Uticaj porodice na razvoj ličnosti adolescenta

„Porodica je naziv za instituciju koja je stara koliko i sam ljidski rod; ona je paradoksalna i nedokučiva pojava. Dobija mnoge oblike. Svugde je ista, a ipak nigde nije ista. Vekovima je ista, a ipak nigde nije ista. U prvim godinama život se isključivo deli sa članovima naše porodice. Porodica je osnova uzrasta i iskustva, ispunjenja ili neuspeha. Ona je isto tako osnova bolesti i zdravlja.“(Ackerman,1966) Porodica je društvena zajednica, biološki, socijalno, ekonomski i psihološki jasno određena. U njoj se rađamo i stičemo prva iskustva; u njoj rastemo, razvijamo se, živimo i umiremo. U odnosu na ostale male društvene grupe, porodica je jedina koju pojedinac rađanjem zatiče kao takvu, pojedinac je ne bira, ona je neminovnost. Porodica kroz vekove doživljava stalne preobražaje kao posledicu neprestanog procesa evolucije. Ona oblikuje svoju formu prema uslovima života koji dominiraju na određenom mestu i u određenom vremenu. Na našim prostorima porodica naročito brzo menja svoj lik; ona se prilagođava društvenim promenama koje su obeležje našeg istorijskog perioda (Marković,1995). Porodica posmatrana kao živi sistem predstavlja organizovanu, trajnu, samoobnavljajuću celinu u kojoj se menjaju obrasci ljudskih ponašanja. Kao i svaki sistem i porodica ima svoje subsisteme ali istovremeno kao celina i
1

norme. porodicu sa predškolskim detetom. odnosno nacija. posredno utiče na ličnost svakog njenog člana. težnjama i ličnim očekivanjima. Za razumevanje porodičnog funkcionisanja. a odnosi se na porodične tajne. porodicu u kojoj deca napuštaju roditeljski dom. podrazumeva osam faza: fazu zasnivanja porodice. Porodični subsistemi su bračni. Ali. svaka faza predstavlja potencijalnu kriznu tačku. Razvoj ličnosti 2 . upravo zbog ove dinamike i novih izazova koje nosi. odnosno njen longitudinalni razvoj. bez obzira da li je nametnuta uloga bliska njegovoj prirodi. adolescentnu porodicu. mitove. Njen lik. Porodični lik čine podjednako spoljna-socijalna i unutrašnja-psihodinamička istorija porodice. očekivane i neočekivane događaje i zahteva stalno prilagođavanje članova porodice.sama je subsistem velikog suprasistema koji sačinjavaju društvena zajednica. sisteme vrednosti i načine na koje porodica rešava probleme. Životni ciklus porodice. a posebno na adolescenta koji traga za sopstvenim likom. porodicu sa malim detetom. zahtevajući tako nova i nova prilagođavanja. Porodična istorija se prenosi transgeneracijski. porodicu sa školskim detetom. roditeljski i susbsistem koji formiraju deca. a u svetlu sistemskog pristupa bitni su sledeći koncepti: koncept životnog ciklusa porodice i porodična istorija. Svaka faza ima svoje karakteristike. porodicu u srednjim godinama i porodicu koja stari. Porodična očekivanja često nadmeću adolescentu ulogu porodičnog delegata sa već unapred određenim likom.

U savremenoj literaturi prevladava stav da je faza adolescencije najstresnija od svih u razvojnom ciklusu porodice. a mladi su grupisani u uzrastu od 15 do 24 godine. ako adolescent na ovaj način izgrađuje svoju ličnost to će ići na štetu njegove autentičnosti. Nagrada za nju je višestruka. takva uloga će mu obezbediti i najviše sigurnosti u sklopu porodičnih odnosa. a sa druge strane. porodične tajne. adolescent pod uticajem porodice je prinuđen da u razvoj svoje ličnosti ugrađuje neostvarene želje nekog drugog člana porodice. To je vreme kada adolescent stvara sopstveni identitet. Porodični mitovi takođe mogu usmeriti razvoj ličnosti mladog čoveka. ponekad. Prelazak iz detinjstva u zrelost obeležen je dubokim promenama koje se odnose na biološki rast. Nametnutu ulogu adolescent teško odbija. Raznim metodama nagrađivanja i kažnjavanja porodični mitovi primoravaju adolescenta na određenu ulogu koja je ujedno uključena i u društveni scenario. uspostavlja odnose sa članovima šire porodice i društva. naročito ako uzmemo u obzir nesigurnost mladog čoveka.adolescenta mogu usmeravati i razna porodična zaveštanja. otkriva i realizuje nove ali i potvrđuje stare vrednosti. 3 . Prateći razvoj porodice. sa jedne strane očuvana je porodična ravnoteža. Na žalost. Umesto sopstvenih želja. seksualno. Prema podacima SZO. adolescentima se podrazumevaju osobe uzrasta od 10 do 19 godina. peta faza u životnom ciklusu je porodica sa adolescentom.

a roditelji bogatim životnim iskustvom. emotivno i psihosocijalno sazrevanje. suočeni sa činjenicom da njihov socijalni horizont i status nemaju neku naročito novu perspektivu. Roditelji su u „krizi“ srednjeg životnog doba.donose odluke i snose posledice sopstvenih odluka i ponašanja. javljaju se problemi i poteškoće. Dakle. Ova faza se označava kao faza nagomilanog životnog stresa. kao deo životnog ciklusa porodice uzrokuje pomeranja u celoj porodici. javiće se problemi. ako se ne snađu. a sa druge strane. 4 . podstiče ili koči u procesu razvoja ličnosti. mladi svojom energijom. i roditelji koji u to vreme počinju intezivnije da se bave pitanjima sopstvenog zdravlja. „Pod istim krovom“ naći će se adolescent. Obzirom da se često faza adolescencije poklapa sa periodom značajnih indetitetnih zbivanja kod roditelja. Mlade osobe uspostavljaju kontrolu nad sopstvenim životom. sa beskonačno širokim socijalnim horizontom pred sobom. ako su roditelji u „krizi“ srednjih godina. zdravlje i celokupan život odrasle osobe. međusobni odnosi i odnosi sa decom. Drugim rečima. Sa jedne strane porodica adolescenta priprema. Međutim. i ona menja svoj lik.saznajno. U žiži njihovog interesovanja su profesionalni razvoj. ne tako retko. ako ih uplaši i zabrine životni širok horizont adolescenta i u njima izazove netolerantnost. koji je u fazi punog fizičkog procvata. navike i način života koji se stiču u mladosti dalekosežno utiču na razvoj. ako se odbrambeno povlače. Faza adolescencije. radnog i životnog bilansa. U ovom periodu roditelji i adolescenti mogu jedni drugima mnogo da pomognu. istovremeno. Ovaj period je veliki izazov za porodicu.

Istraživanja u Srbiji (UNICEF. bolesti zavisnosti.SZO) otkrivaju generaciju mladih čije je zdravlje ugroženo. odnosno da spreči pojavu zapleta. porodični sistem ne sme da zauzme odbojan stav prema životnim promenama. depresije i samoubistava. ne sme da bude netolerantan. opojnih droga. omogući svim članovima da lakše rastu. da bude podrška (Tomori. nerazvijenu svest krivi roditelji koji se ne trude da na adekvatan način obrazuju svoje adolescente.U periodu kada je adolescent u najvećem životnom zamahu. zanemarivanja i zlostavljanja). 5 . Takođe. zdravstveno stanje mladih karakteriše i loše mentalno zdravlje sa sve višom stopom poremećaja ponašanja. Smatra se da je zdravstvena kultura stanovništva na niskom nivou. nije razvijena svest o preuzimanju odgovornosti za sopstveno zdravlje. visok nivo povreda (saobraćajni traumatizam. uglavnom su za takvu. alkohola.1997). Porodici sa adolescentom su tada potrebne nove granice. Zadatak porodice je da kroz promenu svoje strukture. kako bi bila sposobna da definiše zajednička i pojedinačna nastojanja i učvrsti vrednosti. pa ni kod mladih nije razvijena navika čuvanja i redovne kontrole zdravlja. novi lik. da nađu dovoljno ličnog zadovoljstva. Adolescentovo traganje za sopstvenim likom treba da postakne porodicu da i ona oformi novi lik. Rezultati ovih istraživanja ukazuju na to da su vodeći rizici po zdravlje mladih sve veća zloupotreba duvana. kao i niska stopa kontraceptivne zaštite sa sve većim porastom seksualno prenosivih infekcija.

nasilno i delinkventno ponašanje i poremećaje ishrane). za ovaj uzrast. specifičnu psihopatologiju. manifestuje znake psihološkog trpljenja i mentalnih problema. izdvajaju se: . kako pojedinca. Iz godine u godinu sve je veći broj mladih koji imaju psihološke probleme ili manifestuju određenu. Najugroženije su devojke i adolescenti u urbanim sredinama.poremećaj ili pad sistema vrednosti koji otežava strukturisanje identiteta mladih. 6 . odnosno pomoći.problemi u školstvu koji dodatno otežavaju formiranje identiteta mladih.depresivna stanja (uključujući samoubistvo) i poremećaji ponašanja (uključujući zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. tj.različite teškoće adolescentnog procesa.siromaštvo kao razlog za promiskuitet radi obezbeđivanja najosnovnije životne egzistencije. . i to: . skoncentrisane oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta. tako i porodice. poremećaja i iskazuju potrebu za organizovanom psihološko-psihijatrijskom podrškom. . . Među najvažnijim faktorima iz okruženja koji utiču na razvoj i zdravlje mladih.Oko 1/3 populacije srednjoškolaca pripada grupi graničnih i rizičnih.

5% muškog pola. 25 ili 71.0 U ispitivanoj grupi od 35 adolescenata.5 100. Istraživanje u Srbiji Predmet ovog istraživanja su porodice adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. 7 . Rezultati ovog upitnika su sledeći: Tabela 1:Zastupljenost adolescenata prema polu POL ženski muški ukupno BROJ 25 10 35 % 71. Upitnik je zasnovan na Olsonovom Circumplex modelu porodičnih odnosa koji omogućava procenu dve dimenzije porodičnog funkcionisanja –kohezivnost i adaptibilnost.nedovoljna upućenost roditelja u stvarne potrebe njihove dece.5% bilo je pripadnika ženskog pola i 10 ili 28. raspad porodice. Ovim istraživanjem je obuhvaćeno 35 adolescenata sa dijagnostikovanim poremećajem ponašanja. nedostatak komunikacije. . (FACES III-skala za procenu porodične kohezivnosti i adaptibilnosti) FACES III omogućava procenu porodice u celini.5 28.otuđivanje članova porodice. Uočljiva je znatno veća zastupljenost osoba ženskog pola..

1 34.0 Najveći broj ispitanika živi u Beogradu. 12 ili 34.1%.0 % Najveći broj adolescenata živi u potpunoj porodici.Tabela 2: Mesto boravka adolscenta MESTO Beograd Prigradsko naselje selo ukupno BROJ 20 12 3 35 % 57. Tabela 3:Porodični status adolescenata PORODIČNI STATUS potpune nepotpune ukupno BROJ 21 14 35 60.3% je iz prigradskih naselja. 20 ili 57. 8 .6% ispitanika živi na selu.6 100.3 8.0 40.0 100. a svega 3 ili 8.

9 35 100.Tabela 4: Broj članova domaćinstva Broj članova domaćinstva 2 člana 3 člana 4 člana 5 ili više članova ukupno BROJ % 5 6 17 7 35 14.0 7 20.0 35 100.0 OČEVI broj % 34 97.1 1 2. Tabela 8: Ekonomski status porodica 9 .0 100.1 48.0 Većina adolescenata potiče iz porodica gde su oba roditelja zaposlena.0 Iz ove tabele proizilazi da polovina ispitivanih adolescenata živi u četvoročlanoj porodici.6 20. Tabela5: Zaposlenost roditelja zaposlenost zaposleni nezaposleni ukupno MAJKE broj % 28 80.3 17.

0 Većina adolescenata živi u porodicama srednjeg materijalnog statusa. ADAPTIBILNOS SKOR % 10 . KOHEZIVNOST razjedinjene porodice izdvojene porodice povezane porodice isprepletane porodice SKOR 10-31 32-37 34-43 44-50 % 8.0 25.7 Iz prikazanih rezultata se vidi da skoro polovina ispitanika potiče iz porodica koje se primenom FACES-III skale kategorišu kao isprepletane.MATERIJALNO STANJE siromašno srednje dobro ukupno BROJ 6 21 8 35 % 17.2 60.6 20.8 100.7 45.0 22.

7%(30 od 35 porodica) bili iste veroispovesti.1 65. U ličnosti adolescenta ogleda se porodica na mnogo načina. Značaj porodice u periodu adolescencije je u kontinuitetu sa svim onim što se u porodici dešavalo od prvog dana života današnjeg adolescenta. Roditelji ispitivanih adolescenata su u 85.6 17. Rezultati dobijeni istraživanjem u poređenju sa normama ustanovljenim ovim 11 . odnosno heterogenost roditelja imaju uticaja na pojavu adolescentnog kriznog stanja.T rigidne porodice strukturisane porodice fleksibilne porodice haotične porodice 10-19 20-24 25-29 30-50 8. Analiza ispitivanih porodica primenom isnstrumenta FACES-III pokazuje visok nivo kohezivnosti (zajedništva) i adaptibilnosti (prilagođenosti).6 8. kako lične tako i promene u porodici i okolini. pa čak i odavno pre toga.7 U odnosu na procenu porodične adaptibilnosti merenu upitnikom FACES-III ubedljivo najveći broj ispitanika potiče iz porodica koje su svrstane u kategoriju haotičnih. Poremećaj ponašanja adolescenta se javlja kao posledica teškog prilagođavanja na određene promene. Iz ovih nalaza se ne može izvući zaključak da nacionalna i religijska homogenost.

odluke se donose nepromišljeno. dogovori se ne poštuju. unutar porodice su srušene sve granice.) Naime. Ovakve porodice ostavljaju malo prostora svojim članovima za lični život. Pojedini članovi ovih porodica imaju malo prostora i za individuaciju i za formiranje spoljašnjih veza. Visok nivo adaptibilnosti unutar porodice ogleda se u postojanju haotičnih odnosa među njenim članovima. Struktura ovakvih porodica je poremećena.. Isprepletano-haotične porodice postoje u specifičnim društvenim kontekstima (ratovi. Isprepletano-haotične porodice su disfunkcionalne porodice. U ovakvim porodicama nedostaje disciplina. intimu privatnost. U haotičnim porodicama pravila gotovo da ne postoje. Uzimajući u obzir društveno12 . pokazuju da ispitivane porodice spadaju u kategoriju isprepletanih u pogledu zajedništva i haotičnih u pogledu prilagođenosti. tranzicija.instrumentom. Visoka kohezivnost se manifestuje kroz ekstremnu emocionalnu bliskost među članovima porodice. odnosno sa datim skorovima. koje normalno treba da postoje između članova. granice koje formiraju ovakve porodice prema spoljnoj sredini su relativno čvrste. Članovi isprepletanih porodica su međusobno veoma zavisni. impulsivno. Naime. Sa druge strane. zajednička su im interesovanja i aktivnosti. po Olsonu. ovaj način funkcionisanja je oblik prilagođavanja porodice na ekstremne uslove u kojima se porodica nalazi kao celina.. U pozadini ovih porodica može biti razvojni stres ili poremećaj posledica delovanja hroničnog stresa.

uslovljen u velikoj meri spoljnim uslovima.istorijske okolnosti kod nas u poslednjih nekoliko decenija i prihvatajući Olsonov stav. pogodovali upravo formiranju ovakvih porodica. čiji su roditelji niskog ekonomskog statusa. srednje stručne spreme. zatim najčešće stradaju oni koji žive u isprepletano-haotičnim porodicama. kao i česta tragična ratna događanja. 13 . jaza između ekonomske žudnje i realnosti. jasno je da su brze i dramatične društvene promene. Dakle. na neki način neminovan i koristan u određenom istorijskom trenutku. zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. sloma porodične strukture). Zaključci istraživanja su pokazali da su uglavnom ugroženi adolescenti u urbanim sredinama (zbog ekonomske nestabilnosti. porasta nasilja. uzimajući u obzir sve ove činjenice nameće se zaključak da je visoka porodična kohezivnost i adaptibilnost u našim okolnostima neminovna karakteristika porodičnog funkcionisanja. istovremeno sadrži i sve negativne faktore koje ovakvi porodični odnosi nose na planu formiranja i razvoja ličnosti adolescenta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful