Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

porodicu sa predškolskim detetom. Njen lik. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. težnjama i ličnim očekivanjima. Ali. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice.sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. norme. a odnosi se na porodične tajne. adolescentnu porodicu. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. odnosno nacija. Porodični subsistemi su bračni. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. Životni ciklus porodice. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. porodicu sa malim detetom. Svaka faza ima svoje karakteristike. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. Razvoj ličnosti 2 . mitove. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. odnosno njen longitudinalni razvoj. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. porodicu sa školskim detetom. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski.

porodične tajne. 3 . U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom. Na žalost. sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. ponekad. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. Prema podacima SZO. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. Nagrada za nju je višestruka. seksualno.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. Prateći razvoj porodice. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. Umesto sopstvenih želja. a sa druge strane.

„Pod istim krovom“ naći će se adolescent. međusobni odnosi i odnosi sa decom. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti.saznajno. 4 . Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. ne tako retko. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. ako se ne snađu. mladi svojom energijom. i ona menja svoj lik. radnog i životnog bilansa. Dakle. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. javiće se problemi. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. Faza adolescencije. Međutim. istovremeno. javljaju se problemi i poteškoće. ako se odbrambeno povlače. koji je u fazi punog fizičkog procvata. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. a roditelji bogatim životnim iskustvom. Drugim rečima. a sa druge strane. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu.

zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. uglavnom su za takvu. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. omogući svim članovima da lakše rastu. Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. Istraživanja u Srbiji (UNICEF. Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. da bude podrška (Tomori. opojnih droga. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam. novi lik.1997). Takođe. zanemarivanja i zlostavljanja). depresije i samoubistava. ne sme da bude netolerantan. 5 . Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija. alkohola. odnosno da spreči pojavu zapleta. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. bolesti zavisnosti.

Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu.različite teškoće adolescentnog procesa. Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih. odnosno pomoći. za ovaj uzrast. izdvajaju se: . tj. i to: .depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. kako pojedinca.siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije. 6 . . tako i porodice. nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). . . specifičnu psihopatologiju. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama.problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta. poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom.Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih.

Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.. nedostatak komunikacije. 25 ili 71.otuđivanje članova porodice. raspad porodice. .0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost. Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola.5 28. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. 7 .5% muškog pola.5 100. (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28.nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece.

6% ispitanika živi na selu.1 34.1%.0 100.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici.0 40.6 100. 8 .3 8.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu. a svega 3 ili 8. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.3% je iz prigradskih naselja. 20 ili 57. 12 ili 34.

0 35 100.6 20.1 1 2.3 17. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.1 48.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.0 100.9 35 100.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .0 7 20.0 OČEVI broj % 34 97.

8 100.0 22. KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 .7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane.7 45.0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.2 60.0 25.6 20.

7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene.6 17. pa čak i odavno pre toga. kako lične tako i promene u porodici i okolini. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti).6 8.T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta.1 65.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih. Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 . Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina.

U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. odluke se donose nepromišljeno. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza.. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život. po Olsonu. tranzicija.. intimu privatnost. Struktura ovakvih porodica je poremećena. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni.instrumentom.) Naime. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. unutar porodice su srušene sve granice. impulsivno. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. dogovori se ne poštuju. Naime. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. Uzimajući u obzir društveno12 . ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. Sa druge strane. odnosno sa datim skorovima. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. koje normalno treba da postoje između članova.

kao i česta tragična ratna događanja. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. sloma porodične strukture). jaza između ekonomske žudnje i realnosti. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku. pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima. Dakle. srednje stručne spreme. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. 13 . porasta nasilja. jasno je da su brze i dramatične društvene promene.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful