Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

a odnosi se na porodične tajne. norme. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. adolescentnu porodicu. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. Razvoj ličnosti 2 .sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. Porodični subsistemi su bračni. mitove. porodicu sa malim detetom. porodicu sa školskim detetom. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. porodicu sa predškolskim detetom. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. Ali. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. odnosno njen longitudinalni razvoj. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. odnosno nacija. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. Životni ciklus porodice. Njen lik. težnjama i ličnim očekivanjima. Svaka faza ima svoje karakteristike.

Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. 3 . sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. Umesto sopstvenih želja. Na žalost. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. Nagrada za nju je višestruka. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. a sa druge strane. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. seksualno. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. porodične tajne. Prema podacima SZO. Prateći razvoj porodice. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. ponekad. U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice.

Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. a roditelji bogatim životnim iskustvom. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. Međutim. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. a sa druge strane. „Pod istim krovom“ naći će se adolescent. mladi svojom energijom. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. Drugim rečima. javiće se problemi. ako se odbrambeno povlače. ne tako retko.saznajno. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. međusobni odnosi i odnosi sa decom. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. Dakle. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. koji je u fazi punog fizičkog procvata. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. ako se ne snađu. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. Faza adolescencije.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. radnog i životnog bilansa. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. istovremeno. 4 . i ona menja svoj lik. javljaju se problemi i poteškoće.

Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. omogući svim članovima da lakše rastu. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija.1997). zanemarivanja i zlostavljanja). zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. opojnih droga. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. da bude podrška (Tomori.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou. Takođe. da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam. 5 . nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje. depresije i samoubistava. alkohola. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. novi lik. odnosno da spreči pojavu zapleta. Istraživanja u Srbiji (UNICEF. uglavnom su za takvu. bolesti zavisnosti. ne sme da bude netolerantan. Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente.

i to: .siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije. . tj. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama. 6 . kako pojedinca. specifičnu psihopatologiju. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu. . izdvajaju se: .problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih. odnosno pomoći.različite teškoće adolescentnog procesa.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih. tako i porodice. za ovaj uzrast. skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta.Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih. poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom. Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih.depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). .

Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost.5 28. nedostatak komunikacije. 7 . Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. 25 ili 71. raspad porodice.5 100.5% muškog pola.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28.otuđivanje članova porodice. Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71.0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata. .nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece. (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola.

a svega 3 ili 8.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici.3% je iz prigradskih naselja.0 40. 12 ili 34.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu. 8 .0 100.6% ispitanika živi na selu.6 100. 20 ili 57.1 34. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.3 8.1%.

0 7 20.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici.1 48.6 20.0 100.1 1 2.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14.3 17.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.0 OČEVI broj % 34 97.9 35 100.0 35 100. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .

0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.8 100.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 .7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane.0 22.0 25.7 45. KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.6 20.2 60.

T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti).6 8. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene.1 65.6 17. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja. pa čak i odavno pre toga. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta.7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti. kako lične tako i promene u porodici i okolini.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost. Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 .

impulsivno. Struktura ovakvih porodica je poremećena.. Naime. koje normalno treba da postoje između članova. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život. unutar porodice su srušene sve granice. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni.. po Olsonu. dogovori se ne poštuju. Sa druge strane. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. Uzimajući u obzir društveno12 . ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. odluke se donose nepromišljeno. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza.instrumentom. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. odnosno sa datim skorovima. Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. tranzicija.) Naime. intimu privatnost.

sloma porodične strukture). srednje stručne spreme. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. jaza između ekonomske žudnje i realnosti. Dakle. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku. uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. kao i česta tragična ratna događanja. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja. zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. jasno je da su brze i dramatične društvene promene. 13 . pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. porasta nasilja. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa.