PTICE SA TRI GRANE

Izbor
iz hrvatske, bošnjačke i srpske poezije za djecu
(Izabrao i priredio Marko Paovica)

1

Predgovor
Ovaj najuži izbor iz hrvatskog, srpskog i bošnjačkog p(j)esništva za d(j)ecu
nam(ij)enjen je učenicima i učenicama osnovnih i viših osnovnih škola, kao i
đacima nižih razreda gimnazije, za čitanje u slobodnom vremenu. Ima se u vidu
višekratno čitanje po vlastitom izboru, to jest čitanje istih p(j)esama više puta u
različitim vremenskim periodima, primjerice, jednom sedmično (tjedno) ili bar
jednom m(j)esečno. Pri tome svaki mladi čitalac / čitatelj / čitateljka ima
mogućnost da se usredsredi / koncentrira prvenstveno na p(j)esme i p(j)esnike
sopstvene jezičke / jezične varijante i svoje kulturne i književne tradicije, ali
istovremeno i na p(j)esničke sadržaje iz dv(ij)e ostale varijante. Od ovog pravila
izuzeto je čitanje srpskih p(j)esnika od strane onih čitalaca / čitatelja / čitateljki
koji ne poznaju ćirilično pismo, jer se sastavljač rukovodio principom da sve tri
grupe budu zastupljene u punoj kulturnoj c(j)elovitosti svoga p(j)esničkog izraza
/ izričaja. Bilo bi vrlo uputno da se i roditelji ili stariji članovi porodice / obitelji
uključe u ovaj zamišljeni domaći čas / sat poezije. Eventualna pomoć i
objašnjenja nastavnika maternjeg / materinskog jezika se naravno
podrazum(ij)evaju, jer je, bezmalo, svaki od zastupljenih autora i autorki /
autorica uključen sa po nekom p(j)esmom u zajednički program dopunske
nastave maternjeg / materinskog jezika.
Izborom više p(j)esama manjega broja ponajboljih p(j)esnika i p(j)esnikinja
imala su se u vidu nekolika funkcionalna cilja. Prvo, stvaranje jedinstva utiska /
dojma, um(j)esto mnoštva motiva, stilova i, često, ispraznih um(j)etničkikih
informacija. Drugo, hronološkom / kronološkom kompozicijom svakog d(ij)ela
nav(j)eštava se razvojna linija p(j)esništva za d(j)ecu u svakoj književnoj sredini
ponaosob. Najzad, išlo se za tim da se, u užim okvirima, prirodno mora dati
prednost kvalitetu i komunikativnosti samih p(j)esama nad brojnošću autora.
Ovo posljednje, posebno kada je r(ij)eč o mladim čitaocima / čitateljima /
čitateljkama koji ne odrastaju u vlastitoj jezičkoj / jezičnoj sredini i koji tek
treba da ovladavaju ne samo znanjem nego i os(j)ećanjem svoga maternjeg /
materinskog jezika.
U tome je, istovremeno, i opšti / opći razlog opred(j)eljivanja za poeziju, a ne za
priče. Dobro je poznato da d(j)eca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta radije
slušaju ili čitaju priče nego p(j)esme, ali je manje znano zašto je to tako. Naime,
pri slušanju ili čitanju priča d(j)ečiju pažnju najviše privlače napetost radnje,
uzbudljivost pojedinačnih prizora ili bajkovita fantastika pripov(ij)edne
c(j)eline, dok sam jezik ostaje u drugom planu. U p(j)esmi je, međutim, upravo
obrnuto. Tu je potpuno jezik na d(j)elu, sa stotinu svojih nepredvidljivih lica. A
sva ta lica otkrivaju se u okrilju p(j)esničkog ritma i slikovitosti p(j)esničkog
jezika. Smisaona i os(j)ećajna izražajnost svake dobre p(j)esme počiva na ta dva
jezička / jezična činioca. Zato, s postupnim emotivnim sazr(ij)evanjem, čitanjem
2

dobrih p(j)esama nesv(j)esno usvajamo i razvijamo svoje jezičko / jezično
os(j)ećanje, proširujući vlastito os(j)ećajno i umno iskustvo.
Najzad, u zajedničkoj je kulturnoj tradiciji sva tri naroda čije p(j)esništvo za
d(j)ecu zastupa ovaj izbor ne samo odanost dobroj p(j)esmi nego i iskreno
poštovanje svojih najznačajnijih p(j)esnika. A ono se očituje kako u poznavanju
njihovog d(j)ela tako i u poznavanju njihovog života. Toj svrsi, s jedne strane,
treba da posluže priložene napomene o p(j)esnicima i p(j)esnikinjama. S druge
strane, njihov smisao je u pokušaju privikavanja mladih čitalaca / čitatelja /
čitateljki na osnovni opisni način predstavljanja pojedinačnih p(j)esničkih
stvaralaca.
Uputstva o kasnijem čitanju jesu prilozi sa odloženom upotrebom, koji bi, nadati
se, mogli jednoga dana postati od praktične orijentacione važnosti najistrajnijim
korisnicima ove malene zbirke.

Priređivač

3

P rva grana ili najuži izbor iz hrvatskoga pjesništva za djecu 4 .

polje. svud pahulja bijelih let. Cijelog dana. bijela zvijezda. Bijela breza.Gustav Krklec Prvi snijeg Sve je bijelo. sve je bijelo: bijela rijeka. bijela brada djeda Mraza. bijeli cvijet. Sve je bijelo. sve je bijelo: grad i selo. Cijelog dana. 5 . veče cijelo svud se blista bijeli sjaj. gaj. bijela staza. veče cijelo tiho sipi prvi snijeg. bijeli brijeg.

Trenuci iz tebe jure U strogomredu. Tiho pjevaj il plači. ko mravi. I brzim «tika-taka» Snopove dana kosi. sjajni kotači. Kao tekuća traka Časove kuca i nosi.Gustav Krklec Sat (ulomak) Kucaj mi tika-taka. Sitni. 6 . Koliko reda i bure U tako sitnoj spravi. Perca su tvoja laka.

namah tražiti stane mahnito minule dane. I ja ih tako u lišću tražim i ištem pred žutim sveučilištem. Pado sam i ja tu. još neobrana I moja se svija grana. I tko je sretne.Gustav Krklec Jesenji motiv Jesen u Zagreb posve tiho došeta u papučama bez peta. Pa ipak zviždim đačku ariju lijepu s rukom u praznom džepu. a već su njeni puti zasuti lišćem što žuti. 7 . Tek okom trepneš. teška. Jer negdje u suncu. Ćilim se rujni pred njom podatno pruža satkan od uvelih ruža. da bješe milota. na ispitima života.

Grigor Vitez Kako živi Antuntun U desetom selu Živi Antuntun. Sasvim na svoj način Živi Antuntun. On mrak grabi loncem. A ribu da pjeva Naučiti kuša. Da mu miše lovi. Razlupano jaje On zašiva koncem. Kad se jako smrači. On sjeda u čun. On to uhom sluša. Guske sijenom hrani. 8 . On zatvara prase. Da l je jelo slano. Na livadu tjera Bicikl da pase. On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi. Snijegom soli ovce. Kad kroz žito ide. A nasadi kvočku Da muleže novce. U njega je malko Neobičan um.

može li se znati? . maslačku uz poljski put. .A kome ćeš sjati.Pravio sam trampu: dao ga za lampu. kad ne pušu.Djeci. obasjat ću dušu. 9 . a gdje ti je dukat žut? .Hej.Grigor Vitez Maslačak .

Grigor Vitez Ševina jutarnja pjesma Uvis! Uvis ću se dići! Do sunca ću da ga budim ići ići ići... Ponijet ću tamburicu tamburicu tamburicu Sipat ću zvonca dolje Zelenim žutim i modrim beskrajnim poljem. Onda ću opet do sunca ići ići ići... 10 ... Gdje mi je gnijezdo? Gdje su mi ptići? Morat ću sići sići sići ptiće obići.

11 . ide zima. Zima ide. Zima ide.Vesna Parun Ide zima Zima ide. Mali zekan Majku ima. ide zima. ide zima. Mali zekan krzno ima. Mali zekan šumu ima.

Vesna Parun Šibenska balada Dobra večer pismo moja. bilog dana. mogu na kraj svita ići O Šibenska pismo mila. kao vino plemenita. sve si bila i sve jesi Lanterna mi noćas budi. put mi kaži i donesi 12 . Nosila si rodnoj grudi ovo tilo željno lada Budila si moju dragu da donese ključe grada O Šibenska pismo tiha sve si rekla u dvi riči Napila si žedne usne. Prije zore. dobra večer uzorita.

Ja sam – reče aligator – doktorator. 13 . Zasjalo u aligatora sto sjajnih zubatora I tu je kraj pjesmatora. Čekao je da mu pečeni golubator I zreli kruškator Sam padne u zubator. . . kad je gnjavator Ležao na obali Nilatora Eto aligatora. Nije volio nikakav radator Ležao je na livadi izvaljen na travator Sunce mu je posudilo svoj radijator.Što mogu – govorio je gnjavator – kad imam tup glavator. jednog dana.Zvonimir Balog Gnjavator Bio jedan teški gnjavator Imao je glavator Bježao od kućatora I od školatora. pa ću malo zašiljiti tvoj glavator. Onda.

.Da mrežu ne plete gdje muhe ne lete! .Zvonimir Balog Pouka pauku Za neuka pauka potrebna je pouka! Prvo – da isprede konce koji vrijede! ..Da niti poveže i dođe do mreže! . I na koncu konca pauk mora znati kako će tom mrežom muhu da uhvati! 14 .

Napravio tamu. 15 .Luko Paljetak Ježić ubodežić Ježić Ubodežić Peo se na briježić Počeo je padat snježić Pa je ježić Bježić Bježić Pobjegao kući. Pada Pada Snježić. Legao u krevet vrući Pa spava li spava. Vidi mu se samo glava. Obuko pidžamu. Ležić Ležić Ježić.

krimića. i zbog toga je stalno šizila. slovo po slovo: Opasna bolest – MIŠITIS KRONIKA! Popijte stoga bocu tonika. i pun bar skupih. kao dama. glasno i jasno. al mučilo je ipak nešto. spavala je do vrlo kasno. i spremala je kineska jela i štapićima jela vješto.Luko Paljetak Mačka kod psihijatra Jedna je mačka živjela sama u svome stanu. a to je. u krugu. uhvatiti me morate 16 . Na receptu je pisalo ovo. stripova. spavaćicu je imala dugu i krevet mekani. taj psihijatar bijaše miš. i puno knjiga na sve strane. a ako želite pravi lijek. miš samo malo počeše tjeme kad je vidje nako blijedu i zatim reče: «Nije to niš. i pavila je ikebane. strani pića. draga moja bitno – vama miš jedan treba pod hitno!» I recept joj tada napisao. romana. Mačka je bila vrlo ljuta. Jednoga dana. Mačka je bila vrlo kruta. i ispriča mu svoje probleme. Ona mu reče sve po redu. za prvu pomoć ovog puta. i potpuno je bila bijela i po parketu meko klizila. a zatim polako kroz vrata zbrisao. da ne bi skrenula do psihijatra je pravo krenula. i tamo joj je bilo krasno. jer nije znala što bi htjela.

Iz te šume viri žbun. 17 . ko iz česme.Ivica Vanja Rorić Čarolija Iza leđa jednog druma izviruje jedna šuma. a iz žbuna ševin kljun. a iz kljuna. i dan i noć teku pjesme.

O PJES NI CI MA 18 .

uz to. često veoma duhovito. a umro je u Zagrebu 1977. na nov i na neočikivan način. Krklec je vrlo mlad postao poznat pjesnik. izričući ih uvijek originalno. 19 . u Hrvatskom zagorju. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu u blizini Varaždina. živio je u Beogradu. razumljivo i. Tako je pisao i za čitatelje najmlađeg i nešto starijeg uzrasta. Najpoznatije su knjige za mlade Gustava Krkleca Vol za volanom. između dva svjetska rata.Gustav Krklec (1899 – 1977) Gustav Krklec je rođen 1899. Gustav Krklec je bio iznimno omiljen i od svojih čitatelja i od svojih kolega u književnim krugovima diljem njihove bivše zajedničke domovine. Dvadeset godina. Majmun i naočale i Telegrafske basne. Studirao je književnost na Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. Tijekom cijeloga stvaralačkog vijeka on je svoju pjesničku pozornost najviše vezivao za mnogobrojne životne proturječnosti. godine u Udbinji kraj Karlovca. Krklec je pisao pristupačno.

gdje je proživio drugu polovicu života.Grigor Vitez (1911-1966) Grigor Vitez je rođen 1911. godine u jednoj srpskoj obitelji u selu Kosovcu kraj Okučana. U Zagrebu je i umro 1966. Vitez je pisao hrvatskim jezičnim izričajem. i u Bosni i Hercegovini. 20 . da njeguje sličnosti i istovijetnosti hrvatske i srpske jezične slike. nastojeći. Bio je učitelj. u Slavoniji. Grigor Vitez je nedvojbeno naš najmaštovitiji dječiji pjesnik svih vremena. Iza brda plava i Kad bi drveće hodalo. jednako omiljen i čitan i u Hrvatskoj. i u Srbiji. neovisno od toga. Najpoznatije su knjige Grigora Viteza Sto vukova. dok je još bio u punom zamahu svojega čarobnog pjesmotvorstva. Djetinjstvo je proveo u svojem pitomom zavičaju. a kasnije je postao urednik u jednom nakladnom zavodu u Zagrebu. Njegovo ime nosi najglasovitija književna nagrada u Hrvatskoj za pjesništvo namijenjeno djeci. godine. No. osobito izborom riječi.

Napisala je preko šezdeset pjesničkih kniga. Najpoznatije su knjige za djecu Vesne Parun Mačak Džingis-kan i Miki Trasi. godine na otoku Zlarinu kraj Šibenika. o životinjskom svijetu. Tako. boravi u Stubičkim Toplicama. U svojim pjesmama za djecu ona najviše govori o čarolijama djetinjstva.Djetinjstvo je provela u rodnom mjestu i. primjerice. na šaljiv ili maštovit način. u svome spjevu Tri morske pustolovke ova pjesnikinja stvara niz fantastičnih epizoda o čovjekolikim životinjama i o njihovim pustolovinama. Oko šezdeset godina Parunova je živjela u Zagrebu.Vesna Parun Vesna Parun je rođena 1922. zbog boljih zdravstvenih uvjeta. Moj prijatelj šišmiš i slikovnica Patka Zlatka. Vesna Parun je najveća hrvatska pjesnikinja svih vremena. često putujući na pjesničke susrete po svim krajevima nekadašnje Jugoslavije i po inozemstvu. Poslijednjih nekoliko godina. u Splitu. te. Miki Trasi i primadona. od kojih desetak za mlade i najmlađe čitatelje. Morska kočijica. 21 . Tri morske pustolovke. djelomice.

Pored pjesništva. Najpoznatije su knjige za djecu Zvonimira Baloga Pusa od Krampusa. Balogovo književno djelo posjeduje zamijetne odgojne značajke. pjesme sa religioznom tematikom. koji redovito prožimaju njegove pjesme. Balog izvanredno uspijeva da iziđe u susret ne samo svakidašnjoj dječijoj znatiželji nego i dječijoj potrebi za šalom i humorom. Balog se bavi i likovnom umjetnošću.Zvonimir Balog Zvonimir Balog je rođen 1932. Male priče o velikim slovima. šaljive pjesme. humoristički roman o vlastitom pjesnikovu životu. Sto najzanimanja i Bosonogi general. U Zagrebu je završio Školu primijenjenih umjetnosti. Unatoč tomu. Zvonimir Balog piše pjesme. godine u Svetom Petru Čvrstecu kraj Križevaca. Živi također u Zagrebu. priče i romane za mladež različnoga uzrasta. Nevidljiva Iva. osobito crte miroljubivosti. pa stoga ovaj pisac navještava cjelovit dječiji doživljaj života i svijeta. priče i romane. čovjekoljublja i religioznosti. Njegove su književne teme vrlo širokog opsega.On je jednovremeno i najistrajniji i najodaniji pisac mladih čitateljskih naraštaja u suvremenoj hrvatskoj književnosti. 22 .

Najpoznatije su knjige za mlade Luke Paljetka Miševi i mačke naopačke i Djevojčica u zemlji poezije. primjerice. gdje provodi svoje djetinjstvo i mlađe godine svog života. Pjevajući nadahnuto i duhovito. Doktorat nauka o književnosti stekao je na Zagrebačkom sveučilištu. Paljetak ispoljava stanovite humorističke i kritičke crte.Luko Paljetak Luko Paljetak je rođen 1943. spram zamijetnih negativnih značajki odgojnog sustava. Luko Paljetak piše pjesme za odrasle i za mlade čitatelje. Paljetak je u svome rodnom gradu završio Učiteljsku. na razini prenesenih značenja. osobito dalmatinskih pjevača i skladatelja. te songve za glazbene kompozicije nekih hrvatskih. Paljetak je član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Svoje krugove pjesama za djecu on često preoblikuje i u osvjedočeno uspjele kazališne igrokaze. Pored pučke škole. Ovaj pjesnik danas živi u Zagrebu i u Dubrovniku. svakidašnjeg postupanja i uopće životnog stila suvremene mladeži. a studij hrvatskog i engleskog jezika i književnosti okončao na Filozofskom fakultetu u Zadru. godine u Dubrovniku. 23 . te Višu pedagošku školu. o životinjskom svijetu.

u Bosni. Završio je Učiteljsku školu u Derventi. On piše za najmlađe čitatelje. godine u mjestu Foči kraj Doboja. osobito. Podrijetlom bosanski Hrvat. u osebujne predjele dječije mašte i nepomućene ćistote dječijih želja i predstava. 24 . Rorić se u pisanju drži jezičnih i pravopisnih pravila bosanskog ijekavskog izričaja i djeluje uglavnom u suvremenim bosanskim književnim krugovima sva tri tamošnja naroda. Bio je urednik dječijeg časopisa Vesela sveska u Sarajevu. gdje i danas živi i radi kao vlasnik jedne nakladne kuće i pisac za djecu. Doživljaji Šiša Miša i Duga u travi. te o položaju djeteta u porodici i u društvu. Od rane mladosti Rorić piše pjesme za djecu. proničući s lakoćom u raznorodna dječija životna iskustva.Ivica Vanja Rorić Ivica Vanja Rorić je rođen 1951. njihove naivne dojmove o svijetu i. a studij jugoslavenskih književnosti okončao na Filološkom Fakultetu u Beogradu. Najpoznatije su knjige Ivice Vanje Rorića Dječak grli svijet. uglavnom o čudesnom svijetu prirode.

pod nazivom Gajevog Pokreta započeto je faktički široko kulturno okupljanje Hrvata iz raznih krajeva. književnik. Prvo. i to na dvije ključne razine. koje su bile redovito glasilo kulturnih. također. Dotle su su se neki isti glasovi pisali različitim slovima ili grupama slova. po uzoru na češki i poljski jezik i uz potporu čehoslovačkih jezečnih znanstvenika Jana Kollara i Pavela Šafarika. godine u Krapini. Dugo godina bio je zastupnik u Mađarsko-Hrvatskom Saboru u Budimu. koje je okupljao oko svog časpisa Danice ilirske. Još su tri naraštaja hrvatskih jezičnih znanstvenika radila na ovom Gajevom putu dok nije stvorena suvremena hrvatska abeceda i današnji pravopis hrvatskoga jezika. Naime.Ljudevit Gaj (1809 – 1872) Ljudevit Gaj je bio znameniti hrvatski jezikoslovac. kojega je temeljni cilj bio povezivanje i učvršćivanje uzajamnih kulturnih i političkih veza svih južnoslavenskih naroda. Na drugoj jezičnoj razini Gaj je dotašnjem kajkavskom i čakavskom narodnom govoru 25 . Gaj je imao puno vrijednih suradnika. Dva su najkrupnija Gajeva doprinosa suvremenoj hrvatskoj kulturnoj i općoj povijesti provedena tridesetih godina devetnaestog stoljeća. u tadašnjim znanstvenim krugovima vjerovalo se da naši narodi vode podrijetlo od starog naroda Ilira. Ipak. političkih i književnih djelatnika njegova nacionalnoga programa. u Budimu.ranje i vođenje Ilirskog pokreta. Prvi je organizi. političar i preporoditelj nacionalne svijesti u Hrvata. Drugi Gajev temeljni doprinos izveden je na polju hrvatskoga jezika. ubrzo preimenovane u naziv Danica hrvatska. slavonska i dalmatinska. godine 1836. izvršio reformu latiničnog pisma u Hrvata. u Zagrebu. Gaj je. tiskana 1830. To zapravo znači da se od tada svi Hrvati počinju osjećati pripadnicima jednog naroda. I premda je zabluda o takovom podrijetlu južnoslavenskih naroda ubrzo otpala. Studij filozofije i jezika započeo je u Beču a dovršio u Gracu. te izvršen snažan preporod hrvatske nacionalne i kulturne svijesti. središte Gajeva kulturnoga i nacionalnog djelovanja bio je Zagreb. pa je i Gajev Pokret po tome dobio svoje ime. Gaj je. Gaj je rođen 1809. a umro je 1872. Kao osnov Gajevog jezičnoga preporoda poslužila je njegova knjižica Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja. pokrenuo i tiskao u Zagrebu svoje Novine Horvatzke.

dodao i štokavski govor, kojim su dotle govorili samo Srbi. Bio je
zbog toga kritiziran, ali je upravo taj govor postao temeljem
suvremenog hrvatskoga kniževnog jezika, a to je i danas ostao unatoč
stanovitim razlikama prema srpskom, poglavito u pogledu rječnika, to
jest novog oblikovanja riječi sa istom glasovnom osnovicom. Stoga se
tek sa današnjeg stajališta može prosuditi koliko je Ljudevit Gaj bio
vidovit jezični znanstvenik, neovisno od toga da li bi se složio, ili ne
bi, sa današnjim udaljavanjem hrvatskog od srpskog jezika. Naravno,
jezik se razvija, ali nije unaprijed dato u kojim sve smjerovima može
krenuti taj razvitak. Nije dobro kad je on uvjetovan izvanjezičnim
pobudama. Sve ostalo je prirodno.

26

Naputak o hrvatskim pjesnicima za odrasle
čitatelje
Kad porasteš i kreneš, primjerice, u starije razrede
gimnazije ili neke druge srednje škole, možda ćeš se
zainteresirati i za hrvatske pjesnike koji su nekoć pisali i one
koji i u sadašnjici pišu pjesme za odrasle čitatelje. Tada ćeš
saznati da pjesništvo na hrvatskom jeziku traje već dulje od
pet stoljeća.
U davnini petnaestog i šesnaestog stoljeća susrest ćeš se sa
prvim znamenitim hrvatskim pjesnicima Markom Marulićem
iz Splita i Petrom Hektorovićem sa otoka Hvara, a vjerojatno
i sa Dubrovčanima Šiškom Menčetićem i Džorom Držićem,
kao i sa njihovim sugrađaninom iz sedamnaestog vijeka
velikim pjesnikom IvanomGundulićem.
Najglasovitiji hrvatski pjesnici devetnaestog stoljeća bili su
Ivan Mažuranić, Petar Preradović i Silvije Strahimir
Kranjčević.
No, tvoje čitateljske simpatije, osobito zbog bliskih tema i
razumljivijeg jezika, osvojit će nedvojbeno naši moderni i
suvremeni pjesnici, koji su pisali tijekom prošlog vijeka i oni
koji i danas žive i stvaraju. Navedimo ih po vremenskom
slijedu: Antun Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, Tin Ujević,
Vladimir Nazor, Antun Branko Šimić, Miroslav Krleža,
Ivan Goran Kovačić, Dobriša Cesarić, Dragutin
Tadijanović, Gustav Krklec, Vesna Parun, Slavko Mihalić,
Daniel Dragojević, Goran Babić, Krešimir Šego, Ivan
Lovrenović...
Najbolji način da se informiraš o navedenim i drugim
pjesnicima jeste sigurno čitanje neke antologije hrvatskoga
pjesništva. Antologije su, što vjerojatno znaš, izbori najboljih
pjesama od većeg broja pjesnika.

27

Druga grana
ili
najuži izbor iz bošnjačkog pjesništva za djecu

28

tiša nego voda plava uspavaj mi malog mrava! On je danas. tračkom sunca pozlaćena. nek umorna zaspi pčela! Ona je sred cvjetne paše sakupljala med u čaše. od srninog mekša hoda. kotrljao zrnce žita. opšivena žutom svilom. 29 .Nasiha Kapidžić-Hadžić Uspavanka Tiha pjesmo išarana paunovim sjajnim krilom. paučinom izatkana. Mala pjesmo ispunjena slavujevim toplim dahom. pjesmo vita. Laka pjesmo uhvaćena na pramenu plavog svoda. na usnama zatvorena. kao dašak vjetra laka uspavaj mi mog dječaka! On je danas kao lane pretrčao tri poljane. obasuta cvjetnim prahom zažubori poput vrela.

Ona je kut gdje pauk ljut upreda nit u srebrn štit. izvor svježine i rosi stan mirisan. oblak bjeline. 30 . vjetru lepeza od finpg veza.Nasiha Kapidžić-Hadžić Cvjetna grana Cvjetna grana pčelama hrana i klackalica za bezbroj ptica. Ona je još u vrtu broš.

Tužno krila spustiše leptirica jata. bijela rada cvjetala u visokoj travi. nečujno posjekoše ljepoticu radu. ukrasom na glavi. a sunce se zaplaka suzama od zlata.Nasiha Kapidžić-Hadžić Tuga na livadi Sa najljepšim vjenčićem. 31 . Kad su ljudi kosili travu vitku mladu.

Ismet Bekrić Otac s kišobranom Kada popodne. ručke drvene. iznenada. kiša zalije ulice grada mnoga se kola pred školu sjate. A moji prsti odmah se uvuku u dobru. svaka nam riječ topla. da djecu što prije kući vrate. koji se smije. udobnim sjedištima. 32 . U kolima su i ruke zauzete ne mogu djeci da polete. duga. I moj otac dođe po mene sa kišobranom. I tako idemo kao dva druga. Ne zavidim djeci u kolima na mekim. i tu osjete da ih grije ljubav mog oca. jer u onom gradskom metežu s ocem tek poneku riječ svežu. veliku očevu ruku.

nezgode. Pozdraviš lijepo: .Dobro veče! 33 . Jezičak vage na tren se smiri. svaki na svoj usjajen tas. niti je dan niti je noć a u nama se jave nemiri.Enisa Osmančević-Ćurić Nesporazum (ili kako se pozdravljaju optimista i pesimista) Ima trenutak u svakom danu kad sunce i mjesec na vagu stanu. U tim časima često se zgode male luckaste šale.Dobar dan. i čuješ kako začuđen reče taj pozdravljeni: .

šuštavo mjesečevo jedro. kad se propne na prste (kao moja baka). Da može. Da jutrom.Enisa Osmančević-Ćurić Drveće raste do neba Zašto drveće raste do neba? Zato što treba. prije prvog sunčevog zraka. vidjeti šta radi sunce iza oblaka. 34 . sa neba pomete zadnje mrvice mraka. zeleno. Da bude noću kad je vedro.

ili vjetar Brzotrk? Ili laki Vrtirep.Enisa Osmančević-Ćurić Svađa Vjetar Tres i vjetar Tras svađaju se na sav glas. On stigne do ljeta u kočiji cvjeta. 35 . Da l je brži Mrsibrk. ili silni Snjegožder? Najbrži je Razvipup.

I kada ogole grane cvrkut ih zazeleni. on biva olujom gonjen. Ptice su šumi krila. a šuma pticama korijen. Treba na zemlju stati. List ne leti od sebe. Uspravno iz nje rasti.Enes Kišević Korijen s krilima Dugo sam letio u prazno. Drvo je most što diše izmeđ mrtvih i živih. Ja ništa rekao nisam: to jesen šumi u meni. Pod zemljom i u zraku u isti mah drveće živi. 36 . Uspravno umirati.

Poslovica je među riječima kao mjesec među zvijezdama.BOŠNJAČKE NARODNE POSLOVICE (Skupio ih i objavio Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak) U svakom žitu bude crnadi. Razvrlji pa pričvrlji. al ne znade ko julare skida. Sve beg znade ko mu konje krade. 37 . ( Zavadi pa vladaj. ) Slađe je svoje zelje nego tuđa halva.

O PJES NI CI MA 38 .

svraka i proljeće. Maskenbal u šumi i Pjetlić. One snažno djeluju na istančavanje dječjih osjećanja i izoštravanje dječjih zapažanja. Glas djetinjstva. gdje je provela i naj-veći dio svog života. posebice raskošni svijet prirode. 39 .Nasiha Kapidžić-Hadžić (1931 – 1995) Nasiha Kapidžić-Hadžić rodjena je 1931. Tu je učila osnovnu i srednju školu. godine u Banjaluci. Nasiha Kapidžić-Hadžić je istovremeno prva uspješna i do danas najznačajnija pjesnikinja za djecu bošnjačkog naroda. godine u ovom gradu. Najznačajnije knjige Nasihe Kapidžić-Hadžić jesu Vezeni most. Umrla je 1995. Radila je najprije kao gimnazijski profesor a zatim kao urednik u jednoj izdavačkoj kući u Sarajevu. Njene pjesme za djecu predstavljaju jedan od najnježnijih i najosjetljivijih pjesničkih glasova na cijelom području našeg zajedničkog jezika. Zastupljena je u svim čitankama za osnovne škole. a studije književnosti i jezika završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Srbiji i u Hrvatskoj. podstičući male čitaoce da bogatije doživljavaju svijet oko sebe.

poznat najmlađim čitaocima i izvan svoje domovine. 40 . Bekrić je vrlo značajan pjesnik za djecu. ne zaobilazeći nikad Banjaluku. od kojih su najpoznatije Jesen u gradu. u Sloveniji.Ismet Bekrić Ismet Bekrić je rođen u Banjaluci 1943. koje je bilo ispunjeno radošću. gdje je radio kao novinar i urednik u jednom književnom časpoisu. ali vrlo često gostuje na književnim skupovima širom Bosne. Najčešće pjeva o dječjim porodičnim osjećanjima. ali i o svome djetinjstvu. U rodnom gradu je učio osnovnu i srednju školu. toplinom i nježnošću. Već duži niz godina Ismet Bekrić živi u Ilirskoj Bistrici. a zatim je studirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Napisao je puno pjesničkih knjiga. ljubavlju. Poslije studija vratio se u Banjaluku. godine. Otac s kišobranom i Klupa kraj prozora.

Klempav oblak i Svjetlac u koprivama. ali svakog ljeta dolazi u Bosnu i nastupa na pjesničkim susretima za djecu i omladinu. Najpoznatije knjige Enise Osmančević – Ćurić su Pramičok. Već duže vremena živi u Kanadi. obraća neiscrpnoj dječjoj radoznalosti. ova pjesnikinja se rado i radosno igra riječima. Tu je i radila kao nastavnica maternjeg jezika. godine u Banjaluci. Kao što djeca vole da se igraju sa igračkama. Ona najčeće pjeva o prirodi. U rodnom gradu završila je osnovnu. isto tako. ili se. razigrane i fantastički slikovite. Pjesme Enise Osmančević – Ćurić su vrlo vedre. srednju i Višu pedagošku školu. 41 .Enisa Osmančević – Ćurić Enisa Osmančević – Ćurić rođena je 1945. do najsitnijih pojedinosti.

pahulje pa hulje i Sunce. u Bosanskoj Krupi. Najpoznatije knjige Enesa Kiševića su Korijen s krilima. pored osebujne fantazije. Kišević je. Pahulje. zastupljen u školskim čitankama kako za nešto mlađe tako i za starije učenike. zatim. gdje živi i radi kao glumac i pjesnik za djecu i omladinu. Stoga je Kišević vrlo omiljen pjesnik. sjetne osjećajnosti. Djeca su druga polovica duge. Njegove pjesme se odlikuju visoko uspjelim spojem žive fantazije i blage. Rado ga čitaju ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Hrvatskoj. 42 . vjerovatno i zato što se u njegovim pjesmama. vjetar i ti. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Ključu. završio studije glume na Akademiji za kazališnu i filmsku umjetnost u Zagrebu.Enes Kišević Enes Kišević je rođen 1947. ispoljava i izvjesna ravnoteža između suvremenog hrvatskog i bošnjačkog jezičkog izraza. Enes Kišević je jedan od najboljih modernih pjesnika za mlade bošnjačkog roda.

Tako se još bolje upoznao sa islamskim načinom života i ponašanja tamošnjih naroda. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je prevodio narodne priče i izreke sa arapskog. turskog i perzijskog. izreke i poslovice muslimanskog naroda iz Bosne i Hercegovine i objavio ih u svojoj knjizi Narodno blago. Naučio je i važnije istočne jezike: arapski. Osnovnu školu učio je u Ljubuškom a potom je završio medresu u Mostaru. godine. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak bavio se i politikom. koje je štampao u svojoj drugoj knjizi Istočno blago. Pored književnog rada. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak osnovao je i uređivao časopis «Bošnjak».Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (1839 – 1902) Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je rođen 1839. mudrosti. 43 . gdje je i umro 1902. U dva maha biran je za gradonačelnika Sarajeva. priče. koji je izlazio u Sarajevu. Putovao je po značajnijim gradovima i zemljama na Bliskom Istoku. istovijetnim sa kulturnom tradicijom njegovih muslimanskih sunarodnika u Bosni. Isto tako. godine u Vitini kod Ljubuškog u Zapadnoj Hecegovini. On je sakupljao narodne pjesme.Veći dio svog života proveo je u Sarajevu. sa njihovom životnom mudrošću i vjerskim običajima. Hercegovini i okolnim krajevima. turski i perzijski.

u prošlosti najviše njegovane usmene pjesme. da pročitaš neku antologiju bošnjačke poezije. nasuprot tome. iz devetnaestog stoljeća. Međusobno se puno razlikuju.Napomena o bošnjačkim pjesnicima za odrasle čitaoce Kad porasteš i kreneš. kad za to dođe vrijeme. Mula Mustafa Bašeškija i Abdulvehab Ilhami Žepčak. osobito prvi od ostale dvojice. kao i u Srba. Meho Baraković. Antologija je. te Umihan Čuvidina. na alhamijadu su najviše pisane ilahije – pobožne pjesme. Najpoznatija vrsta tih narodnih pjesama među Bošnjacima bile su tzv. kao što vjerovatno već znaš. dobro su poznnati bošnjački pjesnici koji su od sedamnaestog do pred kraj devetnaestog vijeka pisali pjesme na svom jeziku služeći se arapskim pismom. Na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vijek najznačajniji su bošnjački pjesnici Musa Ćazim Ćatić. iz sedamnaestog vijeka. Izet Sarajlić. alhamijado bošnjačkoj književnosti. Što se tiče pjesništva. Enes Kišević. Ibrahim Kajan. Najbolji način da se šire upoznaš sa pjesništvom svog naroda jeste. Sinan Gudžević i Abdulah Sidran. na primjer. u starije razrede gimnazije ili neke druge srednje škole. Omer Humo i Arif Sarajlija. kao i sa onima koji takve pjesme pišu u ovom našem vremenu. Osman Đikić i Avdo Karabegović. Najznačajniji moderni bošnjački pjesnici prošlog i ovog vijeka svakako su Skender Kulenović. kaside – poučne pjesme i gazele – ljubavne pjesme. nastajala su tokom razdoblja turske vladavine u Bosni i pripadaju tzv. to jest vrlo osjećajne ljubavne pjesme. Softa Fejzo. Ali. iz osamnaestog. kako u pogledu pjesništva tako i u pitanju nacionalne svijesti. Ne zna se sasvim tačno kada je otpočelo pisanje pjesama na čisto narodnom jeziku bilo kojim od dva domaća pisma kojima su se Bošnjaci služili u prošlosti. možda ćeš poželiti da se upoznaš i sa bošnjačkim pjesnicima koji su u prošlosti pisali za odrasle. izbor najboljih pjesama od većeg broja pjesnika. sevdalinke. Najpoznatiji su alhamijado pjesnici Hasan Kaimi i Hadži Jusuf. Mak Dizdar. koje su pjevane uz različite instrumente. 44 . u stihu i u prozi. sigurno. U Bošnjaka su. Njihova djela.

Трећа грана или најужи избор из српског песништва за децу 45 .

дижем прах Зар вас. дижем прах Зар вас.Joван Јовановић Змај Ветар Ја сам ветар. сад сам ветрић. Затворите прозор. сад вам цичим као гуја. сад олуја. децо. момче холо – играм коло наоколо. сад сам вихор. није страх? Сад сам дете као ви – па ћарлијам којегди. врата. није страх? 46 . да вас ветар не замлата. Ја сам ветар. децо.

Гашо. Он је хтео тикач бити. Све натрашке оде! Гашо. И лончар је хтео бити. тужан Гашо.Јован Јовановић Змај Гаша (одломак) Гашо. Гашо. Ал га игла боде. Што год Гашан поче радит. После хтеде ковач бити. лени Гашо. Шта ће с тобом бити? Гаша хтеде столар бити. Гвожђе му је тврдо. Кидају се конци. Затим хтеде кројач бити. Ал му смрде лонци. Шта ће с тобом бити? 47 . Тежак му је сврдо.

Али неко поручи Мишу брзојавом: . С породицом целом. У паради највећој. Јер за часак тили Весели су сватови Сви у рупи били.Јован Јовановић Змај Мачак иде мишу у сватове Женио се млади миш У селу Шалали. 48 . Па појури сватовски По том путу белом.Чекајте И госта незвана! – У санице упрего Четири зекана. Не шалте се главом! – Мачак стиже прекасно. Мачак реко: . сватови.Сакријте се. Водили су девојку Мачка нису звали.

Десанка Максимовић Сликарка зима Насликаћу борове сребром оковане. и сребрне дворове. јер ће слика одмах с прозора побећи. Слетеће на борове птице светлих крила. 49 . и сребрне гране. Не сме само мама наложити пећи. ући ће у дворове сребрнаста вила.

дивно чудо како маче крпи хлаче. маче што ми крпи старе хлаче. како мече кестен пече! 50 . прасе. дивно чудо како мече кестен пече! Имам једно маче. Право чудо. мече. Право чудо. дивно чудо како прасе чизме красе. Право чудо. како маче крпи хлаче. како мече кестен пече! Имам једно прасе. Сву ми зиму кестен пече.Григор Витез Дивно чудо Имам једно мече. Црвене га чизме красе.

луче. дивно чудо како шени пашче Џени. како мече кестен пече! Имам једно луче. Право чудо. како прасе чизме красе. дивно чудо! 51 . како маче крпи хлаче. Право чудо. Чим прст дигнем оно шени.Имам једно пашче Џени. како шени пашче Џени. За косу ме стално вуче. како прасе чизме красе. дивно чудо како луче косу вуче. како маче крпи хлаче. како мече кестен пече! Право.

пита га стрина крава. Господин Матко Ној. «Навали. виче. продаје старога вука. «Имам крушака џак!» Из шатре зове лија. куме?». уђите. космат и јак. Плећат. народе!». госпа . козица добра Белка. На клупи седи медо. Увис палицу диже: «Свршен је вашар.Коко!» Долази најзад стражар. испод каменог лука. Магарац Њако Њакић Купцима нуди лава. «Пошто га продајеш. Има лукаво око: «Одлично чистим перје. сви ће у истом правцу.Бранко Ћопић Вашар у Стрмоглавцу Жури се младо. вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. На самој капији града. старо. Стој!» 52 .

боли га читав – други и трећи. јесте. из зоопарка. Кажите само: који је спрат?» «На коме спрату? Тешко је рећи. боли га грло!» «Имате госта? Да није странац?» «Право сте рекли. имамо госта. А то је . за један сат. Жирафу једну боли нам врат.Бранко Ћопић Болесник на три спрата Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: «Докторе драги. зовемо.други и трећи спрат.» 53 .» Чудом се чуди наш доктор Јан: «Какав болесник? Је л троспратан?!» «Докторе. хитно је врло. Јест Африканац!» «Доћи ћу брзо. знате. то није варка.

јединог на свету! Овај зец зна да свира. Плавог зеца. овај зец шити. Овај зец плести уме.Душан Радовић Плави зец Три сам земље прелазио и три горе прегазио. овај зец жети уме. чудног зеца. овај зец кућу мете. овај зец зна да плете. и три мора препловио – док га нисам уловио. пити и француски говорити 54 . овај зец ручак кува.

Пусти ме. да вам кроји.. стаде зечић да шапуће: . да вам кува. да вас чува. да вам плете. чудни зец. Ал кад бисмо испред куће. да вам пева. Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући. да вам мете. храбри ловче. ловче. да вам шије.све разуме! Плави зец. слике шара и француски разговара. једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије. једини на свету! . Плави зец. да вам броји. чудни зец. 55 .

ој несрећо.да очешљам косу. јединог на свету! Пустих зеца из торбака. чудни зец. да умијем лице. Већ побеже. ал се зец не очешља. да исправим стас. Нек виде деца плавог зеца. нит исправи стас. да удесим глас. једини на свету! 56 . да исечем нокте. ој невољо! Плави зец. ал се зец не уми. нит дотера глас. нит исече нокте. на крај света.

. то ни она није знала . појурила мачка миша чак. јер је био мрак. 57 . чак. чак. кад је био мрак. а да л га је прогутала. Појурила мачка миша чак. чак.. чак. ил га није прогутала.Душан Радовић Кад је био мрак Кад је био мрак.јер је био мрак.

Душан Радовић Страшан лав Био једном један лав.. страшно! Зуби оштри. нарогушен и љут сав! Страшно. није гумом избрисао. Не питајте шта је јео. страшно. Тај је јео шта је хтео . страшно 58 . гледао је на три ока. страшно! Ишао је на три ноге. Какав лав? Страшан лав.. он за милост није знао! Страшно. Страшно. поглед зао. слушао је на три ува...трамвај цео и облака један део! Страшно. страшно! Док га Брана једног дана. Страшно.

горе уши. не пркоси. сад ћеш кући. Фифи. ти знаш ко си. језик ниже. 59 . Фифи. не скакући. Фифи. Фифи. Фифи. гледај право. лепо гази. Фифи. Фифи. са ноктима лила. Фифи.Драган Лукић Фифи Једна жена стара Са псом разговара: Фифи. ходи ближе. машну пази. то не њуши. Фифи. Фифи. Тако Фифи живи на узици од свиле. дрво. Фифи. с машницом од тила. ниси слеп. Фифи. дигни реп. Фифи. пази.

јер сви би у њега хтели. 60 . пролази градом већ стоти пут. Љут је. а црни су му табани врели.Драган Лукић Тролејбус Тролејбус брзи црвен и љут. а још је дуго до увече. па када јури табан га пече.

О ПЕС НИ ЦИ МА 61 .

Змај је највише писао о доживљајима и размишљањима. Змај је. Написао је безброј дечијих песама. У своје време Змај је био наш најпознатији песник. и остао. а умро 1904. У Змајевим песмама има и корисних поука.Јован Јовановић Змај (1833 – 1904) Joван Јовановић Змај рођен је 1833. Писао је песме за децу и за одрасле. Многе Змајеве песме воле. Јован Јовановић Змај је први наш песник који је почео да пише за децу. радо их читају и памте и наша данашња деца. године у Новом Саду. у Сремској Каменици код Новог Сада.Често је писао и о животном окружењу сеоске и градске деце. о понашању и особинама. као и оних за одрасле. од миља. о страховима и радостима дечака и девојчица. песник је његов назив почео да пише уз своје име. у Новом Саду и у Београду. звали Чика Јова Змај. 62 . Надимак «Змај» добио је по дечијем часопису који је он основао. Живео је и радио у Бечу. обожаван од стране својих младих читалаца. иначе. И сам песник био је. Како је овај часопис постао јако омиљен. ведар и шаљив тон. о природним појавама и о животињама. био лекар. уређивао и у њему штампао своје песме. који су га. али у њима углавном преовлађује духовит. о породици.

Чудо у пољу. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије књижевности у Београду. Њене песме и приче за децу написане су топло и искрено.. Десанка Максимовић је најбоља и најпознатија наша песникиња двадесетог века. са Десанком Максимовић могу се упоређивати само Јован Јовановић Змај и њен савременик Бранко Ћопић. У њене омиљене књиге за најмлађе читаоце свакако спадају Златни лептир. Ако је веровати мојој баки. где је њен отац биo учитељ. Њена љубав према деци и њено саосећање са обичним људима били су заиста огромни. Умрла је 1993.Десанка Максимовић (1898 – 1993) Десанка Максимовић је рођена 1898. У својим песмама за децу Десанка је најчешће окренута тајнама и лепотама природе. 63 . веома сликовито и осећајно. Из њих извире префињена нежност. код Ваљева. најпре. Патуљкова тајна. Ветрова успаванка. Готово цео свој дуги живот проживела је у том нашем највећем граду радећи. У том погледу. дубока осећајност дечијег доживљаја света и огромно изражајно благо српског језика. Писма из шуме.. године у селу Рабровици. Наша велика песникиња написала је десетине и десетине књига. године у Београду. како за одрасле тако и за децу. као гимназијски професор српског језика а потом као професионални писац.

код Окучана у Славонији ( Хрватска ). године у селу Косовцу. Био је учитељ. Иза брда плава и Кад би дрвеће ходало. Григор Витез је свакако наш најмаштовитији песник за децу свих времена. Ту је и умро 1966. једнако читан и омиљен у Србији и Босни као и у Хрватској. а касније је постао уредник у једној издавачкој кући у Загребу. Његове најпознатије књиге су: Сто вукова. живео и умро.Григор Витез (1911 – 1966) Григор Витез је рођен 1911. док је још био у пуном замаху свога чаробног песмотворства. Детињство је провео у своме питомом завичају. где се родио. 64 .

године у селу Хашанима код Бихаћа. Писао је пуно. причама и романима нераздвојно другују туга и радост. сета и ведрина.Бранко Ћопић (1915 – 1984) Бранко Ћопић је рођен 1915. и то романе. Ћопић је пуно писао о животињама и о природи. Ћопић је писац који је у стању да вас у исти мах јако узбуди. описујући њихове доживљаје и судбине. Ћопић је створио мноштво занимљивих и необичних књижевних јунака. где је завршио и основну школу. о чудним поступцима одраслих из свога дечијег окружења. често путујући по целој земљи и по страним државама. Бранко Ћопић је годинама био најчитанији писац у целој нашој тадашнјој земљи. а умро 1984. у Босанској Крајини. приче и песме. У његовим песмама. посматрајући свет крупним очима радозналог дечака. Нижу гимназију похађао је у оближњој Босанској Крупи. о школи и ђачком животу. опрез и занос. у Београду. засмеје и растужи. Сарајеву и Карловцу. Цео каснији живот провео је у главном граду Југославије и Србије. Рано детињство провео је у родном месту уз свога деду Рада. исто тако. где је већ као студент постао познат млади писац. Студије књижевности завршио је у Београду. Пратећи у својим књигама начин мишљења и понашашања својих земљака испод босанске планине Грмеча. Ћопићев начин певања и причања (то значи – његов књижевни стил) развија се и тече 65 . У романима. подједнако за одрасле и за децу. причама и песмама за децу најчешће говори о узбудљивим доживљајима из детињства. граду у Хрватској. а потом учитељску школу у Бањој Луци . Али.

природно. Глава у кланцу ноге на вранцу.. Орлови рано лете. Приче испод змајевих крила. 66 . духовито и полушаљиво. Најпознатије књиге за децу овог рођеног писца су – романи Славно војевање. Магареће године. књиге прича Доживљаји мачка Тоше. Јежева кућица . сасвим налик на прави.. Мала моја из Босанске Крупе. књиге песама Дједа Тришин млин. узбудљив живи говор.

Други Радовићев поступак може се 67 . којима се он користи наизменично (час једним. као Драган Лукић. «Ко жели да је стално у праву. мора често да мења мишљење».Душан Радовић (1922 – 1984) Душан Радовић je рођен 1922.) Душан Радовић је веома модеран песник. који је дао вероватно најважнији допринос нашем новијем песничком стваралаштву за најмлађе читаоце. где је био смештен његов студио. добро јутро на радио-станици Студио Бе. час другим). каквим се ниједан наш дечији песник пре њега није служио. Живео је и умро 1984. писао о животу и доживљајима деце у великом савременом граду. Душан Радовић је сваког дана између осам и девет сати засмејавао слушаоце својим веома духовитим афоризмима. Последњих десет година живота Душан Радовић је био водитељ емисије Београде. упозоравајући нас. Тај Радовићев начин казивања састоји се углавном из два поступка. Први бисмо могли назвати поступком оживљавања ствари.године у Нишу. Он је модеран због тога што је пронашао потпуно нов начин песничког казивања. Али он није модеран зато што је. Са врха Београђанке. (На пример: «Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала. да и наша радозналост понекад може бити опасна. Био је новинар и радио као уредник Програма за децу Телевизије Београд и РадиоБеограда. на околишан начин. највише зграде у главном граду Србије. (Афоризам је кратка изрека којом се казује нека филозофска или критичка мисао на духовит и сасвим неочекиван начин. у Београду. На пример: «Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас».» ) Ето тако један најобичнији догађај овај песник представља као узбудљив и опасан.

чежња за подвизима и одрастањем. Снажно подржавајући дечију фантазију засновану на овим и сличним осећањима. Радовић добро зна да дечију машту покрећу најразличитија. то јест на гусарске (пиратске) и тзв. Вукова азбука. жеља за успехом и поштовањем. Душан Радовић је преувеличава до смешних размера. Причам ти причу и Капетан Џон Пиплфокс (драма). Читајте. самољубље. 68 . често скривена осећања. Његове најпознатије књиге су Смешне речи. Душана Радовића.одредити као ослањање на дечију машту и на познате типове авантуристичких и бајковитих прича. ловачке приче.. досада. као што су страх. децо. Поштована децо. помажући тако својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у својим стваралачким могућностима и охрабрују у прихватању будућих изазова живота..

где је похађао основну школу и гимназију. При томе. Он. аутобусе. Стога је град. Дуго година је био уредник Програма за децу на Радио Београду. аутомобиле. градилишта и грађевинске машине. При томе . дечији доживљај њиховог најближег свакодневног окружења. често ослањају на своје властито детињство – Драган Лукић се потпуно поистовећује са својим малим јунацима. значи. године у Београду. зоолошке вртове. искрено делећи њихове радости и бриге и. па је највише и писао о доживљајима и интересовањима градске деце. сасвим стоји на њиховој страни.) Драган Лукић је опевао и описао безброј појединости које привлаче пажњу деце у великом граду: возове. С друге стране. бензинске станице. тролејбусе. Лукић је имао само једног претходника у нашој књижевности за децу – старијег београдског песника Алексадра Вуча. овај песник гаји велико поверење у дечију личност и у дечије разумевање и осећање света. И умро је у Београду 2006. за свакодневно понашање родитеља према деци. сагледан дечијим очима. слике и призоре са градских улица. године.за разлику од неких других песника који се. Цео живот Драган Лукић провео је у свом родном граду. за њихов однос према родитељима и одраслима и. а потом завршио и студије књижевности.Дрaган Лукић (1928 – 2006) Драган Лукић је рођен 1928. његова главна тема. он се интересује за положај деце у савременој градској породици. прихватајући озбиљно њихова схватања. пишћући за децу. 69 . (Када је реч о теми модерног града. нарочито. уопште.

. одрасли. Овде станују песме.Зато је Драган Лукић наш први модеран дечији песник. Мој тролејбус. 70 . велики пријатељ деце и свих људи који се радују животу и стваралаштву. Како се коме чини. Најпознатије су његове књиге Из једног џепа. Дечаци. девојчице..

настанио се у Трећем бецирку (у садашњој Rasumovskygasse) и у овом граду остао је до краја свог живота.1864) Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. Да би омогућио писање српским народним језиком. Сам је научио да чита и пише уз помоћ једног писменог рођака. Боки Которској и Црној Гори. него само прилагодио ћирилицу савременом народном језику. Али у целој Србији било је свега неколико манастира који још нису били напуштени и опустели. Грци из околине Солуна. Ћирилицу су пре хиљаду и сто година створили словенски просветитељи браћа Ћирило и Методије. Дотле су српски писци писали застарелим језиком. И Вук је као дечак наставио да учи код монаха у оближњем манастиру Троноши. Убрзо по доласку у овај град. (Вук није измислио. Вук је морао да усаврши и наше писмо (die Schrift) – ћирилицу. Нижу гимназију похађао је у Сремским Карловцима. а даље је учио сам. нити је тако говорио. Више пута одлазио је у Немачку и у Русију. Када је Вук био дете. у Србији је било веома мало писмених људи јер није било ни једне једине школе. Далмацији.године у селу Тршићу. Читање и писање могло се научити само у манастирима од монаха који су у њима живели. код Лознице у Србији. написао је прву граматику српског народног језика и саставио први српски речник. у Бечу. којим су се служили и свештеници у црквеним обредима а који обичан народ није уопште разумевао. Али Вук је често путовао по Србији. Вук је у Бечу неуморно радио. и њихови ученици Свети Наум и Свети Климент из Охрида у 71 . У својој двадесетседмој години Вук је дошао у Беч.Вук Стефановић Караџић (1787 . а умро је 1864.

хрватским. Због свега споменутог Вук је рано постао високо признат и славан у целој тадашњој Европи. пословице и загонетке. Руси. немачким и чешким писцима и научницима свога доба. Дружио се са најзначајнијим српским. осим Срба. Огроман значај Вука Стефановића Караџића за нашу културу јесте и у томе што је предано сакупљао српске народне песме. углавном у Бечу и у Лајпцигу. Вук је нашу ћирилицу свео на тридесет слова јер у нашем савременом језику има тачно толико гласова. Данас ћирилицом пишу. А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО. Он је за сваки глас одредио само по једно слово и тако поставио своје познато правило ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ. По томе је Вукова ћирилица најсавршеније писмо на свету. које је штампао у више књига.) Пре Вука српска ћирилица имала је око четрдесет слова и помоћних знакова. Белоруси и Украјинци. приче. још Македонци. Ћирилични алфабет зове се азбука и има другачији редослед слова од латиничне абецеде.Македонији. словеначким. Бугари. 72 .

Лалић. и других наших песника деветнаестог века: Петра Петровића Његоша. из петнаестог столећа.Упутство за читање српких песника за одрасле читаоце Кад порастеш и кренеш. похвале. Упоредо се код нас развијају и усмене народне песме. Љубомир Симовић. 73 . Али. на пример. Иван В. крајем средњег века јављају се први песници. које је касније сакупио и штампао Вук Стефановић Караџић. Лазе Костића и Војислава Илића. Бранислав Петровић. Алекса Шантић. Милован Данојлић. када за то дође време. молитве.Али. То су службе. у старије разреде гимназије или неке друге средње школе. Десанка Максимовић. Матија Бећковић. Миодраг Павловић. плачеви и слично. А. можда ће твоје симпатије најпре задобити наши модерни песници из прошлог и из овог века. као што можда већ знаш. обредне намене и посебног. чија дела нису везана за црквене обреде иако су и она често религиозна. Оскар Давичо. Милан Ракић. религиозног садржаја. Рајко Петров Ного. Српко песништво остало је врло дуго везано за црквену књижевност. Српско песништво почиње у тринаестом веку. Споменимо их по временском редоследу: Јован Дучић. Бранко Миљковић. У том кругу су монахиња Јефимија и Димитрије Кантакузин из четрнаестог века. неку антологију српског песништва. Новије српско песништво почиње са песмама Бранка Радичевића. Змаја. Владислав Петковић Дис. Милосав Тешић. химне. Стеван Тонтић и многи други. антологија је. Ђуре Јакшића. Васко Попа. Најбољи начин да се упознаш са њиховим песмама јесте да најпре прочиташ. вероватно ћеш пожелети да се упознаш и са српским песништвом за одрасле. као и деспот Стефан Лазаревић. Стеван Раичковић. па су стога и његове најпознатије врсте сасвим посебне. Милош Црњански. избор најбољих песама од већег броја песника. Његовим коренима могу се сматрати неки песнички одломци из списа Светог Саве.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful