P. 1
Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

|Views: 1,655|Likes:
Published by Vera Racić

More info:

Published by: Vera Racić on Jul 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2013

pdf

text

original

Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. odnosno njen longitudinalni razvoj. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku.sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. Životni ciklus porodice. Svaka faza ima svoje karakteristike. porodicu sa malim detetom. Porodični subsistemi su bračni. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice. Ali. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. Razvoj ličnosti 2 . težnjama i ličnim očekivanjima. odnosno nacija. mitove. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. norme. a odnosi se na porodične tajne. adolescentnu porodicu. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. porodicu sa školskim detetom. porodicu sa predškolskim detetom. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. Njen lik.

Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. Prema podacima SZO. sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. a sa druge strane. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. ponekad. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. 3 . seksualno. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. Na žalost. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka. Prateći razvoj porodice.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. porodične tajne. Umesto sopstvenih želja. Nagrada za nju je višestruka. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast.

i ona menja svoj lik. javiće se problemi. Faza adolescencije.saznajno. koji je u fazi punog fizičkog procvata. ne tako retko. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. radnog i životnog bilansa. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. Drugim rečima. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. „Pod istim krovom“ naći će se adolescent. a sa druge strane. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. a roditelji bogatim životnim iskustvom. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu. Međutim. Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. ako se odbrambeno povlače.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. istovremeno. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. 4 . mladi svojom energijom. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. javljaju se problemi i poteškoće. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. Dakle. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. ako se ne snađu. međusobni odnosi i odnosi sa decom. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja.

zanemarivanja i zlostavljanja). Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje.1997).SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. Takođe. opojnih droga. 5 . alkohola. bolesti zavisnosti. odnosno da spreči pojavu zapleta. da bude podrška (Tomori. Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama. Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. novi lik. uglavnom su za takvu. depresije i samoubistava. ne sme da bude netolerantan. omogući svim članovima da lakše rastu. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam. da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. Istraživanja u Srbiji (UNICEF.

specifičnu psihopatologiju. tj. . izdvajaju se: . skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta.problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih. .depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. . poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom. tako i porodice. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane).Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih. odnosno pomoći. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih.različite teškoće adolescentnog procesa. za ovaj uzrast. Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih. i to: . kako pojedinca. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu. 6 .siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije.

.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola.5 100. . Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. nedostatak komunikacije.nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece. (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.otuđivanje članova porodice.5 28. 7 .5% muškog pola. raspad porodice. 25 ili 71. Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost.

a svega 3 ili 8. 12 ili 34.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu.1 34.6% ispitanika živi na selu.3 8.0 40. 20 ili 57. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57. 8 .0 100.3% je iz prigradskih naselja.1%.6 100.

9 35 100. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.6 20.0 7 20.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14.1 48.0 100.1 1 2.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici.3 17. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .0 35 100.0 OČEVI broj % 34 97.

0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.0 22.6 20.7 45.8 100.7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane.2 60.0 25.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17. KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 .

Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti).6 17. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina. Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 . kako lične tako i promene u porodici i okolini. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene.1 65. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja.7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost. pa čak i odavno pre toga.6 8.T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih.

Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima.) Naime. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. odnosno sa datim skorovima. impulsivno. koje normalno treba da postoje između članova. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza. Sa druge strane... U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život. intimu privatnost. po Olsonu.instrumentom. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. dogovori se ne poštuju. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. Naime. Struktura ovakvih porodica je poremećena. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. tranzicija. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. unutar porodice su srušene sve granice. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni. Uzimajući u obzir društveno12 . odluke se donose nepromišljeno.

srednje stručne spreme. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. sloma porodične strukture). pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. kao i česta tragična ratna događanja. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. jasno je da su brze i dramatične društvene promene. zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. jaza između ekonomske žudnje i realnosti. 13 . Dakle. porasta nasilja. uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->