Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

odnosno njen longitudinalni razvoj. norme. Životni ciklus porodice. Njen lik. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. Razvoj ličnosti 2 . Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija.sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. Svaka faza ima svoje karakteristike. odnosno nacija. Ali. Porodični subsistemi su bračni. porodicu sa školskim detetom. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice. mitove. upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. adolescentnu porodicu. porodicu sa predškolskim detetom. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. težnjama i ličnim očekivanjima. porodicu sa malim detetom. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. a odnosi se na porodične tajne. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom.

sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. Nagrada za nju je višestruka. a sa druge strane. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. porodične tajne. seksualno. Umesto sopstvenih želja. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. 3 . Prema podacima SZO. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. ponekad. Prateći razvoj porodice. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. Na žalost. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka.

ako se odbrambeno povlače. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. i ona menja svoj lik. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj.saznajno. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. Drugim rečima. međusobni odnosi i odnosi sa decom. istovremeno. ne tako retko. Međutim. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. koji je u fazi punog fizičkog procvata. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. Dakle. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. Faza adolescencije. mladi svojom energijom. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. 4 . Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. Ovaj period je veliki izazov za porodicu. a roditelji bogatim životnim iskustvom. ako se ne snađu. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. javljaju se problemi i poteškoće. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba. javiće se problemi. radnog i životnog bilansa. a sa druge strane. „Pod istim krovom“ naći će se adolescent.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu.

zanemarivanja i zlostavljanja). depresije i samoubistava. ne sme da bude netolerantan. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. Istraživanja u Srbiji (UNICEF. zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. bolesti zavisnosti. Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. opojnih droga. Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija. novi lik. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam.1997). 5 . da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. da bude podrška (Tomori. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje. odnosno da spreči pojavu zapleta. alkohola. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente. Takođe. uglavnom su za takvu.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. omogući svim članovima da lakše rastu.

Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu. za ovaj uzrast. izdvajaju se: . Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih. .siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije. tj. poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih. . nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). specifičnu psihopatologiju.različite teškoće adolescentnog procesa. i to: . tako i porodice. skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta. .depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema.problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih. kako pojedinca. odnosno pomoći. 6 .

raspad porodice. nedostatak komunikacije. 7 . Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata.nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece. ..5% muškog pola. Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71.5 28. 25 ili 71.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost.5 100. (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.otuđivanje članova porodice. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola. Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja.

6% ispitanika živi na selu. 20 ili 57.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu. a svega 3 ili 8.3% je iz prigradskih naselja.0 100. 12 ili 34.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57.1 34. 8 .6 100.0 40.3 8.1%. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici.

0 OČEVI broj % 34 97.0 35 100.0 100.1 48. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .1 1 2.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.6 20.9 35 100.3 17.0 7 20.

2 60.0 22.7 45.6 20.0 25.0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa.7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane. KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.8 100. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 .MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17.

7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih. odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti). Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 .1 65. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost.6 17.T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8. pa čak i odavno pre toga.6 8. kako lične tako i promene u porodici i okolini. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85.7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene.

impulsivno. ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina. intimu privatnost. odluke se donose nepromišljeno. unutar porodice su srušene sve granice. Struktura ovakvih porodica je poremećena. koje normalno treba da postoje između članova.instrumentom. po Olsonu. dogovori se ne poštuju.) Naime. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni. odnosno sa datim skorovima.. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza. Uzimajući u obzir društveno12 . Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. Sa druge strane.. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. Naime. tranzicija. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život.

zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. sloma porodične strukture). uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. jaza između ekonomske žudnje i realnosti. Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. 13 . Dakle. pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku. kao i česta tragična ratna događanja. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. srednje stručne spreme.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. porasta nasilja. jasno je da su brze i dramatične društvene promene.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful