1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

4 2.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost. Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. ograde. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja. fabrički broj. da se ne pomera. po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka. radni pritisak.prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi.). Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. podmazivanja i održavanja oruđa. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade.. zračenja. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje. moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. poklopci i dr. gumeni i sl. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4. tip uređaja. nestanak i ponovni povratak energije. broj okretaja. para . Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12.) 8. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1. oznake opasnosti. priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti. moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja . 2. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce. poluproizvoda i gotovih proizvoda). Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa. frekvencija struje. priključivanje na mrežu) poremećaj. STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . Mere zaštite na radu na oruđima . Zaštitne naprave. radni napon. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7. bleštanja svetlosti i sl.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima. uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. Uređaji za upravljanje. Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina.prašina i dr.Ako se ovo ne može primeniti. i sl. NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača. i tehničke karakteristike oruđa:snaga. serija.Na radnim elementima . uređena mesta rada.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje. godina proizvodnje. poluga tastera i sl. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika.

) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati.lestve čija je visina veća od 3 m. AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge. . Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m.ručica. NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: .mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje. i sl.ne smeju stvoriti opasna kretanja. 15 cm. 30 cm. . ručice. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: . Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah.. 3.da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni.postojanje ivične zaštite na podu min. tečna ili čvrsta goriva. .razmak između prečki nije veći od 30 cm. Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu. počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: . ako je oruđe sa stalnom lokacijom. 15 cm. tasteri. . . . .gazište stepeništa od materijala koji ne kliže.dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. .8 metara .razmak prečki mah. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara .mora biti odmorište.visina gazišta na stepeništu mah. Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska . Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom. .širina lestvi je najmanje 45 cm. kolo.udaljenost prečke od zida min. . Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0.6 do 1. uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1..mora postojati ventil sigurnosti. pedale. Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski. kola.prečke budu od okruglog čelika min. . pedala. 35 cm.5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima.minimalna širina stepeništa je 60 cm. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom . .da zaštitni uređaji ostanu delotvorni. Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: . Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela. treba voditi računa o: ..slobodan razmak prečki na ogradi mah. .smeštaj u posebnu prostoriju .da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno.moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje.poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. i sl. 0. .2 metra.odnosno kretanje oruđa. POREMEĆAJI. 30 cm.)može biti određen početak i kraj rada . Oruđa koja koriste gasovita. moraju imati ventil sigurnosti. . Uređaji za upravljanje. 700n/m.6 metara.odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha. . tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster . 30 cm. .da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min.širina gazišta min. prečnika 16 mm.

odgovarajućih dimenzija.) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje. Kod dvoručnog upravljanja.Zaštitne naprave moraju ispunjavati: . . Zaštitne naprave. Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. glavom ili telom.Na oruđima (dvovaljci. Ako se moraju povremeno skidati .) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika.Ovi uređaji definisani su JUS-om.550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta. 2 metra. za pogon unazad .) i signalni uređaji(signalne svetliljke. .izrađene od prikladnog materijala . moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji.). kose i horizontalne transmisije.Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika. zupčanici i sl. prašina). brzinometri. . Na pokretna nepregledna i velika oruđa . vreme stavljanja u pogon . ostavljaju se otvori. . . moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad.sigurno pričvršćene na oruđe. Rukovalac uređaja. Vertikalne . 4. a mogu biti ručni i automatski.da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. . Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. Ako tehnološki proces to iziskuje. pare. indikatori nivoa tečnosti i sl. Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju. postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe. jonizacija i sl. pre početka rada i u toku rada. kućištima i slično.na oruđima sa prekomernom bukom.6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. u cilju oslobađanja radnika. štitnicima.120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke. . manometri.da nisu izvor novih opasnosti. Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: .dovonjno čvrste i otporne. kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja. zvučni signalni uređaji i sl.na oruđima sa toplotnim zračenjem . .850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena. . kao i kod oruđa sa opasnim materijama.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka. aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno. bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. nogom. uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. oklopima. pirometri. . anemometri. Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika. Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa. ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: . ekrani i sl.oruđa sa štetnim materijama(gasovi. KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije.mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu.

kućišta.Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu. . .da onemogući skidanje zaštitne naprave.za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori .? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije.od prekoračenja brzine. na sledeći način: . ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: .Odsisni uređaji za odvođenje prašine. O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet. zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova. održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha. . moraju imati zaštitne komore.da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru. dok se ne zaustavi radni proces. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?. mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad. Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi. oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju.upravljanje iz posebne prostorije.kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost. i korišćenja opasnih materija.Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije. . uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. otkaza uređaja. pare. .releji i sl.kod dvoručnog upravljanja . pored odsisavanja prašine.da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja.hlađenja). primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju. antistatički premazi. onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa. . melju i usitnjavaju materijal. uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha. da se spreči prodor prašine u prostorije za rad. Zaštitna blokada mora obezbeđivati: . .radi sprečavanja nekontrolisanih operacija. .pakovanja i čuvanja opasnih materija.za sprečavanje ugrožavanja radnika. mere zaštite se odnose i na proces manipulacije. Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. Mere zaštite: uzemljenje. moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. da zaštitni uređaji budu delotvorni.oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi.a obezbediti daljinsko upravljanje. ukoliko zbog kvara.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun. prašine.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. povećanje provodljivosti. Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. upravlja se iz zasebne prostorije. . )od nepravilnog rada i pregrevanja.7 .da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela. . 5.Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine. Oruđa koja drobe.za vreme opasnog kretanja i rada oruđa . 7. prašina i dr. prerade. moraju biti opremljena odsisnim uređajima.radi kočenja motora povratnom strujom. Osim proizvodnje. .)? O: Prilikom proizvodnje. pregrade. . 6.za zaštitu motora jednosmerne struje .oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. da se onemogući pogon bez otprašivanja.

Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. bez ulaska radnika.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: . Vrata i poklopci na pećima za topljenje. pranje i dezinfekcija.vrtići.korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode. uređaji i pogon.ako je ograničen nivo. temperatura.Na električnim pećima. zagrevanje i varenje. pritisak.Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. i od usisnih otvora zaventilaciju. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom .gde boravi veći broj lica(škole. bioskopi.hermetizacijom procesa i ekranizacijom . električne instalacije.Rerne i roštilji u štednjacima . . taloženje ili ako propisi dozvoljavaju.korišćenje izolacionog aparata za disanje.) do mesta gde se nalaze radnici .korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. moraju imati termičku izolaciju. mora biti mehanizovano.Radnici na ovim poslovima. moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak. Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom . .merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova. Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m. zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje. moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova).toplotne izolacije .mora biti sprečeno postavljanjem: . moraju biti preduzete mere od udara električne struje. Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija.primenjivati materijal otporan na te materije. prema našim ili drugim standardima i propisima. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja. moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije. zbog korišćenja ručnih metalnih alata.cevovodi za vruće tečnosti . pozorišta. Pre otvaranja sušara . radi pražnjenja. sigurnosni ventil. od nivoa poda za rukovanje. neutralizaciju. moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m.daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima. spaljuju se. moraju imati uređaj za apsorbciju . sušenje. - 8.a ako to nije moguće . bolnice itd. konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje. Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa. . . paru i dr. ako nisu prinudno hlađeni. statičkog elektriciteta. livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje . Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija . a to znači da ne sme biti varničenja. . moraju imati automatsku kontrolu plamena.koordiniran rad dva ili više lica.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa. odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara.Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje. Kotlovska postrojenja na plin u objektima . gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.Kotlovska plinska postrojenja. po potrebi da je mehanizovano čišćenje.8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama.Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu. POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija .žarenje.

moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija.) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano . Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja.poseban način temeljenja . karakteristike električne struje. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice .obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima. Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije.učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. . moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora.moraju se lako otvarati. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače. ledare. pervibratori. Radnicima na vibracionim uređajima .oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk. ako to nije moguće.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane. . Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj . broj obrtaja ili udara u minuti. kao i za rad na otvorenom prostoru .zvučna izolacija oruđa i dela oruđa. brusilice. .odvajanje oruđa u posebnu prostoriju.odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem. sa unutrašnje strane . čizama i gumenih prostirki. Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom. da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: . Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? . testere. 1. . uz upotrebu gumenih rukavica. bez ključa. Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje. Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom.visina i konstrukcija prostorije.izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: . 9. pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata. . 10.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija. čak i kada su zaključana. hidrauličnim pogonom. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim. makaze za lim. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje. automatizovano i daljinski vođeno. rendisaljke. noževi. čekići i sl. . moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. rashladna skladišta i sl. RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl.komori sa niskim temperaturama .9 Ulazna vrata na sušari . motorne testere. U prostoriji.Priključno mesto mora imati ventil.

učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo. moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka. i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama. te pomoću sabijenog vazduha i gasova. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe .postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima. gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova.. mora se zatvoriti vod pogonske energije. vode i drugih hidrauličnih tečnosti. popravkama i dugotrajnim prekidima rada. moraju se za transport obezbediti koturače. moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde. natpisi upozorenja na opasne zone. . ako je to potrebno. vitla. sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini . proveriti ispravnost oruđa. rastavljač. mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži. a transport krupnih delova . Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo. kapa ili marame. ili dizalice. koje se može zatvoriti ključem. obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika. Prilikom popravke i demontaže. ne smeju nositi šal i sl. može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku. . i uključivanjem pojedinih uređaja. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. . Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: . prekidač ili utikač.punjenje oruđa. . odnosno posude sa vodom.pričvršćivanje svih pokretnih delova .samo ako su na njemu sve zaštitne naprave. Ako oruđem rukuju više radnika. mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu .10 O: Pre pristupanja čišćenju. III . a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja.obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti. Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare .utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje ..prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu. Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad. gasova i čvrstih materija. postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''. ako je to potrebno. kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. radi servisiranja uređaja na električni pogon. Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije.rukovalac mora vizuelno. Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici.inertnim gasom.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. moraju se preduzeti preventivne mere: .neposredno rukovođenje odgovornog lice . parom. za delove preko 30 kg. dovod električne struje.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju. 12. . Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m. Pre početka rada . Uređaj za rastavljanje sa napajanja . sa navedenim merama zaštite na radu. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač.

Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12. Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. utovarno-istovarnim radovima. uticaja? 11. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. gašenju požara. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli. ramena i kičme? 9. Na mestima gde može doći do mehaničkog. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. na eksploataciji šuma. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . na temperaturi od40 celzijusa. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl. kao i na podzemnim radovima . izgradnji i remontu plovnih objekata. ne pokazuje znake oštećenja. 35/69) PITANJA 1. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba. nadraživati kožu i otpuštati boju. 2.nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. električnog. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu. i otpornost na požar utvrđuje se standardima.Šlem mora imati kolevku. udare. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. od pada predmeta ili udara pri radu. gde postoji mogućnost od udara električne struje.zadrži prvobitnu boju. list SFRJ br. promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. izvorima našte. . kamenolomu. − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta. građevinarstvu. − otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. metalurgiji. u ključalom rastvoru 10%. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade.moraju biti otporna na kidanje. a rastvor ostane bezbojan. radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu. koja je podesiva prema veličini glave. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10. − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta . − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni . toplotnog i sličnog udara. pri miniranju.

Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: . Pri obradi kamena . Za zaštitu očiju od jake svetlosti. Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca. Debljina stakla mora biti od 2. kod sledećih radova: . na toplotu i požar. i klesanja kamena. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca. . 3.rada sa dletom i sekačem.kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju .rendisdanje. koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. . Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak.) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. a otvori moraju biti manji od 1mm.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati. kod sledećih radova: . daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje.struganje . . letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja. kiseline i baze.razbijanja. rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera. formaldehid i sl. i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama.prosejavanja. na dejstvo vode.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom. . Šešir mora imati rupice za ventilaciju. zavarivanju lakih metala. Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala. slama) i svetle boje.5 do 3. debljine od 2. i to za radove: .gasno zavarivanje. ribarstvo. bušenja i rendisanja.malterisanja. radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape.struganja. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom.zakivanja. ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030. radi refleksije svetlosti i toplote. a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla.5 mm. .piljenje. Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar. . . Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama. koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom.kovanja. . . . sa ravnim ili blago ispupčenim staklima .čišćenja i otkivanja zavarenih mesta.5 mm. kačketi ili marame.5 do 3. Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala. gasnom zavarivanju.glodanje. . . koje mogu biti i na preklop. građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala.bojenja.12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele. mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže. Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe.bušenje . Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u.turpijanja. koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira.Okvir mora imati ventilacione otvore. .

mora imati priključak na meh.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova. . daju se sledeća zaštitna sredstva: . i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi. u zavisnosti od intenziteta buke. . daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce. ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota. vrata i glave .13 Za zaštitu očiju. a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala.koja ne sadrži silicijum dioksid . koji ne sme biti zapaljiv. duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom. 6. može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala . i kapljica.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike.. temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa.ušni štitnik za zaštitu od buke. koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica. para.Umesto plastičnog štitnika. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom . Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni. . 4. rudara. daju se sledeća zaštitna sredstva: .ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela.koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine .primenjuje se za zaštitu organa za disanje . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke . . Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti . .kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama. kovača.respirator za zaštitu od fine ind. koristi se štitnik za oči i lice.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . dima i prašine . . 5. kod bravara brusača.Može biti preklopan i nepreklopan . transportnih radnika .magle i prašine. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim. u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa.a ušni čep za više od15 db.gasna maska za zaštitu od gasova.od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala. glave i vrata.više od 25 db. dima . jačine do 105 db. licima koja vrše elektrolučno zavarivanje . . magle.cevna maska sa kapuljačom . . . koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice. para. može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2. neagresivne i neotr. nagrizajućih materijala .izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom.montera. magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija).cedilo za ugljenmonoksid .vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela. prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama. kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%. u velikim koncentracijama. otporan na toplotu i vlagu. pri grubim predmetima sa oštrim ivicama. Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda.respirator za zaštitu od grube. prašine.

ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. sa produženim sarama. visoka temperatura. Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. struje napona prema zemlji do 650 volti. − kožna obuća (cipele..14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima.odelo od platna(keper i sl. otrova. štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina.za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom. zaštitni prsti od kože. koristi se kožni štitnik za rame. potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta . Za zaštitu nogu od pada teških predmeta. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl. 9.vlaga. ako obuća od gume ne pruža zaštitu. kao i za jako hladne ili tople predmete. staklo.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja . − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. 8. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće. prašina .. alat i sl. rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima.Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. kod teracerskih. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om.kod šumskih radova. na održavanju . zaraznih materija. stakla i sl. 7.asfalterskih i kaldrmdžijskih radova. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama. koristi se zaštitni grudnjak. rukavice za varioce i rezače metala plamenom. za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija. varnica usijanog metala. − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda. rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode.na ramenu i leđima. čizme . nagrizajućih materija.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: . a mogu biti ojačani metalnim naprscima. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe. gume ili plastičnog materijala. daje se zaštitna kožna kolenica. koristi se kožni štitnik za ručni zglob. a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake.

otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi. boja i maziva. pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina.odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim. . moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS . mora nalegati tesno uz telo. .bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta. iznošenje smeća. 10.zaštitno odelo od azbesta i alu-folija. bageristima i dr. ako je izloženo dejstvu visokih temperatura. građevinarstvu. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? . .. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg. po potrebi i dopunskim užetom.. transportne radnike i dr.tkanina(keper. Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: . . . rad na viljuškaru.kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač. 12.zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu.postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. dimenzije i način izrade opasača.zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima.odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala. .za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima. o čemu se izdaje atest. dimnjačare i dr..odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano). odnosno uverenje o ispravnosti. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova. mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač. do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva. i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače. vozače teretnih vozila. za komunalni rad(kanalizacija. 11. .štitnik za uši za zaštitu od hladnoće.. kočničarima. .kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada.postavljene rukavice.. mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike . laktovima. ribari).kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari. spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi. niske temperature i sl. opremljen prihvatnim užetom za privezivanje. poštare. transportu i sl. . platno i sl.odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja.zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. . daju se sredstva za zaštitu: . čišćenju i premazivanju mašina. . a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba.15 pranju . kolenima i turu. za gašenje požara i sl. običnog kroja za čuvare. rad u mokrim jamama i u vlazi). . .) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine .kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće.za varioce i rezače metala plamenom. . u hladnjačama. .ledare) . .

Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3.16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.uzemljenje i kratko spajanje? 11. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. maska) i na nos. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana . Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7. radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl.Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem). Moraju imati samozatvarajuće brave sa . moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim. mere za bezbedan rad pod naponom? 5. Glasnik SRS'' br. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). mora se rashodovati i uništiti. Način zaštite gromobranskom instalacijom. u uši(antifoni) u usta(usnik.21/89) P I T A NJ A 1. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. radioaktivnim i zaraznim materijalom . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti.Oštećena .

koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. 2. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). proveri da li je stvarno isključen. . Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše. Kod radova na više stubova .ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . . U izuzetnim slučajevima. udara i merama zaštite od požara.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona. koja moraju biti upoznata sa merama ZNR.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera. Pregled el. odnosno prepreke. postavljaju se sa svake strane radne jedinice. Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. − kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. ili 8m.17 ručicama. . pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem.izvrši uzemljivanje i kratka spajanja. uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona. a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava. Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti. Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava.. . može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. u zatvorenim postrojenjima. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. mora postojati dva kompleta ključeva. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se. na otvorenom prostoru. isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje. ne mogu se obavljati drugi radovi. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? . od kojih je jedan rezervni.na mestu što bliže mestu rada. Kod radova na jednom stubu. obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica. 3. Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu.na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. . Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima. koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja. . naprave za uzemljenje i kratko spajanje. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. Kod radova na kablovskom vodu. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage.na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje. na visini većoj od 3m. . Kod manipulacije rasklopnim aparatima . magle i snežnih padavina.Za svaku prostoriju elektropostrojenja .

Rukovodilac radova pre početka rada: . . .proverava da li su sprovedene zaštitne mere. Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat. i dokumenta za rad. . Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. ako radove izvodi više radnika. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona. . za one sisteme. najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm. Pri upotrebi lestvi. preduzimaju se mere za sprečavanje.ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom. Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. Vršenje nadzora. Ako se provodnici voda na kome se radi . moraju vršiti najmanje dva radnika. a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. rukovodilac radova na mestu rada: .po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom . .Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti. organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. zaštitna oprema. . i transportnih sredstava. pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).ako je izabran sistem rada pod naponom. 5. i radni postupak utvrđen i proveren.upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom. kiša i sl. .pod naponom. susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira.mogu se izvoditi: . prekrivača i sl. razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom. .18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. glomaznih sredstava . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. . Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad. U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje. ploča.utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju.mora biti obučen i izvršena provera znanja. Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi.sa primenom LZS i opreme.na prisutne opasnosti u toku rada. jedan od njih se određuje za rukovodioca radova.odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom. preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. sneg. mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . 4.ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada .odnosno LZS . kada neki od sistema ostaju pod naponom. Prilikom radova na višesistemskim vodovima. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu. pomoćna sredstva.sa merama zaštite. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. u skladu sa izabranim sistemom rada.

Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija. ne prelazi 63 ampera. obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja.ako za struju napona do 380 volti jačine. po sledećem rasporedu: . moraju biti obezbeđeni.Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: . . uređaja za pokretanje. zaštitnih naočara ili štita. upravljačkih pultova i dr.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica. 7. ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon . kožnih rukavica i dr. električnih ormara. . uz primenu odgovarajućih sredstava.Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju. delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata. može se vršiti pod naponom .osigurača obavlja se u beznaponskom stanju. 8. kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti. . Zamena topljivih umetaka.Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom. ploče i sl. postrojenja. sredstava. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata. . Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? . samo za vreme očitavanja instrumenata. . nakon uklanjanja osiguranja .19 Prilikom merenja i ispitivanja. na kojima se obavljaju radovi. može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. uređuje se internim aktom.izvršiti neophodna isključenja. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova).izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi. Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon.ovlašćeno stručno lice. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere . nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. na drvenim neuzemljenim stubovima . Kod nadzemnih vodova do 1000 volti. Ključevi postrojenja . postavljaju se izolacione zaštitne pregrade. koji minimalno mora biti 800mm. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača.izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. ili lice koje rukuje postrojenjem. a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak. a način izdavanja i vraćanja . ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika. na razvodnoj ploči i drugim elementima. zaštitnog šlema. kada se spoje svi fazni i nulti provodnici.stručno lice . 6.proveriti odsustvo napona na delovima el. onda se on pismeno zadužuje sa njima.

kod izolacionih sredstava. . . ukazati na opasnost od indukovanog napona. . bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali . Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. . vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene. u nasute gomile zemlje.izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača. koja se koriste kao osnovna . . platforme . uzemljenja. . Način zaštite gromobranskom instalacijom. . . . izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona.pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču.zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja. moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. pregrađivanja izolacionim pregradama i sl.20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom.zaštitne naočare. izolacione prostirke. .koristiti izolaciono uže. koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima.zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje.izolacione motke.kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi. produkata gorenja i pada sa visine . a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke.pri skidanju naprava za uzemljenje.pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu .zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje. delovanja električnog luka. uzemiti svaki od provodnika. Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava. pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja. Za uzemljenje i kratko spajanje. zaštitni šlem i dr. kožne rukavice. .izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama.sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke . . . pored primene mera isključenja. . koriste se: . gas maske. sigurnosni pojas i sigurnosna užad. prekrivači i izolaciona postolja.. radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke. izolaciona obuća.uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje .sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja. 9. .izolacione motke. 10. upotrebom izolacione motke. mora se voditi računa o: . Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2. . Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje .izolacione pregrade. .indikatori napona. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: .izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni. primenjuju se sledeće mere: .elektro-izolacione rukavice.izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje. za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo.pri obuci radnika za siguran rad.

kompletno napajanje. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. . . Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima. lestve .. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju. metalne skele .5m. stezaljke i sl.21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima . Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika. . Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata.2. šine. iznad radnih mesta. 12. Zamena pregorelih osigurača .5 m. provodnika. Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama . 11. 16mm2.6. Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta . izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast. udara u svim radnim i drugim prostorijama. U cilju zaštite od el. Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici. izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima . Svetiljke i električni alati napona do 50 volti .Uovim objektima . koji regulišu ovu oblast.može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača. koji se učvršćuju na stabilnim stubovima.5 m.i transportna sredstva moraju biti uzemljena.izvode se upotrebom izolovanih el.0 m. iznad kolskih prolaza. Na visini ispod 2. i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu. u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere. kontakt prekidači. postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće. izrađenih u skladu sa JUS. Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti.radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita. Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti. moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora. posle demontaže aparata i uređaja.3. osigurači. a ako to nije moguće. iznad pešačkih prolaza.5 m. Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta . U cilju zaštite od eksplozija . koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija. tako da najniža tačka bude: . primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima.privremeno. provodnikom od min. moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke. može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. bez obzira na klasifikaciju.

mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata. zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula). postrojenja..uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen. . cevovoda i sl. uslovi rada smatraju se naročito opasnim.davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima. izolacionu obuću. alat se čuva u prostorijama bez vlage.22 Priključivanje na električnu mrežu. Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima.) ? . Prenosni alati.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta. Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl. 13. Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. elektromotora i električnog alata.unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom. Glasnik SRS'' br. . kotlova.ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : . kružne testere-cirkulari . transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu . Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata . instalaciju . 51/88) P I T A NJ A 1. Kod radova kod metalnih rezervoara . vrsta alata i zaštita. .dodavanje alata u aktivnom stanju.spoj sa masom. bez obzira na klasifikaciju prostorije. trakaste testere. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. rad se može obavljati alatima II i III klase. alat sa izolacionim ručicama i sl. Radnik koji izdaje el. Za zaštitu od napona dodira na ručnim el. Kada se ne koristi. stanje provodnika . V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. uslovima.neprekidnost zaštitnog provodnika. Najmanji presek provodnika je 1. alat. moraju se proveravati na: . alatima.. Priključivanje alata na el. može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača. Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe.Na otvorenom prostoru..5mm2. prenosne svetiljke . . moraju koristiti izolacione rukavice. .ispravnost izolacije napojnih provodnika.dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. kožne rukavice. .

osim na mestu obrade drveta.. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira.. a kreću se po šinama. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. a radnici van opasnog prostora. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri. Kod testera trupčara i rastružnih testera. makaze za sečenje furnira. glodalice. trakaste testere.)? 3. automatski vraća u početni položaj. Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere..)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama. brusilice. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. ljuštenje furnira. upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom. odnosno kozlićem .Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici..)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere.) ? 4. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko. ½ debljine materijala. kružne testere-cirkulari . glodalice.. tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere. Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom. rendisaljke .Početak rada obavlja se zvučnim signalom. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere.. i pokriva ceo obod lista testere. bušilice.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola. a njegova visina mora biti min. . TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere. na delu za rezanje.23 2.Predmet bušenja na bušilicama . rendisaljke . BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni.samo sa okruglim glavama. bušilice.. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). Za rezanje ogrevnog drveta . brusilice. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta. Ravnanje materijala . Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. 2. zaštićuju se čvrstim oklopom.. GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom. koja se postavljaju ispred i iza mašine. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. koji se posle rezanja. a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda. rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1.

Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine. širine 1. horizontalne i vertikalne. Kod rotacionih mašina za rezanje furnira.5m. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone . Ručne mašine za obradu drveta . rukovalac proverava ispravnost alata. čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine. radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora . montaže.zaštićuje se površina brusne ploče. 5.) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA. sem u delu obrade. odnosno izvan zone opasnosti. Makaze koje rade kontinuirano . a radni mehanizam mora se obezbediti .Ako na jednim makazama radi više radnika. MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje.ručno slaganje do 3m.. Visina složaja trupca je: . Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača.pre puštanja u pogon mašine. 4. zaštićuju se odgovarajućim napravama.. Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks. moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. propisanu od strane proizvođača. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. brzinu.Prilikom rada mašine. sigurnost postavljanja. Mašina za usitnjavanje drveta . ljuštenje furnira. moraju imati mehanizam za zaustavljanje . koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka.Na mašinama sa više radnih operacija. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza. Pre početka rada na mašini.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama. Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. deo ploče koji se ne koristi. Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika. radnici se nalaze sa strane transportera . a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl.mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru. mora biti prekriven zaštitom(oklopom). Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. . makaze za sečenje furnira.tako da prestankom delovanja na komande. kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu . moraju nalaziti prekrivene zaštitom. materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa. mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima. rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu.bez ispuštanja mašine iz ruku.. 3. Kod trakastih. ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) .Mašine za rezanje-sečenje furnira. dok sene radi na tom delu mašine. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče.

Mere zaštite pri utovaru.odrediti mesto za smeštaj oruđa . izvlačenje stočnom zapregom.utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. mehanizovano slaganje do 6m.odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5. bez pravljenja jama i tunela.utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine. .utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4. mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova . elektroenergetskih vodova i sl. .da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu.utvrditi postupak pri obaranju stabla. isključivo odozgo naniže. javnih puteva. eksploziv.da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1. . . signala i dežurnih radnika.utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata. .). Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume .25 slaganje preko rad. . na mestu rada. . platformi do 4m. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7.utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata.utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika. .da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2. . 33/88'') P I T A NJ A 1.utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata.službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći. Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine. .postavljanjem oznaka.. izvlačenje žičarom)' 6. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi. alata i opreme. ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada. glasnik SRS BR.da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati. . . Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3.utvrditi način organizovanja dojavne službe .eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja. izvlačenje traktorom.predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima.organizovati smeštaj. kapisle i sl. Građa se sa složnja skida. i kada su obezbeđene mere ZNR: . . . . .

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

kada se vrši ručno uz pomagala. čiji je nagib veći od 10 stepeni. 7. klanfe. čiji se utovar vrši . Glasnik RS br. vrši se mehanizovano. a točkovi osigurani podmetačima. motorno vozilo mora biti zakočeno . Mere zaštite pri utovaru. VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. 53 97'') P I T A NJ A 1. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11. kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. Sedište za rukovaoca dizalicom. Za vreme rada dizalice. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. Prevoz drvenih sortimenata. koriste se lanci . ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9.29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu. Za osiguranje stabilnosti oblovine. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2. vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. pogonski motor isključen. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . Za vreme utovara i istovara. Na vozilu za prevoz oblovine. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12. kubiciranog drveta. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8. Težina tereta.vrši na strmom terenu. montirano na stubu dizalice . Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. nije dozvoljen prevoz radnika. izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m. sajle. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . Utovar i istovar iz zaprežnih kola. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4.Pri ručnom utovaru . može se vršiti kada je stoka ispregnuta. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. Ako se utovar i istovar . može se vršiti mehanizovano i ručno. ostali radnici moraju biti van opasne zone. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7.

.najmanja širina sporednih staza je 1m. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22. . koja se označava sa svake strane. . opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja. Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina.iznad staza zabranjen je prenos tereta. a u slučaju buke.Nagib staza je 57 % . .6 metara. sanira se po potrebi.u zimsko vreme . Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila . pada i rušenja . . posipaju se da ne budu klizave. šljakom i sl.uređaji za prenos tereta .30 15. 3.na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala.za vreme noćnog rada osvetljavaju se. postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta. . min. . ne smeju biti složajevi građe. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21. 2 metra. mora biti min. PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: . ako se to ne može izbeći.mogu se usecati u padinu brda i kosina. ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima.visina od podloge staze.Kada se postavljaju u blizini kosina .5m. oruđa i uređaja i transportnih sredstava. Mere zaštite pri radovima na visini? 17. koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta. raskopavanja. tvrda .blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje .u neposrednoj blizini staze. . . Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19. samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja.ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova. viseće skele. . . . do izolovanih električnih vodova je min. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20. . a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra .čista visina prolaza.posle jakih kiša i nepogoda. Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele. pojave prašine i ostalih pratećih pojava .ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice. Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1. rad i kretanje drugih radnika. obavezno je korišćenje šlema.sa poprečnim padom za odvodnjavanje. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16.5 metara.podloga mora biti ravna. ako nisu preduzete mere od pada predmeta. a glavnih prolaza i prilaza 1. ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama. . Za radnike i sva druga lica. noseće skele. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika. posuta šljunkom. vibracija. i zaštitne skele na gradilištu)? 18. . kamenom. koja se kreću na gradilištu. . visina je 1.preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice.

Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min.5 metara. Širina kolovoza mora biti min. Najmanja širina prelaza min.) zatim pomoćni objekti. po gornjoj površini . sanitarni čvorovi i sl.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju. trpezarije i dr. parkirališta i dr. . koja se kreću na gradilištu. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. tehnička dokumentacija o merama ZNR.prelazom. ako: . se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija.75 m.mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta. hidrocentrala i sl. . Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti.31 Neravnine i rupe na trasi staze . na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih.na kome postoje vodovodne. prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava.odrona pri iskopima. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice. dublji od 1 metar od nivoa staze. moraju imati proračun stabilnosti. zatrpavaju se.mere protiv obrušavanja .dublje od 1 m. proverava se prisustvo ovih materija. sa obe strane. izradi kosina i nasipanju. jame i sl. prostorije za sklanjanje radnika. postavlja se zaštitna ograda . a nagib do 20 % . kao što su stare jame. Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas. uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova . Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima. gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . umivaonice. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća. radionice. nadležnog za tu vrstu instalacija. premošćuju se posebnom konstrukcijom.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar. preuzimaju se pre i za vreme . Primene eksploziva pri zemljanim radovima.Rovovi . smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta. instalacije za pijaću vodu. a najmanja slobodna visina 4.5 metara. opterećenju.Kad prelaz nije horizontalan. rezervoari za gorivo. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . mere za bezbedan rad. laboratorije. Ne primenjujući posebne mere ZNR . 6 metara. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije. bunari i sl. Prelazi većih raspona od 1. pruga. 2. Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva. Nagib puteva ne sme biti veći od 40%. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. Ako se radovo izvode na mestu .Ulaz radnika. .nakivaju se poprečne letvice. od izvođača i overena od investitora. postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika. 80 cm. mereno od najviše tačke kolovoza. elektroenergetske. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj. zapaljivihi eksplozivnih materija. mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova. PRVA POMOĆ i transport povređenog . Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. 2. crteže preseka i potrebne ucrtane detalje. u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. kanali . a pri većim nagibima izrađuju se stepenice. moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. prostorije za odmor i presvlačenje radnika.

tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov. 2 metra.za bunar do 2 metra. obezbeđuje se izlaženje lestvama.čista širina je minimum 60 cm. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost. Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom. Preko dubine od 3 metra. OPLATA se postavlja . minimum. prevrtanja. . postavlja se čvrsta zaštitna ograda . Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena.Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara. . poremećaj ravnoteže.Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika.. . Iz iskopa dubokih preko 1 metar .za bunare preko 2 metra. .. nasipa. ako nije ograđen zaštitnom ogradom. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm.u gornje slojeve humusa .radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice. 1 metar. puna ograda visine min. na rastojanju min. . nepovoljnih atmosferskih prilika. objekte i dr.Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi .1 metar. vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa .iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova . Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm. predmeti i sl. . PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata. u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu. sa ivicama od 20 cm. . uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa. a duž ivice bunara.stavlja se čvrsta zaštita. površinskih voda i sl. moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje. mora biti označen i pokriven . obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima. . 90cm.kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama. za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode. na rastojanju od ivice iskopa min. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja. .. radi preduzimanja mera zaštite. postavlja se puna ograda . privremene podgrade. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim. ne smeju se nalaziti radnici.radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. Utoku izvođenja radova .crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja. koje se utiskuju. Oplata nadvisuje rov za 20 cm.radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra.vertikalni stubovi. Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara. ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: . Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti. 1 metar. u vidu prstena.. betonskih ili čeličnih cevi . klizavim. instalacije. visine min. ozida se ciglom. .u slučaju podzemnih voda.visine min.Otvor na terenu. koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj. a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta.Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. postavljaju se pregrade. .u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija. moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom. - .Ako ima odstupanja od projekta.u toku iskopa . strmimi drugim podlogama. .na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra. . Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole. a noću osvetljen. PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova. primeniti dodatne mere zaštite.

krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom. preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja . bez obezbeđenja i oznake. mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje. Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala. . malter i dr. koja nisu predviđena za to. . Skladište građevinskog materijala . . dok je bubanj u pokretu . alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. i betona .paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem. .ručno usipavanje komponenti iz vreća.. tvrdoj podlozi i složen . promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja. moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom. fizičkim preprekama. materijal se obezbeđuje za jedan dan. . - 3.na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) . Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima. naročito pored pešačkih staza.silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina. . bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika.) uz radno mesto zidara. ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa . . MINIRANJE u iskopima bunara . Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1. delimično zatrpane jame. .na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila. na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja.kad gradilište menja položaj. Pri podizanju. vodova i sl. proveriti prisutnost štetnih.po završetku radova .na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila. ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas. kanalizacije i tt vodova). tt instalacija el. na kojoj radnik stoji.2metra ili 1. saobraćajnica. primenjuju se mere ZNR: .krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min. Pri mašinskom spravljanju maltera. ..kod iskopa u neposrednoj blizini objekta .33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. mora biti ravnomerno i stabilno složen.radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa. preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom. . . Materijal za zidanje (opeka. postavljaju se prelazne konstrukcije. radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda. pa tek onda nastaviti rad.posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna. .posle izvršenog miniranja. 2 metra. zapaljivih i eksplozivnih gasova.5 kod kratkotrajnih radova. šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. blokovi. a na prilazima postaviti znake upozorenja. mora biti na očišćenoj. . sa obe strane. od podloge .preduzima se sledeće: . zabranjeno je: . kofa i sl.kad se radovi izvode u gradskom jezgru .tako da se spreči obrušavanje. a odvoz iskopina se vrši stalno.vitlo za izvlačenje materijala. neravnine.nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka. .zabranjeno je ostavljati rupe.

postavlja se pored kreč.krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom.ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. . 1.dužina leđobrana je min.Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu. . Pri radu sa krečom. iznad podloge. radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare. Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom .54 m. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima. Ako to nije moguće. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. struje. montaža stepenica i sl. postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm. za muškarce i 15 kg za žene.mora da ima radni pod. čvrsto vezan za stranice lestvi.a ako je platforma visine 3-5 m.korito za gašenje kreča . pomoću sonde. moraju biti obezbeđeni od pada u jamu. šahtovima. 45 cm..prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm. Za odmorište se izrađuju podesti.može biti maksimalno 10 metara. - . i sl.34 ubacivanje u otvor predmeta i alata . . VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra. i radnik koji vadi kreč iz krečne jame . . hidro zahvati. saobraćajnice za vozila i pokretne mašine.radnik koji gasi kreč u koritu . trake.radi pražnjenja odgrtanja.udaljenost prečki od zida je min. Pri izvođenju radova na štemovanju betona.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata .stranice lestvi moraju biti na razmaku min. .leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge. čišćenja i dr.bez zaštite od pada . spravljanje maltera . .između nosača leđobrana.ž . postavljaju se na bezbednoj udaljenosti.do visine mah. vodovodne kule. podrazumeva i radove na izgradnji silosa . montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije.vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm. moraju imati bezbedan pristup. uzemljene i nulovane. rad sa kamenom i sl. a rastojanje 1 m.75m. radi zaštite od prskanja i isparenja.. počinje na visini od 2. .zabranjena je. obavezno je primeniti zaštitne sklopke. udaranje čvrstim predmetima po mešalici. Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg. gde je visina penjanja viša od 3 metra . kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm. 16 cm.. sa zaštitnim sigurnosnim užetom . Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja.gradilišne staze i prolazi za radnike . . betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta . po obimu.Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: . pri radu sa mešalicama.alat za gašenje i vađenje kreča . udaljeni od glavnih staza i prolaza. Za zaštitu od udara el. Zidanje svodova i lukova . . . primeniti dodatno uzemljenje .mesto rada kraj jame . Upotreba penjalica preko 3 metra visine . vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica.brane i ostale visoke građevinske objekte. Fabrički dimnjaci . primenjuju se sledeće mere ZNR: . mora imati dugačku dršku. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. a ako je platforma visoka 3. jame. 10 metara. a moraju ispunjavati sledeći uslov: . oknima i sl.na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm. GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI. .5 metara .stranice lestvi produžavaju se 150 cm. počinje na visini od 2 metra.

zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama. koji nisu vezani za radove na visini. prolaza radnih platformi ili skela .c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min.prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost. radne i pomoćne prostorije. ako ima: .5 metara. .Rad na visini .u blizini nezaštićenih ivica objekta .b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu .35 proizvodni placevi . stepenicama . . oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: .pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom. . tehnologiji izvođenja i merama ZNR .po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu. moraju biti na bezbednoj udaljenosti. Oplata se ne sme koristiti kao prilaz .prilaz mestima rada na visini. koje obezbeđuje izvođač radova.radni pod izveden u skladu sa propisima .na radnim podovima prilaza. . pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine. skele ili oplate.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone. zbog mogućih povreda radnka.delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima.a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu.izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji. kosim rampama i sl.povremeni rad radnika .pod opterećenjem možemo zanemariti.skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom. . . koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi . . Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl. Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju . Građa . . . osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada. Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve. a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika.) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine. obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta. penjalicama sa zaštitnim užetom.zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima. Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge. izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu. dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu. . - 4. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. Radovi na visini .na mestu izrade visokog objekta . smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine. . prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom. 1. metalnih delova i sl. ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom. Radnim prostorom. . Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: . eksera. .

oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se. . obezbediti osvetljenost od 250 luksa .električni uređaji za ugrađivanje betona . moraju imati snižen napon do 42 volta.bez zaštitnih cipela i rukavica. podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. .sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica. Pri utovaru –istovaru dizalicom .kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla.Pri radu sa dizalicom : . može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : .sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom. prenosu. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem. za ravnanje.armatura u koturu do prečnika 12mm. Okretni doboš za odvijanje armature .prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati.iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu. radni podovi za ubacivanje mase u oplatu. Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature. . šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje. moraju se saviti. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta. a na stazi za istezanje ne sme biti radnika. ne smeju prolaziti preko glava radnika. pri nanošenju betonske mase. . . .staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru. dleta i sl. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm. moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl. . savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente. pripremi (ispravljanje. testera. utovaru .armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm. na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama.zabranjeno je čupanje armature iz gomile.kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz.sa razdrljenom.36 Oštra sečiva sekira.Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: . . 5.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica. Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: . . . ostavlja se zaštitna ograda. Slobodni krajevi žice za vezivanje armature . . Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane. radni podovi za prijem sveže mase. 6. Radnici na vezivanju tereta .). Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima.neutegnutom odećom. staze za kretanje radnika.na ivicama višljim od 1 m. moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja.

mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih. učvršćivanju. i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR . mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. 7. moraju se postaviti prihvatne mreže. prevozu. obradi i doradi. lestve sa leđobranom. 8. Otvori.Ovim dokumentom . Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. dizanju. dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. ne sme se početi sa istovarom. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. kod prijema betonske mase automešalicom. a ako je preglednost loša. kada se betonska masa doprema pumpom za beton. penjalice. . moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika. vezivanju i pripremi za dizanje. Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta. pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. vrši se pomoću sigurnosnih konopaca. sa sigurnosnim užetom. radnik mora stabilno stajati na podlozi. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. instalaciju. zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke. Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju.37 prihvat sudova sa betonskom masom . Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova. mora imati spoljnje stepenice. Projektom montaže određuju se mesta za istovar. fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika. dizaličaru znake daje obučeni signalista. ne mogu postaviti zaštitne ograde. način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. svetlarnici i sl. pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . istovaru. ono ne sme biti upereno u radnike. nije bezbedno učvršćena. salonita . Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. koji vise o kuki dizalice. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . prilaza krovu . dizanje i način vezivanja elemenata. Kod krovnih pokrivača od crepa. radi utvrđivanja nosivosti. lima i drugih materijala male nosivosti. postavljanju na objekt .Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . iznad slobodnih ivica . na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). zabranjeno je. . prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. sud za prenos ne sme se pretovariti. Prilaz površini krova.

Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen. a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče.Moraju biti obrađene u projektu montaže. Radnici na visini. pravac i brzina vetra. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu.38 Dizalica . . započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni. PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: . Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: . redosled radova. utvrđene granice zone opasnosti . Montažni elementi . Susedni zidovi. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže. Mesto montažnih nastavaka . moraju biti u skladu sa JUS. .Zabranjeno je umirivati element rukama i telom. Pre početka rušenja. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže.da je vezivanje izvršeno ravnomerno . Za vreme pripremnih radova . dok se njiše na kuki dizalice. gasne i električne instalacije. Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije . . 9.loženje vatre u objektu je zabranjeno.se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. .i mere ZNR. . Pri utovaru i istovaru. Montažni element se odvezuje sa dizalice . kanalizacione.da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice.tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja.Za vreme pripreme . postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima. Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja. prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela. pomoćne naprave i pribor za dizanje. Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi. obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama.Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje. kao i za vreme rušenja.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. . rušenje i uklanjanje delova i materijala. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika.nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike. koji čine celinu sa zidom koji se ruši. ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje. Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne. . bez njihanja. postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. vozač kamiona ne sme biti u kamionu. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije .urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline. nosivost. .da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima. moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom. moraju se osigurati od pada.i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj.se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona. Priprema.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini.da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi.

je sa čvrste radne platforme sa ogradom. ima azbesta. na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. Jačina na kidanje čeličnog užeta. Rušenje miniranjem . zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. može se izvoditi kad se oslobode od materijala. Prolazi za radnike. Posluživanje uređaja. Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu. Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas. a ne sme se gasiti vodom. Ručni prevoz vagonetima. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. a radnici se štite respiratorima. z bog sprečavanja prenošenja požara. Podzemne vode . Za odglavljenje kamena . Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora. Ako materijal koji se ruši. Zahvatanje vrele asvaltne mase. Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta. Valjak za hod unazad. zagrevanje u otvorenim sudovima.izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? .. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. 11. mora biti minimum 1 metar. Butan. uz projektnu dokumentaciju. peskom i sl. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. primenjuju se posebne mere zaštite na radu. mora imati retrovizore i pregled sa obe strane. odećom i obućom za ovu namenu. teški i glomazni delovi. katran i sl. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima. mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. Kod rušenja guranjem.tako da je radna mašina na odstojanju 1. mora biti tri puta veća od vučne snage mašine.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima.5 puta većem od visine objekta.Zabranjeno je . obezbediti dovoljno rastojanje. Demontirane grede. potkopavanjem zabranjeno je. asfaltne mase.39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata.Kad je kolosek na nagibu. izvode se sa skele. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . rampi i čekrka. vagoneti moraju imati kočnice.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. vršiti pomoću za to izrađenih sudova. 10. na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi. Izvlačenje betonskih stubova . nosači. dok je drobilica u radu. između drobilice kamena.ako se pojave .bez obzira na količinu. Rušenje . sprečava se da prašina dospe u okolinu. moraju imati poklopce. Kotlovi za zagevanje. koriste se posebne kuke. Pri rušenju višespratnih objekata . pomoću koga se prenosi vučna sila. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća.

oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije. primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže. propisanim stepenicama. kao što su radne i noseće skele . je postavljena zaštitna ograda. mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi.montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija . Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao.uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja . pomoću visećih skela i sl. Pri radovi ma na tekućoj vodi. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć. Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta.radnici koji se nalaze na uređaju .na spoljnim ivicama zamajca. Za prilaz na radnu platformu.pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. ukazivanje prve pomoći.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme. Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi . na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila. . betoniranje i ugrađivanje betona. ne dođe do pomeranja i pada. MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: . Za vreme magle . ne sme biti klizava od blata i ulja. na zamajcu. Spasilac mora biti obučen za spasavanje. Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu .su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta. moraju biti sadržane mere ZNR.40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta. koja se utiskuje u zemljište . postavljanje armature. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. . mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika. a donji kraj drži radnik. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. ako su ispunjeni uslovi: . dok je teret u vazduhu. Površina ovog uređaja. koriste se mornarske lestveod užadi i prečki . mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. Dužina lestvi je min.Ova dokumentacija i mere ZNR . postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče. vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj. a voda je dublja od 1. Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub. iskop zemljišta. koje moraju biti ispitane. Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom. .pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova. ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta. obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom. obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti. zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. spuštanje otvorenih bunara. može se koristiti kao radna platforma. a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. zabranjen je pristup radnicima neplivačima.Može se penjati samo jedan radnik. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata. Kada se radovi izvode na vodi. izgradnja stubova kliznom oplatom. oslonci toranjske i kranske dizalice.5 metara. postavljanje radne cevi u vertikalni položaj.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS. Prilaz po terenu . . Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda. 1 metar duže od radne visine. pomoću radne cevi. Kada se radovi izvode na plovnim putevima.

kada drugačije ne može da se savlada priliv vode. čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu. vrše dva radnika na platformi. koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . . dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru). dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi.obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima.ulazak. u plićim vodama. Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima. za slučaj potrebe hitnog izvlačenja. u radnoj cevi . OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije . dizaličar mora biti u kabini.tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu. . . većim od atmosferskog. spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova . Pri ulasku i radu radnika . . obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi. a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi. a gornji kraj je vezan za platformu. . a sredina se vadi mašinski. . Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar. - 12. . Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara . iznošenje materijala i alata. u kom svaka faza rada. obavezna je upotreba šlema. mere zaštite su: . POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . sa bilansom težina.pre ulaska se spuštaju lestve. instalacija i uređaji u cev . i da su osigurani od prodora vode.. .tehnički opis i prikaz izgradnje kesona. vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu. od prevrtanja i sl. .pored radnikase spušta i čelično uže dizalice. . iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala .ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev. kada se uz upotrebu pumpi .svakog radnika. voda može iscrpeti iz bunara. . moraju imati snižen napon do 42 volta. radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje.u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi. Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi.obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu. izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom. Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno .tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu. . . .za vreme rada u cevi.41 ako se unosi el. mora imati propisane posebne mere ZNR. rad i izlazak. da ga u slučaju potrebe izvuku.na radni platformi.spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala. a na suvom se iskop vrši ručno.dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta.unošenje.radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta . Proširenje donjeg kraja šipa.redosled i opis demontaže opreme.za donji kraj sigurnosnog užeta. pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom . . . mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja.detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu.organizacija rada i radnih zadataka . a za uređaje 42 volta.u toku boravka u cevi.

osvetljenost mora biti 120luksa.vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) .na otvoru kesona na plafonu.U kesonu i vazdušnoj komori. a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. ako su zdravstveno sposobni. . Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c .a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl.kesonska komora. mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara . moraju imati veštačko osvetljenje. ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku.42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima. oboljenje organa krvotoka i disanja. vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0. vertikalni cevni prolaz. MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: .nadzor nad radom radnika.. koji mora obezbediti min. instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi.. Keso ima ugrađen sistem za provetravanje. oštećenu bubnu opnu. mora biti min 2.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina.cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona. . . skloni gojaznosti i piću. upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. Keson. .ne smeju raditi u kesonima. - . odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je.2 metra. a ostali uređaji sa naponom do 42 volta. nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom.i nepropusan je za vazduh i vodu. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom. mehaničara.vazdušna kupola(deo radne kupole). vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta. vazdušna komora i pretkomora.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . tesara.Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova.1 bara nadpritiska. pod povećanim pritiskom. iznad1 bara. obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha.sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad. obezbediti rezervni način komunikacije. brodarski radnici. 30 m 3 čistog vazduha po radniku. Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta. dežurnih električara. obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista.kada je nadpritisak u kesonu . Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: .kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar. U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka. Svaki radnik u sistemu . MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . zapaljenje srednjeg uha. Upotreba kesona preko 30 metara dubine. vreme zadržavanja radnika . Visina od donje ivice do tavanice kesona . Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta .kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara. radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta.Za slučaj kvara tel. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon. Sa spoljnje strane kesona . Radnici koji imaju gnojni katar u nosu. . linije . mogu obavljati radnici do 45 godine starosti . kao rezervni mora postojati dizel kompresor. Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha .(keson). mora imati ručnu baterijsku lampu. . a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. moraju postojati klapne . izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore.

opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova.5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru. . za svakih 0. . ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima . Projekat o građenju tunela mora da sadrži: .Zabranjeno je pušenje. . konzumirati alkohol. Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja. koju obezbeđuje izvođač radova.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta.podgrada sa oplatom . kolektori. Podzemnu vodu koja pritiče. O ispitivanju se sačinjava zapisnik. . Kad se u tunelu pojavljuje voda. Pre polaska na rad. Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu.pomoću kanala. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja. zidove i saobraćajnice u tunelu.6 metara u visinu i0.nego odvesti kanalima i cevima iz tunela. cevovoda. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr. Zaštita od obrušavanja . struje. Čist otvor prolaza za radnike .Za vreme nepogoda. izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR . Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama. a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena. Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom.opis redosleda radova i radnih operacija.9 bara. mora biti min. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom.3. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na. pumpi. tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska. radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. dužina nezaštićenog dela . mere. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode. el. Za upotrebu eksploziva u tunelu. miniranje sa električnim palenjem se ne vrši. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja. opis radnih operacija. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori.Električni vodovi. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva. jarkova . ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika. Za pritiske preko 1. mora se odvoditi iz tunela. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha. tako da ne potkopava podgradu. - 13.1 bara nadpritiska.propisima u rudarstvu. a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor.5 metara na delu tunela gde su završeni radovi. izvodi se za slučaj nestanka el.Električna rasveta u tunelu.opis organizacije radova. ne sme biti veća od kraka iskopane mašine. Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. trećeg 2/3. .6 metara u širinu.2. .43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. kao što su tuneli.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. U području čela iskopa i u zoni min. 1. ne treba zaptivati . Podzemna voda koja pritiče u tunel . 15 metara od čela iskopa.tehnički opis faza građenja i teh. galvanskim odvajanjem i dr. Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja. vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta .

zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom. pad ili uspon podloge i druge mere ZNR. buldožeri. rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. zaštitne platforme. radnih platformi. ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi . . delovi moraju biti lako zamenljivi. mora biti oslobođen od nadzemnih. . utovarivači. skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe. da se ne stvaraju opasnosti po radnike.obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa. najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije.aktiviranje eksplozivnog punjenja . upotreba opreme. o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima. Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu . mora biti izveden na osnovu posebnog projekta. iskopa i sl. .kontrolu posle izvršenog otpucavanja. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. mora da obezbeđuje. za upozorenje radnika. kojim će se propisati: brzina vožnje.radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla. valjci. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje. . udaljenost od ivice kosine. u njima se ne smeju prevoziti radnici. odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. 15. nagib.punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. Čišćenje .način transporta kroz gradilište. . .bušenje rupa.44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima .mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad . Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. premeštanje i sl. ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije.ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova. podzemnih i prizemnih smetnji. Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti . . izrada prilaza..postupak posle otpucavanja sa merama ZNR.pristupni put do mesta rada uređaja. Uređaj. obezbeđuju se zaštitni zidovi . 14. . skela. . mora biti osiguran. . istovar. krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. . . Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije. damperi i sl. gabarita puta. . izvođač radova mora obezbediti: . Preko kabine radnih mašina . popravke i sl.pripreme za bušenje rupa. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju. . Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava.manevarski prostor za mehanizaciju . nadstrešnice . Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila .način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim. i sl. dovoljnu čvrstoću kolovoza. Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri.

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

profil šina i sl. struje . Ako je stub metalni. mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl. mora imati bravu ili kućište .Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati. mora biti čvrst branik(od pragova i sl. Prevoženje . sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima.Uzdužni nagib do 20 %. stub. koji ima montažnu zadnju ploču. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. gradilišnih saobraćajnica. može biti povereno radnicima. struje. ak ojza to postoji potreba. postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. alata. metalnih i nemetalnih sirovina. Uređaj za rastavljanje napajanja . za prevoz materijala. smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. Kolosek za šinska vozila . moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . prolaza za radnike i sl.Vožnja radnika u vagonetima. Kvačila za spajanje vagoneta . komandni pult. razmak.Na krajevima koloseka. utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja. sa jednog mesta.Dimenzije pragova. Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%. uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja.48 19. Rukovanje ULT-om i damperom . Zaštitne mere od opasnog dejstva el. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman. materijala na gradilištu.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina. . moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. tako da sredina kutije bude na 1. temperature okoline. koje se zaključava. zabranjena je.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. Električna instalacija na gradilištu . moraju imati osigurač. samo ako su kolosek. signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. za prevoženje građ. 20. Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač. a spreda vrata. razvodna tabla. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el. Priključivanje el.) Vagoneti sa preklopnom korpom. Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje. održavati i uklanjati samo stručni radnici. moraju imati ispravne kočnice.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača.8 metara od poda. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora. koja pokrivaju prednju stranu.5-1. Okretnice za vagonete. napr. ne sme biti manje od 10 m. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač. instalacije na gradilištu. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača.

U uslovima velike provodljivosti poda i vlage . alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem. osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom.5 metara iznad pešačkih prolaza.Uključivanje. skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije.kao opasne materije . Izuzetno.metalni delovi objekta povezani na uzemljivač.ako postoji el. . gde može doći do povrede radnika.transportne trake i sl. mogu se prevoziti . . vrši se samo kad je prekidač isključen. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima . kao i hodanje sa uključenim uređajem. alat može se koristiti na otvorenom . a prolazi i prilazi sa 80 luksa. dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama. prašine. Dodavanje alata sa uključenim el. a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida. 21. Na visini od 2.eksplozivnoj izvedbi. . istovarati . . mašine i uređaji . mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti . podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima. . Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR . koji se obezbeđuju zaključavanjem. električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv. Prenosni ručni el. i zapaljivih materija. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata .nagrizajućih materija i sl. .5 m. poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata. svaki gas ima zasebnu prostoriju. Kabel prenosnog alata . Visina prostorije za smeštaj boca je min 2.zaštićen od atmosferskih uticaja. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil.5 metara iznad radnih mesta. TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik.2. U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . instalacije na gradilištu . kranove. tako da visina bude: . liftove. Građevinska oprema. mora se sniziti napon na 42 volta. Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih . Nastavljanje provodnika. samo preko produžnih i razvodnih kutija. moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa.vrata na objektu moraju biti zaključana. Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode. motorima. . Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. Električne instalacije i uređaji.objekt nema veštačko grejanje.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: .spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. Mesta rada noću. sa odeljcima za pune i prazne boce. imaju zaštitu na el.krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala.Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom.eksplozivnih.49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje. .isključivanje ručnog alata. ako je klase II i III. može biti manja od 2.na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. . koja se otvaraju u polje.izdvojen.3. armaturom. . . Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika. na otvorenom prostoru.6 metara iznad kolskih prolaza. disu gas i sl. visina iznad radnog mesta . Privremene el. motorom je zabranjeno . vlage. uređaje. o čemu se vodi propisana evidencija. postavljaju se za dizalice.2metra a površina poda u skladu sa brojem boca. ako se ovo ne može obezbediti.5 metara od poda . ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje. nema prozore .

saobraćajnica i prolaza.provetravanjem prostorije. Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje.datum ugovorenog početka i završetka radova.naziv i sedište naručioca radova. pokriva se daskama i sl. koja nisu namenjena za to. kojom izveštava nadležnu inspekciju rada. jamama.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama . zadnju poštu i br. rukavicama. Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha.Po završetku rada. posle smene . koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi.sa stabilnim stalcima. Zabranjeno je ostavljanje boca. adresu . Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja .ime. čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva. izvođača. ako postoji.Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se. Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima. . . datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa . boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom. Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka.Ako odeljak nema krov.zabranom ulaska radnika . . i ne preduzmu mere ZNR. sa posebnim odeljcima za svaki gas. oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' . broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. .kao i druga sredstva koja troše kiseonik. mora se obezbediti . prezime i stručnu spremu odgovornog lica. Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja . stepeništima. 10 metara od otvorenog plamena. Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove . gde je i kad i pod kojim brojem registrovan. prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta. .prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. Eksplozivi i eksplozivna sredstva . 22.Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova. skelama i drugim mestima .zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta. otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: . sadrži: . telefona radne jedinice. . . Unošenje masnih materija . pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena.u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja .naziv. VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA .naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode. . sa šifrom osnovne delatnosti . alatom i opremom-zabranjeno je. kao i rukovanje sa zamašćenim rukama .sa istim gasom.50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči.naziv i sedište izvođača radova sa adresom. dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . ime. usklađenim sa navedenim propisima.rukovodioca radova. . kada se u prostorijama. po prolazima .naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt.naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova.

Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. kompresori.. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. List FNRJ'' br. bačve i rezervoari. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji cementa. Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22.transportni uređaji. gipsa i kreča? 10. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. proizvodnja superfosfata.? 3. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16. prese. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. cevi vodovi)? 2. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE . silosi za suve i čvrste materije. Mere zaštite na mašinama . firnajsa. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15. 9) P I T A NJ A 1. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. gotovih uljanih boja i lakova? 13. Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. prese.transportni uređaji. sušare. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. kompresori. glicerina i kozmetičkih sredstava? 14. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. Mere zaštite na mašinama .51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl. Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti.)? 6. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena . uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20. Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23. autoklavi . bačve i rezervoari.

mešači za vreme rada . otvori za punjenje i pražnjenje. . mora biti označen na manometru.građeni od metala i dr. moraju u pogledu materijala.godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama. Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama. .široki najmanje 45 cm. Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge.autoklavi. Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje . sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska. mora biti zatvoren. ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno. nesagorivog materijala. sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara. kojim se sprečava opasno povećanje pritiska. . mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja. poklopcima i sl.ne mogu rukom da se dohvate. tako da opasna mesta. onda i dva puta godišnje. valjci. koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju. Svaki sud pod pritiskom . načina gradnje proizvodnje i opreme . AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom. mora postojati ispravan manometar . mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju. kao što su puževi. Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove. Ako u presu . mora imati manometar u ispravnom stanju. ventil sigurnosti.52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac. moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni. moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima. ne smeju se podmazivati mineralnim .snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak.Najviši dozvoljeni pritisak . dok poklopac nije zatvoren.stalno održavani u čistom i suvom stanju. moraju biti: .Zabranjeno je naglo kočenje.Manometri . odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. odnosno vadi prerađeni materijal. Bajonetni zatvarači autoklava . Masa koja se obrađuje . moraju biti . . odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja. ne smeju se nalaziti mostići za prelaz. koristi se glicerin + voda.dozvoljen broj obrtaja .najveći tovar (kg ili m3) . Kompresori za kiseonik i azot dioksid . Svaka centrifuga mora imati kočnicu .snabdeveni poklopcima . Na svakom kompresoru . za vreme rada dođe materijal. sa prekidačem . .čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. a ako radi više od 12 sati dnevno. rešetkama. . ako su na otvorenom prostoru . emajl i uljane boje. životinjskim i biljnim uljima.

premazani odgovarajućom bojom i označeni. moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak.53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. Sudovi pod pritiskom. Dizalice . . Teretnim dizalicama . tako da se postepeno otvara. moraju biti u ispravnom stanju. Dok je autoklav u radu . osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz.vrši se svakih 6 meseci . Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska. moraju biti. moraju biti postavljeni . Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . dizalice. Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično. da sadržaj ne ometa njihov rad. Periodični pregled i ispitivanje . Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska. ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju . a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda.tečnosti.snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama.Ako su gasovi i pare štetni i opasni. čekrci. tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti. ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti. . postaviti natpise o sadržini i merama zaštite. mogu se vršiti . se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak. tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije .postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah. i sl. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni.učvršćeni na oslonce . slavine . a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. za vreme opravke .? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) . radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala .Ovaj interval se može i smanjiti. TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri . mali bageri . Cevovod.smešteni pod zemljom. moraju biti postavljeni tako na autoklavu. očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima.moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta . zatvarač sa zavrtnjevima se otvara. Aparati za vakum . sa ispituje unutrašnjost suda. moraju biti osigurani . 2. CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali . i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt. da se cevovod može širiti i skupljati. . Po završenom procesu . .evidentiraju se u knjigu dizalice. Radovi na opravkama i sl. . moraju biti: . u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica.postavljeni tako da su pristupačni. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija. dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi. mogu biti: . transportni puževi i sl. Pregledi i popravke . ne smeju se prevoziti ljudi. vitla. ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska. sušare. odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta.Svake treće godine. pored ventila sigurnosti. silosi za suve i čvrste materije. Manometri i sigurnosni ventili . kada je uređaj isključen.

parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha. moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti. moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . koriste se silosi . u kojoj se suši lakozapaljiv materijal . kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. a ako su od stakla .Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti. da se izjednači pritisak. Rezervoari za opasne tečnosti . ugrađenu na vrhu . ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU .radnik koji ulazi u silos . štetni. prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. i sl. moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje.drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. ne smeju se zadržavati u sušnici .Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih. Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije. mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. ali da ne može propasti radnik. Lica koja opslužuju sušnicu . moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje. radi izvlačenja u slučaju potrebe.54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. uz primenu posebnih mera ZNR.strujanjem toplog vazduha .Ne smeju se slagati jedni na druge. moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. pregledati ih da u njima nema vode. za radove na visini. 3. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. a cev za pražnjenje na 15 cm od dna. Ako je neophodno da radnici uđu u silos . Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza. moraju se pre ispuštanja u atmosferu . kojima se može prići svakoj strani silosa.Ako su pare i gasovi . radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice. za lak pristup.ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa. moraju imati cev za punjenje . Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama. moraju se primeniti mere ZNR . koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju.Pre punjenja praznih sudova. vakummetri. gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir.. Na ovakvim sušnicama . onda ceo sistem mora biti zatvoren .Pri otvaranju čepova na bačvama . i nepropusnim za vazduh. Otvoreni silosi sa košom. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara. a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi . Burad za skladištenje kiselina. Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv. a naročito kada se suši. Generatori toplote. učiniti neškodljivima. koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . u rasutom stanju .Čep se otvara oprezno .nesagorivim materijalom. moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. iz kojih se materijal uzima sa donje strane. a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe. sa gornje strane. - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. . moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: . Ćupovi i baloni za kiseline . . snabdeveni stepenicama i platformama . kao i potrebni termometri . koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu.

vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja. koja je grublja . U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. štetne prašine. bromati. a sastoje so od gumenog okvira . . živa i njena jedinjenja. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole. para i gasova. TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi . cijanidi. radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: . kiselina i lužine. koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. trinitrotoluol. olovo. moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa. Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima .Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom . RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine.naočari protiv otrovne prašine. otporne na te materije.van objekta na bezbednu udaljenost. i dobra lokalna i opšta ventilacija. od vrućih materija. m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom. ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama .Pri radu u finoj i štetnoj prašini . debljeg platna. Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare . mangan.5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm.naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom .55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . arsen.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) . . koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%.Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava. Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima . Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom.U zavisnosti od veličine čestica prašine. moraju biti hermetički prijanjati za lice. od metala . obrada kamena. Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima . azbesta. i za zaštitu od svetlosnog zračenja .Pri pojavi štetnog gasa. zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline.naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu.izrađene od debele kože . koriste se različiti filteri. sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. kože sa providnim staklima debljine do 3 mm. pomoću detektora. . preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. plastike . ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima. jetkih i nagrizajućih materija . koriste se i azbestne rukavice. moraju se kontrolisati na nepropusnost. ugljena prašina). sa bezbojnim staklom debljine 2. soli barijuma.naočari sa ramom-kutijom .Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. gde je koncentracija kiseonika ispod 16%. moraju se koristiti gumene rukavice. moraju se koristiti zaštitne rukavice . cinkoksid. mora postojati ručna i svetlosna signalizacija. Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi. . koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom). crvena boja za-ugljenmonoksid.sa otvorima za ventilaciju.

koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki.lakozapaljive tečnosti.U peći i ložišta. etar i sl.u slučaju gašenja plamena. vrata i prozori . sušenje i pečenje. reznim pločama. te moraju imati zaštitna odela. oko peći za žarenje . lakove.asfalt.Zidovi . ne smeju se raspoređivati na takve poslove. Cevovod koji dovodi lož ulje.aceton ..i ventil za automatsko zatvaranje gasa. ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. Radi razblaživanja. mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom. moraju biti od jakog olovnog lima.petrolej. ako je temperatura iznad 500celzijusa. Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja . elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima.benzin. dizel gorivo. Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje . O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita . promaje ili da opadne pritisak u cevi. mora se isključiti dovod struje do grejača. 5.Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni. Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom. dva puta višlja od piritne peći. . prašine i gasova. lužine. alkohol . moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje.proizvodnja superfosfata.Prostorija za orošavanje.Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. gumene rukavice i gas maske. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći . petrolej . uljani lakovi. koje se prospu po podu . boje sa organiskim rastvaračem . sa krovom bez tavanice. Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija.tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje. Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja. Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja . Pre ulaska radnika u komore . Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam . . tečnosti do ložišta peći. mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti . dizel gorivo i sl. metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama . ne sme se sipati voda u kiselinu. karbolno ulje i sl. mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva .Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. naročito se ne sme sipati benzin. zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova. mora biti prostrana . sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote. radnicima kod piritnih peći i turmova. katran. mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.Pre paljenja peći na lož ulje i gasove. koje se zagrevaju gasom. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . 4. Prilikom sečenja plamenom. koji je sa spolja obložen i ojačan. već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča. u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom .56 Nagrizajuće kiseline .materije koje nisu isparljive.moraju biti snabdeveni .uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme. moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. benzol . ne sme se ručno sipati gorivo. . Cevovod za peći . niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom.užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana. koji su sadržavali: . osim na kratko radi intervencije . u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje.Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike. pod . moraju biti od nezapaljivog materijala. ložište se pre upotrebe provetrava .materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina .

Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat . mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. gas maskama sa odgovarajućim cedilom. koji je veoma otrovan i teži je od vazduha.57 gumiranim odelima. moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. pri čemu nastaje super fosfat. a mesto isprati vodom. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . mora se odmah popraviti . rastvorljiv u vodi.Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat. Samo ako to potrebe nalažu.moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina. prave se mostovi za prelaz. iznad bazena. mora postojati dimnjak .a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata. dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline .kace za kristalizaciju plavog kamena .Na mestima i uređajima . Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) . Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) . respiratore protiv prašine. Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina. za zaštitu od sumporne kiseline. mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. moraju imati gumirano zaštitno odelo. preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. kao i azbestnim rukavicama i keceljama. Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona. kožnim rukavicama i gumenim čizmama . gumene rukavice. gumiranim čizmama. .Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. Radnici u ovom pogonu . rukavice i radnu odeću i obuću. Uprostoriji gde je smešten reaktor . gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor. gumiranim rukavicama . mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. Bazeni. 6.Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu. te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova.visine najmanje 25 metara. metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina. Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama. može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli . . respiratore i gumene čizme . 7. moraju biti od keramike . Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . u kojima kaplje rastvor lužine . PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra .Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama.

Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom. a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane. na istoj temperaturi. ne sme se puštati u okolni prostor. mora biti mehanizovano. Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži.Otvoreni deo električne peći .Za rad uz ove peći . ciklona i sl. da se spreči stvaranje eksplozivne smeše. Radnicima koji rade kod peći . radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura. a gde to nije moguće . na temperaturi od 1500 stepeni. gumirane kecelje. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo . radnici moraju imati respiratore. Mlevenje kalcijum karbida . mora biti zaklonjen štitom od lonaca.poklopac od lakog materijala. Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina. već se moraju taložiti pomoću filtera . Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice. Mere zaštite pri proizvodnji cementa . zabranjena je upotreba alata koji varniči. ferosilicijuma i ferohroma .Radicima koji pakuju cement . mora biti mehanizovan. . Prenos materijala od peći do drobilice . obzirom da rade sa vrućim materijalom . da se spreči širenje prašine. Punjenje koševa i silosa. Uovim odeljenjima. za kalcijum karbid u prahu. naročito kad je pod pritiskom. Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće.u prisustvu neutralnog gasa. Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. i dobija se kalcijum karbid(CaC2). moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice. bazira se na prženju krečnjaka. gumenih rukavica. radnici moraju nositi respiratore. Ove peći moraju biti termički izolovane . da se spreči stvaranje acetilena. mora se odvijati u zatvorenom mlinu . pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . uz dodavanje azota. Prašina od uglja i cementa .azota . koji se potom melje. moraju imati odušak. 8. U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline. koja se razvija iz vertikalnih peći. U silose i prostorije gde ima cijanamida . moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije. da se preči zračenje u radni prostor.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. postaviti štitove. gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . ista se mora oprezno i postepeno otvarati. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. koji se melje u prah i dobija se cement. U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena. mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija . koji se prži sa koksom na 20000C. Usijana masa cijanamida. u mlinovima i sejalicama. moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama. mora biti mehanizovano i proces hermetizovan. moraju se uređaji hermetizovati . radi dobijanja klinkera .Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča . 9. radi odvođenja toplote iz radnog prostora. Ubacivanje sirovina u električne peći . moraju biti obezbeđena sredstva LZS. radi dobijanja živog kreča (CaO).58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . koje se više ne koristi.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena.ekrane za zaštitu od zračenja toplote.

pri čemu se dobija živi kreč (CaO). kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala . odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora. 20 metara udaljeni od skladišta. mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti . Podovi i zidovi radnih prostorija. koja se moraju taložiti i neutralisati. pesak i sl. se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače. prosejava i pakuje gips . kao oksidans . koja je otrovna.da se ne zagađuje okolina.U prostorijama za rad i magacinu. Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja . da se spreči uzvitlavanje po vazduhu.želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. stakleni prah i želatin.Pri ručnom utovaru .Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala. moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara . Pri izradi glava šibice. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje.Za proizvodnju mineralnih boja . 11.Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti. Prostor oko peći . Najmanje jednom nedeljno . 10. moraju imati i zaštitne kapuljače. da se spreči nastajanje olovne prašine . moraju imati hvatače prašine i taložnike . vazelinom. ojačane kožne rukavice . sumpora ili njegovih jedinjenja. vrši se čišćenje pogona. moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine . sa kojima gradi eksplozivne smeše. bez organskih primesa. Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju. Priprema i prerada (usitnjavanje . Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa. ZnO. koristi se i cink . moraju imati zaštitne maske ili respiratore .Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji. koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS. u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene. sirovina za proizvodnju i sl. krečnjaka (CaCO3). zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija. Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja.radnici pored zaštitne odeće i obuće . za zaštitu od oštrih ivica . parafinom. Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . uređaja mašina i sl.Ventili za ovaj uređaj moraju biti min. PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . . Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa. Kalijum hlorat . jer se radi o oksidacionom sredstvu. da se mogu svakodnevno preti i čistiti.Otpaci od olova. U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara. i ostalim zapaljivim materijama. Prostorije u kojima se melje. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte.Čist proizvod je olovno belilo. Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja.59 radna obuća i odeća i respiratori.Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. kamena.sumpor i ostala jedinjenja. pa mu se dodaju ostale primese.

12. koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode. koji se izbacuje u atmosferu. Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima .dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: . takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje. 13. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara. paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova. zaštitne rukavice . vrši se isključivo pomoću vodene pare. zaštitne rukavice. pročišćava vazduh . moraju se podmazivati . Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. tople vode ili indirektno el. Opasnosti za radnike predstavlja. Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda . firnisa . te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . moraju se primeniti zaštitne kecelje. pužni prenosi. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama . glicerina i kozmetičkih sredstava.Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti. Magacini lanenog ulja .Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača . Mere zaštite pri proizvodnji sapuna .60 Delovi mašina. zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu. moraju se smestiti u posebne prostorije. gotovih boja i lakova . kecelje i štitnik za lice i oči. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja.Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa. Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . .razvija se egzoterman proces. koji su obično organski peroksidi. gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. Radne prostorije .od prskanja kapljica. moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. u većoj masi materijala. jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. 14. da ne dođe do trenja i požara.Grejanje ovih prostorija . pomoću vizira.neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna. drugi naziv je ''firnis''.Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova. očima). Pri izradi nitroceluloznih lakova . Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi . te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. Radi zaštite radnika u proizvodnji . . izaziva opekotine po koži. koji ako je nekontrolisan . zaštitna odeća i obuća i zaštita lica .? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. transportne trake. pod mora biti što češće pran. kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose. putem. Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom. može dovesti do požara. zbog mogućeg klizanja. Veliki broj boja i lakova su monomeri . vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . a potom dodatnim spaljivanjem gasova. moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. nakon ekstrakcije glicerina.

melase iz repe i sl. pumpe moraju biti u protiv. koji se neutrališu.61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima . manometri. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika. kukuruza . uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . benzina ili benzola. zbog velikih količina ugljen dioksida . ako nisu ukopani u zemlju . nikako komprimovani vazduh. pri čemu ostaju rafinerijski gasovi. zaštitu lica i očiju. Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . parafina i aromatičnih ugljovodonika.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. Svi cevni vodovi . koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira.Hidrolizom . mora postojati vatrogasna jedinica. Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte. moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja. Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija. mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom.zbogsamopaljenja. Nepoželjna emisija opasnih supstanci . moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka . radi odvođenja nastalog sumpordioksida.5 m. 15. moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. pristupa se destilaciji alkohola. Svi nadzemni rezervoari . uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom. 16. nastaje alkoholno vrenje. potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti.U prostorijama gde ima puno para špiritusa .Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. U velikim pogonima špiritana. obuću.Po potrebi . Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja . reformingu.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija. Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima . kao i ostale zapaljive tečnosti. te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija. Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. koji čine tehnološke procese: separacija.Po završenom procesu vrenja . Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte . .Frakcije se podvrgavaju krekovanju. . petroleum. Sledeća faza je ljuštenje semena. odnosno moraju imati hlađenje vodom. Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću. U krugu rafinerije. onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv).re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. olefina.Ako se koriste gasovi pod pritiskom. mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. polimerizaciji . izomerizaciji i sl. frakciona destilacija. što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima . dizel ulje-gorivo.alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80).skrob prelazi u šećer .eksplozivnoj izvedbi. Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi. nakon čega dodavanjem kvasca . tretiranje frakcija i blending. zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) . te postavljanje automatske dojave i gašenja požara. odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri. moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću . u odeljenju destilacije .seme se suši u sušarama. najmanje 100 metara. mora takođe postojati veštačka ventilacija. maziva i bitumen . da se vlažnost zrna smanji ispod 14%. pšenice. 2.

moraju biti osigurani od pada radnika u otvore . opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode.Rezervoari za smeštaj etil alkohola .Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom. gumene rukavice i po potrebi respiratore. na uređajima za proizvodnju. a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno.etar.Transportne trake i kanali takođe. moraju bitiograđeni ogradama . šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima. za gašenje vodom. takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela . Sledeća faza je pranje sirovine . Rezervoari sa etil etrima. da se spreči pad radnika u opasnu zonu. moraju imati gumene čizme . preostala masa se kuva i dobija se želatin.Pri ovoj proizvodnji. zatim se pere uz upotrebu velike količine vode. palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. moraju biti ispravni termometri . moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika. na temperaturi od 140 stepeni celzijusa. Nakon ekstrakcije masti . pare. gumirana odela. moraju imati sve potrebne merne instrumente. Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje. da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza. Svi kanali .gumene čizme.Radi sigurnog praćenja procesa . moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata.Finalni proizvod. gumene rukavice . a pristup radnika do vrelih delova. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe . pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. nastaj eetil. zabranjeno je pušenje . nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera. što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije. Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom .od prljavštine i kreča. U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase . Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice. a cevovod se mora kontrolisati.62 17.Radnici u tom delu proizvodnje. 20.zbog nepažnje ili slučajno. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? . da se spreči uključenje . gde se pretvara u rezance. a sa spoljnje strane . moraju biti vidljivo označeni . postavljene rešetke. 19. paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza. da se može prati. 18. zbog dezinfekcije i pranja. manometri i pokazivač nivoa . akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. sprečen zaštitnim ogradama .Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija.Kanali za smeštaj i plavljenje repe . Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . U toku rada ekstraktora . u bazenima za kvašenje. koja se lageruje u velikim naslagama. moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore. jame šahtovi u sistemu za pranje repe . koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre. a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka .Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda .U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje. počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina . pri čemu bi došlo do varničenja.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje. dovoljan broj hidranata. a cevovod mora biti nepropusan. nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina.

koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . viljuškari i dizalice .Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka . da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. Magacini drvne celuloze i pamuka . te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu. Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta. moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. koju čini sirćetna kiselina . kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova . i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. 50 metara. U ovim magacinima. odgovarajuće maske. U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta. Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline . da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. a u slučaju pojave štetnih gasova. tečnu fazu . moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. koja je zapaljiva i eksplozivna. Radnicima kod rada na retortama. Mašine za zarezivanje pragova . Opasnosti po radnike . te otvore za prinudno ispuštanje smeše. a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. Sušare za nitrojedinjenja . ksilen. i fenoli. radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. a za zaštitu od vrele vode i sl. 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. . izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. transportne trake. te može doći do eksplozije. krezol. Kod proizvodnje-suve destilacije drveta .Smešu za nitrisanje . te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. koji nastaju u procesu proizvodnje. čini sumporna i azotna kiselina.moraju biti zaštićene. Kod ručne manipulacije drvenom građom . u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. manometre. na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode .63 O: Pri proizvodnji tanina . zaštitne kecelje . Uređaji za nitrisanje . pare i dejstva lužine. moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči. u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje. za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. moraju biti udaljena min. Sušare i uređaji za sušenje celuloze . Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. benzen . ako proces postane isuviše egzoterman . kožne kecelje i kožne rukavice. mora postojati automatska dojava i gašenje požara. štitnik za lice. ugljen –monoksid . te da se proces što više hermetizuje.Kazani za impregnaciju . radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. ugljen – dioksid. prva faza je usitnjavanje drveta . moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju. terpeni. Opasnosti po radnike . toluen. Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline. 21. da se dobije piljevina . da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam.

te je potreban veći broj izmena vazduha. bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi. Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa .Otpaci i sitni komadi . Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica. tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom . . da bi se dobio tečni vazduh. da se mogu uključiti rukom.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. radi odvajanja vodene pare . a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova . ili od drugog materijala . sa lakom krovnom konstrukcijom. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije. koje će sprečiti pristup u opasnu zonu.Na valjcima se mora raditi oprezno. dobija hemijsko-tehnološkim postupcima. da ruke ne dođu u opasnu zonu. proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom. odnosno 4000 kg. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji. iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik.64 22. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala .Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji .Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. gde se stvara prašina.Pre komprimovanja.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju. Mlinovi za usitnjavanje stare gume .Pri procesu prosejavanja gume . hod unazad. glavom ili delom tela. moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu. moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom. guma. koje rade pod pritiskom vodene pare. a dve glavne komponente su mu nopren i butadien.Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom.Magacinski prostor i proizvodne prostorije .Ne rastvara se u vodi. moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara. pri lepljenju i rastvaranju. Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . U odeljenju vulkanizacije . bušilica.Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se. napravljena od nitroceluloze i kamfora. azot i ostali gasovi. dobijenih ovim postupkom. Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola.. pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha. Cevovod za različite vrste gasova. 23. moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara. mesto obrade mora biti hlađeno vodom. koji se lako pere od nataložene prašine.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida . celuloida u drugim oblicima. prese za vulkanizaciju . U jednom skladištu . nogom.može biti samo uz pomoć tople vode. 24. ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. moraju postojati zaštitne naprave .Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha. od drvenih greda debljine preko12 cm. i glodalica. moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda .Guma se u novije vreme . mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. vazduh prolazi kroz prečistače . bez upotrebe prirodnog kaučuka.Pristup besposlenim licima. mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom. čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. zabranjeno je. Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca . moraju biti prostrana i dobro ventilisana.

Na2SO4 i Ca(HSO3)2. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja . izuzetak su ručne mašine za sečenje. Cilindri za sušenje pod pritiskom pare.5-80% . a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0. te boce i delovi opreme. pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN.5 bara . Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN.Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. koji nerastvaraju celulozu. već lignin . Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje . Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta . instalacije i uređaji . kao i upotreba alata koji varniči. materije u drvetu.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom..65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom. 26. korišćenjem rastvarača. te je otrovan gas. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća. moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta. maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. smolu i dr.1 mg/m3. moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi. moraju imati dobru ventilaciju. moraju imati ispravne vođice. ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu. Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje . U proizvodnim pogonima. a proces hermetizovati. N a generatoru acetilena . . STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2.Predstavlja veoma snažan otrov. sve el. Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida.Čist acetilen se ne može komprimovati . korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja . mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . najveća dopuštena težina šarže. moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti. koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena). Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama.Rastvoren u vodi . podležu periodičnom pregledu i ispitivanju.Kao sredstvo za izbeljenje. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat .Radnici za slučaj opasnosti.. jer na pritisku iznad 1.. Prostorije sa razvijačem acetilena . Kao rastvarači koriste se NaOH. Radni valjci kalendera za glačanje.daje cijanovodoničnu kiselinu. 25. a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. Nepovoljni porast pritiska u generatoru. a ovi uređaji moraju biti hermetizovani. zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre. koriste se oksidaciona sredstva. podležu propisima za sudove pod pritiskom.Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika . moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža.spontano eksplodira. i moraju imati ventile sigurnosti.Mašine za sečenje hartije . pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak. satiniranje i prevlačenje hartije . Poprečni i uzdužni rezači hartije . tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom.Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. koristi se hlordioksid. zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl.

taložnicima sa oduškom za gasove. se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika. List SFRJ'' br. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. vrši se u posebnim prostorijama – radionicama. Manje opravke . . Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina.66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika . pranje vozila. 200 metara i min.mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas. moraju se preduzeti sledeće mere: . kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima.stavljanje i skidanje guma. Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika.mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom.vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana. i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja. Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije . mora biti u posebnom objektu . ispitivanje kočnica.u prostoriji za cijanova jedinjenja . pranje vozila. pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. u granici od 6. rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom. ispitivanje kočnica. moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika.55/65) P I T A NJ A 1. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. a za rad sa praskavim materijalima. mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. sa min. . rad sa akumulatorskim baterijama)? 2. . mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje . Na posudama u koje se pakuje HCN . 25 izmena vazduha na sat. respiratori sa odgovarajućim cedilom. Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. moraju se držati u odvojenim prostorijama. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika. U stovarištu sirovina . kretanje vozila u krugu preduzeća.stavljanje i skidanje guma. . mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. Proizvodni pogon cijanovodonika . Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja . moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline.40% u smeši sa vazduhom. odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika. kretanje vozila u krugu preduzeća. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom .

Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila.radionicama . . može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen. neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone.pod vozilom su ljudi''.Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. ne sme se raditi sa otvorenom vatrom. u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu. instalacija sa akumulatora. prospe po odeći i telu radnika. mora biti hrapav. pušiti ili raditi alatom koji varniči. Kod većih popravki .vrši se opravka''.ispod vozila sne sme curiti gorivo. vozilo se mora obezbediti od pada i požara. rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu.Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas.klemne. može se vršiti na otvorenom prostoru. napukli ili hrapav naplatak. Alektrične instalacije i uređaji .Elastični prsten spoljnje gume .baterijama. ispustiti vazduh.Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica . moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita. a vozilo u stanju mirovanja. a u radnim prostorijama do 5 km/čas. ako je postavljena odgovarajuća signalizacija. mora se kiselina . Mere zaštite pri prevozu vozilom? . instalacija i vodova. instalacije na vozilu zaštitćene od vode. mora biti: . naročito pri ručnom skidanju i prenosu.isključena el. Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva . može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke. prozori zatvoreni . motor ugašen .Ako se vrše radovi. KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama.Vozač ne sme pustiti motor u rad . a el. gumene rukavice. pod točkove ubaciti kočne papučice. dok se radi podešavanje kočnica.Kada se vrši opravka kočnica . N2 .Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila.Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo. Kod mehanizovanog pranja . Za vreme ručnog pranja vozila . RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom.Ako se elektrolit.Pod prostora za pranje vozila . ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora . zaštitnu kecelju i sl. Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora .rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2. mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj. koje se posebno neutrališe. Brzina na probnim pistama .Ako se vrši skidanje točkova . moraju biti u Ex izvedbi. U radionici sa kružnim kretanjem vozila . menjač ubaciti na najmanji prenos. kao i u javnom saobraćaju .masa vozila uzemljena. dovoljno udaljenom od el.Pre skidanja guma iz unutrašnje gume. mazivo antifriz ili elektrolit.Guma se ne sme stavljati na zarđao . Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor. vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . 2. mora nalegati u žljeb. Kod radova na zavarivanju. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka. Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje . ispod osovina se postavljaju nogari – stalci.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju.sumporna kiselina.67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti . STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista.Punjenje guma na skinutom točku . radnik mora imati : gumene čizme.

te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara. ako se ulazi u rezervoar.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima.otrov'' i oznaka otrovnosti. jednom godišnje. Za vreme utovara i istovara vozila. pomoću prečistača. BENZOL Takođe je antidetonator. proverava se tehnička ispravnost vozila. 17/66) .bez sigurnosnih podmetača.Tetraetil olovo je otrovno. možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. sa poklopcem na zavoj.Radnici moraju biti periodično pregledani.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva. dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu. isto tako i na kosinama i ivicama jaruga.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske . priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv. najmanje jednom godišnje. Vrata na kabini. Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča . MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom .) vozaču . naprava. Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar. cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje. rezervne delove.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz. pratiocu i radnicima na manipulaciji . kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator . ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila.U prostor gde ima isparenja benzola.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora. Pre polaska na put. vozač mora biti prisutan. pomoću levka u obične kante.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta. pomoću creva i sl. da se obezbedi ujednačen rad motora. a meri se 2 puta godišnje.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom. može bitisamo uz primenu LZS za radnike. jetke i otrovne materije i sl.Snabdevanje gorivom . moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju. List SFRJ br.Za vreme rada motora. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren .a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. zabranjen je.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke.požarni aparat. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) . 3.68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom. koji se dodaje u motorni benzin. te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo. i moraju imati sanitarne prostorije. Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. Periodični lekarski pregledi za radnike . pribor za šlepanje. buka u kabine ne sme biti veća od 80db.Otrovan je i štetan po zdravlje. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola. samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem.

Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka.vrše najmanje dva radnika. ako je tehnički nemoguće .furgona .)? ODGOVORI 1. transportne trake.Prilazi do vozila min.Ako je na kosini . bočno rastojanje min. Saobraćajnice sa tvrdom podlogom . burad i sl. mora postaviti sigurnosne podmetače. vozač mora imati manipulativnog radnika. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila .papučice pod točkove.. mora bitiosvetljenja.Ako utovar vrši više radnika .5 metara. mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica. asfalt i sl. Pri utovaru-istovaru na rampe. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas. 1. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3. Unutrašnjost kamiona. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri.Ako se vrši ručni prenos. auto dizalice. proveriti stanje tereta. radnici ne smeju stajati na teretu.Pri nameštanju ovog tereta .6 metara.69 P I T A NJ A 1. Otvaranje stranica kamiona i prikolica .Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom. Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg. bale . postavlja se siguran most.istovara u vozilo . Na unutrašnjim saobraćajnicama . može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2. moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana. jedan radnik mora kontrolisati rad. Pri slaganju tereta u vozilo.. rampe za utovar tereta je 1. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara. Utovar tereta u komadima (sanduci. Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi . materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj. utovarivači . sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima. kao i za javne saobraćajnice. rolne i sl.) . težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg.istovar tereta(dizalice. 2. pri utovaru. utovarivač). mora biti odvojen od prostora za ručni utovar. osvetljenost mora biti min 120 luksa. vozač proverava stanje tereta i stranice. Po završenom utovaru . bitumen. na dno se slažu komadi veće težine. Mehanizovani utovar. Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara.). viljuškari i sl. autoviljuškari . Pre otvaranja stranica . po kosini od 250 . vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom. 0.Pri skidanju tereta . .Vozač može prikupljati teret do 20 kg.5 km/čas.Ako postoji razmak između tereta . 1 metar. transportne trake. moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači.5 metara. vozilo mora biti uz samu rampu. odnosno u zatvorenom prostoru.) preko strana utovarnog sanduka.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka.istovaru .Širina platforme . udaljenost od vozila je do 25 metara. cement. Rastojanje između vozila u koloni min. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika. mora se proveriti stabilnost. motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa.

profili i sl. grede. između .70 Buradi i bačve. Za vreme rada transportera. moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži . utovar. Teret na zahvatnoj viljušci. AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . mora imati čvrste stubove. valjaka i dodirivanje delova u pokretu .ventil čelične boce mora imati metalnu kapu. smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi.. mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina. kao i posle većih popravki . zabranjen je prevoz ljudi. Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled. Pri prevozu drugih tereta (šine . raspoređen ravnomerno na oba kraka. balvani. a u toku rada . 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju. mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca .čelične boce sa tehničkim gasovima . tereta iz vozila . mora biti onemogućeno . Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama.. koriste se odgovarajuće palete. Za vreme utovara-istovara.) za istovar . mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. Za poduhvatanje tereta. čeličnom trakom. auto dizalice. zabranjeno je čišćenje trake. mora biti bočni razmak min. u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica.u sanduku vozila. . Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. koji su na gornjem kraju povezani lancima. odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom. moraju biti uzemljeni. Prevoz . Transporteri koji rade na električni pogon . korpe. sa grabuljama. u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti.. jednom godišnje periodični zdravstveni pregled.Teret mora biti vezan lancima. . Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je .Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana. 3. Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove. a kod završetka rada.međusobno udaranje i trenje boca . .boca. da se kod otvaranja stranice ne obruše. Pre puštanja u rad. osim butan. moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja. koja je osigurana od oštećenja(sanduci . protiv kotrljanja.u sanduku sa čeličnim bocama . Autoviljuškari na gusenicama .Balvani deblji od 20 cm. lancima.Između transportera i gabarita objekta ili vozila . moraju se transportovati polegnuto u ležištima . bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica. koristiti kose rampe. Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi. moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju. postavlja se u donji položaj.Pri slaganju bačvi jedna na drugu. istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: .obložene debelim filcom. . moraju u celini biti povezani lancem.)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom. sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS. kofama i sl. . osim radnika na utovaru. na propisan način. autoviljuškari . Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće.

u blizini električnih vodova.da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. mora ispunjavati uslove: . Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara.da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. oprugama i amortizerima) otkloni udarce..Zabranjen je provoz lica na viljuškaru.71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . njihovu opremu. rad usmerava treći radnik. Zabranjen je prevoz lica dizalicom. da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. . Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9. pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta.Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm. još jedan radnik za signalizaciju. Auto dizalica . potrese i vibracije za vreme rada.Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. moraju biti pomereni unazad. ODGOVORI 1. krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. preglede i ispitivanja. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. Mere zaštite pri radu u stočarstvu . ribarstvu i pčelarstvu? 1.da omogući lako upravljanje svim komandama . Ispred sedišta. . mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima.da zaštiti vozača od ispadanja . Podizanje tereta . Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom). primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl. AUTO DIZALICE Na autodizalice. tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice. pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. . 4. može otpočeti . a kod guseničara je min. Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta . ako je to neizbežno . Pri manevrisanju autodizalicom . 25 cm. sedišta za vozača . 2. Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice. Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6. onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje.Nagib terena do 30. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje. uslove koje mora ispunjavati dizaličar.da obezbedi položaj vozača . 3.

najveće dozvoljeno opterećenje. koja sadrži: . Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje . . Sedište za poslužioca . Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor. mora osigurati suvozača od ispadanja. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. . koji rade na terenu . ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. mora ispunjavati uslove kao i za vozača. Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. koju određuje preduzeće. traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača.Pre početka žetve. i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu.da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima.da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca. koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom.ugao nagiba terena na kome se može okretati. zabranjeno je sipanje goriva .tegova. ako postoji na blatobranu .da omogući dobru vidljivost. protiv klizanja . priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. moraju biti natkrivene čvrstim limom.vetrobransko i prozorska stakla . Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv. koja mora ispunjavati uslove: .72 Sedište za suvozača . mora imati zaštitni ram koji štiti vozača. moraju imati signalizaciju . lančanici . 2. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu. priključno vratilo i sl.najveća dozvoljena vučna sila. treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja. kod guseničara. Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju. .ili čeličnim mrežama . na vidnim prilaznim mestima.mora se obezbediti siguran rad.) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu. Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. uređaje za osvetljenje i kočnice. minimalno po dužini kabine. Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja . . Mesto za stajanje.ugao nagiba terena. mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana. . na kome se može neopterećen kretati. Na traktorima . Traktori i samohodne mašine. . Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. Za vreme rada motora traktora .da ne ometa izvršenje radnih operacija. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu. gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi . tako da pruža zaštitu kod prevrtanja. maziva i vršenje popravki. a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne. Rotirajući elementi na traktoru (remenici.da bude izgrađena. . nagibom. . i ostale preglede. mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. 3. vršidbe i drugih sezonskih radova. Pokretne delove . moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima .sa nagibom većim od 20 0. Gusenice. Mesta na kombajnu. Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine . .da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. je sa hrapavom podlogom. moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. nedeljne. moraju biti od metala i protivklizne.

Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . mlinovi krunilice za kukuruz. mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona. seno . Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom. koji je pokretan ili fiksiran. postaviti štitnike. osim prednjih svetala. Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. . Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja .Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame. Mere zaštite na kombajnu . kombajn i ostale mašine. vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti.73 Pod na radnim platformama od lima. ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. dodatno mora imati: . moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame. Na mašinama sa rotirajućim sečivima. . tanjirača. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje.mora imati ugrađen hvvatač varnica. Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje . Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) . .traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje.požarni aparat tipa ''S''-9. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla. . Priključna oruđa (plug.Radi otklanjanja tih opasnosti. 5.).zabranjeno je. za vreme žetve su: .sajlu ili lanac za uzemljenje . rukohvatima. 4. Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja.cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode . može se vršiti . Pri kretanju. dok je mašina u radu.ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) . valjak i sl. traktor. oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake. Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama. preko protivudarne opruge na rudi. ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. 6. zaštitnim ogradama. Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram. a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup).Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore. drljača.sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima.natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre. kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom. podovi protiv klizni lim.Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu . kao i na traktoru. Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima . radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama. priključen na masu. kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen. .protiv. smeju se opterećivati samo mrtvim teretom. Za noćni rad .samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. Brigada kombajna(tri i više).određeno mesto za odmor i pušenje.

makaze. . pomoću traktora i prikljuka . mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara. 7.Neovlašćenim licima zabraniti pristup. Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema . 8. uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. ne smeju biti polomljene ili krpljene. Kada su odloženi u ambare i šupe . moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama. moraju biti pridržavane. korpe i sl. koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa. Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice . koji izdržava radni pritisak). vršiti uz vetar. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari. Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački.Pri slabijem vetru . 9.Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. Na pumpi . Pre upotrebe se proverava ispravnost. moraju se pažljivo prenositi . levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova. koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi . i moraju biti izrađeni od materijala . Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra. Kod mobilnih uređaja-tarupa. Ambalaža: gajbe. natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova. koji rade pod pritiskom . Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije. Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano. kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore. cevovodi. kuke i sl.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva.Radnici na utovaru –istovaru.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala. OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima . Na rezervoaru. pumpe i prskalice su uređaji . da se spreči povređivanje. Lestve . moraju biti od čvrstog materijala. je minimalne dužine 50 cm.Zabranjen je prevoz ovim uređajem.Ako se stabilnost. Dvokrake lestve .van gabarita uređaja. koje se koriste u voćarstvu.Takav alat je zabranjeno dobacivati. takođe mora postojati manometar. i kapacitet označen u litrama. da ne izazovu povrede radnika. jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna. držanje i promet otrova. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi. moraju biti tako postavljeni. kao što su kose. ako se udišu prašine. moraju imati ispravan graničnik raspona. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama .hidroforu . Na prilazu i na samom skladištu . moraju imati zaštitnu odeću i obuću. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop . gumene rukavice i respiratore. ne može postići prislanjanjem na stablo . koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju .74 Na stacionarnim uređajima . ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima. ekserima i sl. rasturanje . a ako su na prevoznom sredstvu . radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice. vile srpovi.Ne smeju se rasturati po jakom vetru.

list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema. XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22.primena? 23. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . Preventivne mere.Mastriht čl.o bezbednosti . Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. 136 i 137. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br.Nica čl.ovlašćeni nadzor)? 10. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26.118. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25. 155 o zaštiti na radu. 7/87(cilj i značaj)? 8. Konvencija br. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika.118. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21.Juni 2005 godine? 3. Uređivanje prava.14/89-funkcija medicine rada)? 9. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. Luksemburg čl. Opšte priznate mere? 29. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Rezolucija Saveta EU-1987. Evropska socijalna povelja(čl. 5/56.Zakonu o BZNR? 20. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6. jačanja kulture prevencije)? 7. 3-1996 godina)? 5. Opšte mere poslodavca(član 15. br. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju. Zakona o BZNR)? 24.Originalnu ambalažu.75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti. 209 i 210)? 4. Konvencija br.

. 8. verske zajednice.Juni 2005 godine? . sindikate . Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Izražava punu spremnost: . 3.da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. parlamentima zemalja članica . Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. 7. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. značaj i dužnosti? 37. Inspekcijski nadzor? 47. strateški i nacionalni cilj. medije i sve građane da se proces ubrza. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu.76 30. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. zemalja kandidata za članstvo u EU. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. 6. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir . 2. 5. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. 2. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. Služba medicine rada-uloga. Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. Prava i obaveze zaposlenih? 33. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4.

ZAŠTITA RADNE OKOLINE . sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija. brigu o osetljivim grupama. SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju.Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu. . Prethodili su im ugovori: . . koji će se postepeno uvoditi.ravnopravnost muškaraca i žena 4. Luksemburg čl. . zaključen u Rimu 1957 godine. dijalog između poslodavca i radnika. odnosno bezbednost i zdravlje na radu. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja.uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja. Evropska socijalna povelja(čl. sarađuje i odlučuje o BZNR. stupio je na snagu 1958 godine. sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju .socijalna sigurnost i socijalna zaštita. 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ. obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije. 136 i 137.uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu. . 3-1996 godina)? .poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika.socijalna pomoć.integracija lica koja nisu na tržištu rada.Bezbednost i zdravlje na radu. . .Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: . . materijalno obezbeđenje porodice. čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU . su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja. 100 i čl. 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti.77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja. U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: . propise u svakoj od država članica.aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. .Mastriht čl. uzimajući u obzir uslove i teh.118.118.obaveštavanje i savetovanje sa radnicima. .dečji dodaci. potpisan 1957 god. regulisani su čl. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. najveći program pomoći siromašnima.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme.Nica čl. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu. koji je formirala Vlada RS Odlukom br. U čl. 3. . socijalnu zaštitu .Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve . . predstavnika Vlade. poboljšanje uslova života i rada .radni uslovi. .zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca . . U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . 11 8 Ugovora. socijalne zaštite i zaštite radne sredine. u Rimu.

Poveljom je regulisano 31 pravo .Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope. po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada. jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU .78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. za sve radnike. Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada. od rizika pri radu sa opasnim supstancama. mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta. uključujući i kancerogene.o bezbednosti . primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. iz Ugovora o osnivanju EEZ. . . .uzimanje u obzir razlike u polovima. . pa se polazi od ovih principa: .unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu. koja bi imala preventivni i savetodavni karakter. proverenih mera iz prakse). higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice.mogućnost prevencije.ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. . Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. .118a.kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite . uvođenje prevencije. a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove. socijalnog dijaloga. sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: . . kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva.nepostojanje takve politike stvara veće troškove.Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada . Članom 3. pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada. pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. u skladu sa čl.kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika. Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu . a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu.u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu . treba posebno uzeti u obzir: .obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora.usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu. Rezolucija Saveta EU-1987.stalno smanjenje nezgoda na radu . 6. a stupila je na snagu 1999 godine. kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu. - 5. propisano je da su države potpisnice .donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem . .broj radnika koji su izloženi riziku.ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije.

5/56. Svaka članica treba. radnog vremena . 9. analiziranje novih rizika.nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini. 3.organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda. 155 o zaštiti na radu. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. hemijske i biološke supstance i procesi rada. a posebno: . kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike.zaštita radnika i njihovih predstavnika . Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl.79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres. .projektovanje .14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. Konvencija br. 8. Konvencija br. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu . .komuniciranje i saradnja . 2. opreme . Da pristupaju svakom ispitivanju . profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu .davanje saveta u pogledu zdravlja. da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR . ako ih ima. u svako doba dana i noći.identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje. 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br. mašina i opreme .ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. koje su posledica rada. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. . 7. . na nivou radne grupe i firme. . vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9. restorane i sl. Da ulaze slobodno . higijene rada. uznemiravanje . o supstancama koje se javljaju na radu. koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: . Da ulaze danju u sve lokale. koje podleže kontroli. poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti. 155 . alata.prilagođavanje mašina. testiranje. u svako preduzeće. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije. ergonomije i u pogledu LZS. zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl. zavisnost od droga i alkohola. u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika. svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini. vođenje računa o veličini firme. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. ove Konvencije. . . .učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada.Sledeće su glavne aktivnosti . napetost. bez prethodne opomene. organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. . . zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini.praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika. br. 4. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl.osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita. instaliranje i održavanje radnih mesta. uključujući sanitarne uređaje .davanje saveta o planiranju i organizaciji rada.

bez domaće posluge. .davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna. . Savet se obrazuje od predstavnika Vlade. da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci . 12. . Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika. administrativne. kulturne.davanje odgovarajućih uputstava radnicima. sem u slučaju da smatra. . Definicije: .poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće. 4. koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta. .predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani.borba protiv rizika na samom izvoru. .socijalni odnosi. da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom. bilo sami. .izbegavanja rizika. Prilikom inspekcijskog pregleda. . čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama. glasnik RS br.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija. delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. 10. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: . registri i dokumenti.zamena opasnih . Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. svako lice koje je zaposleno od poslodavca. izbegavanje monotonog rada.S tim u vezi. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske. uslovi rada . komercijalne.40/05) . principe informisanja i konsultovanja . bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika .prilagođavanje tehničkom napretku.prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika. ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . organizacija rada. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. . . reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija. da traži da im se pokažu sve knjige . . . a o tom prethodno izveste poslodavca. uslužne.80 da ispituju. izbor opreme . manje opasnim ili bezopasnim sredstvima. inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu . uključujući stažiste i zanatlije. da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. zabavne itd. obrazovne.radnik. poljoprivredne.prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta.procena rizika koji se ne mogu izbeći. 11. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi.

kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada.daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima . objektima . saobraćajnim sredstvima i sl. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca .81 Zadaci saveta su da: .) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. 15.inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . . radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. . bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 13. glasnik RS br. u najvećoj mogućoj meri. i utvrđuje njena nadležnost.svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. smanjuju povrede na radu. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl. psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. 17. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko . 16. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca. ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. 18. 14. koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Uređivanje prava. uređajima. radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.donetim na osnovu ovog Zakona. Prava. opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice . . Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se. obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu.

ako je sa time upoznat poslodavac. obezbeđuje poslodavac. kabineti . lica na profesionalnoj rehabilitaciji. d. c. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . f.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . d. alat i sl. dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. el. opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat .). učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu. e.2. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu . zaštita od udara el. postrojenje. b. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.4 i7. prilazima. obrazovna organizacija. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. g. zavod za izdržavanje kazni . radna platforma. laboratorije i dr. koja se koristi u procesu rada. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. ili praktičnoj nastavi(radionice . Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada. otklanjanja ili smanjenja rizika.ekonomije. e. organizator rada. ergonomskih. 21. instalacija . Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. struje. instalacija i sl. 22. 20. konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. prolazima. kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela. iz tačke 5. u radnoj okolini. organizacionih i drugih mera. uređaj. koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu. jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. c. zdravstvenih obrazovnih . socijalnih. iz tačke 3. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja. oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog . Akt o proceni rizika prema. sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. gradilište i sl. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. tunelska pregrada.) i na drugom mestu rada. zaposleni. 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru.Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada.). Rizik je verovatnoća nastanka povrede. ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. oprema za rad(mašine . grejanje. prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. Preventivne mere.82 a. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida.). lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju . a licima iz tačke 6. . objekat koji se koristi kao radni b.

izbegavanje rizika. b. kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. pakovanja. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. angažuje pravno lice sa licencom . pomoćnih konstrukcija. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . obrazovanje . obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. prevoza . obezbedi. c. na način kako je to propisano pravilima i propisima. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. projektovanja. f. spasavanje i evakuaciju. g. c. 25. izrade . osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad. o opasnostima i štetnostima . procena rizika . Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. propisane lekarske preglede zaposlenih. otklanjanje rizika na njihovom izvoru. primenom tehničkih rešenja. i davanje uputstva. čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad. e. b. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju. izgradnje. f. korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije. tehnološkog postupka. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. i. Opšte obaveze poslodavca(član 15. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada. polazeći od načela: a. d. obezbedi pružanje prve pomoći. d. kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. tako da se spreči nastanak povređivanja. fizičkih i bioloških štetnosti . zaustavi svaku vrstu rada. projektovanja. nadležnu inspekciju rada obavesti o : .83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a.bezopasnim ili manje opasnim. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. 23. f. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada. d. e. h. izgradnje. c. sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu. naročito u pogledu izbora opreme za rad. zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . projektovanja. proizvodnje . b. Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. projektovanja. e. korišćenja i održavanja opreme za rad . korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. g. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad. proizvodnje . j. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR.

da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju. duže od sedam dana.dostavlja nadležnoj inspekciji rada. koje su određene tom dokumentacijom. 26. početku svog rada. . dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke .ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih. ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. Poslodavci su dužni. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . a život i zdravlje zaposlenog nisu teže . Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. 27. poslodavac. Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog . sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: . Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere. poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . 29. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. radu odvojene jedinice. 28.poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume. kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika. svakoj promeni tehnološkog postupka . . Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor. . utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju. za čije je otklanjanje potrebna veća investicija. odnosno pakovanje.84 a. b. korišćenje i skladištenje . dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. koji uz izveštaj o početku rada . koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih. Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu . Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. važne za otklanjanje rizika na radu. u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta. pribavi valjanu dokumentaciju. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje.ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja . kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog . c. transport. primenjuje opšte poznate mere . smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog . u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima. do donošenja odgovarajućih propisa .

Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . 30. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje.da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad. obavlja se na radnom mestu. na osnovu izveštaja službe medicine rada. kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Osposobljavanje za bezbedan rad . sve dok se te mere ne obezbede: . . na kome je određen. Poslodavac je dužan . 32. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. Zaposleni ima pravo: . 31. u skladu sa aktom o proceni rizika. poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad . Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom. prema rizicima radnog mesta. na poslovima ili na radnom mestu . Ovo osposobljavanje. mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad. poslodavac obavlja teoretski i praktično.odnosno premeštaja na druge poslove. poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. na koje je određen . prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad. vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika. upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu.da poslodavcu daje predloge .da kontroliše svoje zdravlje . 33.85 ugroženi . kod zasnivanja radnog odnosa. kao i kod promene procesa rada . zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika . .učestvuje u pripremi akta o proceni rizika. Služba medicine rada-uloga. sredstava LZS.broja radnih smena. nauke.broja zaposlenih.priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. Kada zaposleni odbije da radi .zbog navedenih slučajeva .vodi evidencije u oblasti BZNR.tehnološkog procesa. dužan je odmah da izvesti inspekciju rada. Za obavljanje poslova BZNR. 36. ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit. stambenokomunalnih delatnosti.prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene. . . u roku od osam dana . takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. zanatskih i ličnih usluga.86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom.broja lokacijskih odvojenih jedinica. . opasnih materija. značaj i dužnosti? . Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. odnosno noću. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. U slučaju iz stava 1.Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom. prirode i obima procesa rada. na poslovima na koje ga je poslodavac odredio.učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad.duže od punog radnog vremena . obrazovanja . - 34. . . a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan. Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: . poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice .organizacije. . . koje ima licencu.priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad.organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad. .vrste delatnosti. . .organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine.sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada.zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad.a naročito: . . Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . ako bi prema oceni službe medicine rada. kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . . 35. .vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad. . poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine. zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu. .predlaže mere za poboljšanje uslova rada. .ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje . zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu.svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. . ugostiteljstva i turizma.

učestvuje u identifikaciji i proceni rizika . . . . . Predstavnici zaposlenih . na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način . Prethodni i periodični lekarski pregledi .Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje.daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog . poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima. u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika. koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom.zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled. Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu .učestvuje u analizi povreda na radu. Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije. opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta. 39. tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom. Postupak izbora.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći.da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR.učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja.savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad . samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Podaci o povredama na radu. odnosno Odbor.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu. Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više. Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom . koja vrši te preglede.vrši prethodne i periodične lekarske preglede. 38.utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih. utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. 37. . dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti.neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. imaju pravo: . . . utvrđuje se kolektivnim ugovorom. .ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove . po postupku i rokovima . kao i periodični lekarski pregled u toku rada. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. a naročito: .87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom. prilikom sastavljanja akta o proceni rizika. .

Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. izvršenim ispitivanjima radne okoline. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije . poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR. kolektivnu ili tešku povredu na radu. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. koji obrazuje ministar nadležan za rad. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad. . profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR.o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje. Program . najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. 44. odnosno Odboru za BZNR omogući: . . . 43. povredama na radu. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42. usmeno i u pismenoj formi. .sa nalazima i predlozima inspekcije rada. Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: . prijava o povredi na radu. Poslodavac je dužan. koje se koriste u toku rada. kao i opasnu pojavu. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? .poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih. opasnim materijama. 41. polaže se stručni ispit . 40.88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.uvid u sve akte koji se odnose na BZNR. pred komisijom. zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih .sa izveštajima o povredama na radu . način polaganja i troškove propisuje ministar za rad. od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. Izveštaj o povredi na radu . Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica. povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. svaku smrtnu. a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka.

položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci.sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. Zakona . profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR . . Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40. 45. može da dobije pravno lice . . .koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom.prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu.pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . uređaje i opremu. poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine.vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR . koji imaju visoku stručnu spremu . . inspektora. daje obaveštenja o stanju mera BZNR.pregleda poslovne prostorije . 46. . . preko inspektora rada. tehničke opreme. zaposlenima .istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada.organizuje polaganje stručnih ispita. Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline. Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR.pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR.naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova . odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom. obrazovanja .priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja.organizuje savetovanje . 40 . metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad. smanjenja povreda na radu. najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave. . Izuzetno. sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. ugostiteljstva.89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu. mogu da obavljaju inspektori rada .Zakona o BZNR. vrši ministarstvo nadležno za rad. koja obavlja poslove državne uprave . . U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : . Uprava obavlja sledeće poslove: . i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima.priprema propise iz oblasti BZNR.odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2. . lica za BZNR. mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom . sindikatu. zanatskih i ličnih usluga.poslodavcima .pregleda opšte i pojedinačne akte .pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl.priprema metodologiju za preglede i ispitivanja. stambeno komunalnim delatnostima . predlaže izdavanje i oduzimanje licenci. . . .uzima uzorke radi analize. . evidencije. . . može da dobije pravno lice .koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova .

odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.000 za prekršaj . Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163.000 do 300. . . kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad . .000 direkor.ako izrekne uslovnu osudu . novčanom kaznom od 400. odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih. . ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu. 48. 51.000. koji glasi: .Ako je delo iz stava 1.Ko u rudnicima . radionicama . ili za imovinu većeg obima.učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine.000 do 1.000 do 40.poslodavci sa svojstvom pravnog lica. koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. i 2. privatni preduzetnik . koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu .000. ovog člana učinjeno iz nehata . ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku. na gradilištu ili drugom mestu rada. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu. radionici. poslodavac sa svojstvom pravnog lica . . .Kaznom iz stava 1.Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu . . kazniće se za prekršaj . 50. fabrikama. fabrici.000 dinara privatni preduzetnik i 30.000.90 47. dinara. .000 dinara . na gradilištima ili na drugom mestu rada . do 500. Novčanom kaznom od 600.Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa. . kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine . i novčanom kaznom od 40. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800. do 50.000.zaposleni 49.privatni preduzetnici.000.poslodavac sa svojstvom pravnog lica . Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ.direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu. KZ koji glasi: . kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine .000. žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada.sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: . do 800. novčanom kaznom od 200.

gl. Beneficirani staž? 9. Povrede na radu? 20. 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1.Sl. Odmori i odsustva? 17. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. Radno vreme? 8. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. stručne spreme i drugih kriterijuma. niti mu se to pravo može uskratiti. XIII PRAVO. br. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. uslova rada. . stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. Noćni rad i rad u smenama? 11. gl. održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. Vrste kolektivnih ugovora? 6. zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. Opšte obaveze poslodavca? 22. gl. Doznake? 10. ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu . ovog člana .91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. br. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje . Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. Opšte preventivne mere? 25. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Pravilnik o radu? 13. Dužina GO se utvrđuje . Rad na visini? 21. a najmanje 20 radnih dana. Zasnivanje radnog odnosa? 7. Godišnji odmor? 2. Skraćeno radno vreme? 19. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. Izabrani lekar? 14. Aneks ugovora o radu? 16. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. Prekovremeni rad? 3.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. radnog iskustva. Konvencija br.

5. niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. Zasnivanje radnog odnosa? .pravo na porodičnu penziju .pravo na starosnu penziju. . Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.pravo na invalidsku penziju. Uslučaju preraspodele radnog vremena . Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije.pravo na naknadu pogrebnih troškova . iznenadnog povećavanja obima posla i dr. Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom. 6. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat.za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja .Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. Radna nedelja traje 5 radnih dana. . Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost . odnosno preduzetnik.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.za slučaj smrti .92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat . grupu. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada. zarada i druga primanja uređuju se sporazumom.za slučaj starosti. nakon toga nastavlja GO. vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno. radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena. Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca . zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile . Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor. 2.Radni dan po pravilu traje 8 časova. Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: . odsustvovanja.za slučaj invalidnosti.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. granu. 3. ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik.

od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. iako su preuzete sve mere zaštite. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. utvrđenih pravilnikom. najviše 10 časova nedeljno. poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. U slučaju teže bolesti . Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina. opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života . Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog. ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. 10. opasan i štetan po zdravlje . Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje. opasnosti i štetnosti rada. potvrdu dostavljaju članovi porodice.ne može obavljati profesionalnu delatnost. može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja. staratelja. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . naporne i za zdravlje štetne poslove. 9. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. 8. Stepen uvećanja staža osiguranja.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. na predlog FONDA PIO. Radno mesto. 7. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral. Noćni rad i rad u smenama? . potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. Ako živi sam. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem . zavisi od težine .Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. može imati kraće radno vreme. koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.zbog bolovanja. odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja . o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . a može iznositi najviše 50%. Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu.

ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora.institut . lokalna samouprava. uređuju se prava . . . Ako je rad organizovan u smenama.bolnica(opšta ili specijalna) . 14. a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor.00 časa pa do 6.a mogu biti. 11.dom zdravlja .građani ostvaruju preko izabranog lekara. odnosno ugovorom o radu.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.apoteka . Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca. . Poslodavac je dužan. . Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika.doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada. . poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika.94 O: Rad koji se obavlja od 22. Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica.ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore. pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik. pokrajina. Pravilnik o radu donosi upravni odbor . . pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata. . duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost.ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? .doktor stomatologije.zavod za javno zdravlje .zavod .kliničko-bolnički centar 12. tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.doktor medicine specijalista pedijatrije. Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu .ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora. Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje . a to je: . pravno ili fizičko lice . poslodavac je dužan da obezbedi smene.klinika .doktor specijalista ginekologije.00 časova narednog dana smatra se noćnim radom. uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: . Pravilnikom o radu . Zaposleni može da radi noću. 13.

zbog potreba procesa i organizacije rada. Odsustva: . .min. maloletno lice . Ako je pacijent novorođenče . Nadležni zdravstveni radnik . minimalno 12 sati.odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac). .godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje.dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. . .odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života). 30 minuta. . a najviše 10 časova nedeljno. odnosno zakonski zastupnik. Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme. Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim . terapija i rezultate terapije.radi premeštanja na drugi odgovarajući posao . Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju. Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora.porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana. . napornim i za zdravlje štetnim poslovima.dnevni odmor (između dva radna dana) . postoji štetno dejstvo na zdravlje.odmor u toku dnevnog rada.nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata. 18. 17.radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. 16. dijagnoza. . Odmori i odsustva? O: Odmori: .radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca.ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. . Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. 6). utvrđeni zakonom i opštim aktom. . anamneza. dijagnostičke mere. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize.: .95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br. 15. pravo na uvid imaju roditelji. skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom. gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja . staratelji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful