PTICE SA TRI GRANE

Izbor
iz hrvatske, bošnjačke i srpske poezije za djecu
(Izabrao i priredio Marko Paovica)

1

Predgovor
Ovaj najuži izbor iz hrvatskog, srpskog i bošnjačkog p(j)esništva za d(j)ecu
nam(ij)enjen je učenicima i učenicama osnovnih i viših osnovnih škola, kao i
đacima nižih razreda gimnazije, za čitanje u slobodnom vremenu. Ima se u vidu
višekratno čitanje po vlastitom izboru, to jest čitanje istih p(j)esama više puta u
različitim vremenskim periodima, primjerice, jednom sedmično (tjedno) ili bar
jednom m(j)esečno. Pri tome svaki mladi čitalac / čitatelj / čitateljka ima
mogućnost da se usredsredi / koncentrira prvenstveno na p(j)esme i p(j)esnike
sopstvene jezičke / jezične varijante i svoje kulturne i književne tradicije, ali
istovremeno i na p(j)esničke sadržaje iz dv(ij)e ostale varijante. Od ovog pravila
izuzeto je čitanje srpskih p(j)esnika od strane onih čitalaca / čitatelja / čitateljki
koji ne poznaju ćirilično pismo, jer se sastavljač rukovodio principom da sve tri
grupe budu zastupljene u punoj kulturnoj c(j)elovitosti svoga p(j)esničkog izraza
/ izričaja. Bilo bi vrlo uputno da se i roditelji ili stariji članovi porodice / obitelji
uključe u ovaj zamišljeni domaći čas / sat poezije. Eventualna pomoć i
objašnjenja nastavnika maternjeg / materinskog jezika se naravno
podrazum(ij)evaju, jer je, bezmalo, svaki od zastupljenih autora i autorki /
autorica uključen sa po nekom p(j)esmom u zajednički program dopunske
nastave maternjeg / materinskog jezika.
Izborom više p(j)esama manjega broja ponajboljih p(j)esnika i p(j)esnikinja
imala su se u vidu nekolika funkcionalna cilja. Prvo, stvaranje jedinstva utiska /
dojma, um(j)esto mnoštva motiva, stilova i, često, ispraznih um(j)etničkikih
informacija. Drugo, hronološkom / kronološkom kompozicijom svakog d(ij)ela
nav(j)eštava se razvojna linija p(j)esništva za d(j)ecu u svakoj književnoj sredini
ponaosob. Najzad, išlo se za tim da se, u užim okvirima, prirodno mora dati
prednost kvalitetu i komunikativnosti samih p(j)esama nad brojnošću autora.
Ovo posljednje, posebno kada je r(ij)eč o mladim čitaocima / čitateljima /
čitateljkama koji ne odrastaju u vlastitoj jezičkoj / jezičnoj sredini i koji tek
treba da ovladavaju ne samo znanjem nego i os(j)ećanjem svoga maternjeg /
materinskog jezika.
U tome je, istovremeno, i opšti / opći razlog opred(j)eljivanja za poeziju, a ne za
priče. Dobro je poznato da d(j)eca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta radije
slušaju ili čitaju priče nego p(j)esme, ali je manje znano zašto je to tako. Naime,
pri slušanju ili čitanju priča d(j)ečiju pažnju najviše privlače napetost radnje,
uzbudljivost pojedinačnih prizora ili bajkovita fantastika pripov(ij)edne
c(j)eline, dok sam jezik ostaje u drugom planu. U p(j)esmi je, međutim, upravo
obrnuto. Tu je potpuno jezik na d(j)elu, sa stotinu svojih nepredvidljivih lica. A
sva ta lica otkrivaju se u okrilju p(j)esničkog ritma i slikovitosti p(j)esničkog
jezika. Smisaona i os(j)ećajna izražajnost svake dobre p(j)esme počiva na ta dva
jezička / jezična činioca. Zato, s postupnim emotivnim sazr(ij)evanjem, čitanjem
2

dobrih p(j)esama nesv(j)esno usvajamo i razvijamo svoje jezičko / jezično
os(j)ećanje, proširujući vlastito os(j)ećajno i umno iskustvo.
Najzad, u zajedničkoj je kulturnoj tradiciji sva tri naroda čije p(j)esništvo za
d(j)ecu zastupa ovaj izbor ne samo odanost dobroj p(j)esmi nego i iskreno
poštovanje svojih najznačajnijih p(j)esnika. A ono se očituje kako u poznavanju
njihovog d(j)ela tako i u poznavanju njihovog života. Toj svrsi, s jedne strane,
treba da posluže priložene napomene o p(j)esnicima i p(j)esnikinjama. S druge
strane, njihov smisao je u pokušaju privikavanja mladih čitalaca / čitatelja /
čitateljki na osnovni opisni način predstavljanja pojedinačnih p(j)esničkih
stvaralaca.
Uputstva o kasnijem čitanju jesu prilozi sa odloženom upotrebom, koji bi, nadati
se, mogli jednoga dana postati od praktične orijentacione važnosti najistrajnijim
korisnicima ove malene zbirke.

Priređivač

3

P rva grana ili najuži izbor iz hrvatskoga pjesništva za djecu 4 .

polje. Cijelog dana. Cijelog dana. bijela zvijezda.Gustav Krklec Prvi snijeg Sve je bijelo. bijela staza. sve je bijelo: grad i selo. bijela brada djeda Mraza. gaj. veče cijelo svud se blista bijeli sjaj. Bijela breza. Sve je bijelo. bijeli cvijet. svud pahulja bijelih let. 5 . bijeli brijeg. veče cijelo tiho sipi prvi snijeg. sve je bijelo: bijela rijeka.

ko mravi. Koliko reda i bure U tako sitnoj spravi. 6 . I brzim «tika-taka» Snopove dana kosi. Perca su tvoja laka. Sitni.Gustav Krklec Sat (ulomak) Kucaj mi tika-taka. Kao tekuća traka Časove kuca i nosi. sjajni kotači. Tiho pjevaj il plači. Trenuci iz tebe jure U strogomredu.

a već su njeni puti zasuti lišćem što žuti.Gustav Krklec Jesenji motiv Jesen u Zagreb posve tiho došeta u papučama bez peta. Jer negdje u suncu. 7 . Ćilim se rujni pred njom podatno pruža satkan od uvelih ruža. Pado sam i ja tu. da bješe milota. I tko je sretne. namah tražiti stane mahnito minule dane. još neobrana I moja se svija grana. teška. Tek okom trepneš. I ja ih tako u lišću tražim i ištem pred žutim sveučilištem. Pa ipak zviždim đačku ariju lijepu s rukom u praznom džepu. na ispitima života.

Kad se jako smrači. 8 . Snijegom soli ovce. On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi. A ribu da pjeva Naučiti kuša. Sasvim na svoj način Živi Antuntun. Kad kroz žito ide. Da l je jelo slano. U njega je malko Neobičan um. On to uhom sluša. On sjeda u čun.Grigor Vitez Kako živi Antuntun U desetom selu Živi Antuntun. On zatvara prase. Na livadu tjera Bicikl da pase. A nasadi kvočku Da muleže novce. Da mu miše lovi. Guske sijenom hrani. On mrak grabi loncem. Razlupano jaje On zašiva koncem.

Grigor Vitez Maslačak . obasjat ću dušu. . a gdje ti je dukat žut? .Pravio sam trampu: dao ga za lampu.A kome ćeš sjati.Djeci. maslačku uz poljski put. 9 .Hej. može li se znati? . kad ne pušu.

.. Onda ću opet do sunca ići ići ići... Ponijet ću tamburicu tamburicu tamburicu Sipat ću zvonca dolje Zelenim žutim i modrim beskrajnim poljem..Grigor Vitez Ševina jutarnja pjesma Uvis! Uvis ću se dići! Do sunca ću da ga budim ići ići ići. Gdje mi je gnijezdo? Gdje su mi ptići? Morat ću sići sići sići ptiće obići. 10 ..

Mali zekan šumu ima. Zima ide.Vesna Parun Ide zima Zima ide. ide zima. 11 . Mali zekan Majku ima. Mali zekan krzno ima. ide zima. Zima ide. ide zima.

Vesna Parun Šibenska balada Dobra večer pismo moja. dobra večer uzorita. kao vino plemenita. mogu na kraj svita ići O Šibenska pismo mila. Prije zore. sve si bila i sve jesi Lanterna mi noćas budi. bilog dana. put mi kaži i donesi 12 . Nosila si rodnoj grudi ovo tilo željno lada Budila si moju dragu da donese ključe grada O Šibenska pismo tiha sve si rekla u dvi riči Napila si žedne usne.

pa ću malo zašiljiti tvoj glavator. Nije volio nikakav radator Ležao je na livadi izvaljen na travator Sunce mu je posudilo svoj radijator. jednog dana. kad je gnjavator Ležao na obali Nilatora Eto aligatora. Zasjalo u aligatora sto sjajnih zubatora I tu je kraj pjesmatora.Ja sam – reče aligator – doktorator.Zvonimir Balog Gnjavator Bio jedan teški gnjavator Imao je glavator Bježao od kućatora I od školatora. 13 .Što mogu – govorio je gnjavator – kad imam tup glavator. Onda. . Čekao je da mu pečeni golubator I zreli kruškator Sam padne u zubator. .

I na koncu konca pauk mora znati kako će tom mrežom muhu da uhvati! 14 ..Da mrežu ne plete gdje muhe ne lete! ..Da niti poveže i dođe do mreže! .Zvonimir Balog Pouka pauku Za neuka pauka potrebna je pouka! Prvo – da isprede konce koji vrijede! .

Pada Pada Snježić. Ležić Ležić Ježić. Legao u krevet vrući Pa spava li spava. 15 . Obuko pidžamu. Napravio tamu.Luko Paljetak Ježić ubodežić Ježić Ubodežić Peo se na briježić Počeo je padat snježić Pa je ježić Bježić Bježić Pobjegao kući. Vidi mu se samo glava.

glasno i jasno. za prvu pomoć ovog puta. Mačka je bila vrlo kruta. krimića. slovo po slovo: Opasna bolest – MIŠITIS KRONIKA! Popijte stoga bocu tonika. Mačka je bila vrlo ljuta. Na receptu je pisalo ovo. draga moja bitno – vama miš jedan treba pod hitno!» I recept joj tada napisao. stripova. i pavila je ikebane.Luko Paljetak Mačka kod psihijatra Jedna je mačka živjela sama u svome stanu. kao dama. i spremala je kineska jela i štapićima jela vješto. spavala je do vrlo kasno. strani pića. jer nije znala što bi htjela. Jednoga dana. taj psihijatar bijaše miš. i ispriča mu svoje probleme. a ako želite pravi lijek. a zatim polako kroz vrata zbrisao. spavaćicu je imala dugu i krevet mekani. i potpuno je bila bijela i po parketu meko klizila. uhvatiti me morate 16 . romana. u krugu. al mučilo je ipak nešto. i pun bar skupih. Ona mu reče sve po redu. i zbog toga je stalno šizila. miš samo malo počeše tjeme kad je vidje nako blijedu i zatim reče: «Nije to niš. i tamo joj je bilo krasno. da ne bi skrenula do psihijatra je pravo krenula. i puno knjiga na sve strane. a to je.

i dan i noć teku pjesme. ko iz česme. a iz žbuna ševin kljun.Ivica Vanja Rorić Čarolija Iza leđa jednog druma izviruje jedna šuma. 17 . Iz te šume viri žbun. a iz kljuna.

O PJES NI CI MA 18 .

izričući ih uvijek originalno. Studirao je književnost na Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. Dvadeset godina. Tako je pisao i za čitatelje najmlađeg i nešto starijeg uzrasta. na nov i na neočikivan način.Gustav Krklec (1899 – 1977) Gustav Krklec je rođen 1899. godine u Udbinji kraj Karlovca. 19 . između dva svjetska rata. Najpoznatije su knjige za mlade Gustava Krkleca Vol za volanom. živio je u Beogradu. razumljivo i. Krklec je vrlo mlad postao poznat pjesnik. Tijekom cijeloga stvaralačkog vijeka on je svoju pjesničku pozornost najviše vezivao za mnogobrojne životne proturječnosti. često veoma duhovito. Krklec je pisao pristupačno. uz to. u Hrvatskom zagorju. Gustav Krklec je bio iznimno omiljen i od svojih čitatelja i od svojih kolega u književnim krugovima diljem njihove bivše zajedničke domovine. a umro je u Zagrebu 1977. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu u blizini Varaždina. Majmun i naočale i Telegrafske basne.

Najpoznatije su knjige Grigora Viteza Sto vukova. U Zagrebu je i umro 1966. i u Srbiji. gdje je proživio drugu polovicu života. u Slavoniji. a kasnije je postao urednik u jednom nakladnom zavodu u Zagrebu. godine. neovisno od toga. Vitez je pisao hrvatskim jezičnim izričajem. godine u jednoj srpskoj obitelji u selu Kosovcu kraj Okučana. dok je još bio u punom zamahu svojega čarobnog pjesmotvorstva. da njeguje sličnosti i istovijetnosti hrvatske i srpske jezične slike.Grigor Vitez (1911-1966) Grigor Vitez je rođen 1911. Njegovo ime nosi najglasovitija književna nagrada u Hrvatskoj za pjesništvo namijenjeno djeci. Grigor Vitez je nedvojbeno naš najmaštovitiji dječiji pjesnik svih vremena. osobito izborom riječi. Djetinjstvo je proveo u svojem pitomom zavičaju. 20 . Bio je učitelj. i u Bosni i Hercegovini. No. jednako omiljen i čitan i u Hrvatskoj. Iza brda plava i Kad bi drveće hodalo. nastojeći.

te. Napisala je preko šezdeset pjesničkih kniga. Najpoznatije su knjige za djecu Vesne Parun Mačak Džingis-kan i Miki Trasi. 21 . Miki Trasi i primadona. Tri morske pustolovke. Tako. godine na otoku Zlarinu kraj Šibenika. zbog boljih zdravstvenih uvjeta. boravi u Stubičkim Toplicama. U svojim pjesmama za djecu ona najviše govori o čarolijama djetinjstva. Poslijednjih nekoliko godina. Morska kočijica. u svome spjevu Tri morske pustolovke ova pjesnikinja stvara niz fantastičnih epizoda o čovjekolikim životinjama i o njihovim pustolovinama. o životinjskom svijetu. djelomice. primjerice. često putujući na pjesničke susrete po svim krajevima nekadašnje Jugoslavije i po inozemstvu.Vesna Parun Vesna Parun je rođena 1922. od kojih desetak za mlade i najmlađe čitatelje. Moj prijatelj šišmiš i slikovnica Patka Zlatka. Oko šezdeset godina Parunova je živjela u Zagrebu. u Splitu.Djetinjstvo je provela u rodnom mjestu i. Vesna Parun je najveća hrvatska pjesnikinja svih vremena. na šaljiv ili maštovit način.

Nevidljiva Iva. priče i romane za mladež različnoga uzrasta. Njegove su književne teme vrlo širokog opsega. humoristički roman o vlastitom pjesnikovu životu. Zvonimir Balog piše pjesme. osobito crte miroljubivosti. priče i romane. godine u Svetom Petru Čvrstecu kraj Križevaca. Živi također u Zagrebu. Unatoč tomu. pjesme sa religioznom tematikom. šaljive pjesme.On je jednovremeno i najistrajniji i najodaniji pisac mladih čitateljskih naraštaja u suvremenoj hrvatskoj književnosti. Sto najzanimanja i Bosonogi general. pa stoga ovaj pisac navještava cjelovit dječiji doživljaj života i svijeta. 22 . Balog izvanredno uspijeva da iziđe u susret ne samo svakidašnjoj dječijoj znatiželji nego i dječijoj potrebi za šalom i humorom.Zvonimir Balog Zvonimir Balog je rođen 1932. Balogovo književno djelo posjeduje zamijetne odgojne značajke. Pored pjesništva. čovjekoljublja i religioznosti. Najpoznatije su knjige za djecu Zvonimira Baloga Pusa od Krampusa. Balog se bavi i likovnom umjetnošću. Male priče o velikim slovima. koji redovito prožimaju njegove pjesme. U Zagrebu je završio Školu primijenjenih umjetnosti.

Pored pučke škole. svakidašnjeg postupanja i uopće životnog stila suvremene mladeži. godine u Dubrovniku. Paljetak ispoljava stanovite humorističke i kritičke crte. Luko Paljetak piše pjesme za odrasle i za mlade čitatelje.Luko Paljetak Luko Paljetak je rođen 1943. Ovaj pjesnik danas živi u Zagrebu i u Dubrovniku. Paljetak je u svome rodnom gradu završio Učiteljsku. osobito dalmatinskih pjevača i skladatelja. na razini prenesenih značenja. te Višu pedagošku školu. o životinjskom svijetu. a studij hrvatskog i engleskog jezika i književnosti okončao na Filozofskom fakultetu u Zadru. 23 . Doktorat nauka o književnosti stekao je na Zagrebačkom sveučilištu. Pjevajući nadahnuto i duhovito. Paljetak je član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Najpoznatije su knjige za mlade Luke Paljetka Miševi i mačke naopačke i Djevojčica u zemlji poezije. spram zamijetnih negativnih značajki odgojnog sustava. gdje provodi svoje djetinjstvo i mlađe godine svog života. te songve za glazbene kompozicije nekih hrvatskih. primjerice. Svoje krugove pjesama za djecu on često preoblikuje i u osvjedočeno uspjele kazališne igrokaze.

Podrijetlom bosanski Hrvat. On piše za najmlađe čitatelje.Ivica Vanja Rorić Ivica Vanja Rorić je rođen 1951. osobito. uglavnom o čudesnom svijetu prirode. te o položaju djeteta u porodici i u društvu. gdje i danas živi i radi kao vlasnik jedne nakladne kuće i pisac za djecu. Rorić se u pisanju drži jezičnih i pravopisnih pravila bosanskog ijekavskog izričaja i djeluje uglavnom u suvremenim bosanskim književnim krugovima sva tri tamošnja naroda. proničući s lakoćom u raznorodna dječija životna iskustva. u Bosni. a studij jugoslavenskih književnosti okončao na Filološkom Fakultetu u Beogradu. godine u mjestu Foči kraj Doboja. Najpoznatije su knjige Ivice Vanje Rorića Dječak grli svijet. njihove naivne dojmove o svijetu i. Završio je Učiteljsku školu u Derventi. 24 . Od rane mladosti Rorić piše pjesme za djecu. Bio je urednik dječijeg časopisa Vesela sveska u Sarajevu. Doživljaji Šiša Miša i Duga u travi. u osebujne predjele dječije mašte i nepomućene ćistote dječijih želja i predstava.

ubrzo preimenovane u naziv Danica hrvatska. Gaj je. u Zagrebu. Na drugoj jezičnoj razini Gaj je dotašnjem kajkavskom i čakavskom narodnom govoru 25 . političar i preporoditelj nacionalne svijesti u Hrvata. Još su tri naraštaja hrvatskih jezičnih znanstvenika radila na ovom Gajevom putu dok nije stvorena suvremena hrvatska abeceda i današnji pravopis hrvatskoga jezika. Dugo godina bio je zastupnik u Mađarsko-Hrvatskom Saboru u Budimu. I premda je zabluda o takovom podrijetlu južnoslavenskih naroda ubrzo otpala. Kao osnov Gajevog jezičnoga preporoda poslužila je njegova knjižica Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja. izvršio reformu latiničnog pisma u Hrvata. po uzoru na češki i poljski jezik i uz potporu čehoslovačkih jezečnih znanstvenika Jana Kollara i Pavela Šafarika. godine u Krapini. Gaj je rođen 1809. Drugi Gajev temeljni doprinos izveden je na polju hrvatskoga jezika. Ipak. Gaj je imao puno vrijednih suradnika. i to na dvije ključne razine. pod nazivom Gajevog Pokreta započeto je faktički široko kulturno okupljanje Hrvata iz raznih krajeva. političkih i književnih djelatnika njegova nacionalnoga programa. u Budimu.Ljudevit Gaj (1809 – 1872) Ljudevit Gaj je bio znameniti hrvatski jezikoslovac. godine 1836. koje su bile redovito glasilo kulturnih. također. koje je okupljao oko svog časpisa Danice ilirske. te izvršen snažan preporod hrvatske nacionalne i kulturne svijesti. književnik. Prvi je organizi. tiskana 1830.ranje i vođenje Ilirskog pokreta. Studij filozofije i jezika započeo je u Beču a dovršio u Gracu. pokrenuo i tiskao u Zagrebu svoje Novine Horvatzke. pa je i Gajev Pokret po tome dobio svoje ime. Prvo. Gaj je. Naime. To zapravo znači da se od tada svi Hrvati počinju osjećati pripadnicima jednog naroda. središte Gajeva kulturnoga i nacionalnog djelovanja bio je Zagreb. Dva su najkrupnija Gajeva doprinosa suvremenoj hrvatskoj kulturnoj i općoj povijesti provedena tridesetih godina devetnaestog stoljeća. kojega je temeljni cilj bio povezivanje i učvršćivanje uzajamnih kulturnih i političkih veza svih južnoslavenskih naroda. u tadašnjim znanstvenim krugovima vjerovalo se da naši narodi vode podrijetlo od starog naroda Ilira. slavonska i dalmatinska. Dotle su su se neki isti glasovi pisali različitim slovima ili grupama slova. a umro je 1872.

dodao i štokavski govor, kojim su dotle govorili samo Srbi. Bio je
zbog toga kritiziran, ali je upravo taj govor postao temeljem
suvremenog hrvatskoga kniževnog jezika, a to je i danas ostao unatoč
stanovitim razlikama prema srpskom, poglavito u pogledu rječnika, to
jest novog oblikovanja riječi sa istom glasovnom osnovicom. Stoga se
tek sa današnjeg stajališta može prosuditi koliko je Ljudevit Gaj bio
vidovit jezični znanstvenik, neovisno od toga da li bi se složio, ili ne
bi, sa današnjim udaljavanjem hrvatskog od srpskog jezika. Naravno,
jezik se razvija, ali nije unaprijed dato u kojim sve smjerovima može
krenuti taj razvitak. Nije dobro kad je on uvjetovan izvanjezičnim
pobudama. Sve ostalo je prirodno.

26

Naputak o hrvatskim pjesnicima za odrasle
čitatelje
Kad porasteš i kreneš, primjerice, u starije razrede
gimnazije ili neke druge srednje škole, možda ćeš se
zainteresirati i za hrvatske pjesnike koji su nekoć pisali i one
koji i u sadašnjici pišu pjesme za odrasle čitatelje. Tada ćeš
saznati da pjesništvo na hrvatskom jeziku traje već dulje od
pet stoljeća.
U davnini petnaestog i šesnaestog stoljeća susrest ćeš se sa
prvim znamenitim hrvatskim pjesnicima Markom Marulićem
iz Splita i Petrom Hektorovićem sa otoka Hvara, a vjerojatno
i sa Dubrovčanima Šiškom Menčetićem i Džorom Držićem,
kao i sa njihovim sugrađaninom iz sedamnaestog vijeka
velikim pjesnikom IvanomGundulićem.
Najglasovitiji hrvatski pjesnici devetnaestog stoljeća bili su
Ivan Mažuranić, Petar Preradović i Silvije Strahimir
Kranjčević.
No, tvoje čitateljske simpatije, osobito zbog bliskih tema i
razumljivijeg jezika, osvojit će nedvojbeno naši moderni i
suvremeni pjesnici, koji su pisali tijekom prošlog vijeka i oni
koji i danas žive i stvaraju. Navedimo ih po vremenskom
slijedu: Antun Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, Tin Ujević,
Vladimir Nazor, Antun Branko Šimić, Miroslav Krleža,
Ivan Goran Kovačić, Dobriša Cesarić, Dragutin
Tadijanović, Gustav Krklec, Vesna Parun, Slavko Mihalić,
Daniel Dragojević, Goran Babić, Krešimir Šego, Ivan
Lovrenović...
Najbolji način da se informiraš o navedenim i drugim
pjesnicima jeste sigurno čitanje neke antologije hrvatskoga
pjesništva. Antologije su, što vjerojatno znaš, izbori najboljih
pjesama od većeg broja pjesnika.

27

Druga grana
ili
najuži izbor iz bošnjačkog pjesništva za djecu

28

nek umorna zaspi pčela! Ona je sred cvjetne paše sakupljala med u čaše. Mala pjesmo ispunjena slavujevim toplim dahom. tračkom sunca pozlaćena. tiša nego voda plava uspavaj mi malog mrava! On je danas. 29 . paučinom izatkana. na usnama zatvorena.Nasiha Kapidžić-Hadžić Uspavanka Tiha pjesmo išarana paunovim sjajnim krilom. od srninog mekša hoda. Laka pjesmo uhvaćena na pramenu plavog svoda. opšivena žutom svilom. kao dašak vjetra laka uspavaj mi mog dječaka! On je danas kao lane pretrčao tri poljane. pjesmo vita. kotrljao zrnce žita. obasuta cvjetnim prahom zažubori poput vrela.

oblak bjeline. 30 . Ona je još u vrtu broš. vjetru lepeza od finpg veza. izvor svježine i rosi stan mirisan.Nasiha Kapidžić-Hadžić Cvjetna grana Cvjetna grana pčelama hrana i klackalica za bezbroj ptica. Ona je kut gdje pauk ljut upreda nit u srebrn štit.

ukrasom na glavi. nečujno posjekoše ljepoticu radu. 31 . a sunce se zaplaka suzama od zlata. bijela rada cvjetala u visokoj travi.Nasiha Kapidžić-Hadžić Tuga na livadi Sa najljepšim vjenčićem. Tužno krila spustiše leptirica jata. Kad su ljudi kosili travu vitku mladu.

svaka nam riječ topla. duga. U kolima su i ruke zauzete ne mogu djeci da polete. da djecu što prije kući vrate. I tako idemo kao dva druga. Ne zavidim djeci u kolima na mekim. ručke drvene. I moj otac dođe po mene sa kišobranom. iznenada. koji se smije. kiša zalije ulice grada mnoga se kola pred školu sjate.Ismet Bekrić Otac s kišobranom Kada popodne. udobnim sjedištima. jer u onom gradskom metežu s ocem tek poneku riječ svežu. i tu osjete da ih grije ljubav mog oca. veliku očevu ruku. 32 . A moji prsti odmah se uvuku u dobru.

niti je dan niti je noć a u nama se jave nemiri.Dobar dan. Jezičak vage na tren se smiri. U tim časima često se zgode male luckaste šale. Pozdraviš lijepo: . i čuješ kako začuđen reče taj pozdravljeni: . svaki na svoj usjajen tas.Enisa Osmančević-Ćurić Nesporazum (ili kako se pozdravljaju optimista i pesimista) Ima trenutak u svakom danu kad sunce i mjesec na vagu stanu.Dobro veče! 33 . nezgode.

Da može. vidjeti šta radi sunce iza oblaka. Da bude noću kad je vedro.Enisa Osmančević-Ćurić Drveće raste do neba Zašto drveće raste do neba? Zato što treba. zeleno. šuštavo mjesečevo jedro. sa neba pomete zadnje mrvice mraka. prije prvog sunčevog zraka. 34 . Da jutrom. kad se propne na prste (kao moja baka).

35 . ili vjetar Brzotrk? Ili laki Vrtirep. On stigne do ljeta u kočiji cvjeta.Enisa Osmančević-Ćurić Svađa Vjetar Tres i vjetar Tras svađaju se na sav glas. ili silni Snjegožder? Najbrži je Razvipup. Da l je brži Mrsibrk.

List ne leti od sebe. Uspravno umirati. 36 . Pod zemljom i u zraku u isti mah drveće živi. Ptice su šumi krila.Enes Kišević Korijen s krilima Dugo sam letio u prazno. Treba na zemlju stati. a šuma pticama korijen. Ja ništa rekao nisam: to jesen šumi u meni. Drvo je most što diše izmeđ mrtvih i živih. on biva olujom gonjen. Uspravno iz nje rasti. I kada ogole grane cvrkut ih zazeleni.

) Slađe je svoje zelje nego tuđa halva. Razvrlji pa pričvrlji.BOŠNJAČKE NARODNE POSLOVICE (Skupio ih i objavio Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak) U svakom žitu bude crnadi. 37 . Sve beg znade ko mu konje krade. ( Zavadi pa vladaj. al ne znade ko julare skida. Poslovica je među riječima kao mjesec među zvijezdama.

O PJES NI CI MA 38 .

Nasiha Kapidžić-Hadžić (1931 – 1995) Nasiha Kapidžić-Hadžić rodjena je 1931. godine u Banjaluci. One snažno djeluju na istančavanje dječjih osjećanja i izoštravanje dječjih zapažanja. podstičući male čitaoce da bogatije doživljavaju svijet oko sebe. 39 . Zastupljena je u svim čitankama za osnovne škole. svraka i proljeće. Glas djetinjstva. Najznačajnije knjige Nasihe Kapidžić-Hadžić jesu Vezeni most. Njene pjesme za djecu predstavljaju jedan od najnježnijih i najosjetljivijih pjesničkih glasova na cijelom području našeg zajedničkog jezika. Nasiha Kapidžić-Hadžić je istovremeno prva uspješna i do danas najznačajnija pjesnikinja za djecu bošnjačkog naroda. Umrla je 1995. Tu je učila osnovnu i srednju školu. ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Srbiji i u Hrvatskoj. gdje je provela i naj-veći dio svog života. Radila je najprije kao gimnazijski profesor a zatim kao urednik u jednoj izdavačkoj kući u Sarajevu. godine u ovom gradu. a studije književnosti i jezika završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Maskenbal u šumi i Pjetlić. posebice raskošni svijet prirode.

Najčešće pjeva o dječjim porodičnim osjećanjima. godine. Otac s kišobranom i Klupa kraj prozora. u Sloveniji. toplinom i nježnošću.Ismet Bekrić Ismet Bekrić je rođen u Banjaluci 1943. ali i o svome djetinjstvu. od kojih su najpoznatije Jesen u gradu. poznat najmlađim čitaocima i izvan svoje domovine. Već duži niz godina Ismet Bekrić živi u Ilirskoj Bistrici. U rodnom gradu je učio osnovnu i srednju školu. gdje je radio kao novinar i urednik u jednom književnom časpoisu. 40 . Bekrić je vrlo značajan pjesnik za djecu. Napisao je puno pjesničkih knjiga. ljubavlju. a zatim je studirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Poslije studija vratio se u Banjaluku. ne zaobilazeći nikad Banjaluku. ali vrlo često gostuje na književnim skupovima širom Bosne. koje je bilo ispunjeno radošću.

Pjesme Enise Osmančević – Ćurić su vrlo vedre. isto tako. Klempav oblak i Svjetlac u koprivama. godine u Banjaluci. U rodnom gradu završila je osnovnu.Enisa Osmančević – Ćurić Enisa Osmančević – Ćurić rođena je 1945. Kao što djeca vole da se igraju sa igračkama. razigrane i fantastički slikovite. Najpoznatije knjige Enise Osmančević – Ćurić su Pramičok. Već duže vremena živi u Kanadi. ali svakog ljeta dolazi u Bosnu i nastupa na pjesničkim susretima za djecu i omladinu. do najsitnijih pojedinosti. Ona najčeće pjeva o prirodi. ova pjesnikinja se rado i radosno igra riječima. ili se. 41 . Tu je i radila kao nastavnica maternjeg jezika. obraća neiscrpnoj dječjoj radoznalosti. srednju i Višu pedagošku školu.

završio studije glume na Akademiji za kazališnu i filmsku umjetnost u Zagrebu. vjerovatno i zato što se u njegovim pjesmama. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Ključu. Najpoznatije knjige Enesa Kiševića su Korijen s krilima. gdje živi i radi kao glumac i pjesnik za djecu i omladinu. 42 . vjetar i ti. Kišević je. u Bosanskoj Krupi. pahulje pa hulje i Sunce. sjetne osjećajnosti. ispoljava i izvjesna ravnoteža između suvremenog hrvatskog i bošnjačkog jezičkog izraza. zastupljen u školskim čitankama kako za nešto mlađe tako i za starije učenike. zatim. Enes Kišević je jedan od najboljih modernih pjesnika za mlade bošnjačkog roda. Njegove pjesme se odlikuju visoko uspjelim spojem žive fantazije i blage. Djeca su druga polovica duge.Enes Kišević Enes Kišević je rođen 1947. pored osebujne fantazije. Pahulje. Rado ga čitaju ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Hrvatskoj. Stoga je Kišević vrlo omiljen pjesnik.

Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (1839 – 1902) Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je rođen 1839. 43 . sa njihovom životnom mudrošću i vjerskim običajima. Tako se još bolje upoznao sa islamskim načinom života i ponašanja tamošnjih naroda. koji je izlazio u Sarajevu. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak osnovao je i uređivao časopis «Bošnjak». gdje je i umro 1902. turski i perzijski. U dva maha biran je za gradonačelnika Sarajeva. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je prevodio narodne priče i izreke sa arapskog. godine. turskog i perzijskog.Veći dio svog života proveo je u Sarajevu. izreke i poslovice muslimanskog naroda iz Bosne i Hercegovine i objavio ih u svojoj knjizi Narodno blago. Osnovnu školu učio je u Ljubuškom a potom je završio medresu u Mostaru. On je sakupljao narodne pjesme. Pored književnog rada. istovijetnim sa kulturnom tradicijom njegovih muslimanskih sunarodnika u Bosni. Naučio je i važnije istočne jezike: arapski. Putovao je po značajnijim gradovima i zemljama na Bliskom Istoku. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak bavio se i politikom. priče. Isto tako. godine u Vitini kod Ljubuškog u Zapadnoj Hecegovini. mudrosti. koje je štampao u svojoj drugoj knjizi Istočno blago. Hercegovini i okolnim krajevima.

sigurno. dobro su poznnati bošnjački pjesnici koji su od sedamnaestog do pred kraj devetnaestog vijeka pisali pjesme na svom jeziku služeći se arapskim pismom. to jest vrlo osjećajne ljubavne pjesme. u starije razrede gimnazije ili neke druge srednje škole. sevdalinke.Napomena o bošnjačkim pjesnicima za odrasle čitaoce Kad porasteš i kreneš. kao i sa onima koji takve pjesme pišu u ovom našem vremenu. Ne zna se sasvim tačno kada je otpočelo pisanje pjesama na čisto narodnom jeziku bilo kojim od dva domaća pisma kojima su se Bošnjaci služili u prošlosti. kao i u Srba. Najpoznatija vrsta tih narodnih pjesama među Bošnjacima bile su tzv. nastajala su tokom razdoblja turske vladavine u Bosni i pripadaju tzv. u prošlosti najviše njegovane usmene pjesme. na primjer. Najznačajniji moderni bošnjački pjesnici prošlog i ovog vijeka svakako su Skender Kulenović. Mula Mustafa Bašeškija i Abdulvehab Ilhami Žepčak. kad za to dođe vrijeme. U Bošnjaka su. možda ćeš poželiti da se upoznaš i sa bošnjačkim pjesnicima koji su u prošlosti pisali za odrasle. Sinan Gudžević i Abdulah Sidran. Najpoznatiji su alhamijado pjesnici Hasan Kaimi i Hadži Jusuf. kaside – poučne pjesme i gazele – ljubavne pjesme. Antologija je. Omer Humo i Arif Sarajlija. Mak Dizdar. Meho Baraković. kako u pogledu pjesništva tako i u pitanju nacionalne svijesti. Najbolji način da se šire upoznaš sa pjesništvom svog naroda jeste. te Umihan Čuvidina. da pročitaš neku antologiju bošnjačke poezije. Enes Kišević. Na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vijek najznačajniji su bošnjački pjesnici Musa Ćazim Ćatić. iz sedamnaestog vijeka. Ibrahim Kajan. na alhamijadu su najviše pisane ilahije – pobožne pjesme. Njihova djela. Što se tiče pjesništva. kao što vjerovatno već znaš. nasuprot tome. Ali. Osman Đikić i Avdo Karabegović. u stihu i u prozi. koje su pjevane uz različite instrumente. 44 . Međusobno se puno razlikuju. Izet Sarajlić. iz devetnaestog stoljeća. iz osamnaestog. osobito prvi od ostale dvojice. izbor najboljih pjesama od većeg broja pjesnika. alhamijado bošnjačkoj književnosti. Softa Fejzo.

Трећа грана или најужи избор из српског песништва за децу 45 .

сад олуја. сад сам вихор. Затворите прозор. сад сам ветрић. децо. дижем прах Зар вас.Joван Јовановић Змај Ветар Ја сам ветар. да вас ветар не замлата. децо. момче холо – играм коло наоколо. врата. дижем прах Зар вас. није страх? 46 . сад вам цичим као гуја. није страх? Сад сам дете као ви – па ћарлијам којегди. Ја сам ветар.

Јован Јовановић Змај Гаша (одломак) Гашо. лени Гашо. Кидају се конци. Гвожђе му је тврдо. Затим хтеде кројач бити. Све натрашке оде! Гашо. Што год Гашан поче радит. Гашо. Гашо. Ал га игла боде. Ал му смрде лонци. Он је хтео тикач бити. Шта ће с тобом бити? 47 . тужан Гашо. Шта ће с тобом бити? Гаша хтеде столар бити. После хтеде ковач бити. И лончар је хтео бити. Тежак му је сврдо.

сватови. Јер за часак тили Весели су сватови Сви у рупи били. Водили су девојку Мачка нису звали. Мачак реко: . 48 . Па појури сватовски По том путу белом.Сакријте се. Али неко поручи Мишу брзојавом: . Не шалте се главом! – Мачак стиже прекасно.Јован Јовановић Змај Мачак иде мишу у сватове Женио се млади миш У селу Шалали. С породицом целом.Чекајте И госта незвана! – У санице упрего Четири зекана. У паради највећој.

Десанка Максимовић Сликарка зима Насликаћу борове сребром оковане. јер ће слика одмах с прозора побећи. и сребрне гране. и сребрне дворове. Не сме само мама наложити пећи. ући ће у дворове сребрнаста вила. 49 . Слетеће на борове птице светлих крила.

Право чудо. дивно чудо како прасе чизме красе. дивно чудо како мече кестен пече! Имам једно маче. Црвене га чизме красе. маче што ми крпи старе хлаче. Сву ми зиму кестен пече.Григор Витез Дивно чудо Имам једно мече. Право чудо. дивно чудо како маче крпи хлаче. како маче крпи хлаче. како мече кестен пече! Имам једно прасе. мече. како мече кестен пече! 50 . прасе. Право чудо.

како прасе чизме красе. Право чудо. Право чудо. дивно чудо како шени пашче Џени.Имам једно пашче Џени. како маче крпи хлаче. како маче крпи хлаче. дивно чудо како луче косу вуче. како шени пашче Џени. луче. дивно чудо! 51 . како мече кестен пече! Имам једно луче. како мече кестен пече! Право. За косу ме стално вуче. како прасе чизме красе. Чим прст дигнем оно шени.

виче. На самој капији града. вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. пита га стрина крава. Господин Матко Ној.Бранко Ћопић Вашар у Стрмоглавцу Жури се младо. уђите. «Пошто га продајеш. сви ће у истом правцу. На клупи седи медо. Има лукаво око: «Одлично чистим перје. космат и јак. продаје старога вука. народе!». «Навали. госпа . Плећат. испод каменог лука. «Имам крушака џак!» Из шатре зове лија. козица добра Белка. старо. Увис палицу диже: «Свршен је вашар.Коко!» Долази најзад стражар. Стој!» 52 . Магарац Њако Њакић Купцима нуди лава. куме?».

боли га читав – други и трећи. Жирафу једну боли нам врат. знате. јесте. боли га грло!» «Имате госта? Да није странац?» «Право сте рекли. хитно је врло.Бранко Ћопић Болесник на три спрата Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: «Докторе драги. А то је . Јест Африканац!» «Доћи ћу брзо. имамо госта.други и трећи спрат.» 53 . то није варка.» Чудом се чуди наш доктор Јан: «Какав болесник? Је л троспратан?!» «Докторе. из зоопарка. за један сат. зовемо. Кажите само: који је спрат?» «На коме спрату? Тешко је рећи.

овај зец кућу мете. и три мора препловио – док га нисам уловио. овај зец жети уме. јединог на свету! Овај зец зна да свира. Овај зец плести уме. Плавог зеца. овај зец шити. овај зец ручак кува. чудног зеца. пити и француски говорити 54 .Душан Радовић Плави зец Три сам земље прелазио и три горе прегазио. овај зец зна да плете.

ловче. једини на свету! .Пусти ме.све разуме! Плави зец. да вам плете. 55 . храбри ловче. слике шара и француски разговара. да вам кува. Плави зец. да вам броји. да вам пева. Ал кад бисмо испред куће. да вас чува. да вам шије. да вам мете.. једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије. чудни зец. Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући. стаде зечић да шапуће: . чудни зец. да вам кроји.

јединог на свету! Пустих зеца из торбака. да удесим глас.да очешљам косу. да исправим стас. да умијем лице. Већ побеже. Нек виде деца плавог зеца. чудни зец. ој несрећо. на крај света. ал се зец не уми. нит исправи стас. ој невољо! Плави зец. ал се зец не очешља. једини на свету! 56 . нит дотера глас. нит исече нокте. да исечем нокте.

чак. појурила мачка миша чак. 57 . кад је био мрак. чак. ил га није прогутала.Душан Радовић Кад је био мрак Кад је био мрак. јер је био мрак.. чак.. а да л га је прогутала. то ни она није знала . чак.јер је био мрак. Појурила мачка миша чак.

Страшно. Тај је јео шта је хтео . слушао је на три ува.трамвај цео и облака један део! Страшно. Какав лав? Страшан лав. није гумом избрисао.. страшно! Ишао је на три ноге.. он за милост није знао! Страшно. Страшно. страшно. гледао је на три ока. нарогушен и љут сав! Страшно. страшно! Зуби оштри. страшно 58 . поглед зао..Душан Радовић Страшан лав Био једном један лав. Не питајте шта је јео. страшно! Док га Брана једног дана..

то не њуши. ти знаш ко си. Фифи. дигни реп. 59 . не пркоси. сад ћеш кући. Фифи. језик ниже. ходи ближе. Фифи. дрво. лепо гази. ниси слеп. Фифи. Фифи. гледај право. са ноктима лила. Фифи. пази. Фифи.Драган Лукић Фифи Једна жена стара Са псом разговара: Фифи. машну пази. Фифи. с машницом од тила. Фифи. Фифи. Тако Фифи живи на узици од свиле. Фифи. Фифи. не скакући. горе уши. Фифи.

а још је дуго до увече. а црни су му табани врели.Драган Лукић Тролејбус Тролејбус брзи црвен и љут. Љут је. јер сви би у њега хтели. 60 . па када јури табан га пече. пролази градом већ стоти пут.

О ПЕС НИ ЦИ МА 61 .

Како је овај часопис постао јако омиљен. Многе Змајеве песме воле. од миља. иначе. и остао. 62 . о страховима и радостима дечака и девојчица. И сам песник био је. Змај је. обожаван од стране својих младих читалаца. био лекар. а умро 1904. Надимак «Змај» добио је по дечијем часопису који је он основао. али у њима углавном преовлађује духовит. као и оних за одрасле. звали Чика Јова Змај. У Змајевим песмама има и корисних поука. песник је његов назив почео да пише уз своје име. у Сремској Каменици код Новог Сада. у Новом Саду и у Београду. о природним појавама и о животињама. ведар и шаљив тон. о понашању и особинама. који су га. Змај је највише писао о доживљајима и размишљањима. радо их читају и памте и наша данашња деца. У своје време Змај је био наш најпознатији песник.Често је писао и о животном окружењу сеоске и градске деце. о породици.Јован Јовановић Змај (1833 – 1904) Joван Јовановић Змај рођен је 1833. Јован Јовановић Змај је први наш песник који је почео да пише за децу. Писао је песме за децу и за одрасле. Написао је безброј дечијих песама. Живео је и радио у Бечу. уређивао и у њему штампао своје песме. године у Новом Саду.

У том погледу. где је њен отац биo учитељ. дубока осећајност дечијег доживљаја света и огромно изражајно благо српског језика. У њене омиљене књиге за најмлађе читаоце свакако спадају Златни лептир. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије књижевности у Београду. Наша велика песникиња написала је десетине и десетине књига. Умрла је 1993. Ако је веровати мојој баки. како за одрасле тако и за децу. Готово цео свој дуги живот проживела је у том нашем највећем граду радећи. Патуљкова тајна. код Ваљева. У својим песмама за децу Десанка је најчешће окренута тајнама и лепотама природе. Чудо у пољу. године у Београду. године у селу Рабровици. Десанка Максимовић је најбоља и најпознатија наша песникиња двадесетог века. Писма из шуме. Ветрова успаванка..Десанка Максимовић (1898 – 1993) Десанка Максимовић је рођена 1898. Њена љубав према деци и њено саосећање са обичним људима били су заиста огромни. 63 . најпре. Њене песме и приче за децу написане су топло и искрено. са Десанком Максимовић могу се упоређивати само Јован Јовановић Змај и њен савременик Бранко Ћопић. као гимназијски професор српског језика а потом као професионални писац. Из њих извире префињена нежност. веома сликовито и осећајно..

док је још био у пуном замаху свога чаробног песмотворства. једнако читан и омиљен у Србији и Босни као и у Хрватској. Григор Витез је свакако наш најмаштовитији песник за децу свих времена. године у селу Косовцу. Детињство је провео у своме питомом завичају. Био је учитељ. а касније је постао уредник у једној издавачкој кући у Загребу. Његове најпознатије књиге су: Сто вукова.Григор Витез (1911 – 1966) Григор Витез је рођен 1911. код Окучана у Славонији ( Хрватска ). Иза брда плава и Кад би дрвеће ходало. Ту је и умро 1966. где се родио. живео и умро. 64 .

Пратећи у својим књигама начин мишљења и понашашања својих земљака испод босанске планине Грмеча.Бранко Ћопић (1915 – 1984) Бранко Ћопић је рођен 1915. Студије књижевности завршио је у Београду. Ћопић је пуно писао о животињама и о природи. у Београду. У његовим песмама. а умро 1984. исто тако. Нижу гимназију похађао је у оближњој Босанској Крупи. а потом учитељску школу у Бањој Луци . приче и песме. често путујући по целој земљи и по страним државама. где је већ као студент постао познат млади писац. где је завршио и основну школу. године у селу Хашанима код Бихаћа. Сарајеву и Карловцу. и то романе. опрез и занос. о школи и ђачком животу. подједнако за одрасле и за децу. Писао је пуно. Бранко Ћопић је годинама био најчитанији писац у целој нашој тадашнјој земљи. У романима. причама и романима нераздвојно другују туга и радост. у Босанској Крајини. сета и ведрина. Рано детињство провео је у родном месту уз свога деду Рада. Ћопићев начин певања и причања (то значи – његов књижевни стил) развија се и тече 65 . описујући њихове доживљаје и судбине. о чудним поступцима одраслих из свога дечијег окружења. граду у Хрватској. Ћопић је створио мноштво занимљивих и необичних књижевних јунака. посматрајући свет крупним очима радозналог дечака. Цео каснији живот провео је у главном граду Југославије и Србије. Ћопић је писац који је у стању да вас у исти мах јако узбуди. Али. засмеје и растужи. причама и песмама за децу најчешће говори о узбудљивим доживљајима из детињства.

духовито и полушаљиво. књиге прича Доживљаји мачка Тоше. 66 . књиге песама Дједа Тришин млин. Орлови рано лете. Јежева кућица . Најпознатије књиге за децу овог рођеног писца су – романи Славно војевање. Магареће године. Приче испод змајевих крила.природно.. Глава у кланцу ноге на вранцу. сасвим налик на прави. Мала моја из Босанске Крупе.. узбудљив живи говор.

Душан Радовић је сваког дана између осам и девет сати засмејавао слушаоце својим веома духовитим афоризмима. на околишан начин. где је био смештен његов студио. Други Радовићев поступак може се 67 . којима се он користи наизменично (час једним.Душан Радовић (1922 – 1984) Душан Радовић je рођен 1922. Живео је и умро 1984. (На пример: «Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала. час другим).» ) Ето тако један најобичнији догађај овај песник представља као узбудљив и опасан. упозоравајући нас. каквим се ниједан наш дечији песник пре њега није служио. «Ко жели да је стално у праву. да и наша радозналост понекад може бити опасна. Тај Радовићев начин казивања састоји се углавном из два поступка. Први бисмо могли назвати поступком оживљавања ствари. Био је новинар и радио као уредник Програма за децу Телевизије Београд и РадиоБеограда.године у Нишу. највише зграде у главном граду Србије. (Афоризам је кратка изрека којом се казује нека филозофска или критичка мисао на духовит и сасвим неочекиван начин. писао о животу и доживљајима деце у великом савременом граду. у Београду. Последњих десет година живота Душан Радовић је био водитељ емисије Београде. као Драган Лукић. Али он није модеран зато што је. мора често да мења мишљење». Он је модеран због тога што је пронашао потпуно нов начин песничког казивања. На пример: «Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас». Са врха Београђанке. који је дао вероватно најважнији допринос нашем новијем песничком стваралаштву за најмлађе читаоце.) Душан Радовић је веома модеран песник. добро јутро на радио-станици Студио Бе.

досада. Душан Радовић је преувеличава до смешних размера.одредити као ослањање на дечију машту и на познате типове авантуристичких и бајковитих прича.. Радовић добро зна да дечију машту покрећу најразличитија. често скривена осећања. Снажно подржавајући дечију фантазију засновану на овим и сличним осећањима. Причам ти причу и Капетан Џон Пиплфокс (драма).. Његове најпознатије књиге су Смешне речи. помажући тако својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у својим стваралачким могућностима и охрабрују у прихватању будућих изазова живота. чежња за подвизима и одрастањем. као што су страх. самољубље. 68 . жеља за успехом и поштовањем. Вукова азбука. ловачке приче. то јест на гусарске (пиратске) и тзв. Читајте. децо. Душана Радовића. Поштована децо.

прихватајући озбиљно њихова схватања.Дрaган Лукић (1928 – 2006) Драган Лукић је рођен 1928. уопште. а потом завршио и студије књижевности. често ослањају на своје властито детињство – Драган Лукић се потпуно поистовећује са својим малим јунацима. Цео живот Драган Лукић провео је у свом родном граду. године. његова главна тема. аутобусе. аутомобиле. 69 . И умро је у Београду 2006. (Када је реч о теми модерног града. слике и призоре са градских улица. При томе . сагледан дечијим очима.) Драган Лукић је опевао и описао безброј појединости које привлаче пажњу деце у великом граду: возове. за њихов однос према родитељима и одраслима и. бензинске станице. он се интересује за положај деце у савременој градској породици. значи. зоолошке вртове. где је похађао основну школу и гимназију. за свакодневно понашање родитеља према деци. пишћући за децу. Лукић је имао само једног претходника у нашој књижевности за децу – старијег београдског песника Алексадра Вуча. искрено делећи њихове радости и бриге и. па је највише и писао о доживљајима и интересовањима градске деце. Он. Стога је град. нарочито. године у Београду.за разлику од неких других песника који се. При томе. тролејбусе. овај песник гаји велико поверење у дечију личност и у дечије разумевање и осећање света. дечији доживљај њиховог најближег свакодневног окружења. Дуго година је био уредник Програма за децу на Радио Београду. С друге стране. сасвим стоји на њиховој страни. градилишта и грађевинске машине.

Најпознатије су његове књиге Из једног џепа. Како се коме чини. одрасли.. Овде станују песме. 70 .. девојчице. Мој тролејбус.Зато је Драган Лукић наш први модеран дечији песник. Дечаци. велики пријатељ деце и свих људи који се радују животу и стваралаштву.

Ћирилицу су пре хиљаду и сто година створили словенски просветитељи браћа Ћирило и Методије. нити је тако говорио. настанио се у Трећем бецирку (у садашњој Rasumovskygasse) и у овом граду остао је до краја свог живота. Али у целој Србији било је свега неколико манастира који још нису били напуштени и опустели. а умро је 1864. Да би омогућио писање српским народним језиком.1864) Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. И Вук је као дечак наставио да учи код монаха у оближњем манастиру Троноши. којим су се служили и свештеници у црквеним обредима а који обичан народ није уопште разумевао.године у селу Тршићу. у Србији је било веома мало писмених људи јер није било ни једне једине школе. Сам је научио да чита и пише уз помоћ једног писменог рођака. у Бечу. Више пута одлазио је у Немачку и у Русију. У својој двадесетседмој години Вук је дошао у Беч. Вук је у Бечу неуморно радио. (Вук није измислио. Нижу гимназију похађао је у Сремским Карловцима. Али Вук је често путовао по Србији. Далмацији.Вук Стефановић Караџић (1787 . Убрзо по доласку у овај град. и њихови ученици Свети Наум и Свети Климент из Охрида у 71 . написао је прву граматику српског народног језика и саставио први српски речник. Боки Которској и Црној Гори. Читање и писање могло се научити само у манастирима од монаха који су у њима живели. а даље је учио сам. Вук је морао да усаврши и наше писмо (die Schrift) – ћирилицу. него само прилагодио ћирилицу савременом народном језику. код Лознице у Србији. Грци из околине Солуна. Дотле су српски писци писали застарелим језиком. Када је Вук био дете.

По томе је Вукова ћирилица најсавршеније писмо на свету. приче. Бугари. Огроман значај Вука Стефановића Караџића за нашу културу јесте и у томе што је предано сакупљао српске народне песме. А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО. Данас ћирилицом пишу. 72 . хрватским. које је штампао у више књига. Ћирилични алфабет зове се азбука и има другачији редослед слова од латиничне абецеде. пословице и загонетке. словеначким.) Пре Вука српска ћирилица имала је око четрдесет слова и помоћних знакова. Белоруси и Украјинци. углавном у Бечу и у Лајпцигу. Руси. немачким и чешким писцима и научницима свога доба. Због свега споменутог Вук је рано постао високо признат и славан у целој тадашњој Европи. осим Срба. Вук је нашу ћирилицу свео на тридесет слова јер у нашем савременом језику има тачно толико гласова. Дружио се са најзначајнијим српским. Он је за сваки глас одредио само по једно слово и тако поставио своје познато правило ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ. још Македонци.Македонији.

Стеван Раичковић. и других наших песника деветнаестог века: Петра Петровића Његоша. Упоредо се код нас развијају и усмене народне песме. 73 . Српко песништво остало је врло дуго везано за црквену књижевност. У том кругу су монахиња Јефимија и Димитрије Кантакузин из четрнаестог века. Бранислав Петровић. Алекса Шантић. Рајко Петров Ного. химне. Бранко Миљковић. као што можда већ знаш. плачеви и слично.Упутство за читање српких песника за одрасле читаоце Кад порастеш и кренеш. па су стога и његове најпознатије врсте сасвим посебне. Стеван Тонтић и многи други. молитве. антологија је. Ђуре Јакшића. Најбољи начин да се упознаш са њиховим песмама јесте да најпре прочиташ. можда ће твоје симпатије најпре задобити наши модерни песници из прошлог и из овог века. Матија Бећковић. Десанка Максимовић. на пример. Оскар Давичо. Владислав Петковић Дис. из петнаестог столећа. које је касније сакупио и штампао Вук Стефановић Караџић. као и деспот Стефан Лазаревић. А. То су службе. у старије разреде гимназије или неке друге средње школе. Милан Ракић. Лалић. крајем средњег века јављају се први песници. Споменимо их по временском редоследу: Јован Дучић. Његовим коренима могу се сматрати неки песнички одломци из списа Светог Саве. Милосав Тешић. неку антологију српског песништва. чија дела нису везана за црквене обреде иако су и она често религиозна. Љубомир Симовић. вероватно ћеш пожелети да се упознаш и са српским песништвом за одрасле. када за то дође време. обредне намене и посебног. Новије српско песништво почиње са песмама Бранка Радичевића.Али. Милован Данојлић. религиозног садржаја. Али. Васко Попа. Милош Црњански. Српско песништво почиње у тринаестом веку. Лазе Костића и Војислава Илића. похвале. Иван В. Миодраг Павловић. избор најбољих песама од већег броја песника. Змаја.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful