja , dok se ne izvri ispitivanje sastava vazduha, i ne preduzmu mere ZNR.

22. Sadraj prijave za nadlenu inspekciju o poetku radova?

O: Prijava preduzea koja e izvoditi radove , kojom izvetava nadlenu inspekciju rada, sadri: - naziv(iz ugovora o graenju) radova koji se izvode, broj pod kojim je ugovor kod izvoaa zaveden, datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa , ako postoji, - naziv i sedite naruioca radova, - naziv i sedite izvoaa radova sa adresom, sa ifrom osnovne delatnosti , gde je i kad i pod kojim brojem registrovan, - naziv i adresu sedita organizacije koja je izradila glavni projekt, ime, prezime i strunu spremu odgovornog projektanta, - naziv i adresa sedita organizacije koja vri struni nadzor nad izvoenjem radova, - naziv, adresu , zadnju potu i br. telefona radne jedinice, koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi, - ime, prezime i strunu spremu odgovornog lica- rukovodioca radova, - datum ugovorenog poetka i zavretka radova. Prijavu potpisuje direktor preduzea ili ovlaeno lice, izvoaa. Prijava se dostavlja nadlenoj inspekciji rada u dva primerka.

VIII
MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO TEHNOLOKIM PROCESIMA

51 ''Pravilnik o tehnikim i zdravstveno-tehnikim zatitnim merama na radovima pri hemijsko tehnolokim procesima'' (Sl. List FNRJ'' br. 9) P I T A NJ A 1. Mere zatite na mainama , ureajima i opremi pri odreenim tehnolokim procesima (centrifuge, prese, kompresori, bave i rezervoari, autoklavi ,transportni ureaji, cevi vodovi)? 2. Mere zatite u skladitima i magacinima za smetaj opasnih materijatenosti, silosi za suve i vrste materije, suare,? 3. Tehnika zatitna sredstva pri odreenim hemijsko-tehnolokim procesima? 4. Mere zatite u tehnolokim procesima gde se koriste pei? 5. Mere zatite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena , proizvodnja superfosfata..)? 6. Mere zatite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. Mere zatite pri proizvodnji kaustine sode i natrijum karbonata(amonijane soli)? 8. Mere zatite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. Mere zatite pri proizvodnji cementa, gipsa i krea? 10. Mere zatite pri proizvodnji boja? 11. Mere zatite pri proizvodnji iica? 12. Mere zatite pri proizvodnji lanenog ulja, firnajsa, gotovih uljanih boja i lakova? 13. Mere zatite pri proizvodnji sapuna, glicerina i kozmetikih sredstava? 14. Mere zatite pri proizvodnji jestivog ulja? 15. Mere zatite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16. Mere zatite pri proizvodnji piritusa i kvasca? 17. Mere zatite pri proizvodnji eera? 18. Mere zatite pri proizvodnji tutkala? 19. Mere zatite pri proizvodnji etil etra? 20. Mere zatite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. Mere zatite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. Mere zatite pri manipulisanju i uvanju celuloida? 23. Mere zatite pri preradi kauuka? 24. Mere zatite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(ureaji za dobijanje acetilena) 25. Mere zatite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. Mere zatite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. Mere zatite na mainama , ureajima i opremi pri odreenim tehnolokim procesima (centrifuge, prese, kompresori, bave i rezervoari, autoklavi ,transportni ureaji, cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE

52
Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zatitni poklopac, sa prekidaem , koji onemoguava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. Prostor izmeu spoljanjeg omotaa i bubnja centrifuge, mora biti zatvoren. Svaka centrifuga mora imati konicu , ukoliko kioenje nije drugaije reeno.Zabranjeno je naglo koenje. Masa koja se obrauje , mora biti ravnomerno rasporeena u bubnju. Svaka centrifuga podlee pregledu jednom godinje , a ako radi vie od 12 sati dnevno, onda i dva puta godinje. Na centrifugi moraju biti ploice sa natpisom: - dozvoljen broj obrtaja - najvei tovar (kg ili m3) - godina proizvodnje

PRESE I KOMPRESORI
Na presama, otvori za punjenje i pranjenje, moraju biti zatieni i osigurani levkovima, reetkama, poklopcima i sl, tako da opasna mesta, kao to su puevi, valjci, meai za vreme rada ,ne mogu rukom da se dohvate. Ako u presu , za vreme rada doe materijal, odnosno vadi preraeni materijal, mora se za to koristiti odgovarajui alat i pribor pripremljen kod ureaja. Na svakom kompresoru , odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu, mora postojati ispravan manometar , ventil sigurnosti, kojim se spreava opasno poveanje pritiska.Manometri , moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni, sa jasno oznaenom granicom najveeg dozvoljenog pritiska. Kompresori za kiseonik i azot dioksid , ne smeju se podmazivati mineralnim , ivotinjskim i biljnim uljima, koristi se glicerin + voda. Ventili sigurnosti podleu periodinom ispitivanju.

BAVE I REZERVOARI
Iznad otvorenih bavi i rezervoara sa vruim nagrizajuim materijama, ne smeju se nalaziti mostii za prelaz.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja, moraju biti: - iroki najmanje 45 cm, - snabdeveni sa obe strane zatitnom ogradom, - stalno odravani u istom i suvom stanju, Otvoreni sudovi i bave za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove, emajl i uljane boje, ako su na otvorenom prostoru , moraju biti . - graeni od metala i dr. nesagorivog materijala, - vrsto i stabilno postavljeni na podlogu, - snabdeveni poklopcima , sa arkama i klizaima i automatskim zatvaranjem u sluaju poara.

AUTOKLAVI
Aparati za rad pod pritiskom- autoklavi, moraju u pogledu materijala, naina gradnje proizvodnje i opreme , odgovarati zahtevima tehnolokog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. Bajonetni zatvarai autoklava , moraju imati napravu koja onemoguava stavljanje pod pritisak, dok poklopac nije zatvoren. Svaki sud pod pritiskom , mora imati manometar u ispravnom stanju.Najvii dozvoljeni pritisak , mora biti oznaen na manometru.

53
Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni ureaj, koji e spreiti da pritisak pree 1/10 najveeg dozvoljenog pritiska. Manometri i sigurnosni ventili , moraju biti postavljeni tako na autoklavu, da sadraj ne ometa njihov rad. Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vriti periodino. Ako su autoklavi namenjeni za tehnoloki proces gde moe doi do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska, pored ventila sigurnosti, ugrauje se ploa veih dimenzija koja e pui pri naglom prekoraenju pritiska, i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt.Ako su gasovi i pare tetni i opasni, odvode se irokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. Sudovi pod pritiskom, se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak.Svake tree godine, sa ispituje unutranjost suda, a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o emu se sainjava zapisnik.Ovaj interval se moe i smanjiti. Dok je autoklav u radu , zatezanje zavrtnjeva na zatvaraima, dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nudi. Po zavrenom procesu , zatvara sa zavrtnjevima se otvara, tako da se postepeno otvara, dok jo nisu svi zavrtnji potpuno otputeni. Aparati za vakum , moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dou pod povien pritisak.

TRANSPORTNI UREAJI
Svi transporteri , dizalice, mali bageri , transportni puevi i sl.moraju biti ograeni zatitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnolokim uslovima. Radovi na opravkama i sl. radovi na ureajima za dizanje i prenos materijala , mogu se vriti , kada je ureaj iskljuen. Ureaj za putanje u rad transportnih sredstava , za vreme opravke , moraju biti osigurani , tako da se ureaj ne moe nepanjom i sluajno pokrenuti. Sve dizalice za prenoenje i dizanje tereta , moraju biti u ispravnom stanju, a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda. Periodini pregled i ispitivanje ,vri se svakih 6 meseci , oemu se sainjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. Pregledi i popravke ,evidentiraju se u knjigu dizalice. Dizalice , ekrci, vitla, i sl. ne smeju se optereivati preko dozvoljene nosivosti. Teretnim dizalicama , ne smeju se prevoziti ljudi, osim ako su prilagoeni za kombinovani prevoz.

CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA

Svi cevovodi i kanali , moraju biti postavljeni , tako da se sprei njihovo zaepljenje Cevni vodovi i kanalizacije , moraju biti: - snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama, da se cevovod moe iriti i skupljati, - uvreni na oslonce , u takama koje se nalaze izmeu kolena i dilatacionih spojnica. Cevovod, slavine , ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju , moraju biti. - postavljeni tako da su pristupani, - premazani odgovarajuom bojom i oznaeni. Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi , postaviti natpise o sadrini i merama zatite.

2. Mere zatite u skladitima i magacinima za smetaj opasnih materija- tenosti, silosi za suve i vrste materije, suare,?
O: SKLADITA I MAGACINI za smetaj opasnih tenosti(rezervoari) , mogu biti: - smeteni pod zemljom, - postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah,

54
premazani zatitnim premazom za spreavanje korozije, snabdeveni stepenicama i platformama , za lak pristup. Rezervoari za smetaj opasnih tenosti ne smeju se postavljati iznad prolaza. Rezervoari za opasne tenosti , moraju imati cev za punjenje , ugraenu na vrhu , a cev za pranjenje na 15 cm od dna. Burad za skladitenje kiselina, moraju biti postavljene sa epom okrenutim na gore.ep se otvara oprezno , da se izjednai pritisak.Pri otvaranju epova na bavama , radnik mora imati: zatitne gumene rukavice, gumene izme i zatitne naoare ili vizir.Bave se ne smeju prepuniti ve mora biti 1/10 praznog prostora iznad tenosti. upovi i baloni za kiseline , moraju se smetati odvojeno od ostalih materijala , a ako su od stakla , moraju imati oblogu za zatitu od loma i nezapaljivu.Ne smeju se slagati jedni na druge.Prazni sudovi se smetaju odvojeno od punih.Pre punjenja praznih sudova, pregledati ih da u njima nema vode.

SILOSI ZA SUVE I VRSTE MATERIJE

Za suve i vrste materije, u rasutom stanju , koriste se silosi , iz kojih se materijal uzima sa donje strane. Otvoreni silosi sa koom, moraju biti pokriveni reetkom kroz koju se mogu provui metalne ipke za razbijanje zgrudvanog materijala, ali da ne moe propasti radnik. Ako je neophodno da radnici uu u silos , moraju se preduzeti sledee mere zatite: - radnik koji ulazi u silos , mora imati zatitni pojas i biti vezan sigurnosnim uetom za vrst oslonac, - drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada, radi izvlaenja u sluaju potrebe, - ukoliko se radnik sputa u eliju silosa, sa gornje strane, moraju se primeniti mere ZNR , za radove na visini, a sputanje izvriti pomou radne platforme ili zatitne korpe, uz primenu posebnih mera ZNR. Silosi moraju biti snabdeveni ugraenim stepenicama i platformama, kojima se moe prii svakoj strani silosa. Silosi u kojima se smetaju zapaljive i lako zapaljive materije, moraju biti izraeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u sluaju poara, a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i orua i alata koji varnii

SUARE
Pare i gasovi , koji prilikom suenja u suarama isparavaju, moraju se ekshaustorima izvlaiti iz suionice i prostorija i odvoditi napolje.Ako su pare i gasovi , tetni, moraju se pre isputanja u atmosferu , uiniti nekodljivima. Generatori toplote, parni i elektrini kaloriferi za zagevanje vazduha, koji se ventilatorima ubucuju u suaru , moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji , a naroito kada se sui, ili se pri suenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. Lica koja opsluuju sunicu , u kojoj se sui lakozapaljiv materijal , ne smeju se zadravati u sunici , kada je ona pod reimom suenja i ubacivanja vrueg vazduha. Na ovakvim sunicama , moraju se predvideti prozori za posmatranje unutranjosti, kao i potrebni termometri , vakummetri, i sl., koji se mogu oitavati bez ulaenja u sunicu. Vrsta i koliina sredstava za suenje se odreuje, prema moguim klasama poara i poarnom optereenju objekta. Ako sunica radi po lananom sistemu sa protiv- strujanjem toplog vazduha , onda ceo sistem mora biti zatvoren ,nesagorivim materijalom, i nepropusnim za vazduh.

3. Tehnika zatitna sredstva pri odreenim hemijsko-tehnolokim procesima? O: ZATITA OIJU

55

Za zatitu oiju od mehanikih podreda , tetne praine, jetkih i nagrizajuih materija , kiselina i luine, od vruih materija, i za zatitu od svetlosnog zraenja , radnik mora imati na raspolaganju zatitne naoara biti: - naoare sa obinim okvirima od metala ili plastike, sa bezbojnim staklom debljine 2,5 do 3 mm sa prenikom otvora 50 mm, - naoare sa okvirima sa bonom zatitom , od metala , plastike , koe sa providnim staklima debljine do 3 mm. - naoari sa ramom-kutijom ,sa otvorima za ventilaciju, - naoari protiv otrovne praine, moraju biti hermetiki prijanjati za lice, a sastoje so od gumenog okvira , sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas.

ZATITA RUKU
Kada se radi sa jetkim i nagrizajuim materijama , moraju se koristiti gumene rukavice, otporne na te materije.Pri radovima sa fluorovodoninom kiselinom , zatitne rukavice nose se i za zatitu od kapljica ove kiseline. Pri prenosu vruih materija i rada sa njima , moraju se koristiti zatitne rukavice ,izraene od debele koe , azbesta, debljeg platna, a gde postoji mogunost paljenja i progorevanja, koriste se i azbestne rukavice.Kotriste se i titnici za podlakticu od istog materijala. Pri radovima u metalurgiji i na elektrinim peima , preko zatitne obue nose se koni obojci ili kamane od koe ili azbesta.

ZATITA ORGANA ZA DISANJE I OIJU

Zatitne gasne maske sa odgovarajuim filterima, koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%.Filteri su obojeni u skladu sa zatitom koju pruaju za odreene gasove: zelena boja-za amonijak, crvena boja za-ugljenmonoksid. Za zatitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima , gde je koncentracija kiseonika ispod 16%, koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom).Radnici moraju biti obueni za upotrebu ovih sredstava.

RESPIRATORI
Slue za zatitu disajnih organa od praine.U zavisnosti od veliine estica praine, koriste se razliiti filteri. Pri radu u nekodljivoj sredini sa prainom, koja je grublja , koriste se respiratori sa filterom za grubu prainu(mlinska industrija, obrada kamena, ugljena praina).Pri radu u finoj i tetnoj praini , koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne estice i aerosole. Otrovnim prainama smatraju se:alkaloidi, arsen, olovo, mangan, iva i njena jedinjenja, soli barijuma, bromati, cijanidi, cinkoksid, trinitrotoluol.

TEHNIKA I ZDRAVSTVENA ZATITA

U prostorijama gde se mogu pojaviti tetni i otrovni gasovi , vri se stalna kontrola prisustva ovih gasova, pomou detektora.Pri pojavi tetnog gasa, mora postojati runa i svetlosna signalizacija. U prostorijama gde se pojavljuje velika koliina praine, para i gasova, moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa, i dobra lokalna i opta ventilacija. Ureaji u koje se dovode tetni i otrovni gasovi i pare , moraju se kontrolisati na nepropusnost.Iz ovih ureaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) ,van objekta na bezbednu udaljenost. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajue materije ili gde je poveana koliina praine u vazduhu, m ora biti obezbeena tekua voda sa umivaonicima i tuevi sa kabinom.

56
Nagrizajue kiseline , koje se prospu po podu , ne smeju se kupiti drvenom strugotinom , metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama , ve se neutraliu vodom ili rastvorom krea. Radi razblaivanja, ne sme se sipati voda u kiselinu. Lica koja su alergina na pojedine vrste hemijskih jedinjenja , ne smeju se rasporeivati na takve poslove.

4. Mere zatite u tehnolokim procesima gde se koriste pei?

O: Podovi oko metalurkih pei , oko pei za arenje , suenje i peenje, moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. Ako na ovim peima postoje klizna visea vrata sa kontrategom,uad moraju biti elina i dobro dimenzionirana.Kontrateg mora biti ograen da ne bi povredio radnike. Radnici ne smeju ulaziti u pei za peenje i suenje, ako je temperatura iznad 500celzijusa, osim na kratko radi intervencije ,uz upotrebu odgovarajue zatitne opreme. Cevovod za pei , koje se zagrevaju gasom, mora biti kontrolisan i nepropusan i na odreenim mestima mora imati ventil sigurnosti ,i ventil za automatsko zatvaranje gasa, u sluaju gaenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. Cevovod koji dovodi lo ulje, dizel gorivo i sl. tenosti do loita pei, mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva ,u sluaju gaenja plamena, promaje ili da opadne pritisak u cevi.U pei i loita, ne sme se runo sipati gorivo, naroito se ne sme sipati benzin, petrolej , niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom. Pri korienju pei i loinog ureaja , mora se pe i loite koristiti u skladu sa uputstvom proizvoaa.Pre paljenja pei na lo ulje i gasove, loite se pre upotrebe provetrava , zbog mogueg prisustva zapaljivih para i gasova. Prilikom seenja plamenom, reznim ploama, elektrolunom zavarivanju na buradima i rezervoarima, koji su sadravali: - lakozapaljive tenosti- benzin, benzol , lakove, boje sa organiskim rastvaraem , alkohol ,aceton , etar i sl, - tenosti sa takom zapaljivosti viom od sponje- petrolej, dizel gorivo, uljani lakovi, karbolno ulje i sl, - materije koje nisu isparljive, ali na povienim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove- asfalt, katran, - materije koje sa metalnim i pocinanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina , luine. Pri ovim radovima preduzimaju se mere zatite od poara i eksplozija, u skladu sa postojeim propisima o gasnom i elektrinom zavarivanju i rezanju.Radovi ne smeju otpoeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni.

5. Mere zatite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam ,proizvodnja superfosfata..
O: Prostorija u kojoj je smetena piritna pe za sagorevanje pirita , mora biti prostrana , dva puta vilja od piritne pei, sa krovom bez tavanice, sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvoenje tetnih gasova i toplote.Zidovi , pod , vrata i prozori , moraju biti od nezapaljivog materijala. Radnici koji ulaze u komore radi ienja, moraju biti zatieni od tetnog dejstva elektrine struje, praine i gasova, te moraju imati zatitna odela, gumene rukavice i gas maske. Pre ulaska radnika u komore , mora se iskljuiti dovod struje do grejaa. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline , moraju biti od jakog olovnog lima, koji je sa spolja obloen i ojaan.Prostorija za oroavanje, mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom.Radnici moraju imati odgovarajuu zatitnu odeu i obuu i gas maske.Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloenje , koji ulaze u neki od ureaja radi ienja i popravki, radnicima kod piritnih pei i turmova- moraju biti snabdeveni

57
gumiranim odelima, gumiranim rukavicama , gumiranim izmama, gas maskama sa odgovarajuim cedilom. Za izlaz sumpornih i ostalih gasova , mora postojati dimnjak ,visine najmanje 25 metara, a pod u prostorijama sa kiselootpornim ploicama.

PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA

Odeljenje za granulaciju bakra , mora imati dobru prirodnu ili vetaku ventilaciju.Radnici moraju biti opremljeni zatitnim keceljama, konim rukavicama i gumenim izmama , kao i azbestnim rukavicama i keceljama. Bazeni- kace za kristalizaciju plavog kamena , moraju biti vrsto graeni da ne doe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. Samo ako to potrebe nalau, prave se mostovi za prelaz, iznad bazena. AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutranje strane krova, preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima,a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata.

PROIZVODNJA SUPERFOSFATA
Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat , pri emu nastaje super fosfat, rastvorljiv u vodi. Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju , mlinovi moraju biti zatvoreni da se sprei prodor praine u radnu okolinu. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zatitne naoare , respiratore protiv praine, rukavice i radnu odeu i obuu. Uprostoriji gde je smeten reaktor , mora biti obezbeeno provetravanje i izvlaenje tetnih gasova van radnih prostorija. Radnici u ovom pogonu , moraju imati gumirano zatitno odelo, gumene rukavice, respiratore i gumene izme , za zatitu od sumporne kiseline.

6. Mere zatite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata?

Sona kiselina (HCL) , , dobija se najee elektrolizom kuhinjske soli , gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor, koji je veoma otrovan i tei je od vazduha.Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik.Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri emu nastaje hlorovodonina kiselina i natrijum sulfat. Radnici moraju imati LZS za zatitu od dejstva gasnog hlora i za zatitu od tetnog dejstva kiselina.Sumporna kiselina se ne sme runo ubacivati u retortu. Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonine kiseline , moraju biti od keramike , metalni sudovi obloeni plastikom otpornom na dejstvo kiselina. Nekondenzovani kiseli gasovi iz ureaja se neutraliu i odvode van pogona.

7. Mere zatite pri proizvodnji kaustine sode i natrijum karbonata(amonijana so)

O: Kaustina soda(NaOH) , moe se dobiti elektrolizom kuhinjske soli , te je u ovim tehnolokim procesima prisutna opasnost od tetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajueg dejstva rastvora NaOH. Prostorije i zidovi u tehnolokom procesu dobijanja ive sode,moraju biti obloeni ploicama otpornim na dejstvo luina i kiselina.Na mestima i ureajima , u kojima kaplje rastvor luine , mora se odmah popraviti , a mesto isprati vodom.

58
Pri uzimanju uzoraka na slavinama , ista se mora oprezno i postepeno otvarati, naroito kad je pod pritiskom.Ove radnje se mogu vriti samo uz upotrebu titnika za lice, gumenih rukavica, gumirane kecelje. U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoi i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline.

8. Mere zatite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida?

O: Proizvodnja kalcijum karbida, bazira se na prenju krenjaka, radi dobijanja ivog krea (CaO), koji se pri sa koksom na 20000C, i dobija se kalcijum karbid(CaC2). Ferolegure za legiranje elika: ferosilicijum i ferohrom, takoe se dobijaju prenjem na visokim temperaturama.Svi elektrini ureaji kod pei za proizvodnju kalcijum karbida, ferosilicijuma i ferohroma , moraju biti u skladu sa propisima i standardima za elektrine instalacije.Za rad uz ove pei , radnici moraju imati LZS za zatitu od tetnog dejstva elektrine struje i za zatitu od tetne praine i visokih temperatura. Ubacivanje sirovina u elektrine pei , mora biti mehanizovano.Otvoreni deo elektrine pei , mora biti zaklonjen titom od lonaca. Ove pei moraju biti termiki izolovane , da se prei zraenje u radni prostor, a prostorije moraju biti prirodno i vetaki provetravane.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena. Kalcijum karbid se skladiti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalai. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) vetako ubrivo , koje se vie ne koristi.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni , uz dodavanje azota. Mlevenje kalcijum karbida , mora se odvijati u zatvorenom mlinu ,u prisustvu neutralnog gasa- azota , da bi se spreila mogunost eksplozije acetilena. Punjenje koeva i silosa, za kalcijum karbid u prahu, mora biti mehanizovano i proces hermetizovan, da se sprei irenje praine. Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova praina, radnici moraju nositi respiratore. Usijana masa cijanamida, mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi, da se sprei stvaranje acetilena. Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vree, moraju imati oduak- poklopac od lakog materijala. U silose i prostorije gde ima cijanamida , zabranjena je upotreba alata koji varnii. Uovim odeljenjima, mora biti dobra prirodna i vetaka ventilacija , da se sprei stvaranje eksplozivne smee.

9. Mere zatite pri proizvodnji cementa , gipsa i krea?

O: CEMENT se najee dobija sinterovanjem spraenog laporca , na temperaturi od 1500 stepeni, pri emu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' , koji se melje u prah i dobija se cement.Cement se moe proizvesti i sinterovanjem praha gline i ivog krea , na istoj temperaturi, radi dobijanja klinkera , koji se potom melje. Zgrade u kojima su smetene pei za peenje cementa , moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom, radi odvoenja toplote iz radnog prostora. Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. Osim dobre ventilacije u prostoru oko pei za peenje sirovine, postaviti titove- ekrane za zatitu od zraenja toplote. Radnicima koji rade kod pei , moraju biti obezbeena sredstva LZS. Praina od uglja i cementa , koja se razvija iz vertikalnih pei, u mlinovima i sejalicama, ne sme se putati u okolni prostor, ve se moraju taloiti pomou filtera , ciklona i sl. Prenos materijala od pei do drobilice , mora biti mehanizovan. U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava , moraju se ureaji hermetizovati , a gde to nije mogue , radnici moraju imati respiratore.Radicima koji pakuju cement , obzirom da rade sa vruim materijalom , moraju se dati na korienje azbestne i debele kone rukavice,

59
radna obua i odea i respiratori.Pri runom utovaru ,radnici pored zatitne odee i obue , moraju imati i zatitne kapuljae.

PROIZVODNJA KREA I GIPSA

Kre se dobija prenjem na 1000-1200 stepeni , krenjaka (CaCO3), pri emu se dobija ivi kre (CaO). Radnici koji rade na slaganju kamena u pei za peenje krea i gipsa, moraju imati odgovarajuu obuu i odeu i zatitne kone kecelje, ojaane kone rukavice , za zatitu od otrih ivica , kamena. Prostor oko pei , mora biti dobro ventilisan zbog velikih koliina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. Prostorije u kojima se melje, prosejava i pakuje gips , moraju imati hvatae praine i talonike ,da se ne zagauje okolina. Radnicima na runom utovaru ili prenosu gipsa, se daju sledea LZS-radna odea i obua i zatitne kapuljae.

10. Mere pri proizvodnji boja?

O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja, moraju imati zatitne maske ili respiratore , zatitnu odeu i obuu i zatitne rukavice. Podovi i zidovi radnih prostorija, moraju biti izraeni od keramikih ploica , da se mogu svakodnevno preti i istiti. Najmanje jednom nedeljno , vri se ienje pogona, ureaja maina i sl. Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja.ist proizvod je olovno belilo.Otpaci od olova, sirovina za proizvodnju i sl. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija, da se sprei nastajanje olovne praine , koja je otrovna.Prakasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti, da se sprei uzvitlavanje po vazduhu. Sunice u kojima se sue olovna jedinjenja , moraju imati otvore za prihvat isparenja i praine , koja se moraju taloiti i neutralisati.Za proizvodnju mineralnih boja , koristi se i cink , koji je kodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS, ZnO.

11. Mere zatite pri proizvodnji ibica?

O: Tehnologija proizvodnje ibica je veoma rizian proces sa aspekta zatite od poara.Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave ibica i tarne povrine na kutiji.Glavu ibice ini vodeni rastvor tutkala- elatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije, sumpora ili njegovih jedinjenja.Glavni sastojak tarne povrine je crveni fosfor, stakleni prah i elatin. Skladite za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladita i proizvodnog dela , jer se radi o oksidacionom sredstvu. U ovim skladitima mora biti postavljena sprinkler ili drener instalacija za automatsko gaenje poara.Ventili za ovaj ureaj moraju biti min. 20 metara udaljeni od skladita. Priprema i prerada (usitnjavanje , odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladinog i ostalog prostora. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od elika i moraju biti isti , bez organskih primesa. Pri izradi glava ibice, kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) elatinatutkala , pa mu se dodaju ostale primese- sumpor i ostala jedinjenja. Kalijum hlorat , kao oksidans , ne sme doi u dodir sa derivatima nafte, parafinom, vazelinom, i ostalim zapaljivim materijama, sa kojima gradi eksplozivne smee. Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju, u prostorijama za rad se moe nalaziti samo u koliini za rad jedne smene.U prostorijama za rad i magacinu, mora biti dovoljan broj aparata za poetno gaenje poara , pesak i sl.

60
Delovi maina, koji dolaze u dodir sa gotovim ibicama , moraju se podmazivati , da ne doe do trenja i poara. Radnici koji vre prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom, moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala, zatitni vizir za zatitu lica od plamena, zatitne rukavice. U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je puenje , paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varnii. Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu.

12. Mere zatite pri proizvodnji lanenog ulja , firnisa , gotovih uljanih boja i lakova?
Laneno ulje dobija se iz semenki lana, drugi naziv je ''firnis''. Opasnosti za radnike predstavlja, vrua masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. Magacini lanenog ulja , gotovih boja i lakova , moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija.Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdunih elektrinih vodova, te moraju imati vatrodojavu i automatsko gaenje poara. Radne prostorije , takoe moraju imati sistem za automatsku dojavu poara i automatsko gaenje.Grejanje ovih prostorija , vri se iskljuivo pomou vodene pare, tople vode ili indirektno el. putem. Pri izradi nitroceluloznih lakova , moraju se preduzeti mere zatite u skladu sa propisima , koji odreuju mere zatite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. Ureaji u kojima se kuvaju uljani lakovi , moraju se smestiti u posebne prostorije, a uz ove ureaje se moraju obezbediti aparati za poetno gaenje poara. Veliki broj boja i lakova su monomeri , koji se nanoenjem na podlogu polimerizuju , jer im se pre nanoenja dodaju aktivatori: ubrzivai i katalizatori, koji su obino organski peroksidi.Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivaa ,razvija se egzoterman proces, koji ako je nekontrolisan , u veoj masi materijala, moe dovesti do poara.Akcenat u zatiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zatite od poara za lakozapaljive tenosti. Radi zatite radnika u proizvodnji , gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova, moraju se primeniti zatitne kecelje, zatitna odea i obua i zatita lica ,od prskanja kapljica, pomou vizira. Pri radu sa prakastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore.

13. Mere zatite pri proizvodnji sapuna , glicerina i kozmetikih sredstava.?

O: Sapuni su soli viih masnih kiselina.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: - dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja, - dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja, - neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna, zagaenje potie od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode, nakon ekstrakcije glicerina. Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomou kiselog vodenog rastvora, a potom dodatnim spaljivanjem gasova, proiava vazduh , koji se izbacuje u atmosferu. Poto se radi o opasnim sirovinama (kaustina soda , izaziva opekotine po koi, oima), radnici moraju imati zatitnu radnu odeu i obuu, zatitne rukavice , kecelje i titnik za lice i oi. Prostorije gde su smeteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje , moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para.Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa, pod mora biti to ee pran, zbog mogueg klizanja.

14. Mere zatite pri proizvodnji jestivog ulja?

O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret, kukuruzne klice) poinje uskladitavanjem semena u silose, to je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koevi, transportne trake, puni prenosi, te opasnosti po radnike proistiu uglavnom od sredstava

61
unutranjeg transporta iliod nastanka poara u silosima ,zbogsamopaljenja.Po potrebi ,seme se sui u suarama, da se vlanost zrna smanji ispod 14%. Sledea faza je ljutenje semena, to se odvija u automatizovanim i mehanizovanim ureajima ,re u ovoj fazi proizvodnje imamo opte opasnosti od nastanka povreda. Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomou, benzina ili benzola, to poveava rizik od nastanka poara i eksplozija.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa, te postavljanje automatske dojave i gaenja poara.Mora se voditi rauna o svim mernim ureajima, odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri, manometri.

15. Mere zatite pri destilaciji i rafinisanju nafte?

O: Sirova nafta je sloena smea hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika- alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika sloenije strukture (C40H80), olefina, parafina i aromatinih ugljovodonika. Rafinerije nafte su kompleksni tehnoloki sistemi, koji ine tehnoloke procese: separacija, frakciona destilacija, tretiranje frakcija i blending.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin, petroleum, dizel ulje-gorivo, maziva i bitumen , pri emu ostaju rafinerijski gasovi.Frakcije se podvrgavaju krekovanju, reformingu, polimerizaciji , izomerizaciji i sl. Krajnji stepen prerade je blending: meanje pojedinioh frakcija. U krugu rafinerije, ureaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom, moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama, najmanje 100 metara. Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima , mora biti ograen betonskom ogradom u visini od min. 2,5 m.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima , mora imati automatske stabilne sisteme za gaenje poara i hlaenje rezervoara vodom. Svi nadzemni rezervoari , moraju imati ugraene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i ureaja. Nepoeljna emisija opasnih supstanci , uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju. Ureaji za rafinisanje pomou sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi, radi odvoenja nastalog sumpordioksida, koji se neutraliu. Pri radu sa vruim ostacima destilacije nafte, potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti. Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte , moraju imati odgovarajuu zatitnu odeu , obuu, , zatitne rukavice(kone ili gumene otporne na naftne derivate) , zatitu lica i oiju.

16. Mere zatite pri proizvodnji piritusa i kvasca?

O: Osnovna sirovina pri proizvodnji piritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira, penice, kukuruza , melase iz repe i sl.Hidrolizom ,skrob prelazi u eer , nakon ega dodavanjem kvasca , nastaje alkoholno vrenje.Po zavrenom procesu vrenja , pristupa se destilaciji alkohola. Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja , zbog velikih koliina ugljen dioksida , te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija.U prostorijama gde ima puno para piritusa , u odeljenju destilacije , mora takoe postojati vetaka ventilacija.Velike koliine piritusa smetaju se u tankove i rezervoare od elika, koji moraju biti zatieni od dejstva sunevih zraka, odnosno moraju imati hlaenje vodom, kao i ostale zapaljive tenosti. Pri pretakanju piritusa iz cisterni u autoklave ili eljeznike cisterne , pumpe moraju biti u protiv- eksplozivnoj izvedbi.Ako se koriste gasovi pod pritiskom, onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv), nikako komprimovani vazduh. Svi cevni vodovi , ako nisu ukopani u zemlju , moraju biti toplotno izolovani da se sprei zagrevanje usled sunevih zraka . U velikim pogonima piritana, mora postojati vatrogasna jedinica.

62 17. Mere zatite pri proizvodnji eera?

O: Proizvodnja eera bazira se na preradi eerne repe , koja se lageruje u velikim naslagama, zatim se pere uz upotrebu velike koliine vode.Transporterima se odvozi do ureaja za rezanje, gde se pretvara u rezance, nakon ega se ukuvava radi ekstrakcije eera.Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledea faza je kristalizacija.Finalni proizvod, eer u kristalima se pakuje u papirne ili plastine vree i lageruje u magacinima.Kanali za smetaj i plavljenje repe , moraju imati zatitne ograde da se sprei pad radnika.Transportne trake i kanali takoe, moraju biti osigurani od pada radnika u otvore , a ureaji moraju u sluaju opravke imati komandne aktuatore zakljuane, da se sprei ukljuenje ,zbog nepanje ili sluajno. Svi kanali , jame ahtovi u sistemu za pranje repe , moraju bitiograeni ogradama , postavljene reetke, da se sprei pad radnika u opasnu zonu. U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase , opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode, pare, pri moguim oteenjima cevovoda i para voda.Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom, moraju biti vidljivo oznaeni , a pristup radnika do vrelih delova, spreen zatitnim ogradama , paravanima ili oznaen natpisima upozorenja i zabrane prolaza.

18. Mere zatite pri proizvodnji tutkala?

O: Proizvodnja tutkala i elatina iz kostiju i rskavice, poinje dezinfekcijom uskladitenih sirovina , da se sprei irenje neprijatnih mirisa i zaraza.Radnici u tom delu proizvodnje, moraju imati radnu odeu od gumiranog platna, da se moe prati,gumene izme, gumene rukavice i po potrebi respiratore. Sledea faza je pranje sirovine ,od prljavtine i krea, u bazenima za kvaenje, nakon ega se vri ekstrakcija masti pomou benzina, to predstavlja opasnost od nastanka poara i eksplozije. Nakon ekstrakcije masti , preostala masa se kuva i dobija se elatin, koji se daljim uparavanjem prevodi u vrsto stanje , a kosti se melju u mlinovima i dobija se kotano brano. Rezervoari i sudovi u kojima je smeten benzin za ekstrahovanje, moraju imati sve potrebne merne instrumente, a cevovod mora biti nepropusan, a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno puenje i palenje otvorene vatre.U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za poetno gaenje, a sa spoljnje strane , dovoljan broj hidranata, za gaenje vodom. U toku rada ekstraktora , ne sme se u pogonu vriti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka , pri emu bi dolo do varnienja. Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom , moraju imati gumene izme , gumirana odela, zbog dezinfekcije i pranja, gumene rukavice , a u delu proizvodnje kotanog brana i zatitne respiratore.

19. Mere zatite pri proizvodnji etil-etra?

O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol , na temperaturi od 140 stepeni celzijusa, nastaj eetil- etar.Pri ovoj proizvodnji, akcenat na mere zatite je na zatiti od poara i eksplozija.Rezervoari za smetaj etil alkohola , moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata, a cevovod se mora kontrolisati. Rezervoari sa etil etrima, takoe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela .Radi sigurnog praenja procesa , moraju biti ispravni termometri , manometri i pokaziva nivoa , na ureajima za proizvodnju.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladitu sirovina i gotovog proizvoda , zabranjeno je puenje , palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varnii.

20. Mere zatite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta?

63

O: Pri proizvodnji tanina , prva faza je usitnjavanje drveta , da se dobije piljevina , koja se pod dejstvom vrue vode i luine , izluuje u hermetiki zatvorenim posudama, te se na taj nain dobija vodeni rastvor tanina i izlueni drveni ostatak. Opasnosti po radnike , na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode , pare i dejstva luine, te moraju imati odgovarajuu radnu odeu i obuu, a za zatitu od vrele vode i sl. kone kecelje i kone rukavice. Kod proizvodnje-suve destilacije drveta , u velike metalne retorte se slae sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrauje na gasove i pare ugljovodonika, ugljen monoksid , ugljen dioksid, tenu fazu , koju ini siretna kiselina , benzen , toluen, ksilen, krezol, terpeni, i fenoli, a kao vrst ostatak nastaje drveni ugalj. Radnicima kod rada na retortama, moraju se staviti na raspolaganje zatitna odela i zatitne rukavice za zatitu od toplote i respiratori za zatitu od ugljene praine. U pogonima za hemijsku preradu tenih destilata drveta, radnici moraju imati odeu i obuu za zatitu od kiselina i za zatitu od tetnih gasova-gas maske, za sluaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih ureaja.

21. Mere zatite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)?

O: Istovar tekih pragova i stubova mora biti mehanizovan. Kod rune manipulacije drvenom graom , radnici moraju imati odgovarajuu linu zatitnu opremu. Maine za zarezivanje pragova ,moraju biti zatiene, da ruke radnika ne dou u opasnu zonu i da se sprei izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. Uprostoriju gde su smeteni kazani za toplu impregnaciju drveta, moraju imati dobru prirodnu i vetaku ventilaciju, te da se proces to vie hermetizuje, da se radnici zatite od udisanja tetnih isparenja.Kazani za impregnaciju , moraju biti izolovani da ne zrae toplotu.Utovar obraenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan, transportne trake, viljukari i dizalice , da radnici to manje budu izloeni dejstvu katranskih ulja i krezola.

PROIZVODNJA NITROCELULOZE
Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka .Smeu za nitrisanje , ini sumporna i azotna kiselina.Ako nitroceluloza sadri vie od 12% azota postaje eksplozivna. Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podleu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija, i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. Magacini drvne celuloze i pamuka , moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. 50 metara. U ovim magacinima, mora postojati automatska dojava i gaenje poara. Suare i ureaji za suenje celuloze , moraju se svakodnevno istiti od nataloene praine nitroceluloze , koja je zapaljiva i eksplozivna. Rezervoari za smetaj sumporne i azotne kiseline , moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. Opasnosti po radnike , nastaju pored opasnosti od poara i eksplozija i zbog tetnog dejstva kiselina na ljudski organizam, kao i zbog kodljivih i otrovnih gasova , koji nastaju u procesu proizvodnje. Lina zatitna sredstva za radnike su: radna odea i obua otporna na kiseline, zatitne kecelje , titnik za lice, a u sluaju pojave tetnih gasova, odgovarajue maske. Ureaji za nitrisanje , rade pod odreenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre, manometre, te otvore za prinudno isputanje smee, ako proces postane isuvie egzoterman , te moe doi do eksplozije. Suare za nitrojedinjenja , moraju biti udaljena min. 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. Zabranjeno je puenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varnii, u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje.

64

22. Mere zatite pri manipulaciji i uvanju celuloida?

Celuloid je plastina masa , napravljena od nitroceluloze i kamfora.Ne rastvara se u vodi, rastvorljiv je u acetonu i smei etra i etil alkohola.Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama moe doi do eksplozije.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida ,moe biti samo uz pomo tople vode, pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gaenje vodom.Magacinski prostor i proizvodne prostorije , moraju imati ureaje ua automatsko gaenje poara. Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala, koji se lako pere od nataloene praine.Otpaci i sitni komadi , bacaju se u kante sa vodom i unitavaju spaljivanjem.ienje radnih prostorija mora biti svakodnevno. Rastvarai celuloida (najee aceton) , pri lepljenju i rastvaranju, mogu se drati samo u koliini za rad jedne smene. U jednom skladitu , ne moe se drati vie od 1000 kg celuloidnih filmova, odnosno 4000 kg. celuloida u drugim oblicima. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala , sa lakom krovnom konstrukcijom.Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji , moraju postojati ''oduci''klapne za odvoenje talasa toplote i sagorelih gasova u sluaju poara. Kod obrade celuloznih ploa i debljih komada pomou brusilica, builica, i glodalica, mesto obrade mora biti hlaeno vodom.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju.

23. Mere zatite pri preradi gume-kauuka?

O: kauuk je mleni sok drveta kauukovca , a dve glavne komponente su mu nopren i butadien.Na povienoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se, guma.Guma se u novije vreme , dobija hemijsko-tehnolokim postupcima, bez upotrebe prirodnog kauuka. Mlinovi za usitnjavanje stare gume , moraju biti zatieni ogradama i mreama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu.Pri procesu prosejavanja gume , gde se stvara praina, proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i vetakom ventilacijom.Odeljenja sa tekim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. moraju biti prostrana i dobro ventilisana.Na valjcima se mora raditi oprezno, da ruke ne dou u opasnu zonu, moraju postojati zatitne naprave , koje e spreiti pristup u opasnu zonu, a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi, hod unazad, da se mogu ukljuiti rukom,, nogom, glavom ili delom tela. U odeljenju vulkanizacije , prese za vulkanizaciju , koje rade pod pritiskom vodene pare, moraju imati zatitu od mehanikih povreda , a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja tetnih gasova , te je potreban vei broj izmena vazduha.

24. Mere zatite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(ureaji za dobijanje acetilena)?
O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlaenjem vazduha, da bi se dobio teni vazduh, iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik, azot i ostali gasovi.Pre komprimovanja, vazduh prolazi kroz preistae , radi odvajanja vodene pare , estica praine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. Cevovod za razliite vrste gasova, dobijenih ovim postupkom, moraju biti vidno obeleeni slovnim oznakama i bojom. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom, mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom, od drvenih greda debljine preko12 cm. ili od drugog materijala , koji se ne raspada u parad pri eksploziji.Pristup besposlenim licima, tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom , zabranjeno je.

65
Boce kao i svi sudovi pod pritiskom, podleu periodinom pregledu i ispitivanju, a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamaenom odeom i rukama, zabranjena je upotreba zamaenog alata i pucvola i sl.

STALNI UREAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA

Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kre i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. Prostorije sa razvijaem acetilena , moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzea, sve el. instalacije i ureaji , moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi, mora postojati dobra prirodna i vetaka ventilacija. Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu , koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena).ist acetilen se ne moe komprimovati , jer na pritisku iznad 1,5 bara ,spontano eksplodira.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom, drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja , te boce i delovi opreme, ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. N a generatoru acetilena , mora biti vidna oznaka o koliini kalcijum karbida, najvea doputena teina are,.. najveoj dozvoljenoj proizvodnji na sat , maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. Nepovoljni porast pritiska u generatoru, mora se spreiti sigurnosnim ventilom, tako da se isputena koliina gasa ispusti u prostor van objekta. U proizvodnim pogonima, zabranjeno je puenje i paljenje otvorene vatre, kao i upotreba alata koji varnii.Eksplozivnost acetilena u smei sa vazduhom je 2,5-80% .

25. Mere zatite pri proizvodnji celuloze i hartije?

O: Celuloza se dobija iz drveta , korienjem rastvaraa, koji nerastvaraju celulozu, ve lignin , smolu i dr. materije u drvetu. Kao rastvarai koriste se NaOH, Na2SO4 i Ca(HSO3)2. Proces dobijanja celuloze iz drveta poinje , mehanikom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem , te se na mainama za seenje (krune i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta. Prostorije gde su smeteni ureaji za kuvanje , pomou vodene pare i uz prisustvo rastvaraa: luine i sl. materija zbog izdvajanja velike koliine pare i tetnih isparenja , moraju imati dobru ventilaciju, a ovi ureaji moraju biti hermetizovani. Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja tetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida.Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju, koriste se oksidaciona sredstva.Kao sredstvo za izbeljenje, koristi se hlordioksid, a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0,1 mg/m3, te je otrovan gas.Da bi se spreilo ugroavanje radnika , mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti, a proces hermetizovati.Radnici za sluaj opasnosti, moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zatitu od hlora. Cilindri za suenje pod pritiskom pare, podleu propisima za sudove pod pritiskom, i moraju imati ventile sigurnosti.. Radni valjci kalendera za glaanje, satiniranje i prevlaenje hartije , moraju imati zatitu od ulaska u opasnu zonu. Popreni i uzduni rezai hartije , moraju imati ispravne voice, te moraju imati zatitu od ulaska ruku u opasnu zonu.Maine za seenje hartije , moraju imati naprave za spreavanje povratnog hoda noa, izuzetak su rune maine za seenje.

26. Mere zatite pri proizvodnji cijanovodonika?

O: Cijanovodonik se moe dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN, pri emu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN.Rastvoren u vodi ,daje cijanovodoninu kiselinu.Predstavlja veoma snaan otrov, korien i u prvom svetskom ratu kao BOT.

66
Proizvodni pogoni i skladita cijanovodonika , moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. 200 metara i min. 100 metara od javnih saobraajnica i pruga. Kanalizacija preduzea mora biti odvojena od gradske kanalizacije , talonicima sa odukom za gasove. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas, u granici od 6- 40% u smei sa vazduhom. U stovaritu sirovina , moraju se preduzeti sledee mere: - mora imati vodvod sa umivaonicima i prikljuak za crevo za pranje i neutralizaciju, - vrata stovarita moraju biti od vrstog materijala i stalno zakljuana, - mora postojati dovoljna koliina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline, - u prostoriji za cijanova jedinjenja , moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zatitu od cijanovodonika, a za rad sa praskavim materijalima, respiratori sa odgovarajuim cedilom. Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina, moraju se drati u odvojenim prostorijama. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja , moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline. Proizvodni pogon cijanovodonika , mora biti u posebnom objektu , odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i vetaka ventilacija, sa min. 25 izmena vazduha na sat. Isputanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika, mora se vriti preko ureaja za neutralizaciju HCN, pa tek potom isputati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je oduna cev min. 2 metra vilja od krovova okolnih objekata. Na posudama u koje se pakuje HCN , mora postojati uputstvo za upotrebu i uvanje , i uputstvo za prvu pomo u sluaju trovanja. U blizini prostorija za proizvodnju i skladitenje cijanovodonika, mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAAJU I ODRAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA

''Pravilnik o zatiti na radu pri odravanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. List SFRJ'' br.55/65) P I T A NJ A

1. Mere zatite na radu pri odravanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom, ispitivanje konica, kretanje vozila u krugu preduzea, pranje vozila,stavljanje i skidanje guma, rad sa akumulatorskim baterijama)? 2. Mere zatite pri prevozu vozilom? 3. Mere zatite sa etiliziranim benzinom , benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. Mere zatite na radu pri odravanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom, ispitivanje konica, kretanje vozila u krugu preduzea, pranje vozila,stavljanje i skidanje guma, rad sa akumulatorskim baterijama)?
O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom, vri se u posebnim prostorijama radionicama, kojea mora biti opremljena svim potrebnim ureajima i alatima. Manje opravke , se mogu vriti i van radionice uz preduzimanje zatitnih mera na osnovu Pravilnika.

67
Za vreme opravke vozilo se mora zakoiti , menja ubaciti na najmanji prenos.Kada se vri opravka konica , pod tokove ubaciti kone papuice. Na upravlja postaviti natpis ''Ne ukljuuj motor- vri se opravka''.Ako se vozilo podie pomou hidraulinog ureaja dizalica , mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne ukljuuj- pod vozilom su ljudi''. U radionici sa krunim kretanjem vozila , postaviti odgovarajuu svetlosnu i zvunu signalizaciju.Ako se vri skidanje tokova , ispod osovina se postavljaju nogari stalci. Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje , mora biti osigurano od neeljenog podizanja ili sputanja sanduka. Kod veih popravki , vozilo se mora obezbediti od pada i poara.Ako se vre radovi,ispod vozila sne sme curiti gorivo, mazivo antifriz ili elektrolit. Kod radova na zavarivanju, rezanju i bruenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu, mora biti: - iskljuena el. instalacija sa akumulatora- klemne, - rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2, N2 - masa vozila uzemljena. KRETANJE VOZILA U krugu preduzea i radnim prostorijama- radionicama , vozilom moe upravljati lice sa odgovarajuom vozakom dozvolom.Na saobraajnicama mora postojati odgovarajua signalizacija i plan kretanja vozila.Brzina kretanja vozila u preduzeu je do 10 km/as, a u radnim prostorijama do 5 km/as. Brzina na probnim pistama , kao i u javnom saobraaju , ako je postavljena odgovarajua signalizacija. ISPITIVANJE KONICA NA VOZILIMA Ispitivanje konica pri radu motora , moe se vriti samo na propisanim ureajima Pri podeavanju konica: motor iskljuen, a vozilo u stanju mirovanja.Voza ne sme pustiti motor u rad , dok se radi podeavanje konica. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom, moe se vriti na otvorenom prostoru, dovoljno udaljenom od el. instalacija i vodova.Pod prostora za pranje vozila , mora biti hrapav. Za vreme runog pranja vozila , radnik mora imati : gumene izme, gumene rukavice, zatitnu kecelju i sl. Kanalizacija mora imati odeljiva goriva i maziva , koje se posebno neutralie. Kod mehanizovanog pranja , motor ugaen , prozori zatvoreni , a el. instalacije na vozilu zatitene od vode. Ne sme se koristiti motorni benzin za odmaivanje i pranje delova vozila.Moe se koristiti petroleum ili D-2 gorivo.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku- baterijama, moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita, naroito pri runom skidanju i prenosu.Ako se elektrolit- sumporna kiselina, prospe po odei i telu radnika, neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone. Pri pripremanju razblaene sumporne kiseline za akumulator, mora se kiselina , u tankom mlazu (uz meanje) sipati u vodu.Radnici moraju imati odgovarajuu LZS. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora , ne sme se raditi sa otvorenom vatrom, puiti ili raditi alatom koji varnii. Alektrine instalacije i ureaji , moraju biti u Ex izvedbi. STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i ista.Pre skidanja guma iz unutranje gume, ispustiti vazduh.Skidanje guma vriti odgovarajuim alatom .Guma se ne sme stavljati na zarao , napukli ili hrapav naplatak.Elastini prsten spoljnje gume , mora nalegati u ljeb.Punjenje guma na skinutom toku , moe se obavljati samo uz upotrebu zatitne ograde ili reetke.

2. Mere zatite pri prevozu vozilom?

68
O: Svako vozilo mora imati standardni runi alat, pribor za lepanje, rezervne delove, prirunu apoteku za prvu pomo i protiv- poarni aparat. Pre polaska na put, proverava se tehnika ispravnost vozila.Za vreme rada motora, buka u kabine ne sme biti vea od 80db,a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3, a meri se 2 puta godinje.Ako se prevoze opasne materije(tena goriva, jetke i otrovne materije i sl.) vozau , pratiocu i radnicima na manipulaciji , dati uputstva za rad i odgovarajuu zatitnu opremu. Ako se utvrdi da je voza pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren , ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) , zabranjen je. Prikainjanje prikolice vre voza i pomonik. Za vreme utovara i istovara vozila, voza mora biti prisutan. Zabranjeno je na kosinu veu od 50 postavljati vozilo za utovar,bez sigurnosnih podmetaa, isto tako i na kosinama i ivicama jaruga. Vrata na kabini, moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju.

3. Mere zatite sa etiliziranim benzinom, benzolom i antifrizom?

O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin, kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator , da se obezbedi ujednaen rad motora.Tetraetil olovo je otrovno.Unoenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje, te je zabranjeno povlaenje ovog benzina iz posuda i rezervoara, pomou creva i sl. naprava.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila, pomou levka u obine kante.Snabdevanje gorivom , samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pitoljem.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomou usta.Ienje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom , moe bitisamo uz primenu LZS za radnike, specijalna odea otporna na dejstvo benzina , cevna maska i opasa sa konopcem za spasavanje, ako se ulazi u rezervoar. Prosut benzin se neutralie rastvorom hlornog krea .Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i tetnostima pri radu sa ovim benzinom, i moraju imati sanitarne prostorije, za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odei.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske , pomou preistaa.Radnici moraju biti periodino pregledani, najmanje jednom godinje. BENZOL Takoe je antidetonator, koji se dodaje u motorni benzin.Otrovan je i tetan po zdravlje, te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomou creva sa sifonom.Zabranjeno je korienje za pranje delova.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuu zatitnu odeu i obuu i zatitne rukavice.U prostor gde ima isparenja benzola, ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajuim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zatite od tetnog dejstva benzola. Periodini lekarski pregledi za radnike , jednom godinje. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora, moese drati i skladititi samo u hermetiki zatvorenim posudama od metala ili plastike, sa poklopcem na zavoj.Na

posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz- otrov'' i oznaka otrovnosti.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima.

za

grupu

Prostorije za skladitenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom.Po zavrenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA
''Pravilnik o Zatiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. List SFRJ br. 17/66)

69

P I T A NJ A

1. Opte mere zatite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2. Mere zatite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3. Mere zatite sa razliitim sredstvima unutranjeg transporta(trakasti transporteri, autoviljukari , auto dizalice...)?

ODGOVORI
1. Opte mere zatite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre poetka utovara- istovara u vozilo , voza je duan da vozilo ukoi runom konicom, motor da ugasi i menja ubaci u najmanji stepen prenosa.Ako je na kosini , mora postaviti sigurnosne podmetae- papuice pod tokove. Otvaranje stranica kamiona i prikolica ,vre najmanje dva radnika. Pre otvaranja stranica , proveriti stanje tereta. Unutranjost kamiona- furgona , pri utovaru- istovaru , mora bitiosvetljenja. Pri utovaru-istovaru na rampe, vozilo mora biti uz samu rampu, ako je tehniki nemogue , postavlja se siguran most.irina platforme , rampe za utovar tereta je 1,6 metara. Po zavrenom utovaru , voza proverava stanje tereta i stranice.Ako utovar vri vie radnika , jedan radnik mora kontrolisati rad. Mehanizovani utovar- istovar tereta(dizalice, transportne trake, utovarivai , viljukari i sl.), mora biti odvojen od prostora za runi utovar.Za vreme nonog rada sa mehanizovanim utovarom, osvetljenost mora biti min 120 luksa. Saobraajnice sa tvrdom podlogom , irine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraaj.Prilazi do vozila min. 0,5 metara. Rastojanje izmeu vozila u koloni min. 1 metar, bono rastojanje min. 1,5 metara. Na unutranjim saobraajnicama , moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana, kao i za javne saobraajnice. Brzina kretanja vozila u krugu preduzea je 10 km/as, odnosno u zatvorenom prostoru- 5 km/as. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju jo jednog radnika. 2. Mere zatite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar istovar iz vozila , materijala u rasutom i vrelom stanju(kre, cement, bitumen, asfalt i sl.) , mora se vriti pomou transportnih ureaja(runa kolica, transportne trake, utovariva). Utovar tereta u komadima (sanduci, burad i sl.) preko strana utovarnog sanduka, sme se vriti samo ako su strane sanduka vezane lancima.Pri nametanju ovog tereta , radnici ne smeju stajati na teretu.Ako postoji razmak izmeu tereta , moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetai. Pri slaganju tereta u vozilo, na dno se slau komadi vee teine.Pri skidanju tereta , mora se proveriti stabilnost. Ako se utovar istovar vri runo do razdaljine od 60 metara, teina za prenos ne sme biti vea od 50 kg.Ako se vri runi prenos, po kosini od 250 , udaljenost od vozila je do 25 metara. Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg, voza mora imati manipulativnog radnika.Voza moe prikupljati teret do 20 kg. Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi , bale , rolne i sl.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinoenje do visine sanduka. Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka, moe se utovariti kotrljanjem do teine od 200 kg.

70
Buradi i bave, moraju se slagati u vozilo sa epom nagore i biti osigurani od kotrljanja.Pri slaganju bavi jedna na drugu, izmeu , moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju, protiv kotrljanja. Zapaljive tenosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama, u skladu sa propisima za transport zapaljivih tenosti. Zapaljive tenosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. Prevoz jetkih i nagrizajuih materija , samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno vrstoj ambalai , koja je osigurana od oteenja(sanduci , korpe, suneraste obloge i podmetai) a radnici snabdeveni LZS. Prevoz , utovar, istovar elinih boca sa gasovima uz uslov: - ventil eline boce mora imati metalnu kapu, - u sanduku vozila, mora biti pregade sa udubljenjima za uvrenje boca ,obloene debelim filcom, - eline boce sa tehnikim gasovima , moraju se transportovati polegnuto u leitima , osim butan- boca, - meusobno udaranje i trenje boca , mora biti onemogueno , moraju biti prekrivene ceradom za zatitu od sunca. - u sanduku sa elinim bocama , zabranjen je prevoz ljudi. Pri prevozu drugih tereta (ine , grede, profili i sl.) za istovar , koristiti kose rampe.Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana, mora imati vrste stubove, koji su na gornjem kraju povezani lancima..Balvani deblji od 20 cm. moraju u celini biti povezani lancem, da se kod otvaranja stranice ne obrue. Pri prevozu tereta duih od 6 metara(cevi, balvani, bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica.Teret mora biti vezan lancima. 3. Mere zatite sa razliitim sredstvima unutranjeg transporta(trakasti transporteri, autoviljukari , auto dizalice...)?

O: TRAKASTI TRANSPORTERI
Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom, elinom trakom, sa grabuljama, lancima, kofama i sl.Izmeu transportera i gabarita objekta ili vozila , mora biti boni razmak min. 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba, mora postojati konica za utvrivanje u zadatom poloaju. Premetanje transportera za vreme rada zabranjeno je , a kod zavretka rada, postavlja se u donji poloaj. Za vreme rada transportera, zabranjeno je ienje trake, valjaka i dodirivanje delova u pokretu , kao i vrenje bilo kakvih popravki ili provlaenje ispod trake. Transporteri koji rade na elektrini pogon , moraju biti uzemljeni, na propisan nain. AUTO VILJUKARI Autoviljukarima , mogu rukovati lica sa navrenih 18 godina, odgovarajue strune spreme za upravljanje dizalicom. Pre poetka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled, a u toku rada , jednom godinje periodini zdravstveni pregled. Pre putanja u rad, kao i posle veih popravki , vri se pregled i ispitivanje u pogledu tehnike ispravnosti od strane ovlaene ustanove. Rokovi za periodine preglede utvruje preduzee. Autoviljukari na gusenicama , smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. Za vreme utovara-istovara, tereta iz vozila , u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica, osim radnika na utovaru. Teret na zahvatnoj viljuci, mora leati to blie zadnjem delu nosaa viljuke, rasporeen ravnomerno na oba kraka. Za poduhvatanje tereta, koriste se odgovarajue palete.

71
Teret sloen na viljukama ne sme zaklanjati vidik vozau , ako je to neizbeno , onda se primenjuje vonja unazad ili obezbeuje, jo jedan radnik za signalizaciju. Pri vonji viljuke sa nosaem(strelom), moraju biti pomereni unazad.Visina viljukeiznad poda u toku vonje je 50 cm., a kod guseniara je min. 25 cm. Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljukara, rad usmerava trei radnik.Nagib terena do 30.Zabranjen je provoz lica na viljukaru. AUTO DIZALICE Na autodizalice, njihovu opremu, uslove koje mora ispunjavati dizaliar, preglede i ispitivanja, primenjuju se odredbe pravilnika o merama zatite na radu sa dizalicama. Pri manevrisanju autodizalicom , u blizini elektrinih vodova, mora se voditi rauna o bezbednim rastojanjima, da se iskljui mogunost direktnog dodira ili preskakanja luka. Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta , krajevi tereta moraju biti vezani uadima pomou kojih, pomoni radnici spreavaju okretanje tereta. Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice. Podizanje tereta , moe otpoeti , tek kada se utvrdi teina tereta i da li odgovara dozvoljenom optereenju kraka dizalice. Auto dizalica , pre podizanja tereta mora biti na ugraenim podmetaima u nivelisanom poloaju i na vrstoj podlozi. Zabranjen je prevoz lica dizalicom.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI

''Pravilnik o zatiti na radu u poljoprivredi''

(''Sl. List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajednike mere zatet na mainama i ureajima u poljoprivredi? Mere zatite pri rukovanju traktorom? Mere zatite pri radu sa kombajnom? Mere zatite kod samohodnih maina i drugih maina i ureaja za rad u poljoprivredi? 5. Mere zatite kod ureaja za baliranje sena i slame? 6. Mere zatite na ureajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. Mere zatite kod ureaja za navodnjavanje? 8. Mere zatite kod korienja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9.Mere zatite pri korienju mineralnih (vetakih) ubriva i sredstava za zatitu bilja? 10. Mere zatite pri radu u stoarstvu , ribarstvu i pelarstvu? 1. 2. 3. 4. ODGOVORI 1. Zajednike mere zatite na mainama i ureajima u poljoprivredi?
O: Na traktorima i samohodnim mainama i ureajima , sedita za vozaa , mora ispunjavati uslove: - da obezbedi poloaj vozaa , da su mu dostupne sve komande i da mu omogui vidik na sve strane, - da zatiti vozaa od ispadanja - da omogui ugodan poloaj tela i da se moe podeavati, - da omogui lako upravljanje svim komandama - da svojom konstrukcijom(tapaciranjem, oprugama i amortizerima) otkloni udarce, potrese i vibracije za vreme rada. Ispred sedita, mora biti podupira za noge i stepenice za penjanje i silaenje.

72
Sedite za suvozaa , ako postoji na blatobranu , mora osigurati suvozaa od ispadanja. Maine i ureaji koji imaju predvieno mesto za posluioca sa seditem ili mestom za stajanje ,mora se obezbediti siguran rad, i spreen pad i ulazak u opasnu zonu. Sedite za posluioca , mora ispunjavati uslove kao i za vozaa. Mesto za stajanje, je sa hrapavom podlogom, protiv klizanja , a mora imati i preku za pridravanje posluioca ili zatitnu ogradu. Traktori i samohodne maine, moraju imati signalizaciju , ureaje za osvetljenje i konice, kao i kod svih drumskih vozila i podleu godinjem tehnikom pregledu.Pre poetka etve, vridbe i drugih sezonskih radova, ove maine se dodatno pregledaju od strane tehnike komisije, koju odreuje preduzee.Takoe se ovim aktom odreuje i nain i ko vri dnevne, nedeljne, i ostale preglede. Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju prikljuuju elektromotori, prikljuivanje mora biti izvedeno sa propisanim prikljucima i uzemljenjem.

2. Mere zatite pri rukovanju traktorom?

O: Za vrenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima, traktor mora imati kabinu u kojoj su ugraene komande i sedite za vozaa i eventualno za suvozaa, koja mora ispunjavati uslove: - da bude izgraena, tako da prua zatitu kod prevrtanja, - da titi vozaa od vremenskih nepogoda i praine, - da ne ometa izvrenje radnih operacija, - da omogui dobru vidljivost, - da sa bonih strana ima vrata sa prozorima, - vetrobransko i prozorska stakla , moraju biti od materijala koji obezbeuje vidljivost i zatitu pri lomu, Traktor koji radi na neravnim i tekim terenima, mora imati zatitni ram koji titi vozaa. Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zatitu bilja , mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana. Traktor mora imati prikljuak za postavljanje protiv- tegova. Blatobrani moraju biti takvi da spree upadanje vozaa u meuprostor. Gusenice, kod guseniara, moraju biti natkrivene vrstim limom, minimalno po duini kabine. Na traktorima , koji rade na terenu ,sa nagibom veim od 20 0, mora biti ugraen pokaziva nagiba sa oznaenim mah. nagibom. Rotirajui elementi na traktoru (remenici, lananici , prikljuno vratilo i sl.) moraju imati vrstu mehaniku zatitu. Traktori moraju imati tehniku dokumentaciju, koja sadri: - najvea dozvoljena vuna sila, - najvee dozvoljeno optereenje, - ugao nagiba terena, na kome se moe neoptereen kretati, - ugao nagiba terena na kome se moe okretati. Za vreme rada motora traktora , zabranjeno je sipanje goriva , maziva i vrenje popravki.

3. Mere zatite pri radu sa kombajnom?

O: Kombajn i ostale samohodne maine , moraju imati kabinu koja e tititi vozaa i posluioca od vremenskih nepogoda i praine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. Mesta na kombajnu, gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi , moraju biti zatieni vrstim mehanikim oklopima ,ili elinim mreama ,da za vreme rada ne moe doi do povreivanja vozaa ili posluioca. Mora posedovati naprave za koenje i blokiranje kretanja delova. Pokretne delove , koje je zbog tehnologije rada nemogue zatititi oklopom, treba obojiti upadljivom bojom i istai natpise upozorenja, na vidnim prilaznim mestima. Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi, moraju biti od metala i protivklizne.

73
Pod na radnim platformama od lima, koji spreava klizanje sa zatitnim ogradama i rukohvatima. Mere zatite na kombajnu , za vreme etve su: - mora imati ugraen hvvata varnica, - protiv- poarni aparat tipa ''S''-9, - aov ili lopatu(uvrenu na karoseriji) - natpis sa zabranom puenja i paljenja vatre, - sajlu ili lanac za uzemljenje , prikljuen na masu, Brigada kombajna(tri i vie), dodatno mora imati: - traktor sa viebraznim plugom za zaoravanje,cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode ,sa ugraenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. - odreeno mesto za odmor i puenje.

4. Mere zatite kod samohodnih maina i drugih maina i ureaja za rad u poljoprivredi?
O: Na samohodnim mainama mora postojati kabina ili zatitni ram, kao i na traktoru.Sedita treba da odgovaraju uslovima za traktore. Pokretni delovi da su zatieni oklopima i zatitnim mreama, radne platforme i mesta za posluioce sa sigurnim stepenicama, rukohvatima, zatitnim ogradama, podovi protiv klizni lim. Ruda prikolice i drugih prikljunih orua sa podesnim hvatitem i zatitnim limom, preko protivudarne opruge na rudi. Na zadnjoj strani prikolice ili prikljunog ureaja , postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaenje. Na mainama sa rotirajuim seivima, postaviti titnike, tako da delovi materijala ili zemlje ne izleu van ureaja. ienje i pranje delova maine i ureaja ,samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos iskljuen. Prikljuna orua (plug, drljaa, tanjiraa, valjak i sl.), smeju se optereivati samo mrtvim teretom. Pri smetaju orua sa zubcima i seivima , oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake. Pri kretanju, voza se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza maine i ureaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti. Pre kretanja obavezno je davanje zvunog signala. Zabranjen je prevoz u prikolici i prikljunim ureajima , ako nema ugraena sigurnosna sedita za osobe. Za noni rad , osim prednjih svetala, traktor, kombajn i ostale maine, moraju imati i odgovarajuea bona i zadnja svetla.

5. Mere zatite kod ureaja za baliranje sena i slame?

O: Ureaji za baliranje sena i slame(prese) , moraju biti izgraene tako da se sprei upadanje radnika u otvor za doturanje slame.Radi otklanjanja tih opasnosti, kompletna presa se oklapa sa vrstim limom, koji je pokretan ili fiksiran.Mehanizam za uvlaenje i baliranje presovanje slame, mora biti povezan preko zatitnih mehanizama sa iskopanjem pogona, ako su zatitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. Nametanje kanapa i udevanje u mehanizam, moe se vriti , kada je maina iskljuena iz pogona i kardanski prenos iskljuen. Bilo kakvo odguivanje i ienje , dok je maina u radu- zabranjeno je.

6.Mere zatite na ureajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda?

O: Ureaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu , seno , mlinovi krunilice za kukuruz, a mogu biti i mobilni: ureaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup).

74
Na stacionarnim ureajima , levkovi i zatitni oklop mora biti izveden tako da sprei pristup ruku u opasnu zonu i da sprei pristup do pogonskih i prenosnih delova. Moraju postojati zatitni oklopi i mreice , koje e spreiti izletanje materijala koji se ree i drobi ,van gabarita ureaja.ljeb za odvoenje ustrnjenog ili samlevenog materijala, je minimalne duine 50 cm.Ukoliko ureaj nije u potpunosti obezbeen od estica obraivanog materijala, radnici moraju imati na raspolaganju zatitne naoare ili providni titnik za lice, kod izdvajanja velike praine odgovarajue respiratore. Kod mobilnih ureaja-tarupa, mora postojati oklop od vrstog lima za spreavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop , koji e spreiti izletanje komada seenog materijala iza tarupa.Zabranjen je prevoz ovim ureajem.

7. Mere zatite kod ureaja za navodnjavanje?

O: Delovi ureaja za navodnjavanje(rezervoari, cevovodi, pumpe i prskalice su ureaji , koji rade pod pritiskom , i moraju biti izraeni od materijala , koji izdrava radni pritisak). Na rezervoaru- hidroforu , mora postojati manometar sa oznaenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet , i kapacitet oznaen u litrama. Na pumpi , takoe mora postojati manometar. Pre svake upotrebe ipremetanja sistema , ureaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. Na delove pod pritiskom vae odgovarajui propisi.

8. Mere zatite kod korienja alata i drugih sredstava u poljoprivredi?

O: Poljoprivredni alati sa otricama , kao to su kose, vile srpovi, makaze, kuke i sl. moraju se paljivo prenositi , a ako su na prevoznom sredstvu , moraju biti fiksirani i sa odreenim navlakama, da se sprei povreivanje.Takav alat je zabranjeno dobacivati. Kada su odloeni u ambare i upe , moraju biti tako postavljeni, da ne izazovu povrede radnika. Pre upotrebe se proverava ispravnost. Lestve , koje se koriste u voarstvu, moraju biti od vrstog materijala, ne smeju biti polomljene ili krpljene.Ako se stabilnost, ne moe postii prislanjanjem na stablo , moraju biti pridravane. Dvokrake lestve , moraju imati ispravan graninik raspona. Ambalaa: gajbe, korpe i sl. ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i treim delovima, ekserima i sl.

9. Mere zatite pri korienju mineralnih ubriva i sredstava za zatitu bilja?

O: Vetaka ubriva transportuju se i skladite u plastinm vreama u naslagama do visine od 2 metra. Vetaka ubriva predstavljaju opasne materije, jer nagrizaju kou i sluzokou i mogu biti otrovna, ako se udiu praine. Rasturanje ubriva vri se mehanizovano.Radnici na utovaru istovaru, moraju imati zatitnu odeu i obuu, gumene rukavice i respiratore.Ne smeju se rasturati po jakom vetru.Pri slabijem vetru , rasturanje , pomou traktora i prikljuka , vriti uz vetar. OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI uvaju se do upotrebe u originalnoj ambalai u skladitima , koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju , dranje i promet otrova.Ova skladita moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. Vrata na skladitu moraju biti vrsta sa bravom za zakljuavanje i klju kod skladitara.Neovlaenim licima zabraniti pristup.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge. Na prilazu i na samom skladitu , natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova. Provetravanje skaldita prirodnim putem i po potrebi vetaki.

75
U skladitu je zabranjeno jesti i piti i puiti.Skladitar mora biti obuen i upoznat sa opasnostima i tetnostima i sa nainom ukazivanja prve pomoi i samopomoi pri trovanju.Originalnu ambalau, uvati do zavretka tretiranja i unitavati po uputstvu.

XII MEUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A
1. Rezolucija o pridruivanju EU Republike Srbije? 2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore- Juni 2005 godine? 3. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.118; Luksemburg l.118;Mastriht l. 136 i 137;Nica l. 209 i 210)? 4. Evropska socijalna povelja(l. 3-1996 godina)? 5. Rezolucija Saveta EU-1987.o bezbednosti , higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika; jaanja kulture prevencije)? 7. Konvencija br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj okolini(Sl. list SFRJ-''Meunarodni ugovori '', br. 7/87(cilj i znaaj)? 8. Konvencija 161 o slubama medicine rada (''Sl. list SFRJ''-Meunarodni ugovori br.14/89-funkcija medicine rada)? 9. Konvencija br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. list FNRJ''Meunarodni ugovori'' br. 5/56- ovlaeni nadzor)? 10. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvoenju mera za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu(opta i okvirna-cilj Direktive) 11. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13. Ureivanje prava, obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema- Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Sredstvo za rad prema Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema- Zakonu o BZNR? 20. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema Zakonu o BZNR?(definicija) 21. Uivaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. Preventivne mere- primena? 23. Opte mere poslodavca(lan 15, Zakona o BZNR)? 24. Naela koje poslodavac obezbeuje u primeni mera prevencije? 25. Obaveze poslodavca pre poetka izvoenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnolokog procesa? 26. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad, sredstava i opreme za linu zatitu na radu i opasnih materija? 28. Opte priznate mere? 29. Obaveze poslodavca u vezi donoenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka?

76 30. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad obaveze poslodavca? 31. Nain osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. Prava i obaveze zaposlenih? 33. U kojim sluajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. Sluba medicine rada-uloga, znaaj i dunosti? 37. Zatita linih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Prethodni i periodini lekarski pregledi zaposlenih? 39. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Obaveze poslodavca u vezi izvetavanja o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. Struni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. Inspekcijski nadzor? 47. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zapreenih kazni)? 48. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka? 49. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. Nepreduzimanje mera zatite na radu? 51. Izazivanje opasnosti neobezbeenjem mera zatite na radu? ODGOVORI 1. Rezolucija o pridruivanju EU Republike Srbije?
O: Narodna Skuptina Republike Srbije: 1. Potvruje da je ubrzani ulazak RS u punopravno lanastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir , strateki i nacionalni cilj, kojem e Narodna skuptina RS davati punu i stalnu podrku. 2. Izraava punu spremnost: - da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju, - za potovanje prava oveka i manjinskih prava. 3. Obavezuje se da e usklaivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skuptine 4. Oekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informie Skuptitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruivanja EU. 5. Trai od vlade RS da u to kraem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruivanje EU i izvri usklaivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. 6. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom, parlamentima zemalja lanica , zemalja kandidata za lanstvo u EU. 7. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa znaajem ulaska nae zemlje u EU. 8. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije, verske zajednice, sindikate , medije i sve graane da se proces ubrza.

2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU- Juni 2005 godine?

77

O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja, socijalne zatite i zatite radne sredine. SOCIJALNA ZATITA Obuhvata pomo siromanom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju, brigu o osetljivim grupama, podrka mladim porodicama i podsticaj raanja. - socijalna pomo, materijalno obezbeenje porodice, - deji dodaci, najvei program pomoi siromanima. ZATITA RADNE OKOLINE , odnosno bezbednost i zdravlje na radu, su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, ime je praktino zapoeto usaglaavanje domaeg zakonodavstva sa propisima EU .Na ovaj nain se uvode elementi koji utiu na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: - uvoenje principa prevencije u spreavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja, - aktivno ukljuivanje slube medicine rada u radne i proizvodne procese, - uvoenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu, - izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, sarauje i odluuje o BZNR, - uvoenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade tete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu, koji je formirala Vlada RS Odlukom br.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca , predstavnika Vlade, sindikata i predstavnika strunih i naunih institucija.

3. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.118; Luksemburg l.118;Mastriht l. 136 i 137;Nica l. 209 i 210)?
O: Ugovor o osnivanju EEZ, potpisan 1957 god. u Rimu, stupio je na snagu 1958 godine.Ugovor je zakljuen na neodreeno vreme.Bezbednost i zdravlje na radu, regulisani su l. 100 i l. 11 8 Ugovora. Prethodili su im ugovori: - Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i elik zakljuen 1951 godine u Parizu, sadri odredbe za poboljanje rada i ivota rudara i metalskih radnika, - Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju , zakljuen u Rimu 1957 godine, obezbeuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zatite zdravlja radnika i celog stanovnitva od radijacije. U l. 118 iz Luksemburga: Drave lanice posveuju posebnu panju poboljanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklaivanje uslova u ovoj oblasti.Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve , koji e se postepeno uvoditi, uzimajui u obzir uslove i teh. propise u svakoj od drava lanica. U lanu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti , poboljanje uslova ivota i rada , socijalnu zatitu , dijalog izmeu poslodavca i radnika. U lanu 137 EEZ e uskladiti aktivnosti u sledeim oblastima: - poboljanje radnog okruenja za zatitu zdravlja i bezbednosti radnika, - radni uslovi, - socijalna sigurnost i socijalna zatita, - zatita radnika u sluaju prestanka ugovora o radu, - obavetavanje i savetovanje sa radnicima, - integracija lica koja nisu na tritu rada, - ravnopravnost mukaraca i ena

4. Evropska socijalna povelja(l. 3-1996 godina)?

78

O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine, a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu, a stupila je na snagu 1999 godine.Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope.Poveljom je regulisano 31 pravo ,kojim se obezbeuju razliiti oblici socijalne zatite , a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove. lanom 3. propisano je da su drave potpisnice ,u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dune da: formuliu , primenjuju i periodino razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu, - donesu propise u vezi sa bezbednou i zdravljem , - obezbede primenu propisa pomou odgovarajueg nadzora, - unaprede postepeni razvoj zdravstvene slube na poslu, za sve radnike, koja bi imala preventivni i savetodavni karakter. Cilj: unapreenje bezbednosti i zdravlja na radu , uvoenje prevencije, kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu.

5. Rezolucija Saveta EU-1987.o bezbednosti , higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)?

Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice, u skladu sa l.118a, iz Ugovora o osnivanju EEZ. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlae Komisi ji da saini plan rada , po mogustvu godinji u saradnji sa dravama lanicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zatite zdravlja na radu.Pri razmatranju da se obrati posebna panja na zatitu od rizika pri runom utovaru, od rizika pri radu sa opasnim supstancama, ukljuujui i kancerogene, mogunostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada, treba posebno uzeti u obzir: - ozbiljnost rizika od nesrea na radu i profesionalnih oboljenja, - broj radnika koji su izloeni riziku, - mogunost prevencije.

6. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika; jaanja kulture prevencije)?
O : Nova strategija sainjena je na tekovinama rada EU , sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: - usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu, pri emu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju kljunim za poboljanje kvaliteta rada, - kao primarne pravce istie stvaranje kulture prevencije rizika, kombinovanje pravnih i politikih instrumenata(zakonodavstva, socijalnog dijaloga, proverenih mera iz prakse), - ambiciozna socijalna politika ujednaava konkurencije,nepostojanje takve politike stvara vee trokove. PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u nainu organizovanja rada, pre svega fleksibilniji naini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljanje uslova rada, pa se polazi od ovih principa: - stalno smanjenje nezgoda na radu - uzimanje u obzir razlike u polovima,

79 jaanje prevencije socijalnih razlika: stres, uznemiravanje , napetost, zavisnost od droga i alkohola, poboljanje prevencije profesionalnih bolesti, voenje rauna o demografskim faktorima(starosne dobi9, voenje rauna o veliini firme, analiziranje novih rizika.

7. Konvencija br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnoj okolini(Sl. list SFRJ-''Meunarodni ugovori '', br. 7/87(cilj i znaaj)?
O: Odredbe Konvencije br. 155 , odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica ukljuujui i dravne slubenike. Svaka lanica treba, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika, da formulie i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR , zdravstvenoj zatiti i radnoj sredini. Cilj ove politike treba da bude spreavanje nesree na radu , profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu , koje su posledica rada, svodei na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini.Sledee su glavne aktivnosti , koje utiu na bezbednost i zdravlje na radu: - projektovanje , testiranje, instaliranje i odravanje radnih mesta, alata, maina i opreme , hemijske i bioloke supstance i procesi rada, - prilagoavanje maina, opreme , radnog vremena , organizacije rada fizikim i mentalnim sposobnostima radnika, - komuniciranje i saradnja , na nivou radne grupe i firme, - osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zatita, - zatita radnika i njihovih predstavnika , zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi l. 4, ove Konvencije.

8. Konvencija 161 o slubama medicine rada (''Sl. list SFRJ''-Meunarodni ugovori br.14/89-funkcija medicine rada)?
O: Slube medicine rada treba da su prilagoene profesionalnim rizicima preduzea i treba da imaju funkciju: - identifikacija i procena rizika od tetnosti po zdravlje, - nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini, ukljuujui sanitarne ureaje , restorane i sl. ako ih ima, - davanje saveta o planiranju i organizaciji rada, o supstancama koje se javljaju na radu, - uestvovanje u izradi programa za poboljavanje naina rada, - davanje saveta u pogledu zdravlja, higijene rada, ergonomije i u pogledu LZS, - praenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika, - organizovanje prve pomoi i uee u analizi povreda.

9. Konvencija br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. list FNRJ''Meunarodni ugovori'' br. 5/56- ovlaeni nadzor)?
O: Ovlaenja inspektora rada su: 1. Da ulaze slobodno , bez prethodne opomene, u svako doba dana i noi, u svako preduzee, koje podlee kontroli, 2. Da ulaze danju u sve lokale, za koje opravdano pretpostavljaju da podleu kontroli inspekcije, 3. Da pristupaju svakom ispitivanju , kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe potuju , a posebno:

80 da ispituju, bilo sami, bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi, da trai da im se pokau sve knjige , registri i dokumenti, ije je dranje propisano i da li su usklaene sa zakonskim odredbama, da zahtevaju objavljivanje svih obavetenja koja su predviena zakonom, da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci , a o tom prethodno izveste poslodavca, 4. Prilikom inspekcijskog pregleda, inspektor obavetava poslodavca o svom prisustvu u objektu , sem u sluaju da smatra, da najava moe biti na utrb efikasne kontrole.

10. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvoenju mera za podsticanje poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu(opta i okvirna-cilj Direktive)
O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu.S tim u vezi, ona sadri opte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika , bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika , principe informisanja i konsultovanja , obuke radnika i njihovih predstavnika i opte smernice za primenu ovih principa. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske, poljoprivredne, komercijalne, administrativne, uslune, obrazovne, kulturne, zabavne itd. Definicije: - radnik. svako lice koje je zaposleno od poslodavca, ukljuujui staiste i zanatlije, bez domae posluge, - poslodavac: svako fiziko i pravno lice koje zapoljava radnika i ima odgovornost za preduzee, - predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani, delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, - prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeu za spreavanje profesionalnih rizika.

11. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391?

O: Poslodavac e primeniti mere za bezbedan rad i zatitu zdravlja radnika, na osnovu sledeih optih principa prevencije: - izbegavanja rizika, - procena rizika koji se ne mogu izbei, - borba protiv rizika na samom izvoru, - prilagoavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta, izbor opreme , izbegavanje monotonog rada, - prilagoavanje tehnikom napretku, - zamena opasnih , manje opasnim ili bezopasnim sredstvima, - razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija, organizacija rada, uslovi rada ,socijalni odnosi, - davanje prioriteta kolektivnim zatitnim merama u odnosu na pojedinana, - davanje odgovarajuih uputstava radnicima.

12. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu?

O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. glasnik RS br.40/05) , koja je posebnim reenjem imenovala lanove i predsednika Saveta. Savet se obrazuje od predstavnika Vlade, reprezentativnih udruenja i poslodavaca i radnika i strunih i naunih institucija.

81
Zadaci saveta su da: - daje inicijative za donoenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, - daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, - svojim delovanjem doprinosi pribliavanju razliitih stavova uesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR, - inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

13. Ureivanje prava, obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu?

O: Zakonom o BZNR (Sl. glasnik RS br. 101/05) ureuje se sprovoenje i unapreivanje bezbednosti i zdravlja na radu. Za obavljanje odreenih poslova dravne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, i utvruje njena nadlenost. Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih, nadlenosti i mere ijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu, ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima ,donetim na osnovu ovog Zakona. Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednou i zdravljem na radu, blie se ureuju kolektivnim ugovorom , optim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

14. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu?

O: ''Zaposleni'' jeste domae ili strano fiziko lice , koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca , radi obavljanja poslova kunog pomonog osoblja.

15. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema- Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''?
O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeivanje takvih uslova na radu kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji preteno staraju pretpostavku za puno fiziko , psihiko i socijalno blagostanje zaposlenih.

16. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR?

O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili ije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi spreavanja povreivanja ili oteenja zdravlja zaposlenih.

17. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR?

O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilitima, objektima , ureajima, saobraajnim sredstvima i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

18. Sredstvo za rad prema Zakonu o BZNR?

O: Sredstvo za rad jeste:

82 a. objekat koji se koristi kao radni b. c. d. e. 19

i pomoni prostor ukljuujui i objekat na otvorenom prostoru, sa svim pripadajuim instalacijama(instalacija fluida, grejanje, el. instalacija i sl.), oprema za rad(maine , ureaj, postrojenje, instalacija , alat i sl.), koja se koristi u procesu rada, konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zatita na prelazima , prolazima, prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zraenja , zatita od udara el. struje, opta klimatizacija i ventilacija i sl) pomona konstrukcija i objekat , kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela, radna platforma, tunelska pregrada, konstrukcija za spreavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji nain povezano sa procesom rada.

Akt o proceni rizika prema- Zakonu o BZNR?

O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadri opis procesa rada, sa procenom rizika od povreda ili oteenja zdravlja na radnom mestu, u radnoj okolini, i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljanja bezbednosti i zdravlja na radu. Rizik je verovatnoa nastanka povrede, oboljenja i oteenja zdravlja zaposlenog , usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada, koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu, oboljenja i oteenja zdravlja i utvrivanje mogunosti i naina spreavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.

20. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema Zakonu o BZNR?(definicija)

O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu , jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima poloen struni ispit o praktinoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.

21. Uivaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu?

O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. zaposleni, b. uenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, ili praktinoj nastavi(radionice ,ekonomije, kabineti , laboratorije i dr.), c. lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju , prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji, d. lica na profesionalnoj rehabilitaciji, e. lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora, dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice, gradilite i sl.) i na drugom mestu rada, f. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u optem interesu, radnim akcijama i takmienjima u vezi sa radom, g. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih poslova, ako je sa time upoznat poslodavac, Bezbednost i zdravlje na radu licima iz take 1,2,4 i7, obezbeuje poslodavac, iz take 3. obrazovna organizacija, iz take 5. zavod za izdravanje kazni , a licima iz take 6. organizator rada.

22. Preventivne mere- primena?

O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih tehnikih , ergonomskih, zdravstvenih obrazovnih , socijalnih, organizacionih i drugih mera.

83
PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata namenjenih za radne i pomone prostorije, kao i objekte za rad na otvorenom prostoru, b. projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja tehnolokih procesa rada, sa svom opremom za rad i usklaivanje hemijskih, fizikih i biolokih tetnosti , mikroklime i osvetljenja u radnim i pomonim prostorijama, c. projektovanja, izrade , korienja i odravanja opreme za rad , konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost , pomonih konstrukcija, tako da se sprei nastanak povreivanja, d. proizvodnje , pakovanja, prevoza , skladitenja i upotrebe i unitavanja opasnih materija , na nain kako je to propisano pravilima i propisima, e. projektovanja, proizvodnje , korienja sredstava i opreme za linu zatitu na radu, ijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. f. obrazovanje , vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR.

23. Opte obaveze poslodavca(lan 15, Zakona o BZNR)?

O: Poslodavac je duan da: a. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu, b. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, c. obavetava zaposlene i njihovog predstavnika o uvoenju novih tehnologija i sredstava za rad, o opasnostima i tetnostima , koje nastaju njihovim uvoenjem i da u tom sluaju donese uputstva za bezbedan rad, d. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad, e. obezbedi zaposlenim korienje sredstava i opreme za linu zatitu na radu, f. obezbedi odravanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju, g. angauje pravno lice sa licencom ,radi sprovoenja preventivnih i periodinih ispitivanja uslova radne sredine, h. obezbedi, na osnovu akta o proceni rizika i ocene slube medicine rada, propisane lekarske preglede zaposlenih, i. obezbedi pruanje prve pomoi, kao i da osposobi odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju, j. zaustavi svaku vrstu rada, koji predstavlja neposrednu opasnost po ivot i zdravlje zaposlenih

24. Naela koje poslodavac obezbeuje u primeni mera prevencije?

O: Preventivne mere obezbeuje poslodavac, polazei od naela: a. izbegavanje rizika, b. procena rizika , koji se ne mogu izbei na radnom mestu, c. otklanjanje rizika na njihovom izvoru, primenom tehnikih reenja, d. prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu izbora opreme za rad, tehnolokog postupka, e. zamena opasnih tehnolokih procesa i metoda rada ,bezopasnim ili manje opasnim, f. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama, g. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, i davanje uputstva.

25. Obaveze poslodavca pre poetka izvoenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji graevinskog objekta ili pri promeni tehnolokog procesa?
O: Poslodava c je duan da najmanje osam dana pre poetka rada, nadlenu inspekciju rada obavesti o :

84 a. poetku svog rada, b. radu odvojene jedinice, c. svakoj promeni tehnolokog postupka , ukoliko se tim promenama menjaju uslovi
rada. Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji graevinskog objekta ili vri promenu tehnolokog procesa, due od sedam dana, duan je da izradi propisan elaborat o ureenju gradilita, koji uz izvetaj o poetku rada ,dostavlja nadlenoj inspekciji rada. Poslodavac je duan da na gradilitu obezbeuje, odrava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu , u skladu sa elaboratom o ureenju gradilita.

26. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor?

O: Kada dva ili vie poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor, duni su da sarauju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavci su duni, da uzimajui u obzir prirodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih, kao i da obavetavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. Nain ostvarivanja saradnje u vezi ovog , poslodavci utvruju pismenim sporazumom.Ovim sporazumom odreuje se lice za koordinaciju sprovoenja zajednikih mera , kojima se obezbeuje bezbednost i zdravlje zaposlenih.

27. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad, sredstava i opreme za linu zatitu na radu i opasnih materija?
O: Poslodavac moe zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za linu zatitu na radu ili opasne materije -samo ako: - ako raspolae propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i odravanje , odnosno pakovanje, transport, korienje i skladitenje , u kojoj proizvoa ili isporuilac navede sve bezbednosno-tehnike podatke , vane za otklanjanje rizika na radu, - ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja , koje su odreene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima, - kada nije u mogunosti da pribavi tu dokumentaciju, poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta , pribavi valjanu dokumentaciju, - poslodavac je duan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.

28. Opte priznate mere?

O: Opte priznate mere, kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog , smatra se mera kojom se moe otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti tetnost po zdravlje zaposlenog , u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. Kada se zbog uvoenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu , poslodavac, do donoenja odgovarajuih propisa , primenjuje opte poznate mere , kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika.

29. Obaveze poslodavca u vezi donoenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka?
O: Ako aktom o proceni rizika, utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, za ije je otklanjanje potrebna vea investicija, a ivot i zdravlje zaposlenog nisu tee

85
ugroeni , poslodavac je duan da saini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.

30. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad obaveze poslodavca?

O: Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad , kod zasnivanja radnog odnosa,odnosno premetaja na druge poslove, prilikom uvoenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada , koji moe prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. Poslodavac je duan ,da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika. Ovo osposobljavanje, poslodavac obezbeuje u toku radnog vremena, a trokovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. Osposobljavanje za bezbedan rad , mora biti prilagoeno specifinostima radnog mesta. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili vie radnih mesta,duan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta.

31. Nain osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?

O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad , poslodavac obavlja teoretski i praktino. Provera teorijske i praktine osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad, obavlja se na radnom mestu. Periodine provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa poveanim rizikom, vre se na nain i po postupku utvrenim aktom o proceni rizika.

32. Prava i obaveze zaposlenih?

O: Zaposleni ima pravo i obavezu , da se pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu, na poslovima ili na radnom mestu , na kome je odreen,kao i da se osposobljava za njihovo sprovoenje. Zaposleni ima pravo: - da poslodavcu daje predloge , primedbe i obavetenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, - da kontrolie svoje zdravlje , prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zatiti. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upuuje poslodavac. Zaposleni je duan da radi na svom radnom mestu sa poveanim rizikom, na osnovu izvetaja slube medicine rada, kojim se utvruje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

33. Prava i obaveze zaposlenih?

O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: - ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje, zbog toga to nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, na koje je odreen , sve dok se te mere ne obezbede:

86
ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa poveanim rizikom, - ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje , na poslovima na koje ga je poslodavac odredio, - due od punog radnog vremena , odnosno nou, ako bi prema oceni slube medicine rada, takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje, - na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. U sluaju iz stava 1. zaposleni moe pismeno da se obrati poslodavcu, radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. u roku od osam dana , zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zatitu. Kada zaposleni odbije da radi ,zbog navedenih sluajeva , a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan, duan je odmah da izvesti inspekciju rada.

34. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu?

O: Poslodavac je duan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.Ove poslove moe obavljati lice koje ima poloen struni ispit u skladu sa Zakonom. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu , poslodavac moe sam da obavlja u delatnostima: trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i linih usluga, obrazovanja , nauke, stambenokomunalnih delatnosti, ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati struni ispit. Za obavljanje poslova BZNR, poslodavac moe da odredi jedno ili vie svojih radnika ili da angauje pravno lice , koje ima licencu. Nain organizovanja poslova BZNR zavisi od: - tehnolokog procesa, - organizacije, prirode i obima procesa rada, - broja zaposlenih, - broja radnih smena, - broja lokacijskih odvojenih jedinica, - vrste delatnosti.

35. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom ,a naroito: - uestvuje u pripremi akta o proceni rizika, - vri kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad, opasnih materija, sredstava LZS, - uestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad, - organizuje periodina ispitivanja uslova radne sredine, - predlae mere za poboljanje uslova rada, - organizuje preventivne i periodine preglede opreme za rad, - svakodnevno prati i kontrolie primenu mera bezbednosti, - prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, sainjava izvetaje i predlog mera za smanjenje rizika - priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, - priprema uputstva za bezbedan rad i kontrolie primenu, - zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad, kada utvrdi da preti neposredna opasnost po ivot - sarauje i koordinira rad sa slubom medicine rada, - vodi evidencije u oblasti BZNR.

36. Sluba medicine rada-uloga, znaaj i dunosti?

87

O: Sluba medicine rada je duna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom, a naroito: - uestvuje u identifikaciji i proceni rizika , prilikom sastavljanja akta o proceni rizika, - upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pruanju prve pomoi, - utvruje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja,ocenjuje i utvruje posebne zdravstvene uslove , koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa poveanim rizikom, - vri prethodne i periodine lekarske preglede,zaposlenih na mestima sa poveanim rizikom i izdaje izvetaje, - uestvuje u organizovanju prve pomoi i spasavanja, - daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog , prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti, - savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad , opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta, - uestvuje u analizi povreda na radu, - neposredno sarauje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.

37. Zatita linih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih?

O: Lini podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih, poverljive su prirode i pod nadzorom slube medicine rada, koja vri te preglede. Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom, dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima , samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Izvetaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu , tako da se ne narui princip poverljivosti linih podataka. Nije dozvoljeno korienje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije.

38. Prethodni i periodini lekarski pregledi zaposlenih?

O: Poslodavac je duan da zaposlenima na radnom mestu sa poveanim rizikom, pre poetka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodini lekarski pregled u toku rada. Prethodni i periodini lekarski pregledi , na radnim mestima sa poveanim rizikom vre se na nain , po postupku i rokovima , koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje. Ako se pri periodinom lekarskom pregledu , utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa poveanim rizikom, poslodavac je duan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima. Ovo ne moe biti razlog za otkaz ugovora o radu.

39. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava?
O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili vie predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu.Poslodavac koji ima vie od 50 zaposenih , u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika vie. Postupak izbora, nain rada i broj lanova Odbora i odnos sa sindikatom , utvruje se kolektivnim ugovorom. Predstavnici zaposlenih , odnosno Odbor, imaju pravo: - da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR,

88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajue mere za smanjenje rizika na radnom mestu, da zahtevaju vrenje nadzora od strane inspekcije ,ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR.

40. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu?
O: Poslodavac je duan da predstavnicima zaposlenih , odnosno Odboru za BZNR omogui: - uvid u sve akte koji se odnose na BZNR, - da uestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR, - poslodavac je duan da Odbor informie o svim podacima koji se odnose na BZNR, Poslodavac je duan da ODBOR BZNR upozna: - sa nalazima i predlozima inspekcije rada, - sa izvetajima o povredama na radu , profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama, - o preduzetim merama za spreavanje neposredne opasnosti po ivot i zdravlje.

41. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa poveanim rizikom, zaposlenima rasporeenim na radnim mestima sa poveanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima, povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom, zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad, opasnim materijama, koje se koriste u toku rada, izvrenim ispitivanjima radne okoline, izvrenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za linu zatitu na radu, prijava o povredi na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom

42. Obaveze poslodavca u vezi izvetavanja o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom?
O:Poslodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od 24 asa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi, prijavi nadlenoj inspekciji rada i nadlenom organu za unutranje poslove, svaku smrtnu, kolektivnu ili teku povredu na radu, povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad vie od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu, koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih. Poslodavac je duan, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana , od dana saznanja da nadlenoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. Izvetaj o povredi na radu , profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom, poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadlenim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

43. Struni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu?
O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica, polae se struni ispit , pred komisijom, koji obrazuje ministar nadlean za rad. Program , nain polaganja i trokove propisuje ministar za rad.

44. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?

89

O: Ministar nadlean za rad izdaje licencu. - pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz l. 40 ,Zakona o BZNR. - pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, - odgovornom licu u pravnom licu iz take 2. Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz lana 40. Zakona , moe da dobije pravno lice ,koje ima zaposlenog sa visokom kolskom spremom, odgovarajue struke i poloenim strunim ispitom, i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima. Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline, moe da dobije pravno lice ,koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja strunih kadrova , tehnike opreme, metodologije vrenja odreenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice.

45. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu?

O: U sastavu Ministarstva nadlenog za rad, obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja poslove dravne uprave , sa ciljem unapreenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Uprava obavlja sledee poslove: - priprema propise iz oblasti BZNR, - priprema strune osnove za izradu nacionalnog programa razvoja,prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu, - istrauje i podstie razvoj u oblasti humanizacije rada, - prua strunu pomo u oblasti BZNR, - priprema metodologiju za preglede i ispitivanja, - prouava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja,organizuje polaganje strunih ispita, - vri nadzor nad zakonitou rada pravnih lica sa licencom BZNR , predlae izdavanje i oduzimanje licenci, - organizuje savetovanje , vri edukaciju zaposlenih poslodavaca , lica za BZNR, inspektora.

46. Inspekcijski nadzor?

O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR, vri ministarstvo nadleno za rad, preko inspektora rada. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR , mogu da obavljaju inspektori rada , koji imaju visoku strunu spremu , najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit u organima dravne uprave. Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine, ugostiteljstva, zanatskih i linih usluga, obrazovanja , stambeno komunalnim delatnostima , mogu obavljati inspektori sa viom strunom spremom , poloenim strunim ispitom u organima dravne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. U postupku inspekcijskog nadzora kontrolie stanje BZNR i : - pregleda opte i pojedinane akte , evidencije, - saslua i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica, - pregleda poslovne prostorije , ureaje i opremu, - uzima uzorke radi analize, - nareuje merenja koja obavlja struna ustanova - poslodavcima , zaposlenima , sindikatu, daje obavetenja o stanju mera BZNR.

90 47. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zapreenih kazni)?

O: Novanom kaznom od 800.000 do 1.000.000. dinara, kaznie se za prekraj , poslodavac sa svojstvom pravnog lica , novanom kaznom od 400.000. do 500.000. privatni preduzetnik , i novanom kaznom od 40.000. do 50.000 direkor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. Novanom kaznom od 600.000. do 800.000 za prekraj ,poslodavac sa svojstvom pravnog lica , novanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara privatni preduzetnik i 30.000 do 40.000 dinara ,direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu.

48. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka?

O: Prekrajnom postupku iz oblasti BZNR podleu. - poslodavci sa svojstvom pravnog lica, - privatni preduzetnici, - direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, - odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi, - odgovorno lice za BZNR u pravnom licu, - pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad - zaposleni

49. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja

O: Na osnovu lana 163. KZ koji glasi: - Ko se svesno ne pridrava Zakona i drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih optih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zatiti na radu omladine , ena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ogranii pravo koje mu pripada, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

50. Nepreduzimanje mera zatite na radu?

Na osnovu lana 169 KZ koji glasi: - Lice odgovorno za preduzimanje mera zatite na radu , koje se svesno ne pridrava zakona i drugih propisa ili optih akata o merama zatite na radu , usled ega moe nastupiti opasnost za ivot i zdravlje zaposlenih, kaznie se novanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine - ako izrekne uslovnu osudu ,sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku postupi po propisima o merama ZNR.

51. Izazivanje opasnosti neobezbeenjem mera zatite na radu?

O: Na osnovu lana 280 KZ, koji glasi: - Ko u rudnicima , fabrikama, radionicama , na gradilitima ili na drugom mestu rada , oteti ili ukloni zatitne ureaje i time izazove opasnost po ivot i telo ljudi, ili za imovinu veeg obima, kaznie se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. - Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilitu ili drugom mestu rada, koje ne postavi zatitne ureaje ili ih ne odrava u ispravnom stanju ili ih u sluaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopte ne postupa po propisima ili tehnikim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili za imovinu veeg obima. - Ako je delo iz stava 1. i 2. ovog lana uinjeno iz nehata ,uinilac e se kazniti zatvorom do 3 godine.

91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. ovog lana , sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku obezbedi postavljanje , odravanje ili korienje zatitnih ureaja.

XIII
PRAVO, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA, ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZATITE
(Zakon o radu ,Sl. gl. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zatiti Sl. gl. br. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. gl. br. 107/05 i 109/05)

P I T A NJ A 1. Godinji odmor? 2. Prekovremeni rad? 3. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. Vrste kolektivnih ugovora? 6. Zasnivanje radnog odnosa? 7. Radno vreme? 8. Beneficirani sta? 9. Doznake? 10. Noni rad i rad u smenama? 11. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. Pravilnik o radu? 13. Izabrani lekar? 14. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. Aneks ugovora o radu? 16. Odmori i odsustva? 17. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. Skraeno radno vreme? 19. Povrede na radu? 20. Rad na visini? 21. Opte obaveze poslodavca? 22. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. Opte preventivne mere? 25. Konvencija br. 81 o inspekciji rada(ovlaenja i nadzori) ODGOVORI 1. Godinji odmor?
O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa due od 30 dana, stie pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. Zaposleni ne moe da se odrekne prava na GO, niti mu se to pravo moe uskratiti. DUINA GODINJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrenom kolektivnim ugovorom, a najmanje 20 radnih dana. Duina GO se utvruje ,tako to se zakonski minimum od 20 dana uveava za doprinos na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme i drugih kriterijuma.

92
Pri utvrivanju duine GO radna nedelja se rauna kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne raunaju se u GO.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. odsustvovanja, nakon toga nastavlja GO. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada, ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO.

2. Prekovremeni rad?
O: Na zahtev poslodavca , zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile , iznenadnog poveavanja obima posla i dr. Prekovremeni rad ne moe se da traje due od 8 asova nedeljno, niti due od 4 asa dnevno po zaposlenom. Deurstvo u zdravstvu ureuje se posebnim zakonom. Radna nedelja traje 5 radnih dana.Radni dan po pravilu traje 8 asova. Usluaju preraspodele radnog vremena , vreme ne moe da traje due od 60 asova nedeljno.Preraspodela radnog vremena mora se izvriti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci, radno vreme ne bude due od punog radnog vremena.

3. Prava iz PIO?
O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: - za sluaj starosti- pravo na starosnu penziju, - za sluaj invalidnosti- pravo na invalidsku penziju, - za sluaj smrti - pravo na porodinu penziju - pravo na naknadu pogrebnih trokova - za sluaj telesnog oteenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja - pravo na naknadu za telesno oteenje

Ugovor o radu?

O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac. Ugovor se smatra zakljuenim kada ga potpiu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor mora da sadri: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze.

5. Vrste kolektivnih ugovora?

O: Kolektivni ugovor se moe zakljuiti kao: OPTI I POSEBAN Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu grupu ili delatnost zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativna udruenja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zakljuuju reprezentativna udruenja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost , granu, grupu. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea zakljuuju osniva odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju poslodavac i reprezentativni sindikat. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat , zarada i druga primanja ureuju se sporazumom.

6. Zasnivanje radnog odnosa?

93
O: Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina, moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, staratelja, ako takav rad ne ugroava zdravlje i moral. Lice mlae od 18 godina moe zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvruje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje. Trokovi lekarskog pregleda u tom sluaju snosi republika organizacija za zapoljavanje. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad, utvrenih pravilnikom. Poslodavac ne moe traiti podatke o porodinom i branom statusu niti test trudnoe za ene i ne moe uslovljavati zapoljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu.

7. Radno vreme?
O: Puno radno vreme iznosi 40 asova nedeljno. Optim aktom moe da se utvrdi i krae radno vreme , ali ne krae od 36 asova nedeljno. Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. Skraeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom, naporne i za zdravlje tetne poslove, moe imati krae radno vreme, najvie 10 asova nedeljno. Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu analize.

8. Beneficirani sta?
O: Osiguraniku koji radi na naroito tekim, opasnim i za zdravlje tetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navrenja odreenih godina ivota ,ne moe obavljati profesionalnu delatnost, sta osiguranja u efektivnom trajanju rauna se sa uveanim trajanjem. Stepen uveanja staa osiguranja, zavisi od teine , opasnosti i tetnosti rada, a moe iznositi najvie 50%. Radno mesto, odnosno posao na kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, je radno mesto ili posao na kome je rad naroito teak, opasan i tetan po zdravlje , iako su preuzete sve mere zatite. Sta osiguranja sa uveanim trajanjem e se raunati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. Radna mesta i poslove na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem , utvruje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje , na predlog FONDA PIO.

9. Doznake?
O: Zaposleni je duan najkasnije u roku od 3 dana , od dana nastupanja privremene spreenosti za rad, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara , koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad. U sluaju tee bolesti , potvrdu dostavljaju lanovi porodice. Ako ivi sam, potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja ,zbog bolovanja, moe nadlenom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog.

10. Noni rad i rad u smenama?

94

O: Rad koji se obavlja od 22,00 asa pa do 6,00 asova narednog dana smatra se nonim radom. Zaposleni koji radi najmanje tri asa nonog rada ili treinu punog radnog vremena u toku radne nedelje , poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoranja zdravstvenog stanja radnika. Poslodavac je duan, pre uvoenja nonog rada traiti miljenje sindikata. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duan da obezbedi smene, tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od jedne radne nedelje nou. Zaposleni moe da radi nou, due od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost.

11. Vrste zdravstvenih ustanova?

O: Zdravstvene ustanove moe osnivati Republika, pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fiziko lice ,a mogu biti. - dom zdravlja - apoteka - bolnica(opta ili specijalna) - zavod - zavod za javno zdravlje - klinika - institut - kliniko-bolniki centar

12. Pravilnik o radu?

O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, ureuju se prava ,obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora. Pravilnikom o radu , odnosno ugovorom o radu, ureuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: - ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti, - ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore, - ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora, - ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za poetak pregovora, Pravilnik o radu donosi upravni odbor , a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor. Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica, pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik.

13. Izabrani lekar?

O: Primarnu zdravstvenu zatitu ,graani ostvaruju preko izabranog lekara, a to je: - doktor medicine ili doktor specijalista za optu medicinu ili specijalista medicine rada, - doktor medicine specijalista pedijatrije, - doktor specijalista ginekologije, - doktor stomatologije.

14. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa?

95
O: Odgovor je u taki 6(pitanje br. 6).

15. Aneks ugovora o radu?

O: Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora.: - radi premetanja na drugi odgovarajui posao , zbog potreba procesa i organizacije rada, - radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, - radi upuivanja na rad kod drugog poslodavca, - ako je tehnoloki viak a poslodavac mu obezbedi uslove predviene zakonom.

16. Odmori i odsustva?

O: Odmori: - odmor u toku dnevnog rada- min. 30 minuta, - dnevni odmor (izmeu dva radna dana) , minimalno 12 sati, - nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata, - godinji odmor minimum 20 dana /godinje. Odsustva: - porodiljsko odsustvo ukupno 365 dana, - odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac), - odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine ivota).

17. Pravo na uvid u dokumentaciju?

O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju. Ako je pacijent novoroene , maloletno lice , pravo na uvid imaju roditelji, staratelji, odnosno zakonski zastupnik. Nadleni zdravstveni radnik ,duan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom, anamneza, dijagnoza, dijagnostike mere, terapija i rezultate terapije. lanovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog lana porodice ako su podaci znaajni za leenje.

18. Skraeno radno vreme?

O: Zaposleni koji radi na naroito tekim , napornim i za zdravlje tetnim poslovima, utvreni zakonom i optim aktom, gde i pored primene mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja , postoji tetno dejstvo na zdravlje, skrauje se radno vreme u skladu sa tetnim dejstvom, a najvie 10 asova nedeljno. Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu analize. Zaposleni u tom sluaju ima prava kao da radi puno radno vreme.