1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

podmazivanja i održavanja oruđa. Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja. NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača. priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3.prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi. Zaštitne naprave. i tehničke karakteristike oruđa:snaga. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje. Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina.Ako se ovo ne može primeniti.Na radnim elementima . moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje. bleštanja svetlosti i sl. zračenja. uređena mesta rada.). Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7. i sl. moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja. oznake opasnosti. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade. Uređaji za upravljanje. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja . Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. fabrički broj. po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka.4 2. tip uređaja.. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. da se ne pomera. broj okretaja. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost. nestanak i ponovni povratak energije.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. 2.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4. radni pritisak. poluga tastera i sl. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12. para . Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1. izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza. poluproizvoda i gotovih proizvoda). STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11. priključivanje na mrežu) poremećaj. frekvencija struje. uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. poklopci i dr.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima.prašina i dr. Mere zaštite na radu na oruđima . serija. gumeni i sl.) 8. ograde.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . radni napon. godina proizvodnje.

.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min. . . Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0. . Uređaji za upravljanje. Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah.mora biti odmorište. uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1. AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge. prečnika 16 mm. i sl. ..gazište stepeništa od materijala koji ne kliže. 15 cm. tečna ili čvrsta goriva. .da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar. . . POREMEĆAJI. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: .)može biti određen početak i kraj rada .visina gazišta na stepeništu mah.mora postojati ventil sigurnosti.poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: .udaljenost prečke od zida min. 700n/m.6 do 1.ne smeju stvoriti opasna kretanja.odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha. . 30 cm. . . 35 cm..širina lestvi je najmanje 45 cm.ručica. kola. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara .da zaštitni uređaji ostanu delotvorni. ako je oruđe sa stalnom lokacijom.2 metra. tasteri. 0.širina gazišta min.smeštaj u posebnu prostoriju . Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: .prečke budu od okruglog čelika min. ručice. Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska .razmak prečki mah. 30 cm. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom . 3. moraju imati ventil sigurnosti. Oruđa koja koriste gasovita.8 metara . i sl. 15 cm. 30 cm.slobodan razmak prečki na ogradi mah. . kolo.da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni.odnosno kretanje oruđa.dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. . pedale.) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati. Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski.lestve čija je visina veća od 3 m.mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje.5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima.da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno.minimalna širina stepeništa je 60 cm. počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: . pedala. tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster . Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu. Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela.razmak između prečki nije veći od 30 cm. treba voditi računa o: . .. Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom.6 metara. Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m. . .postojanje ivične zaštite na podu min.moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje. .

KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . manometri. moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: . za pogon unazad . . moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. .) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje.dovonjno čvrste i otporne.oruđa sa štetnim materijama(gasovi. kose i horizontalne transmisije. u cilju oslobađanja radnika. prašina). Na pokretna nepregledna i velika oruđa . Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama.). Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa. kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja. kao i kod oruđa sa opasnim materijama. glavom ili telom.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka.) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika. . vreme stavljanja u pogon .mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu. Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika. indikatori nivoa tečnosti i sl. štitnicima.da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata.120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke.Zaštitne naprave moraju ispunjavati: . aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno. postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe. ostavljaju se otvori.sigurno pričvršćene na oruđe. . uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. . . brzinometri. a mogu biti ručni i automatski. .) i signalni uređaji(signalne svetliljke. Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. . . Rukovalac uređaja. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m.na oruđima sa prekomernom bukom.Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom.da nisu izvor novih opasnosti. Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije. ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela. Zaštitne naprave. 2 metra. jonizacija i sl.Na oruđima (dvovaljci. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju. bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min.550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta. 4.Ovi uređaji definisani su JUS-om. uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad. Ako se moraju povremeno skidati . . nogom.6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. kućištima i slično. Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: . oklopima. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika. Vertikalne . Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana. anemometri. pare. zvučni signalni uređaji i sl.izrađene od prikladnog materijala . odgovarajućih dimenzija. zupčanici i sl. Kod dvoručnog upravljanja. ekrani i sl.na oruđima sa toplotnim zračenjem . pre početka rada i u toku rada.850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena. Ako tehnološki proces to iziskuje. pirometri.

oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove. .za sprečavanje ugrožavanja radnika. mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad. pregrade. mere zaštite se odnose i na proces manipulacije. upravlja se iz zasebne prostorije. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi.Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine.radi kočenja motora povratnom strujom. antistatički premazi. .radi sprečavanja nekontrolisanih operacija.kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost. Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. 6. Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja. povećanje provodljivosti.oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. da zaštitni uređaji budu delotvorni. da se spreči prodor prašine u prostorije za rad. otkaza uređaja. prašine.od prekoračenja brzine.Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu.za vreme opasnog kretanja i rada oruđa .da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: . . oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?.hlađenja).da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. Mere zaštite: uzemljenje. . Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice. moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke. održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha. .)? O: Prilikom proizvodnje. )od nepravilnog rada i pregrevanja.a obezbediti daljinsko upravljanje.za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori . . pored odsisavanja prašine. melju i usitnjavaju materijal.upravljanje iz posebne prostorije.za zaštitu motora jednosmerne struje . Osim proizvodnje. 5. . moraju biti opremljena odsisnim uređajima. primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju.Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun. na sledeći način: .? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. da se onemogući pogon bez otprašivanja.da onemogući skidanje zaštitne naprave.Odsisni uređaji za odvođenje prašine. ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima. 7. ukoliko zbog kvara. Oruđa koja drobe. i korišćenja opasnih materija. prašina i dr. pare. O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet.releji i sl. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi. zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova. . . . moraju imati zaštitne komore.pakovanja i čuvanja opasnih materija. uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa.7 . uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. .da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja. prerade.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. kućišta.kod dvoručnog upravljanja . Zaštitna blokada mora obezbeđivati: . . dok se ne zaustavi radni proces.

konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje. spaljuju se. .8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama. moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije.cevovodi za vruće tečnosti .Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu. pranje i dezinfekcija. . gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom . . uređaji i pogon.gde boravi veći broj lica(škole.Na električnim pećima. bioskopi.Radnici na ovim poslovima.Kotlovska plinska postrojenja. radi pražnjenja. statičkog elektriciteta. Pre otvaranja sušara . zagrevanje i varenje. prema našim ili drugim standardima i propisima. bolnice itd. Kotlovska postrojenja na plin u objektima . moraju imati uređaj za apsorbciju . Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. sigurnosni ventil. moraju imati automatsku kontrolu plamena.hermetizacijom procesa i ekranizacijom . Vrata i poklopci na pećima za topljenje.vrtići. taloženje ili ako propisi dozvoljavaju. Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija . a to znači da ne sme biti varničenja.koordiniran rad dva ili više lica. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode.a ako to nije moguće . temperatura. neutralizaciju.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: . iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m. .primenjivati materijal otporan na te materije. bez ulaska radnika. moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak.merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova. ako nisu prinudno hlađeni.korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. moraju biti preduzete mere od udara električne struje.korišćenje izolacionog aparata za disanje.toplotne izolacije . Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa. moraju imati termičku izolaciju. livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom .Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje. . od nivoa poda za rukovanje. i od usisnih otvora zaventilaciju. Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m.daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima. - 8. mora biti mehanizovano. sušenje. zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija.žarenje. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja. moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje.ako je ograničen nivo.mora biti sprečeno postavljanjem: . odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara. pozorišta. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje .Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica.korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom.) do mesta gde se nalaze radnici .) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa. moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja.Rerne i roštilji u štednjacima . električne instalacije. po potrebi da je mehanizovano čišćenje. moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova). POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija . Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom . zbog korišćenja ručnih metalnih alata. pritisak. paru i dr.

Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim. karakteristike električne struje. automatizovano i daljinski vođeno. pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata. RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija.) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano .9 Ulazna vrata na sušari . 9.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane. 10.učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom.visina i konstrukcija prostorije. U prostoriji.poseban način temeljenja . hidrauličnim pogonom.odvajanje oruđa u posebnu prostoriju. Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom. . pervibratori. kao i za rad na otvorenom prostoru . čak i kada su zaključana. noževi. Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj . .Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo. ako to nije moguće. uz upotrebu gumenih rukavica.Priključno mesto mora imati ventil. ledare.oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? . . . makaze za lim. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. Radnicima na vibracionim uređajima . sa unutrašnje strane . Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija. moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje. moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: .obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima. da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: . 1. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora. moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica.moraju se lako otvarati. čekići i sl. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače.zvučna izolacija oruđa i dela oruđa. čizama i gumenih prostirki. rashladna skladišta i sl. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice . testere.komori sa niskim temperaturama . bez ključa. . motorne testere. Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje. broj obrtaja ili udara u minuti.izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije. rendisaljke. brusilice. .odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem.

moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. prekidač ili utikač.punjenje oruđa. koje se može zatvoriti ključem. pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka.10 O: Pre pristupanja čišćenju. Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare . jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti. Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo. kapa ili marame.inertnim gasom. .postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima. može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . a transport krupnih delova . gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova.. 12. moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde. a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe . Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: . moraju se preduzeti preventivne mere: .rukovalac mora vizuelno. mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu . Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici. ako je to potrebno. parom. ili dizalice.prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu. Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. rastavljač. popravkama i dugotrajnim prekidima rada.učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo. mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži. gasova i čvrstih materija. dovod električne struje. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. te pomoću sabijenog vazduha i gasova.utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje . a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja. III . sa navedenim merama zaštite na radu.. moraju se za transport obezbediti koturače. obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika. vode i drugih hidrauličnih tečnosti. Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama.obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice. Ako oruđem rukuju više radnika. sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini . natpisi upozorenja na opasne zone. .pričvršćivanje svih pokretnih delova . i uključivanjem pojedinih uređaja. Prilikom popravke i demontaže.samo ako su na njemu sve zaštitne naprave. vitla. Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m. . . i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. ne smeju nositi šal i sl. proveriti ispravnost oruđa.neposredno rukovođenje odgovornog lice . za delove preko 30 kg. Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije. Uređaj za rastavljanje sa napajanja . mora se zatvoriti vod pogonske energije. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač. . postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''. Pre početka rada . radi servisiranja uređaja na električni pogon. odnosno posude sa vodom. ako je to potrebno.

Šlem mora imati kolevku.nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. ne pokazuje znake oštećenja. udare. gde postoji mogućnost od udara električne struje. . izvorima našte. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. električnog.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl. gašenju požara. radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. Na mestima gde može doći do mehaničkog. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. kao i na podzemnim radovima . promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. na eksploataciji šuma.zadrži prvobitnu boju. ramena i kičme? 9. u ključalom rastvoru 10%. nadraživati kožu i otpuštati boju. građevinarstvu. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba. utovarno-istovarnim radovima. 35/69) PITANJA 1. na temperaturi od40 celzijusa. pri miniranju. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu.moraju biti otporna na kidanje. podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija. i otpornost na požar utvrđuje se standardima. 2. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta. kamenolomu. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji. Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni . od pada predmeta ili udara pri radu.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10. toplotnog i sličnog udara. − otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. list SFRJ br. a rastvor ostane bezbojan. koja je podesiva prema veličini glave. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati. uticaja? 11. izgradnji i remontu plovnih objekata. metalurgiji. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4.

. . na toplotu i požar. . mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže. ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030. .gasno zavarivanje.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati. Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala. i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama. kiseline i baze. Pri obradi kamena . formaldehid i sl. gasnom zavarivanju. Za zaštitu očiju od jake svetlosti.) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima.kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera. građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala. Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda. radi refleksije svetlosti i toplote. kod sledećih radova: .piljenje. sa ravnim ili blago ispupčenim staklima . a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla. Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje. i klesanja kamena.Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: .rendisdanje. koji moraju biti od izolacionog materijala(npr.rada sa dletom i sekačem. slama) i svetle boje. kod sledećih radova: .razbijanja.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom. ribarstvo. letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja. Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom.kovanja.5 do 3. .12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele. koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom.čišćenja i otkivanja zavarenih mesta.struganje . . Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak. debljine od 2. a otvori moraju biti manji od 1mm.turpijanja.bojenja.5 mm.Okvir mora imati ventilacione otvore.malterisanja. . 3. radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape. . .prosejavanja. Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u. i to za radove: .glodanje. koje mogu biti i na preklop. .5 mm.struganja. daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS.5 do 3. zavarivanju lakih metala. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca. Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca. bušenja i rendisanja. . kačketi ili marame.bušenje . . koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira. Debljina stakla mora biti od 2. na dejstvo vode.zakivanja. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju . Šešir mora imati rupice za ventilaciju. . Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe.

5.magle i prašine.respirator za zaštitu od fine ind. para.. pri grubim predmetima sa oštrim ivicama. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom .ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela. koristi se štitnik za oči i lice.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke .montera. kovača. .vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela. može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica. daju se sledeća zaštitna sredstva: . koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu.respirator za zaštitu od grube. glave i vrata. Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni.Umesto plastičnog štitnika. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda. kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%. mora imati priključak na meh.kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama. može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike. nagrizajućih materijala . a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala. i kapljica.od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala. daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce. . daju se sledeća zaštitna sredstva: . rudara. prašine.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova.koja ne sadrži silicijum dioksid .izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom. neagresivne i neotr. . 6. duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom. temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa. . magle. ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota. u zavisnosti od intenziteta buke. . i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi.cevna maska sa kapuljačom . koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice.13 Za zaštitu očiju. u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa. koji ne sme biti zapaljiv. para. .Može biti preklopan i nepreklopan .gasna maska za zaštitu od gasova. vrata i glave .koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.ušni štitnik za zaštitu od buke. .primenjuje se za zaštitu organa za disanje . Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija. 4.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine .više od 25 db. .a ušni čep za više od15 db. Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti . magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija).cedilo za ugljenmonoksid . transportnih radnika . prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama. u velikim koncentracijama. otporan na toplotu i vlagu. kod bravara brusača. . dima i prašine . dima . licima koja vrše elektrolučno zavarivanje . jačine do 105 db.Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje.

9. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. prašina .asfalterskih i kaldrmdžijskih radova. koristi se kožni štitnik za ručni zglob. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: . stakla i sl. kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala. otrova. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om..Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. zaštitni prsti od kože. a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala. kao i za jako hladne ili tople predmete. 8. rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode. zaraznih materija.14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni. potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija. staklo. kod teracerskih. sa produženim sarama. daje se zaštitna kožna kolenica. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština. rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama.kod šumskih radova. na održavanju . 7. . rukavice za varioce i rezače metala plamenom. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima. koristi se kožni štitnik za rame. ako obuća od gume ne pruža zaštitu. alat i sl.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja . Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el. a mogu biti ojačani metalnim naprscima. visoka temperatura. − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. nagrizajućih materija. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . čizme . štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina.na ramenu i leđima. struje napona prema zemlji do 650 volti. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće. varnica usijanog metala. Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta .odelo od platna(keper i sl. koristi se zaštitni grudnjak.vlaga. gume ili plastičnog materijala..za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl. − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda.ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. Za zaštitu nogu od pada teških predmeta.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe. − kožna obuća (cipele. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala.

otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi. i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove. do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva.. bageristima i dr.zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima. transportne radnike i dr. laktovima.odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano). a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba. .) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače..kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike. . za gašenje požara i sl. u hladnjačama. iznošenje smeća. . mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike . pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina. mora nalegati tesno uz telo. kolenima i turu. o čemu se izdaje atest. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova.. rad na viljuškaru.15 pranju . .štitnik za uši za zaštitu od hladnoće. . platno i sl.zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu. . . spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi. običnog kroja za čuvare. čišćenju i premazivanju mašina. . moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS . za komunalni rad(kanalizacija. niske temperature i sl. 11. kočničarima.za varioce i rezače metala plamenom.zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. po potrebi i dopunskim užetom. boja i maziva. dimnjačare i dr. . .kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. .zaštitno odelo od azbesta i alu-folija.. 10. poštare. cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? .postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. građevinarstvu.postavljene rukavice. transportu i sl. daju se sredstva za zaštitu: .odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala. odnosno uverenje o ispravnosti.odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim.tkanina(keper. . rad u mokrim jamama i u vlazi). mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač.odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja. . dimenzije i način izrade opasača. ako je izloženo dejstvu visokih temperatura.za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima. opremljen prihvatnim užetom za privezivanje. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada. . vozače teretnih vozila. .) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine . ribari). 12. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač.bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta. .kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari. Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: ..ledare) .kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna.

Glasnik SRS'' br. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6.21/89) P I T A NJ A 1. mere za bezbedan rad pod naponom? 5. Način zaštite gromobranskom instalacijom. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7. mora se rashodovati i uništiti. mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3. radioaktivnim i zaraznim materijalom . pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. maska) i na nos.uzemljenje i kratko spajanje? 11. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana . moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.Oštećena . Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10.Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem). radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl. Moraju imati samozatvarajuće brave sa . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. u uši(antifoni) u usta(usnik. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).

obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica. koja moraju biti upoznata sa merama ZNR. . RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera.17 ručicama. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Kod radova na jednom stubu. pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem. naprave za uzemljenje i kratko spajanje. u zatvorenim postrojenjima. a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava.ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . ili 8m. 2. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? .izvrši uzemljivanje i kratka spajanja. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). U izuzetnim slučajevima.. ne mogu se obavljati drugi radovi.Za svaku prostoriju elektropostrojenja . Pregled el. Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona. Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu. pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . odnosno prepreke. uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona.na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage.koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . − kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu.na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. od kojih je jedan rezervni.na mestu što bliže mestu rada. . tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. Kod radova na kablovskom vodu. koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se. Kod radova na više stubova . Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. postavljaju se sa svake strane radne jedinice. magle i snežnih padavina. . Kod manipulacije rasklopnim aparatima . Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava. isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje. Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima. na visini većoj od 3m. 3. Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. . udara i merama zaštite od požara. na otvorenom prostoru. mora postojati dva kompleta ključeva. . proveri da li je stvarno isključen.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača. .

mogu se izvoditi: . pomoćna sredstva. razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom.mora biti obučen i izvršena provera znanja.odnosno LZS . kiša i sl. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). prekrivača i sl. i dokumenta za rad. pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada. susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira. mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje.sa merama zaštite. Prilikom radova na višesistemskim vodovima. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. .ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada .pod naponom. a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm.na prisutne opasnosti u toku rada. Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad. u skladu sa izabranim sistemom rada. . zaštitna oprema.utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju. za one sisteme. 5. najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. . organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. Pri upotrebi lestvi. i radni postupak utvrđen i proveren.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat. jedan od njih se određuje za rukovodioca radova. glomaznih sredstava . preduzimaju se mere za sprečavanje. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade. ploča. 4. Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom .18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. rukovodilac radova na mestu rada: .po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite. moraju vršiti najmanje dva radnika. i transportnih sredstava. .odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom. . kada neki od sistema ostaju pod naponom. . preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu. Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti.upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem. Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom.Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti. . sneg.proverava da li su sprovedene zaštitne mere.ako je izabran sistem rada pod naponom.sa primenom LZS i opreme. Vršenje nadzora. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona. Ako se provodnici voda na kome se radi .ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . Rukovodilac radova pre početka rada: .ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. . ako radove izvodi više radnika. .

upravljačkih pultova i dr. onda se on pismeno zadužuje sa njima. zaštitnih naočara ili štita.Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. ne prelazi 63 ampera. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija. može se vršiti pod naponom . samo za vreme očitavanja instrumenata. 7. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica. uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. zaštitnog šlema. 6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika. ili lice koje rukuje postrojenjem. ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija. na drvenim neuzemljenim stubovima .izvršiti neophodna isključenja. električnih ormara. može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. a način izdavanja i vraćanja . obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja. postrojenja. ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon . uređaja za pokretanje. Zamena topljivih umetaka.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju. koji minimalno mora biti 800mm.ovlašćeno stručno lice. sredstava.osigurača obavlja se u beznaponskom stanju.izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi. uređuje se internim aktom. a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak. ploče i sl. uz primenu odgovarajućih sredstava. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: . Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? . moraju biti obezbeđeni. na kojima se obavljaju radovi. kada se spoje svi fazni i nulti provodnici. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača. Ključevi postrojenja . .izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. . . Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon. . Kod nadzemnih vodova do 1000 volti.19 Prilikom merenja i ispitivanja.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja.Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca. na razvodnoj ploči i drugim elementima. nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata. kožnih rukavica i dr. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata.stručno lice . kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti. postavljaju se izolacione zaštitne pregrade. . nakon uklanjanja osiguranja . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere .proveriti odsustvo napona na delovima el. po sledećem rasporedu: .Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom. 8.ako za struju napona do 380 volti jačine.

uzemljenja. pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja. . Za uzemljenje i kratko spajanje.izolacione motke. a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke. koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima.pri skidanju naprava za uzemljenje.elektro-izolacione rukavice. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. . uzemiti svaki od provodnika. pored primene mera isključenja.kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi.koristiti izolaciono uže.izolacione pregrade.izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama. 9. koriste se: .. produkata gorenja i pada sa visine . . kožne rukavice.zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja.sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja. mora se voditi računa o: . postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke . sigurnosni pojas i sigurnosna užad. platforme . . . . koja se koriste kao osnovna . kod izolacionih sredstava.izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača. zaštitni šlem i dr.izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje. . upotrebom izolacione motke. ukazati na opasnost od indukovanog napona. ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene.pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču. izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona. izolacione prostirke. Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2.izolacione motke. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: . .indikatori napona. . prekrivači i izolaciona postolja. . 10.zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje. za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. izolaciona obuća.zaštitne naočare. . moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. gas maske. pregrađivanja izolacionim pregradama i sl. . . primenjuju se sledeće mere: . Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava. . .20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom. Način zaštite gromobranskom instalacijom.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali .uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje . .pri obuci radnika za siguran rad.zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje. bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje. Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje .pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu . radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke. u nasute gomile zemlje.izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni. . delovanja električnog luka. vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.

i transportna sredstva moraju biti uzemljena. udara u svim radnim i drugim prostorijama. lestve . Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće. bez obzira na klasifikaciju. izrađenih u skladu sa JUS. Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta .0 m. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. a ako to nije moguće. . Na visini ispod 2.5 m. koji se učvršćuju na stabilnim stubovima. posle demontaže aparata i uređaja. metalne skele . moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke. provodnikom od min. koji regulišu ovu oblast.21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima . U cilju zaštite od eksplozija . Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona.radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita. Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika. šine. . Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici.5 m. .3. 11. moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora.može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača. iznad pešačkih prolaza. tako da najniža tačka bude: .Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti. iznad kolskih prolaza. može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. provodnika.privremeno. stezaljke i sl. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima . Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama . 12. Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta . Zamena pregorelih osigurača . Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2. 16mm2.5m.kompletno napajanje. postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta. osigurači. koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija.izvode se upotrebom izolovanih el.6. kontakt prekidači. Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti. u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere.Uovim objektima . Svetiljke i električni alati napona do 50 volti ..2. izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast. U cilju zaštite od el. iznad radnih mesta. Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju. izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa. primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima. i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu.5 m.

Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. kružne testere-cirkulari .dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. elektromotora i električnog alata. Priključivanje alata na el. . vrsta alata i zaštita.ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja.davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima. . Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl.. uslovi rada smatraju se naročito opasnim. bez obzira na klasifikaciju prostorije. cevovoda i sl. izolacionu obuću. Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima. cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula).ispravnost izolacije napojnih provodnika. .Na otvorenom prostoru. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri.5mm2. moraju koristiti izolacione rukavice. alat sa izolacionim ručicama i sl.uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen. . Prenosni alati. trakaste testere. mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata.neprekidnost zaštitnog provodnika. 51/88) P I T A NJ A 1. moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom. Za zaštitu od napona dodira na ručnim el. Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika. transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. prenosne svetiljke . . alat se čuva u prostorijama bez vlage.unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. kotlova.) ? .spoj sa masom. Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu .22 Priključivanje na električnu mrežu.. rad se može obavljati alatima II i III klase.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta. može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : . Kada se ne koristi. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. stanje provodnika . uslovima. alatima. 13. Najmanji presek provodnika je 1. postrojenja. . Kod radova kod metalnih rezervoara . Radnik koji izdaje el. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe. kožne rukavice. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata .. alat. Glasnik SRS'' br. moraju se proveravati na: .dodavanje alata u aktivnom stanju. V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. instalaciju .

upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom. rendisaljke .. Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice.. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice.. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja.. a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda.. Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. zaštićuju se čvrstim oklopom. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola. automatski vraća u početni položaj. Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere. tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere.Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici.samo sa okruglim glavama.. Ravnanje materijala . i pokriva ceo obod lista testere.Predmet bušenja na bušilicama . rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm. iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). makaze za sečenje furnira. Za rezanje ogrevnog drveta . bušilice. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5. glodalice. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica.)? 3. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom. a radnici van opasnog prostora. rendisaljke .)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika.23 2. brusilice. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri. glodalice. brusilice. TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere. a kreću se po šinama.Početak rada obavlja se zvučnim signalom. na delu za rezanje. koja se postavljaju ispred i iza mašine. osim na mestu obrade drveta. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. trakaste testere. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni. ljuštenje furnira. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta.) ? 4. hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala. Kod testera trupčara i rastružnih testera.. .Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere.. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči. kružne testere-cirkulari . odnosno kozlićem . bušilice. a njegova visina mora biti min.)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu. ½ debljine materijala. 2. koji se posle rezanja.

4. MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje.) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA.pre puštanja u pogon mašine.5m. čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine. ljuštenje furnira. brzinu. a radni mehanizam mora se obezbediti . Kod rotacionih mašina za rezanje furnira. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) . Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine. primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone .ručno slaganje do 3m. kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje. radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora . dok sene radi na tom delu mašine. Pre početka rada na mašini. moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa. a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama.tako da prestankom delovanja na komande. Kod trakastih. Ručne mašine za obradu drveta . Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče. propisanu od strane proizvođača. sem u delu obrade.Na mašinama sa više radnih operacija. Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača. 5. radnici se nalaze sa strane transportera . širine 1. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. . materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika...Prilikom rada mašine. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl.zaštićuje se površina brusne ploče. moraju imati mehanizam za zaustavljanje . odnosno izvan zone opasnosti. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. zaštićuju se odgovarajućim napravama. ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. moraju nalaziti prekrivene zaštitom. mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza.. montaže. mora biti prekriven zaštitom(oklopom).Mašine za rezanje-sečenje furnira. makaze za sečenje furnira. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. horizontalne i vertikalne. Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu . Mašina za usitnjavanje drveta .mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. Visina složaja trupca je: .Ako na jednim makazama radi više radnika. deo ploče koji se ne koristi. rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu. Makaze koje rade kontinuirano . Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks.bez ispuštanja mašine iz ruku. koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka. rukovalac proverava ispravnost alata. sigurnost postavljanja. 3. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči.

.utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata.službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći.da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu. . mehanizovano slaganje do 6m. signala i dežurnih radnika.utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. glasnik SRS BR.da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata.postavljanjem oznaka. Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine. .da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati.). . . .utvrditi način organizovanja dojavne službe .organizovati smeštaj. alata i opreme. . istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5.predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima.da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2.utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. elektroenergetskih vodova i sl. . isključivo odozgo naniže. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume . . javnih puteva. - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7. platformi do 4m. . . eksploziv. mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova .utvrditi postupak pri obaranju stabla. kapisle i sl. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4. na mestu rada.utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata. . Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi. Građa se sa složnja skida. izvlačenje žičarom)' 6. . ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada.. Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3.eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja.odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine. 33/88'') P I T A NJ A 1. . Mere zaštite pri utovaru.utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine. bez pravljenja jama i tunela.utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata. i kada su obezbeđene mere ZNR: . izvlačenje stočnom zapregom. izvlačenje traktorom.utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika.odrediti mesto za smeštaj oruđa . . .25 slaganje preko rad.

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

pogonski motor isključen. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta. Glasnik RS br. čiji je nagib veći od 10 stepeni. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. može se vršiti mehanizovano i ručno. 7. može se vršiti kada je stoka ispregnuta. a točkovi osigurani podmetačima. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. Težina tereta. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. Za vreme utovara i istovara. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7.Pri ručnom utovaru . sajle. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12. motorno vozilo mora biti zakočeno . Prevoz drvenih sortimenata. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4. montirano na stubu dizalice . Za vreme rada dizalice.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu. Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. Sedište za rukovaoca dizalicom. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8. mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. Ako se utovar i istovar . Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. kada se vrši ručno uz pomagala. koriste se lanci . izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m. Na vozilu za prevoz oblovine. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. ostali radnici moraju biti van opasne zone. Za osiguranje stabilnosti oblovine. vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu. Utovar i istovar iz zaprežnih kola. vrši se mehanizovano.29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11. ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika.vrši na strmom terenu. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . 53 97'') P I T A NJ A 1. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9. nije dozvoljen prevoz radnika. Mere zaštite pri utovaru. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10. čiji se utovar vrši . kubiciranog drveta. klanfe.

pada i rušenja .posle jakih kiša i nepogoda.čista visina prolaza. i zaštitne skele na gradilištu)? 18. mora biti min. Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina. . Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele.blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. noseće skele.6 metara. samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja.u zimsko vreme . opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja. .na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala. šljakom i sl.najmanja širina sporednih staza je 1m. viseće skele. Za radnike i sva druga lica. a u slučaju buke. tvrda . Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1.za vreme noćnog rada osvetljavaju se. . sanira se po potrebi. visina je 1. kamenom. .ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje .preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice.sa poprečnim padom za odvodnjavanje. jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom. rad i kretanje drugih radnika. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21.Nagib staza je 57 % . koja se označava sa svake strane.5m. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20. 2 metra. .podloga mora biti ravna. ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima. .ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice. Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19.u neposrednoj blizini staze. Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila . min. ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta. . . . posipaju se da ne budu klizave. ne smeju biti složajevi građe. 3.Kada se postavljaju u blizini kosina . . vibracija. ako se to ne može izbeći. posuta šljunkom. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika.visina od podloge staze.30 15. . raskopavanja. . obavezno je korišćenje šlema. ako nisu preduzete mere od pada predmeta. oruđa i uređaja i transportnih sredstava. .5 metara.iznad staza zabranjen je prenos tereta. koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta. a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra . Mere zaštite pri radovima na visini? 17. pojave prašine i ostalih pratećih pojava . Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16. . PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: .mogu se usecati u padinu brda i kosina. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22. do izolovanih električnih vodova je min. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama.uređaji za prenos tereta . . . koja se kreću na gradilištu. a glavnih prolaza i prilaza 1.

Nagib puteva ne sme biti veći od 40%.nakivaju se poprečne letvice. Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije. Ako se radovo izvode na mestu . Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova .31 Neravnine i rupe na trasi staze . premošćuju se posebnom konstrukcijom.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar. 80 cm. smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta. bunari i sl. od izvođača i overena od investitora. . preuzimaju se pre i za vreme . Najmanja širina prelaza min.Rovovi . crteže preseka i potrebne ucrtane detalje. uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas.mere protiv obrušavanja . PRVA POMOĆ i transport povređenog . jame i sl. Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min.5 metara.5 metara. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća. 6 metara. kao što su stare jame. Prelazi većih raspona od 1. .na kome postoje vodovodne. instalacije za pijaću vodu. Širina kolovoza mora biti min. Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti. izradi kosina i nasipanju. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika. umivaonice.Kad prelaz nije horizontalan. koja se kreću na gradilištu. gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija.Ulaz radnika.) zatim pomoćni objekti. laboratorije. na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih. zapaljivihi eksplozivnih materija. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. prostorije za odmor i presvlačenje radnika. proverava se prisustvo ovih materija. u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. tehnička dokumentacija o merama ZNR. prostorije za sklanjanje radnika. postavlja se zaštitna ograda . hidrocentrala i sl.dublje od 1 m. rezervoari za gorivo. parkirališta i dr.odrona pri iskopima. . 2. kanali .mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta. moraju imati proračun stabilnosti. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. ako: . Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. 2.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. pruga. radionice. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima. zatrpavaju se. moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. mere za bezbedan rad. po gornjoj površini . elektroenergetske. postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane.prelazom. a pri većim nagibima izrađuju se stepenice. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. sa obe strane. a najmanja slobodna visina 4.75 m. opterećenju. Primene eksploziva pri zemljanim radovima. a nagib do 20 % . sanitarni čvorovi i sl. nadležnog za tu vrstu instalacija. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija. mereno od najviše tačke kolovoza. mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova. Ne primenjujući posebne mere ZNR . trpezarije i dr.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju. dublji od 1 metar od nivoa staze.

predmeti i sl. . betonskih ili čeličnih cevi . Utoku izvođenja radova . klizavim. poremećaj ravnoteže.u slučaju podzemnih voda. privremene podgrade.Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm. . .Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. na rastojanju od ivice iskopa min. za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode. sa ivicama od 20 cm.za bunar do 2 metra..za bunare preko 2 metra. ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: . a duž ivice bunara. 2 metra.. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja. . obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima. instalacije. PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata.u toku iskopa . . mora biti označen i pokriven . 1 metar. koje se utiskuju.Ako ima odstupanja od projekta. - . Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena. ne smeju se nalaziti radnici.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova . obezbeđuje se izlaženje lestvama.stavlja se čvrsta zaštita. ozida se ciglom. nepovoljnih atmosferskih prilika. puna ograda visine min. a noću osvetljen. .vertikalni stubovi. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost.u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija. . površinskih voda i sl.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra. objekte i dr.radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra. strmimi drugim podlogama. Preko dubine od 3 metra. . Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole.čista širina je minimum 60 cm. minimum. 1 metar. nasipa. na rastojanju min.Otvor na terenu.1 metar. Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom. postavlja se čvrsta zaštitna ograda . Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja. Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara. u vidu prstena.na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa.u gornje slojeve humusa . radi preduzimanja mera zaštite.crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja. . Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika. . primeniti dodatne mere zaštite.iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja.. prevrtanja. postavlja se puna ograda . Iz iskopa dubokih preko 1 metar .Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi .Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade.kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama. uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa. a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta. u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu. . moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom. 90cm.tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov. vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa . Oplata nadvisuje rov za 20 cm. PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova.radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. ako nije ograđen zaštitnom ogradom. koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj.radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice. postavljaju se pregrade. . moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje.. . OPLATA se postavlja .visine min. visine min.

na kojoj radnik stoji. sa obe strane.5 kod kratkotrajnih radova. malter i dr. .zabranjeno je ostavljati rupe.krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min.kod iskopa u neposrednoj blizini objekta .na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja.radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa.kad gradilište menja položaj.silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina. dok je bubanj u pokretu .po završetku radova . proveriti prisutnost štetnih. .na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila. . .kad se radovi izvode u gradskom jezgru . pa tek onda nastaviti rad. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. Skladište građevinskog materijala . 2 metra. Pri mašinskom spravljanju maltera. preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom.ručno usipavanje komponenti iz vreća. . delimično zatrpane jame. bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika.paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem. . Pri podizanju. postavljaju se prelazne konstrukcije. primenjuju se mere ZNR: . Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima.posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna. zapaljivih i eksplozivnih gasova. koja nisu predviđena za to.na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila. vodova i sl.preduzima se sledeće: . radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda. mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje.nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka. neravnine. materijal se obezbeđuje za jedan dan. . kofa i sl.) uz radno mesto zidara.krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom. . - 3.. šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. od podloge . . . Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala.tako da se spreči obrušavanje. . . tvrdoj podlozi i složen .33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas. a na prilazima postaviti znake upozorenja. Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1. alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. kanalizacije i tt vodova). na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom. naročito pored pešačkih staza. saobraćajnica. . bez obezbeđenja i oznake. Materijal za zidanje (opeka. preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja .2metra ili 1. ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa . tt instalacija el. i betona .posle izvršenog miniranja. promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja. MINIRANJE u iskopima bunara . mora biti ravnomerno i stabilno složen. blokovi. . fizičkim preprekama.vitlo za izvlačenje materijala. prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) . zabranjeno je: . mora biti na očišćenoj.. a odvoz iskopina se vrši stalno. moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom.

5 metara . .između nosača leđobrana.bez zaštite od pada .Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. radi zaštite od prskanja i isparenja.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata . pomoću sonde. struje. koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu.. Za odmorište se izrađuju podesti.radi pražnjenja odgrtanja. . . rad sa kamenom i sl. Pri izvođenju radova na štemovanju betona. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. a rastojanje 1 m. - .a ako je platforma visine 3-5 m. udaranje čvrstim predmetima po mešalici. . šahtovima.vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm. obavezno je primeniti zaštitne sklopke. . . Upotreba penjalica preko 3 metra visine . VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra. vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica. gde je visina penjanja viša od 3 metra .ž . uzemljene i nulovane. . GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI. Fabrički dimnjaci . . postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm.54 m. radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare. Pri radu sa krečom.stranice lestvi moraju biti na razmaku min. a moraju ispunjavati sledeći uslov: . 16 cm. za muškarce i 15 kg za žene.leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge. iznad podloge. Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom . po obimu.dužina leđobrana je min. primeniti dodatno uzemljenje .brane i ostale visoke građevinske objekte.mora da ima radni pod. kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm. čvrsto vezan za stranice lestvi. udaljeni od glavnih staza i prolaza. počinje na visini od 2..gradilišne staze i prolazi za radnike . a ako je platforma visoka 3. Za zaštitu od udara el.udaljenost prečki od zida je min. postavljaju se na bezbednoj udaljenosti.75m. primenjuju se sledeće mere ZNR: . 10 metara.prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm.zabranjena je. Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg. pri radu sa mešalicama.radnik koji gasi kreč u koritu . Ako to nije moguće.. sa zaštitnim sigurnosnim užetom .može biti maksimalno 10 metara. i sl.ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. 1. hidro zahvati.korito za gašenje kreča . . oknima i sl. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. saobraćajnice za vozila i pokretne mašine. i radnik koji vadi kreč iz krečne jame .alat za gašenje i vađenje kreča . .34 ubacivanje u otvor predmeta i alata . 45 cm. trake. počinje na visini od 2 metra. moraju biti obezbeđeni od pada u jamu.Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: . podrazumeva i radove na izgradnji silosa .stranice lestvi produžavaju se 150 cm. vodovodne kule.krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom. . mora imati dugačku dršku.na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm.do visine mah. Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja. Zidanje svodova i lukova . montaža stepenica i sl.mesto rada kraj jame . moraju imati bezbedan pristup. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima. čišćenja i dr. spravljanje maltera . betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta . postavlja se pored kreč. montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije. jame.

prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost. tehnologiji izvođenja i merama ZNR .radni pod izveden u skladu sa propisima . 1.na radnim podovima prilaza. .u blizini nezaštićenih ivica objekta . eksera. Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: .povremeni rad radnika .c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min. Oplata se ne sme koristiti kao prilaz . kosim rampama i sl. smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone. zbog mogućih povreda radnka.Rad na visini . pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine.pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom. . prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom. moraju biti na bezbednoj udaljenosti. Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge. . metalnih delova i sl.delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima. .a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu. oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: . skele ili oplate. izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu. koje obezbeđuje izvođač radova.5 metara.) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine. . . koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi . .pod opterećenjem možemo zanemariti. .prilaz mestima rada na visini. Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju .skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom. . Radnim prostorom. . a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika.b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu .zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima.izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji. . Građa . radne i pomoćne prostorije. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl. ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. koji nisu vezani za radove na visini. Radovi na visini .35 proizvodni placevi . stepenicama . zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama.po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu. dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu. penjalicama sa zaštitnim užetom. . prolaza radnih platformi ili skela . obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta. Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve. . - 4. ako ima: . osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada.na mestu izrade visokog objekta .

električni uređaji za ugrađivanje betona . podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. . pripremi (ispravljanje. šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje. . dleta i sl. . Radnici na vezivanju tereta . Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru. . savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente.). Slobodni krajevi žice za vezivanje armature . . Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz.bez zaštitnih cipela i rukavica. pri nanošenju betonske mase.Pri radu sa dizalicom : . a na stazi za istezanje ne sme biti radnika. za ravnanje. testera. moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja. .oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se. utovaru .neutegnutom odećom.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica. Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima. moraju imati snižen napon do 42 volta. moraju se saviti. na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : .36 Oštra sečiva sekira. Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane.na ivicama višljim od 1 m. . ne smeju prolaziti preko glava radnika.sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom.Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: . staze za kretanje radnika.armatura u koturu do prečnika 12mm.zabranjeno je čupanje armature iz gomile. može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima. ostavlja se zaštitna ograda.kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla.sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica. Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: . .prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati.sa razdrljenom. obezbediti osvetljenost od 250 luksa . radni podovi za ubacivanje mase u oplatu. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem. Okretni doboš za odvijanje armature . moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl. radni podovi za prijem sveže mase. Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta.kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. Pri utovaru –istovaru dizalicom .iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. 5. . mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu.staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu. . 6. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm.armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm. prenosu. .

zabranjeno je. instalaciju. ono ne sme biti upereno u radnike. Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. dizanju. na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR . radnik mora stabilno stajati na podlozi. mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. Prilaz površini krova. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. 7. . sa sigurnosnim užetom. dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . moraju se postaviti prihvatne mreže. Projektom montaže određuju se mesta za istovar. dizanje i način vezivanja elemenata. Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. salonita . učvršćivanju. obradi i doradi. . spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. nije bezbedno učvršćena. istovaru.37 prihvat sudova sa betonskom masom . Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. ne sme se početi sa istovarom. mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika. fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati. način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. kod prijema betonske mase automešalicom. iznad slobodnih ivica . postavljanju na objekt . svetlarnici i sl. penjalice. lestve sa leđobranom. koji vise o kuki dizalice. zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke. pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). vezivanju i pripremi za dizanje. mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. lima i drugih materijala male nosivosti. radi utvrđivanja nosivosti. 8. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. a ako je preglednost loša. kada se betonska masa doprema pumpom za beton.Ovim dokumentom .Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . prevozu. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. dizaličaru znake daje obučeni signalista. prilaza krovu . Kod krovnih pokrivača od crepa. pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova. sud za prenos ne sme se pretovariti. prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. mora imati spoljnje stepenice. vrši se pomoću sigurnosnih konopaca. Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju. ne mogu postaviti zaštitne ograde. nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . Otvori. moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika.

. Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije. Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne.se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. koji čine celinu sa zidom koji se ruši. Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: . . Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja. prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. Za vreme pripremnih radova . dok se njiše na kuki dizalice. Pre početka rušenja. Susedni zidovi. pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom. . postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima. započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni. utvrđene granice zone opasnosti .loženje vatre u objektu je zabranjeno. .tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja. bez njihanja. Montažni element se odvezuje sa dizalice . izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika. moraju se osigurati od pada. Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi.da je vezivanje izvršeno ravnomerno . redosled radova. moraju biti u skladu sa JUS.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom.urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline.Za vreme pripreme .38 Dizalica .nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje. kanalizacione. pravac i brzina vetra. gasne i električne instalacije. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije . vozač kamiona ne sme biti u kamionu. Radnici na visini.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. rušenje i uklanjanje delova i materijala.i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu.Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen.da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice. nosivost.Moraju biti obrađene u projektu montaže. kao i za vreme rušenja.da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini. . a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže. postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže. Priprema. .i mere ZNR.da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi. 9. . .se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. Mesto montažnih nastavaka . pomoćne naprave i pribor za dizanje. PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: . ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje. NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela. Pri utovaru i istovaru. Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije . Montažni elementi .

ima azbesta.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. mora imati retrovizore i pregled sa obe strane.bez obzira na količinu. koriste se posebne kuke. Kotlovi za zagevanje. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? . odećom i obućom za ovu namenu. kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. Rušenje . z bog sprečavanja prenošenja požara. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine. dok je drobilica u radu.Kad je kolosek na nagibu. Posluživanje uređaja. moraju imati poklopce. mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. primenjuju se posebne mere zaštite na radu. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera.Zabranjeno je . peskom i sl. Butan. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas. Jačina na kidanje čeličnog užeta. vagoneti moraju imati kočnice. uz projektnu dokumentaciju. zagrevanje u otvorenim sudovima. je sa čvrste radne platforme sa ogradom. Valjak za hod unazad.ako se pojave . ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. Za odglavljenje kamena . teški i glomazni delovi. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. Pri rušenju višespratnih objekata . Ručni prevoz vagonetima. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . nosači.. na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi. potkopavanjem zabranjeno je.tako da je radna mašina na odstojanju 1. rampi i čekrka. Podzemne vode . vršiti pomoću za to izrađenih sudova.izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta. a radnici se štite respiratorima. Demontirane grede. katran i sl. na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. može se izvoditi kad se oslobode od materijala. Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje.5 puta većem od visine objekta. mora biti tri puta veća od vučne snage mašine. zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom. Ako materijal koji se ruši. mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća. a ne sme se gasiti vodom. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. 10. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima. sprečava se da prašina dospe u okolinu. Prolazi za radnike. pomoću koga se prenosi vučna sila. asfaltne mase. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta. Izvlačenje betonskih stubova . između drobilice kamena. Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. Rušenje miniranjem .39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . Kod rušenja guranjem. izvode se sa skele. 11. mora biti minimum 1 metar. Zahvatanje vrele asvaltne mase. obezbediti dovoljno rastojanje.

kao što su radne i noseće skele . mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi. mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. Površina ovog uređaja. Kada se radovi izvode na plovnim putevima.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. koje moraju biti ispitane.Ova dokumentacija i mere ZNR . na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. ne sme biti klizava od blata i ulja. postavljanje radne cevi u vertikalni položaj. određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. na zamajcu. . Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi. ako su ispunjeni uslovi: . Za vreme magle . koja se utiskuje u zemljište . koriste se mornarske lestveod užadi i prečki .montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. moraju biti sadržane mere ZNR. .radnici koji se nalaze na uređaju .uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja .Može se penjati samo jedan radnik.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe. mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika. primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom. dok je teret u vazduhu. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata. Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija .pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. može se koristiti kao radna platforma. je postavljena zaštitna ograda. Spasilac mora biti obučen za spasavanje.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme. pomoću radne cevi. postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče. a donji kraj drži radnik. iskop zemljišta. 1 metar duže od radne visine. spuštanje otvorenih bunara. MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: . ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. Dužina lestvi je min. Kada se radovi izvode na vodi. . ukazivanje prve pomoći. propisanim stepenicama. vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj. postavljanje armature. Prilaz po terenu . obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta. zabranjen je pristup radnicima neplivačima. .na spoljnim ivicama zamajca. Za prilaz na radnu platformu.su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta. ne dođe do pomeranja i pada. mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda.pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova. pomoću visećih skela i sl.40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta. obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom. izgradnja stubova kliznom oplatom. Pri radovi ma na tekućoj vodi. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć. a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu . zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub. a voda je dublja od 1. betoniranje i ugrađivanje betona. Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta.5 metara. oslonci toranjske i kranske dizalice. Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi . oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije.

a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi. . Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima. . .ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev. kada drugačije ne može da se savlada priliv vode.tehnički opis i prikaz izgradnje kesona. .tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu.detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu. Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi. za slučaj potrebe hitnog izvlačenja. u radnoj cevi . vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu. od prevrtanja i sl. dizaličar mora biti u kabini. OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode. .organizacija rada i radnih zadataka . iznošenje materijala i alata. čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu. a gornji kraj je vezan za platformu. rad i izlazak. .obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima. mere zaštite su: . Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno . mora imati propisane posebne mere ZNR. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova . većim od atmosferskog.za vreme rada u cevi. Pri ulasku i radu radnika .pored radnikase spušta i čelično uže dizalice. . .na radni platformi.za donji kraj sigurnosnog užeta. . dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru). a za uređaje 42 volta.redosled i opis demontaže opreme. u plićim vodama. iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala . voda može iscrpeti iz bunara.unošenje. Proširenje donjeg kraja šipa. . instalacija i uređaji u cev . kada se uz upotrebu pumpi . . sa bilansom težina. obavezna je upotreba šlema. Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije .u toku boravka u cevi. obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi. .ulazak.dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta.pre ulaska se spuštaju lestve. radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje. a na suvom se iskop vrši ručno. . vrše dva radnika na platformi.svakog radnika. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara . Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar. - 12. koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . .obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu. i da su osigurani od prodora vode. u kom svaka faza rada. pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom .tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu. a sredina se vadi mašinski. mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja.u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi. POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi.41 ako se unosi el. . .spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala..radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta . moraju imati snižen napon do 42 volta. izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom. da ga u slučaju potrebe izvuku.

osvetljenost mora biti 120luksa.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta . upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. . obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista. a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa.sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad. oštećenu bubnu opnu. koji mora obezbediti min.na otvoru kesona na plafonu.vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) . skloni gojaznosti i piću. tesara. Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha ..i nepropusan je za vazduh i vodu.a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl.. Sa spoljnje strane kesona . Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta. mora biti min 2. Visina od donje ivice do tavanice kesona . vazdušna komora i pretkomora.kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara. vreme zadržavanja radnika . moraju postojati klapne . pod povećanim pritiskom.U kesonu i vazdušnoj komori. vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta. .Za slučaj kvara tel. Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: . .nadzor nad radom radnika. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom.42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima. - . ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku.kada je nadpritisak u kesonu . linije . U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka. . mehaničara. kao rezervni mora postojati dizel kompresor. Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha. radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta.(keson). iznad1 bara. nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom.cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona. Keson. izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore. vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0. . oboljenje organa krvotoka i disanja. instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi. a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. dežurnih električara. moraju imati veštačko osvetljenje. obezbediti rezervni način komunikacije. Upotreba kesona preko 30 metara dubine.1 bara nadpritiska.kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar. mora imati ručnu baterijsku lampu. Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c . vertikalni cevni prolaz. Svaki radnik u sistemu . MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: .vazdušna kupola(deo radne kupole). Radnici koji imaju gnojni katar u nosu. Keso ima ugrađen sistem za provetravanje.kesonska komora. . odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je.2 metra. MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . brodarski radnici.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina. 30 m 3 čistog vazduha po radniku.ne smeju raditi u kesonima. mogu obavljati radnici do 45 godine starosti . a ostali uređaji sa naponom do 42 volta. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon. mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara .Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova. zapaljenje srednjeg uha. ako su zdravstveno sposobni.

1 bara nadpritiska. Za upotrebu eksploziva u tunelu.9 bara. O ispitivanju se sačinjava zapisnik. 1.podgrada sa oplatom . Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu.opis redosleda radova i radnih operacija.Za vreme nepogoda. konzumirati alkohol. dužina nezaštićenog dela . miniranje sa električnim palenjem se ne vrši. izvodi se za slučaj nestanka el. radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. tako da ne potkopava podgradu. opis radnih operacija. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva. mora biti min. Projekat o građenju tunela mora da sadrži: . kao što su tuneli. ne sme biti veća od kraka iskopane mašine. cevovoda. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha. Čist otvor prolaza za radnike .opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova. tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska.tehnički opis faza građenja i teh. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta . duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na. izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR . .43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara. pumpi. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . Pre polaska na rad.3. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja. za svakih 0.Električni vodovi. ne treba zaptivati . Podzemna voda koja pritiče u tunel . . ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika. struje.nego odvesti kanalima i cevima iz tunela.5 metara na delu tunela gde su završeni radovi. 15 metara od čela iskopa. Za pritiske preko 1.pomoću kanala. U području čela iskopa i u zoni min. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade. Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom. - 13. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom. Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja.propisima u rudarstvu. . kolektori. . Podzemnu vodu koja pritiče.Zabranjeno je pušenje. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima . Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr. a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena. jarkova .6 metara u visinu i0. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja.Električna rasveta u tunelu. galvanskim odvajanjem i dr.opis organizacije radova.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. el.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta. . mere. trećeg 2/3. Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama.6 metara u širinu. zidove i saobraćajnice u tunelu. Kad se u tunelu pojavljuje voda.2. Zaštita od obrušavanja . Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. . koju obezbeđuje izvođač radova.5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori. mora se odvoditi iz tunela. a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode.

za upozorenje radnika. .ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila . o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. 14. kojim će se propisati: brzina vožnje. popravke i sl. . podzemnih i prizemnih smetnji. obezbeđuju se zaštitni zidovi . ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije. skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe.bušenje rupa. mora biti izveden na osnovu posebnog projekta. . pad ili uspon podloge i druge mere ZNR. rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri. nagib. Preko kabine radnih mašina . . najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije.obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa.aktiviranje eksplozivnog punjenja . skela. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava. mora biti osiguran.44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima . damperi i sl. . gabarita puta. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje. zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. iskopa i sl. udaljenost od ivice kosine. i sl. izvođač radova mora obezbediti: . Čišćenje . upotreba opreme. izrada prilaza. delovi moraju biti lako zamenljivi. Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu . ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi .punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. . . . . . Uređaj. krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti . valjci.. nadstrešnice .pripreme za bušenje rupa. zaštitne platforme. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju.postupak posle otpucavanja sa merama ZNR. propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova. . mora biti oslobođen od nadzemnih. 15. svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom.radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla. . buldožeri. premeštanje i sl.način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim. . istovar. utovarivači.način transporta kroz gradilište.manevarski prostor za mehanizaciju . . odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju. radnih platformi. Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. dovoljnu čvrstoću kolovoza. da se ne stvaraju opasnosti po radnike. mora da obezbeđuje. u njima se ne smeju prevoziti radnici.mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad .kontrolu posle izvršenog otpucavanja.pristupni put do mesta rada uređaja. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije.

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

za prevoz materijala. Kolosek za šinska vozila . Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja. alata. . Okretnice za vagonete. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode. Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. stub. koja pokrivaju prednju stranu.8 metara od poda. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el.) Vagoneti sa preklopnom korpom. Zaštitne mere od opasnog dejstva el. profil šina i sl. moraju imati osigurač. a spreda vrata. koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. tako da sredina kutije bude na 1. napr. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač. Uređaj za rastavljanje napajanja . signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. ne sme biti manje od 10 m.Dimenzije pragova. 20. ak ojza to postoji potreba. gradilišnih saobraćajnica. Prevoženje . moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. materijala na gradilištu. održavati i uklanjati samo stručni radnici. temperature okoline.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. samo ako su kolosek. Ako je stub metalni. Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati. sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima. uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice.Vožnja radnika u vagonetima. koji ima montažnu zadnju ploču. Električna instalacija na gradilištu . moraju imati ispravne kočnice.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. zabranjena je. prolaza za radnike i sl. razmak. utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima. mora biti čvrst branik(od pragova i sl.Uzdužni nagib do 20 %. za prevoženje građ. struje . elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . Rukovanje ULT-om i damperom . instalacije na gradilištu.Na krajevima koloseka. Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. struje. koje se zaključava. može biti povereno radnicima. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman. razvodna tabla. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača. metalnih i nemetalnih sirovina. Priključivanje el. obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja. sa jednog mesta.5-1. Kvačila za spajanje vagoneta . mora imati bravu ili kućište .48 19. komandni pult. prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl.

instalacije na gradilištu .Uključivanje.2metra a površina poda u skladu sa brojem boca. kao i hodanje sa uključenim uređajem. .transportne trake i sl. .Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR . koji se obezbeđuju zaključavanjem. . motorima. postavljaju se za dizalice. Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil. sa odeljcima za pune i prazne boce.5 metara iznad radnih mesta. poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata. Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. . dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama.ako postoji el. .izdvojen.5 metara od poda . Visina prostorije za smeštaj boca je min 2. alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem.metalni delovi objekta povezani na uzemljivač. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima . mašine i uređaji . električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv. istovarati . 21. . podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima.eksplozivnih. gde može doći do povrede radnika. Nastavljanje provodnika.kao opasne materije .nagrizajućih materija i sl. vlage. armaturom. Građevinska oprema. o čemu se vodi propisana evidencija. ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje. imaju zaštitu na el. Na visini od 2. . Privremene el.49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje. mora se sniziti napon na 42 volta.eksplozivnoj izvedbi. a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata . nema prozore . U uslovima velike provodljivosti poda i vlage .3. Izuzetno. Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih . uređaje.vrata na objektu moraju biti zaključana. Dodavanje alata sa uključenim el. osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom.5 m. Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika. ako se ovo ne može obezbediti.isključivanje ručnog alata. disu gas i sl.6 metara iznad kolskih prolaza. alat može se koristiti na otvorenom . a prolazi i prilazi sa 80 luksa. tako da visina bude: . može biti manja od 2. mogu se prevoziti . svaki gas ima zasebnu prostoriju. Mesta rada noću. U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . samo preko produžnih i razvodnih kutija. . . ako je klase II i III. vrši se samo kad je prekidač isključen. visina iznad radnog mesta .zaštićen od atmosferskih uticaja. na otvorenom prostoru. . liftove. koja se otvaraju u polje. TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik. delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode.2. . motorom je zabranjeno . skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: . Prenosni ručni el.5 metara iznad pešačkih prolaza.krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala.na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti .spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. Kabel prenosnog alata . moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa. kranove. prašine.objekt nema veštačko grejanje. i zapaljivih materija. Električne instalacije i uređaji.

rukavicama.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama .naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode. mora se obezbediti . datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa .ime. posle smene . sa šifrom osnovne delatnosti .rukovodioca radova.sa stabilnim stalcima. stepeništima. prezime i stručnu spremu odgovornog lica. saobraćajnica i prolaza. izvođača. Eksplozivi i eksplozivna sredstva . . dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA . alatom i opremom-zabranjeno je. . koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi. .Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova. pokriva se daskama i sl.u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja . kojom izveštava nadležnu inspekciju rada. otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: . sa posebnim odeljcima za svaki gas.provetravanjem prostorije.naziv i sedište izvođača radova sa adresom.naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt.kao i druga sredstva koja troše kiseonik. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha. jamama.datum ugovorenog početka i završetka radova. .Ako odeljak nema krov.naziv.zabranom ulaska radnika . . pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena. sadrži: .Po završetku rada.naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova. Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka. Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje. Unošenje masnih materija . ime. prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta. telefona radne jedinice.50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči.prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima.naziv i sedište naručioca radova. čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva. . adresu . Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove . kada se u prostorijama.Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se. broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. 22. i ne preduzmu mere ZNR. . oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' . skelama i drugim mestima .zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta. . . po prolazima . 10 metara od otvorenog plamena. ako postoji. Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja . Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja . Zabranjeno je ostavljanje boca. kao i rukovanje sa zamašćenim rukama . zadnju poštu i br. gde je i kad i pod kojim brojem registrovan.sa istim gasom. boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom. usklađenim sa navedenim propisima. koja nisu namenjena za to.

firnajsa. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20.. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. cevi vodovi)? 2. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. bačve i rezervoari. kompresori. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE . Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. Mere zaštite pri proizvodnji cementa. gipsa i kreča? 10. glicerina i kozmetičkih sredstava? 14. 9) P I T A NJ A 1. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15. Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena . Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5. proizvodnja superfosfata.transportni uređaji.? 3. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. sušare. prese. autoklavi .51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl. Mere zaštite na mašinama . prese. kompresori. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16.)? 6. bačve i rezervoari. Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. silosi za suve i čvrste materije. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. List FNRJ'' br. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. Mere zaštite na mašinama . gotovih uljanih boja i lakova? 13. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19.transportni uređaji.

Kompresori za kiseonik i azot dioksid .Najviši dozvoljeni pritisak . za vreme rada dođe materijal. a ako radi više od 12 sati dnevno. životinjskim i biljnim uljima. mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja.dozvoljen broj obrtaja . . načina gradnje proizvodnje i opreme . mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju. Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju.Zabranjeno je naglo kočenje. sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska. . moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni. odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu. mora biti označen na manometru. Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . kojim se sprečava opasno povećanje pritiska.godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama. mešači za vreme rada .snabdeveni poklopcima . poklopcima i sl.široki najmanje 45 cm. Ako u presu . moraju biti . sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara. koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. tako da opasna mesta. .ne mogu rukom da se dohvate. . nesagorivog materijala. kao što su puževi. valjci. Na svakom kompresoru . odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. mora biti zatvoren. . sa prekidačem . Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove. Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge. emajl i uljane boje. koristi se glicerin + voda. moraju biti: . Bajonetni zatvarači autoklava . AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom. ne smeju se nalaziti mostići za prelaz.52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac. Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje .Manometri . onda i dva puta godišnje. ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno.stalno održavani u čistom i suvom stanju. rešetkama.građeni od metala i dr.snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. . mora postojati ispravan manometar . ne smeju se podmazivati mineralnim . Svaki sud pod pritiskom . dok poklopac nije zatvoren. mora imati manometar u ispravnom stanju. ako su na otvorenom prostoru . odnosno vadi prerađeni materijal. Svaka centrifuga mora imati kočnicu . Masa koja se obrađuje . ventil sigurnosti. otvori za punjenje i pražnjenje. BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja. moraju u pogledu materijala.čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak. moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima.najveći tovar (kg ili m3) .autoklavi.

osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz.Ako su gasovi i pare štetni i opasni. mali bageri . ne smeju se prevoziti ljudi. 2. Pregledi i popravke . sa ispituje unutrašnjost suda. koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska. da sadržaj ne ometa njihov rad. kada je uređaj isključen. moraju biti u ispravnom stanju.Svake treće godine. . moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak. se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak. Periodični pregled i ispitivanje . i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt. . silosi za suve i čvrste materije. u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica. . a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. postaviti natpise o sadržini i merama zaštite.postavljeni tako da su pristupačni.postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah. mogu biti: . tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije . Radovi na opravkama i sl. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija. Dizalice . . radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala . dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi. sušare.tečnosti. čekrci. ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju .Ovaj interval se može i smanjiti. Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta . . za vreme opravke . moraju biti postavljeni .53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . Aparati za vakum . očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. moraju biti: .premazani odgovarajućom bojom i označeni.? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) . pored ventila sigurnosti. odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti. dizalice. CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali .snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama. a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda. zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima. tako da se postepeno otvara. Manometri i sigurnosni ventili . moraju biti.evidentiraju se u knjigu dizalice. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni. Teretnim dizalicama . vitla. Dok je autoklav u radu . da se cevovod može širiti i skupljati. Po završenom procesu . Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično.učvršćeni na oslonce . Sudovi pod pritiskom. i sl. moraju biti postavljeni tako na autoklavu. mogu se vršiti . Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri .smešteni pod zemljom. ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti. moraju biti osigurani .vrši se svakih 6 meseci . zatvarač sa zavrtnjevima se otvara. slavine .moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska. Cevovod. transportni puževi i sl. ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska.

moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. onda ceo sistem mora biti zatvoren . a cev za pražnjenje na 15 cm od dna. snabdeveni stepenicama i platformama . Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara. iz kojih se materijal uzima sa donje strane. Rezervoari za opasne tečnosti . radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice.Čep se otvara oprezno . moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti. za radove na visini. a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi . ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir. Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU . a ako su od stakla .. uz primenu posebnih mera ZNR.Ako su pare i gasovi . Ćupovi i baloni za kiseline . ali da ne može propasti radnik. da se izjednači pritisak. moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . za lak pristup. u rasutom stanju . Generatori toplote. moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha. 3. vakummetri. ne smeju se zadržavati u sušnici . kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: . a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe. Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje.radnik koji ulazi u silos . a naročito kada se suši. moraju se primeniti mere ZNR .Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti. ugrađenu na vrhu .Pri otvaranju čepova na bačvama . kao i potrebni termometri .Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih.ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa. koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju. sa gornje strane. Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv. i nepropusnim za vazduh. prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. pregledati ih da u njima nema vode.Pre punjenja praznih sudova. Ako je neophodno da radnici uđu u silos . Lica koja opslužuju sušnicu .Ne smeju se slagati jedni na druge. moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje. i sl. moraju se pre ispuštanja u atmosferu .strujanjem toplog vazduha .54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. u kojoj se suši lakozapaljiv materijal . moraju imati cev za punjenje .nesagorivim materijalom. koriste se silosi . koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu. štetni. . Otvoreni silosi sa košom. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. učiniti neškodljivima. moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . kojima se može prići svakoj strani silosa. Burad za skladištenje kiselina. Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza. Na ovakvim sušnicama .drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. . radi izvlačenja u slučaju potrebe. - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama.

. azbesta. bromati. i dobra lokalna i opšta ventilacija. moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa. a sastoje so od gumenog okvira . ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama . koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. od vrućih materija. soli barijuma. sa bezbojnim staklom debljine 2.Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom .naočari protiv otrovne prašine. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja. ugljena prašina). mangan. TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi .Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. štetne prašine.Pri radu u finoj i štetnoj prašini . radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: . Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima . RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine. kože sa providnim staklima debljine do 3 mm. mora postojati ručna i svetlosna signalizacija. U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. koriste se i azbestne rukavice. Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi. moraju se kontrolisati na nepropusnost. Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima .naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike.U zavisnosti od veličine čestica prašine. m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) . preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. otporne na te materije. . plastike . pomoću detektora. koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%. obrada kamena.Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole. trinitrotoluol. para i gasova. Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima . cinkoksid.Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava. jetkih i nagrizajućih materija .naočari sa ramom-kutijom . debljeg platna. živa i njena jedinjenja. kiselina i lužine. moraju biti hermetički prijanjati za lice.55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . koja je grublja . crvena boja za-ugljenmonoksid. i za zaštitu od svetlosnog zračenja . zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu.naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom . cijanidi. koriste se različiti filteri. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima. arsen.van objekta na bezbednu udaljenost. . koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom). moraju se koristiti gumene rukavice.5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm.Pri pojavi štetnog gasa.sa otvorima za ventilaciju. sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas. Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare .izrađene od debele kože . Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom. . moraju se koristiti zaštitne rukavice . gde je koncentracija kiseonika ispod 16%. od metala . olovo.

Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja. ne smeju se raspoređivati na takve poslove. Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija. mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva . Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja . benzol .. etar i sl.56 Nagrizajuće kiseline . karbolno ulje i sl. tečnosti do ložišta peći. mora biti prostrana . lužine. elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima. koje se prospu po podu .Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike. moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje. .uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme. reznim pločama. moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. sa krovom bez tavanice. . moraju biti od nezapaljivog materijala.moraju biti snabdeveni . metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama . boje sa organiskim rastvaračem . Radi razblaživanja. 4. petrolej . ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. radnicima kod piritnih peći i turmova. sušenje i pečenje. u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju. Prilikom sečenja plamenom. Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam .aceton . niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom. koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki. pod .Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.lakozapaljive tečnosti. naročito se ne sme sipati benzin. te moraju imati zaštitna odela.u slučaju gašenja plamena. sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote.Prostorija za orošavanje. katran.petrolej. alkohol . O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita .materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina . Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom.U peći i ložišta. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom . ložište se pre upotrebe provetrava . oko peći za žarenje . već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča.Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni. uljani lakovi.tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje.Pre paljenja peći na lož ulje i gasove.užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana. ne sme se sipati voda u kiselinu. koji je sa spolja obložen i ojačan. dizel gorivo i sl.proizvodnja superfosfata. promaje ili da opadne pritisak u cevi. 5. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . koji su sadržavali: . u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. vrata i prozori . . Cevovod za peći . mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom. ne sme se ručno sipati gorivo.benzin.i ventil za automatsko zatvaranje gasa. zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova. prašine i gasova. Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje . Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja . Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći . dizel gorivo. gumene rukavice i gas maske. koje se zagrevaju gasom. ako je temperatura iznad 500celzijusa. mora se isključiti dovod struje do grejača.Zidovi . Pre ulaska radnika u komore .materije koje nisu isparljive. osim na kratko radi intervencije . Cevovod koji dovodi lož ulje. lakove. dva puta višlja od piritne peći.Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti . moraju biti od jakog olovnog lima.asfalt.

a mesto isprati vodom. može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli . gumene rukavice.visine najmanje 25 metara. rukavice i radnu odeću i obuću.Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama. mora se odmah popraviti .Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) . Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona. PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra . 7. dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline . a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama. kao i azbestnim rukavicama i keceljama. .Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat. gumiranim čizmama. mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. prave se mostovi za prelaz.Na mestima i uređajima . Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) . pri čemu nastaje super fosfat. moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina. rastvorljiv u vodi. koji je veoma otrovan i teži je od vazduha. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . Samo ako to potrebe nalažu. kožnim rukavicama i gumenim čizmama . Bazeni. respiratore protiv prašine. PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat . moraju biti od keramike . moraju imati gumirano zaštitno odelo. te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. 6.Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu. mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. respiratore i gumene čizme . u kojima kaplje rastvor lužine . Uprostoriji gde je smešten reaktor .kace za kristalizaciju plavog kamena . .57 gumiranim odelima.moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina. za zaštitu od sumporne kiseline. metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina. Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. gas maskama sa odgovarajućim cedilom. gumiranim rukavicama .a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata. Radnici u ovom pogonu . iznad bazena. AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova. mora postojati dimnjak . gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor.

mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija . moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice.Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča .Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice. U silose i prostorije gde ima cijanamida . koji se prži sa koksom na 20000C. Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži. moraju imati odušak. da se spreči stvaranje acetilena. U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline. moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. Prenos materijala od peći do drobilice . naročito kad je pod pritiskom. 9. Mere zaštite pri proizvodnji cementa . mora biti mehanizovano i proces hermetizovan. za kalcijum karbid u prahu. mora biti zaklonjen štitom od lonaca. radi odvođenja toplote iz radnog prostora. radi dobijanja klinkera .ekrane za zaštitu od zračenja toplote. Ove peći moraju biti termički izolovane . Uovim odeljenjima. mora biti mehanizovan.Otvoreni deo električne peći . Ubacivanje sirovina u električne peći . Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina. radnici moraju imati respiratore. Usijana masa cijanamida. mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . bazira se na prženju krečnjaka.Radicima koji pakuju cement . 8.58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . koja se razvija iz vertikalnih peći. gumirane kecelje.u prisustvu neutralnog gasa. u mlinovima i sejalicama. mora biti mehanizovano. Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće.azota . da se spreči širenje prašine. Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom. zabranjena je upotreba alata koji varniči. Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. ciklona i sl.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena. moraju se uređaji hermetizovati . i dobija se kalcijum karbid(CaC2). Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . a gde to nije moguće . radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura. Punjenje koševa i silosa. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije.poklopac od lakog materijala. .Za rad uz ove peći . takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama. postaviti štitove. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo . ferosilicijuma i ferohroma . ista se mora oprezno i postepeno otvarati. mora se odvijati u zatvorenom mlinu . Radnicima koji rade kod peći . već se moraju taložiti pomoću filtera . Prašina od uglja i cementa . da se preči zračenje u radni prostor. da se spreči stvaranje eksplozivne smeše. Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine. gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . Mlevenje kalcijum karbida . koji se melje u prah i dobija se cement. U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena. gumenih rukavica. na temperaturi od 1500 stepeni. pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane. ne sme se puštati u okolni prostor. koji se potom melje. obzirom da rade sa vrućim materijalom . na istoj temperaturi. moraju biti obezbeđena sredstva LZS. uz dodavanje azota. koje se više ne koristi.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. radnici moraju nositi respiratore. radi dobijanja živog kreča (CaO).

u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene. koja se moraju taložiti i neutralisati.Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji.Otpaci od olova. moraju imati zaštitne maske ili respiratore . jer se radi o oksidacionom sredstvu. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte. Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju. Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa. Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja. . odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora.Pri ručnom utovaru . za zaštitu od oštrih ivica . mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara . sirovina za proizvodnju i sl. pa mu se dodaju ostale primese.U prostorijama za rad i magacinu. zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. sumpora ili njegovih jedinjenja.Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala.Za proizvodnju mineralnih boja . Prostorije u kojima se melje. Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa. kamena.59 radna obuća i odeća i respiratori.sumpor i ostala jedinjenja. da se spreči uzvitlavanje po vazduhu. Najmanje jednom nedeljno . kao oksidans . krečnjaka (CaCO3).Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti. Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja . Priprema i prerada (usitnjavanje . uređaja mašina i sl. vrši se čišćenje pogona. stakleni prah i želatin. pri čemu se dobija živi kreč (CaO). koristi se i cink .radnici pored zaštitne odeće i obuće . 20 metara udaljeni od skladišta. 11.želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. sa kojima gradi eksplozivne smeše. mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala . PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . Pri izradi glava šibice. 10. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti . moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine . moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS. vazelinom.da se ne zagađuje okolina. Kalijum hlorat . Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. Prostor oko peći .Ventili za ovaj uređaj moraju biti min.Čist proizvod je olovno belilo.Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. da se mogu svakodnevno preti i čistiti. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija. pesak i sl. ZnO. se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače. moraju imati hvatače prašine i taložnike . U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara. Podovi i zidovi radnih prostorija. prosejava i pakuje gips . da se spreči nastajanje olovne prašine . parafinom. koja je otrovna. bez organskih primesa. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje. ojačane kožne rukavice . i ostalim zapaljivim materijama. moraju imati i zaštitne kapuljače. Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja.

Magacini lanenog ulja . moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje. moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode. paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose.Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova. gotovih boja i lakova . 13. Radi zaštite radnika u proizvodnji .neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima .dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja. firnisa . zaštitne rukavice. koji su obično organski peroksidi. nakon ekstrakcije glicerina. može dovesti do požara. gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. drugi naziv je ''firnis''. vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom. moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. Veliki broj boja i lakova su monomeri . pročišćava vazduh . jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi. moraju se podmazivati . pužni prenosi.60 Delovi mašina. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . koji ako je nekontrolisan . Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. pod mora biti što češće pran. radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama . Pri izradi nitroceluloznih lakova .Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa. glicerina i kozmetičkih sredstava. zaštitne rukavice . Radne prostorije . zbog mogućeg klizanja. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna . u većoj masi materijala. tople vode ili indirektno el. .Grejanje ovih prostorija . 12.razvija se egzoterman proces. 14.? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. da ne dođe do trenja i požara. Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . a potom dodatnim spaljivanjem gasova. U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . putem. Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu. vrši se isključivo pomoću vodene pare. kecelje i štitnik za lice i oči. Opasnosti za radnike predstavlja. koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova. izaziva opekotine po koži.od prskanja kapljica. Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda . pomoću vizira. zaštitna odeća i obuća i zaštita lica . koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. transportne trake. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: . moraju se smestiti u posebne prostorije. . očima). te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. moraju se primeniti zaštitne kecelje. Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi . Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora.Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača .Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja. koji se izbacuje u atmosferu. zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena.

zbog velikih količina ugljen dioksida . manometri. uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom. Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . obuću. radi odvođenja nastalog sumpordioksida. zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) .Frakcije se podvrgavaju krekovanju. .Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika. pristupa se destilaciji alkohola. nakon čega dodavanjem kvasca . u odeljenju destilacije . nastaje alkoholno vrenje. Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte. što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima . benzina ili benzola.61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima .Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. polimerizaciji . mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. dizel ulje-gorivo. zaštitu lica i očiju. 2. koji se neutrališu.Ako se koriste gasovi pod pritiskom.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira. frakciona destilacija. 15. petroleum.Po potrebi . kukuruza .Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. reformingu. koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka. najmanje 100 metara. pšenice. olefina.skrob prelazi u šećer . mora postojati vatrogasna jedinica. kao i ostale zapaljive tečnosti. Svi nadzemni rezervoari . mora takođe postojati veštačka ventilacija. 16.re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću. da se vlažnost zrna smanji ispod 14%. tretiranje frakcija i blending. koji čine tehnološke procese: separacija. moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka . parafina i aromatičnih ugljovodonika. nikako komprimovani vazduh. Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja . onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv). potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti. moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. U krugu rafinerije. pri čemu ostaju rafinerijski gasovi. što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija. Nepoželjna emisija opasnih supstanci . pumpe moraju biti u protiv. moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja. uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju. maziva i bitumen . melase iz repe i sl.U prostorijama gde ima puno para špiritusa . Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte .Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . Sledeća faza je ljuštenje semena.5 m.seme se suši u sušarama. odnosno moraju imati hlađenje vodom.eksplozivnoj izvedbi. te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija.Hidrolizom .alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80). izomerizaciji i sl. odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri. . Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi.zbogsamopaljenja. moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću . Svi cevni vodovi . Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima . ako nisu ukopani u zemlju . Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija.Po završenom procesu vrenja . U velikim pogonima špiritana. te postavljanje automatske dojave i gašenja požara.

Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? . a cevovod se mora kontrolisati. a cevovod mora biti nepropusan. a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno. moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata. moraju biti osigurani od pada radnika u otvore .gumene čizme. pri čemu bi došlo do varničenja.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda . 20. počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina . U toku rada ekstraktora .etar. a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre. opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode. moraju imati gumene čizme .Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje. gde se pretvara u rezance. manometri i pokazivač nivoa . pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. sprečen zaštitnim ogradama . Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje. moraju imati sve potrebne merne instrumente. da se spreči pad radnika u opasnu zonu.U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice.Kanali za smeštaj i plavljenje repe . nastaj eetil. gumene rukavice i po potrebi respiratore. U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase . da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza. moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. gumirana odela. moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika.Finalni proizvod. da se može prati. a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore. gumene rukavice . što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije. koja se lageruje u velikim naslagama. zatim se pere uz upotrebu velike količine vode. pare. Sledeća faza je pranje sirovine . moraju bitiograđeni ogradama . zabranjeno je pušenje .od prljavštine i kreča. na temperaturi od 140 stepeni celzijusa. palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. Svi kanali .zbog nepažnje ili slučajno.62 17. ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka . 18. dovoljan broj hidranata. na uređajima za proizvodnju.Pri ovoj proizvodnji. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe . Nakon ekstrakcije masti . jame šahtovi u sistemu za pranje repe . koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza.Transportne trake i kanali takođe.Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija. 19. u bazenima za kvašenje. akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. a pristup radnika do vrelih delova. moraju biti vidljivo označeni . Rezervoari sa etil etrima. nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina. postavljene rešetke.Radnici u tom delu proizvodnje. šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima. zbog dezinfekcije i pranja. a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. moraju biti ispravni termometri . preostala masa se kuva i dobija se želatin. Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom . Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera.Radi sigurnog praćenja procesa . za gašenje vodom. takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela . da se spreči uključenje .Rezervoari za smeštaj etil alkohola . a sa spoljnje strane .

300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. viljuškari i dizalice . Sušare i uređaji za sušenje celuloze . ksilen. Opasnosti po radnike . benzen . moraju biti udaljena min.moraju biti zaštićene.Smešu za nitrisanje . da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. Uređaji za nitrisanje . Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline . a za zaštitu od vrele vode i sl. moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . tečnu fazu . te da se proces što više hermetizuje. U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta. koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . koju čini sirćetna kiselina . koji nastaju u procesu proizvodnje.63 O: Pri proizvodnji tanina . Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline. da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. odgovarajuće maske. ugljen – dioksid. te otvore za prinudno ispuštanje smeše. u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. Radnicima kod rada na retortama. Magacini drvne celuloze i pamuka . za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova .Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam. radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči.Kazani za impregnaciju . PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka . rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. i fenoli. Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. kožne kecelje i kožne rukavice. prva faza je usitnjavanje drveta . Mašine za zarezivanje pragova . 50 metara. Kod proizvodnje-suve destilacije drveta . u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje. moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. a u slučaju pojave štetnih gasova. transportne trake. čini sumporna i azotna kiselina. da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. U ovim magacinima. na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode . ako proces postane isuviše egzoterman . mora postojati automatska dojava i gašenje požara. manometre. terpeni. koja je zapaljiva i eksplozivna. toluen. pare i dejstva lužine. Kod ručne manipulacije drvenom građom . moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. te može doći do eksplozije. ugljen –monoksid . Sušare za nitrojedinjenja . zaštitne kecelje . 21. Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta. da se dobije piljevina . Opasnosti po radnike . . te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu. moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. štitnik za lice. krezol.

mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. Cevovod za različite vrste gasova. mesto obrade mora biti hlađeno vodom. moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu. glavom ili delom tela.Ne rastvara se u vodi. te je potreban veći broj izmena vazduha. mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom.Pre komprimovanja.. pri lepljenju i rastvaranju. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha. prese za vulkanizaciju . Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca . sa lakom krovnom konstrukcijom.64 22.Pri procesu prosejavanja gume . Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . U odeljenju vulkanizacije . Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala. guma. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala . moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara.Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. nogom. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji. moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda . i glodalica. pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha. od drvenih greda debljine preko12 cm. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola.Guma se u novije vreme .Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji . Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije. da ruke ne dođu u opasnu zonu.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom. bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem. koje će sprečiti pristup u opasnu zonu.može biti samo uz pomoć tople vode. vazduh prolazi kroz prečistače .Pristup besposlenim licima. 23. ili od drugog materijala . bez upotrebe prirodnog kaučuka. koji se lako pere od nataložene prašine. tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom . ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. odnosno 4000 kg. proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom. gde se stvara prašina.Otpaci i sitni komadi . a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova . radi odvajanja vodene pare . koje rade pod pritiskom vodene pare. da se mogu uključiti rukom. napravljena od nitroceluloze i kamfora.Magacinski prostor i proizvodne prostorije . moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom. bušilica. hod unazad. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi. Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa . iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik. Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica.Na valjcima se mora raditi oprezno. zabranjeno je.Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno. moraju biti prostrana i dobro ventilisana. Mlinovi za usitnjavanje stare gume .Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida .Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se.Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara. moraju postojati zaštitne naprave . a dve glavne komponente su mu nopren i butadien. čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. dobijenih ovim postupkom.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju. dobija hemijsko-tehnološkim postupcima. U jednom skladištu . azot i ostali gasovi. da bi se dobio tečni vazduh. 24. celuloida u drugim oblicima. .

koristi se hlordioksid. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat . moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora. materije u drvetu. Radni valjci kalendera za glačanje. mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida.Radnici za slučaj opasnosti. U proizvodnim pogonima.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom. 25. pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. jer na pritisku iznad 1. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje . moraju imati dobru ventilaciju..Čist acetilen se ne može komprimovati .Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. moraju imati ispravne vođice. a ovi uređaji moraju biti hermetizovani.5 bara .Mašine za sečenje hartije . korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT. koriste se oksidaciona sredstva. Na2SO4 i Ca(HSO3)2. Nepovoljni porast pritiska u generatoru.spontano eksplodira.Rastvoren u vodi . zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre. a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0. izuzetak su ručne mašine za sečenje. Cilindri za sušenje pod pritiskom pare. a proces hermetizovati.Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . te boce i delovi opreme. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom.daje cijanovodoničnu kiselinu. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća.Kao sredstvo za izbeljenje. drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak.5-80% . moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi. podležu periodičnom pregledu i ispitivanju. tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta. moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta.. Poprečni i uzdužni rezači hartije . koji nerastvaraju celulozu. . zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl.1 mg/m3. a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu. najveća dopuštena težina šarže. podležu propisima za sudove pod pritiskom. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta . pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN. N a generatoru acetilena .. 26. korišćenjem rastvarača. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja .65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom. Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. te je otrovan gas. Prostorije sa razvijačem acetilena . Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja . koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena). već lignin . Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje . sve el. Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama. instalacije i uređaji . smolu i dr.Predstavlja veoma snažan otrov. satiniranje i prevlačenje hartije . Kao rastvarači koriste se NaOH. maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. i moraju imati ventile sigurnosti. kao i upotreba alata koji varniči. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN.Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika .

mora biti u posebnom objektu . rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom. . U stovarištu sirovina . moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika. . kretanje vozila u krugu preduzeća. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata. moraju se držati u odvojenim prostorijama.mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. 25 izmena vazduha na sat. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. ispitivanje kočnica. U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika.mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline.66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika . i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja. . 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. rad sa akumulatorskim baterijama)? 2. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja . Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika.40% u smeši sa vazduhom. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas. ispitivanje kočnica. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom .vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana. mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje . pranje vozila. kretanje vozila u krugu preduzeća.u prostoriji za cijanova jedinjenja . moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min.55/65) P I T A NJ A 1. kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika. mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. sa min. mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. Na posudama u koje se pakuje HCN . a za rad sa praskavim materijalima. vrši se u posebnim prostorijama – radionicama. List SFRJ'' br. pranje vozila. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.stavljanje i skidanje guma. Proizvodni pogon cijanovodonika . se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika. respiratori sa odgovarajućim cedilom. u granici od 6. Manje opravke . Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina. moraju se preduzeti sledeće mere: . taložnicima sa oduškom za gasove. .stavljanje i skidanje guma. Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije . 200 metara i min. Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3.

Ako se elektrolit. mora se kiselina .Kada se vrši opravka kočnica . instalacija sa akumulatora.sumporna kiselina. ako je postavljena odgovarajuća signalizacija.Vozač ne sme pustiti motor u rad .Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje .Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu. a u radnim prostorijama do 5 km/čas. radnik mora imati : gumene čizme. ispustiti vazduh. mora nalegati u žljeb.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. Kod većih popravki .Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila. 2.vrši se opravka''. zaštitnu kecelju i sl.Pod prostora za pranje vozila . u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu.pod vozilom su ljudi''. vozilo se mora obezbediti od pada i požara. postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju.Ako se vrše radovi.Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo. RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku. Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva . Alektrične instalacije i uređaji .baterijama. motor ugašen . neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone. instalacija i vodova. mora biti: . U radionici sa kružnim kretanjem vozila . mazivo antifriz ili elektrolit. a el. Kod radova na zavarivanju. napukli ili hrapav naplatak. mora biti hrapav.masa vozila uzemljena. STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista. a vozilo u stanju mirovanja. može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke. ispod osovina se postavljaju nogari – stalci. kao i u javnom saobraćaju . Kod mehanizovanog pranja . naročito pri ručnom skidanju i prenosu. može se vršiti na otvorenom prostoru. ne sme se raditi sa otvorenom vatrom. Mere zaštite pri prevozu vozilom? . instalacije na vozilu zaštitćene od vode. KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama.67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti . moraju biti u Ex izvedbi. Brzina na probnim pistama .isključena el. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora .ispod vozila sne sme curiti gorivo.Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica . moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita. prozori zatvoreni . Za vreme ručnog pranja vozila .Elastični prsten spoljnje gume .Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas. pod točkove ubaciti kočne papučice. N2 .Ako se vrši skidanje točkova . ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora . vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom. koje se posebno neutrališe. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka.Punjenje guma na skinutom točku . Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator. može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen. dok se radi podešavanje kočnica. mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj.Guma se ne sme stavljati na zarđao . menjač ubaciti na najmanji prenos. pušiti ili raditi alatom koji varniči. dovoljno udaljenom od el. .klemne. Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila.radionicama .Pre skidanja guma iz unutrašnje gume. prospe po odeći i telu radnika. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom. Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor. gumene rukavice.rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2.

Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) . cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje. zabranjen je. priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke. List SFRJ br. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora. za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom. ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom.Otrovan je i štetan po zdravlje. možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći. pribor za šlepanje.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz. ako se ulazi u rezervoar. proverava se tehnička ispravnost vozila. buka u kabine ne sme biti veća od 80db.68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom . pomoću levka u obične kante. Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar. 3. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom. koji se dodaje u motorni benzin. te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara.Snabdevanje gorivom . jetke i otrovne materije i sl. najmanje jednom godišnje. Periodični lekarski pregledi za radnike . 17/66) .bez sigurnosnih podmetača. naprava.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta.otrov'' i oznaka otrovnosti. može bitisamo uz primenu LZS za radnike. moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske . Pre polaska na put.) vozaču . isto tako i na kosinama i ivicama jaruga.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom. vozač mora biti prisutan.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje. rezervne delove.Radnici moraju biti periodično pregledani.Za vreme rada motora. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča .Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila.Tetraetil olovo je otrovno. sa poklopcem na zavoj. dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu.U prostor gde ima isparenja benzola. pratiocu i radnicima na manipulaciji . samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem. Vrata na kabini. Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. da se obezbedi ujednačen rad motora. pomoću creva i sl.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator . i moraju imati sanitarne prostorije. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren . te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo. BENZOL Takođe je antidetonator.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova.požarni aparat. jednom godišnje. Za vreme utovara i istovara vozila. a meri se 2 puta godišnje. pomoću prečistača.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva. benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin.a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl.

Pri utovaru-istovaru na rampe. 2.69 P I T A NJ A 1.Pri nameštanju ovog tereta .5 metara.).) . Unutrašnjost kamiona. pri utovaru.6 metara.)? ODGOVORI 1. jedan radnik mora kontrolisati rad.. auto dizalice. Saobraćajnice sa tvrdom podlogom . postavlja se siguran most. kao i za javne saobraćajnice. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2.papučice pod točkove. vozač mora imati manipulativnog radnika. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila . Po završenom utovaru . radnici ne smeju stajati na teretu. mora postaviti sigurnosne podmetače. cement.Širina platforme . motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3. mora biti odvojen od prostora za ručni utovar. vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom.Ako se vrši ručni prenos. Mehanizovani utovar. .istovar tereta(dizalice. proveriti stanje tereta. Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara. bitumen. transportne trake.Ako je na kosini .5 km/čas. širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj.furgona .) preko strana utovarnog sanduka.istovara u vozilo . 1 metar.. transportne trake. vozilo mora biti uz samu rampu. sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima. Rastojanje između vozila u koloni min. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri.Vozač može prikupljati teret do 20 kg. autoviljuškari .Ako postoji razmak između tereta .Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom. težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg. 1. bočno rastojanje min. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka. bale . odnosno u zatvorenom prostoru. na dno se slažu komadi veće težine.5 metara.Ako utovar vrši više radnika .vrše najmanje dva radnika. 0. rampe za utovar tereta je 1. materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. vozač proverava stanje tereta i stranice. udaljenost od vozila je do 25 metara. Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg. Otvaranje stranica kamiona i prikolica . Na unutrašnjim saobraćajnicama . Pre otvaranja stranica . viljuškari i sl. mora se proveriti stabilnost. Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi . burad i sl.Prilazi do vozila min.istovaru . mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica. utovarivač).Pri skidanju tereta . osvetljenost mora biti min 120 luksa. Pri slaganju tereta u vozilo. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara. moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana. po kosini od 250 . rolne i sl. ako je tehnički nemoguće . asfalt i sl. Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka. utovarivači . može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. mora bitiosvetljenja. moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas. Utovar tereta u komadima (sanduci.

zabranjeno je čišćenje trake. . Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće. između .)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom. samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži . auto dizalice. na propisan način. raspoređen ravnomerno na oba kraka. moraju se transportovati polegnuto u ležištima . Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi. kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. 3. Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled.međusobno udaranje i trenje boca . da se kod otvaranja stranice ne obruše. koristiti kose rampe. grede. mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. a u toku rada . 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. čeličnom trakom. Za poduhvatanje tereta.Balvani deblji od 20 cm. mora biti bočni razmak min. Za vreme utovara-istovara. utovar.u sanduku sa čeličnim bocama . bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica.Teret mora biti vezan lancima.ventil čelične boce mora imati metalnu kapu. smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. osim radnika na utovaru. jednom godišnje periodični zdravstveni pregled. u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica. mora imati čvrste stubove. Pre puštanja u rad. balvani. profili i sl.obložene debelim filcom. . tereta iz vozila . zabranjen je prevoz ljudi. korpe. istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: .. moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju. kao i posle većih popravki .Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana.70 Buradi i bačve. Prevoz . koriste se odgovarajuće palete. moraju biti uzemljeni. postavlja se u donji položaj. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. autoviljuškari .boca. . odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom. protiv kotrljanja. sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS. lancima.. mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca . Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama. Za vreme rada transportera. mora biti onemogućeno . Transporteri koji rade na električni pogon .Pri slaganju bačvi jedna na drugu. kofama i sl. . a kod završetka rada. Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . . moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja. osim butan. AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je . koji su na gornjem kraju povezani lancima.) za istovar . Pri prevozu drugih tereta (šine . sa grabuljama.u sanduku vozila. mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina. Teret na zahvatnoj viljušci. vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove. valjaka i dodirivanje delova u pokretu . koja je osigurana od oštećenja(sanduci . moraju u celini biti povezani lancem.Između transportera i gabarita objekta ili vozila . Autoviljuškari na gusenicama . moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti.. mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju.čelične boce sa tehničkim gasovima .

Podizanje tereta . pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom). rad usmerava treći radnik. AUTO DIZALICE Na autodizalice. još jedan radnik za signalizaciju. tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice.da zaštiti vozača od ispadanja .Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta.da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara. moraju biti pomereni unazad. u blizini električnih vodova.da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. njihovu opremu. . da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6.. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9. krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. . Auto dizalica . MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl. a kod guseničara je min. Zabranjen je prevoz lica dizalicom.Nagib terena do 30. sedišta za vozača . 4. potrese i vibracije za vreme rada. mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima. ODGOVORI 1. Mere zaštite pri radu u stočarstvu . List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. 25 cm. Ispred sedišta. uslove koje mora ispunjavati dizaličar. ribarstvu i pčelarstvu? 1. Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta . ako je to neizbežno . 2. onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje. primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje.da obezbedi položaj vozača . Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . mora ispunjavati uslove: .Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm.71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . Pri manevrisanju autodizalicom . da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. može otpočeti .da omogući lako upravljanje svim komandama . preglede i ispitivanja. Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice.Zabranjen je provoz lica na viljuškaru. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. oprugama i amortizerima) otkloni udarce. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. . 3.

Mesto za stajanje. koju određuje preduzeće. Rotirajući elementi na traktoru (remenici. lančanici . na vidnim prilaznim mestima. Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. Pokretne delove . .da omogući dobru vidljivost. mora osigurati suvozača od ispadanja. .) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu.najveće dozvoljeno opterećenje. Traktori i samohodne mašine.tegova. . koja sadrži: . Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine . moraju biti natkrivene čvrstim limom.vetrobransko i prozorska stakla .najveća dozvoljena vučna sila.da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca. priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. nedeljne. moraju biti od metala i protivklizne. mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana.da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima. mora imati zaštitni ram koji štiti vozača. koja mora ispunjavati uslove: . Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. Za vreme rada motora traktora . Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima . i ostale preglede. Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv. Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. priključno vratilo i sl. koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom. Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor. protiv klizanja . . . a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne.ugao nagiba terena.sa nagibom većim od 20 0.da bude izgrađena.mora se obezbediti siguran rad.da ne ometa izvršenje radnih operacija. nagibom. moraju imati signalizaciju . . maziva i vršenje popravki. Gusenice. moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. Sedište za poslužioca . Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja . . gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi . 2. uređaje za osvetljenje i kočnice. mora ispunjavati uslove kao i za vozača. Mesta na kombajnu.ugao nagiba terena na kome se može okretati. Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje . tako da pruža zaštitu kod prevrtanja. vršidbe i drugih sezonskih radova. .Pre početka žetve. . i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu. Na traktorima . minimalno po dužini kabine. na kome se može neopterećen kretati. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu. Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju.ili čeličnim mrežama .da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja. je sa hrapavom podlogom. zabranjeno je sipanje goriva .72 Sedište za suvozača . mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. kod guseničara. traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača. 3. ako postoji na blatobranu . koji rade na terenu .

Za noćni rad . Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima .zabranjeno je. 5. kao i na traktoru. Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame.samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. postaviti štitnike. . smeju se opterećivati samo mrtvim teretom.Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu . ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. kombajn i ostale mašine.Radi otklanjanja tih opasnosti. drljača. dodatno mora imati: . podovi protiv klizni lim.požarni aparat tipa ''S''-9.ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) . dok je mašina u radu. tanjirača. 6.određeno mesto za odmor i pušenje. valjak i sl. kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom.natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre. Mere zaštite na kombajnu . . mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona. .cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode . rukohvatima. za vreme žetve su: . .Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame.protiv. 4. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) . Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom. tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja. zaštitnim ogradama.Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore. mlinovi krunilice za kukuruz. Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima. vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti. Priključna oruđa (plug. a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup). osim prednjih svetala. Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala. priključen na masu. Pri kretanju. Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama. seno . ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje.sajlu ili lanac za uzemljenje . kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen. Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama. .sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica.mora imati ugrađen hvvatač varnica. oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake. traktor.traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla. Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram. Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje . koji je pokretan ili fiksiran. Na mašinama sa rotirajućim sečivima. Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja .73 Pod na radnim platformama od lima. Brigada kombajna(tri i više). može se vršiti . preko protivudarne opruge na rudi.).

pumpe i prskalice su uređaji . moraju biti pridržavane. 7. moraju imati zaštitnu odeću i obuću. ekserima i sl. mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi . i moraju biti izrađeni od materijala . natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova. Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra. . koji izdržava radni pritisak).Takav alat je zabranjeno dobacivati. Na prilazu i na samom skladištu . ako se udišu prašine. gumene rukavice i respiratore. da ne izazovu povrede radnika. rasturanje . ne može postići prislanjanjem na stablo . Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama . Pre upotrebe se proverava ispravnost. 8. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari. koji rade pod pritiskom . koje se koriste u voćarstvu.hidroforu . Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice . moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama. radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice. ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop . Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački.Ne smeju se rasturati po jakom vetru. koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju . a ako su na prevoznom sredstvu . Na pumpi . Na rezervoaru. kuke i sl. moraju biti od čvrstog materijala.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge.Zabranjen je prevoz ovim uređajem. Dvokrake lestve . uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova.Neovlašćenim licima zabraniti pristup. da se spreči povređivanje. makaze. i kapacitet označen u litrama.Ako se stabilnost. OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima . levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala. cevovodi. ne smeju biti polomljene ili krpljene. Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije.Pri slabijem vetru . Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema . Kod mobilnih uređaja-tarupa. 9. držanje i promet otrova. vile srpovi.Radnici na utovaru –istovaru. Lestve . moraju imati ispravan graničnik raspona. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi. korpe i sl. kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore.Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. moraju se pažljivo prenositi . moraju biti tako postavljeni.van gabarita uređaja. Kada su odloženi u ambare i šupe . kao što su kose. jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna. vršiti uz vetar. Ambalaža: gajbe. takođe mora postojati manometar. Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara. Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano.74 Na stacionarnim uređajima . pomoću traktora i prikljuka .Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. je minimalne dužine 50 cm. koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa.

XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13. Zakona o BZNR)? 24.ovlašćeni nadzor)? 10.Nica čl. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2.Originalnu ambalažu.75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. br. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Rezolucija Saveta EU-1987.Mastriht čl. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. Konvencija br. Opšte mere poslodavca(član 15. Konvencija br.118.Juni 2005 godine? 3.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu. 5/56. Luksemburg čl. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26. Preventivne mere. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. Uređivanje prava. 3-1996 godina)? 5. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. 7/87(cilj i značaj)? 8.Zakonu o BZNR? 20. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema. Evropska socijalna povelja(čl. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br.14/89-funkcija medicine rada)? 9. 209 i 210)? 4.primena? 23.118. jačanja kulture prevencije)? 7. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl.o bezbednosti . ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. 155 o zaštiti na radu. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6. 136 i 137. Opšte priznate mere? 29. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju.

sindikate . zemalja kandidata za članstvo u EU. . 2. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. verske zajednice. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. Inspekcijski nadzor? 47. Prava i obaveze zaposlenih? 33. 2. 6. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Izražava punu spremnost: . medije i sve građane da se proces ubrza. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. 7.Juni 2005 godine? . Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir . parlamentima zemalja članica . Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. značaj i dužnosti? 37. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku. Služba medicine rada-uloga. 3.76 30. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. strateški i nacionalni cilj. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51.da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. 5. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. 8.

Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. 136 i 137. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja. brigu o osetljivim grupama. . Luksemburg čl.Mastriht čl.zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu. Evropska socijalna povelja(čl. . odnosno bezbednost i zdravlje na radu.socijalna sigurnost i socijalna zaštita. 11 8 Ugovora. Prethodili su im ugovori: . . U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: . . . socijalnu zaštitu .radni uslovi.Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve . . 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ. su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije. ZAŠTITA RADNE OKOLINE .integracija lica koja nisu na tržištu rada.77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja. SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju. regulisani su čl. 100 i čl. . propise u svakoj od država članica. najveći program pomoći siromašnima. . .Nica čl. .uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja. potpisan 1957 god. U čl. . sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija.dečji dodaci. stupio je na snagu 1958 godine. sarađuje i odlučuje o BZNR.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju .40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca .poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika. čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU . u Rimu. U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . dijalog između poslodavca i radnika.ravnopravnost muškaraca i žena 4.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja.aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. .Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu. 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti. sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika.118.uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu.socijalna pomoć. zaključen u Rimu 1957 godine. predstavnika Vlade.Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: . uzimajući u obzir uslove i teh.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme. 3-1996 godina)? . . 3. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu. koji je formirala Vlada RS Odlukom br. koji će se postepeno uvoditi.Bezbednost i zdravlje na radu. socijalne zaštite i zaštite radne sredine.obaveštavanje i savetovanje sa radnicima. materijalno obezbeđenje porodice. poboljšanje uslova života i rada .118.

Poveljom je regulisano 31 pravo . a stupila je na snagu 1999 godine. Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu . . . uvođenje prevencije. jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU .Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope. uključujući i kancerogene. . u skladu sa čl. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika.mogućnost prevencije.118a. pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. od rizika pri radu sa opasnim supstancama. propisano je da su države potpisnice . .obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora.ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu. a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu. PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada.78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva. sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: . po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. .Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada . koja bi imala preventivni i savetodavni karakter.kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika. . proverenih mera iz prakse). iz Ugovora o osnivanju EEZ. Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada. . socijalnog dijaloga. . kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu.unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu.u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu .ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije. pa se polazi od ovih principa: . - 5. 6.o bezbednosti .broj radnika koji su izloženi riziku. treba posebno uzeti u obzir: . Članom 3.uzimanje u obzir razlike u polovima.donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem . Rezolucija Saveta EU-1987. pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada.nepostojanje takve politike stvara veće troškove.stalno smanjenje nezgoda na radu . a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove. za sve radnike. mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta.usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu.kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite .

3.Sledeće su glavne aktivnosti . . 5/56. uznemiravanje .organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda. u svako doba dana i noći. . 2. kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . 7. Da pristupaju svakom ispitivanju .davanje saveta u pogledu zdravlja. profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu . . 8. 155 o zaštiti na radu. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. . list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. instaliranje i održavanje radnih mesta. higijene rada. ergonomije i u pogledu LZS.14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. restorane i sl. koje su posledica rada. mašina i opreme . alata. napetost. vođenje računa o veličini firme. o supstancama koje se javljaju na radu. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije.nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini. zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini.79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres. opreme . da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR . . poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti. radnog vremena . analiziranje novih rizika. . 9. na nivou radne grupe i firme.davanje saveta o planiranju i organizaciji rada. 155 . br. svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini. . Da ulaze slobodno . uključujući sanitarne uređaje . Svaka članica treba. Konvencija br. ako ih ima. testiranje. Da ulaze danju u sve lokale. .praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika. 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br.učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada.osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita.identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje. . bez prethodne opomene. ove Konvencije. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu . zavisnost od droga i alkohola. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. a posebno: .prilagođavanje mašina.komuniciranje i saradnja . list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. hemijske i biološke supstance i procesi rada. Konvencija br. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9. u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika.ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. 4. zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl. odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike.zaštita radnika i njihovih predstavnika . koje podleže kontroli. .projektovanje . koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: . u svako preduzeće.

delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. uključujući stažiste i zanatlije. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske. bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika . . Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.zamena opasnih . . inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu .prilagođavanje tehničkom napretku. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi. obrazovne. ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . bilo sami.izbegavanja rizika. . izbegavanje monotonog rada. 11. manje opasnim ili bezopasnim sredstvima. izbor opreme . administrativne. obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. 12. 10. .socijalni odnosi. poljoprivredne. uslužne. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika.predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani. glasnik RS br. . .radnik. . . čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama.procena rizika koji se ne mogu izbeći. .poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće. da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom. komercijalne. zabavne itd. a o tom prethodno izveste poslodavca. da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci . svako lice koje je zaposleno od poslodavca. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: . Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija.prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika.davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna.prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta. organizacija rada. registri i dokumenti.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija.davanje odgovarajućih uputstava radnicima. da traži da im se pokažu sve knjige .40/05) . principe informisanja i konsultovanja . 4. Prilikom inspekcijskog pregleda. bez domaće posluge.borba protiv rizika na samom izvoru. koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta. da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. Savet se obrazuje od predstavnika Vlade. kulturne. uslovi rada . Definicije: . . sem u slučaju da smatra. .80 da ispituju. .S tim u vezi.

13. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca .daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. . koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca. . bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. . Uređivanje prava. radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. 15. 17. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada. kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca.81 Zadaci saveta su da: . ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice . profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko . 16. glasnik RS br. opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. smanjuju povrede na radu.donetim na osnovu ovog Zakona. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima .Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. uređajima. u najvećoj mogućoj meri. 18. 14. Prava. i utvrđuje njena nadležnost. ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima. psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih. saobraćajnim sredstvima i sl. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl. objektima .

. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu .). gradilište i sl. laboratorije i dr.Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada. e. struje. koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . objekat koji se koristi kao radni b. 22.). sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja. zaposleni. koja se koristi u procesu rada. opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat . i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.ekonomije. 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. kabineti . otklanjanja ili smanjenja rizika. d. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. Preventivne mere. instalacija i sl. prilazima. instalacija . ergonomskih. lica na profesionalnoj rehabilitaciji. el. organizacionih i drugih mera. c. zdravstvenih obrazovnih . učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu.82 a. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. oprema za rad(mašine . prolazima. zaštita od udara el. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju .4 i7. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida. a licima iz tačke 6. kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela.) i na drugom mestu rada. ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. ili praktičnoj nastavi(radionice . 21. usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada. f. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. 20.2. obezbeđuje poslodavac. dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. Rizik je verovatnoća nastanka povrede. alat i sl. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . Akt o proceni rizika prema. e. organizator rada.). prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. postrojenje. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog . radna platforma. uređaj. tunelska pregrada. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. grejanje. zavod za izdržavanje kazni . u radnoj okolini. socijalnih. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. iz tačke 3. g. d. ako je sa time upoznat poslodavac. obrazovna organizacija. b. iz tačke 5. c.

obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad. korišćenja i održavanja opreme za rad .83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. nadležnu inspekciju rada obavesti o : . na način kako je to propisano pravilima i propisima. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad. propisane lekarske preglede zaposlenih. izgradnje. otklanjanje rizika na njihovom izvoru. angažuje pravno lice sa licencom . obrazovanje . 23. g. spasavanje i evakuaciju. f. izgradnje. d. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. 25. pomoćnih konstrukcija. e.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije. b. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju. tehnološkog postupka. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. fizičkih i bioloških štetnosti . naročito u pogledu izbora opreme za rad. pakovanja. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . prevoza . c. projektovanja. zaustavi svaku vrstu rada. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu. proizvodnje . i davanje uputstva. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. izbegavanje rizika. c. f. f. projektovanja. primenom tehničkih rešenja. b. mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. b. projektovanja. o opasnostima i štetnostima . e. sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. d. procena rizika . tako da se spreči nastanak povređivanja. d. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR. g. izrade . polazeći od načela: a. zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada. obezbedi pružanje prve pomoći. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . obezbedi. proizvodnje . i. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada. j. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. c. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama. projektovanja. čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. Opšte obaveze poslodavca(član 15. h.bezopasnim ili manje opasnim. kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. e. obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. važne za otklanjanje rizika na radu.ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . početku svog rada. poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. 29. c. poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . poslodavac. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. . dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog . 26. 27. korišćenje i skladištenje . transport. duže od sedam dana. sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: . odnosno pakovanje. dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. koji uz izveštaj o početku rada .kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . a život i zdravlje zaposlenog nisu teže . Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog .84 a. u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke . kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog . Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. Poslodavci su dužni.poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume. Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor. do donošenja odgovarajućih propisa . koje su određene tom dokumentacijom. Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu . Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. primenjuje opšte poznate mere . utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. . u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima. 28. kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih. b. radu odvojene jedinice. u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta.ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja . kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika. pribavi valjanu dokumentaciju.dostavlja nadležnoj inspekciji rada. koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih. svakoj promeni tehnološkog postupka . . da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad. za čije je otklanjanje potrebna veća investicija.

na koje je određen . na osnovu izveštaja službe medicine rada.da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.odnosno premeštaja na druge poslove. obavlja se na radnom mestu. na poslovima ili na radnom mestu . kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu. u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti.da kontroliše svoje zdravlje . Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad . primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena. vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. kao i kod promene procesa rada . 30. poslodavac obavlja teoretski i praktično. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta. Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni ima pravo: . 32. na kome je određen. Ovo osposobljavanje. . Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta. sve dok se te mere ne obezbede: . poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.da poslodavcu daje predloge . ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. prema rizicima radnog mesta. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Osposobljavanje za bezbedan rad . u skladu sa aktom o proceni rizika. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . Poslodavac je dužan . prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad.dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom.85 ugroženi . kod zasnivanja radnog odnosa. koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. 31. a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. 33.

značaj i dužnosti? . Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. zanatskih i ličnih usluga.vrste delatnosti.zbog navedenih slučajeva .a naročito: .zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad. prirode i obima procesa rada.Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom.vodi evidencije u oblasti BZNR.ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje .broja radnih smena. nauke.svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. dužan je odmah da izvesti inspekciju rada. U slučaju iz stava 1. .organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad. koje ima licencu. Za obavljanje poslova BZNR. . . sredstava LZS. zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu. ugostiteljstva i turizma. u roku od osam dana .priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad.organizacije.učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad. - 34. poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine.broja lokacijskih odvojenih jedinica. ako bi prema oceni službe medicine rada. a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan. obrazovanja . opasnih materija.tehnološkog procesa. 36.učestvuje u pripremi akta o proceni rizika. sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika . Služba medicine rada-uloga. na poslovima na koje ga je poslodavac odredio. .vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad. . . Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2.sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada. . Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . . . stambenokomunalnih delatnosti. Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: . Kada zaposleni odbije da radi . kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit.organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine.broja zaposlenih.duže od punog radnog vremena .prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene.priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu. odnosno noću. . . takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. . Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . .na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. . 35.predlaže mere za poboljšanje uslova rada. . poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice . .86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom. . .

poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta. . Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . koja vrši te preglede.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći.ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove . samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.vrši prethodne i periodične lekarske preglede. Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu . . Podaci o povredama na radu. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom. imaju pravo: . 39. Prethodni i periodični lekarski pregledi . koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom. . .učestvuje u analizi povreda na radu. 38. utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. kao i periodični lekarski pregled u toku rada. poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima. odnosno Odbor. . Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. utvrđuje se kolektivnim ugovorom. 37.Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način . tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka. koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu. u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika.zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom .savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad . prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti.neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. Predstavnici zaposlenih . tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više.daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog .učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja. Postupak izbora. a naročito: . Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije. . pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled. Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . .da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR.87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom. . prilikom sastavljanja akta o proceni rizika. . dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja.utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih.učestvuje u identifikaciji i proceni rizika . po postupku i rokovima . profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom.

sa izveštajima o povredama na radu . usmeno i u pismenoj formi. Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: .88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. svaku smrtnu. odnosno Odboru za BZNR omogući: . . Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom. prijava o povredi na radu. poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. opasnim materijama. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42. zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama. izvršenim ispitivanjima radne okoline. 44. 41. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih .sa nalazima i predlozima inspekcije rada. koje se koriste u toku rada.da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR. Izveštaj o povredi na radu . profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? . povredama na radu. prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje. . Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica. kolektivnu ili tešku povredu na radu. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije .poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . . koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih. povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. Poslodavac je dužan. profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka. način polaganja i troškove propisuje ministar za rad. 43. koji obrazuje ministar nadležan za rad.uvid u sve akte koji se odnose na BZNR. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad. polaže se stručni ispit . . 40. pred komisijom. kao i opasnu pojavu. Program . Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu.

organizuje savetovanje . .proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja.uzima uzorke radi analize.naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova . stambeno komunalnim delatnostima . Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR . odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom.poslodavcima .istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada. metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice. 45. obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.priprema propise iz oblasti BZNR. Uprava obavlja sledeće poslove: . .pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR. vrši ministarstvo nadležno za rad.prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu. ugostiteljstva. . .priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja. daje obaveštenja o stanju mera BZNR.organizuje polaganje stručnih ispita.koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova .odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2. 46. Zakona . sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. koja obavlja poslove državne uprave . preko inspektora rada.pregleda opšte i pojedinačne akte .vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR . i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima. zaposlenima . poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine.sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave. uređaje i opremu. . lica za BZNR. .pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. tehničke opreme.koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom.pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl. predlaže izdavanje i oduzimanje licenci.pregleda poslovne prostorije . . sindikatu. Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR. . 40 . evidencije. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . . . smanjenja povreda na radu. . položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. . može da dobije pravno lice . Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40. . može da dobije pravno lice . Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline. inspektora. mogu da obavljaju inspektori rada . Izuzetno. koji imaju visoku stručnu spremu . obrazovanja . . mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom . U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : .priprema metodologiju za preglede i ispitivanja.89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu. . zanatskih i ličnih usluga.Zakona o BZNR. profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Kaznom iz stava 1.000 za prekršaj . fabrikama. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800. . ili za imovinu većeg obima.ako izrekne uslovnu osudu . .pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad . Novčanom kaznom od 600.000. poslodavac sa svojstvom pravnog lica .direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu.90 47.000. 48. fabrici.000.odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. radionici. odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. ovog člana učinjeno iz nehata . KZ koji glasi: .poslodavci sa svojstvom pravnog lica.privatni preduzetnici. novčanom kaznom od 400.sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR. koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. do 500. . .000.000.000 direkor. usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih. . kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku. dinara. i 2.učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica.zaposleni 49. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: .poslodavac sa svojstvom pravnog lica . žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada. .000 do 300. na gradilištu ili drugom mestu rada.Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu. novčanom kaznom od 200. do 800.000 do 40.Ako je delo iz stava 1. koji glasi: . do 50.000 do 1. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu. privatni preduzetnik . . 50. 51.000 dinara . Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ. i novčanom kaznom od 40. kazniće se za prekršaj . .Ko u rudnicima .000 dinara privatni preduzetnik i 30.Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu . radionicama .000. ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi. na gradilištima ili na drugom mestu rada . kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine . koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu . kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine . .

ovog člana . Pravilnik o radu? 13. održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. Beneficirani staž? 9. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje . 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Zasnivanje radnog odnosa? 7. Aneks ugovora o radu? 16.Sl. Vrste kolektivnih ugovora? 6. Opšte preventivne mere? 25. a najmanje 20 radnih dana. Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. br. Izabrani lekar? 14. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. Doznake? 10. Dužina GO se utvrđuje . Opšte obaveze poslodavca? 22. Odmori i odsustva? 17.91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. . Rad na visini? 21. Noćni rad i rad u smenama? 11. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. Skraćeno radno vreme? 19. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. gl. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. radnog iskustva. XIII PRAVO. gl. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. Konvencija br. Prekovremeni rad? 3. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. stručne spreme i drugih kriterijuma. stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. Godišnji odmor? 2. Povrede na radu? 20. Radno vreme? 8.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. br. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. uslova rada. niti mu se to pravo može uskratiti. ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu . gl.

pravo na starosnu penziju.Radni dan po pravilu traje 8 časova.za slučaj smrti . 2. granu. odsustvovanja. Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. 6. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat. Zasnivanje radnog odnosa? . Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO. Radna nedelja traje 5 radnih dana. Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno. Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. iznenadnog povećavanja obima posla i dr. nakon toga nastavlja GO. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat .za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja . trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze. . zarada i druga primanja uređuju se sporazumom. Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Uslučaju preraspodele radnog vremena . Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada. grupu. zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile . Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost .pravo na naknadu pogrebnih troškova .pravo na porodičnu penziju . odnosno preduzetnik. Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor. niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. . radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena.pravo na invalidsku penziju. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: .Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik.92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. 5. 3. Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca .za slučaj invalidnosti.za slučaj starosti.

Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. 10. Ako živi sam. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu. potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Radno mesto. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. naporne i za zdravlje štetne poslove.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. 8. Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem . opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života . na predlog FONDA PIO. U slučaju teže bolesti . Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje.ne može obavljati profesionalnu delatnost. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. staratelja. poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. potvrdu dostavljaju članovi porodice. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . Noćni rad i rad u smenama? . odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. 7. o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . opasnosti i štetnosti rada. ali ne kraće od 36 časova nedeljno. koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. utvrđenih pravilnikom.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja . može imati kraće radno vreme. zavisi od težine . opasan i štetan po zdravlje . može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral. Stepen uvećanja staža osiguranja. najviše 10 časova nedeljno. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. iako su preuzete sve mere zaštite. može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog.zbog bolovanja. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . 9. od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. a može iznositi najviše 50%.

pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata. poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika. Poslodavac je dužan. Zaposleni može da radi noću. 13. uređuju se prava . Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica. pokrajina.doktor medicine specijalista pedijatrije. . 14.klinika .doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada.94 O: Rad koji se obavlja od 22. uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: . Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje . a to je: .a mogu biti.zavod za javno zdravlje .institut .ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. . poslodavac je dužan da obezbedi smene. 11.zavod . duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost.doktor specijalista ginekologije. . Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.doktor stomatologije. . lokalna samouprava. pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik. Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu . Pravilnikom o radu .građani ostvaruju preko izabranog lekara.00 časa pa do 6. . Pravilnik o radu donosi upravni odbor . tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. . .kliničko-bolnički centar 12. pravno ili fizičko lice . Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika.apoteka .00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora. odnosno ugovorom o radu. Ako je rad organizovan u smenama. a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor.ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora.ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore.bolnica(opšta ili specijalna) .dom zdravlja . Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? .ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora.

odmor u toku dnevnog rada. . . .min.radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. utvrđeni zakonom i opštim aktom. postoji štetno dejstvo na zdravlje.95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br. 30 minuta.: . . Odsustva: . Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim . maloletno lice . pravo na uvid imaju roditelji. dijagnostičke mere. odnosno zakonski zastupnik. staratelji.radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. . 16. . anamneza. . Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju. 15. Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. Odmori i odsustva? O: Odmori: .odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života). . Ako je pacijent novorođenče .ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. terapija i rezultate terapije. Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora.radi premeštanja na drugi odgovarajući posao . 17. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. 6).dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. a najviše 10 časova nedeljno. skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom.nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata. Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme.godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje.porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana. . zbog potreba procesa i organizacije rada. dijagnoza.dnevni odmor (između dva radna dana) . gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja . minimalno 12 sati. 18.odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac). Nadležni zdravstveni radnik . napornim i za zdravlje štetnim poslovima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful