1

POSEBNI DEO PROGRAMA
Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD
''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87 PITANJA 1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata 2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija 3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne prostorije....) ODGOVORI
1.

Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju: - zaštitu od atmosferskih uticaja, - odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada, - zagrevanje i provetravanje određenih prostorija, - osvetljenost prostorija i mesta rada, - zaštitu od buke i vibracija, - bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava, - zaštitu od vlage - toplotnu izolaciju Prostorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.
2.

Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju: - bezbednost radnika na radu, - zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim standardima , 1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

propisima i

2
Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odeće
O:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara. a) Garderobe Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene. - za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama, - za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari, - za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i sl.)dvostruki garderobni ormari, - za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću, - za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće, - za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a posebne za odlaganje i sušenje radne odeće. Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa). Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila
Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - prostor za presvlačenje - ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature - temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa. - pod i zidovi obloženi pločicama - posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene. Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika: - za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika, - za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika, - za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika. Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) Umivaonice
Povezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od: - poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika, - poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika, - poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika, - poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

3

d) Prostorije ličnu higijenu žena
Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji. Moraju imati: - toplu i hladnu vodu - predprostor sa umivaonicima - kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za muškarce po jedan pisoar, - u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik, - da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara, odnosno 200 m. van zgrade, - površina poda kabine je 90h90cm, - predprostor, - slavina za pranje prostorije, - ventilacija predprostora i wc-a - odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane
Moraju ispunjavati sledeće uslove: - veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda, - mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom, - da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće
Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika
Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD
''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91) PITANJA 1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i upozorenja, uređena mesta rada

Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina 7. frekvencija struje. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa 12.) 8. priključivanje na mrežu) poremećaj. moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni. uz što manji zamor očiju i bez bleštanja. Mere zaštite na radu na oruđima . i tehničke karakteristike oruđa:snaga. gumeni i sl. para .Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje. da se ne pomera. podmazivanja i održavanja oruđa. 2. Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce.) Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti.? O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima. broj okretaja. STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu. kontrolni instrumenti i signalni uređaji 4. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature 9. nestanak i ponovni povratak energije. Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad. Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja . i sl.prašina i dr. priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije 3. godina proizvodnje.).prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne materije (gasovi.. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata 11.Na radnim elementima . Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije 10. serija.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza. oznake opasnosti.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika. Zaštitne naprave. bleštanja svetlosti i sl.4 2. tip uređaja. poluproizvoda i gotovih proizvoda). zračenja. poluga tastera i sl. NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača. po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka. mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost. izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza. radni pritisak. radni napon. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva za rad) ODGOVORI 1. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije (napajanje.Ako se ovo ne može primeniti. Uređaji za upravljanje. fabrički broj.? O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi. Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija. uređaji i blokade na sredstvima za rad 5. Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa. uređena mesta rada. moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet 6. ograde. poklopci i dr. Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa . moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja.

lestve čija je visina veća od 3 m. 30 cm.postojanje ivične zaštite na podu min. pedale. kola. kontrolni instrukenti i signalni uređaji: O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom .slobodan razmak prečki na ogradi mah.) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati.da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako je to opasno. .dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom. i sl.6 metara. . Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m..visina gazišta na stepeništu mah. Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0. treba voditi računa o: . .mora biti odmorište.. POREMEĆAJI.razmak između prečki nije veći od 30 cm. Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom.)može biti određen početak i kraj rada . 30 cm. Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela. .gazište stepeništa od materijala koji ne kliže. .prečke budu od okruglog čelika min. kolo. počev od 2 metra moraju imati leđobran Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da: . 0.ne smeju stvoriti opasna kretanja. moraju imati ventil sigurnosti.razmak prečki mah. .5 posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima.horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min. 3. .da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar. .smeštaj u posebnu prostoriju .. uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1. . Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da: . i sl. Oruđa koja koriste gasovita.odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha. .ručica. 15 cm.da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni.minimalna širina stepeništa je 60 cm. . Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti: . 700n/m. Uređaji za upravljanje. . NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE: . Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska . ručice. . .moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje. prečnika 16 mm.8 metara .mora postojati ventil sigurnosti.odnosno kretanje oruđa. tasteri. 30 cm. . pedala. AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge.udaljenost prečke od zida min.da zaštitni uređaji ostanu delotvorni.širina gazišta min. Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara . tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster .poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija. Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski. Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. tečna ili čvrsta goriva. 15 cm. .2 metra. . ako je oruđe sa stalnom lokacijom.mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje.širina lestvi je najmanje 45 cm. Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu. 35 cm.6 do 1.

Ako se moraju povremeno skidati . u cilju oslobađanja radnika. . moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji. štitnicima. jonizacija i sl. glavom ili telom. ostavljaju se otvori. uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad. 2 metra. Vertikalne .Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom.) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje. Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se: . Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama. nogom. postavlja se uređajblokada koja isključuje oruđe. sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti: .120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke. manometri. Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije. . KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri . ekrani i sl. Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa.mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu. za pogon unazad . ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela. .na oruđima sa prekomernom bukom.Ovi uređaji definisani su JUS-om. pirometri. Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima. uređaji i blokade na sredstvima za rad? O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. a mogu biti ručni i automatski. pare. prašina). . Zaštitne naprave. tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika. Ako tehnološki proces to iziskuje. indikatori nivoa tečnosti i sl. kao i kod oruđa sa opasnim materijama.). Kod dvoručnog upravljanja. pre početka rada i u toku rada.na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen. Na pokretna nepregledna i velika oruđa .dovonjno čvrste i otporne. . zupčanici i sl. odgovarajućih dimenzija.Na oruđima (dvovaljci.sigurno pričvršćene na oruđe. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane. . brzinometri. .6 Ručni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator.izrađene od prikladnog materijala . .oruđa sa štetnim materijama(gasovi.na oruđima sa toplotnim zračenjem . oklopima.Zaštitne naprave moraju ispunjavati: .da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata. kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja.230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka.) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika. aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno. bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. 4.) i signalni uređaji(signalne svetliljke. mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju.850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena. kućištima i slično. Rukovalac uređaja. Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana. kose i horizontalne transmisije. . vreme stavljanja u pogon .da nisu izvor novih opasnosti. anemometri. zvučni signalni uređaji i sl.550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta. . Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika.

. Oruđa koja drobe. zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova. primenjuju se posebni propisi i JUS standardi.a obezbediti daljinsko upravljanje. .kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost. moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke.releji i sl. prerade.radi kočenja motora povratnom strujom.za sprečavanje ugrožavanja radnika. pregrade. prašina i dr.hlađenja).za zaštitu motora jednosmerne struje . Mere zaštite: uzemljenje.pakovanja i čuvanja opasnih materija. Zaštitna blokada mora obezbeđivati: .oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi. .da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela. moraju biti opremljena odsisnim uređajima. . da zaštitni uređaji budu delotvorni.radi sprečavanja nekontrolisanih operacija. . dok se ne zaustavi radni proces. pored odsisavanja prašine.oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove.za vreme opasnog kretanja i rada oruđa . na sledeći način: . kućišta. oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju. .upravljanje iz posebne prostorije. antistatički premazi. uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha. 7.7 . )od nepravilnog rada i pregrevanja. .)? O: Prilikom proizvodnje. . mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad. ukoliko zbog kvara.) moraju imati blokadu na vratima ili poklopcu. O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet. Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima. prašine.kod dvoručnog upravljanja . Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja. Osim proizvodnje. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. upravlja se iz zasebne prostorije. . .da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru. melju i usitnjavaju materijal.da onemogući skidanje zaštitne naprave. i korišćenja opasnih materija. ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima. primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju.od prekoračenja brzine. održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha. može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u rad Zaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se: .Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu.Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije. onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa.? O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije. Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice. povećanje provodljivosti. . moraju imati zaštitne komore.Odsisni uređaji za odvođenje prašine.Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine. . da se spreči prodor prašine u prostorije za rad. da se onemogući pogon bez otprašivanja.da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja.za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori . uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji. mere zaštite se odnose i na proces manipulacije. 5. jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera. pare. 6.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet?. otkaza uređaja.

mora biti mehanizovano. prema našim ili drugim standardima i propisima. gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa. zagrevanje i varenje. i od usisnih otvora zaventilaciju.žarenje.) do mesta gde se nalaze radnici .daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima.mora biti sprečeno postavljanjem: . . moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak.korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom. bioskopi.Na električnim pećima. a to znači da ne sme biti varničenja. sigurnosni ventil. odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara. moraju imati uređaj za apsorbciju .8 pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama. paru i dr.vrtići. . moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije. pritisak.hermetizacijom procesa i ekranizacijom .Kotlovska plinska postrojenja.korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. - 8.merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m. konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje. Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m. sušenje. moraju imati automatsku kontrolu plamena. spaljuju se. .koordiniran rad dva ili više lica. neutralizaciju.Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i za centralno grejanje. . Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature? O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje .cevovodi za vruće tečnosti . ako nisu prinudno hlađeni.toplotne izolacije . moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje. pozorišta. uređaji i pogon. taloženje ili ako propisi dozvoljavaju. po potrebi da je mehanizovano čišćenje.Radnici na ovim poslovima.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa.Rerne i roštilji u štednjacima . Pre otvaranja sušara . radi pražnjenja. mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja.a ako to nije moguće .Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti: . livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom . Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje. Vrata i poklopci na pećima za topljenje. pranje i dezinfekcija. .korišćenje izolacionog aparata za disanje.Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica. električne instalacije. zbog korišćenja ručnih metalnih alata. od nivoa poda za rukovanje. bolnice itd. temperatura.gde boravi veći broj lica(škole. Kotlovska postrojenja na plin u objektima . moraju biti preduzete mere od udara električne struje. moraju imati termičku izolaciju. Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa. Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija . bez ulaska radnika. moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova). zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija. Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom . statičkog elektriciteta. Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom . Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija.primenjivati materijal otporan na te materije. POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija .ako je ograničen nivo.Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu. moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja. Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode.

automatizovano i daljinski vođeno. Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice. testere. bez ključa.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo.zvučna izolacija oruđa i dela oruđa.moraju se lako otvarati. uz upotrebu gumenih rukavica.obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima. motorne testere.9 Ulazna vrata na sušari . . Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa? . karakteristike električne struje.odvajanje oruđa u posebnu prostoriju. hidrauličnim pogonom. RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. . Radnicima na vibracionim uređajima . sa unutrašnje strane .Priključno mesto mora imati ventil. Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja. pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata. kao i za rad na otvorenom prostoru . Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj . čak i kada su zaključana. moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje. ledare. Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora.visina i konstrukcija prostorije. radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika. U prostoriji. makaze za lim.komori sa niskim temperaturama . ako to nije moguće. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija. rashladna skladišta i sl. 9. . čizama i gumenih prostirki. moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica.oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk.mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane. brusilice. moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija: . čekići i sl. Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom. moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija.izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja. da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću: .) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano . Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom. broj obrtaja ili udara u minuti. Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim. 1. rendisaljke. Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije? O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije. .učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima. . pervibratori. 10. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata? O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice .odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem.poseban način temeljenja . RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače. noževi. .

.prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu.utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se transportuje . Ako oruđem rukuju više radnika. sa navedenim merama zaštite na radu. a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci. gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova. obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika. i uključivanjem pojedinih uređaja. ako je to potrebno. pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka. ako je to potrebno. kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti. Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad. sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini . postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''. koje se može zatvoriti ključem.obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice. može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku. parom.zaštita električne ili druge opreme od oštećenja . natpisi upozorenja na opasne zone. mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži. 12. prekidač ili utikač. dovod električne struje. popravkama i dugotrajnim prekidima rada. Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije. Pre početka rada . . moraju se za transport obezbediti koturače. za delove preko 30 kg. mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu . Uređaj za rastavljanje sa napajanja .učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo.pričvršćivanje svih pokretnih delova .rukovalac mora vizuelno. a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!'' Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja. moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele. Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m.? O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno. moraju biti upoznati sa osobinama tih materija. odnosno posude sa vodom. . Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere: .punjenje oruđa. . Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama. te pomoću sabijenog vazduha i gasova.neposredno rukovođenje odgovornog lice . gasova i čvrstih materija. Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe . Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare . Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo. ili dizalice.čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti.. jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju. Prilikom popravke i demontaže. moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde. Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici. mora se zatvoriti vod pogonske energije.samo ako su na njemu sve zaštitne naprave.postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima. i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto. ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač. ne smeju nositi šal i sl.10 O: Pre pristupanja čišćenju. vode i drugih hidrauličnih tečnosti. a transport krupnih delova . moraju se preduzeti preventivne mere: . rastavljač. . proveriti ispravnost oruđa. kapa ili marame.. III . radi servisiranja uređaja na električni pogon.inertnim gasom. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. vitla.

udare. kamenolomu. − materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta . Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba. Na mestima gde može doći do mehaničkog. − otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi. − materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta. od pada predmeta ili udara pri radu. utovarno-istovarnim radovima. i otpornost na požar utvrđuje se standardima. nadraživati kožu i otpuštati boju. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? 12. − otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni . . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? O: Za zaštitu glave. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? 8. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? 5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. podizanjuspuštanju čeličnih konstrukcija. građevinarstvu. lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu. 35/69) PITANJA 1.zadrži prvobitnu boju. pri miniranju. ne pokazuje znake oštećenja. kao i na podzemnim radovima . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? 6. izgradnji i remontu plovnih objekata. Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara . ramena i kičme? 9. 2. a rastvor ostane bezbojan. Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji.moraju biti otporna na kidanje. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu ODGOVORI 1. radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati. gde postoji mogućnost od udara električne struje. na eksploataciji šuma. u ključalom rastvoru 10%. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? 7. pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli.11 SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU ''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl.Šlem mora imati kolevku. na temperaturi od40 celzijusa. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave? 3. toplotnog i sličnog udara. promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava.moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala.nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja. da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? 10. koja je podesiva prema veličini glave. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu? 2. metalurgiji. list SFRJ br. izvorima našte. uticaja? 11. gašenju požara. električnog. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? 4.

Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda. formaldehid i sl. koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira.struganja. . .struganje .5 do 3. koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica? O: Z a zaštitu očiju .5 do 3.turpijanja. .prosejavanja. . mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže. kiseline i baze. .Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati.Okvir mora imati ventilacione otvore. 3. kod sledećih radova: . Pri obradi kamena . gasnom zavarivanju. Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak.12 Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele. . daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS.zakivanja.elektrootporno i elektrolučno zavarivanje. .Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom. a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla. na toplotu i požar. kačketi ili marame. . zavarivanju lakih metala. Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca. a otvori moraju biti manji od 1mm. i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama.čišćenja i otkivanja zavarenih mesta. kod sledećih radova: . . letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja. .malterisanja.rendisdanje. i to za radove: . Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala. .Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova: .kovanja. slama) i svetle boje. koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala. koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom. debljine od 2. i klesanja kamena. Šešir mora imati rupice za ventilaciju.5 mm. koje doleću iz čeonog i bočnog pravca.piljenje. Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u.5 mm. koje mogu biti i na preklop.razbijanja. ribarstvo. .gasno zavarivanje.bojenja. Za zaštitu očiju od jake svetlosti. na dejstvo vode. koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS ZB1 030. .kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca . Debljina stakla mora biti od 2.glodanje. radi refleksije svetlosti i toplote. rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera.bušenje . bušenja i rendisanja.rada sa dletom i sekačem. Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe. radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape. Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama. sa ravnim ili blago ispupčenim staklima .) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima. građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala. Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar.

daju se sledeća zaštitna sredstva: . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku? O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice: obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda. neagresivne i neotr. daju se sledeća zaštitna sredstva: . u velikim koncentracijama. magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija). kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%. Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica.više od 25 db. a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom . .montera. rudara. a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala.gasna maska za zaštitu od gasova. otporan na toplotu i vlagu. kovača. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha? O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke . može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala . prašine ili od štetnih para u manjim koncentracijama. mora imati priključak na meh. licima koja vrše elektrolučno zavarivanje .respirator za zaštitu od fine industrijske prašine . para.cedilo za ugljenmonoksid . nagrizajućih materijala . kod bravara brusača. temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa. Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti . 6.a ušni čep za više od15 db. . magle. 5.ušni štitnik za zaštitu od buke. u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa.vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela. daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce. koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu. pri grubim predmetima sa oštrim ivicama.primenjuje se za zaštitu organa za disanje . 4.od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala. . može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2. para. jačine do 105 db. transportnih radnika .respirator za zaštitu od fine ind.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike.izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom.kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama. . i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi. i kapljica.ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela. Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni. koristi se štitnik za oči i lice.koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.cevna maska za zaštitu od štetnih gasova. ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota. Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija. . dima .Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje. .cevna maska sa kapuljačom .respirator za zaštitu od grube. .Može biti preklopan i nepreklopan . koja sadrži silicijum dioksid ili radioaktivne čestice. . dima i prašine .. koji ne sme biti zapaljiv. .magle i prašine. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje? O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim. prašine.Umesto plastičnog štitnika.13 Za zaštitu očiju. glave i vrata. vrata i glave . u zavisnosti od intenziteta buke. duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom.koja ne sadrži silicijum dioksid .respirator za zaštitu od fine industrijske prašine .

kod teracerskih. koristi se kožni štitnik za rame. stakla i sl.za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom. − za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku kruga u predelu zgloba. koristi se zaštitni grudnjak. ako obuća od gume ne pruža zaštitu..ramena i kičme? O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim. čizme . rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode.vlaga. rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima. za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija. Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta .asfalterskih i kaldrmdžijskih radova. rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el. potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala . varnica usijanog metala. zaštitni prsti od kože. − kožne cipele za varioce i rezače metala − kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda. 9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu? O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela? O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština. daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća: . kao i za jako hladne ili tople predmete. Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake. otrova.Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl. Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća: − gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) − cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće. Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama. gume ili plastičnog materijala.14 postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni. staklo. Za zaštitu nogu od pada teških predmeta.kod šumskih radova. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba . struje napona prema zemlji do 650 volti.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja . zaraznih materija. Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om. na održavanju . rukavice od negorive tkanine (azbest i sl. daje se zaštitna kožna kolenica. štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina. alat i sl.odelo od platna(keper i sl. prašina . a mogu biti ojačani metalnim naprscima. koristi se kožni štitnik za ručni zglob. 7. biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima.. − kožna obuća (cipele. nagrizajućih materija.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe. 8. sa produženim sarama.na ramenu i leđima. rukavice za varioce i rezače metala plamenom.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala. visoka temperatura. kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi metala. .

ribari). Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove: . rad u mokrim jamama i u vlazi).zaštitno odelo od azbesta i alu-folija. cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće. običnog kroja za čuvare. mora nalegati tesno uz telo. .štitnik za uši za zaštitu od hladnoće. vozače teretnih vozila.za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač.odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja. kolenima i turu.15 pranju . .ledare) . otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi.za varioce i rezače metala plamenom. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu? . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja? O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg. .. poštare.odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim. kočničarima.kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari. ako je izloženo dejstvu visokih temperatura.postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru. boja i maziva. . Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine? O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada. i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove.odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. . pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina.postavljene rukavice. građevinarstvu. čišćenju i premazivanju mašina. o čemu se izdaje atest.tkanina(keper. opremljen prihvatnim užetom za privezivanje. . po potrebi i dopunskim užetom.. rad na viljuškaru. do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače.odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano). odnosno uverenje o ispravnosti. mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač. .zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze. za komunalni rad(kanalizacija.zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima. 12. platno i sl. daju se sredstva za zaštitu: . laktovima. bageristima i dr. i da je materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova. . . .. mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene karakteristike . iznošenje smeća. . niske temperature i sl. .bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta. a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba.. 11.kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna. u hladnjačama. transportu i sl. dimnjačare i dr. moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS . . . spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi..) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine . .zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu. za gašenje požara i sl. 10. . dimenzije i način izrade opasača.kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike. transportne radnike i dr.

16 O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika. radioaktivnim i zaraznim materijalom . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Glasnik SRS'' br. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? 13.21/89) P I T A NJ A 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? ODGOVORI 1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? 7. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem). napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? 2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 8. Moraju imati samozatvarajuće brave sa . Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).uzemljenje i kratko spajanje? 11. moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati. radnim prostorijama i na radilištima'' (''Sl. mora se dezinfikovati i dekontaminirati IV MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE ''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad. moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju. u uši(antifoni) u usta(usnik. maska) i na nos. napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)? O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. Način zaštite gromobranskom instalacijom. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? 3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? 6. pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti.Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje.Oštećena . mora se rashodovati i uništiti. mere za bezbedan rad pod naponom? 5. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? 9. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? 12. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? 10.

Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. magle i snežnih padavina. Kod manipulacije rasklopnim aparatima . 3. ili 8m. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? . koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja.ograđuje se mesto rada od delova pod naponom U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem . Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika. Kod radova na jednom stubu. .na mestu što bliže mestu rada. . pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica . postavljaju se sa svake strane radne jedinice.Za svaku prostoriju elektropostrojenja . Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti. udara i merama zaštite od požara. Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava. Kod radova na kablovskom vodu. ne mogu se obavljati drugi radovi. pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem. na otvorenom prostoru. Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica. a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava. − kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu. na visini većoj od 3m. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde. u zatvorenim postrojenjima. . koja moraju biti upoznata sa merama ZNR. Kod radova na više stubova . . proveri da li je stvarno isključen. naprave za uzemljenje i kratko spajanje. isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje. od kojih je jedan rezervni. Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage. . Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše.izvrši uzemljivanje i kratka spajanja. RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. . Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom. obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica.sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača.17 ručicama.na svakoj galvanski odvojenoj jedinici.koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki. . napona preko 1000 volti(izvođenje radova). Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima. može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika.. tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. U izuzetnim slučajevima. odnosno prepreke. Pregled el. 2. mora postojati dva kompleta ključeva.prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: − pri vetru iznad 60km/čas . uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona. naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se.na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje.

preduzimaju se mere za sprečavanje. 5. razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom. jedan od njih se određuje za rukovodioca radova. rukovodilac radova na mestu rada: . i transportnih sredstava.utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju. organizacije rada i neposrednih tehničkih radova. . . Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi.po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite.18 O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona. Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada. prekrivača i sl. moraju vršiti najmanje dva radnika. zaštitna oprema. u skladu sa izabranim sistemom rada. nevreme sa atmosferskim pražnjenjem. Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti. susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira.mogu se izvoditi: . ako radove izvodi više radnika. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje? O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika. pomoćna sredstva. Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad.odnosno LZS . 4. napona preko 1000 volti(izvođenje radova).ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti . . . Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima. .mora biti obučen i izvršena provera znanja. Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade. Pri upotrebi lestvi.proverava da li su sprovedene zaštitne mere.sa merama zaštite. Vršenje nadzora.sa primenom LZS i opreme. sneg. . ploča. kiša i sl. . Prilikom radova na višesistemskim vodovima. i dokumenta za rad.ako postoji odgovarajući izolacioni aparat. pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada. mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima. mere za bezbedan rad pod naponom? O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom .odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom.ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada . U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje. Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi . Ako se provodnici voda na kome se radi .Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti. Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom.na prisutne opasnosti u toku rada.pod naponom. i radni postupak utvrđen i proveren. za one sisteme. Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova. temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu.ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas. . najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm.upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom. glomaznih sredstava . a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm. .ako je izabran sistem rada pod naponom. preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona. moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona. Rukovodilac radova pre početka rada: . kada neki od sistema ostaju pod naponom.

moraju biti obezbeđeni. postrojenja. a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak.preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja. mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju? O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere .proveriti odsustvo napona na delovima el. . može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica. nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada. Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata. . Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon. ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija.ovlašćeno stručno lice. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)? O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika.stručno lice .osigurača obavlja se u beznaponskom stanju.Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom. zaštitnog šlema.19 Prilikom merenja i ispitivanja.izvršiti neophodna isključenja. ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica. kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti. uzemljivači mogu biti skinuti privremeno. Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti: .Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca. električnih ormara. može se vršiti pod naponom . a način izdavanja i vraćanja .izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih provodnika i nule. na kojima se obavljaju radovi. uređaja za pokretanje. onda se on pismeno zadužuje sa njima. upravljačkih pultova i dr. uređuje se internim aktom. na drvenim neuzemljenim stubovima . Kod nadzemnih vodova do 1000 volti. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona? .Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača. zaštitnih naočara ili štita.osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova). ploče i sl. sredstava. Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača. kada se spoje svi fazni i nulti provodnici. delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata. . 7.izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se izvode radovi. . na razvodnoj ploči i drugim elementima. uz primenu odgovarajućih sredstava. ne prelazi 63 ampera. po sledećem rasporedu: . Ključevi postrojenja . postavljaju se izolacione zaštitne pregrade. Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija. nakon uklanjanja osiguranja . obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja. 8. koji minimalno mora biti 800mm. Zamena topljivih umetaka. samo za vreme očitavanja instrumenata. ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi. 6. kožnih rukavica i dr. ili lice koje rukuje postrojenjem. Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon . .ako za struju napona do 380 volti jačine.

koji su međusobno odvojeni izolacionim umecima.20 O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom. prekrivači i izolaciona postolja. primenjuju se sledeće mere: . . . vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.uzemljenje i kratko spajanje? O: Uzemljivanje i kratko spajanje . . sigurnosni pojas i sigurnosna užad.kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi. 10. izolacione prostirke.izolacione pregrade. radnik ne sme biti bliže vodu od dužine izolacionog dela motke. . ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene. mora se voditi računa o: . delovanja električnog luka. pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja.pri obuci radnika za siguran rad.elektro-izolacione rukavice. Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava.izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni.izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje.izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača.pri skidanju naprava za uzemljenje.zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja. ukazati na opasnost od indukovanog napona.indikatori napona. koriste se: . Način zaštite gromobranskom instalacijom. uzemljenja. platforme .sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja.prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje. .zaštitne naočare.zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje. .. u nasute gomile zemlje. . uzemiti svaki od provodnika. . postavljaju se naprave za uzemljivanje i kratko spajanje.pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu . .izolacione motke. . . upotrebom izolacione motke. . . izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona. . Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima? O: Za zaštitu od električnog udara. Za uzemljenje i kratko spajanje. Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2. Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje . izolaciona obuća. gas maske. . 9. . a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke. kožne rukavice.sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke . . OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su: . zaštitni šlem i dr.zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje.motke za učvršćivanje izolacionih pregrada Izolacioni materijali . produkata gorenja i pada sa visine . koja se koriste kao osnovna . pored primene mera isključenja.pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču. pregrađivanja izolacionim pregradama i sl. moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja.izolacione motke. kod izolacionih sredstava. bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje.izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama. za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo.koristiti izolaciono uže.

u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere. . moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke.radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita. provodnika. Na visini ispod 2. iznad kolskih prolaza. izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast. Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti.5 m. Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika. 16mm2.. U cilju zaštite od el. koji se učvršćuju na stabilnim stubovima. može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava. Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata. metalne skele . moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora. . Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici. primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima.2. iznad radnih mesta. postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta. posle demontaže aparata i uređaja. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima. 12. Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona. izrađenih u skladu sa JUS. provodnikom od min. osigurači. izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa.i transportna sredstva moraju biti uzemljena. kontakt prekidači.može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača.0 m. Svetiljke i električni alati napona do 50 volti . . tako da najniža tačka bude: . Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom? O: Privremene električne instalacije na radilištima .5 m. Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta . 11. iznad pešačkih prolaza. Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju. Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima.21 Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima . Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta . lestve . Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom? O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama . bez obzira na klasifikaciju. U cilju zaštite od eksplozija . a ako to nije moguće. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće. šine.Uovim objektima .3.6.kompletno napajanje. koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija. koji regulišu ovu oblast. Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2.izvode se upotrebom izolovanih el. udara u svim radnim i drugim prostorijama. stezaljke i sl.5m. Zamena pregorelih osigurača .5 m.privremeno. i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti.

stanje provodnika . Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima.ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja. 13. zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima. Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca. Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe. alat se čuva u prostorijama bez vlage. zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula). . uslovi rada smatraju se naročito opasnim. kotlova.. moraju se proveravati na: .davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata. moraju koristiti izolacione rukavice. alatima.dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača. Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl.dodavanje alata u aktivnom stanju. Najmanji presek provodnika je 1. izolacionu obuću.22 Priključivanje na električnu mrežu. .neprekidnost zaštitnog provodnika. Kada se ne koristi. vrsta alata i zaštita. transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje. . elektromotora i električnog alata. kružne testere-cirkulari . cevovoda i sl. . .unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u unutrašnjost kotlova i sl. Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je : . Radnik koji izdaje el. uslovima. Prenosni alati. .spoj sa masom. moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom.ispravnost izolacije napojnih provodnika. Priključivanje alata na el.Na otvorenom prostoru.. Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika. može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama? O: Kod korišćenja prenosnih alata . prenosne svetiljke . Kod radova kod metalnih rezervoara . kožne rukavice. alat. instalaciju .Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta.uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen. 51/88) P I T A NJ A 1. bez obzira na klasifikaciju prostorije. alat sa izolacionim ručicama i sl. Za zaštitu od napona dodira na ručnim el.5mm2.. cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica. trakaste testere. V MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala (''Sl. Glasnik SRS'' br. Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu . rad se može obavljati alatima II i III klase. postrojenja.) ? .

23 2. pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama. BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni. Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči.Predmet bušenja na bušilicama . Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. rezanog materijala i piljevine? ODGOVORI 1. TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere. kružne testere-cirkulari . Za rezanje ogrevnog drveta . GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom.. Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri.. automatski vraća u početni položaj. . Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere. Kod testera trupčara i rastružnih testera. Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom.)? O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ? 5.)? 3. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice. 2. ½ debljine materijala. na delu za rezanje. odnosno kozlićem . brusilice.)? O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika.. BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca. rendisaljke . tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere. glodalice. osim na mestu obrade drveta. Ravnanje materijala . rendisaljke . hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem. na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta.. koji se posle rezanja. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri. iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane). i pokriva ceo obod lista testere. Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm. Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere. a kreću se po šinama. KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola. bušilice.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape. makaze za sečenje furnira. a njegova visina mora biti min..Početak rada obavlja se zvučnim signalom. Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja. trakaste testere.) ? 4.. a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda. mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. Za obradu drveta ručnim kružnim testerama . koja se postavljaju ispred i iza mašine. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca... bušilice. Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere. brusilice. zaštićuju se čvrstim oklopom. glodalice.samo sa okruglim glavama.Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici. Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom. a radnici van opasnog prostora. ljuštenje furnira.

mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo. MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu . MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanjeuključivanje. a radni mehanizam mora se obezbediti . Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone . kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje.mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru. Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira. moraju imati mehanizam za zaustavljanje . horizontalne i vertikalne.5m. radnici se nalaze sa strane transportera . montaže.ručno slaganje do 3m. propisanu od strane proizvođača. Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine. dok sene radi na tom delu mašine. 5. rezanog materijala i piljevine? O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu. odnosno izvan zone opasnosti. ljuštenje furnira. MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira. mora biti prekriven zaštitom(oklopom). a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala. čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine. moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa.Mašine za rezanje-sečenje furnira.. Ručne mašine za obradu drveta .Ako na jednim makazama radi više radnika. moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni.zaštićuje se površina brusne ploče. deo ploče koji se ne koristi. mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima. Visina složaja trupca je: . ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika. 3. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca. radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora . Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača. Pre početka rada na mašini. a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči. MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno. sigurnost postavljanja. Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče. zaštićuju se odgovarajućim napravama. Kod trakastih. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks.. makaze za sečenje furnira.. koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka.pre puštanja u pogon mašine. širine 1. a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto. se izvrši trenutno zaustavljanje makaza. Kod rotacionih mašina za rezanje furnira. brzinu. Mašina za usitnjavanje drveta .Prilikom rada mašine. rukovalac proverava ispravnost alata. sem u delu obrade.24 BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama.bez ispuštanja mašine iz ruku.Na mašinama sa više radnih operacija. Makaze koje rade kontinuirano . 4. moraju nalaziti prekrivene zaštitom. tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) .) ? O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA. materijala? O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta. .tako da prestankom delovanja na komande.

alata i opreme.utvrditi način organizovanja dojavne službe .organizovati smeštaj. mehanizovano slaganje do 6m. Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine.utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata.utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika.službe za pružanje prve pomoći i hitne medicinske pomoći. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta? 5. . Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi. izvlačenje žičarom)' 6. .utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata. isključivo odozgo naniže. na mestu rada.da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata.utvrditi postupak pri obaranju stabla.utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine.da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu. . . . ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada. kapisle i sl. . 33/88'') P I T A NJ A 1. .odrediti mesto za smeštaj oruđa .eksplozivnih materija i hemijskih sredstava za zaštitu bilja. . .da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? O: Radovi na iskorišćenju šume . . glasnik SRS BR.utvrditi i druge mere ZNR na radilištu. istovaru i prevozu drvenih sortimenata? ODGOVORI 1.utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata? 7. eksploziv. .. javnih puteva. . i kada su obezbeđene mere ZNR: .predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima. Mere zaštite na radu pri seči stabala? 3.). . - MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVU Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu (''Sl. bez pravljenja jama i tunela.25 slaganje preko rad.odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine. signala i dežurnih radnika. izvlačenje stočnom zapregom. platformi do 4m. elektroenergetskih vodova i sl. .da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih komunikacija i objekata. . . Građa se sa složnja skida. mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova . Mere zaštite pri utovaru.utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata.postavljanjem oznaka. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume? 2. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ? 4. izvlačenje traktorom.

26
Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada. Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata. Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?
O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu. Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima. Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova. Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom. Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla. Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla. Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl. Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu. Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu. Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge. Sekač može da pristupi seči kada se: - uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara, - teren očistiti od rastinja - izvrši provera slobodno visećih grana, - odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika, - u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje, - obezbedi otiskivanje stabala. Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla. Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka. Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm. Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala. Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?
O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste: - kombinezon, kao zaštitnu odeću, - gumenu obuću sa rebrastim đonom, - šlem,

27 zaštitne rukavice, sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i pojas za pričvršćivanje motorne testere, penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?
O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu. Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača. Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca. Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost: - lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca) - vodilice testere i pogonskog zupčanika, - kočnice i hvatača lanca, - izduvnog lonca i prigušivača buke i - osigurača poluge gasa. Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg: - pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i prljavštine, - proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu, - sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad, - sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2 metra, - ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče, - motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen, - pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje, - testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku, - zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi. Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao. Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?
O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVI Moraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji

28
sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOM Pri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega. Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin. Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM
Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma. Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika. Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene. Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja. Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM
Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR. Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća. Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija. Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu. Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu. Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?
O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja. Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja. Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa. Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika. Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima. Visina slaganja: - ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m., - ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m , - složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? 10. koriste se lanci . nije dozvoljen prevoz radnika. Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta. Za vreme rada dizalice. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? 2. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? 4. mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad. čiji je nagib veći od 10 stepeni.ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice. vozilo se obezbeđuje od prevrtanja. Za vreme utovara i istovara. motorno vozilo mora biti zakočeno . mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom. VII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. čiji se utovar vrši . ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta. Sedište za rukovaoca dizalicom. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? 9. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? 11. klanfe. može se vršiti kada je stoka ispregnuta. pogonski motor isključen. vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu.vrši na strmom terenu. a točkovi osigurani podmetačima. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? 14. 7.Pri ručnom utovaru . Ako se utovar i istovar . Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? . istovaru i prevozu drvenih sortimenata? O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva . Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? 7. Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? 13. kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica. izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? 8. kubiciranog drveta. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? 6. Glasnik RS br. Za osiguranje stabilnosti oblovine. kada se vrši ručno uz pomagala. vrši se mehanizovano. ostali radnici moraju biti van opasne zone. Prevoz drvenih sortimenata. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? 12. montirano na stubu dizalice . sajle. odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila. Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo . Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? 5.prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu.29 Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu. Na vozilu za prevoz oblovine. ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika. Težina tereta. U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja. može se vršiti mehanizovano i ručno. Mere zaštite pri utovaru. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? 3. Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama. 53 97'') P I T A NJ A 1. Utovar i istovar iz zaprežnih kola.

jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom ogradom. . Mere zaštite pri radovima na visini? 17. a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama. . Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na gradilištu? 19. ako nisu vodno obeležene znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima. samo ako su obezbeđene od odrona i obrušavanja. koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta. mora biti min. tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika. Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina. Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele. posipaju se da ne budu klizave. pada i rušenja .mogu se usecati u padinu brda i kosina. .posle jakih kiša i nepogoda.30 15.6 metara.5 metara. . . . tvrda .za vreme noćnog rada osvetljavaju se. .ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? 16. obavezno je korišćenje šlema. vibracija. Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu? 21. a u slučaju buke. .blato i masne mrlje se odmah uklanjaju. Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku radova? ODGOVORI 1. postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta.preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice. do izolovanih električnih vodova je min. a ako ima prepreka ne dužih od 2 metra .sa poprečnim padom za odvodnjavanje. rad i kretanje drugih radnika. min. visina je 1. pojave prašine i ostalih pratećih pojava . 3. sanira se po potrebi. raskopavanja. posuta šljunkom. 2 metra.najmanja širina sporednih staza je 1m. ne smeju biti složajevi građe. . opreme i drugi predmeti ako nisu obezbeđeni od pomeranja. a glavnih prolaza i prilaza 1. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? 20. ako nisu preduzete mere od pada predmeta. .ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova.visina od podloge staze.iznad staza zabranjen je prenos tereta. noseće skele. . .podloga mora biti ravna. koja se kreću na gradilištu. šljakom i sl. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu? 22.uređaji za prenos tereta . Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila . . Za radnike i sva druga lica.5m.čista visina prolaza. . ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt. . koja se označava sa svake strane. ako se to ne može izbeći.Kada se postavljaju u blizini kosina . . Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta? O: Gradilište se uređuje .na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala. i zaštitne skele na gradilištu)? 18.u neposrednoj blizini staze. oruđa i uređaja i transportnih sredstava. kamenom.Nagib staza je 57 % .u zimsko vreme . viseće skele. PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da: .

mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta. nadležnog za tu vrstu instalacija. tehnička dokumentacija o merama ZNR. sanitarni čvorovi i sl. jame i sl. Širina kolovoza mora biti min. organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći. moraju imati proračun stabilnosti. rezervoari za gorivo. parkirališta i dr. a najmanja slobodna visina 4. 2. radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća. a pri većim nagibima izrađuju se stepenice. prostorije za odmor i presvlačenje radnika. . PRVA POMOĆ i transport povređenog . kanali . 6 metara.zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar. Primene eksploziva pri zemljanim radovima. dublji od 1 metar od nivoa staze. Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice. kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar. prostorije za sklanjanje radnika. GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti. postavlja se zaštitna ograda . postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane. pruga.5 metara. Najmanja širina prelaza min. od izvođača i overena od investitora. Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima. zapaljivihi eksplozivnih materija. u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija. prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava. hidrocentrala i sl.mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda. 80 cm. umivaonice. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova? O: Pre početka i za vreme zemljanih radova . na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih.Rovovi . a nagib do 20 % . mere za bezbedan rad. po gornjoj površini . 2. Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti. Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.prelazom. Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar. sa obe strane.Kad prelaz nije horizontalan.31 Neravnine i rupe na trasi staze . smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta. laboratorije. instalacije za pijaću vodu. Prelazi većih raspona od 1. radionice. Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika.nakivaju se poprečne letvice. Nagib puteva ne sme biti veći od 40%. bunari i sl. mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova.na kome postoje vodovodne. Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas.dublje od 1 m.mere protiv obrušavanja . Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. mereno od najviše tačke kolovoza. ako: .Ulaz radnika. uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova. preuzimaju se pre i za vreme . opterećenju.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju. dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena . premošćuju se posebnom konstrukcijom. elektroenergetske. trpezarije i dr.) zatim pomoćni objekti.75 m. . se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija. kao što su stare jame. izradi kosina i nasipanju. Ako se radovo izvode na mestu . crteže preseka i potrebne ucrtane detalje. Ne primenjujući posebne mere ZNR . Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva.odrona pri iskopima. Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. . gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija. POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su: . moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila. koja se kreću na gradilištu. RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije.5 metara. zatrpavaju se. Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj. proverava se prisustvo ovih materija.

.za bunar do 2 metra. objekte i dr. Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom.32 zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova . PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata. koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj. visine min. 1 metar. sa ivicama od 20 cm.vertikalni stubovi. klizavim. . obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima. koje se utiskuju. Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena. PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova. . minimum.radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra.kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama. .radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje. postavljaju se pregrade. Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm. mora biti označen i pokriven . strmimi drugim podlogama. Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim. nasipa. vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa . . na rastojanju od ivice iskopa min. Iz iskopa dubokih preko 1 metar .crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja.. . moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom.Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara. a duž ivice bunara.na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa. . postavlja se puna ograda . .1 metar. ozida se ciglom. OPLATA se postavlja .iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja.Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je. koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja. betonskih ili čeličnih cevi .radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice. u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu.u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija.u toku iskopa .visine min. 90cm. postavlja se čvrsta zaštitna ograda . puna ograda visine min. za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode. izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm. a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta. primeniti dodatne mere zaštite.Otvor na terenu. što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja. Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole. .Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra. radi preduzimanja mera zaštite. uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa.u slučaju podzemnih voda.Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi . površinskih voda i sl.tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov. ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera: . Oplata nadvisuje rov za 20 cm. Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti.Ako ima odstupanja od projekta. 2 metra. predmeti i sl. nepovoljnih atmosferskih prilika. moraju imati zaštitni pojas sa konopcem za izvlačenje. ako nije ograđen zaštitnom ogradom. obezbeđuje se izlaženje lestvama. na rastojanju min. u vidu prstena. . instalacije. Preko dubine od 3 metra. obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika. prevrtanja.stavlja se čvrsta zaštita. Utoku izvođenja radova . . privremene podgrade.čista širina je minimum 60 cm.. . - . . .Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade. Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara.. a noću osvetljen. 1 metar. Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost. poremećaj ravnoteže. ne smeju se nalaziti radnici.za bunare preko 2 metra.u gornje slojeve humusa .

primenjuju se mere ZNR: . ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas. bez obezbeđenja i oznake. materijal se obezbeđuje za jedan dan. šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju. fizičkim preprekama.2metra ili 1.silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina.na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila. preko dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom.izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja. . sa obe strane. postavljaju se prelazne konstrukcije. .krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min.posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna.vitlo za izvlačenje materijala. prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) . delimično zatrpane jame.paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem. preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja . . promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja. . Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1. mora biti na očišćenoj. saobraćajnica.tako da se spreči obrušavanje. i betona . tvrdoj podlozi i složen . . mora biti ravnomerno i stabilno složen. malter i dr. Pri mašinskom spravljanju maltera.. kanalizacije i tt vodova). a odvoz iskopina se vrši stalno. proveriti prisutnost štetnih.nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka. . a na prilazima postaviti znake upozorenja. bez primene zaštitne nadstrešnice 2 metra iznad radnika. Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima.posle izvršenog miniranja. .5 kod kratkotrajnih radova.radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa. . dok je bubanj u pokretu . moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom. Pri podizanju. pa tek onda nastaviti rad. na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom. mora se postaviti kapija i rampa za vozila i fizičko obezbeđenje. - 3.. od podloge . .krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom. zapaljivih i eksplozivnih gasova.kad gradilište menja položaj. blokovi.po završetku radova .33 izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno. MINIRANJE u iskopima bunara . koja nisu predviđena za to. . . ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa .) uz radno mesto zidara. alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama. kofa i sl. radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda.kod iskopa u neposrednoj blizini objekta . 2 metra. zabranjeno je: . naročito pored pešačkih staza. Materijal za zidanje (opeka. vodova i sl. neravnine.ručno usipavanje komponenti iz vreća. .na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim zgradama.kad se radovi izvode u gradskom jezgru . .na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila. . Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova? O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm.zabranjeno je ostavljati rupe. Skladište građevinskog materijala . tt instalacija el. na kojoj radnik stoji.preduzima se sledeće: .

betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta . hidro zahvati. 1. koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu.ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. a moraju ispunjavati sledeći uslov: . oknima i sl. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija. Fabrički dimnjaci . pomoću sonde. rad sa kamenom i sl. primenjuju se sledeće mere ZNR: . za muškarce i 15 kg za žene. i radnik koji vadi kreč iz krečne jame . . postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm. saobraćajnice za vozila i pokretne mašine. VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra. Za zaštitu od udara el. pri radu sa mešalicama. 16 cm.radnik koji gasi kreč u koritu . moraju imati bezbedan pristup. moraju biti obezbeđeni od pada u jamu.brane i ostale visoke građevinske objekte. spravljanje maltera .34 ubacivanje u otvor predmeta i alata .zabranjena je. iznad podloge. . sa zaštitnim sigurnosnim užetom . . .. 10 metara. postavlja se pored kreč. šahtovima. mora imati dugačku dršku. vodovodne kule. . .alat za gašenje i vađenje kreča . .Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid. 45 cm. po obimu.korito za gašenje kreča . čišćenja i dr. udaljeni od glavnih staza i prolaza. i sl. vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica. Ako to nije moguće.5 metara .stranice lestvi moraju biti na razmaku min.gradilišne staze i prolazi za radnike .a ako je platforma visine 3-5 m. Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom .krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom. Za odmorište se izrađuju podesti. počinje na visini od 2.mora da ima radni pod. . jame. GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI. ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča. struje. podrazumeva i radove na izgradnji silosa . gde je visina penjanja viša od 3 metra . - . radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare. . Pri izvođenju radova na štemovanju betona.. primeniti dodatno uzemljenje .mesto rada kraj jame .do visine mah.dužina leđobrana je min.vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm.može biti maksimalno 10 metara. Spuštanje zidarskih materijala u iskopima. postavljaju se na bezbednoj udaljenosti.između nosača leđobrana. čvrsto vezan za stranice lestvi. a ako je platforma visoka 3. montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije.leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge.54 m. .stranice lestvi produžavaju se 150 cm. uzemljene i nulovane. počinje na visini od 2 metra. Pri radu sa krečom. Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg. obavezno je primeniti zaštitne sklopke.prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm. Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja. radi zaštite od prskanja i isparenja. a rastojanje 1 m.radi pražnjenja odgrtanja. trake. montaža stepenica i sl.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata . Upotreba penjalica preko 3 metra visine ..75m.ž .bez zaštite od pada . Zidanje svodova i lukova . kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm.na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm. udaranje čvrstim predmetima po mešalici.udaljenost prečki od zida je min. .Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se: .

stepenicama . Građa . Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge.a) kod ručnog slaganja 2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu. prema crtežu i statičkom proračunu i povezan sa skelom. dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu.transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone.35 proizvodni placevi . a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika.pod opterećenjem možemo zanemariti. tehnologiji izvođenja i merama ZNR . koje obezbeđuje izvođač radova. . - 4. . pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine. penjalicama sa zaštitnim užetom. ako ima: .na mestu izrade visokog objekta . osim gde je to predviđeno i osiguravaju se od pada. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova? O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl. zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama.skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom.pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom. kosim rampama i sl. radne i pomoćne prostorije. eksera. 1. Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju . . . ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom. .prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost. koji nisu vezani za radove na visini. . izvedenu prema projektu skele i i komisijski primljenu. može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac. prolaza radnih platformi ili skela . . Radnim prostorom. oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati: .c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građu Prolazi između složajeva moraju biti min. . moraju biti na bezbednoj udaljenosti.u blizini nezaštićenih ivica objekta . obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta. smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine.Rad na visini . koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi . .po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu. zbog mogućih povreda radnka.5 metara.povremeni rad radnika . Radovi na visini . Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve.b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu .delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima.zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza besposlenim licima.) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine. . . skele ili oplate.prilaz mestima rada na visini. metalnih delova i sl. .izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji. .radni pod izveden u skladu sa propisima .na radnim podovima prilaza. Visina složajeva od tla ne sme biti veća od: . Oplata se ne sme koristiti kao prilaz .

ostavlja se zaštitna ograda. 5.armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm.armatura u koturu do prečnika 12mm. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm. pripremi (ispravljanje. Slobodni krajevi žice za vezivanje armature . . prenosu. a prenosne ručne svetiljke do 24 volta. moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl. Okretni doboš za odvijanje armature . obezbediti osvetljenost od 250 luksa .kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele. U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem. podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima. . ne smeju prolaziti preko glava radnika. Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature. .iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona. staze za kretanje radnika. šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje. Pri utovaru –istovaru dizalicom . moraju se saviti.Pri radu sa dizalicom : . može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima.kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla.sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom.bez zaštitnih cipela i rukavica. a na stazi za istezanje ne sme biti radnika. testera. . moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja.). Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima. utovaru .neutegnutom odećom.zabranjeno je čupanje armature iz gomile. na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama. .sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica. pri nanošenju betonske mase. dleta i sl. .sa razdrljenom. .staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu. mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu. za ravnanje. Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane. BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR : .prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati.Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad: . . Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova? O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru. radni podovi za ubacivanje mase u oplatu. Armiračkim radovima ne sme se pristupiti: . moraju imati snižen napon do 42 volta.električni uređaji za ugrađivanje betona . Radnici na vezivanju tereta . savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente. . radni podovi za prijem sveže mase.oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se. . . Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova? O: Betonskim radovima smatra se prevoz.36 Oštra sečiva sekira.čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz oprez zbog odletanja čestica. 6.na ivicama višljim od 1 m.

svetlarnici i sl. Kod krovnih pokrivača od crepa.u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika. moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika. radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac. Prilaz površini krova. 7. 8. dizanju. Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi. prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima. Projektom montaže određuju se mesta za istovar. instalaciju. dizaličaru znake daje obučeni signalista. Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju. vezivanju i pripremi za dizanje. ne mogu postaviti zaštitne ograde. Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni. a ako je preglednost loša.Ovim dokumentom . spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan. ono ne sme biti upereno u radnike. lima i drugih materijala male nosivosti. ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu? O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova. na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove. sa sigurnosnim užetom. ne sme se početi sa istovarom. nije bezbedno učvršćena. fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati. postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja. radnik mora stabilno stajati na podlozi. mora imati spoljnje stepenice. .Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima . Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi. nasilno skidanje oplate pomoću dizalice . pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. Otvori.37 prihvat sudova sa betonskom masom . postavljanju na objekt . mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu. dok metalni zglavkasti žljeb-''riža'' . moraju se postaviti prihvatne mreže. Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR . obradi i doradi. Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda. mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih. Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je. Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova. zabranjeno je. kod prijema betonske mase automešalicom. koji vise o kuki dizalice. prilaza krovu . . način učvršćivanja i skidanja sa dizalice. lestve sa leđobranom. učvršćivanju. prevozu. istovaru. radi utvrđivanja nosivosti. kada se betonska masa doprema pumpom za beton. pri ugradnji betona pomoću pervibratora. zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke. pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton . i preduzimanju mera zaštite na mestima rada. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju? O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu). sud za prenos ne sme se pretovariti. mora se kontrolisati ispravnost creva i spojeva. iznad slobodnih ivica . dizanje i način vezivanja elemenata. penjalice. salonita . vrši se pomoću sigurnosnih konopaca.

PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se: .da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim oštećenjima. .se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona.i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj.da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice. kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže. prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta. .urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline. ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen. Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije.nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike. kao i za vreme rušenja. Susedni zidovi. . moraju biti u skladu sa JUS. postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata. moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu.tek kada je postavljen na oslonce i učvršćenosiguran od preturanja. Montažni elementi . Mere zaštite na radu pri rušenju objekta? O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije . Radnici na visini.se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz. RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže. Priprema.da je vezivanje izvršeno ravnomerno . pravac i brzina vetra. Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne. ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja. . redosled radova. Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok: . Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi. Pre početka rušenja.Moraju biti obrađene u projektu montaže. ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje. vozač kamiona ne sme biti u kamionu. Pri utovaru i istovaru. . Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja.Za vreme pripreme . moraju se osigurati od pada. dok se njiše na kuki dizalice. NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela. moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom. Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije . koji čine celinu sa zidom koji se ruši. postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima. rušenje i uklanjanje delova i materijala. izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika. Mesto montažnih nastavaka .i mere ZNR.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom.da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi. kanalizacione. utvrđene granice zone opasnosti . pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata. takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici. Montažni element se odvezuje sa dizalice . a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče. nosivost. započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni.loženje vatre u objektu je zabranjeno. . . obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama.Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika. bez njihanja. gasne i električne instalacije.se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje. pomoćne naprave i pribor za dizanje.38 Dizalica . 9.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini.nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje. . Za vreme pripremnih radova .

ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje. Izvlačenje betonskih stubova . Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka. katran i sl. Posluživanje uređaja.tako da je radna mašina na odstojanju 1. zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala. je sa čvrste radne platforme sa ogradom. mora biti tri puta veća od vučne snage mašine.zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima. MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi . Butan. moraju imati poklopce. dok je drobilica u radu. Rušenje miniranjem . Ako materijal koji se ruši. odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta. Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom. odećom i obućom za ovu namenu. 10. Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta. sprečava se da prašina dospe u okolinu. potkopavanjem zabranjeno je. Rušenje .ako se pojave . nosači. Podzemne vode . Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova? . vršiti pomoću za to izrađenih sudova.39 Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata. Demontirane grede. 11. peskom i sl. izvode se sa skele. obezbediti dovoljno rastojanje. kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica. Valjak za hod unazad. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva? O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume. vagoneti moraju imati kočnice.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati. koji mašinu drže na bezbednom odstojanju. mora biti minimum 1 metar. na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi. zagrevanje u otvorenim sudovima.Zabranjeno je . Zahvatanje vrele asvaltne mase. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima. primenjuju se posebne mere zaštite na radu. teški i glomazni delovi. može se izvoditi kad se oslobode od materijala. koriste se posebne kuke. Jačina na kidanje čeličnog užeta.5 puta većem od visine objekta. čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine. a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju. Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara. između drobilice kamena. a radnici se štite respiratorima. Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija. mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća. ima azbesta. Pri rušenju višespratnih objekata . Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas. rampi i čekrka. Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi. z bog sprečavanja prenošenja požara.bez obzira na količinu. uz projektnu dokumentaciju.izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS. Kod rušenja guranjem. Radovi na putanji valjka su zabranjeni.Kad je kolosek na nagibu. asfaltne mase. mogu se skidati isključivo pomoću dizalice. a ne sme se gasiti vodom. Prolazi za radnike. Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta. pomoću koga se prenosi vučna sila. Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje. Zabranjeno je stajanje na ivici otvora. Kotlovi za zagevanje. Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima . Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu. obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera. mora imati retrovizore i pregled sa obe strane. Za odglavljenje kamena . Ručni prevoz vagonetima. na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma..

postavljanje radne cevi u vertikalni položaj. pomoću radne cevi. koja se utiskuje u zemljište . . propisanim stepenicama. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta. zabranjen je pristup radnicima neplivačima. koje moraju biti ispitane. a voda je dublja od 1. snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć.uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja . vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj. Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu . oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije. koriste se mornarske lestveod užadi i prečki . kao što su radne i noseće skele . oslonci toranjske i kranske dizalice. iskop zemljišta. Za prilaz na radnu platformu. izgradnja stubova kliznom oplatom. Površina ovog uređaja. Kada se radovi izvode na plovnim putevima. Dužina lestvi je min. primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane. obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom. postavljanje armature.40 U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta. ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu. Prilaz po terenu . mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi.svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta. postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče. Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao. pomoću visećih skela i sl. Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom. određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS. može se koristiti kao radna platforma.pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini. . Za vreme magle .montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom. Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta. MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV: . . obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti. mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR. Kada se radovi izvode na vodi. mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže. Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta. mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika.radnici koji se nalaze na uređaju . Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom. je postavljena zaštitna ograda. moraju biti sadržane mere ZNR.Ova dokumentacija i mere ZNR . Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub. Pri radovi ma na tekućoj vodi. a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo. na zamajcu. betoniranje i ugrađivanje betona. Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija . Spasilac mora biti obučen za spasavanje.na spoljnim ivicama zamajca. na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme.pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova.Može se penjati samo jedan radnik.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe. ukazivanje prve pomoći. postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata. spuštanje otvorenih bunara. ako su ispunjeni uslovi: . zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu. dok je teret u vazduhu. Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi .su vezani preko zaštitnog pojasa i sigurnosnog užeta. proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos. Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi. 1 metar duže od radne visine. ne dođe do pomeranja i pada. . a donji kraj drži radnik.5 metara. ne sme biti klizava od blata i ulja.

za donji kraj sigurnosnog užeta. od prevrtanja i sl.obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova? O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova . .tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu. obavezna je upotreba šlema. . . pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom .za vreme rada u cevi.radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta . Pri ulasku i radu radnika . . u kom svaka faza rada. . a gornji kraj je vezan za platformu.u toku boravka u cevi. čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu.obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu. vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu.na radni platformi. Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima. . vrše dva radnika na platformi. - 12. radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje. da ga u slučaju potrebe izvuku. većim od atmosferskog.pre ulaska se spuštaju lestve. .tehnički opis i prikaz izgradnje kesona. OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom. kada drugačije ne može da se savlada priliv vode. . voda može iscrpeti iz bunara. koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz: . . moraju imati snižen napon do 42 volta.redosled i opis demontaže opreme. Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno . . Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar. dizaličar mora biti u kabini. spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode.unošenje. sa bilansom težina. rad i izlazak. Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara . izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom. za slučaj potrebe hitnog izvlačenja. Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi.dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta. Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije .41 ako se unosi el. a popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi. . i da su osigurani od prodora vode. a za uređaje 42 volta. iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala . a sredina se vadi mašinski. . instalacija i uređaji u cev . a na suvom se iskop vrši ručno. . dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi. mere zaštite su: ..tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu. . POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici: . u plićim vodama. mora imati propisane posebne mere ZNR. Proširenje donjeg kraja šipa.pored radnikase spušta i čelično uže dizalice. kada se uz upotrebu pumpi . iznošenje materijala i alata. obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi.u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi. u radnoj cevi .organizacija rada i radnih zadataka . . . mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja cevi i uređaja.svakog radnika.ulazak.spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i bočnih voda i materijala. dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru).detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu.ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev.

Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova. - . a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa.1 bara nadpritiska. dežurnih električara.a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl. Ako je kompresor za vazduh na električni pogon. . ne smeju raditi na povišenom vazdušnom pritisku.na otvoru kesona na plafonu. Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom. Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema. upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni vazdušni pritisak. Visina od donje ivice do tavanice kesona . 30 m 3 čistog vazduha po radniku. vreme zadržavanja radnika . koji mora obezbediti min. vertikalni cevni prolaz. osvetljenost mora biti 120luksa. obezbediti rezervni način komunikacije. tesara. linije . . Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c .nadzor nad radom radnika. brodarski radnici. Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha .42 praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima. Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta. moraju imati veštačko osvetljenje. ako su zdravstveno sposobni.ne smeju raditi u kesonima. Upotreba kesona preko 30 metara dubine. Keso ima ugrađen sistem za provetravanje.koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha . obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha. mora imati ručnu baterijsku lampu. radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta.cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona.kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar.2 metra. oštećenu bubnu opnu.kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara. mora biti min 2. skloni gojaznosti i piću. mogu obavljati radnici do 45 godine starosti . Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine: . mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara . moraju postojati klapne .kesonska komora. vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje radnika u predkomori je 10 minuta. vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0.vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom) . Radnici koji imaju gnojni katar u nosu.Za slučaj kvara tel. Keson. U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka. .. Svaki radnik u sistemu ..i nepropusan je za vazduh i vodu. izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore. zapaljenje srednjeg uha. Sa spoljnje strane kesona . . odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je.lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina.U kesonu i vazdušnoj komori. Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta . a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa. nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom. vazdušna komora i pretkomora. MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU: .vazdušna kupola(deo radne kupole). instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi. a ostali uređaji sa naponom do 42 volta. oboljenje organa krvotoka i disanja.kada je nadpritisak u kesonu . pod povećanim pritiskom. MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE: . kao rezervni mora postojati dizel kompresor. iznad1 bara. . obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista.(keson).sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad. . mehaničara.

6 metara u visinu i0. Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja. . Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu.tehnički opis faza građenja i teh. . tako da ne potkopava podgradu. moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori. 15 metara od čela iskopa. za svakih 0. el.3. Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama.primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta.podgrada sa oplatom . ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika.opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova. Projekat o građenju tunela mora da sadrži: .1 bara nadpritiska. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade.nego odvesti kanalima i cevima iz tunela. vreme provedeno u pretkomori radi izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta . a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena. .6 metara u širinu. miniranje sa električnim palenjem se ne vrši. Za upotrebu eksploziva u tunelu.Električni vodovi. ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima . izvodi se za slučaj nestanka el.opis organizacije radova. Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. Čist otvor prolaza za radnike . ne sme biti veća od kraka iskopane mašine. kolektori.5 metara na delu tunela gde su završeni radovi. duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na.43 ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara. konzumirati alkohol.9 bara. Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom. Za pritiske preko 1. zidove i saobraćajnice u tunelu. pumpi.propisima u rudarstvu. Zaštita od obrušavanja . mere. Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan. Pre polaska na rad. mora se odvoditi iz tunela. dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr.2. koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja.Zabranjeno je pušenje. . Kad se u tunelu pojavljuje voda. opis radnih operacija. a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor. - 13. mora biti min. kao što su tuneli.5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi. postavlja se uporedo sa iskopavanjem. trećeg 2/3. galvanskim odvajanjem i dr. Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu . U području čela iskopa i u zoni min.pomoću kanala. tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska. mora biti od zdravog drveta bez oštećenja. . izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR . ne treba zaptivati . Podzemna voda koja pritiče u tunel .Za vreme nepogoda. 1. koju obezbeđuje izvođač radova. Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom. vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije. cevovoda. jarkova . . radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak. O ispitivanju se sačinjava zapisnik. Podzemnu vodu koja pritiče.opis redosleda radova i radnih operacija. koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova? O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru. struje. Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja.Električna rasveta u tunelu. dužina nezaštićenog dela . instalacija mora biti zaštićena od prodora vode.

propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova.pristupni put do mesta rada uređaja. odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju. izvođač radova mora obezbediti: . Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije. .pripreme za bušenje rupa. zaštitne platforme. postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje.manevarski prostor za mehanizaciju . za upozorenje radnika. premeštanje i sl. .radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove poremećaj tla. podzemnih i prizemnih smetnji. buldožeri. mora biti oslobođen od nadzemnih. valjci. delovi moraju biti lako zamenljivi.obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa.postupak posle otpucavanja sa merama ZNR.ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja. . damperi i sl. u njima se ne smeju prevoziti radnici. skela. Čišćenje .. radnih platformi. mora da obezbeđuje. ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice. nagib. ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije. upotreba opreme. Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti . Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi. . istovar. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom? O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila . .način transporta kroz gradilište. mora biti osiguran. . Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova? O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava. . . dovoljnu čvrstoću kolovoza. i sl.bušenje rupa. . Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri.mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad . . rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. . nadstrešnice .kontrolu posle izvršenog otpucavanja. najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije. svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom. . skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe. izrada prilaza. Preko kabine radnih mašina . .aktiviranje eksplozivnog punjenja . 14. popravke i sl. mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju. da se ne stvaraju opasnosti po radnike. . ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi .44 Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima . zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja. pad ili uspon podloge i druge mere ZNR. kojim će se propisati: brzina vožnje.zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja. 15.punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja. gabarita puta. Uređaj. krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom. mora biti izveden na osnovu posebnog projekta. Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu . o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima. obezbeđuju se zaštitni zidovi . iskopa i sl. utovarivači.način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim. udaljenost od ivice kosine.

45
Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika. Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl). Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada. Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?
O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg: - uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave, - na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost, - ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac može izdržati to opterećenje, - da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac, - priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i osigura od pada, - da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže, - prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u ravnoteži, - da ne iskoračuje iznad praznog prostora, - kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove putanje, - ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika, - radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola, sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?
O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika. Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži: - analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele, - dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima, - proračun i prikaz oslanjanja skele, - crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza, - crteže položaja i detalje veza skele sa objektom , - crteže radnog poda i zaštitne ograde, - crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde, - crtež prilaza radnim etažama skele,

46
odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje, redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR, atest o ispravnosti upotrebljenih materijala. Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata. Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik. Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR. Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove: - visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m, - korisna površina radnog poda je do 10m2, - ne koriste je više od dva radnika, - ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,. Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele. Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl. Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom. NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje. Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere: - temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan, - sprečava se slivanje vode u temelje skele, - ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne podloge i betonski blokovi, - kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju se šipovi, - kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu, - spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po uputstvu proizvođača, - nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele protiv preturanja, - pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se niveliše montažni element, - pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena, - za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) , - demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova. VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele. Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele. Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl. Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele. Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici. Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl. Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.

-

47
Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik. Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl. Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika. Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli. Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom. ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti. Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m. Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti. Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara. Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?
O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere: - ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska, - kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost, - kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja, - ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine nadstrešnice, TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima. Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm. Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS. Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja. Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava. Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja. Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač. Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta). Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo. Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde. Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja. Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija. Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera. Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje. Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima . zabranjena je. Kvačila za spajanje vagoneta . Prevoženje . za prevoz materijala. mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm. moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja. RASKLOPNI BLOK : razvodni orman. alata. smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni. Zaštitne mere od opasnog dejstva el. za prevoženje građ.) Vagoneti sa preklopnom korpom. Rukovanje ULT-om i damperom . Uređaj za rastavljanje napajanja . utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima. mora imati bravu ili kućište . struje . razvodna tabla. signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj. struje. instalacije na gradilištu. Kolosek za šinska vozila . sa jednog mesta. mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju. postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. može biti povereno radnicima. moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje. koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode. koje se zaključava. napr. sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima. moraju imati osigurač.Vožnja radnika u vagonetima. Električna instalacija na gradilištu . Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu? O: Prevoz materijala železničkim sredstvima . Okretnice za vagonete. stub. Priključivanje el. ak ojza to postoji potreba. Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja. . Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice. materijala na gradilištu.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja.8 metara od poda. Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač. Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati. metalnih i nemetalnih sirovina.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača. Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka. gradilišnih saobraćajnica.48 19. komandni pult.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja.Uzdužni nagib do 20 %. a spreda vrata. profil šina i sl. koja pokrivaju prednju stranu. koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje. povezuje se sa zaštitnim provodnikom. tako da sredina kutije bude na 1. 20. mora imati uređaj za isključenje svih potrošača. Ako je stub metalni. prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl. prolaza za radnike i sl. održavati i uklanjati samo stručni radnici. Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač. koji ima montažnu zadnju ploču. elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici. moraju imati ispravne kočnice. razmak.5-1.Na krajevima koloseka. uređaj za zaštitu od indirektnog dodira i priključnice.Dimenzije pragova. temperature okoline. ne sme biti manje od 10 m. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija? O: Privremene el. Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%. samo ako su kolosek. mora biti čvrst branik(od pragova i sl.

U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima . Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu? O: Materije utvrđene propisima o ZNR .na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja. Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata . a prolazi i prilazi sa 80 luksa.kao opasne materije . disu gas i sl.5 m.nagrizajućih materija i sl. Na visini od 2. koja se otvaraju u polje. samo preko produžnih i razvodnih kutija. ako je klase II i III. alat može se koristiti na otvorenom . kranove.isključivanje ručnog alata. . TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik. ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje.zaštićen od atmosferskih uticaja. delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode. vlage. . .5 metara iznad radnih mesta. Nastavljanje provodnika. na otvorenom prostoru. . Mesta rada noću.2metra a površina poda u skladu sa brojem boca. liftove. podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima. koji se obezbeđuju zaključavanjem. Prenosni ručni el. armaturom.5 metara iznad pešačkih prolaza. alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem.spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski. istovarati .Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom. svaki gas ima zasebnu prostoriju. 21. kao i hodanje sa uključenim uređajem. dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti: . motorima.5 metara od poda . tako da visina bude: . a provetravanje se obavlja kroz otvore na gornjem delu zida.eksplozivnoj izvedbi. može biti manja od 2.eksplozivnih.ako postoji el. prašine. . sa odeljcima za pune i prazne boce. imaju zaštitu na el.Uključivanje. mašine i uređaji . električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv.2. . visina iznad radnog mesta . Privremene el. motorom je zabranjeno . Električne instalacije i uređaji. o čemu se vodi propisana evidencija. gde može doći do povrede radnika. vrši se samo kad je prekidač isključen.transportne trake i sl. Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el.6 metara iznad kolskih prolaza. osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom. skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije. mora se sniziti napon na 42 volta. izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima . uređaje. ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil. Dodavanje alata sa uključenim el. Visina prostorije za smeštaj boca je min 2. mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti .krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala. . ako se ovo ne može obezbediti.vrata na objektu moraju biti zaključana. mogu se prevoziti . moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa. nema prozore . . instalacije na gradilištu .objekt nema veštačko grejanje. i zapaljivih materija. . Kabel prenosnog alata . poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata. Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II. . Izuzetno.metalni delovi objekta povezani na uzemljivač. Građevinska oprema. . Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih .izdvojen.3. postavljaju se za dizalice. U uslovima velike provodljivosti poda i vlage .49 Uređaji za isključivanje i zabravljivanje.

naziv i sedište izvođača radova sa adresom. broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden. datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa . Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova? O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove . izvođača. čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva. sadrži: .kao i druga sredstva koja troše kiseonik. usklađenim sa navedenim propisima. otklanja seprimenom sledećih mera zaštite: .naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova.ime. pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena. . adresu . sa posebnim odeljcima za svaki gas. Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje. Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima. 10 metara od otvorenog plamena. 22. .zabranom ulaska radnika .naziv i sedište naručioca radova. Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama . . stepeništima. . koja neposredno izvodi radove i adresu objekta na kom se izvode radovi.naziv. kojom izveštava nadležnu inspekciju rada. prezime i stručnu spremu odgovornog lica. sa šifrom osnovne delatnosti . kao i rukovanje sa zamašćenim rukama . .sa istim gasom. . Unošenje masnih materija . skelama i drugim mestima . . Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja . ime. koja nisu namenjena za to. rukavicama. dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha. mora se obezbediti .u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih gasova i isparenja .provetravanjem prostorije. telefona radne jedinice. VIII MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA .rukovodioca radova.datum ugovorenog početka i završetka radova. zadnju poštu i br.prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova. posle smene . saobraćajnica i prolaza. gde je i kad i pod kojim brojem registrovan. alatom i opremom-zabranjeno je.Po završetku rada.naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt.naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode. .Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se. Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice. prezime i stručnu spremu odgovornog projektanta.sa stabilnim stalcima. i ne preduzmu mere ZNR.zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta.Ako odeljak nema krov.50 Pod i vrata su od materijala koji ne varniči. ako postoji. pokriva se daskama i sl. oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim sagorevanjem ''SUS '' . dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) . Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja . kada se u prostorijama. jamama. Zabranjeno je ostavljanje boca. boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom. po prolazima . Eksplozivi i eksplozivna sredstva . .Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova.

. kompresori. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? 7. gotovih uljanih boja i lakova? 13. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? 16. Mere zaštite pri proizvodnji šećera? 18. cevi vodovi)? 2. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materijatečnosti. autoklavi .)? 6. Mere zaštite na mašinama . bačve i rezervoari. Mere zaštite pri proizvodnji žižica? 12. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje acetilena) 25. firnajsa. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge. Mere zaštite pri proizvodnji boja? 11. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline(proizvodnja plavog kamena . Mere zaštite pri proizvodnji sapuna. prese. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja. bačve i rezervoari.? 3. Mere zaštite na mašinama .transportni uređaji. Mere zaštite pri preradi kaučuka? 24. autoklavi . Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? 21. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O D G O VO R I 1.51 ''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima'' (Sl. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? 4. kompresori. 9) P I T A NJ A 1. gipsa i kreča? 10. prese. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? 19. List FNRJ'' br.transportni uređaji. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? 26. silosi za suve i čvrste materije. Mere zaštite pri proizvodnji cementa. Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)? 22. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne soli)? 8. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? 5. sušare. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? 17. cevi vodovi)? O: CENTRIFUGE . glicerina i kozmetičkih sredstava? 14. proizvodnja superfosfata. Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra? 20. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? 9. Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida? 23. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? 15.

Svaka centrifuga mora imati kočnicu . . ventil sigurnosti. rešetkama.52 Centrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac.snabdeveni poklopcima . tako da opasna mesta. mora postojati ispravan manometar . mešači za vreme rada . mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju. Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge. mora biti označen na manometru. Na svakom kompresoru . nesagorivog materijala. moraju u pogledu materijala. sa prekidačem . valjci. dok poklopac nije zatvoren.autoklavi. moraju biti . Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove. Kompresori za kiseonik i azot dioksid . .čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu. za vreme rada dođe materijal. sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju požara.najveći tovar (kg ili m3) . odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu. Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje .Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja.dozvoljen broj obrtaja . odnosno vadi prerađeni materijal.Zabranjeno je naglo kočenje. sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska. Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju. kao što su puževi. mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja.građeni od metala i dr. moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima. Svaki sud pod pritiskom .široki najmanje 45 cm. kojim se sprečava opasno povećanje pritiska. moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak. koristi se glicerin + voda. moraju biti: . Masa koja se obrađuje . a ako radi više od 12 sati dnevno. . odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom. BAČVE I REZERVOARI Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama. onda i dva puta godišnje. mora biti zatvoren. načina gradnje proizvodnje i opreme . otvori za punjenje i pražnjenje.godina proizvodnje PRESE I KOMPRESORI Na presama. Bajonetni zatvarači autoklava . AUTOKLAVI Aparati za rad pod pritiskom.stalno održavani u čistom i suvom stanju. Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom: . ne smeju se podmazivati mineralnim . emajl i uljane boje. životinjskim i biljnim uljima. koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi. moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni.Manometri . . mora imati manometar u ispravnom stanju. ne smeju se nalaziti mostići za prelaz. Ako u presu . .ne mogu rukom da se dohvate. ako su na otvorenom prostoru . ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno.Najviši dozvoljeni pritisak .snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom. poklopcima i sl. .

dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi. Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta . i sl. odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta. mogu biti: .Ovaj interval se može i smanjiti. Aparati za vakum . a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda. slavine . čekrci. Radovi na opravkama i sl. osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz. zatvarač sa zavrtnjevima se otvara. tako da se spreči njihovo začepljenje Cevni vodovi i kanalizacije . transportni puževi i sl. tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti.postavljeni tako da su pristupačni. očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti. mogu se vršiti .postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah. kada je uređaj isključen. postaviti natpise o sadržini i merama zaštite. moraju biti postavljeni tako na autoklavu. dizalice. Dok je autoklav u radu . silosi za suve i čvrste materije. mali bageri . se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak.evidentiraju se u knjigu dizalice. Sudovi pod pritiskom. . Dizalice . moraju biti u ispravnom stanju. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija. Pregledi i popravke .smešteni pod zemljom.Ako su gasovi i pare štetni i opasni. . a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik. moraju biti. TRANSPORTNI UREĐAJI Svi transporteri . Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava . zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima.snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama. i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt. 2. Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska.moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima. za vreme opravke . ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti.tečnosti.učvršćeni na oslonce .? O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) . da sadržaj ne ometa njihov rad.Svake treće godine. moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak. Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično. .premazani odgovarajućom bojom i označeni. moraju biti osigurani . moraju biti postavljeni . tako da se postepeno otvara. koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska. vitla. dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni. u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica.53 Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj. . Po završenom procesu . Teretnim dizalicama . sušare. Cevovod. ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju . ne smeju se prevoziti ljudi. da se cevovod može širiti i skupljati. . Manometri i sigurnosni ventili . moraju biti: . sa ispituje unutrašnjost suda.vrši se svakih 6 meseci . Periodični pregled i ispitivanje . CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA Svi cevovodi i kanali . pored ventila sigurnosti. Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi . ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska. radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala .

Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza.Pre punjenja praznih sudova. moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji . u rasutom stanju . a naročito kada se suši. iz kojih se materijal uzima sa donje strane. ugrađenu na vrhu . koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu. ali da ne može propasti radnik. Na ovakvim sušnicama . moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala . a ako su od stakla . i nepropusnim za vazduh.radnik koji ulazi u silos . Ako je neophodno da radnici uđu u silos . moraju se primeniti mere ZNR . kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha. . a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči SUŠARE Pare i gasovi . moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje. onda ceo sistem mora biti zatvoren .Čep se otvara oprezno . učiniti neškodljivima. Rezervoari za opasne tečnosti . Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje. 3. Generatori toplote. mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za čvrst oslonac. moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala. sa gornje strane. moraju se pre ispuštanja u atmosferu . moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu. prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta. moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala.strujanjem toplog vazduha .ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa. kojima se može prići svakoj strani silosa. moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti. moraju se preduzeti sledeće mere zaštite: .. parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha. pregledati ih da u njima nema vode. radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice. moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore. za lak pristup.Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih.Pri otvaranju čepova na bačvama . ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal. gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir. radi izvlačenja u slučaju potrebe. - SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE Za suve i čvrste materije. Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv. Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama. kao i potrebni termometri .drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada. Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara. Ćupovi i baloni za kiseline .54 premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije. koji se ventilatorima ubucuju u sušaru . Otvoreni silosi sa košom. snabdeveni stepenicama i platformama . za radove na visini. a cev za pražnjenje na 15 cm od dna. ne smeju se zadržavati u sušnici .nesagorivim materijalom. da se izjednači pritisak. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima? O: ZAŠTITA OČIJU . vakummetri. Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije.Ne smeju se slagati jedni na druge. u kojoj se suši lakozapaljiv materijal . . koriste se silosi . štetni. uz primenu posebnih mera ZNR. moraju imati cev za punjenje . Burad za skladištenje kiselina. i sl. Lica koja opslužuju sušnicu .Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti. koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju. a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe.Ako su pare i gasovi .

Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima .naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom . obrada kamena. RESPIRATORI Služe za zaštitu disajnih organa od prašine. pomoću detektora. moraju se kontrolisati na nepropusnost. otporne na te materije. Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu. cijanidi. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima.izrađene od debele kože . azbesta. .naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike. kože sa providnim staklima debljine do 3 mm.55 Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda . moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa.naočari protiv otrovne prašine. ZAŠTITA RUKU Kada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama . m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom. radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti: . Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima .Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom . sa bezbojnim staklom debljine 2.Pri radu u finoj i štetnoj prašini . koriste se različiti filteri.U zavisnosti od veličine čestica prašine. moraju biti hermetički prijanjati za lice. koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%. moraju se koristiti gumene rukavice.van objekta na bezbednu udaljenost. Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom. crvena boja za-ugljenmonoksid.naočari sa ramom-kutijom . sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas. bromati. koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole. štetne prašine. živa i njena jedinjenja.sa otvorima za ventilaciju. Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi. . debljeg platna. para i gasova. vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova. U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine. od metala . trinitrotoluol. mangan.Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak. a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala. koriste se i azbestne rukavice.5 do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm. koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija. koja je grublja . od vrućih materija. i za zaštitu od svetlosnog zračenja . Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima . gde je koncentracija kiseonika ispod 16%. a sastoje so od gumenog okvira . olovo. .Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava. koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom). preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. mora postojati ručna i svetlosna signalizacija. . moraju se koristiti zaštitne rukavice . plastike . i dobra lokalna i opšta ventilacija. cinkoksid. arsen.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) . zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline. jetkih i nagrizajućih materija . soli barijuma. kiselina i lužine. Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare . TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi . ugljena prašina).Pri pojavi štetnog gasa.

Cevovod za peći . gumene rukavice i gas maske. mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.benzin. alkohol . lakove. tečnosti do ložišta peći. Radi razblaživanja. uljani lakovi. mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva .tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje. niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom. Pre ulaska radnika u komore . Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom.moraju biti snabdeveni . Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći? O: Podovi oko metalurških peći . radnicima kod piritnih peći i turmova. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam . . osim na kratko radi intervencije . te moraju imati zaštitna odela. koje se prospu po podu . Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje . mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti . Cevovod koji dovodi lož ulje.u slučaju gašenja plamena. katran. ložište se pre upotrebe provetrava .56 Nagrizajuće kiseline .lakozapaljive tečnosti.Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske. benzol .uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme.užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana. 5. ne smeju se kupiti drvenom strugotinom . dizel gorivo.proizvodnja superfosfata. zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova. koji je sa spolja obložen i ojačan.Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike..Pre paljenja peći na lož ulje i gasove. Prilikom sečenja plamenom. moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala. koje se zagrevaju gasom. već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča.aceton . prašine i gasova. sušenje i pečenje. Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje. vrata i prozori .materije koje nisu isparljive. ne sme se sipati voda u kiselinu. Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline . koji su sadržavali: . ne smeju se raspoređivati na takve poslove. . promaje ili da opadne pritisak u cevi. Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja . dva puta višlja od piritne peći. . 4. ako je temperatura iznad 500celzijusa. metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama . Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija. u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji. oko peći za žarenje . dizel gorivo i sl.Zidovi . Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja . ne sme se ručno sipati gorivo. karbolno ulje i sl. sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote. boje sa organiskim rastvaračem .Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor. pod . elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima.petrolej. sa krovom bez tavanice.asfalt. Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja. reznim pločama.materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna kiselina . u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju. O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita . naročito se ne sme sipati benzin. moraju biti od nezapaljivog materijala.U peći i ložišta. petrolej .i ventil za automatsko zatvaranje gasa. mora se isključiti dovod struje do grejača. mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom. ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i gasove. moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje.Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni. mora biti prostrana . lužine. etar i sl. koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki.Prostorija za orošavanje. moraju biti od jakog olovnog lima.

Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona. dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli . koji je veoma otrovan i teži je od vazduha. 6.Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat. gas maskama sa odgovarajućim cedilom.Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so) O: Kaustična soda(NaOH) . PROIZVODNJA PLAVOG KAMENA Odeljenje za granulaciju bakra . . kao i azbestnim rukavicama i keceljama. 7. rastvorljiv u vodi. u kojima kaplje rastvor lužine .kace za kristalizaciju plavog kamena . Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata? Sona kiselina (HCL) . moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra. iznad bazena.visine najmanje 25 metara.moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina. pri čemu nastaje super fosfat. respiratore i gumene čizme . rukavice i radnu odeću i obuću. prave se mostovi za prelaz. gumiranim rukavicama . AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova. mora postojati dimnjak . Radnici u ovom pogonu . mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija. kožnim rukavicama i gumenim čizmama . Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata. Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina. može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli .Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu.57 gumiranim odelima. te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH. Samo ako to potrebe nalažu. Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare . mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju. Bazeni. Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline . mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu. Za izlaz sumpornih i ostalih gasova . mora se odmah popraviti . metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina.Na mestima i uređajima . . za zaštitu od sumporne kiseline. Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode. preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima. a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama. gumiranim čizmama. moraju imati gumirano zaštitno odelo.a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata. respiratore protiv prašine. a mesto isprati vodom.Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama. gumene rukavice. moraju biti od keramike . Uprostoriji gde je smešten reaktor . Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju . gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor. PROIZVODNJA SUPERFOSFATA Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat .

U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava . Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće. ferosilicijuma i ferohroma . Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem. a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane. U silose i prostorije gde ima cijanamida . da se spreči stvaranje eksplozivne smeše. Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom. 8. Mere zaštite pri proizvodnji cementa . mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi.ekrane za zaštitu od zračenja toplote. Radnicima koji rade kod peći . zabranjena je upotreba alata koji varniči.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida. takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice. mora biti zaklonjen štitom od lonaca. radnici moraju nositi respiratore. na istoj temperaturi.Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča . radi dobijanja živog kreča (CaO). bazira se na prženju krečnjaka. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida? O: Proizvodnja kalcijum karbida. na temperaturi od 1500 stepeni. koji se melje u prah i dobija se cement. Prenos materijala od peći do drobilice . pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' . ista se mora oprezno i postepeno otvarati. a gde to nije moguće .azota . moraju biti obezbeđena sredstva LZS. Uovim odeljenjima. ciklona i sl. da se spreči stvaranje acetilena. da se preči zračenje u radni prostor. Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži. ne sme se puštati u okolni prostor. moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije. obzirom da rade sa vrućim materijalom .Radicima koji pakuju cement . uz dodavanje azota. i dobija se kalcijum karbid(CaC2). mora biti mehanizovano. gumirane kecelje. moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice. mora biti mehanizovan. moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom. mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija . Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine. Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa . radi dobijanja klinkera . koji se prži sa koksom na 20000C. koji se potom melje. da se spreči širenje prašine.Za rad uz ove peći . . Ove peći moraju biti termički izolovane . Mlevenje kalcijum karbida . Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni . U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena. Punjenje koševa i silosa. za kalcijum karbid u prahu. koje se više ne koristi. Ubacivanje sirovina u električne peći . radi odvođenja toplote iz radnog prostora. naročito kad je pod pritiskom. postaviti štitove. već se moraju taložiti pomoću filtera . moraju se uređaji hermetizovati .Otvoreni deo električne peći . 9. da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena.u prisustvu neutralnog gasa.poklopac od lakog materijala. Usijana masa cijanamida. u mlinovima i sejalicama. gumenih rukavica. moraju imati odušak.58 Pri uzimanju uzoraka na slavinama . mora biti mehanizovano i proces hermetizovan. radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura. radnici moraju imati respiratore. KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo . mora se odvijati u zatvorenom mlinu . gipsa i kreča? O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca . Prašina od uglja i cementa . koja se razvija iz vertikalnih peći.

mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara . Mere pri proizvodnji boja? O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja. 20 metara udaljeni od skladišta. u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene. PROIZVODNJA KREČA I GIPSA Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni . koja je otrovna. kamena. moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje.želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije. U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara. moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine . Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja . moraju biti izrađeni od keramičkih pločica . Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa.Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala. mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova. zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice. krečnjaka (CaCO3). jer se radi o oksidacionom sredstvu.Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji. ZnO. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija.59 radna obuća i odeća i respiratori. Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela . Mere zaštite pri proizvodnji šibica? O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara. stakleni prah i želatin. pesak i sl. uređaja mašina i sl. koja se moraju taložiti i neutralisati. ne sme doći u dodir sa derivatima nafte.da se ne zagađuje okolina. sumpora ili njegovih jedinjenja. i ostalim zapaljivim materijama. Pri izradi glava šibice. Priprema i prerada (usitnjavanje . moraju imati zaštitne maske ili respiratore . Podovi i zidovi radnih prostorija. Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja.Ventili za ovaj uređaj moraju biti min. Najmanje jednom nedeljno . kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatinatutkala . koristi se i cink . prosejava i pakuje gips .Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti. moraju imati i zaštitne kapuljače. Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa.U prostorijama za rad i magacinu. se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače. . parafinom. da se mogu svakodnevno preti i čistiti. odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora. pa mu se dodaju ostale primese. vrši se čišćenje pogona. Prostorije u kojima se melje. kao oksidans .Pri ručnom utovaru . ojačane kožne rukavice . da se spreči uzvitlavanje po vazduhu. 11. Kalijum hlorat . moraju imati hvatače prašine i taložnike . Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti .Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor. sa kojima gradi eksplozivne smeše. za zaštitu od oštrih ivica . Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju. koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS.Za proizvodnju mineralnih boja .sumpor i ostala jedinjenja.radnici pored zaštitne odeće i obuće . vazelinom.Otpaci od olova. 10. pri čemu se dobija živi kreč (CaO).Čist proizvod je olovno belilo. da se spreči nastajanje olovne prašine . bez organskih primesa. sirovina za proizvodnju i sl. Prostor oko peći .

Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda .Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača . firnisa . 13. kecelje i štitnik za lice i oči. Opasnosti za radnike predstavlja.dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja. koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama .60 Delovi mašina. pužni prenosi.? O: Sapuni su soli viših masnih kiselina. kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose. drugi naziv je ''firnis''. moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima . nakon ekstrakcije glicerina. Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje . koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija. . Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja? O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret. glicerina i kozmetičkih sredstava. gotovih uljanih boja i lakova? Laneno ulje dobija se iz semenki lana. jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori. 12. U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje . transportne trake. Magacini lanenog ulja .Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa.Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova. koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju . moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija. Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi . gotovih boja i lakova . da ne dođe do trenja i požara. zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode.neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3 Prilikom proizvodnje sapuna. Veliki broj boja i lakova su monomeri . očima). Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora. a potom dodatnim spaljivanjem gasova. te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava . radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću. moraju se smestiti u posebne prostorije. zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena. vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova. koji ako je nekontrolisan . tople vode ili indirektno el. Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu. . zaštitna odeća i obuća i zaštita lica . Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja . te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara. pod mora biti što češće pran. 14. može dovesti do požara. Pri izradi nitroceluloznih lakova . moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna . moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala. Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom. pomoću vizira.Postoje dva postupka dobijanja sapuna: . u većoj masi materijala. Radne prostorije . izaziva opekotine po koži. moraju se primeniti zaštitne kecelje.dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja. putem. zbog mogućeg klizanja. zaštitne rukavice. vrši se isključivo pomoću vodene pare. koji se izbacuje u atmosferu.Grejanje ovih prostorija . koji su obično organski peroksidi.razvija se egzoterman proces. Radi zaštite radnika u proizvodnji . gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova. Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore. zaštitne rukavice .Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti. a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara. moraju se podmazivati . što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi. pročišćava vazduh .od prskanja kapljica. takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje. paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči.

obuću. zbog velikih količina ugljen dioksida . pumpe moraju biti u protiv.Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika. mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom.skrob prelazi u šećer . radi odvođenja nastalog sumpordioksida. nastaje alkoholno vrenje.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin. tretiranje frakcija i blending. koji čine tehnološke procese: separacija. reformingu.eksplozivnoj izvedbi. pšenice. Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja . zaštitu lica i očiju. zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) . kukuruza . Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte . Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte? O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika. te postavljanje automatske dojave i gašenja požara. uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom.61 unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima . parafina i aromatičnih ugljovodonika. pristupa se destilaciji alkohola. moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću .5 m. Svi nadzemni rezervoari . Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima . izomerizaciji i sl. olefina. 15.Po završenom procesu vrenja . Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi. Sledeća faza je ljuštenje semena. manometri. 16. . uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju.U prostorijama gde ima puno para špiritusa . kao i ostale zapaljive tečnosti. . moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama. mora postojati vatrogasna jedinica. Svi cevni vodovi .Po potrebi .re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda. mora takođe postojati veštačka ventilacija. U velikim pogonima špiritana.Hidrolizom . mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa. Nepoželjna emisija opasnih supstanci . Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima . 2.Frakcije se podvrgavaju krekovanju. maziva i bitumen . odnosno moraju imati hlađenje vodom. Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne . što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija. u odeljenju destilacije . da se vlažnost zrna smanji ispod 14%.Ako se koriste gasovi pod pritiskom. Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi. moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka .zbogsamopaljenja. melase iz repe i sl. nikako komprimovani vazduh. odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri. polimerizaciji . najmanje 100 metara. petroleum.seme se suši u sušarama. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca? O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira. frakciona destilacija. te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija. dizel ulje-gorivo.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima. Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija. pri čemu ostaju rafinerijski gasovi. potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti. moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja. koji se neutrališu. koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka. ako nisu ukopani u zemlju . benzina ili benzola. onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv). U krugu rafinerije. nakon čega dodavanjem kvasca . Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću.alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80). što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima .

a cevovod se mora kontrolisati.Pri ovoj proizvodnji.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda . nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala? O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice. a pristup radnika do vrelih delova. a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore. sprečen zaštitnim ogradama . Mere zaštite pri proizvodnji šećera? O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe . koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje . 18. manometri i pokazivač nivoa . a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane. pare. akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta? .U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje. ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka . da se spreči pad radnika u opasnu zonu. Nakon ekstrakcije masti . U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase . moraju imati radnu odeću od gumiranog platna. pri čemu bi došlo do varničenja.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje. moraju imati gumene čizme .etar. Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra? O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol . Svi kanali . u bazenima za kvašenje. šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima. moraju imati sve potrebne merne instrumente. da se spreči uključenje . a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno. jame šahtovi u sistemu za pranje repe . moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata. palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči. da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza.Transportne trake i kanali takođe. postavljene rešetke.Radi sigurnog praćenja procesa . Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje.Radnici u tom delu proizvodnje.Finalni proizvod. moraju biti ispravni termometri . gumene rukavice i po potrebi respiratore. na temperaturi od 140 stepeni celzijusa. gde se pretvara u rezance. gumirana odela. a cevovod mora biti nepropusan. na uređajima za proizvodnju. nastaj eetil. nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera.Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom. gumene rukavice . Sledeća faza je pranje sirovine . a sa spoljnje strane . moraju biti vidljivo označeni . 19. što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije. koja se lageruje u velikim naslagama.Rezervoari za smeštaj etil alkohola . Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom . zbog dezinfekcije i pranja.Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija. zatim se pere uz upotrebu velike količine vode.od prljavštine i kreča. opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode. paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza. moraju bitiograđeni ogradama . pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda. da se može prati. počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina .Kanali za smeštaj i plavljenje repe . 20. preostala masa se kuva i dobija se želatin. Rezervoari sa etil etrima. moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika. a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre. U toku rada ekstraktora . moraju biti osigurani od pada radnika u otvore . za gašenje vodom.gumene čizme.62 17. takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela . zabranjeno je pušenje . dovoljan broj hidranata.zbog nepažnje ili slučajno.

koji nastaju u procesu proizvodnje. kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova .63 O: Pri proizvodnji tanina . radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske. a u slučaju pojave štetnih gasova. 50 metara. i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata. Radnicima kod rada na retortama. viljuškari i dizalice . moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju. . da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor. prva faza je usitnjavanje drveta . za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja. u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje.Kazani za impregnaciju . Uređaji za nitrisanje . i fenoli. moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. štitnik za lice. 21. mora postojati automatska dojava i gašenje požara. kožne kecelje i kožne rukavice. terpeni.moraju biti zaštićene. koju čini sirćetna kiselina . moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine. Sušare i uređaji za sušenje celuloze . transportne trake. Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči. Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija. zaštitne kecelje . da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja. moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze . Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline. ugljen – dioksid. te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak. rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre. pare i dejstva lužine. manometre. moraju biti izolovani da ne zrače toplotu. te da se proces što više hermetizuje. nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam. Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)? O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan. odgovarajuće maske. ugljen –monoksid . Sušare za nitrojedinjenja . a za zaštitu od vrele vode i sl. ksilen. krezol. 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata. koja je zapaljiva i eksplozivna. u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika. Mašine za zarezivanje pragova . te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću. ako proces postane isuviše egzoterman . Kod proizvodnje-suve destilacije drveta .Smešu za nitrisanje .Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna. na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode . da se dobije piljevina . Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline . čini sumporna i azotna kiselina. radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. PROIZVODNJA NITROCELULOZE Bazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka . a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj. moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina. izlučuje u hermetički zatvorenim posudama. koja se pod dejstvom vruće vode i lužine . U ovim magacinima. Opasnosti po radnike . U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan. benzen . toluen. da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola. Magacini drvne celuloze i pamuka . moraju biti udaljena min. tečnu fazu . te može doći do eksplozije. Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta. te otvore za prinudno ispuštanje smeše. Kod ručne manipulacije drvenom građom . Opasnosti po radnike .

odnosno 4000 kg. Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala .Pri procesu prosejavanja gume . 23. koji se lako pere od nataložene prašine. . zabranjeno je. mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom. pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha. koje rade pod pritiskom vodene pare. dobijenih ovim postupkom.Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom. celuloida u drugim oblicima. hod unazad. Rastvarači celuloida (najčešće aceton) . prese za vulkanizaciju . moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda .Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno.može biti samo uz pomoć tople vode. bušilica. a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova .Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se. moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu.Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji . koje će sprečiti pristup u opasnu zonu. te je potreban veći broj izmena vazduha. moraju biti prostrana i dobro ventilisana. Cevovod za različite vrste gasova.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje. koji se ne raspada u parčad pri eksploziji.. dobija hemijsko-tehnološkim postupcima. pri lepljenju i rastvaranju. da ruke ne dođu u opasnu zonu. guma. mogu se držati samo u količini za rad jedne smene. radi odvajanja vodene pare . bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem. Mlinovi za usitnjavanje stare gume . bez upotrebe prirodnog kaučuka. čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova. a dve glavne komponente su mu nopren i butadien. ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova. a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom. 24. Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala. moraju postojati zaštitne naprave . mesto obrade mora biti hlađeno vodom. iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik. nogom. U jednom skladištu .64 22. rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola. gde se stvara prašina.Pristup besposlenim licima. Odeljenje za punjenje boca kiseonikom. Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije.Guma se u novije vreme .Otpaci i sitni komadi . vazduh prolazi kroz prečistače . i glodalica. proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom. glavom ili delom tela. od drvenih greda debljine preko12 cm. Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica. napravljena od nitroceluloze i kamfora. da se mogu uključiti rukom. tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom . azot i ostali gasovi. da bi se dobio tečni vazduh. moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom.Ne rastvara se u vodi.Magacinski prostor i proizvodne prostorije . Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka? O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca . ili od drugog materijala . moraju postojati ''odušci''klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara.Pre komprimovanja. moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara. Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida? Celuloid je plastična masa . U odeljenju vulkanizacije . sa lakom krovnom konstrukcijom.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)? O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha.Na valjcima se mora raditi oprezno.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida .Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl.

sve el. Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama. moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu.. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat . koji nerastvaraju celulozu. tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta.1 mg/m3. Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje .spontano eksplodira. a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0. materije u drvetu.. moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža. instalacije i uređaji . Na2SO4 i Ca(HSO3)2. U proizvodnim pogonima. jer na pritisku iznad 1. koristi se hlordioksid.5-80% . Kao rastvarači koriste se NaOH. N a generatoru acetilena . mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije? O: Celuloza se dobija iz drveta . 26.. moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća.Predstavlja veoma snažan otrov. Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu . Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja . te je otrovan gas.5 bara . zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom. mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.Kao sredstvo za izbeljenje. Radni valjci kalendera za glačanje. mora se sprečiti sigurnosnim ventilom. najveća dopuštena težina šarže. Nepovoljni porast pritiska u generatoru.Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2. mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti. korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT. STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENA Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2. izuzetak su ručne mašine za sečenje. kao i upotreba alata koji varniči. te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta. koriste se oksidaciona sredstva.Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika . zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre. ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu. smolu i dr. pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN.Radnici za slučaj opasnosti.Čist acetilen se ne može komprimovati .Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju. te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu. pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi.65 Boce kao i svi sudovi pod pritiskom. podležu periodičnom pregledu i ispitivanju. Prostorije sa razvijačem acetilena . maksimalno dozvoljenom pritisku generatora. Poprečni i uzdužni rezači hartije . . drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak. satiniranje i prevlačenje hartije . koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena). a neispravne boce se izdvajaju iz procesa. već lignin . a proces hermetizovati. a ovi uređaji moraju biti hermetizovani. Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja . podležu propisima za sudove pod pritiskom.Rastvoren u vodi .Mašine za sečenje hartije . 25. i moraju imati ventile sigurnosti. Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje . moraju imati ispravne vođice. mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem . te boce i delovi opreme. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika? O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN.daje cijanovodoničnu kiselinu. moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora. Cilindri za sušenje pod pritiskom pare. moraju imati dobru ventilaciju. korišćenjem rastvarača.

vrši se u posebnim prostorijama – radionicama. U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika. Manje opravke . List SFRJ'' br. respiratori sa odgovarajućim cedilom. . Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. . . ispitivanje kočnica. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. rad sa akumulatorskim baterijama)? O: OPRAVKE VOZILA Srednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom. Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina. kretanje vozila u krugu preduzeća.55/65) P I T A NJ A 1. moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika. odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija. mora biti u posebnom objektu . Na posudama u koje se pakuje HCN . mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje . moraju se preduzeti sledeće mere: .stavljanje i skidanje guma. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata. rad sa akumulatorskim baterijama)? 2. kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima. moraju se držati u odvojenim prostorijama. 200 metara i min. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA ''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima'' (''Sl. pranje vozila. Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja . 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga.mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline. kretanje vozila u krugu preduzeća. pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika.u prostoriji za cijanova jedinjenja . a za rad sa praskavim materijalima. i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja.66 Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika .40% u smeši sa vazduhom. mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom. . Mere zaštite sa etiliziranim benzinom .mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju. Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom. U stovarištu sirovina . u granici od 6.vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana. 25 izmena vazduha na sat. sa min. moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline.stavljanje i skidanje guma. se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika. moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. pranje vozila. taložnicima sa oduškom za gasove. benzolom i antifrizom? ODGOVORI 1. Proizvodni pogon cijanovodonika . Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije . mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN. ispitivanje kočnica.

prozori zatvoreni . Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator.isključena el.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju. u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu. Mere zaštite pri prevozu vozilom? . Na upravljač postaviti natpis ''Ne uključuj motor. RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOM Pri radu sa aku.rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2. radnik mora imati : gumene čizme. 2.vrši se opravka''. instalacije na vozilu zaštitćene od vode. ako je postavljena odgovarajuća signalizacija. prospe po odeći i telu radnika. instalacija sa akumulatora. .baterijama.Ako se elektrolit.Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas. napukli ili hrapav naplatak. neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone. mazivo antifriz ili elektrolit.Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo.67 Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti .Guma se ne sme stavljati na zarđao . instalacija i vodova. gumene rukavice. mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka. Brzina na probnim pistama . a vozilo u stanju mirovanja. mora se kiselina . motor ugašen .ispod vozila sne sme curiti gorivo. U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora .Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila. rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu.Punjenje guma na skinutom točku . STAVLJANJE I SKIDANJE GUMA Radionica : suva i čista.Vozač ne sme pustiti motor u rad .Radnici moraju imati odgovarajuću LZS. mora nalegati u žljeb.Pre skidanja guma iz unutrašnje gume.radionicama .Pod prostora za pranje vozila . Za vreme ručnog pranja vozila . pod točkove ubaciti kočne papučice. PRANJE VOZILA Pranje vozila crevom pod pritiskom. Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila. mora biti: . može se vršiti samo na propisanim uređajima Pri podešavanju kočnica: motor isključen.Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica . a el. moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita. Alektrične instalacije i uređaji .Ako se vrši skidanje točkova . može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke.klemne. ne sme se raditi sa otvorenom vatrom. ispod osovina se postavljaju nogari – stalci. U radionici sa kružnim kretanjem vozila . pušiti ili raditi alatom koji varniči.pod vozilom su ljudi''. N2 . dovoljno udaljenom od el.Kada se vrši opravka kočnica . KRETANJE VOZILA U krugu preduzeća i radnim prostorijama.Elastični prsten spoljnje gume . mora biti hrapav. Kod mehanizovanog pranja . Kod radova na zavarivanju. a u radnim prostorijama do 5 km/čas. Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva .Ako se vrše radovi. moraju biti u Ex izvedbi. menjač ubaciti na najmanji prenos.sumporna kiselina. postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju. ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMA Ispitivanje kočnica pri radu motora . koje se posebno neutrališe. kao i u javnom saobraćaju . dok se radi podešavanje kočnica. zaštitnu kecelju i sl. mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj. ispustiti vazduh. vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.masa vozila uzemljena. vozilo se mora obezbediti od pada i požara.Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom . može se vršiti na otvorenom prostoru. Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje . Kod većih popravki . naročito pri ručnom skidanju i prenosu.

zabranjen je. a meri se 2 puta godišnje. BENZOL Takođe je antidetonator. te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje. jetke i otrovne materije i sl. pratiocu i radnicima na manipulaciji . buka u kabine ne sme biti veća od 80db. da se obezbedi ujednačen rad motora. ANTIFRIZ Sredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora. naprava.požarni aparat. samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem. te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom .Otrovan je i štetan po zdravlje. sa poklopcem na zavoj. pomoću levka u obične kante.Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom. 3. za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći. specijalna odeća otporna na dejstvo benzina . ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom. pomoću prečistača.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila. priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz. Za vreme utovara i istovara vozila. rezervne delove.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske .U prostor gde ima isparenja benzola.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva. ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha) Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice.) vozaču . List SFRJ br. pribor za šlepanje. ako se ulazi u rezervoar. cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje. koji se dodaje u motorni benzin. Periodični lekarski pregledi za radnike .a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3. proverava se tehnička ispravnost vozila. 17/66) .Snabdevanje gorivom . Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom. vozač mora biti prisutan.Radnici moraju biti periodično pregledani.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom. pomoću creva i sl. Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA ''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila'' (Sl. kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator .bez sigurnosnih podmetača. i moraju imati sanitarne prostorije.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta. možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike. Pre polaska na put.68 O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat. jednom godišnje.otrov'' i oznaka otrovnosti. Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča . benzolom i antifrizom? O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin.Za vreme rada motora. može bitisamo uz primenu LZS za radnike. najmanje jednom godišnje. Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) .Zabranjeno je korišćenje za pranje delova. za grupu Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom. Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren .Tetraetil olovo je otrovno. Vrata na kabini. dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke. moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju. isto tako i na kosinama i ivicama jaruga.

Saobraćajnice sa tvrdom podlogom . po kosini od 250 . viljuškari i sl. Pri utovaru-istovaru na rampe. Utovar tereta u komadima (sanduci.)? ODGOVORI 1. radnici ne smeju stajati na teretu. bočno rastojanje min.Pri skidanju tereta . Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara. vozilo mora biti uz samu rampu. jedan radnik mora kontrolisati rad. postavlja se siguran most. može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg. moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači. bale . rolne i sl. bitumen. ako je tehnički nemoguće . auto dizalice.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka.istovaru .). transportne trake. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? O: Utovar – istovar iz vozila . vozač mora imati manipulativnog radnika. Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas. asfalt i sl. cement.) . utovarivači . Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3. 1 metar. Unutrašnjost kamiona.istovara u vozilo .) preko strana utovarnog sanduka. Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka. Na unutrašnjim saobraćajnicama . rampe za utovar tereta je 1.furgona . sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima.Ako utovar vrši više radnika .5 metara. osvetljenost mora biti min 120 luksa. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? O: Pre početka utovara. autoviljuškari . burad i sl. 1. transportne trake. na dno se slažu komadi veće težine.Ako se vrši ručni prenos. utovarivač).Širina platforme .6 metara..Pri nameštanju ovog tereta .Ako je na kosini . udaljenost od vozila je do 25 metara. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. pri utovaru. mora biti odvojen od prostora za ručni utovar. Pri slaganju tereta u vozilo.69 P I T A NJ A 1. odnosno u zatvorenom prostoru. 0.Prilazi do vozila min. Rastojanje između vozila u koloni min.istovar tereta(dizalice.Ako postoji razmak između tereta . 2. Pre otvaranja stranica . moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana.Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom. mora se proveriti stabilnost.5 km/čas. težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg. mora bitiosvetljenja.papučice pod točkove.Vozač može prikupljati teret do 20 kg. Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi . Po završenom utovaru . Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila? 2. Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika. vozač proverava stanje tereta i stranice.5 metara. materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč. Mehanizovani utovar. . Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg. kao i za javne saobraćajnice. vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom. mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica..vrše najmanje dva radnika. Otvaranje stranica kamiona i prikolica . proveriti stanje tereta. mora postaviti sigurnosne podmetače. motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa. širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj.

1 metar Kod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba. auto dizalice. AUTO VILJUŠKARI Autoviljuškarima . a kod završetka rada. valjaka i dodirivanje delova u pokretu . između .u sanduku vozila. čeličnom trakom. korpe.Pri slaganju bačvi jedna na drugu. Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama. . mora imati čvrste stubove. balvani. Za poduhvatanje tereta. postavlja se u donji položaj. mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca . vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove. lancima.Teret mora biti vezan lancima. mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina. bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica. smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi. mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju. zabranjeno je čišćenje trake. koristiti kose rampe. protiv kotrljanja.)? O: TRAKASTI TRANSPORTERI Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom. Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi.boca. moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju. osim radnika na utovaru. sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS. Pre puštanja u rad. koja je osigurana od oštećenja(sanduci .Između transportera i gabarita objekta ili vozila .Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana. a u toku rada . odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom. Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je .ventil čelične boce mora imati metalnu kapu. jednom godišnje periodični zdravstveni pregled. istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov: . kao i posle većih popravki .70 Buradi i bačve. autoviljuškari . mora biti bočni razmak min. mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške. moraju biti prekrivene ceradom za zaštitu od sunca. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri. Pri prevozu drugih tereta (šine .. Teret na zahvatnoj viljušci. Transporteri koji rade na električni pogon .. koriste se odgovarajuće palete. Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila.Balvani deblji od 20 cm. .čelične boce sa tehničkim gasovima . .međusobno udaranje i trenje boca . Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled. utovar. Autoviljuškari na gusenicama .) za istovar . tereta iz vozila . kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake. moraju u celini biti povezani lancem.obložene debelim filcom. sa grabuljama. grede. Prevoz jetkih i nagrizajućih materija . kofama i sl.. koji su na gornjem kraju povezani lancima. Za vreme utovara-istovara. profili i sl. . moraju se transportovati polegnuto u ležištima .u sanduku sa čeličnim bocama . u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti. na propisan način. Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće. moraju biti uzemljeni. 3. samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži . zabranjen je prevoz ljudi. da se kod otvaranja stranice ne obruše. u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica. osim butan. moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja. Prevoz . mora biti onemogućeno . raspoređen ravnomerno na oba kraka. Za vreme rada transportera. .

Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja? 10. mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima. moraju biti pomereni unazad. AUTO DIZALICE Na autodizalice. pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi. da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane. sedišta za vozača . Mere zaštite pri radu u stočarstvu . Ispred sedišta. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8.da omogući lako upravljanje svim komandama .Zabranjen je provoz lica na viljuškaru.da obezbedi položaj vozača . Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6. Podizanje tereta . krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih. Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice. . . Pri manevrisanju autodizalicom . a kod guseničara je min. MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI ''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi'' (''Sl. Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi? O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima . Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom). Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9.. List SFRJ'' br 34/68) P I T A NJ A Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? Mere zaštite pri rukovanju traktorom? Mere zaštite pri radu sa kombajnom? Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? 5. u blizini električnih vodova. 25 cm. tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice. Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara. Auto dizalica . uslove koje mora ispunjavati dizaličar. ribarstvu i pčelarstvu? 1. ODGOVORI 1.da svojom konstrukcijom(tapaciranjem. rad usmerava treći radnik. preglede i ispitivanja. oprugama i amortizerima) otkloni udarce. primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama. pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7.Nagib terena do 30. njihovu opremu. onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje. 3.da zaštiti vozača od ispadanja . mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje. Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta .Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm. 4.71 Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču . 2. . ako je to neizbežno . potrese i vibracije za vreme rada. Zabranjen je prevoz lica dizalicom. može otpočeti .da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati. da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka. mora ispunjavati uslove: . još jedan radnik za signalizaciju.

da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine. . minimalno po dužini kabine.ugao nagiba terena. ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije. . Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova. na vidnim prilaznim mestima. Pokretne delove .najveća dozvoljena vučna sila. ako postoji na blatobranu . Na traktorima . vršidbe i drugih sezonskih radova. Traktori i samohodne mašine. Rotirajući elementi na traktoru (remenici.da bude izgrađena. Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja .sa nagibom većim od 20 0. Mesto za stajanje. Mesta na kombajnu. koju određuje preduzeće. moraju biti od metala i protivklizne. mora ispunjavati uslove kao i za vozača.da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca.ugao nagiba terena na kome se može okretati. . maziva i vršenje popravki. i ostale preglede. nedeljne. Sedište za poslužioca . . . Gusenice. koji rade na terenu . zabranjeno je sipanje goriva .72 Sedište za suvozača . koja sadrži: . lančanici . mora osigurati suvozača od ispadanja. i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu. . Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju. na kome se može neopterećen kretati. kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu. protiv klizanja . mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana.vetrobransko i prozorska stakla .Pre početka žetve. . Mere zaštite pri radu sa kombajnom? O: Kombajn i ostale samohodne mašine . koja mora ispunjavati uslove: . tako da pruža zaštitu kod prevrtanja.ili čeličnim mrežama .) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu.najveće dozvoljeno opterećenje. nagibom. kod guseničara. Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima. 3. Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi. koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom.da omogući dobru vidljivost. je sa hrapavom podlogom.tegova. moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i zaštitu pri lomu. Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor.da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima. .da ne ometa izvršenje radnih operacija. moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima . priključno vratilo i sl.mora se obezbediti siguran rad. Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima. moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora. . 2.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne. mora imati zaštitni ram koji štiti vozača. uređaje za osvetljenje i kočnice. Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori. a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu. priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem. moraju biti natkrivene čvrstim limom. Za vreme rada motora traktora . gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi . mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja. Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje . moraju imati signalizaciju . traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača.

Pri kretanju. ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni. tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja. Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje . Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi? O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram. postaviti štitnike.požarni aparat tipa ''S''-9. . kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom.traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje. moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla. 4. traktor. oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake. vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti.Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore.određeno mesto za odmor i pušenje. Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala. . kombajn i ostale mašine. ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe. 6. dok je mašina u radu. zaštitnim ogradama. moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame. mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona. . mlinovi krunilice za kukuruz. drljača.samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen. osim prednjih svetala.ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji) . preko protivudarne opruge na rudi. smeju se opterećivati samo mrtvim teretom.protiv. kao i na traktoru.mora imati ugrađen hvvatač varnica. 5. Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom. Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja . Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam. . za vreme žetve su: . Priključna oruđa (plug.cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode . podovi protiv klizni lim.sajlu ili lanac za uzemljenje .zabranjeno je. radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama. Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja .Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame.). Na mašinama sa rotirajućim sečivima. rukohvatima. valjak i sl. Za noćni rad . Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima .natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre.73 Pod na radnim platformama od lima. postavljene sklopive lestvice za penjanjesilaženje. kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen. tanjirača. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) . Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama.Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu . seno . Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima . koji je pokretan ili fiksiran.sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica. dodatno mora imati: . a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup). priključen na masu. Mere zaštite na kombajnu . Brigada kombajna(tri i više). može se vršiti .Radi otklanjanja tih opasnosti. . koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima.

Na prilazu i na samom skladištu . pumpe i prskalice su uređaji .Zabranjen je prevoz ovim uređajem. gumene rukavice i respiratore. ako se udišu prašine. pomoću traktora i prikljuka . Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano. koji rade pod pritiskom .Ne smeju se rasturati po jakom vetru. uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore. radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice. takođe mora postojati manometar.van gabarita uređaja. Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi.Takav alat je zabranjeno dobacivati.74 Na stacionarnim uređajima . vile srpovi. i moraju biti izrađeni od materijala . 8. Lestve .Pri slabijem vetru . 7. moraju imati ispravan graničnik raspona.Neovlašćenim licima zabraniti pristup. ne može postići prislanjanjem na stablo . Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije. koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa. moraju biti pridržavane. ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima. moraju biti od čvrstog materijala. držanje i promet otrova. Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara. Na pumpi . ekserima i sl. rasturanje . ne smeju biti polomljene ili krpljene. Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice . Na rezervoaru. Ambalaža: gajbe. moraju biti tako postavljeni. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? O: Poljoprivredni alati sa oštricama . da se spreči povređivanje. kuke i sl. natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova. levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova. a ako su na prevoznom sredstvu .Radnici na utovaru –istovaru. moraju imati zaštitnu odeću i obuću. koje se koriste u voćarstvu. koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi . moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama.hidroforu . koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju . mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet . . OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDI Čuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima . vršiti uz vetar. i kapacitet označen u litrama.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva. cevovodi. makaze.Ako se stabilnost. je minimalne dužine 50 cm. da ne izazovu povrede radnika. mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop . Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge. moraju se pažljivo prenositi . Pre upotrebe se proverava ispravnost. 9. Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja? O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra. Dvokrake lestve . Kod mobilnih uređaja-tarupa. kao što su kose.Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala. Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema . Kada su odloženi u ambare i šupe . jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala. korpe i sl. koji izdržava radni pritisak).

75 U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti. Rezolucija Saveta EU-1987. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? . Zakona o BZNR)? 24. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) 11.Juni 2005 godine? 3. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa? 26. sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? 28. Uređivanje prava. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? 12.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? 25. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika.Nica čl. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? 15. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? 2.118. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.ovlašćeni nadzor)? 10. 3-1996 godina)? 5. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) 21. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? 14. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? 18. Opšte mere poslodavca(član 15.Mastriht čl. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''.118.Zakonu o BZNR? 20. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore. Konvencija br. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad.o bezbednosti .Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? 16. 136 i 137. br. 209 i 210)? 4.Originalnu ambalažu. čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu. Preventivne mere. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? 27. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? 22. 155 o zaštiti na radu. jačanja kulture prevencije)? 7. XII MEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI P I T A NJ A 1. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. Luksemburg čl. Konvencija br. 5/56.primena? 23.14/89-funkcija medicine rada)? 9. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? 13. Opšte priznate mere? 29. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? 19 Akt o proceni rizika prema. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. Evropska socijalna povelja(čl. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? 6. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? 17. 7/87(cilj i značaj)? 8. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl.

Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? 48. . Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir . sindikate . Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja 50. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 41.da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju. 8. 3. 5. strateški i nacionalni cilj. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU. 6. kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku.Juni 2005 godine? . Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 42. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? 46.76 30. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine 4. parlamentima zemalja članica . Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? 35. verske zajednice. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? 32.za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava. Inspekcijski nadzor? 47. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 45. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? 39. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? 31. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije? O: Narodna Skupština Republike Srbije: 1. zemalja kandidata za članstvo u EU. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? 49. Izražava punu spremnost: . Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? 36. značaj i dužnosti? 37. Služba medicine rada-uloga. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? 51. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? 38. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? ODGOVORI 1. 7. Prava i obaveze zaposlenih? 33. 2. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi? 34. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? 40. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? 43. medije i sve građane da se proces ubrza. 2. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? 44.

. predstavnika Vlade.zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu. regulisani su čl. .poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca . . brigu o osetljivim grupama.118. najveći program pomoći siromašnima. sadrži odredbe za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika.izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu.Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve . dijalog između poslodavca i radnika. 3-1996 godina)? .uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili profesionalnih oboljenja. materijalno obezbeđenje porodice.Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu. odnosno bezbednost i zdravlje na radu.ravnopravnost muškaraca i žena 4. 136 i 137.uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja.Mastriht čl.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme. . 3.socijalna pomoć. SOCIJALNA ZAŠTITA Obuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju.77 O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja. 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti. obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije. zaključen u Rimu 1957 godine. potpisan 1957 god.Nica čl. .socijalna sigurnost i socijalna zaštita. Evropska socijalna povelja(čl. koji će se postepeno uvoditi.uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i zdravlja na radu. sarađuje i odlučuje o BZNR.Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju . 11 8 Ugovora. sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija. stupio je na snagu 1958 godine. propise u svakoj od država članica. podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja. u Rimu.Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova: . su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: . uzimajući u obzir uslove i teh. Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu. Prethodili su im ugovori: . koji je formirala Vlada RS Odlukom br.dečji dodaci. U čl. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl. poboljšanje uslova života i rada .integracija lica koja nisu na tržištu rada. ZAŠTITA RADNE OKOLINE .obaveštavanje i savetovanje sa radnicima. .radni uslovi. .118. socijalne zaštite i zaštite radne sredine. socijalnu zaštitu . . Luksemburg čl. . 100 i čl.aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese. U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti . .Bezbednost i zdravlje na radu. . . 209 i 210)? O: Ugovor o osnivanju EEZ. . čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU .

Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu . sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: .Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope.u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da: formulišu .nepostojanje takve politike stvara veće troškove.stalno smanjenje nezgoda na radu .broj radnika koji su izloženi riziku.usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu. uvođenje prevencije. pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima. u skladu sa čl. Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada. - 5. a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu. socijalnog dijaloga.o bezbednosti . za sve radnike. . .mogućnost prevencije. . propisano je da su države potpisnice . mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta. higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)? Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice. po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu.ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. . koja bi imala preventivni i savetodavni karakter.kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika. a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije. pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada. 6. . proverenih mera iz prakse).78 O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine. Rezolucija Saveta EU-1987.Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika. kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu. . PROMENE U PRIRODI RIZIKA Promene u načinu organizovanja rada. pa se polazi od ovih principa: . uključujući i kancerogene. .118a. Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada.kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite . Članom 3. a stupila je na snagu 1999 godine. Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada . od rizika pri radu sa opasnim supstancama.uzimanje u obzir razlike u polovima.Poveljom je regulisano 31 pravo . . treba posebno uzeti u obzir: .obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora. jačanja kulture prevencije)? O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU . kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva. primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu. iz Ugovora o osnivanju EEZ.donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem .

koje podleže kontroli. svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini. u svako doba dana i noći.praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika. ako ih ima. alata. 5/56.identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje. . na nivou radne grupe i firme. u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika. instaliranje i održavanje radnih mesta. .projektovanje . organizacije rada fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika. zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. koje su posledica rada. .ovlašćeni nadzor)? O: Ovlašćenja inspektora rada su: 1. za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli inspekcije. koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu: . Konvencija br.nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini. br. odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike. . . . list SFRJ''-Međunarodni ugovori br. poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti.davanje saveta u pogledu zdravlja.organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. list SFRJ-''Međunarodni ugovori ''.prilagođavanje mašina.zaštita radnika i njihovih predstavnika . higijene rada. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. Konvencija br. radnog vremena .79 jačanje prevencije socijalnih razlika: stres. testiranje. 155 o zaštiti na radu. hemijske i biološke supstance i procesi rada. vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9. 7/87(cilj i značaj)? O: Odredbe Konvencije br. vođenje računa o veličini firme. Da ulaze danju u sve lokale.davanje saveta o planiranju i organizaciji rada.učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada. . a posebno: . da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR .komuniciranje i saradnja . . 9.osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. ove Konvencije. napetost. 3.14/89-funkcija medicine rada)? O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju: . kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske odredbe poštuju . profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu . ergonomije i u pogledu LZS. . mašina i opreme . zavisnost od droga i alkohola. uključujući sanitarne uređaje . bez prethodne opomene. o supstancama koje se javljaju na radu.Sledeće su glavne aktivnosti . zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini. 4. opreme . u svako preduzeće. Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu . Da pristupaju svakom ispitivanju . analiziranje novih rizika. Da ulaze slobodno . restorane i sl. 7. . 155 . 2. uznemiravanje . zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl. 8. Svaka članica treba.

Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive) O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. . administrativne. organizacija rada. uslovi rada . ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika . . Prilikom inspekcijskog pregleda. 10. Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske. da traži da im se pokažu sve knjige . .izbegavanja rizika. delegirani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. sem u slučaju da smatra.80 da ispituju. koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta. svako lice koje je zaposleno od poslodavca. 12. bilo sami. . izbor opreme .prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje profesionalnih rizika. na osnovu sledećih opštih principa prevencije: . Savet se obrazuje od predstavnika Vlade. da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci . registri i dokumenti. Definicije: . glasnik RS br.razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija.davanje odgovarajućih uputstava radnicima. poljoprivredne. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391? O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika. izbegavanje monotonog rada. uslužne.poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za preduzeće.prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta.radnik. komercijalne. bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika .davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna.socijalni odnosi. . obrazovne. principe informisanja i konsultovanja .borba protiv rizika na samom izvoru. bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni zakonskih odredbi. 11. . inspektor obaveštava poslodavca o svom prisustvu u objektu . bez domaće posluge. kulturne. . . čije je držanje propisano i da li su usklađene sa zakonskim odredbama.prilagođavanje tehničkom napretku. reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija.zamena opasnih . .predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani. uključujući stažiste i zanatlije. . 4. . zabavne itd.40/05) . da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu? O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. da najava može biti na uštrb efikasne kontrole. manje opasnim ili bezopasnim sredstvima.procena rizika koji se ne mogu izbeći.S tim u vezi. . obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa. a o tom prethodno izveste poslodavca.

''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu? O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice . Uređivanje prava.inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. glasnik RS br. osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca . Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. objektima . ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu.svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom dijalogu po pitanju ZNR. i utvrđuje njena nadležnost. kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca. koje je u radnom odnosu kod poslodavca. 13. .) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca. Prava. bliže se uređuju kolektivnim ugovorom . 15. Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu. psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. . ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema. kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada.daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih. obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih. 17. profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko . saobraćajnim sredstvima i sl. obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu? O: Zakonom o BZNR (Sl. 18. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR? O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca. smanjuju povrede na radu. ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima . Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR? O: Sredstvo za rad jeste: . uređajima.donetim na osnovu ovog Zakona.Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''? O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se.81 Zadaci saveta su da: . . radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja. 16.daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu. 14. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR? O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima. u najvećoj mogućoj meri. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu. opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

Preventivne mere. ili praktičnoj nastavi(radionice . i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.). iz tačke 3.ekonomije. sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida. gradilište i sl. Rizik je verovatnoća nastanka povrede. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju . socijalnih.Zakonu o BZNR? O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada. sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu. dok rade u privrednoj jedinici zatvora (radionice. alat i sl. e. c. 19 i pomoćni prostor uključujući i objekat na otvorenom prostoru. organizacionih i drugih mera. otklanjanja ili smanjenja rizika.4 i7. kabineti . učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu. oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja.). koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu. 22.2. prolazima. koja se koristi u procesu rada. el. zaposleni. 21. e. 20. zakloni od toplotnih i drugih zračenja . . f. radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom. oprema za rad(mašine . c.) i na drugom mestu rada. iz tačke 5. struje. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima . konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada. organizator rada. d. u radnoj okolini. grejanje. prilazima. obezbeđuje poslodavac. lica na profesionalnoj rehabilitaciji. a licima iz tačke 6. instalacija i sl. instalacija . zaštita od udara el. postrojenje.82 a. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova. obrazovna organizacija. tunelska pregrada. objekat koji se koristi kao radni b. ako je sa time upoznat poslodavac. jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu. uređaj. ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova. prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. zavod za izdržavanje kazni .). opšta klimatizacija i ventilacija i sl) pomoćna konstrukcija i objekat . kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela. zdravstvenih obrazovnih . lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu. Akt o proceni rizika prema. d. laboratorije i dr. Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu? O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju: a. radna platforma.primena? O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih . Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija) O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu . ergonomskih. g. b. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. usled opasnosti Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada. oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog .

projektovanja. tehnološkog postupka. izbegavanje rizika. angažuje pravno lice sa licencom . i davanje uputstva. obezbedi. 25. pomoćnih konstrukcija. korišćenja i održavanja opreme za rad . obezbedi pružanje prve pomoći. polazeći od načela: a. proizvodnje . proizvodnje .bezopasnim ili manje opasnim. f. i. koji se ne mogu izbeći na radnom mestu. b. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama. mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama. projektovanja. skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija . projektovanja. spasavanje i evakuaciju. izgradnje. pakovanja. c. d.83 PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU: a. primenom tehničkih rešenja. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad. d. korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije? O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac. g. tako da se spreči nastanak povređivanja. zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada . otklanjanje rizika na njihovom izvoru. obrazovanje . propisane lekarske preglede zaposlenih. c. korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije. na način kako je to propisano pravilima i propisima. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju. korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada. naročito u pogledu izbora opreme za rad. nadležnu inspekciju rada obavesti o : . kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći. čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti. zaustavi svaku vrstu rada. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. o opasnostima i štetnostima . b. kao i objekte za rad na otvorenom prostoru. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad. izrade . c. sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih. vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR. koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih 24. fizičkih i bioloških štetnosti . 23. procena rizika . Zakona o BZNR)? O: Poslodavac je dužan da: a. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa? O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada. projektovanja. e. prevoza . j. izgradnje. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom. na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada. f. h. Opšte obaveze poslodavca(član 15. obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. e. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu.radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne sredine. konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost . b. d. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i sredstava za rad. e. f. koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad. g.

dostavlja nadležnoj inspekciji rada. poslodavac. duže od sedam dana. poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom. 29.ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja . dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta. Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu . Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor? O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor. Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog . radu odvojene jedinice. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad. Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa. u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke . održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu . početku svog rada. do donošenja odgovarajućih propisa . utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. 26. smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog .kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju. korišćenje i skladištenje . u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta. . sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija? O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad. c. za čije je otklanjanje potrebna veća investicija. svakoj promeni tehnološkog postupka . . koji uz izveštaj o početku rada . Opšte priznate mere? O: Opšte priznate mere. koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih. sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako: . a život i zdravlje zaposlenog nisu teže .84 a.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera . primenjuje opšte poznate mere . da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju. Poslodavci su dužni. transport. 27. koje su određene tom dokumentacijom. pribavi valjanu dokumentaciju. u meri u kojoj je to razumno izvodljivo. kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih.poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume. . poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta . važne za otklanjanje rizika na radu. odnosno pakovanje. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka? O: Ako aktom o proceni rizika. Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje. 28. dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih. kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika. b. kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog .ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i održavanje . ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada. kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje. u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima.

u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti. Poslodavac je dužan . Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad. ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo i obavezu . Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom. vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika. na osnovu izveštaja službe medicine rada.ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje. na kome je određen. poslodavac obavlja teoretski i praktično. Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom. da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu. prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad. obavlja se na radnom mestu. Ovo osposobljavanje.odnosno premeštaja na druge poslove. Osposobljavanje za bezbedan rad . sve dok se te mere ne obezbede: . 32. primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu. upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu. a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika. Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. na koje je određen . prema rizicima radnog mesta. Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta.da poslodavcu daje predloge . . kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu. poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa. poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena.dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta. kao i kod promene procesa rada . u skladu sa aktom o proceni rizika. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad? O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad . mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta. Prava i obaveze zaposlenih? O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi: . zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje. kod zasnivanja radnog odnosa. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca? O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad . Zaposleni ima pravo: . 31. na poslovima ili na radnom mestu .85 ugroženi . 30. 33. koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.da kontroliše svoje zdravlje .

Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom. .organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu? O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. . stambenokomunalnih delatnosti.ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje . . Služba medicine rada-uloga. . Način organizovanja poslova BZNR zavisi od: .priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu. takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. - 34. obrazovanja . . dužan je odmah da izvesti inspekciju rada.broja radnih smena. a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan.svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti. . . odnosno noću. .predlaže mere za poboljšanje uslova rada. .sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada. nauke.vrste delatnosti.prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. značaj i dužnosti? . prirode i obima procesa rada. .a naročito: . .duže od punog radnog vremena .učestvuje u pripremi akta o proceni rizika. .broja zaposlenih. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu . . sačinjava izveštaje i predlog mera za smanjenje rizika .tehnološkog procesa. . sredstava LZS. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu? Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom . . na poslovima na koje ga je poslodavac odredio. Kada zaposleni odbije da radi .vodi evidencije u oblasti BZNR. radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene. zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu. zanatskih i ličnih usluga. . poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice .organizacije.86 ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom.zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad. .na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu. zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu. ugostiteljstva i turizma. kada utvrdi da preti neposredna opasnost po život . . 36. ako bi prema oceni službe medicine rada. koje ima licencu. 35. u roku od osam dana .vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad. U slučaju iz stava 1. opasnih materija. poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine.organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad.priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad.broja lokacijskih odvojenih jedinica. ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit. Za obavljanje poslova BZNR.zbog navedenih slučajeva .učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad.

Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu . Prethodni i periodični lekarski pregledi . . u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika. . . utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih? O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom. koja vrši te preglede.vrši prethodne i periodične lekarske preglede. poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada. . .zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje. koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom. a naročito: . . kao i periodični lekarski pregled u toku rada. Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava? O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu. samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja. tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više. utvrđuje se kolektivnim ugovorom.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu. . opasnih materija i LZS sa zdravstvenog aspekta.87 O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom. 39. .učestvuje u analizi povreda na radu. način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom .savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad . 37. koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje. Postupak izbora. po postupku i rokovima . tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka.da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR.daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog . imaju pravo: . Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije. . Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu . Predstavnici zaposlenih .neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih? O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih.učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja.utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja. 38. prilikom sastavljanja akta o proceni rizika. odnosno Odbor.upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve pomoći. poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima. prema njegovoj zdravstvenoj sposobnosti. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom.Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih . Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima . pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled. na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način . Podaci o povredama na radu.učestvuje u identifikaciji i proceni rizika .ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene uslove .

poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje. 43. Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna: . polaže se stručni ispit . Program . najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana . usmeno i u pismenoj formi. povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR.uvid u sve akte koji se odnose na BZNR. od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom. profesionalnim oboljenjima i o preduzetim merama. koje se koriste u toku rada. način polaganja i troškove propisuje ministar za rad. koji obrazuje ministar nadležan za rad. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? radnim mestima sa povećanim rizikom. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu? O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica. profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom. 40. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu.88 da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na radnom mestu. da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije .sa izveštajima o povredama na radu . Poslodavac je dužan. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom 42. . zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad. a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka. odnosno Odboru za BZNR omogući: . opasnim materijama. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? . Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. prijava o povredi na radu. profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom. kao i opasnu pojavu. odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu? O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih . . 44. Izveštaj o povredi na radu . svaku smrtnu. izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. pred komisijom.ako smatraju da poslodavac nije sproveo mere BZNR. koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih.sa nalazima i predlozima inspekcije rada. profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom? O:Poslodavac je dužan da odmah. izvršenim ispitivanjima radne okoline. povredama na radu.poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR. 41. . kolektivnu ili tešku povredu na radu. .o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje. zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim pregledima na tim mestima. prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove.

. Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40. smanjenja povreda na radu.proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja. . Izuzetno.naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova . . . . daje obaveštenja o stanju mera BZNR. 45. preko inspektora rada. ugostiteljstva.priprema propise iz oblasti BZNR.vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR . inspektora. mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom . mogu da obavljaju inspektori rada . koji imaju visoku stručnu spremu .istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada. . poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine.pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR.organizuje polaganje stručnih ispita. . najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave. U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : . koja obavlja poslove državne uprave . . . vrši ministarstvo nadležno za rad.poslodavcima .koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova . predlaže izdavanje i oduzimanje licenci.priprema metodologiju za preglede i ispitivanja. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu? O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad. 40 . sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu.priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja.pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline.89 O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu.prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu. Uprava obavlja sledeće poslove: . 46.pregleda opšte i pojedinačne akte . tehničke opreme. lica za BZNR. . Inspekcijski nadzor? O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR.pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz čl.odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2. Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR . . Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline.koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom.sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica. može da dobije pravno lice . profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. .organizuje savetovanje . evidencije. odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom. stambeno komunalnim delatnostima . metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice. uređaje i opremu. vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca . zanatskih i ličnih usluga. obrazovanja . sindikatu. Zakona . i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima. može da dobije pravno lice . zaposlenima .uzima uzorke radi analize. obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. .Zakona o BZNR.pregleda poslovne prostorije . položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci. . .

000.000 dinara . novčanom kaznom od 200.000. radionicama . na gradilištima ili na drugom mestu rada .000 direkor. 51.000. Nepreduzimanje mera zaštite na radu? Na osnovu člana 169 KZ koji glasi: . ili za imovinu većeg obima. .Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa. dinara. koji glasi: .000. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu? O: Na osnovu člana 280 KZ. i novčanom kaznom od 40. usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih. koje se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu . . . kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.90 47. . . Novčanom kaznom od 600.privatni preduzetnici. ovog člana učinjeno iz nehata .000. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. .direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu.poslodavac sa svojstvom pravnog lica . . i 2.Ko u rudnicima .odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi.000.Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu .Ako je delo iz stava 1. ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi.000 dinara privatni preduzetnik i 30. žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada.sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR.poslodavci sa svojstvom pravnog lica.000 za prekršaj .učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine. 50. novčanom kaznom od 400. . koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima. privatni preduzetnik . radionici. odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca. kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine .000 do 1. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja O: Na osnovu člana 163. ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku. KZ koji glasi: .zaposleni 49. .pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad .000 do 40.Kaznom iz stava 1.direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica. poslodavac sa svojstvom pravnog lica . kazniće se za prekršaj . do 800.000 do 300. kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine . do 50. do 500.odgovorno lice za BZNR u pravnom licu. 48.ako izrekne uslovnu osudu . na gradilištu ili drugom mestu rada. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka? O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu. fabrikama. fabrici. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)? O: Novčanom kaznom od 800.

Doznake? 10. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih. br. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori) ODGOVORI 1. Radno vreme? 8. a najmanje 20 radnih dana. sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje . Godišnji odmor? 2. Aneks ugovora o radu? 16. Noćni rad i rad u smenama? 11. Pravilnik o radu? 13. stručne spreme i drugih kriterijuma.91 Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. Pravo na uvid u dokumentaciju? 18. Prava iz PIO? 4 Ugovor o radu? 5. Opšte preventivne mere? 25. radnog iskustva. Zasnivanje radnog odnosa? 7. . Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO. Konvencija br. održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? 15. Izabrani lekar? 14. zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom. gl. XIII PRAVO. ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE (Zakon o radu .Sl. gl.tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu. Povrede na radu? 20. 107/05) (Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. ovog člana . uslova rada. Godišnji odmor? O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana. br 24/05 i 61/05) (Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. DUŽINA GODIŠNJEG ODMORA U svakoj kalendarskoj godini. odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu? 23. niti mu se to pravo može uskratiti. Prekovremeni rad? 3. Rad na visini? 21. br. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu? 24. Opšte obaveze poslodavca? 22. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U OBLASTI RADA. Vrste zdravstvenih ustanova? 12. Odmori i odsustva? 17. 107/05 i 109/05) P I T A NJ A 1. Beneficirani staž? 9. Skraćeno radno vreme? 19. Dužina GO se utvrđuje . stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada. gl. Vrste kolektivnih ugovora? 6.

Vrste kolektivnih ugovora? O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze. odsustvovanja. odnosno preduzetnik. Prekovremeni rad? O: Na zahtev poslodavca . Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat. Radna nedelja traje 5 radnih dana. Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom. Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor.Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci. Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave. Uslučaju preraspodele radnog vremena . Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat . vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije. Prava iz PIO? O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu: . zarada i druga primanja uređuju se sporazumom. 3. Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno. nakon toga nastavlja GO. granu.pravo na naknadu za telesno oštećenje 4 Ugovor o radu? O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada. zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile . Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik. 2. iznenadnog povećavanja obima posla i dr. Zasnivanje radnog odnosa? .pravo na naknadu pogrebnih troškova .za slučaj starosti.92 Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih dana Praznici-neradni dani ne računaju se u GO. ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO. niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom. .za slučaj invalidnosti. 6. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat. Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost .Radni dan po pravilu traje 8 časova.za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja .pravo na porodičnu penziju . .za slučaj smrti . radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena. 5. grupu.pravo na starosnu penziju.pravo na invalidsku penziju.

Stepen uvećanja staža osiguranja. Beneficirani staž? O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim. Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara . zavisi od težine . 7. je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak. potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja. Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem . staratelja. Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu. staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje. a može iznositi najviše 50%. Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac. Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa. ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral. utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje . Radno mesto. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme . ali ne kraće od 36 časova nedeljno. 10. Doznake? O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana . iako su preuzete sve mere zaštite. Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina.ne može obavljati profesionalnu delatnost. Ako živi sam. Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme. utvrđenih pravilnikom. 9. opasnosti i štetnosti rada.93 O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima. Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. potvrdu dostavljaju članovi porodice. može imati kraće radno vreme.zbog bolovanja. U slučaju teže bolesti . Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja . najviše 10 časova nedeljno. poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad. Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina. 8. Noćni rad i rad u smenama? . koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. naporne i za zdravlje štetne poslove. na predlog FONDA PIO. može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih. od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad. Radno vreme? O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. opasan i štetan po zdravlje . opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života . može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja.

. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa? . Izabrani lekar? O: Primarnu zdravstvenu zaštitu .zavod za javno zdravlje . . a kod poslodavca gde nije osnovan odbordirektor.dom zdravlja .doktor specijalista ginekologije. Pravilnikom o radu . lokalna samouprava.ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora. . . Ako je rad organizovan u smenama.bolnica(opšta ili specijalna) . odnosno ugovorom o radu. Zaposleni može da radi noću. tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.94 O: Rad koji se obavlja od 22. 14.institut .a mogu biti.ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore. .kliničko-bolnički centar 12.ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti.doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada.apoteka . Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje .doktor stomatologije. pravno ili fizičko lice . pravilnik donosi poslodavacpreduzetnik. Poslodavac je dužan.ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak pregovora. . Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica. Pravilnik o radu? O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca. a to je: . Pravilnik o radu donosi upravni odbor .klinika .00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.građani ostvaruju preko izabranog lekara. 11. uređuju se prava . . Vrste zdravstvenih ustanova? O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika. 13. pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata.doktor medicine specijalista pedijatrije. duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost.00 časa pa do 6. uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa: . poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika. poslodavac je dužan da obezbedi smene. pokrajina.zavod .

napornim i za zdravlje štetnim poslovima. Ako je pacijent novorođenče . Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje. anamneza.dnevni odmor (između dva radna dana) .dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom. . . 18. .nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata. 6). Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme. pravo na uvid imaju roditelji. .odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života).95 O: Odgovor je u tački 6(pitanje br. . Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize. gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja . dijagnostičke mere. minimalno 12 sati. zbog potreba procesa i organizacije rada.radi premeštanja na drugi odgovarajući posao . Odmori i odsustva? O: Odmori: . Aneks ugovora o radu? O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora.godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje. maloletno lice .min.radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca. terapija i rezultate terapije. Pravo na uvid u dokumentaciju? O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju.ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom. staratelji. odnosno zakonski zastupnik. 15. .odmor u toku dnevnog rada.porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana.odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac).: . Odsustva: . 16. a najviše 10 časova nedeljno. postoji štetno dejstvo na zdravlje. dijagnoza. 17.radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca. . utvrđeni zakonom i opštim aktom. . skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom. 30 minuta. Skraćeno radno vreme? O: Zaposleni koji radi na naročito teškim . Nadležni zdravstveni radnik . .