1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

da se ne pomera.) 8. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja . Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti. tip uređaja. nestanak i ponovni povratak energije.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. uređena mesta rada.Ako se ovo ne može primeniti. frekvencija struje. STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje. ograde. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade. Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. gumeni i sl. poluproizvoda i gotovih proizvoda). bleštanja svetlosti i sl. poluga tastera i sl. priključivanje na mrežu) poremećaj. godina proizvodnje.. Zaštitne naprave. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja.). izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima. para . zračenja.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi. Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa.prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi. priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3. radni napon. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce. radni pritisak. i tehničke karakteristike oruđa:snaga. 2. podmazivanja i održavanja oruđa.4 2. i sl. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4. fabrički broj. oznake opasnosti. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1. Uređaji za upravljanje. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. serija.Na radnim elementima .prašina i dr. Mere zaštite na radu na oruđima . uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača. po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost. poklopci i dr. broj okretaja.

. Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m.6 metara.) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati. 30 cm. pedale.5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima. .da zaštitni uređaji ostanu delotvorni. . i sl.6 do 1. Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu.dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom.širina gazišta min.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min. Uređaji za upravljanje.lestve čija je visina veća od 3 m. ručice. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: . tasteri. Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski.mora postojati ventil sigurnosti.. POREMEĆAJI. ..slobodan razmak prečki na ogradi mah.udaljenost prečke od zida min. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom .širina lestvi je najmanje 45 cm.ne smeju stvoriti opasna kretanja.poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara .da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar. AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge.prečke budu od okruglog čelika min. 30 cm. . počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: . treba voditi računa o: . . prečnika 16 mm. Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0. 700n/m.odnosno kretanje oruđa. tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster . 15 cm.8 metara . .odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha.smeštaj u posebnu prostoriju . Oruđa koja koriste gasovita. kolo.moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje.mora biti odmorište. Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. .postojanje ivične zaštite na podu min. .ručica.razmak prečki mah.)može biti određen početak i kraj rada . . .razmak između prečki nije veći od 30 cm.. .da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni.mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje. Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: . . . 0. tečna ili čvrsta goriva. . uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1.2 metra. kola. NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: . ako je oruđe sa stalnom lokacijom. i sl. Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska . 35 cm.visina gazišta na stepeništu mah.minimalna širina stepeništa je 60 cm. 15 cm. . .da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno. 3. Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela. pedala.gazište stepeništa od materijala koji ne kliže. moraju imati ventil sigurnosti. 30 cm. Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom.

nogom. u cilju oslobađanja radnika. Rukovalac uređaja.Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom. .850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena. Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa. 2 metra. oklopima.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka. manometri.) i signalni uređaji(signalne svetliljke.) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje. brzinometri.Zaštitne naprave moraju ispunjavati: .Na oruđima (dvovaljci. Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana. Ako tehnološki proces to iziskuje.6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji. Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika. prašina).da nisu izvor novih opasnosti.Ovi uređaji definisani su JUS-om.sigurno pričvršćene na oruđe. . a mogu biti ručni i automatski. pare.120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika.na oruđima sa toplotnim zračenjem .oruđa sa štetnim materijama(gasovi.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. za pogon unazad . . zupčanici i sl. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: .izrađene od prikladnog materijala . .dovonjno čvrste i otporne. .mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu. . uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. anemometri. štitnicima. Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. Ako se moraju povremeno skidati . Zaštitne naprave. ekrani i sl. . glavom ili telom. ostavljaju se otvori. odgovarajućih dimenzija. postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe. 4. Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: .550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta. kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja. vreme stavljanja u pogon . bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. indikatori nivoa tečnosti i sl. . Na pokretna nepregledna i velika oruđa .). Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama.) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika. pirometri. Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije.na oruđima sa prekomernom bukom. pre početka rada i u toku rada. . zvučni signalni uređaji i sl. uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad. ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela. kose i horizontalne transmisije. aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno. jonizacija i sl. Vertikalne . KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . . kao i kod oruđa sa opasnim materijama.da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. kućištima i slično. Kod dvoručnog upravljanja. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju.

.da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru.za zaštitu motora jednosmerne struje .oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. upravlja se iz zasebne prostorije.za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori . 7. prerade.releji i sl. . Mere zaštite: uzemljenje.oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove. moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke. . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi. primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju. na sledeći način: . Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad. Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja. otkaza uređaja. 5. moraju imati zaštitne komore. Oruđa koja drobe.da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja.da onemogući skidanje zaštitne naprave. 6.hlađenja). prašina i dr. Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice. antistatički premazi. pare.radi sprečavanja nekontrolisanih operacija. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. . Zaštitna blokada mora obezbeđivati: .Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije. )od nepravilnog rada i pregrevanja.pakovanja i čuvanja opasnih materija. povećanje provodljivosti. uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu.Odsisni uređaji za odvođenje prašine. ukoliko zbog kvara. kućišta.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?. . O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet.od prekoračenja brzine. i korišćenja opasnih materija.radi kočenja motora povratnom strujom. da zaštitni uređaji budu delotvorni. .da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela. moraju biti opremljena odsisnim uređajima. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju. . pregrade. pored odsisavanja prašine.kod dvoručnog upravljanja .)? O: Prilikom proizvodnje. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi. da se spreči prodor prašine u prostorije za rad.Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: . prašine.upravljanje iz posebne prostorije.7 .za sprečavanje ugrožavanja radnika. . . ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima. . .za vreme opasnog kretanja i rada oruđa .kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost. Osim proizvodnje. . održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha. dok se ne zaustavi radni proces.Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine. melju i usitnjavaju materijal. da se onemogući pogon bez otprašivanja.? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa. zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova.a obezbediti daljinsko upravljanje. uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha. mere zaštite se odnose i na proces manipulacije.

bez ulaska radnika. električne instalacije. Pre otvaranja sušara . pranje i dezinfekcija. Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.cevovodi za vruće tečnosti .toplotne izolacije . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje . POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija . zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom . moraju imati termičku izolaciju. . . moraju imati uređaj za apsorbciju . neutralizaciju. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja. Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija. bolnice itd. moraju biti preduzete mere od udara električne struje. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode. Kotlovska postrojenja na plin u objektima . zbog korišćenja ručnih metalnih alata. . - 8.a ako to nije moguće . od nivoa poda za rukovanje.Rerne i roštilji u štednjacima .hermetizacijom procesa i ekranizacijom . zagrevanje i varenje. Vrata i poklopci na pećima za topljenje. spaljuju se.Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu.korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom. moraju imati automatsku kontrolu plamena. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m.Na električnim pećima. radi pražnjenja.) do mesta gde se nalaze radnici .gde boravi veći broj lica(škole. statičkog elektriciteta. prema našim ili drugim standardima i propisima.Radnici na ovim poslovima. Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija .Kotlovska plinska postrojenja. sigurnosni ventil. a to znači da ne sme biti varničenja.8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama. moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje. moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova).primenjivati materijal otporan na te materije. konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje.Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. mora biti mehanizovano. po potrebi da je mehanizovano čišćenje. temperatura. .Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje.korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom . ako nisu prinudno hlađeni. Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m. pozorišta. pritisak.merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova.daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima. moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom . uređaji i pogon.korišćenje izolacionog aparata za disanje.vrtići. Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa. moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak. moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja. sušenje.ako je ograničen nivo. .žarenje. i od usisnih otvora zaventilaciju. taloženje ili ako propisi dozvoljavaju.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: .) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa.koordiniran rad dva ili više lica.mora biti sprečeno postavljanjem: . bioskopi. odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara. paru i dr.

makaze za lim. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora. hidrauličnim pogonom. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice . 1. moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: . Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja. da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: .učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. automatizovano i daljinski vođeno. U prostoriji. . rashladna skladišta i sl. bez ključa. Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija.odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem. rendisaljke.izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija. . . ako to nije moguće. uz upotrebu gumenih rukavica.oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk.Priključno mesto mora imati ventil. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? . 9. Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj .obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima. noževi. ledare.odvajanje oruđa u posebnu prostoriju. motorne testere.9 Ulazna vrata na sušari . Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim.zvučna izolacija oruđa i dela oruđa. karakteristike električne struje. broj obrtaja ili udara u minuti. Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom. sa unutrašnje strane . .poseban način temeljenja . moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo. brusilice. . pervibratori. čekići i sl. RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje. 10. Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom. čak i kada su zaključana.visina i konstrukcija prostorije. moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje.komori sa niskim temperaturama . pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata. Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane.) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano . Radnicima na vibracionim uređajima . . testere.moraju se lako otvarati. čizama i gumenih prostirki. kao i za rad na otvorenom prostoru .

obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika. moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu . gasova i čvrstih materija. postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''. pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka. III . ako je to potrebno.samo ako su na njemu sve zaštitne naprave.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. .10 O: Pre pristupanja čišćenju. Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici. dovod električne struje. natpisi upozorenja na opasne zone. Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo.. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe . 12. Prilikom popravke i demontaže.prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu. rastavljač. a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja. i uključivanjem pojedinih uređaja. .neposredno rukovođenje odgovornog lice . kapa ili marame. za delove preko 30 kg. a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. radi servisiranja uređaja na električni pogon. može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku. te pomoću sabijenog vazduha i gasova. koje se može zatvoriti ključem. vitla. Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad.utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje . kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. popravkama i dugotrajnim prekidima rada. vode i drugih hidrauličnih tečnosti. ne smeju nositi šal i sl.postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima. Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: . moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde.pričvršćivanje svih pokretnih delova . moraju se za transport obezbediti koturače. Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama. Ako oruđem rukuju više radnika. odnosno posude sa vodom. Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m. proveriti ispravnost oruđa.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti. . Pre početka rada . ako je to potrebno. . sa navedenim merama zaštite na radu. parom. moraju se preduzeti preventivne mere: .rukovalac mora vizuelno. Uređaj za rastavljanje sa napajanja . i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. ili dizalice.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini .inertnim gasom.punjenje oruđa. jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju. gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova.učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo. a transport krupnih delova . mora se zatvoriti vod pogonske energije.. prekidač ili utikač. mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži. Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare . .obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice.

radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli. . list SFRJ br. − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta . Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. uticaja? 11. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni . utovarno-istovarnim radovima. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4. podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija. promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. na eksploataciji šuma. gašenju požara. na temperaturi od40 celzijusa. ramena i kičme? 9.nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. kamenolomu. ne pokazuje znake oštećenja. izvorima našte.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl.moraju biti otporna na kidanje. − otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. od pada predmeta ili udara pri radu. koja je podesiva prema veličini glave. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. a rastvor ostane bezbojan. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. izgradnji i remontu plovnih objekata. metalurgiji. nadraživati kožu i otpuštati boju. − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta. toplotnog i sličnog udara. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. građevinarstvu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12.zadrži prvobitnu boju. kao i na podzemnim radovima . udare. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. električnog. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6. Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. Na mestima gde može doći do mehaničkog. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. 35/69) PITANJA 1. pri miniranju.Šlem mora imati kolevku. u ključalom rastvoru 10%. 2. i otpornost na požar utvrđuje se standardima. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala. gde postoji mogućnost od udara električne struje.

12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele. daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS. Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe.čišćenja i otkivanja zavarenih mesta. Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak. Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda. .struganja. na toplotu i požar. Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala. .bojenja.turpijanja. debljine od 2. Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama. Pri obradi kamena . bušenja i rendisanja. koje mogu biti i na preklop. .Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: .5 do 3. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju .5 mm. Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u. rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera.bušenje . . kačketi ili marame.Okvir mora imati ventilacione otvore. . ribarstvo. Za zaštitu očiju od jake svetlosti. zavarivanju lakih metala. koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. na dejstvo vode. .rada sa dletom i sekačem.struganje . kod sledećih radova: . radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape. a otvori moraju biti manji od 1mm. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala. .razbijanja. i to za radove: . ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030. građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala.kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . kiseline i baze. formaldehid i sl. Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca. . . i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama. koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira. kod sledećih radova: .) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima.glodanje. Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar.5 do 3. i klesanja kamena.piljenje. . mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom. 3.zakivanja.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati. . slama) i svetle boje. gasnom zavarivanju. a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla. . koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom. Šešir mora imati rupice za ventilaciju.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje. Debljina stakla mora biti od 2. . letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja.rendisdanje.malterisanja.kovanja. radi refleksije svetlosti i toplote.prosejavanja. sa ravnim ili blago ispupčenim staklima .gasno zavarivanje.5 mm.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom.

a ušni čep za više od15 db. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica. 4.13 Za zaštitu očiju.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti . jačine do 105 db.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova.Može biti preklopan i nepreklopan . 5. dima .magle i prašine.respirator za zaštitu od grube. . glave i vrata.kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama. otporan na toplotu i vlagu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim. licima koja vrše elektrolučno zavarivanje .koja ne sadrži silicijum dioksid . može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2. . prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama.izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom. para. magle. dima i prašine . koji ne sme biti zapaljiv. Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija. transportnih radnika . daju se sledeća zaštitna sredstva: . kod bravara brusača. . . . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda. temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa. u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa. . . daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce. kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%.ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela. mora imati priključak na meh. para. vrata i glave . kovača. ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota. 6. neagresivne i neotr. koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu.cevna maska sa kapuljačom .Umesto plastičnog štitnika. magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija).gasna maska za zaštitu od gasova. duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom. pri grubim predmetima sa oštrim ivicama.primenjuje se za zaštitu organa za disanje . i kapljica. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom . Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni.montera. a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala..Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje. u zavisnosti od intenziteta buke. može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala .cedilo za ugljenmonoksid . i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike.ušni štitnik za zaštitu od buke. .vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela.od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala.koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren. daju se sledeća zaštitna sredstva: . rudara. prašine. nagrizajućih materijala . koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice. koristi se štitnik za oči i lice. . u velikim koncentracijama. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke .više od 25 db.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine .respirator za zaštitu od fine ind.

zaštitni prsti od kože. kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: . varnica usijanog metala. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće. staklo. čizme . ako obuća od gume ne pruža zaštitu. kod teracerskih. − kožna obuća (cipele. stakla i sl. na održavanju . a mogu biti ojačani metalnim naprscima. Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta . Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. koristi se kožni štitnik za rame. sa produženim sarama. . nagrizajućih materija.ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. visoka temperatura. zaraznih materija.14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni. a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake. potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima. daje se zaštitna kožna kolenica. alat i sl.. − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om. rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el. Za zaštitu nogu od pada teških predmeta. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština. za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja . štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . 7. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima. 9. 8.odelo od platna(keper i sl.na ramenu i leđima.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe. struje napona prema zemlji do 650 volti. koristi se kožni štitnik za ručni zglob.Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl. gume ili plastičnog materijala.za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom.asfalterskih i kaldrmdžijskih radova. otrova. koristi se zaštitni grudnjak. prašina . kao i za jako hladne ili tople predmete. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama. − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda.. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala. rukavice za varioce i rezače metala plamenom. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg.kod šumskih radova.vlaga.

boja i maziva. mora nalegati tesno uz telo. do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva.odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada. . po potrebi i dopunskim užetom. kolenima i turu. . . . 12.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače. odnosno uverenje o ispravnosti. niske temperature i sl.odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano). otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi.. dimenzije i način izrade opasača. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova. . pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina. ribari). za gašenje požara i sl. . rad na viljuškaru. daju se sredstva za zaštitu: .) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine . transportu i sl.tkanina(keper. . ako je izloženo dejstvu visokih temperatura.zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima. dimnjačare i dr.za varioce i rezače metala plamenom..štitnik za uši za zaštitu od hladnoće.zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. . mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike . Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: . 10.postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS .. . čišćenju i premazivanju mašina.15 pranju . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg. za komunalni rad(kanalizacija. a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba..odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala. mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač.kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari.zaštitno odelo od azbesta i alu-folija.ledare) . . kočničarima. opremljen prihvatnim užetom za privezivanje.postavljene rukavice.kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike.. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? . platno i sl. .kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. bageristima i dr. spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi.zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu. 11. i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove. iznošenje smeća. rad u mokrim jamama i u vlazi). .odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim. građevinarstvu. poštare. laktovima. o čemu se izdaje atest. . transportne radnike i dr. . cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. . vozače teretnih vozila.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač. .za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima.bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta. običnog kroja za čuvare. u hladnjačama.

Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3.Oštećena . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju.21/89) P I T A NJ A 1.16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). napona preko 1000 volti(izvođenje radova). maska) i na nos. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana . mere za bezbedan rad pod naponom? 5. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova).Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. radioaktivnim i zaraznim materijalom . radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl. moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. Glasnik SRS'' br. mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad.uzemljenje i kratko spajanje? 11. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9. Moraju imati samozatvarajuće brave sa . u uši(antifoni) u usta(usnik. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13. Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem). mora se rashodovati i uništiti. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. Način zaštite gromobranskom instalacijom. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.

napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. 2. pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem. u zatvorenim postrojenjima. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. proveri da li je stvarno isključen. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage. a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava. magle i snežnih padavina. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera.ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje. na otvorenom prostoru. − kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu.. . . Kod radova na kablovskom vodu. . Kod manipulacije rasklopnim aparatima .na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava. može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. 3. ili 8m. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? .koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. . mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . U izuzetnim slučajevima. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima. Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu. . mora postojati dva kompleta ključeva.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. naprave za uzemljenje i kratko spajanje. Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. koja moraju biti upoznata sa merama ZNR. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. na visini većoj od 3m. obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona. Pregled el.17 ručicama. Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše.Za svaku prostoriju elektropostrojenja . . od kojih je jedan rezervni. ne mogu se obavljati drugi radovi.na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje. pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . odnosno prepreke. postavljaju se sa svake strane radne jedinice. uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona. Kod radova na više stubova . . udara i merama zaštite od požara.na mestu što bliže mestu rada. Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti. Kod radova na jednom stubu.izvrši uzemljivanje i kratka spajanja. koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača.

razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona.ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada . preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. . ako radove izvodi više radnika. zaštitna oprema. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).sa primenom LZS i opreme. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade. i radni postupak utvrđen i proveren. . a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm.mogu se izvoditi: .odnosno LZS . kada neki od sistema ostaju pod naponom. Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. pomoćna sredstva.Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti.ako je izabran sistem rada pod naponom. susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira. Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad.proverava da li su sprovedene zaštitne mere. prekrivača i sl. U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje.po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite. za one sisteme. . u skladu sa izabranim sistemom rada. . Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti.odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom. kiša i sl. Vršenje nadzora. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. preduzimaju se mere za sprečavanje. sneg.sa merama zaštite. Prilikom radova na višesistemskim vodovima.mora biti obučen i izvršena provera znanja.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat.ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi.na prisutne opasnosti u toku rada. . najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. . ploča.upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom.pod naponom. Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom . moraju vršiti najmanje dva radnika. glomaznih sredstava . .18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. . pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada. . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. 4. Ako se provodnici voda na kome se radi . i transportnih sredstava. jedan od njih se određuje za rukovodioca radova. 5. Rukovodilac radova pre početka rada: . Pri upotrebi lestvi. i dokumenta za rad.ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu. mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem.utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju. rukovodilac radova na mestu rada: .

Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. na kojima se obavljaju radovi. uređaja za pokretanje.osigurača obavlja se u beznaponskom stanju. ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon .stručno lice . Ključevi postrojenja . zaštitnog šlema. Zamena topljivih umetaka.izvršiti neophodna isključenja. upravljačkih pultova i dr. koji minimalno mora biti 800mm. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija. ne prelazi 63 ampera.izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: . . na drvenim neuzemljenim stubovima . sredstava. Kod nadzemnih vodova do 1000 volti. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika. ili lice koje rukuje postrojenjem. postavljaju se izolacione zaštitne pregrade. moraju biti obezbeđeni. kožnih rukavica i dr. a način izdavanja i vraćanja . kada se spoje svi fazni i nulti provodnici. 8.ako za struju napona do 380 volti jačine.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja. po sledećem rasporedu: .proveriti odsustvo napona na delovima el. uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? . nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. 6. postrojenja.19 Prilikom merenja i ispitivanja. ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija. onda se on pismeno zadužuje sa njima.Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca. . zaštitnih naočara ili štita. može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. 7. kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti.izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova).Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere . delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata. . . električnih ormara. uređuje se internim aktom. na razvodnoj ploči i drugim elementima.ovlašćeno stručno lice. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača. . ploče i sl. obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja. uz primenu odgovarajućih sredstava. može se vršiti pod naponom . Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon. nakon uklanjanja osiguranja . samo za vreme očitavanja instrumenata. a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak.

sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke .elektro-izolacione rukavice.izolacione motke. Način zaštite gromobranskom instalacijom. izolacione prostirke.zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja. .izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni.zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje. uzemljenja.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. u nasute gomile zemlje. za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo.izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača. mora se voditi računa o: . upotrebom izolacione motke. . produkata gorenja i pada sa visine . 9. prekrivači i izolaciona postolja. koja se koriste kao osnovna . . uzemiti svaki od provodnika. . koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima. . izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona. Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava. vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje. postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. . primenjuju se sledeće mere: . . .pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu . ukazati na opasnost od indukovanog napona. bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje.. . ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene. kožne rukavice. 10. .izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje.koristiti izolaciono uže.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali . .pri skidanju naprava za uzemljenje. .zaštitne naočare. radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke. kod izolacionih sredstava. .indikatori napona. . Za uzemljenje i kratko spajanje. pored primene mera isključenja.pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču. platforme .izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama.20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom. Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje . zaštitni šlem i dr. sigurnosni pojas i sigurnosna užad.kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi.zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. koriste se: . izolaciona obuća. . .uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje . OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: . pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja.izolacione pregrade. pregrađivanja izolacionim pregradama i sl. delovanja električnog luka. a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke.pri obuci radnika za siguran rad.izolacione motke. moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2. . gas maske.sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja.

U cilju zaštite od el. Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika. 12.privremeno. Svetiljke i električni alati napona do 50 volti . Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta . a ako to nije moguće. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama .2. Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici.0 m.može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača. Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta . moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke. posle demontaže aparata i uređaja. koji regulišu ovu oblast. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. provodnikom od min.5m. iznad kolskih prolaza. 11.5 m. koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima . postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta. Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2. Na visini ispod 2. . . šine. moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora. provodnika. U cilju zaštite od eksplozija . Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima.radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita. bez obzira na klasifikaciju.3.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti. 16mm2. Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti.5 m.i transportna sredstva moraju biti uzemljena. Zamena pregorelih osigurača .Uovim objektima . i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu. osigurači. metalne skele . iznad pešačkih prolaza. Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast.izvode se upotrebom izolovanih el.kompletno napajanje. iznad radnih mesta. Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona. lestve . može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju.5 m. kontakt prekidači. udara u svim radnim i drugim prostorijama. tako da najniža tačka bude: . izrađenih u skladu sa JUS. u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere. primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima. . izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa.6..21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima . koji se učvršćuju na stabilnim stubovima. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće. stezaljke i sl.

vrsta alata i zaštita. stanje provodnika . instalaciju . 51/88) P I T A NJ A 1. . . 13.. Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. Kod radova kod metalnih rezervoara . Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata . cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. postrojenja. uslovima. alatima. .neprekidnost zaštitnog provodnika. moraju koristiti izolacione rukavice. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. . moraju se proveravati na: . Kada se ne koristi. Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu .ispravnost izolacije napojnih provodnika. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe. Glasnik SRS'' br. kružne testere-cirkulari .spoj sa masom. može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača.davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima.uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen.. izolacionu obuću. Za zaštitu od napona dodira na ručnim el. Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima.dodavanje alata u aktivnom stanju. V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. cevovoda i sl. elektromotora i električnog alata. kotlova. .Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta. Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl.Na otvorenom prostoru. moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom. kožne rukavice.5mm2.22 Priključivanje na električnu mrežu.) ? . rad se može obavljati alatima II i III klase.ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja.dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. Radnik koji izdaje el. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : . transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. Priključivanje alata na el.unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. Najmanji presek provodnika je 1. trakaste testere. Prenosni alati. alat sa izolacionim ručicama i sl. uslovi rada smatraju se naročito opasnim.. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. . alat. bez obzira na klasifikaciju prostorije. zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula). prenosne svetiljke . mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata. alat se čuva u prostorijama bez vlage. Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika.

Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri.samo sa okruglim glavama.Predmet bušenja na bušilicama .Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici.Početak rada obavlja se zvučnim signalom. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. bušilice. zaštićuju se čvrstim oklopom.)? 3.)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika. automatski vraća u početni položaj.. Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere. a radnici van opasnog prostora. Kod testera trupčara i rastružnih testera.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere. GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom. upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. makaze za sečenje furnira. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. Ravnanje materijala . Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko.)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu. tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere.. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta. brusilice. Za rezanje ogrevnog drveta ... ½ debljine materijala. rendisaljke . Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom. bušilice... Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala.. BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. koja se postavljaju ispred i iza mašine. . koji se posle rezanja. na delu za rezanje.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape..23 2. a njegova visina mora biti min. rendisaljke . brusilice.) ? 4. TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere. glodalice. Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. osim na mestu obrade drveta. a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda. a kreću se po šinama.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere. ljuštenje furnira. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica. rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. glodalice. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. odnosno kozlićem . i pokriva ceo obod lista testere. hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem. kružne testere-cirkulari . iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). trakaste testere. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama. 2. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola.

mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. Kod trakastih. a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči. dok sene radi na tom delu mašine. propisanu od strane proizvođača.Na mašinama sa više radnih operacija. Mašina za usitnjavanje drveta .tako da prestankom delovanja na komande.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama. 3. Pre početka rada na mašini. sigurnost postavljanja. deo ploče koji se ne koristi. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) . a radni mehanizam mora se obezbediti . makaze za sečenje furnira.Mašine za rezanje-sečenje furnira. primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone . Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. radnici se nalaze sa strane transportera .bez ispuštanja mašine iz ruku. Makaze koje rade kontinuirano . Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks. mora biti prekriven zaštitom(oklopom).Prilikom rada mašine. Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu .pre puštanja u pogon mašine. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče.. MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje. 5. . mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima..zaštićuje se površina brusne ploče. montaže.5m. Ručne mašine za obradu drveta . brzinu. a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala. kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. horizontalne i vertikalne. Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza. Kod rotacionih mašina za rezanje furnira. širine 1. odnosno izvan zone opasnosti.. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. ljuštenje furnira. 4. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. moraju nalaziti prekrivene zaštitom. sem u delu obrade. rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu. Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača.) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA.Ako na jednim makazama radi više radnika. Visina složaja trupca je: . rukovalac proverava ispravnost alata. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. moraju imati mehanizam za zaustavljanje . moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa. radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora . zaštićuju se odgovarajućim napravama. čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine.ručno slaganje do 3m. ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine.mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru.

organizovati smeštaj. Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine. . isključivo odozgo naniže.utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7. .. . istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1.). na mestu rada. elektroenergetskih vodova i sl.predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima. mehanizovano slaganje do 6m. . izvlačenje traktorom. bez pravljenja jama i tunela. Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3.utvrditi postupak pri obaranju stabla.utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata.odrediti mesto za smeštaj oruđa .službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći. . alata i opreme. .da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata.postavljanjem oznaka. Građa se sa složnja skida. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4.da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata.25 slaganje preko rad. .utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume .da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati.utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi. . kapisle i sl. izvlačenje žičarom)' 6. i kada su obezbeđene mere ZNR: .odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine. .utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. . signala i dežurnih radnika. . - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5. . . glasnik SRS BR. ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada. 33/88'') P I T A NJ A 1. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2. platformi do 4m.utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine. eksploziv.da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu. . .utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata. javnih puteva. izvlačenje stočnom zapregom. Mere zaštite pri utovaru. . mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova .utvrditi način organizovanja dojavne službe .eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja.

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta. vrši se mehanizovano. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu. ostali radnici moraju biti van opasne zone. Za vreme rada dizalice. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. motorno vozilo mora biti zakočeno . 7. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2.vrši na strmom terenu. kubiciranog drveta. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . sajle. Težina tereta. 53 97'') P I T A NJ A 1. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. Za vreme utovara i istovara. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. može se vršiti mehanizovano i ručno. koriste se lanci . čiji se utovar vrši . a točkovi osigurani podmetačima. Prevoz drvenih sortimenata. Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11. kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. može se vršiti kada je stoka ispregnuta. mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. pogonski motor isključen. VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4.29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu. nije dozvoljen prevoz radnika. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10. Mere zaštite pri utovaru. Ako se utovar i istovar . kada se vrši ručno uz pomagala. Glasnik RS br. Sedište za rukovaoca dizalicom. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3. ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12. montirano na stubu dizalice . Utovar i istovar iz zaprežnih kola. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . klanfe. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . Za osiguranje stabilnosti oblovine. Na vozilu za prevoz oblovine. izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m.Pri ručnom utovaru . čiji je nagib veći od 10 stepeni. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8.

Mere zaštite pri radovima na visini? 17. koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta. koja se označava sa svake strane. 2 metra. Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele. ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima. . Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16.5 metara. pada i rušenja . oruđa i uređaja i transportnih sredstava. jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom. vibracija. koja se kreću na gradilištu.30 15. raskopavanja.na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21. Za radnike i sva druga lica.blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina. .najmanja širina sporednih staza je 1m. . pojave prašine i ostalih pratećih pojava . šljakom i sl. Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1. viseće skele. Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19.podloga mora biti ravna. . ako se to ne može izbeći. .sa poprečnim padom za odvodnjavanje. samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja. . min. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika. rad i kretanje drugih radnika.u zimsko vreme . . posipaju se da ne budu klizave. ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. . mora biti min.mogu se usecati u padinu brda i kosina. sanira se po potrebi. . a u slučaju buke.Kada se postavljaju u blizini kosina . . opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja. obavezno je korišćenje šlema.čista visina prolaza. . . . . Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22. postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta.ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova.preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice. visina je 1.ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje . ako nisu preduzete mere od pada predmeta.Nagib staza je 57 % .6 metara. tvrda . Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20. posuta šljunkom. 3. Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila . . noseće skele. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama.5m. a glavnih prolaza i prilaza 1. i zaštitne skele na gradilištu)? 18.visina od podloge staze.u neposrednoj blizini staze. ne smeju biti složajevi građe. kamenom.za vreme noćnog rada osvetljavaju se.posle jakih kiša i nepogoda.uređaji za prenos tereta . do izolovanih električnih vodova je min. a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra .iznad staza zabranjen je prenos tereta. . PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: .

nakivaju se poprečne letvice. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . Prelazi većih raspona od 1.31 Neravnine i rupe na trasi staze . a pri većim nagibima izrađuju se stepenice.mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta. Najmanja širina prelaza min. od izvođača i overena od investitora. 80 cm. . moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. moraju imati proračun stabilnosti. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika. bunari i sl. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. izradi kosina i nasipanju. jame i sl. Širina kolovoza mora biti min. premošćuju se posebnom konstrukcijom. . elektroenergetske. po gornjoj površini . gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija.prelazom.mere protiv obrušavanja . postavlja se zaštitna ograda . zapaljivihi eksplozivnih materija. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije. a najmanja slobodna visina 4. Nagib puteva ne sme biti veći od 40%. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća.75 m.Ulaz radnika. na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih. mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova.na kome postoje vodovodne. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. prostorije za sklanjanje radnika. dublji od 1 metar od nivoa staze. Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj. rezervoari za gorivo. se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija. pruga. Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva. sa obe strane. umivaonice. radionice. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. instalacije za pijaću vodu. prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. parkirališta i dr. 2. u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. sanitarni čvorovi i sl. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. a nagib do 20 % . kanali .) zatim pomoćni objekti.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar. nadležnog za tu vrstu instalacija. 2. kao što su stare jame.odrona pri iskopima. PRVA POMOĆ i transport povređenog . Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti. smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta. opterećenju. trpezarije i dr. mere za bezbedan rad. prostorije za odmor i presvlačenje radnika. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice. Primene eksploziva pri zemljanim radovima. uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova. proverava se prisustvo ovih materija.dublje od 1 m. Ne primenjujući posebne mere ZNR .Kad prelaz nije horizontalan. . postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . preuzimaju se pre i za vreme . mereno od najviše tačke kolovoza. zatrpavaju se.Rovovi . laboratorije. tehnička dokumentacija o merama ZNR. Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas. ako: . koja se kreću na gradilištu. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah.5 metara. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova . Ako se radovo izvode na mestu . crteže preseka i potrebne ucrtane detalje. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. 6 metara.5 metara. hidrocentrala i sl.

ako nije ograđen zaštitnom ogradom. postavlja se čvrsta zaštitna ograda .u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija. PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata. Utoku izvođenja radova . puna ograda visine min. Iz iskopa dubokih preko 1 metar .Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara. nepovoljnih atmosferskih prilika. predmeti i sl. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm.u toku iskopa . klizavim. ne smeju se nalaziti radnici. 90cm. . površinskih voda i sl. . sa ivicama od 20 cm. .za bunare preko 2 metra. betonskih ili čeličnih cevi . strmimi drugim podlogama. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja. radi preduzimanja mera zaštite.čista širina je minimum 60 cm. Preko dubine od 3 metra.kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama. 1 metar. prevrtanja.. Oplata nadvisuje rov za 20 cm. - . moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom.Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade. nasipa. postavlja se puna ograda .radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice. Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti.visine min. objekte i dr. u vidu prstena. postavljaju se pregrade.na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa. u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu. koje se utiskuju.crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja. PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova. ozida se ciglom.. . obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima.1 metar.u gornje slojeve humusa .radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra.vertikalni stubovi.Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. primeniti dodatne mere zaštite. . Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova . na rastojanju min.Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi . . obezbeđuje se izlaženje lestvama. instalacije. koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj.tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra. Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja. na rastojanju od ivice iskopa min.. Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom. . Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara.Ako ima odstupanja od projekta.u slučaju podzemnih voda. .radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika. Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena.Otvor na terenu. uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa. .. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim. OPLATA se postavlja . . za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode.iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost.stavlja se čvrsta zaštita. . mora biti označen i pokriven . poremećaj ravnoteže. minimum. a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta. 2 metra. visine min. privremene podgrade. . vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa . a noću osvetljen. moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje. 1 metar. ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: . . a duž ivice bunara.za bunar do 2 metra.

.krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom. pa tek onda nastaviti rad. tvrdoj podlozi i složen . neravnine.krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja. od podloge . ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa . preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja . materijal se obezbeđuje za jedan dan. . a na prilazima postaviti znake upozorenja. . blokovi. šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. postavljaju se prelazne konstrukcije. . fizičkim preprekama. . . kofa i sl. Materijal za zidanje (opeka. .paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem.radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa. . kanalizacije i tt vodova). zabranjeno je: . vodova i sl. Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1. MINIRANJE u iskopima bunara . dok je bubanj u pokretu .posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna.ručno usipavanje komponenti iz vreća.silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina.posle izvršenog miniranja. . mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje.5 kod kratkotrajnih radova. . proveriti prisutnost štetnih.po završetku radova .kad se radovi izvode u gradskom jezgru . . mora biti na očišćenoj. saobraćajnica. .na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila. bez obezbeđenja i oznake. .) uz radno mesto zidara. preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom. na kojoj radnik stoji. radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda. mora biti ravnomerno i stabilno složen. - 3. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. Pri mašinskom spravljanju maltera.na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama. zapaljivih i eksplozivnih gasova. moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom. delimično zatrpane jame. koja nisu predviđena za to.2metra ili 1. .kod iskopa u neposrednoj blizini objekta . bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika. prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) . sa obe strane.na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila.preduzima se sledeće: .33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. a odvoz iskopina se vrši stalno. Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima.. . tt instalacija el. Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala. primenjuju se mere ZNR: . malter i dr. promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja. Pri podizanju. ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas.kad gradilište menja položaj. 2 metra.vitlo za izvlačenje materijala.nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka.zabranjeno je ostavljati rupe. na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom. Skladište građevinskog materijala . i betona . naročito pored pešačkih staza.tako da se spreči obrušavanje.

ž . rad sa kamenom i sl. kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm. - .. obavezno je primeniti zaštitne sklopke. i sl.brane i ostale visoke građevinske objekte. hidro zahvati. moraju imati bezbedan pristup. Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja.korito za gašenje kreča . čvrsto vezan za stranice lestvi. mora imati dugačku dršku.može biti maksimalno 10 metara.. . 1. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. oknima i sl. . šahtovima. pomoću sonde. vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica. postavlja se pored kreč. . Za odmorište se izrađuju podesti.dužina leđobrana je min. udaranje čvrstim predmetima po mešalici.stranice lestvi produžavaju se 150 cm. počinje na visini od 2 metra. a rastojanje 1 m. .mesto rada kraj jame . moraju biti obezbeđeni od pada u jamu. radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare.na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm. Za zaštitu od udara el. saobraćajnice za vozila i pokretne mašine. betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta . uzemljene i nulovane. . 10 metara.krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom. Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg.mora da ima radni pod. . struje.radnik koji gasi kreč u koritu .vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm. a moraju ispunjavati sledeći uslov: . trake. sa zaštitnim sigurnosnim užetom . postavljaju se na bezbednoj udaljenosti. udaljeni od glavnih staza i prolaza. Zidanje svodova i lukova .između nosača leđobrana.Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. a ako je platforma visoka 3. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima.stranice lestvi moraju biti na razmaku min. Upotreba penjalica preko 3 metra visine . počinje na visini od 2.ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. pri radu sa mešalicama. čišćenja i dr.bez zaštite od pada . koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu. .gradilišne staze i prolazi za radnike .Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata . Fabrički dimnjaci . gde je visina penjanja viša od 3 metra . primenjuju se sledeće mere ZNR: . Pri izvođenju radova na štemovanju betona. iznad podloge.Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: . . . montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije. GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI. 16 cm.udaljenost prečki od zida je min.a ako je platforma visine 3-5 m. za muškarce i 15 kg za žene. .. primeniti dodatno uzemljenje .radi pražnjenja odgrtanja. montaža stepenica i sl. podrazumeva i radove na izgradnji silosa .75m.do visine mah. spravljanje maltera .leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge. Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom . Pri radu sa krečom. VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra. 45 cm. jame.34 ubacivanje u otvor predmeta i alata .prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm.alat za gašenje i vađenje kreča . vodovodne kule.zabranjena je.54 m. . po obimu. i radnik koji vadi kreč iz krečne jame . radi zaštite od prskanja i isparenja.5 metara . Ako to nije moguće.

na radnim podovima prilaza. Radnim prostorom. zbog mogućih povreda radnka. . Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju . Radovi na visini . koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi . dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu. 1. oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: . zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama. prolaza radnih platformi ili skela . .po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu. izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu.povremeni rad radnika .a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu.prilaz mestima rada na visini. prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom. . moraju biti na bezbednoj udaljenosti. penjalicama sa zaštitnim užetom. Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge. . skele ili oplate.c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min. ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom.u blizini nezaštićenih ivica objekta . eksera. . kosim rampama i sl. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl.skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom.delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima.pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom. stepenicama . koji nisu vezani za radove na visini. Oplata se ne sme koristiti kao prilaz . radne i pomoćne prostorije. . osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada. a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika. koje obezbeđuje izvođač radova. .5 metara. Građa .izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. metalnih delova i sl. ako ima: . . smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine.zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone.) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine.35 proizvodni placevi .b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu . . pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine. Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: . Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve. .Rad na visini . tehnologiji izvođenja i merama ZNR . obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta.na mestu izrade visokog objekta . . . . - 4.pod opterećenjem možemo zanemariti.prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost.radni pod izveden u skladu sa propisima .

mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu. na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama.kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla. 6.na ivicama višljim od 1 m. radni podovi za ubacivanje mase u oplatu.). .bez zaštitnih cipela i rukavica. . .iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. moraju se saviti. Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima. testera. Pri utovaru –istovaru dizalicom . Okretni doboš za odvijanje armature . obezbediti osvetljenost od 250 luksa . i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm. može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima. . . .armatura u koturu do prečnika 12mm.armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm.oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se.Pri radu sa dizalicom : .Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: . 5.električni uređaji za ugrađivanje betona . pripremi (ispravljanje. utovaru . staze za kretanje radnika. . ostavlja se zaštitna ograda. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : .sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica.sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica.36 Oštra sečiva sekira. a na stazi za istezanje ne sme biti radnika. šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje.staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu. dleta i sl. ne smeju prolaziti preko glava radnika. Slobodni krajevi žice za vezivanje armature . Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature. Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: . . .prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati.kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. Radnici na vezivanju tereta . . Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane. savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente. za ravnanje. moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl. prenosu. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz. podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. pri nanošenju betonske mase.neutegnutom odećom. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem. .zabranjeno je čupanje armature iz gomile. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru. moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja.sa razdrljenom. moraju imati snižen napon do 42 volta. radni podovi za prijem sveže mase.

Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati. moraju se postaviti prihvatne mreže. pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. koji vise o kuki dizalice. instalaciju. sud za prenos ne sme se pretovariti. i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova. učvršćivanju. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR . dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . kod prijema betonske mase automešalicom. svetlarnici i sl. lima i drugih materijala male nosivosti. prevozu. prilaza krovu . sa sigurnosnim užetom. penjalice. kada se betonska masa doprema pumpom za beton. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. 7. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. dizanju. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. ne sme se početi sa istovarom. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. salonita . lestve sa leđobranom. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta. Prilaz površini krova. Otvori.Ovim dokumentom . Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. zabranjeno je. Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. vezivanju i pripremi za dizanje. pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . vrši se pomoću sigurnosnih konopaca. istovaru. prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. mora imati spoljnje stepenice. mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih. mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. a ako je preglednost loša. dizaličaru znake daje obučeni signalista. nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . 8. Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju. dizanje i način vezivanja elemenata. na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika. radi utvrđivanja nosivosti. obradi i doradi. radnik mora stabilno stajati na podlozi. postavljanju na objekt . moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika. način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. . Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). nije bezbedno učvršćena. .37 prihvat sudova sa betonskom masom . Projektom montaže određuju se mesta za istovar. spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. ne mogu postaviti zaštitne ograde. ono ne sme biti upereno u radnike. iznad slobodnih ivica . mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. Kod krovnih pokrivača od crepa. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je.Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke.

da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima.38 Dizalica . gasne i električne instalacije.urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline. izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika. .i mere ZNR.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom. Montažni elementi . .Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini.se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona. kao i za vreme rušenja. moraju biti u skladu sa JUS. obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama.Moraju biti obrađene u projektu montaže. postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. vozač kamiona ne sme biti u kamionu. NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela. započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni. a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče. kanalizacione.da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice. utvrđene granice zone opasnosti . prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije. . Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: .da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi. pravac i brzina vetra.nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike. nosivost. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu. pomoćne naprave i pribor za dizanje. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen. .da je vezivanje izvršeno ravnomerno .i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj. . PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: . dok se njiše na kuki dizalice. Susedni zidovi.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. . redosled radova.tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja. 9.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje. Priprema. bez njihanja. Pri utovaru i istovaru. postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima.se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. Radnici na visini.loženje vatre u objektu je zabranjeno. Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi. Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne. pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. Mesto montažnih nastavaka . Za vreme pripremnih radova . Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije . rušenje i uklanjanje delova i materijala. koji čine celinu sa zidom koji se ruši. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici.Za vreme pripreme . Pre početka rušenja. Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije . . moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom. Montažni element se odvezuje sa dizalice . ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže. Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja. . moraju se osigurati od pada.Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.

Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. vršiti pomoću za to izrađenih sudova. Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu.Zabranjeno je . sprečava se da prašina dospe u okolinu. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . koriste se posebne kuke. pomoću koga se prenosi vučna sila. Posluživanje uređaja. mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. Rušenje . ima azbesta. peskom i sl. katran i sl. zagrevanje u otvorenim sudovima.Kad je kolosek na nagibu. Zahvatanje vrele asvaltne mase. uz projektnu dokumentaciju. Jačina na kidanje čeličnog užeta. primenjuju se posebne mere zaštite na radu.izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS.ako se pojave . Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom. mora biti minimum 1 metar. asfaltne mase. rampi i čekrka. Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje. izvode se sa skele. odećom i obućom za ovu namenu. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. Za odglavljenje kamena . Rušenje miniranjem .bez obzira na količinu. na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma. 11. Pri rušenju višespratnih objekata . zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine.. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. Ručni prevoz vagonetima. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima. kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. Butan. Kod rušenja guranjem. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . može se izvoditi kad se oslobode od materijala. z bog sprečavanja prenošenja požara. na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi.tako da je radna mašina na odstojanju 1. moraju imati poklopce. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. između drobilice kamena. vagoneti moraju imati kočnice. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. Ako materijal koji se ruši. teški i glomazni delovi. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? . mora imati retrovizore i pregled sa obe strane. dok je drobilica u radu.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima. nosači. Izvlačenje betonskih stubova .5 puta većem od visine objekta. Kotlovi za zagevanje. mora biti tri puta veća od vučne snage mašine.39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta. obezbediti dovoljno rastojanje. a radnici se štite respiratorima. 10. Demontirane grede. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora. Prolazi za radnike. a ne sme se gasiti vodom. potkopavanjem zabranjeno je. je sa čvrste radne platforme sa ogradom. Podzemne vode . Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas. Valjak za hod unazad.

Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom. Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija . određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS.pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova. na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. koja se utiskuje u zemljište . izgradnja stubova kliznom oplatom. propisanim stepenicama. oslonci toranjske i kranske dizalice. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos.montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. koje moraju biti ispitane. ukazivanje prve pomoći. Kada se radovi izvode na plovnim putevima. mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. Za prilaz na radnu platformu. a voda je dublja od 1. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta. primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. ne dođe do pomeranja i pada.na spoljnim ivicama zamajca. Pri radovi ma na tekućoj vodi. pomoću visećih skela i sl. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta. Spasilac mora biti obučen za spasavanje. mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi.Ova dokumentacija i mere ZNR . dok je teret u vazduhu. Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub. postavljanje armature.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme. Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi. betoniranje i ugrađivanje betona. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda. zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. Prilaz po terenu . . a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. Za vreme magle . . mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika. koriste se mornarske lestveod užadi i prečki .Može se penjati samo jedan radnik. moraju biti sadržane mere ZNR. pomoću radne cevi. iskop zemljišta. spuštanje otvorenih bunara. na zamajcu. 1 metar duže od radne visine. kao što su radne i noseće skele . MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: .pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. Kada se radovi izvode na vodi. ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom. Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta. postavljanje radne cevi u vertikalni položaj. je postavljena zaštitna ograda. Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu . vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj. ne sme biti klizava od blata i ulja.radnici koji se nalaze na uređaju .40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta.su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe. .Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata. Dužina lestvi je min. ako su ispunjeni uslovi: . može se koristiti kao radna platforma. Površina ovog uređaja. a donji kraj drži radnik. oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije.5 metara.uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja . mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže. postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče. obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti. . Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi . zabranjen je pristup radnicima neplivačima.

dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta. Proširenje donjeg kraja šipa. . a za uređaje 42 volta. izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom.svakog radnika. mora imati propisane posebne mere ZNR. a sredina se vadi mašinski.redosled i opis demontaže opreme.za donji kraj sigurnosnog užeta.radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta .u toku boravka u cevi. za slučaj potrebe hitnog izvlačenja. kada se uz upotrebu pumpi .za vreme rada u cevi. u radnoj cevi .41 ako se unosi el. spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode. mere zaštite su: . . čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu. Pri ulasku i radu radnika . voda može iscrpeti iz bunara. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara . kada drugačije ne može da se savlada priliv vode. radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje.spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala. . . u plićim vodama. dizaličar mora biti u kabini. OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. vrše dva radnika na platformi. od prevrtanja i sl. obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi.detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu.obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima. koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije . . dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi. Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima.ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev. . . u kom svaka faza rada. pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom . POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . . a na suvom se iskop vrši ručno.pored radnikase spušta i čelično uže dizalice. i da su osigurani od prodora vode.tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu. a gornji kraj je vezan za platformu.organizacija rada i radnih zadataka . vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu.unošenje.ulazak. . . dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru).tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu. moraju imati snižen napon do 42 volta. .obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu. . većim od atmosferskog. obavezna je upotreba šlema. mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja. Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno . . iznošenje materijala i alata. Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar.pre ulaska se spuštaju lestve. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova . a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi.na radni platformi.u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi. . sa bilansom težina. . iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala . instalacija i uređaji u cev . rad i izlazak. . Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi.. da ga u slučaju potrebe izvuku. - 12.tehnički opis i prikaz izgradnje kesona.

2 metra. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon.kesonska komora. a ostali uređaji sa naponom do 42 volta.kada je nadpritisak u kesonu . instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi. mora imati ručnu baterijsku lampu. U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka. moraju postojati klapne . oštećenu bubnu opnu. Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta . zapaljenje srednjeg uha. obezbediti rezervni način komunikacije. oboljenje organa krvotoka i disanja.1 bara nadpritiska. Radnici koji imaju gnojni katar u nosu. mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara . a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. Svaki radnik u sistemu . vreme zadržavanja radnika . Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina. obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha. brodarski radnici. vertikalni cevni prolaz. dežurnih električara.i nepropusan je za vazduh i vodu. kao rezervni mora postojati dizel kompresor.kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar. Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c . a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. Sa spoljnje strane kesona . linije . . . skloni gojaznosti i piću. nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom.ne smeju raditi u kesonima. vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0.cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona. Upotreba kesona preko 30 metara dubine. vazdušna komora i pretkomora. obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista.. iznad1 bara. mehaničara.na otvoru kesona na plafonu. moraju imati veštačko osvetljenje. MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: .kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara.U kesonu i vazdušnoj komori.sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad.vazdušna kupola(deo radne kupole). MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha . - . ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku.vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) . mora biti min 2. vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta. odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je. Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. mogu obavljati radnici do 45 godine starosti . tesara.42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima.Za slučaj kvara tel. upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. osvetljenost mora biti 120luksa. Visina od donje ivice do tavanice kesona . . Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom.nadzor nad radom radnika. 30 m 3 čistog vazduha po radniku.(keson). Keson. koji mora obezbediti min.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . ako su zdravstveno sposobni. . Keso ima ugrađen sistem za provetravanje.Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova. izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore. . pod povećanim pritiskom. Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: .. . radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta.a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl.

ne treba zaptivati . .6 metara u visinu i0. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. el. mora se odvoditi iz tunela. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru.5 metara na delu tunela gde su završeni radovi. kao što su tuneli. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha. Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom.6 metara u širinu.nego odvesti kanalima i cevima iz tunela. Podzemnu vodu koja pritiče. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja. Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu. Za upotrebu eksploziva u tunelu.Za vreme nepogoda. Čist otvor prolaza za radnike . zidove i saobraćajnice u tunelu. dužina nezaštićenog dela . jarkova .Zabranjeno je pušenje. Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode. a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor. Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja. Kad se u tunelu pojavljuje voda. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. cevovoda.propisima u rudarstvu. 1. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva. struje. 15 metara od čela iskopa. . ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima . . Pre polaska na rad. Za pritiske preko 1. trećeg 2/3.podgrada sa oplatom . duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na. Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja. Podzemna voda koja pritiče u tunel .3. mora biti min. miniranje sa električnim palenjem se ne vrši.tehnički opis faza građenja i teh. pumpi. mere. a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena. . . ne sme biti veća od kraka iskopane mašine.9 bara. - 13.pomoću kanala. U području čela iskopa i u zoni min. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade. O ispitivanju se sačinjava zapisnik.opis redosleda radova i radnih operacija. tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . za svakih 0. radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja.2.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta. vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta . koju obezbeđuje izvođač radova. kolektori. galvanskim odvajanjem i dr. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr. Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. opis radnih operacija.43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori. Zaštita od obrušavanja .Električna rasveta u tunelu.1 bara nadpritiska. izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR .opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom.opis organizacije radova. . tako da ne potkopava podgradu.5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi. konzumirati alkohol.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. izvodi se za slučaj nestanka el.Električni vodovi. ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika. Projekat o građenju tunela mora da sadrži: .

obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa. upotreba opreme. 15. . Čišćenje .kontrolu posle izvršenog otpucavanja. istovar. svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje. .manevarski prostor za mehanizaciju . da se ne stvaraju opasnosti po radnike. propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova. najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije. kojim će se propisati: brzina vožnje. skela. . krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. nadstrešnice . i sl. o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima. .44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima . Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti . . radnih platformi. . . u njima se ne smeju prevoziti radnici.radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla. 14. . mora biti izveden na osnovu posebnog projekta.. nagib. udaljenost od ivice kosine. utovarivači. . skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe. gabarita puta.ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. damperi i sl. buldožeri.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. obezbeđuju se zaštitni zidovi . Uređaj. zaštitne platforme. . mora biti osiguran. .način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim. dovoljnu čvrstoću kolovoza. odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju. podzemnih i prizemnih smetnji. pad ili uspon podloge i druge mere ZNR.način transporta kroz gradilište. popravke i sl.pripreme za bušenje rupa. Preko kabine radnih mašina . ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi . mora da obezbeđuje. rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. izrada prilaza. mora biti oslobođen od nadzemnih. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju. valjci. zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. izvođač radova mora obezbediti: . ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije.punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. za upozorenje radnika.pristupni put do mesta rada uređaja. Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava. Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila . premeštanje i sl.aktiviranje eksplozivnog punjenja . Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu . . delovi moraju biti lako zamenljivi. Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije. .mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad . .postupak posle otpucavanja sa merama ZNR.bušenje rupa. iskopa i sl.

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.5-1. alata. Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%. a spreda vrata. Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati. moraju imati osigurač.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina. razmak. gradilišnih saobraćajnica.Na krajevima koloseka. mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. za prevoženje građ. Kolosek za šinska vozila .Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača. signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. koja pokrivaju prednju stranu. mora biti čvrst branik(od pragova i sl. moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. Uređaj za rastavljanje napajanja . Okretnice za vagonete. sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima. prolaza za radnike i sl. 20. koji ima montažnu zadnju ploču. ak ojza to postoji potreba. Električna instalacija na gradilištu . smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. samo ako su kolosek. mora imati bravu ili kućište . prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl. temperature okoline. Rukovanje ULT-om i damperom . postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja.) Vagoneti sa preklopnom korpom. stub. Prevoženje . uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice. zabranjena je. . moraju imati ispravne kočnice. može biti povereno radnicima. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el.48 19. napr. razvodna tabla. Ako je stub metalni. Priključivanje el. komandni pult. koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. materijala na gradilištu. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . Kvačila za spajanje vagoneta . Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač. za prevoz materijala.Uzdužni nagib do 20 %. elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja. profil šina i sl. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač. utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. struje.Dimenzije pragova. sa jednog mesta. tako da sredina kutije bude na 1. instalacije na gradilištu. koje se zaključava. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode.8 metara od poda. struje . moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. metalnih i nemetalnih sirovina.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka.Vožnja radnika u vagonetima. Zaštitne mere od opasnog dejstva el. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman. održavati i uklanjati samo stručni radnici. obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje. ne sme biti manje od 10 m.

a prolazi i prilazi sa 80 luksa.zaštićen od atmosferskih uticaja. kao i hodanje sa uključenim uređajem. vrši se samo kad je prekidač isključen. podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima. disu gas i sl.ako postoji el. . .eksplozivnoj izvedbi.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: . alat može se koristiti na otvorenom . koja se otvaraju u polje. istovarati . mašine i uređaji . Izuzetno. Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el.5 metara iznad radnih mesta. ako se ovo ne može obezbediti. Dodavanje alata sa uključenim el. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil. vlage. Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih . motorima. Na visini od 2. o čemu se vodi propisana evidencija. motorom je zabranjeno . Visina prostorije za smeštaj boca je min 2. i zapaljivih materija. . Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika. uređaje. Kabel prenosnog alata . Privremene el. nema prozore .3. U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . ako je klase II i III. TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik. Građevinska oprema.49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje. gde može doći do povrede radnika. osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom. mora se sniziti napon na 42 volta. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR .kao opasne materije . .5 metara iznad pešačkih prolaza.nagrizajućih materija i sl.spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama.objekt nema veštačko grejanje. može biti manja od 2. moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa. . armaturom. liftove. . .izdvojen. mogu se prevoziti . U uslovima velike provodljivosti poda i vlage .Uključivanje.isključivanje ručnog alata.vrata na objektu moraju biti zaključana. .6 metara iznad kolskih prolaza. instalacije na gradilištu .metalni delovi objekta povezani na uzemljivač. Električne instalacije i uređaji.2metra a površina poda u skladu sa brojem boca. na otvorenom prostoru. Mesta rada noću. imaju zaštitu na el. Nastavljanje provodnika. visina iznad radnog mesta .2. . električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv.Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. kranove. a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida. poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata.5 metara od poda .transportne trake i sl.eksplozivnih. samo preko produžnih i razvodnih kutija.krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala. sa odeljcima za pune i prazne boce. skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije. Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. tako da visina bude: . delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode. prašine. . mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti . postavljaju se za dizalice. svaki gas ima zasebnu prostoriju.5 m.na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. 21. ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata . alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem. . koji se obezbeđuju zaključavanjem. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima . Prenosni ručni el.

zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta. broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. usklađenim sa navedenim propisima. kao i rukovanje sa zamašćenim rukama . koja nisu namenjena za to. čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva. .Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se. koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi. gde je i kad i pod kojim brojem registrovan.kao i druga sredstva koja troše kiseonik. posle smene . . stepeništima. . saobraćajnica i prolaza. izvođača.rukovodioca radova. Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja . prezime i stručnu spremu odgovornog lica.naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova. oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' . adresu .Ako odeljak nema krov. prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta.provetravanjem prostorije.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama . sa posebnim odeljcima za svaki gas. rukavicama.prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. 22.naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha. sa šifrom osnovne delatnosti . Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja . .datum ugovorenog početka i završetka radova. Unošenje masnih materija . kojom izveštava nadležnu inspekciju rada. Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove . .Po završetku rada. mora se obezbediti .u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja . boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom.zabranom ulaska radnika .naziv i sedište naručioca radova.naziv.naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt. Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje.Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova. skelama i drugim mestima .50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči. telefona radne jedinice. Eksplozivi i eksplozivna sredstva . dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka. ime. ako postoji. jamama. datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa .naziv i sedište izvođača radova sa adresom. pokriva se daskama i sl. zadnju poštu i br.sa istim gasom. po prolazima . kada se u prostorijama. 10 metara od otvorenog plamena. sadrži: . .sa stabilnim stalcima. pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena. alatom i opremom-zabranjeno je. otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: . i ne preduzmu mere ZNR.ime. VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA . Zabranjeno je ostavljanje boca. . . Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima. .

Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena . prese. kompresori. List FNRJ'' br. prese. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge.. firnajsa. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. glicerina i kozmetičkih sredstava? 14. Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23. Mere zaštite pri proizvodnji cementa. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE .)? 6. gotovih uljanih boja i lakova? 13. kompresori. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5.transportni uređaji. bačve i rezervoari. Mere zaštite na mašinama . Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. autoklavi .51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl.transportni uređaji. Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. cevi vodovi)? 2.? 3. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. sušare. Mere zaštite na mašinama . Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19. bačve i rezervoari. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16. 9) P I T A NJ A 1. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. proizvodnja superfosfata. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. gipsa i kreča? 10. silosi za suve i čvrste materije. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26.

kojim se sprečava opasno povećanje pritiska. tako da opasna mesta. . moraju biti . za vreme rada dođe materijal. ako su na otvorenom prostoru . koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi.građeni od metala i dr. odnosno vadi prerađeni materijal. kao što su puževi. ventil sigurnosti. Bajonetni zatvarači autoklava . valjci.stalno održavani u čistom i suvom stanju. Kompresori za kiseonik i azot dioksid . Svaka centrifuga mora imati kočnicu . ne smeju se podmazivati mineralnim . načina gradnje proizvodnje i opreme . . odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu. Masa koja se obrađuje . Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove. mora biti zatvoren. BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama. mora imati manometar u ispravnom stanju. . Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . koristi se glicerin + voda.autoklavi. Ako u presu . ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno. . . moraju u pogledu materijala. moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak. mora postojati ispravan manometar .dozvoljen broj obrtaja . poklopcima i sl. moraju biti: . mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju.najveći tovar (kg ili m3) . mora biti označen na manometru.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja. sa prekidačem . ne smeju se nalaziti mostići za prelaz.široki najmanje 45 cm. Na svakom kompresoru .52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac. emajl i uljane boje.Najviši dozvoljeni pritisak . Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju. Svaki sud pod pritiskom . a ako radi više od 12 sati dnevno. . moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni. sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska.Zabranjeno je naglo kočenje. sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara. Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge. životinjskim i biljnim uljima.snabdeveni poklopcima . dok poklopac nije zatvoren.čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje . onda i dva puta godišnje.snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja. AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom.godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama.Manometri . moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima. nesagorivog materijala.ne mogu rukom da se dohvate. rešetkama. mešači za vreme rada . otvori za punjenje i pražnjenje. odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom.

snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama. tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije . . da se cevovod može širiti i skupljati. . Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . moraju biti u ispravnom stanju. Pregledi i popravke . mogu se vršiti .evidentiraju se u knjigu dizalice. zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima. dizalice. zatvarač sa zavrtnjevima se otvara.postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah. i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt. moraju biti: . mogu biti: . moraju biti postavljeni . tako da se postepeno otvara. moraju biti postavljeni tako na autoklavu. ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju . 2. radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala .? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) .moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta . CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali . i sl.Ovaj interval se može i smanjiti.učvršćeni na oslonce . Dok je autoklav u radu . u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica.Ako su gasovi i pare štetni i opasni. moraju biti. slavine . Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . . . osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz. Radovi na opravkama i sl. silosi za suve i čvrste materije. sušare. da sadržaj ne ometa njihov rad. moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak. očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. pored ventila sigurnosti. Aparati za vakum . TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri .postavljeni tako da su pristupačni. mali bageri .tečnosti. ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti. .53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. Dizalice . a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. Periodični pregled i ispitivanje .smešteni pod zemljom. ne smeju se prevoziti ljudi. Po završenom procesu . Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija. kada je uređaj isključen.premazani odgovarajućom bojom i označeni. vitla. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni. čekrci.vrši se svakih 6 meseci .Svake treće godine. Sudovi pod pritiskom. postaviti natpise o sadržini i merama zaštite. koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska. Manometri i sigurnosni ventili . tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti. ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska. Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska. odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. sa ispituje unutrašnjost suda. Cevovod. Teretnim dizalicama . Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično. dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi. se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak. a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda. moraju biti osigurani . transportni puževi i sl. za vreme opravke .

moraju se pre ispuštanja u atmosferu . ali da ne može propasti radnik. a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe. u kojoj se suši lakozapaljiv materijal . onda ceo sistem mora biti zatvoren . Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza.strujanjem toplog vazduha . moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje.Ako su pare i gasovi . koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU . moraju se primeniti mere ZNR . snabdeveni stepenicama i platformama . vakummetri. Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama. štetni. gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir.radnik koji ulazi u silos . moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: . Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje.Čep se otvara oprezno .Ne smeju se slagati jedni na druge. Burad za skladištenje kiselina. a cev za pražnjenje na 15 cm od dna.Pri otvaranju čepova na bačvama .drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. pregledati ih da u njima nema vode. kojima se može prići svakoj strani silosa.Pre punjenja praznih sudova. ne smeju se zadržavati u sušnici . Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv. a ako su od stakla . a naročito kada se suši. koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju. moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. moraju imati cev za punjenje . Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije. iz kojih se materijal uzima sa donje strane. moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. za radove na visini. Generatori toplote. u rasutom stanju . kao i potrebni termometri . ugrađenu na vrhu . i nepropusnim za vazduh. .nesagorivim materijalom.ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa. za lak pristup. uz primenu posebnih mera ZNR. . prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. Lica koja opslužuju sušnicu . da se izjednači pritisak.. radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice. koriste se silosi . Otvoreni silosi sa košom.Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih. sa gornje strane. i sl. učiniti neškodljivima.54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha.Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti. Ako je neophodno da radnici uđu u silos . - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara. moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. Ćupovi i baloni za kiseline . kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti. Rezervoari za opasne tečnosti . radi izvlačenja u slučaju potrebe. moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. Na ovakvim sušnicama . a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi . 3.

trinitrotoluol. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima.Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava. koriste se različiti filteri.naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike. Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom. koja je grublja . para i gasova. Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi. Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima . štetne prašine. .van objekta na bezbednu udaljenost. crvena boja za-ugljenmonoksid. radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: .U zavisnosti od veličine čestica prašine.Pri radu u finoj i štetnoj prašini . kiselina i lužine.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. azbesta. živa i njena jedinjenja. kože sa providnim staklima debljine do 3 mm. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) .naočari sa ramom-kutijom . moraju biti hermetički prijanjati za lice. m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom. sa bezbojnim staklom debljine 2. Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare . ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama . vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa. koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu. moraju se koristiti gumene rukavice. bromati. Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima . moraju se kontrolisati na nepropusnost.Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. arsen. mangan. od vrućih materija.naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom .Pri pojavi štetnog gasa. preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. gde je koncentracija kiseonika ispod 16%. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja. olovo. soli barijuma. Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima . debljeg platna. koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. koriste se i azbestne rukavice. i dobra lokalna i opšta ventilacija. . ugljena prašina).5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm.sa otvorima za ventilaciju. . koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom). cijanidi. plastike . mora postojati ručna i svetlosna signalizacija.izrađene od debele kože . obrada kamena. sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas.55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine. moraju se koristiti zaštitne rukavice . cinkoksid.Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom . zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline. TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi .naočari protiv otrovne prašine. otporne na te materije. U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. pomoću detektora. i za zaštitu od svetlosnog zračenja . a sastoje so od gumenog okvira . . jetkih i nagrizajućih materija . od metala .

sa krovom bez tavanice. benzol . Cevovod za peći . naročito se ne sme sipati benzin. metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama . u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. lužine. katran. . tečnosti do ložišta peći. mora biti prostrana . ne smeju se raspoređivati na takve poslove. osim na kratko radi intervencije . uljani lakovi.materije koje nisu isparljive. zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam . radnicima kod piritnih peći i turmova.56 Nagrizajuće kiseline . oko peći za žarenje . moraju biti od jakog olovnog lima. moraju biti od nezapaljivog materijala. prašine i gasova. Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja.tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje. Pre ulaska radnika u komore . Cevovod koji dovodi lož ulje. ložište se pre upotrebe provetrava . elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima.Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni.lakozapaljive tečnosti. promaje ili da opadne pritisak u cevi. vrata i prozori . gumene rukavice i gas maske.u slučaju gašenja plamena.U peći i ložišta. moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje. koje se zagrevaju gasom. dizel gorivo i sl. koji je sa spolja obložen i ojačan. već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča. 5. mora se isključiti dovod struje do grejača. reznim pločama. te moraju imati zaštitna odela.Prostorija za orošavanje. etar i sl. Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija. . Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom. sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći . Prilikom sečenja plamenom. boje sa organiskim rastvaračem . Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja .Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor.užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana.i ventil za automatsko zatvaranje gasa. mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom.proizvodnja superfosfata. . karbolno ulje i sl. 4. ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. pod .aceton . mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača. ako je temperatura iznad 500celzijusa. Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja . ne sme se ručno sipati gorivo.asfalt. koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki. Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje. alkohol . O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita .Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. dizel gorivo. niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom. koji su sadržavali: . ne sme se sipati voda u kiselinu.Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike. sušenje i pečenje.petrolej. Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje ..uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme.Pre paljenja peći na lož ulje i gasove.benzin. lakove. u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju. petrolej . mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva .materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina .moraju biti snabdeveni . Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . dva puta višlja od piritne peći. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom . Radi razblaživanja. koje se prospu po podu .Zidovi . mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti .

iznad bazena. AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova. mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. 7. Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline . te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. 6. Samo ako to potrebe nalažu. mora postojati dimnjak . moraju imati gumirano zaštitno odelo. Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . rastvorljiv u vodi. Radnici u ovom pogonu .Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu. PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra . a mesto isprati vodom. pri čemu nastaje super fosfat. mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. kožnim rukavicama i gumenim čizmama . Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina.visine najmanje 25 metara. PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat . Bazeni. gumene rukavice. gas maskama sa odgovarajućim cedilom. prave se mostovi za prelaz. gumiranim rukavicama .Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat.kace za kristalizaciju plavog kamena . moraju biti od keramike .moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina.Na mestima i uređajima . Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. rukavice i radnu odeću i obuću. . gumiranim čizmama. respiratore protiv prašine. kao i azbestnim rukavicama i keceljama.Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama. . Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona.a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) .57 gumiranim odelima. može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli . a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama.Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. respiratore i gumene čizme . mora se odmah popraviti . Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina. u kojima kaplje rastvor lužine . koji je veoma otrovan i teži je od vazduha. mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) . Uprostoriji gde je smešten reaktor . za zaštitu od sumporne kiseline.

koji se prži sa koksom na 20000C. da se preči zračenje u radni prostor. Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće. koje se više ne koristi. 9. mora biti zaklonjen štitom od lonaca.58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura. mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo . radnici moraju imati respiratore. mora biti mehanizovano i proces hermetizovan. Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. zabranjena je upotreba alata koji varniči. ista se mora oprezno i postepeno otvarati. moraju biti obezbeđena sredstva LZS. Prenos materijala od peći do drobilice . naročito kad je pod pritiskom. Mlevenje kalcijum karbida . a gde to nije moguće . u mlinovima i sejalicama. Usijana masa cijanamida. koja se razvija iz vertikalnih peći. radnici moraju nositi respiratore.poklopac od lakog materijala. ferosilicijuma i ferohroma . ciklona i sl. obzirom da rade sa vrućim materijalom . gumirane kecelje. moraju se uređaji hermetizovati . već se moraju taložiti pomoću filtera . moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije. radi dobijanja klinkera . da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena. mora biti mehanizovan.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice. ne sme se puštati u okolni prostor. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija .u prisustvu neutralnog gasa.Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča . postaviti štitove. gumenih rukavica. koji se potom melje. gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . radi dobijanja živog kreča (CaO). moraju imati odušak. moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice.Otvoreni deo električne peći . Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži. radi odvođenja toplote iz radnog prostora. .Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. da se spreči stvaranje eksplozivne smeše. takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . 8. Mere zaštite pri proizvodnji cementa . koji se melje u prah i dobija se cement. Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom. U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline. na istoj temperaturi. Radnicima koji rade kod peći . mora biti mehanizovano. Ove peći moraju biti termički izolovane . Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . na temperaturi od 1500 stepeni.Radicima koji pakuju cement . Prašina od uglja i cementa . uz dodavanje azota. Punjenje koševa i silosa. U silose i prostorije gde ima cijanamida .azota . Uovim odeljenjima. Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine. Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina. za kalcijum karbid u prahu. i dobija se kalcijum karbid(CaC2). da se spreči širenje prašine. pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . mora se odvijati u zatvorenom mlinu .Za rad uz ove peći .ekrane za zaštitu od zračenja toplote. Ubacivanje sirovina u električne peći . da se spreči stvaranje acetilena. a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane. U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . bazira se na prženju krečnjaka.

vrši se čišćenje pogona. stakleni prah i želatin. Prostorije u kojima se melje. koja je otrovna. ZnO. sa kojima gradi eksplozivne smeše. .Za proizvodnju mineralnih boja . Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . moraju imati hvatače prašine i taložnike . bez organskih primesa. Podovi i zidovi radnih prostorija. mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS.sumpor i ostala jedinjenja. Priprema i prerada (usitnjavanje . Pri izradi glava šibice. prosejava i pakuje gips . da se mogu svakodnevno preti i čistiti. da se spreči nastajanje olovne prašine . pa mu se dodaju ostale primese. pesak i sl. kao oksidans . vazelinom. PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače.Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti. u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene.Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji. kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala .Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala. 20 metara udaljeni od skladišta. moraju imati zaštitne maske ili respiratore . 11.Otpaci od olova. sirovina za proizvodnju i sl. da se spreči uzvitlavanje po vazduhu. Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju. Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija. Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa.Ventili za ovaj uređaj moraju biti min. Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja. Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa. moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine .59 radna obuća i odeća i respiratori. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti . ojačane kožne rukavice . moraju imati i zaštitne kapuljače.Čist proizvod je olovno belilo. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje. Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja . kamena.Pri ručnom utovaru . za zaštitu od oštrih ivica .Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara. krečnjaka (CaCO3). pri čemu se dobija živi kreč (CaO). sumpora ili njegovih jedinjenja. jer se radi o oksidacionom sredstvu. moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . Kalijum hlorat . mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara . parafinom. i ostalim zapaljivim materijama. koristi se i cink .da se ne zagađuje okolina. Najmanje jednom nedeljno . koja se moraju taložiti i neutralisati. Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja.želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. uređaja mašina i sl. 10. odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora.radnici pored zaštitne odeće i obuće . Prostor oko peći .U prostorijama za rad i magacinu. zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice.

gotovih boja i lakova . moraju se smestiti u posebne prostorije. drugi naziv je ''firnis''.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: .Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača . kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose. u većoj masi materijala. koji su obično organski peroksidi. vrši se isključivo pomoću vodene pare. 13. Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom. Magacini lanenog ulja . može dovesti do požara. firnisa . koji se izbacuje u atmosferu.Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova. paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. kecelje i štitnik za lice i oči. zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena. koji ako je nekontrolisan . a potom dodatnim spaljivanjem gasova. . 14.60 Delovi mašina. gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova. moraju se podmazivati . pod mora biti što češće pran.razvija se egzoterman proces. pročišćava vazduh . da ne dođe do trenja i požara.? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. nakon ekstrakcije glicerina. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima . moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. zaštitna odeća i obuća i zaštita lica . moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. putem. što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi. Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu. transportne trake.od prskanja kapljica.Grejanje ovih prostorija . Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda . koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . glicerina i kozmetičkih sredstava. te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . 12. tople vode ili indirektno el. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama . Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. pomoću vizira. Pri izradi nitroceluloznih lakova .Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara. Opasnosti za radnike predstavlja. zbog mogućeg klizanja. gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora. Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . očima). U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . Veliki broj boja i lakova su monomeri . Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi .Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti. zaštitne rukavice . radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje. izaziva opekotine po koži.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja. te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. zaštitne rukavice. Radne prostorije . Radi zaštite radnika u proizvodnji . pužni prenosi.neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna. zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode. moraju se primeniti zaštitne kecelje. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna . Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . .dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja.

seme se suši u sušarama. da se vlažnost zrna smanji ispod 14%. mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom. najmanje 100 metara. uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju. odnosno moraju imati hlađenje vodom. olefina. uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. . izomerizaciji i sl. onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv). mora postojati vatrogasna jedinica. Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte. 16. nikako komprimovani vazduh. 15.Frakcije se podvrgavaju krekovanju.Po završenom procesu vrenja . 2. obuću. koji se neutrališu.skrob prelazi u šećer .5 m. kukuruza . zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) . što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima . petroleum.re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. Svi nadzemni rezervoari . pristupa se destilaciji alkohola. pri čemu ostaju rafinerijski gasovi. radi odvođenja nastalog sumpordioksida. manometri.Ako se koriste gasovi pod pritiskom.alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80). mora takođe postojati veštačka ventilacija.Hidrolizom . koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . koji čine tehnološke procese: separacija. što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija. .U prostorijama gde ima puno para špiritusa . te postavljanje automatske dojave i gašenja požara. Nepoželjna emisija opasnih supstanci . Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću. parafina i aromatičnih ugljovodonika.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika. Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima . Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. pumpe moraju biti u protiv. frakciona destilacija.Po potrebi . Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija. Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . zbog velikih količina ugljen dioksida . tretiranje frakcija i blending. moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka . melase iz repe i sl.zbogsamopaljenja. moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću . u odeljenju destilacije .Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. nakon čega dodavanjem kvasca . nastaje alkoholno vrenje. polimerizaciji . Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte . pšenice.Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. Sledeća faza je ljuštenje semena. odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri. maziva i bitumen . moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. benzina ili benzola. kao i ostale zapaljive tečnosti. U krugu rafinerije. moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja. U velikim pogonima špiritana. mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. reformingu. Svi cevni vodovi . ako nisu ukopani u zemlju . te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija. Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi. potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira.eksplozivnoj izvedbi.61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima . zaštitu lica i očiju. dizel ulje-gorivo. Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja .

od prljavštine i kreča. pare.gumene čizme. jame šahtovi u sistemu za pranje repe .U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje. Sledeća faza je pranje sirovine .etar. a cevovod se mora kontrolisati. Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice.Finalni proizvod. što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije. na uređajima za proizvodnju. opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode. moraju bitiograđeni ogradama . moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata. sprečen zaštitnim ogradama .Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom. a cevovod mora biti nepropusan. gumene rukavice . na temperaturi od 140 stepeni celzijusa. a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre.62 17. koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela . moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. 18.Rezervoari za smeštaj etil alkohola . pri čemu bi došlo do varničenja. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? . paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza. nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera. šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima. Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka . 19. zabranjeno je pušenje . moraju biti osigurani od pada radnika u otvore . a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno. Svi kanali . moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika. počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina . gumirana odela. a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore. nastaj eetil. 20. a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. koja se lageruje u velikim naslagama. U toku rada ekstraktora .Transportne trake i kanali takođe. moraju biti ispravni termometri . u bazenima za kvašenje. moraju imati sve potrebne merne instrumente. akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom . za gašenje vodom. palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. a sa spoljnje strane . Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe .Radnici u tom delu proizvodnje. Nakon ekstrakcije masti . moraju biti vidljivo označeni . da se može prati. U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase .Pri ovoj proizvodnji. zbog dezinfekcije i pranja. da se spreči uključenje . dovoljan broj hidranata.zbog nepažnje ili slučajno.Radi sigurnog praćenja procesa . gumene rukavice i po potrebi respiratore.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda . postavljene rešetke.Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija. da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza. moraju imati gumene čizme . manometri i pokazivač nivoa . Rezervoari sa etil etrima.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje. gde se pretvara u rezance. a pristup radnika do vrelih delova. da se spreči pad radnika u opasnu zonu.Kanali za smeštaj i plavljenje repe . zatim se pere uz upotrebu velike količine vode. nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina. preostala masa se kuva i dobija se želatin.

Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. te otvore za prinudno ispuštanje smeše. kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova . Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline. u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje. Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode . . 50 metara. nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam. Kod proizvodnje-suve destilacije drveta . moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . zaštitne kecelje . 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. te može doći do eksplozije.Smešu za nitrisanje .63 O: Pri proizvodnji tanina . te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. čini sumporna i azotna kiselina. radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. manometre. pare i dejstva lužine. a u slučaju pojave štetnih gasova. U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta. PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka . štitnik za lice. ugljen – dioksid. koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . Kod ručne manipulacije drvenom građom . moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. terpeni. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu. za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. mora postojati automatska dojava i gašenje požara. Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta. koja je zapaljiva i eksplozivna. i fenoli.moraju biti zaštićene. moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. te da se proces što više hermetizuje. Mašine za zarezivanje pragova . te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. Sušare za nitrojedinjenja . Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. da se dobije piljevina . ugljen –monoksid . moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju. koji nastaju u procesu proizvodnje. Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline . Opasnosti po radnike . viljuškari i dizalice . moraju biti udaljena min. Radnicima kod rada na retortama. transportne trake. Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči.Kazani za impregnaciju . krezol.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. Uređaji za nitrisanje . a za zaštitu od vrele vode i sl. U ovim magacinima. Magacini drvne celuloze i pamuka . prva faza je usitnjavanje drveta . moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. toluen. kožne kecelje i kožne rukavice. koju čini sirćetna kiselina . radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. benzen . a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. 21. tečnu fazu . da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. Opasnosti po radnike . ako proces postane isuviše egzoterman . Sušare i uređaji za sušenje celuloze . odgovarajuće maske. ksilen.

čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik. Mlinovi za usitnjavanje stare gume . koje će sprečiti pristup u opasnu zonu. mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala .Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno. da se mogu uključiti rukom. sa lakom krovnom konstrukcijom. azot i ostali gasovi. moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda . bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem. Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom. Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa .Otpaci i sitni komadi . glavom ili delom tela. vazduh prolazi kroz prečistače . 24.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida . a dve glavne komponente su mu nopren i butadien.64 22.Pristup besposlenim licima. bušilica. od drvenih greda debljine preko12 cm. moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu. prese za vulkanizaciju . ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. dobijenih ovim postupkom. moraju postojati zaštitne naprave . guma.Pre komprimovanja.može biti samo uz pomoć tople vode. gde se stvara prašina. i glodalica. moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara. koje rade pod pritiskom vodene pare. koji se lako pere od nataložene prašine. mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji.Na valjcima se mora raditi oprezno. celuloida u drugim oblicima. moraju biti prostrana i dobro ventilisana. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola..Guma se u novije vreme . Cevovod za različite vrste gasova.Ne rastvara se u vodi. da bi se dobio tečni vazduh. tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom .Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha. bez upotrebe prirodnog kaučuka. Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . te je potreban veći broj izmena vazduha.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom. moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara. U jednom skladištu . a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova . nogom. odnosno 4000 kg. proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom. napravljena od nitroceluloze i kamfora.Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. hod unazad. moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom. da ruke ne dođu u opasnu zonu. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije. 23. ili od drugog materijala . dobija hemijsko-tehnološkim postupcima.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju. U odeljenju vulkanizacije . Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala. zabranjeno je. mesto obrade mora biti hlađeno vodom.Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji .Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se. radi odvajanja vodene pare . pri lepljenju i rastvaranju. Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca .Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. .Pri procesu prosejavanja gume .Magacinski prostor i proizvodne prostorije .

a neispravne boce se izdvajaju iz procesa.Čist acetilen se ne može komprimovati . najveća dopuštena težina šarže.65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat . izuzetak su ručne mašine za sečenje. a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0.spontano eksplodira. te boce i delovi opreme.Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika . Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje . 25. koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena). koriste se oksidaciona sredstva.Predstavlja veoma snažan otrov. Prostorije sa razvijačem acetilena . Cilindri za sušenje pod pritiskom pare. kao i upotreba alata koji varniči. koristi se hlordioksid.Mašine za sečenje hartije . jer na pritisku iznad 1. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu.Radnici za slučaj opasnosti. satiniranje i prevlačenje hartije . Nepovoljni porast pritiska u generatoru. moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža. materije u drvetu. moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora. Kao rastvarači koriste se NaOH. U proizvodnim pogonima. moraju imati dobru ventilaciju. već lignin . smolu i dr. 26. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta. instalacije i uređaji . a ovi uređaji moraju biti hermetizovani. sve el. ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje . mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama.Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. N a generatoru acetilena . moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi. maksimalno dozvoljenom pritisku generatora.1 mg/m3. moraju imati ispravne vođice... zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta .5 bara . Poprečni i uzdužni rezači hartije . korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT. i moraju imati ventile sigurnosti. tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta. podležu periodičnom pregledu i ispitivanju. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja . Radni valjci kalendera za glačanje. zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom. pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. . a proces hermetizovati.Rastvoren u vodi . moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu.Kao sredstvo za izbeljenje.daje cijanovodoničnu kiselinu.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom. podležu propisima za sudove pod pritiskom. mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida.. Na2SO4 i Ca(HSO3)2. Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida. pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti. koji nerastvaraju celulozu. Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak.5-80% . mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. korišćenjem rastvarača. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja . te je otrovan gas. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN.

kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima. . MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje . List SFRJ'' br. pranje vozila. sa min. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas. moraju se držati u odvojenim prostorijama. moraju se preduzeti sledeće mere: . odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom.u prostoriji za cijanova jedinjenja . .stavljanje i skidanje guma. pranje vozila. . kretanje vozila u krugu preduzeća. moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika. U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. ispitivanje kočnica. respiratori sa odgovarajućim cedilom. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom .40% u smeši sa vazduhom. 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga. se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika.55/65) P I T A NJ A 1. rad sa akumulatorskim baterijama)? 2.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika. U stovarištu sirovina . Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika. rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja .vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana.66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika . i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja. Proizvodni pogon cijanovodonika . 200 metara i min. Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije .mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. 25 izmena vazduha na sat. mora biti u posebnom objektu . moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline. a za rad sa praskavim materijalima.stavljanje i skidanje guma. pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. taložnicima sa oduškom za gasove. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata. Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina. kretanje vozila u krugu preduzeća.mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. . mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. u granici od 6. ispitivanje kočnica. vrši se u posebnim prostorijama – radionicama. Manje opravke . Na posudama u koje se pakuje HCN .

STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista. Kod većih popravki . pod točkove ubaciti kočne papučice. Brzina na probnim pistama . u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu.radionicama . mora nalegati u žljeb. mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj. Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator. menjač ubaciti na najmanji prenos. mora biti hrapav. zaštitnu kecelju i sl. instalacija sa akumulatora. mazivo antifriz ili elektrolit. 2.Pre skidanja guma iz unutrašnje gume.Vozač ne sme pustiti motor u rad . koje se posebno neutrališe. može se vršiti na otvorenom prostoru.baterijama. mora se kiselina .klemne. motor ugašen . vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom. Kod radova na zavarivanju. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom. postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju.Ako se vrši skidanje točkova . napukli ili hrapav naplatak. neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone. Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva . može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen. prozori zatvoreni . ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora . Kod mehanizovanog pranja . .Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica .isključena el. mora biti: . prospe po odeći i telu radnika.Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . ne sme se raditi sa otvorenom vatrom. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka.sumporna kiselina. U radionici sa kružnim kretanjem vozila .Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas. instalacija i vodova. naročito pri ručnom skidanju i prenosu. a vozilo u stanju mirovanja. ispustiti vazduh. a u radnim prostorijama do 5 km/čas.rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora .Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo. a el.pod vozilom su ljudi''.Pod prostora za pranje vozila .Ako se vrše radovi. pušiti ili raditi alatom koji varniči. kao i u javnom saobraćaju .vrši se opravka''. Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor. ispod osovina se postavljaju nogari – stalci. Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila.ispod vozila sne sme curiti gorivo. gumene rukavice.67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti .Guma se ne sme stavljati na zarđao . može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke. KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama. dovoljno udaljenom od el.Elastični prsten spoljnje gume .Kada se vrši opravka kočnica .Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku. Mere zaštite pri prevozu vozilom? .Ako se elektrolit. vozilo se mora obezbediti od pada i požara.Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila. N2 . moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita. instalacije na vozilu zaštitćene od vode. dok se radi podešavanje kočnica. Za vreme ručnog pranja vozila . Alektrične instalacije i uređaji .Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. radnik mora imati : gumene čizme. moraju biti u Ex izvedbi.Punjenje guma na skinutom točku .masa vozila uzemljena. rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu. Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje . ako je postavljena odgovarajuća signalizacija.

Otrovan je i štetan po zdravlje. za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom. Za vreme utovara i istovara vozila.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova. zabranjen je. pomoću creva i sl. i moraju imati sanitarne prostorije. Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča . Periodični lekarski pregledi za radnike . da se obezbedi ujednačen rad motora. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . pomoću prečistača. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) . sa poklopcem na zavoj.Za vreme rada motora. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom. priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv. dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu.Radnici moraju biti periodično pregledani. rezervne delove. a meri se 2 puta godišnje. Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. Pre polaska na put.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima. proverava se tehnička ispravnost vozila. jednom godišnje. Vrata na kabini. ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom. List SFRJ br.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila. može bitisamo uz primenu LZS za radnike. BENZOL Takođe je antidetonator. buka u kabine ne sme biti veća od 80db. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. pomoću levka u obične kante.Tetraetil olovo je otrovno.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom. 17/66) . kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator . možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren .a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske .požarni aparat. moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju. ako se ulazi u rezervoar.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke. samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem. pribor za šlepanje.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom . naprava. najmanje jednom godišnje. jetke i otrovne materije i sl. te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice.68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat. 3. Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar. benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora.U prostor gde ima isparenja benzola. cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom.) vozaču .Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz.otrov'' i oznaka otrovnosti.Snabdevanje gorivom .Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta. isto tako i na kosinama i ivicama jaruga. koji se dodaje u motorni benzin. vozač mora biti prisutan.bez sigurnosnih podmetača. te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći. pratiocu i radnicima na manipulaciji .Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje.

Širina platforme ..Ako se vrši ručni prenos.istovar tereta(dizalice. viljuškari i sl. vozač proverava stanje tereta i stranice.istovara u vozilo . rolne i sl. težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg. postavlja se siguran most.)? ODGOVORI 1. Rastojanje između vozila u koloni min. mora bitiosvetljenja. mora biti odvojen od prostora za ručni utovar. Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka.vrše najmanje dva radnika. ako je tehnički nemoguće . Otvaranje stranica kamiona i prikolica . Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka. može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. odnosno u zatvorenom prostoru. Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila .Vozač može prikupljati teret do 20 kg. mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica. 1 metar. bitumen. Pri utovaru-istovaru na rampe.5 metara.istovaru . Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi . 0. Unutrašnjost kamiona. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2. Na unutrašnjim saobraćajnicama . kao i za javne saobraćajnice. utovarivači .Pri skidanju tereta . bale . auto dizalice. radnici ne smeju stajati na teretu. moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači. motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa. udaljenost od vozila je do 25 metara. jedan radnik mora kontrolisati rad. Pre otvaranja stranica . transportne trake.69 P I T A NJ A 1.5 km/čas. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika. 1. asfalt i sl. vozilo mora biti uz samu rampu. autoviljuškari .Ako utovar vrši više radnika .Pri nameštanju ovog tereta . Mehanizovani utovar. burad i sl. Po završenom utovaru . vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom. proveriti stanje tereta. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3.Ako je na kosini . Pri slaganju tereta u vozilo. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas..furgona . osvetljenost mora biti min 120 luksa. širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj. sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima. Saobraćajnice sa tvrdom podlogom . mora postaviti sigurnosne podmetače. Utovar tereta u komadima (sanduci.) preko strana utovarnog sanduka.Prilazi do vozila min. moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana. na dno se slažu komadi veće težine. pri utovaru.papučice pod točkove. utovarivač). transportne trake.).5 metara. materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. mora se proveriti stabilnost. .6 metara. Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg. po kosini od 250 . rampe za utovar tereta je 1.) . vozač mora imati manipulativnog radnika. cement. 2.Ako postoji razmak između tereta . bočno rastojanje min.Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom.

AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . lancima. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. .Balvani deblji od 20 cm. zabranjen je prevoz ljudi. moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja. mora imati čvrste stubove. moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica. . u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti.u sanduku vozila. a kod završetka rada. osim butan. istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: . kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. a u toku rada . koriste se odgovarajuće palete. postavlja se u donji položaj. korpe. auto dizalice. koristiti kose rampe. utovar. raspoređen ravnomerno na oba kraka. balvani. Za vreme utovara-istovara. koja je osigurana od oštećenja(sanduci . zabranjeno je čišćenje trake. Za poduhvatanje tereta. valjaka i dodirivanje delova u pokretu .70 Buradi i bačve. moraju se transportovati polegnuto u ležištima . samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži . da se kod otvaranja stranice ne obruše. odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom. čeličnom trakom.Teret mora biti vezan lancima. Prevoz . Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . moraju biti uzemljeni. Teret na zahvatnoj viljušci. profili i sl..ventil čelične boce mora imati metalnu kapu.Između transportera i gabarita objekta ili vozila . mora biti onemogućeno . mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina. Pre puštanja u rad. Transporteri koji rade na električni pogon . Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće.međusobno udaranje i trenje boca . autoviljuškari . . . sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS.čelične boce sa tehničkim gasovima . Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove. tereta iz vozila . koji su na gornjem kraju povezani lancima.boca. sa grabuljama. Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi. Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama. Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled.u sanduku sa čeličnim bocama . Za vreme rada transportera. 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. jednom godišnje periodični zdravstveni pregled. između . bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica.. Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je . kao i posle većih popravki . Autoviljuškari na gusenicama . Pri prevozu drugih tereta (šine . mora biti bočni razmak min. . mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju.)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom.Pri slaganju bačvi jedna na drugu. protiv kotrljanja. moraju u celini biti povezani lancem. mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. osim radnika na utovaru. mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca .) za istovar .. 3. na propisan način. moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju.obložene debelim filcom.Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana. grede. kofama i sl.

Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice. da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. moraju biti pomereni unazad. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. 2. u blizini električnih vodova.da obezbedi položaj vozača . List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima.. . oprugama i amortizerima) otkloni udarce.Nagib terena do 30. 4.da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara. Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom). uslove koje mora ispunjavati dizaličar. .71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . njihovu opremu. Auto dizalica . Mere zaštite pri radu u stočarstvu .da zaštiti vozača od ispadanja . Ispred sedišta. rad usmerava treći radnik.da omogući lako upravljanje svim komandama . AUTO DIZALICE Na autodizalice.da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. može otpočeti . Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6. 3. Podizanje tereta . Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9. preglede i ispitivanja. Pri manevrisanju autodizalicom .Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. 25 cm. ako je to neizbežno . tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice. mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje. primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. ODGOVORI 1. potrese i vibracije za vreme rada. mora ispunjavati uslove: . . onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje.Zabranjen je provoz lica na viljuškaru. pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. Zabranjen je prevoz lica dizalicom. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl. Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta .Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm. da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. a kod guseničara je min. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta. još jedan radnik za signalizaciju. sedišta za vozača . ribarstvu i pčelarstvu? 1.

koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom. 2.da ne ometa izvršenje radnih operacija. priključno vratilo i sl. Za vreme rada motora traktora .) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu. traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača. je sa hrapavom podlogom. priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. moraju biti natkrivene čvrstim limom. . . Sedište za poslužioca . Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. . ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. vršidbe i drugih sezonskih radova. koja sadrži: .da omogući dobru vidljivost. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu. protiv klizanja .da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima. moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. lančanici . treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja.da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca. na kome se može neopterećen kretati.ugao nagiba terena na kome se može okretati. tako da pruža zaštitu kod prevrtanja. moraju imati signalizaciju . gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi . kod guseničara. koja mora ispunjavati uslove: . koji rade na terenu . zabranjeno je sipanje goriva . moraju biti od metala i protivklizne. mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. . Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. Mesta na kombajnu. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu.sa nagibom većim od 20 0. . Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje .72 Sedište za suvozača .da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. nedeljne. mora imati zaštitni ram koji štiti vozača.najveća dozvoljena vučna sila. Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv.ili čeličnim mrežama . 3. mora ispunjavati uslove kao i za vozača. Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor. moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima . uređaje za osvetljenje i kočnice. . Rotirajući elementi na traktoru (remenici.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne. Pokretne delove . i ostale preglede. minimalno po dužini kabine. .tegova.najveće dozvoljeno opterećenje. Gusenice. mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana. mora osigurati suvozača od ispadanja.vetrobransko i prozorska stakla .da bude izgrađena. koju određuje preduzeće. . Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine . na vidnim prilaznim mestima.mora se obezbediti siguran rad.Pre početka žetve. Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju. maziva i vršenje popravki. Na traktorima . Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja . i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu. ako postoji na blatobranu . . Traktori i samohodne mašine. Mesto za stajanje.ugao nagiba terena. nagibom.

ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. .traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje. traktor. 4. . Priključna oruđa (plug. Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja . Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala. Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom.požarni aparat tipa ''S''-9. dok je mašina u radu. smeju se opterećivati samo mrtvim teretom.Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore. osim prednjih svetala.Radi otklanjanja tih opasnosti. koji je pokretan ili fiksiran.protiv. .sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. rukohvatima.mora imati ugrađen hvvatač varnica.sajlu ili lanac za uzemljenje . tanjirača. postaviti štitnike. Pri kretanju. Brigada kombajna(tri i više). ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama.Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu . koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima. Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima . Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje . Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . Na mašinama sa rotirajućim sečivima. valjak i sl.zabranjeno je. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje. mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona. . Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . podovi protiv klizni lim. a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup). mlinovi krunilice za kukuruz.). 6. dodatno mora imati: .cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode . kao i na traktoru.Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame. kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom. preko protivudarne opruge na rudi. oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake. tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja.73 Pod na radnim platformama od lima. . Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram. priključen na masu. zaštitnim ogradama. moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame. 5. kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen.ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) . kombajn i ostale mašine. Za noćni rad . Mere zaštite na kombajnu . drljača.samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla. radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama. za vreme žetve su: . seno . vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti.natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre.određeno mesto za odmor i pušenje. Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. može se vršiti . Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) .

cevovodi. moraju se pažljivo prenositi . Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi.Takav alat je zabranjeno dobacivati. 7.Radnici na utovaru –istovaru. kao što su kose. koje se koriste u voćarstvu. Na pumpi . da se spreči povređivanje. ako se udišu prašine. moraju imati ispravan graničnik raspona.hidroforu . 9. Na rezervoaru. Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara. da ne izazovu povrede radnika.74 Na stacionarnim uređajima . Na prilazu i na samom skladištu . Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari. je minimalne dužine 50 cm. kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore. koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju . koji rade pod pritiskom . makaze. Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop . Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice .Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . i moraju biti izrađeni od materijala . korpe i sl. moraju biti tako postavljeni.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge. uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. ne smeju biti polomljene ili krpljene. Ambalaža: gajbe. ekserima i sl. Pre upotrebe se proverava ispravnost. Lestve . moraju biti od čvrstog materijala. 8. gumene rukavice i respiratore. kuke i sl. Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije. ne može postići prislanjanjem na stablo . moraju imati zaštitnu odeću i obuću. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama .Neovlašćenim licima zabraniti pristup.van gabarita uređaja. radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala.Ako se stabilnost. Kod mobilnih uređaja-tarupa.Pri slabijem vetru . moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama. Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema . koji izdržava radni pritisak). i kapacitet označen u litrama. moraju biti pridržavane. rasturanje . vile srpovi. jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna. koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi . pumpe i prskalice su uređaji . Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački. OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima .Ne smeju se rasturati po jakom vetru. držanje i promet otrova. Kada su odloženi u ambare i šupe .Zabranjen je prevoz ovim uređajem. levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova. vršiti uz vetar.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. a ako su na prevoznom sredstvu . . ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima. pomoću traktora i prikljuka . takođe mora postojati manometar. koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa. Dvokrake lestve . natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova.

Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. Konvencija br. 209 i 210)? 4. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. jačanja kulture prevencije)? 7. 5/56. Uređivanje prava.primena? 23. 7/87(cilj i značaj)? 8. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema.75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15. Konvencija br. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25.o bezbednosti .14/89-funkcija medicine rada)? 9. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. 155 o zaštiti na radu. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26.ovlašćeni nadzor)? 10. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2.Originalnu ambalažu. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.118. Opšte priznate mere? 29. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . Luksemburg čl. XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1.Nica čl. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. Zakona o BZNR)? 24. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema.Zakonu o BZNR? 20.Juni 2005 godine? 3. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. Rezolucija Saveta EU-1987. 136 i 137.Mastriht čl. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju.118. Preventivne mere. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. Evropska socijalna povelja(čl. 3-1996 godina)? 5. Opšte mere poslodavca(član 15.

2. . Prava i obaveze zaposlenih? 33. Služba medicine rada-uloga. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. značaj i dužnosti? 37. 8. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU.76 30. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. Izražava punu spremnost: . Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. 5. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. sindikate . verske zajednice. Inspekcijski nadzor? 47. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku. strateški i nacionalni cilj. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49.da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. 6. 7. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. parlamentima zemalja članica . Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31. medije i sve građane da se proces ubrza. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. 3. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir . Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51. 2. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. zemalja kandidata za članstvo u EU. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43.Juni 2005 godine? . Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu.

. dijalog između poslodavca i radnika. stupio je na snagu 1958 godine. potpisan 1957 god. čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU . . propise u svakoj od država članica. . Prethodili su im ugovori: . U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . brigu o osetljivim grupama. zaključen u Rimu 1957 godine. 100 i čl. Evropska socijalna povelja(čl.uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu.118. odnosno bezbednost i zdravlje na radu. .aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. .uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju.Mastriht čl. .zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu. . . Luksemburg čl. najveći program pomoći siromašnima. U čl.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. socijalne zaštite i zaštite radne sredine. su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. koji je formirala Vlada RS Odlukom br. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja.poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika.Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu. u Rimu. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju . regulisani su čl.integracija lica koja nisu na tržištu rada.Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: . 136 i 137. materijalno obezbeđenje porodice. sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika. predstavnika Vlade. sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija. obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije.obaveštavanje i savetovanje sa radnicima.77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja. . 3.dečji dodaci. poboljšanje uslova života i rada .40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca . 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti. 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ.socijalna sigurnost i socijalna zaštita. ZAŠTITA RADNE OKOLINE .uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja. sarađuje i odlučuje o BZNR.ravnopravnost muškaraca i žena 4. .radni uslovi. .socijalna pomoć. uzimajući u obzir uslove i teh. 11 8 Ugovora.Bezbednost i zdravlje na radu.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme. U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: .Nica čl. .118.Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve . . koji će se postepeno uvoditi. 3-1996 godina)? . socijalnu zaštitu .

.kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika. sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: . a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu. Članom 3.donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem .stalno smanjenje nezgoda na radu .obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora.ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. - 5. mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta. proverenih mera iz prakse). iz Ugovora o osnivanju EEZ. . .o bezbednosti . koja bi imala preventivni i savetodavni karakter. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada . . higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice. Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada.unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu. pa se polazi od ovih principa: . a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. 6. kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu. .broj radnika koji su izloženi riziku. po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.mogućnost prevencije. . PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada. Rezolucija Saveta EU-1987.ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije. za sve radnike.u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu . u skladu sa čl. kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva.Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope. uključujući i kancerogene. a stupila je na snagu 1999 godine. . uvođenje prevencije.uzimanje u obzir razlike u polovima.usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu.118a.kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite .78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu . treba posebno uzeti u obzir: . .Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru.nepostojanje takve politike stvara veće troškove. jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU . od rizika pri radu sa opasnim supstancama.Poveljom je regulisano 31 pravo . propisano je da su države potpisnice . socijalnog dijaloga. pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu.

uznemiravanje . alata. analiziranje novih rizika. . higijene rada. hemijske i biološke supstance i procesi rada. u svako doba dana i noći. zavisnost od droga i alkohola. Konvencija br. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl.komuniciranje i saradnja . koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: . Konvencija br. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. 2.davanje saveta u pogledu zdravlja. instaliranje i održavanje radnih mesta. koje podleže kontroli. a posebno: . restorane i sl. ako ih ima. . radnog vremena . kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . .osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita. 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. .nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini. vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9. 8. . . Svaka članica treba.Sledeće su glavne aktivnosti .ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. ergonomije i u pogledu LZS.praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika.prilagođavanje mašina. svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini.zaštita radnika i njihovih predstavnika . ove Konvencije. napetost. vođenje računa o veličini firme. mašina i opreme . u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika.davanje saveta o planiranju i organizaciji rada. 155 .projektovanje . uključujući sanitarne uređaje .14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . bez prethodne opomene. u svako preduzeće. 9. Da ulaze slobodno . Da ulaze danju u sve lokale. Da pristupaju svakom ispitivanju . br. na nivou radne grupe i firme. da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR .učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada. 3. odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike. 155 o zaštiti na radu. 5/56.organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda. poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. . organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini. testiranje. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije.79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres. profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu . . . 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. . opreme . Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu . 7. o supstancama koje se javljaju na radu. koje su posledica rada. 4. zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl.identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje.

delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: . . izbegavanje monotonog rada. . da traži da im se pokažu sve knjige .prilagođavanje tehničkom napretku. uključujući stažiste i zanatlije. organizacija rada. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu . Prilikom inspekcijskog pregleda. . . uslužne.predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani. kulturne.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija. . da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom. zabavne itd. 11. bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika .procena rizika koji se ne mogu izbeći. da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama. . izbor opreme . komercijalne. registri i dokumenti.prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta.prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske.borba protiv rizika na samom izvoru.zamena opasnih . Definicije: . da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci . principe informisanja i konsultovanja . poljoprivredne. 12.80 da ispituju. 4. a o tom prethodno izveste poslodavca. .davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna.40/05) .radnik. uslovi rada . Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika. Savet se obrazuje od predstavnika Vlade. obrazovne. 10. . obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. . Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. manje opasnim ili bezopasnim sredstvima. svako lice koje je zaposleno od poslodavca.S tim u vezi. sem u slučaju da smatra. .izbegavanja rizika. bez domaće posluge. administrativne. glasnik RS br.socijalni odnosi. bilo sami.poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće. koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta. . .davanje odgovarajućih uputstava radnicima. reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi.

daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 14. . uređajima. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice . psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. saobraćajnim sredstvima i sl. 13. Prava. .donetim na osnovu ovog Zakona. 16. 15. ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca . i utvrđuje njena nadležnost.81 Zadaci saveta su da: . opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. u najvećoj mogućoj meri. 17. .) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca.inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se. koje je u radnom odnosu kod poslodavca. objektima . obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl. 18. ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima . glasnik RS br. radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko . Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih. Uređivanje prava. smanjuju povrede na radu. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca.

Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. uređaj. struje. oprema za rad(mašine . iz tačke 3. tunelska pregrada. objekat koji se koristi kao radni b.). c. ergonomskih. zavod za izdržavanje kazni . alat i sl. u radnoj okolini. ili praktičnoj nastavi(radionice . oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog .Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada. jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru. lica na profesionalnoj rehabilitaciji. e. f. e. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. a licima iz tačke 6. Rizik je verovatnoća nastanka povrede. kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela.ekonomije.). 22. el. opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat . konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. laboratorije i dr.4 i7.2.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . postrojenje. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida.82 a. kabineti . ako je sa time upoznat poslodavac. organizacionih i drugih mera. koja se koristi u procesu rada. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . gradilište i sl.) i na drugom mestu rada. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. obrazovna organizacija. instalacija . zaštita od udara el. c. koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu. Preventivne mere. prolazima. ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. organizator rada. 20. dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. obezbeđuje poslodavac. iz tačke 5. prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. d. instalacija i sl. . lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. radna platforma. zaposleni. zdravstvenih obrazovnih . b.). otklanjanja ili smanjenja rizika. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. socijalnih. d. prilazima. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu . sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju . Akt o proceni rizika prema. učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. 21. i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. grejanje. g. usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada.

d. projektovanja. Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama. spasavanje i evakuaciju.83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. d. h. e. Opšte obaveze poslodavca(član 15. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada. izgradnje. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR. f. polazeći od načela: a. nadležnu inspekciju rada obavesti o : . zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . f. korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. g. 23. korišćenja i održavanja opreme za rad . otklanjanje rizika na njihovom izvoru. obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. izgradnje. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada. na način kako je to propisano pravilima i propisima.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. c. pomoćnih konstrukcija. i. o opasnostima i štetnostima . d. obezbedi pružanje prve pomoći. j. obrazovanje . e. tako da se spreči nastanak povređivanja. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad. mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. 25. b. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.bezopasnim ili manje opasnim. zaustavi svaku vrstu rada. korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije. e. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. pakovanja. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. naročito u pogledu izbora opreme za rad. sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. propisane lekarske preglede zaposlenih. čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. b. proizvodnje . b. angažuje pravno lice sa licencom . kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. proizvodnje . prevoza . obezbedi. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. procena rizika . izbegavanje rizika. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . c. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. i davanje uputstva. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad. primenom tehničkih rešenja. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. tehnološkog postupka. projektovanja. f. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. izrade . fizičkih i bioloških štetnosti . projektovanja. c. projektovanja. g. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad.

Poslodavci su dužni. korišćenje i skladištenje . radu odvojene jedinice. Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu . Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog . Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih. u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima.84 a. transport. za čije je otklanjanje potrebna veća investicija. koji uz izveštaj o početku rada . . 27.ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih. do donošenja odgovarajućih propisa .ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja . Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor.poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju. . u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta. 29. duže od sedam dana. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad. c. primenjuje opšte poznate mere . održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . b. ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. . koje su određene tom dokumentacijom. dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. pribavi valjanu dokumentaciju. u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke . važne za otklanjanje rizika na radu. poslodavac.kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju. odnosno pakovanje. 26. Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. svakoj promeni tehnološkog postupka . Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere. kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. a život i zdravlje zaposlenog nisu teže . sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: .dostavlja nadležnoj inspekciji rada. utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 28. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog . početku svog rada. kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog .

na koje je određen .85 ugroženi . prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad.odnosno premeštaja na druge poslove. na kome je određen. kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad . primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. Osposobljavanje za bezbedan rad . 30. . kao i kod promene procesa rada . prema rizicima radnog mesta. u skladu sa aktom o proceni rizika.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. Ovo osposobljavanje. zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta. kod zasnivanja radnog odnosa. mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta.dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. sve dok se te mere ne obezbede: . poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad. da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika. Zaposleni ima pravo: . Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. 32. na poslovima ili na radnom mestu . Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . na osnovu izveštaja službe medicine rada. Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu. 31. ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. poslodavac obavlja teoretski i praktično. 33.da kontroliše svoje zdravlje . poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.da poslodavcu daje predloge .da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . obavlja se na radnom mestu.kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. Poslodavac je dužan .

Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.broja radnih smena. koje ima licencu. na poslovima na koje ga je poslodavac odredio.priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. . - 34. kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2.učestvuje u pripremi akta o proceni rizika.a naročito: . U slučaju iz stava 1. zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu. stambenokomunalnih delatnosti. Kada zaposleni odbije da radi . . .organizacije. prirode i obima procesa rada. značaj i dužnosti? .organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine.prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. .na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. opasnih materija. u roku od osam dana .vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad. ugostiteljstva i turizma. .ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje .86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene.vodi evidencije u oblasti BZNR.vrste delatnosti. Služba medicine rada-uloga.priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. obrazovanja . . 35. Za obavljanje poslova BZNR. ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit. dužan je odmah da izvesti inspekciju rada. . .tehnološkog procesa. Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: .sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada. . .svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . .predlaže mere za poboljšanje uslova rada. poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice . a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan. ako bi prema oceni službe medicine rada. .organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad. sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika . .zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad. nauke. .broja zaposlenih. . zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu. . Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine. . takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. . zanatskih i ličnih usluga.duže od punog radnog vremena .broja lokacijskih odvojenih jedinica.zbog navedenih slučajeva .učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad. 36. odnosno noću. sredstava LZS.

ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove . kao i periodični lekarski pregled u toku rada. samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. imaju pravo: . profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. . . Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom.neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. . Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . 39. Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije.vrši prethodne i periodične lekarske preglede. opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta.Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . Predstavnici zaposlenih .učestvuje u analizi povreda na radu.savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad . Podaci o povredama na radu. način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom . Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih. . Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. utvrđuje se kolektivnim ugovorom. . dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje. prilikom sastavljanja akta o proceni rizika.učestvuje u identifikaciji i proceni rizika . na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način . poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima. . po postupku i rokovima .87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom. poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka. 38. . a naročito: . 37. prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti.da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR. utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. . Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu . koja vrši te preglede.utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja. pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći. odnosno Odbor. Prethodni i periodični lekarski pregledi .daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog . koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom. Postupak izbora.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu. u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika.zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više. .učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja.

zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima. svaku smrtnu. Program . poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. .sa nalazima i predlozima inspekcije rada. najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . koji obrazuje ministar nadležan za rad. Poslodavac je dužan. 44. način polaganja i troškove propisuje ministar za rad. 43. 41. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? . 40. opasnim materijama. izvršenim ispitivanjima radne okoline. . profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad. a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka. Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: . profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. pred komisijom. Izveštaj o povredi na radu . povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih . Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama.o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42.da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR. prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.sa izveštajima o povredama na radu .poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. . . od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. usmeno i u pismenoj formi. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. prijava o povredi na radu. odnosno Odboru za BZNR omogući: . Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica. polaže se stručni ispit . kolektivnu ili tešku povredu na radu. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije . kao i opasnu pojavu. povredama na radu. koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih.88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. koje se koriste u toku rada.uvid u sve akte koji se odnose na BZNR.

organizuje polaganje stručnih ispita. Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline. profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.priprema metodologiju za preglede i ispitivanja. .koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom. preko inspektora rada. Izuzetno.naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova . i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima.pregleda poslovne prostorije . Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR . . . položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. 45. . mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom . vrši ministarstvo nadležno za rad.proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja.priprema propise iz oblasti BZNR.pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl. .organizuje savetovanje . smanjenja povreda na radu. inspektora.prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu. . stambeno komunalnim delatnostima .poslodavcima . ugostiteljstva. sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . Zakona . daje obaveštenja o stanju mera BZNR. U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : .pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR. . Uprava obavlja sledeće poslove: .odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2. evidencije. .Zakona o BZNR. . tehničke opreme. obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR .pregleda opšte i pojedinačne akte . najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave. .pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. 40 . sindikatu. .koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova .sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. obrazovanja . zanatskih i ličnih usluga. zaposlenima . Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR. . . poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine.istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada. odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom. mogu da obavljaju inspektori rada . lica za BZNR. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad. koja obavlja poslove državne uprave . metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice.uzima uzorke radi analize.89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu. uređaje i opremu. može da dobije pravno lice . koji imaju visoku stručnu spremu .priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja. . predlaže izdavanje i oduzimanje licenci. može da dobije pravno lice . 46. .

sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR. do 800. novčanom kaznom od 400. novčanom kaznom od 200. ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica.000 za prekršaj . kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine . na gradilištu ili drugom mestu rada. .Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu . žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: . ili za imovinu većeg obima. i novčanom kaznom od 40. . fabrici.poslodavac sa svojstvom pravnog lica . fabrikama.000 do 1. ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi.000. poslodavac sa svojstvom pravnog lica .odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad . . na gradilištima ili na drugom mestu rada . privatni preduzetnik .000 do 300. do 500.privatni preduzetnici.000.direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu. Novčanom kaznom od 600.000. .Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa.90 47.000 direkor.000. . Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163. KZ koji glasi: . koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. do 50.000.zaposleni 49. usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ. 50. koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu .učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine. kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu. . dinara.poslodavci sa svojstvom pravnog lica.Kaznom iz stava 1.Ko u rudnicima .000 dinara . 51. 48. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800. kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine . . odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.000 dinara privatni preduzetnik i 30.000. radionicama .Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata . kazniće se za prekršaj . . koji glasi: . . radionici. i 2.000 do 40.ako izrekne uslovnu osudu .

zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. Vrste kolektivnih ugovora? 6. stručne spreme i drugih kriterijuma. Konvencija br. Noćni rad i rad u smenama? 11. ovog člana . gl. br. stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. br.91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. uslova rada. gl. Zasnivanje radnog odnosa? 7. Izabrani lekar? 14. Doznake? 10. Beneficirani staž? 9. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. radnog iskustva. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. Godišnji odmor? 2. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. gl. Odmori i odsustva? 17. Dužina GO se utvrđuje . Prekovremeni rad? 3. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. Skraćeno radno vreme? 19. ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu . Radno vreme? 8. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje . XIII PRAVO. Aneks ugovora o radu? 16. niti mu se to pravo može uskratiti. a najmanje 20 radnih dana. Povrede na radu? 20. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. Pravilnik o radu? 13. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1. . Rad na visini? 21. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. Opšte obaveze poslodavca? 22. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO.Sl. Opšte preventivne mere? 25.

pravo na starosnu penziju. Uslučaju preraspodele radnog vremena .pravo na naknadu pogrebnih troškova .za slučaj invalidnosti. vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.Radni dan po pravilu traje 8 časova.pravo na invalidsku penziju.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO. grupu. radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat. ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO.pravo na porodičnu penziju . Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost .za slučaj smrti . odnosno preduzetnik. Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor. . Zasnivanje radnog odnosa? . 6. zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile . Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze. Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno. Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: . Radna nedelja traje 5 radnih dana. . 5. nakon toga nastavlja GO. Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije.za slučaj starosti. Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom. iznenadnog povećavanja obima posla i dr. zarada i druga primanja uređuju se sporazumom. 3.Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik. Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca . granu. 2.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr.za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja . Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat . odsustvovanja. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada.

ne može obavljati profesionalnu delatnost. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. Ako živi sam. može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem . 8. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina. 10. Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Noćni rad i rad u smenama? . utvrđenih pravilnikom. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. a može iznositi najviše 50%. 7. opasnosti i štetnosti rada. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. staratelja. o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje. opasan i štetan po zdravlje . može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog. utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. Stepen uvećanja staža osiguranja. Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.zbog bolovanja. zavisi od težine . potvrdu dostavljaju članovi porodice. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . U slučaju teže bolesti . potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . ali ne kraće od 36 časova nedeljno. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Radno mesto. Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. iako su preuzete sve mere zaštite. naporne i za zdravlje štetne poslove. Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja . od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. može imati kraće radno vreme.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu. najviše 10 časova nedeljno. na predlog FONDA PIO. 9. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života .Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih.

Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica.ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora. .građani ostvaruju preko izabranog lekara. pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata.00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.a mogu biti. Poslodavac je dužan.ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika. a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor. 14.zavod za javno zdravlje . poslodavac je dužan da obezbedi smene.doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada. uređuju se prava .ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore.doktor specijalista ginekologije.doktor medicine specijalista pedijatrije.bolnica(opšta ili specijalna) .zavod . pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik.institut . Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? . Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu . . uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: . tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. . odnosno ugovorom o radu.kliničko-bolnički centar 12. Pravilnikom o radu . 11. pravno ili fizičko lice .klinika . 13. . . duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost. . pokrajina.00 časa pa do 6.apoteka . .doktor stomatologije. Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca. lokalna samouprava. poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika. Ako je rad organizovan u smenama.94 O: Rad koji se obavlja od 22.ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora. Zaposleni može da radi noću. Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje . a to je: .dom zdravlja . Pravilnik o radu donosi upravni odbor .

pravo na uvid imaju roditelji. napornim i za zdravlje štetnim poslovima. Nadležni zdravstveni radnik . 30 minuta.odmor u toku dnevnog rada.min.radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. . 15. Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim .radi premeštanja na drugi odgovarajući posao . Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. .odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac). . Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju. maloletno lice . Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora.odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života). 6). staratelji. dijagnostičke mere.dnevni odmor (između dva radna dana) . Odmori i odsustva? O: Odmori: . . . .dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. .porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana. anamneza. odnosno zakonski zastupnik.: . zbog potreba procesa i organizacije rada. . 18. terapija i rezultate terapije. skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom. utvrđeni zakonom i opštim aktom. . Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme.radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. 16.95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br.nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata.godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje. Odsustva: . Ako je pacijent novorođenče . gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja . a najviše 10 časova nedeljno. minimalno 12 sati. 17.ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. postoji štetno dejstvo na zdravlje. dijagnoza.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful