PTICE SA TRI GRANE

Izbor
iz hrvatske, bošnjačke i srpske poezije za djecu
(Izabrao i priredio Marko Paovica)

1

Predgovor
Ovaj najuži izbor iz hrvatskog, srpskog i bošnjačkog p(j)esništva za d(j)ecu
nam(ij)enjen je učenicima i učenicama osnovnih i viših osnovnih škola, kao i
đacima nižih razreda gimnazije, za čitanje u slobodnom vremenu. Ima se u vidu
višekratno čitanje po vlastitom izboru, to jest čitanje istih p(j)esama više puta u
različitim vremenskim periodima, primjerice, jednom sedmično (tjedno) ili bar
jednom m(j)esečno. Pri tome svaki mladi čitalac / čitatelj / čitateljka ima
mogućnost da se usredsredi / koncentrira prvenstveno na p(j)esme i p(j)esnike
sopstvene jezičke / jezične varijante i svoje kulturne i književne tradicije, ali
istovremeno i na p(j)esničke sadržaje iz dv(ij)e ostale varijante. Od ovog pravila
izuzeto je čitanje srpskih p(j)esnika od strane onih čitalaca / čitatelja / čitateljki
koji ne poznaju ćirilično pismo, jer se sastavljač rukovodio principom da sve tri
grupe budu zastupljene u punoj kulturnoj c(j)elovitosti svoga p(j)esničkog izraza
/ izričaja. Bilo bi vrlo uputno da se i roditelji ili stariji članovi porodice / obitelji
uključe u ovaj zamišljeni domaći čas / sat poezije. Eventualna pomoć i
objašnjenja nastavnika maternjeg / materinskog jezika se naravno
podrazum(ij)evaju, jer je, bezmalo, svaki od zastupljenih autora i autorki /
autorica uključen sa po nekom p(j)esmom u zajednički program dopunske
nastave maternjeg / materinskog jezika.
Izborom više p(j)esama manjega broja ponajboljih p(j)esnika i p(j)esnikinja
imala su se u vidu nekolika funkcionalna cilja. Prvo, stvaranje jedinstva utiska /
dojma, um(j)esto mnoštva motiva, stilova i, često, ispraznih um(j)etničkikih
informacija. Drugo, hronološkom / kronološkom kompozicijom svakog d(ij)ela
nav(j)eštava se razvojna linija p(j)esništva za d(j)ecu u svakoj književnoj sredini
ponaosob. Najzad, išlo se za tim da se, u užim okvirima, prirodno mora dati
prednost kvalitetu i komunikativnosti samih p(j)esama nad brojnošću autora.
Ovo posljednje, posebno kada je r(ij)eč o mladim čitaocima / čitateljima /
čitateljkama koji ne odrastaju u vlastitoj jezičkoj / jezičnoj sredini i koji tek
treba da ovladavaju ne samo znanjem nego i os(j)ećanjem svoga maternjeg /
materinskog jezika.
U tome je, istovremeno, i opšti / opći razlog opred(j)eljivanja za poeziju, a ne za
priče. Dobro je poznato da d(j)eca predškolskog i mlađeg školskog uzrasta radije
slušaju ili čitaju priče nego p(j)esme, ali je manje znano zašto je to tako. Naime,
pri slušanju ili čitanju priča d(j)ečiju pažnju najviše privlače napetost radnje,
uzbudljivost pojedinačnih prizora ili bajkovita fantastika pripov(ij)edne
c(j)eline, dok sam jezik ostaje u drugom planu. U p(j)esmi je, međutim, upravo
obrnuto. Tu je potpuno jezik na d(j)elu, sa stotinu svojih nepredvidljivih lica. A
sva ta lica otkrivaju se u okrilju p(j)esničkog ritma i slikovitosti p(j)esničkog
jezika. Smisaona i os(j)ećajna izražajnost svake dobre p(j)esme počiva na ta dva
jezička / jezična činioca. Zato, s postupnim emotivnim sazr(ij)evanjem, čitanjem
2

dobrih p(j)esama nesv(j)esno usvajamo i razvijamo svoje jezičko / jezično
os(j)ećanje, proširujući vlastito os(j)ećajno i umno iskustvo.
Najzad, u zajedničkoj je kulturnoj tradiciji sva tri naroda čije p(j)esništvo za
d(j)ecu zastupa ovaj izbor ne samo odanost dobroj p(j)esmi nego i iskreno
poštovanje svojih najznačajnijih p(j)esnika. A ono se očituje kako u poznavanju
njihovog d(j)ela tako i u poznavanju njihovog života. Toj svrsi, s jedne strane,
treba da posluže priložene napomene o p(j)esnicima i p(j)esnikinjama. S druge
strane, njihov smisao je u pokušaju privikavanja mladih čitalaca / čitatelja /
čitateljki na osnovni opisni način predstavljanja pojedinačnih p(j)esničkih
stvaralaca.
Uputstva o kasnijem čitanju jesu prilozi sa odloženom upotrebom, koji bi, nadati
se, mogli jednoga dana postati od praktične orijentacione važnosti najistrajnijim
korisnicima ove malene zbirke.

Priređivač

3

P rva grana ili najuži izbor iz hrvatskoga pjesništva za djecu 4 .

bijeli cvijet. polje.Gustav Krklec Prvi snijeg Sve je bijelo. sve je bijelo: bijela rijeka. veče cijelo svud se blista bijeli sjaj. gaj. Sve je bijelo. Cijelog dana. bijela brada djeda Mraza. bijela zvijezda. bijeli brijeg. Cijelog dana. svud pahulja bijelih let. Bijela breza. veče cijelo tiho sipi prvi snijeg. sve je bijelo: grad i selo. bijela staza. 5 .

Tiho pjevaj il plači. I brzim «tika-taka» Snopove dana kosi. 6 . sjajni kotači. Koliko reda i bure U tako sitnoj spravi.Gustav Krklec Sat (ulomak) Kucaj mi tika-taka. ko mravi. Trenuci iz tebe jure U strogomredu. Kao tekuća traka Časove kuca i nosi. Sitni. Perca su tvoja laka.

Jer negdje u suncu. Pa ipak zviždim đačku ariju lijepu s rukom u praznom džepu. a već su njeni puti zasuti lišćem što žuti. Ćilim se rujni pred njom podatno pruža satkan od uvelih ruža. još neobrana I moja se svija grana.Gustav Krklec Jesenji motiv Jesen u Zagreb posve tiho došeta u papučama bez peta. Pado sam i ja tu. namah tražiti stane mahnito minule dane. Tek okom trepneš. na ispitima života. I tko je sretne. I ja ih tako u lišću tražim i ištem pred žutim sveučilištem. teška. 7 . da bješe milota.

Kad se jako smrači. Guske sijenom hrani. A nasadi kvočku Da muleže novce. On zatvara prase. Snijegom soli ovce. On sjeda u čun. Da l je jelo slano. A ribu da pjeva Naučiti kuša. Na livadu tjera Bicikl da pase. Kad kroz žito ide. On to uhom sluša.Grigor Vitez Kako živi Antuntun U desetom selu Živi Antuntun. Razlupano jaje On zašiva koncem. U njega je malko Neobičan um. 8 . Sasvim na svoj način Živi Antuntun. Da mu miše lovi. On posao svaki Na svoj način radi: Jaja za leženje On u vrtu sadi. On mrak grabi loncem.

9 . kad ne pušu. . maslačku uz poljski put.Djeci. može li se znati? . obasjat ću dušu.Hej. a gdje ti je dukat žut? .Pravio sam trampu: dao ga za lampu.Grigor Vitez Maslačak .A kome ćeš sjati.

Ponijet ću tamburicu tamburicu tamburicu Sipat ću zvonca dolje Zelenim žutim i modrim beskrajnim poljem... 10 . Gdje mi je gnijezdo? Gdje su mi ptići? Morat ću sići sići sići ptiće obići.Grigor Vitez Ševina jutarnja pjesma Uvis! Uvis ću se dići! Do sunca ću da ga budim ići ići ići.. Onda ću opet do sunca ići ići ići....

Zima ide. Zima ide. ide zima. Mali zekan Majku ima. ide zima. Mali zekan krzno ima. Mali zekan šumu ima. 11 .Vesna Parun Ide zima Zima ide. ide zima.

Prije zore.Vesna Parun Šibenska balada Dobra večer pismo moja. mogu na kraj svita ići O Šibenska pismo mila. put mi kaži i donesi 12 . bilog dana. kao vino plemenita. sve si bila i sve jesi Lanterna mi noćas budi. dobra večer uzorita. Nosila si rodnoj grudi ovo tilo željno lada Budila si moju dragu da donese ključe grada O Šibenska pismo tiha sve si rekla u dvi riči Napila si žedne usne.

Što mogu – govorio je gnjavator – kad imam tup glavator. jednog dana.Zvonimir Balog Gnjavator Bio jedan teški gnjavator Imao je glavator Bježao od kućatora I od školatora. 13 . . Čekao je da mu pečeni golubator I zreli kruškator Sam padne u zubator. Onda. kad je gnjavator Ležao na obali Nilatora Eto aligatora. pa ću malo zašiljiti tvoj glavator. Zasjalo u aligatora sto sjajnih zubatora I tu je kraj pjesmatora.Ja sam – reče aligator – doktorator. Nije volio nikakav radator Ležao je na livadi izvaljen na travator Sunce mu je posudilo svoj radijator. .

..Da mrežu ne plete gdje muhe ne lete! . I na koncu konca pauk mora znati kako će tom mrežom muhu da uhvati! 14 .Zvonimir Balog Pouka pauku Za neuka pauka potrebna je pouka! Prvo – da isprede konce koji vrijede! .Da niti poveže i dođe do mreže! .

Legao u krevet vrući Pa spava li spava. Obuko pidžamu. Vidi mu se samo glava. Napravio tamu. Pada Pada Snježić.Luko Paljetak Ježić ubodežić Ježić Ubodežić Peo se na briježić Počeo je padat snježić Pa je ježić Bježić Bježić Pobjegao kući. Ležić Ležić Ježić. 15 .

kao dama. miš samo malo počeše tjeme kad je vidje nako blijedu i zatim reče: «Nije to niš. i ispriča mu svoje probleme. romana.Luko Paljetak Mačka kod psihijatra Jedna je mačka živjela sama u svome stanu. strani pića. i tamo joj je bilo krasno. i potpuno je bila bijela i po parketu meko klizila. slovo po slovo: Opasna bolest – MIŠITIS KRONIKA! Popijte stoga bocu tonika. a zatim polako kroz vrata zbrisao. al mučilo je ipak nešto. i zbog toga je stalno šizila. draga moja bitno – vama miš jedan treba pod hitno!» I recept joj tada napisao. i pavila je ikebane. jer nije znala što bi htjela. Mačka je bila vrlo kruta. stripova. i pun bar skupih. da ne bi skrenula do psihijatra je pravo krenula. u krugu. a to je. i puno knjiga na sve strane. taj psihijatar bijaše miš. spavaćicu je imala dugu i krevet mekani. za prvu pomoć ovog puta. Na receptu je pisalo ovo. Jednoga dana. spavala je do vrlo kasno. krimića. glasno i jasno. uhvatiti me morate 16 . i spremala je kineska jela i štapićima jela vješto. Ona mu reče sve po redu. a ako želite pravi lijek. Mačka je bila vrlo ljuta.

i dan i noć teku pjesme. a iz kljuna. Iz te šume viri žbun. a iz žbuna ševin kljun. ko iz česme. 17 .Ivica Vanja Rorić Čarolija Iza leđa jednog druma izviruje jedna šuma.

O PJES NI CI MA 18 .

godine u Udbinji kraj Karlovca. Dvadeset godina. često veoma duhovito. razumljivo i. 19 . između dva svjetska rata. Najpoznatije su knjige za mlade Gustava Krkleca Vol za volanom. Studirao je književnost na Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu Zagrebačkog sveučilišta. Krklec je vrlo mlad postao poznat pjesnik.Gustav Krklec (1899 – 1977) Gustav Krklec je rođen 1899. u Hrvatskom zagorju. Gustav Krklec je bio iznimno omiljen i od svojih čitatelja i od svojih kolega u književnim krugovima diljem njihove bivše zajedničke domovine. uz to. izričući ih uvijek originalno. Majmun i naočale i Telegrafske basne. Krklec je pisao pristupačno. Tako je pisao i za čitatelje najmlađeg i nešto starijeg uzrasta. Tijekom cijeloga stvaralačkog vijeka on je svoju pjesničku pozornost najviše vezivao za mnogobrojne životne proturječnosti. na nov i na neočikivan način. Djetinjstvo je proveo u Maruševcu u blizini Varaždina. a umro je u Zagrebu 1977. živio je u Beogradu.

Iza brda plava i Kad bi drveće hodalo. No. godine u jednoj srpskoj obitelji u selu Kosovcu kraj Okučana. jednako omiljen i čitan i u Hrvatskoj. U Zagrebu je i umro 1966. godine. Njegovo ime nosi najglasovitija književna nagrada u Hrvatskoj za pjesništvo namijenjeno djeci. gdje je proživio drugu polovicu života. dok je još bio u punom zamahu svojega čarobnog pjesmotvorstva. 20 . Najpoznatije su knjige Grigora Viteza Sto vukova. a kasnije je postao urednik u jednom nakladnom zavodu u Zagrebu. i u Srbiji. osobito izborom riječi. nastojeći. Grigor Vitez je nedvojbeno naš najmaštovitiji dječiji pjesnik svih vremena. neovisno od toga. da njeguje sličnosti i istovijetnosti hrvatske i srpske jezične slike.Grigor Vitez (1911-1966) Grigor Vitez je rođen 1911. i u Bosni i Hercegovini. u Slavoniji. Vitez je pisao hrvatskim jezičnim izričajem. Djetinjstvo je proveo u svojem pitomom zavičaju. Bio je učitelj.

Djetinjstvo je provela u rodnom mjestu i. primjerice. Poslijednjih nekoliko godina. Moj prijatelj šišmiš i slikovnica Patka Zlatka. zbog boljih zdravstvenih uvjeta. Najpoznatije su knjige za djecu Vesne Parun Mačak Džingis-kan i Miki Trasi. godine na otoku Zlarinu kraj Šibenika. Tako. Miki Trasi i primadona.Vesna Parun Vesna Parun je rođena 1922. Napisala je preko šezdeset pjesničkih kniga. te. boravi u Stubičkim Toplicama. često putujući na pjesničke susrete po svim krajevima nekadašnje Jugoslavije i po inozemstvu. djelomice. od kojih desetak za mlade i najmlađe čitatelje. 21 . U svojim pjesmama za djecu ona najviše govori o čarolijama djetinjstva. o životinjskom svijetu. u Splitu. Oko šezdeset godina Parunova je živjela u Zagrebu. Vesna Parun je najveća hrvatska pjesnikinja svih vremena. Tri morske pustolovke. na šaljiv ili maštovit način. Morska kočijica. u svome spjevu Tri morske pustolovke ova pjesnikinja stvara niz fantastičnih epizoda o čovjekolikim životinjama i o njihovim pustolovinama.

pa stoga ovaj pisac navještava cjelovit dječiji doživljaj života i svijeta. šaljive pjesme. Balog izvanredno uspijeva da iziđe u susret ne samo svakidašnjoj dječijoj znatiželji nego i dječijoj potrebi za šalom i humorom. 22 . čovjekoljublja i religioznosti. Zvonimir Balog piše pjesme. koji redovito prožimaju njegove pjesme. Najpoznatije su knjige za djecu Zvonimira Baloga Pusa od Krampusa. Balogovo književno djelo posjeduje zamijetne odgojne značajke. godine u Svetom Petru Čvrstecu kraj Križevaca. Nevidljiva Iva. pjesme sa religioznom tematikom.On je jednovremeno i najistrajniji i najodaniji pisac mladih čitateljskih naraštaja u suvremenoj hrvatskoj književnosti. Unatoč tomu. Pored pjesništva. humoristički roman o vlastitom pjesnikovu životu. Male priče o velikim slovima. Živi također u Zagrebu. osobito crte miroljubivosti. Sto najzanimanja i Bosonogi general. priče i romane za mladež različnoga uzrasta. Balog se bavi i likovnom umjetnošću.Zvonimir Balog Zvonimir Balog je rođen 1932. priče i romane. Njegove su književne teme vrlo širokog opsega. U Zagrebu je završio Školu primijenjenih umjetnosti.

godine u Dubrovniku. Doktorat nauka o književnosti stekao je na Zagrebačkom sveučilištu. primjerice. osobito dalmatinskih pjevača i skladatelja. na razini prenesenih značenja. te songve za glazbene kompozicije nekih hrvatskih. 23 . svakidašnjeg postupanja i uopće životnog stila suvremene mladeži.Luko Paljetak Luko Paljetak je rođen 1943. Paljetak ispoljava stanovite humorističke i kritičke crte. Paljetak je u svome rodnom gradu završio Učiteljsku. a studij hrvatskog i engleskog jezika i književnosti okončao na Filozofskom fakultetu u Zadru. Luko Paljetak piše pjesme za odrasle i za mlade čitatelje. Najpoznatije su knjige za mlade Luke Paljetka Miševi i mačke naopačke i Djevojčica u zemlji poezije. Pored pučke škole. Ovaj pjesnik danas živi u Zagrebu i u Dubrovniku. o životinjskom svijetu. spram zamijetnih negativnih značajki odgojnog sustava. Pjevajući nadahnuto i duhovito. te Višu pedagošku školu. gdje provodi svoje djetinjstvo i mlađe godine svog života. Paljetak je član Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Svoje krugove pjesama za djecu on često preoblikuje i u osvjedočeno uspjele kazališne igrokaze.

a studij jugoslavenskih književnosti okončao na Filološkom Fakultetu u Beogradu. Podrijetlom bosanski Hrvat. Od rane mladosti Rorić piše pjesme za djecu. 24 . On piše za najmlađe čitatelje. u Bosni. godine u mjestu Foči kraj Doboja. Najpoznatije su knjige Ivice Vanje Rorića Dječak grli svijet. u osebujne predjele dječije mašte i nepomućene ćistote dječijih želja i predstava. njihove naivne dojmove o svijetu i. osobito. Rorić se u pisanju drži jezičnih i pravopisnih pravila bosanskog ijekavskog izričaja i djeluje uglavnom u suvremenim bosanskim književnim krugovima sva tri tamošnja naroda. proničući s lakoćom u raznorodna dječija životna iskustva. te o položaju djeteta u porodici i u društvu. Bio je urednik dječijeg časopisa Vesela sveska u Sarajevu. Završio je Učiteljsku školu u Derventi. uglavnom o čudesnom svijetu prirode.Ivica Vanja Rorić Ivica Vanja Rorić je rođen 1951. gdje i danas živi i radi kao vlasnik jedne nakladne kuće i pisac za djecu. Doživljaji Šiša Miša i Duga u travi.

Na drugoj jezičnoj razini Gaj je dotašnjem kajkavskom i čakavskom narodnom govoru 25 . a umro je 1872.Ljudevit Gaj (1809 – 1872) Ljudevit Gaj je bio znameniti hrvatski jezikoslovac. političar i preporoditelj nacionalne svijesti u Hrvata. u Budimu. tiskana 1830. Još su tri naraštaja hrvatskih jezičnih znanstvenika radila na ovom Gajevom putu dok nije stvorena suvremena hrvatska abeceda i današnji pravopis hrvatskoga jezika. Dotle su su se neki isti glasovi pisali različitim slovima ili grupama slova. i to na dvije ključne razine. također. pa je i Gajev Pokret po tome dobio svoje ime. To zapravo znači da se od tada svi Hrvati počinju osjećati pripadnicima jednog naroda. Dugo godina bio je zastupnik u Mađarsko-Hrvatskom Saboru u Budimu. Drugi Gajev temeljni doprinos izveden je na polju hrvatskoga jezika. Ipak. slavonska i dalmatinska. Prvi je organizi. izvršio reformu latiničnog pisma u Hrvata. te izvršen snažan preporod hrvatske nacionalne i kulturne svijesti. Studij filozofije i jezika započeo je u Beču a dovršio u Gracu. godine 1836. Prvo. u tadašnjim znanstvenim krugovima vjerovalo se da naši narodi vode podrijetlo od starog naroda Ilira. Kao osnov Gajevog jezičnoga preporoda poslužila je njegova knjižica Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja. Gaj je. po uzoru na češki i poljski jezik i uz potporu čehoslovačkih jezečnih znanstvenika Jana Kollara i Pavela Šafarika. središte Gajeva kulturnoga i nacionalnog djelovanja bio je Zagreb. Gaj je rođen 1809. godine u Krapini. u Zagrebu. političkih i književnih djelatnika njegova nacionalnoga programa. Dva su najkrupnija Gajeva doprinosa suvremenoj hrvatskoj kulturnoj i općoj povijesti provedena tridesetih godina devetnaestog stoljeća. koje je okupljao oko svog časpisa Danice ilirske. pokrenuo i tiskao u Zagrebu svoje Novine Horvatzke. Naime. koje su bile redovito glasilo kulturnih. književnik. ubrzo preimenovane u naziv Danica hrvatska.ranje i vođenje Ilirskog pokreta. pod nazivom Gajevog Pokreta započeto je faktički široko kulturno okupljanje Hrvata iz raznih krajeva. I premda je zabluda o takovom podrijetlu južnoslavenskih naroda ubrzo otpala. kojega je temeljni cilj bio povezivanje i učvršćivanje uzajamnih kulturnih i političkih veza svih južnoslavenskih naroda. Gaj je. Gaj je imao puno vrijednih suradnika.

dodao i štokavski govor, kojim su dotle govorili samo Srbi. Bio je
zbog toga kritiziran, ali je upravo taj govor postao temeljem
suvremenog hrvatskoga kniževnog jezika, a to je i danas ostao unatoč
stanovitim razlikama prema srpskom, poglavito u pogledu rječnika, to
jest novog oblikovanja riječi sa istom glasovnom osnovicom. Stoga se
tek sa današnjeg stajališta može prosuditi koliko je Ljudevit Gaj bio
vidovit jezični znanstvenik, neovisno od toga da li bi se složio, ili ne
bi, sa današnjim udaljavanjem hrvatskog od srpskog jezika. Naravno,
jezik se razvija, ali nije unaprijed dato u kojim sve smjerovima može
krenuti taj razvitak. Nije dobro kad je on uvjetovan izvanjezičnim
pobudama. Sve ostalo je prirodno.

26

Naputak o hrvatskim pjesnicima za odrasle
čitatelje
Kad porasteš i kreneš, primjerice, u starije razrede
gimnazije ili neke druge srednje škole, možda ćeš se
zainteresirati i za hrvatske pjesnike koji su nekoć pisali i one
koji i u sadašnjici pišu pjesme za odrasle čitatelje. Tada ćeš
saznati da pjesništvo na hrvatskom jeziku traje već dulje od
pet stoljeća.
U davnini petnaestog i šesnaestog stoljeća susrest ćeš se sa
prvim znamenitim hrvatskim pjesnicima Markom Marulićem
iz Splita i Petrom Hektorovićem sa otoka Hvara, a vjerojatno
i sa Dubrovčanima Šiškom Menčetićem i Džorom Držićem,
kao i sa njihovim sugrađaninom iz sedamnaestog vijeka
velikim pjesnikom IvanomGundulićem.
Najglasovitiji hrvatski pjesnici devetnaestog stoljeća bili su
Ivan Mažuranić, Petar Preradović i Silvije Strahimir
Kranjčević.
No, tvoje čitateljske simpatije, osobito zbog bliskih tema i
razumljivijeg jezika, osvojit će nedvojbeno naši moderni i
suvremeni pjesnici, koji su pisali tijekom prošlog vijeka i oni
koji i danas žive i stvaraju. Navedimo ih po vremenskom
slijedu: Antun Gustav Matoš, Vladimir Vidrić, Tin Ujević,
Vladimir Nazor, Antun Branko Šimić, Miroslav Krleža,
Ivan Goran Kovačić, Dobriša Cesarić, Dragutin
Tadijanović, Gustav Krklec, Vesna Parun, Slavko Mihalić,
Daniel Dragojević, Goran Babić, Krešimir Šego, Ivan
Lovrenović...
Najbolji način da se informiraš o navedenim i drugim
pjesnicima jeste sigurno čitanje neke antologije hrvatskoga
pjesništva. Antologije su, što vjerojatno znaš, izbori najboljih
pjesama od većeg broja pjesnika.

27

Druga grana
ili
najuži izbor iz bošnjačkog pjesništva za djecu

28

Nasiha Kapidžić-Hadžić Uspavanka Tiha pjesmo išarana paunovim sjajnim krilom. od srninog mekša hoda. kao dašak vjetra laka uspavaj mi mog dječaka! On je danas kao lane pretrčao tri poljane. tračkom sunca pozlaćena. na usnama zatvorena. pjesmo vita. Laka pjesmo uhvaćena na pramenu plavog svoda. kotrljao zrnce žita. nek umorna zaspi pčela! Ona je sred cvjetne paše sakupljala med u čaše. 29 . paučinom izatkana. tiša nego voda plava uspavaj mi malog mrava! On je danas. obasuta cvjetnim prahom zažubori poput vrela. Mala pjesmo ispunjena slavujevim toplim dahom. opšivena žutom svilom.

30 .Nasiha Kapidžić-Hadžić Cvjetna grana Cvjetna grana pčelama hrana i klackalica za bezbroj ptica. oblak bjeline. vjetru lepeza od finpg veza. Ona je još u vrtu broš. izvor svježine i rosi stan mirisan. Ona je kut gdje pauk ljut upreda nit u srebrn štit.

Nasiha Kapidžić-Hadžić Tuga na livadi Sa najljepšim vjenčićem. Kad su ljudi kosili travu vitku mladu. bijela rada cvjetala u visokoj travi. nečujno posjekoše ljepoticu radu. Tužno krila spustiše leptirica jata. 31 . ukrasom na glavi. a sunce se zaplaka suzama od zlata.

jer u onom gradskom metežu s ocem tek poneku riječ svežu. da djecu što prije kući vrate. svaka nam riječ topla. A moji prsti odmah se uvuku u dobru. duga. udobnim sjedištima. I moj otac dođe po mene sa kišobranom. ručke drvene. Ne zavidim djeci u kolima na mekim. 32 . kiša zalije ulice grada mnoga se kola pred školu sjate. i tu osjete da ih grije ljubav mog oca. U kolima su i ruke zauzete ne mogu djeci da polete.Ismet Bekrić Otac s kišobranom Kada popodne. I tako idemo kao dva druga. veliku očevu ruku. iznenada. koji se smije.

svaki na svoj usjajen tas.Dobro veče! 33 . i čuješ kako začuđen reče taj pozdravljeni: .Dobar dan. niti je dan niti je noć a u nama se jave nemiri. Jezičak vage na tren se smiri. nezgode. U tim časima često se zgode male luckaste šale.Enisa Osmančević-Ćurić Nesporazum (ili kako se pozdravljaju optimista i pesimista) Ima trenutak u svakom danu kad sunce i mjesec na vagu stanu. Pozdraviš lijepo: .

Da može. šuštavo mjesečevo jedro. Da bude noću kad je vedro. prije prvog sunčevog zraka.Enisa Osmančević-Ćurić Drveće raste do neba Zašto drveće raste do neba? Zato što treba. vidjeti šta radi sunce iza oblaka. Da jutrom. kad se propne na prste (kao moja baka). 34 . sa neba pomete zadnje mrvice mraka. zeleno.

Da l je brži Mrsibrk.Enisa Osmančević-Ćurić Svađa Vjetar Tres i vjetar Tras svađaju se na sav glas. 35 . On stigne do ljeta u kočiji cvjeta. ili silni Snjegožder? Najbrži je Razvipup. ili vjetar Brzotrk? Ili laki Vrtirep.

a šuma pticama korijen. Drvo je most što diše izmeđ mrtvih i živih. List ne leti od sebe. Ptice su šumi krila. Treba na zemlju stati. Uspravno iz nje rasti. Pod zemljom i u zraku u isti mah drveće živi. Ja ništa rekao nisam: to jesen šumi u meni.Enes Kišević Korijen s krilima Dugo sam letio u prazno. 36 . Uspravno umirati. I kada ogole grane cvrkut ih zazeleni. on biva olujom gonjen.

) Slađe je svoje zelje nego tuđa halva. Sve beg znade ko mu konje krade. 37 . Poslovica je među riječima kao mjesec među zvijezdama. ( Zavadi pa vladaj. Razvrlji pa pričvrlji. al ne znade ko julare skida.BOŠNJAČKE NARODNE POSLOVICE (Skupio ih i objavio Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak) U svakom žitu bude crnadi.

O PJES NI CI MA 38 .

Nasiha Kapidžić-Hadžić je istovremeno prva uspješna i do danas najznačajnija pjesnikinja za djecu bošnjačkog naroda. ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Srbiji i u Hrvatskoj. godine u ovom gradu. Tu je učila osnovnu i srednju školu. posebice raskošni svijet prirode.Nasiha Kapidžić-Hadžić (1931 – 1995) Nasiha Kapidžić-Hadžić rodjena je 1931. Najznačajnije knjige Nasihe Kapidžić-Hadžić jesu Vezeni most. svraka i proljeće. Umrla je 1995. Glas djetinjstva. a studije književnosti i jezika završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Zastupljena je u svim čitankama za osnovne škole. podstičući male čitaoce da bogatije doživljavaju svijet oko sebe. Njene pjesme za djecu predstavljaju jedan od najnježnijih i najosjetljivijih pjesničkih glasova na cijelom području našeg zajedničkog jezika. One snažno djeluju na istančavanje dječjih osjećanja i izoštravanje dječjih zapažanja. 39 . godine u Banjaluci. Radila je najprije kao gimnazijski profesor a zatim kao urednik u jednoj izdavačkoj kući u Sarajevu. Maskenbal u šumi i Pjetlić. gdje je provela i naj-veći dio svog života.

ljubavlju.Ismet Bekrić Ismet Bekrić je rođen u Banjaluci 1943. toplinom i nježnošću. ne zaobilazeći nikad Banjaluku. u Sloveniji. U rodnom gradu je učio osnovnu i srednju školu. gdje je radio kao novinar i urednik u jednom književnom časpoisu. ali i o svome djetinjstvu. poznat najmlađim čitaocima i izvan svoje domovine. Otac s kišobranom i Klupa kraj prozora. a zatim je studirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. 40 . godine. ali vrlo često gostuje na književnim skupovima širom Bosne. Napisao je puno pjesničkih knjiga. Već duži niz godina Ismet Bekrić živi u Ilirskoj Bistrici. Najčešće pjeva o dječjim porodičnim osjećanjima. koje je bilo ispunjeno radošću. Bekrić je vrlo značajan pjesnik za djecu. od kojih su najpoznatije Jesen u gradu. Poslije studija vratio se u Banjaluku.

razigrane i fantastički slikovite. obraća neiscrpnoj dječjoj radoznalosti. Klempav oblak i Svjetlac u koprivama. Ona najčeće pjeva o prirodi. isto tako. U rodnom gradu završila je osnovnu. 41 . ova pjesnikinja se rado i radosno igra riječima. Kao što djeca vole da se igraju sa igračkama. Pjesme Enise Osmančević – Ćurić su vrlo vedre.Enisa Osmančević – Ćurić Enisa Osmančević – Ćurić rođena je 1945. ali svakog ljeta dolazi u Bosnu i nastupa na pjesničkim susretima za djecu i omladinu. do najsitnijih pojedinosti. ili se. Već duže vremena živi u Kanadi. Najpoznatije knjige Enise Osmančević – Ćurić su Pramičok. srednju i Višu pedagošku školu. godine u Banjaluci. Tu je i radila kao nastavnica maternjeg jezika.

završio studije glume na Akademiji za kazališnu i filmsku umjetnost u Zagrebu. pahulje pa hulje i Sunce. ispoljava i izvjesna ravnoteža između suvremenog hrvatskog i bošnjačkog jezičkog izraza.Enes Kišević Enes Kišević je rođen 1947. pored osebujne fantazije. vjetar i ti. Njegove pjesme se odlikuju visoko uspjelim spojem žive fantazije i blage. sjetne osjećajnosti. Djeca su druga polovica duge. gdje živi i radi kao glumac i pjesnik za djecu i omladinu. vjerovatno i zato što se u njegovim pjesmama. zatim. Stoga je Kišević vrlo omiljen pjesnik. Pahulje. zastupljen u školskim čitankama kako za nešto mlađe tako i za starije učenike. Rado ga čitaju ne samo u Bosni i Hercegovini već i u Hrvatskoj. 42 . Enes Kišević je jedan od najboljih modernih pjesnika za mlade bošnjačkog roda. u Bosanskoj Krupi. Najpoznatije knjige Enesa Kiševića su Korijen s krilima. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Ključu. Kišević je.

godine u Vitini kod Ljubuškog u Zapadnoj Hecegovini. Pored književnog rada. Tako se još bolje upoznao sa islamskim načinom života i ponašanja tamošnjih naroda. gdje je i umro 1902. priče. koje je štampao u svojoj drugoj knjizi Istočno blago. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak osnovao je i uređivao časopis «Bošnjak». Isto tako. U dva maha biran je za gradonačelnika Sarajeva. sa njihovom životnom mudrošću i vjerskim običajima. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak bavio se i politikom. turskog i perzijskog. Naučio je i važnije istočne jezike: arapski.Veći dio svog života proveo je u Sarajevu. izreke i poslovice muslimanskog naroda iz Bosne i Hercegovine i objavio ih u svojoj knjizi Narodno blago. Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je prevodio narodne priče i izreke sa arapskog. Hercegovini i okolnim krajevima. Osnovnu školu učio je u Ljubuškom a potom je završio medresu u Mostaru. On je sakupljao narodne pjesme.Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak (1839 – 1902) Mehmed-beg Kapetanović Ljubušak je rođen 1839. istovijetnim sa kulturnom tradicijom njegovih muslimanskih sunarodnika u Bosni. turski i perzijski. koji je izlazio u Sarajevu. Putovao je po značajnijim gradovima i zemljama na Bliskom Istoku. 43 . mudrosti. godine.

u stihu i u prozi. u starije razrede gimnazije ili neke druge srednje škole. kao i sa onima koji takve pjesme pišu u ovom našem vremenu. Ibrahim Kajan. Na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vijek najznačajniji su bošnjački pjesnici Musa Ćazim Ćatić. Najpoznatija vrsta tih narodnih pjesama među Bošnjacima bile su tzv. kad za to dođe vrijeme. dobro su poznnati bošnjački pjesnici koji su od sedamnaestog do pred kraj devetnaestog vijeka pisali pjesme na svom jeziku služeći se arapskim pismom. iz sedamnaestog vijeka. te Umihan Čuvidina. iz devetnaestog stoljeća. Mula Mustafa Bašeškija i Abdulvehab Ilhami Žepčak. u prošlosti najviše njegovane usmene pjesme. sevdalinke. Ne zna se sasvim tačno kada je otpočelo pisanje pjesama na čisto narodnom jeziku bilo kojim od dva domaća pisma kojima su se Bošnjaci služili u prošlosti. Što se tiče pjesništva. Antologija je. Omer Humo i Arif Sarajlija. Najznačajniji moderni bošnjački pjesnici prošlog i ovog vijeka svakako su Skender Kulenović. nasuprot tome. Meho Baraković. Enes Kišević. Osman Đikić i Avdo Karabegović. Softa Fejzo. kao što vjerovatno već znaš. Najpoznatiji su alhamijado pjesnici Hasan Kaimi i Hadži Jusuf. sigurno. Najbolji način da se šire upoznaš sa pjesništvom svog naroda jeste. Izet Sarajlić. U Bošnjaka su. nastajala su tokom razdoblja turske vladavine u Bosni i pripadaju tzv. na alhamijadu su najviše pisane ilahije – pobožne pjesme. Međusobno se puno razlikuju. Njihova djela. Mak Dizdar. izbor najboljih pjesama od većeg broja pjesnika. možda ćeš poželiti da se upoznaš i sa bošnjačkim pjesnicima koji su u prošlosti pisali za odrasle.Napomena o bošnjačkim pjesnicima za odrasle čitaoce Kad porasteš i kreneš. Sinan Gudžević i Abdulah Sidran. kao i u Srba. alhamijado bošnjačkoj književnosti. iz osamnaestog. kaside – poučne pjesme i gazele – ljubavne pjesme. osobito prvi od ostale dvojice. to jest vrlo osjećajne ljubavne pjesme. 44 . Ali. koje su pjevane uz različite instrumente. da pročitaš neku antologiju bošnjačke poezije. na primjer. kako u pogledu pjesništva tako i u pitanju nacionalne svijesti.

Трећа грана или најужи избор из српског песништва за децу 45 .

Затворите прозор. сад сам вихор. сад сам ветрић. врата. да вас ветар не замлата. сад олуја. момче холо – играм коло наоколо. сад вам цичим као гуја.Joван Јовановић Змај Ветар Ја сам ветар. децо. дижем прах Зар вас. није страх? Сад сам дете као ви – па ћарлијам којегди. децо. Ја сам ветар. дижем прах Зар вас. није страх? 46 .

Тежак му је сврдо. После хтеде ковач бити. Све натрашке оде! Гашо. лени Гашо. Он је хтео тикач бити. Ал му смрде лонци.Јован Јовановић Змај Гаша (одломак) Гашо. тужан Гашо. Затим хтеде кројач бити. Гашо. Гашо. Што год Гашан поче радит. Кидају се конци. Гвожђе му је тврдо. Шта ће с тобом бити? Гаша хтеде столар бити. Ал га игла боде. И лончар је хтео бити. Шта ће с тобом бити? 47 .

Не шалте се главом! – Мачак стиже прекасно. Па појури сватовски По том путу белом.Чекајте И госта незвана! – У санице упрего Четири зекана. Јер за часак тили Весели су сватови Сви у рупи били. Мачак реко: .Јован Јовановић Змај Мачак иде мишу у сватове Женио се млади миш У селу Шалали. Водили су девојку Мачка нису звали. У паради највећој. С породицом целом. Али неко поручи Мишу брзојавом: . сватови. 48 .Сакријте се.

Десанка Максимовић Сликарка зима Насликаћу борове сребром оковане. и сребрне дворове. Не сме само мама наложити пећи. и сребрне гране. ући ће у дворове сребрнаста вила. Слетеће на борове птице светлих крила. 49 . јер ће слика одмах с прозора побећи.

прасе. Сву ми зиму кестен пече. дивно чудо како маче крпи хлаче. Право чудо. Црвене га чизме красе. како мече кестен пече! Имам једно прасе. како мече кестен пече! 50 .Григор Витез Дивно чудо Имам једно мече. како маче крпи хлаче. мече. Право чудо. дивно чудо како прасе чизме красе. Право чудо. дивно чудо како мече кестен пече! Имам једно маче. маче што ми крпи старе хлаче.

дивно чудо! 51 . како шени пашче Џени. како мече кестен пече! Право. Чим прст дигнем оно шени. како мече кестен пече! Имам једно луче. како маче крпи хлаче. Право чудо. Право чудо. дивно чудо како луче косу вуче.Имам једно пашче Џени. луче. како прасе чизме красе. како маче крпи хлаче. како прасе чизме красе. За косу ме стално вуче. дивно чудо како шени пашче Џени.

Господин Матко Ној. На клупи седи медо.Бранко Ћопић Вашар у Стрмоглавцу Жури се младо. Плећат. «Имам крушака џак!» Из шатре зове лија. Има лукаво око: «Одлично чистим перје. вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу. продаје старога вука. Стој!» 52 . «Пошто га продајеш. сви ће у истом правцу. испод каменог лука. старо. уђите. пита га стрина крава. космат и јак. Магарац Њако Њакић Купцима нуди лава.Коко!» Долази најзад стражар. На самој капији града. виче. народе!». госпа . козица добра Белка. куме?». «Навали. Увис палицу диже: «Свршен је вашар.

зовемо. за један сат. Јест Африканац!» «Доћи ћу брзо. из зоопарка. хитно је врло. Кажите само: који је спрат?» «На коме спрату? Тешко је рећи. боли га грло!» «Имате госта? Да није странац?» «Право сте рекли. јесте. то није варка.други и трећи спрат. А то је . Жирафу једну боли нам врат.Бранко Ћопић Болесник на три спрата Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана: «Докторе драги.» 53 . знате. боли га читав – други и трећи. имамо госта.» Чудом се чуди наш доктор Јан: «Какав болесник? Је л троспратан?!» «Докторе.

и три мора препловио – док га нисам уловио. Овај зец плести уме. овај зец жети уме. овај зец ручак кува. Плавог зеца. јединог на свету! Овај зец зна да свира.Душан Радовић Плави зец Три сам земље прелазио и три горе прегазио. овај зец шити. пити и француски говорити 54 . овај зец кућу мете. овај зец зна да плете. чудног зеца.

. Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући. Плави зец. Ал кад бисмо испред куће. да вам кроји. чудни зец.Пусти ме. стаде зечић да шапуће: . чудни зец. да вас чува. да вам пева.све разуме! Плави зец. једини на свету! Ја га хтедох вама дати да вас мије. храбри ловче. да вам шије. једини на свету! . слике шара и француски разговара. да вам плете. 55 . ловче. да вам мете. да вам броји. да вам кува.

да умијем лице.да очешљам косу. ал се зец не уми. да удесим глас. нит исече нокте. нит дотера глас. да исправим стас. на крај света. Већ побеже. ал се зец не очешља. чудни зец. Нек виде деца плавог зеца. да исечем нокте. ој невољо! Плави зец. нит исправи стас. јединог на свету! Пустих зеца из торбака. ој несрећо. једини на свету! 56 .

а да л га је прогутала. чак. јер је био мрак. чак.. појурила мачка миша чак.Душан Радовић Кад је био мрак Кад је био мрак. 57 . Појурила мачка миша чак. чак.. чак. ил га није прогутала.јер је био мрак. то ни она није знала . кад је био мрак.

Какав лав? Страшан лав..трамвај цео и облака један део! Страшно. он за милост није знао! Страшно. слушао је на три ува..Душан Радовић Страшан лав Био једном један лав. Страшно. гледао је на три ока. страшно! Зуби оштри.. страшно! Док га Брана једног дана. страшно! Ишао је на три ноге. Тај је јео шта је хтео .. страшно. поглед зао. Страшно. није гумом избрисао. нарогушен и љут сав! Страшно. страшно 58 . Не питајте шта је јео.

с машницом од тила. Тако Фифи живи на узици од свиле. са ноктима лила. Фифи. Фифи. дигни реп. машну пази. сад ћеш кући. горе уши. ниси слеп. Фифи. 59 . не пркоси. ходи ближе.Драган Лукић Фифи Једна жена стара Са псом разговара: Фифи. Фифи. Фифи. гледај право. Фифи. то не њуши. Фифи. дрво. Фифи. пази. Фифи. лепо гази. језик ниже. Фифи. Фифи. ти знаш ко си. Фифи. не скакући. Фифи.

Драган Лукић Тролејбус Тролејбус брзи црвен и љут. а још је дуго до увече. јер сви би у њега хтели. па када јури табан га пече. а црни су му табани врели. Љут је. 60 . пролази градом већ стоти пут.

О ПЕС НИ ЦИ МА 61 .

62 . У своје време Змај је био наш најпознатији песник. у Сремској Каменици код Новог Сада. а умро 1904. обожаван од стране својих младих читалаца. Змај је. о страховима и радостима дечака и девојчица. Како је овај часопис постао јако омиљен. радо их читају и памте и наша данашња деца. и остао. Живео је и радио у Бечу. о понашању и особинама. Јован Јовановић Змај је први наш песник који је почео да пише за децу. био лекар.Јован Јовановић Змај (1833 – 1904) Joван Јовановић Змај рођен је 1833. Писао је песме за децу и за одрасле. У Змајевим песмама има и корисних поука. који су га. у Новом Саду и у Београду. ведар и шаљив тон. од миља. И сам песник био је. Многе Змајеве песме воле. о природним појавама и о животињама. уређивао и у њему штампао своје песме. али у њима углавном преовлађује духовит. као и оних за одрасле. године у Новом Саду. песник је његов назив почео да пише уз своје име. иначе. о породици.Често је писао и о животном окружењу сеоске и градске деце. звали Чика Јова Змај. Написао је безброј дечијих песама. Надимак «Змај» добио је по дечијем часопису који је он основао. Змај је највише писао о доживљајима и размишљањима.

У својим песмама за децу Десанка је најчешће окренута тајнама и лепотама природе. Чудо у пољу. веома сликовито и осећајно. У том погледу. Писма из шуме. дубока осећајност дечијег доживљаја света и огромно изражајно благо српског језика. Из њих извире префињена нежност..Десанка Максимовић (1898 – 1993) Десанка Максимовић је рођена 1898. 63 . код Ваљева. Наша велика песникиња написала је десетине и десетине књига. Патуљкова тајна.. Готово цео свој дуги живот проживела је у том нашем највећем граду радећи. Десанка Максимовић је најбоља и најпознатија наша песникиња двадесетог века. Умрла је 1993. као гимназијски професор српског језика а потом као професионални писац. где је њен отац биo учитељ. године у селу Рабровици. са Десанком Максимовић могу се упоређивати само Јован Јовановић Змај и њен савременик Бранко Ћопић. најпре. како за одрасле тако и за децу. године у Београду. Њена љубав према деци и њено саосећање са обичним људима били су заиста огромни. У њене омиљене књиге за најмлађе читаоце свакако спадају Златни лептир. Њене песме и приче за децу написане су топло и искрено. Ветрова успаванка. Ако је веровати мојој баки. Гимназију је завршила у Ваљеву а студије књижевности у Београду.

Његове најпознатије књиге су: Сто вукова. године у селу Косовцу. живео и умро. док је још био у пуном замаху свога чаробног песмотворства. 64 . код Окучана у Славонији ( Хрватска ).Григор Витез (1911 – 1966) Григор Витез је рођен 1911. а касније је постао уредник у једној издавачкој кући у Загребу. Био је учитељ. Иза брда плава и Кад би дрвеће ходало. где се родио. Детињство је провео у своме питомом завичају. Григор Витез је свакако наш најмаштовитији песник за децу свих времена. Ту је и умро 1966. једнако читан и омиљен у Србији и Босни као и у Хрватској.

Писао је пуно. сета и ведрина. Студије књижевности завршио је у Београду. приче и песме. о школи и ђачком животу. исто тако. описујући њихове доживљаје и судбине. где је већ као студент постао познат млади писац. а потом учитељску школу у Бањој Луци . у Београду. посматрајући свет крупним очима радозналог дечака. где је завршио и основну школу. Ћопић је писац који је у стању да вас у исти мах јако узбуди. Цео каснији живот провео је у главном граду Југославије и Србије. подједнако за одрасле и за децу. често путујући по целој земљи и по страним државама. о чудним поступцима одраслих из свога дечијег окружења. причама и романима нераздвојно другују туга и радост. и то романе. У његовим песмама. У романима. Нижу гимназију похађао је у оближњој Босанској Крупи. а умро 1984. Ћопић је пуно писао о животињама и о природи. граду у Хрватској. Али. године у селу Хашанима код Бихаћа. у Босанској Крајини.Бранко Ћопић (1915 – 1984) Бранко Ћопић је рођен 1915. Бранко Ћопић је годинама био најчитанији писац у целој нашој тадашнјој земљи. Сарајеву и Карловцу. Пратећи у својим књигама начин мишљења и понашашања својих земљака испод босанске планине Грмеча. опрез и занос. Ћопићев начин певања и причања (то значи – његов књижевни стил) развија се и тече 65 . засмеје и растужи. причама и песмама за децу најчешће говори о узбудљивим доживљајима из детињства. Рано детињство провео је у родном месту уз свога деду Рада. Ћопић је створио мноштво занимљивих и необичних књижевних јунака.

природно. духовито и полушаљиво. Приче испод змајевих крила. Мала моја из Босанске Крупе. књиге прича Доживљаји мачка Тоше. књиге песама Дједа Тришин млин. Глава у кланцу ноге на вранцу. сасвим налик на прави.. Најпознатије књиге за децу овог рођеног писца су – романи Славно војевање. Орлови рано лете.. Магареће године. 66 . узбудљив живи говор. Јежева кућица .

» ) Ето тако један најобичнији догађај овај песник представља као узбудљив и опасан. највише зграде у главном граду Србије. да и наша радозналост понекад може бити опасна. на околишан начин. где је био смештен његов студио. (На пример: «Једна виљушка радознала / нагела се са стола / и – пала. Али он није модеран зато што је. као Драган Лукић. час другим). Тај Радовићев начин казивања састоји се углавном из два поступка. Са врха Београђанке. у Београду. који је дао вероватно најважнији допринос нашем новијем песничком стваралаштву за најмлађе читаоце.) Душан Радовић је веома модеран песник.године у Нишу. мора често да мења мишљење». Душан Радовић је сваког дана између осам и девет сати засмејавао слушаоце својим веома духовитим афоризмима. На пример: «Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас». (Афоризам је кратка изрека којом се казује нека филозофска или критичка мисао на духовит и сасвим неочекиван начин. Живео је и умро 1984. Други Радовићев поступак може се 67 . «Ко жели да је стално у праву. Он је модеран због тога што је пронашао потпуно нов начин песничког казивања. упозоравајући нас. којима се он користи наизменично (час једним. Био је новинар и радио као уредник Програма за децу Телевизије Београд и РадиоБеограда. добро јутро на радио-станици Студио Бе. каквим се ниједан наш дечији песник пре њега није служио. писао о животу и доживљајима деце у великом савременом граду.Душан Радовић (1922 – 1984) Душан Радовић je рођен 1922. Први бисмо могли назвати поступком оживљавања ствари. Последњих десет година живота Душан Радовић је био водитељ емисије Београде.

то јест на гусарске (пиратске) и тзв. ловачке приче. досада. Његове најпознатије књиге су Смешне речи. 68 . самољубље. често скривена осећања. Поштована децо.. Душан Радовић је преувеличава до смешних размера. Радовић добро зна да дечију машту покрећу најразличитија. Причам ти причу и Капетан Џон Пиплфокс (драма). Читајте. Вукова азбука. жеља за успехом и поштовањем. као што су страх. Снажно подржавајући дечију фантазију засновану на овим и сличним осећањима. помажући тако својим малим читаоцима да се ослобађају од непријатних расположења и да се оснажују у својим стваралачким могућностима и охрабрују у прихватању будућих изазова живота.. децо.одредити као ослањање на дечију машту и на познате типове авантуристичких и бајковитих прича. чежња за подвизима и одрастањем. Душана Радовића.

С друге стране. Цео живот Драган Лукић провео је у свом родном граду. па је највише и писао о доживљајима и интересовањима градске деце. године. а потом завршио и студије књижевности. искрено делећи њихове радости и бриге и. његова главна тема. аутобусе. И умро је у Београду 2006. он се интересује за положај деце у савременој градској породици. прихватајући озбиљно њихова схватања. често ослањају на своје властито детињство – Драган Лукић се потпуно поистовећује са својим малим јунацима. дечији доживљај њиховог најближег свакодневног окружења. сасвим стоји на њиховој страни. слике и призоре са градских улица. Дуго година је био уредник Програма за децу на Радио Београду.) Драган Лукић је опевао и описао безброј појединости које привлаче пажњу деце у великом граду: возове. пишћући за децу. значи. градилишта и грађевинске машине. Он.Дрaган Лукић (1928 – 2006) Драган Лукић је рођен 1928. Стога је град. сагледан дечијим очима. аутомобиле. за свакодневно понашање родитеља према деци. зоолошке вртове. уопште. нарочито. године у Београду. (Када је реч о теми модерног града. за њихов однос према родитељима и одраслима и. бензинске станице. При томе. 69 . тролејбусе. где је похађао основну школу и гимназију. При томе . овај песник гаји велико поверење у дечију личност и у дечије разумевање и осећање света.за разлику од неких других песника који се. Лукић је имао само једног претходника у нашој књижевности за децу – старијег београдског песника Алексадра Вуча.

девојчице. Како се коме чини. Дечаци. велики пријатељ деце и свих људи који се радују животу и стваралаштву..Зато је Драган Лукић наш први модеран дечији песник. Мој тролејбус. одрасли. 70 .. Овде станују песме. Најпознатије су његове књиге Из једног џепа.

И Вук је као дечак наставио да учи код монаха у оближњем манастиру Троноши. настанио се у Трећем бецирку (у садашњој Rasumovskygasse) и у овом граду остао је до краја свог живота. Да би омогућио писање српским народним језиком. код Лознице у Србији. Боки Которској и Црној Гори. Грци из околине Солуна. Ћирилицу су пре хиљаду и сто година створили словенски просветитељи браћа Ћирило и Методије. него само прилагодио ћирилицу савременом народном језику. написао је прву граматику српског народног језика и саставио први српски речник. а даље је учио сам. у Бечу. Сам је научио да чита и пише уз помоћ једног писменог рођака. Али Вук је често путовао по Србији. Далмацији. Вук је у Бечу неуморно радио. нити је тако говорио. Убрзо по доласку у овај град. Нижу гимназију похађао је у Сремским Карловцима. Вук је морао да усаврши и наше писмо (die Schrift) – ћирилицу.Вук Стефановић Караџић (1787 . Више пута одлазио је у Немачку и у Русију. у Србији је било веома мало писмених људи јер није било ни једне једине школе. којим су се служили и свештеници у црквеним обредима а који обичан народ није уопште разумевао.1864) Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. Читање и писање могло се научити само у манастирима од монаха који су у њима живели. У својој двадесетседмој години Вук је дошао у Беч. Дотле су српски писци писали застарелим језиком. (Вук није измислио. и њихови ученици Свети Наум и Свети Климент из Охрида у 71 . Када је Вук био дете. а умро је 1864. Али у целој Србији било је свега неколико манастира који још нису били напуштени и опустели.године у селу Тршићу.

А ЧИТАЈ КАО ШТО ЈЕ НАПИСАНО. немачким и чешким писцима и научницима свога доба. приче. Белоруси и Украјинци. Огроман значај Вука Стефановића Караџића за нашу културу јесте и у томе што је предано сакупљао српске народне песме. Бугари. углавном у Бечу и у Лајпцигу.Македонији. још Македонци. осим Срба. Руси. Због свега споменутог Вук је рано постао високо признат и славан у целој тадашњој Европи. По томе је Вукова ћирилица најсавршеније писмо на свету. хрватским. које је штампао у више књига. пословице и загонетке. 72 . Ћирилични алфабет зове се азбука и има другачији редослед слова од латиничне абецеде. Вук је нашу ћирилицу свео на тридесет слова јер у нашем савременом језику има тачно толико гласова. Он је за сваки глас одредио само по једно слово и тако поставио своје познато правило ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ.) Пре Вука српска ћирилица имала је око четрдесет слова и помоћних знакова. Данас ћирилицом пишу. Дружио се са најзначајнијим српским. словеначким.

Милан Ракић. Алекса Шантић. Али. Бранислав Петровић. Лазе Костића и Војислава Илића. чија дела нису везана за црквене обреде иако су и она често религиозна. избор најбољих песама од већег броја песника. Матија Бећковић. Српко песништво остало је врло дуго везано за црквену књижевност.Али. Српско песништво почиње у тринаестом веку. Владислав Петковић Дис.Упутство за читање српких песника за одрасле читаоце Кад порастеш и кренеш. Милош Црњански. У том кругу су монахиња Јефимија и Димитрије Кантакузин из четрнаестог века. Десанка Максимовић. Милован Данојлић. Најбољи начин да се упознаш са њиховим песмама јесте да најпре прочиташ. на пример. обредне намене и посебног. То су службе. Стеван Раичковић. вероватно ћеш пожелети да се упознаш и са српским песништвом за одрасле. у старије разреде гимназије или неке друге средње школе. Змаја. религиозног садржаја. Иван В. Оскар Давичо. из петнаестог столећа. Бранко Миљковић. Васко Попа. Ђуре Јакшића. Стеван Тонтић и многи други. Споменимо их по временском редоследу: Јован Дучић. антологија је. Љубомир Симовић. Његовим коренима могу се сматрати неки песнички одломци из списа Светог Саве. похвале. па су стога и његове најпознатије врсте сасвим посебне. које је касније сакупио и штампао Вук Стефановић Караџић. неку антологију српског песништва. као и деспот Стефан Лазаревић. можда ће твоје симпатије најпре задобити наши модерни песници из прошлог и из овог века. плачеви и слично. Миодраг Павловић. и других наших песника деветнаестог века: Петра Петровића Његоша. А. Упоредо се код нас развијају и усмене народне песме. химне. Рајко Петров Ного. Милосав Тешић. Лалић. као што можда већ знаш. када за то дође време. Новије српско песништво почиње са песмама Бранка Радичевића. 73 . крајем средњег века јављају се први песници. молитве.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful