PTICE SA TRI GRANE

Izbor
iz hrvatske, bošnjačke i srpske poezije za djecu
(Izabrao i priredio Marko Paovica)

1

Predgovor
Ovaj najuži izbor iz hrvatskog, srpskog i bošnjačkog p(j)esništva za d(j)ecu
nam(ij)enjen je učenicima i učenicama osnovnih i viših osnovnih škola, kao i
đacima nižih razreda gimnazije, za čitanje u slobodnom vremenu. Ima se u vidu
višekratno čitanje po vlastitom izboru, to jest čitanje istih p(j)esama više puta u
različitim vremenskim periodima, primjerice, jednom sedmično (tjedno) ili bar
jednom m(j)esečno. Pri tome svaki mladi čitalac / čitatelj / čitateljka ima
mogućnost da se usredsredi / koncentrira prvenstveno na p(j)esme i p(j)esnike
sopstvene jezičke / jezične varijante i svoje kulturne i književne tradicije, ali
istovremeno i na p(j)esničke sadržaje iz dv(ij)e ostale varijante. Od ovog pravila
izuzeto je čitanje srpskih p(j)esnika od strane onih čitalaca / čitatelja / čitateljki
koji ne poznaju ćirilično pismo, jer se sastavljač rukovodio principom da sve tri
grupe budu zastupljene u punoj kulturnoj c(j)elovitosti svoga p(j)esničkog izraza
/ izričaja. Bilo bi vrlo uputno da se i roditelji ili stariji članovi porodice / obitelji
uključe u ovaj zamišljeni domaći čas / sat poezije. Eventualna pomoć i
objašnjenja nastavnika maternjeg / materinskog jezika se naravno
podrazum(ij)evaju, jer je, bezmalo, svaki od zastupljenih autora i autorki /
autorica uključen sa po nekom p(j)esmom u zajednički program dopunske
nastave maternjeg / materinskog jezika.
Izborom više p(j)esama manjega broja ponajboljih p(j)esnika i p(j)esnikinja
imala su se u vidu nekolika funkcionalna cilja. Prvo, stvaranje jedinstva utiska /
dojma, um(j)esto mnoštva motiva, stilova i, često, ispraznih um(j)etničkikih
informacija. Drugo, hronološkom / kronološkom kompozicijom svakog d(ij)ela
nav(j)eštava se razvojna linija p(j)esništva za d(j)ecu u svakoj književnoj sredini
ponaosob. Najzad, išlo se za tim da se, u užim okvirima, prirodno mora dati
prednost kvalitetu i komunikativnosti samih p(j)esama nad brojnošću autora.
Ovo posljednje, posebno kada je r(ij)eč o mladim čitaocima / čitateljima /
čitateljkama koji ne odrastaju u vlastitoj jezičkoj / jezičnoj sredini i koji tek
treba da ovladavaju ne samo znanjem nego i os(j)ećanjem svoga maternjeg /
materinskog jezika.
U tome je, istovremeno, i opšti / opći razlog opred(j)eljivanja za poeziju, a ne za
priče. Dobro je poznato da d(j)eca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta radije
slušaju ili čitaju priče nego p(j)esme, ali je manje znano zašto je to tako. Naime,
pri slušanju ili čitanju priča d(j)ečiju pažnju najviše privlače napetost radnje,
uzbudljivost pojedinačnih prizora ili bajkovita fantastika pripov(ij)edne
c(j)eline, dok sam jezik ostaje u drugom planu. U p(j)esmi je, međutim, upravo
obrnuto. Tu je potpuno jezik na d(j)elu, sa stotinu svojih nepredvidljivih lica. A
sva ta lica otkrivaju se u okrilju p(j)esničkog ritma i slikovitosti p(j)esničkog
jezika. Smisaona i os(j)ećajna izražajnost svake dobre p(j)esme počiva na ta dva
jezička / jezična činioca. Zato, s postupnim emotivnim sazr(ij)evanjem, čitanjem
2

dobrih p(j)esama nesv(j)esno usvajamo i razvijamo svoje jezičko / jezično
os(j)ećanje, proširujući vlastito os(j)ećajno i umno iskustvo.
Najzad, u zajedničkoj je kulturnoj tradiciji sva tri naroda čije p(j)esništvo za
d(j)ecu zastupa ovaj izbor ne samo odanost dobroj p(j)esmi nego i iskreno
poštovanje svojih najznačajnijih p(j)esnika. A ono se očituje kako u poznavanju
njihovog d(j)ela tako i u poznavanju njihovog života. Toj svrsi, s jedne strane,
treba da posluže priložene napomene o p(j)esnicima i p(j)esnikinjama. S druge
strane, njihov smisao je u pokušaju privikavanja mladih čitalaca / čitatelja /
čitateljki na osnovni opisni način predstavljanja pojedinačnih p(j)esničkih
stvaralaca.
Uputstva o kasnijem čitanju jesu prilozi sa odloženom upotrebom, koji bi, nadati
se, mogli jednoga dana postati od praktične orijentacione važnosti najistrajnijim
korisnicima ove malene zbirke.

Priređivač

3

P rva grana ili najuži izbor iz hrvatskoga pjesništva za djecu 4 .

Cijelog dana. bijela zvijezda. bijela brada djeda Mraza. sve je bijelo: grad i selo. bijeli brijeg. bijeli cvijet. sve je bijelo: bijela rijeka. gaj. 5 . polje. Bijela breza. Sve je bijelo. veče cijelo tiho sipi prvi snijeg. bijela staza. veče cijelo svud se blista bijeli sjaj. svud pahulja bijelih let.Gustav Krklec Prvi snijeg Sve je bijelo. Cijelog dana.

ko mravi. I brzim «tika-taka» Snopove dana kosi. Sitni. Trenuci iz tebe jure U strogomredu. Tiho pjevaj il plači. Perca su tvoja laka. sjajni kotači. Koliko reda i bure U tako sitnoj spravi. 6 . Kao tekuća traka Časove kuca i nosi.Gustav Krklec Sat (ulomak) Kucaj mi tika-taka.

Ćilim se rujni pred njom podatno pruža satkan od uvelih ruža.Gustav Krklec Jesenji motiv Jesen u Zagreb posve tiho došeta u papučama bez peta. teška. Jer negdje u suncu. I ja ih tako u lišću tražim i ištem pred žutim sveučilištem. na ispitima života. da bješe milota. 7 . namah tražiti stane mahnito minule dane. još neobrana I moja se svija grana. Pado sam i ja tu. a već su njeni puti zasuti lišćem što žuti. Tek okom trepneš. I tko je sretne. Pa ipak zviždim đačku ariju lijepu s rukom u praznom džepu.

Kad se jako smrači. Sasvim na svoj način Živi Antuntun. Snijegom soli ovce. Razlupano jaje On zašiva koncem. U njega je malko Neobičan um. A nasadi kvočku Da muleže novce. Da l je jelo slano. Guske sijenom hrani. 8 . On to uhom sluša. On sjeda u čun. Na livadu tjera Bicikl da pase. Da mu miše lovi.Grigor Vitez Kako živi Antuntun U desetom selu Živi Antuntun. A ribu da pjeva Naučiti kuša. On mrak grabi loncem. On zatvara prase. On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi. Kad kroz žito ide.

.Hej. može li se znati? . maslačku uz poljski put. 9 . obasjat ću dušu.Djeci.A kome ćeš sjati. a gdje ti je dukat žut? . kad ne pušu.Grigor Vitez Maslačak .Pravio sam trampu: dao ga za lampu.

... Gdje mi je gnijezdo? Gdje su mi ptići? Morat ću sići sići sići ptiće obići.. Onda ću opet do sunca ići ići ići...Grigor Vitez Ševina jutarnja pjesma Uvis! Uvis ću se dići! Do sunca ću da ga budim ići ići ići. 10 . Ponijet ću tamburicu tamburicu tamburicu Sipat ću zvonca dolje Zelenim žutim i modrim beskrajnim poljem.

11 . Zima ide.Vesna Parun Ide zima Zima ide. Mali zekan Majku ima. Mali zekan šumu ima. Zima ide. Mali zekan krzno ima. ide zima. ide zima. ide zima.

dobra večer uzorita. mogu na kraj svita ići O Šibenska pismo mila.Vesna Parun Šibenska balada Dobra večer pismo moja. Nosila si rodnoj grudi ovo tilo željno lada Budila si moju dragu da donese ključe grada O Šibenska pismo tiha sve si rekla u dvi riči Napila si žedne usne. put mi kaži i donesi 12 . bilog dana. sve si bila i sve jesi Lanterna mi noćas budi. Prije zore. kao vino plemenita.

Što mogu – govorio je gnjavator – kad imam tup glavator.Zvonimir Balog Gnjavator Bio jedan teški gnjavator Imao je glavator Bježao od kućatora I od školatora. 13 . jednog dana. kad je gnjavator Ležao na obali Nilatora Eto aligatora. Zasjalo u aligatora sto sjajnih zubatora I tu je kraj pjesmatora. Čekao je da mu pečeni golubator I zreli kruškator Sam padne u zubator. .Ja sam – reče aligator – doktorator. Nije volio nikakav radator Ležao je na livadi izvaljen na travator Sunce mu je posudilo svoj radijator. pa ću malo zašiljiti tvoj glavator. . Onda.

I na koncu konca pauk mora znati kako će tom mrežom muhu da uhvati! 14 ..Zvonimir Balog Pouka pauku Za neuka pauka potrebna je pouka! Prvo – da isprede konce koji vrijede! .Da niti poveže i dođe do mreže! ..Da mrežu ne plete gdje muhe ne lete! .

Ležić Ležić Ježić. 15 . Legao u krevet vrući Pa spava li spava. Pada Pada Snježić. Obuko pidžamu.Luko Paljetak Ježić ubodežić Ježić Ubodežić Peo se na briježić Počeo je padat snježić Pa je ježić Bježić Bježić Pobjegao kući. Vidi mu se samo glava. Napravio tamu.

Mačka je bila vrlo kruta. glasno i jasno. miš samo malo počeše tjeme kad je vidje nako blijedu i zatim reče: «Nije to niš. draga moja bitno – vama miš jedan treba pod hitno!» I recept joj tada napisao.Luko Paljetak Mačka kod psihijatra Jedna je mačka živjela sama u svome stanu. Ona mu reče sve po redu. romana. a zatim polako kroz vrata zbrisao. strani pića. i puno knjiga na sve strane. spavala je do vrlo kasno. i potpuno je bila bijela i po parketu meko klizila. al mučilo je ipak nešto. a ako želite pravi lijek. Na receptu je pisalo ovo. taj psihijatar bijaše miš. stripova. u krugu. a to je. Mačka je bila vrlo ljuta. i zbog toga je stalno šizila. uhvatiti me morate 16 . za prvu pomoć ovog puta. da ne bi skrenula do psihijatra je pravo krenula. i pavila je ikebane. i pun bar skupih. kao dama. slovo po slovo: Opasna bolest – MIŠITIS KRONIKA! Popijte stoga bocu tonika. krimića. i spremala je kineska jela i štapićima jela vješto. Jednoga dana. spavaćicu je imala dugu i krevet mekani. i ispriča mu svoje probleme. i tamo joj je bilo krasno. jer nije znala što bi htjela.

a iz žbuna ševin kljun. a iz kljuna. ko iz česme. Iz te šume viri žbun. i dan i noć teku pjesme. 17 .Ivica Vanja Rorić Čarolija Iza leđa jednog druma izviruje jedna šuma.

O PJES NI CI MA 18 .

u Hrvatskom zagorju. često veoma duhovito. Studirao je književnost na Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu u blizini Varaždina. Gustav Krklec je bio iznimno omiljen i od svojih čitatelja i od svojih kolega u književnim krugovima diljem njihove bivše zajedničke domovine. Dvadeset godina. Krklec je pisao pristupačno. Tako je pisao i za čitatelje najmlađeg i nešto starijeg uzrasta. na nov i na neočikivan način. Tijekom cijeloga stvaralačkog vijeka on je svoju pjesničku pozornost najviše vezivao za mnogobrojne životne proturječnosti.Gustav Krklec (1899 – 1977) Gustav Krklec je rođen 1899. izričući ih uvijek originalno. između dva svjetska rata. 19 . Najpoznatije su knjige za mlade Gustava Krkleca Vol za volanom. godine u Udbinji kraj Karlovca. Majmun i naočale i Telegrafske basne. Krklec je vrlo mlad postao poznat pjesnik. uz to. razumljivo i. a umro je u Zagrebu 1977. živio je u Beogradu.

U Zagrebu je i umro 1966. jednako omiljen i čitan i u Hrvatskoj. Grigor Vitez je nedvojbeno naš najmaštovitiji dječiji pjesnik svih vremena. i u Srbiji. dok je još bio u punom zamahu svojega čarobnog pjesmotvorstva. Bio je učitelj. da njeguje sličnosti i istovijetnosti hrvatske i srpske jezične slike. godine. Vitez je pisao hrvatskim jezičnim izričajem. osobito izborom riječi. a kasnije je postao urednik u jednom nakladnom zavodu u Zagrebu. godine u jednoj srpskoj obitelji u selu Kosovcu kraj Okučana. 20 . Iza brda plava i Kad bi drveće hodalo. u Slavoniji. i u Bosni i Hercegovini. neovisno od toga. gdje je proživio drugu polovicu života. No.Grigor Vitez (1911-1966) Grigor Vitez je rođen 1911. nastojeći. Njegovo ime nosi najglasovitija književna nagrada u Hrvatskoj za pjesništvo namijenjeno djeci. Djetinjstvo je proveo u svojem pitomom zavičaju. Najpoznatije su knjige Grigora Viteza Sto vukova.

21 . Najpoznatije su knjige za djecu Vesne Parun Mačak Džingis-kan i Miki Trasi. Napisala je preko šezdeset pjesničkih kniga. Miki Trasi i primadona. od kojih desetak za mlade i najmlađe čitatelje. na šaljiv ili maštovit način. Vesna Parun je najveća hrvatska pjesnikinja svih vremena. u svome spjevu Tri morske pustolovke ova pjesnikinja stvara niz fantastičnih epizoda o čovjekolikim životinjama i o njihovim pustolovinama. primjerice. Oko šezdeset godina Parunova je živjela u Zagrebu. godine na otoku Zlarinu kraj Šibenika. Moj prijatelj šišmiš i slikovnica Patka Zlatka.Djetinjstvo je provela u rodnom mjestu i. U svojim pjesmama za djecu ona najviše govori o čarolijama djetinjstva. djelomice. o životinjskom svijetu. Tako. te. često putujući na pjesničke susrete po svim krajevima nekadašnje Jugoslavije i po inozemstvu. u Splitu. Morska kočijica. Tri morske pustolovke. zbog boljih zdravstvenih uvjeta. Poslijednjih nekoliko godina. boravi u Stubičkim Toplicama.Vesna Parun Vesna Parun je rođena 1922.

U Zagrebu je završio Školu primijenjenih umjetnosti. humoristički roman o vlastitom pjesnikovu životu. Živi također u Zagrebu. Male priče o velikim slovima. osobito crte miroljubivosti. šaljive pjesme. 22 . Balog se bavi i likovnom umjetnošću. pjesme sa religioznom tematikom. čovjekoljublja i religioznosti. Balog izvanredno uspijeva da iziđe u susret ne samo svakidašnjoj dječijoj znatiželji nego i dječijoj potrebi za šalom i humorom. priče i romane za mladež različnoga uzrasta.On je jednovremeno i najistrajniji i najodaniji pisac mladih čitateljskih naraštaja u suvremenoj hrvatskoj književnosti. Pored pjesništva. priče i romane. Unatoč tomu. Njegove su književne teme vrlo širokog opsega. Sto najzanimanja i Bosonogi general. Nevidljiva Iva. koji redovito prožimaju njegove pjesme.Zvonimir Balog Zvonimir Balog je rođen 1932. Balogovo književno djelo posjeduje zamijetne odgojne značajke. godine u Svetom Petru Čvrstecu kraj Križevaca. Zvonimir Balog piše pjesme. pa stoga ovaj pisac navještava cjelovit dječiji doživljaj života i svijeta. Najpoznatije su knjige za djecu Zvonimira Baloga Pusa od Krampusa.

Luko Paljetak Luko Paljetak je rođen 1943. Svoje krugove pjesama za djecu on često preoblikuje i u osvjedočeno uspjele kazališne igrokaze. na razini prenesenih značenja. te Višu pedagošku školu. a studij hrvatskog i engleskog jezika i književnosti okončao na Filozofskom fakultetu u Zadru. svakidašnjeg postupanja i uopće životnog stila suvremene mladeži. godine u Dubrovniku. te songve za glazbene kompozicije nekih hrvatskih. Luko Paljetak piše pjesme za odrasle i za mlade čitatelje. Doktorat nauka o književnosti stekao je na Zagrebačkom sveučilištu. Najpoznatije su knjige za mlade Luke Paljetka Miševi i mačke naopačke i Djevojčica u zemlji poezije. Pjevajući nadahnuto i duhovito. Paljetak je član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. primjerice. Ovaj pjesnik danas živi u Zagrebu i u Dubrovniku. Paljetak je u svome rodnom gradu završio Učiteljsku. 23 . osobito dalmatinskih pjevača i skladatelja. gdje provodi svoje djetinjstvo i mlađe godine svog života. o životinjskom svijetu. Pored pučke škole. spram zamijetnih negativnih značajki odgojnog sustava. Paljetak ispoljava stanovite humorističke i kritičke crte.

Podrijetlom bosanski Hrvat. osobito. te o položaju djeteta u porodici i u društvu. 24 . Najpoznatije su knjige Ivice Vanje Rorića Dječak grli svijet. njihove naivne dojmove o svijetu i. gdje i danas živi i radi kao vlasnik jedne nakladne kuće i pisac za djecu. On piše za najmlađe čitatelje. uglavnom o čudesnom svijetu prirode. proničući s lakoćom u raznorodna dječija životna iskustva. Od rane mladosti Rorić piše pjesme za djecu. u Bosni.Ivica Vanja Rorić Ivica Vanja Rorić je rođen 1951. Rorić se u pisanju drži jezičnih i pravopisnih pravila bosanskog ijekavskog izričaja i djeluje uglavnom u suvremenim bosanskim književnim krugovima sva tri tamošnja naroda. a studij jugoslavenskih književnosti okončao na Filološkom Fakultetu u Beogradu. u osebujne predjele dječije mašte i nepomućene ćistote dječijih želja i predstava. Završio je Učiteljsku školu u Derventi. Doživljaji Šiša Miša i Duga u travi. Bio je urednik dječijeg časopisa Vesela sveska u Sarajevu. godine u mjestu Foči kraj Doboja.

također. u Budimu. i to na dvije ključne razine. a umro je 1872. koje je okupljao oko svog časpisa Danice ilirske. po uzoru na češki i poljski jezik i uz potporu čehoslovačkih jezečnih znanstvenika Jana Kollara i Pavela Šafarika. Ipak. književnik. Prvo. kojega je temeljni cilj bio povezivanje i učvršćivanje uzajamnih kulturnih i političkih veza svih južnoslavenskih naroda. To zapravo znači da se od tada svi Hrvati počinju osjećati pripadnicima jednog naroda. tiskana 1830. pa je i Gajev Pokret po tome dobio svoje ime. Naime. Gaj je rođen 1809. ubrzo preimenovane u naziv Danica hrvatska.ranje i vođenje Ilirskog pokreta. Gaj je imao puno vrijednih suradnika. godine 1836. Drugi Gajev temeljni doprinos izveden je na polju hrvatskoga jezika. te izvršen snažan preporod hrvatske nacionalne i kulturne svijesti. središte Gajeva kulturnoga i nacionalnog djelovanja bio je Zagreb. Gaj je. političar i preporoditelj nacionalne svijesti u Hrvata. I premda je zabluda o takovom podrijetlu južnoslavenskih naroda ubrzo otpala. političkih i književnih djelatnika njegova nacionalnoga programa. godine u Krapini. pokrenuo i tiskao u Zagrebu svoje Novine Horvatzke. u tadašnjim znanstvenim krugovima vjerovalo se da naši narodi vode podrijetlo od starog naroda Ilira. Gaj je. koje su bile redovito glasilo kulturnih. u Zagrebu. Studij filozofije i jezika započeo je u Beču a dovršio u Gracu. Dugo godina bio je zastupnik u Mađarsko-Hrvatskom Saboru u Budimu. izvršio reformu latiničnog pisma u Hrvata.Ljudevit Gaj (1809 – 1872) Ljudevit Gaj je bio znameniti hrvatski jezikoslovac. pod nazivom Gajevog Pokreta započeto je faktički široko kulturno okupljanje Hrvata iz raznih krajeva. Još su tri naraštaja hrvatskih jezičnih znanstvenika radila na ovom Gajevom putu dok nije stvorena suvremena hrvatska abeceda i današnji pravopis hrvatskoga jezika. Dotle su su se neki isti glasovi pisali različitim slovima ili grupama slova. Kao osnov Gajevog jezičnoga preporoda poslužila je njegova knjižica Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja. Prvi je organizi. Na drugoj jezičnoj razini Gaj je dotašnjem kajkavskom i čakavskom narodnom govoru 25 . Dva su najkrupnija Gajeva doprinosa suvremenoj hrvatskoj kulturnoj i općoj povijesti provedena tridesetih godina devetnaestog stoljeća. slavonska i dalmatinska.

dodao i štokavski govor, kojim su dotle govorili samo Srbi. Bio je
zbog toga kritiziran, ali je upravo taj govor postao temeljem
suvremenog hrvatskoga kniževnog jezika, a to je i danas ostao unatoč
stanovitim razlikama prema srpskom, poglavito u pogledu rječnika, to
jest novog oblikovanja riječi sa istom glasovnom osnovicom. Stoga se
tek sa današnjeg stajališta može prosuditi koliko je Ljudevit Gaj bio
vidovit jezični znanstvenik, neovisno od toga da li bi se složio, ili ne
bi, sa današnjim udaljavanjem hrvatskog od srpskog jezika. Naravno,
jezik se razvija, ali nije unaprijed dato u kojim sve smjerovima može
krenuti taj razvitak. Nije dobro kad je on uvjetovan izvanjezičnim
pobudama. Sve ostalo je prirodno.

26

Naputak o hrvatskim pjesnicima za odrasle
čitatelje
Kad porasteš i kreneš, primjerice, u starije razrede
gimnazije ili neke druge srednje škole, možda ćeš se
zainteresirati i za hrvatske pjesnike koji su nekoć pisali i one
koji i u sadašnjici pišu pjesme za odrasle čitatelje. Tada ćeš
saznati da pjesništvo na hrvatskom jeziku traje već dulje od
pet stoljeća.
U davnini petnaestog i šesnaestog stoljeća susrest ćeš se sa
prvim znamenitim hrvatskim pjesnicima Markom Marulićem
iz Splita i Petrom Hektorovićem sa otoka Hvara, a vjerojatno
i sa Dubrovčanima Šiškom Menčetićem i Džorom Držićem,
kao i sa njihovim sugrađaninom iz sedamnaestog vijeka
velikim pjesnikom IvanomGundulićem.
Najglasovitiji hrvatski pjesnici devetnaestog stoljeća bili su
Ivan Mažuranić, Petar Preradović i Silvije Strahimir
Kranjčević.
No, tvoje čitateljske simpatije, osobito zbog bliskih tema i
razumljivijeg jezika, osvojit će nedvojbeno naši moderni i
suvremeni pjesnici, koji su pisali tijekom prošlog vijeka i oni
koji i danas žive i stvaraju. Navedimo ih po vremenskom
slijedu: Antun Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, Tin Ujević,
Vladimir Nazor, Antun Branko Šimić, Miroslav Krleža,
Ivan Goran Kovačić, Dobriša Cesarić, Dragutin
Tadijanović, Gustav Krklec, Vesna Parun, Slavko Mihalić,
Daniel Dragojević, Goran Babić, Krešimir Šego, Ivan
Lovrenović...
Najbolji način da se informiraš o navedenim i drugim
pjesnicima jeste sigurno čitanje neke antologije hrvatskoga
pjesništva. Antologije su, što vjerojatno znaš, izbori najboljih
pjesama od većeg broja pjesnika.

27

Druga grana
ili
najuži izbor iz bošnjačkog pjesništva za djecu

28

obasuta cvjetnim prahom zažubori poput vrela. opšivena žutom svilom. Laka pjesmo uhvaćena na pramenu plavog svoda. nek umorna zaspi pčela! Ona je sred cvjetne paše sakupljala med u čaše. tračkom sunca pozlaćena. Mala pjesmo ispunjena slavujevim toplim dahom. od srninog mekša hoda. paučinom izatkana. kao dašak vjetra laka uspavaj mi mog dječaka! On je danas kao lane pretrčao tri poljane. pjesmo vita.Nasiha Kapidžić-Hadžić Uspavanka Tiha pjesmo išarana paunovim sjajnim krilom. 29 . tiša nego voda plava uspavaj mi malog mrava! On je danas. kotrljao zrnce žita. na usnama zatvorena.

Ona je kut gdje pauk ljut upreda nit u srebrn štit. oblak bjeline. vjetru lepeza od finpg veza. Ona je još u vrtu broš. izvor svježine i rosi stan mirisan. 30 .Nasiha Kapidžić-Hadžić Cvjetna grana Cvjetna grana pčelama hrana i klackalica za bezbroj ptica.

Tužno krila spustiše leptirica jata. nečujno posjekoše ljepoticu radu. a sunce se zaplaka suzama od zlata. 31 . ukrasom na glavi. bijela rada cvjetala u visokoj travi.Nasiha Kapidžić-Hadžić Tuga na livadi Sa najljepšim vjenčićem. Kad su ljudi kosili travu vitku mladu.

A moji prsti odmah se uvuku u dobru. duga. Ne zavidim djeci u kolima na mekim.Ismet Bekrić Otac s kišobranom Kada popodne. i tu osjete da ih grije ljubav mog oca. kiša zalije ulice grada mnoga se kola pred školu sjate. da djecu što prije kući vrate. 32 . udobnim sjedištima. svaka nam riječ topla. U kolima su i ruke zauzete ne mogu djeci da polete. veliku očevu ruku. koji se smije. iznenada. ručke drvene. I moj otac dođe po mene sa kišobranom. I tako idemo kao dva druga. jer u onom gradskom metežu s ocem tek poneku riječ svežu.

Jezičak vage na tren se smiri. niti je dan niti je noć a u nama se jave nemiri. Pozdraviš lijepo: .Dobar dan. i čuješ kako začuđen reče taj pozdravljeni: .Enisa Osmančević-Ćurić Nesporazum (ili kako se pozdravljaju optimista i pesimista) Ima trenutak u svakom danu kad sunce i mjesec na vagu stanu. U tim časima često se zgode male luckaste šale.Dobro veče! 33 . nezgode. svaki na svoj usjajen tas.

zeleno. Da može. vidjeti šta radi sunce iza oblaka. sa neba pomete zadnje mrvice mraka. Da jutrom. prije prvog sunčevog zraka. Da bude noću kad je vedro. 34 . šuštavo mjesečevo jedro.Enisa Osmančević-Ćurić Drveće raste do neba Zašto drveće raste do neba? Zato što treba. kad se propne na prste (kao moja baka).

ili vjetar Brzotrk? Ili laki Vrtirep. On stigne do ljeta u kočiji cvjeta. Da l je brži Mrsibrk.Enisa Osmančević-Ćurić Svađa Vjetar Tres i vjetar Tras svađaju se na sav glas. 35 . ili silni Snjegožder? Najbrži je Razvipup.

List ne leti od sebe. Uspravno iz nje rasti. on biva olujom gonjen. Treba na zemlju stati. Drvo je most što diše izmeđ mrtvih i živih. Pod zemljom i u zraku u isti mah drveće živi. Ja ništa rekao nisam: to jesen šumi u meni. a šuma pticama korijen. Ptice su šumi krila.Enes Kišević Korijen s krilima Dugo sam letio u prazno. 36 . Uspravno umirati. I kada ogole grane cvrkut ih zazeleni.

al ne znade ko julare skida. Poslovica je među riječima kao mjesec među zvijezdama. Sve beg znade ko mu konje krade. ) Slađe je svoje zelje nego tuđa halva. 37 .BOŠNJAČKE NARODNE POSLOVICE (Skupio ih i objavio Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak) U svakom žitu bude crnadi. Razvrlji pa pričvrlji. ( Zavadi pa vladaj.

O PJES NI CI MA 38 .

Najznačajnije knjige Nasihe Kapidžić-Hadžić jesu Vezeni most. godine u ovom gradu. gdje je provela i naj-veći dio svog života. a studije književnosti i jezika završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Srbiji i u Hrvatskoj. godine u Banjaluci. Tu je učila osnovnu i srednju školu. 39 . One snažno djeluju na istančavanje dječjih osjećanja i izoštravanje dječjih zapažanja. Maskenbal u šumi i Pjetlić. Zastupljena je u svim čitankama za osnovne škole. svraka i proljeće. podstičući male čitaoce da bogatije doživljavaju svijet oko sebe. Radila je najprije kao gimnazijski profesor a zatim kao urednik u jednoj izdavačkoj kući u Sarajevu. posebice raskošni svijet prirode.Nasiha Kapidžić-Hadžić (1931 – 1995) Nasiha Kapidžić-Hadžić rodjena je 1931. Glas djetinjstva. Njene pjesme za djecu predstavljaju jedan od najnježnijih i najosjetljivijih pjesničkih glasova na cijelom području našeg zajedničkog jezika. Umrla je 1995. Nasiha Kapidžić-Hadžić je istovremeno prva uspješna i do danas najznačajnija pjesnikinja za djecu bošnjačkog naroda.

Poslije studija vratio se u Banjaluku. Otac s kišobranom i Klupa kraj prozora. ali vrlo često gostuje na književnim skupovima širom Bosne. ljubavlju. Napisao je puno pjesničkih knjiga. Najčešće pjeva o dječjim porodičnim osjećanjima. ne zaobilazeći nikad Banjaluku.Ismet Bekrić Ismet Bekrić je rođen u Banjaluci 1943. poznat najmlađim čitaocima i izvan svoje domovine. ali i o svome djetinjstvu. godine. a zatim je studirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. u Sloveniji. 40 . koje je bilo ispunjeno radošću. od kojih su najpoznatije Jesen u gradu. Već duži niz godina Ismet Bekrić živi u Ilirskoj Bistrici. U rodnom gradu je učio osnovnu i srednju školu. gdje je radio kao novinar i urednik u jednom književnom časpoisu. Bekrić je vrlo značajan pjesnik za djecu. toplinom i nježnošću.

Tu je i radila kao nastavnica maternjeg jezika. Najpoznatije knjige Enise Osmančević – Ćurić su Pramičok. Pjesme Enise Osmančević – Ćurić su vrlo vedre. godine u Banjaluci. ili se. do najsitnijih pojedinosti. obraća neiscrpnoj dječjoj radoznalosti. Već duže vremena živi u Kanadi. ova pjesnikinja se rado i radosno igra riječima. razigrane i fantastički slikovite. Klempav oblak i Svjetlac u koprivama. srednju i Višu pedagošku školu. 41 . U rodnom gradu završila je osnovnu. Kao što djeca vole da se igraju sa igračkama.Enisa Osmančević – Ćurić Enisa Osmančević – Ćurić rođena je 1945. isto tako. ali svakog ljeta dolazi u Bosnu i nastupa na pjesničkim susretima za djecu i omladinu. Ona najčeće pjeva o prirodi.

ispoljava i izvjesna ravnoteža između suvremenog hrvatskog i bošnjačkog jezičkog izraza. Rado ga čitaju ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Hrvatskoj. vjetar i ti. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Ključu. gdje živi i radi kao glumac i pjesnik za djecu i omladinu. Kišević je. sjetne osjećajnosti. 42 . pahulje pa hulje i Sunce. završio studije glume na Akademiji za kazališnu i filmsku umjetnost u Zagrebu. vjerovatno i zato što se u njegovim pjesmama. Najpoznatije knjige Enesa Kiševića su Korijen s krilima. Pahulje.Enes Kišević Enes Kišević je rođen 1947. u Bosanskoj Krupi. Enes Kišević je jedan od najboljih modernih pjesnika za mlade bošnjačkog roda. Djeca su druga polovica duge. Njegove pjesme se odlikuju visoko uspjelim spojem žive fantazije i blage. pored osebujne fantazije. Stoga je Kišević vrlo omiljen pjesnik. zatim. zastupljen u školskim čitankama kako za nešto mlađe tako i za starije učenike.

Putovao je po značajnijim gradovima i zemljama na Bliskom Istoku. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak osnovao je i uređivao časopis «Bošnjak».Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (1839 – 1902) Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je rođen 1839. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je prevodio narodne priče i izreke sa arapskog. Pored književnog rada.Veći dio svog života proveo je u Sarajevu. godine. turskog i perzijskog. priče. Hercegovini i okolnim krajevima. On je sakupljao narodne pjesme. istovijetnim sa kulturnom tradicijom njegovih muslimanskih sunarodnika u Bosni. koji je izlazio u Sarajevu. 43 . gdje je i umro 1902. turski i perzijski. mudrosti. godine u Vitini kod Ljubuškog u Zapadnoj Hecegovini. Naučio je i važnije istočne jezike: arapski. U dva maha biran je za gradonačelnika Sarajeva. sa njihovom životnom mudrošću i vjerskim običajima. Tako se još bolje upoznao sa islamskim načinom života i ponašanja tamošnjih naroda. koje je štampao u svojoj drugoj knjizi Istočno blago. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak bavio se i politikom. Isto tako. Osnovnu školu učio je u Ljubuškom a potom je završio medresu u Mostaru. izreke i poslovice muslimanskog naroda iz Bosne i Hercegovine i objavio ih u svojoj knjizi Narodno blago.

nasuprot tome. Softa Fejzo. koje su pjevane uz različite instrumente. Međusobno se puno razlikuju. osobito prvi od ostale dvojice. Izet Sarajlić. sigurno. na alhamijadu su najviše pisane ilahije – pobožne pjesme. Najbolji način da se šire upoznaš sa pjesništvom svog naroda jeste. Ali. to jest vrlo osjećajne ljubavne pjesme. Meho Baraković. kao što vjerovatno već znaš. sevdalinke. Enes Kišević. Što se tiče pjesništva. Osman Đikić i Avdo Karabegović. U Bošnjaka su. Ibrahim Kajan. kao i u Srba. izbor najboljih pjesama od većeg broja pjesnika. možda ćeš poželiti da se upoznaš i sa bošnjačkim pjesnicima koji su u prošlosti pisali za odrasle. Najpoznatija vrsta tih narodnih pjesama među Bošnjacima bile su tzv. iz sedamnaestog vijeka. Njihova djela. u stihu i u prozi. u starije razrede gimnazije ili neke druge srednje škole. kaside – poučne pjesme i gazele – ljubavne pjesme. Na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vijek najznačajniji su bošnjački pjesnici Musa Ćazim Ćatić. Najpoznatiji su alhamijado pjesnici Hasan Kaimi i Hadži Jusuf. da pročitaš neku antologiju bošnjačke poezije.Napomena o bošnjačkim pjesnicima za odrasle čitaoce Kad porasteš i kreneš. Ne zna se sasvim tačno kada je otpočelo pisanje pjesama na čisto narodnom jeziku bilo kojim od dva domaća pisma kojima su se Bošnjaci služili u prošlosti. iz osamnaestog. dobro su poznnati bošnjački pjesnici koji su od sedamnaestog do pred kraj devetnaestog vijeka pisali pjesme na svom jeziku služeći se arapskim pismom. te Umihan Čuvidina. Mak Dizdar. nastajala su tokom razdoblja turske vladavine u Bosni i pripadaju tzv. kao i sa onima koji takve pjesme pišu u ovom našem vremenu. kad za to dođe vrijeme. na primjer. u prošlosti najviše njegovane usmene pjesme. alhamijado bošnjačkoj književnosti. Najznačajniji moderni bošnjački pjesnici prošlog i ovog vijeka svakako su Skender Kulenović. 44 . Sinan Gudžević i Abdulah Sidran. kako u pogledu pjesništva tako i u pitanju nacionalne svijesti. Antologija je. Omer Humo i Arif Sarajlija. iz devetnaestog stoljeća. Mula Mustafa Bašeškija i Abdulvehab Ilhami Žepčak.

Трећа грана или најужи избор из српског песништва за децу 45 .

сад сам вихор. децо. момче холо – играм коло наоколо. сад сам ветрић. врата. дижем прах Зар вас. није страх? Сад сам дете као ви – па ћарлијам којегди.Joван Јовановић Змај Ветар Ја сам ветар. Ја сам ветар. сад вам цичим као гуја. сад олуја. да вас ветар не замлата. Затворите прозор. дижем прах Зар вас. децо. није страх? 46 .

Он је хтео тикач бити. Ал га игла боде. И лончар је хтео бити. Ал му смрде лонци. Гашо. Тежак му је сврдо. Све натрашке оде! Гашо.Јован Јовановић Змај Гаша (одломак) Гашо. Гвожђе му је тврдо. Кидају се конци. Затим хтеде кројач бити. лени Гашо. тужан Гашо. Шта ће с тобом бити? Гаша хтеде столар бити. Што год Гашан поче радит. После хтеде ковач бити. Шта ће с тобом бити? 47 . Гашо.

Не шалте се главом! – Мачак стиже прекасно. сватови. Мачак реко: . Јер за часак тили Весели су сватови Сви у рупи били. Али неко поручи Мишу брзојавом: . 48 . Па појури сватовски По том путу белом.Чекајте И госта незвана! – У санице упрего Четири зекана. Водили су девојку Мачка нису звали. С породицом целом.Јован Јовановић Змај Мачак иде мишу у сватове Женио се млади миш У селу Шалали.Сакријте се. У паради највећој.

јер ће слика одмах с прозора побећи. Не сме само мама наложити пећи. и сребрне дворове. ући ће у дворове сребрнаста вила. Слетеће на борове птице светлих крила. и сребрне гране.Десанка Максимовић Сликарка зима Насликаћу борове сребром оковане. 49 .

Право чудо. Црвене га чизме красе. како мече кестен пече! Имам једно прасе. прасе. како мече кестен пече! 50 . Право чудо. како маче крпи хлаче. Сву ми зиму кестен пече. мече. дивно чудо како маче крпи хлаче. дивно чудо како прасе чизме красе.Григор Витез Дивно чудо Имам једно мече. Право чудо. дивно чудо како мече кестен пече! Имам једно маче. маче што ми крпи старе хлаче.

дивно чудо! 51 . како прасе чизме красе. Чим прст дигнем оно шени. како маче крпи хлаче. дивно чудо како шени пашче Џени. Право чудо. луче. како мече кестен пече! Право. како мече кестен пече! Имам једно луче. За косу ме стално вуче. како маче крпи хлаче. дивно чудо како луче косу вуче.Имам једно пашче Џени. како шени пашче Џени. како прасе чизме красе. Право чудо.

уђите. Плећат. испод каменог лука. народе!». пита га стрина крава. На клупи седи медо. «Пошто га продајеш. Магарац Њако Њакић Купцима нуди лава. Господин Матко Ној. старо.Коко!» Долази најзад стражар. куме?». продаје старога вука. вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу.Бранко Ћопић Вашар у Стрмоглавцу Жури се младо. Стој!» 52 . На самој капији града. козица добра Белка. сви ће у истом правцу. «Навали. «Имам крушака џак!» Из шатре зове лија. Има лукаво око: «Одлично чистим перје. космат и јак. Увис палицу диже: «Свршен је вашар. госпа . виче.

хитно је врло. знате. јесте. боли га грло!» «Имате госта? Да није странац?» «Право сте рекли. за један сат.» Чудом се чуди наш доктор Јан: «Какав болесник? Је л троспратан?!» «Докторе. боли га читав – други и трећи. А то је . Кажите само: који је спрат?» «На коме спрату? Тешко је рећи. Јест Африканац!» «Доћи ћу брзо.Бранко Ћопић Болесник на три спрата Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: «Докторе драги. зовемо. Жирафу једну боли нам врат. из зоопарка.други и трећи спрат.» 53 . то није варка. имамо госта.

пити и француски говорити 54 . овај зец шити. овај зец ручак кува.Душан Радовић Плави зец Три сам земље прелазио и три горе прегазио. овај зец кућу мете. Плавог зеца. Овај зец плести уме. чудног зеца. јединог на свету! Овај зец зна да свира. и три мора препловио – док га нисам уловио. овај зец жети уме. овај зец зна да плете.

55 . једини на свету! . Плави зец. да вам кроји.све разуме! Плави зец. једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије. да вам шије.Пусти ме. да вам пева. чудни зец. храбри ловче. стаде зечић да шапуће: . да вам броји. ловче. Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући. да вам кува. да вас чува. слике шара и француски разговара. чудни зец. да вам плете. да вам мете.. Ал кад бисмо испред куће.

једини на свету! 56 . нит исече нокте. Већ побеже. ој несрећо. Нек виде деца плавог зеца. да исечем нокте. ал се зец не уми. чудни зец. да умијем лице. јединог на свету! Пустих зеца из торбака. ој невољо! Плави зец. да исправим стас. ал се зец не очешља. нит дотера глас. нит исправи стас.да очешљам косу. да удесим глас. на крај света.

57 . појурила мачка миша чак. јер је био мрак.. а да л га је прогутала.Душан Радовић Кад је био мрак Кад је био мрак. то ни она није знала . кад је био мрак. чак. чак.јер је био мрак.. чак. Појурила мачка миша чак. ил га није прогутала. чак.

страшно! Ишао је на три ноге... гледао је на три ока. Не питајте шта је јео. Тај је јео шта је хтео . Страшно.. Какав лав? Страшан лав.Душан Радовић Страшан лав Био једном један лав. нарогушен и љут сав! Страшно. страшно! Док га Брана једног дана. страшно! Зуби оштри. поглед зао.трамвај цео и облака један део! Страшно. није гумом избрисао. он за милост није знао! Страшно. страшно. страшно 58 .. Страшно. слушао је на три ува.

Фифи. Фифи. не скакући. Тако Фифи живи на узици од свиле. Фифи. машну пази. с машницом од тила. Фифи. дигни реп. језик ниже. ходи ближе. не пркоси. ти знаш ко си. Фифи. са ноктима лила. Фифи. пази. Фифи. горе уши. Фифи. ниси слеп. Фифи.Драган Лукић Фифи Једна жена стара Са псом разговара: Фифи. гледај право. Фифи. то не њуши. 59 . дрво. Фифи. Фифи. лепо гази. Фифи. сад ћеш кући.

јер сви би у њега хтели. а још је дуго до увече. Љут је. па када јури табан га пече. пролази градом већ стоти пут. а црни су му табани врели. 60 .Драган Лукић Тролејбус Тролејбус брзи црвен и љут.

О ПЕС НИ ЦИ МА 61 .

И сам песник био је.Јован Јовановић Змај (1833 – 1904) Joван Јовановић Змај рођен је 1833. иначе. Писао је песме за децу и за одрасле. Многе Змајеве песме воле. Како је овај часопис постао јако омиљен. и остао. Написао је безброј дечијих песама. песник је његов назив почео да пише уз своје име. ведар и шаљив тон. био лекар. Змај је највише писао о доживљајима и размишљањима. Надимак «Змај» добио је по дечијем часопису који је он основао. У Змајевим песмама има и корисних поука. уређивао и у њему штампао своје песме.Често је писао и о животном окружењу сеоске и градске деце. 62 . Змај је. од миља. о породици. али у њима углавном преовлађује духовит. обожаван од стране својих младих читалаца. који су га. године у Новом Саду. у Новом Саду и у Београду. Јован Јовановић Змај је први наш песник који је почео да пише за децу. као и оних за одрасле. о понашању и особинама. о страховима и радостима дечака и девојчица. У своје време Змај је био наш најпознатији песник. звали Чика Јова Змај. радо их читају и памте и наша данашња деца. а умро 1904. Живео је и радио у Бечу. о природним појавама и о животињама. у Сремској Каменици код Новог Сада.

Десанка Максимовић (1898 – 1993) Десанка Максимовић је рођена 1898. Из њих извире префињена нежност. Писма из шуме. Готово цео свој дуги живот проживела је у том нашем највећем граду радећи. код Ваљева. Чудо у пољу. У њене омиљене књиге за најмлађе читаоце свакако спадају Златни лептир. Њене песме и приче за децу написане су топло и искрено. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије књижевности у Београду.. веома сликовито и осећајно. дубока осећајност дечијег доживљаја света и огромно изражајно благо српског језика. У својим песмама за децу Десанка је најчешће окренута тајнама и лепотама природе. Умрла је 1993. Ако је веровати мојој баки. Њена љубав према деци и њено саосећање са обичним људима били су заиста огромни. Десанка Максимовић је најбоља и најпознатија наша песникиња двадесетог века. године у Београду. Наша велика песникиња написала је десетине и десетине књига. године у селу Рабровици.. У том погледу. како за одрасле тако и за децу. Ветрова успаванка. 63 . са Десанком Максимовић могу се упоређивати само Јован Јовановић Змај и њен савременик Бранко Ћопић. као гимназијски професор српског језика а потом као професионални писац. Патуљкова тајна. најпре. где је њен отац биo учитељ.

Григор Витез је свакако наш најмаштовитији песник за децу свих времена.Григор Витез (1911 – 1966) Григор Витез је рођен 1911. где се родио. а касније је постао уредник у једној издавачкој кући у Загребу. Његове најпознатије књиге су: Сто вукова. Ту је и умро 1966. живео и умро. једнако читан и омиљен у Србији и Босни као и у Хрватској. код Окучана у Славонији ( Хрватска ). 64 . Детињство је провео у своме питомом завичају. године у селу Косовцу. Иза брда плава и Кад би дрвеће ходало. Био је учитељ. док је још био у пуном замаху свога чаробног песмотворства.

године у селу Хашанима код Бихаћа. Али. подједнако за одрасле и за децу. Рано детињство провео је у родном месту уз свога деду Рада. причама и песмама за децу најчешће говори о узбудљивим доживљајима из детињства. и то романе. Сарајеву и Карловцу. описујући њихове доживљаје и судбине. У романима. Ћопићев начин певања и причања (то значи – његов књижевни стил) развија се и тече 65 . Ћопић је пуно писао о животињама и о природи. опрез и занос. приче и песме. у Босанској Крајини. сета и ведрина. Цео каснији живот провео је у главном граду Југославије и Србије. посматрајући свет крупним очима радозналог дечака. а потом учитељску школу у Бањој Луци . о чудним поступцима одраслих из свога дечијег окружења. причама и романима нераздвојно другују туга и радост. о школи и ђачком животу. Писао је пуно.Бранко Ћопић (1915 – 1984) Бранко Ћопић је рођен 1915. У његовим песмама. граду у Хрватској. а умро 1984. Ћопић је писац који је у стању да вас у исти мах јако узбуди. Ћопић је створио мноштво занимљивих и необичних књижевних јунака. исто тако. где је већ као студент постао познат млади писац. Студије књижевности завршио је у Београду. где је завршио и основну школу. Бранко Ћопић је годинама био најчитанији писац у целој нашој тадашнјој земљи. Нижу гимназију похађао је у оближњој Босанској Крупи. у Београду. засмеје и растужи. Пратећи у својим књигама начин мишљења и понашашања својих земљака испод босанске планине Грмеча. често путујући по целој земљи и по страним државама.

природно. сасвим налик на прави. Глава у кланцу ноге на вранцу. 66 . духовито и полушаљиво.. Приче испод змајевих крила. књиге прича Доживљаји мачка Тоше.. Мала моја из Босанске Крупе. Јежева кућица . узбудљив живи говор. Орлови рано лете. Магареће године. књиге песама Дједа Тришин млин. Најпознатије књиге за децу овог рођеног писца су – романи Славно војевање.

на околишан начин. који је дао вероватно најважнији допринос нашем новијем песничком стваралаштву за најмлађе читаоце. Био је новинар и радио као уредник Програма за децу Телевизије Београд и РадиоБеограда. Душан Радовић је сваког дана између осам и девет сати засмејавао слушаоце својим веома духовитим афоризмима. каквим се ниједан наш дечији песник пре њега није служио.» ) Ето тако један најобичнији догађај овај песник представља као узбудљив и опасан. Али он није модеран зато што је. Последњих десет година живота Душан Радовић је био водитељ емисије Београде. мора често да мења мишљење». (Афоризам је кратка изрека којом се казује нека филозофска или критичка мисао на духовит и сасвим неочекиван начин. Други Радовићев поступак може се 67 . добро јутро на радио-станици Студио Бе. као Драган Лукић. (На пример: «Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала. Први бисмо могли назвати поступком оживљавања ствари. упозоравајући нас. којима се он користи наизменично (час једним. час другим). На пример: «Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас». где је био смештен његов студио. највише зграде у главном граду Србије. Он је модеран због тога што је пронашао потпуно нов начин песничког казивања. Са врха Београђанке. Тај Радовићев начин казивања састоји се углавном из два поступка. писао о животу и доживљајима деце у великом савременом граду.Душан Радовић (1922 – 1984) Душан Радовић je рођен 1922. «Ко жели да је стално у праву.) Душан Радовић је веома модеран песник. Живео је и умро 1984. да и наша радозналост понекад може бити опасна. у Београду.године у Нишу.

ловачке приче. 68 . Причам ти причу и Капетан Џон Пиплфокс (драма). Његове најпознатије књиге су Смешне речи.одредити као ослањање на дечију машту и на познате типове авантуристичких и бајковитих прича. Поштована децо. досада. Душан Радовић је преувеличава до смешних размера. помажући тако својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у својим стваралачким могућностима и охрабрују у прихватању будућих изазова живота. чежња за подвизима и одрастањем. Вукова азбука. Душана Радовића. Читајте. децо.. често скривена осећања. Радовић добро зна да дечију машту покрећу најразличитија. жеља за успехом и поштовањем. то јест на гусарске (пиратске) и тзв. као што су страх. самољубље.. Снажно подржавајући дечију фантазију засновану на овим и сличним осећањима.

пишћући за децу. он се интересује за положај деце у савременој градској породици. сасвим стоји на њиховој страни. његова главна тема. дечији доживљај њиховог најближег свакодневног окружења. а потом завршио и студије књижевности. (Када је реч о теми модерног града. слике и призоре са градских улица. тролејбусе. При томе . па је највише и писао о доживљајима и интересовањима градске деце. Цео живот Драган Лукић провео је у свом родном граду. за свакодневно понашање родитеља према деци. често ослањају на своје властито детињство – Драган Лукић се потпуно поистовећује са својим малим јунацима. нарочито. аутобусе. Дуго година је био уредник Програма за децу на Радио Београду. зоолошке вртове. прихватајући озбиљно њихова схватања. Лукић је имао само једног претходника у нашој књижевности за децу – старијег београдског песника Алексадра Вуча.) Драган Лукић је опевао и описао безброј појединости које привлаче пажњу деце у великом граду: возове. године у Београду. године. значи. овај песник гаји велико поверење у дечију личност и у дечије разумевање и осећање света. Стога је град. С друге стране. сагледан дечијим очима. где је похађао основну школу и гимназију. бензинске станице. аутомобиле. уопште. за њихов однос према родитељима и одраслима и. искрено делећи њихове радости и бриге и. И умро је у Београду 2006. градилишта и грађевинске машине. Он. 69 .за разлику од неких других песника који се.Дрaган Лукић (1928 – 2006) Драган Лукић је рођен 1928. При томе.

Мој тролејбус.Зато је Драган Лукић наш први модеран дечији песник. Како се коме чини. велики пријатељ деце и свих људи који се радују животу и стваралаштву.. Најпознатије су његове књиге Из једног џепа. одрасли.. Дечаци. 70 . Овде станују песме. девојчице.

Нижу гимназију похађао је у Сремским Карловцима. Вук је морао да усаврши и наше писмо (die Schrift) – ћирилицу. Сам је научио да чита и пише уз помоћ једног писменог рођака. Да би омогућио писање српским народним језиком. а даље је учио сам. Боки Которској и Црној Гори. написао је прву граматику српског народног језика и саставио први српски речник. него само прилагодио ћирилицу савременом народном језику. Али Вук је често путовао по Србији. Али у целој Србији било је свега неколико манастира који још нису били напуштени и опустели. Далмацији. у Бечу. Убрзо по доласку у овај град. којим су се служили и свештеници у црквеним обредима а који обичан народ није уопште разумевао. У својој двадесетседмој години Вук је дошао у Беч.1864) Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. Грци из околине Солуна. Дотле су српски писци писали застарелим језиком.Вук Стефановић Караџић (1787 . Ћирилицу су пре хиљаду и сто година створили словенски просветитељи браћа Ћирило и Методије. и њихови ученици Свети Наум и Свети Климент из Охрида у 71 . нити је тако говорио. Вук је у Бечу неуморно радио. Читање и писање могло се научити само у манастирима од монаха који су у њима живели. (Вук није измислио. у Србији је било веома мало писмених људи јер није било ни једне једине школе. И Вук је као дечак наставио да учи код монаха у оближњем манастиру Троноши. настанио се у Трећем бецирку (у садашњој Rasumovskygasse) и у овом граду остао је до краја свог живота. Више пута одлазио је у Немачку и у Русију. а умро је 1864.године у селу Тршићу. код Лознице у Србији. Када је Вук био дете.

Због свега споменутог Вук је рано постао високо признат и славан у целој тадашњој Европи. Данас ћирилицом пишу. Вук је нашу ћирилицу свео на тридесет слова јер у нашем савременом језику има тачно толико гласова. А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО. словеначким.Македонији. Он је за сваки глас одредио само по једно слово и тако поставио своје познато правило ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ. Ћирилични алфабет зове се азбука и има другачији редослед слова од латиничне абецеде. немачким и чешким писцима и научницима свога доба. Огроман значај Вука Стефановића Караџића за нашу културу јесте и у томе што је предано сакупљао српске народне песме. осим Срба. По томе је Вукова ћирилица најсавршеније писмо на свету. углавном у Бечу и у Лајпцигу. Руси. 72 . приче. Белоруси и Украјинци. Бугари. које је штампао у више књига. још Македонци. пословице и загонетке. Дружио се са најзначајнијим српским. хрватским.) Пре Вука српска ћирилица имала је око четрдесет слова и помоћних знакова.

Лалић. Васко Попа. Милан Ракић. Љубомир Симовић. Лазе Костића и Војислава Илића. Новије српско песништво почиње са песмама Бранка Радичевића. Упоредо се код нас развијају и усмене народне песме. неку антологију српског песништва. молитве. Десанка Максимовић. Милован Данојлић. Његовим коренима могу се сматрати неки песнички одломци из списа Светог Саве. Миодраг Павловић. у старије разреде гимназије или неке друге средње школе. похвале. Алекса Шантић. Али. вероватно ћеш пожелети да се упознаш и са српским песништвом за одрасле. антологија је. 73 . када за то дође време. обредне намене и посебног. Ђуре Јакшића. Српко песништво остало је врло дуго везано за црквену књижевност. избор најбољих песама од већег броја песника. из петнаестог столећа. Бранко Миљковић. на пример.Упутство за читање српких песника за одрасле читаоце Кад порастеш и кренеш. Милосав Тешић. У том кругу су монахиња Јефимија и Димитрије Кантакузин из четрнаестог века. Рајко Петров Ного. чија дела нису везана за црквене обреде иако су и она често религиозна. Стеван Тонтић и многи други. плачеви и слично. Бранислав Петровић. Српско песништво почиње у тринаестом веку. можда ће твоје симпатије најпре задобити наши модерни песници из прошлог и из овог века. и других наших песника деветнаестог века: Петра Петровића Његоша. Милош Црњански. Змаја. Иван В. религиозног садржаја. па су стога и његове најпознатије врсте сасвим посебне. А. као што можда већ знаш. крајем средњег века јављају се први песници. Оскар Давичо.Али. Споменимо их по временском редоследу: Јован Дучић. Матија Бећковић. Стеван Раичковић. које је касније сакупио и штампао Вук Стефановић Караџић. као и деспот Стефан Лазаревић. Владислав Петковић Дис. химне. Најбољи начин да се упознаш са њиховим песмама јесте да најпре прочиташ. То су службе.