Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

Svaka faza ima svoje karakteristike. porodicu sa predškolskim detetom. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. adolescentnu porodicu. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. odnosno njen longitudinalni razvoj. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. porodicu sa malim detetom. odnosno nacija. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. Njen lik. norme. težnjama i ličnim očekivanjima.sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. a odnosi se na porodične tajne. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. Porodični subsistemi su bračni. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom. Životni ciklus porodice. porodicu sa školskim detetom. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. Razvoj ličnosti 2 . Ali. mitove. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi.

Nagrada za nju je višestruka. 3 . porodične tajne. Prema podacima SZO. U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. ponekad. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. Umesto sopstvenih želja. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. seksualno. a sa druge strane. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. Na žalost. sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. Prateći razvoj porodice.

emotivno i psihosocijalno sazrevanje. istovremeno. javiće se problemi. međusobni odnosi i odnosi sa decom. „Pod istim krovom“ naći će se adolescent. 4 . radnog i životnog bilansa. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. Međutim. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. ako se ne snađu.saznajno. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. ako se odbrambeno povlače. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. mladi svojom energijom. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. a sa druge strane. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu. a roditelji bogatim životnim iskustvom. ne tako retko. Faza adolescencije. Drugim rečima. Dakle. javljaju se problemi i poteškoće.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. koji je u fazi punog fizičkog procvata. i ona menja svoj lik.

U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu.1997). Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. uglavnom su za takvu. bolesti zavisnosti. da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. zanemarivanja i zlostavljanja). Istraživanja u Srbiji (UNICEF. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama. alkohola. 5 . Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. depresije i samoubistava. da bude podrška (Tomori. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija. zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam. Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. novi lik. opojnih droga. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. Takođe. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou. omogući svim članovima da lakše rastu. odnosno da spreči pojavu zapleta.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. ne sme da bude netolerantan.

za ovaj uzrast.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih. poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom. nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta. Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih. odnosno pomoći. i to: .Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih. tj. izdvajaju se: . kako pojedinca.depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. tako i porodice. . .problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. . 6 . Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu.siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama. specifičnu psihopatologiju.različite teškoće adolescentnog procesa.

7 .nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece. nedostatak komunikacije. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. raspad porodice. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28.5 28.otuđivanje članova porodice. .5 100..0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata. (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.5% muškog pola. Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71. 25 ili 71.

6% ispitanika živi na selu.0 100. 12 ili 34.0 40. 8 . 20 ili 57.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu.3% je iz prigradskih naselja. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60. a svega 3 ili 8.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57.6 100.1 34.1%.3 8.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici.

3 17.0 35 100.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.6 20.9 35 100.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .0 7 20.0 OČEVI broj % 34 97.1 48.1 1 2.0 100.

0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.7 45.0 25.7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane.2 60. KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.6 20.8 100.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17.0 22. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 .

U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina.6 17. Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 .6 8. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85.7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti.1 65. kako lične tako i promene u porodici i okolini. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti).T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih. pa čak i odavno pre toga. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene.

unutar porodice su srušene sve granice. Sa druge strane. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život. intimu privatnost. odnosno sa datim skorovima. po Olsonu. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. Naime. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni. tranzicija.. dogovori se ne poštuju.) Naime. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. impulsivno. Uzimajući u obzir društveno12 . Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. zajednička su im interesovanja i aktivnosti..instrumentom. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza. koje normalno treba da postoje između članova. ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. Struktura ovakvih porodica je poremećena. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. odluke se donose nepromišljeno.

Dakle. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. 13 . zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja. sloma porodične strukture).istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. jasno je da su brze i dramatične društvene promene. srednje stručne spreme. jaza između ekonomske žudnje i realnosti. kao i česta tragična ratna događanja. uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku. porasta nasilja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful