Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

odnosno njen longitudinalni razvoj. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. Porodični subsistemi su bračni. Svaka faza ima svoje karakteristike. mitove. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. norme. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. porodicu sa malim detetom.sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. Ali. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. a odnosi se na porodične tajne. adolescentnu porodicu. težnjama i ličnim očekivanjima. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. porodicu sa predškolskim detetom. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. Životni ciklus porodice. porodicu sa školskim detetom. odnosno nacija. Njen lik. Razvoj ličnosti 2 . roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom.

adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. Nagrada za nju je višestruka. seksualno. a sa druge strane. U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. Umesto sopstvenih želja. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. Na žalost. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. 3 . uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. ponekad. sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. porodične tajne. Prateći razvoj porodice. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. Prema podacima SZO. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom.

U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. Faza adolescencije. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. Drugim rečima. međusobni odnosi i odnosi sa decom. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. istovremeno. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. i ona menja svoj lik. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. javljaju se problemi i poteškoće. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. 4 . koji je u fazi punog fizičkog procvata. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. ne tako retko. Dakle. mladi svojom energijom. „Pod istim krovom“ naći će se adolescent. Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. ako se odbrambeno povlače.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. Međutim. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. a sa druge strane. radnog i životnog bilansa.saznajno. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. a roditelji bogatim životnim iskustvom. ako se ne snađu. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. javiće se problemi. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj.

Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. omogući svim članovima da lakše rastu. odnosno da spreči pojavu zapleta. zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. bolesti zavisnosti.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. uglavnom su za takvu. Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. Takođe. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. alkohola. Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. opojnih droga. depresije i samoubistava. zanemarivanja i zlostavljanja). 5 . da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. Istraživanja u Srbiji (UNICEF. novi lik. ne sme da bude netolerantan. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija. da bude podrška (Tomori. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo.1997). Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou.

nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane).Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu. izdvajaju se: .siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije. Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih. .poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih.problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih. tako i porodice. 6 . kako pojedinca.različite teškoće adolescentnog procesa. skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta. . odnosno pomoći.depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. tj. specifičnu psihopatologiju. za ovaj uzrast. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. i to: . poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom. .

.. Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. 25 ili 71.0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata.nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece.5 28.5% muškog pola.otuđivanje članova porodice. Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71. nedostatak komunikacije.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost. raspad porodice. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola.5 100. 7 . (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.

a svega 3 ili 8. 20 ili 57.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57.1%. 12 ili 34.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu.6 100. 8 .3 8.6% ispitanika živi na selu.3% je iz prigradskih naselja.1 34.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.0 40.0 100.

Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.3 17.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici.0 OČEVI broj % 34 97.0 7 20.1 1 2.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.0 35 100.9 35 100.6 20.0 100.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .1 48.

0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.6 20.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17.8 100.2 60.0 22.0 25. KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 .7 45.

6 8. pa čak i odavno pre toga. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja.6 17. kako lične tako i promene u porodici i okolini. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih.7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti. Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 . Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti).1 65. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost.T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8.

Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. impulsivno. Sa druge strane.instrumentom. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi.. Uzimajući u obzir društveno12 .) Naime. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život. Naime. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. po Olsonu. odluke se donose nepromišljeno. intimu privatnost.. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. Struktura ovakvih porodica je poremećena. koje normalno treba da postoje između članova. ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. tranzicija. odnosno sa datim skorovima. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. unutar porodice su srušene sve granice. Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. dogovori se ne poštuju.

jasno je da su brze i dramatične društvene promene. 13 . Dakle. kao i česta tragična ratna događanja. porasta nasilja. uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima. zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. srednje stručne spreme. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. jaza između ekonomske žudnje i realnosti. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku. sloma porodične strukture). pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja.