PTICE SA TRI GRANE

Izbor
iz hrvatske, bošnjačke i srpske poezije za djecu
(Izabrao i priredio Marko Paovica)

1

Predgovor
Ovaj najuži izbor iz hrvatskog, srpskog i bošnjačkog p(j)esništva za d(j)ecu
nam(ij)enjen je učenicima i učenicama osnovnih i viših osnovnih škola, kao i
đacima nižih razreda gimnazije, za čitanje u slobodnom vremenu. Ima se u vidu
višekratno čitanje po vlastitom izboru, to jest čitanje istih p(j)esama više puta u
različitim vremenskim periodima, primjerice, jednom sedmično (tjedno) ili bar
jednom m(j)esečno. Pri tome svaki mladi čitalac / čitatelj / čitateljka ima
mogućnost da se usredsredi / koncentrira prvenstveno na p(j)esme i p(j)esnike
sopstvene jezičke / jezične varijante i svoje kulturne i književne tradicije, ali
istovremeno i na p(j)esničke sadržaje iz dv(ij)e ostale varijante. Od ovog pravila
izuzeto je čitanje srpskih p(j)esnika od strane onih čitalaca / čitatelja / čitateljki
koji ne poznaju ćirilično pismo, jer se sastavljač rukovodio principom da sve tri
grupe budu zastupljene u punoj kulturnoj c(j)elovitosti svoga p(j)esničkog izraza
/ izričaja. Bilo bi vrlo uputno da se i roditelji ili stariji članovi porodice / obitelji
uključe u ovaj zamišljeni domaći čas / sat poezije. Eventualna pomoć i
objašnjenja nastavnika maternjeg / materinskog jezika se naravno
podrazum(ij)evaju, jer je, bezmalo, svaki od zastupljenih autora i autorki /
autorica uključen sa po nekom p(j)esmom u zajednički program dopunske
nastave maternjeg / materinskog jezika.
Izborom više p(j)esama manjega broja ponajboljih p(j)esnika i p(j)esnikinja
imala su se u vidu nekolika funkcionalna cilja. Prvo, stvaranje jedinstva utiska /
dojma, um(j)esto mnoštva motiva, stilova i, često, ispraznih um(j)etničkikih
informacija. Drugo, hronološkom / kronološkom kompozicijom svakog d(ij)ela
nav(j)eštava se razvojna linija p(j)esništva za d(j)ecu u svakoj književnoj sredini
ponaosob. Najzad, išlo se za tim da se, u užim okvirima, prirodno mora dati
prednost kvalitetu i komunikativnosti samih p(j)esama nad brojnošću autora.
Ovo posljednje, posebno kada je r(ij)eč o mladim čitaocima / čitateljima /
čitateljkama koji ne odrastaju u vlastitoj jezičkoj / jezičnoj sredini i koji tek
treba da ovladavaju ne samo znanjem nego i os(j)ećanjem svoga maternjeg /
materinskog jezika.
U tome je, istovremeno, i opšti / opći razlog opred(j)eljivanja za poeziju, a ne za
priče. Dobro je poznato da d(j)eca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta radije
slušaju ili čitaju priče nego p(j)esme, ali je manje znano zašto je to tako. Naime,
pri slušanju ili čitanju priča d(j)ečiju pažnju najviše privlače napetost radnje,
uzbudljivost pojedinačnih prizora ili bajkovita fantastika pripov(ij)edne
c(j)eline, dok sam jezik ostaje u drugom planu. U p(j)esmi je, međutim, upravo
obrnuto. Tu je potpuno jezik na d(j)elu, sa stotinu svojih nepredvidljivih lica. A
sva ta lica otkrivaju se u okrilju p(j)esničkog ritma i slikovitosti p(j)esničkog
jezika. Smisaona i os(j)ećajna izražajnost svake dobre p(j)esme počiva na ta dva
jezička / jezična činioca. Zato, s postupnim emotivnim sazr(ij)evanjem, čitanjem
2

dobrih p(j)esama nesv(j)esno usvajamo i razvijamo svoje jezičko / jezično
os(j)ećanje, proširujući vlastito os(j)ećajno i umno iskustvo.
Najzad, u zajedničkoj je kulturnoj tradiciji sva tri naroda čije p(j)esništvo za
d(j)ecu zastupa ovaj izbor ne samo odanost dobroj p(j)esmi nego i iskreno
poštovanje svojih najznačajnijih p(j)esnika. A ono se očituje kako u poznavanju
njihovog d(j)ela tako i u poznavanju njihovog života. Toj svrsi, s jedne strane,
treba da posluže priložene napomene o p(j)esnicima i p(j)esnikinjama. S druge
strane, njihov smisao je u pokušaju privikavanja mladih čitalaca / čitatelja /
čitateljki na osnovni opisni način predstavljanja pojedinačnih p(j)esničkih
stvaralaca.
Uputstva o kasnijem čitanju jesu prilozi sa odloženom upotrebom, koji bi, nadati
se, mogli jednoga dana postati od praktične orijentacione važnosti najistrajnijim
korisnicima ove malene zbirke.

Priređivač

3

P rva grana ili najuži izbor iz hrvatskoga pjesništva za djecu 4 .

Sve je bijelo. Cijelog dana. bijeli brijeg. sve je bijelo: bijela rijeka. 5 . bijeli cvijet. bijela staza. bijela zvijezda. gaj.Gustav Krklec Prvi snijeg Sve je bijelo. bijela brada djeda Mraza. veče cijelo svud se blista bijeli sjaj. Cijelog dana. veče cijelo tiho sipi prvi snijeg. svud pahulja bijelih let. sve je bijelo: grad i selo. polje. Bijela breza.

Koliko reda i bure U tako sitnoj spravi. Sitni. Tiho pjevaj il plači. I brzim «tika-taka» Snopove dana kosi. sjajni kotači. ko mravi. Kao tekuća traka Časove kuca i nosi. Trenuci iz tebe jure U strogomredu.Gustav Krklec Sat (ulomak) Kucaj mi tika-taka. Perca su tvoja laka. 6 .

Jer negdje u suncu. da bješe milota. I tko je sretne. teška. Ćilim se rujni pred njom podatno pruža satkan od uvelih ruža. još neobrana I moja se svija grana. Pado sam i ja tu. Tek okom trepneš.Gustav Krklec Jesenji motiv Jesen u Zagreb posve tiho došeta u papučama bez peta. namah tražiti stane mahnito minule dane. Pa ipak zviždim đačku ariju lijepu s rukom u praznom džepu. a već su njeni puti zasuti lišćem što žuti. I ja ih tako u lišću tražim i ištem pred žutim sveučilištem. 7 . na ispitima života.

On sjeda u čun. A ribu da pjeva Naučiti kuša. On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi. On zatvara prase. U njega je malko Neobičan um. Guske sijenom hrani. On to uhom sluša. Kad se jako smrači. Na livadu tjera Bicikl da pase. Sasvim na svoj način Živi Antuntun. 8 . Razlupano jaje On zašiva koncem.Grigor Vitez Kako živi Antuntun U desetom selu Živi Antuntun. A nasadi kvočku Da muleže novce. Da mu miše lovi. Snijegom soli ovce. On mrak grabi loncem. Kad kroz žito ide. Da l je jelo slano.

.Grigor Vitez Maslačak . maslačku uz poljski put. 9 .Pravio sam trampu: dao ga za lampu. a gdje ti je dukat žut? . obasjat ću dušu.Hej. može li se znati? .A kome ćeš sjati.Djeci. kad ne pušu.

Gdje mi je gnijezdo? Gdje su mi ptići? Morat ću sići sići sići ptiće obići.. Onda ću opet do sunca ići ići ići....Grigor Vitez Ševina jutarnja pjesma Uvis! Uvis ću se dići! Do sunca ću da ga budim ići ići ići.. Ponijet ću tamburicu tamburicu tamburicu Sipat ću zvonca dolje Zelenim žutim i modrim beskrajnim poljem. 10 ..

Mali zekan šumu ima. ide zima.Vesna Parun Ide zima Zima ide. Zima ide. Mali zekan krzno ima. 11 . Mali zekan Majku ima. ide zima. Zima ide. ide zima.

Prije zore. kao vino plemenita. sve si bila i sve jesi Lanterna mi noćas budi. put mi kaži i donesi 12 . Nosila si rodnoj grudi ovo tilo željno lada Budila si moju dragu da donese ključe grada O Šibenska pismo tiha sve si rekla u dvi riči Napila si žedne usne.Vesna Parun Šibenska balada Dobra večer pismo moja. bilog dana. dobra večer uzorita. mogu na kraj svita ići O Šibenska pismo mila.

Zvonimir Balog Gnjavator Bio jedan teški gnjavator Imao je glavator Bježao od kućatora I od školatora. . . Zasjalo u aligatora sto sjajnih zubatora I tu je kraj pjesmatora. jednog dana.Ja sam – reče aligator – doktorator.Što mogu – govorio je gnjavator – kad imam tup glavator. Nije volio nikakav radator Ležao je na livadi izvaljen na travator Sunce mu je posudilo svoj radijator. 13 . pa ću malo zašiljiti tvoj glavator. kad je gnjavator Ležao na obali Nilatora Eto aligatora. Čekao je da mu pečeni golubator I zreli kruškator Sam padne u zubator. Onda.

I na koncu konca pauk mora znati kako će tom mrežom muhu da uhvati! 14 .Da niti poveže i dođe do mreže! .Da mrežu ne plete gdje muhe ne lete! ...Zvonimir Balog Pouka pauku Za neuka pauka potrebna je pouka! Prvo – da isprede konce koji vrijede! .

15 . Obuko pidžamu. Ležić Ležić Ježić. Napravio tamu. Vidi mu se samo glava. Legao u krevet vrući Pa spava li spava.Luko Paljetak Ježić ubodežić Ježić Ubodežić Peo se na briježić Počeo je padat snježić Pa je ježić Bježić Bježić Pobjegao kući. Pada Pada Snježić.

Ona mu reče sve po redu. stripova.Luko Paljetak Mačka kod psihijatra Jedna je mačka živjela sama u svome stanu. glasno i jasno. jer nije znala što bi htjela. miš samo malo počeše tjeme kad je vidje nako blijedu i zatim reče: «Nije to niš. i pun bar skupih. kao dama. i spremala je kineska jela i štapićima jela vješto. Mačka je bila vrlo kruta. i zbog toga je stalno šizila. a to je. Mačka je bila vrlo ljuta. i puno knjiga na sve strane. a zatim polako kroz vrata zbrisao. taj psihijatar bijaše miš. al mučilo je ipak nešto. za prvu pomoć ovog puta. uhvatiti me morate 16 . Jednoga dana. spavaćicu je imala dugu i krevet mekani. da ne bi skrenula do psihijatra je pravo krenula. i pavila je ikebane. slovo po slovo: Opasna bolest – MIŠITIS KRONIKA! Popijte stoga bocu tonika. romana. a ako želite pravi lijek. i potpuno je bila bijela i po parketu meko klizila. spavala je do vrlo kasno. Na receptu je pisalo ovo. draga moja bitno – vama miš jedan treba pod hitno!» I recept joj tada napisao. u krugu. i ispriča mu svoje probleme. krimića. i tamo joj je bilo krasno. strani pića.

a iz žbuna ševin kljun. i dan i noć teku pjesme. a iz kljuna. ko iz česme.Ivica Vanja Rorić Čarolija Iza leđa jednog druma izviruje jedna šuma. Iz te šume viri žbun. 17 .

O PJES NI CI MA 18 .

Dvadeset godina.Gustav Krklec (1899 – 1977) Gustav Krklec je rođen 1899. izričući ih uvijek originalno. godine u Udbinji kraj Karlovca. a umro je u Zagrebu 1977. razumljivo i. na nov i na neočikivan način. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu u blizini Varaždina. živio je u Beogradu. Krklec je pisao pristupačno. Tako je pisao i za čitatelje najmlađeg i nešto starijeg uzrasta. Krklec je vrlo mlad postao poznat pjesnik. često veoma duhovito. Najpoznatije su knjige za mlade Gustava Krkleca Vol za volanom. između dva svjetska rata. Tijekom cijeloga stvaralačkog vijeka on je svoju pjesničku pozornost najviše vezivao za mnogobrojne životne proturječnosti. uz to. Majmun i naočale i Telegrafske basne. 19 . Studirao je književnost na Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. u Hrvatskom zagorju. Gustav Krklec je bio iznimno omiljen i od svojih čitatelja i od svojih kolega u književnim krugovima diljem njihove bivše zajedničke domovine.

Njegovo ime nosi najglasovitija književna nagrada u Hrvatskoj za pjesništvo namijenjeno djeci. u Slavoniji. Djetinjstvo je proveo u svojem pitomom zavičaju. 20 . godine u jednoj srpskoj obitelji u selu Kosovcu kraj Okučana. dok je još bio u punom zamahu svojega čarobnog pjesmotvorstva. neovisno od toga. i u Bosni i Hercegovini. nastojeći. da njeguje sličnosti i istovijetnosti hrvatske i srpske jezične slike. jednako omiljen i čitan i u Hrvatskoj. No. a kasnije je postao urednik u jednom nakladnom zavodu u Zagrebu. Najpoznatije su knjige Grigora Viteza Sto vukova. Iza brda plava i Kad bi drveće hodalo. i u Srbiji. godine. Grigor Vitez je nedvojbeno naš najmaštovitiji dječiji pjesnik svih vremena. osobito izborom riječi. Bio je učitelj. U Zagrebu je i umro 1966. gdje je proživio drugu polovicu života. Vitez je pisao hrvatskim jezičnim izričajem.Grigor Vitez (1911-1966) Grigor Vitez je rođen 1911.

Miki Trasi i primadona. U svojim pjesmama za djecu ona najviše govori o čarolijama djetinjstva. Poslijednjih nekoliko godina. u svome spjevu Tri morske pustolovke ova pjesnikinja stvara niz fantastičnih epizoda o čovjekolikim životinjama i o njihovim pustolovinama. u Splitu.Vesna Parun Vesna Parun je rođena 1922. djelomice. Vesna Parun je najveća hrvatska pjesnikinja svih vremena. Oko šezdeset godina Parunova je živjela u Zagrebu. Tako. Morska kočijica. Moj prijatelj šišmiš i slikovnica Patka Zlatka. na šaljiv ili maštovit način. boravi u Stubičkim Toplicama. zbog boljih zdravstvenih uvjeta. Tri morske pustolovke. o životinjskom svijetu. Napisala je preko šezdeset pjesničkih kniga. često putujući na pjesničke susrete po svim krajevima nekadašnje Jugoslavije i po inozemstvu. 21 . godine na otoku Zlarinu kraj Šibenika. Najpoznatije su knjige za djecu Vesne Parun Mačak Džingis-kan i Miki Trasi. te.Djetinjstvo je provela u rodnom mjestu i. od kojih desetak za mlade i najmlađe čitatelje. primjerice.

Unatoč tomu. Najpoznatije su knjige za djecu Zvonimira Baloga Pusa od Krampusa. Balog se bavi i likovnom umjetnošću. Nevidljiva Iva. pjesme sa religioznom tematikom. godine u Svetom Petru Čvrstecu kraj Križevaca. osobito crte miroljubivosti. Male priče o velikim slovima. priče i romane. humoristički roman o vlastitom pjesnikovu životu. šaljive pjesme. priče i romane za mladež različnoga uzrasta. Živi također u Zagrebu. Balog izvanredno uspijeva da iziđe u susret ne samo svakidašnjoj dječijoj znatiželji nego i dječijoj potrebi za šalom i humorom. Balogovo književno djelo posjeduje zamijetne odgojne značajke. Sto najzanimanja i Bosonogi general.On je jednovremeno i najistrajniji i najodaniji pisac mladih čitateljskih naraštaja u suvremenoj hrvatskoj književnosti. koji redovito prožimaju njegove pjesme. 22 . Pored pjesništva. Zvonimir Balog piše pjesme. U Zagrebu je završio Školu primijenjenih umjetnosti. pa stoga ovaj pisac navještava cjelovit dječiji doživljaj života i svijeta.Zvonimir Balog Zvonimir Balog je rođen 1932. Njegove su književne teme vrlo širokog opsega. čovjekoljublja i religioznosti.

Paljetak ispoljava stanovite humorističke i kritičke crte. Paljetak je u svome rodnom gradu završio Učiteljsku. Paljetak je član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. osobito dalmatinskih pjevača i skladatelja. Doktorat nauka o književnosti stekao je na Zagrebačkom sveučilištu. te songve za glazbene kompozicije nekih hrvatskih. spram zamijetnih negativnih značajki odgojnog sustava. o životinjskom svijetu. gdje provodi svoje djetinjstvo i mlađe godine svog života. Najpoznatije su knjige za mlade Luke Paljetka Miševi i mačke naopačke i Djevojčica u zemlji poezije. primjerice. godine u Dubrovniku. Pjevajući nadahnuto i duhovito. Svoje krugove pjesama za djecu on često preoblikuje i u osvjedočeno uspjele kazališne igrokaze. na razini prenesenih značenja. Ovaj pjesnik danas živi u Zagrebu i u Dubrovniku. 23 . Pored pučke škole. a studij hrvatskog i engleskog jezika i književnosti okončao na Filozofskom fakultetu u Zadru. Luko Paljetak piše pjesme za odrasle i za mlade čitatelje. svakidašnjeg postupanja i uopće životnog stila suvremene mladeži. te Višu pedagošku školu.Luko Paljetak Luko Paljetak je rođen 1943.

24 . u osebujne predjele dječije mašte i nepomućene ćistote dječijih želja i predstava.Ivica Vanja Rorić Ivica Vanja Rorić je rođen 1951. proničući s lakoćom u raznorodna dječija životna iskustva. Rorić se u pisanju drži jezičnih i pravopisnih pravila bosanskog ijekavskog izričaja i djeluje uglavnom u suvremenim bosanskim književnim krugovima sva tri tamošnja naroda. uglavnom o čudesnom svijetu prirode. On piše za najmlađe čitatelje. Podrijetlom bosanski Hrvat. Završio je Učiteljsku školu u Derventi. Najpoznatije su knjige Ivice Vanje Rorića Dječak grli svijet. u Bosni. Bio je urednik dječijeg časopisa Vesela sveska u Sarajevu. godine u mjestu Foči kraj Doboja. gdje i danas živi i radi kao vlasnik jedne nakladne kuće i pisac za djecu. Doživljaji Šiša Miša i Duga u travi. osobito. te o položaju djeteta u porodici i u društvu. njihove naivne dojmove o svijetu i. a studij jugoslavenskih književnosti okončao na Filološkom Fakultetu u Beogradu. Od rane mladosti Rorić piše pjesme za djecu.

pod nazivom Gajevog Pokreta započeto je faktički široko kulturno okupljanje Hrvata iz raznih krajeva. Ipak. slavonska i dalmatinska. Još su tri naraštaja hrvatskih jezičnih znanstvenika radila na ovom Gajevom putu dok nije stvorena suvremena hrvatska abeceda i današnji pravopis hrvatskoga jezika. Gaj je. po uzoru na češki i poljski jezik i uz potporu čehoslovačkih jezečnih znanstvenika Jana Kollara i Pavela Šafarika. Dotle su su se neki isti glasovi pisali različitim slovima ili grupama slova. tiskana 1830. a umro je 1872. To zapravo znači da se od tada svi Hrvati počinju osjećati pripadnicima jednog naroda. Studij filozofije i jezika započeo je u Beču a dovršio u Gracu. koje su bile redovito glasilo kulturnih. središte Gajeva kulturnoga i nacionalnog djelovanja bio je Zagreb. pa je i Gajev Pokret po tome dobio svoje ime. kojega je temeljni cilj bio povezivanje i učvršćivanje uzajamnih kulturnih i političkih veza svih južnoslavenskih naroda. ubrzo preimenovane u naziv Danica hrvatska. koje je okupljao oko svog časpisa Danice ilirske. Drugi Gajev temeljni doprinos izveden je na polju hrvatskoga jezika. političkih i književnih djelatnika njegova nacionalnoga programa. I premda je zabluda o takovom podrijetlu južnoslavenskih naroda ubrzo otpala. Prvo. Dugo godina bio je zastupnik u Mađarsko-Hrvatskom Saboru u Budimu. Gaj je rođen 1809. Na drugoj jezičnoj razini Gaj je dotašnjem kajkavskom i čakavskom narodnom govoru 25 .ranje i vođenje Ilirskog pokreta. također. godine 1836. Gaj je. te izvršen snažan preporod hrvatske nacionalne i kulturne svijesti. godine u Krapini. u tadašnjim znanstvenim krugovima vjerovalo se da naši narodi vode podrijetlo od starog naroda Ilira. izvršio reformu latiničnog pisma u Hrvata. književnik. Naime. Gaj je imao puno vrijednih suradnika. i to na dvije ključne razine. u Zagrebu. Kao osnov Gajevog jezičnoga preporoda poslužila je njegova knjižica Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja.Ljudevit Gaj (1809 – 1872) Ljudevit Gaj je bio znameniti hrvatski jezikoslovac. Prvi je organizi. Dva su najkrupnija Gajeva doprinosa suvremenoj hrvatskoj kulturnoj i općoj povijesti provedena tridesetih godina devetnaestog stoljeća. u Budimu. političar i preporoditelj nacionalne svijesti u Hrvata. pokrenuo i tiskao u Zagrebu svoje Novine Horvatzke.

dodao i štokavski govor, kojim su dotle govorili samo Srbi. Bio je
zbog toga kritiziran, ali je upravo taj govor postao temeljem
suvremenog hrvatskoga kniževnog jezika, a to je i danas ostao unatoč
stanovitim razlikama prema srpskom, poglavito u pogledu rječnika, to
jest novog oblikovanja riječi sa istom glasovnom osnovicom. Stoga se
tek sa današnjeg stajališta može prosuditi koliko je Ljudevit Gaj bio
vidovit jezični znanstvenik, neovisno od toga da li bi se složio, ili ne
bi, sa današnjim udaljavanjem hrvatskog od srpskog jezika. Naravno,
jezik se razvija, ali nije unaprijed dato u kojim sve smjerovima može
krenuti taj razvitak. Nije dobro kad je on uvjetovan izvanjezičnim
pobudama. Sve ostalo je prirodno.

26

Naputak o hrvatskim pjesnicima za odrasle
čitatelje
Kad porasteš i kreneš, primjerice, u starije razrede
gimnazije ili neke druge srednje škole, možda ćeš se
zainteresirati i za hrvatske pjesnike koji su nekoć pisali i one
koji i u sadašnjici pišu pjesme za odrasle čitatelje. Tada ćeš
saznati da pjesništvo na hrvatskom jeziku traje već dulje od
pet stoljeća.
U davnini petnaestog i šesnaestog stoljeća susrest ćeš se sa
prvim znamenitim hrvatskim pjesnicima Markom Marulićem
iz Splita i Petrom Hektorovićem sa otoka Hvara, a vjerojatno
i sa Dubrovčanima Šiškom Menčetićem i Džorom Držićem,
kao i sa njihovim sugrađaninom iz sedamnaestog vijeka
velikim pjesnikom IvanomGundulićem.
Najglasovitiji hrvatski pjesnici devetnaestog stoljeća bili su
Ivan Mažuranić, Petar Preradović i Silvije Strahimir
Kranjčević.
No, tvoje čitateljske simpatije, osobito zbog bliskih tema i
razumljivijeg jezika, osvojit će nedvojbeno naši moderni i
suvremeni pjesnici, koji su pisali tijekom prošlog vijeka i oni
koji i danas žive i stvaraju. Navedimo ih po vremenskom
slijedu: Antun Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, Tin Ujević,
Vladimir Nazor, Antun Branko Šimić, Miroslav Krleža,
Ivan Goran Kovačić, Dobriša Cesarić, Dragutin
Tadijanović, Gustav Krklec, Vesna Parun, Slavko Mihalić,
Daniel Dragojević, Goran Babić, Krešimir Šego, Ivan
Lovrenović...
Najbolji način da se informiraš o navedenim i drugim
pjesnicima jeste sigurno čitanje neke antologije hrvatskoga
pjesništva. Antologije su, što vjerojatno znaš, izbori najboljih
pjesama od većeg broja pjesnika.

27

Druga grana
ili
najuži izbor iz bošnjačkog pjesništva za djecu

28

Mala pjesmo ispunjena slavujevim toplim dahom. od srninog mekša hoda.Nasiha Kapidžić-Hadžić Uspavanka Tiha pjesmo išarana paunovim sjajnim krilom. kao dašak vjetra laka uspavaj mi mog dječaka! On je danas kao lane pretrčao tri poljane. Laka pjesmo uhvaćena na pramenu plavog svoda. pjesmo vita. paučinom izatkana. tiša nego voda plava uspavaj mi malog mrava! On je danas. tračkom sunca pozlaćena. 29 . na usnama zatvorena. opšivena žutom svilom. kotrljao zrnce žita. obasuta cvjetnim prahom zažubori poput vrela. nek umorna zaspi pčela! Ona je sred cvjetne paše sakupljala med u čaše.

Ona je još u vrtu broš. izvor svježine i rosi stan mirisan. Ona je kut gdje pauk ljut upreda nit u srebrn štit. 30 . vjetru lepeza od finpg veza.Nasiha Kapidžić-Hadžić Cvjetna grana Cvjetna grana pčelama hrana i klackalica za bezbroj ptica. oblak bjeline.

Kad su ljudi kosili travu vitku mladu.Nasiha Kapidžić-Hadžić Tuga na livadi Sa najljepšim vjenčićem. ukrasom na glavi. 31 . nečujno posjekoše ljepoticu radu. Tužno krila spustiše leptirica jata. a sunce se zaplaka suzama od zlata. bijela rada cvjetala u visokoj travi.

Ismet Bekrić Otac s kišobranom Kada popodne. iznenada. Ne zavidim djeci u kolima na mekim. A moji prsti odmah se uvuku u dobru. kiša zalije ulice grada mnoga se kola pred školu sjate. I tako idemo kao dva druga. da djecu što prije kući vrate. jer u onom gradskom metežu s ocem tek poneku riječ svežu. veliku očevu ruku. svaka nam riječ topla. i tu osjete da ih grije ljubav mog oca. udobnim sjedištima. 32 . U kolima su i ruke zauzete ne mogu djeci da polete. duga. koji se smije. I moj otac dođe po mene sa kišobranom. ručke drvene.

Dobro veče! 33 . i čuješ kako začuđen reče taj pozdravljeni: . Pozdraviš lijepo: . niti je dan niti je noć a u nama se jave nemiri. Jezičak vage na tren se smiri. nezgode.Dobar dan.Enisa Osmančević-Ćurić Nesporazum (ili kako se pozdravljaju optimista i pesimista) Ima trenutak u svakom danu kad sunce i mjesec na vagu stanu. U tim časima često se zgode male luckaste šale. svaki na svoj usjajen tas.

sa neba pomete zadnje mrvice mraka. vidjeti šta radi sunce iza oblaka. zeleno. Da može.Enisa Osmančević-Ćurić Drveće raste do neba Zašto drveće raste do neba? Zato što treba. prije prvog sunčevog zraka. 34 . Da bude noću kad je vedro. Da jutrom. kad se propne na prste (kao moja baka). šuštavo mjesečevo jedro.

On stigne do ljeta u kočiji cvjeta.Enisa Osmančević-Ćurić Svađa Vjetar Tres i vjetar Tras svađaju se na sav glas. 35 . Da l je brži Mrsibrk. ili vjetar Brzotrk? Ili laki Vrtirep. ili silni Snjegožder? Najbrži je Razvipup.

on biva olujom gonjen. Ptice su šumi krila. Pod zemljom i u zraku u isti mah drveće živi.Enes Kišević Korijen s krilima Dugo sam letio u prazno. List ne leti od sebe. Treba na zemlju stati. I kada ogole grane cvrkut ih zazeleni. 36 . Uspravno iz nje rasti. Uspravno umirati. Drvo je most što diše izmeđ mrtvih i živih. a šuma pticama korijen. Ja ništa rekao nisam: to jesen šumi u meni.

Sve beg znade ko mu konje krade.BOŠNJAČKE NARODNE POSLOVICE (Skupio ih i objavio Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak) U svakom žitu bude crnadi. Poslovica je među riječima kao mjesec među zvijezdama. al ne znade ko julare skida. ) Slađe je svoje zelje nego tuđa halva. 37 . Razvrlji pa pričvrlji. ( Zavadi pa vladaj.

O PJES NI CI MA 38 .

Nasiha Kapidžić-Hadžić (1931 – 1995) Nasiha Kapidžić-Hadžić rodjena je 1931. Maskenbal u šumi i Pjetlić. svraka i proljeće. Najznačajnije knjige Nasihe Kapidžić-Hadžić jesu Vezeni most. gdje je provela i naj-veći dio svog života. posebice raskošni svijet prirode. Tu je učila osnovnu i srednju školu. godine u ovom gradu. a studije književnosti i jezika završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Umrla je 1995. godine u Banjaluci. ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Srbiji i u Hrvatskoj. podstičući male čitaoce da bogatije doživljavaju svijet oko sebe. Glas djetinjstva. 39 . Zastupljena je u svim čitankama za osnovne škole. Nasiha Kapidžić-Hadžić je istovremeno prva uspješna i do danas najznačajnija pjesnikinja za djecu bošnjačkog naroda. One snažno djeluju na istančavanje dječjih osjećanja i izoštravanje dječjih zapažanja. Radila je najprije kao gimnazijski profesor a zatim kao urednik u jednoj izdavačkoj kući u Sarajevu. Njene pjesme za djecu predstavljaju jedan od najnježnijih i najosjetljivijih pjesničkih glasova na cijelom području našeg zajedničkog jezika.

U rodnom gradu je učio osnovnu i srednju školu. ljubavlju. Već duži niz godina Ismet Bekrić živi u Ilirskoj Bistrici. Napisao je puno pjesničkih knjiga. koje je bilo ispunjeno radošću. od kojih su najpoznatije Jesen u gradu. poznat najmlađim čitaocima i izvan svoje domovine. ali vrlo često gostuje na književnim skupovima širom Bosne. gdje je radio kao novinar i urednik u jednom književnom časpoisu. Otac s kišobranom i Klupa kraj prozora. Poslije studija vratio se u Banjaluku. u Sloveniji. toplinom i nježnošću. Najčešće pjeva o dječjim porodičnim osjećanjima. a zatim je studirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. godine.Ismet Bekrić Ismet Bekrić je rođen u Banjaluci 1943. ne zaobilazeći nikad Banjaluku. ali i o svome djetinjstvu. 40 . Bekrić je vrlo značajan pjesnik za djecu.

razigrane i fantastički slikovite. ova pjesnikinja se rado i radosno igra riječima. 41 . Tu je i radila kao nastavnica maternjeg jezika. godine u Banjaluci. Već duže vremena živi u Kanadi. Klempav oblak i Svjetlac u koprivama. obraća neiscrpnoj dječjoj radoznalosti. ili se. U rodnom gradu završila je osnovnu.Enisa Osmančević – Ćurić Enisa Osmančević – Ćurić rođena je 1945. Ona najčeće pjeva o prirodi. Kao što djeca vole da se igraju sa igračkama. isto tako. Najpoznatije knjige Enise Osmančević – Ćurić su Pramičok. ali svakog ljeta dolazi u Bosnu i nastupa na pjesničkim susretima za djecu i omladinu. do najsitnijih pojedinosti. Pjesme Enise Osmančević – Ćurić su vrlo vedre. srednju i Višu pedagošku školu.

Pahulje. Stoga je Kišević vrlo omiljen pjesnik. gdje živi i radi kao glumac i pjesnik za djecu i omladinu. sjetne osjećajnosti. Rado ga čitaju ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Hrvatskoj. u Bosanskoj Krupi. završio studije glume na Akademiji za kazališnu i filmsku umjetnost u Zagrebu. zastupljen u školskim čitankama kako za nešto mlađe tako i za starije učenike. pored osebujne fantazije. pahulje pa hulje i Sunce. Djeca su druga polovica duge. ispoljava i izvjesna ravnoteža između suvremenog hrvatskog i bošnjačkog jezičkog izraza. vjerovatno i zato što se u njegovim pjesmama.Enes Kišević Enes Kišević je rođen 1947. Enes Kišević je jedan od najboljih modernih pjesnika za mlade bošnjačkog roda. vjetar i ti. zatim. Kišević je. Njegove pjesme se odlikuju visoko uspjelim spojem žive fantazije i blage. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Ključu. Najpoznatije knjige Enesa Kiševića su Korijen s krilima. 42 .

Naučio je i važnije istočne jezike: arapski. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je prevodio narodne priče i izreke sa arapskog. gdje je i umro 1902. turskog i perzijskog. U dva maha biran je za gradonačelnika Sarajeva. godine u Vitini kod Ljubuškog u Zapadnoj Hecegovini. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak bavio se i politikom. Tako se još bolje upoznao sa islamskim načinom života i ponašanja tamošnjih naroda. priče. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak osnovao je i uređivao časopis «Bošnjak».Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (1839 – 1902) Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je rođen 1839. izreke i poslovice muslimanskog naroda iz Bosne i Hercegovine i objavio ih u svojoj knjizi Narodno blago. 43 . godine. koje je štampao u svojoj drugoj knjizi Istočno blago. Hercegovini i okolnim krajevima. koji je izlazio u Sarajevu. On je sakupljao narodne pjesme. istovijetnim sa kulturnom tradicijom njegovih muslimanskih sunarodnika u Bosni. Putovao je po značajnijim gradovima i zemljama na Bliskom Istoku. mudrosti. Pored književnog rada. Osnovnu školu učio je u Ljubuškom a potom je završio medresu u Mostaru. sa njihovom životnom mudrošću i vjerskim običajima. turski i perzijski.Veći dio svog života proveo je u Sarajevu. Isto tako.

kao što vjerovatno već znaš. Enes Kišević. Antologija je. alhamijado bošnjačkoj književnosti. iz sedamnaestog vijeka. izbor najboljih pjesama od većeg broja pjesnika. u starije razrede gimnazije ili neke druge srednje škole. Na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vijek najznačajniji su bošnjački pjesnici Musa Ćazim Ćatić. osobito prvi od ostale dvojice. Omer Humo i Arif Sarajlija. Ali. to jest vrlo osjećajne ljubavne pjesme. 44 . Osman Đikić i Avdo Karabegović. kao i u Srba. Sinan Gudžević i Abdulah Sidran. kao i sa onima koji takve pjesme pišu u ovom našem vremenu. kako u pogledu pjesništva tako i u pitanju nacionalne svijesti. dobro su poznnati bošnjački pjesnici koji su od sedamnaestog do pred kraj devetnaestog vijeka pisali pjesme na svom jeziku služeći se arapskim pismom. Što se tiče pjesništva. da pročitaš neku antologiju bošnjačke poezije. Izet Sarajlić.Napomena o bošnjačkim pjesnicima za odrasle čitaoce Kad porasteš i kreneš. Mula Mustafa Bašeškija i Abdulvehab Ilhami Žepčak. Mak Dizdar. nasuprot tome. Najbolji način da se šire upoznaš sa pjesništvom svog naroda jeste. kad za to dođe vrijeme. Najpoznatiji su alhamijado pjesnici Hasan Kaimi i Hadži Jusuf. sevdalinke. te Umihan Čuvidina. Međusobno se puno razlikuju. iz devetnaestog stoljeća. Njihova djela. U Bošnjaka su. možda ćeš poželiti da se upoznaš i sa bošnjačkim pjesnicima koji su u prošlosti pisali za odrasle. kaside – poučne pjesme i gazele – ljubavne pjesme. u prošlosti najviše njegovane usmene pjesme. u stihu i u prozi. Najpoznatija vrsta tih narodnih pjesama među Bošnjacima bile su tzv. Meho Baraković. na alhamijadu su najviše pisane ilahije – pobožne pjesme. iz osamnaestog. Softa Fejzo. nastajala su tokom razdoblja turske vladavine u Bosni i pripadaju tzv. Ibrahim Kajan. na primjer. Najznačajniji moderni bošnjački pjesnici prošlog i ovog vijeka svakako su Skender Kulenović. koje su pjevane uz različite instrumente. Ne zna se sasvim tačno kada je otpočelo pisanje pjesama na čisto narodnom jeziku bilo kojim od dva domaća pisma kojima su se Bošnjaci služili u prošlosti. sigurno.

Трећа грана или најужи избор из српског песништва за децу 45 .

врата. да вас ветар не замлата. децо. није страх? Сад сам дете као ви – па ћарлијам којегди. сад сам вихор. Затворите прозор. сад олуја. момче холо – играм коло наоколо. дижем прах Зар вас. није страх? 46 . сад вам цичим као гуја.Joван Јовановић Змај Ветар Ја сам ветар. сад сам ветрић. дижем прах Зар вас. Ја сам ветар. децо.

Он је хтео тикач бити. После хтеде ковач бити.Јован Јовановић Змај Гаша (одломак) Гашо. Што год Гашан поче радит. Затим хтеде кројач бити. Тежак му је сврдо. Ал га игла боде. Гашо. И лончар је хтео бити. Шта ће с тобом бити? 47 . Гвожђе му је тврдо. Све натрашке оде! Гашо. Шта ће с тобом бити? Гаша хтеде столар бити. лени Гашо. Ал му смрде лонци. Гашо. Кидају се конци. тужан Гашо.

Чекајте И госта незвана! – У санице упрего Четири зекана. Јер за часак тили Весели су сватови Сви у рупи били. Водили су девојку Мачка нису звали.Сакријте се. С породицом целом. Али неко поручи Мишу брзојавом: . сватови. Па појури сватовски По том путу белом. У паради највећој. Не шалте се главом! – Мачак стиже прекасно. Мачак реко: .Јован Јовановић Змај Мачак иде мишу у сватове Женио се млади миш У селу Шалали. 48 .

и сребрне дворове. 49 . јер ће слика одмах с прозора побећи.Десанка Максимовић Сликарка зима Насликаћу борове сребром оковане. и сребрне гране. Не сме само мама наложити пећи. Слетеће на борове птице светлих крила. ући ће у дворове сребрнаста вила.

дивно чудо како маче крпи хлаче. прасе. мече. Црвене га чизме красе. Право чудо. дивно чудо како прасе чизме красе. Право чудо.Григор Витез Дивно чудо Имам једно мече. како мече кестен пече! Имам једно прасе. како мече кестен пече! 50 . Право чудо. како маче крпи хлаче. маче што ми крпи старе хлаче. дивно чудо како мече кестен пече! Имам једно маче. Сву ми зиму кестен пече.

дивно чудо како луче косу вуче. дивно чудо! 51 . За косу ме стално вуче. како шени пашче Џени. како маче крпи хлаче. дивно чудо како шени пашче Џени.Имам једно пашче Џени. Право чудо. како мече кестен пече! Имам једно луче. како мече кестен пече! Право. како прасе чизме красе. луче. како маче крпи хлаче. Право чудо. како прасе чизме красе. Чим прст дигнем оно шени.

куме?». Плећат. козица добра Белка. «Имам крушака џак!» Из шатре зове лија. Господин Матко Ној. На клупи седи медо. «Пошто га продајеш. уђите. продаје старога вука. испод каменог лука. Увис палицу диже: «Свршен је вашар.Бранко Ћопић Вашар у Стрмоглавцу Жури се младо. космат и јак. виче. пита га стрина крава. Има лукаво око: «Одлично чистим перје. Магарац Њако Њакић Купцима нуди лава. На самој капији града. народе!». «Навали. старо. Стој!» 52 . сви ће у истом правцу.Коко!» Долази најзад стражар. госпа . вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу.

из зоопарка. Кажите само: који је спрат?» «На коме спрату? Тешко је рећи. хитно је врло. Жирафу једну боли нам врат. имамо госта. зовемо. А то је . знате.» 53 . боли га грло!» «Имате госта? Да није странац?» «Право сте рекли. боли га читав – други и трећи. то није варка.Бранко Ћопић Болесник на три спрата Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: «Докторе драги. за један сат. јесте.» Чудом се чуди наш доктор Јан: «Какав болесник? Је л троспратан?!» «Докторе. Јест Африканац!» «Доћи ћу брзо.други и трећи спрат.

овај зец ручак кува. Плавог зеца. овај зец кућу мете.Душан Радовић Плави зец Три сам земље прелазио и три горе прегазио. и три мора препловио – док га нисам уловио. овај зец зна да плете. Овај зец плести уме. пити и француски говорити 54 . овај зец жети уме. јединог на свету! Овај зец зна да свира. овај зец шити. чудног зеца.

да вам кроји. да вам мете. да вам кува. Ал кад бисмо испред куће. да вам шије. ловче. чудни зец.Пусти ме. да вам плете. храбри ловче.све разуме! Плави зец.. да вам пева. 55 . да вам броји. једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије. једини на свету! . слике шара и француски разговара. стаде зечић да шапуће: . Плави зец. да вас чува. чудни зец. Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући.

Већ побеже. нит исече нокте. чудни зец. ој невољо! Плави зец. да удесим глас. ој несрећо. нит исправи стас. на крај света. Нек виде деца плавог зеца. нит дотера глас. ал се зец не уми. јединог на свету! Пустих зеца из торбака. да исправим стас. да умијем лице. једини на свету! 56 .да очешљам косу. да исечем нокте. ал се зец не очешља.

кад је био мрак. то ни она није знала . чак.јер је био мрак. чак.. Појурила мачка миша чак. јер је био мрак. ил га није прогутала. појурила мачка миша чак. а да л га је прогутала.. 57 . чак.Душан Радовић Кад је био мрак Кад је био мрак. чак.

страшно! Ишао је на три ноге. гледао је на три ока.. поглед зао.. нарогушен и љут сав! Страшно. страшно! Зуби оштри.трамвај цео и облака један део! Страшно. Какав лав? Страшан лав. слушао је на три ува. Не питајте шта је јео.Душан Радовић Страшан лав Био једном један лав. он за милост није знао! Страшно. Страшно... страшно 58 . страшно. Страшно. Тај је јео шта је хтео . није гумом избрисао. страшно! Док га Брана једног дана.

Фифи. 59 . Фифи. с машницом од тила. не скакући.Драган Лукић Фифи Једна жена стара Са псом разговара: Фифи. Фифи. пази. не пркоси. ниси слеп. то не њуши. Фифи. гледај право. дрво. сад ћеш кући. ходи ближе. горе уши. Фифи. Тако Фифи живи на узици од свиле. ти знаш ко си. језик ниже. Фифи. Фифи. дигни реп. Фифи. са ноктима лила. Фифи. лепо гази. Фифи. машну пази. Фифи. Фифи. Фифи.

Драган Лукић Тролејбус Тролејбус брзи црвен и љут. а црни су му табани врели. јер сви би у њега хтели. а још је дуго до увече. 60 . Љут је. па када јури табан га пече. пролази градом већ стоти пут.

О ПЕС НИ ЦИ МА 61 .

У Змајевим песмама има и корисних поука. као и оних за одрасле. био лекар. о понашању и особинама. Како је овај часопис постао јако омиљен. који су га. Написао је безброј дечијих песама. о страховима и радостима дечака и девојчица. а умро 1904. Змај је. И сам песник био је. иначе. У своје време Змај је био наш најпознатији песник.Често је писао и о животном окружењу сеоске и градске деце. Писао је песме за децу и за одрасле. ведар и шаљив тон. Многе Змајеве песме воле. звали Чика Јова Змај. Надимак «Змај» добио је по дечијем часопису који је он основао. уређивао и у њему штампао своје песме. о природним појавама и о животињама. и остао. о породици. у Новом Саду и у Београду. али у њима углавном преовлађује духовит.Јован Јовановић Змај (1833 – 1904) Joван Јовановић Змај рођен је 1833. 62 . године у Новом Саду. у Сремској Каменици код Новог Сада. Живео је и радио у Бечу. Јован Јовановић Змај је први наш песник који је почео да пише за децу. Змај је највише писао о доживљајима и размишљањима. обожаван од стране својих младих читалаца. од миља. песник је његов назив почео да пише уз своје име. радо их читају и памте и наша данашња деца.

Њена љубав према деци и њено саосећање са обичним људима били су заиста огромни. како за одрасле тако и за децу. У њене омиљене књиге за најмлађе читаоце свакако спадају Златни лептир. са Десанком Максимовић могу се упоређивати само Јован Јовановић Змај и њен савременик Бранко Ћопић. веома сликовито и осећајно. Десанка Максимовић је најбоља и најпознатија наша песникиња двадесетог века. 63 . У том погледу. Њене песме и приче за децу написане су топло и искрено. дубока осећајност дечијег доживљаја света и огромно изражајно благо српског језика. као гимназијски професор српског језика а потом као професионални писац. Ветрова успаванка.. Писма из шуме. Патуљкова тајна.Десанка Максимовић (1898 – 1993) Десанка Максимовић је рођена 1898. Наша велика песникиња написала је десетине и десетине књига. где је њен отац биo учитељ. Ако је веровати мојој баки. код Ваљева. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије књижевности у Београду. У својим песмама за децу Десанка је најчешће окренута тајнама и лепотама природе. Умрла је 1993. године у Београду. Из њих извире префињена нежност. Чудо у пољу.. Готово цео свој дуги живот проживела је у том нашем највећем граду радећи. године у селу Рабровици. најпре.

Григор Витез (1911 – 1966) Григор Витез је рођен 1911. живео и умро. док је још био у пуном замаху свога чаробног песмотворства. године у селу Косовцу. Ту је и умро 1966. Григор Витез је свакако наш најмаштовитији песник за децу свих времена. Његове најпознатије књиге су: Сто вукова. где се родио. а касније је постао уредник у једној издавачкој кући у Загребу. једнако читан и омиљен у Србији и Босни као и у Хрватској. код Окучана у Славонији ( Хрватска ). 64 . Детињство је провео у своме питомом завичају. Био је учитељ. Иза брда плава и Кад би дрвеће ходало.

о школи и ђачком животу. подједнако за одрасле и за децу. о чудним поступцима одраслих из свога дечијег окружења. причама и песмама за децу најчешће говори о узбудљивим доживљајима из детињства. сета и ведрина. у Београду. причама и романима нераздвојно другују туга и радост. где је већ као студент постао познат млади писац. Ћопићев начин певања и причања (то значи – његов књижевни стил) развија се и тече 65 .Бранко Ћопић (1915 – 1984) Бранко Ћопић је рођен 1915. Нижу гимназију похађао је у оближњој Босанској Крупи. засмеје и растужи. опрез и занос. Ћопић је пуно писао о животињама и о природи. У романима. граду у Хрватској. Рано детињство провео је у родном месту уз свога деду Рада. често путујући по целој земљи и по страним државама. Ћопић је створио мноштво занимљивих и необичних књижевних јунака. исто тако. године у селу Хашанима код Бихаћа. Писао је пуно. описујући њихове доживљаје и судбине. а потом учитељску школу у Бањој Луци . У његовим песмама. Цео каснији живот провео је у главном граду Југославије и Србије. у Босанској Крајини. а умро 1984. Студије књижевности завршио је у Београду. Пратећи у својим књигама начин мишљења и понашашања својих земљака испод босанске планине Грмеча. приче и песме. посматрајући свет крупним очима радозналог дечака. где је завршио и основну школу. Бранко Ћопић је годинама био најчитанији писац у целој нашој тадашнјој земљи. и то романе. Ћопић је писац који је у стању да вас у исти мах јако узбуди. Сарајеву и Карловцу. Али.

. књиге песама Дједа Тришин млин. књиге прича Доживљаји мачка Тоше.природно. Магареће године. 66 . Приче испод змајевих крила. Јежева кућица . духовито и полушаљиво. Мала моја из Босанске Крупе. Најпознатије књиге за децу овог рођеног писца су – романи Славно војевање. узбудљив живи говор. Орлови рано лете. Глава у кланцу ноге на вранцу.. сасвим налик на прави.

час другим). Он је модеран због тога што је пронашао потпуно нов начин песничког казивања. писао о животу и доживљајима деце у великом савременом граду. Живео је и умро 1984. упозоравајући нас. Са врха Београђанке. Али он није модеран зато што је. добро јутро на радио-станици Студио Бе. Први бисмо могли назвати поступком оживљавања ствари. Био је новинар и радио као уредник Програма за децу Телевизије Београд и РадиоБеограда. каквим се ниједан наш дечији песник пре њега није служио.године у Нишу. на околишан начин. којима се он користи наизменично (час једним. у Београду. који је дао вероватно најважнији допринос нашем новијем песничком стваралаштву за најмлађе читаоце. (На пример: «Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала. Други Радовићев поступак може се 67 .Душан Радовић (1922 – 1984) Душан Радовић je рођен 1922. «Ко жели да је стално у праву.) Душан Радовић је веома модеран песник. Душан Радовић је сваког дана између осам и девет сати засмејавао слушаоце својим веома духовитим афоризмима. као Драган Лукић. највише зграде у главном граду Србије.» ) Ето тако један најобичнији догађај овај песник представља као узбудљив и опасан. Последњих десет година живота Душан Радовић је био водитељ емисије Београде. (Афоризам је кратка изрека којом се казује нека филозофска или критичка мисао на духовит и сасвим неочекиван начин. да и наша радозналост понекад може бити опасна. мора често да мења мишљење». На пример: «Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас». где је био смештен његов студио. Тај Радовићев начин казивања састоји се углавном из два поступка.

Његове најпознатије књиге су Смешне речи. Радовић добро зна да дечију машту покрећу најразличитија. често скривена осећања. то јест на гусарске (пиратске) и тзв. Снажно подржавајући дечију фантазију засновану на овим и сличним осећањима. Душана Радовића. Причам ти причу и Капетан Џон Пиплфокс (драма). као што су страх. досада. Душан Радовић је преувеличава до смешних размера. 68 . децо. чежња за подвизима и одрастањем.. Вукова азбука. Читајте.одредити као ослањање на дечију машту и на познате типове авантуристичких и бајковитих прича. самољубље. помажући тако својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у својим стваралачким могућностима и охрабрују у прихватању будућих изазова живота. Поштована децо.. жеља за успехом и поштовањем. ловачке приче.

овај песник гаји велико поверење у дечију личност и у дечије разумевање и осећање света. значи. нарочито. При томе. При томе . године у Београду. Он. његова главна тема. градилишта и грађевинске машине. (Када је реч о теми модерног града. сасвим стоји на њиховој страни. где је похађао основну школу и гимназију. за свакодневно понашање родитеља према деци. Лукић је имао само једног претходника у нашој књижевности за децу – старијег београдског песника Алексадра Вуча. пишћући за децу.) Драган Лукић је опевао и описао безброј појединости које привлаче пажњу деце у великом граду: возове. 69 . искрено делећи њихове радости и бриге и. тролејбусе. аутобусе. сагледан дечијим очима. бензинске станице. често ослањају на своје властито детињство – Драган Лукић се потпуно поистовећује са својим малим јунацима. прихватајући озбиљно њихова схватања. зоолошке вртове. аутомобиле. Дуго година је био уредник Програма за децу на Радио Београду. С друге стране.Дрaган Лукић (1928 – 2006) Драган Лукић је рођен 1928. године. уопште. Цео живот Драган Лукић провео је у свом родном граду. а потом завршио и студије књижевности. И умро је у Београду 2006. дечији доживљај њиховог најближег свакодневног окружења. он се интересује за положај деце у савременој градској породици. па је највише и писао о доживљајима и интересовањима градске деце. слике и призоре са градских улица. за њихов однос према родитељима и одраслима и. Стога је град.за разлику од неких других песника који се.

Како се коме чини. девојчице. Дечаци.. Овде станују песме. 70 . велики пријатељ деце и свих људи који се радују животу и стваралаштву. одрасли. Најпознатије су његове књиге Из једног џепа. Мој тролејбус..Зато је Драган Лукић наш први модеран дечији песник.

Вук Стефановић Караџић (1787 . којим су се служили и свештеници у црквеним обредима а који обичан народ није уопште разумевао. И Вук је као дечак наставио да учи код монаха у оближњем манастиру Троноши. Али Вук је често путовао по Србији. Али у целој Србији било је свега неколико манастира који још нису били напуштени и опустели. Дотле су српски писци писали застарелим језиком. код Лознице у Србији. Нижу гимназију похађао је у Сремским Карловцима. у Србији је било веома мало писмених људи јер није било ни једне једине школе. У својој двадесетседмој години Вук је дошао у Беч. а даље је учио сам. нити је тако говорио.1864) Вук Стефановић Караџић је рођен 1787.године у селу Тршићу. Вук је морао да усаврши и наше писмо (die Schrift) – ћирилицу. Ћирилицу су пре хиљаду и сто година створили словенски просветитељи браћа Ћирило и Методије. Далмацији. Да би омогућио писање српским народним језиком. Када је Вук био дете. Сам је научио да чита и пише уз помоћ једног писменог рођака. него само прилагодио ћирилицу савременом народном језику. а умро је 1864. Боки Которској и Црној Гори. Читање и писање могло се научити само у манастирима од монаха који су у њима живели. настанио се у Трећем бецирку (у садашњој Rasumovskygasse) и у овом граду остао је до краја свог живота. (Вук није измислио. Више пута одлазио је у Немачку и у Русију. написао је прву граматику српског народног језика и саставио први српски речник. Вук је у Бечу неуморно радио. у Бечу. Убрзо по доласку у овај град. и њихови ученици Свети Наум и Свети Климент из Охрида у 71 . Грци из околине Солуна.

Дружио се са најзначајнијим српским. Бугари. које је штампао у више књига.) Пре Вука српска ћирилица имала је око четрдесет слова и помоћних знакова. углавном у Бечу и у Лајпцигу. приче. осим Срба. хрватским. Белоруси и Украјинци. А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО. словеначким. Он је за сваки глас одредио само по једно слово и тако поставио своје познато правило ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ. још Македонци.Македонији. Данас ћирилицом пишу. Због свега споменутог Вук је рано постао високо признат и славан у целој тадашњој Европи. 72 . По томе је Вукова ћирилица најсавршеније писмо на свету. Вук је нашу ћирилицу свео на тридесет слова јер у нашем савременом језику има тачно толико гласова. Огроман значај Вука Стефановића Караџића за нашу културу јесте и у томе што је предано сакупљао српске народне песме. Ћирилични алфабет зове се азбука и има другачији редослед слова од латиничне абецеде. Руси. пословице и загонетке. немачким и чешким писцима и научницима свога доба.

Српско песништво почиње у тринаестом веку. избор најбољих песама од већег броја песника.Упутство за читање српких песника за одрасле читаоце Кад порастеш и кренеш. па су стога и његове најпознатије врсте сасвим посебне. Милосав Тешић. молитве. Споменимо их по временском редоследу: Јован Дучић. Српко песништво остало је врло дуго везано за црквену књижевност. Миодраг Павловић.Али. Змаја. Али. Љубомир Симовић. Рајко Петров Ного. вероватно ћеш пожелети да се упознаш и са српским песништвом за одрасле. Лазе Костића и Војислава Илића. Оскар Давичо. Милан Ракић. 73 . и других наших песника деветнаестог века: Петра Петровића Његоша. из петнаестог столећа. крајем средњег века јављају се први песници. Упоредо се код нас развијају и усмене народне песме. Стеван Раичковић. Његовим коренима могу се сматрати неки песнички одломци из списа Светог Саве. У том кругу су монахиња Јефимија и Димитрије Кантакузин из четрнаестог века. То су службе. Бранислав Петровић. када за то дође време. као и деспот Стефан Лазаревић. обредне намене и посебног. А. Бранко Миљковић. неку антологију српског песништва. Најбољи начин да се упознаш са њиховим песмама јесте да најпре прочиташ. које је касније сакупио и штампао Вук Стефановић Караџић. у старије разреде гимназије или неке друге средње школе. Милован Данојлић. похвале. чија дела нису везана за црквене обреде иако су и она често религиозна. Милош Црњански. Васко Попа. Матија Бећковић. Стеван Тонтић и многи други. Иван В. антологија је. као што можда већ знаш. Алекса Шантић. химне. можда ће твоје симпатије најпре задобити наши модерни песници из прошлог и из овог века. Владислав Петковић Дис. Десанка Максимовић. Ђуре Јакшића. на пример. религиозног садржаја. Лалић. плачеви и слично. Новије српско песништво почиње са песмама Бранка Радичевића.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful