1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza. poluga tastera i sl. tip uređaja. gumeni i sl. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11. zračenja. uređena mesta rada.prašina i dr.Na radnim elementima . po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka. bleštanja svetlosti i sl. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. 2. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4. para . ograde.prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina. da se ne pomera. uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje. frekvencija struje.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1.. priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12. Zaštitne naprave. i sl. Uređaji za upravljanje. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce. serija. podmazivanja i održavanja oruđa. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. radni napon. Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja. poluproizvoda i gotovih proizvoda). Mere zaštite na radu na oruđima . moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja. poklopci i dr.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti.Ako se ovo ne može primeniti. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja. broj okretaja. godina proizvodnje. radni pritisak.). moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni. fabrički broj. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja .) 8. nestanak i ponovni povratak energije. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. priključivanje na mrežu) poremećaj.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika. oznake opasnosti. Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa. STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima. i tehničke karakteristike oruđa:snaga.4 2.

.ne smeju stvoriti opasna kretanja. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: . 0.razmak prečki mah.postojanje ivične zaštite na podu min.minimalna širina stepeništa je 60 cm.širina lestvi je najmanje 45 cm.. AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge. kolo. i sl. NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: . 700n/m. uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1.odnosno kretanje oruđa. 3. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara . Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: . ako je oruđe sa stalnom lokacijom.udaljenost prečke od zida min.6 metara. .moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje.8 metara .)može biti određen početak i kraj rada .poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. tečna ili čvrsta goriva. . . kola. tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster .širina gazišta min.gazište stepeništa od materijala koji ne kliže..lestve čija je visina veća od 3 m. .odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom . Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela. pedale. Oruđa koja koriste gasovita. Uređaji za upravljanje. Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom. prečnika 16 mm. . 15 cm. pedala. . .prečke budu od okruglog čelika min.visina gazišta na stepeništu mah. Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska . počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: . moraju imati ventil sigurnosti.mora biti odmorište..slobodan razmak prečki na ogradi mah. ručice. . Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m. Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu.da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni.mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje. 30 cm.da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar.6 do 1.dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. . .5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima.mora postojati ventil sigurnosti.da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno. . Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski. tasteri. . . 30 cm.smeštaj u posebnu prostoriju .da zaštitni uređaji ostanu delotvorni.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min.2 metra. POREMEĆAJI. .ručica. i sl. Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0.razmak između prečki nije veći od 30 cm. 35 cm. 15 cm. Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. 30 cm. treba voditi računa o: .) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati. . .

pare. uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. . štitnicima. ostavljaju se otvori. Vertikalne . moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji. . Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije. . prašina).Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom. anemometri. aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno.) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: . kućištima i slično.). moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. Ako tehnološki proces to iziskuje. postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe.na oruđima sa prekomernom bukom.Ovi uređaji definisani su JUS-om. zvučni signalni uređaji i sl.) i signalni uređaji(signalne svetliljke.6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. nogom. brzinometri.) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika. zupčanici i sl. ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela. Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. .dovonjno čvrste i otporne. . Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana. .120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. Kod dvoručnog upravljanja.550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta.mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu. 4. oklopima. Rukovalac uređaja. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju. glavom ili telom. Na pokretna nepregledna i velika oruđa . bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. kao i kod oruđa sa opasnim materijama. Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika.Zaštitne naprave moraju ispunjavati: . odgovarajućih dimenzija.da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. indikatori nivoa tečnosti i sl.da nisu izvor novih opasnosti.oruđa sa štetnim materijama(gasovi. pirometri. 2 metra. . za pogon unazad . kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja. Zaštitne naprave.850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena. pre početka rada i u toku rada. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika. a mogu biti ručni i automatski. Ako se moraju povremeno skidati . u cilju oslobađanja radnika.izrađene od prikladnog materijala . KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . kose i horizontalne transmisije. jonizacija i sl. ekrani i sl.sigurno pričvršćene na oruđe. Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama. . Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: . Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka. manometri. uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad. . vreme stavljanja u pogon . .Na oruđima (dvovaljci.na oruđima sa toplotnim zračenjem .

za sprečavanje ugrožavanja radnika.releji i sl. primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina.da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja. moraju biti opremljena odsisnim uređajima. . povećanje provodljivosti. prašina i dr. uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha. prerade. ukoliko zbog kvara.za zaštitu motora jednosmerne struje .Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine.radi kočenja motora povratnom strujom.Odsisni uređaji za odvođenje prašine. otkaza uređaja. na sledeći način: .kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost. . . .Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu. Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi. moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke. Osim proizvodnje. . kućišta. ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima.kod dvoručnog upravljanja . . upravlja se iz zasebne prostorije. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?. onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa. održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. . .Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije. mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad.da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru.za vreme opasnog kretanja i rada oruđa .upravljanje iz posebne prostorije. )od nepravilnog rada i pregrevanja.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun.oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove. . i korišćenja opasnih materija.da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela.pakovanja i čuvanja opasnih materija.za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori . zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova.oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet. Mere zaštite: uzemljenje. oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju.? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije.da onemogući skidanje zaštitne naprave. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: . da zaštitni uređaji budu delotvorni. Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja.od prekoračenja brzine.radi sprečavanja nekontrolisanih operacija. da se spreči prodor prašine u prostorije za rad. pored odsisavanja prašine. prašine. 6. . mere zaštite se odnose i na proces manipulacije. dok se ne zaustavi radni proces.hlađenja).a obezbediti daljinsko upravljanje. . da se onemogući pogon bez otprašivanja. moraju imati zaštitne komore. Oruđa koja drobe. uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. 7. pare. Zaštitna blokada mora obezbeđivati: . antistatički premazi. 5. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi. pregrade.7 .)? O: Prilikom proizvodnje. melju i usitnjavaju materijal. . Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice.

Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m.Kotlovska plinska postrojenja. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje . zbog korišćenja ručnih metalnih alata. moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak. neutralizaciju. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m.hermetizacijom procesa i ekranizacijom . Kotlovska postrojenja na plin u objektima . bioskopi. pozorišta. Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija.korišćenje izolacionog aparata za disanje.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: . uređaji i pogon.toplotne izolacije . Vrata i poklopci na pećima za topljenje. .mora biti sprečeno postavljanjem: .korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom. . moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije. POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija . statičkog elektriciteta.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa.Radnici na ovim poslovima. moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova). pranje i dezinfekcija. moraju biti preduzete mere od udara električne struje. Pre otvaranja sušara .Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica.8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama. moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje. od nivoa poda za rukovanje. spaljuju se.vrtići. sušenje. konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje. mora biti mehanizovano. moraju imati automatsku kontrolu plamena. . zagrevanje i varenje.daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima.merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova.koordiniran rad dva ili više lica. odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara. Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa. pritisak.ako je ograničen nivo. . Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija . i od usisnih otvora zaventilaciju.gde boravi veći broj lica(škole. radi pražnjenja.) do mesta gde se nalaze radnici . - 8. ako nisu prinudno hlađeni. bez ulaska radnika. električne instalacije. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja. livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom . moraju imati uređaj za apsorbciju . prema našim ili drugim standardima i propisima. moraju imati termičku izolaciju. gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. sigurnosni ventil. Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom .primenjivati materijal otporan na te materije. moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja.Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu.Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje. taloženje ili ako propisi dozvoljavaju.cevovodi za vruće tečnosti . bolnice itd. a to znači da ne sme biti varničenja. .a ako to nije moguće .Na električnim pećima.Rerne i roštilji u štednjacima . po potrebi da je mehanizovano čišćenje. temperatura.žarenje. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom . zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. paru i dr.

noževi. brusilice. 10.moraju se lako otvarati. sa unutrašnje strane . RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. uz upotrebu gumenih rukavica. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? . . hidrauličnim pogonom.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane. rendisaljke.oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk. Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom. . . kao i za rad na otvorenom prostoru . Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. čak i kada su zaključana. automatizovano i daljinski vođeno. Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja. . rashladna skladišta i sl.poseban način temeljenja . Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije.Priključno mesto mora imati ventil. broj obrtaja ili udara u minuti. ako to nije moguće. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija. makaze za lim. Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj .odvajanje oruđa u posebnu prostoriju.visina i konstrukcija prostorije.9 Ulazna vrata na sušari .zvučna izolacija oruđa i dela oruđa.obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima.učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom. moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica.) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano . čekići i sl. . bez ključa. ledare. motorne testere. moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje.odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem. moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: . Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora. 1. pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata. pervibratori. U prostoriji.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo. čizama i gumenih prostirki. karakteristike električne struje. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice . testere. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. Radnicima na vibracionim uređajima .komori sa niskim temperaturama . da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: . RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače. moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija.izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim. . 9.

Prilikom popravke i demontaže. Ako oruđem rukuju više radnika.postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima. proveriti ispravnost oruđa. a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m.utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje . sa navedenim merama zaštite na radu. parom.učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo. za delove preko 30 kg.samo ako su na njemu sve zaštitne naprave. rastavljač.rukovalac mora vizuelno. obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika. . . kapa ili marame. ako je to potrebno. gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova.. natpisi upozorenja na opasne zone. koje se može zatvoriti ključem. a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač. postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''. prekidač ili utikač.obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice. mora se zatvoriti vod pogonske energije. moraju se preduzeti preventivne mere: . dovod električne struje.prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu. . Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare . ili dizalice. a transport krupnih delova . pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka. može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku. vitla. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo.10 O: Pre pristupanja čišćenju.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. .neposredno rukovođenje odgovornog lice . vode i drugih hidrauličnih tečnosti. sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini . moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. odnosno posude sa vodom. Pre početka rada . III . Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici. 12. Uređaj za rastavljanje sa napajanja . ne smeju nositi šal i sl. ako je to potrebno. moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde. Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije. i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu . te pomoću sabijenog vazduha i gasova. . radi servisiranja uređaja na električni pogon. popravkama i dugotrajnim prekidima rada.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti. gasova i čvrstih materija. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe . moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: ..pričvršćivanje svih pokretnih delova . moraju se za transport obezbediti koturače. mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. i uključivanjem pojedinih uređaja. Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad.inertnim gasom.punjenje oruđa. jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju. Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama.

podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija. gašenju požara. . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. građevinarstvu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. − otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta .nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. električnog. utovarno-istovarnim radovima.moraju biti otporna na kidanje. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. kamenolomu. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. ramena i kičme? 9. 35/69) PITANJA 1. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6. na eksploataciji šuma. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . nadraživati kožu i otpuštati boju.Šlem mora imati kolevku. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4. uticaja? 11. udare. − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni . − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl. izvorima našte. pri miniranju. radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu. ne pokazuje znake oštećenja. kao i na podzemnim radovima . metalurgiji. a rastvor ostane bezbojan. Na mestima gde može doći do mehaničkog. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji. Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli. od pada predmeta ili udara pri radu. i otpornost na požar utvrđuje se standardima. koja je podesiva prema veličini glave.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu. list SFRJ br. na temperaturi od40 celzijusa. toplotnog i sličnog udara. u ključalom rastvoru 10%. izgradnji i remontu plovnih objekata. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12. gde postoji mogućnost od udara električne struje.zadrži prvobitnu boju. 2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10.

građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala. a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla.5 mm. i klesanja kamena. Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala. kod sledećih radova: . Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca. koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom. . . daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje. ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030. formaldehid i sl.prosejavanja. .bušenje . kod sledećih radova: . kiseline i baze.kovanja. . Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe. bušenja i rendisanja. gasnom zavarivanju. slama) i svetle boje. i to za radove: .turpijanja. Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u.zakivanja. na toplotu i požar.struganja.Okvir mora imati ventilacione otvore.struganje . rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera. debljine od 2.gasno zavarivanje. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju . radi refleksije svetlosti i toplote. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom. sa ravnim ili blago ispupčenim staklima . Šešir mora imati rupice za ventilaciju. Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati. Za zaštitu očiju od jake svetlosti. ribarstvo. radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape. Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar. . na dejstvo vode. Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak. i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama.5 do 3. . 3. . . koje mogu biti i na preklop.razbijanja. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca. Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama.12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele.čišćenja i otkivanja zavarenih mesta.5 do 3.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom. zavarivanju lakih metala. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala.) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. koji moraju biti od izolacionog materijala(npr.rada sa dletom i sekačem.bojenja.kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . . Pri obradi kamena .glodanje.malterisanja. a otvori moraju biti manji od 1mm.5 mm. .Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: . . kačketi ili marame.piljenje. Debljina stakla mora biti od 2.rendisdanje. mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže. . letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja. koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira. .

ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda. 6.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova.montera.cedilo za ugljenmonoksid . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim.a ušni čep za više od15 db. daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce.magle i prašine. . kod bravara brusača. magle.respirator za zaštitu od grube. vrata i glave . koristi se štitnik za oči i lice.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike. para. temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa. i kapljica. prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama.ušni štitnik za zaštitu od buke. prašine. kovača. pri grubim predmetima sa oštrim ivicama. može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2.kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama. a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala. otporan na toplotu i vlagu. duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom. .gasna maska za zaštitu od gasova. i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi.respirator za zaštitu od fine ind. mora imati priključak na meh. neagresivne i neotr. jačine do 105 db. dima .vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela.više od 25 db.Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje.ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela. licima koja vrše elektrolučno zavarivanje .primenjuje se za zaštitu organa za disanje . glave i vrata. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica.koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren. daju se sledeća zaštitna sredstva: . . u velikim koncentracijama. koji ne sme biti zapaljiv. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke . .koja ne sadrži silicijum dioksid .. para. . 5. . daju se sledeća zaštitna sredstva: . kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%. Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti . transportnih radnika .13 Za zaštitu očiju. 4. može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala . u zavisnosti od intenziteta buke. magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija).Umesto plastičnog štitnika. koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice. rudara. . Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine .izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom.Može biti preklopan i nepreklopan . dima i prašine . nagrizajućih materijala . koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu.cevna maska sa kapuljačom .od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala. Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom . . .

Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. Za zaštitu nogu od pada teških predmeta. kod teracerskih. Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. daje se zaštitna kožna kolenica. varnica usijanog metala.. koristi se kožni štitnik za ručni zglob. a mogu biti ojačani metalnim naprscima. koristi se zaštitni grudnjak. na održavanju . alat i sl.kod šumskih radova. ako obuća od gume ne pruža zaštitu. prašina . potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . koristi se kožni štitnik za rame. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće. za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija. zaštitni prsti od kože.asfalterskih i kaldrmdžijskih radova. − kožna obuća (cipele. štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe. čizme . stakla i sl. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima. struje napona prema zemlji do 650 volti. 8. − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda. Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta . sa produženim sarama.. rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima. 7. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. staklo. gume ili plastičnog materijala. kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala. kao i za jako hladne ili tople predmete.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja . − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. rukavice za varioce i rezače metala plamenom.za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: . visoka temperatura.odelo od platna(keper i sl. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština.na ramenu i leđima.vlaga. a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake. otrova.14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni. nagrizajućih materija. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om. zaraznih materija. 9. . rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . rukavice od negorive tkanine (azbest i sl.ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el.

ribari).zaštitno odelo od azbesta i alu-folija. dimenzije i način izrade opasača.. iznošenje smeća. . ako je izloženo dejstvu visokih temperatura.. niske temperature i sl. . . o čemu se izdaje atest.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače. pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina. za komunalni rad(kanalizacija. odnosno uverenje o ispravnosti.kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari. mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač. . . . otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi. a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba. običnog kroja za čuvare. opremljen prihvatnim užetom za privezivanje. čišćenju i premazivanju mašina.bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta. transportne radnike i dr.odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim. boja i maziva. .kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike. po potrebi i dopunskim užetom. . moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS .štitnik za uši za zaštitu od hladnoće.odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano). daju se sredstva za zaštitu: . 12. građevinarstvu. .odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada. mora nalegati tesno uz telo.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. bageristima i dr. .postavljene rukavice. rad u mokrim jamama i u vlazi).. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? .postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. . platno i sl. laktovima. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova.. 10. poštare.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač. rad na viljuškaru. i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove.15 pranju . . .) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine . cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće.odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala. za gašenje požara i sl. kočničarima.ledare) .zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi.zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima.tkanina(keper. vozače teretnih vozila. .zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. dimnjačare i dr. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg. 11. kolenima i turu. . mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike . do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva. .za varioce i rezače metala plamenom.. transportu i sl.za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima. u hladnjačama. Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: .

16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). radioaktivnim i zaraznim materijalom . mere za bezbedan rad pod naponom? 5. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3.uzemljenje i kratko spajanje? 11. moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.Oštećena . mora se rashodovati i uništiti. mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad. radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. maska) i na nos.Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. u uši(antifoni) u usta(usnik. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti. Način zaštite gromobranskom instalacijom. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7. Glasnik SRS'' br. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim.21/89) P I T A NJ A 1. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana . Moraju imati samozatvarajuće brave sa . Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem).

ili 8m. pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem. tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. Pregled el. uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona. . Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. .. mora postojati dva kompleta ključeva. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . na otvorenom prostoru. na visini većoj od 3m. u zatvorenim postrojenjima. 3. − kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? . odnosno prepreke. Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti.na mestu što bliže mestu rada. koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja. udara i merama zaštite od požara.koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica. Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše. proveri da li je stvarno isključen. ne mogu se obavljati drugi radovi.Za svaku prostoriju elektropostrojenja . U izuzetnim slučajevima.na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Kod radova na jednom stubu. Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima. postavljaju se sa svake strane radne jedinice. naprave za uzemljenje i kratko spajanje.ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . . od kojih je jedan rezervni.na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona.izvrši uzemljivanje i kratka spajanja. a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava. isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje. Kod radova na kablovskom vodu. koja moraju biti upoznata sa merama ZNR. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera. Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu. magle i snežnih padavina. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).17 ručicama. . 2. Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage. . Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava. može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. . Kod radova na više stubova . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Kod manipulacije rasklopnim aparatima .

Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade.18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona.po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite. a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom. Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem.odnosno LZS . susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira. . sneg. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona.ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. rukovodilac radova na mestu rada: . zaštitna oprema. pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada.ako je izabran sistem rada pod naponom. jedan od njih se određuje za rukovodioca radova. preduzimaju se mere za sprečavanje. prekrivača i sl. glomaznih sredstava . Vršenje nadzora. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom . U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje.mogu se izvoditi: . . kiša i sl. 5. za one sisteme.odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom.sa primenom LZS i opreme. moraju vršiti najmanje dva radnika. kada neki od sistema ostaju pod naponom. . . Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . i radni postupak utvrđen i proveren. najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu. Rukovodilac radova pre početka rada: .Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti.utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju. Ako se provodnici voda na kome se radi .ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada . Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad. . Prilikom radova na višesistemskim vodovima. .upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).na prisutne opasnosti u toku rada. . Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.mora biti obučen i izvršena provera znanja.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat. ploča.ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom.pod naponom. .sa merama zaštite. Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti.proverava da li su sprovedene zaštitne mere. i transportnih sredstava. Pri upotrebi lestvi. ako radove izvodi više radnika. 4. organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. i dokumenta za rad. pomoćna sredstva. u skladu sa izabranim sistemom rada. .

uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. . uređaja za pokretanje. nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. na kojima se obavljaju radovi.19 Prilikom merenja i ispitivanja.proveriti odsustvo napona na delovima el. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? . ne prelazi 63 ampera.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju. zaštitnih naočara ili štita. može se vršiti pod naponom . onda se on pismeno zadužuje sa njima. na razvodnoj ploči i drugim elementima. ili lice koje rukuje postrojenjem. obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja. Ključevi postrojenja . a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere . Kod nadzemnih vodova do 1000 volti. .Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija. nakon uklanjanja osiguranja . Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon . kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti. električnih ormara. zaštitnog šlema. kožnih rukavica i dr. moraju biti obezbeđeni. postavljaju se izolacione zaštitne pregrade. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija. . uz primenu odgovarajućih sredstava. samo za vreme očitavanja instrumenata. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica.Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca. ploče i sl. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: .Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom.ovlašćeno stručno lice. .izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja. 6. Zamena topljivih umetaka. 7. uređuje se internim aktom. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata.izvršiti neophodna isključenja. koji minimalno mora biti 800mm. može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon. a način izdavanja i vraćanja . sredstava.osigurača obavlja se u beznaponskom stanju. . ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika. delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata. na drvenim neuzemljenim stubovima .stručno lice .izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. kada se spoje svi fazni i nulti provodnici. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova).ako za struju napona do 380 volti jačine. postrojenja. 8. upravljačkih pultova i dr. po sledećem rasporedu: .

platforme . radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke. kod izolacionih sredstava. . sigurnosni pojas i sigurnosna užad.sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja. pregrađivanja izolacionim pregradama i sl.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. delovanja električnog luka. . .zaštitne naočare. bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje. izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona. . Način zaštite gromobranskom instalacijom.koristiti izolaciono uže. prekrivači i izolaciona postolja. .pri skidanju naprava za uzemljenje.izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama. produkata gorenja i pada sa visine . Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje . . postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.izolacione motke.uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje .izolacione pregrade.zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje. .izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača.pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu . a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke. . koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima. gas maske.20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom. upotrebom izolacione motke. mora se voditi računa o: .pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču. . 9.. u nasute gomile zemlje. . izolaciona obuća.zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje. za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo. ukazati na opasnost od indukovanog napona. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. . pored primene mera isključenja. izolacione prostirke. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: .elektro-izolacione rukavice. . . koriste se: . vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje. kožne rukavice.pri obuci radnika za siguran rad. pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja. primenjuju se sledeće mere: .kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi. koja se koriste kao osnovna . .izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje. Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2. ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali .zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja. Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava. Za uzemljenje i kratko spajanje. zaštitni šlem i dr. 10.sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke .indikatori napona.izolacione motke.izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni. moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. uzemljenja. uzemiti svaki od provodnika. . . .

moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora.5 m. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama .0 m. primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima. bez obzira na klasifikaciju. 11. iznad pešačkih prolaza.2. i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu. iznad kolskih prolaza.može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača. posle demontaže aparata i uređaja. udara u svim radnim i drugim prostorijama. . postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta.5 m. u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju.i transportna sredstva moraju biti uzemljena. Svetiljke i električni alati napona do 50 volti . U cilju zaštite od eksplozija . Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta . šine. izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast. Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika. Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima. kontakt prekidači. metalne skele . lestve . moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke. stezaljke i sl. Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici.6.kompletno napajanje. Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2. Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona.izvode se upotrebom izolovanih el. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa.3. koji regulišu ovu oblast.5m. tako da najniža tačka bude: .radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima . a ako to nije moguće.21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima ..Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti. izrađenih u skladu sa JUS. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće. U cilju zaštite od el. . Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti. koji se učvršćuju na stabilnim stubovima. Zamena pregorelih osigurača . koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija. provodnika. Na visini ispod 2. Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. 12. . Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta . 16mm2.privremeno. iznad radnih mesta.5 m.Uovim objektima . može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. provodnikom od min. osigurači.

22 Priključivanje na električnu mrežu. instalaciju .ispravnost izolacije napojnih provodnika. Kada se ne koristi. Glasnik SRS'' br.neprekidnost zaštitnog provodnika. Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. Kod radova kod metalnih rezervoara . 13. izolacionu obuću. kožne rukavice. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. postrojenja. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri.Na otvorenom prostoru.dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. bez obzira na klasifikaciju prostorije. trakaste testere. alat se čuva u prostorijama bez vlage. može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe. stanje provodnika . vrsta alata i zaštita. uslovi rada smatraju se naročito opasnim.. 51/88) P I T A NJ A 1.5mm2.dodavanje alata u aktivnom stanju. . Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima. elektromotora i električnog alata. Za zaštitu od napona dodira na ručnim el.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta. zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula). alatima. moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom.davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima. V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : . cevovoda i sl.) ? . mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata.ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja. .. cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. rad se može obavljati alatima II i III klase. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata . Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika. . ..uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen. alat. Najmanji presek provodnika je 1. Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu . Priključivanje alata na el. uslovima. moraju koristiti izolacione rukavice.unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. Prenosni alati.spoj sa masom. alat sa izolacionim ručicama i sl. . . transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. kotlova. prenosne svetiljke . moraju se proveravati na: . kružne testere-cirkulari . Radnik koji izdaje el. Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl.

brusilice...Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica.. hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5. odnosno kozlićem . ljuštenje furnira..23 2. . Za rezanje ogrevnog drveta .Predmet bušenja na bušilicama . Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere.. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola. rendisaljke . a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda. Kod testera trupčara i rastružnih testera. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. 2. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. a njegova visina mora biti min. glodalice. Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice.. trakaste testere. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni. koji se posle rezanja. zaštićuju se čvrstim oklopom. glodalice. rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. makaze za sečenje furnira. osim na mestu obrade drveta. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri. a radnici van opasnog prostora. na delu za rezanje. koja se postavljaju ispred i iza mašine. upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom. iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere. i pokriva ceo obod lista testere. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. ½ debljine materijala. GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči.)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika.samo sa okruglim glavama.. brusilice.) ? 4. TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere. rendisaljke .)? 3. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape. a kreću se po šinama.. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja. bušilice.)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu. Ravnanje materijala . Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. bušilice. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama.Početak rada obavlja se zvučnim signalom. kružne testere-cirkulari .Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. automatski vraća u početni položaj. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta.

Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira.. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. a radni mehanizam mora se obezbediti . a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči. a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. zaštićuju se odgovarajućim napravama.pre puštanja u pogon mašine.. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo.) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA. širine 1. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu . čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine. Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks. deo ploče koji se ne koristi. mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima. sem u delu obrade.tako da prestankom delovanja na komande. Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača. odnosno izvan zone opasnosti. MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje. kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje. mora biti prekriven zaštitom(oklopom). Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. Pre početka rada na mašini. horizontalne i vertikalne. rukovalac proverava ispravnost alata.Mašine za rezanje-sečenje furnira. brzinu.Ako na jednim makazama radi više radnika. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) .5m. propisanu od strane proizvođača. Ručne mašine za obradu drveta . Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka. sigurnost postavljanja.Prilikom rada mašine.. Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine. Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika. Mašina za usitnjavanje drveta . rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama. dok sene radi na tom delu mašine. moraju nalaziti prekrivene zaštitom. moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa. .mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru.bez ispuštanja mašine iz ruku. makaze za sečenje furnira. 4. montaže. 3. ljuštenje furnira. radnici se nalaze sa strane transportera . Visina složaja trupca je: . primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone . Kod rotacionih mašina za rezanje furnira.ručno slaganje do 3m. ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora . materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. Kod trakastih. moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. 5.zaštićuje se površina brusne ploče. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. moraju imati mehanizam za zaustavljanje . Makaze koje rade kontinuirano . Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče.Na mašinama sa više radnih operacija.

javnih puteva. . . Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2. Mere zaštite pri utovaru.da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu. Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3. . . bez pravljenja jama i tunela. . . . ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada. signala i dežurnih radnika. . Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine. .. platformi do 4m.odrediti mesto za smeštaj oruđa . . mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova . istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1. .25 slaganje preko rad. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi.predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima. 33/88'') P I T A NJ A 1. . .utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. izvlačenje žičarom)' 6. glasnik SRS BR. i kada su obezbeđene mere ZNR: . Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4.da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati.utvrditi način organizovanja dojavne službe .utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine.odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine.službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći. izvlačenje stočnom zapregom.utvrditi postupak pri obaranju stabla. eksploziv. alata i opreme.organizovati smeštaj.utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. . . - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. elektroenergetskih vodova i sl. izvlačenje traktorom.da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata. Građa se sa složnja skida. .utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata. na mestu rada.eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja.).da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata. isključivo odozgo naniže.utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata.utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7. mehanizovano slaganje do 6m. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume .postavljanjem oznaka.utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata. kapisle i sl.

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

kada se vrši ručno uz pomagala. montirano na stubu dizalice .29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu. Prevoz drvenih sortimenata. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10.vrši na strmom terenu.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. vrši se mehanizovano. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. sajle. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . Glasnik RS br. kubiciranog drveta. pogonski motor isključen. Na vozilu za prevoz oblovine. vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. Ako se utovar i istovar . Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. Mere zaštite pri utovaru. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . ostali radnici moraju biti van opasne zone. koriste se lanci . Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12. VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. Utovar i istovar iz zaprežnih kola. čiji se utovar vrši . Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7. izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m. a točkovi osigurani podmetačima. 53 97'') P I T A NJ A 1. ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. Sedište za rukovaoca dizalicom. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11.Pri ručnom utovaru . može se vršiti mehanizovano i ručno. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. može se vršiti kada je stoka ispregnuta. čiji je nagib veći od 10 stepeni. motorno vozilo mora biti zakočeno . 7. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. Za osiguranje stabilnosti oblovine. Za vreme rada dizalice. nije dozvoljen prevoz radnika. klanfe. ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta. Za vreme utovara i istovara. Težina tereta.

i zaštitne skele na gradilištu)? 18. Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina. Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1.najmanja širina sporednih staza je 1m. koja se označava sa svake strane.u zimsko vreme . kamenom. šljakom i sl. min. a glavnih prolaza i prilaza 1. 3.blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. Mere zaštite pri radovima na visini? 17. oruđa i uređaja i transportnih sredstava. pojave prašine i ostalih pratećih pojava . 2 metra. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika. . Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16.posle jakih kiša i nepogoda. posipaju se da ne budu klizave. koja se kreću na gradilištu. . a u slučaju buke. ne smeju biti složajevi građe.sa poprečnim padom za odvodnjavanje. . . viseće skele. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21. jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama.iznad staza zabranjen je prenos tereta. . opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja. Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila . samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja. ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. tvrda . visina je 1. . Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22. rad i kretanje drugih radnika.mogu se usecati u padinu brda i kosina. raskopavanja. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20.Kada se postavljaju u blizini kosina . sanira se po potrebi.za vreme noćnog rada osvetljavaju se. mora biti min. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje .30 15.preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice.na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala. ako nisu preduzete mere od pada predmeta. posuta šljunkom.čista visina prolaza.ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova. . . . .Nagib staza je 57 % . pada i rušenja .ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice.6 metara. Za radnike i sva druga lica. obavezno je korišćenje šlema.u neposrednoj blizini staze. . Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele. a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra . . . ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima.5m.podloga mora biti ravna. koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta. postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta. ako se to ne može izbeći. .visina od podloge staze. noseće skele. PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: . vibracija. . .uređaji za prenos tereta . Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19.5 metara. do izolovanih električnih vodova je min.

5 metara. radionice. mere za bezbedan rad. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika. Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti. proverava se prisustvo ovih materija. preuzimaju se pre i za vreme . Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova . Najmanja širina prelaza min. a najmanja slobodna visina 4. mereno od najviše tačke kolovoza. dublji od 1 metar od nivoa staze. . kanali . nadležnog za tu vrstu instalacija. trpezarije i dr. na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih. PRVA POMOĆ i transport povređenog . kao što su stare jame.Kad prelaz nije horizontalan. a pri većim nagibima izrađuju se stepenice. opterećenju. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. instalacije za pijaću vodu. se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija.75 m. . premošćuju se posebnom konstrukcijom. uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . parkirališta i dr. moraju imati proračun stabilnosti. ako: . Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. 6 metara. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća. Nagib puteva ne sme biti veći od 40%.dublje od 1 m. pruga. crteže preseka i potrebne ucrtane detalje. Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. prostorije za sklanjanje radnika. Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima. rezervoari za gorivo. izradi kosina i nasipanju.mere protiv obrušavanja .) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar.31 Neravnine i rupe na trasi staze . zatrpavaju se. 80 cm. sa obe strane. prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. Primene eksploziva pri zemljanim radovima. zapaljivihi eksplozivnih materija.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. Širina kolovoza mora biti min. umivaonice. 2.mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta. tehnička dokumentacija o merama ZNR.na kome postoje vodovodne. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći. postavlja se zaštitna ograda . Prelazi većih raspona od 1. . od izvođača i overena od investitora. laboratorije. Ako se radovo izvode na mestu . po gornjoj površini . postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane.prelazom. Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj.5 metara. bunari i sl.Ulaz radnika. elektroenergetske. gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija. 2. sanitarni čvorovi i sl. koja se kreću na gradilištu. Ne primenjujući posebne mere ZNR . a nagib do 20 % . u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. prostorije za odmor i presvlačenje radnika.nakivaju se poprečne letvice. hidrocentrala i sl. moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice.Rovovi . smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta. jame i sl. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.) zatim pomoćni objekti.odrona pri iskopima. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije.

sa ivicama od 20 cm. PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova. . Iz iskopa dubokih preko 1 metar . ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: . ako nije ograđen zaštitnom ogradom. strmimi drugim podlogama. . Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom.1 metar. postavlja se puna ograda . moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje.u slučaju podzemnih voda.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova . u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu... u vidu prstena.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm.tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov.u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija. . primeniti dodatne mere zaštite.za bunare preko 2 metra.Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara.visine min. postavlja se čvrsta zaštitna ograda . mora biti označen i pokriven ..Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima. 1 metar.iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja. Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti. .Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade.u toku iskopa . Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara. betonskih ili čeličnih cevi . - .kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama. Oplata nadvisuje rov za 20 cm. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja.radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra. Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena. minimum.u gornje slojeve humusa . Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika.crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja. koje se utiskuju. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim. Utoku izvođenja radova . prevrtanja. 1 metar. a duž ivice bunara. a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta. 90cm. nepovoljnih atmosferskih prilika.Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi .. OPLATA se postavlja . Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm. visine min. na rastojanju min. . uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa. privremene podgrade.Otvor na terenu. na rastojanju od ivice iskopa min. . instalacije.stavlja se čvrsta zaštita. ozida se ciglom. Preko dubine od 3 metra.na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa. koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj.radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice. moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom. za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode. radi preduzimanja mera zaštite.vertikalni stubovi. .za bunar do 2 metra. . nasipa. . objekte i dr. . 2 metra.Ako ima odstupanja od projekta. površinskih voda i sl. vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa . . PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata. . ne smeju se nalaziti radnici. poremećaj ravnoteže. predmeti i sl.čista širina je minimum 60 cm. a noću osvetljen. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja. . klizavim. postavljaju se pregrade. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost.radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. obezbeđuje se izlaženje lestvama. puna ograda visine min.

fizičkim preprekama.na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama. preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja . neravnine. .kad se radovi izvode u gradskom jezgru . Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1. od podloge . preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom. delimično zatrpane jame. . . promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja.kod iskopa u neposrednoj blizini objekta . mora biti ravnomerno i stabilno složen.. postavljaju se prelazne konstrukcije. koja nisu predviđena za to. alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. Materijal za zidanje (opeka.. proveriti prisutnost štetnih.na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila. vodova i sl. . .posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna. . tt instalacija el.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja.posle izvršenog miniranja. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika. Pri mašinskom spravljanju maltera. mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje. Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima.2metra ili 1. zabranjeno je: . kofa i sl. tvrdoj podlozi i složen .5 kod kratkotrajnih radova. 2 metra. šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. sa obe strane. prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) .paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem. . zapaljivih i eksplozivnih gasova. . ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa . na kojoj radnik stoji.zabranjeno je ostavljati rupe. Pri podizanju. . MINIRANJE u iskopima bunara . ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas.na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila. a na prilazima postaviti znake upozorenja. . naročito pored pešačkih staza.po završetku radova .tako da se spreči obrušavanje. Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala. kanalizacije i tt vodova).krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min.ručno usipavanje komponenti iz vreća. . i betona . moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom. malter i dr.33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. saobraćajnica. . dok je bubanj u pokretu . mora biti na očišćenoj.silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina.) uz radno mesto zidara. pa tek onda nastaviti rad. radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda. blokovi.krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom. bez obezbeđenja i oznake. - 3.preduzima se sledeće: . Skladište građevinskog materijala . a odvoz iskopina se vrši stalno.radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa.vitlo za izvlačenje materijala. .nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka. materijal se obezbeđuje za jedan dan. primenjuju se mere ZNR: .kad gradilište menja položaj. . na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom.

montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije.ž . čišćenja i dr.mesto rada kraj jame . saobraćajnice za vozila i pokretne mašine.mora da ima radni pod. pri radu sa mešalicama. a ako je platforma visoka 3. postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm.dužina leđobrana je min.radnik koji gasi kreč u koritu . vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata . jame. postavljaju se na bezbednoj udaljenosti.. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima. Pri radu sa krečom. Za odmorište se izrađuju podesti. uzemljene i nulovane.stranice lestvi produžavaju se 150 cm. .leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge. struje. sa zaštitnim sigurnosnim užetom . postavlja se pored kreč. oknima i sl. i sl. Ako to nije moguće. gde je visina penjanja viša od 3 metra . betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta .Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. . GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI.. iznad podloge. 45 cm.34 ubacivanje u otvor predmeta i alata . a rastojanje 1 m. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. hidro zahvati.gradilišne staze i prolazi za radnike .stranice lestvi moraju biti na razmaku min. podrazumeva i radove na izgradnji silosa .krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom. vodovodne kule. - . radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare. Pri izvođenju radova na štemovanju betona. mora imati dugačku dršku. i radnik koji vadi kreč iz krečne jame . a moraju ispunjavati sledeći uslov: .zabranjena je.može biti maksimalno 10 metara. primenjuju se sledeće mere ZNR: .ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. . šahtovima. Upotreba penjalica preko 3 metra visine . koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu. trake. Zidanje svodova i lukova . pomoću sonde. 10 metara. Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg.do visine mah.alat za gašenje i vađenje kreča .bez zaštite od pada . Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja. za muškarce i 15 kg za žene. . udaranje čvrstim predmetima po mešalici. Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom . .prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm. primeniti dodatno uzemljenje .54 m. .75m.vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm.5 metara . 1. radi zaštite od prskanja i isparenja. montaža stepenica i sl. 16 cm. kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm. moraju biti obezbeđeni od pada u jamu. spravljanje maltera .udaljenost prečki od zida je min. VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra. obavezno je primeniti zaštitne sklopke.. rad sa kamenom i sl.na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm. Fabrički dimnjaci . moraju imati bezbedan pristup. . počinje na visini od 2. Za zaštitu od udara el. počinje na visini od 2 metra. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. po obimu. čvrsto vezan za stranice lestvi. . .korito za gašenje kreča .brane i ostale visoke građevinske objekte.između nosača leđobrana. . . udaljeni od glavnih staza i prolaza.radi pražnjenja odgrtanja.a ako je platforma visine 3-5 m.Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: .

na mestu izrade visokog objekta .skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom. Građa . penjalicama sa zaštitnim užetom.35 proizvodni placevi . stepenicama . Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve. .u blizini nezaštićenih ivica objekta . . skele ili oplate.izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji. metalnih delova i sl. . osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada. . eksera.prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost.b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu . radne i pomoćne prostorije. 1.5 metara. - 4. . zbog mogućih povreda radnka.delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima. . ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom. prolaza radnih platformi ili skela . pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine. koje obezbeđuje izvođač radova. Radnim prostorom. Radovi na visini .radni pod izveden u skladu sa propisima . izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu. Oplata se ne sme koristiti kao prilaz . . smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine.pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl.povremeni rad radnika .zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima. a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika. Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: . . koji nisu vezani za radove na visini. moraju biti na bezbednoj udaljenosti. Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge. prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom. Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju .a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu. ako ima: . dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu.prilaz mestima rada na visini. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: .Rad na visini . .) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine. zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama. . koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi . .po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu.na radnim podovima prilaza.pod opterećenjem možemo zanemariti. kosim rampama i sl.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone.c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min. . . tehnologiji izvođenja i merama ZNR . obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta.

za ravnanje.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : . . .bez zaštitnih cipela i rukavica. .kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane. 6. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm. Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature.sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem. na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama. ne smeju prolaziti preko glava radnika. .sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom.na ivicama višljim od 1 m. Okretni doboš za odvijanje armature .armatura u koturu do prečnika 12mm. moraju imati snižen napon do 42 volta. . moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl.prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati. pripremi (ispravljanje.Pri radu sa dizalicom : . staze za kretanje radnika. Slobodni krajevi žice za vezivanje armature . .iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu.armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru. 5. podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. radni podovi za ubacivanje mase u oplatu. ostavlja se zaštitna ograda.). utovaru .oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se. savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente. . Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: . . a na stazi za istezanje ne sme biti radnika.staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu. šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje. . moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja.sa razdrljenom. Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima.zabranjeno je čupanje armature iz gomile. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz. prenosu.električni uređaji za ugrađivanje betona . moraju se saviti.36 Oštra sečiva sekira. . pri nanošenju betonske mase. testera. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta. dleta i sl. radni podovi za prijem sveže mase. obezbediti osvetljenost od 250 luksa . Radnici na vezivanju tereta . Pri utovaru –istovaru dizalicom .kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla. može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima. .neutegnutom odećom.Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: .

lestve sa leđobranom. i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. moraju se postaviti prihvatne mreže. prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. dizaličaru znake daje obučeni signalista.Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. ono ne sme biti upereno u radnike. obradi i doradi.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika.Ovim dokumentom . . sa sigurnosnim užetom. način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta. vezivanju i pripremi za dizanje. a ako je preglednost loša. mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke. Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. Projektom montaže određuju se mesta za istovar. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR . pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih. 8. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . učvršćivanju. Otvori. instalaciju. prevozu. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. koji vise o kuki dizalice. zabranjeno je. nije bezbedno učvršćena. moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika. . Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). prilaza krovu . salonita . Kod krovnih pokrivača od crepa. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. dizanje i način vezivanja elemenata. istovaru. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova.37 prihvat sudova sa betonskom masom . postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. iznad slobodnih ivica . Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. radi utvrđivanja nosivosti. pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. 7. ne mogu postaviti zaštitne ograde. Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. svetlarnici i sl. kada se betonska masa doprema pumpom za beton. na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove. sud za prenos ne sme se pretovariti. lima i drugih materijala male nosivosti. postavljanju na objekt . nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju. Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. kod prijema betonske mase automešalicom. penjalice. ne sme se početi sa istovarom. Prilaz površini krova. mora imati spoljnje stepenice. fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati. mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. vrši se pomoću sigurnosnih konopaca. dizanju. radnik mora stabilno stajati na podlozi.

se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. Montažni elementi .urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje.se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. moraju se osigurati od pada. Mesto montažnih nastavaka . . . pomoćne naprave i pribor za dizanje. započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni. kao i za vreme rušenja. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu.da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi. dok se njiše na kuki dizalice.Moraju biti obrađene u projektu montaže. izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen.i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj. nosivost. .Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.38 Dizalica . Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja. gasne i električne instalacije. Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: . Montažni element se odvezuje sa dizalice . pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije . moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom.nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike. rušenje i uklanjanje delova i materijala. prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. pravac i brzina vetra.da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice. Pre početka rušenja. Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne. Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi. PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: . Priprema.da je vezivanje izvršeno ravnomerno . NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela.i mere ZNR. utvrđene granice zone opasnosti . Susedni zidovi. vozač kamiona ne sme biti u kamionu. postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže. .loženje vatre u objektu je zabranjeno. . koji čine celinu sa zidom koji se ruši. bez njihanja. kanalizacione. redosled radova. ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje. Za vreme pripremnih radova . Radnici na visini. obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. Pri utovaru i istovaru. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. 9. Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije . Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže. . .da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima.tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja.Za vreme pripreme . postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče. . moraju biti u skladu sa JUS.

izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS. Valjak za hod unazad.5 puta većem od visine objekta. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. Kotlovi za zagevanje. moraju imati poklopce. ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. Zahvatanje vrele asvaltne mase.ako se pojave . Izvlačenje betonskih stubova . zagrevanje u otvorenim sudovima. nosači. Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . peskom i sl. pomoću koga se prenosi vučna sila. koriste se posebne kuke. Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima.tako da je radna mašina na odstojanju 1.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . ima azbesta. Jačina na kidanje čeličnog užeta. je sa čvrste radne platforme sa ogradom. Butan. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. Prolazi za radnike. Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine. Podzemne vode . mora biti tri puta veća od vučne snage mašine. Ako materijal koji se ruši. asfaltne mase. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. mora imati retrovizore i pregled sa obe strane.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. 11. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. 10. Rušenje . na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma.Zabranjeno je . katran i sl. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. sprečava se da prašina dospe u okolinu. Ručni prevoz vagonetima. z bog sprečavanja prenošenja požara. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? . Posluživanje uređaja. kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. a ne sme se gasiti vodom. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. može se izvoditi kad se oslobode od materijala. mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća. mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. rampi i čekrka.bez obzira na količinu. vagoneti moraju imati kočnice. dok je drobilica u radu.Kad je kolosek na nagibu. Kod rušenja guranjem. vršiti pomoću za to izrađenih sudova. Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. potkopavanjem zabranjeno je. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta. a radnici se štite respiratorima. Rušenje miniranjem . primenjuju se posebne mere zaštite na radu. Pri rušenju višespratnih objekata . Za odglavljenje kamena . između drobilice kamena. odećom i obućom za ovu namenu. izvode se sa skele. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi. Demontirane grede. mora biti minimum 1 metar. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora. uz projektnu dokumentaciju. obezbediti dovoljno rastojanje. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala.39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata.. teški i glomazni delovi.

mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže.40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. ne sme biti klizava od blata i ulja. . obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom. na zamajcu. Za prilaz na radnu platformu. na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda.na spoljnim ivicama zamajca. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta. .Može se penjati samo jedan radnik. Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub. Kada se radovi izvode na plovnim putevima. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. Spasilac mora biti obučen za spasavanje. izgradnja stubova kliznom oplatom. vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj. Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi . MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: . postavljanje radne cevi u vertikalni položaj. . može se koristiti kao radna platforma.montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. moraju biti sadržane mere ZNR. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć. ukazivanje prve pomoći. Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi.Ova dokumentacija i mere ZNR . a voda je dublja od 1. zabranjen je pristup radnicima neplivačima. Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu . je postavljena zaštitna ograda. propisanim stepenicama. primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti.5 metara. koje moraju biti ispitane. ako su ispunjeni uslovi: . postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče. Prilaz po terenu . određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS.pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. iskop zemljišta. dok je teret u vazduhu. Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom. koja se utiskuje u zemljište . pomoću radne cevi. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta. Kada se radovi izvode na vodi. betoniranje i ugrađivanje betona. spuštanje otvorenih bunara. ne dođe do pomeranja i pada. Za vreme magle . oslonci toranjske i kranske dizalice. a donji kraj drži radnik. Površina ovog uređaja. 1 metar duže od radne visine.radnici koji se nalaze na uređaju .Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe. mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata. koriste se mornarske lestveod užadi i prečki .su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta. .pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova. Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija . kao što su radne i noseće skele . pomoću visećih skela i sl. oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije. Pri radovi ma na tekućoj vodi. Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika. Dužina lestvi je min. Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme. mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. postavljanje armature. ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo.uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja .

ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara .na radni platformi. . a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi. dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi. .spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala. Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi. a za uređaje 42 volta. . - 12. Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima. . iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala .redosled i opis demontaže opreme. . kada se uz upotrebu pumpi .u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi. u kom svaka faza rada. .pored radnikase spušta i čelično uže dizalice. Pri ulasku i radu radnika . izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom. pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom . koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . .u toku boravka u cevi. OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. . . kada drugačije ne može da se savlada priliv vode. dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru)..organizacija rada i radnih zadataka . mora imati propisane posebne mere ZNR.obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu.tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu. voda može iscrpeti iz bunara.tehnički opis i prikaz izgradnje kesona. u radnoj cevi . Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar. . . . čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu.pre ulaska se spuštaju lestve. obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi.unošenje. iznošenje materijala i alata.tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu.obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima. sa bilansom težina. . većim od atmosferskog. . a na suvom se iskop vrši ručno. mere zaštite su: . da ga u slučaju potrebe izvuku.za donji kraj sigurnosnog užeta.41 ako se unosi el.radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta . Proširenje donjeg kraja šipa. mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja. spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode.detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu. obavezna je upotreba šlema. . rad i izlazak.za vreme rada u cevi. a sredina se vadi mašinski.dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta. od prevrtanja i sl. vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu. POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . u plićim vodama. Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno . . Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova . za slučaj potrebe hitnog izvlačenja. i da su osigurani od prodora vode. Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije . moraju imati snižen napon do 42 volta. dizaličar mora biti u kabini. vrše dva radnika na platformi. a gornji kraj je vezan za platformu. instalacija i uređaji u cev .svakog radnika.ulazak. radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje.

odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je. - . a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: . mehaničara. vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0.ne smeju raditi u kesonima. dežurnih električara.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi. ako su zdravstveno sposobni.nadzor nad radom radnika.. oboljenje organa krvotoka i disanja.2 metra. oštećenu bubnu opnu. ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku. kao rezervni mora postojati dizel kompresor. vertikalni cevni prolaz.sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad. Upotreba kesona preko 30 metara dubine.Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina.kada je nadpritisak u kesonu . Visina od donje ivice do tavanice kesona .kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar. obezbediti rezervni način komunikacije..(keson). Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha .1 bara nadpritiska. mora biti min 2. moraju postojati klapne . radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta.vazdušna kupola(deo radne kupole). Sa spoljnje strane kesona . MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: . . vreme zadržavanja radnika . koji mora obezbediti min. brodarski radnici. izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore. .U kesonu i vazdušnoj komori. iznad1 bara.cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona. Keso ima ugrađen sistem za provetravanje. obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha. a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. linije . .42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima.vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) . Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta . Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c . . moraju imati veštačko osvetljenje. Radnici koji imaju gnojni katar u nosu. nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom. skloni gojaznosti i piću.kesonska komora. vazdušna komora i pretkomora.i nepropusan je za vazduh i vodu. vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta.Za slučaj kvara tel.na otvoru kesona na plafonu. upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. osvetljenost mora biti 120luksa. U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka. . pod povećanim pritiskom.kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon.a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl. Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. mogu obavljati radnici do 45 godine starosti . Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta. 30 m 3 čistog vazduha po radniku. . zapaljenje srednjeg uha. obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista. a ostali uređaji sa naponom do 42 volta. mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara . mora imati ručnu baterijsku lampu. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom. MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . tesara. Svaki radnik u sistemu . Keson.

Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja. za svakih 0. Kad se u tunelu pojavljuje voda.opis organizacije radova. Podzemna voda koja pritiče u tunel . .pomoću kanala. Zaštita od obrušavanja . . vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta . dužina nezaštićenog dela .opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova. konzumirati alkohol.tehnički opis faza građenja i teh.podgrada sa oplatom . Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja. Projekat o građenju tunela mora da sadrži: .9 bara.opis redosleda radova i radnih operacija. duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na.Električni vodovi.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta. Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama. Podzemnu vodu koja pritiče. el. Za upotrebu eksploziva u tunelu. ne sme biti veća od kraka iskopane mašine. izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR . tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. . 15 metara od čela iskopa.Za vreme nepogoda. Pre polaska na rad. ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika. cevovoda. Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu. pumpi. Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . mora biti min.propisima u rudarstvu. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha.6 metara u širinu. kao što su tuneli.5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi. mora se odvoditi iz tunela. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr.5 metara na delu tunela gde su završeni radovi.6 metara u visinu i0. U području čela iskopa i u zoni min. Čist otvor prolaza za radnike . Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom. tako da ne potkopava podgradu. ne treba zaptivati . izvodi se za slučaj nestanka el. koju obezbeđuje izvođač radova. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade. a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena. .1 bara nadpritiska. .nego odvesti kanalima i cevima iz tunela. O ispitivanju se sačinjava zapisnik. kolektori.2. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. jarkova . opis radnih operacija. mere. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru. zidove i saobraćajnice u tunelu. struje. a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor. 1. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. galvanskim odvajanjem i dr. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima .43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara.Zabranjeno je pušenje. miniranje sa električnim palenjem se ne vrši. - 13. Za pritiske preko 1. .3. trećeg 2/3.Električna rasveta u tunelu. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva. radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom.

premeštanje i sl. izrada prilaza. za upozorenje radnika. ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava. krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. . mora biti oslobođen od nadzemnih. damperi i sl. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. obezbeđuju se zaštitni zidovi .aktiviranje eksplozivnog punjenja . delovi moraju biti lako zamenljivi. pad ili uspon podloge i druge mere ZNR. 15. . mora da obezbeđuje.kontrolu posle izvršenog otpucavanja. . Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti . propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova. kojim će se propisati: brzina vožnje. valjci.. .način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje. Čišćenje . . . utovarivači. radnih platformi. . svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom.bušenje rupa.44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima . . rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. . 14. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju. mora biti osiguran. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila . skela. Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. u njima se ne smeju prevoziti radnici. skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe. nagib. istovar. buldožeri. . Preko kabine radnih mašina .pristupni put do mesta rada uređaja. . ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi . upotreba opreme. dovoljnu čvrstoću kolovoza. . i sl.mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad . zaštitne platforme.obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa.radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla.postupak posle otpucavanja sa merama ZNR. . udaljenost od ivice kosine. mora biti izveden na osnovu posebnog projekta. odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. podzemnih i prizemnih smetnji. zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. da se ne stvaraju opasnosti po radnike. Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije. Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri.manevarski prostor za mehanizaciju . popravke i sl. Uređaj. izvođač radova mora obezbediti: .punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. nadstrešnice . iskopa i sl.ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. gabarita puta. o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima. .pripreme za bušenje rupa. Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu .način transporta kroz gradilište. najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije.

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

) Vagoneti sa preklopnom korpom. postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el.Uzdužni nagib do 20 %. elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora. struje . 20. uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice. Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač. instalacije na gradilištu. Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač. Okretnice za vagonete. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. ak ojza to postoji potreba.48 19. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača. signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl. Električna instalacija na gradilištu . Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja.Na krajevima koloseka. smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. napr. zabranjena je.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina.5-1. samo ako su kolosek.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. struje. može biti povereno radnicima. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode. razvodna tabla.Vožnja radnika u vagonetima. Rukovanje ULT-om i damperom . Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%. ne sme biti manje od 10 m. stub. temperature okoline. održavati i uklanjati samo stručni radnici. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. koji ima montažnu zadnju ploču.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača. gradilišnih saobraćajnica. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja.8 metara od poda. mora imati bravu ili kućište . Uređaj za rastavljanje napajanja . profil šina i sl. Zaštitne mere od opasnog dejstva el. moraju imati ispravne kočnice. alata. . Prevoženje . Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . Kvačila za spajanje vagoneta . prolaza za radnike i sl. sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima. moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja. sa jednog mesta. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el. utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima. a spreda vrata. obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . koje se zaključava. za prevoz materijala.Dimenzije pragova. komandni pult. moraju imati osigurač.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja. metalnih i nemetalnih sirovina. materijala na gradilištu. tako da sredina kutije bude na 1. moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. razmak. Ako je stub metalni. Kolosek za šinska vozila . koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. za prevoženje građ.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. Priključivanje el. koja pokrivaju prednju stranu. mora biti čvrst branik(od pragova i sl.

Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika. ako se ovo ne može obezbediti.eksplozivnoj izvedbi. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata . armaturom.metalni delovi objekta povezani na uzemljivač. skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima .Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. . liftove. U uslovima velike provodljivosti poda i vlage . motorima.5 metara iznad pešačkih prolaza. električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv. . .5 m.krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala. instalacije na gradilištu . alat može se koristiti na otvorenom . kranove.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: . Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih . delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode.ako postoji el. Visina prostorije za smeštaj boca je min 2. istovarati . koji se obezbeđuju zaključavanjem. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR .kao opasne materije .5 metara iznad radnih mesta. 21. Nastavljanje provodnika.spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. i zapaljivih materija. U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama. Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. mašine i uređaji .vrata na objektu moraju biti zaključana. Privremene el. Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. prašine. svaki gas ima zasebnu prostoriju. imaju zaštitu na el. disu gas i sl. mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti . Izuzetno. . mogu se prevoziti . na otvorenom prostoru. TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik. poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata. podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima.5 metara od poda .Uključivanje.na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. . alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem.isključivanje ručnog alata. Prenosni ručni el.2.eksplozivnih. . postavljaju se za dizalice.zaštićen od atmosferskih uticaja.objekt nema veštačko grejanje. Dodavanje alata sa uključenim el. nema prozore . a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida. koja se otvaraju u polje. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil.transportne trake i sl. motorom je zabranjeno .6 metara iznad kolskih prolaza. ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje. osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom. . a prolazi i prilazi sa 80 luksa.izdvojen. .nagrizajućih materija i sl. Kabel prenosnog alata . mora se sniziti napon na 42 volta. vlage. Mesta rada noću. sa odeljcima za pune i prazne boce. ako je klase II i III. o čemu se vodi propisana evidencija. .2metra a površina poda u skladu sa brojem boca. gde može doći do povrede radnika. . Električne instalacije i uređaji.49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje. tako da visina bude: . moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa. može biti manja od 2.3. kao i hodanje sa uključenim uređajem. vrši se samo kad je prekidač isključen. samo preko produžnih i razvodnih kutija. uređaje. . Na visini od 2. Građevinska oprema. visina iznad radnog mesta .

adresu . . . pokriva se daskama i sl. otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: . dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' . rukavicama. telefona radne jedinice. sa šifrom osnovne delatnosti . prezime i stručnu spremu odgovornog lica.Ako odeljak nema krov.u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja .naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova.naziv i sedište naručioca radova. . . VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA . kojom izveštava nadležnu inspekciju rada. kada se u prostorijama. usklađenim sa navedenim propisima.zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta.rukovodioca radova. koja nisu namenjena za to. datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa . broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. izvođača.50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči.prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta. kao i rukovanje sa zamašćenim rukama .ime. ako postoji. Unošenje masnih materija . i ne preduzmu mere ZNR. sa posebnim odeljcima za svaki gas. pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena. saobraćajnica i prolaza.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama .provetravanjem prostorije. gde je i kad i pod kojim brojem registrovan. skelama i drugim mestima . jamama. alatom i opremom-zabranjeno je.Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se.sa istim gasom. po prolazima . ime. stepeništima. . Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima.naziv i sedište izvođača radova sa adresom. Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove . . Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. Eksplozivi i eksplozivna sredstva .naziv.datum ugovorenog početka i završetka radova. 22.kao i druga sredstva koja troše kiseonik. čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva. boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha. . Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja .Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova. Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka.naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode. koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi. sadrži: . Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja .zabranom ulaska radnika . Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje.naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt. . Zabranjeno je ostavljanje boca.sa stabilnim stalcima. zadnju poštu i br. mora se obezbediti .Po završetku rada. 10 metara od otvorenog plamena. . posle smene .

cevi vodovi)? 2. prese. kompresori. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. gipsa i kreča? 10. firnajsa. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE . bačve i rezervoari. Mere zaštite na mašinama . prese. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. List FNRJ'' br. Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji cementa. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16.)? 6. silosi za suve i čvrste materije.transportni uređaji. glicerina i kozmetičkih sredstava? 14. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena . Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23.51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl.. bačve i rezervoari. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19. proizvodnja superfosfata.transportni uređaji. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. kompresori. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. sušare. gotovih uljanih boja i lakova? 13. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. 9) P I T A NJ A 1. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti.? 3. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. Mere zaštite na mašinama . autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18.

tako da opasna mesta. emajl i uljane boje. sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska. sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara. kojim se sprečava opasno povećanje pritiska. mora imati manometar u ispravnom stanju.autoklavi.snabdeveni poklopcima . . mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju. Svaki sud pod pritiskom . Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove. moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni.građeni od metala i dr. . moraju u pogledu materijala. poklopcima i sl. mora biti označen na manometru. sa prekidačem . moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak.čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge. odnosno vadi prerađeni materijal. . . .Zabranjeno je naglo kočenje. Svaka centrifuga mora imati kočnicu .snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. onda i dva puta godišnje. koristi se glicerin + voda. Ako u presu .Manometri . mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja. Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju.najveći tovar (kg ili m3) . ne smeju se podmazivati mineralnim .široki najmanje 45 cm. kao što su puževi.52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac. načina gradnje proizvodnje i opreme . AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom. valjci. ventil sigurnosti.Najviši dozvoljeni pritisak . moraju biti . odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. Masa koja se obrađuje . ne smeju se nalaziti mostići za prelaz. rešetkama. ako su na otvorenom prostoru . odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu. ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja. koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje . Na svakom kompresoru . Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama. dok poklopac nije zatvoren. otvori za punjenje i pražnjenje. moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima.stalno održavani u čistom i suvom stanju. mora biti zatvoren. nesagorivog materijala. mora postojati ispravan manometar . mešači za vreme rada . moraju biti: . Kompresori za kiseonik i azot dioksid .godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama.dozvoljen broj obrtaja . Bajonetni zatvarači autoklava . . životinjskim i biljnim uljima.ne mogu rukom da se dohvate. a ako radi više od 12 sati dnevno. za vreme rada dođe materijal.

osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz. radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala . dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi. čekrci. Sudovi pod pritiskom. Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska. mogu biti: .Svake treće godine. Periodični pregled i ispitivanje . Dok je autoklav u radu . moraju biti u ispravnom stanju. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija. ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju . za vreme opravke . Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . moraju biti: . Dizalice . . TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri .tečnosti. moraju biti postavljeni tako na autoklavu. 2.premazani odgovarajućom bojom i označeni. da sadržaj ne ometa njihov rad. a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska.učvršćeni na oslonce . Pregledi i popravke . moraju biti osigurani . mogu se vršiti . Aparati za vakum . u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica. . sušare.evidentiraju se u knjigu dizalice. Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta .moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. Manometri i sigurnosni ventili . postaviti natpise o sadržini i merama zaštite. očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. slavine .Ako su gasovi i pare štetni i opasni. moraju biti. i sl. tako da se postepeno otvara. . mali bageri .postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah.? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) . pored ventila sigurnosti. ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska. . Po završenom procesu . CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali . ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti. silosi za suve i čvrste materije. Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično. kada je uređaj isključen. se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak. Teretnim dizalicama .vrši se svakih 6 meseci . dizalice. transportni puževi i sl. Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . sa ispituje unutrašnjost suda. Cevovod. tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti.postavljeni tako da su pristupačni. da se cevovod može širiti i skupljati. vitla. zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima. moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak. tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije .Ovaj interval se može i smanjiti.snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama. a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda.53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt. Radovi na opravkama i sl. moraju biti postavljeni . . zatvarač sa zavrtnjevima se otvara.smešteni pod zemljom. ne smeju se prevoziti ljudi.

Pri otvaranju čepova na bačvama . koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju. koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu. Otvoreni silosi sa košom. a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi .Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti. u kojoj se suši lakozapaljiv materijal .drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. . . ugrađenu na vrhu . gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir. ne smeju se zadržavati u sušnici . mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. Na ovakvim sušnicama . a ako su od stakla . moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala.ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa.Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih. kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje.54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara.Ako su pare i gasovi . kao i potrebni termometri . moraju imati cev za punjenje . da se izjednači pritisak.Čep se otvara oprezno . snabdeveni stepenicama i platformama . a naročito kada se suši. moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti. koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . Burad za skladištenje kiselina. i nepropusnim za vazduh. iz kojih se materijal uzima sa donje strane. vakummetri. Ćupovi i baloni za kiseline . pregledati ih da u njima nema vode. parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha. štetni. uz primenu posebnih mera ZNR. koriste se silosi . Rezervoari za opasne tečnosti . za radove na visini. Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje. prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. u rasutom stanju .strujanjem toplog vazduha . Lica koja opslužuju sušnicu . učiniti neškodljivima. ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv.. kojima se može prići svakoj strani silosa. 3. moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . Ako je neophodno da radnici uđu u silos .nesagorivim materijalom. ali da ne može propasti radnik. a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe. moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . Generatori toplote.Ne smeju se slagati jedni na druge. moraju se pre ispuštanja u atmosferu . radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice. radi izvlačenja u slučaju potrebe. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU . onda ceo sistem mora biti zatvoren . - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. sa gornje strane. i sl. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije. za lak pristup. moraju se primeniti mere ZNR .radnik koji ulazi u silos . moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. a cev za pražnjenje na 15 cm od dna. moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: . Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama.Pre punjenja praznih sudova.

koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%. Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom. TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi .naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom . ugljena prašina). RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu. obrada kamena. i dobra lokalna i opšta ventilacija. preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. kiselina i lužine. sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas. koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. živa i njena jedinjenja. od metala . sa bezbojnim staklom debljine 2.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) . . pomoću detektora.Pri radu u finoj i štetnoj prašini . moraju biti hermetički prijanjati za lice.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. moraju se koristiti gumene rukavice. a sastoje so od gumenog okvira .van objekta na bezbednu udaljenost. i za zaštitu od svetlosnog zračenja . debljeg platna.naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike.Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. arsen. radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: .55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa. cinkoksid. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja. koja je grublja .naočari sa ramom-kutijom .Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole. mangan.sa otvorima za ventilaciju. zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline. vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. mora postojati ručna i svetlosna signalizacija. cijanidi.5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm. plastike . Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi.Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom . olovo. azbesta. . para i gasova. štetne prašine. moraju se koristiti zaštitne rukavice . crvena boja za-ugljenmonoksid. koriste se i azbestne rukavice.U zavisnosti od veličine čestica prašine. trinitrotoluol. od vrućih materija. Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare .naočari protiv otrovne prašine.Pri pojavi štetnog gasa. . Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima . moraju se kontrolisati na nepropusnost. koriste se različiti filteri. kože sa providnim staklima debljine do 3 mm. m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom. Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima . koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom). Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima . ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama . bromati. otporne na te materije. soli barijuma. gde je koncentracija kiseonika ispod 16%. .izrađene od debele kože . jetkih i nagrizajućih materija .

niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom.asfalt. ložište se pre upotrebe provetrava . u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. reznim pločama.. mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom. Pre ulaska radnika u komore . koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki. . Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam .proizvodnja superfosfata.materije koje nisu isparljive. 4. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom . metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama .Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni. ako je temperatura iznad 500celzijusa. dizel gorivo. Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja. mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva .Pre paljenja peći na lož ulje i gasove.petrolej. lakove. uljani lakovi. tečnosti do ložišta peći. Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom. boje sa organiskim rastvaračem . mora biti prostrana .56 Nagrizajuće kiseline . ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. sušenje i pečenje. već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča. koji je sa spolja obložen i ojačan. lužine.aceton . . benzol . Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći . moraju biti od nezapaljivog materijala. moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje. Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje. sa krovom bez tavanice.moraju biti snabdeveni . elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima. vrata i prozori . etar i sl.i ventil za automatsko zatvaranje gasa. moraju biti od jakog olovnog lima. promaje ili da opadne pritisak u cevi. . koje se zagrevaju gasom.u slučaju gašenja plamena. petrolej .Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. prašine i gasova. koji su sadržavali: . u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju. alkohol . karbolno ulje i sl. Cevovod za peći . Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja . moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. radnicima kod piritnih peći i turmova. Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje . zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova.Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike. O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita . 5. Radi razblaživanja. Prilikom sečenja plamenom. sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote.uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme.Prostorija za orošavanje. mora se isključiti dovod struje do grejača. ne sme se ručno sipati gorivo. dva puta višlja od piritne peći. Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija. oko peći za žarenje . mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti . te moraju imati zaštitna odela.Zidovi . ne sme se sipati voda u kiselinu.materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina . katran. naročito se ne sme sipati benzin.lakozapaljive tečnosti.tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje.Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. ne smeju se raspoređivati na takve poslove. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . pod .užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana. osim na kratko radi intervencije . koje se prospu po podu . Cevovod koji dovodi lož ulje. mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača. Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja .U peći i ložišta.benzin. gumene rukavice i gas maske. dizel gorivo i sl.

a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata. Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline . Uprostoriji gde je smešten reaktor . a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama.moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina. rukavice i radnu odeću i obuću. gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor. mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. respiratore protiv prašine. a mesto isprati vodom. te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. gas maskama sa odgovarajućim cedilom. dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . . Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina.Na mestima i uređajima . kao i azbestnim rukavicama i keceljama. gumene rukavice. u kojima kaplje rastvor lužine . PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra .visine najmanje 25 metara. gumiranim čizmama. moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona. moraju biti od keramike . rastvorljiv u vodi. koji je veoma otrovan i teži je od vazduha. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) . 6. gumiranim rukavicama .57 gumiranim odelima. Radnici u ovom pogonu .Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat. mora postojati dimnjak . Samo ako to potrebe nalažu. Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli . iznad bazena.Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama.Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu.Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. moraju imati gumirano zaštitno odelo. prave se mostovi za prelaz. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) . za zaštitu od sumporne kiseline.kace za kristalizaciju plavog kamena . respiratore i gumene čizme . kožnim rukavicama i gumenim čizmama . Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . . 7. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . pri čemu nastaje super fosfat. PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat . Bazeni. mora se odmah popraviti . AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova. mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina.

ne sme se puštati u okolni prostor. moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. 9. Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće. naročito kad je pod pritiskom. a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane. da se spreči stvaranje acetilena. Ove peći moraju biti termički izolovane . mora biti mehanizovano. Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . moraju se uređaji hermetizovati . Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine. da se spreči stvaranje eksplozivne smeše.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. radnici moraju nositi respiratore. Ubacivanje sirovina u električne peći .Za rad uz ove peći . u mlinovima i sejalicama. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo . 8.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice. a gde to nije moguće . U silose i prostorije gde ima cijanamida . Prašina od uglja i cementa . koji se potom melje. zabranjena je upotreba alata koji varniči. Radnicima koji rade kod peći . koja se razvija iz vertikalnih peći. ista se mora oprezno i postepeno otvarati. Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina. moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice. gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline. mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi. moraju imati odušak. radi odvođenja toplote iz radnog prostora. takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama. postaviti štitove. uz dodavanje azota. na temperaturi od 1500 stepeni. mora se odvijati u zatvorenom mlinu . koje se više ne koristi. na istoj temperaturi. . moraju biti obezbeđena sredstva LZS. mora biti mehanizovan. U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . radi dobijanja klinkera .ekrane za zaštitu od zračenja toplote. koji se melje u prah i dobija se cement. Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . već se moraju taložiti pomoću filtera . da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena. gumenih rukavica. moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije. koji se prži sa koksom na 20000C. Prenos materijala od peći do drobilice .azota . radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura. Punjenje koševa i silosa. Mlevenje kalcijum karbida . radnici moraju imati respiratore. mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija .58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . Uovim odeljenjima. radi dobijanja živog kreča (CaO). ferosilicijuma i ferohroma . gumirane kecelje.Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča . i dobija se kalcijum karbid(CaC2).U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena. Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. Mere zaštite pri proizvodnji cementa .Otvoreni deo električne peći . Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži. da se spreči širenje prašine. pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . Usijana masa cijanamida. ciklona i sl.poklopac od lakog materijala. za kalcijum karbid u prahu. mora biti zaklonjen štitom od lonaca. bazira se na prženju krečnjaka. obzirom da rade sa vrućim materijalom . da se preči zračenje u radni prostor.u prisustvu neutralnog gasa. mora biti mehanizovano i proces hermetizovan.Radicima koji pakuju cement .

moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine . Prostorije u kojima se melje. 11.Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala. Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja.Za proizvodnju mineralnih boja . zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače. sa kojima gradi eksplozivne smeše. stakleni prah i želatin.sumpor i ostala jedinjenja. jer se radi o oksidacionom sredstvu. pesak i sl. prosejava i pakuje gips . Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju.59 radna obuća i odeća i respiratori. 20 metara udaljeni od skladišta. da se mogu svakodnevno preti i čistiti.Čist proizvod je olovno belilo. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija. za zaštitu od oštrih ivica . koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS. koristi se i cink . Priprema i prerada (usitnjavanje . PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala . moraju imati i zaštitne kapuljače. vrši se čišćenje pogona. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte. U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara.želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje. da se spreči nastajanje olovne prašine .Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji. da se spreči uzvitlavanje po vazduhu. mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara .U prostorijama za rad i magacinu. u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene. Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa.Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. krečnjaka (CaCO3).radnici pored zaštitne odeće i obuće . Podovi i zidovi radnih prostorija. pa mu se dodaju ostale primese. odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora. Najmanje jednom nedeljno . parafinom. kamena.da se ne zagađuje okolina. i ostalim zapaljivim materijama. sirovina za proizvodnju i sl. Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti . moraju imati zaštitne maske ili respiratore .Ventili za ovaj uređaj moraju biti min. pri čemu se dobija živi kreč (CaO). bez organskih primesa. moraju imati hvatače prašine i taložnike . vazelinom. uređaja mašina i sl. Kalijum hlorat . . koja je otrovna. kao oksidans . Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja .Otpaci od olova. Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja. moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . koja se moraju taložiti i neutralisati. ojačane kožne rukavice . Prostor oko peći . mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. Pri izradi glava šibice. Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. ZnO. 10. sumpora ili njegovih jedinjenja.Pri ručnom utovaru .Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti.

kecelje i štitnik za lice i oči. pod mora biti što češće pran. 14. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . putem. 12. vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. firnisa . kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose. Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi .Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova. zaštitna odeća i obuća i zaštita lica . moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. u većoj masi materijala. koji se izbacuje u atmosferu. koji ako je nekontrolisan . Veliki broj boja i lakova su monomeri . Magacini lanenog ulja . transportne trake.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: . paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. nakon ekstrakcije glicerina. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna . moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje. . Radi zaštite radnika u proizvodnji . zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode. Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . pročišćava vazduh .razvija se egzoterman proces. radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. očima). da ne dođe do trenja i požara. a potom dodatnim spaljivanjem gasova. zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena. zbog mogućeg klizanja. Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara. koji su obično organski peroksidi.dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja. moraju se podmazivati . Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. drugi naziv je ''firnis''. može dovesti do požara. Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu.Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa. zaštitne rukavice. Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora.Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti.60 Delovi mašina. Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda .neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna. glicerina i kozmetičkih sredstava. 13. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama . jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima . izaziva opekotine po koži. vrši se isključivo pomoću vodene pare. tople vode ili indirektno el. Opasnosti za radnike predstavlja.od prskanja kapljica. moraju se smestiti u posebne prostorije. Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom. što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi. Pri izradi nitroceluloznih lakova .Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača .Grejanje ovih prostorija . pužni prenosi. te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. moraju se primeniti zaštitne kecelje. koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja. . gotovih boja i lakova . Radne prostorije .? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. zaštitne rukavice . pomoću vizira.

nakon čega dodavanjem kvasca . .eksplozivnoj izvedbi.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija.Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. parafina i aromatičnih ugljovodonika. u odeljenju destilacije . mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. kao i ostale zapaljive tečnosti.zbogsamopaljenja. Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte . pšenice. izomerizaciji i sl.Frakcije se podvrgavaju krekovanju. mora postojati vatrogasna jedinica. Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću. te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija.Po potrebi . U krugu rafinerije. . zbog velikih količina ugljen dioksida .U prostorijama gde ima puno para špiritusa . moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka . Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira. što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija. te postavljanje automatske dojave i gašenja požara.Po završenom procesu vrenja . odnosno moraju imati hlađenje vodom.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. benzina ili benzola. obuću. frakciona destilacija. Svi cevni vodovi . što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima . Sledeća faza je ljuštenje semena. manometri.Hidrolizom . Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika. melase iz repe i sl.re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. olefina. koji čine tehnološke procese: separacija. potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti.5 m. moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću . nikako komprimovani vazduh. onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv). Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. pristupa se destilaciji alkohola. Nepoželjna emisija opasnih supstanci . dizel ulje-gorivo. uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju. najmanje 100 metara. Svi nadzemni rezervoari .alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80). radi odvođenja nastalog sumpordioksida. 16.Ako se koriste gasovi pod pritiskom. maziva i bitumen . 15. moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja. reformingu.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri. mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom. kukuruza . ako nisu ukopani u zemlju . nastaje alkoholno vrenje. zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) . pri čemu ostaju rafinerijski gasovi. moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. pumpe moraju biti u protiv. Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja .seme se suši u sušarama.skrob prelazi u šećer . uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom. koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka. mora takođe postojati veštačka ventilacija. tretiranje frakcija i blending.61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima . polimerizaciji . Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . 2. U velikim pogonima špiritana. petroleum. Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte. koji se neutrališu. da se vlažnost zrna smanji ispod 14%. Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima . zaštitu lica i očiju.

Finalni proizvod. pri čemu bi došlo do varničenja. jame šahtovi u sistemu za pranje repe . moraju bitiograđeni ogradama . postavljene rešetke. da se spreči uključenje . da se može prati. 18. takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela .Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda . nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina. a sa spoljnje strane . preostala masa se kuva i dobija se želatin. zabranjeno je pušenje .U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? . dovoljan broj hidranata. ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka . gumene rukavice i po potrebi respiratore.Pri ovoj proizvodnji. moraju imati sve potrebne merne instrumente.Transportne trake i kanali takođe. koja se lageruje u velikim naslagama. gde se pretvara u rezance. nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera.gumene čizme. na uređajima za proizvodnju. a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno. moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje. U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase . opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode. 20.Kanali za smeštaj i plavljenje repe . moraju biti ispravni termometri .Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija. počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina . što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije. zbog dezinfekcije i pranja. a pristup radnika do vrelih delova.od prljavštine i kreča. U toku rada ekstraktora . 19. pare. na temperaturi od 140 stepeni celzijusa. da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza. paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza. akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje.etar.Rezervoari za smeštaj etil alkohola . u bazenima za kvašenje. gumene rukavice . palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe . sprečen zaštitnim ogradama . pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . zatim se pere uz upotrebu velike količine vode. šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima.Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice. moraju biti vidljivo označeni . a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. Sledeća faza je pranje sirovine . moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata. nastaj eetil. moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika.62 17.Radi sigurnog praćenja procesa . a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore.Radnici u tom delu proizvodnje. za gašenje vodom. Rezervoari sa etil etrima. a cevovod mora biti nepropusan. manometri i pokazivač nivoa . Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . moraju biti osigurani od pada radnika u otvore . Svi kanali .zbog nepažnje ili slučajno. da se spreči pad radnika u opasnu zonu. Nakon ekstrakcije masti . a cevovod se mora kontrolisati. gumirana odela. moraju imati gumene čizme . Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom .

63 O: Pri proizvodnji tanina . radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. pare i dejstva lužine. Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. Mašine za zarezivanje pragova . moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. moraju biti udaljena min. izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. Uređaji za nitrisanje . Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči. moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju. da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. viljuškari i dizalice . koja je zapaljiva i eksplozivna. benzen . koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . te otvore za prinudno ispuštanje smeše. koju čini sirćetna kiselina . ugljen –monoksid . nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam. u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. Radnicima kod rada na retortama. manometre. da se dobije piljevina . toluen. zaštitne kecelje . Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode . te može doći do eksplozije.moraju biti zaštićene. te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. i fenoli. U ovim magacinima. Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka .Smešu za nitrisanje . da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. prva faza je usitnjavanje drveta . Sušare za nitrojedinjenja . moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. a za zaštitu od vrele vode i sl. tečnu fazu . odgovarajuće maske. terpeni. štitnik za lice. a u slučaju pojave štetnih gasova. te da se proces što više hermetizuje. ugljen – dioksid. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu. radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje. ako proces postane isuviše egzoterman . kožne kecelje i kožne rukavice. Sušare i uređaji za sušenje celuloze . Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta. čini sumporna i azotna kiselina. Opasnosti po radnike . ksilen. Kod ručne manipulacije drvenom građom . da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova . koji nastaju u procesu proizvodnje. rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. Kod proizvodnje-suve destilacije drveta . 50 metara. Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline . 21. krezol. U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta. Magacini drvne celuloze i pamuka .Kazani za impregnaciju . mora postojati automatska dojava i gašenje požara. . Opasnosti po radnike . transportne trake. i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata.

Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa . proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom. bez upotrebe prirodnog kaučuka. guma. vazduh prolazi kroz prečistače . sa lakom krovnom konstrukcijom. 23. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola.Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno.64 22. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije. ili od drugog materijala . ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. hod unazad. moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara. Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu. čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala .U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom. mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju. bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem.Pri procesu prosejavanja gume .Guma se u novije vreme . Cevovod za različite vrste gasova. azot i ostali gasovi. nogom. U jednom skladištu . Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi. radi odvajanja vodene pare . moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda . napravljena od nitroceluloze i kamfora. Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca . Mlinovi za usitnjavanje stare gume . a dve glavne komponente su mu nopren i butadien.Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. moraju postojati zaštitne naprave .Pre komprimovanja.može biti samo uz pomoć tople vode. od drvenih greda debljine preko12 cm. koji se lako pere od nataložene prašine.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. moraju biti prostrana i dobro ventilisana. . koje će sprečiti pristup u opasnu zonu. te je potreban veći broj izmena vazduha.Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara..Magacinski prostor i proizvodne prostorije . Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha. Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica. i glodalica. gde se stvara prašina. da se mogu uključiti rukom. bušilica. prese za vulkanizaciju . a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova . zabranjeno je.Pristup besposlenim licima.Na valjcima se mora raditi oprezno. mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. dobija hemijsko-tehnološkim postupcima. tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom .Ne rastvara se u vodi. da ruke ne dođu u opasnu zonu. pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha. pri lepljenju i rastvaranju. koje rade pod pritiskom vodene pare.Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji .Otpaci i sitni komadi . mesto obrade mora biti hlađeno vodom. moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom. U odeljenju vulkanizacije . da bi se dobio tečni vazduh. 24.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida . odnosno 4000 kg. glavom ili delom tela. celuloida u drugim oblicima. dobijenih ovim postupkom. iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik.Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se.

Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN. Nepovoljni porast pritiska u generatoru.5-80% . N a generatoru acetilena . korišćenjem rastvarača.65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom. STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. podležu periodičnom pregledu i ispitivanju. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom..5 bara . moraju imati ispravne vođice. a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0. Prostorije sa razvijačem acetilena . a proces hermetizovati. moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža.. mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida. sve el. koristi se hlordioksid. moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora.Predstavlja veoma snažan otrov. materije u drvetu. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja .Rastvoren u vodi .Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. moraju imati dobru ventilaciju. instalacije i uređaji . Cilindri za sušenje pod pritiskom pare. koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena).Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi. zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl. Kao rastvarači koriste se NaOH. Radni valjci kalendera za glačanje.1 mg/m3. Poprečni i uzdužni rezači hartije . maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. koriste se oksidaciona sredstva. te boce i delovi opreme. 26. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat .Čist acetilen se ne može komprimovati . koji nerastvaraju celulozu. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja . U proizvodnim pogonima. mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. a ovi uređaji moraju biti hermetizovani. Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje . Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta .. već lignin . zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre.daje cijanovodoničnu kiselinu.Mašine za sečenje hartije . ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. Na2SO4 i Ca(HSO3)2.Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika . jer na pritisku iznad 1. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti. Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida. te je otrovan gas. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje .spontano eksplodira. moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta.Radnici za slučaj opasnosti. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća. i moraju imati ventile sigurnosti. pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN. izuzetak su ručne mašine za sečenje. kao i upotreba alata koji varniči.Kao sredstvo za izbeljenje. najveća dopuštena težina šarže. . satiniranje i prevlačenje hartije . 25. smolu i dr. podležu propisima za sudove pod pritiskom. tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta. Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama. korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom.

Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom.mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom. kretanje vozila u krugu preduzeća. ispitivanje kočnica. 200 metara i min. Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. pranje vozila. Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije .66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika . vrši se u posebnim prostorijama – radionicama.vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana. pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. . respiratori sa odgovarajućim cedilom. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata. .mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline. Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina. odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline. moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika. i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom . kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja . . se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika. mora biti u posebnom objektu . Na posudama u koje se pakuje HCN . mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika. rad sa akumulatorskim baterijama)? 2.40% u smeši sa vazduhom. a za rad sa praskavim materijalima. mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. . MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. pranje vozila. Proizvodni pogon cijanovodonika . ispitivanje kočnica. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. kretanje vozila u krugu preduzeća.stavljanje i skidanje guma. Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje .u prostoriji za cijanova jedinjenja . U stovarištu sirovina . sa min. moraju se držati u odvojenim prostorijama. 25 izmena vazduha na sat.55/65) P I T A NJ A 1. List SFRJ'' br. taložnicima sa oduškom za gasove.stavljanje i skidanje guma. u granici od 6. Manje opravke . moraju se preduzeti sledeće mere: . Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas.

a vozilo u stanju mirovanja. 2. pušiti ili raditi alatom koji varniči. mora nalegati u žljeb. Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor.Guma se ne sme stavljati na zarđao .Ako se vrše radovi. zaštitnu kecelju i sl. Za vreme ručnog pranja vozila . menjač ubaciti na najmanji prenos. RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku. rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu.rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2.Punjenje guma na skinutom točku . može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen. dok se radi podešavanje kočnica. mora se kiselina .67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti . vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.Ako se vrši skidanje točkova . ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora .Pod prostora za pranje vozila . a el. može se vršiti na otvorenom prostoru. motor ugašen . naročito pri ručnom skidanju i prenosu. Brzina na probnim pistama . Mere zaštite pri prevozu vozilom? . U radionici sa kružnim kretanjem vozila . Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje . Kod većih popravki .Vozač ne sme pustiti motor u rad . vozilo se mora obezbediti od pada i požara. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom. instalacija sa akumulatora.sumporna kiselina.baterijama. ispustiti vazduh. .Pre skidanja guma iz unutrašnje gume. Kod mehanizovanog pranja .Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas.ispod vozila sne sme curiti gorivo. KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama. mazivo antifriz ili elektrolit. ako je postavljena odgovarajuća signalizacija. moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka.vrši se opravka''. gumene rukavice.klemne. moraju biti u Ex izvedbi. ne sme se raditi sa otvorenom vatrom. napukli ili hrapav naplatak. dovoljno udaljenom od el.Kada se vrši opravka kočnica . STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista.Ako se elektrolit.Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . a u radnim prostorijama do 5 km/čas. kao i u javnom saobraćaju . mora biti: . mora biti hrapav. N2 .isključena el. radnik mora imati : gumene čizme. pod točkove ubaciti kočne papučice. može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora . prozori zatvoreni .Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo.Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica . mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj. Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva . Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila.pod vozilom su ljudi''.Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju. instalacije na vozilu zaštitćene od vode. Kod radova na zavarivanju. ispod osovina se postavljaju nogari – stalci.Elastični prsten spoljnje gume . instalacija i vodova. koje se posebno neutrališe.Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila. Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator.masa vozila uzemljena.radionicama . Alektrične instalacije i uređaji . u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu. prospe po odeći i telu radnika.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone.

Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom . sa poklopcem na zavoj. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . i moraju imati sanitarne prostorije. Za vreme utovara i istovara vozila. vozač mora biti prisutan.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima. proverava se tehnička ispravnost vozila.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila. jetke i otrovne materije i sl. možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. pomoću levka u obične kante. Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora. benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin. te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara. da se obezbedi ujednačen rad motora.bez sigurnosnih podmetača. 17/66) . priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv. za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje. pratiocu i radnicima na manipulaciji .Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. jednom godišnje.požarni aparat. BENZOL Takođe je antidetonator. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren . samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) .U prostor gde ima isparenja benzola. pomoću creva i sl. List SFRJ br.otrov'' i oznaka otrovnosti.Otrovan je i štetan po zdravlje. Periodični lekarski pregledi za radnike . te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo. koji se dodaje u motorni benzin. pomoću prečistača. Vrata na kabini.Radnici moraju biti periodično pregledani.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom.Snabdevanje gorivom .a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova.Tetraetil olovo je otrovno. može bitisamo uz primenu LZS za radnike. pribor za šlepanje. rezervne delove. 3. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke.Za vreme rada motora. ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske . cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola.68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat. Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča . buka u kabine ne sme biti veća od 80db.) vozaču . moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz. Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. isto tako i na kosinama i ivicama jaruga. a meri se 2 puta godišnje. zabranjen je. kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator . najmanje jednom godišnje. Pre polaska na put. ako se ulazi u rezervoar. naprava.

na dno se slažu komadi veće težine. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2.istovaru . postavlja se siguran most. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara. Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara.)? ODGOVORI 1.Prilazi do vozila min.Ako se vrši ručni prenos. 2. rampe za utovar tereta je 1. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila . Na unutrašnjim saobraćajnicama . 0. sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima. materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. utovarivač). mora biti odvojen od prostora za ručni utovar. rolne i sl.papučice pod točkove.6 metara. mora se proveriti stabilnost. moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana.Pri nameštanju ovog tereta .Vozač može prikupljati teret do 20 kg. radnici ne smeju stajati na teretu. proveriti stanje tereta. Utovar tereta u komadima (sanduci. 1. mora postaviti sigurnosne podmetače.Ako postoji razmak između tereta . transportne trake. asfalt i sl. širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj.istovar tereta(dizalice. Rastojanje između vozila u koloni min. Otvaranje stranica kamiona i prikolica . Saobraćajnice sa tvrdom podlogom . Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka.5 km/čas. kao i za javne saobraćajnice. mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas. Pri utovaru-istovaru na rampe. težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg. osvetljenost mora biti min 120 luksa.Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom. bočno rastojanje min.Ako utovar vrši više radnika . moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači. viljuškari i sl.Pri skidanju tereta . Po završenom utovaru . Unutrašnjost kamiona. burad i sl. transportne trake.. cement.furgona . Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg.Ako je na kosini . jedan radnik mora kontrolisati rad. utovarivači .). .5 metara. 1 metar. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3. autoviljuškari .69 P I T A NJ A 1. bitumen. vozač mora imati manipulativnog radnika.istovara u vozilo . auto dizalice. vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom. može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. bale . vozač proverava stanje tereta i stranice. Pri slaganju tereta u vozilo.Širina platforme . mora bitiosvetljenja. ako je tehnički nemoguće . motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka. pri utovaru. Mehanizovani utovar.) . Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. Pre otvaranja stranica . odnosno u zatvorenom prostoru. vozilo mora biti uz samu rampu. Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi .) preko strana utovarnog sanduka.5 metara. po kosini od 250 . Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika. udaljenost od vozila je do 25 metara..vrše najmanje dva radnika.

sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS. moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja.Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana. Pri prevozu drugih tereta (šine . jednom godišnje periodični zdravstveni pregled.međusobno udaranje i trenje boca . Prevoz .čelične boce sa tehničkim gasovima . osim butan. mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. raspoređen ravnomerno na oba kraka. autoviljuškari . .obložene debelim filcom.70 Buradi i bačve. . . a kod završetka rada. a u toku rada .Između transportera i gabarita objekta ili vozila . Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama.boca. mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca . zabranjen je prevoz ljudi. Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je . sa grabuljama. Za vreme utovara-istovara. grede. auto dizalice. valjaka i dodirivanje delova u pokretu . Za vreme rada transportera. koristiti kose rampe. mora biti bočni razmak min.ventil čelične boce mora imati metalnu kapu. koriste se odgovarajuće palete. kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. moraju biti uzemljeni. Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće.. 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti.Teret mora biti vezan lancima. mora biti onemogućeno . Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled. smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju. . 3.u sanduku sa čeličnim bocama . bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica. . AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . Autoviljuškari na gusenicama . čeličnom trakom. između . na propisan način. Transporteri koji rade na električni pogon . Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: . koja je osigurana od oštećenja(sanduci . utovar. Za poduhvatanje tereta. moraju u celini biti povezani lancem. kao i posle većih popravki . Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi. u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica.Pri slaganju bačvi jedna na drugu. kofama i sl. protiv kotrljanja. koji su na gornjem kraju povezani lancima. korpe.. vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove.)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom. tereta iz vozila . da se kod otvaranja stranice ne obruše. mora imati čvrste stubove. moraju se transportovati polegnuto u ležištima .) za istovar . balvani. moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. Teret na zahvatnoj viljušci. samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži .. Pre puštanja u rad. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. postavlja se u donji položaj. mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina.Balvani deblji od 20 cm. profili i sl. moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju.u sanduku vozila. osim radnika na utovaru. lancima. odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom. zabranjeno je čišćenje trake.

ako je to neizbežno . uslove koje mora ispunjavati dizaličar. . 4. Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta. Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice.da omogući lako upravljanje svim komandama .Nagib terena do 30. Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom).da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl. mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima.da zaštiti vozača od ispadanja .71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9.Zabranjen je provoz lica na viljuškaru.da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6. tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice. preglede i ispitivanja. Pri manevrisanju autodizalicom . Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta . da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. u blizini električnih vodova. da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. mora ispunjavati uslove: . ODGOVORI 1. 3.da obezbedi položaj vozača . List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. njihovu opremu. onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje. ribarstvu i pčelarstvu? 1. Auto dizalica . može otpočeti . Podizanje tereta . . 25 cm. primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. rad usmerava treći radnik. Mere zaštite pri radu u stočarstvu . Zabranjen je prevoz lica dizalicom. još jedan radnik za signalizaciju. potrese i vibracije za vreme rada..Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. moraju biti pomereni unazad.Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm. Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara. sedišta za vozača . pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. oprugama i amortizerima) otkloni udarce. Ispred sedišta. mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje. AUTO DIZALICE Na autodizalice. . 2. a kod guseničara je min.

da bude izgrađena. . Za vreme rada motora traktora . uređaje za osvetljenje i kočnice. Traktori i samohodne mašine. Pokretne delove .Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne. a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu. na vidnim prilaznim mestima. Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja . Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor. moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. mora osigurati suvozača od ispadanja.da omogući dobru vidljivost. i ostale preglede. koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom. .da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. ako postoji na blatobranu . Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. vršidbe i drugih sezonskih radova.sa nagibom većim od 20 0. lančanici . zabranjeno je sipanje goriva .72 Sedište za suvozača .vetrobransko i prozorska stakla . Rotirajući elementi na traktoru (remenici. Mesta na kombajnu.) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu. kod guseničara.ili čeličnim mrežama . . treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja. Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju. gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi .da ne ometa izvršenje radnih operacija. je sa hrapavom podlogom. moraju biti od metala i protivklizne. . priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. priključno vratilo i sl. koju određuje preduzeće. .da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima. mora ispunjavati uslove kao i za vozača. Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine . Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. minimalno po dužini kabine.ugao nagiba terena. Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv. traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača. maziva i vršenje popravki. Sedište za poslužioca .Pre početka žetve. i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu.najveće dozvoljeno opterećenje.najveća dozvoljena vučna sila. tako da pruža zaštitu kod prevrtanja. Gusenice. 3. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. mora imati zaštitni ram koji štiti vozača.tegova.da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca. Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje . koji rade na terenu . nagibom. koja mora ispunjavati uslove: . 2. .ugao nagiba terena na kome se može okretati. Mesto za stajanje. Na traktorima . Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. nedeljne. koja sadrži: . na kome se može neopterećen kretati. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu. moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima . moraju imati signalizaciju . mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana.mora se obezbediti siguran rad. Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. . . protiv klizanja . . moraju biti natkrivene čvrstim limom.

valjak i sl. Priključna oruđa (plug. Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. osim prednjih svetala.požarni aparat tipa ''S''-9.traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje. drljača. Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram. . 6. 4. . Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja .mora imati ugrađen hvvatač varnica. koji je pokretan ili fiksiran. za vreme žetve su: .Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame. Za noćni rad . kombajn i ostale mašine. dodatno mora imati: .protiv. Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje . Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom. mlinovi krunilice za kukuruz. a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup). kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom.cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode .samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja. tanjirača.Radi otklanjanja tih opasnosti.73 Pod na radnim platformama od lima.). Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) .Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore. dok je mašina u radu. može se vršiti . Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame. seno . Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona. Pri kretanju. priključen na masu. radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama. traktor. podovi protiv klizni lim. kao i na traktoru. preko protivudarne opruge na rudi. oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake.sajlu ili lanac za uzemljenje . koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla. postaviti štitnike. Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala.određeno mesto za odmor i pušenje. . kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen.natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre. zaštitnim ogradama. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje. rukohvatima. Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima . .sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. 5.zabranjeno je. ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. Brigada kombajna(tri i više).Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu . Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama. vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti. Na mašinama sa rotirajućim sečivima.ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) . smeju se opterećivati samo mrtvim teretom. Mere zaštite na kombajnu . ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. .

jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna. moraju biti od čvrstog materijala. Dvokrake lestve . Kada su odloženi u ambare i šupe .van gabarita uređaja.hidroforu . Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama . moraju biti tako postavljeni. levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova. Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice . ne smeju biti polomljene ili krpljene.Neovlašćenim licima zabraniti pristup. koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa.Ne smeju se rasturati po jakom vetru.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema . koji rade pod pritiskom . i kapacitet označen u litrama. Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara. Na pumpi . Lestve . moraju imati zaštitnu odeću i obuću. i moraju biti izrađeni od materijala . ako se udišu prašine. cevovodi. OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima . rasturanje . 8. da ne izazovu povrede radnika. korpe i sl. takođe mora postojati manometar.Pri slabijem vetru . 9. koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi . kuke i sl.Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. ne može postići prislanjanjem na stablo . ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima. moraju se pažljivo prenositi . ekserima i sl. Pre upotrebe se proverava ispravnost. a ako su na prevoznom sredstvu . moraju biti pridržavane. pumpe i prskalice su uređaji . vile srpovi. kao što su kose. moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama.74 Na stacionarnim uređajima . Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra. makaze. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop .Zabranjen je prevoz ovim uređajem. pomoću traktora i prikljuka . da se spreči povređivanje. Kod mobilnih uređaja-tarupa. . je minimalne dužine 50 cm. natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova.Radnici na utovaru –istovaru. mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . koji izdržava radni pritisak). koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju . Ambalaža: gajbe. moraju imati ispravan graničnik raspona.Ako se stabilnost. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari. Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije. držanje i promet otrova. uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge. Na rezervoaru.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala. Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački. kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore. Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano. vršiti uz vetar. koje se koriste u voćarstvu. radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice. 7. gumene rukavice i respiratore. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi. Na prilazu i na samom skladištu .Takav alat je zabranjeno dobacivati.

''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. 136 i 137. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15. Zakona o BZNR)? 24.ovlašćeni nadzor)? 10. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. Luksemburg čl. jačanja kulture prevencije)? 7. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. 7/87(cilj i značaj)? 8. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25.primena? 23. Uređivanje prava. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu.Mastriht čl. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1.o bezbednosti . Preventivne mere. Rezolucija Saveta EU-1987. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13.Originalnu ambalažu. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema.118.Juni 2005 godine? 3. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17.118.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. 209 i 210)? 4. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21.14/89-funkcija medicine rada)? 9. 3-1996 godina)? 5. 155 o zaštiti na radu. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. br. Konvencija br. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26. Opšte mere poslodavca(član 15. 5/56. Konvencija br. Evropska socijalna povelja(čl.75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti.Zakonu o BZNR? 20.Nica čl. Opšte priznate mere? 29.

3. Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. 6. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. verske zajednice. Inspekcijski nadzor? 47. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. strateški i nacionalni cilj.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. parlamentima zemalja članica . Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Prava i obaveze zaposlenih? 33. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. 8. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4. sindikate . Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31. 2. 7. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Služba medicine rada-uloga.Juni 2005 godine? . Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir .76 30. Izražava punu spremnost: .da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. medije i sve građane da se proces ubrza. . 5. zemalja kandidata za članstvo u EU. značaj i dužnosti? 37. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. 2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku.

socijalna pomoć. ZAŠTITA RADNE OKOLINE . . 100 i čl. su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja. . SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju. obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije. Prethodili su im ugovori: . dijalog između poslodavca i radnika. sarađuje i odlučuje o BZNR. potpisan 1957 god. Evropska socijalna povelja(čl.ravnopravnost muškaraca i žena 4. Luksemburg čl. U čl. 11 8 Ugovora. .Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve .integracija lica koja nisu na tržištu rada. . .poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika. socijalnu zaštitu .Mastriht čl. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja.Bezbednost i zdravlje na radu. . 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju .Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu. socijalne zaštite i zaštite radne sredine. stupio je na snagu 1958 godine. 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti.dečji dodaci. uzimajući u obzir uslove i teh.Nica čl. .uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja. . sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika. predstavnika Vlade.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu. brigu o osetljivim grupama. poboljšanje uslova života i rada . .77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja.obaveštavanje i savetovanje sa radnicima.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca .118.zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu. 3-1996 godina)? . propise u svakoj od država članica. u Rimu.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme.radni uslovi. najveći program pomoći siromašnima. odnosno bezbednost i zdravlje na radu. . U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . . 136 i 137. regulisani su čl.socijalna sigurnost i socijalna zaštita. materijalno obezbeđenje porodice.118. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu. . koji će se postepeno uvoditi.aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. . 3.Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: . U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: . koji je formirala Vlada RS Odlukom br. sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija. zaključen u Rimu 1957 godine. čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU .

uzimanje u obzir razlike u polovima. .Poveljom je regulisano 31 pravo . iz Ugovora o osnivanju EEZ. u skladu sa čl. Rezolucija Saveta EU-1987. .u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu . pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada. primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu. po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. treba posebno uzeti u obzir: .unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada . proverenih mera iz prakse). Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta.Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru.nepostojanje takve politike stvara veće troškove. . a stupila je na snagu 1999 godine. propisano je da su države potpisnice .kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika.o bezbednosti . jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU . .ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja.kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite . kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu.stalno smanjenje nezgoda na radu . pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu. 6. sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: .broj radnika koji su izloženi riziku. uključujući i kancerogene. socijalnog dijaloga.mogućnost prevencije. .118a. - 5. . Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada.ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije. . koja bi imala preventivni i savetodavni karakter.78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. uvođenje prevencije. a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove. kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva. Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu . .usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice.obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora.Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope. PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada.donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem . Članom 3. pa se polazi od ovih principa: . od rizika pri radu sa opasnim supstancama. za sve radnike.

.osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita. . vođenje računa o veličini firme. ergonomije i u pogledu LZS. testiranje.učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. 155 . poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti. . Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu .Sledeće su glavne aktivnosti . list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. . zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. 4. 7.prilagođavanje mašina. profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu .praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika. 2. analiziranje novih rizika. Da pristupaju svakom ispitivanju . svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini. o supstancama koje se javljaju na radu. bez prethodne opomene. opreme .davanje saveta o planiranju i organizaciji rada. zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini. u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. ako ih ima. . .davanje saveta u pogledu zdravlja. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije. Konvencija br. hemijske i biološke supstance i procesi rada. u svako preduzeće. odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike. a posebno: . radnog vremena . 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: .identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje. Da ulaze danju u sve lokale. u svako doba dana i noći. kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . . Svaka članica treba. koje podleže kontroli. uznemiravanje . 5/56. ove Konvencije. 3. 9. vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9.14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . 8.organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda.79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres. . alata. higijene rada. . instaliranje i održavanje radnih mesta. na nivou radne grupe i firme. restorane i sl. zavisnost od droga i alkohola. . 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl.zaštita radnika i njihovih predstavnika .projektovanje . Konvencija br. br. mašina i opreme .komuniciranje i saradnja . uključujući sanitarne uređaje . napetost. 155 o zaštiti na radu. koje su posledica rada. da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR . Da ulaze slobodno .ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika.nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini.

kulturne. .prilagođavanje tehničkom napretku. bilo sami.prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: . . sem u slučaju da smatra. reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija. a o tom prethodno izveste poslodavca. . administrativne. . koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta.zamena opasnih .40/05) .borba protiv rizika na samom izvoru. registri i dokumenti. da traži da im se pokažu sve knjige . Savet se obrazuje od predstavnika Vlade.davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna. . . svako lice koje je zaposleno od poslodavca. izbor opreme . zabavne itd. 4.S tim u vezi. 11.poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće.socijalni odnosi. . poljoprivredne. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. . Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika. obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu . manje opasnim ili bezopasnim sredstvima. izbegavanje monotonog rada. 10. bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika . čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama. da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom. obrazovne.predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani. principe informisanja i konsultovanja . . . . uslužne. uključujući stažiste i zanatlije. bez domaće posluge.radnik. . Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.procena rizika koji se ne mogu izbeći. 12. glasnik RS br.80 da ispituju. Definicije: .davanje odgovarajućih uputstava radnicima. da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi. Prilikom inspekcijskog pregleda. da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci .prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika. komercijalne. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske. organizacija rada.izbegavanja rizika. uslovi rada .

inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. glasnik RS br. 18. radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. i utvrđuje njena nadležnost. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko . 13. .) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. koje je u radnom odnosu kod poslodavca.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima .svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR. Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. Prava. smanjuju povrede na radu. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca . Uređivanje prava. kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima. . u najvećoj mogućoj meri. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. 16. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu. . kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . uređajima.donetim na osnovu ovog Zakona. 15. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. saobraćajnim sredstvima i sl. bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl.daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih.81 Zadaci saveta su da: . 14.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se. opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. objektima . 17. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice .

Preventivne mere. oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog . grejanje. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. a licima iz tačke 6. organizacionih i drugih mera. otklanjanja ili smanjenja rizika. lica na profesionalnoj rehabilitaciji. instalacija . objekat koji se koristi kao radni b. opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat . uređaj. tunelska pregrada. koja se koristi u procesu rada.). 20. obrazovna organizacija. oprema za rad(mašine . zaštita od udara el. ako je sa time upoznat poslodavac. e. e. prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. prilazima. alat i sl. kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela. 21. f. laboratorije i dr. g. gradilište i sl. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. u radnoj okolini.). dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu.2. socijalnih. c. konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. d. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. Akt o proceni rizika prema. obezbeđuje poslodavac. 22. zavod za izdržavanje kazni . organizator rada. ili praktičnoj nastavi(radionice . kabineti . ergonomskih. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu . c. d. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . radna platforma. usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida. . lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu.).ekonomije. i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. iz tačke 3. el.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . struje. 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru. instalacija i sl. zdravstvenih obrazovnih .82 a. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju . zaposleni. Rizik je verovatnoća nastanka povrede.) i na drugom mestu rada. iz tačke 5. postrojenje. učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu. koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu. prolazima. b.4 i7.Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada.

aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu. projektovanja. izrade . čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. b. zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . proizvodnje . obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. izbegavanje rizika. korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije. korišćenja i održavanja opreme za rad . obrazovanje . procena rizika . j. tehnološkog postupka. 25. e. c. projektovanja. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. fizičkih i bioloških štetnosti . sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. c. izgradnje. naročito u pogledu izbora opreme za rad. f. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . propisane lekarske preglede zaposlenih. f. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. g.83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. spasavanje i evakuaciju. h. i davanje uputstva. zaustavi svaku vrstu rada. 23. kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. Opšte obaveze poslodavca(član 15. pomoćnih konstrukcija. proizvodnje . b. primenom tehničkih rešenja. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad. c. o opasnostima i štetnostima . pakovanja. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. polazeći od načela: a. angažuje pravno lice sa licencom . otklanjanje rizika na njihovom izvoru. d. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. obezbedi pružanje prve pomoći. f. projektovanja. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. na način kako je to propisano pravilima i propisima. kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. d. g. b. tako da se spreči nastanak povređivanja. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. obezbedi. i. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada.bezopasnim ili manje opasnim. prevoza . mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. izgradnje. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. projektovanja. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama. e. d. e. nadležnu inspekciju rada obavesti o : . obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju.

korišćenje i skladištenje . Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu . svakoj promeni tehnološkog postupka .poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume. kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog . 26. važne za otklanjanje rizika na radu. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. početku svog rada. 28. koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih. poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . primenjuje opšte poznate mere . sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad. za čije je otklanjanje potrebna veća investicija.ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta.dostavlja nadležnoj inspekciji rada. Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. pribavi valjanu dokumentaciju. Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog . sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: . do donošenja odgovarajućih propisa . koji uz izveštaj o početku rada . radu odvojene jedinice. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor. održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. transport. . Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. b.kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju. kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika. 29.84 a. da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju. . odnosno pakovanje. u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke . . smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog .ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja .Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. koje su određene tom dokumentacijom. c. u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima. 27. Poslodavci su dužni. dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. duže od sedam dana. poslodavac. a život i zdravlje zaposlenog nisu teže . kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih. u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.

Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.da poslodavcu daje predloge . da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. poslodavac obavlja teoretski i praktično. na kome je određen. prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad. prema rizicima radnog mesta. kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.odnosno premeštaja na druge poslove.da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad. mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta. Zaposleni ima pravo: .da kontroliše svoje zdravlje . 33. na osnovu izveštaja službe medicine rada. u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. Poslodavac je dužan . poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad .85 ugroženi . primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. na koje je određen . Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta. sve dok se te mere ne obezbede: . kod zasnivanja radnog odnosa. obavlja se na radnom mestu. 31. vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika. zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. Ovo osposobljavanje. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . na poslovima ili na radnom mestu . koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom. kao i kod promene procesa rada . . u skladu sa aktom o proceni rizika. poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. Osposobljavanje za bezbedan rad . upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad. 30.dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. 32. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom.

ako bi prema oceni službe medicine rada. . Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: .vrste delatnosti.tehnološkog procesa. značaj i dužnosti? .Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom.svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. . sredstava LZS.broja radnih smena.zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad. nauke. - 34. kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice .predlaže mere za poboljšanje uslova rada. dužan je odmah da izvesti inspekciju rada.broja lokacijskih odvojenih jedinica. .učestvuje u pripremi akta o proceni rizika.priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. koje ima licencu. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. . odnosno noću. .organizacije.na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu.ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje . Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . stambenokomunalnih delatnosti. sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika . .prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. Kada zaposleni odbije da radi . . . 36. .sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada. U slučaju iz stava 1.broja zaposlenih. .učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad. na poslovima na koje ga je poslodavac odredio. Za obavljanje poslova BZNR. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.vodi evidencije u oblasti BZNR. ugostiteljstva i turizma. . zanatskih i ličnih usluga. obrazovanja . . 35. zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu. . zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu. .a naročito: .vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . .organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine. ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit.organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad.duže od punog radnog vremena . . .86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom. u roku od osam dana . a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan. opasnih materija.priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. prirode i obima procesa rada. takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene.zbog navedenih slučajeva . Služba medicine rada-uloga. . poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine.

u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika. samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Prethodni i periodični lekarski pregledi .Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu.učestvuje u analizi povreda na radu.učestvuje u identifikaciji i proceni rizika . 38. . koja vrši te preglede. na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način . Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije. .ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove . tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih. poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima.da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR. pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. odnosno Odbor. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom. Postupak izbora. . utvrđuje se kolektivnim ugovorom. Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu . koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje. tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći.učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja. .utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja. prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti. dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom.vrši prethodne i periodične lekarske preglede. 39. po postupku i rokovima .savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad . Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . prilikom sastavljanja akta o proceni rizika. poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom . .neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta. 37. . . utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom.Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . Predstavnici zaposlenih .zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. a naročito: .87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom. . imaju pravo: . Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . kao i periodični lekarski pregled u toku rada. .daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog . Podaci o povredama na radu.

koji obrazuje ministar nadležan za rad. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? . pred komisijom. zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima.da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42. svaku smrtnu. . .uvid u sve akte koji se odnose na BZNR. prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove. polaže se stručni ispit . .poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih . profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. Poslodavac je dužan. najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . prijava o povredi na radu. povredama na radu. 43. 41. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama. kao i opasnu pojavu. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom. opasnim materijama.o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje. koje se koriste u toku rada.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije . povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka. od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica.sa izveštajima o povredama na radu . . Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: .88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. Izveštaj o povredi na radu .sa nalazima i predlozima inspekcije rada. 40. usmeno i u pismenoj formi. kolektivnu ili tešku povredu na radu. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. izvršenim ispitivanjima radne okoline. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih. 44. odnosno Odboru za BZNR omogući: . Program . poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. način polaganja i troškove propisuje ministar za rad.

89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu. . tehničke opreme. 40 . . ugostiteljstva. inspektora. uređaje i opremu.priprema metodologiju za preglede i ispitivanja.koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom. obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. mogu da obavljaju inspektori rada . mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom . položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. preko inspektora rada.priprema propise iz oblasti BZNR. . 46. zanatskih i ličnih usluga. i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima. najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave.organizuje polaganje stručnih ispita. Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR. poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine. daje obaveštenja o stanju mera BZNR. Uprava obavlja sledeće poslove: .koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova . Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR .pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR.sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. sindikatu.priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja. može da dobije pravno lice . smanjenja povreda na radu. sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. stambeno komunalnim delatnostima . . . može da dobije pravno lice . obrazovanja .naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova . 45. Zakona . lica za BZNR. metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice.odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2. zaposlenima . koja obavlja poslove državne uprave . predlaže izdavanje i oduzimanje licenci. . Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad.organizuje savetovanje . Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline. . profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. .pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom. . .pregleda opšte i pojedinačne akte . .istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada. U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : .pregleda poslovne prostorije . . . Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40.pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl. . .proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . vrši ministarstvo nadležno za rad. Izuzetno. koji imaju visoku stručnu spremu . evidencije.Zakona o BZNR.poslodavcima .uzima uzorke radi analize.vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR .prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu.

51. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163. . radionici.Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu . . kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.000.Ako je delo iz stava 1. žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: . koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. 48. fabrikama. .000. Novčanom kaznom od 600. . kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine .zaposleni 49.90 47.učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine. ili za imovinu većeg obima. KZ koji glasi: . . ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi.000.000. ovog člana učinjeno iz nehata .direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu. 50.000 za prekršaj . .sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR. radionicama . novčanom kaznom od 400. . do 50.ako izrekne uslovnu osudu .000 do 40. .Kaznom iz stava 1. dinara.pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad . poslodavac sa svojstvom pravnog lica .000 do 300.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica. koji glasi: . do 800. odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.000.odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. privatni preduzetnik . fabrici. na gradilištima ili na drugom mestu rada .000 dinara privatni preduzetnik i 30.poslodavci sa svojstvom pravnog lica.000 dinara . kazniće se za prekršaj . Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu. .000 do 1. koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu . ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku. do 500. i novčanom kaznom od 40.000. i 2. novčanom kaznom od 200.000 direkor.privatni preduzetnici. na gradilištu ili drugom mestu rada.poslodavac sa svojstvom pravnog lica . Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800.Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa.Ko u rudnicima . kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine . Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ. usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih.

održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. Prekovremeni rad? 3.91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. . Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO. Povrede na radu? 20. stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. Zasnivanje radnog odnosa? 7. gl. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. Opšte preventivne mere? 25. niti mu se to pravo može uskratiti. zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. Opšte obaveze poslodavca? 22. gl. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. gl. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. a najmanje 20 radnih dana. Doznake? 10. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. Aneks ugovora o radu? 16. Rad na visini? 21.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. Godišnji odmor? 2. ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu . br. Odmori i odsustva? 17.Sl. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje . Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Pravilnik o radu? 13. XIII PRAVO. Radno vreme? 8. uslova rada. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. Noćni rad i rad u smenama? 11. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. Vrste kolektivnih ugovora? 6. Konvencija br. stručne spreme i drugih kriterijuma. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. br. ovog člana . 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1. Skraćeno radno vreme? 19. Izabrani lekar? 14. radnog iskustva. Beneficirani staž? 9. Dužina GO se utvrđuje .

nakon toga nastavlja GO. zarada i druga primanja uređuju se sporazumom.za slučaj invalidnosti. 5.za slučaj starosti. Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Zasnivanje radnog odnosa? . niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada. Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: . Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno. Uslučaju preraspodele radnog vremena . 6.Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze. vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.pravo na porodičnu penziju . Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat . Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. .za slučaj smrti .pravo na naknadu pogrebnih troškova . ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO. grupu. 3. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik. odsustvovanja. . Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca . 2. Radna nedelja traje 5 radnih dana.pravo na starosnu penziju.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr.92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO. granu. iznenadnog povećavanja obima posla i dr. odnosno preduzetnik.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom.za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja .pravo na invalidsku penziju. zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile . Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije.Radni dan po pravilu traje 8 časova. Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost .

odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja. poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. 7. Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu. od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. utvrđenih pravilnikom. na predlog FONDA PIO. je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. potvrdu dostavljaju članovi porodice. iako su preuzete sve mere zaštite. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života . staratelja. Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. zavisi od težine . može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Ako živi sam. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. U slučaju teže bolesti .zbog bolovanja. potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral. može imati kraće radno vreme.ne može obavljati profesionalnu delatnost. Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje. Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem . ali ne kraće od 36 časova nedeljno. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. najviše 10 časova nedeljno. 8.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. 10. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . 9. Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja . Radno mesto. naporne i za zdravlje štetne poslove. Stepen uvećanja staža osiguranja. a može iznositi najviše 50%. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. opasan i štetan po zdravlje . o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . opasnosti i štetnosti rada. Noćni rad i rad u smenama? .

zavod .ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora. a to je: . 13.doktor stomatologije. Zaposleni može da radi noću.a mogu biti.ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora. poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika. . . .doktor specijalista ginekologije. Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu . Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica. Pravilnik o radu donosi upravni odbor . .94 O: Rad koji se obavlja od 22. duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost. Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika. uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: .00 časa pa do 6. poslodavac je dužan da obezbedi smene. pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata. pravno ili fizičko lice .obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore. tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. 14. pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik. Ako je rad organizovan u smenama.doktor medicine specijalista pedijatrije. .klinika .00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.kliničko-bolnički centar 12. 11.građani ostvaruju preko izabranog lekara. Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje .institut . odnosno ugovorom o radu. pokrajina. . lokalna samouprava. a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor. Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca. Poslodavac je dužan. Pravilnikom o radu .zavod za javno zdravlje .doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada.apoteka .ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. . uređuju se prava . Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? .dom zdravlja .bolnica(opšta ili specijalna) .

. Odsustva: . odnosno zakonski zastupnik. 16.dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. . postoji štetno dejstvo na zdravlje. . zbog potreba procesa i organizacije rada. a najviše 10 časova nedeljno.odmor u toku dnevnog rada. Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim . 30 minuta. . 18.dnevni odmor (između dva radna dana) . Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme.min. Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora. 6).: .radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. minimalno 12 sati.godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje. terapija i rezultate terapije. . napornim i za zdravlje štetnim poslovima. anamneza. dijagnoza.odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac). .odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života). Odmori i odsustva? O: Odmori: .95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br. 15. .nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata. dijagnostičke mere. Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju.radi premeštanja na drugi odgovarajući posao .ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. . gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja . Ako je pacijent novorođenče . staratelji. . Nadležni zdravstveni radnik .radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. utvrđeni zakonom i opštim aktom. skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom.porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana. pravo na uvid imaju roditelji. maloletno lice . 17.