P. 1
Pitanja i Odgovori Za Strucni Ispit

Pitanja i Odgovori Za Strucni Ispit

|Views: 9,379|Likes:
Published by emilija76

More info:

Published by: emilija76 on Jul 21, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/13/2013

pdf

text

original

1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

tip uređaja. priključivanje na mrežu) poremećaj. i tehničke karakteristike oruđa:snaga. bleštanja svetlosti i sl. Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4. i sl.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima.Na radnim elementima . Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje. izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza.). Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. para . priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3. broj okretaja. moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja. radni pritisak. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. podmazivanja i održavanja oruđa. Uređaji za upravljanje.) 8. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12. poklopci i dr.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina. radni napon. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7. oznake opasnosti. godina proizvodnje. moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje. ograde.prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi.. frekvencija struje.4 2. nestanak i ponovni povratak energije. fabrički broj. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti. Zaštitne naprave. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11. uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. poluproizvoda i gotovih proizvoda). Mere zaštite na radu na oruđima . NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača. zračenja. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja .Ako se ovo ne može primeniti. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja.prašina i dr. serija. po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka. uređena mesta rada. poluga tastera i sl. 2. gumeni i sl. da se ne pomera. STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi.

moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje. Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela. . . 30 cm.6 metara. 15 cm. 700n/m. i sl.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min. kola. pedala.postojanje ivične zaštite na podu min. moraju imati ventil sigurnosti. .visina gazišta na stepeništu mah. . .da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno. i sl.prečke budu od okruglog čelika min.ne smeju stvoriti opasna kretanja. 0.ručica.smeštaj u posebnu prostoriju . Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. tasteri.širina lestvi je najmanje 45 cm.odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha. .širina gazišta min. .. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom . kolo.5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima. .poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: ..mora biti odmorište. Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska . Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu. Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0.razmak prečki mah. 30 cm. treba voditi računa o: . pedale.da zaštitni uređaji ostanu delotvorni. tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster .2 metra.odnosno kretanje oruđa. .dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. .. Uređaji za upravljanje.8 metara . Oruđa koja koriste gasovita. počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: . NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: .) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati. Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m. . . ručice.udaljenost prečke od zida min.6 do 1. 3.)može biti određen početak i kraj rada .da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar. prečnika 16 mm.razmak između prečki nije veći od 30 cm. AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge. 35 cm. ako je oruđe sa stalnom lokacijom. POREMEĆAJI. . Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom. 30 cm. . uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1. .lestve čija je visina veća od 3 m.gazište stepeništa od materijala koji ne kliže. Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: . Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara .minimalna širina stepeništa je 60 cm.slobodan razmak prečki na ogradi mah.mora postojati ventil sigurnosti.da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni. . Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski.mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje. 15 cm. . tečna ili čvrsta goriva.

) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje. . u cilju oslobađanja radnika.dovonjno čvrste i otporne. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. vreme stavljanja u pogon . pare. Vertikalne . Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: . . Rukovalac uređaja.da nisu izvor novih opasnosti. kao i kod oruđa sa opasnim materijama. aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika.) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika. kućištima i slično. ostavljaju se otvori. uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad. . uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti.da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju. bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. nogom. oklopima. Zaštitne naprave. Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama. .Zaštitne naprave moraju ispunjavati: . . moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji. Ako tehnološki proces to iziskuje.Na oruđima (dvovaljci. 4.Ovi uređaji definisani su JUS-om. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: . brzinometri. ekrani i sl. Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana. .oruđa sa štetnim materijama(gasovi.120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke. KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . pre početka rada i u toku rada. štitnicima. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. zupčanici i sl.6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator. prašina).).Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom.sigurno pričvršćene na oruđe. ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela.550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta. Na pokretna nepregledna i velika oruđa . glavom ili telom. postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe. .850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena.mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu. . anemometri. Ako se moraju povremeno skidati . Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije. kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja. . kose i horizontalne transmisije.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. pirometri. Kod dvoručnog upravljanja. .izrađene od prikladnog materijala . za pogon unazad . zvučni signalni uređaji i sl. 2 metra. jonizacija i sl. odgovarajućih dimenzija. manometri. indikatori nivoa tečnosti i sl. a mogu biti ručni i automatski. Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka.) i signalni uređaji(signalne svetliljke.na oruđima sa prekomernom bukom. Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika.na oruđima sa toplotnim zračenjem .

pored odsisavanja prašine. . mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad. 6. . Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja. da zaštitni uređaji budu delotvorni.upravljanje iz posebne prostorije. primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju. Mere zaštite: uzemljenje.za sprečavanje ugrožavanja radnika. melju i usitnjavaju materijal.da onemogući skidanje zaštitne naprave.Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije. . 5. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: .Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine. upravlja se iz zasebne prostorije. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi.oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. moraju imati zaštitne komore. ukoliko zbog kvara. mere zaštite se odnose i na proces manipulacije. povećanje provodljivosti. dok se ne zaustavi radni proces. prerade.hlađenja). .) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. . .pakovanja i čuvanja opasnih materija. . .Odsisni uređaji za odvođenje prašine.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun. Zaštitna blokada mora obezbeđivati: . ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima.? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije.za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori . uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha. .oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove.da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru. održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha.radi sprečavanja nekontrolisanih operacija. pregrade. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. 7.)? O: Prilikom proizvodnje. oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju.za vreme opasnog kretanja i rada oruđa .7 . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi. da se spreči prodor prašine u prostorije za rad. )od nepravilnog rada i pregrevanja.a obezbediti daljinsko upravljanje.za zaštitu motora jednosmerne struje . onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa.da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela.da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja. moraju biti opremljena odsisnim uređajima. Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice. . .radi kočenja motora povratnom strujom. na sledeći način: . da se onemogući pogon bez otprašivanja. kućišta. Oruđa koja drobe.Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu. uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?. zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova. . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. antistatički premazi. Osim proizvodnje.kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost.releji i sl.od prekoračenja brzine. prašine.kod dvoručnog upravljanja . moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke. prašina i dr. otkaza uređaja. Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. i korišćenja opasnih materija. O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet. pare.

sušenje.daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima. radi pražnjenja.Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje. pranje i dezinfekcija. po potrebi da je mehanizovano čišćenje. Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa. i od usisnih otvora zaventilaciju. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja.) do mesta gde se nalaze radnici .) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa. moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje. moraju imati uređaj za apsorbciju . iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m. uređaji i pogon. zagrevanje i varenje.žarenje. mora biti mehanizovano. Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom .a ako to nije moguće . Kotlovska postrojenja na plin u objektima . statičkog elektriciteta.hermetizacijom procesa i ekranizacijom .koordiniran rad dva ili više lica. sigurnosni ventil. . zbog korišćenja ručnih metalnih alata.korišćenje izolacionog aparata za disanje.merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom . Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija.8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: . moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja. . gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.Na električnim pećima.Kotlovska plinska postrojenja.vrtići. zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. bez ulaska radnika.mora biti sprečeno postavljanjem: .ako je ograničen nivo. POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija .cevovodi za vruće tečnosti . Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija . temperatura. - 8. od nivoa poda za rukovanje. moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije. a to znači da ne sme biti varničenja. pritisak.Radnici na ovim poslovima. moraju imati termičku izolaciju. prema našim ili drugim standardima i propisima.korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. ako nisu prinudno hlađeni. paru i dr. električne instalacije.gde boravi veći broj lica(škole. Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. taloženje ili ako propisi dozvoljavaju. bioskopi.Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m.korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje . konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje. odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara. neutralizaciju. moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak. spaljuju se. bolnice itd. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode. .primenjivati materijal otporan na te materije. . moraju imati automatsku kontrolu plamena. Pre otvaranja sušara . . pozorišta.toplotne izolacije . livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom . moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova).Rerne i roštilji u štednjacima . moraju biti preduzete mere od udara električne struje.Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu. Vrata i poklopci na pećima za topljenje.

9 Ulazna vrata na sušari . moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje. rendisaljke.zvučna izolacija oruđa i dela oruđa. sa unutrašnje strane . broj obrtaja ili udara u minuti. rashladna skladišta i sl.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane. Radnicima na vibracionim uređajima . moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija. čak i kada su zaključana. Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja.odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem. uz upotrebu gumenih rukavica. pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata. Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom. čizama i gumenih prostirki. Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije. . Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom.moraju se lako otvarati.poseban način temeljenja . moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora. pervibratori.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo. karakteristike električne struje. brusilice.učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. motorne testere. hidrauličnim pogonom. Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. 1. makaze za lim. testere. moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: . bez ključa. U prostoriji.obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima. noževi.komori sa niskim temperaturama . . automatizovano i daljinski vođeno. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim. . kao i za rad na otvorenom prostoru .odvajanje oruđa u posebnu prostoriju. ledare. RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija. da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: .izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. .oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. .Priključno mesto mora imati ventil. ako to nije moguće. 10. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice . čekići i sl. RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje.visina i konstrukcija prostorije. Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj . Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? .) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano . 9. .

obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika. ako je to potrebno. i uključivanjem pojedinih uređaja.. 12. proveriti ispravnost oruđa. a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. gasova i čvrstih materija. mora se zatvoriti vod pogonske energije.obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice. pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka.utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje . Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije.neposredno rukovođenje odgovornog lice .punjenje oruđa. Uređaj za rastavljanje sa napajanja . Ako oruđem rukuju više radnika. Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo. mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu . moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe .inertnim gasom. te pomoću sabijenog vazduha i gasova. Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: . sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini . . dovod električne struje. i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač. Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama. moraju se za transport obezbediti koturače. radi servisiranja uređaja na električni pogon. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. ako je to potrebno. Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m.10 O: Pre pristupanja čišćenju. popravkama i dugotrajnim prekidima rada. a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja.pričvršćivanje svih pokretnih delova . kapa ili marame. Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici. za delove preko 30 kg.postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima.rukovalac mora vizuelno. ne smeju nositi šal i sl. Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare . vode i drugih hidrauličnih tečnosti. . Pre početka rada . vitla. koje se može zatvoriti ključem. . moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. moraju se preduzeti preventivne mere: . prekidač ili utikač.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. natpisi upozorenja na opasne zone. jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju. moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde. parom. može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku. Prilikom popravke i demontaže.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . III . a transport krupnih delova .samo ako su na njemu sve zaštitne naprave. kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. ili dizalice. . Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad. sa navedenim merama zaštite na radu.učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti. postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''. . mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži. rastavljač..prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu. gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova. odnosno posude sa vodom.

− otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati. nadraživati kožu i otpuštati boju. izvorima našte. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. a rastvor ostane bezbojan. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer.moraju biti otporna na kidanje. na temperaturi od40 celzijusa. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava. 2. podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija. gašenju požara. ne pokazuje znake oštećenja. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu. kao i na podzemnim radovima . na eksploataciji šuma. udare. Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. 35/69) PITANJA 1. metalurgiji. izgradnji i remontu plovnih objekata. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12. − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. utovarno-istovarnim radovima. list SFRJ br. toplotnog i sličnog udara.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala. kamenolomu.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl. − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta . građevinarstvu. ramena i kičme? 9. u ključalom rastvoru 10%. i otpornost na požar utvrđuje se standardima.Šlem mora imati kolevku. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6. od pada predmeta ili udara pri radu. električnog. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. uticaja? 11. gde postoji mogućnost od udara električne struje. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. koja je podesiva prema veličini glave. Na mestima gde može doći do mehaničkog. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4. radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu.zadrži prvobitnu boju. pri miniranju.nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni .

.glodanje. .turpijanja. i klesanja kamena.Okvir mora imati ventilacione otvore. Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak. Za zaštitu očiju od jake svetlosti. formaldehid i sl. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju . Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar.rendisdanje. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom. koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. Šešir mora imati rupice za ventilaciju. Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe. a otvori moraju biti manji od 1mm.struganja. gasnom zavarivanju. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala. Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala. .5 mm. ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030. Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda. zavarivanju lakih metala.prosejavanja. rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera.kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . .razbijanja.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati. bušenja i rendisanja.5 do 3.piljenje. .Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: . i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama. kiseline i baze. . na toplotu i požar.zakivanja. mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže. . Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u. .) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja. Pri obradi kamena . .bušenje .struganje . kod sledećih radova: . a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla.5 do 3. kačketi ili marame. Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama. koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom.5 mm.kovanja.bojenja. slama) i svetle boje.gasno zavarivanje. na dejstvo vode.rada sa dletom i sekačem.12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele. sa ravnim ili blago ispupčenim staklima . Debljina stakla mora biti od 2. debljine od 2. .malterisanja. . Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca. koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira. kod sledećih radova: .čišćenja i otkivanja zavarenih mesta. daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS. građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala. radi refleksije svetlosti i toplote. . . koje mogu biti i na preklop.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom. 3.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje. i to za radove: . radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape. ribarstvo.

ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota.Može biti preklopan i nepreklopan .ušni štitnik za zaštitu od buke. . u zavisnosti od intenziteta buke. može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala .izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . jačine do 105 db. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke . prašine. . Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti .13 Za zaštitu očiju. 4. .ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela.montera. koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice. para. pri grubim predmetima sa oštrim ivicama. 5. .primenjuje se za zaštitu organa za disanje .više od 25 db.cevna maska sa kapuljačom . i kapljica. prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama. 6. nagrizajućih materijala .respirator za zaštitu od fine ind. koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu. vrata i glave .magle i prašine.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda.respirator za zaštitu od grube.cedilo za ugljenmonoksid . otporan na toplotu i vlagu. neagresivne i neotr. transportnih radnika . licima koja vrše elektrolučno zavarivanje . dima . a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom . kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%. daju se sledeća zaštitna sredstva: . Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni. u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa.Umesto plastičnog štitnika. para. kovača. ..koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama.Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje. mora imati priključak na meh. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim. magle.vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela. daju se sledeća zaštitna sredstva: . Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija.od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala. . kod bravara brusača. magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija). temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa. duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom. dima i prašine .koja ne sadrži silicijum dioksid . koristi se štitnik za oči i lice. glave i vrata. rudara. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica. u velikim koncentracijama.respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . . daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce. koji ne sme biti zapaljiv.a ušni čep za više od15 db. .gasna maska za zaštitu od gasova. može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova. i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi. .

a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake. kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala.kod šumskih radova.za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom.asfalterskih i kaldrmdžijskih radova. koristi se zaštitni grudnjak. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima. sa produženim sarama. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. rukavice za varioce i rezače metala plamenom. Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta .) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala.. koristi se kožni štitnik za rame.. čizme . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština. prašina .ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. 8. − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. alat i sl. nagrizajućih materija. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el.na ramenu i leđima.Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. kod teracerskih. za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija. stakla i sl. 9.odelo od platna(keper i sl. Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. zaraznih materija. rukavice od negorive tkanine (azbest i sl. varnica usijanog metala. zaštitni prsti od kože. − kožna obuća (cipele. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: . − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda. na održavanju . staklo. koristi se kožni štitnik za ručni zglob. struje napona prema zemlji do 650 volti. visoka temperatura. . kao i za jako hladne ili tople predmete. gume ili plastičnog materijala. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama. ako obuća od gume ne pruža zaštitu. rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode.14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . Za zaštitu nogu od pada teških predmeta. otrova. štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina. potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala. daje se zaštitna kožna kolenica. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja . 7. a mogu biti ojačani metalnim naprscima.vlaga. rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima.

) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine . opremljen prihvatnim užetom za privezivanje. niske temperature i sl. .tkanina(keper. .kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova.odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano).ledare) .) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače. ribari).zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima. za gašenje požara i sl. . boja i maziva. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada.zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu. . po potrebi i dopunskim užetom. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? . . rad na viljuškaru. dimenzije i način izrade opasača. . mora nalegati tesno uz telo.za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg.odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala. daju se sredstva za zaštitu: . mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike .zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. . . mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač. .. laktovima. .. . 10.štitnik za uši za zaštitu od hladnoće.15 pranju . kolenima i turu. bageristima i dr. u hladnjačama. . rad u mokrim jamama i u vlazi). kočničarima. do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. odnosno uverenje o ispravnosti. dimnjačare i dr.odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim.. građevinarstvu. ako je izloženo dejstvu visokih temperatura. pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina. moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS . .za varioce i rezače metala plamenom.bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta.. 11. . transportne radnike i dr.zaštitno odelo od azbesta i alu-folija.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač. običnog kroja za čuvare. 12. vozače teretnih vozila.postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. transportu i sl. iznošenje smeća. . i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove. otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi. spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi. poštare. a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba. cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće. čišćenju i premazivanju mašina. o čemu se izdaje atest.odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja.postavljene rukavice.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. . Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: .. za komunalni rad(kanalizacija. platno i sl.kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari.

moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3. Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. Način zaštite gromobranskom instalacijom. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad. radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10. Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem). mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). radioaktivnim i zaraznim materijalom . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). maska) i na nos. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9.21/89) P I T A NJ A 1. Glasnik SRS'' br.Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. u uši(antifoni) u usta(usnik. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Moraju imati samozatvarajuće brave sa .uzemljenje i kratko spajanje? 11. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana .Oštećena . mora se rashodovati i uništiti. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6. mere za bezbedan rad pod naponom? 5.16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti.

na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje.17 ručicama.. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. . koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja. Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu. Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava. pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje. a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava. . 3. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . ne mogu se obavljati drugi radovi.koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. udara i merama zaštite od požara. Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima.na svakoj galvanski odvojenoj jedinici. uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Kod manipulacije rasklopnim aparatima . magle i snežnih padavina. . na visini većoj od 3m. Kod radova na više stubova . može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. proveri da li je stvarno isključen. pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem. tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. koja moraju biti upoznata sa merama ZNR.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? . RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera. Kod radova na kablovskom vodu. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). postavljaju se sa svake strane radne jedinice. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se. 2. Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti. od kojih je jedan rezervni. Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše. mora postojati dva kompleta ključeva. Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. u zatvorenim postrojenjima. Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage. − kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. .Za svaku prostoriju elektropostrojenja .na mestu što bliže mestu rada. . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. ili 8m. Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. na otvorenom prostoru.ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . odnosno prepreke. Kod radova na jednom stubu. obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica. U izuzetnim slučajevima. . Pregled el. naprave za uzemljenje i kratko spajanje. .izvrši uzemljivanje i kratka spajanja.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona.

. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade. pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada.ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. i transportnih sredstava.sa merama zaštite. 5.mogu se izvoditi: . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima.upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom.na prisutne opasnosti u toku rada. organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem. . . Ako se provodnici voda na kome se radi . . glomaznih sredstava . u skladu sa izabranim sistemom rada. Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. jedan od njih se određuje za rukovodioca radova. susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira. sneg.18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona.po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite. razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom. Vršenje nadzora. kada neki od sistema ostaju pod naponom. pomoćna sredstva. moraju vršiti najmanje dva radnika. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. 4. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom . . . Pri upotrebi lestvi.Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti.mora biti obučen i izvršena provera znanja. preduzimaju se mere za sprečavanje. . . a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. Prilikom radova na višesistemskim vodovima. i radni postupak utvrđen i proveren. Rukovodilac radova pre početka rada: . Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi.sa primenom LZS i opreme. kiša i sl. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima.odnosno LZS .ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . . za one sisteme.ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada .pod naponom. U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje. ploča.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat. Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti.proverava da li su sprovedene zaštitne mere.ako je izabran sistem rada pod naponom. Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom. i dokumenta za rad. prekrivača i sl. najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm.odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom. ako radove izvodi više radnika. Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad.utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju. zaštitna oprema. rukovodilac radova na mestu rada: .

onda se on pismeno zadužuje sa njima. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere . Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? .izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. Kod nadzemnih vodova do 1000 volti. kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti.izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi. .Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom.proveriti odsustvo napona na delovima el. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: . uređuje se internim aktom. zaštitnog šlema. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata. upravljačkih pultova i dr. Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon . samo za vreme očitavanja instrumenata.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja. kada se spoje svi fazni i nulti provodnici.ovlašćeno stručno lice. 8.Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. a način izdavanja i vraćanja . . nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon. obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja. Ključevi postrojenja . zaštitnih naočara ili štita. . može se vršiti pod naponom . 7. može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. 6. koji minimalno mora biti 800mm. uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. ploče i sl. postavljaju se izolacione zaštitne pregrade.19 Prilikom merenja i ispitivanja. na drvenim neuzemljenim stubovima . moraju biti obezbeđeni. uz primenu odgovarajućih sredstava. ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija. a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak. sredstava. nakon uklanjanja osiguranja . . po sledećem rasporedu: . kožnih rukavica i dr. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika. . postrojenja. na kojima se obavljaju radovi. ili lice koje rukuje postrojenjem.izvršiti neophodna isključenja. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova).Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca. uređaja za pokretanje. ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica.ako za struju napona do 380 volti jačine. na razvodnoj ploči i drugim elementima. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača.osigurača obavlja se u beznaponskom stanju. Zamena topljivih umetaka. ne prelazi 63 ampera. delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata. električnih ormara.stručno lice .

izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni. platforme .pri skidanju naprava za uzemljenje.pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču.. . ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali . produkata gorenja i pada sa visine . vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje. uzemiti svaki od provodnika. izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona.izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. . . a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke.izolacione motke. delovanja električnog luka. .elektro-izolacione rukavice.koristiti izolaciono uže. . postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. . Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava. . pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja.izolacione pregrade. 9. koja se koriste kao osnovna .zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja.zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. .indikatori napona. zaštitni šlem i dr. moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja. OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: . kožne rukavice. prekrivači i izolaciona postolja. . .kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi. . kod izolacionih sredstava. . sigurnosni pojas i sigurnosna užad. Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje .izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama. radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke.sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke . izolacione prostirke. za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo.zaštitne naočare. Način zaštite gromobranskom instalacijom.pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu . izolaciona obuća. koriste se: . Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2. . 10.izolacione motke. . Za uzemljenje i kratko spajanje.uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje . koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima. ukazati na opasnost od indukovanog napona. pored primene mera isključenja. . uzemljenja. .pri obuci radnika za siguran rad.zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje. gas maske. mora se voditi računa o: . upotrebom izolacione motke.sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja. bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje. pregrađivanja izolacionim pregradama i sl. . primenjuju se sledeće mere: .izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača. u nasute gomile zemlje.20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom.

koji se učvršćuju na stabilnim stubovima. 12.6. moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke.0 m. metalne skele . provodnikom od min.5 m. osigurači. udara u svim radnim i drugim prostorijama. tako da najniža tačka bude: . Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama . a ako to nije moguće. može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. posle demontaže aparata i uređaja. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće. Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata.Uovim objektima . Svetiljke i električni alati napona do 50 volti . provodnika.3. stezaljke i sl.5 m. iznad radnih mesta.i transportna sredstva moraju biti uzemljena. .5 m.privremeno. u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere. iznad pešačkih prolaza. U cilju zaštite od eksplozija . Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima.21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima . Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti.radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita. kontakt prekidači. 11. koji regulišu ovu oblast. Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta . . izrađenih u skladu sa JUS.kompletno napajanje. izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast. moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora. postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta. Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2. i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu.. koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju. Na visini ispod 2. Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta .izvode se upotrebom izolovanih el.može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača. bez obzira na klasifikaciju. Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici. U cilju zaštite od el. izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. .2.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti. Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima . primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima. 16mm2. iznad kolskih prolaza. Zamena pregorelih osigurača . šine. lestve . Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika.5m.

može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača. bez obzira na klasifikaciju prostorije. Najmanji presek provodnika je 1. rad se može obavljati alatima II i III klase. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : .ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja. Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl. kožne rukavice. alat. elektromotora i električnog alata. trakaste testere. .5mm2. izolacionu obuću. . mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata. Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata . alat se čuva u prostorijama bez vlage. cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. uslovi rada smatraju se naročito opasnim.neprekidnost zaštitnog provodnika.dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu . prenosne svetiljke . 51/88) P I T A NJ A 1. transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. Priključivanje alata na el. Kada se ne koristi. . . zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula).22 Priključivanje na električnu mrežu. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe.. kružne testere-cirkulari . Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. stanje provodnika . kotlova. Glasnik SRS'' br.) ? . Za zaštitu od napona dodira na ručnim el. Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima.Na otvorenom prostoru. moraju se proveravati na: . cevovoda i sl.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta. moraju koristiti izolacione rukavice. 13. postrojenja. Kod radova kod metalnih rezervoara ..davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima. alat sa izolacionim ručicama i sl.ispravnost izolacije napojnih provodnika.unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. Radnik koji izdaje el. uslovima. Prenosni alati. alatima.uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen. instalaciju .dodavanje alata u aktivnom stanju. Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. .spoj sa masom.. . V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom. vrsta alata i zaštita.

ljuštenje furnira.)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu..Početak rada obavlja se zvučnim signalom. brusilice. upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom.. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko. Za rezanje ogrevnog drveta . BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri. zaštićuju se čvrstim oklopom. TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere. GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom. 2. tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere. BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni. glodalice. rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. a kreću se po šinama. Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere.. hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama.)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. koji se posle rezanja. kružne testere-cirkulari . glodalice. a njegova visina mora biti min.Predmet bušenja na bušilicama . Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. . Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom. rendisaljke . Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5. a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda.. koja se postavljaju ispred i iza mašine. bušilice.23 2. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola. odnosno kozlićem . rendisaljke . osim na mestu obrade drveta. Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. Ravnanje materijala ..) ? 4. ½ debljine materijala. a radnici van opasnog prostora. automatski vraća u početni položaj. na delu za rezanje.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape... brusilice. iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). i pokriva ceo obod lista testere. bušilice. makaze za sečenje furnira. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči.samo sa okruglim glavama. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . trakaste testere. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja.)? 3.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere. Kod testera trupčara i rastružnih testera. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice.Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici..

pre puštanja u pogon mašine. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks.bez ispuštanja mašine iz ruku.tako da prestankom delovanja na komande. primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone . radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora . moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni. koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka. 3.mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru.Prilikom rada mašine. čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine. Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača. Kod rotacionih mašina za rezanje furnira.Na mašinama sa više radnih operacija. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče..zaštićuje se površina brusne ploče. moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa. horizontalne i vertikalne. Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine. mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima. brzinu. Makaze koje rade kontinuirano . rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje.) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA. Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. širine 1. radnici se nalaze sa strane transportera . ljuštenje furnira. deo ploče koji se ne koristi. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. Kod trakastih..5m. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) . Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika. Visina složaja trupca je: . . kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje.Mašine za rezanje-sečenje furnira. rukovalac proverava ispravnost alata. ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. Mašina za usitnjavanje drveta . sem u delu obrade.. a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči. Pre početka rada na mašini. moraju imati mehanizam za zaustavljanje . materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. propisanu od strane proizvođača. dok sene radi na tom delu mašine.Ako na jednim makazama radi više radnika. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. Ručne mašine za obradu drveta . zaštićuju se odgovarajućim napravama. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu . moraju nalaziti prekrivene zaštitom. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama.ručno slaganje do 3m. a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala. 4. sigurnost postavljanja. mora biti prekriven zaštitom(oklopom). makaze za sečenje furnira. a radni mehanizam mora se obezbediti . montaže. 5. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. odnosno izvan zone opasnosti.

utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika.da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata. glasnik SRS BR. Građa se sa složnja skida. na mestu rada. izvlačenje stočnom zapregom. .utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. izvlačenje žičarom)' 6.postavljanjem oznaka. . i kada su obezbeđene mere ZNR: .da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata. bez pravljenja jama i tunela. kapisle i sl. elektroenergetskih vodova i sl. alata i opreme. Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine. ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada. platformi do 4m. . . mehanizovano slaganje do 6m. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1.utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata. .utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata. Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3. 33/88'') P I T A NJ A 1. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi. .utvrditi postupak pri obaranju stabla.25 slaganje preko rad.odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine.. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume . - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. .utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata.organizovati smeštaj. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5. . eksploziv. . . Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4.službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći.utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine.utvrditi način organizovanja dojavne službe .da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati. .). javnih puteva. izvlačenje traktorom. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2.eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Mere zaštite pri utovaru.utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova .da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu. . . . signala i dežurnih radnika. .odrediti mesto za smeštaj oruđa . . isključivo odozgo naniže. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7.predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima.

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

a točkovi osigurani podmetačima. 53 97'') P I T A NJ A 1. Sedište za rukovaoca dizalicom. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. Za vreme rada dizalice. kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4. pogonski motor isključen. ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta. Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. Mere zaštite pri utovaru. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8. sajle. može se vršiti mehanizovano i ručno.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu. može se vršiti kada je stoka ispregnuta.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. ostali radnici moraju biti van opasne zone. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta. nije dozvoljen prevoz radnika. vrši se mehanizovano.29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. Ako se utovar i istovar . Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. čiji je nagib veći od 10 stepeni. motorno vozilo mora biti zakočeno . mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. čiji se utovar vrši . vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu. VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. kada se vrši ručno uz pomagala. koriste se lanci . 7. kubiciranog drveta.vrši na strmom terenu. Prevoz drvenih sortimenata. Utovar i istovar iz zaprežnih kola.Pri ručnom utovaru . Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9. Na vozilu za prevoz oblovine. Glasnik RS br. Za vreme utovara i istovara. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5. Težina tereta. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. Za osiguranje stabilnosti oblovine. montirano na stubu dizalice . Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. klanfe.

čista visina prolaza. . . Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina. . vibracija. opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja.sa poprečnim padom za odvodnjavanje. . . i zaštitne skele na gradilištu)? 18.u neposrednoj blizini staze.za vreme noćnog rada osvetljavaju se. . . . 2 metra. samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja. Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19.visina od podloge staze.Nagib staza je 57 % . obavezno je korišćenje šlema.30 15.podloga mora biti ravna. sanira se po potrebi. a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra . . rad i kretanje drugih radnika.uređaji za prenos tereta .iznad staza zabranjen je prenos tereta.ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova. ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. . 3. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika. mora biti min. kamenom.posle jakih kiša i nepogoda. tvrda . postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta.u zimsko vreme . viseće skele. min. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16. Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila .ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice. Za radnike i sva druga lica.na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala. .5m. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama. posipaju se da ne budu klizave. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje . do izolovanih električnih vodova je min. ako nisu preduzete mere od pada predmeta. raskopavanja. pojave prašine i ostalih pratećih pojava . PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: . . . koja se kreću na gradilištu. oruđa i uređaja i transportnih sredstava. Mere zaštite pri radovima na visini? 17.blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. a glavnih prolaza i prilaza 1. koja se označava sa svake strane. a u slučaju buke. pada i rušenja . posuta šljunkom. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20. .5 metara.Kada se postavljaju u blizini kosina . šljakom i sl. Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1. ako se to ne može izbeći. noseće skele. . ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima. ne smeju biti složajevi građe.6 metara.najmanja širina sporednih staza je 1m. Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele.mogu se usecati u padinu brda i kosina. jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21.preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice. visina je 1. . koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22.

instalacije za pijaću vodu. postavlja se zaštitna ograda . crteže preseka i potrebne ucrtane detalje. a najmanja slobodna visina 4. 2. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice. Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika. moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. rezervoari za gorivo. ako: . laboratorije. sa obe strane.odrona pri iskopima. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova . . izradi kosina i nasipanju.Rovovi . Prelazi većih raspona od 1.na kome postoje vodovodne. 6 metara. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. a pri većim nagibima izrađuju se stepenice. dublji od 1 metar od nivoa staze.5 metara.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju. premošćuju se posebnom konstrukcijom. gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija. po gornjoj površini . u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . PRVA POMOĆ i transport povređenog . opterećenju. zapaljivihi eksplozivnih materija. mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova.mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta.Kad prelaz nije horizontalan. bunari i sl. prostorije za sklanjanje radnika. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. 80 cm. tehnička dokumentacija o merama ZNR. . Najmanja širina prelaza min. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. od izvođača i overena od investitora. hidrocentrala i sl. postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane.nakivaju se poprečne letvice.mere protiv obrušavanja . na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih. Ako se radovo izvode na mestu . umivaonice. parkirališta i dr. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj. zatrpavaju se. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije.prelazom.5 metara. koja se kreću na gradilištu. Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti. Ne primenjujući posebne mere ZNR . a nagib do 20 % . preuzimaju se pre i za vreme . kao što su stare jame. .75 m. moraju imati proračun stabilnosti. uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar. prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. prostorije za odmor i presvlačenje radnika. se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija. Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva. mereno od najviše tačke kolovoza. radionice. trpezarije i dr.dublje od 1 m. Primene eksploziva pri zemljanim radovima. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima. Nagib puteva ne sme biti veći od 40%.) zatim pomoćni objekti. kanali .31 Neravnine i rupe na trasi staze . sanitarni čvorovi i sl. proverava se prisustvo ovih materija. smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta.Ulaz radnika. Širina kolovoza mora biti min. Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća. jame i sl. nadležnog za tu vrstu instalacija. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem. mere za bezbedan rad. elektroenergetske.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. 2. pruga.

čista širina je minimum 60 cm.crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova .visine min. postavlja se puna ograda .iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja.. puna ograda visine min. Utoku izvođenja radova . a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta.na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa. 2 metra. . . mora biti označen i pokriven .Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara. moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom. ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: .vertikalni stubovi. nasipa.u toku iskopa .Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade. Oplata nadvisuje rov za 20 cm. na rastojanju od ivice iskopa min. uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa. objekte i dr.radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice. Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara.za bunar do 2 metra. primeniti dodatne mere zaštite. . moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim. obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima..1 metar. . . . instalacije. u vidu prstena. u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu. PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika. . betonskih ili čeličnih cevi . . PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova. poremećaj ravnoteže. klizavim. Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole. postavljaju se pregrade. Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom. 1 metar. postavlja se čvrsta zaštitna ograda .Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. površinskih voda i sl. . .. koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj. vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa .Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi . visine min. . 1 metar.tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov.u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija. Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm. ozida se ciglom. nepovoljnih atmosferskih prilika. Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena. 90cm. privremene podgrade. radi preduzimanja mera zaštite. a noću osvetljen.Otvor na terenu.kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama.radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra.u gornje slojeve humusa . Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja.za bunare preko 2 metra. sa ivicama od 20 cm. ako nije ograđen zaštitnom ogradom.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra. minimum. strmimi drugim podlogama. ne smeju se nalaziti radnici. obezbeđuje se izlaženje lestvama. Preko dubine od 3 metra. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost.stavlja se čvrsta zaštita. prevrtanja. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm.. - . za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode. . koje se utiskuju.u slučaju podzemnih voda. a duž ivice bunara.Ako ima odstupanja od projekta.radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. . OPLATA se postavlja . predmeti i sl. Iz iskopa dubokih preko 1 metar . na rastojanju min.

radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa. mora biti na očišćenoj. .) uz radno mesto zidara. saobraćajnica. proveriti prisutnost štetnih. vodova i sl. prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) . na kojoj radnik stoji.kod iskopa u neposrednoj blizini objekta . zapaljivih i eksplozivnih gasova.preduzima se sledeće: . . Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1.vitlo za izvlačenje materijala. bez obezbeđenja i oznake.krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom.posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna.kad se radovi izvode u gradskom jezgru . . kanalizacije i tt vodova). preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja . od podloge . Pri podizanju.nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka. i betona . ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa . a odvoz iskopina se vrši stalno. sa obe strane.. radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda.na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama.na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila. Materijal za zidanje (opeka. neravnine.. preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom. delimično zatrpane jame. .silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina. fizičkim preprekama. MINIRANJE u iskopima bunara . malter i dr. blokovi.ručno usipavanje komponenti iz vreća. tt instalacija el.5 kod kratkotrajnih radova. . Pri mašinskom spravljanju maltera. dok je bubanj u pokretu . . postavljaju se prelazne konstrukcije. ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas. .krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min. materijal se obezbeđuje za jedan dan. zabranjeno je: .posle izvršenog miniranja. . Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala. alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja. mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje.zabranjeno je ostavljati rupe. . 2 metra.tako da se spreči obrušavanje. tvrdoj podlozi i složen .paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem. mora biti ravnomerno i stabilno složen. šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom. kofa i sl.33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. . Skladište građevinskog materijala .kad gradilište menja položaj. . primenjuju se mere ZNR: . . pa tek onda nastaviti rad.2metra ili 1. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. koja nisu predviđena za to. - 3. . a na prilazima postaviti znake upozorenja.po završetku radova .na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila. naročito pored pešačkih staza. promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja. . bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika. Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima. moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom.

krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. Za odmorište se izrađuju podesti. Zidanje svodova i lukova . saobraćajnice za vozila i pokretne mašine. 1. primeniti dodatno uzemljenje . . obavezno je primeniti zaštitne sklopke.korito za gašenje kreča . udaljeni od glavnih staza i prolaza. VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra.leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge.34 ubacivanje u otvor predmeta i alata . .75m. šahtovima. Pri izvođenju radova na štemovanju betona. a rastojanje 1 m.stranice lestvi produžavaju se 150 cm. počinje na visini od 2. - . postavlja se pored kreč. . Ako to nije moguće. montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije.a ako je platforma visine 3-5 m. trake. GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI. uzemljene i nulovane. Za zaštitu od udara el.vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm. i sl.između nosača leđobrana. jame.. radi zaštite od prskanja i isparenja. moraju imati bezbedan pristup.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata . Pri radu sa krečom. 10 metara. postavljaju se na bezbednoj udaljenosti. struje. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima.. 16 cm.ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. montaža stepenica i sl. Upotreba penjalica preko 3 metra visine .Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. hidro zahvati.do visine mah. počinje na visini od 2 metra. sa zaštitnim sigurnosnim užetom .radnik koji gasi kreč u koritu .udaljenost prečki od zida je min.može biti maksimalno 10 metara. primenjuju se sledeće mere ZNR: . betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta . za muškarce i 15 kg za žene. pri radu sa mešalicama. Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg. . . koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu. postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm.dužina leđobrana je min. po obimu.mora da ima radni pod.prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm. .stranice lestvi moraju biti na razmaku min. kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm. 45 cm. . . mora imati dugačku dršku. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja. čvrsto vezan za stranice lestvi. Fabrički dimnjaci . i radnik koji vadi kreč iz krečne jame . Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom . a ako je platforma visoka 3..54 m.radi pražnjenja odgrtanja.bez zaštite od pada .alat za gašenje i vađenje kreča . spravljanje maltera .5 metara .na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm. čišćenja i dr. udaranje čvrstim predmetima po mešalici.brane i ostale visoke građevinske objekte. vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica.gradilišne staze i prolazi za radnike . vodovodne kule.Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: . . moraju biti obezbeđeni od pada u jamu. a moraju ispunjavati sledeći uslov: . rad sa kamenom i sl. gde je visina penjanja viša od 3 metra . pomoću sonde. iznad podloge.ž . . podrazumeva i radove na izgradnji silosa . . radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare. oknima i sl.zabranjena je.mesto rada kraj jame .

Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl. metalnih delova i sl.a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu. pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine.povremeni rad radnika .5 metara. . dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu. .u blizini nezaštićenih ivica objekta .izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji.pod opterećenjem možemo zanemariti. osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada. koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi . . - 4. Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: . Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve. izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu. prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom. . Radnim prostorom.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone.na radnim podovima prilaza. . Oplata se ne sme koristiti kao prilaz .c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min. penjalicama sa zaštitnim užetom. a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika.po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu.pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom.radni pod izveden u skladu sa propisima . stepenicama .na mestu izrade visokog objekta .b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu . .35 proizvodni placevi . Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge. koji nisu vezani za radove na visini. Radovi na visini . Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju . ako ima: . 1. eksera. radne i pomoćne prostorije. tehnologiji izvođenja i merama ZNR . moraju biti na bezbednoj udaljenosti. obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta.prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost.delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima. .skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine. zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama. oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: . . .Rad na visini . kosim rampama i sl. . prolaza radnih platformi ili skela . Građa . koje obezbeđuje izvođač radova.) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine.prilaz mestima rada na visini. zbog mogućih povreda radnka. .zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima. ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom. . skele ili oplate. .

.zabranjeno je čupanje armature iz gomile. obezbediti osvetljenost od 250 luksa . Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature.).iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. 6. . pripremi (ispravljanje. moraju se saviti. . pri nanošenju betonske mase. a na stazi za istezanje ne sme biti radnika.električni uređaji za ugrađivanje betona . moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl.kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla.sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom. . radni podovi za ubacivanje mase u oplatu. šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje. ostavlja se zaštitna ograda.staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu. može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima.neutegnutom odećom. ne smeju prolaziti preko glava radnika. . radni podovi za prijem sveže mase. .armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : .prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru. . Slobodni krajevi žice za vezivanje armature .armatura u koturu do prečnika 12mm.sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica.Pri radu sa dizalicom : . moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja. mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem. utovaru . 5. staze za kretanje radnika.36 Oštra sečiva sekira. moraju imati snižen napon do 42 volta. dleta i sl. . . podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. za ravnanje. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta. Radnici na vezivanju tereta .oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se.bez zaštitnih cipela i rukavica.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica.Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: . Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz. Okretni doboš za odvijanje armature . . prenosu. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm. Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima. Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: . Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane. Pri utovaru –istovaru dizalicom . na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama.sa razdrljenom.na ivicama višljim od 1 m. savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente. .kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. testera.

prilaza krovu . fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati. obradi i doradi. dizanju. Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. učvršćivanju. zabranjeno je. prevozu. moraju se postaviti prihvatne mreže. Prilaz površini krova. sa sigurnosnim užetom. na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove. sud za prenos ne sme se pretovariti. Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju. lestve sa leđobranom. 7. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. ne mogu postaviti zaštitne ograde. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). Kod krovnih pokrivača od crepa. dizaličaru znake daje obučeni signalista. Otvori.Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . iznad slobodnih ivica . dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR .37 prihvat sudova sa betonskom masom . svetlarnici i sl. Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. dizanje i način vezivanja elemenata. zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke. postavljanju na objekt . mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. mora imati spoljnje stepenice. pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. kada se betonska masa doprema pumpom za beton. penjalice. vrši se pomoću sigurnosnih konopaca. instalaciju. Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. vezivanju i pripremi za dizanje. Projektom montaže određuju se mesta za istovar. spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. kod prijema betonske mase automešalicom. mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. salonita . . lima i drugih materijala male nosivosti. radnik mora stabilno stajati na podlozi.Ovim dokumentom . 8. nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . . način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. ono ne sme biti upereno u radnike. mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih. pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . radi utvrđivanja nosivosti. koji vise o kuki dizalice. a ako je preglednost loša. ne sme se početi sa istovarom. nije bezbedno učvršćena. istovaru. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta.

Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi. dok se njiše na kuki dizalice. obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama. a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče.da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice. postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima. .nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike.da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima.loženje vatre u objektu je zabranjeno. rušenje i uklanjanje delova i materijala. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen.i mere ZNR. . izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika. moraju biti u skladu sa JUS. ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. Pri utovaru i istovaru. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže. prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. pravac i brzina vetra.da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi. moraju se osigurati od pada. kanalizacione. pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. Montažni element se odvezuje sa dizalice . utvrđene granice zone opasnosti . Mesto montažnih nastavaka .i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj. Susedni zidovi. Priprema. . Montažni elementi . . vozač kamiona ne sme biti u kamionu.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom.38 Dizalica . pomoćne naprave i pribor za dizanje. NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela. Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne.Moraju biti obrađene u projektu montaže. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. 9. Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja. nosivost. Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije. Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije . . PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: . Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: .Za vreme pripreme . . bez njihanja.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom. redosled radova. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu. .da je vezivanje izvršeno ravnomerno . Radnici na visini. .tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja. Za vreme pripremnih radova . započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni. gasne i električne instalacije. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže. postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije .Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje. koji čine celinu sa zidom koji se ruši.se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona. Pre početka rušenja.urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline.se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. kao i za vreme rušenja.

mora imati retrovizore i pregled sa obe strane. Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje. Prolazi za radnike. između drobilice kamena. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. Rušenje . potkopavanjem zabranjeno je. pomoću koga se prenosi vučna sila. vagoneti moraju imati kočnice. sprečava se da prašina dospe u okolinu. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. a radnici se štite respiratorima.. Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća. Radovi na putanji valjka su zabranjeni. mora biti minimum 1 metar. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom. je sa čvrste radne platforme sa ogradom. koriste se posebne kuke. Izvlačenje betonskih stubova . uz projektnu dokumentaciju. Pri rušenju višespratnih objekata . z bog sprečavanja prenošenja požara. mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta. Kotlovi za zagevanje. mora biti tri puta veća od vučne snage mašine. obezbediti dovoljno rastojanje. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine. ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. peskom i sl. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. ima azbesta. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta. Podzemne vode . mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . Jačina na kidanje čeličnog užeta. Zahvatanje vrele asvaltne mase. 11. Rušenje miniranjem .Kad je kolosek na nagibu. izvode se sa skele. Ručni prevoz vagonetima. Posluživanje uređaja.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima. Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas. Za odglavljenje kamena . nosači. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. zagrevanje u otvorenim sudovima. asfaltne mase.izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS. Valjak za hod unazad. može se izvoditi kad se oslobode od materijala. moraju imati poklopce. 10.bez obzira na količinu. a ne sme se gasiti vodom. Demontirane grede.tako da je radna mašina na odstojanju 1.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati.Zabranjeno je . teški i glomazni delovi. na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi. Kod rušenja guranjem. dok je drobilica u radu. odećom i obućom za ovu namenu. katran i sl. vršiti pomoću za to izrađenih sudova. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? .ako se pojave . rampi i čekrka. na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma.5 puta većem od visine objekta.39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. primenjuju se posebne mere zaštite na radu. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. Ako materijal koji se ruši. Butan. Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora.

Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta. . na zamajcu.pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova. mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže. 1 metar duže od radne visine. može se koristiti kao radna platforma.na spoljnim ivicama zamajca.su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta. Pri radovi ma na tekućoj vodi. MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: . koriste se mornarske lestveod užadi i prečki . primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. Za prilaz na radnu platformu. oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata. Prilaz po terenu . koje moraju biti ispitane.radnici koji se nalaze na uređaju . vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. Kada se radovi izvode na vodi. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. koja se utiskuje u zemljište . ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. zabranjen je pristup radnicima neplivačima. propisanim stepenicama. mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom. obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom.uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja . ukazivanje prve pomoći.Može se penjati samo jedan radnik. ne dođe do pomeranja i pada. Spasilac mora biti obučen za spasavanje. Dužina lestvi je min. je postavljena zaštitna ograda. betoniranje i ugrađivanje betona. moraju biti sadržane mere ZNR. Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi. Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila. obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda. Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu . Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi . postavljanje radne cevi u vertikalni položaj. mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika. kao što su radne i noseće skele . a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. a voda je dublja od 1.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. izgradnja stubova kliznom oplatom. dok je teret u vazduhu. ne sme biti klizava od blata i ulja. postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče. . Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta.5 metara. Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta. pomoću radne cevi.pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. spuštanje otvorenih bunara. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć. određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS. . zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. pomoću visećih skela i sl. . Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija .Ova dokumentacija i mere ZNR . mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi. ako su ispunjeni uslovi: . iskop zemljišta. Za vreme magle . postavljanje armature.montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. a donji kraj drži radnik.40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta. Kada se radovi izvode na plovnim putevima. oslonci toranjske i kranske dizalice. Površina ovog uređaja.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe.

mora imati propisane posebne mere ZNR.tehnički opis i prikaz izgradnje kesona. rad i izlazak. u radnoj cevi . .organizacija rada i radnih zadataka . kada se uz upotrebu pumpi . a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi.obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu.spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala.dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta. Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije . u plićim vodama. vrše dva radnika na platformi.redosled i opis demontaže opreme.u toku boravka u cevi.na radni platformi.detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu. za slučaj potrebe hitnog izvlačenja. . . OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. - 12. izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom. iznošenje materijala i alata. kada drugačije ne može da se savlada priliv vode. a gornji kraj je vezan za platformu.tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu.tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu.obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima. . .za vreme rada u cevi. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara . . Pri ulasku i radu radnika . dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru). Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova . POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi..pre ulaska se spuštaju lestve. dizaličar mora biti u kabini. . Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno . a za uređaje 42 volta. radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje. instalacija i uređaji u cev . u kom svaka faza rada. . Proširenje donjeg kraja šipa. Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar. mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja.svakog radnika.za donji kraj sigurnosnog užeta. čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu. a na suvom se iskop vrši ručno. moraju imati snižen napon do 42 volta. Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima. . i da su osigurani od prodora vode. spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode. .pored radnikase spušta i čelično uže dizalice.41 ako se unosi el. pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom . obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi.unošenje. . . Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi. a sredina se vadi mašinski.ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev. . . većim od atmosferskog.u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi. vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu. mere zaštite su: . . da ga u slučaju potrebe izvuku. obavezna je upotreba šlema. od prevrtanja i sl. iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala .radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta . voda može iscrpeti iz bunara.ulazak. sa bilansom težina. .

2 metra. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon. brodarski radnici. skloni gojaznosti i piću. upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore. . moraju imati veštačko osvetljenje.a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina.na otvoru kesona na plafonu. koji mora obezbediti min. a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha . oboljenje organa krvotoka i disanja.vazdušna kupola(deo radne kupole). MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: . Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta .kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar. . odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je. Upotreba kesona preko 30 metara dubine. Keson. mora imati ručnu baterijsku lampu. vertikalni cevni prolaz. Visina od donje ivice do tavanice kesona . pod povećanim pritiskom. osvetljenost mora biti 120luksa. MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: .kada je nadpritisak u kesonu . .vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) . kao rezervni mora postojati dizel kompresor. Svaki radnik u sistemu . vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0. mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara . nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom. mogu obavljati radnici do 45 godine starosti . ako su zdravstveno sposobni. . U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka. vazdušna komora i pretkomora. radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta.. iznad1 bara.i nepropusan je za vazduh i vodu.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta. .Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova. obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista. a ostali uređaji sa naponom do 42 volta.kesonska komora.sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad.U kesonu i vazdušnoj komori. mehaničara.cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona. . obezbediti rezervni način komunikacije. Radnici koji imaju gnojni katar u nosu.Za slučaj kvara tel. moraju postojati klapne .1 bara nadpritiska..42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima. tesara. Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. vreme zadržavanja radnika . a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa. Keso ima ugrađen sistem za provetravanje. linije . Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c . dežurnih električara. 30 m 3 čistog vazduha po radniku. obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha. instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi.(keson). vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta. Sa spoljnje strane kesona . oštećenu bubnu opnu.ne smeju raditi u kesonima. ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku. mora biti min 2.kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara. zapaljenje srednjeg uha.nadzor nad radom radnika. - .

dužina nezaštićenog dela . Podzemna voda koja pritiče u tunel . .tehnički opis faza građenja i teh. Podzemnu vodu koja pritiče. cevovoda. mere.Električna rasveta u tunelu. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima .5 metara na delu tunela gde su završeni radovi. Za upotrebu eksploziva u tunelu.Električni vodovi. mora se odvoditi iz tunela. jarkova . trećeg 2/3.opis organizacije radova. vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta .6 metara u visinu i0.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta. izvodi se za slučaj nestanka el. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode. tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja. duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na. Kad se u tunelu pojavljuje voda.propisima u rudarstvu. ne sme biti veća od kraka iskopane mašine. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom. kao što su tuneli.6 metara u širinu. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori. . 1. ne treba zaptivati . Pre polaska na rad.2. galvanskim odvajanjem i dr. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade. O ispitivanju se sačinjava zapisnik. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr.opis redosleda radova i radnih operacija. . . Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru. konzumirati alkohol.43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara. Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja. opis radnih operacija. mora biti min. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor. koju obezbeđuje izvođač radova. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva.Zabranjeno je pušenje. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. pumpi. Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan.Za vreme nepogoda. Čist otvor prolaza za radnike .podgrada sa oplatom .3. Za pritiske preko 1. . struje. zidove i saobraćajnice u tunelu. Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu.opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova. Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom.nego odvesti kanalima i cevima iz tunela. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha. - 13. Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja. za svakih 0. Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama. a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika. U području čela iskopa i u zoni min.pomoću kanala.1 bara nadpritiska. radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. . Zaštita od obrušavanja .9 bara. miniranje sa električnim palenjem se ne vrši. el. kolektori. 15 metara od čela iskopa. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . tako da ne potkopava podgradu. Projekat o građenju tunela mora da sadrži: . izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR .5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi.

15. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju. . udaljenost od ivice kosine. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje. krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. . mora biti osiguran. da se ne stvaraju opasnosti po radnike. mora biti oslobođen od nadzemnih. Uređaj. Čišćenje .način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim.. . rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. valjci. o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima. u njima se ne smeju prevoziti radnici. . podzemnih i prizemnih smetnji. ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi . . . damperi i sl. . ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije. kojim će se propisati: brzina vožnje. radnih platformi. svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom. izvođač radova mora obezbediti: . dovoljnu čvrstoću kolovoza. popravke i sl. . Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila . skela. utovarivači. Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. .44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima . skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe. izrada prilaza. propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova. . buldožeri.kontrolu posle izvršenog otpucavanja.postupak posle otpucavanja sa merama ZNR. istovar. Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu . za upozorenje radnika.bušenje rupa. zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. pad ili uspon podloge i druge mere ZNR. nagib. Preko kabine radnih mašina . iskopa i sl. mora da obezbeđuje.ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava. Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije.pristupni put do mesta rada uređaja.radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla. obezbeđuju se zaštitni zidovi . . . gabarita puta.mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad .punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije. .aktiviranje eksplozivnog punjenja .manevarski prostor za mehanizaciju . upotreba opreme. i sl.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri. zaštitne platforme. delovi moraju biti lako zamenljivi. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti .pripreme za bušenje rupa. nadstrešnice . 14. premeštanje i sl. mora biti izveden na osnovu posebnog projekta.obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa.način transporta kroz gradilište. odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju. .

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

sa jednog mesta. prolaza za radnike i sl.Uzdužni nagib do 20 %. sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima. Rukovanje ULT-om i damperom . razmak. razvodna tabla. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el. stub.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima. postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. ak ojza to postoji potreba. elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora. uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice. Kvačila za spajanje vagoneta . napr. signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . mora biti čvrst branik(od pragova i sl. smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina. 20. samo ako su kolosek. struje. koji ima montažnu zadnju ploču. koja pokrivaju prednju stranu. profil šina i sl. Okretnice za vagonete. prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. koje se zaključava.5-1. Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati. mora imati bravu ili kućište .Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. moraju imati ispravne kočnice. a spreda vrata. moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja. može biti povereno radnicima. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača.Na krajevima koloseka. gradilišnih saobraćajnica. Električna instalacija na gradilištu . Ako je stub metalni.) Vagoneti sa preklopnom korpom.8 metara od poda.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. Zaštitne mere od opasnog dejstva el. zabranjena je. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman. moraju imati osigurač. metalnih i nemetalnih sirovina. . mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. Priključivanje el. komandni pult. Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. održavati i uklanjati samo stručni radnici. utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja. koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. temperature okoline. materijala na gradilištu. instalacije na gradilištu. Kolosek za šinska vozila . za prevoz materijala. Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%.Dimenzije pragova. struje . za prevoženje građ. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja. tako da sredina kutije bude na 1. obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . Uređaj za rastavljanje napajanja . ne sme biti manje od 10 m. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode. Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač.Vožnja radnika u vagonetima. moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje. Prevoženje . alata.48 19.

ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje. a prolazi i prilazi sa 80 luksa.objekt nema veštačko grejanje. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata . svaki gas ima zasebnu prostoriju.kao opasne materije . motorima.spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. kao i hodanje sa uključenim uređajem. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil. Privremene el.nagrizajućih materija i sl.5 metara od poda .metalni delovi objekta povezani na uzemljivač. Kabel prenosnog alata . ako se ovo ne može obezbediti. koji se obezbeđuju zaključavanjem.3. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima . osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom.Uključivanje. motorom je zabranjeno . ako je klase II i III.transportne trake i sl. prašine. može biti manja od 2. alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem. Prenosni ručni el. nema prozore . o čemu se vodi propisana evidencija.2metra a površina poda u skladu sa brojem boca.na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. .isključivanje ručnog alata.6 metara iznad kolskih prolaza. Mesta rada noću. U uslovima velike provodljivosti poda i vlage . dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama.Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. visina iznad radnog mesta . istovarati . Dodavanje alata sa uključenim el. gde može doći do povrede radnika. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR . Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. Nastavljanje provodnika. . . a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida. 21.2. . podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima. poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata.zaštićen od atmosferskih uticaja. kranove. sa odeljcima za pune i prazne boce. imaju zaštitu na el. . mašine i uređaji . alat može se koristiti na otvorenom .vrata na objektu moraju biti zaključana. Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika. tako da visina bude: . vrši se samo kad je prekidač isključen.eksplozivnih. . skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije. . . TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik. instalacije na gradilištu . i zapaljivih materija. vlage. na otvorenom prostoru.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: .5 metara iznad radnih mesta.krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala. Električne instalacije i uređaji. Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. mora se sniziti napon na 42 volta. armaturom. postavljaju se za dizalice. delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode.eksplozivnoj izvedbi. samo preko produžnih i razvodnih kutija. mogu se prevoziti .49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje. disu gas i sl. uređaje. električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv. liftove. . . Visina prostorije za smeštaj boca je min 2.ako postoji el. . Na visini od 2.5 metara iznad pešačkih prolaza. Građevinska oprema.5 m. mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti . moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa. U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih .izdvojen. koja se otvaraju u polje. Izuzetno.

pokriva se daskama i sl. sadrži: . datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa . . kada se u prostorijama.ime. usklađenim sa navedenim propisima. čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva. i ne preduzmu mere ZNR. izvođača. Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima. 10 metara od otvorenog plamena.kao i druga sredstva koja troše kiseonik.rukovodioca radova. dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . . mora se obezbediti . posle smene .zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta. .Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova. Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja . . otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: . Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje. gde je i kad i pod kojim brojem registrovan. kojom izveštava nadležnu inspekciju rada.naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova. Eksplozivi i eksplozivna sredstva .Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama . skelama i drugim mestima . Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka.50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči. koja nisu namenjena za to. Zabranjeno je ostavljanje boca. saobraćajnica i prolaza. adresu . Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. stepeništima.provetravanjem prostorije.naziv i sedište naručioca radova. po prolazima . . Unošenje masnih materija . rukavicama. .sa stabilnim stalcima.prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. telefona radne jedinice. . pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena.naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt.Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se.sa istim gasom.Ako odeljak nema krov. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha. jamama. VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA . ime. broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. zadnju poštu i br. sa šifrom osnovne delatnosti .naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode.zabranom ulaska radnika . alatom i opremom-zabranjeno je. . 22. kao i rukovanje sa zamašćenim rukama .naziv.Po završetku rada. Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove . oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' .naziv i sedište izvođača radova sa adresom. prezime i stručnu spremu odgovornog lica. Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja .u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja . sa posebnim odeljcima za svaki gas. boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom.datum ugovorenog početka i završetka radova. . prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta. koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi. ako postoji.

9) P I T A NJ A 1. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. Mere zaštite na mašinama . prese. sušare. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16. bačve i rezervoari. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. gotovih uljanih boja i lakova? 13. Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23. proizvodnja superfosfata. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE .51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. prese. Mere zaštite pri proizvodnji cementa..)? 6. autoklavi . Mere zaštite na mašinama .transportni uređaji. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. bačve i rezervoari. cevi vodovi)? 2. Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. kompresori. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti. List FNRJ'' br. firnajsa. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18. kompresori. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. silosi za suve i čvrste materije.transportni uređaji. gipsa i kreča? 10. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20. Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena .? 3. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1. glicerina i kozmetičkih sredstava? 14.

sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska. valjci.stalno održavani u čistom i suvom stanju. kojim se sprečava opasno povećanje pritiska. Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove. koristi se glicerin + voda. .snabdeveni poklopcima .Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja. Svaka centrifuga mora imati kočnicu . kao što su puževi.Najviši dozvoljeni pritisak . . moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima.najveći tovar (kg ili m3) . moraju biti: . a ako radi više od 12 sati dnevno. . ventil sigurnosti. odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu. sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara. .52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac. . rešetkama. Bajonetni zatvarači autoklava . dok poklopac nije zatvoren. tako da opasna mesta. ne smeju se nalaziti mostići za prelaz.autoklavi. mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju. moraju biti . Masa koja se obrađuje .Manometri . otvori za punjenje i pražnjenje. Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje . . BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama. mora biti zatvoren.ne mogu rukom da se dohvate.snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno.dozvoljen broj obrtaja .Zabranjeno je naglo kočenje. ne smeju se podmazivati mineralnim . Na svakom kompresoru . mora imati manometar u ispravnom stanju. mešači za vreme rada . Svaki sud pod pritiskom . nesagorivog materijala. Ako u presu . moraju u pogledu materijala. poklopcima i sl. Kompresori za kiseonik i azot dioksid . mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja.čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. odnosno vadi prerađeni materijal.godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama. emajl i uljane boje. moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni. onda i dva puta godišnje.široki najmanje 45 cm. životinjskim i biljnim uljima. ako su na otvorenom prostoru . mora postojati ispravan manometar . načina gradnje proizvodnje i opreme . mora biti označen na manometru. koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak. odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . za vreme rada dođe materijal. Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju.građeni od metala i dr. AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom. sa prekidačem . Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge.

dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi.snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama. Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično. a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda. moraju biti postavljeni tako na autoklavu. tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije . Sudovi pod pritiskom. a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti. radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala . moraju biti. Dizalice . osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz. transportni puževi i sl. . kada je uređaj isključen. . u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica. sušare. silosi za suve i čvrste materije. Manometri i sigurnosni ventili . i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt. koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska.vrši se svakih 6 meseci . odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak. .smešteni pod zemljom. Cevovod. CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali . .postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah. Teretnim dizalicama . mogu se vršiti . mogu biti: . se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak. postaviti natpise o sadržini i merama zaštite. slavine . moraju biti osigurani . zatvarač sa zavrtnjevima se otvara.moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. Pregledi i popravke .tečnosti. ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska. moraju biti postavljeni . tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti.postavljeni tako da su pristupačni. Aparati za vakum . da sadržaj ne ometa njihov rad. . ne smeju se prevoziti ljudi. Dok je autoklav u radu . Periodični pregled i ispitivanje . 2. tako da se postepeno otvara. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni. i sl.učvršćeni na oslonce . pored ventila sigurnosti. moraju biti u ispravnom stanju. Radovi na opravkama i sl. zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima. ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju . očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. vitla.Svake treće godine. moraju biti: . za vreme opravke .Ako su gasovi i pare štetni i opasni. sa ispituje unutrašnjost suda. Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . čekrci. Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta . Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . mali bageri .Ovaj interval se može i smanjiti. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija.evidentiraju se u knjigu dizalice.53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri .premazani odgovarajućom bojom i označeni. da se cevovod može širiti i skupljati. dizalice.? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) . Po završenom procesu . Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska.

koriste se silosi . Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv. parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU . moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti.Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti.Pre punjenja praznih sudova.Pri otvaranju čepova na bačvama . ne smeju se zadržavati u sušnici . gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir.drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. Lica koja opslužuju sušnicu . snabdeveni stepenicama i platformama . koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu. prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. kao i potrebni termometri . moraju se pre ispuštanja u atmosferu . moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje. moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. 3. . ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. za lak pristup. ali da ne može propasti radnik..Ako su pare i gasovi .Ne smeju se slagati jedni na druge. onda ceo sistem mora biti zatvoren .radnik koji ulazi u silos . koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . iz kojih se materijal uzima sa donje strane. Ako je neophodno da radnici uđu u silos .Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih. radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice. mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama. moraju imati cev za punjenje . za radove na visini. moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. pregledati ih da u njima nema vode. Ćupovi i baloni za kiseline . i nepropusnim za vazduh. u rasutom stanju . Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza. moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . . kojima se može prići svakoj strani silosa.nesagorivim materijalom. a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi . vakummetri. u kojoj se suši lakozapaljiv materijal . da se izjednači pritisak. učiniti neškodljivima. Burad za skladištenje kiselina. Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije.ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa. Otvoreni silosi sa košom. kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe. - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. Rezervoari za opasne tečnosti . a ako su od stakla . Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje. ugrađenu na vrhu . Na ovakvim sušnicama . Generatori toplote. a naročito kada se suši. a cev za pražnjenje na 15 cm od dna.Čep se otvara oprezno . moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: .54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. sa gornje strane. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara. uz primenu posebnih mera ZNR. moraju se primeniti mere ZNR . štetni. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. radi izvlačenja u slučaju potrebe. moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . i sl. koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju.strujanjem toplog vazduha .

preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. ugljena prašina). obrada kamena. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu. jetkih i nagrizajućih materija .Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava. gde je koncentracija kiseonika ispod 16%.Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom . . moraju biti hermetički prijanjati za lice. i dobra lokalna i opšta ventilacija. koja je grublja .naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom . kože sa providnim staklima debljine do 3 mm. vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. pomoću detektora. moraju se koristiti zaštitne rukavice . otporne na te materije.naočari sa ramom-kutijom . cijanidi. moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa. . koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom).sa otvorima za ventilaciju. sa bezbojnim staklom debljine 2. Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi. bromati. U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima . moraju se kontrolisati na nepropusnost. TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi .van objekta na bezbednu udaljenost.naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike.naočari protiv otrovne prašine. sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) . azbesta. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole. plastike . soli barijuma. ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama .55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . a sastoje so od gumenog okvira . crvena boja za-ugljenmonoksid. moraju se koristiti gumene rukavice. koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. kiselina i lužine. i za zaštitu od svetlosnog zračenja . Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom. koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%.Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. cinkoksid. para i gasova. arsen. debljeg platna. . koriste se i azbestne rukavice. mangan. Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima . m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom. mora postojati ručna i svetlosna signalizacija. trinitrotoluol. zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja.Pri radu u finoj i štetnoj prašini . . olovo. RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine. koriste se različiti filteri. štetne prašine. od metala . Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima .U zavisnosti od veličine čestica prašine. Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare .izrađene od debele kože . radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: .5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm. živa i njena jedinjenja.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. od vrućih materija.Pri pojavi štetnog gasa.

etar i sl.uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme.užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana. mora se isključiti dovod struje do grejača. osim na kratko radi intervencije .i ventil za automatsko zatvaranje gasa.Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti .moraju biti snabdeveni . Cevovod koji dovodi lož ulje. koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki. koje se prospu po podu .U peći i ložišta. Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja . sušenje i pečenje. lužine. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom . koji su sadržavali: . O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita . Prilikom sečenja plamenom. niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom.benzin. gumene rukavice i gas maske. oko peći za žarenje . petrolej . radnicima kod piritnih peći i turmova. ne sme se ručno sipati gorivo.Zidovi . Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija.tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje. Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja. vrata i prozori . Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam . Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje. prašine i gasova. Radi razblaživanja. moraju biti od jakog olovnog lima. uljani lakovi. . lakove. Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom.materije koje nisu isparljive.Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. moraju biti od nezapaljivog materijala. metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama . te moraju imati zaštitna odela. moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom.asfalt. mora biti prostrana . tečnosti do ložišta peći. mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.Pre paljenja peći na lož ulje i gasove. reznim pločama. Cevovod za peći .materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina . dizel gorivo. Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje . ako je temperatura iznad 500celzijusa.proizvodnja superfosfata. benzol . sa krovom bez tavanice. ne smeju se raspoređivati na takve poslove.Prostorija za orošavanje. u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. naročito se ne sme sipati benzin. moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje. boje sa organiskim rastvaračem . 4. ložište se pre upotrebe provetrava . u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju..petrolej. promaje ili da opadne pritisak u cevi. alkohol . koji je sa spolja obložen i ojačan. dva puta višlja od piritne peći. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . ne sme se sipati voda u kiselinu. sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote. pod . .u slučaju gašenja plamena. zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova. mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva .Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike. ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima.56 Nagrizajuće kiseline . Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći .lakozapaljive tečnosti. Pre ulaska radnika u komore .Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni. Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja . karbolno ulje i sl. koje se zagrevaju gasom. već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča. katran. .aceton . 5. dizel gorivo i sl.

moraju biti od keramike .Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. 6. moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra.57 gumiranim odelima.Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat. Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. moraju imati gumirano zaštitno odelo. . PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra . Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) . . iznad bazena. Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat . rastvorljiv u vodi. respiratore i gumene čizme . mora se odmah popraviti .moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina. a mesto isprati vodom. može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli . Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina. mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. u kojima kaplje rastvor lužine .visine najmanje 25 metara. kožnim rukavicama i gumenim čizmama . gas maskama sa odgovarajućim cedilom. Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona. Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova. mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. Uprostoriji gde je smešten reaktor . te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. respiratore protiv prašine. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina. rukavice i radnu odeću i obuću.kace za kristalizaciju plavog kamena . Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. gumene rukavice. pri čemu nastaje super fosfat. za zaštitu od sumporne kiseline. Radnici u ovom pogonu . 7. Bazeni. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) .Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu. koji je veoma otrovan i teži je od vazduha. gumiranim čizmama. gumiranim rukavicama . mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. kao i azbestnim rukavicama i keceljama. prave se mostovi za prelaz.Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama. a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama. gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor. mora postojati dimnjak .a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata. Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline . Samo ako to potrebe nalažu.Na mestima i uređajima .

gumirane kecelje. koji se potom melje. Mere zaštite pri proizvodnji cementa . da se spreči stvaranje eksplozivne smeše. . naročito kad je pod pritiskom. ferosilicijuma i ferohroma . Punjenje koševa i silosa. za kalcijum karbid u prahu. ista se mora oprezno i postepeno otvarati.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . mora biti mehanizovan.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena.Otvoreni deo električne peći . Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće. Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. mora biti mehanizovano. gumenih rukavica. ne sme se puštati u okolni prostor. ciklona i sl. a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane.u prisustvu neutralnog gasa. postaviti štitove.poklopac od lakog materijala. već se moraju taložiti pomoću filtera .Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča . radi dobijanja živog kreča (CaO). radi dobijanja klinkera . Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine. 9. mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi. radnici moraju imati respiratore. Prašina od uglja i cementa . U silose i prostorije gde ima cijanamida . moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije. mora biti mehanizovano i proces hermetizovan. mora se odvijati u zatvorenom mlinu . da se preči zračenje u radni prostor. moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. koji se melje u prah i dobija se cement. moraju imati odušak. Ove peći moraju biti termički izolovane . Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . Radnicima koji rade kod peći . radi odvođenja toplote iz radnog prostora. Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina.azota . KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo .ekrane za zaštitu od zračenja toplote. mora biti zaklonjen štitom od lonaca. uz dodavanje azota. da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena.58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . Prenos materijala od peći do drobilice . zabranjena je upotreba alata koji varniči. gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži. takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama. na istoj temperaturi. Ubacivanje sirovina u električne peći . koje se više ne koristi. koji se prži sa koksom na 20000C. radnici moraju nositi respiratore. Uovim odeljenjima. U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . Usijana masa cijanamida. na temperaturi od 1500 stepeni. i dobija se kalcijum karbid(CaC2).Za rad uz ove peći . mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija . a gde to nije moguće . da se spreči stvaranje acetilena. Mlevenje kalcijum karbida . moraju biti obezbeđena sredstva LZS. da se spreči širenje prašine. moraju se uređaji hermetizovati . u mlinovima i sejalicama. bazira se na prženju krečnjaka. radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura.Radicima koji pakuju cement . U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline. koja se razvija iz vertikalnih peći. obzirom da rade sa vrućim materijalom . 8.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice.

Za proizvodnju mineralnih boja . koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS.radnici pored zaštitne odeće i obuće . krečnjaka (CaCO3). sirovina za proizvodnju i sl. Podovi i zidovi radnih prostorija. U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara. Priprema i prerada (usitnjavanje . pri čemu se dobija živi kreč (CaO). mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. parafinom. sa kojima gradi eksplozivne smeše. PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . jer se radi o oksidacionom sredstvu. za zaštitu od oštrih ivica . pa mu se dodaju ostale primese. Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti . moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine .Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti. vrši se čišćenje pogona. Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja .da se ne zagađuje okolina. prosejava i pakuje gips . uređaja mašina i sl. ZnO. u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene. Kalijum hlorat .59 radna obuća i odeća i respiratori. se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače. stakleni prah i želatin. bez organskih primesa. moraju imati zaštitne maske ili respiratore . Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju.Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara . da se mogu svakodnevno preti i čistiti.Ventili za ovaj uređaj moraju biti min. da se spreči uzvitlavanje po vazduhu.Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji. odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora.Čist proizvod je olovno belilo.Otpaci od olova. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte. ojačane kožne rukavice . moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . Pri izradi glava šibice. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje.U prostorijama za rad i magacinu. 10. koristi se i cink . 20 metara udaljeni od skladišta. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija.sumpor i ostala jedinjenja. Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja. moraju imati hvatače prašine i taložnike . kamena. pesak i sl. zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. .Pri ručnom utovaru . Prostor oko peći .želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. vazelinom. kao oksidans . Prostorije u kojima se melje. i ostalim zapaljivim materijama. Najmanje jednom nedeljno . kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala . Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . moraju imati i zaštitne kapuljače. Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja. Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa. koja se moraju taložiti i neutralisati. koja je otrovna.Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala. Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa. 11. Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. da se spreči nastajanje olovne prašine . sumpora ili njegovih jedinjenja.

Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi . pužni prenosi. može dovesti do požara. Magacini lanenog ulja . Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu.60 Delovi mašina. Radne prostorije . moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. zaštitne rukavice .Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti. Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora. gotovih boja i lakova . da ne dođe do trenja i požara.neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna. vrši se isključivo pomoću vodene pare. moraju se primeniti zaštitne kecelje. Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom. moraju se podmazivati . zbog mogućeg klizanja. tople vode ili indirektno el. . Radi zaštite radnika u proizvodnji . gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . . kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose. Opasnosti za radnike predstavlja. vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara. nakon ekstrakcije glicerina. zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna .od prskanja kapljica. pod mora biti što češće pran. radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda . zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena. 14. te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . kecelje i štitnik za lice i oči.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: .Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova. paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči.dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja. izaziva opekotine po koži. gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova. firnisa . očima). koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. u većoj masi materijala. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima . putem. te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . moraju se smestiti u posebne prostorije. moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. a potom dodatnim spaljivanjem gasova. 12.Grejanje ovih prostorija . glicerina i kozmetičkih sredstava.Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača .? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. Veliki broj boja i lakova su monomeri . drugi naziv je ''firnis''.razvija se egzoterman proces.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja. moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. koji su obično organski peroksidi. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama . zaštitna odeća i obuća i zaštita lica . što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi. 13. koji se izbacuje u atmosferu. Pri izradi nitroceluloznih lakova . zaštitne rukavice. pomoću vizira. pročišćava vazduh . takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje.Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. koji ako je nekontrolisan . transportne trake.

ako nisu ukopani u zemlju . Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja .61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima . mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom. . u odeljenju destilacije . melase iz repe i sl.re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. maziva i bitumen . zbog velikih količina ugljen dioksida . potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti. mora postojati vatrogasna jedinica. petroleum. Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija. kao i ostale zapaljive tečnosti. izomerizaciji i sl. zaštitu lica i očiju. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira. polimerizaciji . U velikim pogonima špiritana. Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi. nastaje alkoholno vrenje. Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika. koji se neutrališu. reformingu. pšenice. onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv). Svi nadzemni rezervoari . te postavljanje automatske dojave i gašenja požara. Nepoželjna emisija opasnih supstanci .U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. nakon čega dodavanjem kvasca .zbogsamopaljenja. tretiranje frakcija i blending.5 m. uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom. pristupa se destilaciji alkohola. Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte . moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. kukuruza .skrob prelazi u šećer . nikako komprimovani vazduh. koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka.Po potrebi . koji čine tehnološke procese: separacija.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. 16. Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija. najmanje 100 metara.Hidrolizom . Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću. Svi cevni vodovi . mora takođe postojati veštačka ventilacija. . 15. dizel ulje-gorivo.Frakcije se podvrgavaju krekovanju.Ako se koriste gasovi pod pritiskom.Po završenom procesu vrenja . pumpe moraju biti u protiv.seme se suši u sušarama. odnosno moraju imati hlađenje vodom.Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. benzina ili benzola. frakciona destilacija.eksplozivnoj izvedbi.U prostorijama gde ima puno para špiritusa . U krugu rafinerije. moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka . parafina i aromatičnih ugljovodonika. zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) . Sledeća faza je ljuštenje semena. manometri. moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja.alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80). moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću . Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima . olefina.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. 2. što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima . pri čemu ostaju rafinerijski gasovi.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . da se vlažnost zrna smanji ispod 14%. Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte. radi odvođenja nastalog sumpordioksida. što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija. uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju. obuću. odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri.

Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija. a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore. palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči.zbog nepažnje ili slučajno. sprečen zaštitnim ogradama . gumirana odela. Rezervoari sa etil etrima.Radi sigurnog praćenja procesa . počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina . nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera. Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . Svi kanali . a cevovod mora biti nepropusan.Radnici u tom delu proizvodnje. postavljene rešetke. što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije. a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno. nastaj eetil. moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . moraju bitiograđeni ogradama . moraju biti osigurani od pada radnika u otvore . da se spreči pad radnika u opasnu zonu. na uređajima za proizvodnju. paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza. a sa spoljnje strane . preostala masa se kuva i dobija se želatin. da se spreči uključenje .62 17. manometri i pokazivač nivoa . U toku rada ekstraktora . moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika. a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre. moraju biti ispravni termometri . nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina. koja se lageruje u velikim naslagama. zatim se pere uz upotrebu velike količine vode.Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom. jame šahtovi u sistemu za pranje repe . pare. moraju imati sve potrebne merne instrumente.Kanali za smeštaj i plavljenje repe . gumene rukavice i po potrebi respiratore. moraju biti vidljivo označeni . pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje. gumene rukavice . za gašenje vodom. šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima. takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela .Pri ovoj proizvodnji. dovoljan broj hidranata. Sledeća faza je pranje sirovine . Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe . ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka .gumene čizme. U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase .Transportne trake i kanali takođe. a cevovod se mora kontrolisati. 19.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda . moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata.Rezervoari za smeštaj etil alkohola .U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje.etar. akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza.Finalni proizvod. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? . pri čemu bi došlo do varničenja. 18. u bazenima za kvašenje. 20. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice. Nakon ekstrakcije masti . opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode. moraju imati gumene čizme . a pristup radnika do vrelih delova. zabranjeno je pušenje . zbog dezinfekcije i pranja.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje. gde se pretvara u rezance. da se može prati. Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom .od prljavštine i kreča. na temperaturi od 140 stepeni celzijusa.

te da se proces što više hermetizuje. Sušare za nitrojedinjenja . mora postojati automatska dojava i gašenje požara. čini sumporna i azotna kiselina. ksilen.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. i fenoli. Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. a za zaštitu od vrele vode i sl. 50 metara. da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode . koja je zapaljiva i eksplozivna. PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka . ako proces postane isuviše egzoterman . radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. viljuškari i dizalice . Kod ručne manipulacije drvenom građom . tečnu fazu .Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. zaštitne kecelje . Kod proizvodnje-suve destilacije drveta . transportne trake. koji nastaju u procesu proizvodnje. toluen. Mašine za zarezivanje pragova . a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta. Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta.63 O: Pri proizvodnji tanina . te otvore za prinudno ispuštanje smeše.moraju biti zaštićene. ugljen –monoksid . da se dobije piljevina . te može doći do eksplozije. koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . Opasnosti po radnike . Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči. moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju. te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. moraju biti udaljena min. a u slučaju pojave štetnih gasova. izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor.Smešu za nitrisanje . kožne kecelje i kožne rukavice.Kazani za impregnaciju . Sušare i uređaji za sušenje celuloze . rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. Radnicima kod rada na retortama. Magacini drvne celuloze i pamuka . 21. u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje. štitnik za lice. za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline. benzen . odgovarajuće maske. manometre. Opasnosti po radnike . krezol. prva faza je usitnjavanje drveta . terpeni. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu. moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline . moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova . Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. . pare i dejstva lužine. moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam. U ovim magacinima. i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. Uređaji za nitrisanje . koju čini sirćetna kiselina . moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. ugljen – dioksid.

proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom. i glodalica. odnosno 4000 kg.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. U odeljenju vulkanizacije . napravljena od nitroceluloze i kamfora.Magacinski prostor i proizvodne prostorije . mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom. nogom. moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara. koje rade pod pritiskom vodene pare. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi. da bi se dobio tečni vazduh. dobijenih ovim postupkom. pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha.Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda .. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida . Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa . moraju biti prostrana i dobro ventilisana. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom.Otpaci i sitni komadi . gde se stvara prašina. glavom ili delom tela.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju. guma. Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca .Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se. da ruke ne dođu u opasnu zonu. hod unazad. celuloida u drugim oblicima. Cevovod za različite vrste gasova. pri lepljenju i rastvaranju. a dve glavne komponente su mu nopren i butadien. a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova . da se mogu uključiti rukom.Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji . sa lakom krovnom konstrukcijom. prese za vulkanizaciju . Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica.Pri procesu prosejavanja gume .Pre komprimovanja. tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom . ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala . moraju postojati zaštitne naprave . od drvenih greda debljine preko12 cm. dobija hemijsko-tehnološkim postupcima. 24. 23. bez upotrebe prirodnog kaučuka. zabranjeno je. iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije. bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem. te je potreban veći broj izmena vazduha. mesto obrade mora biti hlađeno vodom.može biti samo uz pomoć tople vode. Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . vazduh prolazi kroz prečistače . ili od drugog materijala .Na valjcima se mora raditi oprezno.Ne rastvara se u vodi.Pristup besposlenim licima.Guma se u novije vreme .Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola. bušilica. koje će sprečiti pristup u opasnu zonu. mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. .Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom. čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. radi odvajanja vodene pare . U jednom skladištu . Mlinovi za usitnjavanje stare gume .64 22. koji se lako pere od nataložene prašine. moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom. moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu. moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara. azot i ostali gasovi.

pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN. materije u drvetu. korišćenjem rastvarača. zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl. zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre. mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.Predstavlja veoma snažan otrov. N a generatoru acetilena .5 bara . koji nerastvaraju celulozu.. i moraju imati ventile sigurnosti.5-80% . Radni valjci kalendera za glačanje. Kao rastvarači koriste se NaOH. Cilindri za sušenje pod pritiskom pare.. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja . drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak. podležu propisima za sudove pod pritiskom. STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. . te je otrovan gas. Nepovoljni porast pritiska u generatoru. satiniranje i prevlačenje hartije . jer na pritisku iznad 1. moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu. maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta . Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti. moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža. a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0. kao i upotreba alata koji varniči. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja . moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi. Prostorije sa razvijačem acetilena .Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika . U proizvodnim pogonima. smolu i dr.daje cijanovodoničnu kiselinu. Na2SO4 i Ca(HSO3)2. sve el.Mašine za sečenje hartije . Poprečni i uzdužni rezači hartije .1 mg/m3. Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . izuzetak su ručne mašine za sečenje. Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje . a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. koriste se oksidaciona sredstva. mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida. korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT. instalacije i uređaji .Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta. a ovi uređaji moraju biti hermetizovani. Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom. te boce i delovi opreme. 25.Čist acetilen se ne može komprimovati . tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta.Radnici za slučaj opasnosti. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat . 26.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom.spontano eksplodira. a proces hermetizovati.. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje .Kao sredstvo za izbeljenje. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu. moraju imati dobru ventilaciju. ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN. najveća dopuštena težina šarže.Rastvoren u vodi . koristi se hlordioksid. već lignin . moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora. koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena). podležu periodičnom pregledu i ispitivanju. pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl.65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom.Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. moraju imati ispravne vođice.

66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika . Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. sa min. Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika. vrši se u posebnim prostorijama – radionicama. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata.vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana. Manje opravke . moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika. odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika.stavljanje i skidanje guma.55/65) P I T A NJ A 1. . Na posudama u koje se pakuje HCN . pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min.40% u smeši sa vazduhom. u granici od 6. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. ispitivanje kočnica. pranje vozila. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom . U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika. moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline.stavljanje i skidanje guma. moraju se držati u odvojenim prostorijama. kretanje vozila u krugu preduzeća. mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. 25 izmena vazduha na sat. respiratori sa odgovarajućim cedilom. . moraju se preduzeti sledeće mere: . kretanje vozila u krugu preduzeća. kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima. 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga. . rad sa akumulatorskim baterijama)? 2. U stovarištu sirovina . a za rad sa praskavim materijalima. mora biti u posebnom objektu . List SFRJ'' br. rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom.mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije .mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline. Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina. Proizvodni pogon cijanovodonika . MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje . 200 metara i min. ispitivanje kočnica. se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika.u prostoriji za cijanova jedinjenja . taložnicima sa oduškom za gasove. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja . mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. . pranje vozila.

može se vršiti na otvorenom prostoru.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke.Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila. može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen. dovoljno udaljenom od el. instalacije na vozilu zaštitćene od vode. zaštitnu kecelju i sl. moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita. postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju.baterijama. dok se radi podešavanje kočnica. Za vreme ručnog pranja vozila .Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas. mora se kiselina . Alektrične instalacije i uređaji . ispustiti vazduh. Brzina na probnim pistama .Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica .Pre skidanja guma iz unutrašnje gume.Ako se vrše radovi. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom.rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2. a el. u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu.Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo. 2.Pod prostora za pranje vozila . neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone.67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti . U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora .Punjenje guma na skinutom točku . prospe po odeći i telu radnika. kao i u javnom saobraćaju . radnik mora imati : gumene čizme. Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje .masa vozila uzemljena. mora nalegati u žljeb. mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj. Kod mehanizovanog pranja . ispod osovina se postavljaju nogari – stalci. instalacija i vodova. moraju biti u Ex izvedbi.Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. ako je postavljena odgovarajuća signalizacija.Guma se ne sme stavljati na zarđao . Kod većih popravki . mora biti: . Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator. vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.Elastični prsten spoljnje gume . Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor. pod točkove ubaciti kočne papučice. prozori zatvoreni . . menjač ubaciti na najmanji prenos. pušiti ili raditi alatom koji varniči. Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila. koje se posebno neutrališe.Vozač ne sme pustiti motor u rad .klemne. KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama. ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora .Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . mazivo antifriz ili elektrolit. RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku. Kod radova na zavarivanju. a u radnim prostorijama do 5 km/čas.vrši se opravka''. motor ugašen . a vozilo u stanju mirovanja. gumene rukavice.isključena el. Mere zaštite pri prevozu vozilom? . mora biti hrapav.Kada se vrši opravka kočnica . rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu.ispod vozila sne sme curiti gorivo. naročito pri ručnom skidanju i prenosu. napukli ili hrapav naplatak. STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka.Ako se elektrolit. U radionici sa kružnim kretanjem vozila . instalacija sa akumulatora. vozilo se mora obezbediti od pada i požara.Ako se vrši skidanje točkova . Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva .pod vozilom su ljudi''. N2 .sumporna kiselina.radionicama . ne sme se raditi sa otvorenom vatrom.

Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći. dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz. rezervne delove. buka u kabine ne sme biti veća od 80db.Snabdevanje gorivom .otrov'' i oznaka otrovnosti. može bitisamo uz primenu LZS za radnike. benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . List SFRJ br. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima. vozač mora biti prisutan. Periodični lekarski pregledi za radnike .Za vreme rada motora.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren . naprava. jetke i otrovne materije i sl. Za vreme utovara i istovara vozila.bez sigurnosnih podmetača. BENZOL Takođe je antidetonator.Otrovan je i štetan po zdravlje. moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. 17/66) . jednom godišnje. koji se dodaje u motorni benzin. pratiocu i radnicima na manipulaciji . Pre polaska na put. te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo. cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje. samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem.U prostor gde ima isparenja benzola.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske . zabranjen je.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom. te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara. proverava se tehnička ispravnost vozila.požarni aparat. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva. ako se ulazi u rezervoar.Tetraetil olovo je otrovno. pribor za šlepanje.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom. Vrata na kabini. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) .68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat. za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom. kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator . možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. pomoću levka u obične kante. 3. Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. a meri se 2 puta godišnje. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola. pomoću prečistača. i moraju imati sanitarne prostorije.a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom. Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča . isto tako i na kosinama i ivicama jaruga. sa poklopcem na zavoj. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom .Radnici moraju biti periodično pregledani. da se obezbedi ujednačen rad motora. pomoću creva i sl.) vozaču . najmanje jednom godišnje. Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova.

bočno rastojanje min. vozač mora imati manipulativnog radnika. 1.5 km/čas. Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg. mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica.). Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas.papučice pod točkove. Utovar tereta u komadima (sanduci.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka. 1 metar. . vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom. moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3.istovara u vozilo .Vozač može prikupljati teret do 20 kg. Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara. ako je tehnički nemoguće .) . Na unutrašnjim saobraćajnicama .)? ODGOVORI 1.Ako postoji razmak između tereta . Mehanizovani utovar. Rastojanje između vozila u koloni min. mora biti odvojen od prostora za ručni utovar. vozilo mora biti uz samu rampu.istovar tereta(dizalice. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2. burad i sl. bitumen. utovarivači .6 metara. širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj.Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom.5 metara.Pri nameštanju ovog tereta . auto dizalice. na dno se slažu komadi veće težine. Unutrašnjost kamiona. sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima. pri utovaru. mora se proveriti stabilnost. cement. jedan radnik mora kontrolisati rad. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila .vrše najmanje dva radnika. Po završenom utovaru . Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara.) preko strana utovarnog sanduka. proveriti stanje tereta.Ako utovar vrši više radnika . težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg. moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači.Pri skidanju tereta . Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. vozač proverava stanje tereta i stranice. može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. Pri utovaru-istovaru na rampe. rolne i sl. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika. materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. 0. mora postaviti sigurnosne podmetače. autoviljuškari .Širina platforme .Ako se vrši ručni prenos. kao i za javne saobraćajnice.istovaru . asfalt i sl. bale . odnosno u zatvorenom prostoru.furgona . Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka.Ako je na kosini . Otvaranje stranica kamiona i prikolica . viljuškari i sl.. transportne trake.5 metara.Prilazi do vozila min. Pre otvaranja stranica . udaljenost od vozila je do 25 metara.. Pri slaganju tereta u vozilo. osvetljenost mora biti min 120 luksa. 2.69 P I T A NJ A 1. po kosini od 250 . Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi . rampe za utovar tereta je 1. radnici ne smeju stajati na teretu. transportne trake. utovarivač). mora bitiosvetljenja. postavlja se siguran most. Saobraćajnice sa tvrdom podlogom . motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa.

. u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti. a u toku rada . 1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. Za poduhvatanje tereta. profili i sl. moraju u celini biti povezani lancem.. Autoviljuškari na gusenicama . valjaka i dodirivanje delova u pokretu . osim radnika na utovaru. Za vreme utovara-istovara.Teret mora biti vezan lancima. moraju biti uzemljeni. utovar. Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila. . mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. zabranjeno je čišćenje trake. 3. raspoređen ravnomerno na oba kraka. zabranjen je prevoz ljudi. samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži . u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica.ventil čelične boce mora imati metalnu kapu. kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. Pri prevozu drugih tereta (šine . Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće. jednom godišnje periodični zdravstveni pregled. smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. mora biti bočni razmak min. vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove. korpe..)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom. koristiti kose rampe. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. kao i posle većih popravki . Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je . osim butan.) za istovar . mora biti onemogućeno . Za vreme rada transportera.Između transportera i gabarita objekta ili vozila . mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca . sa grabuljama. protiv kotrljanja. balvani. mora imati čvrste stubove.Pri slaganju bačvi jedna na drugu. Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . između .međusobno udaranje i trenje boca . na propisan način. koriste se odgovarajuće palete. auto dizalice. koja je osigurana od oštećenja(sanduci . lancima. Transporteri koji rade na električni pogon . . postavlja se u donji položaj.boca.Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana. moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. . autoviljuškari . moraju se transportovati polegnuto u ležištima . Teret na zahvatnoj viljušci. sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS. koji su na gornjem kraju povezani lancima. moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja. istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: .70 Buradi i bačve. bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica.Balvani deblji od 20 cm.čelične boce sa tehničkim gasovima . AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina. mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju.. kofama i sl. odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom. Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi. grede. Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama. Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled.u sanduku vozila. Prevoz . . a kod završetka rada. tereta iz vozila .u sanduku sa čeličnim bocama . moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju. Pre puštanja u rad. da se kod otvaranja stranice ne obruše. čeličnom trakom.obložene debelim filcom.

Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. Auto dizalica . Mere zaštite pri radu u stočarstvu .. krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. još jedan radnik za signalizaciju. oprugama i amortizerima) otkloni udarce. primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice. da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. . može otpočeti .da zaštiti vozača od ispadanja . 2. sedišta za vozača . mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje. 3. mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima.Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm. uslove koje mora ispunjavati dizaličar. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl.Zabranjen je provoz lica na viljuškaru.da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. ribarstvu i pčelarstvu? 1.Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. preglede i ispitivanja.da obezbedi položaj vozača .da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. mora ispunjavati uslove: . Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta . ODGOVORI 1. potrese i vibracije za vreme rada. ako je to neizbežno . Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice. da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. 4. 25 cm. Podizanje tereta . moraju biti pomereni unazad. Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom).71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. . njihovu opremu. Ispred sedišta. u blizini električnih vodova. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. . pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta. onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje. Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . Zabranjen je prevoz lica dizalicom.da omogući lako upravljanje svim komandama . Pri manevrisanju autodizalicom . a kod guseničara je min. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9. rad usmerava treći radnik. AUTO DIZALICE Na autodizalice. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6.Nagib terena do 30.

sa nagibom većim od 20 0. koja mora ispunjavati uslove: . mora imati zaštitni ram koji štiti vozača.72 Sedište za suvozača . lančanici . moraju biti od metala i protivklizne. traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača. Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje . Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja. mora ispunjavati uslove kao i za vozača.tegova. Pokretne delove . Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu. priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju.da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima. tako da pruža zaštitu kod prevrtanja. . 3. Mesto za stajanje. a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu. . na vidnim prilaznim mestima.da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. je sa hrapavom podlogom. ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne. na kome se može neopterećen kretati. i ostale preglede. mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. Rotirajući elementi na traktoru (remenici. . moraju biti natkrivene čvrstim limom. priključno vratilo i sl. 2. Sedište za poslužioca . Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. . uređaje za osvetljenje i kočnice. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana. . Traktori i samohodne mašine. . koja sadrži: . Za vreme rada motora traktora .ugao nagiba terena.da ne ometa izvršenje radnih operacija. nedeljne.ugao nagiba terena na kome se može okretati. moraju imati signalizaciju .da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca.da omogući dobru vidljivost. koji rade na terenu .Pre početka žetve. koju određuje preduzeće. i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu. protiv klizanja .najveća dozvoljena vučna sila. gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi . Mesta na kombajnu. maziva i vršenje popravki. Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor. moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima . koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom.mora se obezbediti siguran rad. minimalno po dužini kabine. Na traktorima .ili čeličnim mrežama . Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja . . moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. . zabranjeno je sipanje goriva . kod guseničara. vršidbe i drugih sezonskih radova. .) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu. Gusenice. ako postoji na blatobranu . Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine .da bude izgrađena.vetrobransko i prozorska stakla . nagibom.najveće dozvoljeno opterećenje. mora osigurati suvozača od ispadanja.

vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti. 5. preko protivudarne opruge na rudi. . 6. kombajn i ostale mašine. moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame. ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. kao i na traktoru. podovi protiv klizni lim. Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala.ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) .natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre. Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . Za noćni rad . radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama.Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu .sajlu ili lanac za uzemljenje . mlinovi krunilice za kukuruz. . 4. drljača.traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje.). oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake. može se vršiti . mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona. Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . . Priključna oruđa (plug. seno . tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja. koji je pokretan ili fiksiran. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) .73 Pod na radnim platformama od lima. smeju se opterećivati samo mrtvim teretom. koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima. kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen. dodatno mora imati: . kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom.cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode . Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram. Mere zaštite na kombajnu . Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama. Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom. za vreme žetve su: . postaviti štitnike.Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame. Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja . . rukohvatima. traktor. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje. a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup). osim prednjih svetala.sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. Na mašinama sa rotirajućim sečivima. Brigada kombajna(tri i više).Radi otklanjanja tih opasnosti. Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje .protiv.Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore. . ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla.mora imati ugrađen hvvatač varnica.određeno mesto za odmor i pušenje.zabranjeno je. Pri kretanju.požarni aparat tipa ''S''-9. Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima . valjak i sl.samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. dok je mašina u radu. tanjirača. zaštitnim ogradama. priključen na masu.

cevovodi. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama . Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema .Izdavanje materijala samo uz pismene naloge. 9.Takav alat je zabranjeno dobacivati. koje se koriste u voćarstvu. Na prilazu i na samom skladištu . koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi. vršiti uz vetar. i kapacitet označen u litrama. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop . da ne izazovu povrede radnika. 8. moraju imati zaštitnu odeću i obuću. gumene rukavice i respiratore. koji rade pod pritiskom . Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra. koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju .Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano. Ambalaža: gajbe. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari.74 Na stacionarnim uređajima . kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore. rasturanje .Ne smeju se rasturati po jakom vetru. moraju se pažljivo prenositi . korpe i sl. takođe mora postojati manometar. pumpe i prskalice su uređaji . držanje i promet otrova. Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara.Radnici na utovaru –istovaru. OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima . . Dvokrake lestve . moraju biti pridržavane. natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova. ne smeju biti polomljene ili krpljene. makaze. radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice. ekserima i sl.Pri slabijem vetru . jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna. ne može postići prislanjanjem na stablo . Pre upotrebe se proverava ispravnost.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. moraju biti tako postavljeni. a ako su na prevoznom sredstvu . Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice . moraju biti od čvrstog materijala.Neovlašćenim licima zabraniti pristup. Na pumpi . levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova. 7. uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački. kao što su kose. Kada su odloženi u ambare i šupe . moraju imati ispravan graničnik raspona. ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima. Kod mobilnih uređaja-tarupa. Na rezervoaru. da se spreči povređivanje. vile srpovi. ako se udišu prašine.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala. mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . i moraju biti izrađeni od materijala .Ako se stabilnost.Zabranjen je prevoz ovim uređajem. Lestve . moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama. pomoću traktora i prikljuka .van gabarita uređaja. Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije. je minimalne dužine 50 cm. kuke i sl. koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi . koji izdržava radni pritisak).hidroforu .

Opšte priznate mere? 29.118. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br.Juni 2005 godine? 3. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26. Rezolucija Saveta EU-1987. 209 i 210)? 4.primena? 23.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11.Nica čl. Konvencija br. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl.Originalnu ambalažu.14/89-funkcija medicine rada)? 9.118. jačanja kulture prevencije)? 7. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema. Preventivne mere. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. 7/87(cilj i značaj)? 8. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. Konvencija br. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15.Mastriht čl. 136 i 137.ovlašćeni nadzor)? 10. 5/56.Zakonu o BZNR? 20. 155 o zaštiti na radu. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. Opšte mere poslodavca(član 15. Uređivanje prava. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6. Luksemburg čl. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2.75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti. 3-1996 godina)? 5. Zakona o BZNR)? 24. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''.o bezbednosti . br. Evropska socijalna povelja(čl. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad.

6. verske zajednice. 2. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir . Inspekcijski nadzor? 47. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40.76 30.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. 3.Juni 2005 godine? . strateški i nacionalni cilj. Služba medicine rada-uloga. 8. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. značaj i dužnosti? 37. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. sindikate .da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. Izražava punu spremnost: . Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. 5. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. medije i sve građane da se proces ubrza. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. parlamentima zemalja članica . U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. 2. zemalja kandidata za članstvo u EU. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. . Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. Prava i obaveze zaposlenih? 33. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. 7. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45.

uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja.radni uslovi. . . 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti. . socijalne zaštite i zaštite radne sredine. 3.Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: . . materijalno obezbeđenje porodice. predstavnika Vlade. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu. . koji je formirala Vlada RS Odlukom br.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.Mastriht čl. . obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije. .Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve . najveći program pomoći siromašnima.Nica čl. Luksemburg čl.poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika. SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju. sarađuje i odlučuje o BZNR.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca .aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. U čl. . 136 i 137.Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu.ravnopravnost muškaraca i žena 4. sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. zaključen u Rimu 1957 godine. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja.uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu. sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme. 3-1996 godina)? .integracija lica koja nisu na tržištu rada.zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu. .socijalna pomoć. 11 8 Ugovora.dečji dodaci. . koji će se postepeno uvoditi.socijalna sigurnost i socijalna zaštita. 100 i čl. u Rimu. 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ. propise u svakoj od država članica.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju . potpisan 1957 god. stupio je na snagu 1958 godine. poboljšanje uslova života i rada .118. Prethodili su im ugovori: . regulisani su čl.obaveštavanje i savetovanje sa radnicima. dijalog između poslodavca i radnika. ZAŠTITA RADNE OKOLINE . brigu o osetljivim grupama.Bezbednost i zdravlje na radu. U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: . socijalnu zaštitu . Evropska socijalna povelja(čl.77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja. su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. uzimajući u obzir uslove i teh.uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja. .118. . . odnosno bezbednost i zdravlje na radu. čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU .

a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu. . kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva. po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora. Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu .u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu . od rizika pri radu sa opasnim supstancama.broj radnika koji su izloženi riziku.unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu. treba posebno uzeti u obzir: .mogućnost prevencije. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice.kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite . Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada. . a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove. . Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada .118a.Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru. Rezolucija Saveta EU-1987. . koja bi imala preventivni i savetodavni karakter. socijalnog dijaloga. uvođenje prevencije.ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije. PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada. . 6. - 5.Poveljom je regulisano 31 pravo . proverenih mera iz prakse). Članom 3. jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU .nepostojanje takve politike stvara veće troškove.donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem . a stupila je na snagu 1999 godine. .o bezbednosti . u skladu sa čl.stalno smanjenje nezgoda na radu . pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada.kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika. pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. za sve radnike.uzimanje u obzir razlike u polovima.usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu.78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: . mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta. uključujući i kancerogene. primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu.ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. . pa se polazi od ovih principa: . Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. iz Ugovora o osnivanju EEZ. propisano je da su države potpisnice . . kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu.Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope.

uznemiravanje . 155 .14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . . radnog vremena .projektovanje . u svako doba dana i noći.komuniciranje i saradnja . 2. . zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini. odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike. opreme .nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini.zaštita radnika i njihovih predstavnika . zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl. 7. ergonomije i u pogledu LZS. svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini. u svako preduzeće. o supstancama koje se javljaju na radu. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu . Da ulaze danju u sve lokale. Svaka članica treba.ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. zavisnost od droga i alkohola. a posebno: .prilagođavanje mašina. vođenje računa o veličini firme. koje podleže kontroli. ako ih ima. .organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda. Da ulaze slobodno . . ove Konvencije. . higijene rada. na nivou radne grupe i firme.praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika. instaliranje i održavanje radnih mesta. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl.identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje. br. .davanje saveta u pogledu zdravlja. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije. 3. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. 155 o zaštiti na radu. bez prethodne opomene. .učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada. mašina i opreme . Konvencija br. hemijske i biološke supstance i procesi rada. . list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br.davanje saveta o planiranju i organizaciji rada. uključujući sanitarne uređaje . 8. u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika. koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: . kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . Da pristupaju svakom ispitivanju . 4.Sledeće su glavne aktivnosti . Konvencija br. alata. analiziranje novih rizika.79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres. organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. . testiranje. da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR . 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. restorane i sl. napetost. koje su posledica rada. profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu . poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti. vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl.osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita. 9. 5/56. .

borba protiv rizika na samom izvoru. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi. . Savet se obrazuje od predstavnika Vlade. da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. 10.zamena opasnih .davanje odgovarajućih uputstava radnicima. principe informisanja i konsultovanja . organizacija rada. čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama. delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija. manje opasnim ili bezopasnim sredstvima. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika.predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani. bilo sami. . obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. poljoprivredne. . Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. . bez domaće posluge. da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom.izbegavanja rizika. izbegavanje monotonog rada. 12. administrativne. uslovi rada . . inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu .S tim u vezi. komercijalne. reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija. .socijalni odnosi.procena rizika koji se ne mogu izbeći. da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci . obrazovne. Prilikom inspekcijskog pregleda.radnik. koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. . registri i dokumenti.prilagođavanje tehničkom napretku. 4.davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna. a o tom prethodno izveste poslodavca. Definicije: .40/05) .prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: . .prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta. bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika . zabavne itd. uslužne. . 11.80 da ispituju. sem u slučaju da smatra.poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće. izbor opreme . . da traži da im se pokažu sve knjige . glasnik RS br. . ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . kulturne. uključujući stažiste i zanatlije. . svako lice koje je zaposleno od poslodavca.

obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl. i utvrđuje njena nadležnost. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko .81 Zadaci saveta su da: . 14. ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.donetim na osnovu ovog Zakona. . bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . 16. uređajima. psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. Uređivanje prava. . ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice . Prava. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. saobraćajnim sredstvima i sl. glasnik RS br. 15. radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca . ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima. radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. u najvećoj mogućoj meri.inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih. 18. koje je u radnom odnosu kod poslodavca. kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada.svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR. 13. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. 17. objektima . Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu. .Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se. smanjuju povrede na radu. ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima .

opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat . jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. e.4 i7. f. usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada. iz tačke 5. struje. Akt o proceni rizika prema.ekonomije.82 a.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . . Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu . obrazovna organizacija.). tunelska pregrada.2. e. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju . instalacija . alat i sl. kabineti . 22. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida. el. konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. instalacija i sl. ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. oprema za rad(mašine . dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. c. d. postrojenje. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja. iz tačke 3. zdravstvenih obrazovnih . lica na profesionalnoj rehabilitaciji. obezbeđuje poslodavac. 21. d. kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela. koja se koristi u procesu rada. Preventivne mere. sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. zaštita od udara el. b. otklanjanja ili smanjenja rizika. ergonomskih.). koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu. radna platforma. ili praktičnoj nastavi(radionice . lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. uređaj. gradilište i sl. oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog . socijalnih. c.) i na drugom mestu rada. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. prolazima. laboratorije i dr. 20. a licima iz tačke 6. ako je sa time upoznat poslodavac. grejanje. g. u radnoj okolini. učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. zaposleni. i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Rizik je verovatnoća nastanka povrede. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . zavod za izdržavanje kazni . objekat koji se koristi kao radni b. organizator rada.Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada. prilazima.). prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. organizacionih i drugih mera.

spasavanje i evakuaciju. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . nadležnu inspekciju rada obavesti o : . f. c. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu. obezbedi pružanje prve pomoći. e. d. procena rizika . j. proizvodnje . g. f. tehnološkog postupka. naročito u pogledu izbora opreme za rad. pakovanja. pomoćnih konstrukcija. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad. kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. e.bezopasnim ili manje opasnim. propisane lekarske preglede zaposlenih. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . g. b. primenom tehničkih rešenja. o opasnostima i štetnostima . h. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR. Opšte obaveze poslodavca(član 15. fizičkih i bioloških štetnosti . izbegavanje rizika. obezbedi. d. tako da se spreči nastanak povređivanja. otklanjanje rizika na njihovom izvoru. izrade . f. Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. c. korišćenja i održavanja opreme za rad . obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. b. sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. i. projektovanja. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. izgradnje. b. projektovanja. korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. polazeći od načela: a. 25. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama. projektovanja. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. na način kako je to propisano pravilima i propisima. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada.83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. izgradnje. obrazovanje . c. e. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad. d. angažuje pravno lice sa licencom . projektovanja. zaustavi svaku vrstu rada. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. proizvodnje . obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. prevoza . Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada. i davanje uputstva. čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. 23. korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije.

za čije je otklanjanje potrebna veća investicija. važne za otklanjanje rizika na radu.ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . a život i zdravlje zaposlenog nisu teže . radu odvojene jedinice. Poslodavci su dužni. . u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke . odnosno pakovanje. ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada.kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju. 27. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. koje su određene tom dokumentacijom. poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. duže od sedam dana. 28. održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . koji uz izveštaj o početku rada .84 a. sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: . b. u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta. poslodavac. da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju.ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja . kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor. smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog . . poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. . primenjuje opšte poznate mere . korišćenje i skladištenje . svakoj promeni tehnološkog postupka . kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog . 29. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu .dostavlja nadležnoj inspekciji rada. pribavi valjanu dokumentaciju. Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere.poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog . 26. kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika. koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih. dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. početku svog rada. do donošenja odgovarajućih propisa . Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad. u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima. transport. c.

Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. kao i kod promene procesa rada . poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad. u skladu sa aktom o proceni rizika. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom. Poslodavac je dužan .odnosno premeštaja na druge poslove.kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. 31. da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. 32. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . kod zasnivanja radnog odnosa.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. poslodavac obavlja teoretski i praktično. . Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. na poslovima ili na radnom mestu . 30. vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika. obavlja se na radnom mestu. Zaposleni ima pravo: . na kome je određen. poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena.da kontroliše svoje zdravlje . Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta. na osnovu izveštaja službe medicine rada.85 ugroženi . Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Osposobljavanje za bezbedan rad . sve dok se te mere ne obezbede: . 33. prema rizicima radnog mesta. upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu. prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad.dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad.da poslodavcu daje predloge . Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad . Ovo osposobljavanje.da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad. na koje je određen . mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje . opasnih materija.vodi evidencije u oblasti BZNR. Za obavljanje poslova BZNR.učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: . sredstava LZS. . prirode i obima procesa rada. . . kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . . Kada zaposleni odbije da radi . .svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. . nauke. a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan. 35. poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine. poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice . . .priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. 36. obrazovanja .prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. stambenokomunalnih delatnosti. .organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad. ugostiteljstva i turizma. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.vrste delatnosti. . .Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom. koje ima licencu. . U slučaju iz stava 1.vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad.predlaže mere za poboljšanje uslova rada. u roku od osam dana .na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. . ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit. .broja lokacijskih odvojenih jedinica. - 34.86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom. na poslovima na koje ga je poslodavac odredio. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . dužan je odmah da izvesti inspekciju rada. sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika .zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad. . .priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. ako bi prema oceni službe medicine rada. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene.organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine. .duže od punog radnog vremena . .sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada. zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu. zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu.zbog navedenih slučajeva . odnosno noću. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. Služba medicine rada-uloga.broja zaposlenih.a naročito: . takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.broja radnih smena. značaj i dužnosti? .organizacije. zanatskih i ličnih usluga.učestvuje u pripremi akta o proceni rizika.tehnološkog procesa.

utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje.učestvuje u analizi povreda na radu. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka. . 39. . Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu . Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . . poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. . opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta. prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti. samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. odnosno Odbor. Podaci o povredama na radu. Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije.daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog . Prethodni i periodični lekarski pregledi .učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja. utvrđuje se kolektivnim ugovorom. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom. na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način .zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom. tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više.neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika. dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. . 37.Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . a naročito: . Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . po postupku i rokovima .Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu.da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR. način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom . imaju pravo: . . prilikom sastavljanja akta o proceni rizika. koja vrši te preglede. . pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled. Predstavnici zaposlenih . 38. . Postupak izbora.vrši prethodne i periodične lekarske preglede.savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad .ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove . . Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. kao i periodični lekarski pregled u toku rada.87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom.utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći. poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih.učestvuje u identifikaciji i proceni rizika .

Izveštaj o povredi na radu . najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . . odnosno Odboru za BZNR omogući: . povredama na radu. 43. Program .da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR. polaže se stručni ispit . da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije . Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu.o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.sa izveštajima o povredama na radu . Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah.uvid u sve akte koji se odnose na BZNR. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama. 40. pred komisijom. koji obrazuje ministar nadležan za rad. usmeno i u pismenoj formi. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih . koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR. kolektivnu ili tešku povredu na radu. profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. svaku smrtnu.poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. 41. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42. poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. . Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? . od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: . zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica. kao i opasnu pojavu. koje se koriste u toku rada. a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka. . prijava o povredi na radu. povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana. opasnim materijama. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.sa nalazima i predlozima inspekcije rada. . način polaganja i troškove propisuje ministar za rad. Poslodavac je dužan. prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove. 44.88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. izvršenim ispitivanjima radne okoline.

preko inspektora rada. . Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR. Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline.koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR . Uprava obavlja sledeće poslove: .pregleda opšte i pojedinačne akte . lica za BZNR.priprema propise iz oblasti BZNR. može da dobije pravno lice . Izuzetno. . Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad.uzima uzorke radi analize. zaposlenima . predlaže izdavanje i oduzimanje licenci. . profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja. inspektora. položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. 45.poslodavcima . . daje obaveštenja o stanju mera BZNR.pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline.vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR . . . vrši ministarstvo nadležno za rad.prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu. .89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu. odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom. koja obavlja poslove državne uprave . . evidencije. . uređaje i opremu. obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu.proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja. mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom .pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl. zanatskih i ličnih usluga.organizuje polaganje stručnih ispita. i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima. poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine. 46.istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada. smanjenja povreda na radu. tehničke opreme. ugostiteljstva. obrazovanja . Zakona .organizuje savetovanje . U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : . 40 . mogu da obavljaju inspektori rada . .Zakona o BZNR. sindikatu. može da dobije pravno lice . . koji imaju visoku stručnu spremu .priprema metodologiju za preglede i ispitivanja. najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave. Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40.pregleda poslovne prostorije . . . metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice. . .pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR.naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova .odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2.sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. stambeno komunalnim delatnostima .koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova .

do 500.poslodavac sa svojstvom pravnog lica .000 do 40. .000.000.000 do 300. fabrici.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu.000. i 2.000. do 50. novčanom kaznom od 200. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.000 za prekršaj .Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa.zaposleni 49. koji glasi: . . ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku. kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. 50. ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi.000 dinara . Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800. do 800.000 dinara privatni preduzetnik i 30. . . odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada. privatni preduzetnik .Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu . i novčanom kaznom od 40. kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine .000. . usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih.odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi. 51.000 direkor.Kaznom iz stava 1. . .poslodavci sa svojstvom pravnog lica. kazniće se za prekršaj . . na gradilištima ili na drugom mestu rada . KZ koji glasi: . Novčanom kaznom od 600.sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR. koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. ovog člana učinjeno iz nehata . novčanom kaznom od 400. radionici.Ako je delo iz stava 1. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: . 48.učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine.privatni preduzetnici.ako izrekne uslovnu osudu . .000 do 1. koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu . ili za imovinu većeg obima. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163. poslodavac sa svojstvom pravnog lica .90 47. fabrikama.direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu.Ko u rudnicima .000. dinara. kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine . radionicama . na gradilištu ili drugom mestu rada. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ.pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad .

gl. XIII PRAVO. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih.Sl. Beneficirani staž? 9. Izabrani lekar? 14. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. Noćni rad i rad u smenama? 11. Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. stručne spreme i drugih kriterijuma. Povrede na radu? 20. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. Doznake? 10. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. Opšte obaveze poslodavca? 22. Odmori i odsustva? 17. Prekovremeni rad? 3.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. Pravilnik o radu? 13. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. Zasnivanje radnog odnosa? 7. gl. 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1. radnog iskustva. Konvencija br. gl. Dužina GO se utvrđuje . Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. ovog člana . 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. Godišnji odmor? 2. održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu . OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. niti mu se to pravo može uskratiti. br. uslova rada.91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. Skraćeno radno vreme? 19. zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. Rad na visini? 21. . Aneks ugovora o radu? 16. br. Opšte preventivne mere? 25. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. Radno vreme? 8. a najmanje 20 radnih dana. Vrste kolektivnih ugovora? 6. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje .

zarada i druga primanja uređuju se sporazumom. 6. . Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor.pravo na starosnu penziju. Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije.za slučaj smrti .Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. Zasnivanje radnog odnosa? .za slučaj invalidnosti.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu.za slučaj starosti. . Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost . zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile . odsustvovanja. Uslučaju preraspodele radnog vremena . Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca . Radna nedelja traje 5 radnih dana. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada.pravo na naknadu pogrebnih troškova .Radni dan po pravilu traje 8 časova. Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat . Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. 2. vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze.92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO. nakon toga nastavlja GO. niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. odnosno preduzetnik. Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat.pravo na invalidsku penziju. 5. ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO. radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena. 3. Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: .za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja .pravo na porodičnu penziju . Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. granu. iznenadnog povećavanja obima posla i dr. Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno. grupu.

utvrđenih pravilnikom. koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina. potvrdu dostavljaju članovi porodice. opasnosti i štetnosti rada.ne može obavljati profesionalnu delatnost. Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. na predlog FONDA PIO. odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog. poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. zavisi od težine . 10. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. Ako živi sam. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. 7. ali ne kraće od 36 časova nedeljno. 8. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje. a može iznositi najviše 50%. Noćni rad i rad u smenama? . može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. U slučaju teže bolesti . utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja . Radno mesto. naporne i za zdravlje štetne poslove. Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem . Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. 9.zbog bolovanja. iako su preuzete sve mere zaštite. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . može imati kraće radno vreme. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. opasan i štetan po zdravlje . Stepen uvećanja staža osiguranja. najviše 10 časova nedeljno. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života . Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . staratelja.

doktor medicine specijalista pedijatrije. uređuju se prava . . a to je: .klinika . Ako je rad organizovan u smenama.doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada.dom zdravlja . tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica.94 O: Rad koji se obavlja od 22.ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti. lokalna samouprava.kliničko-bolnički centar 12. .ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora. a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor. duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost. pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata.ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora. pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik. odnosno ugovorom o radu.doktor stomatologije.ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore. Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu .bolnica(opšta ili specijalna) . .institut .a mogu biti.doktor specijalista ginekologije. poslodavac je dužan da obezbedi smene. Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca. 13. Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje . poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika. Poslodavac je dužan.00 časa pa do 6. pravno ili fizičko lice . 11.zavod za javno zdravlje .građani ostvaruju preko izabranog lekara. Pravilnik o radu donosi upravni odbor .apoteka . Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika. uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: . Pravilnikom o radu . 14. .00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.zavod . . Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? . pokrajina. Zaposleni može da radi noću. . .obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

.odmor u toku dnevnog rada. zbog potreba procesa i organizacije rada. postoji štetno dejstvo na zdravlje.radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. 6).odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac). Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju. Odsustva: . .radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. staratelji. Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme. 17. dijagnostičke mere. a najviše 10 časova nedeljno.godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje.min. gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja . .ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. .porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana. . utvrđeni zakonom i opštim aktom.nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata. napornim i za zdravlje štetnim poslovima. 16. maloletno lice . 15.: . . skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom. minimalno 12 sati. Ako je pacijent novorođenče . 30 minuta. .radi premeštanja na drugi odgovarajući posao . anamneza. Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim .dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. pravo na uvid imaju roditelji. Nadležni zdravstveni radnik . odnosno zakonski zastupnik.dnevni odmor (između dva radna dana) . dijagnoza. Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize.95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br. 18. terapija i rezultate terapije. . . Odmori i odsustva? O: Odmori: .odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života).

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->